POSLOVNIK O RADU UENIKOG PARLAMENTA

Na osnovu lana 105. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (dalje:
Zakon) i lana _____ Statuta (osnovne - srednje) kole "_______________" u
_______________, Ueniki parlament, na svojoj sednici odranoj dana __________ godine
doneo je
POSLOVNIK O RADU UENIKOG PARLAMENTA

I Opte odredbe
lan 1
Ovim poslovnikom ureuje se konstituisanje, nain rada, sazivanje i pripremanje sednica,
glasanje i odluivanje i sva druga pitanja od znaaja za rad Uenikog parlamenta (osnovne srednje) kole "_______________" u _______________ (dalje: Parlament).
Parlament ine po dva predstavnika uenika svakog odeljenja u koli.
Parlament ine po tri predstavnika uenika svakog razreda (godine) u koli (za umetnike kole).
lan 2
lanove Parlamenta biraju uenici svake odeljenjske zajednice. Mandat lanova Parlamenta je
jedna kolska godina.
lanovi Parlamenta prisustvuju sednicama kolskog odbora, bez prava odluivanja (za osnovne
kole).
lanovi Parlamenta prisustvuju sednicama kolskog odbora, bez prava odluivanja, u skladu sa
lanom 57. stav 5. Zakona (za srednje kole).
Parlament bira dva punoletna predstavnika uenika koji uestvuju u radu proirenog sastava
kolskog odbora, u skladu sa lanom 57. stav 6. Zakona. (za srednje kole).
lan 3
Nadlenosti Parlamenta utvrene su odredbom lana 105. Zakona.
lan 4
Poslove iz svoje nadlenosti Parlament obavlja na sednicama, na nain i po postupku
propisanim Zakonom i ovim poslovnikom.
Direktor je obavezan da obezbedi prostoriju za odravanje sednice Parlamenta, kao i obavljanje
svih administrativno-tehnikih poslova u vezi sa odravanjem sednica.

II Izbor lanova Parlamenta

lan 5
U prvoj nastavnoj nedelji svake kolske godine, po izboru rukovodstva odeljenjskih zajednica,
svaka odeljenjska zajednica, tajnim glasanjem, bira dva predstavnika odeljenja u Parlament.
lan 6
Uenici svakog odeljenja predlau po pet kandidata za Parlament, ija se imena ispisuju na tabli.
Tajno glasanje se sprovodi tako to uenici u odeljenju, na prazan glasaki listi ispisuju dva
imena, od pet predloenih.
Smatraju se izabranim dva uenika koja su dobila najvie glasova.
O izabranim lanovima Parlamenta predsednik odeljenjske zajednice odmah obavetava
direktora kole.

III Konstituisanje Parlamenta i sazivanje sednica

lan 7
Prvu konstitutivnu sednicu Parlamenta zakazuje pedagog kole, u dogovoru sa direktorom,
putem knjige obavetenja za uenike, najkasnije tri dana pre dana njenog odravanja.
Konstitutivna sednica se mora odrati najkasnije do 15. septembra tekue kolske godine.
lan 8
Na prvoj konstitutivnoj sednici Parlamenta bira se predsednik, zamenik predsednika i zapisniar.
lanovi Parlamenta biraju predsednika iz svojih redova.
Izbor predsednika, zamenika predsednika i zapisniara vri se na predlog lanova Parlamenta,
veinom glasova od ukupnog broja lanova.
Mandat predsednika i njegovog zamenika traje jednu godinu, sa mogunou ponovnog izbora.
Broj mandata nije ogranien.
lan 9
Na prvoj sednici svi lanovi se upoznaju sa pravima, obavezama i odgovornostima uenika i
nadlenostima Parlamenta i donose Program rada Parlamenta.
lan 10
Posle izbora, predsednik Parlamenta preuzima voenje prve i svih narednih sednica.
Direktor ili zaposleni koga on ovlasti upoznaje uenike sa odredbama zakona i optih akata
kole koje se odnose na njihova prava, obaveze i odgovornosti i rad Parlamenta.

lan 11
Osim konstitutivne, sve naredne sednice zakazuje predsednik Parlamenta.
Sednice se odravaju prema programu rada Parlamenta, a mogu se sazivati po potrebi, na
zahtev direktora, strunih organa kole, jedne treine lanova Parlamenta, u kom sluaju
sednici obavezno prisustvuju predstavnici podnosioca zahteva za odravanje sednice
Parlamenta.
Predsednik Parlamenta duan je da sazove sednicu na zahtev: direktora kole, nastavnikog
vea; kolskog odbora; reprezentativnog sindikata kole i jedne treine lanova Parlamenta.
Poslove predsednika Parlamenta vri zamenik predsednika, u sluaju spreenosti ili odsustva
predsednika Parlamenta.
lan 12
Sednice Parlamenta su javne i njima prisustvuju svi lanovi ovog organa.
Sednice Parlamenta zakazuju se najmanje tri dana pre dana odravanja.
Zakazivanje sednica se vri objavljivanjem obavetenja na oglasnoj tabli za uenike i oglasnoj
tabli za zaposlene u koli.
U obavetenju o zakazivanju sednice Parlamenta navodi se mesto, dan i vreme odravanja
sednice, predlog dnevnog reda, itko, jasno i razumljivo, sa potpisom predsednika Parlamenta.
Izuzetno, ukoliko to zahteva priroda pitanja koje se stavlja na dnevni red, sednica se moe
zakazati po hitnom postupku, telefonskim putem, najkasnije jedan dan pre dana odreenog za
odravanje sednice.
lan 13
Predsednik otvara i vodi sednicu Parlamenta.
Pre poetka sednice, predsednik konstatuje prisustvo veine lanova Parlamenta, neophodno
za rad i donoenje punovanih odluka.
U sluaju da ne postoji potrebna veina, predsednik odlae sednicu Parlamenta, najvie za tri
dana i o tome obavetava uenike i zaposlene objavljivanjem na oglasnoj tabli, u skladu sa
lanom 12. ovog poslovnika.

IV Pripremanje sednice
lan 14
U pripremi sednice i sastavljanju dnevnog reda, predsedniku Parlamenta pomau struni
saradnici i pojedini lanovi Parlamenta.

Pri sastavljanju predloga dnevnog reda vodi se rauna naroito o tome da se na sednicama
razmatraju pitanja koja po Zakonu spadaju u nadlenost Parlamenta; da dnevni red obuhvata
prvenstveno ona pitanja koja su u vreme odravanja sednice najaktuelnija i najhitnija za rad
Parlamenta i koja su u Programu rada Parlamenta; da dnevni red ne bude suvie obiman i da
sve njegove take mogu da se obrade na toj sednici.

V Rad na sednicama
lan 15
Sednicu Parlamenta otvara predsednik i na samom poetku utvruje prisutnost i odsutnost
lanova.
Nakon utvrivanja kvoruma, razmatra se zapisnik sa prethodne sednice, donosi odluka o
njegovom usvajanju i utvruje predlog dnevnog reda za tekuu sednicu.
lan 16
Svaki lan ima pravo da zatrai izmene ili dopune predloenog dnevnog reda, uz odgovarajue
obrazloenje.
Parlament odluuje posebno o svakom predlogu za izmenu ili dopunu dnevnog reda.
lan 17
Nakon utvrivanja dnevnog reda aktuelne sednice prelazi se na razmatranje svake take
pojedinano.
Izvetaj o svakoj taki dnevnog reda podnosi uvodniar, ukoliko je odreen ili drugi lan
Parlamenta koji prisustvuje sednici; direktor ili struni saradnik, ukoliko je tako dogovoreno
prilikom zakazivanja sednice.
Nakon izlaganja uvodniara, odnosno drugog lica, predsednik otvara diskusiju po toj taki
dnevnog reda i poziva sve lanove Parlamenta da uestvuju u njoj.
lan 18
Predsednik Parlamenta vodi tok sednice, daje re uesnicima diskusije, vodi rauna o vremenu,
redosledu izlaganja i stara se o tome da se na sednici razmotre sve take dnevnog reda.
Svaki uesnik u diskusiji u obavezi je da prethodno od predsednika trai re i govori samo kada
je dobije, konkretno o pitanju koje se razmatra, izbegavajui opirnost.
Predsednik Parlamenta ima pravo da prekine uesnika u diskusiji, opomene ga da se ne
udaljava od take dnevnog reda i zatrai da u izlaganju bude krai i konkretniji.
lan 19

Na predlog predsednika ili lana, Parlament moe doneti odluku, u opravdanim sluajevima i
bez rasprave, da odredi vreme za svaku pojedinanu diskusiju, da se ogranii vreme govora
pojedinog uesnika u raspravi ili da mu se uskrati re, ukoliko je ve govorio po istom pitanju i
ukoliko se ponavlja u svom izlaganju.
lan 20
Na predlog predsednika ili lana, Parlament moe doneti odluku da se rasprava o pojedinim
pitanjima prekine da bi se predmet ponovo prouio, dopunio potreban materijal, odnosno
pribavili neophodni podaci do naredne sednice.
lan 21
Rasprava o pojedinoj taki dnevnog reda traje dok svi prijavljeni uesnici diskusije ne zavre
svoje izlaganje. Predsednik zakljuuje raspravu kada se ustvrdi da nema vie prijavljenih
diskutanata.
Izuzetno, na predlog predsednika ili lana Parlamenta, rasprava se moe zakljuiti i ranije,
ukoliko se utvrdi da je pitanje o kome se raspravlja dovoljno razjanjeno i da se moe doneti
odluka.
lan 22
Kada se zavri rasprava o jednoj taki dnevnog reda, donosi se odluka - zakljuak i tek nakon
toga se prelazi na sledeu taku dnevnog reda. Izuzetno, ako su pojedine take povezane po
svojoj prirodi, moe se doneti odluka da se zajedniki raspravlja o dve ili vie taaka dnevnog
reda.
lan 23
Parlament odluke donosi veinom glasova od ukupnog broja lanova.
Donoenje odluke podrazumeva da se uz odluku donese i zakljuak kojim se utvruje ko treba
da izvri odluku, na koji nain i u kom roku, to se unosi u zapisnik.
Odluka i zakljuak se izrauju i objavljuju na oglasnim tablama kole najkasnije u roku od tri
dana od dana donoenja.
lan 24
Ako za reenje istog pitanja ima vie predloga, glasa se za sve predloge. Predsednik predloge
stavlja na glasanje onim redom kojim su izneti i o svakom predlogu se glasa posebno.
Glasanje je javno.
Glasa se na taj nain to se lanovi izjanjavaju "za" ili "protiv" predloga ili se uzdravaju od
glasanja.
lan 25

Javno glasanje se vri dizanjem ruke ili pojedinanim pozivanjem na izjanjavanje.

Po zavrenom glasanju, predsednik utvruje rezultat glasanja.

VI Odravanje reda na sednicama

lan 26
Svaki lan ima obavezu pristojnog ponaanja i izraavanja i nema pravo da svojim ponaanjem
na bilo koji nain remeti red na sednicama.
Predsednik Parlamenta ima pravo da odrava red na sednicama i odgovoran je za njega.
lan 27
Zbog povrede reda na sednicama, mogu se izrei sledee mere:
1. usmena opomena;
2. pismena opomena uneta u zapisnik;
3. oduzimanje rei i
4. udaljavanje sa sednice.
Mere utvrene ta. 1, 2. i 3. ovog lana izrie predsednik Parlamenta, a meru iz take 4.
Parlament, na predlog predsednika.
lan 28
Usmena opomena izrie se lanu koji svojim ponaanjem na sednici naruava red i odredbe
ovog poslovnika.
Naruavanje reda i odredaba ovog Poslovnika moe da bude:
- uee u diskusiji pre dobijanja rei;
- diskusija o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- prekidanje drugog diskutanta u izlaganju, dobacivanje i ometanje;
- nedolino i nepristojno ponaanje, vreanje prisutnih i sl.
Pismena opomena uneta u zapisnik izrie se lanu koji i posle izreene usmene opomene
nastavi da naruava red i odredbe ovog poslovnika.
Mera oduzimanja rei izrie se lanu koji naruava red, a ve je dva puta bio opomenut.

Mera udaljenja sa sednice izrie se lanu koji:

- vrea i kleveta druge lanove ili druga prisutna lica;
- ne potuje izreenu meru oduzimanja rei;
- svojim ponaanjem onemoguava nesmetano odravanje sednice;
- _______________ (navesti druge mogue razloge).
lan 29
Mera udaljenja sa sednice moe se izrei i bez prethodno izreenih mera, u sluaju fizikog
napada, odnosno drugog slinog postupka kojim se ugroava fiziki ili moralni integritet prisutnih
na sednici.
Odluka o izricanju mere udaljenja sa sednice donosi se javnim glasanjem i moe se izrei samo
za sednicu na kojoj je izreena. lan koji je udaljen sa sednice, duan je da odmah napusti
sednicu.
Lica koja prisustvuju sednici, a nisu lanovi kolskog odbora, mogu se zbog naruavanja reda,
posle samo jedne opomene udaljiti sa sednice.
lan 30
Predsednik Parlamenta zakljuuje sednicu iscrpljivanjem svih taaka dnevnog reda.
lan 31
Predsednik i zamenik predsednika Parlamenta mogu biti razreeni dunosti i pre isteka
mandata, na lini zahtev ili odlukom Parlamenta, ukoliko ne zastupaju interese uenika,
neredovno, nemarno i neodgovorno vre svoju dunost i ako, pred nadlenim organima u koli,
ne zastupaju stavove, miljenja, odluke, zakljuke i predloge za koje se izjasnio Parlament.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, Parlament odmah bira iz svojih redova drugog lana, koji e
obavljati tu dunost i o tome obavetava direktora kole.
lan 32
Svaki lan Parlamenta duan je da blagovremeno, objektivno i potpuno informie odeljenjsku
zajednicu o radu Parlamenta, donetim odlukama, predlozima i miljenjima.
Odeljenjska zajednica moe svojom odlukom opozvati lana Parlamenta koga je izabrala i pre
isteka njegovog mandata i ako u Parlamentu ne zastupa interese uenika odeljenjske zajednice
koja ga je izabrala, ili nemarno, neodgovorno i neredovno vri svoju dunost.
Odluku o opozivu lana Parlamenta odeljenjska zajednica donosi veinom glasova svih lanova.
Na istom sastanku odeljenjske zajednice, bira se, na nain opisan u lanu 6. ovog poslovnika,
novi lan Parlamenta, o emu se obavetava direktor kole.

VII Radne grupe

lan 33
Radi obavljanja poslova iz svoje nadlenosti, Parlament moe formirati radne grupe iz reda
svojih lanova.
U odluci iz stava 1. ovog lana, Parlament utvruje sastav radne grupe, zadatak i rokove za
izvrenje zadatka.

VIII Voenje zapisnika

lan 34
Na konstitutivnoj sednici Parlamenta odreuje se lice koje e voditi zapisnik sa sednica.
O pravilnom voenju zapisnika i formulaciji odluka i zakljuaka stara se sekretar kole.
lan 35
Zapisnik obavezno sadri:
- redni broj sednice, raunajui od poetka mandatnog perioda;
- mesto, datum i vreme odravanja;
- ime predsednika i zapisniara;
- imena prisutnih i odsutnih lanova, uz konstataciju da li je odsustvo najavljeno i opravdano;
- imena prisutnih lica koja nisu lanovi Parlamenta;
- konstataciju da postoji kvorum za rad i odluivanje;
- formulaciju odluka o kojima se glasalo, onim redom kojim su donete;
- sve podatke od znaaja za pravilno donoenje odluke (nain glasanja, broj glasova "za",
"protiv", broj uzdranih i izdvojenih miljenja);
- izvorna i izdvojena miljenja, za koja pojedini lanovi izriito trae da uu u zapisnik;
- vreme kada je sednica zavrena ili prekinuta;
- potpise predsednika i zapisniara.
lan 36
Zapisnik koji se sastoji iz vie listova mora imati parafiranu svaku stranicu od strane zapisniara.

Izmene i dopune zapisnika mogu se vriti samo prilikom njegovog usvajanja, saglasnou
veine ukupnog broja lanova Parlamenta.
lan 37
Zapisnik se uva u arhivi kole, sa zapisnicima ostalih organa kole, kao dokument od trajne
vrednosti.
lan 38
O izvravanju svih odluka donetih na sednicama Parlamenta stara se direktor kole.

IX Zavrne odredbe
lan 39
Izmene i dopune ovog poslovnika vre se na isti nain i po postupku kao i njegovo donoenje.
lan 40
Tumaenje odredbi ovog poslovnika daje Parlament.
lan 41
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnim tablama kole.
U _______________ dana __________ godine

PREDSEDNIK PARLAMENTA
_______________

Poslovnik je objavljen na oglasnim tablama kole "_______________".