Bududi da postoje sportski dogaaji (manifestacije) koji se mogu organizovati u prirodnim uslovima,

odnosno na terenima i objektima koji ne moraju bezuslovno ispunjavati visoke standarde, kao i da je
mnogo sportskih dogaaja koje nije mogude realizovati bez dobro opremljenih i funkcionalnih
sportskih objekata, kao jedan od vanih preduslova za njihovo organizovanje izdvaja se adekvatna
(odgovarajuda) infrastruktura, naroito kada je re o velikim sportskim dogaajima i manifestacijama
najvieg ranga. Meutm ono to je zajedniko svim sportskim dogaajima, bez obzira na njihovu
veliinu, rang, mesto odravanja i sl., i to bezuslovno, u velikoj meri utie na samu realizaciju i
uspenost sportskih dogaaja je njihova organizacija, odnosno proces organizovanja samog
dogaaja.

Organizovanje sportskog dogaaja predstavlja sloen proces, gde je aktivnost protagonista

(organizatora) jedan od osnovnih elemenata/ uslova za njegovu uspenu organizaciju, a koji
obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda
kojima se dostiu ciljevi. Pored toga organizovanje sportskog dogaaja podrazumeva i izgraivanje
odnosa sa internim i eksternim interesnim grupama, ije je zajedniko angaovanje neophodno u
njegovom postavljanju i izvrenju/ realizaciji. Kompleksnost ovog procesa ogleda se u aktivnom
ukljuivanju u organizaciju sportskog dogaaja svih onih koji su na bilo koji nain povezani sa
sportom, a u meu koje spadaju: sportisti, treneri, menaderi, sponzori i finansijeri, mediji, kao i
najiri sportski auditorijum - sportska publika (sportska javnost).
organizovanje-sportskog-dogadjaja-II

S obzirom da, svaki sportski dogaaj ima svoju linost i svoju priu, odnosno da se njihova
organizacija i realizacija razlikuju, po svojoj sloenosti/ kompleksnosti, utroku vremena, broju ljudi
potrebnih za njegovu organizaciju i dr; ceo proces organizovanja sportskog dogaaja, generalo,
najjednostavnije je shvatiti, ukoliko sagledamo hronoloki sled, odnosno vremensku liniju dogaaja
(Events Timeline), poevi od inicijalnog razgovora (diskusije) o samom sportskom dogaaju, preko
planiranja, do njegove realizacije, odnosno od njegovog poetka, pa do kraja koju demo u ovom
tekstu predstaviti kroz etiri osnovna dela (Razvijanje koncepta sportskog dogaaja, Planiranje
sportskog dogaaja, Uspostavljanje organizacione strukture sportskog dogaaja, Uloga i zadaci
organizatora sportskog dogaaja). Ovakav detaljan pregled (sagledavanje) vremenske linije samog
sportskog dogaaja, pruide nam jasan uvid onoga to nas oekuje pre, za vreme i posle odravanja
odreenog sportskog dogaaja.

Razvijanje koncepta sportskog dogaaja

S obzirom da organizovanje sportskog dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione
strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi, pre nego to se pristupi
organizovanju, upravljanju i kontroli, neophodno je dati odgovore na slededa pitanja kako bi se
definisala svrha, odnosno misija sportskog dogaaja.

Meu osnovnim pitanjima na koja treba dati odgovor pri razvijanju koncepta sportskog dogaaja su:
Zato se dogaaj predlae?; Koje su interesne grupe?; Kada de dogaaj biti odran?; Kako
organizovati dogaaj?; Gde organizovati dogaaj?; Kakav je sadraj ili proizvod dogaaja?; Ko de biti
odgovoran za njegovo planiranje, organizaciju i realizaciju?...

Prilikom odgovaranja na ova i druga pitanja, potrebno je navesti valjane razloge koji de potvrditi
znaaj odravanja dogaaja i koristi za potencijalne uesnike i posetioce, pored toga treba imati u
vidu i vreme potrebno za istraivanje i planiranje dogaaja; Takoe, izbor lokacije mora da odraava
usklaenost organizacionih uslova dogaaja, a sam sadraj dogaaja trebalo bi da bude usklaen sa
potrebama, eljama i oekivanjima ciljnih uesnika (sportista) i posetilaca (publike).

S obzirom da je za uspenu realizaciju sportskih dogaaja, neophodno, dobro planiranje i

organizovanje, potencijalni organizaori trebalo bi najpre da utvrde ciljeve i motive, odnosno efekte, i
koristi na koje se moe raunati organizacijom potencijalnog sportskog dogaaja (J. urbatovid).

Kao osnova, uspene organizacije i realizacije odreenog sportskog dogaaja, postavlja se i tzv.
"studija izvodljivosti sportskog dogaaja", koja ima za cilj da potvrdi opravdanost ideje da se
odreeni sportski dogaaj organizuje, kao i naine pribavljanja sredstava i angaovanja neophodnih
ljudskih i drugih resursa za njegovu realizaciju.

Studija izvodljivosti obuhvata slededa pitanja: ta ine neophodna sredstva?; Koliki su trokovi?;
Mogu li eventualni problemi da se ree i na koji nain?...; ali i razmatranje ovih i drugih pitanja,
odnosno kreiranje jasnih i preciznih odgovora (ocena) na njih. Ako dogaaj nije mogude izvesti
(realizovati), planeri treba da jasno formuliu takvu negativnu ocenu., a ako je dogaaj izvodljiv i ako
postoji saglasnost oko projekta, vano je da se donese prava odluka koja daje dovoljno vremena za
njegovo detaljno planiranje i realizaciju.

Planiranje sportskog dogaaja

Planiranje je sloena funkcija menadmenta dogaaja koja se u realizaciji ispoljava kroz: predvianje,
odluivanje, strategijsko planiranje, operativno planiranje i sl. Pored toga planiranje podrazumeva i
usmeravanje organizacije prema aktivnostima koje je potrebno preduzeti, u koje vreme, kako se
realizuju, i konano da se identifikuju izvrioci pojedinih aktivnosti u izvrenju dogaaja.

U zavisnosti od veliine i obima sportskog dogaaja, proces planiranja moe obuhvatati vedi ili manji
broj aktivnosti neophodnih za njegovu realizaciju. U sutini aktivnosti procesa planiranja sportskog
dogaaja obuhvadene su pojedinim fazama, od kojih se po znaaju izdvajaju: istraivanje sportskog
trita; odreivanje misije sportskog dogaaja; definisanje ciljeva sportskog dogaaja; analiza
sportske ponude i za sport vezanih usluga; analiza konkurencije; plan akcije sportskog dogaaja;
ocena i kontrola plana sportskog dogaaja i dr.

Pri planiranju sportskog dogaaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve kao merljive mete. U
formulaciju ciljeva treba ukljuiti sva glavna podruja i jedinice programa. Treba utvrditi datume,
vremena trajanja aktivnosti, posebne rokove i kritine datume u vezi sa etapama planiranja.
Osnovne karakteristike definisanih ciljeva sportskog dogaaja obuhvataju: specifinost ciljeva
dogaaja; merljivost; ostvarljivost; relevantnost; i sl. (Razlike u ciljevima dogaaja se mogu
ispoljavati i u zavisnosti od vrste planiranih dogaaja).

Uspostavljanje organizacione strukture sportskog dogaaja

Kao to svaki sportski dogaaj ima odgovarajudu misiju i ciljeve ("linost"), po emu se razlikuje od
drugih, tako svaki sportski dogaaj zahteva i odgovarajudi personal, pored toga postavljanje i
izvoenje dogaaja podrazumeva i odgovarajudu podelu rada, s obzirom na veliki broj zadataka koje
treba ispuniti da bi se dogaaj uspeno realizovao.

Nakon kreiranja misije i ciljeva sportskog dogaaja u fokusu organizatora najede dolaze sadanji i
bududi zaposleni, odnosno potencijalni izvrioci dogaaja, bududi da njihova strunost i
kvalifikovanost moe direktno uticati na kvalitet organizacije samog dogaaja. Pored toga podela
rada i kreiranje organizacione strukture, odnosno radnih jedinica koje obavljaju odreenu aktivnost
(npr. sektor za finansije, sektor za marketing, i sl.) omogudava laku kontrolu aktivnosti i povedava
produktivnost u postavljanju i izvoenju dogaaja.

Organizaciona struktura sportskog dogaaja obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i

zasebne jedinice, timove ili radne grupe koje se bave razliitim podrujima rada, bududi da
organizaciona struktura sportskog dogaaja mora da obuhvati najiru lepezu poslova i zadataka u
vezi sa samim dogaajem koji se organizuje.

Prilikom organizovanja odreenog sportskog dogaaja, potrebno je u plan i program realizacije

samog dogaaja, ukljuiti sve strukture organizacije jednog kluba (ili vie njih) i/ili organizatora
sportskog dogaaja (administrativnu, finansijsku, marketinu, strukture upravljanja objektima i one
strukture koje su odgovorne za trening i takmienje), sa ciljem ostvarivanja zacrtanih ciljeve u toku

realizacije ovog kompleksnog procesa, i to svaku strukturu u odnosu na sebi odgovarajudu

karakteristiku dogaaja.

Organizovanje u sutini predstavlja proces definisanja posla koji treba obaviti i proces stvaranja
strukture potrebne za uspeno ostvarivanje sportsko-poslovnih i drugih zadataka, kojima se realizuju
ciljevi sportske organizacije, odnosno proces podele rada u sportskoj organizaciji na pojedinane
zadatke i grupe meuzavisnih zadataka, kojima menaderi odreuju odgovornost u okviru pojedinih
zadataka i grupa kao i njihove meusobne odnose (L. Bittel).

Uloga i zadaci organizatora sportskog dogaaja

Kao organizatori dogaaja mogu se pojaviti privatne profitne i neprofitne organizacije i u odreenim
sluajevima pojedine vladine agencije, tako da su organizatori najede usluno orijentisane
organizacije, kojima je zadovoljene potreba, zahteva i oekivanja potencijalnih posetilaca i uesnika
u prvom planu.

U skladu sa Zakonom o sportu Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2011), organizator
sportskog dogaaja obavezan je da: 1. Osigura nesmetano odravanje sportske priredbe; 2.
Preduzme mere koje omogudavaju predupreenje rizika nastanka tete za sportiste, gledaoce i
druge uesnike sportske priredbe; 3. Preduzme potrebne mere za spreavanje nasilja i nedolinog
ponaanja; 4, Preduzme potrebne mere za spreavanje dopinga; 5. Preduzme potrebne mere zatite
prirode i ivotne sredine; 6. Prijavi odravanje sportske priredbe u skladu sa propisima kojima se
odreuje javno okupljanje graana. Takoe, ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi u skladu sa zakonom
i sportskim pravilima, da bi se sportski dogaaj uopte odrao, organizator je obavezan i da obezbedi
odgovarajudi sportski objekat, odnosno prostor, opremu, strunjake i druge radnike.

Ukoliko se pak radi o organizovanju vedeg sportskog dogaaja, nacionalnog, regionalnog ili
meunarodnog karaktera, za njegovo organizovanje neophodno je dobijanje dozvole od referentne
institucije (optine, grada, regiona, saveza, ministarstva i sl.).

S obzirom da prilikom pripremanja odreenog sportskog dogaaja, organizatori uvek tee da

eliminiu ili svedu na najmanju mogudu meru dogaaje ili aktivnosti koji mogu poremetiti ili omesti
uesnike dogaaja (takmiare, gledaoce, slubenike), kao jedan od najznaajnijih zadataka, kome
organizatori dogaaja posveduju sve vie vremena (panje) je tzv. "Kontrola sportskog dogaaja".

Kontrola sportskog dogaaja odnosi se na sve faze i etape u realizaciji poev od planiranja i pripreme
organizacije, izvrenja poslova i zadataka, kontrole trokova, do samog zavretka manifestacije, sa
ciljem da izazove pravovremenu reakciju menadmenta na svaki uoeni nedostatak ili eventualno
odstupanje od prethodno planiranog. Kontrola se oznaava i kao kritina funckija savremenog
organizovanja sportskog dogaaja, bududi da se na osnovu informacija dobijenih kontrolom,
konstatuje da li se planirane aktivnosti dogaaja sprovode na definisan nain.

Na osnovu prethodno navedenog moemo zakljuiti da je zajedno sa odlukom o odravanju

sportskog dogaaja neophodno preuzeti (isplanirati) sledede korake: Razvijanje koncepta sportskog
dogaaja, odosno jasno formulisati prirodu dogaaja i njegovu namenu; zatim napraviti plan i
program sportskog dogaaja; uspostaviti organizacionu strukturu sportskog dogaaja; definisati
uloge i zadatke organizatora sportskog dogaaja; sprovesti kontrolu realizacije planiranih ciljeva i
uraditi eventualne korekcije ukoliko je to potrebno i na kraju oglasiti odluku o odravanju sportskog
dogaaja, odnosno napraviti i krenuti u realizaciju plana promocije samog sportskog dogaaja.

Samim tim moemo zakljuiti da organizovanje predstavlja veoma vanu funkciju menadmenta
sportskog dogaaja, kojom menaderi utiu na strukturu i pravce aktivnosti, odnosno na
organizovanje izvrilaca i neophodnih resursa u ostvarivanju definisanih ciljeva planiranog sportskog
dogaaja.

U postavljanju i izvrenju dogaaja, pored stalno zaposlenih saradnika, veoma znaajnu ulogu
trebalo bi da imaju i volonteri, dok danas, pored njih, sve znaajniju ulogu imaju i sponzori, odnosno
pravna i fizika lica koja obezbeuju finansijska sredstva, razliite usluge ili oblike podrke prilikom
organizovanja sportskog dogaaja, sa ciljem ostvarivanja specifinih koristi.

Takoe, u dananje vreme koje se ogleda kroz brz i dinamian razvoj telekomunikacija, organizatori
sportskog dogaaja, posebnu panju trebalo bi da posvete rastudoj ulozi i znaaju koji mediji imaju
(ili bi trebali da imaju) prilikom organizacije i realizacije odreenog sportskog dogaaja, bududi da je
medijska pokrivenost dogaaja podjednako znaajna kao i njegovo fiziko izvrenje (Mediji se u
ovom sluaju najede javljaju u ulozi medijskog sponzora ili partnera dogaaja).

Uspena organizacija sportskog dogaaja, bez obzira na nivo i znaaj, zahteva velike menaderske
sposobnosti, samih organizatora, tako da, danas uopte ne udi postojanje velikog broja agencija i
specijalizovanih timova strunjaka posebno namenjenih za organizovanje najzahtevnijih (najvedih)
sportskih manifestacija (J. urbatovid).

Izvor: Organizovanje sportskog dogaaja II - Menadment sportskog dogaaja - Sportski

menadment - Savremeni sport.com