REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

6. SAOBRAAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA

6.3 OPREMA ZA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

SADRAJ
6.3.1
6.3.1.1
6.3.1.1.1
6.3.1.1.2
6.3.1.2
6.3.1.2.1
6.3.1.2.2
6.3.1.2.2.1
6.3.1.2.3
6.3.1.2.4
6.3.1.2.5
6.3.1.2.6
6.3.1.2.7
6.3.1.2.8
6.3.1.2.9
6.3.1.3
6.3.1.3.1
6.3.1.3.2
6.3.1.3.3
6.3.1.3.3.1
6.3.1.3.3.2
6.3.1.3.3.3
6.3.1.3.4
6.3.1.3.4.1
6.3.1.3.4.2
6.3.1.3.4.3
6.3.1.3.4.4
6.3.1.3.5
6.3.1.3.5.1
6.3.1.3.5.2
6.3.1.3.5.3
6.3.1.3.5.4
6.3.1.3.6
6.3.1.3.6.1
6.3.1.3.6.2
6.3.1.3.7
6.3.1.3.7.1
6.3.1.3.7.2
6.3.1.3.7.3
6.3.1.3.7.4
6.3.2
6.3.2.1
6.3.2.1.1
6.3.2.1.2
6.3.2.1.3
6.3.2.2
6.3.2.3
6.3.2.4
6.3.2.4.1
6.3.2.4.2
6.3.2.4.3
6.3.3
6.3.3.1
6.3.3.1.1

SISTEMI ZA ZADRAVANJE VOZILA

UVODNI DEO
Sadraj, namena i podruje vaenja
Terminologija
OPTI ZAHTEVI ZA SISTEME ZA ZADRAVANJE VOZILA
Opte napomene
Zatitni ureaji
Vrste zatitnih ureaja
Prelazne konstrukcije:
Poetne i zavrne konstrukcije
Ublaivai udara
Okolina sistema za zadravanje vozila
Dodatni ureaji
Zatita vozaa dvotokaa
Zatita od zaslepljivanja
KRITERIJUMI PRIMENE I SPECIFINI ZAHTEVI
Opte napomene
Verovatnoa skretanja
Spoljanja ivica kolovoza
Zatitni ureaji
Poetne i zavrne konstukcije
Ublaivai udara
Srednji i boni razdelni pojas
Zatitni ureaji
Prelazne konstrukcije
Poetne i zavrne konstrukcije
Ublaivai udara
Ivice mostova i potpornih zidova
Zatitni ureaji
Prelazne konstrukcije
Poetne i zavrne konstrukcije
Ublaivai udara
Srednji i boni razdelni pojas na mostu
Zatitni ureaji
Prelazne konstrukcije
Zidovi i portali
Zatitni ureaji
Prelazne konstrukcije
Poetne i zavrne konstrukcije
Ublaivai udara
IANE OGRADE
UVODNI DEO
Sastavni delovi ograde
Osnovni materiali
Tip ograda
USLOVI ZA ZATITNE IANE OGRADE
USLOVI ZA POSTAVLJENJE ZATITNIH IANIH OGRADA I ODREIVANJE
VISINA
DODATNI ELEMENTI KOD ZATITNIH IANIH OGRADA
Vrata
Elektrini pastir
Ograda za vodozemce
BRANICI I POLUBRANICI
UVODNI DEO
Oznaavanje branika i polubranika na prelazima puta preko eleznike pruge

JP Putevi Srbije

4
4
4
4
5
5
5
6
9
10
10
10
10
11
12
13
13
13
13
14
24
26
27
27
30
30
30
30
31
32
32
32
33
33
33
34
34
34
34
34
34
34
35
35
35
35
36
36
36
36
36
36
36
36

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

6.3.1 SISTEMI ZA ZADRAVANJE VOZILA

Uputstvo vai:
- o za osiguranje mesta opasnosti pri gradnji
novih, rekonstrukciji ili dogradnji starih
puteva,
- o za osiguranje novih mesta opasnosti na
postojeim putevima,
- o za podruja postojeih puteva na kojima
se sistemi za zadravanje vozila zbog
starenja obnavljaju; popravka sistema
usled udara vozila ne predstavlja
obnavljanje u ovom smislu,
- o za podruja postojeih puteva na kojima
je evidentirana uestalost nezgoda tipa
skretanje sa kolovozne trake.

6.3.1.1

Uvodni deo

Usvajanjem Evropskog normativa EN 1317 u

formi
nacionalnog
standarda
SRPS
zaokruen je prostor za doslednu primenu
Sistema za zadravanje vozila na putevima
Republike Srbije. To znai da izbor sistema
koji se ugrauje na putevima treba da bude
posledica
uporedne
analize
stepena
opasnosti za uesnike u saobraaju,
karakteristika puta, saobraajnog optereenja
i ostalih uslova u putnom pojasu, a sve u
skladu sa odredbama iz pomenutog
standarda.
Osnovni cilj donoenja ovog Tehnikog
uputstva je unapreenje stanja u oblasti
zatitnih ograda na putevima. Na ovaj nain
se oekuje znatno poboljanje kvaliteta
ugraene putne opreme, kao i tipizacija
primenjenih reenja na putnoj mrei. U
postupku redovnog odravanja saobraajne
opreme, primenom odredbi iz ovog uputstva,
stvaraju se uslovi za doslednu primenu
pouzdanih, kvalitetnih i savremenih sistema
za zadravanje vozila.
Tehniko
uputstvo
je
namenjeno
projektantima
pri
izradi
tehnike
dokumentacije u oblasti saobraajne opreme
na putevima Republike Srbije.
6.3.1.1.1

Sadraj, namena i podruje

vaenja

Pojmom Sistem za zadravanje vozila

prema evropskoj terminologiji obuhvaene su
razliite konstrukcije, koje su prema SRPS
EN 1317 definisane kao:
- zatitni ureaji (SRPS 1317: 2);
- ublaivai udara (SRPS 1317: 3);
- poetne i zavrne konstrukcije, (SRPS
1317:4); i
- prelazne konstrukcije (SRPS 1317: 4).
Sistemi za zadravanje vozila treba da u to
veoj meri umanje posledice nezgode.
Primenjuju se za:
- zatitu treih lica ili podruja pored puta za
koja je potrebna zatita ili na autoputevima
za zatitu od saobraaja iz suprotnog
smera,
- zatitu lica u vozilu od tekih posledica
usled skretanja sa kolovozne trake, zbog
mogunosti udara u opasnu prepreku ili
survavanja u provaliju.

Za zatitne ureaje u vodozatitnim

podrujima vai posebno uputstvo.
Ovo uputstvo vai samo za trajno postavljene
sisteme za zadravanje vozila. Privremena
upotreba sistema za zadravanje vozila, npr.
na mestima izvoenja radova, regulie se
posebnim uputstvima.
6.3.1.1.2

Terminologija

Dinamiki ugib
Dinamiki ugib sistema za zadravanje vozila
se odreuje ispitivanjem udarom prema EN
1317-2. On odgovara maksimalnom bonom
dinamikom pomeranju strane sistema,
okrenute ka saobraaju i to kratkotrajno.
Klasa deformacije
Klasa
deformacije
oznaava
razliite
deformacije i pomeranje ublazivaa udara pri
ispitivanju udarom prema EN 1317-3.
Klasa uinka prema EN 1317-2
Klasa uinka zatitnog ureaja i prelazne
konstrukcije
se
odreuje
stepenom
zadravanja,
podrujem
delovanja
i
stepenom jaine udara.
Mesto opasnosti
Mesto ili podruje pored kolovozne trake na
kojem postoji opasnost za nezainteresovana
trea lica ili putnike u vozilu u sluaju
skretanja vozila sa kolovozne trake.
Naklizavanje vozila
Oznaava situaciju kada vozilo preko
poetne konstrukcije nalee na sistem za
zadravanje vozila i nastavlja kretanje po
njemu.
Podruje odbijanja
Zona kretanja vozila nakon udara u poetnu i
zavrnu konstrukciju pri ispitivanju udarom
prema EN 1317-4.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Podruje delovanja
Rastojanje izmeu strane jednog zatitnog
ureaja
okrenute
ka
saobraaju
i
maksimalnog dinamikog bonog poloaja
svakog znaajnog dela sistema pri ispitivanju
udarom prema EN 1317-2.

pomeranjem, podrujem vraanja unazad i

stepenom jaine udara.

Podruje vraanja
Podruje vraanja unazad se odreuje pri
ispitivanju udarom prema EN 1317-3. Ono
opisuje podruje koje opitno vozilo nakon
udara ne sme da napusti.
Poetna i zavrna konstrukcija
Zavrno privrivanje / izvedba jednog
zatitnog ureaja
Prikljuna konstrukcija
Montiran zatitni ureaj jednakog poprenog
preseka u podruju mostova, sa ili bez
prelazne konstrukcije.
Prelazna konstrukcija
Sistem za zadravanje vozila za mehaniko
povezivanje zatitnih ureaja razliitih izvedbi
i/ili razliitih naina funkcionisanja pri udaru
vozila.
Rastojanje, kritino
Rastojanje unutar kojeg je ispitano da li je
zatitni ureaj potreban kada se u njemu
nalazi mesto opasnosti (podruje kojem je
potrebna zatite, prepreka).
Rastojanje, merljivo
Rastojanje izmeu ivice kolovozne trake i
ivice mesta opasnosti (prepreke, podruja
kojem je potrebna zatite).
Peaka ograda
Postavljena za peake ili druge korisnike
puteva kao sistem za njihovo zadravanje na
mostovima, potpornim zidovima ili slinim
inenjerijskim objektima, a ne kao sistem za
zadravanje vozila.
Sistem za zadravanje vozila
Sistem postavljen na putu koji treba vozilo
koje je skrenulo iz kolovozne trake da zadri
ili vrati nazad, odnosno preusmeri.
Stepen jaine udara
Teorijska karakteristika za ocenu telesnih
naprezanja, teine povreda ili smrtne
opasnosti putnika putnikog vozila pri udaru
u sistem za zadravanje vozila.
Stepen sposobnosti prema EN 1317-3
Stepen sposobnosti jednog ublaivaa udara
odreuje se klasom brzine, bonim

JP Putevi Srbije

Stepen zadravanja
Oznaava mogunost zadravanja jednog
sistema za zadravanje vozila u zavisnosti od
mase vozila, ugla i brzine udara pri ispitivanju
udarom prema EN 1317.
Trajno bono pomeranje
Trajna bona deformacija ublaivaa udara
kao i poetnih i zavrnih konstrukcija pri
ispitivanju udarom prema EN 1317-3,
odnosno EN 1317-4.
Ublaiva udara
Konstrukcija
izvedena
ispred
opasne
prepreke da bi se umanjila estina udara
vozila i pri tome kinetika energija pretvorila u
deformacioni rad.
Zatitni ureaj Sistem za zadravanje vozila
koji se montira du spoljne ivice kolovoza ili u
srednjoj i razdelnoj traci.
6.3.1.2
6.3.1.2.1

Opti zahtevi za sisteme za

zadravanje vozila
Opte napomene

Sistemi za zadravanje vozila moraju da

ispunjavaju zahteve standarda SRPS EN
1317 Sistemi za zadravanje vozila pored
puteva. Ispunjavanje zahteva treba dokazati
podnoenjem odgovarajuih izvetaja o
ispitivanju. Sistemi za zadravanje vozila se
na osnovu rezultata ispitivanja prema SRPS
EN 1317 dele na klase uinka.
6.3.1.2.2

Zatitni ureaji

Sposobnost zatitnih ureaja prema SRPS

EN 1317-2 razlikuje se prema tri bitna
kriterijuma:
- stepen zadravanja,
- klasa podruja delovanja,
- stepen jaine udara.
Potreban stepen zadravanja zavisi od
kriterijuma primene i regulisan je u poglavlju
6.3.1.3.
Maksimalna klasa podruja delovanja zavisi
od situacije na mestu ugradnje i regulisana je
u poglavlju 6.3.1.3.
Stepen jaine udara A za putnike u vozilu
koje skree sa kolovoza predstavlja manje
optereenje nego stepen jaine udara B i pri
uporedivim okolnostima daje mu se prednost.
Na posebno opasnim mestima na kojima je
5

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

od prvenstvenog znaaja zadravanje vozila

koje skree sa kolovoza (npr. tekog vozila)
moe da se izabere zatitni ureaj stepena
jaine udara C, koji predstavlja najvie
optereenje za putnike u vozilu.

Ugrauju se ravnopravno (u zavisnosti od

projekta odnosno naruioca) na trasama
puteva, odnosno na objektima. Primeri
postavljanja:

U poglavlju 6.3.1.3 su prikazane polazne

veliine za odreivanje potrebnih duina
zatitnih ureaja.
6.3.1.2.2.1 Vrste zatitnih ureaja
Metalne (eline)
ograde (ZO)

betonske

Jednostrana i
dvostrana ZO
sa
distancerom na trasi
Obino je sastavljena od odbojnika
(distancera) i stuba koji se zabija u uvren
teren uz kolovoznu, zaustavnu ili razdelnu
traku.

zatitne

min. 75 cm

Ivica kolovoza, ivine ili

zaustavne trake

Slika 6.3.1: ematski prikaz jednostrane ZO bez distancera

min. 75 cm

~ 40 cm

ivica kolovoza, ivine ili

zaustavne trake

Slika 6.3.2: ematski prikaz jednostrane ZO sa distancerom

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

min. 75 cm

30 5 cm

rob
vozia,
robnega
ivica
kolovoza,
ivine ali
odstavnega
pasu
ili
zaustavne trake

rob ivica
vozia,
robnega
ali
kolovoza,
ivine
odstavnega
ili zaustavnepasu
trake

Slika 6.3.3 a: ematski prikaz dvostrane ZO bez distancera

min. 75 cm

~ 80 cm

ivica
kolovoza,
ivine ali
rob
vozia,
robnega
ili
zaustavne trake
odstavnega
pasu

kolovoza,
ivineali
robivica
vozia,
robnega
ili zaustavnepasu
trake
odstavnega

Slika 6.3.3 b: ematski prikaz dvostrane ZO sa distancerom

Jednostrana i dvostrana ZO na objektu

Obino se sastoji od odbojnika (distancera) i

stuba koji se privruje (ankerie) na
objekat.

min. 75 cm

~ 40 cm

kolovoza
, ivine ali
robivica
vozia,
robnega
ili zaustavne trake
odstavnega
pasu

Slika 6.3.4: ematski prikaz jednostrane ZO sa distancerom na objektu

JP Putevi Srbije

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

min. 75 cm

min. 75 cm

~ 80 cm

max. 10 cm

ivica
kolovoza,
rob vozia
ali
ivine
robnega
pasu
ili zaustavne
trake

ivica
kolovoza,
rob vozia
ali
ivine
robnega
pasu
ili zaustavne trake

Slika 6.3.5: ematski prikaz dvostrane ZO sa distancerom na objektu

30 5 cm

ivica kolovoza,
rob vozia
ivineali
pasutrake
ilirobnega
zaustavne

ivica kolovoza,
rob vozia
ivine ali
robnega pasu
ili zaustavne
trake

Slika 6.3.6: ematski prikaz dvostrane ZO bez distancera na objektu

betonska

Na trasima karakteristian oblik (slika 6.3.7,

6.3.8) i sastoji se od AB elemenata koji se
lanano vezuju.

min. 80 cm

Jednostrana
i
dvostrana
zatitna ograda (BZO)

kolovoz
cestie

ivica
kolovoza,
ivine
rob
vozia,
robnega
ali
iliodstavnega
zaustavnepasu
trake

Slika 6.3.7: ematski prikaz jednostrane BZO na trasi

JP Putevi Srbije

Oprema za bezbednost saobraaja

min. 80 cm

min. 80 cm

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

cestie
kolovoz

ivica
kolovoza,
ivine
rob vozia,
robnega
ali
ili zaustavne
trake
odstavnega pasu

rob vozia,
robnega
ali
ivica
kolovoza,
ivine
ili odstavnega
zaustavnepasu
trake

Slika 6.3.8: ematski prikaz dvostrane BZO na trasi

Jednostrana i dvostrana drvena zatitna
ograda (DZO)
DZO ini odbojnik (drvena letva ojaana
elinom pletenicom) privren na elini

stub prekriven drvenom oblogom (Slika

6.3.9). Za postavljanje DZO na objektu ili zidu
vae isti principi i zahtevi kao za ZO.
titnik(lesena
Udrvena
letva
itnik
letev)

min. 75 cm

elina
jeklena pletenica
pletenica za
za ojaitev
itnika
ojaanje
titnika

drvena
lesenaobloga
obloga
stuba
ZO
stebra
JVO

ivica
kolovoza,
ivine ali
rob vozia,
robnega
ili zaustavne
trake
odstavnega
pasu

steber
JVO
stub
ZO

Slika 6.3.9: ematski prikaz DZO

6.3.1.2.3

Prelazne konstrukcije:

Prelazne konstrukcije se postavljaju tamo

gde moraju da se meusobno funkcionalno
poveu zatitni ureaji razliitih konstrukcija
i/ili naina funkcionisanja.
Sposobnost
prelaznih
konstrukcija
razlikuje prema sledeim kriterijumima:
- stepen zadravanja,
- klasa podruja delovanja, i
- stepen jaine udara.

Prema zatitnom
ureaju

se

Stepen zadravanja prelaznih konstrukcija

zavisi od stepena zadravanja povezanih
zatitnih
ureaja.
Potrebni
stepeni
zadravanja navedeni su u tabeli 6.3.1.

JP Putevi Srbije

Tabela 6.3.1: Stepeni zadravanja prelaznih

konstrukcija.

Od zatitnog
ureaja

N2

H1

H2

H4b

N2

N2

N2

H1

H2

H1

N2

H1

H1

H2

H2

H1

H1

H2

H2

H4b

H2

H2

H2

H4b

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Izbor maksimalne klase podruja delovanja

jedne prelazne konstrukcije zavisi od situacije
na mestu ugradnje.

6.3.1.2.6

6.3.1.2.4

Poetne i zavrne konstrukcije

Poetna i zavrna konstrukcija i zatitni

ureaji koji slede treba da budu tako
funkcionalno meusobno povezani, da
funkcionalne osobine nemaju negativno
uzajamno dejstvo. Funkcionalne osobine
tako prikljuenih sistema, polazei od
poetne i zavrne konstrukcije, treba da
dokae proizvoa poetne i zavrne
konstrukcije.
Sposobnost poetnih i zavrnih konstrukcija
razlikuje se po sledeim kriterijumima:
- klasa efekta delovanja;
- klasa podruja odbijanja vozila,klasa
trajnog bonog skretanja; i
- stepen jaine udara.
6.3.1.2.5

Ublaivai udara

Ublaivai udara i zatitni ureaji koji

eventualno slede treba da budu tako
meusobno funkcionalno povezani da
funkcionalne osobine nemaju uzajamno
negativno dejstvo. Funkcionalne osobine
tako prikljuenih sistema, polazei od
ublaivaa
udara,
treba
da
dokae
proizvoa ublaivaa udara.

min. 75 cm

Sposobnost ublaivaa udara se prema

SRPS EN 1317-3 razlikuje po sledeim
kriterijumima:
- stepen uspenosti / klasa brzine,
- klasa trajnog bonog pomeranja,
- klasa podruja vraanja,
- stepen jaine udara.

Funkcionisanje sistema za zadravanje

vozila ne sme da bude ugroeno ureenjem
okoline. Pod okolinom se podrazumeva
podruje izmeu kolovoza i sistema za
zadravanje vozila, kao i podruje delovanja
sistema.
Podruje ispred i ispod sistema za
zadravanje vozila treba uvrstiti tako da ima
dovoljnu nosivost za putnike automobile.
Ispred sistema za zadravanje vozila treba
izbegavati ivice i kanale sa visinskom
razlikom veom od 7 cm.
Zasadi, stubovi saobraajnih znakova ili
slino unutar podruja delovanja ne smeju da
naruavaju funkcionalnu sposobnost sistema
za zadravanje vozila.
6.3.1.2.7

Dodatni ureaji

Dodatni ureaji na sistemima za zadravanje

vozila su :
- rukohvati,
- ureaji za zatitu od zaslepljivanja,
- stubovi saobraajnih tabli, i
- saobraajna oprema.
Dodatni ureaji ne smeju da naruavaju
nain delovanja sistema za zadravanje
vozila. Osim toga, dodatni ureaji ne smeju
da prouzrokuju opasnost za putnike u
vozilima ili za trea lica. Ako ovo ne moe da
se iskljui, onda je potrebno ispitivanje
celokupnog sistema u skladu sa EN-1317.
Dodatni ureaji koji treba da deluju kao deo
sistema za zadravanje vozila (na primer
rukohvati ili peaka ograda) moraju uvek da
budu ispitani u skladu sa EN 1317-2 do - 4
kao ukupan sistem.

110 h 120 cm

Stepen jaine udara prelazne konstrukcije ne

sme da bude vii od stepena jaine jednog
od povezanih zatitnih ureaja.

Okolina sistema za zadravanje

vozila

itnik za

titnik
za bicikliste
kolesarje

Povrina za peake i/ili

povrina za pece
bicikliste
in/ali kolesarje

rob vozia,
robnega ali
ivica kolovoza,
ivine
odstavnega pasu
ili zaustavne trake

Slika 6.3.10: ematski prikaz modifikovane ZO i titnika za bicikliste namenjenog za zatitu

peaka i biciklista
10

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Kada stub nije mogue zabiti u teren

odnosno kada se ZO postavlja na prelazu
preko razdelne trake, potrebno je da se stub
ugradi na modifikovan nain (na stub treba
privrstiti podlonu plou koja se privruje
na plou za sidrenje koja je ugraena u
temelj (slika 6.3.11) na nain koji je opisan u
izvetaju o izvedenoj modifikaciji ka to to
zahteva Standard EN 1317 5.)

Tamo gde nije mogue izvesti temelj, ima

smisla da se u trup puta umetnu metalni
uloci u koje se postavlja stub ZO ili DZO
(slika 6.3.12). Pri tom je potrebno da se
obezbedi odgovarajue zatvaranje otvora na
vrhu uloka kako dok ograda stoji tako i za
vreme kada je ZO demontirana. Izvoenje
mora da bude potvreno modifikacijom kao
to to zahteva Standard EN 1317 5.

stub ZO sa podlonom
ploom

zavrtanj sa maticom i
vijak z matico
podlokom
in podloko

ploa
za ankerisanje
sidrna
ploa

kolovoz
vozie

kolovoz
vozie

temelj

Slika 6.3.11: ematski prikaz privrenja stuba ZO ili DZO sa podlonom ploom koja je
privrena na plou za ankerisanje

stub ZO

pokrov za
poklopac
zapokritje
pokrivanje
otvora
uloka
odprtine
vloka

min. 130 cm

kolovoz
vozie

kolovoz
vozie

elini uloak

Slika 6.3.12: ematski prikaz montano-demontane ugradnje stuba ZO ili DZO na prelazu preko
razdelne trake.

6.3.1.2.8

Zatita vozaa dvotokaa

Ograda
sa
dodatnom
zatitom
za
motocikliste je namenjena zatiti motociklista
na javnim putevima (slika 6.3.13).

JP Putevi Srbije

Rastojanje izmeu gornje ivice dodatne

zatite za motocikliste i donje ivice titnika
ZO, kao i rastojanje izmeu donje ivice
dodatne zatite za motocikliste i terena sme
da iznosi najvie 5 cm.

11

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5 cm

5 cm

Oprema za bezbednost saobraaja

ivicavozia,
kolovoza,
ivine ali
ili
rob
robnega
zaustavne trake
odstavnega
pasu

Slika 6.3.13: ematski prikaz ZO sa dodatnom zatitom za motocikliste

Ugroavanje vozaa dvotokaa pri udaru u

sistem za zadravanje vozila moe da se
umanji:
- sistemima sa poboljanom zatitom za
vozae dvotokaa,
- pogodnim dodatnim konstrukcijama na
sistemima
6.3.1.2.9

Zatita od zaslepljivanja

Zatita od zaslepljivanja se montira na ZO

koja je postavljena na razdelnoj traci
autoputa ili brzog puta.
Zatita je predviena na mestima na kojima
moe da doe do zaslepljivanja vozila iz
suprotnog smera upravljanja.

Sistemi
za
zadravanje
vozila
sa
poboljanom zatitom za vozae dvotokaa
su oni koji nemaju delove sa otrim ivicama,
koji mogu da povrede vozae pri udaru.

irina razdelne trake na kojoj je zatita od

zaslepljivanja obavezna iznosi < 2,8 m.
Zatita se izvodi tako da zatitni ugao
zaslepljenja bude > 9 (slika 6.3.14).
Na razdelnoj traci irine 2,8 m zatita od
zaslepljivanja moe da se izvede rastinjem.

zrak
svetlosti
svetlobni
arek

smer vonje

ivina linija
robna rta

ivicarob
kolovoza
ivine
trakepasu
voziailiali
robnega

stub
ZO sa distancerom
steber JVO z distannikom

ZO
JVO

element
za zatitu
zaslepljivanja
element
zaiteod
proti
zaslepitvi

rob
vozia ali
robnega
pasu
ivica
kolovoza
ili ivine
trake

1,5 m

robna
rtalinija
ivina

smer vonje

Slika 6.3.14: Zatita od zaslepljivanja postavljenja na ZO na razdelnoj traci

12

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

6.3.1.3
6.3.1.3.1

Kriterijumi primene i specifini

zahtevi
Opte napomene

Pre postavljanja sistema za zadravanje

vozila treba proveriti da li bolja zatita moe
da se postigne izbegavanjem, uklanjanjem ili
graevinskim
preoblikovanjem
mesta
opasnosti. Takve mere mogu da budu:
- dovoljno odstojanje puta od podruja koja
treba zatititi,
- uklanjanje prepreka,
- primena opreme za puteve koja ne
predstavlja opasnost za uesnike u
saobraaju (nosee konstrukcije ispitane
sa stanovita pasivne bezbednosti),
- plitka udubljenja umesto jarkova,
- ravne kosine i veliki poluprenici krivina.
Treba izbegavati stvaranje novih prepreka
unutar podruja za koja su potrebni sistemi
za zadravanje vozila, jer je to u suprotnosti
sa naelom izbegavanja opasnosti.
Za pojedinane prepreke treba proceniti
prednosti postavljanje zatitnih ureaja /ili
ublaivaa udara. U poreenju sa zatitnim
ureajima, ublaivai udara imaju sledee
prednosti:
- manja teina nezgoda u bonom prostoru
koji je inae bez prepreka,
- obezbeivanje otvorenog bonog prostora
za vozila u kvaru ili za zaobilaenja,
- olakanje rada putara u bonom prostoru.
U osnovanim izuzetnim sluajevima pri
uporednoj proceni vanosti bezbednosti
saobraaja i drugih okolnosti moe da se
odstupi
od
kriterijuma
primene.
Na
lokacijama na kojima zbog situacije na terenu
sistemi za zadravanje vozila ne mogu da
odgovaraju regularnim reenjima iz ovog
uputstva, treba predvideti reenja koja
nadograuju osnovna naela i koja u datim
okolnostima postiu najbolji nivo zatite.
6.3.1.3.2

Verovatnoa skretanja

Pri izboru zatitnog ureaja treba uzeti u

obzir i verovatnou skretanja sa puta.
Podruja sa poveanom verovatnoom
skretanja predstavljaju:
- deonice puta sa vie uzastopnih krivina sa
poluprenicima manjim od 1,5x dozvoljeni
najmanji poluprenik, (tabela 6.3.2),
- deonice puta sa netipino velikim
promenama pravca,
- deonice postojeih puteva na kojima je
evidentirana uestalost nezgoda tipa
skretanje iz kolovozne trake.
JP Putevi Srbije

Oprema za bezbednost saobraaja

Tabela 6.3.2: Dozvoljeni minimalni

poluprenici krivina
Vdozv
(km/h)

rmin
(m)

1,5 x r min
(m)

50

80

120

60

120

180

70

180

270

80

250

375

90

340

510

100

450

675

120

720

1080

Pri ovome su za ugroavanje treih lica

merodavne nezgode sa kamionom, a za
ugroavanja lica u vozilu nezgode svih vrsta
motornih vozila.
6.3.1.3.3

Spoljanja ivica kolovoza

Na spoljanjoj ivici kolovoza postoje etiri

stepena opasnosti:
Stepen opasnosti 1
Podruja kojima je potrebna zatita zbog
posebne opasnosti po trea lica:
- intenzivno koriena podruja zadravanja
(igralita za decu, kole i obdanita,
sportski tereni, esto koriena odmorita
pored puteva, izletita, naselja),
- stubovi mostova kod kojih postoji opasnost
od ruenja,
- ivice mostova preko autoputeva,
- ivice mostova koje predstavljaju posebnu
opasnou po trea lica ispod njih,
- hemijska
postrojenja
ugroena
eksplozijom,
- cisterne za snabdevanje gasom u podruju
fabrika,
- stanice za snabdevanje gorivom
- eleznike pruge sa brzinama veim od
160 km/h,
- portali na kojima postoji opasnost od
ruenja (nisu dimenzionisani na udar),
- stubovi vodova visokog napona, koji su
popreni na put,
- potporni zidovi kod kojih postoji posebna
opasnost po trea lica ispod njih.

13

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Stepen opasnosti 2
- Podruja kojima je potrebna zatita zbog
opasnosti po trea lica:
- eleznike pruge sa vie od 30 vozova/24
sata,
- ivice mostova kod kojih postoji opasnost
po trea lica ispod njih (eleznika pruga,
put
sa
jednom
trakom-dvosmerni
saobraaj),
- peake i biciklistike staze koje se
intezivno koriste (najmanje 50 biciklista ili
peaka po satu),
- paralelni putevi sa vie od 500 vozila/24
sata,
- potporni zidovi kod kojih postoji opasnost
po trea lica ispod njih,
- ostala podruja u kojima postoji opasnost
po trea lica (zadravanje veih grupa lica
u tim podrujima s vremena na vreme).

- potporni zidovi kod kojih ne postoje

opasnosti po trea lica ispod njih (potporni
zid nad vodom, slobodno polje ispod zida),
- tekue vode sa srednjim vodostajem >1m.

Stepen opasnosti 3
Prepreke koje posebno ugroavaju putnike u
vozilima:
- betonska
postolja
portala
nosaa
saobraajnih znakova,
- drvee iji je prenik vei od 8 cm
- stubovi mostova koji su dimenzionisani na
udar,
- ivice mostova kod kojih ne postoje
opasnosti po trea lica ispod njih,
- oslonci mostova,
- ograde za zatitu od odrona,
- masivne prepreke koje su upravne na
pravac vonje ,
- masivni stubovi rasvete,
- zidovi za zatitu od buke,
- masivni stubovi saobraajnih tabli,
- ostale prepreke kod kojih postoji posebna
opasnost po putnike u vozilima,
- potporni zidovi kod kojih ne postoji
opasnost po trea lica ispod njih.
Stepen opasnosti 4
Prepreke koje ugroavaju putnike u vozilima:
- padajue kosine sa nagibom >1:3 i
visinom >3m,
- uspinjue kosine sa nagibom >1:3 i
nedovoljno zaobljenim podnojem ili
stenovite kosine,
- ivice mostova kod kojih ne postoje
opasnosti po trea lica ispod njih (mostovi
preko privrednih puteva, reka, udolina sa
umskim rastinjem, itd.),
- reetkasti
nosai
saobraajne
signalizacije,
- vode dubine >1m,
- jarkovi koji se ukrtaju,
- deformabilni stubovi rasvete,
- stubovi telefona za pomo na putevima,

14

Visoka i iroka betonska postolja portala

nosaa saobraajnih znakova ne treba
svrstavati u graevinske objekte ugroene
ruenjem ve u nedeformabilne ravne
prepreke, pa im treba dodeliti stepen
opasnosti 3.
Stubovi za saobraajne znakove male i
srednje veliine (cevasti stubovi i reetkasti
nosai od elinih cevi sa spoljnim
prenicima >76,1mm i debljinom zida
>2,9mm, odn. od aluminijumskih cevi
>76,0mm i debljinom zida >3,0mm) smatraju
se deformabilnim preprekama, ali bez
mogunosti zaobilaenja, pa im se dodeljuje
stepen opasnosti 4.
Ostale nosee
primer izraene
konstrukcija) su
prepreke, pa
opasnosti 3.

konstrukcije za znake (na

od profilnih nosaa, cevnih
nedeformabilne pojedinane
im se dodeljuje stepen

Lako deformabilni stubovi, koji se mogu da

se zaobiu ili odseku, ne tretiraju se kao
prepreke u smislu ovog uputstva. Isto vai,
nezavisno od njihove konstruktivne izvedbe, i
za stubove svetlosnih signalnih ureaja i
stubove rasvete u takama ukrtanja sa
svetlosnim signalnim ureajima.
Uspinjue kosine sa nagibom >1:3 treba
svrstati u stepen opsanosti 4 kada podnoje
kosine nije dovoljno zaobljeno ili kada se radi
o kamenim kosinama ili velikim komadima
kamena.
6.3.1.3.3.1 Zatitni ureaji
Provera da li postoji potreba za zatitnim
ureajima na spoljnoj ivici kolovoza vri se
ako se mesta opasnosti nalaze unutar
kritinog rastojanja od puta. Vrste opasnosti
se dele na etiri stepena opasnosti, koji su
definisani u poglavlju 6.3.1.3.3.
Navedenim redosledom treba uraditi sledee:
- proveriti da li se mesto opasnosti nalazi u
oblasti vaenja ovog uputstva,
- utvrditi kritino rastojanje i proveriti da li se
mesto opasnosti nalazi unutar njega
(kritino rastojanje),
- proveriti da li je potreban zatitni ureaj i
koji minimalni stepen zadravanja mora da
poseduje (stepeni zadravanja),

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

- izabrati zatitni ureaj u zavisnosti od

maksimalno
doputenog
podruja
delovanja (podruje delovanja),
- utvrditi potrebne duine zatitnog ureaja
(duine).

- za puteve sa Vdozv=80km/h do 100km/h

na slici 6.3.16,
- za puteve sa Vdozv=60km/h do 70km/h na
slici 6.3.17.

Treba uzeti u obzir i zahteve za potrebne

poetne i zavrne konstrukcije kao i
eventualno za prelazne konstrukcije odnosno
priguivae udara.
Ako su zatitni ureaji potrebni zbog situacija
pri kojima se deavaju nezgode, onda ih
treba predvideti i na veim rastojanjima od
mesta opasnosti do saobraajnog prostora
nego to je navedeno na slikama 6.3.15 do
6.3.17, kao i za nie dozvoljene brzine nego
to je navedeno na slici 6.3.18.
Kritino rastojanje
Polazei od osnovnog naela da poseban
panju treba posvetiti zatiti treih lica koja
nisu uesnici u saobraaju i od injenice da
ona po pravilu trpe tee posledice pri
skretanju vozila sa kolovoza za:
- podruje kojem je potrebna zatita
(stepeni opasnosti 1 i 2) treba primeniti
proireno odstojanje XP,
- prepreke (stepeni opasnosti 3 i 4) treba
primeniti odstojanje X.
Kritina odstojanja X i XP zavise od
dozvoljenih brzina i visine kosina, a
prikazana su:
- za puteve sa Vdozv>100km/h, kao i za
autoputeve i puteve sline autoputu sa
Vdozv 100km/h, na slici 6.3.15,

Pri tome su merodavne samo one dozvoljene

najvee brzine koje su odreene za due
deonice puta i koje naglaavaju nain vonje.
Na deonicama na kojima su stvarne brzine
vonje znatno ispod dozvoljenih brzina moe
umesto Vdozv da se alternativno upotrebi
V85. Ovo se odnosi na krivudave deonice na
kojima 85% svih vozaa vozi odreenom
brzinom, koja predstavlja stvarnu opasnu
brzinu veeg broja vozila.
Za ocenu da li je neko mesto opasnosti
unutar kritinog rastojanja, merodavna je
udaljenost izmeu ivice saobraajnog
prostora i ivice mesta opasnosti. Kao polazna
linija uzima se bona granica saobraajnog
prostora, po pravilu ivica kolovozne
konstrukcije (slika 6.3.18). Saobraajnom
prostoru pripadaju kolovozne trake, ivine
trake, elementi za odvodnjavanje po kojima
moe da se vozi i zaustavne trake.
Kao ivica mesta opasnosti za podruja
kojima je potrebna zatita uzima se poetak
okrenut prema kolovozu, kod prepreka
prednja ivica, a kod kosina i voda prelomna
taka linije terena.
Ako je merodavno rastojanje manje ili
jednako kritinim rastojanjima, tada se
pomou dijagrama odluuje da li je potreban
zatitni ureaj i koji minimalni stepen
zadravanja mora da
posedije (videti i
stepene zadravanja).

Slika 6.3.15: Kritina rastojanja za puteve sa Vdoz >100km/h i za autoputeve i puteve sline
autoputu sa Vdoz 100km/h
JP Putevi Srbije

15

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 6.3.16: Kritina rastojanja za puteve sa Vdoz= 80km/h do 100km/h

Slika 6.3.17: Kritina rastojanja za puteve sa Vdoz= 60km/h do 70km/h

16

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Slika 6.3.18: Odreivanje merodavnog rastojanja

Stepeni zadravanja
Odluka o tome da li je potreban neki zatitni
ureaj i koji stepen zadravanja mora da
poseduje donosi se na osnovu dijagrama na
slici 6.3.19. Ostala mesta opasnosti, koja
nisu navedena na slici 6.3.19, moraju da se

razvrstaju u jedan od navedenih stepena

opasnosti.
Blok dijagram na slici 6.3.19 treba shvatiti
kao niz pitanja. Odgovori sa da kroz
dijagram
prikazani
su
horizontalnim
strelicama, a sa ne vertikalnim strelicama.

Slika 6.3.19: Blok dijagram za izbor stepena zadravanja zatitnog ureaja

JP Putevi Srbije

17

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Podruja delovanja
U principu zatitne ureaje treba izabrati tako
da podruje delovanja bude manje ili jednako
rastojanju izmeu prednje ivice zatitnog

ureaja i prednje ivice mesta opasnosti (slika

6.3.20).

Slika 6.3.20: Postavljanje zatitnih ureaja u zavisnosti od podruja delovanja i saobraajnog

prostora

min. 75 cm

Rastojanje zunanje ivice zatitnog ureaja od

strane kosine ne sme biti manja od 0,5m
(slika 6.3.21)

50 cm

min. 75 cm

Rastojanje prednje ivice zatitnog ureaja od

polazne linije (videti kritina rastojanja) mora
da iznosi 0,5m. Odravanje potrebnih vidnih
polja moe da zahteva vea odstojanja.

50 cm
ivica
kolovoza,
ivine ilializaustavne
trake
rob vozia,
robnega
odstavnega
pasu

Slika 6.3.22: Postavljanje zatitnog ureaja

ob ivinjaku visine 7 cm
ivica
kolovoza,
ivine ili
rob vozia,
robnega
ali
odstavnega
zaustavne
trake pasu

Slika 6.3.21 Rastojanje prednje i zunanje

ivice zatitnog ureaja od ivice kolovoza,
ivine ili zaustavne trake od strane kose kod
postavljanja zastitnog ureaja na bankini
Odstojanje zatitnog ureaja od ivinjaka
visine 7 cm moe biti poljuban, ali ne manji
od 0,5m (6.3.24).

18

Prednja ivica zatitnog ureaja mora da bude

poravnana sa linijom ivinjaka visine 7 cm
odnoso moe biti udaljena od ivinjaka
15cm.(slika 6.3.22).
Pri tome rastojanje prednje ivice zatitnog
ureaja mora da iznosi 50 cm od
zamiljene linije ivice kolovoza, ivine ili
zaustavne trake (slika 6.3.23).

JP Putevi Srbije

Oprema za bezbednost saobraaja

min. 75 cm

min. 75 cm

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

ivica
ivine ili ali
zaustavne
trakepasu
robkolovoza,
vozia, robnega
odstavnega

rob kolovoza,
vozia, robnega
odstavnega
pasu
ivica
ivine iliali
zaustavne
trake

Ivinjak
visine
robnik na
viini
h>7cm

razirjen asfaltiran del

Ivinjak
visine
robnik na
viini
H7cm

pogreznjen robnik
na viino vozia

Slika 6.3.23: Postavljanje zatitnog ureaja

du kolovoza sa prelaskom na visok
ivinjak >7 cm

JP Putevi Srbije

bankina

ivica kolovoza, ivine ili zaustavne trake

rob vozia, robnega ali odstavnega pasu

rob vozia, robnega ali odstavnega pasu

ivica kolovoza, ivine ili zaustavne trake

bankina

pogreznjen robnik
na viino vozia

Slika 6.3.24: Postavljanje zatitnog ureaja

du kolovoza sa prelaskom na nizak
ivinjak 7 cm

19

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ako prostor omoguava ili uslovi saobraaja

zahtevaju (npr. kod puteva bez posebnih
peakih i biciklistikih staza), zatitni ureaj
trebalo bi postaviti na rastojanju od 1,0m do
1,5m, od polazne linije.

Duine
Duine zatitnih ureaja se utvruju na
sledei nain:
- zatitni ureaji moraju da imaju odreenu
minimalnu duinu da bi moglo da se
ostvari njihovo delovanje. Ova minimalna
duina L1 navodi se u izvetaju o
ispitivanju prema EN 1317-2,
- zatitni ureaji moraju da imaju najmanje
duinu L2 ispred mesta opasnosti da bi se
izbeglo naklizavanje ili zaobilaenje
(tabela 6.3.3, slike 25a i 25b).
- Na putevima sa jednom kolovoznom
trakom i saobraajem u oba smera duina
L2 mora da postoji sa obe strane (slika
6.3.25a). Smanjenje stepena zadravanja
za jedan stepen u podruju L2 je mogu
nakon 0,5 L2. Kod stepena zadravanja
H4b je nakon 0,5L2 nivo zadravanja
moe da se smanji na H2. Na prelazima
izmeu razliitih sistema treba uzeti u obzir
poglavlje 6.3.1.2.3. i L1.

Kod ugroavanja od strane kosine ili vode,

moe da se izabre sledei vei stepen
podruja delovanja (npr. W7 umesto W6),
ako to ne utie na eljeni cilj zatite. U tom
sluaju prilikom odluivanja uzima se u obzir i
dinamiki ugib sistema.
Zatitni ureaj sa klasom podruja delovanja
koja je vea od rastojanja izmeu prednje
ivice zatitnog ureaja i prednje ivice mesta
opasnosti moe da se postavi kada na
osnovu ispitivanja (prema EN 1317-2)
proizlazi da se vozilo zadrava i da se nain
funkcionisanja zatitnog ureaja ne menja.

Slika 6.3.25 a: Minimalne duine zatitnih ureaja na putevima sa jednom kolovoznom trakom

Slika 6.3.25 b: Minimalne duine zatitnih ureaja na putevima sa dve kolovozne trake

20

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Tabela 6.3.3: Potrebna duina L2 za spreavanje naklizavanja i zaobilaenja

Kada zaobilaenje zatitnog ureaja moe da

se iskljui (npr. visoka strma kosina nasipa) i
kriterijum za naklizavanje prema tabeli 6.3.3
nije dat duina L2 iznosi 40m. Smanjenje
stepena zadravanja unutar 40m nije mogu.
Ako se zatitni ureaj zakrene bono ka
spolja 1:20, u izuzetnim sluajevima do 1:12,
duina L2 moe da se smanji. Zatitni ureaj

treba da se vodi paralelno sa kolovozom

najmanje 15 m pre poetka mesta opasnosti
na putevima sa jednosmernim saobraajem,
a na putevima sa dvosmernim saobraajem
10m pre mesta opasnosti (slike 6.3.26a i
6.3.26b)
Ova duina je sadrana u duinama datim u
tabeli 6.3.3.

Slika 6.3.26a: Minimalne duine zatitnih ureaja pri zakretanju ispred mesta opasnosti (put sa
jednom kolovoznom trakom)

JP Putevi Srbije

21

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 6.3.26b: Minimalne duine zatitnih ureaja pri zakretanju ispred mesta opasnosti (put sa dve
kolovozne trake)
Ako se poetak zatitnog ureaja povezuje u
kosinama (nasipima) onda se zakree bono
ka spolja sa zakoenjem od 1:20, a u
izuzetnim sluajevima do1:12.

Ako izmeu zatitnih ureaja preostanu

kratka podruja u kojima se ne zahtevaju
zatitni ureaji, onda treba se ispitati
svrsishodnost neprekidnog rasporeda.

Da bi zatitni ureaji mogli da deluju, oni

uvek moraju i napred i pozadi da budu dui
od mesta opasnosti. Na putevima sa
jednosmernim saobraajem ovi produeci su
najmanje 30m, a na putevima sa dvosmernim
saobraajem 20m. Na putevima sa
jednosmernim saobraajem 15m iza mesta
opasnosti moe da se predvidi smanjenje
stepena zadravanja za jedan stepen. Za
stepen zadravanja H4b moe da se izvri
smanjenje stepena zadravanja na H2.

Prekidi
Prekidi zatitnih ureaja su dozvoljeni samo
u osnovanim sluajevima. Oni treba da budu
kratki koliko je to mogue.

Ako duina L2 za spreavanje naklizavanja ili

zaobilaenja ne moe da se odri, onda treba
ispitati da li postavljanjem ublaivaa udara
moe da se postigne potrebna bezbednost.
Poetne i zavrne konstrukcije nisu sadrane
u napred navedenoj duini zatitnog ureaja.

Prilazi i slino po pravilu ne smeju da dovedu

do prekida zatitnih ureaja. Ako u takvim
sluajevima ne mogu da se izbegnu prekidi,
onda zatitni ureaji moraju da se preklapaju,
kao na slici 6.3.27.

Prekide zatitnih ureaja treba posebno

izbegavati u podrujima puta sa malim
poluprenicima krivina. Stoga treba ispitati da
li ulazni put moe da se pomeri tako da se
uliva na put tamo gde nisu potrebni zatitni
ureaji.

Slika 6.3.27: Prekidi zatitnih ureaja na prilazima

Prekidi na putevima sa dvosmernim

saobraajem i bezuslovno potrebni prekidi na
putevima sa jednosmernim saobraajem
(npr. okretnice, prilazi rezervoarima za
kinicu, itd.) treba da budu izvedeni prema
slikama 6.3.28a do 6.3.28d.

22

Ako u podruju prekida ne postoji opasnost

od survavanja, onda zatitni ureaj treba
prevesti u poetnu i zavrnu konstrukciju. Pri
tom zatitne ureaje i poetne i zavrne
konstrukcije treba po mogunosti zakrenuti
do 1:12.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Zaobljenje moe da sprei da skrenuto vozilo

dospe do mesta opasnosti i trebalo bi da se
izvede sa to veim poluprenikom.

zaobljeni zatitni ureaj mora da pree u

poetnu, odnosno zavrnu konstrukciju ili u
drugi zatitni ureaj.

Pri tome zatitni ureaji treba da se zakrenu

po mogunosti do 1:12. U svim sluajevima

Slika 6.3.28a: Prekid zatitnih ureaja sa poetnom i zavrnom konstrukcijom i sa zakretanjem

Slika 6.3.28b: Prekid zatitnih ureaja sa poetnom i zavrnom konstrukcijom u liniji zatitnog
ureaja

Slika 6.3.28c: Prekid zatitnih ureaja sa zaobljenjem i zakretanjem

Slika 6.3.28d: Prekid zatitnog ureaja sa zaobljenjem, ali bez zakretanja

JP Putevi Srbije

23

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Zatitni ureaj se na podruju stubia za

pozive u hitnim situacijama postavlja na
nain koji je prikazan na slici 6.3.29.

Zatitni ureaj se ne prekida na podruju

izlaza za sluaj opasnosti koji se nalazi u
ogradi za zatitu od buke.

stebriek

stubi za S.O.S.
klica v sili
poziv
mrea mrea
za zatitu
za S.O.S.
zaitopoziva
klica

v sili

ivica kolovoza, ivine ili zaustavne trake

ZO sa distancerom

n=1:20

0,4 m

min 0,5 m

1m

smer vonje

rob
robnega
odstavnega
ivicavozia,
kolovoza,
ivine ili ali
zaustavne
trake pasu
zavrni element

izmeu
napolni
punojviini
visini varnostne
zatitne ograde
drastojanje
.... razdalja
medstubova
stebri na
ograje

Slika 6.3.29: Zatitni ureaj na podruju stubia za SOS pozive

6.3.1.3.3.2 Poetne i zavrne konstukcije

Stubovi zavrnog elementa zatitnog ureeja

moraju da budu postavljeni na takvoj
meusobnoj udaljenosti da moe da se
postigne nivo zadravanja vozila koji ima
zatitni ureaj postavljen na punoj visini.

Duina zakljunog elementa zatitnog

ureaja na autoputu i na brzom putu osim na
kracima prikljuaka, kao i na javnim putevima
sa PGDS 3000 vozila je 12 m, na udarnoj i
zavrnoj strani (slika 6.3.30).

Zavretak zatitnog ureaja na podruju

prelaska iz useka na nasip ili na objekat za
premoavanje sme da se izvede tako to se
poduno zakrene pod nagibom 1:20 i ukopa
ukosinu (slika 6.3.31).

Na ostalim javnim putevima sa PGDS < 3000

duina zakljunog elementa na udarnoj i
zavrnoj strani je 4 m.

zavrni
element
zakljuni
element

40 cm

5 cm

d1

smer vonje

d1

d1

d1

ukopani
vkopani deo
del
zavrnog
zakljunega
elementa
elementa

rob vozia,
robnega
alizaustavne
odstavnegalinije
pasu
ivica
kolovoza,
ivine ili

smer vonje

dd .... rastojanje
izmeu
na punoj
visini zatitne
razdalja med
stebri stubova
na polni viini
varnostne
ograje ograde
d1 rastojanje izmeu stubova zavrnog elementa zatitne ograde
d1 .... razdalja med stebri zakljunega elementa varnostne ograje

Slika 6.3.30: Ukopani zavrni elementi zatitnog ureaja na udarnoj i zavrnoj strani

24

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

zavretak zatitne ograde

zakljuek varnostne ograje

ukopani

d1

d1

d1

d1

vkopani
deo del
zakljunega
zavrnog
elementa

elementa

n = 1:20

smer vonje

rob vozia,
robnega
alizaustavne
odstavnegatrake
pasu
ivica
kolovoza,
ivine ili

smer vonje

d d ....
rastojanje
stubova
naviini
punoj
visini zatitne
d1 rastojanje
izmeu
stubova
zavrnog
elementa
zatitne ograde
razdalja izmeu
med stebri
na polni
varnostne
ograje ograde
d1 .... razdalja
med stebri
zakljunega
elementa
varnostne
ograje

Slika 6.3.31: Zavretak zatitnog ureaja na podruju prelaska sa useka na nasip ili objekat za
premoavanje

Zatitni ureaji su uvek predvieni sa

poetnom i zavrnom konstrukcijom (slika
6.3.32).

Slika 6.3.32: Vrh razdelnog ostrva sa jednim zatitnim ureajem i poetnom konstrukcijom

JP Putevi Srbije

25

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ako su na vrhovima razdelnih ostrva potrebni

zatitni ureaji na obe ivice kolovoza,

poetne konstrukcije moraju da imaju

rastojanje od najmanje 3m (slika 6.3.33).

Slika 6.3.33: Vrh razdelnog ostrva sa zatitnim ureajima i poetnim konstrukcijama

6.3.1.3.3.3 Ublaivai udara
Ublazivai udara mogu da budu potrebni
kada se mesto opasnosti nalazi unutar
kritinog rastojanja (videti kritino rastojanje i

sliku 6.3.34) i kada potrebna duina L2, koja

je navedena u poglavlju Duine, ne moe da
se odri i tako dobije oekivana sigurnost.

Slika 6.3.34: Vrh razdelnog ostrva sa ublaivaem udara ispred jednog mesta opasnosti

26

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

6.3.1.3.4

Oprema za bezbednost saobraaja

dvostrani zatitni ureaji mogu da se postave

izvan sredine.

Srednji i boni razdelni pojas

6.3.1.3.4.1 Zatitni ureaji

Na srednjem i bonom razdelnom pojasu na
autoputevima (putevi sa dve kolovozne trake)
sa Vdozv>50km/h zbog postojanja opasnosti
u principu su potrebni zatitni ureaji.
Za postavljanje zatitnih ureaja u srednjem i
bonom razdelnom pojasu postoje razliite
mogunosti:
- dvostrani zatitni ureaj postavljen u
sredini pojasa,
- dvostrani zatitni ureaj postavljen izvan
sredine pojasa,
- jednostrani zatitni ureaji sa odvojenim
delovanjem, postavljeni na obe ivice
pojasa,
- jednostrani zatitni ureaji sa zajednikim
delovanjem, postavljeni na obe ivice
pojasa.
Dvostrani zatitni ureaji trebalo bi da se
postavljaju u sredini pojasa. Ako iz drugih
razloga
na
ivicama
pojasa
(npr.
odvodnjavanje, obezbeenje zaustavnog
vidnog polja, vodovi i kablovi) to nije mogue,

Ako se na srednjem ili bonom razdelnom

pojasu nalaze mesta opasnosti, postavljaju
se jednostrani zatitni ureaji sa odvojenim
delovanjem (slika 6.3.35). Pri utvrivanju
stepena zadravanja boni razdelni pojas se
tretira kao srednji (poglavlje Stepeni
zadravanja).
Dvostrane zatitne ureaje treba pre mesta
opasnosti prevesti u jednostrane zakretanjem
1:20.
Treba izbegavati este izmene dvostranog
zatitnog ureaja i dva jednostrana zatitna
ureaja koji su postavljeni na ivicama. Pri
prelazima preko srednjeg razdelnog pojasa
treba postaviti iste zatitne ureaje kao i na
susednim deonicama.
Pri poprenom nagibu srednjeg ili bonog
razdelnog pojasa 1:10, prevenstveno treba
postaviti dva jednostrana zatitna ureaja.
Treba uzeti u obzir i zahteve za potrebne
poetne i zavrne konstrukcije, kao i prelazne
konstrukcije i ublaivae udara.

Slika 6.3.35: Zatitni ureaji ispred mesta opasnosti u razdelnoj traci

robnaivina
rta linija

smer vonje

kolovoza
ili ivine
trake
robivica
vozia
ali robnega
pasu

ZO
JVO

zelena
povrina

stubi JVO
ZOzsa
distancerom
steber
distannikom

polukruni
polkronielement
zakljuniZO
element JVO

zelena
povrina

ivica
kolovoza
ili ivine pasu
trake
rob
vozia
ali robnega
ivina
linija
robna rta

smer vonje

Slika 6.3.36: Jednostrani zatitni ureaj sa distancerom na prelazu preko razdelne trake
JP Putevi Srbije

27

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Stepeni zadravanja
U srednjem pojasu puteva sa dve kolovozne
trake i sa Vdozv>50km/h treba neprekidno
postaviti
zatitne
ureaje
stepena
zadravanja H2. U podrujima poveane
verovatnoe skretanja kamiona sa kolovoza i
PDS (TS)>3000 motornih vozila/24h treba
predvideti stepen zadravanja H4b.

Osim toga, treba imati u vidu vrstu zatitnog

ureaja (dvostrani ili dva jednostrana zatitna
ureaja sa odvojenim ili zajednikim
delovanjem) i njihov poloaj (u sredini ili
izvan sredine trake), videti slike 6.3.37a do
6.3.37d.

U bonom razdelnom pojasu puteva sa dve

kolovozne trake i sa Vdozv>50km/h treba
neprekidno postaviti zatitne ureaje stepena
zadravanja H1.
U podruju u kojima postoje posebne
opasnosti po trea lica (npr. pumpe i
odmorita na autoputevima ili graevisnki
objekti kod kojih postoji opasnost od ruenja)
i sa frekvencijom saobraaja PDS (TS)>3000
motornih vozila treba predvideti stepen H2, a
ako dodatno postoji poveana verovatnoa
skretanja kamiona sa kolovoza onda treba
predvideti stepen zadravanja H4b.
Definisanje
podruja
sa
poveanom
verovatnoom skretanja odreuje se u skladu
sa poglavljem 6.3.1.3.2.
Podruja delovanja
Za srednji i boni razdelni pojas bez
prepreka, maksimalno podruje delovanja
odreuje irina pojasa i irina zatitnog
ureaja.

Podruje delovanja dvostranog zatitnog

ureaja i jednostranih zatitnih ureaja sa
zajednikim delovanjem moe da dosegne
maksimalno do unutranje ivice ivine linije.
Za mesta opasnosti u srednjem ili bonom
razdelnom
pojasu
potrebno
podruje
delovanja odreuje se prema poglavlju
Podruje delovanja 6.3.1.3.3.1.
Rastojanje prednje ivice zatitnih ureaja od
polazne linije (slika 6.3.20) treba po pravilu
da iznosi 0,5m.
Odravanje potrebnih vidnih polja moe da
zahteva vea rastojanja. Pri postavljanju dva
jednostrana
ureaja
sa
odvojenim
delovanjem, drugi zatitni ureaj ne sme da
se nalazi u podruju delovanja prvog
zatitnog ureaja (za razliita podruja
delovanja merodavno je vee).
Ovo ogranienje ne vai za jednostrane
zatitne ureaje za koje pri ispitivanju
udarom, prema EN-1317-2, dokazano da
deluju zajedno.

Slika 6.3.37a: Dvostrani zatitni ureaj postavljen u sredini

28

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Slika 6.3.37b: Dvostrani zatitni ureaj postavljen van sredine

Slika 6.3.37c: Jednostrani zatitni ureaj sa odvojenim delovanjem postavljen na obe ivice

Slika 6.3.37d: Jednostrani zatitni ureaj sa zajednikim delovanjem postavljen na obe ivice

JP Putevi Srbije

29

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

6.3.1.3.4.2 Prelazne konstrukcije

Potrebne klase efekta delovanja regulisane

su u poglavlju 6.3.1.2.4. Ako postoje mesta
opasnosti, onda moraju da se potuju duine
L2 koje su utvrene u poglavlju 6.3.1.3.3.1
Duine (slika 6.3.38).

Prelazne konstrukcije postavljaju se na

mestima na kojima moraju funkcionalno da
se
poveu
zatitni
ureaji
razliitih
konstrukcija i/ili naina funkcionisanja.
Potrebne klase sposobnosti su regulisane u
poglavlju 6.3.1.2.3.
6.3.1.3.4.3 Poetne i zavrne konstrukcije
Na poetku srednjih ili bonih razdelnih
pojaseva
treba
predvideti
poetne
konstrukcije.

Kod prelaza preko razdelnog pojasa, koji se

privremeno otvaraju, treba predvideti poetne
konstrukcije za vreme korienja. Mogua je
izvedba
po
detajlu
sa
polukrunim
elementom zatitnog ureeja (slika 6.3.36).

Slika 6.3.38: Zatitni ureaji sa jednostranim delovanjem sa poetnom i zavrnom konstrukcijom na

poetku srednjih ili bonih razdelnih pojaseva

6.3.1.3.4.4 Ublaivai udara

Ako se na poetku srednjih i bonih razdelnih
pojaseva ne mogu da se primene duine L2
navedene u poglavlju 6.3.1.3.3.1 Duine,
onda treba postaviti ublaivae udara (slika
6.3.39).

Ako pri prelazu preko srednjeg razdelnog

pojasa ne moe da se primeni odstojanje
50m do mesta opasnosti i brzina ne moe da
se ogranii na 60km/h, onda treba predvideti
ublaivae udara (poglavlje 6.3.1.2.5).

Slika 6.3.39: Ublaziva udara na poetku srednjeg ili bonog razdelnog pojasa

6.3.1.3.5

Ivice mostova i potpornih zidova

sledee odrednice. U ostalim sluajevima

vai poglavlje 6.3.1.3.3.

Za ivice mostova i potpornih zidova sa

visinom obruavanja veom od 2m vae
30

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

6.3.1.3.5.1 Zatitni ureaji

zatitnog ureaja i vozila prenose na objekat.

Za zatitne ureaje stepena zadravanja H1 i
N2 ovaj dokaz moe da se dobije teorijskim
razmatranjem.

Na mostovima i potpornim zidovima na

dolinskoj strani puta pored spoljne ivice
kolovoza treba izabrati zatitne ureaje u
zavisnosti od podruja opasnosti ispod
mostova, odnosno potpornih zidova.
Za zatitne ureaje na mostovima pomou
dodatnog merenja pri ispitivanju udarom
mora da se dokae koje sile se posredstvom

Stepeni zadravanja
Na mostovima i potpornih zidovima na
dolinskoj strani puta pored spoljne ivice
kolovoza treba izabrati zatitne ureaje sa
stepenom zadravanja prema tabeli 6.3.4.

Tabela 6.3.4: Potrebni stepeni zadravanja na mostovima i potpornim zidovima

Putevi sa
Podruje opasnosti
ispod mosta,
odnosno
potpornog zida

Vdozv > 100 km/h

i autoputevi i
slini putevi sa
Vdozv 100 km/h

Vdozv 100 km/h

i PDS(TS) > 500
vozila/24h

Vdozv 100 km/h

i PDS(TS) 500
vozila/24h

Vdozv< 50 km/h

Posebna
ugroenost treih
lica, stepen
opasnosti 1, u
poglavlju 6.3.1.3.3

H4b

H2

H2

H1

Ostali sluajevi,
stepen opasnosti 2
do 4, u poglavlju
6.3.1.3.3

H2

H2

H1

Ivinjaci visine
0,20 m i
peaka
ograda

Za mostove sa unutranjim otvorom manjim

od 10m i za propuste vai poglavlje 6.3.1.2.
podruja delovanja
Pri odreivanju maksimalne klase podruja
delovanja kao prednja ivica mesta opasnosti
uzima se ivica mosta, odnosno potpornog
zida, ako ne postoji zid za zatitu od buke ili
drugo mesto opasnosti. Zatitni ureaj sa
veom klasom podruja delovanja moe da
se postavi ako se ispitivanjem u skladu sa
SRPS EN 1317-2 dobije da se vozilo ipak
zadrava. U tom sluaju presudan faktor pri
odluivanju je dinamiki ugib sistema.
Duine
Za duine zatitnih ureaja vae odrednice
poglavlja 6.3.1.3.3.1, a posebno u vezi sa
obezbeivanjem duine L2. Osim toga, mora

JP Putevi Srbije

da se obezbedi da se mesto na kome zatitni

ureaj ima svoje puno dejstvo nalazi ispred
poetka mosta, odnosno potpornog zida,
dovoljno daleko da se sprei survavanje
vozila (slika 6.3.40a).
Ovo znai da zatitni ureaj koji je postavljen
na mostu mora da se vodi i izvan krajeva
mosta sa istim stepenom zadravanja. Ako to
nije mogue, zatitni ureaj moe da se
zavrava na mostu, odnosno potpornom
zidu, ako se na njega nastavlja ureaj sa
istim stepenom zadravanja (prikljuna
konstrukcija, slika 6.3.40b). Za duine
prikljune konstrukcije vae odrednice
poglavlja 6.3.1.3.3.1 Duine. Za potencijalno
potrebne
prelazne
konstrukcije
vae
odrednice poglavlja 6.3.1.2.3.

31

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 6.3.40: Zatitni ureaji u podruju mostova

Slika 6.3.40a: Zatitni ureaj na mostu

Slika 6.3.40b: Zatitni ureaj sa prikljunom konstrukcijom na mostu

Podruja pokretnih prelaza kolovoza
(dilatacije)
U podruju pokretnih prelaza kolovoza
zatitni ureaj se postavlja tako da se
njegova funkcionalnost ne ugrozi znaajno
dilatacionim spojevima.

6.3.1.3.5.3 Poetne i zavrne konstrukcije

Potrebne klase efekta delovanja poetnih i
zavrnih konstrukcija regulisane su u
poglavlju 6.3.1.2.4.

6.3.1.3.5.2 Prelazne konstrukcije

6.3.1.3.5.4 Ublaivai udara

Prelazne konstrukcije postavljaju se na

mestima na kojima moraju funkcionalno da
se
poveu
zatitni
ureaji
razliitih
konstrukcija i /ili naina funkcionisanja.
Potrebne klase sposobnosti su regulisane u
poglavlju 6.3.1.2.3.

Da bi se predupredila opasnost od
survavanja, trebalo bi u podruju vrhova
razdelnog ostrva na mostovima postaviti
ublaivae udara (slika 6.3.41). Potreban
stepen uspenosti regulisan je u poglavlju
6.3.1.2.5, ako zbog ugroavanja treih lica ne
treba ispuniti dodatne zahteve (npr. posebne
mere za spreavanje survavanja kamiona).

32

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema za bezbednost saobraaja

Slika 6.3.41: Primer primene ublaivaa udara na vrhu razdelnog ostrva na mostu
6.3.1.3.6

Srednji i boni razdelni pojas na

mostu

6.3.1.3.6.1 Zatitni ureaji

U srednjim i bonim razdelnim pojasevima na
mostovima izbor zatitnog ureaja zavisi od
toga da li postoji visinska razlika izmeu
nadgradnji.
Za zatitne ureaje na mostovima pomou
dodatnog merenja pri ispitivanju udarom
mora da se dokae koje sile se posredstvom
zatitnog ureaja i vozila prenose na objekat.
Za zatitne ureaje stepena zadravanja H1 i
N2 ovaj dokaz moe da se dobije teorijskim
razmatranjem.
Stepeni zadravanja
Za zatitne ureaje u srednjim ili bonim
razdelnim pojasevima na mostovima sa
odvojenim nadgradnjama, koje nemaju
visinsku razliku veu od 1,5 m i rastojanje
vee od 1,5m (zatitni ureaji sa odvojenim
delovanjem), kao i na mostovima sa
zajednikom nadgradnjom, vai poglavlje
6.3.1.3.4.1 Stepeni zadravanja.
Za mostove sa odvojenim nadgradnjama,
koje imaju visinsku razliku veu od 1,5 m i/ili
rastojanje vee od 1,5m, oba graevinska
objekta treba posmatrati nezavisno jedan od
drugog. U ovom sluaju vai poglavlje
6.3.1.3.5.1 Stepeni zadravanja.

JP Putevi Srbije

Podruja delovanja
Za mostove sa odvojenim nadgradnjama,
koje nemaju visinsku razliku veu od 0,1m i
rastojanje vee od 0,1m, kao i za mostove sa
zajednikom nadgradnjom vai poglavlje
6.3.1.3.4.1
Za mostove sa odvojenim nadgradnjama,
koje imaju visinsku razliku veu od 0,1m i/ili
rastojanje vee od 0,1m, oba objekta treba
posmatrati nezavisno jedan od drugog. U
ovom sluaju vai poglavlje 6.3.1.3.5.1. Pri
tome treba imati u vidu da nadgradnja za vie
od 0,1m predstavlja opasno mesto. Dalje
treba imati u vidu da via nadgradnja moe
da ogranii podruje delovanja.
Podruja pokretnih prelaza kolovoza
(dilatacije)
U podruju pokretnih prelaza preko kolovoza
zatitne ureaje treba izvesti tako da
dilatacioni spoj ne utie znaajno na njihovu
funkcionalnost.
6.3.1.3.6.2 Prelazne konstrukcije
Prelazne konstrukcije treba postaviti na
mestima na kojima moraju da se
funkcionalno poveu razliite konstrukcije i/ili
naini funkcionisanja. Potrebni stepeni
zadravanja navedeni su u poglavlju
6.3.1.2.3..

33

Oprema za bezbednost saobraaja

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

6.3.1.3.7

poglavlju 6.3.1.3.3 i slici 6.3.20. u poglavlju

6.3.1.3.3.1), ukoliko nisu izvedeni tako da je
udar za lica u putnikom vozilu bezopasan.

Zidovi i portali

6.3.1.3.7.1 Zatitni ureaji

Neprekidni masivni zidovi ne treba da se
klasifikuju kao prepreke u smislu ovog
uputstva ako nemaju izboine ili udubljenja
vea od 0,1m. Pri tome mogu da se
zanemare nie u tunelima ija je duina
manja od 4m, a koje su potrebne iz
bezbednosno-tehnikih razloga.
Poetke neprekidnih zidova i portala,
izboine vee od 0,1m i zavretak nie ija
duina je vea od 4m treba klasifikovati kao
nedeformabilne ravne prepreke upravne na
pravac vonje (stepen opasnosti 3 prema

Za
utvrivanje
podruja
delovanja
postavljenih zatitinih ureaja vai poglavlje
6.3.1.3.3.1 Potrebne duine zatitnih ureaja
su regulisane u poglavlju 6.3.1.3.3.1.
6.3.1.3.7.2 Prelazne konstrukcije
Potrebne klase sposobnosti
konstrukcija regulisane su u
6.3.1.2.3.

prelaznih
poglavlju

Slika 6.3.42: Izvoenje prelazne konstrukcije i zatitnog ureaja ispred portala tunela
6.3.1.3.7.3 Poetne i zavrne konstrukcije
Na poetku i kraju zatitnog ureaja
postavljaju se poetne i zavrne konstrukcije
u skladu sa poglavljem 6.3.1.2.4.
6.3.1.3.7.4 Ublaivai udara
Poeci zidova, portala i krajevi nia
(udubljenja u zidu) mogu da se zatite i
ublaivaima udara, kao to je to regulisano
u poglavlju 6.3.1.2.5.

6.3.2 IANE OGRADE

6.3.2.1

Uvodni deo

Zatitna iana ograda je namenjena:

- obezbeivanju bezbednosti saobraaja,
- spreavanju prelaska divljai, ljudi
domaih ivotinja,
- zatiti divljai.

Termini i klasifikacija ograde moraju da budu

u skladu sa standardom SRPS U.S4.106.
U skladu sa standardom SRPS U.S4.112
zatitna iana ograda postavlja se celom

34

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

duinom trase autoputa. Ova ograda se

moe postavljati i du ostalih puteva, to se
reava na nivou projekta
6.3.2.1.1

Sastavni delovi ograde

Zatitna iana ograda je sastavljena od

sledeih elemenata:
- pletiva mree (1),
- zatezne ice (2),
- vrne ice (3),
- pregradnih stubova (4),
- zateznih stubova (5),
- potpornih stubova (6),
- prema nainu implementacije, odnosno
prema potrebi i privrsnih stubova (7)

(5)

(3)

Oprema za bezbednost saobraaja

- vezivnog
fiksiranje

materijala

materijala

za

Svi stubovi su privreni za tlo tako to su

betonirani ili su privreni za betonsku
osnovu (8).
Za prolaze kroz ogradu u ogradu se
montiraju jednokrilna ili dvokrilna vrata.
U posebnim sluajevima na ogradu se moe
ugraditi i elektrini pastir i/ili dodatne
prepreke za prolaz vodozemaca.
Izgled i sastavni delovi zatitne ograde
prikazani su na slici 6.3.43.

(4)

(1)
(2)

(2)

(2)
(6)

(8)

(7)

Slika 6.3.43 Sastavni delovi zatitne iane ograde

6.3.2.1.2

Osnovni materiali

Zatitne iane ograde moraju da budu

izraene od materijala koji je otporan na
koroziju i UV zraenje.
S obzirom na materijal od kojeg su
napravljene, ograde delimo na:
- aluminijumske svi sastavni delovi (osim
materijala za zavrtnje) napravljeni su od
aluminijuma,
- eline svi sastavni delovi su napravljeni
od elika, a prema vrsti zatite od korozije
moemo da ih delimo na:
- eline pocinkovane
- eline - pocinkovane i plastificirane
6.3.2.1.3

Tip ograda

Prema nainu kombinovanja osnovnih

elemenata ograde moemo da delimo na
sledee tipove:
- iana ograda bez vrnih delova iznad
pletiva,
- iana ograda sa jednom ili vie ica za
vrne delove ograde,
- iana ograda u kombinaciji sa vratima.

JP Putevi Srbije

6.3.2.2

Uslovi za zatitne iane ograde

U toku projektovanja se donosi odluka o vrsti

ograde prema vrsti materijala i nainu zatite
od korozije (aluminijum, pocinkovani elik ili
pocinkovan i plastificirani elik) i vrsti pletiva
(pletivo s etvorouganim petljama, pletivo sa
estougaonim petljama ili varene iane
ograde).
Tehnike uslove za materijal i dimenzije
elemenata ograde prema standardu SRPS
U.SA.102, osim za elino ino pletivo
mreu ograde, koje odreuju standardi EN
10223-1, -2, -2/a1, -4, -5, -6, -7
Dodatno se preporuuje da je:
- potporni stub privren za zatezni stub
u visini gornje ivice pletiva ice,
- da su osnove zateznog stuba kod vrata i
osnove stuba vrata odvojene, odnosno
da je zajedniki temelj srazmerno vei.

35

Oprema za bezbednost saobraaja

6.3.2.3

Uslovi za postavljenje zatitnih

ianih ograda i odreivanje
visina

Zatitne ograde se postavljaju obostrano

celom duinom puta. Na mestima gde se
zatitna ograda moe adekvatno nadomestiti
drugom putnom opremom ili objektom (npr.
ograde protiv buke), ili gde zbog prirodnih
inilaca put vodi preko premostivih objekata
ili tunela, ne postavljamo zatitnu ogradu, ali
je na odgovarajui nain priveemo za
objakat.
Projektant odreuje kurs ograde i njenu
visinu u skladu sa standardom SRPS
U.S4.112 i s obzirom na samu trasu puta,
topografiju i raspoloivo zemljite.
Kod planiranja postavljanja ograde dodatno
se preporuuje da se:
- ograda na adekvatan nain odmakne od
kolovoza kako se ne bi otetila u toku
zimskog odravanja (uklanjanje snega),
- da je sa obe strane dovoljno prostora za
odravanje ograde. Trebalo bi da je nagib
terena kraj ograde to manji,
- najmanja visina ograde treba da bude 180
cm pod uslovom da je minimalna visina
pletiva 140 cm.
6.3.2.4

Dodatni elementi kod zatitnih

ianih ograda

Po pravilu se u zatitne ograde ugrauju jo i

vrata, a po potrebi se na ograde mogu
instalirati i elektrini pastir i zatita za
vodozemce.
6.3.2.4.1

Vrata

Ograda se na odgovarajuem mestu moe

prekinuti i na tom mestu se mogu ugraditi
vrata, koja mogu da budu jednokrilna ili
dvokrilna. Vrata su prvenstveno namenjena
slubi odravanja za pristup putu sa spoljne
strane.
Lokaciju vrata odreuje projektant na osnovu
potreba odravanja, konfiguracije terena i
rasporeda razliitih putnih objekata.
Visina vrata mora da odgovara visini zatitne
iane ograde, a treba da budu izraena od
istog materijala kao i ograda. Tehniki uslovi
treba da su u skladu sa standardom SRPS
U.S4.102.
6.3.2.4.2

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

opremom za rad. Poslednje navedeno je

adekvatno pre svega na povrinama sa
veim brojem divljai i njihovim migracionim
putevima
6.3.2.4.3

Ograda za vodozemce

Na teritorijama gde put prekida migracioni put

vodozemaca na zatitnu ogradu se u njenom
donjem delu moe ugraditi dodatno iano
pletivo sa manjim oknima ili plastificirano
platno, koje spreava prelaz vodozemaca
preko kolovoza. Dodatno pletivo odnosno
platno u dnu mora da bude ukopano u
zemlju. Ograda za vodozemce moe da bude
samostalna.
U sluaju postavljanje ograde za vodozemce,
prolaz za vodozemce mora da bude
sproveden
preko
odvodnih
kanala,
podvonjaka ili namenskih prelaza na drugu
stranu puta.
6.3.3 BRANICI I POLUBRANICI
6.3.3.1

Uvodni deo

Branici i polubranici su ureaji namenjeni

spreavanju nastavljanja vonje vozila,
kretanja peaka ili jahaa konja u pravcu na
kojem su popreko postavljene. Branici
zatvaraju saobraaj itavom irinom puta.
Polubranici zatvaraju saobraaj do polovine
irine puta.
6.3.3.1.1

Oznaavanje branika i
polubranika na prelazima puta
preko eleznike pruge

Branici i polubranici koji se primenjuju za

zatvaranje saobraaja na prelazima puta
preko eleznike pruge se oznaavaju prema
zahtevima
propisa
o
saobraajnoj
signalizaciji
prema
standardu
SRPS
Z.S2.150.
Nametanje branika ili polubranika
prelazu puta preko pruge nije nuno.

na

Najava
voza
se
obavlja
svetlosnim
saobraajnim znakovima semaforima sa
naizmeninim paljenjem dva crvena svetla
okruglog oblika.
Nametanje
branika,
polubranika
ili
svetlosnih signala se vri po zahtevima
propisa o sigurnosti eleznikog saobraaja.

Elektrini pastir

Na zatitnu ianu ogradu po potrebi moe

da se ugradi i elektrini pastir sa svom

36

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

JP Putevi Srbije

Oprema za bezbednost saobraaja

37