REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

7. PUT I IVOTNA SREDINA

7.5 PEJZANO UREENJE PUTNOG POJASA

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012.

Opis izmena i dopuna

Poetno izdanje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje putnog pojasa

SADRAJ
7.5.1
7.5.1.1
7.5.1.2
7.5.2
7.5.3
7.5.3.1
7.5.3.2
7.5.3.3
7.5.3.4
7.5.3.5
7.5.4
7.5.4.1
7.5.4.2
7.5.4.3
7.5.4.4
7.5.4.5
7.5.4.6
7.5.5
7.5.5.1
7.5.5.2
7.5.5.3
7.5.5.4
7.5.5.5
7.5.5.6
7.5.5.7
7.5.5.7.1
7.5.5.7.2
7.5.5.8

UVODNI DEO
PRAVNE I DRUGE OSNOVE
TERMINOLOGIJA
NAELA I CILJEVI PEJZANOG UREENJA PUTNOG OD. ZEMLJINOG
POJASA
PREPORUKE ZA OBLIKOVANJE PUTNOG OD. ZEMLJINOG POJASA U
ODNOSU NA MERE UREENJA
PREPORUKE ZA OBLIKOVANJE RELJEFA
PREPORUKE ZA UREIVANJE VODPODRUJA VODENIH TOKOVA
PREPORUKE ZA IZVOENJE INENJERSKO-BIOTEHNIKIH MERA
PREPORUKE ZA IZRADU PLANA ZASAIVANJA
PREPORUKE ZA INENJERSKO I ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE
SMERNICE ZA PEJZANO OBLIKOVANJE U ODNOSU NA POJEDINANE
SKLOPOVE UREENJA
RAZMETAJ NA IVICAMA KOLOVOZA
SMERNICE ZA OBLIKOVANJE OBJEKATA
SMERNICE ZA OBLIKOVANJE I OZELENJAVANJE OGRADA PROTIV BUKE
SMERNICE ZA OBLIKOVANJE PRIKLJUAKA I RASKRSNICA
SMERNICE ZA OBLIKOVANJE (ZASAIVANJE) RAZDELNIH TRAKA
SMERNICE ZA OBLIKOVANJE JAVNE URBANE OPREME
IZRADA I OKVIRNI SADRAJ PROJEKTA PEJZANOG UREENJA PUTNOG
POJASA
ZAHTEVI U IZRADI PROJEKTA PEJZANOG UREENJA
TEHNIKI ZAHTEVI I OSNOVNI PRINCIPI
OPTE ODREDBE ZA IZRADU PROJEKTA ZASAIVANJA
AKTIVNOSTI PRI IZRADI PROJEKATA PEJZANOG UREENJA PUTNOG
POJASA
OKVIRNI SADRAJ PROJEKATA PEJZANOG UREENJA PUTNOG OD.
ZEMLJINOG POJASA
SADRAJ IDEJNOG PROJEKTA UREENJA PUTNOG OD. ZEMLJINOG
POJASA
SADRAJ GLAVNOG PROJEKTA
Projekat zatite ivotne sredine Pejzano ureenje putnog pojasa
Projekat ureenja putnog pojasa
IZVOAKI PROJEKAT UREENJA PUTNOG OD. ZEMLJINOG POJASA

JP Putevi Srbije

1
1
1
1
2
2
4
4
5
8
8
8
9
10
13
13
15
16
16
16
16
18
19
20
20
20
21
21

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje putnog pojasa

7.5.1 UVODNI DEO

Ovo poglavlje je posveeno smernicama za

oblikovanje pejzanog ureenja putnog
pojasa. Pri planiranju projekta zemljinog
pojasa kao celine potrebno je potovati
osnovne principe i naela projektovanja.
Samo u izuzetnim sluajevima pejzane
arhitekte mogu da ugrade elemente koji su
plod umetnikog stvaranja. To je dozvoljeno
u sluaju kada se radi o naglaavanju
memorijalnog znaaja prostora kroz koji
prolazi put ili izuzetnih objekata kulturne
batine i sl.

7.5.1.1

Pravne i druge osnove

Pri planiranju ureenja zemljinog pojasa

potrebno je uzeti u obzir bezbednosne
zahteve koji proizlaze iz:
- Evropske konvencije o pejzau (European
landscape convention, European Treaty
series No.176, Council of Europe, 2000),a
isto tako:
- Direktivu Saveta 92/43/EGS od 21. maja
1992. o ouvanju prirodnih stanita i
divljih ivotinjskih i biljnih vrsta,
- Direktivu Saveta 79/409/EGS od 2. aprila
1979. o ouvanju divljih ptica,
- Konvenciju o zatiti prirodnih stanita i
divlje flore i faune / Council Directive
92/43/EEC of 21 May 1992 on the
conservation of natural habitats and of
wild fauna and flora (Bernska konvencija
usvojena 19. septembra 1979),
- Konvenciju o biolokoj raznovrsnosti /
Convention
on
Biological Diversity
(93/626/EEC, usvojena 25. oktobra 1993).
Pri pripremi smernica za pejzano ureenje
puteva ispotovani su sledei pravilnici i
standardi:
- Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik
RS, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 odluka US i 24/2011),
- Zakon o javnim putevima (Sl. glasnik RS,
br. 101/2005 i 123/2007),
- Zakon o bezbednosti saobraaja na
putevima (Sl. glasnik RS, br. 41/2009 i
izmene zakona Sl. glasnik br. 53/2010),
- Pravilnik o uslovima koje sa aspekta
bezbednosti saobraaja moraju da
ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta (Slubeni glasnik RS, br.
50/2011),
- SPRS U.C4.660 Zasadi Tehniki
zahtevi i osnovni principi,

JP Putevi Srbije

SPRS U.C4.661 Zasadi Prostor za

zasaivanje,
SPRS U.C4.661 Zasadi Razmetaj na
ivicama kolovoza,
SPRS U.C4.660 Zasadi Oblikovanje u
umi,
SPRS U.C4.660 Zasadi Razdelna traka,
SPRS U.C4.660 Zasadi Projekti
zasaivanja,
SPRS U.C4.660 Zasadi vorovi.

7.5.1.2

Terminologija

Zemljini pojas: kontinualna povrina sa

obe strane useka i nasipa, irine najmanje
jedan metar, mereno od linija koje ine
krajnje take poprenog profila javnog puta
van naselja na spoljnu stranu.
Zasad: sve biljke, kao ivi materijal koji se
ponaa
prema
prirodnim
zakonima.
Primenjuje se za zadovoljavanje ekolokih i
tehnikih zahteva u uslovima koji su to
pribliniji njegovom prirodnom okruenju i uz
dovoljno prostora za njegov razvoj.
Prema rastu i uslovima stanita, razlikuju se
tri grupe biljaka:
- trava, vegetacija najmanjeg rasta i sa
najveim mogunostima prilagoavanja;
- bunje;
- drvee, najrazvijenija vrsta biljaka, ali i sa
najveim zahtevima za razvoj.
Ekoloka
valenca:
irina
variranja
intenziteta nekog ekolokog faktora u ijim
granicama je mogu opstanak neke biljne
vrste (organizmi se kategoriu u: eurivalentne
sa visokom amplitudom kolebanja ekolokih
faktora i stenovaletne sa niskom amplitudom
kolebanja ekolokih faktora koju organizam
moe da istolerie).
7.5.2 NAELA I CILJEVI PEJZANOG
UREENJA PUTNOG OD.
ZEMLJINOG POJASA
Zelene povrine putnog zemljita su jedan od
oblika kulturnog pejzaa za koji vae opta
naela ureenja pejzaa uz istovremeno
dobro poznavanje graevinskih saobraajnotehnikih zahteva.
Osnovno naelo koje vai pri oblikovanju
zelenih povrina je, da put i zemljini pojas
stvaraju kulturni pejza. Ureenjem treba
postii da put sa svojim zemljinim pojasom
ne deluje kao strano telo i da posmatra
stekne utisak kao da se put oduvek nalazi u

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

tom prostoru kao njegov sastavni deo.

Pejzano
ureenje
zemljinog
pojasa
prilagoava se karakteru okolnog pejzaa.
Na podrujima pojedinanih tipova pejzaa, i
oblikovanje i ureivanje prostora moraju biti
takvi da 'uhvate' duh prostora i da se
prilagode osobenostima pejzane strukture i
tipu pejzaa. Projekat oblikovanja zemljinog
pojasa du puta mora pratiti promene tipa
pejzaa. Prelaz trase iz ravniarskog u
brdoviti kraj mora da bude ispraen i
projektom ureenja zemljinog pojasa.
Istovremeno je potrebno vozau obezbediti
dobru orijentaciju u prostoru, voenje te
bezbednu i prijatnu vonju, kao i ivopisne
dogaaje za vozaa i putnike.

Ukratko reeno, pri oblikovanju zemljinog

pojasa moramo se zauzeti za postizanje
sledeih osnovnih ciljeva:
- obezbeivanje saobraajne bezbednosti
(preglednost,
stabilnost
zemljita,
zemljinog pojasa, itd)
- obezbeivanje prijatne vonje (optiko
voenje vozaa, vizura, itd)
- obezbeivanje
funkcionalnosti
(odravanje zemljinog pojasa, itd)
- obezbeivanje najmanje mogue tete u
okruenju (spreavanje irenja uticaja sa
puta na okruenje).
Postoji est osnovnih aspekata ureivanja
zemljinog pojasa i to:
1. bioloko-inenjerski
2. pejzano-ekoloki
3. aspekat zatite ivotne sredine
4. saobraajno-tehniki
5. apsekat ureenja prostornog pejzaa
6. pejzano oblikovni.
Pri celovitom oblikovanju zelenih povrina
putnog zemljita, zaokruenu i oblikovno
dovrenu celinu moraju initi:
- ureenja reljefa,
- zasadi i
- inenjersko i arhitektonsko oblikovanje
putnih objekata i objekata u zemljinom
pojasu.
U podrujima pojedinanih tipova pejzaa,
oblikovanje odn. ureivanje prostora uz
puteve mora biti prilagoeno karakteristikama
njihove pejzane strukture, to od projektanta
iziskuje dobro prethodno poznavanje i
analizu tipologije pejzaa. Pri tom je potrebno
uzeti u obzir pojedina osnovna naela, kao
to su:
- odgovarajue privreivanje i ivot u
prostoru, te obezbeivanje zdravog
pejzaa,

upotreba lokalnog oblika rastinja koje je

stvorilo preplitanje prirodnih i spontanih
procesa,
potovanje namene prostora (identitet
prostora), kao i
praenje oblika kulturnog pejzaa.

To od projektanta pejzanog ureenja

iziskuje, pre svega, dobro poznavanje
osobenosti tamonjeg pejzaa i ireg
prostora kroz koji prolazi put. Istovremeno,
potrebno je uvek obezbeivati takva ureenja
koja e zadovoljavati ve spomenute
graevinske i saobraajno-tehnike zahteve.
Sve gore navedene polazne take smisaono
se koriste pri celovitom oblikovanju
zemljinog pojasa, pre svega u oblikovanju
reljefa, planiranju zasada i oblikovanja putnih
objekata. Vano je da pri planiranju
novogradnje i sanacije zemljinog pojasa
bude obezbeena povezanost i usklaenost
pojedinanih
ureenja:
inenjersko
arhitektonskih, arhitektonskihm, pejzanih i
ureenja vodenih tokova.
7.5.3 PREPORUKE ZA OBLIKOVANJE
PUTNOG OD. ZEMLJINOG
POJASA U ODNOSU NA MERE
UREENJA
7.5.3.1

Preporuke za oblikovanje reljefa

Reljefno ureenje zemljinog pojasa treba

pored obezbeivanja stabilnosti zemljita da
zadovolji
i
pejzano-oblikovni
aspekt.
Oblikovanje reljefa pejzanog prostora treba
zato u to veoj meri da prati karakteristike
postojeeg reljefa. Pri tom je potrebno uzeti u
obzir
svojstva
geolokog
sastava
i
geomehanike karakteristike matine stene
na pojedinanom podruju. U skladu sa tim je
potrebno oblikovati odgovarajui nagib
kosina.
Opte polazne take za oblikovanje reljefa:
- oblikovanje novih kosina treba da bude u
skladu sa prirodnim oblicima reljefa,
- treba da se oblikuju meki prelazi sa
novooblikovanih kosina na postojei teren
(u podnoju i na vrhu kosine),
- treba da se oblikuju meki prelazi i izmeu
kosina razliitih nagiba.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje putnog pojasa

Slika 7.5.1: Primer oblikovanja reljefa u

zemljinom pojasu i iznad pokrivenog useka
u skladu sa prirodom
Polazne take za oblikovanje reljefa u
odnosu na morfologiju i namenu tla:
Za stenovita (planinska) podruja
- Preporuuje
se
ouvanje
stabilnih
stenskih masa i obezbeivanje prirodnog
loma stene. Nagibi kosina mogu biti i
veoma strmi, ukoliko to doputa vrsta i
sastav stene.
Za brdovita podruja
- Na tim podrujima je potrebno izbegavati
geometrijsko pravilne i poravnate kosine.
- Linija kosina treba u to veoj meri da
prati konfiguraciju postojeeg terena
odnosno udaljenijih linija kao to su
grebeni okolnih brda i sl. i kao to ih
pruaju vizure sa puta.
- Gornje ivice kosina treba da budu
zaobljene (runa ili detaljnija mainska
obrada) sa blagim prelazima u postojei
teren.
Za ravniarska podruja
- U izrazito ravniarskim podrujima je
najpoeljnije da se trasa niveleta to vie
izjednai sa postojeim terenom, odnosno
da su kosine nasipa i useka to
poloenije, sa veoma blagim i postepenim
prelazom u postojei ravniarski teren.
Za poljoprivredno podruje (njive, travnjaci,
panjaci, vonjaci, i sl)
- Na tim podrujima oblikovanje kosina
treba da prati osnovne karakteristike
obrade tla u blizini. To znai da, ako se na
tom podruju nalaze obradive terase,
kosine useka treba da budu sa tampon
bermama, koje nikako ne smeju da se
pruaju potpuno vertikalno, niti smeju biti
geometrijsko oblikovane.
Za podruje ume

JP Putevi Srbije

Kosine na podruju ume moraju biti

oblikovane prvenstveno u odnosu na
geomorfoloki sastav tla i to tako da budu
stabilne nakon izvoenja i da ne podleu
dejstvu erozije. Oblikovanje kosina u
skladu sa prirodom nudi veu mogunost
uspenog
utvrivanja
vegetacije
i
ureenja odvodnjavanja povrinskih voda.
umsku ivicu je potrebno oblikovati
prirodno i utvrditi je novim zasadima, pri
emu je od sutinske vanosti pravilan
izbor vrsta i sadnica.

Za podruja prikljuaka
- Na podrujima prikljuaka se preporuuje
rasprostiranje kosina nasipa po celom
raspoloivom prostoru do puta i ivica
priobalja odnosno do drugih elemenata u
zemljinom pojasu.
- Manje praznine meuprostore koji
nastaju izmeu prikljunih rampi i puta
potrebno je zatrpati i to vie poravnati.
Kosine nasipa moemo izvesti u
konstantnom nagibu, ali ne treba da budu
geometrijsko pravilnog oblika.
Za podruja raskrsnica
- Na podrujima raskrsnica potrebno je
voditi
rauna
prvenstveno
o
obezbeivanju dobre preglednosti i
vidljivosti
vertikalne
saobraajne
signalizacije. U krunim raskrsnicama
(jednotranim) se preporuuje kupasto
oblikovanje centralnog nepregaznog dela
koje onemoguava zaslepljivanje zbog
ostalih vozila. Pri tom moemo da se
oslonimo na oblikovanje reljefa (moemo
koristiti viak zemlje od gradnje), zasade
niskog i visokog rastinja, fontane i
skulpture (primereno za urbanizovano
podruje). Drugaiji je pristup pri
formiranju
zasada
odn.
ureenja
centralnog dela vietranih tzv. turbo
raskrsnica. Ovde moramo obezbediti
1
preglednost i predvideti to nie rastinje .
Za podruja regulacije vodenog toka
- Reljefno oblikovanje novih kosina treba da
preuzme
karakteristike
prirodne
morfologije renih korita i bregova
priobalja. Ukoliko se radi o sanaciji
odnosno redovnom odravanju prirodnih
vodenih tokova, treba da se vre samo
lokalno ograniene intervencije u koritima
upotrebom
autohtonih
materijala
(vegetacijska zatita kosina, kamen, drvo)
odn. u skladu sa uslovima upravljaa
vodenim tokova.

Vie informacija o nainu ozelenjavanja krunih

raskrsnica se nalazi pod 5.8.1. i 7.10.1.

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Za urbana podruja
- Za ureivanje zemljinog pojasa u
urbanim podrujima vae neto drugaija
usmerenja. Tu su dozvoljena odstupanja
od prirodnog oblikovanja, moraju da se
potuju prvenstveno karakteristike urbanih
struktura (oblici, materijali, boje, ve
postojee kompozicije zasada itd.) i
obino dosta uzak raspoloiv zemljini

AUTOPUT: RELJEF
poslovi za optimalnu interpolaciju
u pejza:
- osnove i izgled puta
- oblikovanje reljefa
- odgovarajue zasaivanje

PROBLEM INTERVENISANJA U
RELJEFU
Geomorfoloke karakteristike i
odgovarajua graevinskotehnika
reenja

CILJ: stabilnost terena, standardi,

norme, mogunosti od-do

pojas i sl. Zbog toga se oblikovanje kosina

u gradovima i naseljima vri strmije,
potpornim zidovima, betonskim kanalima,
terastasto i sl. Pri tom je potrebno veliku
panju
obratiti
na
pravilan
izbor
graevinskog
materijala,
na
nain
postojeeg
pejzanog
ureenja
i
izgraenih struktura pored puta.

oblikovanje reljefa u zavisnosti od

geomorfologije i drugih
karakteristika prostora

DRUGI PROBLEMI
PROBLEM INTERVENISANJA
U OKRUENJU
- prirodne karakteristike prostora
- stvorene
- kulturne i vidljive
- namena prostora

- sredstva za sanaciju
- svojina zemljita
- vreme projektovanja
- razpoloivo podruje obrade

CILJ: ublaavanje negativnih uticaja,

smernice, ogranienja, mogunosti
I. IVINI USLOVI

III. IVINI USLOVI

II. IVINI USLOVI

OBLIKOVANJE RELJEFA
- znaaj puta
- naela oblikovanja
- sloboda u oblikovanju

Slika 7.5.2: Pristup oblikovanju reljefa

7.5.3.2

Preporuke za ureivanje
vodpodruja vodenih tokova

Pri izvoenju regulacije vodenih tokova

opravdano je usklaivanje sa oblikovnim
karakteristikama postojeeg vodenog toka i
okolnih vodenih tokova (meandri, pragovi itd).
Prelazi izmeu postojeeg, neregulisanog
dela i regulisanog dela treba da budu to
neprimetniji. Nova ureenja vodenog toka
treba da budu to vie u skladu sa prirodom.
(zasaditi padine vodenog toka autohtonim
priobalnim rastinjem).

7.5.3.3

Preporuke za izvoenje
inenjersko-biotehnikih mera

Cilj inenjersko-biotehnikih mera je da

zemljite utvrdimo do te mere da prirodni
procesi ne mogu da ugroze stabilnost samog
putnog pojasa i objekata na njemu.
Prvenstveno je potrebno spreiti tetno
ispiranje tla i onemoguiti razvoj teih oblika
erozije.
Inenjersko-biolokim
merama
pokuavamo stvoriti to primerenije uslove za
razvoj vegetacije. U odnosu na vrstu
upotrebljenog materijala moemo ih podeliti
na tehnike i biotehnike radove.
Pri izvoenju tehnikih radova za stabilizaciju
zemljita kao to su disperziono odvoenje

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

povrinske vode , povrinsko vezivanje tla ,

zatita od klizanja i odrona, snega i izgradnja
drugih potpornih i zaustavnih objekata,
potrebno je sa oblikovnog gledita uzeti u
obzir prvenstveno karakteristike okolnog
terena, na primer, strukturne karakteristike
okolnog terena (uma, pravilni zasadi, itd).
Cilj ozelenjavanja je, pored obezbeivanja
stabilnosti tla, i to bre obnavljanje
vegetacijskog izgleda pejzaa te ispunjenje
funkcionalnih i pejzano-oblikovnih zahteva.
Usled graevinskih intervencija razliiti oblici
rastinja se esto izlau novim uslovima rasta.
U takvim sluajevima je potrebno te oblike
rastinja sanirati, npr. zasaivanje umskog
ivinog pojasa, doterivanje oteene ive
ograde, priobalnog rastinja, drvoreda itd.
Oblikovni aspekt je vaan i pri izvoenju
biotehnikih radova odnosno stabilizacije tla
vegetacijom. Usmerenja za izbor drvea,
vreme izvoenja itd. detaljnije su navedena u
sledeem poglavlju.
7.5.3.4

Preporuke za izradu plana

zasaivanja

Pri razmetaju vegetacije treba da se potuju

postojee tipine matrice saenja. Razmetaj
i koliina novih biljaka treba da prati
postojeu vegetaciju.
Pri razmetanju
vegetacije, pre svega visoke, moramo imati u
vidu, da time putnika i optiki vodimo i
zaklanjamo pogled. U razdelnoj traci
vegetacija treba da bude izabrana i
rasporeena na takav nain da vozau nudi
zatitu od zaslepljivanja farovima vozila koja
dolaze iz suprotnog smera.
Pri izboru vrsta drvea i bunja polazimo od
injenice da vrsta mora biti to je mogue
4
vie prilagoena uslovima rasta . Ako je
mogue, biramo to vie samoniklu
vegetaciju, uz potovanje drugih, takoe
vanih merila npr. prilagoenje posebnim
uslovima (so, izduvni gasovi, vetrovitost),
mikroklima, uslovi tla itd. U tim sluajevima je
izbor samonikle vegetacije jako ogranien.
Pri tom se pomaemo rairenou na
2

U tu svrhu se izvode razliite mere, kao to su

infiltracijske terase banketi, retenzioni jarkovi, popleti,
ozelenjavanje granama, bunasto ozelenjavanje,
kordonsko zasaivanje, ive etke i sl. Vie informacija o
tome proitajte u poglavlju 7.4. Zatita od erozije.
3
Povrinsko vezivanje tla se izvodi mreama (ica,
kokos, juta, plastina vlakna) i tepisima sa utkanom
setvom.
4
Potrebno je uzeti u obzir injenicu da su odmah posle
graenja uslovi za rast previe loi da bi se odmah
zasadile klimaksne vrste. Najpre moramo birati izmeu
pionirskih vrsta, a tek zatim sledi postepen prelaz na
klimaksne vrste.

JP Putevi Srbije

Ureenje putnog pojasa

fitogeografskom podruju iz kojeg se vidi

makroklimatska prilagoenost.
Preporuuje se upotreba razliitih vrsta
vegetacije. Raznolikost vrsta je posebno
vana pri zasaivanju posebnih podruja kao
to je obnova umskog ivinog pojasa. Takav
sastav se bolje prilagoava datim klimatskim
parametrima i karakteristikama zemljita,
stabilniji su, bre ih naseljavaju ivotinjske
vrste, ubrzava se sukcesija i razvoj rasada,
itd. Po pravilu, nije potrebno saditi vie od
10% vrsta drvea.
U urbanom okruenju je doputena upotreba
strane sorte drvea i bunja u sluajevima da
izbor proizlazi iz neposrednog okruenja.
Biramo izmeu vrsta koje su otporne na
zagaen vazduh i so, a pri tom je bitna i
njihova estetska privlanost (boja cvetova,
lia, debla). Odgovarajuim zasadom treba
da se ostvari prekrivanje veih betonskih
povrina, zakrivanje loih vizura sa okolnih
stambenih, poslovnih i drugih objekata i sl.
Za
ozelenjavanje
travnatih
povrina
preporuuje se upotreba mahunarki sa
oblinjih, loije odravanih travnjaka. Za tu
svrhu potrebno ih je kasno pokositi. Seme
nije preporuljivo nabavljati u inostranstvu,
ako izvor nije poznat i proveren.
Polazne take za zasaivanje u odnosu na
pojedinane tipove pejzaa:
umska podruja
- Na umskim podrujima gde put prolazi
kroz umske ekosisteme, potrebno je
obezbediti zasade novog umskog ivinog
pojasa (utvrenje), pri emu je potrebno
izabrati tipine vrste i saeti karakteristike
umskih ivinih pojaseva. umske ivice
moraju biti mekih linija i neporavnate, to
postiemo
organskim
razmetanjem
sadnica.
Poljoprivredna podruja
- Upotreba bunja i drvea je dozvoljena
samo u sluajevima kada elimo neto da
naglasimo ili sakrijemo.
- Ukoliko su za prostor karakteristine
manje grupe bunja i drvea, moemo
slinu matricu da oblikujemo i u
zemljinom pojasu, prvenstveno na
ukrtaju sa vodenim tokovima ili uz
zatitne pregrade protiv buke.
- Na
denaturisanim
poljoprivrednim
zemljitima
usled
agromelioracije
odnosno
maksimizovanja
obradivih
povrina, ureivanje zemljinog pojasa

Ureenje putnog pojasa

moe biti prilika za ekoloko pejzano

ureenje poljoprivrednog prostora.
Kulturni pejza - terase
- Na podrujima gde preovlauje kulturni
pejza sa izraenim obradivim terasama,
matrica zasaivanja treba da to vie prati
liniju kosina i bermi.
Stenovito podruje, kras
- Na takvom podruju su mogunosti
uspenog zasaivanja minimalne. Ukoliko
teren to doputa, preporuuje se izmeu
stena u zemljinom pojasu predvideti
depove sa zemljom i u njih posaditi
tvrdokorne,
autohtone
sorte
ili
jednostavno prepustiti da kosine spontano
zarastu.
Urbano okruenje
- Zasaivanje u urbanom okruenju treba
da prati tamonje osobenosti ambijenta.
Mogua je upotreba betonskih korita, kati
i sl.
- Biramo unutar otpornih i za odravanje
manje zahtevnih vrsta, moe i autohtonih.
Ostala
usmerenja
pri
ozelenjavanju
zemljinog pojasa:
- Moramo birati takvo rastinje koje se dobro
prilagoava novim uslovima tla.
- Zasaivanje
velikih
infrastrukturnih
objekata obino predstavlja veliki projekat,
zato je potrebno vegetacijski materijal
(sadnice) prethodno naruiti (esto je to
naruena proizvodnja).
- Rastojanje saenja zavisi od postavljenih
ciljeva i stanja zemljita. Rastinje sadimo
u vrsti i tako olakavamo radove
odravanja, a razmetamo ih trougaono i
tako
ostvarujemo
veu
gustinu.
Preporuuje
se
rastojanje
izmeu
bunastih sadnica od 1 do 1,5 m, a
izmeu sadnica drvea 3 m. Sa
unutranje strane krivina sadimo na veim
rastojanjima.
- Travnjake
zasejavamo
meavinom
semenja raznih travnatih vrsta, kojim je
preporuljivo dodati semena mahunarki i
zeljastih biljaka (obogauju biljni svet i
time
ubrzavaju
sukcesiju).
Nemci
preporuuju da se sakupi seme sa okolnih
podruja (zeljaste biljke i trave) i potom da
se zaseje na ogoljenim povrinama (ili da
se barem doda kupovnom semenju).
- Izbor travnih vrsta je potrebno izvesti
obazrivo. Upotreba semena brzo i visoko
rastuih vrsta nudi bre ozelenjavanje, ali
te vrste mogu kasnije prouzrokovati
probleme u odravanju zbog velike mase
otkosa.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Za ekstremno zemljite se preporuuje

upotreba zeljastih biljaka sa visokom
ekolokom valencom. Naroito su vane
zeljaste biljke koje bolje podnose suu, ne
troe mnogo azota i mnogo bolje od trave
vezuju tlo. Prikladne su vrste sa jakim i
dubokim korenjem.
Visoke trave nisu prikladne za mlado
drvee. Zbog jakog rasta predstavljaju mu
konkurenciju za raspoloivu vodu, svetlost
i hranjive elemente. Zato je bolje odluiti
se za niske travnate vrste i neke
mahunarke.
Tlo
za
travnjake
nije
potrebno
poboljavati,
ve
se
izbor
vrsta
prilagoava uslovima tla.
Pri izuzetno loem tlu (otkopi, nasipi sa
ekstremnim nagibima i ekspozicijom)
preporuuju se pusti travnjaci (prednost
godinje je dovoljna samo jedna kosidba).

Saobraajno-tehniki uslovi za izradu plana

zasaivanja:
- Zbog
saobraajno-tehnikih
zahteva
(preglednost, vidljivost, odravanje itd) je
pri ozelenjavanju zemljinog pojasa
potrebno uzeti u obzir rastojanje
vegetacije od putnog pojasa i od
postojeih i planiranih infrastrukturnih
vodova
i
naprava
(podzemnih
i
nadzemnih). Planirani zasad mora
obezbediti optu saobraajnu bezbednost,
od vidljivosti vertikalne signalizacije,
vidljivosti i preglednosti u prikljucima do
horizontalne preglednosti sa unutranje
strane krivina. Istovremeno, zasadi
moraju
omoguavati
nesmetano
odravanje puta i zemljinog pojasa.
Za pojedinane infrastrukturne objekte i
naprave
zahtevaju
se
posebna
rastojanja.
Ukoliko
rastojanja
ne
propisuje zakonodavstvo na nivou
drave, potrebno je dobiti i ispotovati
uslove
i
uputstva
pojedinanih
upravljaa.

Slika 7.5.3: Vano je obezbediti preglednost

ak i kada je put sproveden po ravnom

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje putnog pojasa

Slika 7.5.8: Popreni profil puta u useku bez

odvodnog jarka i sa prikazanom irinom
kosidbe

Slika 7.5.4 i 7.5.5: Pri prolasku trase kroz

umu odstranjujemo visoko i nestabilno
drvee

Slika 7.5.9: Popreni profil puta na nasipu sa

prikazanom irinom kosidbe

Slika 7.5.6: Zasaivanje zemljinog pojasa u

useku
Uopteno vai da se pojas neposredno uz
put zatravljuje u irini koju omoguava
mehanizacija za kosidbu (maks. duina
ruice). Minimalna preporuena irina
travnatih povrina pored puta je u useku 4 m
od ivice kolovoza, na nasipu 3 m od ivice
kolovoza, a na nasipu sa betonskom
zatitnom ogradom 1 m od ograde.

Slika 7.5.7: Zasaivanje zemljinog pojasa

na nasipu
JP Putevi Srbije

Slika 7.5.10: Popreni profil puta na nasipu

sa betonskom zatitnom ogradom i
prikazanom irinom kosidbe
Drugi pojas je zasaen bunastim rastinjem,
a prati ga visoko drvee, ukoliko je tako
predvieno u konceptu zasaivanja. Pri tom
je od sutinske vanosti dimenzionisanje
dovoljnog rastojanja drvea od ivice puta koje
ne treba da bude manje od 5 m.

Slika 7.5.11: Popreni profil dvotranog puta

sa prikazom rastojanja drvea od ivice puta
7

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Uz puteve vieg ranga, gde se zemljini

pojas zavrava ianom ogradom (protiv
prelaska ljudi i divljih ivotinja na podruje
saobraajnice) uz koju mora biti travnata
povrina u minimalnoj irini 1 m.

poseban sklop moemo navesti objekte za

zatitu ivotne sredine (barijere protiv buke),
kao i javnu urbanu opremu (rasveta pored
puta, informativne table i sl). U daljem tekstu
su date oblikovne polazne take za neke od
nabrojanih sklopova.

Na spoju sa objektima kao to su

nadvonjaci, podvonjaci, vijadukti, mostovi,
portali tunela i sl. mora postojati pojas od
betonskih delova bez drvea ili bunaste
vegetacije u minimalnoj irini 2 m.
Zbog obezbeivanja vidljivosti vertikalne
signalizacije te vidljivosti i preglednosti u
prikljucima, potrebno je predvideti samo
travnate povrine i niu bunastu vegetaciju.
Za obezbeivanje odgovarajue horizontalne
preglednosti na unutranjoj strani krivina
treba da se predvidi samo zatravljivanje.
irina preglednosti koju je potrebno
obezbediti zavisi od radijusa krivine, nagiba
nivelete puta i ogranienja brzine.
7.5.3.5

Preporuke za inenjersko i
arhitektonsko oblikovanje

7.5.4.1

Razmetaj na ivicama kolovoza5

Zasadi du puta moraju da ispunjavaju

razliite zahteve:
-

Funkcija graevinske konstrukcije - zatita

tla od erozije i stabilizacija tla: zatita od
erozije i stabilizacija tla postiu se
dubinskim delovanjem korenja zasada,
drvea i bunja na itavoj povrini koja se
prethodno mora zatraviti.

Doprinos veoj bezbednosti saobraaja:

- Prostorno voenje trase sastoji se u
uoavanju
toka
puta
pomou
odgovarajue vegetacije. U krivinama se
trasa puta istie saenjem grupa drvea ili
bunja sa spoljne strane krivine puta, ako
za to ima mesta (slika 7.5.12).

Da bi se postigao oblikovno dovren i celovit

izgled putnog pojasa, planiranje i oblikovanje
objekata, reljefa i pejzanog ureenja treba
da se odvijaju interdisciplinarno, istovremeno
i usklaeno. Pri tom treba da se uzmu u obzir
elementi lokalne arhitekture ueg i ireg
podruja.
Sa likovno percepcijskog aspekta, putni
objekti su jedno od najvidljivijih i najvanijih
elemenata kompozicije puta. Pri oblikovanju
veih objekata i objekata koji se nalaze na
podrujima od posebnog znaaja, potrebno
je u planiranje ukljuiti i strunjake iz oblasti
arhitektonskog oblikovanja. U tom sluaju se
preporuuje da se reenja objekata potrae u
okviru javnih konkursa.
Slika 7.5.12: Deo puta u krivini
7.5.4

SMERNICE ZA PEJZANO
OBLIKOVANJE U ODNOSU NA
POJEDINANE SKLOPOVE
UREENJA

Ureenje zemljinog pojasa puta moemo

podeliti u odnosu na pojedinane tematske
sklopove. Razlikujemo: ureenja zbog
karakteristika toka trase (useci, nasipi),
ureenja uz, na i ispod putnih objekata
(oblikovanje uz portale tunela, ispod
vijadukata, malih objekata premoavanja i
potpornih konstrukcija), ureenja uz pratee
objekte (odmorita, servisi za gorivo itd). Kao
8

Na konveksnim prelomima nivelete gde je

primenjen mali poluprenik vertikalne
krivine, raspored zasada na ivici puta je
takav da su zasadi sa opadajuom
visinom prema vrhu sa jedne ili, ako je
mogue, sa obe strane puta (slika 7.5.13).
Ovo se postie izborom odgovarajuih
vrsta zasada.

SPRS U.C.4:662

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 7.5.13: Konveksni prelom nivelete

-

Kod konkavnih preloma nivelete za

prostorno voenje trase zasadi nisu od
bitnog znaaja. U sluaju kada se
postavljaju, zasadi se odmiu od ivice
kolovoza da se ne bi stvarao oseaj
skuenosti i da bi se produila perspektiva
(slika 7.5.14).

Ureenje putnog pojasa

Doprinos optem ureenju objekta:

- Prilagoavanjem novih zasada postojeoj
vegetaciji poboljava se uklapanje puta u
prirodni ambijent. U tom smislu vrste
zasada koje preovlauju i njihov
razmetaj
moraju
da
odgovaraju
razmetaju postojee vegetacije.
- Zatita puta od jednolinosti se sastoji u
razbijanju jednoobraznosti ivica kolovoza
pomou zasada. Ovo se postie
ouvanjem, dopunjavanjem i meusobnim
povezivanjem
elemenata
postojee
vegetacije.
- Izvesni objekti, kao to su zidovi, delovi
mostova i stubovi, kada se osvetle jakom
svetlou daju odblesak koji smeta
vozaima. Pojedini objekti kraj puta ne
deluju estetski na korisnike puta. Takoe i
saobraaj, svojom svetlou, bukom i
izduvnim gasovima kodi korisnicima
okolnih prostora. Prikladan zasad moe
da umanji ove nedostatke i da zameni
vetaku zatitu, kao to moe da naglasi
eleganciju objekata.
- Mesta za odmor i pratei objekti mogu da
budu privlaniji za korisnike zbog
postojanja zasada i njegove hladovine.
Zasadima se razdvajaju zone odmora od
zona u kojima se odvija saobraaj,
uvaavajui
prvenstveno
zahteve
saobraaja i njegove bezbednosti.
- Na teko pristupanim terenima za
zasaivanje zasadi od drvea i bunja
zamenjuju se travnatim povrinama.
Kod zasada paralelnih sa kolovozom mora se
voditi rauna o:
- veliini prostora za zasaivanje,
- duini preglednosti,
- posledicama usled pokretnih senki
(poledica, vlaan kolovoz).
7.5.4.2

Slika 7.5.14: Konkavni prelom nivelete

-

Zasadima se postie zatita od vetra na

delovima puta izloenim vetru. Smanjujui
dejstvo
vetra,
zasadi
spreavaju
nagomilavanje snega ili izazivaju njegovo
deponovanje na eljenom mestu. U ovim
sluajevima
zasadi
moraju
imati
najpovoljniji razmetaj i oblik. Ovo se
postie
na
osnovu
poznavanja
dominantnih vetrova ili na osnovu iskustva
sa pokretnim zaklonima.
Kompaktni zasad na itavoj povrini koja
se titi predstavlja efikasnu zatitu protiv
klizanja snega, lavine.

JP Putevi Srbije

Smernice za oblikovanje objekata

U naelu su putni objektni namenjeni

prevazilaenju prostornih, pre svega, reljefnih
prepreka. Za njih je karakteristino da su u
prostoru
veoma
vidljivo
istaknuti.
Odgovarajuim oblikovanjem i zasaivanjem
moemo postii da se objekti u koridoru puta
bolje oblikovno ukljue u prostor. Time se
njihova vizuelna istaknutost smanjuje. Novi
zasadi treba da se nadovezuju na postojee
vegetacijske elemente u prostoru odnosno
treba da preuzimaju karakteristike njihove
lokacije. U otvorenom neurbanizovanom
prostoru obavezna je upotreba autohtonih
vrsta. U nastavku su navedene preporuke za
oblikovanje u odnosu na vrstu putnih
objekata.

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstruktivni i potporni zidovi

- Oblikovanje zidova mora biti usklaeno sa
arhitektonskim objektima u zemljinom
pojasu i sa elementima lokalne arhitekture
(materijal, boja, tekstura itd). Na vidno
istaknutim mestima je kod betonskih
zidova potrebna upotreba vidljivog
betona, odgovarajua povrinska obrada
(ralanjenje, tekstura, ) ili upotreba
kamenoslonog zida. Taj zid treba na
otvorenom prostoru da bude iz prirodnog
lomljenog, autohtonog kamenja, sa
irokim i grubim fugama odnosno
zemljanom ispunom izmeu fuga.

stvaraju oseaj skuenosti. Pogled na njih je

veoma ometajui i sa stambenih i
rekreativnih podruja, jer barijere vizuelno
ograuju i presecaju prostor, te spreavaju
vizuelni kontakt sa irim zaleem. Na duim
deonicama to moe prouzrokovati i veliku
monotonost vonje.

Vijadukti, mostovi
- Ukoliko vijadukti ili mostovi prolaze kroz
iroke i otvorene doline, treba da imaju
nenu i vitku konstrukciju (transparentnu)
sa
to
razmaknutijim
potpornim
elementima. Suprotno tome, u brdovitom
podruju a pre svega u planinskom, treba
da budu to kompaktniji i masivniji.
Nadvonjaci preko dolina treba da imaju
meki oblik (luna, laka konstrukcija) sa
postepenim prelazom na postojei teren.

Visina i tip barijera protiv buke funkcionalno

su odreeni i osnovani na bazi prorauna
optereenja buke u odreenom planskom
periodu. Na osnovu tih studija se pristupa
izboru barijera protiv buke i njihovom
oblikovanju. Kao kod oblikovanja ostalog
putnog prostora, i kod oblikovanja barijera
protiv buke mora se pratiti tip pejzaa i
karakteristike lokalne arhitekture. Ograde
protiv buke su na primer u planinskom,
brdovitom podruju drugaije nego u
ravniarskom predelu, a razlikuju se i u
urbanim podrujima od onih u blizini seoskih
naselja. Pri konceptu ureenja zemljinog
prostora treba to vie slediti tenju za
ouvanjem odn. naglaavanjem ivopisnosti i
raznolikosti pejzaa kroz koju put prolazi.

Prikljuci sa nadvonjacima
- Preporuuje
se
visoko
i
gusto
zasaivanje, sa ime postiemo akcenat u
vidnom polju, a istovremeno ublaavamo
spojeve objekata sa pokrajinom. U izrazito
dolinskim podrujima, rastinje treba da se
koristi u manjoj meri i samo kao akcenat.
Mali objekti premoavanja
- Pri oblikovanju i planiranju malih objekata
premoavanja kao to su propusti i
podzemni i nadzemni prolazi za ljude i
ivotinje,
preporuuje
se
upotreba
lokalnog materijala i potovanje lokalnih
arhitektonskih karakteristika.
Portali
- Oblikovanje ulaznog prostora u tunele,
pokrivene useke i galerije - prvenstveno
na dodiru kosine useka sa portalom je od
izuzetne vanosti. Oblikovno je portal
potrebno koncipirati (odrediti materijale,
nain obloge i sl.) istovremeno sa
reljefnim oblikovanjem okolnog terena.
7.5.4.3

Smernice za oblikovanje i
ozelenjavanje ograda protiv buke

Jedni od najistaknutijih i najvie ometajuih

elemenata zemljinog pojasa su nesumnjivo
ograde protiv buke, kako u pogledu sa puta,
tako i u pogledu na put. Za vozaa su
psiholoko neprijatne, pre svega kada su
obostrane i postavljene odmah uz kolovoz jer
10

Slika 7.5.15: Naini zasaivanja uz ograde

protiv buke
Preporuuje se da se za celu deonicu puta
odn. pravac prethodno izradi koncept

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje putnog pojasa

oblikovanja ograda protiv buke, gde se

odreuju osnovna usmerenja i polazita za
jedinstveno oblikovanje.
Odreuje se vrsta (ograde, nasipi),
doputena upotreba materijala, tekstura,
boja, transparentnosti itd. Na pojedinanim
deonicama se odreuje nain zasaivanja uz
barijere (mogui naini prikazani su na slici
7.5.15).
U nastavku su navedena osnovna polazita
za izbor i oblikovanje ograda protiv buke u
odnosu na pojedinani tip pejzaa.
- Upotreba zemljanih nasipa protiv buke se
preporuuje prvenstveno u brdovitom
podruju i to tada kada je za zatitu od
buke dovoljna visina 2,5 m i gde
raspolaemo
sa
dovoljno
velikim
zemljinim pojasom.
Slika 7.5.17: Primer hortikulturnog ureenja
barijere protiv buke u urbanom okruenju
-

Slika 7.5.16: Primer ozelenjavanja u skladu

sa prirodom, koje prati postojeu vegetaciju u
pozadini
Treba da budu izvedeni sa to blaim
nagibom, sa spoljne strane treba da budu
poloeniji i svedeni u postojei teren. Mogua
je i kombinacija nasipa i ograde drvene,
transparentne, betonske itd.
- Upotreba drvenih ograda i drvenih ograda
na kamenitom podnoju preporuuje se
pre svega na poljoprivrednim podrujima,
uz ume i sl.
- Na potezu kroz urbana podruja koriste
se pre svega betonske ograde, odnosno
ograde iz materijala koji su korieni u
neposrednoj blizini. Upotreba elinih
ograda je prikladna u industrijskim
zonama, pored skladita. Ograde se
mogu odgovarajue ozeleniti na parkovski
nain (vidi sliku 7.5.17).

Ograde protiv buke treba da budu

oblikovno ukomponovane u postojei
koncept, kao da je ograda jedan od
pripadajuih delova koncepta. Prelazi
moraju biti postepeni, koncept ograde i
koncept okolnog prostora ne smeju biti
oblikovno razdvojeni. Prostori ne smeju
biti oblikovno razdvojeni. Prelaze izmeu
razliitih
visina
barijera
moemo
premostiti i tako da na mestu stepenice
zasadimo gomilu visoke vegetacije.
Tekstura povrine mora biti po pravilu
gruba ili matirana, tako da ne dolazi do
odbljeska svetlosti, a gruba tekstura se
preporuuje i iz aspekta mogunosti
zasaivanja puzavica.
6
Spektar boja treba u naelu da proizlazi
iz boja koje se na posmatranom podruju
javljaju u prirodi i to prvenstveno kao boja
stena i tla, a delimino treba da su
pribline boji betona koji se koristi u
gradnji objekata. Kod drvenih izvedbi
biramo nijanse prirodnih boja drveta koje
preovlauju u okruenju. Preporuuje se
da se boja sa zadnje strane barijere
(strana
prema
naselju)
odredi u
kompromisu sa lokalnim stanovnitvom.
Po nekim istraivanjima su sa njihove
strane najpoeljnije prirodne zelene
nijanse. I veina korisnika puteva se u

Preporuuje se upotreba boja odnosno kombinacije

sledeih boja: be siva (RAL 1019), maslinasto siva
(RAL 7002), mahovinasto siva (RAL 7003), sivo be
(RAL 7006), betonsko siva (RAL 7023), kameno siva
(RAL 7030), kremeno siva (RAL 7032), cementno siva
(RAL 7033), uto siva (RAL 7034), zelene nijanse: RAL
6017, RAL 6002 i RAL 6020.

JP Putevi Srbije

11

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Funkcije barijera protiv buke i pristup

njihovom oblikovanju prikazuje donja ema
(Slika 7.5.18).

FUNKCIJE

USLOVI

MERE

sanitarna funkcija
zatita od buke

odreivanje podruja koje

je izloeno prekomernoj
buci od saobraaja sa puta

pasivna ili aktivna zatita

od buke i odgovarajua
visina i duina barijera
protiv buke

saobraajno
bezbednosna
funkcija

odgovarajua irina
zemljinog pojasa

odgovarajua udaljenost
barijere od ivice
kolovoza, obezbeivajne
preglednosti

estetska funkcija
oblikovanje

ispotovati karakteristike
ireg prostora i
predloge i elje lokalnog
stanovnitva pored puta

oblikovanje barijera protiv

buke: materijal
boja
tekstura

vizuelno
povezivanje
vizuelno
razdvajanje

ispotovati oekivanja,
predloge i elje
stanovnitva koje ivi
odmah pored puta (analiza
pogleda sa puta i na put)

zasaivanje srednje i
visoke vegetacije uz
barijeru,
transparentne barijere

doprinos odrivom
razvoju

osveenost investitora,
odgovarajue oblikovana
(prilagoena tehnologiji)
barijera protiv buke

upotreba barijera protiv

buke za obezbeivanje
alternativnih izvora
energije fotovoltaika

BUKE

Pri svemu tome je za pravilno oblikovanje

barijera protiv buke, pre svega kod
odreivanja boja (na zadnjoj strani) i
transparentnosti, obavezno i potrebno
potovati miljenje stanovnitva koje se
neposredno oslanja na njih. Oseaj
zadovoljstva zbog odsustva jake buke sa
puta veoma brzo zamenjuje oseaj
nezadovoljstva ili ak depresije zbog
svakodnevnog pogleda na visoku ogradu. U
odnosu na to je kod pravilnog pristupa
oblikovanju barijera protiv buke nuno
ukljuiti deo stanovnitva koji se granii sa
delom puta gde se planiraju barijere.

PROTIV

tom istraivanju odluila za zelene odn.

zeleno-smee nijanse.
Pri oblikovanju nadgradnji postojeih
ograda protiv buke odnosno kod njihove
sanacije polazimo od postojeih oblikovno
kvalitetnih reenja. Takva reenja moraju
istovremeno omoguavati odravanje i
obezbeivati zadovoljavajuu trajnost.
Pri zasaivanju spoljanjih strana ograde
protiv buke treba da se, uz potovanje
specifinosti prostora, zasade grupe
drvea, naroito na mestima gde dolazi
do veih preskoka izmeu razliitih visina
ograda. Sa unutranje strane, sa strane
puta, mogu da se sade puzavice i
bunaste biljke ali na nain koji e
doputati mogunost redovnog pregleda i
odravanja ograde.

OPTIMALNO OBLIKOVANE BARIJERE

Ureenje putnog pojasa

Slika 7.5.18: Pristup oblikovanju barijera protiv buke

12

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje putnog pojasa

7.5.4.4

Smernice za oblikovanje
7
prikljuaka i raskrsnica

Zasadi na prikljucima i na raskrsnicama, kao

i na drugim mestima gde se vri promena
pravca kretanja saobraaja, u funkciji su
regulisanja saobraaja i utiu na stvaranje
estetskog izgleda objekta. Oni poboljavaju
prostorno voenje trase i utiu na
bezbednost saobraaja. Osim toga, uz
odgovarajui razmetaj zasadi razbijaju
jednolinost povrina u tom podruju. Treba
praviti razliku izmeu prikljuaka/raskrsnica
u gradskim podrujima i van tih podruja. U
vangradskim podrujima to su objekti kod
kojih se zasadi prilagoavaju terenu i veliini
objekta, dok se u gradskim podrujima
zasadi moraju ukomponovati na ogranienom
prostoru.
Mora se voditi rauna o injenici da je svako
zasaivanje vezano za reavanje ukupnog
zasaivanja u prikljuku/raskrsnici. U sluaju
fazne izgradnje mora se imati u vidu konana
perspektiva izgradnje prikljka/raskrsnice.
Oblik i boje zasada treba da odaju utisak
smirenosti. Biljke sa dugotrajnim liem ili
zimzelene biljke poboljavaju prostorno
voenje trase i utiu na smanjenje
zaslepljenosti farovima tokom cele godine.
Pri izradi plana zasada mora se voditi rauna
o sledeem:
- Mora se omoguiti potrebna vidljivost za
sve uesnike u saobraaju, ukljuujui i
peake; saobraajna signalizacija ne sme
biti naruena.
- Zasadi moraju da poboljaju usmerenost
saobraaja u cilju olakanja orijentacije
uesnika u saobraaju.
- U gradskim podrujima mora se voditi
rauna
o
preglednosti
i
dobroj
usmerenosti saobraaja. Odgovarajuim
razmetajem biljke treba da stvaraju
utisak skladnosti i celine.
- U vangradskim podrujima odluujui
faktori su dobro prostorno voenje i
uklapanje
prikljuka/raskrsnice
u
postojee okvire.
- Pri zasaivanju tog podruja mora se
voditi rauna o dnevnoj i nonoj
osvetljenosti.
Plan zasaivanja radi se na osnovu
ematskog plana zasada imajui u vidu
zahteve za izbor biljaka.

SPRS U.C.4.669

JP Putevi Srbije

Lokalni uslovi (ekoloki i klimatski)

odluujui su za izbor vrsta biljaka.
Izbor i raspored biljaka treba da omogue
da se odravanje zelenih povrina svede
na najmanju meru; zbijene grupe biljaka
olakavaju
odravanje
travnjaka;
ukraavanje zasadima cvea mora se
izbegavati jer oteava odravanje i odvlai
panju vozaima.
U gradskim podrujima izbor biljaka vri
se u cilju stvaranja efekta optikog
zelenila (zelenila za oko); ovaj izbor
zavisi od prostora za zasaivanje koji je
na raspolaganju i karakteristika okoline.
To su po pravilu povrine zasaene
travom ili niskim rastinjem visine do 30
cm.
Kod prikljuaka/raskrsnica vangradskih
podruja se zasaivanje drvea ili bunja
koje se dobro uklapa u okolinu po pravilu
slobodno razvija. Biljke sa isprepletanim
granama umanjuju oteenja u sluaju
saobraajnih nezgoda, dok trnovito bunje
spreava ljude i ivotinje da zalaze u zone
namenjene
saobraaju.
Stepenastim
rezanjem biljaka po visini poboljava se
vidljivost i naglaava oblik objekta.
Pojedinano
zasaene
biljke
na
zatravljenim
povrinama
oteavaju
odravanje ovih povrina, pa ih treba
izbegavati.

7.5.4.5

Smernice za oblikovanje
8
(zasaivanje) razdelnih traka

Ovo poglavlje se odnosi na autoputeve i

puteve rezervisane za saobraaj motornih
vozila.
Zahtevi saobraaja
- Razdvajanje saobraaja u prostoru
Zasad na razdelnoj traci ini masku i
zaklon
saobraaja
na
paralelnom
kolovozu. Najvea visina zasada je od 1,2
m do 1,3 m iznad povrine kolovoza.
Ova visina zasada omoguuje vidljivost
iznad zasada, ograniava dejstvo senke
(npr.
mokar kolovoz,
poledica)
i
omoguuje lake odravanje razdelne
trake.
- Zatita od zaslepljivanja
Nou zasad na razdelnoj traci treba da
neutralie naizmenino dejstvo svetla i
tame koje nastaje od farova vozila
suprotnog smera. Zato je zasad, po
pravilu, neprekidan. Efikasnost zatite
zavisi od razmaka i gustine biljaka.
Razmak biljaka zavisi od veliine prostora

SPRS U.C.4.664

13

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

za saenje i veliine biljaka. Zasad, po

pravilu, sainjavaju zimzelene vrste ili
listopadno iblje otporno na orezivanje i
izduvne gasove i sredstva zimskog
odravanja.
Projekat puta definie prostor za saenje sa
svim njegovim ogranienjima koja potiu od:
- sigurnosnih kablova,
- kolektora i drenane kanalizacije,
- ahtova,
- kanala za smetaj kablova za osvetljenje i
telekomunikacije,
- signalnih tabli.
Na slici 7.5.19 dat je prostor za zasaivanje
na razdelnoj traci.

zatravljena povrina izmeu kolovoza i

rupa za saenje mora biti propustljiva za
vodu. Mora se omoguiti oticanje vika
vode iz dna rupa za saenje. Povrinska
voda koja se sliva sa kolovoza prema
razdelnoj traci, zbog sadrine soli u
zimskom periodu, mora se izvesti van
zone zasaivanja;
Veliini biljaka:
Uslovi za rast biljaka u razdelnoj traci su
uvek nepovoljni. Za veliinu biljke
odluujuu ulogu ima odnos veliine
korena i stabla i on je najpovoljniji kod
niskih vrsta. Iz ovog razloga biljke su, po
pravilu, veliine 40 cm do 100 cm, starosti
2 do 3 godine.

Izborom razliitih vrsta biljaka razbija se

monotonija zasada. Prednost se daje
domaim vrstama. Ostale vrste biljaka koriste
se u sluajevima kada omoguavaju
reavanje
specifinih
problema
na
zadovoljavajui nain.
Zbog lakeg odravanja zasada izbegava se
upotreba trnovitih biljaka u veem broju. Da
bi se izbeglo privlaenje ptica, izbegavaju se
vrste biljaka koje imaju bobice.
Dobar izbor, po pravilu, predstavlja bunje iji
je prirodan oblik odraslog stabla priblian
obliku prostora za zasaivanje. Za ostale
vrste biljaka na izbor presudno utie
otpornost biljke prema rezanju.

Slika 7.5.19: Prostor za zasaivanje na

razdelnoj traci
Da bi biljke imale minimum ivotnih uslova
pored ogranienja usled zahteva saobraaja i
izvoenja radova, mora se voditi rauna o:
-

14

Rupama za saenje:
Rupa za saenje, po pravilu, kopa se u
homogenizovanom ljunkovitom sloju.
Saenje se izvodi sa nadvienjem zemlje,
da se kasnije sleganjem ne bi stvorilo
ulegnue. Za rast biljaka najpovoljniji je
dugi, neprekidni rov. Za svaku biljku je
3
potrebno najmanje 0,2 m humusa (posle
sleganja). Ova koliina je naroito
potrebna za pojedinane rupe za saenje;
Sadraju vlage:
Biljkama kodi kako nedostatak tako i
prekomerna vlaga. U normalnim uslovima
za biljke dovoljna je i voda od
atmosferskih padavina. Dobra ravnotea
sadraja vode poboljava ispravno
provetravanje tla i rast biljaka. Zato

Izbor vrste biljaka zavisi od:

- otpornosti biljke prema nepovoljnim
uslovima stanita,
- dobre gustine, grana i lia,
- otpornosti prema kratkom rezanju biljaka
koje imaju kratke godinje izdanke,
- trnovitosti biljke i da li biljka ima bobice
(semena),
- otpornosti prema optereenju od snega i
soli.
U tabeli (Slika 7.5.20) dat je pregled biljaka
koje najvie odgovaraju odreenim vrstama
terena. Izbor vrste biljaka vri se prema
specifinim uslovima podruja na kome se
vri zasaivanje.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ravniarski

Breuljkasti i
brdovit

Planinski

ivitnjaa
amorfna
(Amorpha
fruticosa)

Grab obini
(Carpinus
betulus)

Ribizla,
planinska
(Ribes
alpinum)

Karagana
sibirska
(Caragana
arborescens)

Svib
(Cornus
sanguinea)

Jarebika
(Sorbus
aucuparia)

Mumulica
(Cotoneaster
franchetii)

Glog
(Crataegus
monogyna)

Pasje
groe,
crveno
(Lonicera
xylosteum)

Negnjil
(Cytisus
scoparius)

Kalina
(Ligustrum
vulgare
atrovirens)

Divlja rua
(Rosa
canina)

Ureenje putnog pojasa

Slika 7.5.21: Jednoredni zasad na razdelnoj

traci
Na slici 7.5.22 dat je primer ureenja zasada
na razdelnoj traci, izmeu dvostrane
distantne ograde (prema SPRS U.S4.104).

Pasje groe,
crveno
(Lonicera
xylosteum)
Crni trn
(Prunus spinosa)
Divlja rua
(Rosa canina)
Rua
(Rosa
eglanteria)
Rua
(Rosa rugosa)
Bela biserka
(Symphoricarpus
albus var.)
Crna hudika
(Viburnum
lantana)

Slika 7.5.20: Vrste biljaka u zavisnosti od

vrste terena
Zavisno od irine prostora za zasaivanje,
ono se izvodi u jednom ili vie redova. U
sluaju kada se zasaivanje predvia sa
spoljne strane zatitne ograde, zbog
bezbednosti saobraaja zasaivanje u
krivinama vri se sa spoljne strane krivine.

JP Putevi Srbije

Slika 7.5.22: Jednoredni i dvoredni zasad na

razdelnoj traci
7.5.4.6

Smernice za oblikovanje javne

urbane opreme

Javna urbana oprema je oprema zemljinog

pojasa koja slui za zatitu (nadstrenice na
autobuskim stanicama), odmor i rekreaciju
(klupe, deja igralita i sl), komunalnu i drugu
infrastrukturnu opremu (ulina i druga rasveta
pored puta, kontejneri za smee i korpe za
otpatke, poklopci infrastrukturnih ahtova,
javne telefonske govornice i sl), informisanje
(razne obavetajne i turistiko-informativne
table, reklamni natpisi, panoi i stubovi za
reklame, cenovnici za gorivo i sl).
Javnu urbanu opremu pored puteva i na
prateim objektima je potrebno oblikovno
ujediniti i tipizirati unutar nekog regiona
odnosno grada. Pri tom je potrebno
obezbediti njenu funkcionalnost i jednostavnu
upotrebu. Mora biti izraena od to otpornijih
materijala i jednostavna za postavljanje i
odravanje.

15

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

7.5.5 IZRADA I OKVIRNI SADRAJ

PROJEKTA PEJZANOG
UREENJA PUTNOG POJASA

bunje i drvee su efikasni prilikom

prostornog razdvajanja saobraajnih traka
suprotnih smerova i zatite od zaslepljivanja,
pri optikom voenju trase, kao zatita od
udara vetra, smetova i snenih lavina.

7.5.5.1

Zahtevi u izradi projekta

pejzanog ureenja

Zavisno od veliine intervencije u prostoru,

ukljuujui postojeu vegetaciju, projektom
zasaivanja moe da se obuhvati prostor koji
se protee daleko od ivice puta (npr.
regionalno ureenje prostora, melioracija
zemljita, zatita prirode). Tehniki zahtevi
puta, bezbednost saobraaja, poloaj puta u
prostoru i njegova okolina uslovljavaju
raspored zasada.
Planiranjem i izborom se mora nastojati da
se nove biljke prilagode postojeoj vegetaciji.
Od najveeg znaaja u fazi planiranja i
projektovanja je uzimanje u obzir faktora
vremena. Razmetaj i broj drveta i bunova
odreuje se zavisno od potrebnog prostora
za biljke u njihovoj zavrnoj fazi razvoja.
Planiranje zasaivanja zahteva da se i u
projektu zasaivanja i u fazi postavljanja
zasada vodi rauna o svemu navedenom,
kako bi se izbegle protivrenosti usled
neadekvatnog razmetaja biljaka.
7.5.5.2

Tehniki zahtevi i osnovni

9
principi

Tehniki zahtevi i osnovni principi:

Zasadima se omoguuje uklapanje puta u
okolni pejza i ispunjavanje sledeih funkcija:
Bioloka funkcija:
Uspostavljanje naruene prirodne ravnotee
postie se zasadima bunja ili drvea, a ne
samo trave.
Stabilizaciona funkcija (biljna stabilizacija
terena):
Ve u toku graevinskih radova trava
osigurava brzu i efikasnu povrinsku zatitu
od izlokavanja zemljita. Vremenom korenje
trave i drvea stvara dublju zatitu od erozije
i povrinskog klizanja zemljita. U periodu
saenja vegetacija se titi odgovarajuim
merama zatite (svenjevi granja, popleti itd)
sve dok bunje i drvee (novozasaeno) ne
bude u mogunosti da preuzme svoju
funkciju.
Zadaci koji se odnose na saobraaj:

SPRS U.C.4.660

16

Smanjenje loih uticaja prema okolini:

Zasadima se okolina titi od buke,
zaslepljivanja, aerozagaenja i zagaenja
podzemnih voda, zadravanjem praine i
izduvnih gasova. Zasadima se moe zakloniti
objekat od pogleda uesnika u saobraaju.
Utede u trokovima odravanja:
Tei se pojednostavljenom odravanju puta
adekvatnim
izborom,
razmetajem
i
korienjem
odgovarajue
vegetacije.
Kompaktni zasadi iblja na povrinama
smanjuju trokove odravanja, dok ih
pojedinane biljke na travnjacima ili
kosinama poveavaju.
7.5.5.3

Opte odredbe za izradu projekta

10
zasaivanja

Rang puta u putnoj mrei odreuje projektne

elemente puta u koje treba uklopiti
vegetaciju, pri emu su vane sledee opte
odredbe.
Bezbednost saobraaja i prostor za
zasaivanje
- Projekat zasaivanja zavisi od projekta
puta.
Izrada
projekta
zasaivanja,
odnosno njegovih planova, vri se na
projektu puta kao podlozi za izradu
projekta zasaivanja. Na njima se
odreuje prostor za zasaivanje u
zavisnosti od zahteva bezbednosti
saobraaja, potrebne vidljivosti na putu i
zahteva prostornog voenja trase puta.
- Bezbednost saobraaja zahteva da se na
najmanju moguu meru svedu uticaji
pokretnih senki koje imaju za posledicu
vlanost kolovoza i poledicu, negativne
posledice usled padanja lia, kapanja
vode sa drvea itd.
Veza izmeu zasada i prirodne okoline
- Postojea vegetacija u neposrednoj
prirodnoj okolini, kao to su ume, ikare,
bunje ili pojedinano drvee, kao i
predeli koji se obavezno moraju obuhvatiti
merama zatite (movare, barutine),
moraju biti predmet opteg ureenja
prostora.
- U veini sluajeva dovoljno je samo
dopuniti postojeu vegetaciju. Novi zasadi
jednostavnih oblika, kao i zasadi na veim
10

SPRS U.C.4.660

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

povrinama, koji se koriste kod puteva sa

velikim raunskim brzinama, po pravilu
formiraju celine iji raspored i oblik zavise
od razmetaja zasada na susednim
terenima.
Zasadi moraju da se uklope u lokalne
uslove (pejza, trasu puta, oblik terena),
kao i u postojee karakteristike pojedinih
okolnih prostora (polje, uma, naseljena
zona).
Izbor vrsta biljaka vri se zavisno od
lokalnih prirodnih uslova. Biljkama se
mora omoguiti to prirodniji razvoj.
Odstupanja od postojeih vrsta biljaka u
odreenom prostoru koriste se samo
izuzetno. Drvoredi i drugi tipski zasadi
primenjuju se na mestima uklapanja u
postojee
uslove
prirodne
okoline
potujui u isto vreme zahteve prostornog
voenja trase.

Ureenje putnog pojasa

dobre osvetljenosti i osunanosti, kako

bi se stvaranje poledice svelo na
najmanju moguu meru,
- eliminisanje kapanja posle kie i
padanja lia na kolovoz;
zahteva drugih korisnika
- ogranienja usled zahteva drugih
korisnika na susednim posedima.
-

Granica prostora za zasaivanje:

- irina pojasa pored javnih puteva na
kome ne moe da se nalazi drvee je 3 m,
raunajui od spoljne ivice zemljinog
pojasa. irina zemljinog pojasa puta van
naselja predstavlja rastojanje mereno
izmeu linija koje ine krajnje take
poprenog profila, sa obe strane, uveano
za 1 m (slika 7.5.23).
- Zemljini pojas sainjava vazduni prostor
iznad kolovoza u visini 7 m, mereno od
najvie kote kolovoza.

Potovanje zahteva ostalih korisnika

- Novi zasadi u podruju puta imaju uticaja i
na neke druge korisnike iji se zahtevi
moraju potovati pri izradi projekta
zasaivanja.
Projektom
zasaivanja
moraju se potovati i uskladiti zahtevi za
odravanje uma, melioracije zemljita,
zatite vodenih tokova itd.
- U sluaju primene nekih biljaka mora se
iskljuiti upotreba drugih, kao eventualnih
prenosnika biljnih bolesti.
Prostorni zahtevi
Prostor potreban za zasaivanje mora se
oznaiti u odgovarajuim planovima i zavisi
od:
- tehnikih zahteva i veliine zasada;
- izabranih vrsta biljaka i njihovog ivotnog
prostora;
- razmaka zasada;
- potrebnog rastojanja od ivice kolovoza.
Prostor za zasaivanje du nekog puta nalazi
se van prostora slobodnog profila. Ovaj
prostor se zasauje drveem, bunjem i
travom. Granice prostora za zasaivanje
zavise od slobodnog profila i sledeih faktora:
- potreba saobraaja:
- preglednosti u krivinama i zonama
prikljuaka/raskrsnica,
- vidljivosti saobraajnih znakova,
- mera
protiv
optike
skuenosti
kolovoza,
- protiv zaslepljenosti;
- potrebe slube za odravanje:
- obezbeivanje mogunosti odvoenja
snega, deponija neophodnih materijala
(pesak, agregat i slino);
- uticaja vremenskih uslova:

JP Putevi Srbije

Slika 7.5.23: Granica prostora za zasaivanje

Slika 7.5.24: Prostor za zasaivanje kod

razdelne trake
Prostor za zasaivanje kod razdelne trake:
- Prilikom ozelenjavanja razdelne trake
mora se voditi rauna o suprotnim
zahtevima duine preglednosti i zatite

17

Ureenje putnog pojasa

od zaslepljivanja. Prostor za zasaivanje

kod razdelne trake, irine 4,0 m, prikazan
je na slici 7.5.24.
Zasaivanje na podrujima gde put prolazi
kroz umu:
- Tehnika vonje, bezbednost saobraaja i
drugi faktori, kao to su padanje drvea,
kapanje posle kie, poledica i padanje
lia, definiu granice oblikovanja zasada
u umi. Mere prostora za zasaivanje za
odraslo drvee date su na slici 7.5.25.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

planinskim predelima ume se moraju tititi

dodatnim merama zatite od lavina, odrona
kamenja itd. Problemi koji nastaju prolaskom
puta kroz umu tete klimi, rastu i korienju
susednih zasada. Ogoljene ivice ume
osetljive su na udare vetra, sunane
opekotine, lomljenje drvea usled snega i
gubitak prirasta.
Ovo dovodi do izvesnih nedostataka kao to
su: prerano korienje ume (drveta),
eventualni gubitak podmlatka, ogranienja u
izboru vrsta drveta, spreavanje razvoja
visokog drvea, potekoe prilikom see.
Iz svih ovih razloga, zahvati u umi moraju se
ograniiti na najmanju moguu meru. U
zatitnoj zoni u prisojnim oblastima mora se
posei samo drvee za koje se pouzdano
moe zakljuiti da teti putu i saobraaju.

Slika 7.5.25: Prostor za zasaivanje u umi

za konano stanje visinskog rasta drvea
Slobodna zona
doprinosi veoj bezbednosti saobraaja.
- Po pravilu, slobodna zona je zatravljena i
bez ikakvih zasada. Ivica drvea koja je
ograniava ne sme da bude sasvim
prava, ve treba da stvara prirodni utisak
svojim
blago
zakrivljenim
oblikom,
eventualno naglaenim odgovarajuim
naknadnim zasadima.
- Kronje drvea moraju to manje da ulaze
u slobodnu zonu. U sluajevima lokalnih
puteva i puteva sa malim saobraajem
kronje drvea se mogu spajati iznad
slobodnog profila.
Sigurnosna zona d
Sigurnosna zona, ivina zona ume iz
koje se nestabilna stabla moraju ukloniti,
predstavlja prelaz izmeu slobodnog Nd
profila i ume u pravom smislu. Njena
irina odgovara najveoj visini drvea
ume, umanjenoj za irinu slobodne
zone c (25 m do 35 m manje c).
Obrazovanje jaraka u umi, otvaranje ivica
ume i unitavanje mladih zasada u umi
dovodi do smanjenja umskog fonda. U
18

Jo u fazi izrade generalnog projekta puta

mora se izbor trase puta izvriti tako da
odgovara i korisnicima puta i korisnicima
uma. U tom smislu, mora se voditi rauna o:
- zatiti postojeih uma,
- zaobilaenju velikih umskih kompleksa,
- uticaju trase i njenih vorita, objekata i
pratee opreme na gazdovanje i
parcelisanje ume,
- uticaju drenaa i novih uslova odvoenja
vode na reim voda i, kao posledica toga,
na susedne kulture,
- izboru mesta istovara i deponije ljunka;
- trasi vodova paralelnih sa putem,
- zatrpavanju rovova upravnih na put,
naroito na izlazu i ulazu u umu.
7.5.5.4

Aktivnosti pri izradi projekata

pejzanog ureenja putnog
pojasa

Prva faza: analiza

karakteristika

prostora

njegovih

Pre poetka procesa nalaenja reenja

potrebno je analizirati sledee:
- postojee prostorne karakteristike,
- zakonodavstvo iz oblasti zatite prirode,
kulture itd.
- planske dokumente koji vae na
posmatranom podruju, te
- prethodno dobijene uslove i preporuke za
projektovanje.
Druga faza: koncept reljefnog preoblikovanja
Unapred odreena graevinsko-tehnika
reenja sa prikazom kosina useka i nasipa je

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

potrebno detaljno prouiti i izraditi predlog

11
preoblikovanja reljefa u smislu postizanja
to bolje integrisanosti u prirodan teren i
postojei pejza (Slika 7.5.26). Koncept se
izrauje
uz
potovanje
svih
naela
oblikovanja i polazita u svrhu obezbeivanja
povoljnih psiho-fizikih i vizuelnih uticaja
vozaa, kao i u svrhu obezbeivanja to bolje
integrisanosti u postojei prostor i time
obezbeivanja
lepog
pogleda
na
novoizgraeni odnosno sanirani put.

Ureenje putnog pojasa

Vano je, da se izradi i plan zatitnih mera

koje je potrebno izvesti pre poetka
12
graenja puta , plan mera u toku
13
graenja puta
kao i plan mera po
zavrenim graevinskim radovima na putu
14
i putnim objektima .

7.5.5.5

Okvirni sadraj projekata

pejzanog ureenja putnog od.
zemljinog pojasa

Obavezni deo sadraja kako idejnog, tako i

izvoakog projekta puta je i projekat
pejzane arhitekture - pejzano ureenje
putnog pojasa
- koje sadri reenje
oblikovanja reljefa kao i plan zasaivanja, ija
namena je da prui pregled svih potrebnih
mera za ureenje pejzaa. Sadri grafiki i
tekstualni deo.
PRE PREOBLIKOVANJA RELJEFA
(krute tehnike kosine)

NAKON PREOBLIKOVANJA RELJEFA

(meki prelazi u postojei teren)

Slika 7.5.26: Primer preoblikovanja kosina

useka i nasipa
Trea faza: Koncept zasaivanja
-

Na osnovu izraenog reljefa zemljinog

pojasa i uz potovanje oblikovnih reenja
objekata na trasi i uz nju predvia se
koncept zasaivanja u smislu praenja
karakteristika
prirodnog
rastinja
te
kombinovanja sa oblikovnim reenjima
objekata na putu i pored puta.

etvrta faza: Izrada plana

-

Posle usklaivanja svih reenja priprema

se detaljni plan u sklopu glavnog projekta
i izvoakog projekta u kojem se precizno
odreuje lokacija, vrsta i koliina biljnog i
ostalog materijala.

11

Predlog oblikovanja reljefa bitno je uraditi ve u fazi

izrade planske dokumentacije (generalni projekat od.
idejni projekat) zbog odreivanja granice ekspropriacije.

JP Putevi Srbije

Projekat se zasniva na prethodno izraenim

konceptima
odnosno
idejnoj
osnovi
pejzanog ureenja putnog od. zemljinog
pojasa, ili obuhvata polazita i ciljeve
ureenja date u prethodno izraenoj
prostornoj dokumentaciji, propise i normative
kao i utvrene elemente na osnovu analize
prostora, karakteristika pejzaa, te analize
predviene
intervencije

izvoakog
projekta.
Projekat ireg pejzanog ureenja moe
prikazivati ureenje i reenja kako unutar
tako i van neposrednog podruja samog
zemljinog pojasa i to:
- mere za zatitu i ouvanje kvaliteta
prostora,
- mere za poravnanje zbog oteenja ili
uticaja na okolinu,
- mere za nadoknaivanje tete (zamenski
biotopi, zamenske kulturne povrine i sl.),
- ureivake i oblikovne mere i reenja
(oblikovanje reljefa i plan zasaivanja).

12

Te mere mogu biti dugorone (ureivanje budue

umske ivice, ureivanje stanita za ivotinjske
populacije - nekoliko godina pre poetka graenja),
srednjorone
(priprema
drvenastih
biljaka
za
presaivanje jednu godinu pre saenja, zatita vodnog
sveta) i kratkorone (ureivanje ograda za zatitu biljaka,
zemljita i kulturnoistorijskih objekata, zatitne ograde za
ivotinje i preseljavanje ivotinjskih populacija ili
ureivanje zamenskih biotopova).
13
To su: odstranjivanje ive zemlje zakljuno sa
skladitenjem i razastiranjem, obnavljanje oteenih
vodenih tokova, ureivanje svih oblika stajae vode
(kaljuge, bare itd), oblikovanje useka i nasipa, saenje i
inenjersko-bioloke mere, kao i ureenje zamenskih
biotopova.
14
To su: ureivanja uz pristupne i lokalne puteve,
obnove oteenog tla, ozelenjavanje deponija suvinog
zemljita, ureivanje peakih i biciklistikih staza i
slino.

19

Ureenje putnog pojasa

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Pored grafikih prikaza potrebno je i

tekstualno opisati predviena reenja i dati
podatke koji su vani kako za investitora tako
i za izvoaa radova:
- tehniki izvetaj sa opisom reenja,
- prikaz vremenskog toka ureivakih mera
(etapnost),
- popis radova i materijala sa predraunom
trokova,
- nain odravanja.

zasaivanja. Skica zasaivanja, pored

tipskih poprenih profila, tehnikog
izvetaja, predmera i predrauna radova,
ini sastavni deo Investicionog programa tehniki deo (prema SPRS U.C4.006).
Na skici zasaivanja prikazuju se povrine
potrebne za zasaivanje i poumljavanje
van podruja puta, kao i vrsta vegetacije i
objekti koji se moraju zatititi.
-

7.5.5.6

Sadraj idejnog projekta ureenja

15
putnog od. zemljinog pojasa

Idejni projekat ureenja putnog pojasa (t.z.

16
hortikulturno
ureenje putnog pojasa)
sadri reenje ozelenjavanja na situaciononivelacionom planu, a projektom se najee
obuhvaene zelene povrine u granici pojasa
ekspropriacije i, ako je u pitanju autoput, i u
razdelnoj traci autoputa.
Sadraj:
Pored
opteg dela
dokumentacije i
Projektnog zadatka, tekstualna i numerika
dokumenatcija mora obuhvatiti:
- Tehniki izvetaj (opis reenja: opis
postoje vegetacije, novoprojektovane
vegetacije i reenje ozelenjavanja)
- Tabelarni prikaz zelenih povrina
- Iskaz sadnog materijala
17
- Predmer
i
predraun
radova
ozelenjavanja
- Rekapitulaciju radova ozelenjavanja
- Opte uslove ozelenjavanja.
Grafika dokumentacija.
- grafiki prikaz postojee vegetacije
- plan ureenja povrina, sadnje i zelenila;
- ostali prikazi u zavisnosti od vrste
projekta.
18

Prema vaeim standardima idejni projekti

zasaivanja po pravilu sadre:
Skicu (koncept) zasaivanja

Na skici zasaivanja predstavljaju se

mogunosti
i
namere
budueg
15

SPRS U.C.4.668

16

Hortikulturno (latinski hortus = vrt) nije pogodan

termin za ozelenjavanje od. zasaivanje, zatravljivanje
putnog pojasa.

Tipske poprene profile

Tipski popreni profili rade se na
najkarakteristinijim delovima terena.
Biljke na ovim profilima prikazuju se u
veliini odraslih biljaka i u odgovarajuoj
razmeri. Na poprenim profilima dati su
gabariti zasada i granice slobodnog
profila.

Predmer i predraun radova

7.5.5.7
7.5.5.7.1

Sadraj glavnog projekta

19

Projekat zatite ivotne sredine

Pejzano ureenje putnog pojasa

Glavni projekat sadri razradu mera za

spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja
na ivotnu sredinu kroz odgovarajui
tehnoloki proces. Sastavni deo projekta
zatite ivotne sredine je pejzano ureenje
putnog pojasa t.j. kratak izvetaj sa aspekta
zatite ivotne sredine izvuen iz Glavnog
projekta ureenja putnog pojasa (vidi
7.9.5.2.2).
U izvetaju potrebno je naglasiti polazne
osnove i cilj pri oblikovanju plana
ozelenjavanja:
- obezbeivanje sigurnosti korisnika puta i
poboljanja uslova eksploatacije
- odvajanje kolovoznog dela puta od drugih
namena povrina
- uvrivanje kosina nasipa i useka
- smanjenje nivoa buke
- poboljanje mikroklimatskih uslova
- prijatnija vonja.
Sadraj:
- Opis lokacije i geologija
- Pregled postojee vegetacije
- Opis reenja ozelenjavanja
- Spisak vrsta predvienih u projektu.

17

Predmer i predraun radova rade se na osnovu

prorauna povrina koje se zasauju, u kvadratnim
metrima, i duine zasada razdelne trake, u metrima, i
prosenih pojedinanih cena po kvadratnom metru,
odnosno metru.
18

19

SPRS U.C.4.668

SRPS U.C4.006

20

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

7.5.5.7.2

Projekat ureenja putnog pojasa

Sastavni deo Glavnog projekta puta je

Projekat ureenja putnog pojasa. Glavni
projekat ureenja putnog pojasa obuhvata
analizu postojeeg stanja i dokumentacije na
deonici na kojoj se planira izgradnja
saobraajnice i ureenje ptunog pojasa,
pribavljanje podloga i uslova, utvrivanje
koncepcije ureenja i utvrivanje cene
kotanja materijala i radova.
Sadraj:
Pored opteg dela dokumentacije, tehnika
dokumentacija obuhvata Projektni zadatak i
tekstualni deo Glavnog projekta ureenja
putnog pojasa, i to:
- Prirodni uslovi sredine i vegetacije
- Tehniki opis reenja
- Ozelenjavanje (opti uslovi ozelenjavanja,
radovi na poumljavanju, radovi na
zatravljivanju, odravanje zelenila),
- Specifikacija sadnog materijala
- Iskaz sadnog materijala
- Tabelarni prikaz zelenih povrina
- Predmer
i
predraun
radova
(ozelenjavanje, investiciono odravanje 2
sa podelom na investiciju po m i po km
puta),
- Zbirna rekapitulacija svih radova
- Tabele: Dokaznica povrina predvienih
za humusiranje i setvu trave, Pregled
biljnog
materijala
po
planiranim
povrinama, Pregled izmene zemlje u
sadnim jamama, Pregled trokova sadnog
materijala po kategorijama)
- Grafika dokumentacija.
7.5.5.8

Izvoaki projekat ureenja

putnog od. zemljinog pojasa

Izvoaki projekat izrauje se za potrebe

izvoenja radova na graenju u sluaju da
glavni projekat ne sadri razradu detalja
potrebnih za izvoenje radova.
Sadraj:
Vaei
standard20
definie
sadraj
izvoakog projekta zasaivanja koji moe
da se primeni i kod izrade glavnog projekta:
-

20

Ureenje putnog pojasa

Svaka zasebna povrina za zasaivanje

posebno se oznaava, da bi se na osnovu
spiska biljaka mogli odrediti: veliina, broj
i sastav biljaka po vrstama.
U cilju primene jedinstvenog naina
prikazivanja plana zasaivanja koriste se
oznake date u legendi.
-

Normalni profil i ema zasada

Na emi zasaivanja prikazuje se nain
lokalnog rasporeivanja raznih vrsta
biljaka, kao i njihova uestalost. ema
zasaivanja odnosi se na zasaene
povrine i zajedno sa normalnim profilom
definie povrinu na kojoj se vri
zasaivanje.

Zbirni spiskovi zasaenih povrina i

pojedinanih biljaka:
Za svaku zasaenu povrinu rade se
spiskovi biljaka i spiskovi njihovih koliina
(prikazani u tabelama) na sledei nain:

Svaka zasaena povrina, kao i pojedinane

biljke, posebno se obeleava na planu
zasaivanja (na primer po slovima i
brojevima). Za svaku zasaenu povrinu
odreuje se povrina u kvadratnim metrima,
duina u metrima, a za zasade u razdelnoj
traci i broj pojedinanih biljaka.
Povrine zasaene slinim zasadima grupiu
se da bi se dobio ukupan broj biljaka po
vrstama.
Ukupan broj biljaka po vrstama dobija se
grupisanjem podataka iz svih pojedinanih
tabela u zbirni spisak zasaenih povrina koji
sadri starost, veliinu i ukupan broj biljaka
po vrstama.
Broj pojedinanih biljaka prikazuje se u
spisku pojedinanih biljaka. Ovi podaci se
takoe grupiu u zbirni spisak pojedinanih
biljaka sa podacima o njihovoj veliini (odnos
visine stabla i raspona kronje drveta).
Zbirni spisak zasaenih povrina, kao i zbirni
spisak pojedinanih biljaka, slue kao osnova
za izradu predmera i predrauna radova.

Plan zasaivanja
Plan zasaivanja radi se na osnovu
usvojenog idejnog projekta od. glavnog
projekta i iz njega se sagledava konani
raspored povrina za
zasaivanje.
Povrine koje zasauju drugi korisnici ne
prikazuju se na planu zasaivanja.

SRPS U.C4.009

JP Putevi Srbije

21