UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za
poslediplomske studije

POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU

MASTER STUDIJSKI PROGRAM

MASTER RAD

ZNAAJ SPORTSKOG TURIZMA ZA TURISTIKI RAZVOJ

VRNJAKE BANJE
Mentor:

Kandidat:

Prof. dr Slobodan Unkovi

Vladimir Peci
Br. Indeksa:
405933/10

Beograd, 2012.
2

SADRAJ
UVOD

I KARAKTERISTIKE RAZVOJA TURIZMA VRNJAKE BANJE

1. TURISTIKA PONUDA VRNJAKE BANJE-RESURSI

1.1. Specifinosti turistike ponude
1.2. Karakteristike turistike ponude Vrnjake Banje
1.2.1. Geografski poloaj, stanovnitvo i saobraajna povezanost
1.2.2. Klimatske karakteristike
1.2.3. Hidrografske karakteristike
1.2.4. Infrastruktura
1.2.5. Objekti za smetaj i ishranu i smetajni kapaciteti
1.2.5.1.
Ugostiteljski objekti za ishranu i pie
1.2.6. Kulturno-istorijske znamenitosti Vrnjake Banje
1.2.7. Objekti za sport i rekreaciju
1.2.8. Kulturne manifestacije u Vrnjakoj Banji
1.2.9. Geografski atraktivni lokaliteti
1.3. Odrivost sadanje turistike ponude Vrnjake Banje
1.3.1. Pojam i koncept odrivosti turistike destinacije
1.3.2. Vrnjaka Banja kao turistika destinacija
1.4. Vidovi turizma zastupljeni na podruiju Vrnjake Banje
1.4.1. Zdravstveni turizam
1.4.2. Rekreativni turizam
1.4.3. Kongresni turizam
1.4.4. Kulturno-zabavni turizam
1.4.5. Izletniki turizam
1.4.6. Sportski turizam

5
5
6
6
7
8
9
9
11
12
13
14
15
16
16
17
18
18
18
19
19
20
20

2. KARAKTERISTIKE TURISTIKE TRANJE VRNJAKE BANJE

2.1. Specifinosti turistike tranje

21
21
3

2.2.
2.3.
2.4.
2.5.

Specifinosti turistike tranje Vrnjake Banje

Podatci o turistikoj poseenosti Vrnjake Banje kao destinacije
Podatci o broju noenja u Vrnjakoj Banji
Struktura turistikog prometa Vrnjake Banje

22
24
25
27

3. ZNAAJ TURIZMA ZA RAZVOJ VRNJAKE BANJE

29
3.1. Razvoj turizma u Vrnjakoj Banji
29
3.2. Uticaj razvoja turizma na Vrnjaku Banju i uticaj razvoja Vrnjake Banje
na turizam danas
32

II SPORTSKI TURIZAM KAO SPECIFIAN VID TURIZMA VRNJAKE BANJE

34

1. SPORTSKI TURIZAM U VRNJAKOJ BANJI

1.1. Definicija sportskog turizma
1.2. Sportski turizam kao vid turizma u Vrnjakoj Banji
1.3. Ustanova Sportski Centar kao nosilac ponude sportskog turizma u
Vrnjakoj Banji

34
34
36

2. SPORTSKA INFRASTRUKTURA U VRNJAKOJ BANJI

2.1. Sportska hala Vlade Divac
2.2. Olimpijski bazen
2.3. Sportsko rekreativni centar Raj
2.4. Stadion malih sportova Kocka
2.5. Ski staza na planini Go
2.6. Teniski tereni
2.7. Vetaka stena za sportsko penjanje
2.8. Sportski tereni u sastavu osnovnih i srednjih kola
2.9. Sportski sadraj u okviru hotela u Vrnjakoj Banji
2.10. Infrastruktura za bavljenje planinarstvom i ribolovom

37
37
38
39
39
40
40
40
41
41
41

3. OSTVARENI REZULTATI U OBLASTI SPORTSKOG TURIZMA

42

4. ZNAAJ SPORTSKOG TURIZMA ZA RAZVOJ VRNJAKE BANJE

4.1. Znaaj sportskog turizma
4.2. Znaaj sportskog turizma za razvoj Vrnjake Banje
4.2.1. Veza i znaaj sportskog i zdravstvenog turizma u Vrnjakoj Banji

45
45
46
47

III ULOGA SPORTSKOG TURIZMA U BUDUEM RAZVOJU VRNJAKE BANJE

1. OEKIVANI PRAVCI RAZVOJA VRNJAKE BANJE
1.1. Vizija razvoja Vrnjake Banje

36

48
48
48
4

1.2.
1.3.
1.4.

Ciljevi
Strategije razvoja
Aktivnosti

48
49
49

2. OCENA UREENOSTI PROSTORA I KVALITETA IVOTNE SREDINE U VRNJAKOJ

BANJI
2.1. Korienje i organizacija prostora u turizmu
2.2. Ocena ureenosti prostora u Vrnjakoj Banji
2.3. Ocena kvaliteta ivotne sredine u Vrnjakoj Banji
2.3.1. Potronja energije i ivotna sredina
2.3.2. Kvalitet ivotne sredine u Vrnjakoj Banji

50
50
51
52
52
53

3. OCENA UPRAVLJANJEM RAZVOJEM TURIZMA U VRNJAKOJ BANJI

3.1. Upravljanje razvojem turizma
3.2. Upravljanje razvojem turizma u Vrnjakoj Banji

54
54
54

4. PERSPEKTIVE ODRIVOG TURIZMA VRNJAKE BANJE

4.1. Perspektive razvoja turizma Vrnjake Banje
4.2. Povod i ciljevi za donoenje GUP-a Vrnjake Banje
4.3. Osnove Programa razvoja Vrnjake Banje 2005-2015 godine
4.4. Prioriteti ureenja prostora i ivotne sredine
4.5. Prioriteti upravljanja razvojem turizma u Vrnjakoj Banji

56
56
56
58
59
62

5. PRAVCI RAZVOJA SPORTSKOG TURIZMA U VRNJAKOJ BANJI

5.1. Trendovi razvoja sportskog turizma u svetu
5.2. Pravci razvoja sportskog turizma u Vrnjakoj Banji
5.2.1. Vizija razvoja sportskog turizma
5.2.2. Ciljevi
5.2.3. Aktivnosti

64
64
65
65
65
67

ZAKLJUAK
Literatura

69
72

UVOD
Turizam najlake moemo definisati kao putovanje ljudi koji ne ive u mestu u koje
putuju, privremeno se zadravaju van svog doma na najmanje jedan dan, a cilj putovanja moe
biti posao, odmor, zabava, sportska i kulturna deavanja ili avanturizam1, u zavisnosti od vrste
putovanja se razvijaju i razliiti vidovi turizma.
Ono to je interesantno je da je fenomen turizma kao preteno uslune grane izuzetno
sloen, kao pokreta razliitih privrednih i dodatnih uslunih delatnosti u turistikom mestu, pa
je samim tim i potencijalno veliki izvor prihoda za turistiku destinaciju. Kod turizma je
karakteristino i to da se ustvari prodaje usluga u vidu emocije i doivljaja koju posetilac nosi iz
turistikog mesta, a ne odreeni, jasno definisani materijalni proizvod.
Danas je u svetu uticaj tehnologije, ekonomije, politike i socio-psiholokih faktora, kao i
uticaj globalizacije i standardizacije znaajno uticao na turistiki proizvod i odnos potencijalnih
korisnika prema njemu. Posledica ovoga je da su se danas razvili vidovi turizma koji su bili
nepojmljivi do pre dvadeset godina, a postojei vidovi se sve vie i vie dele i specijalizuju za
pojedine trine segmente. Kao jedan od primarnih principa modernog turizma javlja se princp
odrivog turizma i turistike destinacije to izraava elju povratka prirodi i ouvanju ivotne
sredine, kao i upotreba i iskoriavanje obnovljivih i po okruenje ne tetljivih izvora energije.
Sa druge strane, dinaminost poslovnog okruenja, brzina protoka i dostupnost
informacija, sloenost poslovnih operacija i stres, kao i poveanje slobodnog vremena i elja da
se ono to kvalitetnije iskoristi stavljaju potencijalnog korisnika turistikih usluga na izbor
turistikih destinacija i vidova aktivnog ili tradicionalnog pasivnog turizma uklopljenog u
ogranieno vreme sa kojim korisnik raspolae. Savremeni trendovi se pomeraju sa klasinih
zimskih i letnjih odmora na vie kraih putovanja tokom godine koja sve vie ukljuuju aktivno
uee turiste u njima, pa se prema tome razvijaju i novi vidovi ili pod vidovi turizma.
Jedan od vidova turizma koji doivljava svoju ekspanziju u prethodnih dvadeset godina je
sasvim sigurno i sportski turizam. Veza izmeu sporta i turizma je svakako znaajna: sport je
vana aktivnost u okviru turizma, a turizam i putovanja su neraskidivo povezani sa velikim
brojem sportova i sportskih dogaaja.2
1
2

T.Hinch, J.Higham Sport tourism development, Cromwell Press 2004, str 17

T.Hinch, J.Higham Sport tourism development, Cromwell Press 2004, str 18

Ipak, strunjaci se slau da je relativno mala panja posveena irem kontekstu

sportskog turizma, izuzev velikih sportskih dogaaja3, kao i da ovom rastuem fenomenu nije
posveena do sada dovoljna literalna i struna panja i analiza.
to se tie Srbije kao destinacije, turizam, kao privredna grana predstavlja nedovoljno
iskorien potencijal Republike Srbije. Budui da su se moderna turistika kretanja usmerila ka
novim i nepoznatim destinacijama, Srbija ima odline polazne osnove za dalji razvoj turizma. U
ukupnom turistikom proizvodu Srbije nikako ne treba izostaviti kategoriju banja i banjskog
turizma kao veoma perspektivnog i primamljivog oblika turizma budui da su se svetski trendovi
danas promenili te je sve vie poslovnih ljudi koji koriste banje kao mesto odmora i relaksacije i
koriste njihove prirodne karakteristike, klimatske pogodnosti i hidrografsku mreu za
poboljanje svog fizikog stanja i zdravlja. Upravo zbog ove injenice banje i banjski turizam bi
trebalo da budu nosioci odrivog turizma i zatite ivotne sredine u Srbiji, budui da i sam njihov
opstanak i dalji razvoj zavisi od prirode i prirodnog okruenja sa kojim su u kontaktu.
Banje pored zdravstvenog, kao osnovnog vida turizma, u svojoj ponudi sve vie pruaju i
usluge drugih vidova turizma: kongresnog, izletnikog, manifestacionog i sportskog. Sportski
turizam kao vid turizma je vrlo znaajan potencijal turistike ponude nekih banja koje kao
osnovu ve imaju pogodne prirodne i klimatske karakteristike za pripreme sportista, kao i
razvijenu smetajnu mreu i sportsku infrastrukturu. Vrnjaka Banja, kao najvea banja Srbije, sa
izuzetno razvijenom infrastrukturom u odnosu na druga banjska mesta u Srbiji, sasvim sigurno
ima veliku korist od sportskog turizma, kao i veliki potencijal za njegov dalji razvoj.
1. PREDMET I POLAZNA ISTRAIVANJA
Predmet ovog rada su prirodni, drutveni i infrastrukturni turistiki resursi Vrnjake Banje
koji ine Vrnjaku Banju kao turistiku destinaciju, kao i odrivi razvoj turizma u Vrnjakoj Banji,
to danas predstavlja izuzetno vaan koncept modernog turizma. Poseban akcenat se stavlja na
sportski turizam, njegovu infrastrukturu i njegov znaaj za razvoj Vrnjake Banje, kao i smernice
za njegovo dalje unapreenje.
Kao polazna taka istraivanja korieni su pisani izvori o turizmu i razvoju turizma Vrnjake
Banje, podatci Republikog zavoda za statistiku u poseenosti i noenjima, kao i dokumentacija
optine Vrnjaka Banja, podatci iz stratekih dokumenata donetih od strane lokalne samouprave
kao to su Generalni urbanistiki plan optine Vrnjaka Banja 2005-2021 i Program razvoja
optine Vrnjaka Banja 2005-2015 i podatci optinskih ustanova iz oblasti sporta i turizma.
2. ZNAAJ I AKTUELNOST ISTRAIVANJA
Znaaj ovog istraivanja je pre svega u tome to ne postoji ni jedno nauno istraivanje koje
se bavi sportom i sportskim turizmom u Vrnjakoj Banji, budui da se ovaj vid turizma koji je
sve izraeniji i znaajniji u Vrnjakoj Banji vrlo esto predstavlja kao rekreativni ili manifestacioni
turizam, te ne postoje jasni, obraeni i tani podatci o noenjima i dolascima sportista, ve se
njegova zastupljenost rauna brojem sportskih manifestacija koje se godinje odre u Vrnjakoj
3

T.Hinch, J.Higham Sport and tourism-Globalization, mobility and identity, Elsevier ltd 2009, str 6

Banji. Poseban znaaj ovog istraivanja daje i injenica da je izgradnja sportskih objekata skupa i
ne dozvoljava mogunosti pogrene procene.
Aktuelnost ovog istraivanja posebno dobija na znaaju kada se ima u vidu da je
Skuptina optine Vrnjaka Banja 25. oktobra 2007 godine formirala ustanovu koja treba da se
bavi sportskim turizmom, izgradnjom i odravanjem sportskih objekata, kao i organizacionim i
naunim radom u oblasti sportskog turizma. Na kraju, 2008 godine Vrnjaka Banja je dobila
sportsku halu, to je posebno dalo na znaaju i otvorilo nove pravce razvoja sportskog turizma
ovog mesta.
3. CILJ ISTRAIVANJA
Osnovni cilj naeg istraivanja je utvrivanje znaaja sportskog turizma za turistiki razvoj
Vrnjake Banje putem sagledavanja njenih prirodnih, klimatskih, infrastrukturnih, smetajnih,
ugostiteljskih i naravno, sportskih kapaciteta, kao i sportskih manifestacija iji je ona bila
domain i mogunosti za organizaciju istih. Sa druge strane, neophodno je sagledati i tranju za
tim kapacitetima i optimalnost njihovog korienja, kao i trendove koji su se u poseenosti
deavali tokom vremena.
Na kraju, neophodno je utvrivanje trenutne turistike situacije u Vrnjakoj Banji, kao i
uporeenje trenutnog stanja turizma sa principima odrivog turizma i zatite ovekove sredine,
kao i perspektive razvoja Vrnjake Banje koje su date u optinskim stratekim dokumentima i
definisati mogue pravce razvoja sportskog turizma u budunosti, to bi za cilj imalo poboljanje
uslova za sportski turizam i poveanje njegovog znaaja.
4. HIPOTEZE
U ovom istraivanju definisana je jedna glavna pretpostavka:
- Sportski turizam je znaajan za razvoj turizma Vrnjake Banje
5. METODE ISTRAIVANJA
Uzimajui u obzir specifinosti prouavanog predmeta istraivanja koristili smo razliite
metode kako bi zadovoljili osnovne metodoloke zahteve objektivnost, pouzdanost, optost i
sistematinost.
Istraivana su nauno-teorijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna praksa
korienjem metoda: indukcije, dedukcije, analize, sinteze, apstrakcije, generalizacije,
kompleksnog posmatranja i analize sadraja.
6. STRUKTURA RADA
U Uvodu su izneti predmet i polazite istraivanja, ukazano je na njihov znaaj i aktuelnost,
utvreni su ciljevi, postavljena hipoteza, iznete metode istraivanja i opisana struktura rada.
U prvom delu rada definisali smo karakteristike razvoja Vrnjake Banje, opisali prirodne,
klimatske, geografske, hidrografske, infrastrukturne, smetajne, ugostiteljske i druge resurse
koji ine njenu turistiku ponudu i vidove turizma koji su se tokom vremena razvili na bazi
8

ponude, kao i karakteristike turistike tranje Vrnjake Banje, podatke o poseenosti i broju
noenja, kao i strukturi turistikog prometa.
U drugom delu je definisan sportski turizam kao specifian vid turizma Vrnjake Banje, dati
su podatci o sportskoj infrastrukturi koju Vrnjaka Banja danas poseduje, kao i mogunosti za
organizaciju sportskih manifestacija koje Vrnjaka Banja danas ima. Na kraju, data je ocena o
znaaju sportskog turizma u Vrnjakoj Banji danas.
Trei deo rada se tie pravaca razvoja turizma Vrnjake Banje u budunosti, odrivosti
turizma u Vrnjakoj Banji, kao i pravcima razvoja sportskog turizma u okviru turistike ponude
Vrnjake Banje u budunosti.
Na kraju, Zakljukom su definisana saznanja o znaaju sportskog turizma za turistiki razvoj
Vrnjake Banje do kojih se u ovom radu dolo.
I KARAKTERISTIKE RAZVOJA TURIZMA VRNJAKE BANJE
1. TURISTIKA PONUDA VRNJAKE BANJE RESURSI
1.1.

Specifinosti turistike ponude

Sloenost turistike potrebe koja se kod svake individualne jedinice turistike tranje
ispoljava kao potreba za odreenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga, kao to su
smetaj, ishrana, prevoz, zabava, mora biti zadovoljena kompleksnom turistikom ponudom,
koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih, komunikativnih i
receptivnih faktora. Pomenuti faktori se odnose na jednu iru lepezu koju turisti oekuju da
nau u destinaciji, a koji obuhvataju prirodne, kulturno-istorijske, antropogene faktore,
razvijenost saobraajne infrastrukture i bogatstvo uslova za boravak u domenima smetaja,
ishrane, rekreacije, sporta, zabave, i da kroz njihovo korienje i izbor postignu odgovarajue
zadovoljstvo. 4
Iz prethodno pomenutog se primeuje da je turistiko trite kompleksnije i drugaije od svih
drugih trita, upravo zbog heterogenosti u pogledu moguih opcija, to znai da je to skup vie
razliitih meusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turistika potreba.
Ono to nosioci turistike ponude moraju imati u vidu je injenica da na datoj turistikoj
destinaciji moraju raspolagati osnovnim elementima bez kojih nema integrisanog turistikog
proizvoda. Oni se mogu klasifikovati u tri grupe:
- Atraktivnost destinacije koju ini irok spektar prirodnih i drutvenih pogodnosti na
jednoj destinaciji. Varijable koje odreuju atraktivnost turistike destinacije su:
prirodne lepote i klima, kulturne i socijalne karakteristike, pristupanost, stavovi
rezidenata prema turistima, infrastruktura regiona, nivo cena, uslovi za kupovinu i
uslovi za sport i rekreaciju.
- Pristupanost destinacije se meri pre svega ekonomskom distancom izraenom u
trokovima putovanja, a ne stvarnom geografskom distancom izmeu domicila
turiste i turistike destinacije.
4

Ognjen Baki, Marketing u turizmu, Singidunum, 2010, str 60

Uslovi za boravak na destinaciji koji podrazumevaju raspoloivost objekata za

smetaj, ishranu kao i ostalih sadraja neophodnih za normalno odvijanje boravka
turiste u datoj destinaciji.
Turistiku ponudu karakterie i relativna nepromenjljivost atraktivnih faktora, kao i
relativno visoki fiksni trokovi komunikativnih i receptivnih faktora. Ova injenica doprinosi i
relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti, pa je samim tim dravna intervencija ne
samo dobrodola, nego i obavezna.
Takoe, potrebno je pomenuti da je osnova turistikog trita da se ono menja od trita
prodavca prema tritu kupca. Trite kupca je izraeno kada je intenzitet tranje smanjen, a to
se deava u periodima pre i nakon sezone i u tim momentima se sa strane ponude postavlja
pitanje kako zaposliti raspoloive kapacitete, s obzirom da nema preorijentacije proizvodnje. Svi
prethodno pomenuti elementi ukazuju na neelastinost turistike ponude. Ovo uglavnom
uslovljava prodaju turistikih aranmana unapred, ak i do nekoliko meseci ranije.
1.2.

Karakteristike turistike ponude Vrnjake Banje

Svi specifini faktori koji karakteriu turistiku ponudu destinacija na globalnom nivou mogu
se preneti i na Vrnjaku Banju kao turistiku destinaciju koja u ponudi sadri kombinaciju
karakteristinih prirodnih, geografskih, hidrografskih, klimatskih, saobraajnih, infrastrukturnih,
smetajnih, ugostiteljljskih, zabavnih, kulturnih, istorijskih, sportskih i naravno zdravstvenih
inilaca koji je definiu kao jedinstvenu celinu, a sve u cilju zadovoljenja najrazliitijih potreba
korisnika njenih usluga.
Vrnjaka Banja, kao turistika destinacija, je bila poznata jo za vreme starog Rima, o emu
svedoe arheoloki ostaci tog perioda u vidu rimskog bunara i delova akvadukta. Tokom perioda
vladavine Osmanlijskog carstva na podruiju Srbije, mineralne vode Vrnjake Banje padaju u
zaborav.
Moderna istorija i razvoj Vrnjake Banje kao turistike destinacije vezuje se za 1868 godinu i
formiranje Osnovatelnog fundatorskog drutva lekovite kiselo-vrue vode u Vrnjcima i ime Pavla
Mutavdia, naelnika tadanjeg Kruevakog sreza. Od tog perioda poinje kaptiranje izvora
mineralne vode i neprekidno ulaganje u turistiku ponudu Vrnjake Banje, njeno unapreenje i
poboljanje, koje traje i do dananjih dana.
U ovom delu rada osvrnuemo se detaljnije na geografske, klimatske, hidrografske,
infrastrukturne karakteristike, smetajne i ugostiteljske kapacitete, sportske objekte, kulturnozabavni sadraj i manifestacije koje danas ine ponudu Vrnjake Banje i predstavljaju njene
resurse koji je karakteriu kao destinaciju.
Na kraju, poslednje, ali ne manje bitno, obratiemo panju na vidove turizma koje danas
prua Vrnjaka Banja, a koji su uslovljeni prethodno pomenutim faktorima.
1.2.1. Geografski poloaj, stanovnitvo i saobraajna povezanost
Optina Vrnjaka Banja danas teritorijalno pripada Rakom okrugu, u kome su jo i
Kraljevo, Raka, Novi Pazar, Sjenica i Tutin, a iji je administrativni i politiki centar Kraljevo.
10

Podruije Vrnjake Banje nalazi se u srednjem polju Zapadnog Pomoravlja, izmeu

Kraljeva i Trstenika, koje se prostire od ua Ibra u Zapadnu Moravu do Trstenika.
Optina Vrnjaka Banja, smetena u centralnom delu Srbije, granii se sa optinama
Kraljevo, Trstenik i Aleksandrovac. Severnu granicu prema optinama Trstenik i Kraljevo ini
Zapadna Morava. Zapadna granica je od Zapadne Morave do ogranaka planine Go. Juna
granica ide preko planine Go. Istona granica sa Trstenikom se prua pravcem Staniinci (Go)
Zapadna Morava.
Vrnjaka Banja ima povoljan poloaj prema vanim turistikim motivima, jer je u blizini
Zapadne Morave, kao turistiki atraktivne reke, zatim planine Go, kao planine pogodne za
lovni, izletniki i zimski turizam i sport, relativno je blizu Kopaonika iz pravca preko Goa i
Brzea, a blizu je i znaajnih kulturno-istorijskih spomenika: manastira Ljubostinja, ia i
Studenica.
Kada govorimo o stanovnitvu, prema popisu iz 2002. godine, u 14 naselja optine
Vrnjaka Banja ivi 26 492 stanovnika, od toga je 12 827 mukih i 13 665 enskih stanovnika.
Gustina naseljenosti iznosi 111 stanovnika po kvadratnom kilometru i po tome je Vrnjaka
optina proseno naseljeno podruije u Srbiji.
to se tie saobraajne povezanosti, generalno u Srbiji postoje dva znaajna
komunikaciona pravca: to su dolina Velike i June Morave i dolina Ibra. Prvim pravcem prolaze
meunarodne saobraajnice: drumska auto put koji povezuje Srednju i Zapadnu Evropu sa
Bliskim i Srednjim Istokom, i eleznika koja preko Nia i Skoplja vodi do Soluna, a preko Nia i
Sofije do Istambula. Drugim pravcem prolazi drumska saobraajnica, Ibarska magistrala, koja od
Beograda, preko Kraljeva, vodi do mora, i eleznika saobraajnica Beograd Bar.
Iako Vrnjaka Banja ne lei neposredno na ovim pravcima, ona je veoma dobro povezana
sa njima.
Dolinom Zapadne Morave, na oko kilometar udaljenosti od njene desne obale i oko tri
kilometra od Banje, kroz optinu prolazi magistralni put M-5, koji Banju povezuje sa Kraljevom,
Ibarskom magistralom, akom i zapadom Srbije, zatim sa Kruevcom i dalje sa jugom i
jugoistokom Srbije. Ovaj put se kod Pojata spaja sa auto-putem Beograd-Ni, tj. Koridorom 10,
pa tako Vrnjaka Banja ima vezu sa severom i jugom Evrope.
Preko teritorije optine prolaze i tri regionalna puta: R-224, koji Banju preko Goa
povezuje sa Kraljevom, R-222, koji Banju povezuje sa Aleksandrovcem i Kopaonikom i R-225, koji
Banju, takoe preko Goa, povezuje sa Kraljevom.
Saobraajno, Vrnjaka Banja je veoma dobro povezana sa gotovo svim veim gradovima
Srbije.
eleznikom prugom koja polazi dolinom Zapadne Morave, sa elenike stanice u
Vrnjcima, Vrnjaka Banja je povezana sa pravcima Beograd-Solun i Beograd-Istambul, a zatim sa
prugom Beograd-Bar, pa preko njih sa drugim gradovima Srbije i Evrope.
Aerodromi koji odgovaraju posetiocima Vrnjake Banje su Nikola Tesla u Beogradu,
udaljen 200 km i Konstantin Veliki u Niu, udalje 120 km. U Trsteniku, 13 km od Vrnjake
Banje, postoji sportski aerodrom koji se koristi za sletanje manjih sportskih aviona i helihoptera,
a u Kraljevu, na 25 km od Banje, vojni aerodrom Laevci, koji se moe koristiti u civilne svrhe.
11

1.2.2. Klimatske karakteristike

Vrnjaka Banja ima umereno-kontinentalnu klimu, nizijsku, umskog tipa sa elementima
subalpske. Vrnjaka Banja se odlikuje svojom mikroklimom koju uslovljavaju bujne ume, obilje
vegetacije, znatna nadmorska visina, hladni i topli izvori kao i otvorenost prema severu.
Temperatura vazduha ima negativnu srednju vrednost samo u januaru, a najvie dnevne
temperature su u julu i avgustu. Toplo vreme sa temperaturom veom od 15oC traje pet meseci.
Jesen je toplija i za boravak turista pogodnija od prolea, jer ima stabilnije vreme i manje
temperaturne amplitude. Broj dana u godini sa temperaturom vazduha OoC i niom je izmeu
20 i 25. Broj letnjih dana, sa temperaturom iznad 25oC, ne premauje 50 i poklapa se sa
vremenom pune banjske sezone u periodu jun, jul, avgust, produavajui se esto sa prvim
danima septembra. Letnje veeri i noi su prijatne i osveavajue.
U pogledu padavina Vrnjaka Banja pripada kontinentalnom pluviometrijskom reimu,
jer ima maksimum u prolee i minimum u leto. Najvie padavina ima u maju i novembru, a
najmanje u julu, avgustu i septembru. Iako Vrnjaka Banja ima veliki broj dana sa padavinama u
toku godine, proseno 152 dana, njihova raspodela je pogodna za turiste i posetioce.
Velika koliina vodenog taloga izlui se u vidu snega . Sneg se zadrava 50 dana godinje,
a visina i trajanje snenog pokrivaa na Gou ima veu vrednost, to pogoduje zimskom turizmu.
Meteroloki uslovi na planini Go, mereni kod hotela Beli Izvor na nadmorskoj visini od
959 metara, koja se smatra idealnom za odmor, rekreaciju i leenje, pokazuju da Go ima
idealnu planinsku klimu. Prosena letna temperatura na planini je 16,8 oC, a negativna
temperatura javlja se u tri meseca: decembru, januaru i februaru. Januar je najhladniji mesec sa
temperaturom od -3,2oC. Proseno trajanje sunevog sjaja na Gou pokazuje da je ova planina
dobro osunana, to znai da je bez magle i preterane oblanosti.
1.2.3. Hidrografske karakteristike
Podruije Vrnjake Banje bogato je vodenim resursima. Razvijenu hidrografsku mreu ini
veliki broj reka i potoka. Podruije planine Go, u ijem podnoiju se nalazi Vrnjaka Banja,
smatra se jednim od najbogatijih podruija u Evropi, to se tie pijae vode. Procenjuje se da se
na tom podruiju nalazi izmeu 130 i 140 izvora pijae vode. Upravo zbog toga, ume Goa se
smatraju takozvanim zatitnim umama i njihova sea je strogo kontrolisana upravo zbog
mogunosti pojave erozije to bi moglo da nakodi izvoritima. Po tome su ume Goa
jedinstvene u Srbiji.
Dalje, to je veoma znaajno za hidrografiju podruija Vrnjake Banje, i samim tim je ini
jedinstvenom u Srbiji, su izvorita mineralne lekovite vode. Upravo ove hidrografske
karakteristike su Vrnjakoj Banji donele status banje leilita, a kasnije i turistikog mesta.
Vrnjaka Banja danas ima est izvora mineralnih voda koje su relevantne za leenje i
primenu balneolokih procedura: Toplu Vodu, Snenik, Slatinu, Jezero, Beli Izvor i Borjak. Topla
Voda je kiselo-vrua, temperature 36,5oC, a ostale vode su hladne, razliitih temperatura.
Postojanje dva hladna mineralna izvora, Snenik i Slatina, utvrdila je 1896 godine dravna
komisija. Prvi je temperature 14,2oC i nalazi se nekoliko stotina metara od izvora Tople Vode, uz
12

Vrnjaku reku, a drugi temperature 12,5oC, koji je otkriven u potoku Slatina. Snenik poinje da
se upotrebljava 1917 godine, a Slatina 1937 godine. Ostala tri izvora su novijeg datuma: Jezero
je otkriveno 1979 godine, Beli Izvor 1992 godine, a Borjak 1993 godine na mestu gde je uz reku
iznad Snenika ve izlazila mineralna voda.
Prvu kaptau tople mineralne vode izvrili su lanovi Osnovatelnog drutva lekovite
kiselo-vrue vode u Vrnjcima, 1868 godine, to se uzima za poetak modernog, pre svega
zdravstvenog, turizma u Vrnjakoj Banji. Od tada pa sve do dananjih dana, upravo zbog svog
prirodnog hidrografskog potencijala, Vrnjaka Banja se pre svega razvijala u pravcu usavravanja
zdravstvenog turizma, od prvog banjskog lekara, preko formiranja Leilita pa sve do moderne
Specijalne bolnice namenjene za leenje, oporavak, rehabilitaciju i odmor to ljudi sa
zdravstvenim problemima, tako i ljudi koji dolaze na odmor i rekreaciju u Vrnjaku Banju.
1.2.4 Infrastruktura
Kao jedan od vrlo bitnih preduslova za obavljanje kvalitetne turistike usluge sigurno je i
postojanje odreene primarne infrastrukture u destinaciji neophodne za razvoj turistike
ponude i zadovoljenje najosnovnijih potreba turiste. Kada govorimo o ovakvoj infrastrukturi pre
svega mislimo na postojanje uslova za neometano funkcionisanje elektro mree, fiksne i
mobilne telefonije, pote, vodovodne mree, a i neega to je u naoj zemlji jo u povoju, gasne
mree.
Vrnjaka Banja kao turistika destinacija ispunjava sve prethodno navedene uslove za
normalan i neometan boravak turiste u njoj.
Procenat elektrifikacije u optini je sto posto, to znai da je u svim naseljima u vrnjakoj optini
u potpunosti dostupna elektrina energija.
Tokom 2005 godine izvedena je glavna gasovodna mrea, a poetkom 2006 do 2010
godine zapoeta je i zavrena izgradnja razvodne mree. Veliki broj hotela, ustanova, uslunih
objekata, kao i sportskih i privatnih objekata je prikljuen na gasovodnu mreu.
Vrnjaka Banja se snabdeva vodom sa etri izvorita. Dva se nalaze na planini Go, dok su
dva u blizini Zapadne Morave. Na vodovodnoj trasi izgraeni su objekti za filtriranje tipa sporih
peanih filtera.
Da bi se reio problem nestaice pijae vode u letnjim mesecima, 2006 godine je
zavrena izgradnja akumulacionog jezera Selite, na planini Go, koje reava problem nestaice
vode u toku turistike sezone, u toku najvee potronje , od juna do septembra.
1.2.5

Objekti za smetaj i ishranu i smetajni kapaciteti

Kapciteti za smetaj i ishranu turista najznaajnije utiu na obim turistikog prometa u

jednom turistikom mestu. Zbog toga se objektima za smetaj i ishranu turista poklanja izuzetna
panja. Privredna delatnost koja obezbedjuje pruanje usluga smetaja i ishrane naziva se
ugostiteljstvo.5

S. Unkovi, B. Zeevi, Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet, 2009, str.87

13

Ugostiteljstvo koje prua usluge smetaja naziva se hotelijerstvo, a usluge ishrane

restoraterstvo. U osnovne smetajne kapacitete spadaju: hoteli, turistika naselja, moteli,
pansioni i prenoita, konaita i kampovi.6
Komplementarni smetajni kapaciteti obuhvataju: domau radinost (privatna domainstva,
kampove, odmaralita, banjska i klimatska leilita, i druge vrste smetajnih kapaciteta.7
to se tie hotelskih kapaciteta u Vrnjakoj Banji svakako najznaajnije mesto pripada
Hotelsko-turistikom preduzeu Fontana, koje u svome sastavu ima najvei broj hotela. HTP
Fontana ad predstavlja najveu hotelsku kuu u Srbiji, sa kapacitetom od preko 1000 leaja u
svojih 6 smetajnih objekata, koja je 14.07.2005. godine privatizovana. Takoe, obuhvata i 5
restorana na glavnom banjskom etalitu, kao i upravnu zgradu, zatim magacinski prostor,
pekaru i poslastianicu.
HTP Fontana ad, ukupne povrinu od 50.000 m2, glavni je nosilac razvoja turizma Vrnjake
Banje. U njenom sastavu su: hotel Zvezda, Zvezda II, Fontana, Sloboda, Park, vila San, kao i Beli
izvor na Gou. Od restorana obuhvata: Kafe vajcariju, Go, Etno restoran Karirani Stoljnjak,
Snenik i Srbiju (nekada hotel).
Srce itavog preduzea je Kongresni centar, u kome se nalazi kongresna dvorana
maksimalnog kapaciteta 1.200 stolica, koja se moe podeliti u 5 manjih kongresnih sala, za rad u
plenumu, po sekcijama. Kongresna dvorana u hotelu Zvezda, je druga po veliini u Srbiji,
odmah posle Sava Centra u Beogradu. Zahvaljujui njoj, Vrnjaka Banja je poslednjih dvadeset
godina postala izuzetno atraktivna za sve velike kongrese, seminare i simpozijume.
Pored ovog, velikog hotelskog preduzea, u Vrnjakoj Banji su tokom 70-ih i 80-ih godina
graeni hoteli iji su investitori bili jaki privredni subjekti i dravne institucije. Ovi hoteli su
graeni i bili namenjeni, pre svega, za odmor radnika zaposlenih u ovim privrednim drutvima i
dravnim institucijama. Najznaajniji i najvei hoteli ovog tipa su: hotel Breza vojno
odmaralite izgraeno 1976 godine, hotel Promenada (Partizanka) odmaralite MUP
Srbije, hotel elezniar odmaralite TP Srbije, hotel Slavija nekadanje odmamaralite
tedno-kreditne zadruge, hoteli Borjak i Slatina koji pripadaju lancu Rekreaturs,
odmaralita Elektroprivrede Srbije, Potanski Dom, odmaralite PTT-a.
U poslednjih deset godina izgraeni su hoteli Aleksandar, de luxe hotel koji pripada
hotelskom lancu Todor i hotel Sunny Hill, smetajni kompleks na obodu Vrnjake Banje koji
poseduje sopstveni aqua park, otvoreni bazen, wellness centar i restoran Teodora.
U Vrnjakoj Banji se nalazi i veliko apartmansko naselje Jezero, napravljeno 1990
godine po principu time sherring. Nalazi se pored izvora mineralne vode Jezero, po kome i
nosi naziv. U sastavu Jezera ima 170 apartmana, moderno opremljenih, sa ajnim kuhinjama,
dnevnim boravkom i spavaim delom. Jezero ujedno predstavlja prvo, ali ne i poslednje
apartmansko naselje u Vrnjakoj Banji. Cvetni Konaci u blizini mineralnog izvora Snenik
izgraeni su 2009 godine i u svom sastavu imaju moderan wellness centar, apartmani Beli Bor,
kao veliki broj pojedinanih apartmana izgraenih tokom proteklih deset godina.
6

S. Unkovi, B. Zeevi, Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet, 2009, str.89

14

Pored apartmana ne treba zaboraviti i luksuzne kapacitete koji se kategorizuju kao vile.
Najpoznatije vile u Vrnjakoj Banji su Vila Kazablanka, Vila As, Vila Raj, Vila Lux i druge.
Posebno, ujedno i najvanije mesto meu smetajnim objektima Vrnjake Banje, pored
HTP Fontana, sigurno zauzima Specijalna bolnica za leenje i rehabilitaciju bolesti organa za
varenje i eerne bolesti Vrnjaka Banja ili popularno Merkur. Ova ustanova je vrlo
specifina pre svega zato to je upravo ona nosilac zdravstvene delatnosti u Vrnjakoj Banji i
korisnik i dralac svih mineralnih izvora koji se koriste u leiline svrhe. Specijalna Bolnica
Merkur obuhvata sledee objekte: stacionar Novi Merkur, stacionar Stari Merkur,
stacionari umadija i umadija Lux, stacionar Sveti ore (nekada Mirko Tomi) i zgradu
Kupatila.
Stacionar Novi Merkur je svakako najreprezentativniji objekat i raspolae sa 371
posteljom od kojih su dve rezidencije i 14 apartmana. Pored kvalitetnog smetaja i raznih
medicinskih programa, karakteristika Novog Merkura je svakako Aqua Centar sa
mineralnom vodom i saunom koji se prostire na 800 m2 i odlian je za rekreaciju i odmor gostiju.
Pored ovoga, stacionar raspolae sa sopstvenom bibliotekom i bioskopom, hotelskim
parkingom, salo, za ruavanje i aperitiv barom.
to se tie Specijalne bolnice Vrnjaka Banja, treba napomenuti da ova ustanova u
svojoj ponudi ima i Wellness Centar koji se nalazi u objektu Kupatila, a koji se sastoji od
bazena sa mineralnom vodom, saune i prostora za runu masau. U ponudi je bogat program
tretmana od Weekend tretmana do Menaderskog programa, namenjenog za odmor i
oputanje gostiju koji se bave stresnim i odgovornim poslovima.
Ukupan kapacitet objekata Specijalne bolnice Vrnjaka Banja je 770 leajeva, a pored
Novog Merkura koji u ponudi ima 371 leaj, Stari Merkur raspolae sa 77 leajeva,
umadija Lux sa 72 leaja, umadija sa 31 leajem i Sveti ore sa 219 leajeva.
Treba napomenuti da je Specijalna bolnica Vrnjaka Banja veoma interesantna i bitna u
ponudi Vrnjake Banje i za korisnike koji u Banju ne dolaze iskljuivo zbog zdravstvenih tegoba.
esti i neizostavni posetioci Aqua i Wellness centra i korisnici medicinskih programa i usluga
su upravo profesionalni sportisti i sportske ekipe koje dolaze na pripreme u Vrnjaku Banju.
1.2.5.1 Ugostiteljski objekti za ishranu i pie
Pruanje usluga hrane i pia predstavlja skup odnosa koji je obuhvaen pojmom
restoraterstva. Restorani i svi oni objekti koji obezbedjuju hranu i pie, generalno se smatraju
uslunom komponentom turistike industrije, iako veina restorana veliki deo svog poslovanja
obavlja sa lokalnim stanovnitvom (izuzeci su hotelski restorani i oni koji se nalaze u turistikim
mestima).
Restoranska preduzea i njihovi objekti, dakle, znaajna su komponenta u turistikoj
ponudi svake destinacije obezbedjuju usluge ishrane i pia, kao jednu od tri osnove svakog
putovanja i boravka u drugom mestu (prevoz, smetaj i ishrana)8

Krunislav ai, Poslovanje hotelskih preduzea,Unirvezitet Singidunum, Beograd,2010, str.101.

15

Kada govorimo o uslugama hrane i pia u Vrnjakoj Banji, opet neizostavno moramo
pomenuti HTP Fontanu ad kao vlasnika njaveeg broja restorana koji su pozicionirani u
najuem centru Vrnjake Banje.
Neizostavno i pre svih treba spomenuti dve kafe poslastiarnice pozicionirane u strogom
centru Vrnjake Banje: kafe vajcariju i kafe Go.
to se tie restorana u Vrnjakoj Banji svakako treba spomenuti restoran Krunu kao
jedan od najstarijih i najlepih banjskih restorana. Neizostavno je spomenuti i restorane Vrnjci,
Dionis, Goko, Dukat, 3eM. Od picerija treba pomenuti Makuljevi, N&N, Fokus.
Treba spomenuti i najluksuzniji kafe klub u Vrnjakoj Banji Savka. Klub Savka se
nalazi na obodu banjskog parka, u vili sa poetka 20-og veka, karakteristinog i prepoznatljivog
izgleda. Jedan je od najlepih i najpoznatijih kafe klubova u Vrnjakoj Banji i nosilac je vie
priznanja asopisa Kafe & Bar za kvalitet usluge.
Posetioci Vrnjake Banje, takoe, imaju veliki izbor pansionskih restorana u kojima se
svakodnevno pripremaju gotova jela za korisnike apartmana i goste koji su smeteni kod
privatnih stanodavaca.
Na kraju, Vrnjaka Banja puno polae i u obrazovanje kadrova koji bi trebalo da u
budunosti rade u njenim hotelima i ugostiteljskim objektima tako da se u njoj nalazi srednja
Ugostiteljsko-turistika kola, a tokom prethodnih deset godina je postojalo istureno odeljenje
za turizam Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca. Odeljenje je ugaeno 2010 godine, a u maju
2011 godine je osnovan Fakultet za hotelijerstvo i turizam koji pripada Unirvezitetu u
Kragujevcu.
1.2.6. Kulturno-istorijske znamenitosti Vrnjake Banje
Pored veoma razvijene receptivne ponude, kako je prethodno navedeno, Vrnjaka Banja,
kao leilite i turistika destinacija poznata jo iz doba rimljana, ima vrlo razvijenu ponudu
kulturno-istorijskih objekata preko kojih se posetioci mogu upoznati sa prolou i tradicijom
Vrnjake Banje.
Vrnjaka Banja se decenijama razvijala u prostoru izmeu Vrnjake i Lipovake reke. Samim
tim, prostorno najvei deo kulturnih i istoriskih znamenitosti i graevina je upravo pozicioniran
izmeu ove dve reke. Oko Vrnjake reke prua se centralni banjski park duine oko 2 kilometra.
Idealan za etnje, tranje i odmor. U samom parku mogu se nai dela naih najpoznatijih vajara i
skulptora. Park je od 2007 godine pod zatitom drave.
Upravo u centralnom delu parka, pored bivete izvora Topla Voda nalazi se Rimski izvor.
Otkriven je 1924 godine, tokom radova na kaptiranju mineralnog izvora Tople Vode. Otprilike
na dubini od 2,5 metara u useenoj steni u obliku kade iz koje je izvirala mineralna voda
pronaeno je 200 rimskih novia sa likom cara Konstantina. Pretpostavlja se da su upravo to
ostaci prvog bazena za kupanje. Rimski izvor je obnovljen i ponovo otvoren 1989 godine, a za
njegov dananji izgled, sa staklenom kupolom piramidalnog oblika, zasluan je arhitekta Mihajlo
Mitrovi.
Jo jedna graevina, na uzvienju u neposrednoj blizini centralnog parka, pleni panju. To je
letnjikovac generala Jovana Belimarkovia, upravnika Beograda za vreme kralja Aleksandra
Karaorevia i ministra vojnog za vreme vladavine kralja Mihajla Obrenovia. Danas je ovaj
16

reprezentativni objekat poznat kao Zamak Kulture, zaviajni muzej sa stalnom postavkom
istorije Vrnjake Banje i mesto gde gostuju mnoge izlobe, pre svih, Narodnog muzeja iz
Beograda. Moemo rei i da je ovo jedno od centralnih mesta manifestacije Sto dana sto
kulturnih deavanja koja se svake godine tokom sezone odrava u Vrnjakoj Banji. U tom
periodu u Zamku Kulture gostuje veliki broj domaih i stranih izvoaa klasine muzike,
violinista, pijanista, gitarista.
Na brdu izmeu Vrnjake i Lipovake reke, ajkinom Brdu, nalazi se letnji amfiteatar, uraen
u stilu starogrkih amfiteatara. Ovo mesto je mesto odravanja Festivala Filmskog Scenarija,
koji se ve 35 godina odrava u Vrnjakoj Banji, zajedno sa festivalima u Sopotu i Niu. Pored
toga letnji amfiteatar je mesto organizovanja velikog broja koncerata i muzikih festivala tokom
sezone. Letnji amfiteatar od 2010 godine nosi ime naeg proslavljenog glumca Danila-Bate
Stojkovia, vrlo estog i dragog gosta Vrnjake Banje.
Izmeu ostalog, na poetku ajkinog Brda nalazi se kompleks zgrada sa samog poetka 20.
veka nazvanih zgrade Crvenog Krsta. Upravo u ovim zgradama je tokom Prvog Svetskog Rata
bila Engleska i kotska vojna bolnica.
Od kulturno-istorijskih znamenitosti novijeg datuma sasvim sigurno treba pomenuti deo
banjskog parka koji se prostire na oko 4 ha povrine, ureenog kao tradicionalne Japanske bate
Japanski vrt. Japanski vrt je otvoren u maju 2011 godine, kao dar japanske ambasade
Vrnjakoj Banji. Predstavlja idealno mesto za odmor, etnju i rekreaciju banjana i banjskih
gostiju.
1.2.7. Objekti za sport i rekreaciju
Najznaajniji objekat za sport, kako amaterski, tako i profesionalni, i rekreaciju u
Vrnjakoj Banji je svakako multifunkcionalna sportska hala sagraena 2008 godine. Ovaj objekat
moe da zadovolji potrebe najzahtevnijih sportskih ekipa i iznese organizaciju
najkomplikovanijih sportskih i kulturno-zabavnih manifestacija. Sa ovakvim objektom Vrnjaka
Banja je najozbiljnije otvorila vrata ubrzanom razvoju sportskog turizma i poveanju njegovog
uea u ukupnom turistikom prometu.
Pored sportske hale, Vrnjaka Banja raspolae i sa dve kolske sale u okviru osnovne
kole Popinski Borci i Gimnazije.
Sigurno meu najznaajnije sportske objekte u Vrnjakoj Banji spada Olimpijski bazen,
sagraen 1960 godine, tada u sklopu odmaralita Borjak.
Pored ovoga bazena Vrnjaka Banja ima i jo jedan, manji otvoreni bazen, Klobuk i
zatvorene bazene u hotelu Breza, Zvezda i Fontana. Otvoreni hotelski bazeni postoje u
hotelu Sunny Hill, vili Raj i vili Devedi.
to se tie travnatih fudbalskih terena, najvei kompleks se nalazi na Sportskorekreativnom centru Raj, sagraenom 1984 godine. Kompleks se prostire na blizu sedam
hektara povrine i sastoji se od tri travnata fudbalska terena od kojih centralni fudbalski teren
poseduje atletsku stazu. U okviru kompleksa se jo nalazi i teren za odbojku na pesku.
Pored ovih sportskih objekata Vrnjaka Banja raspolae i sa terenima za male sportove u
okviru Stadiona malih sportova Kocka, Osnovne kole Popinski borci, u okviru koje se nalazi i
fudbalski teren sa vetakom travom i Gimnazije.
17

Balon hala pored koje se nalaze dva otvorena terena, jedan sa vetakom travom za
fudbal i jedan sa ljakom za tenis se nalazi u Novom Selu, u neposrednoj blizini Vrnjake Banje.
ljakasti teniski tereni se nalaze u banjskom parku, u neposrednoj blizini Japanskog
vrta i na Raju u neposrednoj blizini kompleksa SRC Raj.
Takoe, u banjskom parku, pored teniskih terena, se nalazi i vetaka stena za sportsko
penjanje, sagraena 2010 godine. Ova stena predstavlja specifian sportski objekat za ljubitelje
ekstremnih sportova i svojevrsnu turistiku atrakciju.
Za ljubitelje planinarenja postoji planinarska staza Duge, duine 12 kilometara, koja
poinje u neposrednoj blizini bivete mineralne vode Slatina, a zavrava se na planinskom vrhu
Krst na Gou. Odatle postoji mogunost povezivanja sa planinarskim stazama prema eljinu i
Jastrepcu.
Na Gou postoji ski lift Krst sa 36 vunih naprava, sidara, i dve staze duine po 470
m. Visinska razlika izmeu vrha i podnoija je 123 metra. Ski lift je postavljen i puten u rad 1997
godine.
Zapadna Morava na potezu oko restorana aran je idealna za ljubitelje ribolova.
1.2.8. Kulturne manifestacije u Vrnjakoj Banji
Pored povoljnih geografskih, klimatskih, saobraajnih, infrastrukturnih, smetajnih i
ugostiteljskih uslova pogodnih za boravak turiste u destinaciji, vrlo je bitan i zabavni sadraj koji
se odrava u destinaciji tokom sezone.
Ovakva turistika ponuda destinacije se svrstava u kulturno-zabavni turizam, a Vrnjaka
Banja je turistika destinacija koja je, izmeu ostalog, poznata po velikom broju kulturnozabavnih i sportskih manifestacija koje se u njoj odravaju tokom zimske i letnje sezone.
Sigurno se meu najpoznatije zabavne manifestacije koje se odravaju u letnjoj sezoni
ubraja Vrnjaki Karneval. Vrnjaki Karneval je manifestacija koja se svake godine odrava
sredinom jula na glavnoj banjskoj promenadi i traje desetak dana. Za to vreme se u Vrnjakoj
Banji okupi veliki broj karnevalskih grupa iz zemlje, ali i iz inostranstva, odravaju se koncerti
zabavne muzike i druga zabavna takmienja. Vrnjaka Banja je lan Evropskog udruenja
karnevalskih gradova (FECC), a znaajno je da je Konvencija FECC 2011 godine odrana upravo u
Vrnjakoj Banji.
Najstarija kulturna manifestacija u Vrnjakoj Banji je Festival filmskog scenarija. Ovaj
festival se ve 35 godina, sredinom avgusta, odrava na letnjoj pozornici (amfiteatru). Tokom
njegovog trajanja posetioci mogu premijerno da pogledaju najnovija filmska izdanja domae
kinematografije, a struni iri bira najbolji scenarijo za film napisan te godine.
U Vrnjakoj Banji se svake na glavnoj promenadi godine tokom juna odrava Festival
zabavne muzike, gde posetioci mogu da uju najpoznatija imena domae zabavne muzike, ali i
strane izvoae poput Tota Kotunja, Vaya Con Dios i Boni Tajler.
Krajem sezone, poetkom septembra se odrava tradicionalni festival narodne muzike
Dragia Nedovi, gde gosti mogu da uivaju u pesmama najboljih domaih izvoaa narodne
muzike.
Ljubitelji elektronske muzike mogu svake godine poetkom avgusta tri dana da uivaju u
izvoenjima najboljih svetskih i domaih DJ-eva na festivalu pod nazivom Love Fest.
18

Novijeg datuma je manifestacija Beer Fest koja se ve dve godine odrava na SRC Raj
u organizaciji Beogradske kulturne mree. Festival traje tri dana i bazira se na vrlo irokoj
lepezi ponude najrazliitijih piva i koncertima najboljih rok bendova u Srbiji.
Dve godine, 2008. i 2009. godine, u Vrnjakoj Banji je odravan Festival zabavne
muzike u organizaciji Radija S iz Beograda, a tokom sezone, svake godine, u Vrnjakoj Banji se
odri veliki broj pojedinanih koncerata najpoznatijih domaih pevaa i grupa.
Od kulturnih manifestacija svakako jo treba spomenuti Vrnjake kulturne sveanosti.
Za sto letnijh dana u Banji se godinje odri sto kulturnih sveanosti prvog reda. Na ovome
svojevrsnom kulturnom letnjem programu odravaju se pozorine predstave naih najveih
pozorinih kua, knjievne veeri naih poznatih pisaca, izlobe slika, skulptura i grafika, koncerti
klasine muzike, operskih pevaa, majstora violine, klavira i gitare, koncerti orkestara, filmski
festivali.
1.2.9. Geografski atraktivni lokaliteti
Pored turistike ponude koja se nalazi u najuem jezgru Vrnjake Banje, neophodno je
spomenuti lokalitete koji se nalaze na irem prostoru optine, a poseduju sadraj koji je
interesantan za turistiku ponudu mesta. Pre svega, ovde se misli na lokalitete planine Go i
lokalitete na reci Zapadnoj Moravi.
Sa turistikog gledita, pored podruija Vrnjake Banje, najznaajniji predeo jeste predeo
planine Go. Do Goa danas vode tri puta iz pravca Vrnjake Banje. Prvi je izgraen jo 1939
godine, u duini od 17 km, poznat kao stari put koji vodi ka Brusu, Aleksandrovcu i Kopaoniku.
Drugi put vodi do Lovakog Doma na Gou i brane Selite, u duini od 14 km, izgraen 1998
godine, poznatiji kao novi put, dok trei put ide kroz sela Vrnjake Banje do Goa u duini od
20 km.
Na planini Go, koja jo uvek nije adekvatno turistiki valorizovana, nalazi se nekoliko
sadraja koji su odlian osnov za razvoj turizma. To je pre svega hotel Beli Izvor, lociran je u
najlepem delu planine, neposredno uz istoimeni izvor pijae vode, okruen umom, na
nadmorskoj visini od 959 metara, idealnoj visini za odmor, sport i rekreaciju. Hotel je, kada je
izgraen ezdesetih godina, bio stacionar u okviru Leilita i sluio je kao vazduna banja.
Poslednji put je rekonstruisan u okviru HTP Fontana 1998 do 2000 godine i tada je raspolagao
sa 110 leajeva apartmanskog i poluapartmanskog tipa, salom za zabavu, teretanom, a u okviru
hotela se nalaze i osvetljeni sportski tereni za koarku, rukomet, fudbal, odbojku. Nakon
privatizacije HTP Fontana, 2005 godine, hotel je zatvoren.
U blizini hotela Beli Izvor na dva kilometra, asfaltiranim putem, se nalazi ski staza sa ski
liftom, u ijoj blizini se nalazi i kua sa konaitem Horizont i vila Goanka, u neposrednoj
blizini ovih objekata se nalazi i ski kola u kojoj je mogue iznajmiti slije, bordove i ski detove.
Na putu prema Kraljevakoj strani Goa, Dobrim Vodama, u neposrednoj blizini ski staze, nalazi
se Lovaki Dom, objekat namenjen turistima koji se bave lovnim turizmom, a desetak
kilometara dalje, na Kraljevakoj strani Goa, motel Dobre Vode sa ski stazama i Ogledno
dobro umarskog fakulteta iz Beograda.
Planina Go ima izvanredne mogunosti za razvoj zimskog, letnjeg i lovnog turizma.
19

Rekreativno-turistika zona Go-Ljukten-Crni Vrh zauzima povrinu od 30 km2 i nalazi se

na 10 km juno od Vrnjake Banje. Od sportskog sadraja ova zona raspolae sa instaliranim ski
liftom sa 36 vunih naprava, iji je kapacitet 1 075 skijaa na sat. Duina staze je 470 metara, a
podnoije ski staze se nalazi na 1 123 metra nadmorske visine i razlikom do vrha staze od 132
metra. Ovaj deo je interesantan i perspektivan za razvoj nordijskog skijanja.
Izletnike staze zauzimaju veliki deo Goa, pored njih iz pravca Vrnjake Banje prema
Gou, od mineralne vode Slatina, prua se obeleena planinarska staza Duge do vrha Goa
ukupne duine 12 km, koja se od vrha Goa nastavlja obeleenom planinarskom transferzalom
prema eljinu- Crnom Vrh-Kopaonik, a sa druge strane prema Dobrim Vodama. U jednom delu
ove zone, uglavnom oko hotela Beli Izvor i Lovakog doma postoje ureene peake staze
na kojima se nalaze dva restorana, pet izletnikih punktova i etri vidikovca. Punktovi se sastoje
od brvnara sa prostorom za ruavanje i slue za prihvat turista u prirodi na kojima oni sami
mogu da spremaju obrok. U okviru svakog punkta postoji izvor pijae vode. Izletnike ture
obuhvataju etnje Stazama zdravlja, kampovanje i logorovanje, seoski turizam sa osloncima na
etno tradiciju i zdravu hranu. Kao i nekada, u prolosti, izleti na Go predstavljaju svojevrsne
turistike dogaaje.
Podruije optine Vrnjaka Banja, a posebno podruije Goa, raspolae izuzetnim
prirodnim uslovima za ivot raznih vrsta divljai, to je uticalo na razvoj lova i formiranje takve
turistike ponude.
Drugo turistiki atraktivno podruije Vrnjake Banje jeste rekreativno turistika zona uz
Zapadnu Moravu u duini od oko 20 kilometara. Ova zona je danas uglavnom lovna i ribolovna.
Centralni deo ove zone je kupalino-rekreativni kompleks koji se nalazi na pet kilometara od
Vrnjake Banje i dva kilometra od magistralnog puta Kraljevo-Kruevac. Korienje ovog
kompleksa je za sada dosta skromno, ali se moe poveati obogaenjem ponude kroz izgradnju
bazena slobodne forme i akva centra sa toboganima. Tradicionalna nautika manifestacija koja
se godinama odrava na Zapadnoj Moravi je Moravski spust.

1.3. Odrivost sadanje turistike ponude Vrnjake Banje

1.3.1. Pojam i koncept odrivosti turistike destinacije
Pojam destinacije potie iz latinskog jezika (destinatio) i oznaava odreenje, opredeljenje i
krajnji cilj. Novija objanjenja ovog pojma na engleskom jeziku (odakle je preuzet na sve druge
jezike) oznaavaju destinaciju kao mesto u koje osoba ide, kraj putovanja.
Odavde je pojam destinacije preuzet i u turizmu. Osnova za prihvatanje turistike destinacije
poiva na pojmu turistikog mesta, odnosno mesta za odmor (resort). Pod njim se
podrazumeva mesto koje privlai veliki broj turista i kojem turizam daje posebne karakteristike,
tako da prihod ostvaren od turizma ima vanu ulogu u njegovom funkcionisanju. U sutini

20

turizma se nalazi elja za turistikim kretanjima ka mestima (destinacijama) koje zbog specifinih
karakteristika privlae tranju - turiste.9
Tokom duge istorije turistikih kretanja sam pojam turizma i turistike destinacije, kao i
elemenata turistike destinacije doivljavali su odreene promene i evoluirali u skladu sa
unapreenjem politikih, ekonomskih, socio-psiholokih i tehnolokih dostignua odreenog
vremenskog perioda.
Tokom ezdesetih godina XX veka turizam je predstavljao sredstvo nacionalnog i
meunarodnog razvoja, ve krajem ezdesetih sa naglim razvojem turizma poela je da se
razvija svest o konfliktu izmeu turizma i njegovog prirodnog i socio-kulturnog okruenja. Razvoj
ovakvog stava nije poivao iskljuivo na platformi ubrzanog razvoja turizma, nego i na njegovoj
ekonomskoj zavisnosti, principima kolonijalizma i naglaenoj razlici izmeu bogatih i siromanih
zemalja. Tokom osamdesetih godina XX veka pristupilo se konceptu premoavanja izraenih
razlika koje su karakterisale prve dve faze, a kao plod toga pojavila se alternativa masovnom
turizmu u vidu odgovornog i zelenog turizma. Sledea faza razvoja turizma je faza u kojoj se
danas nalazi turizam na globalnom nivou. Ovu fazu karakterie sve izraeniji interes za zatitu
ivotne sredine, povratak prirodi i prirodnim proizvodima i postizanje uravnoteenog razvoja
destinacije i okruenja.
Turizam se moe posmatrati kao sloeni adaptivni sistem, odnosno sistem sa
nelinearnom dinamikom koja moe uzrokovati sloene i promenljive uinke koje je teko
predvideti.10 Ovako predstavljen turistiki sistem objanjava kako neoekivana iznenaenja
mogu imati uticaj na turistiku destinaciju. Ova iznenaenja mogu, sa jedne strane, ojaati
turistiku destinaciju, dok je sa druge strane mogu uiniti ranjivom.
1.3.2. Vrnjaka Banja kao turistika destinacija
Vrnjaka Banja, kao turistika destinacija, je pre svega, usled svojih prirodnih i hidrografskih,
kao i balneoklimatskih karakteristika, decenijama unazad bila usresreena na razvoj
zdravstvenog turizma i leenje bolesti za koje postoji dokaz da ih lekoviti faktor mineralnih voda
sa njenog podruija lei. Za razliku od tzv. wellness turizma, zdravstveni turizam se tie
klijenata sa raznim zdravstvenim problemima koji putuju radi terapija/tretmana koji e im
pomoi da poboljaju svoju zdravstvenu situaciju.11
Shodno zakljucima iznetim u I faznom izvetaju Strategije razvoja turizma Srbije banjski
turizam, sa svim komplementarnim vidovima turizma, ukljuujui i sportsko-rekreativni turizam,
budui da poboljava fiziko stanje turiste, ima nesumljivo veliki potencijal za razvoj. Vrnjaka
Banja, kao destinacija sa tradicijom zdravstvenog turizma od preko 140 godina i bogatstvom
mineralnih izvora na svojoj teritoriji, kao i izuzetno razvijenom medicinskom slubom poseduje
prirodni potencijal za dalje unapreenje turizma i ire primenjivanje koncepta odrivosti.
U prilog ovome ide i injenica da svetski trendovi na turistikim tritima nagovetavaju
dalji rast zdravstvenog turizma, uglavnom usled promena u nainu ivota (globalizacija, sve

Popesku,J. Menadment turistike destinacije, Singidunum, 2011, str. 25

Popesku,J. Menadment turistike destinacije, Singidunum, 2011, str. 91
11
Strategija razvoja turizma Srbije I faza, str. 123
10

21

manje slobodnog vremena, sve vie stresa)12 Dalje se razrauju mogui vidovi banjskog
turistikog proizvoda i klasifikuju se na: destination spa, segment proizvoda koji ukljuuje
celokupnu ponudu destinacije u svrhu popravljanja fizikog i zdravstvenog stanja posetioca,
medical spa, kategoriju koja ima najveu mogunost za rast u narednih 20 godina, mineral
spring spa, proizvodu koji se bazira na ponudi mineralnog hidro potencijala destinacije i resort
spa, kao odgovora hotelskih kompanija na zahteve trita za wellness i spa tretmanima.
Kako je ve prethodno napomenuto, Vrnjaka Banja ima tradiciju razvoja zdravstvenog
turizma dugu preko 140 godina. Zahvaljujui svom prirodnom hidrografskom, mineralnom i
klimatskom potencijalu, kao i prirodnom okruenju (blizina planine Go i Zapadne Morave), vrlo
brzo je prerasla u mondemsko leilite i mesto za odmor koje 30-ih godina prolog veka
poseuju svi vieniji ljudi Srbije, a veliki broj njih u Vrnjakoj Banji pravi kue za odmor ili se
nastanjuje. Razvijajui se tokom decenija i prolazei kroz sisteme drutvenog ureenja koji su se
menjali i ostavljali tragove na ureenju Vrnjake Banje i njene arhitekture, u ponudi Vrnjake
Banje danas su prepoznatljivi sledei vidovi turizma: zdravstveni turizam, kongresni turizam,
kulturno-zabavno manifestacioni turizam, sportsko-rekreativni turizam i izletniki turizam.

1.4. Vidovi turizma zastupljeni na podruiju Vrnjake Banje

Shodno prethodno prezentiranoj turistikoj ponudi Vrnjake Banje kao turistike destinacije,
tokom decenija razvijali su se i odreeni vidovi turizma u njoj. Danas najmasovniji vidovi turizma
zastupljeni u Vrnjakoj Banji su: zdravstveni turizam, rekreativni turizam, kongresni turizam,
kulturno-zabavni turizam, izletniki turizam i sportski turizam.
1.4.1. Zdravstveni turizam
Nosilac zdravstvenog turizma u Vrnjakoj Banji je svakao Specijalna bolnica Vrnjaka
Banja ili popularno Merkur. U njoj se godinje lei oko 20 000 posetilaca.
Poetkom XXI veka otvorena su dva znaajna objekta koji upotpunjuju zdravstvenorekreativnu ponudu Vrnjake Banje: Wellness Centar Fons Romanus u zgradi Kupatila i Aqua
Centar u hotelu Novi Merkur
Wellness Centar je moderan objekat koji sadri bazen sa termomineralnom vodom temperature
od 27 do 32oC. Pored bazena centar sadri opremu za podvodnu masau, hidromasau, kao i
finsku saunu i prostorije za klasinu refleksnu masau.
Aqua Centar je izgraen u prostoru starog zatvorenog bazena hotela Novi Merkur, sa nizom
vodenih sadraja na 230 m2 povrine. Bazen je obogaen akuzi kadama, vodenim slapovima,
vodopadima i ureajima za podvodnu masau, kao i dva vodena topa koji omoguavaju gostima
da plivaju u mestu. Prenik bazena sa termomineralnom vodom je 17 metara, dubine 1,4 do 1,8
metara. U sklopu Aqua Centra je i kafe-bar sa ankom i lealjkama.

12

Strategija razvoja turizma Srbije I faza, str. 134

22

Pored ovoga u blizini Kupatila se nalazi i hiperbarina komora, kao najnovija ponuda
zdravstvenog turizma nastala u saradnji Specijalne bolnice Vrnjaka Banja i Specijalne bolnice
za hiperbarinu medicinu.
1.4.2. Rekreativni turizam
Poslednjih etrdesetak godina veliki broj posetilaca u Banju dolazi ne samo zbog leenja,
nego i zbog aktivnog odmora. Rekreacija se sprovodi kroz fizike aktivnosti u parkovima,
umama i na sportskim terenima kojima Vrnjaka Banja ne oskudeva.
Jo poetkom ezdesetih godina u Vrnjakoj Banji je sazidano veliko rekreativno naselje
ROPPS, danas Borjak u sklopu Rekreatursa. To je tada bilo jedinstveno naselje u Srbiji
zasnovano na koncepcijama vila u prirodi povezanih etalinim stazama koje su se pruale
duboko u goke ume. U sklopu odmaralita je otvoreni bazen olimpijskih dimenzija sa
sportskim terenima za odbojku, mali fudbal i koarku i stoni tenis. U umi oko odmaralita su
trim staze, a u parku sprave za rekreaciju.
Neto kasnije, poput ROPPS-a, poeli su da se grade i drugi turistiki objekti namenjeni
za rekreaciju. Nosioci izgradnje tih objekata bili su uglavnom jaki privredni subjekti, tako da se
tada prave: hotel Breza kao vojno odmaralite, hotel Partizanka (danas Promenada) kao
policijsko odmaralite, hotel Slavija kao odmaralite tedno-kreditne zadruge, dok ve
postoje objekti: hotel Slatina-odmaralite radnika NBS, hotel elezniar kao odmaralite
radnika eleznice, Potanski Dom-odmaralite za radnike pote. Veina ovih objekata je danas
rekonstruisana i prilagoena i opremljena savremenom opremom i sadrajima za rekreaciju.
Hoteli Breza, Zvezda i Fontana imaju zatvorene bazene, dok su skorije rekonstruisani stari
Banjski hoteli: hotel Aleksandar i vila Cassablanca, koji predstavljaju trenutno najluksuznije
smetajne kapacitete Vrnjake Banje. Pored njih izgraen je i hotel Sunny Hill sa akva parkom,
otvorenim bazenom, spa blokom i restoranom. Pored ovoga Vrnjaka Banja nudi i veliki broj
drugih sportskih terena, kafia, diskoteka, nonih klubova, a 2010 godine njenu rekreativnu
ponudu je obogatila trostrana vetaka stena u centralnom banjskom parku visine 12,5 metara.
1.4.3. Kongresni turizam
Kongresni turizam u Vrnjakoj Banji ima dosta dugu tradiciju, jer je Vrnjaka Banja jo 60ih godina prolog veka stekla reputaciju dobrog domaina mnogobrojnih sastanaka,
konferencija, konvencija, simpozijuma i seminara i, pre svega zbog svoje razvijene receptivne
ponude i uslova za organizaciju, postala stecite hiljadama poslovnih ljudi, privrednika, naunika,
umetnika, sportista iz zemlje i inostranstva.
Naroito intenzivan razvoj kongresnog turizma poinje nakon izgradnje modernog
kongresnog centra u sklopu hotela Zvezda, 1980 godine, kada je Banja dobila pravi kongresni
prostor za odravanje skupova. Od tada pa do danas odrano je preko 500 kongresnih skupova
sa preko 300 000 uesnika koji su ostvarili preko milion noenja u Banjskim hotelima.
Danas je Kongresni centar objekat povezan toplom vezom sa hotelom Zvezda
kapaciteta 1 200 sedeih mesta, sa jednom glavnom, deljivom salom, i dve male sale za
sastanke. Opremljen je najmodernijom audio i video tehnikom, klimatizovan i pokriven wirelless
23

vezom. U svom sklopu ima aperitiv bar za osveenje uesnika. Kao takav, po kapacitetu, on je
drugi objekat u Srbiji tog tipa, odmah posle beogradskog Sava Centra.
Pored Kongresnog centra Zvezda, u poslednjih deset godina, kao organizatori seminara
i savetovanja javljaju se i hoteli Breza, Slavija, a naroito Specijalna Bolnica koja esto ima
seminare i savetovanja iz oblasti zdravstvenog turizma i medicine u svojim objektima Kupatilo
i Novi Merkur.
1.4.4. Kulturno-zabavni turizam
Vrnjaka Banja je od davnina bila poznato mesto za odravanje kulturno-zabavnih
manifestacija koje su u periodu izmeu dva rata sluile pre svega za zabavu bogatog drutvenog
sloja tog vremena, a nakom Drugog svetskog rata kulturno-zabavni turizam poinje da se razvija
pedesetih godina dvadesetog veka. Veliki procvat kulturno-zabavnog turizma se dogodio u
poslednjih trideset godina, poevi od osnivanja manifestacije Vrnjake kulturne sveanosti,
1973 godine. Za sto letnijh dana u Banji se godinje odri sto kulturnih sveanosti prvog reda
koje godinje poseti 60 do 80 hiljada posetilaca. Na ovome svojevrsnom kulturnom letnjem
programu odravaju se pozorine predstave naih najveih pozorinih kua, knjievne veeri
naih poznatih pisaca, izlobe slika, skulptura i grafika, koncerti klasine muzike, operskih
pevaa, majstora violine, klavira i gitare, koncerti orkestara, filmski festivali. Poslednjih trideset
godina prolog veka i deset godina ovog, u Vrnjakoj Banji je odrano oko 3 000 kulturnih
manifestacija koje je pratilo preko dva miliona ljudi iz bive SFRJ i dananje Srbije.
Pored ovih kulturnih manifestacija, tokom sezone, Vrnjaka Banja je bogata i zabavnim
programom koje privlae veliki broj posetilaca, a koga sainjavaju koncerti pevaa zabavne i
narodne muzike, festivali zabavne i narodne muzike koji se esto direktno prenose na naim
najpoznatijim TV stanicama, koncerti domaih i stranih rok pevaa i rok grupa, festivali
elektronske muzike, nastupi poznatih domaih i stranih DJ-eva, te jedna manifestacija koja se od
2005 godine odrava u Vrnjakoj Banji, Vrnjaki Karneval, koji je tokom godina prerastao u
centralnu manifestaciju sezone, a privlai veliki broj karnevalskih grupa iz zemlje i inostranstva.
1.4.5.

Izletniki turizam

Atraktivan ambijentalno-arhitektonski prostor, blizina najznaajnijih kulturno-istorijskih

spomenika iz svih epoha civilizacije i nae istorije privlai veliki broj turista. Najvei broj ovih
poseta ine ake ekskurzije koje iz cele Srbije stiu u Vrnjaku Banju. Takoe, sindikati i razna
strukovna udruenja i preduzea dovode dovode svoje lanove na izlete, na zabavu i krau
rekreaciju.
Blizina razvijenih gradskih centara kao to su Kragujevac, aak, Kraljevo, Trstenik,
Kruevac pokrenula je reku jednodnevnih izletnika u Vrnjaku Banju. Pored ovoga u Vrnjakoj
Banji postoje prevoznike kompanije koje organizovano, minibusima, prevoze zainteresovane
turiste na atraktivne lokacije Goa, Zapadne Morave i obilaske manastira u blizini. Najvei broj
organizovanih izletnika u Vrnjaku Banju dolazi putem ekskurzija aka osnovnih i srednjih kola.
1.4.6. Sportski turizam
24

Banja ima sve uslove za dalji razvoj i unapreenje sportskog turizma: sportske terene,
otvorene i zatvorene bazene, sale, terene za male sportove, kompleks travnatih fudbalskih
terena, sportsku halu i sportsku atrakciju u vidu vetake stene za sportsko penjanje.
Zbog svega prethodno navedenog bila je tokom prethodnih decenija domain i
organizator velikog broja Evropskih, Balkanskih i Dravnih prvenstava u razliitim, pojedinanim i
timskim sportovima, a u nju su na sportske pripreme dolazile mnoge sportske ekipe iz zemlje i
inostranstva. Po masovnosti znaajno mesto zauzimaju radniko-sportske igre sindikata i
organizacija koje svake godine u periodu maj-oktobar privlae na hiljade rekreativnih sportista u
Vrnjaku Banju. Rauna se da Vrnjaka Banja ostvari godinje blizu 100 000 pansion dana preko
najrazliitijih vidova sportsko-rekreativnih igara, prvenstava, kampova, turnira, priprema, ali i
seminara sportskih radnika.

2.

KARAKTERISTIKE TURISTIKE TRANJE VRNJAKE BANJE

2.1.

Specifinosti turistike tranje

Turistika tranja se moe definisati kao ukupan broj osoba koje putuju ili ele da
putuju, a koriste turistike kapacitete i usluge van mesta gde rade i ive
Osnovu tranje ine tri faktora: potrebe, platena sposobnost, kao i spremnost da se
kupuje. Nesumljivo, kao faktor turistike tranje se javlja i slobodno vreme koje stoji na
raspolaganju za preduzimanje turistikih putovanja. Ekonomsko ispoljavanje turistike tranje
mogue je, pored slobodnog vremena, tek i uz postojanje slobodnih novanih sredstava, kao i uz
pretpostavku da se deo diskrecionog dohotka i slobodnog vremena kojim raspolau nosioci
turistikih potreba iskoriste za preduzimanje turistikih putovanja.13
To nikako ne znai da su ovo i jedine determinante turistike tranje. Njihov broj je
mnogo vei i nalaze se u domenu ekonomskih, drutveno psiholokih i egzogenih (poslovno
okruenje) determinanti.
Najznaajnije ekonomske determinante su: raspoloivi prihod, dohodak po glavi
stanovnika, lina potronja, trokovi ivota, trokovi transporta, cene turistikih usluga, devizni
kurs, trokovi promocije, fizika udaljenost destinacije.
Najznaajnije drutveno-psiholoke determinante su: demografski faktori, motivacija,
preferencija za putovanjem, imid, svesnost o postojanju raznih mogunosti u vezi sa
putovanjem, stavovi u vezi destinacije, fond slobodnog vremena, fond vremena za putovanje,
plaena putovanja, prethodno iskustvo, zdravstvena kondicija, kulturni afiniteti.
Egzogene determinante su: raspoloivost turistike ponude, ekonomski rast i stabilnost,
politiko i drutveno okruenje, recesija, razvoj tehnologije, pristupanost, razvoj infra i
suprastrukture, epidemije, ratovi i terorizam, drutvene i kulturne atraktivnosti, specijalni
faktori (manifestacije), barijere i smetnje, kao i zakonske restrikcije.
13

Ognjen Baki, Marketing u turizmu, Unirvezitet Singidunum, 2009, str.47

25

Istovremeno, turistika tranja se moe posmatrati i kao funkcija predispozicije nosilaca

potreba da preduzimaju turistika putovanja i rezistentnosti date turistike destinacije.
Predispozicija za putovanje je u direktnoj vezi sa drutveno-ekonomskim, geografskim, linim i
drugim osobinama turiste, dok je, sa druge strane, rezistentnost u obrnutoj proporciji sa
tranjom i objektivno zavisi od veeg broja elemenata: udaljenost-trokovi puta-cena, kulturnih
elemenata, trokova turistikih usluga i kvaliteta.
Takoe, veoma je bitno napomenuti da je osnovna karakteristika turistike tranje njena
elastinost. Ista se moe posmatrati od zavisnosti od ekonomskih i vanekonomskih faktora. Kada
je re o ekonomskim faktorima onda se moe govoriti o osetljivosti tranje na dohodak.
Dohodovna elastinost turistike tranje se definie kao bri porast izdataka za turistika
putovanja u odnosu na porast dohotka. Vanekonomski faktori elastinosti turistike tranje bi
bili ratni sukobi, elementarne nepogode, epidemije, krize, terorizam. Uvek treba obratiti panju
na dvostranost turistike elastinosti i posmatrati je kao primarnu, tj. njenu osetljivost na cene i
dohodak i sekundarnu, tj. osetljivost turistike tranje na promene u ponudi.
Jedna od izraenih karakteristika turistike tranje je i njena osetljivost na cene usluga.
Cena sasvim sigurno moe da se posmatra kao jedan od znaajnih elemenata u utvrivanju
potroakih preferencija. Sa druge strane cene predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na
turistikom tritu.
2.2.

Specifinosti turistike tranje Vrnjake Banje

Od momenta osnivanja Vrnjake Banje, 1868 godine, i poetka njene moderne istorije,
veliki broj ekonomskih, drutvenih, egzogenih i drugih faktora je uticao na varijacije u turistikoj
tranji za Vrnjakom Banjom kao destinacijom, njeno poveanje i smanjenje. Po pravilu vea
platena mo, povean standard, nie cene, kvalitetnija ponuda, pozitivna psiholoka predstava
o destinaciji, politika stabilnost, intervencija drave u turizam, mirnodobski periodi pozitivno su
uticali na tranju za Vrnjakom Banjom kao destinacijom, dok pad platene moi, poveanje
nezaposlenosti, visoke cene, zastareli smetajni kapaciteti, jednolina ponuda, politika
nestabilnost, recesija i ratovi su negativno uticali na tranju.
Period od 1868 pa do poetka Balkanskih ratova i Prvog Svetskog Rata karakterie tranja
za zdravstvenim turizmom, pre svega. U Vrnjaku Banju se tih godina dolazilo, pre svega, na
leenje, tranja je bila pojedinana, neorganizovana i bazirala se na preporuci lekara. Duina
boravka u Vrnjakoj Banji je bio u proseku neto ispod 30 dana, to je otprilike u to vreme bio
preriod neophodan za zdravstveni tretman. Tranja tokom tih godina ima trend rasta i
konstantno se poveava iz godine u godinu. Uz leenje je poeo da se razvija i izletniki turizam
u Banji je sve vie onih koji dolaze na krai provod. Banjsku ponudu poinju da obogauju
sportski i kulturno-zabavni sadraji, pa je Vrnjaka Banja na tritu sve vie vaila za mondemsko
mesto.
Vrnjaka Banja izmeu dva svetska rata, u novoformiranoj dravi, belei svoj najvei
razvoj, kada iz godine u godinu raste turistiki promet. Turistika kretnja ima organizovan
karakter, sa primetnim akcentom na komercijalizaciju. Vrnjaka Banja postaje stecite bogate
klijentele i drutveno privilegovanih slojeva, tako da se sve vie ulae u razonodu i provod i
26

sadraje koji nisu u neposrednoj vezi sa zdravstvenim turizmom. Sezona se produava i traje od
1 maja do 1 oktobra, a prosena duina boravka raste i iznosi 19 dana.
Druga polovina tridesetih godina predstavlja zlatan period Vrnjake Banje, kada je
zabeleila najvei uspon od svog postojanja. Ona postaje vodea banja u Jugoslaviji po poseti i
korienju mineralnih voda, ali isto tako i mondemsko mesto koje zadovoljava potrebe bogatije
klijentele. U Vrnjakoj Banji se proseno boravi 19,7 dana to ukazuje na njen turistiki ugled.
Drugi svetski rat ostavio je znatne posledice na razvoj turizma. Dolo je do promene
politikog sistema to se direktno odrazilo na razvoj Banje. Turizam sada ne predstavlja
privilegiju bogatih slojeva, ve sve vie dobija socijalni karakter, manje se obraa panja na
komercijalni efekat, a sve vie na masovnost.
U periodu nakon Drugog Svetskog Rata pa sve do 1954 godine promet je veliki, a uzrok
tome je obezbeenje mnogih pogodnosti irokom sloju stanovnitva od strane drave. Pravo na
godinji odmor dopunjeno je mogunostima da se provede u turistikim, pa samim tim i u
banjskim mestima. Mere koje je drava donela odnosile su se na povlastice u ugostiteljstvu i
prevozu za korisnike godinjih odmora. Povlastice su davane irokom sloju stanovnitva oko
30% je imalo pravo na njih, a bile su veoma povoljne: u saobraaju 75% popusta, a u
pansionskim uslugama 40% popusta.
Period posle 1954 godine obeleen je veim poduhvatima u odnosu na prve posleratne
godine kada se turizmom upravljalo na administrativni nain. Tada lokalne vlasti dobijaju vee
ingerencije i one preduzimaju mere da unaprede turizam. Tada se u banjske objekte uvodi
centralno grejanje, to stvara uslove za obavljanje turistikog prometa tokom cele godine,
adaptiraju se i izgrauju restorani sa nacionalnom kuhinjom i rotiljem, izgrauju se kafei i
poslastiarnice, podiu novi hoteli, stimuliu boravci u vansezoni povoljnom politikom cena,
podstie se rekonstrukcija i izgradnja kapaciteta u domaoj radinosti za izdavanje gostima (sobe
i privatne kue) i kao veoma znaajan vid ulaganja, obezbeuje se znatnije ulaganje privrede u
izgradnju odmaralita za odmor svojih radnika. Ovih godina Vrnjaka Banja belei veliki rast
posete, a prosean broj dana boravka iznosi oko 16.
Do 1967 godine najvei broj banja, pa tako i Vrnjaka Banja, bio je orijentisan na leenje
socijalnih osiguranika, pa je ukidanje ovog naina slanja turista predstavljao vrlo teak udarac na
turistiki promet Vrnjake Banje. Promenjen je nain finansiranja socijalnih osiguranika od
strane drave i vie se investicija i panje polae na inostrani turizam na utrb domaeg.
Siromana ponuda u banjama uslovila je malu turistiku potronju. To se odraava, pre svega na
broj dana boravka koji u proseku opada na 12 dana.
U tom trenutku za Vrnjaku Banju bilo je veoma bitno da je imala izgraen Olimpijski
bazen i stadion za male sportove. Bazen je bio stecite mladih i mesto na kome su se odravale
mnoge sportske i kulturno-zabavne manifestacije, a na stadionu malih sportova odravana su
mnogobrojna sportska takmienja. Upravo se u ovom periodu zapoinje razvoj organizovanog
sportskog turizma.
Sedamdesetih godina, da bi se zadovoljili zahtevi trita i potrebe gostiju iji je standard
poboljan, Vrnjaka Banja se okree osavremenjavanju ponude. Grade se novi hotelski
kapaciteti B kategorije, kao i pratei sadraji: zatvoreni bazeni, trim klubovi, kuglana,
nacionalni restorani, restorani sa dijetetskom ishranom, disko klubovi, rehabilitacioni centar sa
najsavremenijom dijagnostikom, prevencijom i leenjem - Novi Merkur. Novonastala ponuda
27

omoguava da poseta bude ravnomernije rasporeena i da se sezona produi. Radne

organizacije alju svoje radnike na desetodnevne odmore tokom cele godine, a broj raznih
sportskih manifestacija, kulturnih manifestacija, simpozijuma, seminara, kongresa iz godine u
godinu je u porastu. Tada je zabeleena izrazita ekspanzija usluga u domaoj radinosti (privatni
stanodavci) koja raspolae sa nekoliko hiljada za to vreme konfornih soba i uestvuje u ukupnom
prometu u sezoni ak sa 49,36%.
Od 1972 do 1990 godine Vrnjaka Banja belei veliki porast turistikog prometa, a
rekordna godina turistikog prometa u Vrnjakoj Banji uopte, od njenog nastanka je 1985
godina, sa 163 018 posetilaca. Na rast prometa uticala je stabilna politika situacija, blag rast
standarda, izgradnja smetajnih kapaciteta, pratei sadraj, veliki broj sportskih i kulturnih
manifestacija jednom reiju sadrajniji boravak. Pored zdravstvenog, sve veu ekspanziju
doivljavaju sportsko-rekreativni, kongresni i kulturno-zabavni turizam.
Svi prethodno navedeni faktori uslovili su da Vrnjaka Banja osamdesetih godina zabelei
rekordni turistiki promet. Struktura gostiju se menja jer je u Banji sve vie onih vee platene
moi. Iako se boravak skrauje, potronja je vea jer je bogatija ponuda, a to znai da su i
ekonomski efekti vei. Domai gosti su i dalje najbrojniji, ali je i broj stranaca u blagom porastu.
U poslednjoj deceniji 20 veka, praktino od 1989 godine, poinje stalni pad turistikog
prometa. Na ovakvo stanje uticali su mnogi faktori: raspad SFRJ, ratno okruenje, visoka
inflacija, sankcije, nezaposlenost, pad nacionalnog dohotka, bombardovanje SR Jugoslavije 1999
godine. Struktura posetilaca se menja i stanovnitvo se sve manje odluuje na troenje
slobodnih sredstava u svrhe turistikih putovanja i boravke u turistikim mestima, tako da
turistiko-ugostiteljski objekti u Vrnjakoj Banji rade sa drastino smanjenim kapacitetima uz
poveane trokove poslovanja i odravanja.
Na poetku 21 veka, od 2000 godine, zabeleen je porast posetilakog prometa u odnosu
na kraj 20 veka, ali daleko manje od onog prometa koji je Vrnjaka Banja ostvarivala
osamdesetih godina 20 veka, to je svakako posledica teke ekonomske i drutvene krize u
ovom periodu, ali i propasti srednjeg stalea, koji je bio najbrojnija drutvena grupa meu
posetiocima Vrnjake Banje. Period od 2000 godine karakterie i nagli pad posetilakih dana
boravka u Banji, to ukazuje na promenu karaktera turistike posete i promenu strukture
gostiju, jer je u Banji sve vie vikendaa i seminaraca, sa druge strane, poetkom ovoga veka
poveao se broj stranih gostiju koji su posetili Vrnjaku Banju.
2.3.

Podatci o turistikoj poseenosti Vrnjake Banje kao destinacije

Istorijski posmatrano, Vrnjaka Banja, verovatno kao i bilo koja druga destinacija, beleila je
periodine uspone i padove u poseenosti. Na ovakav trend uticale su, kako je prethodno
navedeno, razliite okolnosti: od raspoloivih prihoda, trokova ivota, trokova transporta,
cena turistikih usluga koje su se tokom vremena menjale srazmerno ili ne srazmerno prihodima
i drugim trokovima, preko faktora koji su definisali njen imid i stavljali je na sam vrh prestinih
turistikih destinacija, do kriza, ratova, politike nestabilnosti, a koji su direktno uticali na
smanjenje i poveanje poseenosti Vrnjake Banje.
Moemo uoiti istorijsku korelaciju u karakteristikama turistike tranje Vrnjake Banje i
poseenosti. U periodima izgradnje kapaciteta za smetaj, ishranu, medicinskih i sportskih, kao i
28

kulturnih kapaciteta, poseenost se poveavala. Takoe, u periodima privredne ekspanzije

zemlje, politike stabilnosti i poveanja platene moi graana, poseenost se poveavala.
Pored ovoga, Vrnjaka Banja je leilite i istorijski gledano, njeni kapaciteti su bili vezani za
medicinski turizam, tako da je poseenost do odreenog nivoa nezavisna od cene i kvaliteta
smetaja i ishrane, budui da je veliki broj posetilaca dolazio u Vrnjaku Banju radi leenja preko
PIO fonda. Sa druge strane, Vrnjaka Banja je pre svega bila orijentisana na domae goste, a u
mnogo manjem procentu na strane, pa se tokom poslednjeg rata na teritoriji bive SFRJ snano
osetio gubitak posetilaca iz bivih republika SFRJ, pre svega Bosne i Hercegovine i Makedonije,
kao i gubitak posetilaca iz Srbije usled ekonomske krize, sankcija, rata, inflacije, snienih prihoda
i poveanja trokova ivota. Ono to je takoe izraeno je i to da je Vrnjaka Banja najposeenija
u periodu jun-septembar, dok poseta tokom ostalih meseci opada.
Veliki pad poseenosti izraen je od 1991 godine i povezan sa raspadom zemlje, ratnim
stanjem, inflacijom, ekonomskom i politikom nestabilnou, nezainteresovanou za
putovanja, te zastarelom infrastrukturom u koju se godinama nije ulagalo. Vrhunac pada
poseenosti Vrnjaka Banja doivljava 1999 godine i direktno je vezana za bombardovanje
zemlje.
U narednom delu rada napraviemo pregled poseenosti Vrnjake Banje od 2000 godine do
danas. Ovakvim pregledom moi emo kvantitativno da sagledamo poseenost Vrnjake Banje i
uoimo zavisnosti poseenosti od uticaja politikih, ekonomskih, socio-psiholokih i tehnolokih
faktora tokom vremena.
Od 2000 godine posetilaki promet u Vrnjakoj Banji ima blagi rast u odnosu na
devedesete, ali kako je prethodno navedeno, zbog teke ekonomske situacije i perioda tranzicije
u kojem se zemlja nalazi, ova poseta se pribliava poseti koju je Vrnjaka Banja imala sredinom
osamdesetih.
Poseenost Vrnjake Banje u period 2000-2010
Godina broj posetilaca indeks
2000
91. 522
100
2001
85.655
93
2002
99.979
109
2003
132.027
144
2004
98.790
108
2005
102.351
112
2006
150.192
164
2007
162.452
177
2008
157.227
172
2009
148.304
162
2010
146.534
160
IZVOR: Republiki zavod za statistiku

Kao bazna godina uzeta je poetna godina decenije. Primetno je da je poseta tokom
decenije u velikom porastu i da je kulminacija poseenosti Vrnjake Banje 2007 godine, takoe
primetan je i blagi pad posete krajem decenije to se moe vezati i za ekonomsku i privrednu
krizu koja je izraena poslednjih godina. Ono to je znaajno je da se poetkom ovog veka
29

poveao broj stranaca, gostiju Vrnjake Banje. Tako je 2000 godine bilo 4236 stranih gostiju, a
ve 2007 10883 gosta.
2.4.

Podatci o broju noenja u Vrnjakoj Banji

to se tie broja noenja u Vrnjakoj Banji, tokom godina je primetan trend opadanja
broja noenja. Ovaj trend je posebno izraen tokom poslednjih dvadeset godina kada se u
Vrnjakoj Banji pojavljuje sve vie vikendaa i posetilaca koji maksimalno ostaju do sedam
dana. Najvei broj noenja se ostvaruje u periodu maj oktobar, gde je najizraeniji mesec
avgust. Takoe, primetno je da tokom poslednje dekade u Vrnjaku Banju dolazi sve vie turista
na manifestacije i zadravaju se jednu ili dve noi. Ovo uveliko utie na proseni pad broja
noenja tokom godine.
ire posmatrano, postoje razliiti uzroci za ovaj trend. Pre svega to je bri i dinaminiji
nain ivota koji ne ostavlja toliko prostora za odmor, velika ponuda drugih turistikih
destinacija, to domaih, to stranih, platena mo posetilaca, nefleksibilna cena ugostiteljskih
usluga, zastarelost kapaciteta velikih hotelskih lanaca i na kraju, ali ne manje bitno, ekonomska
situacija i period tranzicije u kome se nalazi zemlja.
Ovom negativnom trendu svakako doprinosi i veliki broj stanova i privatnih apartmana
izgraenih u Vrnjakoj Banji tokom poslednjih deset godina koji su u vlasnitvu ljudi koji nemaju
stalno prebivalite u Vrnjakoj Banji i u nju dolaze povremeno, tokom ili van sezone.
Najinteresantniji period za posmatranje je sasvim sigurno period od poslednjih deset
godina, budui da su se u ovom periodu desile velike politike, ekonomske i tranzicione
promene to je uticalo na turizam i turistike trendove, a takoe ovaj period treba da poslui i
kao baza za turistike projekcije u budunosti.
Godine 2000 u Vrnjakoj Banji je ostvareno 482 866 noenja, to je za 12% vie u odnosu
na ratnu 1999 godinu, ali jo uvek za 24,5% manje u odnosu na 1998 godinu.
Naredna, 2001 godina je jo loija to se tie noenja turista, kada je ostvareno ukupno
410 003 noenja, to je za 15% manje u odnosu na 2000 godinu.
Sledee 2002 godine ostvaren je rast u odnosu na 2001 godinu sa 431 413 noenja ili
5,2%.
Godine 2003, kada je u banjskim mestima Srbije ostvareno ukupno 2 071 529 noenja,
Vrnjaka Banja je ukupno ostvarila 424 356 noenja, to predstavlja 20% svih noenja u
banjskim mestima Srbije. Podatak koji ohrabruje, iako je broj noenja u padu u odnosu na 2002
godinu, je da je u ukupnom broju noenja ostvareno 17 363 noenja stranih dravljana.
Ovaj trend se popravlja naredne 2004 godine, kada je u banjskim mestima Srbije
ostvareno ukupno 2 088 649 noenja, a u Vrnjakoj Banji 446 856 noenja to je 21,4%. Ipak,
noenja stranih turista ove godine belee pad i iznose 14 838.
I naredne, 2005 godine, nastavlja se trend pada broja noenja. U banjskim mestima
Srbije ostvareno je 2 012 318 noenja, od ega je u Vrnjakoj Banji ostvareno ukupno 410 670
noenja to je za oko 8% manje nego 2004 godine. Ono to je pozitivno je to se belei povean
broj stranih gostiju koji su ostvarili 15 240 noenja.
Od naredne 2006 godine poinje trend rasta broja noenja, kako u banjskim mestima u
Srbiji, tako i u Vrnjakoj Banji. Te godine je u banjskim mestima u Srbiji ostvareno ukupno 2 183
30

516 noenja, od ega u Vrnjakoj Banji 493 603 noenja, to ini 22,6% ukupnih noenja u
banjama. Takoe, trend poveanja broja stranih turista se nastavlja i oni u 2006 godini ostvaruju
21 582 noenja ili 42%.
U 2007 godini se nastavlja trend iz 2006 godine i od ukupno 2 335543 noenja u banjama
Srbije u Vrnjakoj Banji je ostvareno 576 672 noenja ili 24,7% ili skoro 1/4 . U rastu je i broj
noenja stranih turista i on iznosi 34 655, to je za 60% vie nego prethodne godine.
Godine 2008 u banjama u Srbiji noilo je 2 367 730 gostiju, ali je u Vrnjakoj Banji
zabeleen pad u odnosu na 2007 godinu i ostvareno je 539 344 noenja, to je 22,8% od
ukupnog broja noenja u banjama u Srbiji. Ipak, nastavlja se trend poveanja broja noenja
stranih turista koji u 2008 godini ostvaruju 38 630 noenja u Vrnjakoj Banji.
Rastui trend nastavlja se 2009 godine, kada banje Srbije belee pad broja noenja u
odnosu na prethodnu godinu i iznosi 2 286 661, a Vrnjaka Banja belei rast broja noenja koji
iznosi 609 035 ili 26,6%. Nastavlja se i trend poveanja stranih gostiju i oni 2009 godine belee
41 276 noenja ili 7% vie u odnosu na 2008 godinu. Ovakvom trendu sigurno doprinosi i
organizacija nekoliko velikih sportskih takmienja meunarodnog karaktera odranih 2009
godine u Vrnjakoj Banji.
Prva godina ekonomske krize, 2010. pokazuje smanjen broj noenja u odnosu na 2009
godinu, to u banjama Srbije, koje belee 2 210 710 noenja, to u Vrnjakoj Banji u kojoj se
ostvaruje 559 549 noenja. Jedini rastui trend je trend dolazaka stranih turista koji ostvaruju 45
225 noenja.14
Tabelarni prikaz broja noenja u Vrnjakoj Banji u poslednjih deset godina bi izgledao
ovako:
Broj noenja u Vrnjakoj Banji 2000-2010
Godina broj noenja
indeks
2000
482.866
100
2001
410.003
85
2002
431.413
89
2003
424.356
88
2004
446.856
92
2005
410.670
85
2006
493.603
102
2007
576.672
119
2008
539.344
112
2009
609.035
126
2010
559.549
116
IZVOR: Republiki zavod za statistiku

Sumarno posmatrano, poslednja dekada je poela sa manjim brojem noenja u odnosu

na kraj devedesetih, ali ve sredinom dekade prelazi se broj od 500 000 noenja godinje i od
tada belei stalni rast uz male oscilacije. Ono to je izraeno je da postoji trend stalnog
poveanja broja noenja stranih turista, a najvei broj turista je iz Bosne i Hercegovine, koji su
14

Republiki zavod za statistiku, Beograd

31

bili najbrojniji gosti Vrnjake Banje i tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka.
Takoe, postoji i negativan trend po broju dana ostanka, koji je u padu decenijama unazad, ali
tokom poslednje decenije doivljava kulminaciju pa sa 5,2 dana 2000 godine pada na oko 3,8
2010 godine ili na nivo produenog vikenda. Ipak, Vrnjaka Banja ima ubedljivo najvei broj
noenja od svih banja Srbije i uestvuje sa preko 20% u ukupnom broju noenja.
2.5.

Struktura turistikog prometa Vrnjake Banje

Kako je ve prethodno navedeno, Vrnjaka Banja tokom prethodne decenije belei

konstantan porast broja posetilaca i broja noenja iz godine u godinu, a takoe, je primetan broj
poveanja stranih gostiju i broja noenja. Kako je ve navedeno, najvei broj inostranih
posetilaca dolazi iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Turistiki promet je
najizraeniji tokom letnje sezone u periodu maj oktobar. Sa druge strane primetan je trend
smanjivanja prosenog broja dana ostanka koji postaje sve izraeniji.
Ono to je, takoe, izraeno je i to da ne postoji jasna statistika o strukturi turistikog
prometa u periodu od prethodnih dvadeset godina na nivou optine. Takoe, injenica je da u
strukturi turistikog prometa najvie uestvuje zdravstveni turizam, iji je nosilac Specijalna
bolnica Merkur, nakon toga veliko uee ostvaruje manifestacioni turizam, kongresni
turizam, sportski turizam, rekreativni turizam i izletniki turizam. U strukturi prometa ovih
vidova turizma najvie uestvuje hotelski gigant Vrnjake Banje HTP Fontana a.d. koji
sveukupno imaju i najvee receptivne kapacitete u svojim hotelima.
Pored zdravstvenog turizma, Vrnjaka Banja prethodnih godina belei sve vee posete
pre svega u sferi manifestacionog turizma. Tokom sezone u Vrnjakoj Banji se odrava veliki broj
manifestacija koje traju u proseku po tri dana, a najznaajnije su Vrnjaki Karneval, Festival
zabavne muzike, Love Fest, Beer Fest, koje se tradicionalno odravaju tokom sezone.
Njihovi posetioci su pre svega mladi do 30 godina, a najvei broj njih u Vrnjaku Banju dolazi iz
oblinjih gradova Trstenika, Kraljeva, aka, Kruevca i Kragujevca i zadravaju se jedan do dva
dana. Takoe, prethodnih godina svoju ekspanziju doivljava i sportski turizam, pa pored
tradicionalnih radniko-sportskih igara i sportskih kampova u koarci i fudbalu, izgradnjom
sportske hale, 2008 godine, organizuju se veliki meunarodni turniri i takmienja u rukometu,
koarci i stonom tenisu, kao i pripreme domaih i stranih sportskih klubova. Korisnici sportskih
usluga se u Vrnjakoj Banji zadravaju tri do deset dana i po godinama su u proseku ispod
trideset godina. Kongresni turizam je vrlo razvijen, pre svega zbog Kongresnog Centra hotela
Zvezda, koji je u sastavu HTP Fontana. Korisnici ovih usluga najee su gosti Vrnjake Banje
tokom aprila i maja, kao i septembra i oktobra. Zadravaju se u Vrnjakoj Banji dva do tri dana i
po godinama pripadaju grupi izmeu trideset i ezdeset godina. Izletniki turizam se pre svega
svodi na ekskurzije osnovnih i srednjih kola koji u Vrnjaku Banju dolaze na jedan ili dva dana,
kao i na pojedinane vikend izlete. Rekreativni turizam obuhvata grupu ljudi koji u Vrnjaku
Banju dolaze radi relaksacije i odmora. Najee koriste usluge privatnih apartmana, privatnog
smetaja, odmaralita ili luksuznih hotela. Zadravaju se u proseku tri do sedam dana u
Vrnjakoj Banji.
Pojedinno, kao vid turizma, zdravstveni turizam zauzima najvei deo u strukturi
turistikog prometa Vrnjake Banje. Njegov nosilac je Specijalna bolnica Merkur, a u
32

poslednjih pet godina zabeleen je konstantan rast broja noenja u Specijalnoj bolnici, izuzev
2010 godine, u kojoj se oseaju posledice ekonomske krize pa tako i promet opada.
Kvantitativno gledano, turisti koji u Vrnjaku Banju dolaze iz medicinskih i leilinih razloga,
prema podatcima marketing slube Specijalne bolnice Merkur, godine 2006 ostvarili su 148
888 noenja, 2007 150 010, 2008 160 085, 2009 217 765, 2010 170 884 noenja. Najvei
broj noenja ostvaren je preko Socijalnog i PIO Fonda.
to se tie ostalih vidova turizma koji ine strukturu turistikog prometa, a do iji je
podataka mogue doi, najvei njihov nosilac je HTP Fontana a.d. U objektima HTP Fontana
a.d. u prethodnih pet godina smetan je veliki broj uesnika kongresa, seminara, sportskih
kampova, radnikih-sportskih igara, uesnika i posetilaca kulturno-zabavnih manifestacija,
akih ekskurzija, kao i veliki broj turista koji su iz rekreativnih razloga posetili Vrnjaku Banju.
Prema podatcima prodajne slube HTP Fontana a.d, godine 2006 u hotelima HTP Fontana
a.d. ostvareno je 123 534 noenja, 2007 137 825, 2008 117 413, 2009 91 806, 2010 74
527 noenja.
Iz prethodnih podataka moemo da uoimo da zdravstveni turizam u Vrnjakoj Banji
belei konstantan porast noenja sa padom tek 2010 godine. Broj noenja je, sa druge strane,
visok u ovom segmentu turistikog prometa i zbog toga to posetioci koji dolaze zbog
zdravstvenog turizma u Vrnjakoj Banji ostaju oko 10 dana u proseku. Sa druge strane, najvee
HTP u Vrnjakoj Banji, Fontana, belei konstantan pad broja noenja, iako predstavljaju glavne
nosioce svih ostalih vidova turizma u Vrnjakoj Banji. To je, sa jedne strane, objanjivo i tekom
situacijom u kojoj se HTP Fontana nala 2009 godine, nakon ponitavanja privatizacije i
ekonomske krize koja se osetila u poseti za 2010 godinu. Deo stalnih gostiju HTP Fontana se
tokom godina prelio u manje hotele u Vrnjakoj Banji ili u privatni apartmanski smetaj koji je u
poslednjih deset godina u ekspanziji u Vrnjakoj Banji.

3. ZNAAJ TURIZMA ZA RAZVOJ VRNJAKE BANJE

3.1.

Razvoj turizma u Vrnjakoj Banji

Sasvim sigurno da je otkrivanje mineralnih izvora u Vrnjakoj Banji sredinom XIX veka
ovom mestu omoguilo sasvim drukiji tok razvoja od onoga kakav je ono imalo do tada. Od
samog osnivanja Vrnjake Banje kao leilinog i medicinskog centra, ona je imala izuzetno veliki
investicioni potencijal, tako da je stalnim viedecenijskim ulaganjima od strane drave i bogatih
pojedinaca i interesnih drutava, prerasla u najveu banju u Srbiji i jednu od najpoznatijih banja
stare Jugoslavije.
Sa druge strane, jaanje turizma i stalno poveanje turistikog prometa, poevi od
zdravstvenog turizma prema izletinom, rekreativnom, manifestacionom, kongresnom i
sportskom turizmu, u Vrnjakoj Banji je razvijalo i druge, pratee turistike grane, kao i
industrijske grane. Pored zdravstvenih kapaciteta graeni su smetajni kapaciteti, ugostiteljski
kapaciteti, jaka privredna drutva koja su koristila prirodna bogatstva vode, kao fabrika vode
Mineralna Voda Vrnjci, auto prevozniko preduzee Autoprevoz, velika trgovinska firma
Crvena Zastava, graevinske firme Rad, Energotehnik, Interklima, tekstilna industrija
33

Todor, turistika agencija Putnik i mnogo drugih manjih privrednih drutava koji su
upotpunjavali turistiku infrastrukturu Vrnjake Banje i dopunjavali njenu turistiku ponudu.
Osnovu za razvoj turizma u Vrnjakoj Banji, kao inicijalnu kapislu za celokupan razvoj
Vrnjake Banje dala su drutva i turistike organizacije koje su sluile za promociju Vrnjake
Banje i stvaranje povoljne klime za razvojne investicije u njoj. Od prvog drutva, Osnovatelnog
fundatorskog drutva lekovite kiselo-vrue vode u Vrnjcima, 1868 godine, koje je otvorilo vrata
turistike promocije Vrnjake Banje na bazi njenih hidro-mineralnih potencijala neophodnih za
leenje posetilaca, ijim zalaganjem se grade prvi leilino-turistiki objekti, Vrnjaka Banja
doivljava stalni viedecenijski rast.
Izmeu dva svetska rata, Vrnjaka Banja belei svoj najvei razvoj, kada iz godine u
godinu raste turistiki promet. Nakon Prvog svetskog rata Vrnjaka Banja se razvija na bazi
pojedinanih inicijativa graana. Osetivi da je ulaganje u turizam u Vrnjakoj Banji itekako
profitabilno, drava poinje da ulae u njegov razvoj. Izgraeno je moderno kupatilo, kaptirani
mineralni izvori, montirana nova elektrina centrala, proiren park, dograen vodovod i
kanalizacija, izgraena staklena bata.
U cilju unapreenja turizma u Vrnjakoj Banji 1924 godine osnovano je Drutvo za
promet stranaca i turista Go. To drutvo je bilo prvi organizovani nosilac turistike receptive
u Vrnjakoj Banji. Osnivai drutva su bili ugledni banjani, lekari i trgovci, a zalaganjem drutva
1930 godine odravaju se dva znaajna skupa turistikih organizacija: Skuptina saveza kupalita,
banja, klimatskih mesta, mineralnih vrela i sanatorija u Kraljevini Jugoslaviji i Godinja
konferencija predstavnika zastupnitava Putnika iz cele zemlje. Ovi dogaaji ujedno mogu da
se uzmu i za poetke organizovanog kongresnog turizma u Vrnjakoj Banji.
Druga polovina tridesetih godina predstavlja zlatan period Vrnjake Banje, kada je
zabeleila najvei uspon od svog postojanja. Ona postaje vodea banja u Jugoslaviji po poseti i
korienju mineralnih voda, ali isto tako i mondemsko mesto koje zadovoljava potrebe bogatije
klijentele.
Takoe, tridesetih godina javlja se inicijativa nekolicine vienijih banjskih posetilaca,
vlasnika vila i lekarskih ordinacija, koji nisu stalno naseljeni u Vrnjakoj Banji za osnivanjem
Drutva prijatelja Vrnjake Banje sa seditem u Beogradu. Njegovi lanovi bili su pre svih
ugledni beogradski profesori fakulteta, advokati, inenjeri, trgovci, lekari i vojna lica. Drutvo je
imalo zadatak da preduzme sve mere da se Vrnjaka Banja reklamira ne samo u zemlji nego i u
inostranstvu , kako bi se broj posetilaca uveao i na taj nain omoguio njen dalji razvoj. Drutvo
je u svojoj aktivnosti ilo toliko daleko da je pomagalo sve one koji su bili zainteresovani za
kupovinu placeva i izgradnju vila u Vrnjakoj Banji. O snazi ovoga drutva govori i podatak da je
1938 godine imalo 2000 lanova, uglavnom vienijih lica tog perioda iz Beograda, Novog Sada,
Zrenjanina, Kragujevca, Kruevca, Smedereva, a sama Banja je u to vreme imala 2 500
stanovnika.
Vrlo vana godina za moderni turistiki razvoj Vrnjake Banje je 1937, kada je Vrnjaka
Banja Pravilnikom o proglaenju turistikih mesta u Kraljevini Jugoslaviji proglaena turistikim
mestom, dok su kao klimatska mesta proglaena njena sela Go i Staniinci.
Veliki znaaj za razvoj turizma u periodu nakon Drugog svetskog rata bilo je postojanje
agencije Putnik u Vrnjakoj Banji. Putnik se bavio prodajom svih vrsta putnih isprava,
poslovima saradnje sa hotelijerima i privatnim izdavaocima soba, saradnjom sa banjskim
34

odmaralitima i Leilitem, organizovanim dovoenjem gostiju na odmor i leenje,

organizovanjem seminara, simpozijuma, radniko-sportskih igara, putovanja, ekskurzija i izleta,
organizacijom kulturno-zabavnih manifestacija.
U svojoj poslovnici u centru Banje Putnik je formirao slubu za prihvat i smetaj gostiju,
informativni punkt, prodaju putnih isprava. Tih godina Putnik je raspolagao sa tri autobusa na
relaciji Vrnjaka Banja-Beograd-Novi Sad i jednim luksuznim vozilom za iznajmljivanje, izgradio je
kamp Raj sa 150 leajeva u bungalovima, sa restoranom i auto kampom, a 1970 godine je
izgraen prihvatno-prijemni centar sa autobuskom stanicom Putnik. Putnikova filijala u
Vrnjakoj Banji imala je svoje poslovnice u Trsteniku, Kraljevu i Kruevcu, a u njegovom sastavu
je bio i Olimpijski bazen na kome je organizovao veliki broj takmienja u plivanju, skokovima u
vodu, vodene balove, gostovanje i pripreme vaterpolo reprezentacije Jugoslavije i reprezentacija
stranih drava.
Bitan datum za turizam Vrnjake Banje i banjski turizam Srbije je 12. Jun 1970 kada je na
Osnivakoj skuptini formirano Udruenje banjskih i klimatskih mesta Srbije sa seditem u
Vrnjakoj Banji. Pobornik stvaranja ove asocijacije i prvi predsednik bio je predsednik SO
Vrnjaka Banja Bogoljub-Bata Vukovi. Udruenje je u poetku imalo 57 lanica, banja,
klimatskih mesta, preduzea i ustanova iz svih krajeva Srbije. Osnovni ciljevi Udruenja bili su: da
pomae banjskim i klimatskim mestima Srbije na unapreenju zdravstva, privrede, urbanizma,
komunalne delatnosti i svih drugih delatnosti vezanih za turizam, da predlae izmene i dopune
zakona koji se odnose na turizam, da u zemlji i inostranstvu organizuje poslove marketinga i
propagande, da organizuje sajmove, berze i prezentacije, da radi na izdavanju knjiga i
publikacija. Udruenje je bilo osniva Jugoslovenske berze banja odrane u Sarajevu 1973
godine i Turistike berze banjskih i klimatskih mesta Srbije, koja se odravala od 1990 do 2009
godine u Vrnjakoj Banji. Danas je ova manifestacija promenila svoj koncept i od 2009 godine je
pretvorena u Kongres Banja.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina Vrnjaka Banja predstavlja poznato i
turistiki razvijeno mesto na nivou stare Jugoslavije. Iz ovih razloga se ukazala potreba za
osnivanjem organizacije koja bi se profesionalno i struno bavila ukupnom turistikom ponudom
Vrnjake Banje, pa je 1979 godine osnovan Turistiki savez optine Vrnjaka Banja. Njegovi
osnovni zadaci su bili: da brine o obogaenju ponude, podizanju nivoa kvaliteta usluga, da brine
o cenama, da prati turistiki promet, organizuje turistiko-propagandnu delatnost, da uestvuje
u organizovanju kulturnih i sportskih manifestacija, da tampa propagandni materijal, da
uestvuje na turistikim i sajamskim manifestacijama. Turistiki savez optine je radio sve do
1994 godine kada je spojen sa Sportskim drutvom Go u jedinstveni Turistiko-sportski
centar koji je postojao do 2007 godine kada se ponovo deli na Ustanovu Sportski Centar i
Turistiku organizaciju Vrnjaka Banja.
Turistika organizacija Vrnjaka Banja je nastavila delatnost promocije Vrnjake Banje
kao turistike destinacije, njeno prezentovanje na sajmovima u zemlji i inostranstvu, tampanje
reklamnog i propagandnog materijala, informisanje posetilaca Vrnjake Banje o smetajnim,
ugostiteljskim kapacitetima i turistikim atraktivnostima praenje i poboljanje turistikog
prometa, ali i organizaciju kulturno-zabavnih manifestacija u cilju poboljanja ponude Vrnjake
Banje. Najznaajnija manifestacija koju organizuje Turistika organizacija Vrnjaka Banja u
poslednjih pet godina je sasvim sigurno Vrnjaki Karneval, koji tokom njegovog
35

desetodnevnog trajanja poseti preko 100 000 gostiju. Vrnjaka Banja je putem ove manifestacije
postala lanica Meunarodne organizacije karnevalskih gradova (FECC).
Druga organizacija koja je oformljena podelom TSC-a je Ustanova Sportski Centar,
formirana da bi rukovodila i odravala kapitalne sportske objekte na teritoriji Vrnjake Banje i
razvijala segment sportskog turizma, za koji je procenjeno od strane optine da ima izuzetan
potencijal i koji je naglo dobio na znaaju izgradnjom multi-funkcionalne sportske hale, 2008
godine. Od 2008 godine do danas vid sportskog turizma belei stalni rast u Vrnjakoj Banji, uz
male oscilacije.
Pored infrastrukture i promotivnih aktivnosti, Vrnjaka Banja je zahvaljujui turizmu
postala i akademski grad. Institucije koje slue za obrazovanje turistikih kadrova, a imaju svoje
sedite u Vrnjakoj Banji su Ugostiteljsko-turistika kola iji je cilj formiranje ugostiteljskih
radnika i turistikih tehniara, radne snage III i IV stepena i akademska institucija, Fakultet za
turizam i hotelijerstvo. Ovaj fakultet osnovan je 2011 godine i pripada Kragujevakom
Unirvezitetu, a za cilj ima kolovanje akademskih kadrova koji bi u budunosti nosili turistiki
razvoj Vrnjake Banje i njene blie i dalje okoline.
3.2. Uticaj razvoja turizma na Vrnjaku Banju i uticaj razvoja Vrnjake Banje na
turizam danas
Neosporno je da je razvoj pre svega zdravstvenog turizma, a nakon toga i drugih prethodno
navedenih vidova turizma imao i ima vrlo jasne i vidljive rezultate na razvoj Vrnjake Banje kao
destinacije, njene infrastrukture, ureenja, smetajnih, ugostiteljskih, zdravstvenih i drugih
kapaciteta. Takoe, injenica je da je Vrnjaka Banja, po povrini, infrastrukturi i medijskoj
promociji najpoznatija banja u Srbiji. to se tie tradicije, sa tradicijom zdravstvenog turizma
dugom preko 140 godina nalazi se neposredno iza Sokobanje koja ima tradiciju dugu preko 160
godina.
injenica je i da Vrnjaka Banja nikada ne bi dostigla nivo razvoja koji ima danas da, pre
svega, nisu otkriveni mineralni izvori na njenom podruiju, kao i da drava sa svojim
regulativama i kapitalom nije dugorono investirala u infrastrukturu i razvoj. Nakon toga, nikako
ne treba zaboraviti istaknute pojedince, pre svih poznate lekare, advokate, trgovce, oficire i
politiare koji su tokom istorije doprineli da se Vrnjaka Banja izgrauje i u periodu ranih
tridesetih i osamdesetih godina stekne status mondemskog mesta. Uticaj ovih grupa ljudi ogleda
se u injenicama da su sami pravili kue, vikendice, hotele i sanatorijume u uem centru
Vrnjake Banje, kao i da su, tokom istorije, bili osnivai vie drutava prijatelja Vrnjake Banje
koja su za cilj imala njenu promociju i dovoenje ozbiljnih investitora.
Danas, Vrnjaka Banja, zahvaljujui razvoju turizma, ima jedan ozbiljan medicinski centar u
vidu Specijalne Bolnice Vrnjaka Banja, fabriku mineralne vode Vrnjci, najvee HTP po broju
objekata u jednom gradu u Srbiji Fontanu, kongresni centar u hotelu Zvezda sa 1200
mesta, drugi po veliini u Srbiji iza Sava Centra, kompleks ROOPS-a sa olimpijskim bazenom,
drugim u Srbiji posle beogradskog Tamajdana, novu multifunkcionalnu sportsku halu,
kompleks travnatih fudbalskih terena koji se prostire na skoro 7 ha, veliki broj odmaralita
najpoznatijih preduzea u Srbiji, veliki broj kulturno-zabavnih manifestacija po kojima je
prepoznatljiva (npr. Festival Filmskog Scenarija, Vrnjaki Karneval i druge), kulturno36

istorijsku batinu u vidu ostataka Rimskog bunara i akvadukta, veliki broj starih, zakonom
zatienih vila, ali i nove, moderne hotelske komplekse i apartmanska naselja kao to su Sunny
Hill i Cvetni konaci i drugi koji pored uslga smetaja i ishrane gostima pruaju i usluge mini
wellness i spa centara. Na kraju, ali ne manje bitno, treba spomenuti i veliki banjski park, oazu
zelenila po kome je Vrnjaka Banja itekako prepoznatljiva, a u ijem se sklopu nalazi i Japanski
Vrt, sveano otvoren 2011 godine.
Sa druge strane, u odnosu na zlatne osamdesete godine, devedesete godine, vreme krize,
sankcija i ratova, raspada zemlje i politike i finansijske nestabilnosti ostavili su traga na razvoju
Vrnjake Banje i banjskog turizma. Propadanje velikih Banjskih preduzea usled krize, ali i
neuspenih privatizacija, to je primer Autoprevoza, ije je propadanje ostavilo Vrnjaku Banju
bez jedne od najveih prevoznih kompanija u Srbiji i znatno otealo dolazak i odlazak turista u
ovo mesto, usporilo je razvoj turizma i razvoj Vrnjake Banje kao destinacije. Ovo se najvie
odraava na neodravanju ogromnih hotelskih kapaciteta nekada modernih hotela i njihovom
propadanju, ali i na poveanoj gradnji, esto neplanskoj, stambenih jedinica i apartmana za
izdavanje koja je izraena nakon 2000 godine. Sve ovo dovodi do toga da je Vrnjaka Banja do
2006 godine postala mesto sa najveim stepenom izgradnje u Srbiji posle Beograda i vrlo
visokom cenom kvadrata. Sve ovo dovodi do poveane ponude, nesrazmerne tranji i
infrastrukturi koja esto ima potekoa da podri ovaj stepen izgradnje.
Tokom letnje sezone veliki broj manifestacija se odrava du glavne banjske promenade ili
na oblinjoj Letnjoj pozornici. Ove manifestacije su esto muzike ili praene muzikim
programom. U istoj ovoj zoni du promenadu nalaze se i glavni banjski hoteli i odmaralita. Na
ovom primeru primeujemo kako uticaj jednog vida turizma teti drugom vidu, budui da
muzika do kasnih veernjih asova esto smeta turistima koji su u Vrnjaku Banju doli radi
sporta, rekreacije ili zdravstvenog turizma.
Sa druge strane ova situacija se reava ogranienjem radnog vremena ugostiteljskih
objekata, kao i izmetanjem lokacija za odravanje manifestacija na periferiju grada, van zone
centralnog banjskog etalita. U Vrnjakoj Banji se moe sresti i problem devastiranja odreenih
lokacija na kojima se deavaju kulturno-zabavne manifestacije, budui da one dovode veliki broj
ljudi na fiziki ogranien prostor. Nakon manifestacija obino se javlja potreba za pojaanim
ienjem lokacije ili strunih intervencija da bi se prostor vratio u prvobitno stanje i funkciju. Na
veliki broj ovih pojava treba gledati kao na neto to je neizbeno i prati odreene turistike
dogaaje i vidove turizma, ali, takoe, treba uiniti sve da bi se ovakvi negativni efekti turizma
na okolinu, ako ve u nekim sluajevima ne mogu biti spreeni, maksimalno umanjili.

37

II SPORTSKI TURIZAM KAO SPECIFIAN VID TURIZMA VRNJAKE BANJE

1. SPORTSKI TURIZAM U VRNJAKOJ BANJI
1.1.

Definicija sportskog turizma

Pre nego to definiemo sportski turizam kao vid turizma, osvrnuemo se na definicije
njegovih osnovnih inilaca: sporta i turizma.
Sport se moe definisati kao aktivnost orijentisana ka pobedi, definisana pravilima i
vremenom, takmiarska i uklopljena u definisane objekte-igralita.15 Bavljenje sportom zahteva
odreene fizike predispozicije, kondiciju, trening, korienje neophodne sportske opreme ili
maina, poznavanje pravila koja definiu odreeni sport i njihovo potovanje, a u sluajevima
profesionalnog sporta, uesniku donosi odreeni prihod.
Turizam, sa druge strane, je osnovna, a moda i najvanija usluna delatnost koja
omoguava poslovne, zabavne, avanturistike, kulturne i druge odlaske van mesta u kome
turista ivi.
U tom smislu sportski turizam bi se mogao definisati kao vid turizma kod koga se
putovanje vri radi pasivnog sportskog odmora kao to su posete sportskim muzejima i
dogaajima ili aktivnog uea u koje spadaju organizovani treninzi, turniri, kampovi ili
pojedinana rekreativna bavljenja sportom. Iz ovoga moemo izvui sledeu podelu sportskih
turista na one kojima je sport osnova za odlazak na putovanje i onih kojima je sport dodatak,
rekreacija, u toku turistikog odmora.16
U okviru sportskog turizma kao vida turizma mogu se izvriti odreene podele prema
znaaju koji turista pridaje sportu pri turistikom putovanju. Sportski turizam na ovome novou bi
se mogao podeliti na:17
- Sport koji je dopuna osnovne ponude i bazira se na slobodnom izboru turiste da li e
ili nee otii na bazen ili neki drugi sportski objekat u toku boravka u turistikom
mestu. Sa druge strane sportska ponuda jednog mesta moe da bude presudna pri
15

B.W.Ritchie, D.Adair, Sport tourism Interrelationships, impacts and issues, Channel View Publications,2009,str3
B.W.Ritchie, D.Adair, Sport tourism Interrelationships, impacts and issues, Channel View Publications,2009,str8
17
M.Weed,C.Bull, Sport tourism-participants, policy and providers, Elsevier ltd, 2009, str 170
16

38

izboru turiste izmeu dve destinacije. Ova sportska dopuna osnovnim kapacitetima
hotela se vrlo esto koristi u marketing strategijama kao ponuda koja treba da
privue vei broj gostiju.
- Sportski uesnici su grupa koja obino odlazi na sportske odmore. Ova grupa
upranjava odlaske u sportske muzeje i na sportske dogaaje kao pasivan vid
turizma, ali i odlazi na planinarenja, rafting, vonju biciklom, sportsko penjanje kao
aktivno uee u sportu koji destinacija nudi.
- Sportski turizam koji ukljuuje trening. Ova grupa turista dolazi ciljno u destinaciju da
bi se bavila sportom. Obuhvata profesionalne sportiste, ali i ljude koji dolaze na
obuku kod instruktora u toku odmora.
- Sportski dogaaji. Ova grupa sportskih turista je najprepoznatljivija grupa u okviru
sportskog turizma. Oni dolaze na sportske dogaaje ili kao uesnici lil kao
posmatrai, a medijski i ekonomski efekti su najvei, budui da su sportski dogaaji
na nivou meunarodnih i dravnih sportskih prvenstava.
- Sportski turizam na visokom nivou. U ovu grupu turista spadaju gosti golf klubova,
prestinih ski centara ili trka formule 1 koji za svoj novac dobijaju vrhunsku
smetajnu i ugostiteljsku uslugu u okviru sportskih aktivnosti. Ovaj vid sporta je u
neku ruku i stvar prestia i pokazivanja moi njegovog korisnika.
Danas je sve jasnije izraen zajedniki interes, uticaj sporta i turizma kao industrije usled
ega je kao posledica nastao sportski turizam koji je koncipiran razmatranjem sporta kao
turistie atrakcije, odnosno isticanjem i definisanjem kvaliteta sporta koji zajedno predstavljaju
jedinstven doprinos turizmu. Na razvoj sportskog turizma izmeu ostalog uticali su i iri
demografski profil uesnika u sportu, poveanje interesa ljudi u poboljanje zdravlja, poveanje
potranje za aktivnim uestvovanjem u fizikim aktivnostima za vreme odmora (aktivan odmor),
rast interesovanja, ugleda i uloge koju igraju sport i sportski dogaaji u modernom drutvu, kao i
potencijal sportskih dogaaja koji se moe iskoristiti u saradnji sa turizmom.
Odreena sportska manifestacija uz pomo sportskog turizma moe da donese velike
koristi u oblasti stanovnitva, infrastrukture i ekonomije podruju u kome se manifestacija
odrava, te stoga nije iznenaujue to se o sportskom turizmu u akademskim krugovima govori
kao o efikasnom sredstvu za postizanje razvoja lokalne samouprave. Da bi odreena sportska
manifestacija postala zanimljiva sportskom turizmu ali i posetiocima, potrebno je da
manifestacija bude atraktivna u odreenom trinom segmentu, da poseduje visok kvalitet, da
poseduje pravu cenu u zavisnosti kojoj kategoriji stanovnitva je namenjena, da zadovoljava
potrebe posetilaca (uesnika, gledalaca), da je integrisana (povezana) sa lokalnim turistikim
znamenitostima i slubama lokalne samouprave, ali i da je cela pria lepo upakovana i
prezentovana na pravi nain i u pravo vreme.
Kao jedan od glavnih izazova u budunosti razvoja sportskog turizma kod nas, bie
"stvaranje" bliih veza izmeu organizatora sportskih manifestacija, turistikih radnika i lokalne
samouprave, sa ciljem da budu bolje koordinisani kako bi obezbedili vie ekonomske i drutvene
koristi na lokalu ali i pruili zadovoljavajuu uslugu posetiocima sportske manifestacije.
Ono to moe da nas raduje kad je u pitanju dalji razvoj sportskog turizma kod nas je
primetan trend pojave sve veeg broja novih i to je najvanije sve interesantnijih sportskih
manifestacija koje nude zanimljive sadraje kako gledaocima tako i uesnicima, od kojih se
39

opravdano oekuje da u bliskoj budunosti postanu glavni pokretai razvoja sportskog turizma u
Srbiji.
Iako je sportski turizam u Evropi i Svetu veoma razvijen i veoma popularan, kod nas je jo
uvek u fazi nastajanja i formiranja, mada kod nas postoje sportske manifestacije koje imaju
"mo" da mobiliu vei broj posetilaca, oigledno je da se potencijal sportskog turizma ne koristi
u dovoljnoj meri. Sportski turizam se u Srbiji i pored tenje da se prilagodi modernism svetskim
trendovima i dalje, pre svega, vezuje za pripreme sportskih ekipa, sportske kampove, radnike i
studentske sportske igre.

1.2.

Sportski turizam kao vid turizma u Vrnjakoj Banji

Vrnjaka Banja, kao turistiko mesto koje ima sve receptivne i uslune kapacitete za
prijem i organizaciju najsloenijih priprema sportista i organizaciju sportskih manifestacija, bila
je oduvek popularna destinacija za sportski turizam, pre svega domaih ekipa, a u poslednjih
dvadeset godina sve je vei broj stranih ekipa koje dolaze na pripreme i sportska takmienja u
ovo mesto.
U prvim godinama kada se uvideo porast interesovanja za ovaj vid turizma, nosioci su
pre svega bili pojedinani klubovi, koji su preko svojih veza iz matinih saveza dovodili ekipe na
pripreme i sama optina Vrnjaka Banja. Kako je postajala sve vea potreba za ozbiljnijim
sportskim objektima i kako su oni vremenom graeni, pojavila se potreba da se formira
organizacija koja bi tim objektima rukovodila, odravala ih i unapreivala. Tako je krajem
sedamdesetih formirana optinska ustanova Sportsko Drutvo Go koje je objedinjavalo sve
klubove na teritoriji optine i gazdovalo kapitalnim sportskim objektima. Ovo drutvo je
postojalo sve do 1994 godine kada se fuzionie sa Turistikim Savezom i formira se nova
ustanova Turistiko-sportski centar, koji u svom funkcionisanju objedinjuje i sportsku i
turistiku ponudu Vrnjake Banje. Kao takav, Turistiko-sportski centar ili skraeno TSC
posluje sve do poetka 2008 godine, kada je Vrnjaka Banja dobila jo jedan kapitalni sportski
objekat multifunkcionalnu sportsku halu, te je se ponovo ukazala potreba za formiranjem
ustanove koja bi objedinjavala sve kapitalne sportske objekte u Vrnjakoj Banji u jedinstvenu
ponudu. Deobom TSC-a formirana je Turistika Organizacija Vrnjaka Banja i organizacija
koja danas upravlja svim veim sportskim objektima na teritoriji Vrnjake Banje, Ustanova
Sportski Centar.
Danas u lepezi korisnika sportskih usluga Vrnjake Banje ima dosta domaih i stranih
klubova iz pojedinanih i kolektivnih sportova koji dolaze na pripreme i koji su uglavnom
viegodinji korisnici usluga Vrnjake Banje, sportskih kampova, pre svega u koarci, odbojci i
fudbalu, sportskih turnira, pa radnikih i studentskih sportskih igara i pojedinanih ligakih
utakmica na dravnom i meunarodnom nivou, ali je i sve vei broj dravnih prvenstava u
najraliitijim sportovima, dok je poslednjih godina primetan porast i balkanskih i evropskih
prvenstava kao oblika sportskih manifestacija koje zauzimaju najvei procenat modernog
sportskog turizma.
40

1.3.

Ustanova Sportski Centar kao nosilac ponude sportskog turizma u Vrnjakoj

Banji

Ustanova Sportski Centar je formirana 25. Oktobra 2007 godine i nosilac je najveeg
dela sportske ponude na teritoriji Vrnjake Banje. Osnovana je sa ciljem da: obavlja poslove
organizovanja fizikog vebanja, izgradnje i odravanja sportskih objekata, razvoja sportskih
grana koje su od posebnog znaaja za optinu, promociju i podsticanje bavljenja sportom u svim
segmentima stanovnitva, a naroito dece, omladine i osoba sa invaliditetom, unapreenjem
strunog rada u oblasti sporta, unapreenjem zatite zdravlja sportista, organizacijom sportskih
manifestacija, kao i stvaranje uslova za razvoj vrhunskog sportskog stvaralatva. Pod
ingerencijama Sportskog Centra se nalaze sportski objekti: Sportska hala Vlade Divac,
Olimpijski bazen, SRC Raj, Stadion malih sportova Kocka i ski staza na Gou. Pored ovoga
Sportski Centar ima i minibus od 15 mesta za prevoz sportskih ekipa. Formiranjem ove
ustanove optina Vrnjaka Banja, kao njen osniva, je jo 2007 godine prepoznala neiskorien
potencijal u oblasti sportskog turizma i na ovaj nain pokuala da pobolja kvalitet ponude
sportskog segmenta Vrnjake Banje. Sa druge strane, lokalna samouprava se u poslednjih
nekoliko godina javila i kao pokrovitelj velikog broja sportskih manifestacija koje su se odravale
na objektima Sportskog Centra, dravnog i meunarodnog nivoa i na taj nain direktno ili
indirektno uticala na promociju Vrnjake Banje kao sportske destinacije.
Pored Ustanove Sportski Centar, kao nosioci sportske ponude na teritoriji optine
Vrnjaka Banja pojavljuju se jo i pojedini hoteli, kole i privatni preduzetnici.
Na kraju, nikako ne treba zanemariti rad sportskih klubova i drutava na sportskoj
promociji Vrnjake Banje. Naime, u kontaktu sa matinim savezima oni su esto neizbena
spona koja dovodi do korienja sportskih kapaciteta u mestu putem odigravanja redovnih
prvenstvenih utakmica, dolazaka ekipa na pripreme i organizacije manifestacija i velikih
meunarodnih turnira. Poznati i priznati sportisti i sportski radnici sa teritorije Vrnjake Banje, o
kojima je ve bilo rei, u velikom broju sluajeva najbolja su garancija i veza izmeu sportske
ponude Vrnjake Banje i tranje od strane sportskih ekipa i saveza za istom.

2. SPORTSKA INFRASTRUKTURA U VRNJAKOJ BANJI

Ono to je karakteristika Vrnjake Banje, a tie se sportskih objekata u njoj, je to da
Vrnjaka Banja poseduje izuzetno razvijenu mreu sportskih objekata u odnosu na broj
stanovnika. Takoe, Vrnjaka Banja je kroz istoriju meu prvim mestima u Srbiji dobijala neke
od kapitalnih sportskih objekata, to je sluilo razvoju sporta u samom mestu, a i razvoju
sportskog turizma. Danas veinom kapitalnih sportskih objekata rukovodi optinska ustanova
Sportski Centar, o kojoj je ve bilo rei. U narednom delu rada bie predstavljeni najznaajniji
sportski objekti koji ine okosnicu sportskog turizma Vrnjake Banje.
2.1.

Sportska hala Vlade Divac

41

Vrnjaka Banja je decenijama ekala na izgradnju sportske hale. Nedostatak ovog

sportskog objekta pojavljivao se kao objektivni problem u organizaciji velikih dvoranskih
sportskih i zabavnih manifestacija i podizanja nivoa sportskog turizma na jedan vii nivo.
Konano, posle dugogodinje izgradnje, 2008 godine sportska hala je sveano otvorena.
Sportska hala, koja od februara 2009 godine nosi ime naeg proslavljenog koarkakog
reprezentativca Vlade Divca, locirana je u neposrednoj blizini autobuske stanice, na ulaznom
putu u Vrnjaku Banju. Nalazi se u podnoiju brda Raj na kome se nalazi istoimeni kompleks
fudbalskih terena.
Sportska hala Vlade Divac je najnoviji, najsavremeniji, multifunkcionalni sportski
objekat na teritoriji Vrnjake Banje. Upravo ovaj objekat je Vrnjakoj Banji omoguio
organizaciju velikih sportskih takmienja i utakmica i poveao medijsko uee i prezentaciju
Vrnjake Banje u zemlji i Evropi.
Hala se sastoji od glavne sale koja je povrine 1360 m2, pokrivene takozvanim plivajuim
parketom, specijalno namenjenim za sportske manifestacije, male sale za borilake sportove
povrine 200 m2, takoe pokrivene parketom, teretane povrine 150 m2 i ambulante. Pored
ovoga hala ima etri velike svlaionice za veliku salu i po dve male svlaionice za teretanu i malu
salu. U aneksu hale se nalazi prostorija za press centar i svlaionice za sudije i delegate. U halu
se ulazi na tri slubena ulaza, za igrae, zvaninike i osoblje. Kapacitet sportske hale je 1225
sedeih mesta sa mogunou postavljanja parterskih tribina kapaciteta 600 mesta. Cela hala se
greje na gas, velika sala i tribinski deo putem gasnih IC grejaa, a pomone prostorije putem
gasnih kotlova, uraeni su ventilacioni i klimatizacioni sistem. Pored ovoga glavnu salu
osvetljava 100 reflektora pojedinane snage 1000 vati, a ceo objekat je pokriven wirelless
internet mreom.
U sportskoj hali se nalazi profesionalna Schelde sportska oprema za koarku, rukomet i
odbojku, kao i osam Butterfly profesionalnih stolova za stoni tenis sa opremom. Ono to je
interesantno je da se u jednom delu sportske hale nalazi vetaka stena za sportsko penjanje,
sport koji je vrlo popularan u Evropi, dok se kod nas uglavnom razvio u Beogradu i Vojvodini.
Sportska hala Vlade Divac je tokom prethodne tri godine bila domain velikom broju
sportskih ekipa iz zemlje i inostranstva koji su u Vrnjaku Banju dolazili na pripreme, kampova u
odbojci, koarkakih i fudbalskih turnira, dravnih prvenstava u plesu i borilakim sportovima, te
pojedinanih sportskih utakmica u domaim i meunarodnim ligama i kupovima. Vrhunac su
bila Balkansko prvenstvo u stonom tenisu za juniore i Evropsko prvenstvo u rukometu za
juniorke. Upravo na ove dve sportske manifestacije pokazan je pun potencijal za razvoj
sportskog turizma u Vrnjakoj Banji, kao i znaaj sportske hale u tom razvoju.
Ono to je vrlo bitno napomenuti kod ovakvih tipova sportskih objekata je da, pored
toga to je njihova izgradnja duga i prilino skupa, i njihovo odravanje stvara izuzetno visoke
fiksne trokove pre svega elektrine energije, gasa i ienja, pa se smatra da su prilino
nerentabilni sem u sluaju da se ne sufinansiraju od strane lokalne samouprave ili republike.
2.2.

Olimpijski bazen

Olimpijski bazen predstavlja jedan od najznaajnijih sportskih objekata u Vrnjakoj Banji

tokom letnje sezone u poslednjih pedeset godina. Sagraen je 1960 godine u sportsko42

rekreativnom kompleksu ROOPS u mirnom delu Vrnjake Banje zvanom Borjak u

neposrednoj blizini mineralnog izvora Snenik.
U vreme kada je sagraen, bio je drugi bazen olimpijskih dimenzija, 50x25 m, sa
olimpijskom skakaonicom, u Srbiji. Pored olimpijskog bazena u kompleksu se nalazi smetajni
objekat sa restoranom i bungalovima rasporeenim na padini iznad bazena, u neposrednoj
blizini borove ume kroz koju se od kompleksa prua staza za etnju.
Decenijama unazad ovaj objekat predstavlja veoma znaajnu sportsko-rekreativnu
ponudu u letnjoj sezoni kada dnevno primi i do 2000 kupaa, od kojih je preko 70% turista,
gostiju Vrnjake Banje. Pored ovoga olimpijski bazen je bio mesto odrzavanja velikog broja
plivakih takmienja, dravnih prvenstava u skokovima u vodu, vaterpolo utakmica i priprema
vaterpolo ekipa Partizana i reprezentacije Rusije, Nemake, Rumunije i Jugoslavije. Najvea
sportsko-zabavna manifestacija odrana na olimpijskom bazenu su Igre bez granica,
meunarodna manifestacija, odrana 1990 godine u Vrnjakoj Banji, a direktno je prenoena u
pet zemalja uesnica manifestacije.
Bazen je poslednji put renoviran 2004 godine, kada je sruena skakaonica i smanjena
najvea dubina sa 6 metara na 2,20 metara. Tada je sreena celokupna koljka bazena, ali ne i
filtersko postrojenje. Danas olimpijski bazen, iako predstavlja vrlo bitnu ponudu tokom letnje
sezone, zahteva temeljno i ozbiljno sreivanje, pre svega filterskog postrojenja, a nakon toga i
celokupnog objekta i kruga oko bazena kako bi u budunosti mogao da bude mesto
organizovanja sportskih manifestacija na vodi.
2.3.

Sportsko rekreativni centar Raj

Sportsko rekreativni centar Raj predstavlja kompleks travnatih fudbalskih terena

namenjenih za pripreme sportskih ekipa. Sagraen je 1984 godine i nalazi se na istoimenom
brdu Raj. Prvobitno je u sklopu ovog kompleksa, po nekim projektima trebala da se nalazi i
sportska hala, zatvoreni bazen, otvoreni sportski tereni i hotel kapaciteta do 120 leajeva,
spojen toplim vezama sa sportskim terenima. Naalost, zbog imovinsko-pravnih odnosa ovaj
projekat nikada nije realizovan.
SRC Raj se prostire na 6,5 hektara povrine u kojima su obuhvaena tri travnata
fudbalska terena,tribinama, atletskom stazom, terenom za odbojku na pesku i dve svlaionice za
sportiste. Ono to je karakteristino je da retko koje turistiko mesto ima ovaj broj terena u
okviru jednog kompleksa, pa je zbog toga predstavljao mesto letnjih i zimskih priprema velikog
broja fudbalskih ekipa od Crvene Zvezde, Partizana, OFK Beograda do ekipa niih rangova
takmienja. Ove terene je pred Svetsko prvenstvo u fudbalu u Italiji 1990 godine, za pripreme
odabrala reprezentacija Kameruna.
Danas SRC Raj predstavlja mesto za pripreme i odravanje kampova i turnira, pre svega
mlaih kategorija, kao i mesto za odravanje nekih zabavnih manifestacija. Tokom poslednjih
dvadeset godina u kompleks je malo ulagano, pa je neophodno celokupno sreivanje i fazno
modernizovanje kompleksa da bi ispratio moderne trendove.
2.4.

Stadion malih sportova Kocka

43

Stadion malih sportova Kocka predstavlja najstariji namenski kompleks sportskih

terena u Vrnjakoj Banji. Sagraen je pedesetih godina XX veka i nalazi se u blizini centra
Vrnjake Banje, neposredno preko puta stare autobuske stanice Putnik.
Sastoji se od dva betonska terena, jednog za fudbal, jednog za koarku, sa tribinama. U
sklopu kompleksa se nalaze svlaionice i restoran. Ovi tereni su osvetljeni i pogodni su za
organizaciju turnira u malom fudbalu, rukometu i koarci.
Danas su korisnici ovog objekta uglavnom uesnici radniko-sportskih i studentskih
sportskih igara i rekreativci. Tokom zime 2009 godine na ovim terenima je bilo postavljeno
montano klizalite, to je predstavljalo znaajno obogaenje sportsko-rekreativne ponude
Vrnjake Banje u zimskom periodu.

2.5.

Ski staza na planini Go

Ski staza na planini Go se nalazi na 15 kilometara od Vrnjake Banje. Sveano je

otvorena 1997 godine i sastoji se od ski lifta koji ima 36 vunih sprava, sidara. Duina staze je
470 metara, a visinska razlika do vrha do podnoija je 123 metra. Posebno je atraktivno nono
skijanje, poto je staza osvetljena.
Ova ski staza je pre svega namenjena skijaima rekreativcima i poetnicima i predstavlja
dopunu zimske turistike ponude Vrnjake Banje, kao i pokuaj oivljavanja Goa kao turistike
destinacije i izletita. Pored ski staze se nalazi skijanica sa ski kolom.
Posebno je interesantno to da se na dva kilometra od ski staze nalazi hotel Beli Izvor sa
terenima za male sportove koarku, rukomet i fudbal koji su osvetljeni i trim stazom koja vodi
kroz borovu umu. Hotel je kapaciteta 100 leajeva i trenutno je zatvoren.
Od ski staze postoje automobilski putevi prema Mitrovom Polju i Dobrim Vodama u
Kraljevu, pa je ski staza dobro povezana sa ski stazom na Dobrim Vodama.
2.6.

Teniski tereni

Prvi ljakasti teniski tereni napravljeni su u centralnom banjskom parku 1990 godine.
Kompleks se sastoji od dva osvetljena ljakasta teniska terena, a nakon toga je napravljen
ljakasti teniski teren pored kompleksa SRC Raj.
Ova tri teniska terena omoguavaju odravanje manje zahtevnih teniskih turnira za
mlae kategorije.
Pored ovoga, na 5 kilometara od centra Vrnjake Banje postoji sportski kompleks u
privatnom vlasnitvu koji obuhvata balon halu namenjenu za tenis i mali fudbal, kao i otvoreni
ljakasti teniski teren i teren za mali fudbal sa vetakom travom. Ovi kapaciteti su novi,
kompleks je izraen poetkom 2011 godine.
2.7.

Vetaka stena za sportsko penjanje

44

Moemo rei da je Vrnjaka Banja tokom svoje sportske istorije pratila trendove koji su
se dogaali u okruenju i trudila se da vrlo brzo te trendove donese na teritoriju svoje optine. O
ovome govori i sportski objekat vetake stene.
Vetaka stena je napravljena 2010 godine i nalazi se u centralnom banjskom parku,
pored teniskih terena. Ima tri strane visine 12,5 metara i duine 5 metara. Vetaka stena je
osvetljena i projektovana po standardima sa nagibima koji ispunjavaju uslove za odravanje
dravnih prvenstava i meunarodnih takmienja u sportskom penjanju.
U vlasnitvu je Planinarskog-smuarskog drutva Go iz Vrnjake Banje i predstavlja
primer dobre saradnje izmeu lokalne samouprave i sportskih drutava, budui da je optina
prepoznala atraktivnost ovog objekta i podrala ideju za njegovu izgradnju.

2.8.

Sportski tereni u sastavu osnovnih i srednjih kola

Sportski tereni u sastavu osnovnih i srednjih kola koji se koriste i u svrhe organizovanog
sportskog turizma su tereni O Popinski Borci i Gimnazije.
Kompleks sportskih terena OPopinski Borci se sastoji od fiskulturne sale i otvorenih
betonskih terena za fudbal i koarku, kao i mini pi terena, ograenog terena sa vetakom
travom za mali fudbal i koarku.
U sklopu Gimnazije se nalazi fiskulturna sala i otvoreni betonski tereni za mali fudbal i
koarku.
Otvoreni tereni i u OPopinski Borci i u Gimnaziji su osvetljeni i jedan i drugi
kompleks se uglavnom koristi za odravanje takmienja radnikih i studentskih sportskih igara.

2.9.

Sportski sadraj u okviru hotela u Vrnjakoj Banji

U okviru hotela u Vrnjakoj Banji takoe postoji sportski sadraj koji se po potrebi koristi
prilikom organizacije sportskih manifestacija.
Ovde se pre svega misli na zatvoreni 25 metarski bazen u hotelu Breza, kao i na kuglanu i
streljanu koje se nalaze u objektima HTP Fontana. Ovaj sportski sadraj se, takoe, pre svega
koristi pri organizaciji radnikih i studentskih sportskih igara.
2.10. Infrastruktura za bavljenje planinarstvom i ribolovom
Vrnjaka Banja, budui da se nalazi u podnoiju planine Go, prirodno ima uslove za
bavljenje planinarstvom. Postoji obeleena planinarska staza Duge kojom se od podnoija
Vrnjake Banje, od izvora mineralne vode Slatina, stie na planinski vrh Krst na Gou. Staza je
duine 12 kilometara i sa svoga vrha omoguava ukljuenje na planinarske transferzale prema
eljinu, Kopaoniku i Dobrim Vodama. Du staze se nalaze etri ureena odmorita koja se
sastoje od klupa i drvenih paviljona.
45

Pored ovoga, u Vrnjakoj Banji se nalaze, takozvane peake staze Staze zdravlja
namenjene pre svega rekreativcima koji uz etnju mogu da se upoznaju sa lepotama Vrnjake
Banje. Staze se ire ciklino i u zavisnosti od kondicije mogue je izabrati i duinu staze.
Vrnjaka Banja, budui da se nalazi u blizini reke Zapadne Morave, ima i uslove za
bavljenje sportskim ribolovom. Lokacije na kojima je mogue bavljenje ovim sportom su
Podunavake Bare i deo Zapadne Morave kod restorana aran.
Pored svega prethodno navedenog, optina Vrnjaka Banja, njeno ire podruije,
poseduje jo sportskih terena, ali oni nemaju uee u sportskom turizmu i uglavnom se koriste
od strane lokalnih klubova, pa samim tim je njihov znaaj zanemarljiv za razvoj sportskog
turizma, te o njima nee biti rei.

3. OSTVARENI REZULTATI U OBLASTI SPORTSKOG TURIZMA

Kako je ve prethodno pomenuto, Vrnjaka Banja je u poslednje etri godine stavila
akcenat na razvoj sportskog turizma. Najznaajniji faktor koji je doprineo sve veem znaaju
sportskog turizma u turistikom prometu Vrnjake Banje je sasvim sigurno izgradnja moderne
multifunkcionalne sportske hale. Naravno, nikako ne treba izostaviti i uticaj lokalne samouprave,
koja je prepoznala ansu za poveanje turistikog prometa Vrnjake Banje upravo poveanjem
uea sportskog turizma u turistikom prometu. Nain da se ostvari taj cilj je, pored izgradnje
sportske hale, bio i formiranje ustanove koja je specijalizovana za odravanje i unapreenje
sportskih objekata, organizaciju sportskih manifestacija i sportski turizam, Sportski Centar,
krajem 2007 godine, o emu je prethodno ve bilo rei.
Pored izgraene sportske hale, koja je sasvim sigurno trenutno najznaajniji sportski
objekat u Vrnjakoj Banji, u prethodne etri godine ulagalo se i u obnavljanje i unapreenje ve
izgraenih sportskih objekata koji imaju veliki znaaj u sportskom turistikom prometu Vrnjake
Banje. Pre svega se ovde misli na ureenje olimpijskog bazena, kao najznaajnijeg sportskog
objekta u Vrnjakoj Banji tokom letnje sezone, ali i na sreivanje i drugih sportskih objekata.
Kada se govori o investicijama u ve postojee sportske objekte, nikako ne treba smetnuti sa
uma da su trokovi odravanja ovih objekata izuzetno visoki na godinjem nivou, te da ti objekti
uglavnom, izuzev sportske hale, imaju sezonski karakter pa usled toga u veini sluajeva nemogu
da vrate uloenu investiciju u kraem vremenskom periodu, dok u duem dolazi do zastarevanja
opreme i poveanja trokova odravanja, pa je samim tim uee drave i lokalne samouprave u
njihovom finansiranju ne samo poeljno nego i obavezno.
Sa druge strane, odgovornim korienjem i odravanjem ovih objekata, posebno u
turistikom mestu kakvo je Vrnjaka Banja, sa celokupnom infrastrukturom, pored sportske
infrastrukture, koja je neophodna za ozbiljno bavljenje sportskim turizmom, stvaraju se uslovi za
dugorono poveanje uea sportskog turizma u turistikom prometu putem organizovanja
sportskih manifestacija, priprema sportskih klubova, kampova, turnira, sportskih seminara,
radnikih i studentskih igara i pojedinanih utakmica u domaim i meunarodnim ligama i
kupovima, kao i za razvoj sporta na lokalnom nivou. Krajnji cilj je stvaranje dugorone poslovne
46

veze sa sportskim savezima i klubovima da bi se na ime toga ostvarivala dugogodinja uspena

saradnja, u emu Vrnjaka Banja ima uspeha, budui da ima sportske korisnike koji se u nju
vraaju vie od dve godine za redom.
Ono to se javlja kao nus proizvod sportskog turizma, pored poveanja turistikog
prometa i broja noenja, i jedan je od razloga koji opravdava investicije u sport i sportske
objekte je promocija turistikog mesta i publicitet koji se stvara u medijima povodom
organizacije sportskih manifestacija. Tako je i Vrnjaka Banja u prethodne etri godine imala
neuporedivo vei broj televizijskih prenosa sportskih deavanja na televizijama sa nacionalnom
pokrivenou, a pre svih RTS, nego u prethodnih deset godina ukupno. Pored televizijskih
prenosa primetno je i poveanje novinskih tekstova o sportskim deavanjima u Vrnjakoj Banji
kako u dnevnim novinama, tako i u nedeljnim magazinima.
to je jo bitno napomenuti je i to da izgraena sportska infrastruktura ne slui samo za
odravanje sportskih manifestacija i razvoj sportskog turizma jednog mesta. Primer Vrnjake
Banje pokazuje da se sportski objekti vrlo esto koriste i za odravanje zabavnih manifestacija i
razvoj manifestacionog turizma jednog turistikog mesta, a samim tim se poveava i turistika
potronja i promet. Tako su u sportskim objektima u Vrnjakoj Banji odravani muziki festivali
zabavne i narodne muzike koji su direktno prenoeni na televizijama Pink i S, kao i Beer Fest
koji se ve dve godine zaredom odrava na SRC Raj i okupi oko 30 000 posetilaca.
Ono to nije dobro je to to se ne vodi zasebna statistika o broju noenja koji godinje
ostvare sportisti u Vrnjakoj Banji. To znai da ne postoji opipljivi kvantitativni pokazatelj
poveanja ili smanjenja uea sportskog turizma u turistikom prometu Vrnjake Banje, nego
se posmatra po broju odranih sportskih manifestacija godinje. Ipak, hotelijeri i Turistika
organizacija Vrnjake Banje raspolau sa nezvaninom cifrom od oko 100 000 noenja godinje.
Kako je ve prethodno navedeno, u prethodne etri godine povean je broj sportskih
manifestacija u Vrnjakoj Banji, a samim tim i turistiki promet koji se ostvaruje od sportskog
turizma. Velike sportske manifestacije meunarodnog karaktera podrala je i lokalna
samouprava, a meu najznaajnije se ubrajaju Evropsko prvenstvo u rukometu za juniorke koje
je Vrnjaka Banja organizovala zajedno sa Niem. Ovo prvenstvo se odravalo 15 dana 2009
godine u sportskoj hali, a Vrnjaka Banja je tada ugostila osam evropskih rukometnih
reprezentacija i mnotvo navijaa. Sledee veliko meunarodno takmienje iji je pokrovitelj bila
lokalna samouprava, a odrano je u Vrnjakoj Banji 2009 godine je Balkansko stonotenisko
prvenstvo za juniore i kadete. Prvenstvo se, takoe, odravalo u sportskoj hali, a uee je uzelo
osam zemalja balkanskog regiona. Iste godine odran je koarkaki turnir na kome je uee
uzela ekipa grkog Panatenaikosa, tada zvaninog prvaka Evrope u koarci, koja je bila tada u
Vrnjakoj Banji na kratkim pripremama. Naredne, 2010 godine optina Vrnjaka Banja je bila
pokrovitelj biciklistike trke Kroz Srbiju kada je u Vrnjakoj Banji boravilo preko 380 biciklista iz
celoga sveta. Iste godine je odrano i stonotenisko prvenstvo za juniore Srbija Open 2010 na
kome je uee uzelo deset reprezentacija iz cele Evrope. Ovo takmienje je odrano i naredne,
2011 godine, trajalo je etri dana, a uee je uzelo osam reprezentacija iz cele Evrope.
Sa druge strane, ostvarena je saradnja sa pojedinanim sportskim savezima, tako da je
Vrnjaka Banja bila domain velikog broja dravnih prvenstava iz razliitih sportova, kao i
priprema domae i stranih reprezentacija u prethodne etri godine.
47

Tokom 2009 godine u sportskoj hali je odrano dravno prvenstvo u stonom tenisu za
seniore, kada je napravljena i dugorona saradnja sa Stonoteniskim Savezom Srbije i Vrnjaka
Banja postala baza za stonoteniska takmienja u regionu Ni. Takoe, u sportskoj hali je odrano
dravno prvenstvo u boksu za seniore. Sledee godine odrano je dravno prvenstvo u karateu
Vrnjaka Banja Open. Vrnjaka Banja je bila domain dravnih prvenstava i u nekim manje
poznatim, ali vrlo atraktivnim sportovima. Tako je u saradnji sa Orijentiring Savezom Srbije i PSD
Go tokom 2008 i 2009 godine odrano dravno prvenstvo u orijentiringu, a tokom 2011
godine u saradnji sa Penjakim Savezom Srbije i dravno prvenstvo u sportskom penjanju. U
Vrnjakoj Banji su u 2011 godini odrana dva dravna prvenstva u streliarstvu u saradnji sa
Streliarskim Savezom Srbije i streliarskim klubom Munja iz Vrnjake Banje, jedno u
zatvorenom u sportskoj hali, a drugo na otvorenom na SRC Raj.
U saradnji sa Rukometnim Savezom Srbije na petnaestodnevnim pripremama u Vrnjakoj
Banji je bila enska juniorska i seniorska reprezentacija Srbije, pred Evropsko prvenstvo u
Makedoniji 2009 godine. Tom prilikom su odigrane dve prijateljske utakmice sa reprezentacijom
Rumunije, tadanjim viceampionom Sveta, od kojih je jedna direktno prenoena na RTS 2.
Takoe, tokom 2010 godine na sedmodnevnim pripremama u sportskoj hali je bila i muka
seniorska rukometna reprezentacija pred odluujuu utakmicu baraa za odlazak na Svetsko
prvenstvo 2011 u vedskoj. Iste godine na pripremama u sportskoj hali je bila i reprezentacija
Srbije u ritmikoj gimnastici. U saradnj sa Stonoteniskim Savezom Srbije je 2009 godine u
sportskoj hali odran seniorski me Evropske lige izmeu Srbije i Maarske. Izmeu ostalog, na
pripremama u Vrnjakoj Banji tokom 2008 i 2009 godine su bile i rukometne muke
reprezentacije vajcarske i Velike Britanije.
Veliki broj naih najpoznatijih sportskih klubova u poslednjih nekoliko godina redovni su
gosti Vrnjake Banje i sportske hale na zimskim i letnjim pripremama. Tako su u Vrnjakoj Banji
poslednjih godina na pripremama bile seniorske muke rukometne ekipe Partizana, Crvene
Zvezde, Crvenke, Obilia, Sinelia, ali i skopskog Metalurga. Pored ovoga, nakon otvaranja
sportske hale 2008 godine, enski rukometni klub ORK Vrnjaka Banja je postao seniorski
prvak drave u sezoni 2008/2009, pa je pored prvoligakih utakmica, od kojih su neke direktno
prenoene iz sportske hale, odigravao i utakmice rukometnog EHF Evropskog Kupa. Tom
prilikom su gosti Vrnjake Banje bile ekipe iz Italije, Rumunije, Nemake, panije, Ukraine i
drugih evropskih zemalja. Kraljevaka seniorska odbojkaka ekipa Ribnice, s obzirom da
sportska hala u Vrnjakoj Banji ispunjava meunarodne standarde, je tokom 2009 i 2010 godine
igrala meunarodne utakmice odbojkakog CEV Kupa u njoj. Tada su gosti Vrnjake Banje bile
ekipe iz Rumunije, panije i Nemake. Pored sportske hale i na drugim sportskim objektima su
se odravale sportske manifestacije. Na olimpijskom bazenu je 2009 godine odran Final Four II
Srpske lige u vaterpolu, a na SRC Raj se odrava turnir u fudbalu za mlae kategorije koji okupi
za etri dana i do 1200 dece iz svih zemalja regiona.
to se tie sportskih kampova, ve nekoliko godina na terenima stadiona malih sportova
Kocka se odrava koarkaki kamp Play, koji za mesec dana poseti preko 200 dece iz cele
Srbije. U sportskoj hali se ve dve godine organizuje odbojkaki kamp Dejana Brovia koji okupi
i do 150 dece iz cele Srbije, takoe, u sportskoj hali je tokom 2010 godine organizovan
viemeseni meunarodni koarkaki kamp koji je pohaalo 20 igraa iz celog sveta. Od manje
48

zastupljenih, ali atraktivnih sportova, u Vrnjakoj Banji su tokom 2010 godine organizovani
streliarski kamp na SRC Raj i penjaki kamp na vetakoj steni.
Takoe, Vrnjaka Banja je ve godinama domain takmienjima radniko-sportskih igara
Elektroprivrede Srbije, eleznice, Srbija uma, Sindikata rudara, Sindikata prosvetnih radnika,
Telekoma Srbije i drugih organizacija.
Pored sportskih dogaaja, u prethodne etri godine radilo je se i na unapreenju
strateke saradnje izmeu hotelijera Vrnjake Banje i Sportskog Centra kao nosioca sportske
ponude u Vrnjakoj Banji i zajednikog nastupa prema korisnicima radi dobijanja najpovoljnijih
uslova. U prethodne dve godine radilo se i na ureenju formalno-pravnih odnosa na sportskim
objektima i bez kojih nije mogue ostvariti znaajniju saradnju sa Ministarstvom omladine i
sporta, kao ni sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja ili Ministarstvom za NIP. Upravo
je ovo veza koja nije dovoljno iskoriena, a veoma je znaajna za razvoj sportskog turizma
Vrnjake Banje kroz unapreenje sportske infrastrukture. Ipak, taj nedostatak je uoen i postoje
aktivnosti iji rezultat treba da bude ispunjavanje uslova za poveanje saradnje sa resornim i
svim drugim ministarstvima.
U svakom sluaju, Vrnjaka Banja je poslednjih godina pokazala veliki napredak u razvoju
sportskog turizma, na ta je najvie uticala izgradnja sportske hale. Evidentno je da se danas u
Vrnjakoj Banji odrava vie sportskih manifestacija nego u prethodne dve decenije i da se veliki
broj tih manifestacija direktnim prenosima ili indirektno, putem snimka ili novina plasira u
medije, to je i veoma znaajna propaganda za Vrnjaku Banju kao turistiku destinaciju. Naime,
konaan cilj je konstantno dugorono poveanje uea sportskog turizma u turistikom
prometu putem zadravanja korisnika sportskih objekata i nalaenja naina da se oni iz godine u
godinu ponovo vraaju u Vrnjaku Banju. To je odnos koji mora da se stvara godinama i odrava
putem visokog nivoa usluge i zadovoljenja razliitih potreba pojedinanih korisnika sportskih
objekata i sportskog sadraja.

4. ZNAAJ SPORTSKOG TURIZMA ZA RAZVOJ VRNJAKE BANJE

4.1.

Znaaj sportskog turizma

Znaaj sportskog turizma u svetskim okvirima se moe meriti kroz est specifinih merila
koja karakteriu iri znaaj sporta: merilo socijalne vrednosti, meuljutska vrednosna
komponenta, socijalno-saznajna komponenta, zdravstvena komponenta, marketing
komponenta i ekonomska komponenta.18
Socijalna komponenta je teko merljiva. Zasniva se na subjektivnom doivljaju pojedinca
ili grupe kvalitetom sportske usluge u destinaciji. Da bi kvalitet bio bolji poeljno je da
destinacija ima razvijenu mreu sportskih objekata i raznovrsnih sportskih klubova i radnika kao
strunih pruaoca usluge.
Znaaj sportskog turizma je u meuljudskim odnosima, budui da je za bavljenje
sportom vrlo esto potrebno saraivati sa drugim ljudima. U svakom sluaju vei znaaj dobijaju
18

B.W.Ritchie, D.Adair, Sport tourism-Interrelationships,impacts and issues,Channel View Publications,2009,str285

49

destinacije gde su stvoreni uslovi za aktivno bavljenje sportom, a domicilno stanovnitvo ima
iskustva sa sportistima.
Socijalno-saznajna komponenta se bazira na razvoju menadera u sportu i njihovo uenje
tokom organizacije sportskih dogaaja to svakako daje na kvalitetu usluge imajui u vidu
raznovrsnost sportova i sportskih aktivnosti danas.
Zdravstvena komponenta je sama po sebi znaajna. Bavljenje sportom doprinosi boljem
zdravstvenom stanju pojedinca, ali takoe je neophodno imati i struno zdravstveno osoblje
koje moe da vri provere i struno vodi sportiste tokom sportskih aktivnosti.
Marketinka komponenta je znaajna kod sportskih dogaaja kada se medijski
promovie destinacija i sportska infrastruktura gde se dogaaj odrava.
Ekonomska komponenta je moda i najinteresantnija. Sa jedne strane, neophodna su
ulaganja u sportske objekte, njihovo odravanje, organizaciju takmienja i sportskih aktivnosti, a
sa druge strane ta ulaganja su kasnije pokreta iskorienja smetajnih, uslunih, sportskih
mogunosti kroz organizaciju sportskih dogaaja. Takoe, postoji i ekonomski merljiva
marketinka korist.
4.2.

Znaaj sportskog turizma za razvoj Vrnjake Banje

Vrnjaka Banja po prostranstvu i broju stanovnika spada u red manjih optina Srbije, ali u
oblasti sporta i fizike kulture zauzima zapaeno mesto. Na njenoj teritoriji u 17 sportskih
disciplina egzistira preko 30 klubova, koji se takmie od najniih liga pa sve do superligakih
takmienja. Najvie je fudbalskih klubova, pa onda koarkakih, rukometnih, odbojkakih,
plivaki vaterpolo, bokserskih, stonoteniskih, ahovskih, planinarsko-smuarskih, aikido,
tekvondo, dudo i karate klubova, streljaki i streliarski, ahovski i bodi-bilding klubova, kao i
automobilski i brid klub.
Ovakav broj raznovrsnih sportskih klubova je Vrnjakoj Banji, pored njenih prirodnih
karakteristika, smetajnih i ugostiteljskih kapaciteta, infrastrukture, doprineo u razvoju
sportskog turizma i izgradnji sportskih objekata. Naime, Vrnjaku Banju su oduvek poseivali
poznati sportisti i sportski radnici i bili u njoj dragi gosti, pa su samim tim popularizovali sport na
njenoj teritoriji i bili inicijatori formiranja velikog broja sportskih klubova, kao i izgradnje
sportskih objekata. Sve ovo je kasnije otvorilo Vrnjakoj Banji vrata za organizaciju velikog broja
sportskih manifestacija koje su se realizovale preko njenih sportskih klubova i organizacija koje
su bile nosioci sportskog turizma na nivou lokalne samouprave i same lokalne samouprave.
Sasvim je sigurno da sportski turizam nije zastupljen po posetama i broju noenja u
Vrnjakoj Banji kao to je zdravstveni turizam, budui da je Vrnjaka Banja leilite, ali je tokom
godina sa pozicija rekreativnog turizma, budui da su sportski objekti ranije prevashodno
graeni u sklopu smetajnih objekata najvie radi rekreacije posetilaca, prerastao u vid turizma
koji postaje sve znaajniji u turistikom prometu Vrnjake Banje, pa se samim tim i sportski
objekti grade namenski u cilju razvoja sportskog turizma, a postojei se adaptiraju da bi ispratili
moderne trendove.
Prvi sportski kompleks koji je graen namenski za potrebe sportskog turizma je SRC
Raj, namenjen prevashodno pripremama fudbalera i za organizaciju kampova. Ovaj objekat je
50

sagraen poetkom osamdesetih godina XX veka i dokaz je da je ve u tom periodu sportski

turizam sve vie dobijao na znaaju. Konana potvrda znaaja sportskog turizma za razvoj
Vrnjake Banje je i novoizgraena multifunkcionalna sportska hala sa kojom, kako je ve
prethodno navedeno, Vrnjaka Banja postaje mesto koje se ozbiljno kotira u vidu sportskog
turizma. Ovo potvruju i prethodno izneti podatci o posetama reprezentacija i sportskih klubova
koji su u Vrnjaku Banju dolazili na pripreme od otvaranja sportske hale, 2008 godine, do danas.
Kada posmatramo sportske manifestacije, a to je sasvim sigurno najznaajniji segment
modernog sportskog turizma, takoe, poetkom osamdesetih godina XX veka Vrnjaka Banja
postaje domain sve veem broju ovakvih sportskih priredbi, od meunarodne moto revije
odrane 1982 godine, sve do Evropskog prvenstva u rukometu, 2009 godine. Tokom poslednjih
dvadeset godina broj ovih manifestacija je u stalnom porastu, pre svega zahvaljujui kontaktima
sportskih klubova Vrnjake Banje sa matinim sportskim savezima, organizacijama koje su
nosioci sportskog turizma na teritoriji Vrnjake Banje i njihovom organizacionom iskustvu,
lokalnoj samoupravi koja se esto nalazi kao pokrovitelj ovih manifestacija i izgraenoj sportskoj
infrastrukturi koja je impozantna u odnosu na broj stanovnika.
Ono to je karakteristino za dolaske i noenja sportskih ekipa i manifestacija je da one
traju, ako su vee i znaajnije, od 4 do 10 dana, to je daleko iznad proseka broja noenja u
Vrnjakoj Banji danas, koji iznosi oko 3,7 dana. Ovo nam govori da sportski turizam poveava
prosek broja noenja, a zadovoljni sportski klubovi i organizatori sportskih manifestacija su
najee i viegodinji korisnici sportskih usluga Vrnjake Banje.
Ono to je, takoe, znaajno, a propratni je efekat sportskih manifestacija i sportskih
priprema poznatih klubova, je i medijska panja koju oni izazivaju. I na ovaj nain je Vrnjaka
Banja vrlo esto u medijskoj ii, putem televizijskih, tampanih i internet medija.
4.2.1. Veza i znaaj sportskog i zdravstvenog turizma u Vrnjakoj Banji
Sve ovo daje izuzetan znaaj sportskom turizmu kao vidu turizma koji je u znaajnom
porastu u Vrnjakoj Banji. Ipak, nikako ne treba zaboraviti da je Vrnjaka Banja pre svega
bazirana na zdravstveni turizam zbog svojih prirodnih karakteristika, zdravstveni turizam u
odnosu na sportski nema izraeni sezonski karakter, nego se turistiki promet ostvaruje tokom
cele godine. Zdravstveni turizam ima neto vei prosean broj dana boravka posetilaca u odnosu
na sportski i ova dva vida turizma su u samom vrhu turistikog prometa Vrnjake Banje po
prosenoj duini boravka.
Veza izmeu ova dva vida turizma se ostvaruje upravo u segmentu sportske medicine,
koja je u Vrnjakoj Banji kao zdravstvenom centru izuzetno razvijena. Doprinos sportske
medicine razvoju sporta i sportske rekreacije sastoji se u racionalnom korienju fizikih vebi za
harmonian razvoj, jaanje zdravlja poveanjem odbrambenih sposobnosti organizma i
poveanjem radnih sposobnosti oveka uz maksimalan zdravstveni efekat.
Povrede sportista na vebama, treninzima, a naroito takmienjima, danas ve sa
pravom nose naziv sportske povrede, iako se identine i sline traume deavaju i pod drugim
okolnostima u svakodnevnim ivotnim prilikama. Meutim, za sportiste je karakteristino, s
obzirom na relativno kratak vek pune takmiarske aktivnosti, da se pred lekara u leenju
51

sportskih povreda, otrije nego obino, postavlja se zadatak da osposobi povreenog sportistu
potpuno i po mogustvu to bre.
U Specijalnoj bolnici Merkur za to postoje izvanredni uslovi i oprema u okviru slube
fizikalne medicine i rehabilitacije, koja primenjuje najsavremenije metode hidroterapije,
kineziterapije, elektroterapije, mehanoterapije (masae), akupunkture i drugo kao i sportska
dijetetika, koja je bitan elemenat za brz oporavak sportista.
To je upravo ono to jo vie daje na znaaju sportskom turizmu Vrnjake Banje, budui
da sportisti pored dobrih trenanih uslova koje mogu da dobiju u Vrnjakoj Banji, dobijaju i
odline zdravstvene uslove za rehabilitaciju i oporavak u sluaju povreda, to retko koje mesto
koje ima razvijen sportski turizam kod nas moe da prui.

III ULOGA SPORTSKOG TURIZMA U BUDUEM RAZVOJU VRNJAKE BANJE

1. OEKIVANI PRAVCI RAZVOJA VRNJAKE BANJE
Vizija razvoja optine Vrnjaka Banja bazira se na analizi postojee sutuacije i na postojeim
resursima optine koji su ve bili predmet ovog rada. Na osnovu vizije definisani su strateki
ciljevi, strateki prioriteti i mere razvoja optine.
1.1.

Vizija razvoja Vrnjake Banje

Vizija Vrnjake Banje je da to bude ekonomski razvijena optina, integrisana u globalne

tokove, atraktivna za ivot i rad, koju karakterie fleksibilno trite rada, konkurentni ljudski
resursi i bogat turistiki identitet, a sve u skladu sa principima odrivog turizma i zatite
ovekove okoline.
1.2.

Ciljevi

Da bi se ostvarila vizija potrebno je dostii odreene strateke ciljeve. Najvaniji strateki

ciljevi u razvoju Vrnjake Banje bili bi:
- Poveanje zaposlenosti iji bi indikator bio broj radnih mesta
- Poboljanje ekonomske infrastrukture optine iji bi indikator bio lini dohodak
- Stvaranje povoljnih uslova za razvoj preduzetnitva i konkurentnosti u optini iji bi
indikatori bili obim investicija i devizni turistiki priliv
Oslonac razvoja optine ine razvoj ljudskih resursa, razvoj malih i srednjih preduzea,
razvoj infrastrukture, razvoj turizma, kao i ruralni razvoj i razvoj poljoprivrede.
52

Nain ostvarenja vizije bi se realizovao putem optimalno iskorienih prirodnih resursa

optine, povezivanja tradicionalnih sektora sa modernim tendencijama, podravanjem inovacija
i informacionih tehnologija, podravanjem razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva,
urbanim planiranjem i zatitom ovekove okoline, uspostavljanjem meuoptinskih i regionalnih
partnerstava, pruanjem podrke razvoju industrije zdrave hrane i pia i turistike ponude
zasnovane na tradiciji i prirodnim resursima.
Na razvoj Vrnjake Banje imae uticaj vie razliitih faktora: entuzijazam i preduzetnitvo
lokalnog stanovnitva, regionalna tranja i opti privredni okvir u regiji i dravi, jaanje
kapaciteta lokalne administracije i institucija drutvenog standarda. Sve navedene aktivnosti
trebaju da slue svrsi ostvarenja sledeih stratekih ciljeva:
- Korienje unutranjih potencijala optine
- Unapreenje okvirnih uslova za privredni razvoj
- Unapreenje ljudskih resursa
Realizacijom ovih ciljeva obezbedilo bi se usklaivanje banjskih kapaciteta sa prateim
komplementarnim sadrajima, izbalansiran razvoj banjsko-leilinog i sportsko-rekreativnog
turizma sa ostalim vidovima turizma, reavanje infrastrukturnih neusklaenosti.

1.3.

Strategije razvoja

Strateki prioriteti razvoja optine Vrnjaka Banja su:

- Konkurentna izvozno orijentisana privreda zasnovana na inovacijama i razvijenim
brendovima
- Restruktuiranje i diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje sa irokom tendencijom
poveanja preraivakih kapaciteta, kao i razvijena ruralna sredina privlana za ivot
- Razvoj infrastrukturnih sistema i urbanog planiranja za podrku ekonomskom razvoju
uz zatitu i unapreenje ivotne sredine
- Promocija razvoja turizma u Vrnjakoj Banji zasnovanog na konceptu odrivosti, a u
skladu sa meunarodnim standardima kvaliteta
- Poveanje zaposlenosti i razvoj ljudskih resursa uz uvoenje principa doivotnog
uenja.
Pravce razvoja optine Vrnjaka Banja definiu strateki dokumeni usvojeni od strane
Skuptine optine pod nazivom Program razvoja optine Vrnjaka Banja 2005-2015 izraen od
strane Republikog zavoda za razvoj i Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje 2005-2021 .
Ono to je od posebnog znaaja za ovaj rad su pravci razvoja turizma Vrnjake Banje, s
obzirom na to da je sportski turizam jedan od vidova turizma koji ine turistiku ponudu
Vrnjake Banje. Uzimajui u obzir turistike potencijale i osnovne tendencije u meunarodnim
turistikim tokovima Vrnjaka Banja ima sve preduslove za razvoj sledeih vidova turizma:
- Zdravstveno rekreativni turizam
- Lovni turizam
- Tranzitni turizam
- Sportsko-rekreativni turizam
- Kongresno-kulturno-manifestacioni turizam
53

Ruralni, etno turizam

Izletniko boravini turizam

Specifini ciljevi koji se moraju realizovati da bi se uspeno razvili definisani vidovi

turizma su razvoj turizma kao industrijske grane, ukljuivanje turistikog potencijala optine u
promociju ire regije kao jedinstvene turistike celine, unapreenje kvaliteta usluga u skladu sa
meunarodnim standardima.
Rezultati ostvarenja ovih ciljeva mogli bi se definisati putem godinjeg porasta turista,
poveanog deviznog priliva, poveanju uea dohotka od turizma u ukupnom dohotku optine,
broj novih radnih mesta u sektoru turizma, broj novih turistikih atrakcija, investicije u izgradnju
smetajnih kapaciteta, poveanje broja stranih posetilaca i noenja, poveanje prosenog
zadravanja i prosene potronje turista.
1.4.

Aktivnosti

Aktivnosti koje dovode do uspenog ostvarenja definisanih ciljeva su aktivnosti na

unapreenje turistikog prometa u skladu sa domaim i meunarodnim trendovima,
unapreenje turistikog prometa putem usklaivanja postojeih kapaciteta i infrastrukture sa
potrebama turista, usklaivanje sportsko rekreativnog sadraja, obezbeenje
komplemetarnosti i integrisanost kulturnih, sportskih i turistikih ponuda, profilizacija Vrnjake
Banje kao elitnog turistikog mesta, organizacija najmanje jedne manifestacije koja u sezoni
moe da za dan privue najmanje 50 000 posetilaca, modernizacija i rekonstrukcija postojeih
hotelskih kapaciteta, podizanje i irenje asortimana usluga u samim objektima, jaanje smetaja
u seoskim sredinama i u ekskluzivnim banjskim vilama, proirenje sadraja za vanpansionsku
potronju, izlazak na reku i vee korienje planina u okruenju, ukljuivanje Vrnjake Banje u
turistike tokove sub regije Kopaonik-eljin za integrisan razvoj zimskog sportsko-rekreativnog
turizma, izlazak na Zapadnu Moravu i planinu Go, zaustavljanje urbanizacije ueg gradskog
jezgra, proirenje zelenih povrina, opremanje optine saobraajnom i turistikom
signalizacijom.

2. OCENA UREENOSTI PROSTORA I KVALITETA IVOTNE SREDINE U VRNJAKOJ BANJI

2.1. Korienje i organizacija prostora u turizmu
Prostor je jedinstvena, nedeljiva celina fizikih uslova, prirodnih i stvorenih resursa i
vrednosti. Prostor jeste sistem. Kako u prostoru koegzistiraju razliiti podsistemi (prirodni,
ekonomski, tehniki, infrastrukturni, socijalni, politiki i drugi), to ni jedan od tih sistema ne
moe da egzistira i razvija se sam, nezavisno od ostalih i izvan konkretnog prostora.19

19

Maksim-Mii,M. Turizam i prostor, Singidunum, 2007, str.49

54

U dananjem turizmu javlja se problem ogranienog prostora i samim tim se javlja i

neophodnost kontrole njegovog korienja i organizacije resursa koje odreeni prostor
poseduje.
Kada se govori o korienju prostora razlikujemo:
- Stvarni nain korienja prostora
- Planiran nain korienja, ili namena prostora
Opta namena prostora, kada je re o urbanim naseljima obuhvata:
- Stanovanje (prostor na kome se zadovoljava spektar osnovnih individualnih i dela
zajednikih potreba, kao i osnovne potrebe za komunalnom infrastrukturom,
osnovnim obrazovanjem i drugo)
- Saobraaj (ovo je prostor koji se koristi za vezu naselja unutar svojih jedinica, kao i
vezu sa okruenjem. Saobraaj moe biti drumski, vodeni, vazduni i elezniki. U ovu
grupu spada i infrastrukturna mrea vode, struje, telefona, gasa i kanalizacije koja se
smeta podzemno ili nadzemno u prostor oko putnog pravca)
- Industrijske i radne zone, kompleksi i lokacije
- Centri
- Zelenilo i rekreacija20
Ono na emu emo staviti akcenat u ovom poglavlju je trenutno stanje prostora i ivotne
sredine u Vrnjakoj Banji.
2.2. Ocena ureenosti prostora u Vrnjakoj Banji
Prema popisu iz 2002. godine, u 14 naselja optine Vrnjaka Banja ive 26 492
stanovnika, od toga 12 827 mukih i 13 665 enskih. Gustina naseljenosti iznosi 111 stanovnika
po kvadratnom kilometru i po tome je Vrnjaka optina proseno naseljeno podruije u
Republici. U samoj Vrnjakoj Banji prostor je podeljen na centralni deo ili jezgro gde se nalaze
smetajni, ugostiteljski, leilini, zabavni i poslovni kapaciteti i mali deo prostora namenjen za
stanovanje, stambeni deo koji se od centra ciklino prua prema oblinjim brdima, gde se
ujedno nalaze i obrazovne ustanove i industrijsku zonu koja se prua levo i desno od izlaznog
puta iz Vrnjake Banje i magistralnog puta Kraljevo Kruevac. U centralnom delu Vrnjake
Banje se nalazi velika zelena povrina centralni banjski park, a u njemu i po obodima nalaze se
tereni i objekti za rekreaciju.
Dolinom Zapadne Morave, na oko kilometar udaljenosti od njene desne obale i oko tri
kilometra od Banje, kroz optinu prolazi magistralni put M-5, koji Banju povezuje sa Kraljevom,
Ibarskom magistralom, akom i zapadom Srbije, zatim sa Kruevcom i dalje sa jugom i
jugoistokom Srbije. Ovaj put se kod Pojata spaja sa auto-putem Beograd-Ni, tj. Koridorom 10,
pa tako Vrnjaka Banja ima vezu sa severom i jugom Evrope. Preko teritorije optine prolaze i tri
regionalna puta: R-224, koji Banju preko Goa povezuje sa Kraljevom, R-222, koji Banju povezuje
sa Aleksandrovcem i Kopaonikom i R-225, koji Banju, takoe preko Goa, povezuje sa Kraljevom.

20

Maksim-Mii,M. Turizam i prostor, Singidunum, 2007, str.56

55

elezniki saobraaj odvija se jednokolosenom prugom Stala-Kraljevo-Poega i Banju povezuje

sa panevropskim koridorom 10, Beograd-Ni-Skoplje-Solun i magistralnom prugom BeogradPoega-Bar. Pruga je irokog koloseka i nije elektrifikovana.
Procenat elektrifikacije u optini je sto posto, to znai da je u svim naseljima u vrnjakoj
optini u potpunosti dostupna elektrina energija.
Tokom 2005 godine izvedena je glavna gasovodna mrea, a poetkom 2006 do 2010
godine zapoeta je i zavrena izgradnja razvodne mree. Veliki broj hotela, ustanova, uslunih
objekata, kao i sportskih i privatnih objekata je prikljuen na gasovodnu mreu.
Pota u Vrnjakoj Banji, pored svoje osnovne funkcije primanja i distribucije pisama i
poiljki, obavlja sve poslove za Telekom, Telenor, internet usluga, prodaju halo-kartica, prijem i
uruenja EMS i DHL poiljki.
Vrnjaka Banja se snabdeva vodom sa etri izvorita. Dva se nalaze na planini Go, dok su
dva u blizini Zapadne Morave. Na vodovodnoj trasi izgraeni su objekti za filtriranje tipa sporih
peanih filtera.
Da bi se reio problem nestaice pijae vode u letnjim mesecima, 2006 godine je
zavrena izgradnja akumulacionog jezera Selite, na planini Go, koje reava problem nestaice
vode u toku turistike sezone, u toku najvee potronje , od juna do septembra.
Podruije Vrnjake Banje bogato je vodenim resursima. Razvijenu hidrografsku mreu
ini veliki broj reka i potoka. Kroz centar Vrnjake Banje protiu dve reke: Vrnjaka reka i
Lipovaka reka, koje se ulivaju u Zapadnu Moravu. Go je, takoe, planina bogata vodenim
potencijalom i na samoj planini postoji oko 140 izvora pijae vode.
Vrnjaka Banja danas ima est izvora mineralnih voda koje su relevantne za leenje i
primenu balneolokih procedura: Toplu Vodu, Snenik, Slatinu, Jezero, Beli Izvor i Borjak. Topla
Voda je kiselo-vrua, temperature 36,5oC, a ostale vode su hladne, razliitih temperatura.
Najstariji izvor je izvor Tople vode koja se upotrebljavala jo za vreme Rimskog Carstva,
od I do IV veka N.E., to je dokazano arheolokim nalazitima iz 1924 godine. U novije vreme za
Topli izvor se zna od 1834 godine, kada ga je opisao baron Herder u svom putopisu po Srbiji.
Postojanje dva hladna mineralna izvora, Snenik i Slatina, utvrdila je 1896 godine dravna
komisija. Prvi je temperature 14,2oC i nalazi se nekoliko stotina metara od izvora Tople Vode, uz
Vrnjaku reku, a drugi temperature 12,5oC, koji je otkriven u potoku Slatina. Snenik poinje da
se upotrebljava 1917 godine, a Slatina 1937 godine. Ostala tri izvora su novijeg datuma: Jezero
je otkriveno 1979 godine, Beli Izvor 1992 godine, a Borjak 1993 godine na mestu gde je na
mestu uz reku iznad Snenika ve izlazila mineralna voda.
Sve prethodno navedene mineralne vode se koriste prevashodno u svrhe zdravstvenog
turizma, mada postoji mogunost, kod toplih izvora, i za njihovu upotrebu u svrhu zagrevanja
odreenih prostora.
2.3. Ocena kvaliteta ivotne sredine u Vrnjakoj Banji
2.3.1. Potronja energije i ivotna sredina
U Srbiji se izuzetno neracionalno koriste svi prirodni resursi i svi vidovi energije. Brzo
iscrpljivanje klasinih energetskih izvora niskokalorinog uglja usko je skopana sa
56

ugroavanjem ivotne sredine. Pored toga Srbija je uvoznik elektrine energije i za uvoz
energenata izdvaja 1 milijardu dolara godinje.
Osnovne karakteristike energetike u Srbiji su:
- Niska energetska efikasnost u svim sektorima potronje energije
- Pojedine industrijske grane imaju 2-3 puta veu specifinu potronju od savremenih
standarda potronje
- Potronja toplote za grejanje je do 50% vea od savremenih standarda21
to se tie turizma, koncept odrivog razvoja turizma prihvata i uvodi kao uslov
ekonomino korienje energetskih izvora i smanjenje negativnih uslova njihove potronje na
ivotnu sredinu.
Najvei potroa energije u turizmu je sasvim sigurno saobraaj, gde otpada 75%
potronje energije na odlazak i povratak u destinaciju. Kod turistikih objekata oko 40%
potronje energije otpada na grejanje objekata i vode, osvetljenje, odravanje sistema i drugo.
Sa druge strane, budui na najvei deo potronje energije u turizmu se gubi na saobraaj
mogue je preusmeriti korienje drumskog saobraaja na alternativni saobraaj: eleznicu i
avio prevoz. Pored ovoga vrlo je bitno okrenuti se alternativnim, obnovljivim, izvorima energije i
iskoristiti ih u turizmu u svrhe odrivog turizma i zatite ivotne sredine destinacije. U obnovljive
izvore energije spadaju energija sunca, energija vetra, hidroenergija, geotermalna energija,
energija biomase i bio gas, a ovim izvorima energije mogu da se dodaju i toplotne pumpe i
otpadni bioresursi. Prednost obnovljivih izvora energije u odnosu na tradicionalne je u tome to
se obnavljaju istovremeno kako se i troe. Jo jedna bitna stvar kod odrivih izvora energije je
to su to isti izvori, to znai da ne zagauju ivotnu sredinu. Na kraju, ono to je bitno za
teritoriju Srbije je to to se ovi alternativni izvori koriste vrlo malo ili nikako.
2.3.2. Kvalitet ivotne sredine u Vrnjakoj Banji
to se tie Vrnjake Banje kao turistike destinacije i zatite ivotne sredine, prirodnih i
kulturnih dobara na njenoj teritoriji treba spomenuti da su prvi oblici zatite ivotne sredine u
Vrnjakoj Banji poeli jo pre dosta godina kada su ume planine Go proglaene zatitnim
umama od strane Skuptine Republike Srbije. Na ovaj nain se dobila zatita velikog broja
izvorita vode koja se nalaze na planini Go. Pored ovoga, seom uma nije izvrena promena
mikroklime planine Go, a samim tim i Vrnjake Banje.
Industrija kao izaziva zagaenja ivotne sredine u Vrnjakoj Banji ne predstavlja veliki
problem. Vrnjaka Banja kao prevashodno leilina i turistika destinacija nikada nije imala
razvijenu teku industriju kao velikog zagaivaa, sa druge strane, Vrnjaka Banja je veliki
potroa nafte, uglja, mazuta i drveta pri zagrevanju turistikih objekata u zimskoj sezoni, a sami
objekti u veini sluajeva nisu energetski efikasni. U prilog tome govori i injenica da veina
objekata ima zastarele prozore i energetski neefikasne fasade, koji u oba sluaja dovode do
poveane potronje energije.
Kada govorimo o saobraaju, u Vrnjaku Banju se danas uglavnom stie drumskim
saobraajem, a broj automobila je u porastu tokom poslednjih 20 godina. Sve to znai da postoji
21

Maksim-Mii,M.Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu, Singidunum, 2009, str.95

57

zagaenje izazvano izduvnim gasovima i da je u porastu, ali, takoe, ne postoji mogunost

korienja eleznice budui da pruga Kraljevo-Vrnjaka Banja nije u funkciji 10 godina. U blizini
Vrnjake Banje, u Kraljevu, se nalazi aerodrom Laevci koji je modifikovan i prilagoen za
sletanje putnikih aviona.
Ono to je pozitivno kod zatite ivotne sredine je to to je Vrnjaka Banja gasifikovana, a
veliki potroai poput kola, specijalne bolnice, doma zdravlja, sportske hale koriste gas za
grejanje. kole se nalaze u procesu poboljanja energetske efikasnosti zamenom prozora i
sreivanjem fasada, a Bolnica za interne bolesti je uradila projekat za korienje solarne energije
za zagrevanje vode. Jo neki privatni objekti takoe koriste solarnu energiju za grejanje prostora
i vode.
Vrnjaka Banja nema svoju deponiju, iako postoji jedna divlja deponija na njenoj teritoriji
koja je u procesu uklanjanja i nalaenja reenja za otpremanje otpada.
Vrnjaka Banja je poznata po svojim velikim parkovskim povrinama koje posebno utiu
na ivotnu sredinu i mikro klimu ovog turistikog mesta.
Pored svega ovoga Vrnjaka Banja ima uslove za izgradnju malih hidro centrala budui da
je u njenoj blizini reka Zapadna Morava, kao i uslove za pravljenje vetrenjaa oko Zapadne
Morave i planine Go. to se tie geotermalnih voda, jedina voda koja bi trenutno mogla da
ispunjava uslove je izvor Topla Voda sa temperaturom 36.5oC. Vrnjaka Banja, takoe, ima
uslove za proizvodnju biomase kao goriva i energenta i to je pravac u kome treba da se kree.

3. OCENA UPRAVLJANJA RAZVOJEM TURIZMA U VRNJAKOJ BANJI

3.1. Upravljanje razvojem turizma
Karakteristike turistike destinacije, pre svega brojnost i raznovrsnost elemenata, kao i
interesnih grupa /uesnika istiu znaaj njihovog usklaivanja u cilju maksimizovanja vrednosti
za posetioce/turiste uz istovremeno obezbeenje koristi za lokalnu zajednicu, kao i
odgovarajuu odrivost razvoja.22
Upravljanje turistikim destinacijama podrazumeva saradnju kroz snano partnerstvo
izmeu privatnog i javnog sektora, posebno lokalne zajednice, na osnovu snane vizije. Vostvo
tim partnerstvom treba da pripadne posebnoj organizaciji za upravljanje turistikom
destinacijom.
Efektivno upravljanje turistikom destinacijom moe doneti sledee prednosti:
- Obezbeivanje konkurentske prednosti koja se mora zasnovati na: prvo, jakom i
jedinstvenom pozicioniranju na osnovu ponude razliitog tipa iskustva u odnosu na
druge destinacije i, drugo, na isporuivanju iskustva odlinog kvaliteta uz superiornu
vrednost u odnosu na uloen novac.
- Osiguravanje odrivosti turizma koje podrazumeva odravanje integriteta ivotne
sredine i spreavanje drutvenih i kulturnih konflikata

22

Popesku,J. Menadment turistike destinacije, Singidunum, 2011, str. 107

58

irenje efekata turizma nastalih potronjom turista i sledstvene koristi kroz podrku
razvoju proizvoda i usluga vezanih za lokalnu zajednicu, podrku ruralnom turizmu,
unapreenje razvoja malih preduzea, prouavanje potencijala zanatstva i drugo.
Rast prihoda od turizma na osnovu poveanja duine boravka turista, poveanje
prosene potronje turista i smanjene sezonalnosti turistikog prometa uz pomo
odgovarajueg prostornog planiranja i marketing aktivnosti.
Izgradnja snanog identiteta brenda na osnovu stalnog isporuivanja superiorne
vrednosti ime se poveava lojalnost brendu i poveava broj lojalnih turista.23

3.2. Upravljanje razvojem turizma u Vrnjakoj Banji

Razvoj Vrnjake Banje, kao i razvoj turizma u Vrnjakoj Banji kao turistikoj destinaciji
bazira se na stratekim dokumentima koja su doneli nadleni organi Republike Srbije, kao i
dokumentima donetim od strane nadlenih organa lokalne samouprave.
Pre svih, ovde se misli na Strategiju razvoja turizma Republike Srbije donetu 2005
godine koja izmeu ostalog definie i banje u Srbiji kao i pravce njihovog daljeg razvoja i
Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje i Program razvoja optine Vrnjaka Banja, donete od
strane SO Vrnjaka Banja 2005 godine. Ovi dokumenti ujedno i definiu upravljanje razvojem
turizma Vrnjake Banje kao turistike destinacije.
Organizacija koja je osnovni nosilac turistike ponude Vrnjake Banje i njen glavni
promoter je Turistika Organizacija Vrnjaka Banja. Pored nje vrlo bitnu ulogu u upravljanjem
razvojem ima Optina Vrnjaka Banja kao osniva Turistike organizacije, JPDirekcije za
planiranje i izgradnju i Ustanova Kulturni Centar, Biblioteka i Sportski Centar koje su,
svaka u svom domenu nosioci upravljanja razvojem u Vrnjakoj Banji. Ovde nikako ne treba
zaboraviti nosioca zdravstvenog turizma u Vrnjakoj Banji, po kome je i sama banja stekla svoju
popularnost, Specijalnu bolnicu Vrnjaka Banja ili popularno Merkur.
Turistika Organizacija Vrnjaka Banja je ustanova formirana sa ciljem promocije
Vrnjake Banje u zemlji i inostranstvu, obavljana propagandnih delatnosti za potrebe
prezentiranja Vrnjake Banje, nastupe na sajmovima te organizaciju kulturno-zabavnih
manifestacija koje promoviu Vrnjaku Banju i upotpunjuju njenu ponudu.
Osnovana je 2008 godine, ali se moe rei da je logini nastavlja organizacija koje su
funkciju upravljanja razvojem turizma vrile pre nje, i to: pre svih agencija Putnik, Turistiki
Centar, Turistiko-sportski centar i na kraju od gore pomenute 2008 godine Turistika
Organizacija Vrnjaka Banja. Najpoznatija manifestacija koju organizuje Turistika
Organizacija je sasvim sigurno Vrnjaki Karneval meunarodna zabavna manifestacija koja
traje 10 dana u Vrnjakoj Banji u toku jula meseca.
Pored Turistike organizacije funkciju upravljanja segmentom sportskog turizma u
Vrnjakoj Banji vri Ustanova Sportski Centar u ijoj su ingerenciji kapitalni sportski objekti:
olimpijski bazen, SRCRaj, Stadion malih sportova Kocka, ski staza i sportska hala Vlade
Divac. Ustanova Sportski Centar je zaduena za upravljanje i razvoj sportskog turizma u

23

Popesku,J. Menadment turistike destinacije, Singidunum, 2011, str. 108

59

Vrnjakoj Banji, odravanje sportskih terena i sportske ponude, kao i organizaciju sportskih
takmienja i manifestacija u Vrnjakoj Banji.
JP Direkcija za planiranje i izgradnju je struna organizacija osnovana od strane Optine
koja sprovodi smernice date GUP-om i Programom razvoja i razrauje ih u vidu projekata ija
realizacija dovodi do poboljanja uslova za boravak turista i graana u Vrnjakoj Banji, kao i
poboljanja same ponude. Ovo javno preduzee brine o putnoj infrastrukturi, javnoj rasveti,
projektovanju parkovskih povrina, prostora za javne namene i drugog znaajnog prostora.
Specijalna bolnica Vrnjaka Banja je nosilac razvoja i upravljanja zdravstvenim
turizmom u Vrnjakoj Banji. Pored toga to je ovo jedan od najmodernijih banjskih RH centara,
Specijalna bolnica je, takoe, ustanova koja prati trendove, tako da je u svoju ponudu meu
prvima uvrstila moderan aqua i wellness centar i napravila programe kako za posetioce koji
dolaze sa zdravstvenim problemima, tako i za one koji dolaze zbog odmora i odravanja fizike
kondicije.
Iz prethodno navedenog moemo zakljuiti da Vrnjaka Banja u ima iroku lepezu
razliitih vidova turizma u svojoj ponudi, to je ini jedinstvenom i prepoznatljivom u celoj Srbiji.
Samim tim to je po prostranstvu i kapacitetima najvea banja u Srbiji, Vrnjaka Banja ima i
veliki broj najraznovrsnijih smetajnih i ugostiteljskih kapaciteta namenjenih svim turistikim i
platenim grupama. Takoe, postoji izraen sezonski karakter karakteristian za Vrnjaku Banju,
sobzirom da je glavna sezona u periodu od maja do septembra. Pored turistike ponude,
Vrnjaka Banja ima vrlo razvijen sektor preduzetnitva i male privrede koja velikim delom slui u
svrhe turizma, najznaajnija stvar je to organizacije i preduzea zaduena za razvoj Vrnjake
Banje stalno obogauju njenu ponudu novim sadrajem u skladu sa prirodnim okruenjem i
zahtevima turista.
Tako je Vrnjaka Banja samo tokom 2011 godine dobila novi Japanski vrt, vetaku stenu
za sportsko penjanje u glavnom banjskom parku, zapoeta je rekonstrukcija velikog dela glavnog
parka i zapoeto ureenje etalita du Vrnjake reke prema Zapadnoj Moravi.

4. PERSPEKTIVE ODRIVOG TURIZMA VRNJAKE BANJE

4.1.

Perspektive razvoja turizma Vrnjake Banje

to se tie Vrnjake Banje kao turistike destinacije, kako je ve prethodno pomenuto

postoje dva osnovna strateka dokumenta koji definiu Vrnjaku Banju kao turistiku destinaciju
u budunosti. To su Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje 2005-2021 i Program razvoja
turizma Vrnjake Banje 2005-2015. U narednom delu rada upoznaemo se sa ovim stratekim
dokumentima.
4.2.

Povod i ciljevi za donoenje GUP-a Vrnjake Banje

Opti razlozi za donoenje GUP-a Vrnjake Banje, kao najvieg stratekog razvojnog
dokumenta koji definie namenu prostora optine su:
60

Auriranje stanja izgraenosti prostora. Osnovne karte na kojima je raen GUP 1996.
godine ni tada nisu bile aurne, a u meuvremenu je dolo jo do veih promena na
terenu uslovljenih legalnom i nelegalnom gradnjom
Preispitati i usaglasiti koeficijente izgraenosti i veliinu parcela u centralnom delu Banje
obzirom na tendenciju velike izgradnje u ovim delovima koja moe ugroziti karakter
Banje
Korigovati modalitete primene plana kako ne bi dolazilo do razliitih tumaenja
Preispitati namenu povrina u cilju novih zahteva trita i razvoja turizma. Prvenstveno
su u pitanju novi hotelski sadraji sa prateim sadrajima
Preispitivanje infrastrukturnih kooridora i postavljanje trasa tako da ih je mogue
realizovati, kako tehniki tako i pravno imovinski
Spreavanje nelegalne gradnje formiranjem novih lokacija za izgradnju objekata
mogunosti: od individualnih kua za stanovanje do lokacija za manje pansione i slino
Usaglasiti vaee DUP-ove i GP, preispitati kvalitet postojee planske dokumentacije koja
je u funkciji sprovoenja GP-a i
S obzirom na prekomernu nelegalnu gradnju potrebno je preispitati trase novih
saobraajnica koje su imale funkciju rastereenja centra od tranzitnog saobraaja.

Takoe je neophodno:
-

Definisati potez glavnog banjskog parka koji bi trebalo zatititi (potez Beladona, zona
banjskog leilita i potez Deje igralite, kao i deo izgraenog prostora stambenim
objektima u ovom potezu, a u pogledu mogunosti eventualne dogradnje neophodnim
prostorijama)
Potreba eventualne izmene trase gasovoda, kao i lokacija glavnih merno-regulacionih
stanica
Preispitivanje mogunosti definisanja novih lokacija za izgradnju benzinskih pumpi (du
magistralnog puta Kraljevo - Kruevac)
Preispitivanje mogunosti nalaenja nove lokacije za Crkvu
Obzirom da se Vrnjaka Banja razvija kao centar zdravstvenog i rekreativnog turizma
preispitati mogunost iznalaenja nove lokacije za izgradnju sportske hale (potes ETCa), istovremeno razmotriti opravdanost veliine kompleksa koji je namewen za sportski
centar u Ruincima
Razmotriti kompleks umskog i poljoprivrednog zemljita, uz mogunost prenamene
istog, imajui u vidu stepen izgraenosti o kome se nije vodilo rauna prilikom izrade
prethodnog GUP-a. Pored izgraenih stambenih objekata u ovom potezu izdvojiti
lokacije na kojima se nalaze komunalni objekti - rezervoari
Razmotriti opravdanost postojanja poljoprivrednog i umskog pojasa, uz magistralni put
Kraljevo-Kruevac i mogunost njegove prenamene
Preispitivanje mogunosti unoenja i definisanja novih hotelskih zona i definisanje
stepena izgraenosti u postoje}im hotelskim zonama i
Definisati stepen - koeficijent izgraenosti i veliinu parcele u zoni vila i pansiona i zoni
industrije
61

Osnovni ciljevi GUP-a Vrnjake Banje su:

-

Ouvanje ambijenta banjskog mesta

Poveanje zelenih povrina na irem prostoru Banje naroito u delovima koji su prirodno
ozelenjeni i delovima poljoprivrednog zemljita koje odvaja privredne delatnosti od
stambenih i centralnih sadraja
Definisanje granice parka koji treba staviti pod odgovarajui stepen zatite
Formiranje saobraajnih prstenova po obodu centralne zone i sabirnih prostora za
parkiranje vozila
Otvaranje mogunosti izgradnje novih raznovrsnih sadraja za stalno i povremeno
stanovanje po obodima centralne zone i na iroj teritoriji podruja naselja
Reenje infrastrukturnih sistema, naroito vodosnabdevanja, kanalizacione mree i
gasne mree
Ostvariti vezu Banje sa rekom Zapadnom Moravom.24

S obzirom da je GUP Vrnjake Banje kao strateki dokument usvojen 2005 godine, jedan
broj ciljeva koje on predvia je ve realizovan ili je u procesu realizacije.
Tako je do sada definisan potez glavnog banjskog parka koji je 2007 stavljen pod zatitu,
a tokom 2011 godine je zapoeta detaljna rekonstrukcija jednog njegovog dela. U jednom delu
parka koji je bio neiskorien je napravljen Japanski vrt, renovirano je deije igralite i
postavljena vetaka stena. Takoe, zapoeti su radovi na novoj crkvi lociranoj u centru Vrnjake
Banje i otvoren je savremen javni toalet. Tokom 2008 godine zavrena je izgradnja sportske hale
na potezu Energotehnik to je znaajno obogatilo sportsku ponudu Vrnjake Banje. Ipak, dosta
ciljeva i smernica predvienih GUP-om jo nisu realizovani i treba ih realizovati u blioj ili daljoj
budunosti.
4.3.

Osnove Programa razvoja Vrnjake Banje 2005-2015 godine

Drugi strateki vaan dokument za odrivi razvoj Vrnjake Banje je Program razvoja
Vrnjake Banje.
Prema dugoronoj koncepciji ureenja i organizacije prostora osnovni potencijal daljeg
razvoja Vrnjake Banje prestavljae kvalitetne lekovite vode, strateka opredeljenja razvoja
turistike privrede (posebno razvoj visoko komercijalnog turizma). Osnovna karakteristika daljeg
razvoja Vrnjake Banje odnosi se na stvaranje uslova koji e doprineti uspostavljanju
mehanikog demografskog rasta i strukturne transformacije privredne aktivnosti (sa preteno
privredno- industriskim na dominantno proizvodno uslune i komercijalne delatnosti).
U cilju urbanistikog i prostornog ureenja prema definisanim koncepcijama i ciljevima
razvoja privredne, saobraajno-komunalne i drutvene infrastrukture, neophodno je doneti
24

Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje 2005-2021

62

detaljne regulacione planove za zonu 1 , zonu 2 , zonu 3 i zonu 4, a za pojedine komplekse u

okviru pojedinih podcelina i urbanistike projekte. Naime , GUP Vrnjake Banje u pogledu
prostorne organizacije proizvodnih delatosti, podelio je optinsku teritoriju na zone za turistiku
namenu i zonu za proizvodnu i industrisku namenu koja se nalazi periferno u odnosu na uu
banjsku i stambenu zonu.
Zona 1 sa svojim podcelinama ini centralno jezgro Vrnjake Banje. Sve prostore
definisane u ovoj zoni u narednom periodu treba unaprediti , a naroito ukupni ambijent u
okviru koga treba da se uklope novi sadraji turizma i ugostiteljstva rekonstruisati zelene
povrine, peacke staze i rekreativne sadraje.
Zona 2 je takoe podeljena na tri podceline . Zona obuhvata deo zelenog prstena koji
treba da se formira oko Vrnjake Banje i taj prostor je planiran kao lokacija za komercijalne i
dopunske centre. Cela zona predvia se da ima vise funkcija: kao poljoprivredno zemljiste,
prostor za stambene i sportsko-rekreativne aktivnosti, zelele povrine lokacije javnih slubi
komercijalni i poslovni prostor .
Zona 3 je najvea i u okviru nje se nadovezuju meusobno jo tri podceline. Ovu zonu
sainjavaju industrijska i pojas poljoprivrednog zemljita , prostor oko Vrnjake reke sa parkom i
priobalnim zelenim kompleksom. Prostor je vienamenski predvien za ureenje: kao stambeni
prostor, ustanove drutvenog standarda sportsko-rekreativnog sadraja, hotela, zelenilo,
komunalne delatnosti , parking prostor i eventalno hipodrom .
Zona 4 obuhvata prostor izmeu magistralnog puta i Zapadne Morave i kao takva
podeljena je na etri podceline. Od puta prema reci iri se zeleni pojas, a zatim se predvidja
prostor za industriju, poljoprivredu i stanovanje. Dalje se nadovezuje prostor predvien za
poljoprivredu i seosko stanovanje, a priobalni deo inio bi pojas za turistike sadraje, prostor
rezervisan za zdrastvo, sportsko-rekreativni kompleks i etno selo .25
4.4.

Prioriteti ureenja prostora i zatite ivotne sredine

Koncepcijom organizacije i ureenja prostora na podruju Generalnog plana obezbeuju se

planska reenja i uslovi za:
- celishodno i racionalno ureenje i koriewe graevinskog zemljita - odreivanjem
graevinskog reona za javno i ostalo graevinsko zemljite i reimom zatite i korienja
neizgraenog, poljoprivrednog i prirodno nepogodnog zemljita za izgradnju
- funkcionalnu, racionalnu i realnu organizaciju naseljskih namena, mrea i objekata, pri
emu se pravilima regulacije i uslovima za izgradnju, omoguava uspostavljanje urbanog
reda u zasnovanim i planiranim prostornim celinama
- potpuno, pouzdano i racionalno komunalno opremanje svih naseljskih namena i
potroaa
25

Program razvoja optine Vrnjaka Banja 2005-2015 godine, str.88

63

funkcionalno i rangirano regulisanje saobraaja na podruju plana - sa povezivanjem sa

susednim i irim prostorima
- zatitu i unapreivanje kulturnih i ekolokih vrednsoti
- usklaivanje diskontinuiteta, nastalim neplanskom i bespravnom izgradnjom sa
prioritetima u razreavanju problema i promena u prostoru - u skladu sa novim uslovima
urbanistikog tretmana u odnosima javnih dobara i privatnog vlasnitva.
U skladu sa ovim ciljevima - u uslovima usporenijeg demografskog rasta i transformacije
aktivnosti stanovnitva (iz proizvodno-industrijskih u proizvodno-uslune i komercijalno-uslune
delatnosti i druga zanimanja), koncpecijom razvoja se obezbeuju planska reewa za oko 18.890
stanovnika i oko 5.000 zaposlenih na podruju Generalnog plana do 2021. godine.
U skladu sa ciljevima strategije razvoja u neposrednom - narednom i dugoronijem periodu
do 2021. godine, Generalnim planom Vrnjake Banje se utvruju:
a) Koncepcija organizacije i ureenja prostora sa:
- granicama Generalnog plana i
- osnovnom namenom prostora - sa graevinskim zemljitem i preovlaujuim namenama
i funkcijama u okviru uslovno izdvojenih prostornih i urbanistikih celina.
b) Pravila ureenja prostora za:
- generalna urbanistika reenja za javne nemene i objekte javnog interesa, odnosno
ostale naseljske namene banjskog znaaja i posebnog interesa - sa prikazom plana
namena i bilansa povrina
- generalna urbanistika reenja saobraaja i komunalne infrastrukture i
- mere i uslovi zatite postojeih i planiranih namena i sadraja, kulturno-istorijskih i
prirodnih vrednosti i ivotne sredine.26
Dalje se GUP-om utvruju prioriteti ureenja prostora javnog graevinskog zemljita te
se u tom cilju definiu sledee kategorije:
1. Skupu javnih povrina za objekte i aktivnosti od opteg interesa pripadaju sledee namene
prikazane i planirane u prilogu Generalnog plana:
- Komunalne delatnosti i infrastrukturne povrine
- Sport, sportski objekti i kompleksi
- Groblja
- Deije ustanove
- Osnovne kole
- Oblast obrazovanja standardni nivo
- Ustanove primarne medicinske zatite
- Specijalizovana zdravstvena zatita
- Specijalizovani centri
- Kultura

26

Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje 2005-2021 str.7

64

2. Skupu javnih povrina za parkove i javno zelenilo pripadaju sledee namene prikazane i
planirane u prilozima Generalnog plana:
- Parkovi
- Park ume
- Priobalno zelenilo
- Zatitno zelenilo i drugo.
3. Skupu javnih povrina za saobraaj pripadaju sledee namene prikazane i planirane u
prilozima Generalnog plana:
- Saobraajna mrea
- Saobraaj i saobraajne povrine
4. Skupu javnih povrina za vodene povrine i retenzije pripadaju sledee namene prikazane
i planirane u prilozima Generalnog plana
- Vodne povrine
to se tie detaljnije razrade prostornih povrina vezanih za turizam Vrnjake Banje,
GUP-om se predvia ureenje sledeih celina:
Kompleks visokokomercijalne ponude Vrnjake Banje koji obuhvata glavno banjskoleilino jezgro sa najviom izgraenosti (planske i spontane) i ureenosti banjsko-leilinih i
hotelskih sadraja. Radikalne promene u ovom tkivu nisu mogue ve se njegovo unapreenje i
ouvanje zasniva na moguoj rekonstrukciji.
Kompleks sporta i rekreacije gde se predvia da je najvaniji centar ovog kompleksa SRC
Raj. Ovaj prostor po planu obuhvata sportski centar, teniski centar i jahaki centar. Takoe je
planirana izgradnja apartmanskog sportskog sela.
Pojas zelenog izletniko-etalinog prostora nastavlja se iz pravca Goa Vrnjakom rekom
kroz glavnu etalino-komercijalnu zonu i dalje dolinom ove reke do ulivanja u Zapadnu Moravu.
to se tie infrastrukturnog sistema saobraaj i razvoj saobraajne mree na osnovu
novog koncepta koji podrazumeva rekonstrukciju postojeih i formiranje novih saobraajnica
stvarajui sistem prstenova.
to se tie dugoronog snabdevanja vodom podruija Vrnjake Banje ono je definisano
ureenjem izvorita na planini Go, u regionu Zapadne Morave, a takoe je predvieno i
kanalisanje atmosferske vode i kanalizacije.
to se tie energetske mree javljaju se tri vida potroaa: domainstva, industrijski
potroai i opti potroai. Takoe, GUP-om su definisani dalekovodi, trafo stanice i koridori
nadzemne i podzemne kablovske mree.
to se tie zatite ivotne sredine GUP predvia preporuke za tednju energije,
energetsku efikasnost i korienje obnovljivih izvora energije: Za obezbeenje energetskih
potreba postojeih objekata i planirane izgradnje novih objekata predvienih Generalnim
planom Vrnjake Banje, kao osnovno energetsko gorivo predvien je zemni gas, tako da je
obezbeen prikljuak na gasovodnu mreu Srbije. Ovim e se dobrim delom reiti problem
65

zagaenja i poboljati kvalitet vazduha u zimskom periodu, to je od izuzetnog znaaja za razvoj

zimskog turizma.
Pored ovoga preporuuje se, da se na nivou SO Vrnjaka Banja donesu Program i
Strategija koji bi se odnosili na tednju energije, energetsku efikasnost objekata i korienje
obnovljivih izvora energije.
Postoje brojne mogunosti da se racionalizuje i smanji potronja energije u Vrnjakoj
Banji. Jedan od naina je projektovanje i izgradnja energetski efikasnih objekata, kao i
rekonstrukcija postojeih.
Primena obnovljivih izvora energije na podruju Vrnjake Banje je mogua, s obzirom da
postoje potencijali za njihovo korienje, i to pre svega energije sunca, vetra, biomase,
geotermalne energije, energije biogasa, toplotnih pumpi, malih hidro-sistema, otpadne toplote
itd. Svaki od ovih izvora ima svoje specifinosti i uslove pod kojima je njihovo koriewe
ekonomski opravdano.
Preporuuje se da se prilikom projektovanja novih objekata predvidi pasivno korienje
solarne energije i toplotnih pumpi, gde se god pokae da je to ekonomski opravdano.
Primena solarne i geotermalne energije za potrebe poljoprivrede, korienjem staklenika ima
potencijalno velike mogunosti. S obzirom da je poljoprivredno zemljite ovim Planom smanjeno
za oko 400 ha, primena ovog naina gajenja povra preporuuje se kao jedan od stratekih
ciljeva razvoja poljoprivrede. Ovo ujedno prua mogunost ukljuivanja privatnog kapitala, kako
u poljoprivredu tako i u energetski sistem.
Planom je predvieno da se svuda, gde to uslovi dozvoljavaju ispita mogunost instalacije
centralne pripreme sanitarne potronje vode. U tom smislu preporuuje se, posebno za hotelske
komplekse, gde god je to mogue, grejanje vode putem solarnih kolektora.
Reavanje energetskih problema u isto vreme je znaajno i sa ekoloke take gledita.
Preporuuje se smanjenje troenja fosilne energije sagorevanjem kako bi se spreila preterana
kontaminacija prostora, to je posebno znaajno za banjska mesta.27
4.5.

Prioriteti upravljanja razvojem turizma u Vrnjakoj Banji

to se tie prioriteta razvoja turizma u Vrnjakoj Banji Programom razvoja Vrnjake Banje je
definisano da je osnovni prioritet promocija razvoja turizma u Vrnjakoj Banji zasnovanog na
konceptu odrivosti, a u skladu sa meunarodnim standardima kvaliteta.
Na osnovu iznetih analiza u Programu razvoja Vrnjake Banje zakljuak je da atraktivnost
predstavlja vaan faktor od koga zavisi uspeh jedne turistike destinacije. Razvoj atraktivnosti
podrazumeva primenu marketing tehnike i metoda to je uslov uspeha destinacije kao
turistikog proizvoda. Uzimajui u obzir turistike potencijale i osnovne tendencije u
meunarodnim turistikim tokovima, Vrnjaka Banja ima sve preduslove za dalji razvoj sledeih
vidova turizma:
- Zdravstveno-rekreativni
- Lovni
- Tranzitni
27

Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje 2005-2021, str.49

66

Sportsko-rekreativni
Kongresno-kulturno-manifestacioni
Ruralni (etno-eko)
Izletniko-boravini turizam.28

Da bi se podstakla nova preduzetnika inicijativa na polju turizma u lokalnoj zajednici,

neophodno je definisati buduu strategiju razvoja i stvoriti povoljne uslove za rad individualnih
preduzetnika. Balans u oceni meusobnog interesa turista i okruenja mora da uzme u obzir
efekte i koristi interesa turista u formi prihoda koji se ostvaruju i izdataka za zatitu i
unapreenje turistikih podruija (atraktivnosti).
Uspean marketing atraktivnosti se bazira na:
- Koncentrisanju panje na odreene trine mete
- Diferenciranju proizvoda i usluga
- Primeni konzistentnog stratekog planiranja
- Permanentnom istraivanju trita
- Fleksibilnoj organizaciji i uvaavanju vizije
Specifini ciljevi koji bi se ostvarili primenom ovog marketing koncepta bi bili:
- Razvoj turizma kao industrijske grane
- Ukljuivanje turistikog potencijala optine u promociju ire regije
- Unapreenje kvaliteta usluga u skladu sa meunarodnim standardima
Indikatori ostvarenja ovih ciljeva bi se mogli kvantifikovati kroz:
- Godinji porast ukupnog broja turista i njihovu strukturu
- Devizni priliv
- Uee dohotka od turizma sa 20% u dohotku optine
- Broj novostvorenih radnih mesta u sektoru turizma
- Broj novih turistikih atrakcija
- Visinom investicija u razvoj smetajnih kapaciteta
- Broj ureenih staza
- Procena poveanja broja stranih posetilaca i noenja
- Procena poveanja prosenog zadravanja i potronje turista.
Mere koje bi se sprovodile da bi se ostvarili definisani specifini ciljevi su:
-

28

Izmena strukture turistikog prometa kroz unapreenja u skladu sa trinim

domaim i inostranim trendovima u turistikoj tranji, unapreenje postojeih
infrastrukturnih i smetajnih kapaciteta, obezbeenje zatite prostora od rastueg
broja posetilaca i podrka veem ukljuenju privatnog sektora u turistike tokove.

Program razvoja optine Vrnjaka Banja 2005-2015 godine, str. 89

67

Razvoj postojeih i novih turistikih sadraja kroz usklaivanje sportsko-rekreativnog

sadraja, obezbeenje komplementarnosti turistike, kulturne i sportske ponude,
valorizaciju eleznike pruge u novu turistiku atrakciju, informatiku ponude
trinom plasmanu kroz savremene vidove komunikacija, stvaranje profila Vrnjake
Banje kao elitnog banjskog turistikog mesta, osmiljavanje najmanje jedne turistike
manifestacije koja moe da privue najmanje 50 000 posetilaca u jednom danu.

irenje lepeze turistikih kapaciteta koje bi se ostvarilo ukljuivanjem zainteresovanih

svetskih hotelskih lanaca, modernizaciju i rekonstrukciju postojeih smetajnih
kapaciteta, podizanje i irenje asortimana ponude u samim smetajnim objektima,
jaanje ponude smetaja u seoskim sredinama i vilama u gradskoj sredini, izgradnja i
modernizacija postojeih banjskih pansiona i odmaralita.

Maksimiziranje turistikih tokova u svim sezonama kroz proirenje atraktivnih

sadraju za veu vanpansionsku potronju, osmiljavanje ponude za sezonske
specifinosti, izlazak na reku i vee korienje planina u okruenju, ukljuivanje
Vrnjake Banje u turistike tokove Kopaonike regije i integrisan razvoj zimskog
sportsko-rekreativnog turizma, unapreenje sportskog kompleksa u Ruincima.

Prostorna, urbanistika i infrastrukturna usklaenost koja bi se realizovala

podsticanjem razvoja ekoloke infrastrukture i servisa u zatienim podruijima,
zaustavljanjem urbanizacije ueg banjskog jezgra, proirenjem zelenih povrina,
iskoriavanjem potencijala dva aerodroma u blizini Vrnjake Banje, opremanjem
saobraajne i turistike signalizacije u optini, veim iskorienjem putne
infrastrukture u cilju povezivanja sa okolnim kulturno-istorijskim i rekreativnim
potencijalima.

5. PRAVCI RAZVOJA SPORTSKOG TURIZMA U VRNJAKOJ BANJI

5.1.

Trendovi razvoja sportskog turizma u svetu

Strateko planiranje predstavlja kljuni okvir razvoja sportskog turizma. Sportski trendovi u
svetu se kreu u pravcu poveanja razvoja individualnih sportova u odnosu na kolektivne,
razliitost oblika uea u sportskoj aktivnosti, poveanje sportskih disciplina i hibridne discipline
ve postojeih sportova, prilagoavanje sportske aktivnosti gradskom nainu ivota i poveanju
uea atraktivnih sportova u prirodnom okruenju.29
Ako posmatramo PEST analizu na svetskom nivou dolazimo do sledeih zakljuaka u razvoju
sportskog turizma:
Ekonomski trendovi se pod uticajem globalizacije kreu u pravcu pribliavanja turizma,
rekreacije, sporta i zabave. U tom procesu mediji igraju znaajnu ulogu. To nije nikakvo
29

T.Hinch, J.Higham, Sport tourism-Development, Cromwell Press, 2004, str. 192

68

iznenaenje budui da mediji istorijski dugo vremena prate sport. Sve znaajnija korist od
sportskih manifestacija, pored destinacije gde se odravaju sportska takmienja, bie i za kue
koje vre prenose i to ne samo popularnih sportova, ve i sportova koji su manje zastupljeni, a
neobini i atraktivni.
Politiki trendovi se kreu ka promeni balansa politikih uticaja. Sve je vie Azijskih i Afrikih
zemalja koje se ukljuuju u velike sportske dogaaje i postaju znaajne destinacije u oblasti
sportskog turizma na globalnom nivou.
Socijalno-demografski trendovi se kreu u pravcu prilagoavanja sportske ponude prema
godinama i potrebama odreenih ciljnih grupa turista. Tako se ponuda kree od ekstremnih
sportova u prirodnom okruenju do manje zahtevnih fizikih aktivnosti u klasinim sportskim
okruenjima. Turistika populacija e biti svesnija zdravog ivota, tako da e se sportske
aktivnosti bazirati na ouvanju zdravlja vie nego na njegovom ugroavanju, to donose
ekstremni sportovi.
Tehnoloki trendovi su trajno izmenili lice sporta i turizma. Poveali su sportske mogunosti
sa jedne strane i obogatili turistika iskustva sa druge. Tehnologija e u budunosti da izbrie
liniju izmeu sporta i turizma. Primeri za ova poboljanja su on-line praenja sportskih deavanja
putem mobilnih telefona, njihovo komentarisanje i pasivno uee. Sa druge strane poveava se
svest o sportskim objektima koji se grade u skladu sa prirodom i njenom zatitom. Unapreena
je izgradnja sportskih tematskih parkova i sportske aktivnosti koje su se do skora samo vrile u
prirodi sada su dostupne i u urbanim sredinama (npr. sportsko penjanje na vetakoj steni).
Sa druge strane, sportski menaderi e morati da prihvate razliite sportske dogaaje i
njihov znaaj za razvoj turistike destinacije. Aktivni sportski turizam se pojavljuje kao znaajno
polje potencijalnog rasta turistikog prometa i treba mu posvetiti panju ukljuivanjem novih
atraktivnih sportova u ponudu destinacije. Na osnovu ovoga treba razvijati razliite strategije
pristupa tradicionalnim sportovima u odnosu na alternativne. Takoe, treba posvetiti panju tzv.
nostalgija turizmu, to jest turizmu koji se vri u svrhu obilaska sportskih muzeja i sportskih
stadiona radi evociranja uspomena na sportske uspehe ostvarene u njima.
5.2.

Pravci razvoja sportskog turizma u Vrnjakoj Banji

Pre nego to se postave mogui pravci razvoja sportskog turizma u optini Vrnjaka
Banja, a na osnovu vaeih razvojnih stratekih dokumenata, moramo naglasiti injenicu da je
ulaganje u sportsku infrastrukturu finansijski isplativo tek na dugoronom nivou, ali drutvenoj
zajednici prua jedan razvojni, nefinansijski efekat koji je nekada znaajniji od finansijske
isplativosti. Ipak, u ovakvu strukturu treba oprezno ulagati i u zavisnosti od mogunosti njene
eksploatacije. esto se deava paradoksalna situacija da usled loih finansijskih procena sportski
objekti se samo naprave, a prenebregne se injenica o trokovima njihovog odravanja, koji su
esto fiksni, nezavisni od eksploatacije, to dovodi do propadanja istih. Sa druge strane, mora se
posmatrati i njihova raznovrsnost, jer u mestima gde ne postoji realna tranja za vie identinih
sportskih objekata suvino je ulagati u njih, upravo zbog visokih trokova njihovog odravanja.
Princip raznovrsnosti sportskih objekata u ovom sluaju je prihvatljiviji upravo zato to
zadovoljava potrebe razliitih sportova, sportskih klubova i pojedinaca kao i irih narodnih masa
i rekreativaca.
69

5.2.1. Vizija razvoja sportskog turizma

Upravo na ovom principu treba zasnivati razvoj sportskog turizma optine Vrnjaka Banja
ija bi vizija trebala da se zasniva na stvaranju kompleksa sportskih objekata koji mogu da
zadovolje najraznovrsnije grupe korisnika koji u Vrnjaku Banju dolaze prevashodno zbog
sportskog turizma, ali pored toga dobijaju i kvalitetnu komplementarnu uslugu koja prati sport
kao vid turizma.
5.2.2. Ciljevi
Na bazi analiziranih internih snaga koje se zasnivaju pre svega na dobro razvijenoj mrei
sportskih objekata i sportskoj i turistikoj tradiciji destinacije, kao i slabosti koje se baziraju na
zastarelosti dela sportskih kapaciteta, visokih trokova odravanja kao i zastarele
komplementarne pratee ponude i eksternim ansama u vidu dobijanja donacija i sufinansiranja
od strane ministarstava na bazi kvalitetnih projekata i opasnostima u vidu razvoja sportske
infrastrukture konkurentnih destinacija i reavanja formalno-pravnih odnosa koji zahtevaju
donoenje adekvatnih zakonskih odredbi postavljaju se odreeni ciljevi ije ostvarenje dovodi
do realizacije vizije sportskog turizma Vrnjake Banje. Ciljevi nikako ne mogu biti apstraktna
kategorija nego moraju biti realni, merljivi, vremenski definisani, jasni i ostvarljivi.
Ciljevi ijom bi dugoronom realizacijom trebalo unaprediti sportski turizam kao vid
turizma u Vrnjakoj Banji su:
- Izgradnja novih i adaptacija postojeih sportskih objekata iji bi pokazatelji bili broj
novoizgraenih i adaptiranih sportskih objekata u narednom desetogodinjem
periodu
- Edukacija ljudskih resursa zaposlenih u sportskim organizacijama na teritoriji optine
ija bi se uspenost upravljakog kadra merila brojem uspenih i realizovanih
projekata iz oblasti sporta, a nieg menaderskog kadra na bazi inplementacije
iskustava drugih sportskih organizacija i smanjenja trokova organizacije i odravanja.
Vrlo bitan faktor u ostvarenju ovog cilja bili bi seminari iz oblasti sporta na kojima se
razmenjuju iskustva. Ljudski faktor je pri pruanju usluga nekada presudan, jer ne
postoji ni jedna organizacija ili projekat koji je mogue uspeno izvriti bez
kvalitetnog ljudskog kadra.
- Organizacija sportskih manifestacija dravnog i meunarodnog karaktera, kao i
stvaranje uslova za kvalitetne sportske pripreme. Pokazatelj realizacije ovog cilja bi
bio broj sportskih manifestacija od znaaja za optinu odranih u Vrnjakoj Banji u
periodu od deset godina, kao i broj istih sportskih klubova koji su na pripreme i
kampove doli u Vrnjaku Banju vie od jedamput u periodu od deset godina, kao i
ukupan broj klubova.
- Povezivanje i objedinjavanje turistike, medicinske, sportske i uslune ponude
Vrnjake Banje. Pokazatelj realizacije ovog cilja bi pre svega bio kvantitativni
pokazatelj broja sportista i sportskih ekipa koje dolaze u Vrnjaku Banju, njihov broj
noenja i prosena duina ostanka. Nosilac realizacije ovog cilja bi bila Turistika
70

organizacija Vrnjake Banje u saradnji sa hotelijerima i sportskim organizacijama, a sa

ovim podatcima bi bilo mogue pratiti trendove sportskog turizma. Pratei cilj bi,
takoe, bio dobijanje informacija o uslugama u oblasti sporta i smetaja kao i
prateim uslugama na jednom mestu putem jedinstvenog Info centra turistike
organizacije ili on line putem sajta.
Razvoj neiskorienih sportskih kapaciteta Vrnjake Banje. Pokazatelj realizacije ovog
cilja bi bila izgradnja sportskih objekata za sportove koji jo nisu zastupljeni u
Vrnjakoj Banji, a ona ima potencijale za njihov razvoj. Period realizacije ovog cilja je
takoe deset godina.

Odreeni preduslovi su neophodni da bi se stvorili uslovi za realizaciju ovih ciljeva. Pre

svega je neophodno izraditi dugoroni plan razvoja sporta sa definisanim planiranim sredstvima
koja bi se obezbedila od lokalne samouprave i sredstvima koja bi bila obezbeena od donacija i
drugih izvora. Neophodno je definisati prioritete i aktivnosti koje dovode do njihove realizacije,
kao i nosioce realizacije tih aktivnosti.
Obezbeenje kvalitetnih i odrivih projekata koji se tiu unapreenja i izgradnje
pojedinanih objekata, u skladu sa GUP-om i Planom razvoja optine, kao i edukacije u oblasti
sporta takoe je vaan preduslov.
Na kraju, ali ni malo manje bitno je i povezivanje lokalne samouprave i sportskih
organizacija sa resornim ministarstvima i sportskim savezima na realizaciji ciljeva.

5.2.3. Aktivnosti
Planirane aktivnosti koje bi bile sprovedene na realizaciji ciljeva su:
- Investicije u izgradnju balon hale neophodne za rekreativne sportiste. Hala bi bila
koriena tokom zime i leta za mali fudbal i tenis
- Investicije u izgradnju klizalita sa vetakim ledom koje bi poboljalo ponudu u
zimskoj sezoni, a koristilo bi se i tokom leta kao svojevrsna atrakcija
- Investicije u izgradnju zatvorenog bazena
- Investicije u izgradnju trim staze od sportske hale do SRC Raj, kao i trim staze kod
Borjaka
- Investicije u izgradnju skijanice kod ski staze na Go
Prilikom rekonstrukcije i adaptacije postojeih sportskih objekata potrebno je usmeriti se
na sledee dugorone aktivnosti:
- Sreivanje objekta olimpijskog bazena koji bi nakon sreivanja dobio nove
svlaionice, restoran, Wellness deo, saunu, prostorije za masau.
- Sreivanje kompletnog filterskog postrojenja olimpijskog bazena
- Buenje bunara za dovod vode do filterskog postrojenja, za ta postoje prirodni
uslovi
- Sreivanje jednog fudbalskog terena na SRC Raj i njegovo prilagoavanje zimskim
pripremama. Ovo obuhvata nasipanje terena ljakom ili izrada vetake trave
71

Sreivanje sistema za polivanje na SRC Raj u dve faze. Prva faza: sreivanje
izvorita, a druga faza: izrada modernog sistema za polivanje trave
Ograivanje kompleksa na mestima gde je to neophodno
Kompletno sreivanje atletske staze i njeno presvlaenje gumiranom podlogom
tartanom ili slino
Kompletno sreivanje svlaionica i pomonih prostorija
Nabavka neophodne i nedostajue mehanizacije za neometan rad
Nabavka klimatizacionog sistema u sportskoj hali
Nabavka topova za sneg na ski stazi, reavanje dopremanja vode za topove i
sreivanje staze
Nabavka novog tabaa za sneg

Aktivnosti koje bi se ticale usavravanja ljudskih resursa bi se pre svega zasnivale na

seminarima i obukama za lica zaduena za upravljanje i realizaciju sportskih projekata, kao i
aktivnosti na unapreenju saradnje sa drugim sportskim centrima preko sportskih unija i
preuzimanja njihovih pozitivnih iskustava u realizaciji organizacionih problema.
to se tie aktivnosti na organizaciji takmienja neophodno je napraviti to bolje
kontakte sa nadlenim sportskim savezima, prezentirati prednosti i mogunosti sportskih
objekata u Vrnjakoj Banji i ostvariti podrku lokalne samouprave.
Takoe, neophodno je nabaviti nedostajuu sportsku opremu, pre svega za borilake
sportove u kojoj sportska hala oskudeva.
Da bi bile zadovoljene i druge potrebe, pored sportskih, a javljaju se kod korisnika usluga
sportskih objekata, neophodno je izvriti aktivnosti na unapreenju ponude ugostiteljskosmetajnih kapaciteta Vrnjake Banje koji su u neposrednoj blizini sportskih objekata, njihovo
prilagoavanje potrebama sportista, povezivanje sa spa i wellness kao i medicinskom ponudom
Vrnjake Banje i njihovo integralno prezentiranje i promovisanje putem Turistike organizacije i
drugih nosilaca ponude na sajmovima i u medijima. Primer uspene realizacije ovih aktivnosti bi
bilo sreivanje smetajnog kompleksa Borjak-Rekreaturs u sklopu olimpijskog bazena, njegova
modernizacija i prilagoavanje sportovima na vodi. Takoe, ovo se odnosi i na sreivanje
smetajnog kompleksa Beli Izvor na Gou koji ve sadri sportske terene u svom sastavu, a
nalazi se u blizini ski staze.
Aktivnosti u razvoju neiskorienih sportskih potencijala Vrnjake Banje bi se pre svega
bazirale na:
- Pravljenje staza za nordijsko skijanje na Gou, za ta ova planina zbog svoje visine
ima vee potencijale u odnosu na alpsko skijanje
- Sreivanje planinarskih staza i razvoj planinarstva i sportova koji ga prate, pre svega
orijentiringa i penjanja na prirodnim stenama, za ta postoje uslovi na Gou
- Razvoj sportskog penjanja za koji Vrnjaka Banja ima odline infrastrukturne uslove
- Razvoj planinskog biciklizma
- Razvoj sportskog ribolova na Zapadnoj Moravi
72

Izgradnja golf terena u blizini Zapadne Morave, to bi predstavljalo posebnu

atraktivnost ako se uzme u obzir da ovaj sport ima svoje pristalice irom Evrope i
Sveta.

Sve prethodno navedeno bi Vrnjakoj Banji omoguilo zavidan dugoroni razvoj

sportskog turizma i dugorono poveanje turistikog prometa uopte, kao i unapreenje ne
samo sportske nego i drugih komplementarnih vidova ponude. Takoe, pravilnim korienjem
resursa i raznovrsnou sportske ponude i sportskih objekata bi se poveala njihova pojedinana
iskorienost i na taj nain smanjili visoki trokovi odravanja. Neophodno je i pravovremeno
strateko investiranje u poboljanje sportske ponude i nakon projektovanog desetogodinjeg
perioda, budui da su investicije u rekonstrukciju sportskih objekata mnogo vie kada se oni
zapuste nego kada se u njih redovno ulae.
Sa druge strane, pored razvoja sportskog turizma, na ovaj nain se stvaraju uslovi i za
pravilan razvoj dece i omladine na teritoriji optine, budui da bi iste objekte koristili i lokalni
sportski klubovi preko kojih bi se razvijao sport na nivou lokala.

ZAKLJUAK
Naunim pristupom kojim su u ovom radu definisane tenje modernog turizma, njegovog
razvoja i razvoja sportskog turizma kao vida turizma, odnos koji on ima u Srbiji i turistikim
destinacijama u granicama Srbije, te predvianjima kako e se dalje razvijati u budunosti na
bazi inostrane i domae literature moemo izvesti odreene kvantitativne i kvalitativne
zakljuke.
Prethodno izneta miljenja o pravcima razvoja turizma, kao i o pravcima razvoja turizma
Vrnjake Banje i njenim usklaivanjem sa tendencijama humanizacije turizma treba shvatiti kao
dugoroan pristup razvoja. Ukupne tenje za promenom pristupa razvoja turizma u cilju
prihvatanja osnova razvoja koji ukljuuje potovanja drutvenih i potreba okruenja sadanjih i
buduih generacija, predstavljene su konceptom odrivog razvoja turizma.
Turizam svakako dvojako utie na turistiku destinaciju. Sa jedne strane to je sredstvo za
ostvarenje prihoda po vie osnova i promocije turistike destinacije to sveukupno doprinosi
razvoju i poboljanju standarda turistikog mesta, dok, sa druge strane, turizam moe
devastirajue da utie na destinaciju kroz unitavanje kulturnih dobara, zagaenje ivotne
sredine, loa graevinska i infrastrukturna reenja iji je cilj ne razvoj turizma nego sticanje brze
dobiti, te kroz neplansku i prekomernu gradnju turistikih kapaciteta.
Modern pravci razvoja turizma favorizuju koncept odrivog turizma, koji je upravo
stvoren da bi se prevazili ovi problemi i uskladio rast i razvoj, kao i ponuda turistike destinacije
73

sa prirodnim okruenjem u kome destinacija egzistira. Tako je danas sve vei akcenat na
alternativnim izvorima energije neophodnim za funkcionisanje destinacije i ivot u njoj. Sve je
vei stepen korienja geotermalnih voda, biomase, gasa, snage vetra, snage vode i sunca. To su
izvori koji se ujedno dok se troe istovremeno i obnavljaju.
Kada govorimo o Vrnjakoj Banji kao turistikoj destinaciji moramo spomenuti da ona
funkcionie u raznovrsnom prirodnom okruenju. U njenoj blizini je planina Go sa preko 140
izvorita pijae vode, a sa druge strane je reka Zapadna Morava. Sama Vrnjaka Banja je upravo
svoju turistiku popularnost stekla na prirodnim, mineralnim lekovitim vodama i svoj celokupan
razvoj duguje tim izvoritima i razvoju zdravstvenog turizma dugom preko 140 godina.
Danas je Vrnjaka Banja pored zdravstvenog razvila i druge popularne vidove turizma:
kongresni, manifestacioni, sportski, rekreativni, izletniki i obogatila svoju ponudu. Takoe,
primetno je da je period nakon 80-ih godina XX veka bio prilino nepovoljan za razvoj turizma u
Vrnjakoj Banji, najvie usled raspada zemlje, ratnih deljstava, sloma ekonomije i osiromaenja
stanovnitva i gubitka tradicionalnih trita u vidu nekadanjih republika SFRJ. Sve ovo je
doprinelo zastarenju hotelskih kompleksa, njihovom neadekvatnom odravanju i zastareloj
ponudi destinacije.
Nakon tog perioda pojavio se period ekspanzije u izgradnji pre svega stambenih jedinica i
apartmanskih naselja. Veoma esto je ova izgradnja bila neplanska i neracionalna u odnosima
prema potrebama tranje. Pojavio se problem prekomernog korienja centralne banjske
promenade za zabavne manifestacije, a to je istovremeno i zona glavnih banjskih hotela. Na
kraju, kao veliki problem javio se odlazak u steaj privatizovanog autoprevoznog preduzea to
je otealo dolazak do Vrnjake Banje, kao i kvalitet prevoza.
Ipak, paralelno sa ovim procesima Vrnjaka Banja se razvijala u skladu sa stratekim
dokumentima razvoja turizma Republike Srbije, kao i sa lokalnim stratekim razvojnim
dokumentima: Generalnim urbanistikim planom Vrnjake Banje 2005-2021 i Programom
razvoja optine Vrnjaka Banja 2005-2015, a sve u skladu sa principima odrivog turizma i zatite
ivotne sredine.
Danas Vrnjaka Banja predstavlja moderan zdravstveni centar sa ponudom wellness i
aqua centara, irokom lepezom smetajnih i ugostiteljskih kapaciteta i velikim brojem atrakcija.
Ureene su parkovske povrine, napravljen Japanski vrt , ureuje se reno korito
Vrnjake reke kao etalina zona prema Zapadnoj Moravi, sadraj je obogaen sportskorekreativnom ponudom u prirodi (vetaka stena, deije igralite, mini-pi teren), a cela optina
je gasifikovana, to je smanjilo korienje fosilnih goriva.
to se tie sportskog turizma kao vida turizma, poreenjem saznanja do kojih su doli
eminentni inostrani istraivai iz oblasti sportskog turizma, granama njegovog razvoja i daljeg
unapreenja moemo utvrditi da je sportski turizam na dosta veem stupnju razvoja u svetu
nego kod nas, u tom smislu da prua veu raznovrsnost sportskih aktivnosti i belei vee
prihode.
Sa druge strane, prepoznatljive su odreene tendencije praenja modernih svetskih
trendova sportskog turizma i u Srbiji, a i u Vrnjakoj Banji, kao destinaciji koja se nalazi u Srbiji.
Ovo se pre svega odnosi na unapreenje ponude sportskih atraktivnosti i sportova koji nisu
tradicionalni kao to su sportsko penjanje, planinska orijentacija, hajking, streliarstvo i drugi za
74

koje su u Vrnjakoj Banji izgraeni sportski kapaciteti i postoje klubovi koji se ovim sportovima
struno bave.
to se tie tradicionalnih oblika sportskih aktivnosti, Vrnjaka Banja ima izuzetno dobro
razvijenu mreu tih objekata i dugu tradiciju organizacije sportskih manifestacija. Pored ovoga
postoje i smetajni i ugostiteljski kapaciteti koji zadovoljavaju specifine potrebe sportista za
smetajem, odmorom i ishranom, kao i strune zdravstvene slube koje mogu da prue usluge iz
oblasti sportske medicine i sportskih zdravstvenih programa, na ta se danas stavlja akcenat i u
svetu.
Vrnjaka Banja, kako je prethodno navedeno, raspolae sa izuzetnim prirodnim i
klimatskim karakteristikama za razvoj alternativnih sportskih disciplina i organizaciju sportskog
treninga. Ovde se pre svega misli na neiskoriene potencijale planine Go za planinarstvo,
orijentiring, slobodno penjanje, nordijske skijake discipline i neke vidove ekstremnih sportova
kao to je paraglajding. Sa druge strane, tu je neiskorien potencijal reke Zapadna Morava koja
je pogodna za jedriliarstvo, regate i neke sportove na vodi.
Ipak, ideje o izgradnji golf terena koje postoje u Vrnjakoj Banji nam govore da ovo
mesto ipak prati sportske trendove i pokuava da se uklopi u njih shodno materijalnim i
saznajnim mogunostima.
Medijski i marketinki znaaj sporta je odavno prepoznat u Vrnjakoj Banji, pa smo mogli
da uoimo da je ovo mesto imalo veliki medijski publicitet za sportske dogaaje koji su se
odravali u njemu, a sve je to doprinelo na prepoznatljivosti samog turistikog mesta. Poslednji
primer ovoga je i dodela imena sportskoj hali Vlade Divac, kao i muzej ovog koarkaa unutar
nje, to nam govori da se vodilo rauna i o razvoju nostalginog turizma i promociji istorije
sportskih objekata u Vrnjakoj Banji.
Sa druge strane, veliki problem u organizaciji sportskog turizma na lokalnom nivou
predstavlja nedostatak strune literature iz ove oblasti i sporo prihvatanje trendova i njihova
implementacija, kao i veliina mesta koja nije atraktivna za organizaciju velikih meunarodnih
sportskih dogaaja. Utisak je da se moderna stremljenja sportskog turizma prate individualno,
haotino i nedovoljno strateki razvojno, mada postoje inicijative koje se kreu u dobrim
pravcima.
Iz svega prethodno navedenog izraeno je da Vrnjaka Banja ima:
- Tradiciju turizma dugu preko 140 godina
- Geografske, prirodne i klimatske karakteristike pogodne za razvoj sportskog turizma
- Smetajne i ugostiteljske kapacitete neophodne za smetaj sportista
- Zdravstvene kapacitete i struno osoblje znaajno za podrku u sportskom
trenanom procesu i relaksaciji
- Dobro razvijenu i raznovrsnu mreu sportskih objekata
- Viedecenijsko iskustvo i kadrove za organizaciju sportskih manifestacija, priprema,
kampova, turnira, utakmica, sportskih igara, kao i seminara iz oblasti sporta
- Odline uslove za organizaciju velikih sportskih meunarodnih takmienja mlaih
kategorija, kao i dravnih prvenstava u razliitim sportovima
- Izraen sve vei znaaj sportskog turizma u turistikom prometu destinacije

75

Takoe, Vrnjaka Banja ima uslove za dalji razvoj sportskog turizma kome se jo vie daje
na znaaju u budunosti, shodno usvojenim stratekim planovima razvoja mesta. Da bi se dalje
pratili moderni trendovi razvoja sportskog turizma i dalo se na jo veem znaaju neophodno je
edukovati sportske i turistike radnike na lokalnom nivou i pratiti i preuzimati pozitivna iskustva
iz oblasti sportskog turizma koja se deavaju u okruenju.
Povoljan prirodni i klimatski faktor, kao i tradicija koju Vrnjaka Banja poseduje moe biti
zanemaren i neiskorien ukoliko se ne prate savremeni sportski trendovi i ne ide u korak sa
njima.

LITERATURA
1.
2.
3.
4.

Baki, O. Marketing u turizmu, Unirvezitet Singidunum, 2010

Blagajac, M. Teorija sportske rekreacije, Beograd, 1994
Bubanj, B. Rekreacija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2005
ai, K. Poslovanje hotelskih preduzea, Unirvezitet Singidunum,
2010
5. erovi, S. Strategijski menadment u turizmu, Unirvezitet
Singidunum, 2009
6. Elakovi, S. Sociologija slobodnog vremena i turizma, Ekonomski fakultet Beograd, 2006
7. Generalni urbanistiki plan Vrnjake Banje, Zavod za urbanizam Beograd, 2005
8. Grupa autora, Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu,Unirvezitet
Singidunum, 2009
9. Grupa autora, Principi ishrane i rekreacije, Unirvezitet Singidunum,
2009
10. Grupa autora, Vrnjaka Banja na poetku XXI veka, Kulturni Centar,
2008
11. Hinch, T. Higham, J. Sport and tourism-Globalisation, mobility and identity, Elsevier Ltd,
2009
12. Hinch, T. Higham, J. Sport tourism development, Cromwell Press,
76

2004
13. Maksin-Mii, M. Turizam i prostor,Unirvezitet Singidunum, 2007
14. Mallen, C. Adams, L.J. Sport, resreation and tourism event management, Elsevier Ltd,
2008
15. Mikalaki, M. Sportska rekreacija, Fakultet fizike kulture Novi Sad,
2005
16. Milosavljevi, M. Marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001
17. Pike, S. Destination marketing organizations, Elsevier Ltd, 2004
18. Popesku, J. Menadment turistike destinacije, Singidunum, 2011
19. Program razvoja optine Vrnjaka Banja, Republiki zavod za razvoj,
2005
20. Richie, B.W, Adair, D. Sport tourism-Interrelationships, impacts and issues, Channel View
Publications
21. Spas and the global wellness market: Synergies and opportunities,
2010
22. Stankovi, S. Vrnjaka Banja-Turistiko-geografska monografija,
Beograd, 1994
23. Strategija turizma Republike Srbije - I fazni izvetaj, Horwath Consulting Zagreb,
Ekonomski fakultet Beograd, 2005
24. Strategija turizma Republike Srbije - II fazni izvetaj, Horwath Consulting Zagreb,
Ekonomski fakultet Beograd, 2006
25. The global spa economy 2007
26. Turistiko-sportski centar Vrnjaka Banja, Vodi kroz Vrnjaku Banju,
2008
27. Unkovi, S. Zeevi, B. Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2009
28. Weaver, D. Sustainable tourism-Theory and practice, Elsevier Ltd,
2006
29. Weed, M. Bull, C. Sport tourism-Participants, policy and providers, Elsevier Ltd,
2009
30. Wellness tourism and medical tourism: Where do spas fit?
31. ivkovi, R. Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Unirvezitet Singidunum,
2009
32. HTP Fontana Vrnjaka Banja, www.htpfontana.com
33. Optina Vrnjaka Banja, www.opstinavrnjackabanja.com
34. Republiki zavod za statistiku, Beograd, www.stat.gov.rs
35. Specijalna Bolnica Merkur Vrnjaka Banja, www.vrnjcispa.rs
36. Sportski Centar Vrnjaka Banja, www.scvrnjackabanja.rs
37. Turistika Organizacija Vrnjaka Banja, www.vrnjackabanja.co.rs
38. Udruenje banjskih i klimatskih mesta Srbije,
www.udruzenjebanja.com
39. www.banjesrbije.net/wellness-programi-u-banjama-srbije/vrnjaka77

banja.html

40. www.dgt.uns.ac.rs/turizam/arhiva/turizam10.pdf
41. www.savremenisport.com/Rekreacija-Modelovanje-Programa-SportskeRekreacije.html

78