METODE PRIKUPLJANJA

PODATAKA

PROCES ISTRAIVANJA

PROJEKTOVANJE

Konceptualizacija

Paradigmatsko i teorijsko
zasnivanje istraivanja

ORGANIZOVANJE

REALIZACIJA

Planiranje
istraivanja

Prikupljanje
podataka

Praktine mere
organizovanja

Metode prikupljanja
podataka

Izbor teme istraivanja

Izbor uesnika u
istraivanju

Ispitivanje

Istraivaki zadatak

Obuka saradnika

Posmatranje

Idejna skica

Eksperiment

Izrada nacrta
naune zamisli

Studija sluaja

Formulacija
problema

Analiza dokumenata

Predmet
istraivanja

Test

Ciljevi
istraivanja

Biografska metoda

Hipoteze

Merenje

Nain istraivanja

Sreivanje i obrada
podataka

Nauna i drutvena
opravdanost

Ocena i analiza
podataka

Provera hipoteze

Nauno zakljuivanje

IZRADA IZVETAJA
O REZULTATIMA

Metode prikupljanja podataka:

- Ispitivanje
- Posmatranje
- Eksperiment

Operativne metode prikupljanja

podataka
- Studija sluaja
- Analiza dokumenata
- Test
- Biografska metoda

Bitni inioci definicije podatak

a) Manifestovanost
b) Znaenje koje se moe utvrditi
c) Mesto u procesu/sistemu miljenja

ISPITIVANJE
Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka
posredstvom iskaza, prvenstveno usmenih, ali i pisanih, koje
daju ispitanici.
Predmet ispitivanja: prolost, sadanjost i budunost, realni
dogaaji, ponaanja, zamisli, oseanja SVE
Podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom
provokacijom, koja izaziva verbalne reakcije.
UPITNI ISKAZ upitni smisao
PITANJE i sadraj i upitni oblik, kao i upitni smisao

VRSTE ISPITIVANJA
BLAGO
NEUTRALNO
OTRO
Individualno
Grupno
Kolektivno
Usmeno
Pismeno
Kombinovano

Tehnike ispitivanja - INTERVJU

Intervju je TEHNIKA prikupljanja podataka
ispitivanjem putem neposrednog usmenog i linog
optenja ispitivaa sa ispitanikom.
Superiornost ispitivaa ne sme biti opaena
Ispitanik takoe ima neke oblike nadmonosti: daje
pristanak, utie na mesto i vreme, bira sadraj,
formu i intonaciju odgovora, kao i celokupnu
atmosferu.

Neusmereni intervju slobodni

intervju
- osnova za razgovor OPTA PITANJA,
orjentaciona, opredeljuju o emu e se
razgovarati PODSETNIK za razgovor.
- elastina formulacija
- nuno sadri mesta predviena za
unoenje odgovora.

Usmereni intervju
- Veoma precizno i svesno razraen instrument i
postupak.
- Sloboda izbora sadraja i oblika pitanja, ponaanja
ispitivaa je znatno ogranienija.
* USMERENI ORJENTACIONI INTERVJU
* DIRIGOVANI
* RIGOROZNI

 INDIVIDUALNI
a) vie ispitivaa u jednom
vremenskom nizu
b) istovremeno vie ispitivaa
ispituje jednog ispitanika
GRUPNI
KOLEKTIVNI
a) preko spikera
b) tim ispitivaa, najmanje 2
lana

Tehnike ispitivanja - ANKETA

Svako ispitivanje na osnovu uzorka.
USMENA ANKETA telefonska, radio, TV
PISMENA ANKETA potanska, novinarska,
statistika
KOMBINOVANA ANKETA prelazni oblik
izmeu ankete i intervjua

 Ankete sa FORMALIZOVANIM
pismenim upitnikom precizno
konstruisan upitnik i precizno definisana
pitanja i modaliteti odgovora.

NEFORMALIZOVANE ankete
relativno malo pitanja, gde je data samo
OSNOVA, a POTKA je izostavljena ili
okvirno data.

STRATEGIJE ISPITIVANJA
PSIHOLOKA STRATEGIJA ponaanje
ispitivaa usmereno na ruenje psihike barijere,
otpora i nelagodnosti.
- nain pribavljanja pristanka ispitanika
- poetna pitanja i redosled pitanja radi rasta otvorenosti i
iskrenosti
- ritam i trajanje ispitivanja
- naini provere istinitosti iskaza
- prisustvo i uee drugih
- oblik i ton pitanja

 LOGIKA STRATEGIJA organizacija sadraja

ispitivanja, sadraj pitanja.
* TIP LEVKA od irih, optih ka uim i konkretnijim
pitanjima
* TIP BATERIJE definisanje jednog osnovnog, centralnog
pitanja i oko njega rasporeivanje uih pitanja koja ga
objanjavaju
* POLIDETERMINISTIKI TIP kombinacija levka i
baterije, usmeren na otkrivanje determinanti sadraja
iskaza ispitanika

PITANJA
Sastav pitanja:
OSNOVA iskaz kojim se ispitiva
obraa ispitaniku, pitanje u upitnom
obliku
POTKA modaliteti moguih
odgovora ispitanika
GRAFIKI OBLIKOVAN PROSTOR
mesto za evidentiranje odgovora

VRSTE PITANJA
SUGESTIVNA PITANJA
Navode ispitanika u odreenom
smeru i utiu na trajno formiranje
stavova kod ispitanika.
PROJEKTIVNA PITANJA
Iskaz o moguem ponaanju drugih
koji su im poznati.
HIPOTETIKA PITANJA
Varijanta projektivnih, trai se od
ispitanika da zamisli jednu situaciju i
da saopti kako bi se u njoj ponaao

Primena ispitivanja u
politikolokim istraivanjima
Metode i tehnike treba usaglaavati sa prirodom
pojave
Direktno ispitivanje samo na odreenom
prostoru i u odreeno vreme, meu odreenom
populacijom i u odreenoj situaciji.
Blago ispitivanje
Orjentacioni intervju
Polideterministiki tip
Kontrolna pitanja
Konativna komponenta

POSMATRANJE
Metod naunog prikupljanja podataka neposrednim
ulnim opaanjima manifestacije pojave.
Nije mogue u potpunosti izostaviti subjektivnu
komponentu, jer posmatra opaenom daje odreeno
znaenje i smisao.
PREDMET POSMATRANJA:
a) spoljni predmeti i pojave
b) sam posmatra introspekcija
SVE POJAVE IJE SE SPOLJANJE MANIFESTACIJE
MOGU ULNO OPAZITI SAMO AKTUELNE POJAVE
ZA VREME NJIHOVOG TRAJANJA.

 Osnovna prednost: neposredno

dolazimo do originalni, autentinih
podataka bez protoka vremena i
prenosilaca podataka koji bi mogli
da ih deformiu.
NE MOGU se posmatrati prole
pojave, a javljaju se tekoe kod
posmatranja unutranjih psihikih
pojava, vrednosti, stavova, kao i kod
istraivanjadugotrajnih, iroko
rasprostranjenih, masovnih i veoma
sloenih pojava.

Tekoe i ogranienosti
posmatranja
1) Ogranienost opaajnog polja posmatraa
2) Podreenost posmatranja spontanom ritmu
dogaaja
3) Sloenost pojava i istovremenost manifestacija
pojave
4) Nepravilnost, neujednaenost pravilnsoti
odigravanja pojave
5) Teorijski i meotdoloki nedostaci

Najpovoljniji predmet istraivanja:

- male drutvene grupe
- procesi odluivanja
- proces rada, organizacija i
podela rada

Klasifikovanje tehnika
posmatranja
Prema kriterijumu instrumenata koji se koriste:
a)
Posmatranje bez korienja tehnikih pomagala
b)
Posmatranje sa korienjem tehnikih pomagala
c)
Posmatranje sa intenzivnim korienjem tehnikih pomagala
Prema kriterijumu postupaka:
a) NEPOSREDNOST:
1) neposredno
2) posredno

b)

UEE
1) Posmatranje s uesvovanjem
2) Posmatranje s prisustvovanjem
3) Posmatranje bez prisustvovanja

Neposredno posmatranje
Ono u kome istraiva neposredno ulno
uspostavlja odnos sa stvarnim injenicama.
a) Posmatranje bez uestvovanja
b) Posmatranje sa uestvovanjem

1) POTPUN UESNIK
2) UESNIK POSMATRA
3) POSMATRA UESNIK
4) IST POSMATRA
5) NAUNI POSMATRA

EKSPERIMENT
Nain prikupljanja podataka neposrednim ulnim
opaanjem, korienjem pomonih tehnikih
sredstava ili bez njih. Uslovi se vetaki izazivaju i
kontroliu.
Mogunost upotrebe eksperimenta:
- priroda pojave i predmeta istraivanja
- razvijenost teorije i metodologije
- etiki momenat
AKTUELNE i BUDUE mikropojave

VRSTE
EKSPERIMENATA
PRAVI
Laboratorijski eksperiment
Eksperiment u prirodnim uslovima
KVAZIEKSPERIMENTI
Prirodni eksperiment
Ex post facto eksperiment
Simulacija (modalni eksperiment)

 LABORATORIJSKI EKSPERIMENT
- Najtee primenljiv u politikim naukama
- Male grupe, karakteristinih obeleja
(vosjka, policija, lanovi organizacije i sl.)
EKSPERIMENT U PRIRODNIM USLOVIMA
- eksperimentalna i kontrolna grupa
- Zakljuak: da su razlike u ponaanju nastale pod
uticajem eksperimentalnog inioca.

 PRIRODNI EKSPERIMENT
- Uporedno istraivanje istovrsnih obeleja pod
dejstvom razliitih inilaca.
EX POST FACTO EKSPERIMENT
- Rekonstrukcija na osnovu raspoloivih podataka,
statistikom metodom.
SIMULACIONI (MODALNI) EKSPERIMENT
- Praktina provera idealnog ili realnog modela.

inioci eksperimenta
Eksperimentator
Eksperimentalni inilac

Eksperimentalni subjekt
Kontrolna grupa

Uslovi eksperimenta

Faze eksperimenta
a) Predeksperimentalna pripremna faza
b) Eksperimentalna u toku koje se
eksperiment realizuje
c) Posteksperimentalna obrada podataka,
priprema izvetaja i koridenje dobijenih
rezultata