IDENTIFIKACIJA VOZILA

Podaci koji opisuju vozilo se grubo mogu podeliti na tehnike podatke (krakteristike motora, godina
proizvodnje, maseni podaci, broj sedita, oblik karoserije itd.) i identifikacione podatke(broj
asije, broj motora, tipska ploica, produkcioni broj, itd.). Ovu podelu treba shvatiti uslovno jer potpun opis t.j.
potpuna
zahteva utvrivanje svih pomenutih podataka. Najsigurniji izvor podataka je
samo vozilo. Pregledom vozila direktno utvrujemo podatke o njemu. Stoga, sprovoenje jedne potpune
identifikacije vozila podrazumeva:
-proveru usaglaenosti podataka na relaciji dokument-vozilo,
-utvrivanje verodostojnosti-originalnosti dokumenata i vozila.
identifikatore

identifikacija vozila

2. STANDARDI
Da bi se obezbedila jedinstvenost u oznaavanju vozila, meunarodna zajednica je preko ovlaenih
meunarodnih institucija (ISO, SAE) utvrdila standarde koji reguliu ovu oblast i njihovu obaveznu primenu za
zemlje potpisnice. Meunarodni standardi koji reguliu ovu oblast su sledei:
-ISO 3779, Road vehicles Vehicle identification number (VIN), Content and structure,
-ISO 3780, Road vehicles World manufacturer identifier (WMI) code
-ISO 4030, Road vehicles Vehicle identification number (VIN), Location and attachment,
-ISO 3833, Road vehicles Terms, definitions and classification.
Srbija (kao naslednica Jugoslavije) je potpisnica ovih meunarodnih standarda, sa obaveznom primenom od
03.01.1990. godine i ovu oblast je regulisala sledeim nacionalnim stanadardima:
-JUS M.N2.210, Drumska vozila Identifikacioni broj vozila (VIN), Sadrina i struktura,
-JUS M.N2.211, Drumska vozila Identifikacioni broj vozila (VIN), Mesto i nain postavljanja
-JUS M.N2.212, Drumska vozila Meunarodna identifikaciona ifra proizvoaa vozila (WMI),
Sadrina i struktura,
Treba napomenuti da su nacionalni standardi JUS M.N2.210, JUS M.N2.211 i JUS M.N2.212 identini
meunarodnim standaradima ISO 3779, ISO 4030 i ISO 3780, respektivno.
Poetak standardizacije identifikacione oznake vozila (VIN-vehicle identification number t.j. broj asije vozila) je
ostvaren pojavom ISO standarada 3779, a to se desilo u februaru 1977. godine. Tokom narednih godina ovaj
standard doivljava vie izmena tako da svoju konanu formu dobija 1983. godine. U veini zemalja se zahteva da
Drumska vozila ( putnika vozila, teretna vozila, motocikli, prikljuna vozila) poseduju
. Standardom ISO 3779 je definisana struktura i sadraj VIN-a. Oznaka se sastoji od 17 brojanoslovnih karaktera. U tu svrhu se mogu upotrebiti arapski brojevi (1,2,3,4,5,6,7,8,9,0) i sva velika latinina slova,
izuzev slova I, O i Q. VIN se sastoji iz tri dela, i to:

identifikacionu

oznaku vozila

- World Manufacturer Identifier, koji identifikuje proizvoaa vozila. Zauzma prva tri karaktera
VIN-a, osim za sluaj kada proizvoa proizvodi manje od 500 vozila godinje to je u VIN-u oznaeno
sa brojem 9 na treem mestu a karakteri na 12., 13. i 14. mestu predstavljaju drugi deo WMI-a (ime je
blie odreen proizvoa vozila). Detaljan opis WMI-a je dat u standardu ISO 3780. Prvi karakter
definie geografski region. Drugi karakter definie zemlju u tom regionu, dok se trei karakter direktno
vezuje za proizvoaa vozila. Tanije reeno kombinacija prvog i drugog karaktera odreuje zemlju
proizvoaa, dok kombinacija drugog i treeg karaktera odreuje proizvoaa vozila (tabele 1. i 2.).
WMI

- Vehicle Descriptor Section, predstavlja opisni deo VIN-a. Obuhvata karaktere od 4. do 9. mesta i u
ovom delu proizvoa predstavlja karakteristike vozila po sopstvenom nahoenju. Tu se uglavnom
definie oblik karoserije, model, tip menjaa, motor i slino. Svaki proizvoa ima originalni sistem
ispune VDS-a. Izuzetak su amerika vozila kod kojih je 9. mesto rezervisano za kontrolni karakter-check
digit koji je jedinstven za svako pojedino vozilo t.j. za svaki broj asije.
VDS

Tabela 1. Kodovi regiona i drava

Kod
Kod drave
regiona Region
A-H
Afrika
AA-AH = South Africa
J = Japan, KL-KR = South Korea, L = China, MA-ME = India,
J-R
Azija
MF-MK = Indonesia, ML-MR = Thailand, PA-PE = Philippines,
PL-PR = Malaysia
SA-SM = United Kingdom, SN-ST, W = Germany, SU-SZ = Poland,
TA-TH = Switzerland, TJ-TP = Czech Republic, TR-TV = Hungary,
S-Z
Evropa
VA-VE = Austria, VF-VR = France, VS-VW = Spain, VX-V2 = Yugoslavia,
X3-X0 = Russia, YA-YE = Belgium, YF-YK = Finland, YS-YW = Sweden,
ZA-ZR = Italy
Severna
1-5
Amerika 1, 4, 5 = United States, 2 = Canada, 3 = Mexico
6-7
Okeanija 6A-6W = Australia, 7A-7E = New Zealand
Juna
8A-8E = Argentina, 8F-8J = Chile, 8X-82 = Venezuela, 9A-9E, 93-99 = Brazil,
8,9,0
Amerika 9F-9J = Colombia

Tabela 2.Kodovi proizvoaa-primeri

a
o
vz
io
rp

a
a
ov
zi
or
p
do
k

no
sd
i
ih va
si D
bu -ye
sti lr
a
M H

ad
no
H

tao
yo
T

ra
ug
aJ

yr
ag
nu
ad H
i
ok du
A

zn
e
B
-s
ed
ltu
an id W ecr
e u M e
R A B M

yn
a
m
re
G
dr
oF

ne
ga
w
le skl
p o
O V

W
A B
B
1F U
A B D 0F L0 V
3 D H T JA M U
R
A H J J S T T V W W W W W W

ne
ga
w
sk
lo
V

se
lc
ih
e
V
la
ic
re
m
m
o
C

1
V
W

)a
is
su
R
(
za
V
ot
u
A
/a
da
L

oc
ix
e
M
ne
ga
w
sk
lo
V

an
it
ne
gr
A
ta
iF

li
za
r
B
id
u
A

A
FF W P
T A
F
3 A
8
X Z Z V

V
39

ta
iF

ria
rre
F

VIS-Vehicle Identifier Section, obuvata poslednjih 8 karaktera VIN-a i direktno je vezan za predmetno
vozilo. U sluaju da proizvoa eli da u VIN-u navede godinu proizvodnje odnosno modelarnu godinu
(modelarna godina poinje 1. septembra predhodne kalendarske godine i traje do 31. avgusta posmatrane
kalendarske godine proizvodnje), kao i kod fabrike gde je proizvedeno vozilo, standardom je predvieno
da se kod godine prizvodnje stavlja na 10. mesto a kod fabrike na 11. mesto. Za amerika vozila je
obavezan unos godine proizvodnje i fabrike u okviru VIN oznake. Poslednjih 6 karaktera VIN-a
predstavljaju serijski broj predmetnog vozila, pri emu je obavezno da poslednja 4 karaktera budu brojke.

Tabela 3. Kodovi godine proizvodnje

Kod
*godina
kod
*godina
kod
*godina
A
1980, 2010
L
1990, 2020
Y
2000, 2030
B
1981, 2011
M
1991, 2021
1
2001, 2031
C
1982, 2012
N
1992, 2022
2
2002, 2032
D
1983, 2013
P
1993, 2023
3
2003, 2033
E
1984, 2014
R
1994, 2024
4
2004, 2034
F
1985, 2015
S
1995, 2025
5
2005, 2035
G
1986, 2016
T
1996, 2026
6
2006, 2036
H
1987, 2017
V
1997, 2027
7
2007, 2037
J
1988, 2018
W
1998, 2028
8
2008, 2038
K
1989, 2019
X
1999, 2029
9
2009, 2039
* - kalendarska godina u toku koje je vozilo proizvedeno ili modelarna godina t.j.
godina kada je utvren model vozila od strane proizvoaa
- matrica oznaavanja godine se ponavlja svakih 30 godina
- pored zabranjenih slova I, O, Q za kod godine se ne koriste jo U i Z i broj 0

3. ISKUSTVA OKOLNIH ZEMALJA

Raspadom SSSR-a zapoinju procesi slobodnijeg protoka ljudi i roba u svim zemljama istonog bloka.
Liberalizacija sa sobom donosi i negativne posledice, a u prvom redu porast kriminala svih vrsta. Izmeu ostalog,
u ovim zemljama dolazi do drastinog porasta broja ukradenih i krivotvorenih vozila. U cilju reavanja problema
nelegalnih vozila u nekim zemljama se uvode preventivne mere radi spreavanja ovih negativnih pojava.
Trenutno se u zemljama kao to su eka, Slovaka, Maarska, Litvanija, Rumunija, Bugarska itd., vre obavezni
pregledi regularnosti vozila. Logino je oekivati da e se i u Srbiji u skorijoj budunosti uvesti obavezni pregledi
identifikacije vozila posebno kada se radi o polovnim vozilima iz uvoza.
Falsifikatori su razvili razne tehnike krivotvorenja oznaka na vozilima. Uglavnom se falsifikuju glavni
identifikacione oznake vozila, broj motora i broj asije. Praksa je pokazala da su, u pomenutim zemljama
(verovatno je i kod nas slina situacija), najinteresantnija vozila za krivotvorenje vozila marke Volkswagen, Audi,
BMW i Mercedes. Na slici 1. je prikazan primer otkrivenog falsifikata broja asije.
Izgled broja asije pre
ispitivanja

Izgled broja asije

nakon otkrivenog
falsifikovanja

Slika 1. primer falsifikovanog broja asije

Sredinom 2006. godine Centar za motorna vozila je uspostavio saradnju sa jednom maarskom firmom koja se
preko deset godina uspeno bavi poslovima vezanim za identifikaciju vozila. U periodu oktobar-decembar mesec
2006. godine instruktori iz Maarske su vrili obuku strunih lica Centra za motorna vozila za obavljanje poslova
iz ove oblasti. Pored teorijskog dela, tokom obuke smo imali priliku da stiemo praktina iskustva radei zajedno
sa maarskim kolegama u njihovoj ispitnoj stanici u Budimpeti. Krajem januara meseca ove godine Centar za
motorna vozila je zvanino krenuo da usluno vri identifikaciju vozila. Trenutno su aktivne ispitne stanice u
Subotici, Somboru, Beogradu, aku i Niu, a planira se otvaranje novih stanica irom Srbije.
Iskustva kolega iz Maarske su vrlo pozitivna. Poeli su sa radom 1994. godine i od tada je broj ukradenih i
krivotvorenih vozila u stalnom opadanju (slika 2.). Dobri rezultati su uticali da Ministarstvo unutranjih poslova
Maarske vrlo brzo donese odluku da se ispitne stanice integriu u njegov sistem. Propisi u Maarskoj nalau da
je ovo ispitivanje obavezno pri svakoj kupoprodaji vozila kao i pri uvozu polovnih vozila. Tehnologija ispitivanja
koja se sprovodi u Maarskoj je takva da kroz ovu proveru godinje proe oko 500.000 vozila a mogue greke
ispitivanja su svedene ispod 0,1 .
broj nelegalnih vozila

25000
20000
15000
10000
5000
0

1997

1999

2000

2003

godina

Slika 2. Trend smanjenja broja nelegalnih vozila u Maarskoj

4. IDENTIFIKACIJA VOZILA-TEHNOLOGIJA RADA
Postupak identifikacije vozila se odvija kroz tri meusobno povezana procesa: ispitivanje dokumenata, ispitivanje
vozila i raunarske obrade podataka (slika 3.).

ISPITIVANJE
VOZILA

ISPITIVANJE
DOKUMENATA
IDENTIFIKACIJA
VOZILA

RACUNARSKA
OBRADA

Slika 3. Identifikacija vozila

Ispitivanjem vozila se utvruju i proveravaju njegove jedinstvene identifikacione oznake-identifikatori..

Utvruje se i da li je na vozilu bilo nedozvoljenih radova i slino. Identifikatori su po svojoj vanosti podeljeni
u tri grupe: primarni, sekundarni i tercijarni. Najvea panja se poklanja primarnim identifikatorima (broj asije i
broj motora) jer oni direktno identifikuju predmetno vozilo. Proces ispitivanja kombinuje detaljan vizuelni
pregled vozila i upotrebu sofisticirane merne tehnike.
Vizuelnim pregledom se dolazi do odgovora na pitanja kao to su:
-da li izgled i mesto postavljanja broja motora i asije odgovara fabriki predvienom stanju?
-da li su spojevi noseeg elementa broja asije fabriki?
-da li su podaci na primarnim i sekundarnim identifikatorima podudarni?
-da li dodatna oprema i enterijer vozila odgovaraju fabrikoj izvedbi modela vozila?...

U toku ispitivanja vozila koriste se razni merni ureaji i alati, kao to su:
VINTEST - slui za fiziku proveru ispravnosti broja asije (slika 4.). Ureaj radi na principu magnetne
rezonance i ima primenu kod vozila sa elinom karoserijom. Mernom glavom se skeniraju svi karakteri
broja asije. Rezultati merenja se prikazuju na ekranu i vrlo lako se se vri pregled ispravnosti karaktera.

Slika 4. Vintest

MICROSCAN - otkriva skrivene varove na karoseriji. Radi na principu promene napona vrtlonih struja
pri nailasku na nehomogene zone u materijalu odnosno pri nailasku na
zone varova i deformacija. Ovim ureajem se se istovremeno meri i
debljina sloja farbe. Zbog toga je on vrlo efikasan za otkrivanje zone gde
je izvreno zavarivanje-gitovanje-farbanje.

Slika 5. Microscan

CARSCOPE - otkriva da li je vozilo naknadno farbano. Radi na ultrazvunom principu i meri debljinu
sloja farbe (rastojanje od merne glave do metala-lima).
Poreenjem izmerene vrednosti sa fabrikim podatkom za
debljinu sloja farbe lako se dolazi do zakljuka da li je ispitivani
element karoserije naknadno farban

Slika 6. Mera debljine farbe

KAMERA sa savitljivim draem i lampom-pomae pri vizuelnom pregledu nepristupanih mesta na

vozilu (pregled broja motora, vizuelno otkrivanje nedozvoljenih
radova na karoseriji i slino). Koristi se kao osnovni alat za fotodokumentovanje ispitivanja.

Slika 7. Mikrokamera
UV lampa pomae pri proveri UV negativnosti pojedinih oznaka na vozilu
Proces ispitivanja je sistematizovan, tako da ispitiva prikupljene informacije sa pregleda vozila, koje se prvobitno
unose u zapisnik, kasnije pohranjuje u elektronsku bazu podataka predmetnog vozila. Tokom pregleda se vri i
foto-dokumentovanje svih relevantnih parametara, to se takoe unosi u bazu podataka.

Ispitivanje dokumenata se vri pomou specijalnog skenera koji predstavlja izvrni organ programa za proveru

ispravnosti dokumenata - DOCUSCAN. U bazi programa se

nalaze specimeni gotovo svih postojeih saobraajnih
dokumenata na svetu. Proverom se direktno vri poreenje
ispitivanog dokumenta sa specimenom. Zavisno od
dokumenta koji se ispituje odnosno od nivoa njegove zatite
(kvantiteta skrivenih-zatitnih oznaka dokumenta) program
nas vodi kroz potreban broj provera tog dokumenta pri emu
se nedvosmisleno utvruje njegova autentinost.

Slika 8. Ispitivanje dokumenata

Raunarska obrada podataka podrazumeva korienje programskog paketa koji obezbeuje efikasno odvijanje

procesa identifikacije. Programi su podrani snanim bazama podataka za vozila i njihova dokumenta. Baze se
auriraju svakih est meseci. Automatizacija procesa identifikacije se ostvaruje korienjem sledeih programa:
VINERT je osnovni program za unos i obradu prikupljenih podataka na osnovu ispitivanja vozila i
dokumenata. Podeljen je u vie segmenata (tehnike karakteristike vozila, broj motora, broj asije,
sekundarni identifikatori i slino), pri emu se u svakom segmentu unos podataka vri na takav nain da
se na kraju lako dolazi do odgovora na pitanja kao npr.: da li deklarisane tehnike karakteristike
odgovaraju predmetnom vozilu? Da li je broj motora u originalnom stanju? i slino. Sumiranjem rezultata
ispitivanja iz pojedinih segmenata vozilu se dodeljuje ocena kao izraz opisa utvrenog stanja vozila u
pogledu njegove identifikacije (tabela 4.),
Tabela 4. Kvalifikacija vozila
ocena
opis
A
vozilo i dokumenta su u redu
vozilo je u redu, ali neki identifikatori se ne mogu oitati (korozija na br.motora i asije,
B
nedostaje tipska ploica i slino)
vozilo je u redu,ali su u dokumentima nekorektno uneeni podaci o vozilu (administrativne
C
greke, namerno smanjivanje vrednosti za snagu i zapreminu motora i slino)
a
neki identifikatori su falsifikovani
b
dokumenta su falsifikovana
* mogue je kvalifikaciju izvriti i kombinovanjem ocena, tako bi npr. ocena AC znaila da su vozilo
i saobraajna dozvola originalni, ali da je u saobraajnoj dozvoli nekorektno upisan neki podatak

EUROVINCODE na osnovu zadatog broja motora i asije dobijaju se fabriki podaci za predmetno
vozilo (kompletni tehniki podaci, podaci o enterijru i dodatnoj opremi, mesto i period proizvodnje itd.),
EUROVIN vrlo koristan pri vizuelnom pregledu vozila. Za izabrani model vozila dobijaju se
ilustrovane smernice o mestu nalaenja i izgledu relevantnih identifikatora na posmatranom vozilu (broj
motora i asije, tipska ploica, razne fabrike nalepnice i slino),
DOCUSCAN program za proveru ispravnosti dokumenata,
KOD programi za proveru validnosti 9-og karaktera u VIN-u tzv. check digit-a.

5. ZAKLJUAK
Adekvatno reavanje problema vezanih za identifikaciju vozila ima opte-drutveni karakter. Njime se tite
interesi:
1. drave
-ima interes u smislu ispravnog kategorisanja vozila radi pravilnije naplate taksi (taksa
pri uvozu vozila i redovne godinje takse pri registraciji vozila). Takoe, otkrivanjem
nelegalnih vozila (ukradena ili krivotvorena vozila) automatski se smanjuje njihov
ukupan broj to utie na jaanje ugleda zemlje.
2. graana
-nai graani najee dolaze u posed vozila tako to kupuju polovna vozila. U sluaju
da se otkrije da je kupljeno vozilo nelegalno, ono biva oduzeto a kupac-graanin ostaje
bez vozila i, vrlo esto, bez mogunosti da povrati uloena sredstva.
3. osiguravajuih kua -slino dravnom interesu, netani podaci za predmetno vozilo dovode do
pogrenog odreivanja visine takse za osiguranje vozila
Postoji i puno drugih delatnosti vezanih za vozila gde netani podaci dovode do greaka u radu (procena
vrednosti vozila-npr. pogrean model vozila, provera tehnike ispravnosti vozila-npr. pogrena masa vozila u
postupku ispitivanja konica, itd.)