1.

Osnovni ciljevi politike preduzea

Cilj finansijske politike preduzea je finansijaka snaga preduzea
koja podrazumjeva trajnu sposobnost: plaanja, finansiranja,
investiranja, poveanja imovine vlasnika, zadovoljavanja
finansijskih interesa uesnika u preduzeu.
2.Koja su funkcionalna podruja preduzea i kakva veza
postoji
izmedju
njih?
Svako funkcionalno podruje preduzea, razvoj nabavka, prodaja i
finansije imaju svoju politiku I ciljeve te politike. Izmeu politike
funkcionalnih podruja postoji horizontalna i vertikalna veza.
Horizontalna veza izmeu politika funkcionalnih podruja postoji
zato to ostvarenje cilja jednog funkcionalnog podruja postaje
sredstvo za ostvarenje cilja drugog funkcionalnog podruja..
Vertikalna veza izmeu politika funkcionalnog podruja ostvaraje
se kroz politiku preduzea. Politika preduzea ima ulogu
koordinatora kreiranja i provoenja politika funkcionalnog
podruja . Bitno je da njihovi ciljevi imaju vrstu vezu sa ciljem
politike preduzea.
3.Zadaci finasijske funkcije
Zadaci finansijske funkcije treba da obuhvataju aktivnosti koje se
odnose na: pribavljanje novanih sredstava neophodnih za
normalan tok poslovanja preduzea, korienje novanih sredstava
u poslovanju preduzea, usklaivanje dinamike priliva novanih
sredstava sa rokovima dospjea obaveza plaanja prema njihovim
izvorima, regulisanje novanih tokova i praenje finansijskih
odnosa u preduzeu i kontrola upotrebe novanih sredstava u
krunom toku preduzea.
4.Organizacija finansijske funkcije
Organizacija finansijske funkcije kao dio finansijskog
menadzmenta predstavlja organizacioni oblik u kome egzistira
finansijska funkcija, Oblik organizacije finansijske funkcije zavisi
od institucionalnog oblika privrednog subjekta (da li je preduzee
sa radnim jedinicama ili bez njih), kao I njegove dalje
organizacione povezanosti (spojeno vise preduzea u kompaniju).
Tako da moemo govoriti o centralizovanom, decentralizovanom I
konkurentnom naelu organizovanja finansijske funkcije.
5.Odnos finansijske funkcije i drugih funkcija u preduzeu
1.
Odnos
finansijske
funkcije
i
nabavne
funkcije
Zajedniki zadatak ove dvije funkcije jeste da utvrde (1) uslove
nabavke u pogledu rokova plaanja i naina plaanja; (2)
optimiziraju zalihe sirovina, materijala, rezervnih djelova i dr. i
odrede
broj
dana
vezivanja
ovih
zaliha.
2. Odnos finansijske i prodajne funkcije sastoie se - utvrdjivanje
uslova prodaje vezane za rokove I nain naplate, ocjene kreditnog
boniteta kupca, naplate potraivanja, odredjivanje nivoa zaliha
gotovih proizvoda.
3.
Odnos
finansijske
i
raunovodstvene
funkcije
Razgranienje poslova izmeu finansijske i raunovodstvene
funkcije. Podjela poslova u vezi izrade novanih dokumenata,
podjela poslova kontrole novanih dokumenata, operativne
evidencije, finansijskog planiranja i analiza. Saradnja finansijske i
raunovodstvene funkcije u oblasti bilansiranja i voenja politike
bilansa. Naelo impariteta, naelo najnie vrijednosti, naelo
najvie
vrijednosti,
naelo
finansijske
panje.
4. Odnos finansijske funkcije i uprave preduzea
6.Osnovni ciljevi finansijske funkcije u preduzeu
Vrhunski ciljevi finansijske politike je finansijska snaga preduzea
koja podrazumjeva:
-Trajnu sposobnost plaanja podrazumjeva da preduzea u svakom
momentu moe izmiriti svoje
obaveze po roku dospjea. U praksi su poznata 3 koncepta
sposobnosti plaanja: puna sigurnost-visokstepen likvidnosti,
ogranien rizik-nia likvidnost i puno pokrie obaveza-favorizuje
rentabilnost na raun odrive likvidnosti. Zakonske sankcije o
steaju (npr.) ne tolerie nelikvidnost preduzea u duem
roku.Trine sankcije prema nelikvidnom duniku preduzimaju
povjeriocu.
- Trajna sposobnost plaanja podrazumjeva da je preduzee
sposobno da finansira dati obil poslovanjaiz raspoloivih izvora
finansiranja, iz drugih izvora finansiranja ili na ih nadoknadi iz
novih zaduenja.
-Trajna sposobnost investiranja podrazumjeva da preduzee viak
slobodne gotovine uloi u nove investicione projekte koji
obeavaju dobitak.
- Trajna sposobnost poveanja imovine vlasnika. Imovina vlasnika
preduzea uloena u preduzee je kapital vlasnika.
Knjigovodstvena vrijednost kapitala poveava se pri prodaji akcija
ostvaruju premiju I pri raspodjeli neto dobitak akumulira za rezerve
i za zadrani dobitak.
-Trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa uesnika u
preduzeu. Interesi uesnika u
preduzeu su najee suprostavljena. Zaposleni ele to vee
zarade, a to nije u interesu vlasnika,
drava eli to vee prihode od poreza i doprinosa, a to nije u
interesu vlasnika, vlasnik eli to manji iznos isplate dividende.

7.Pojam i klasifikacija finansijske politike

Politika nauka o upravljnju, nauka o ciljevima, sredstvima,
metodama i instrumentima ostvarenja cilja. Vrhunski cilj politike
preduzea je maksimiziranje dobitka u dugom roku jer je
ostvarivanje tog cilja uslov za vjeni opstanak preduzea.
Finansijska politika je sastavni dio poslovne politike preduzea.
Praktino reeno, finansijska politika je koncipiranje i utvrivanje
strategije upravljanja finansijsma preduzea.
Osnovna finansijska politika
(likvidnost, sigurnost, rentabilnost, struktura izvora, struktura
odluivanja);
Tekua finansijska politika
(tekue finansiranje i raspolaganje novanim sredstvima);
Razvojna finansijska politika
(akumulacija, razvoj, investiciona ulaganja).
8.Osnovna naela finansijske politike
Naela finansijske politike imaju za cilj da utvrde idealan poredak
odnosa u finansiranju preduzea, pri emu su sva naela finansijske
politike usmjerena na ostvarenje cilja finansijske politike
finansijske snage. Naela finansijske politike su meusobno
povezana, ali i meusobno sukobljena.

naelo finansijske stabilnosti

naelo rentabilnosti

naelo likvidnosti

naelo finansiranja u skladu sa rizikom

naelo finansijske elastinosti

naelo optimalnog dejstva slike finansiranja

9.Zato je bitno naelo finansijske stabilnosti za preduzee?
Naelo finansijske stablinosti zahtjeva jaanje dugorono
raspoloivih izvora a u okviru njih posebnosopstvenog kapitala, jer
se on nikome ne vraa. Sopstveni kapital se stvara emitovanjem i
prodajom osnivakih i novih serija akcija i akumuliranjem dobitka.
Kod donoenja odluke o emitovanju akcija, obveznica i raspodjeli
dobiti treba uvaavati naelo stabilnosti finansiranja, to
obezbjeuje dugoronu finansijsku ravnoteu i poveava
finansijsku snagu preduzea posebno njenu determinantu trajnu
sposobnost finansiranja.
10.Koeficijent finansijske stabilnosti merenje i znaaj
Naelo finansijske stabilnosti tie se odnosa dugorono vezane
imovine i sopstvenog kapitala uveanog za dugorona rezervisanja
i za dugorono pozajmljeni kapital (trajni i dugoroni kapital).
Finansijska stabilnost izraava se koeficijentom finansijske
stabilnosti
Koeficijent finansijske stabilnosti moe da ima vrijednosti:
- manju od 1 (FS je dobra, javlja se slobodan kapital)
- jedan (FS je prihvatljiva)
- veu od 1 (FS je loa, javlja se nedostajui kapital).
KFS = dugorono vezana imovina / trajni i dugoroni capital
1.
2.
3.
1.
2.

Stalna imovina
Stalne zalihe i stalna imovina namijenjena prodaji
DUGORONO VEZANA IMOVINA
Gubitak iznad kapitala

Kapital umanjen za gubitak do visine kapitala

Dugorona rezervisanja- TRAJNI I DUGORONI
KAPITAL
3.
Dugorone obaveze
Finansijsku stabilnost u dugom roku lake je odrati ukoliko je u
dugoronim izvorima finansiranja vie zastupljen sopstveni, nego
pozajmljeni kapital. Naelo finansijske stabilnosti zahtjeva jaanje
dugorono raspoloivih izvora, a posebno sopstvenog kapitala, u
okviru njih, jer se on nikome ne vraa. Sopstveni kapital se stvara
emitovanjem i prodajom osnivakih i novih serija akcija i
akumuliranjem dobitka.
11.Kada se javlja teko odriva finansijska stabilnost
preduzea
Javlja se u sljedeim uslovima:
- u strukturi stalne imovine dominiraju sredstva koja se nikad ne
mobiliu (zemljite) i sredstva koja se vrlo sporo mobiliu
(graevinski objekti) a u okviru dugoronih finansijskih plasmana
mali je udio dugoronih hartija od vrijednosti (HOV) ili se
dugorone HOV-i ne kotiraju na berzi ekekata
- u strukturi trajnog i dugoronog kapitala dominiraju dugoroni
dugovi a uz to preduzee nije ispunilo uslove za prodaju sopstvenih
HOV-i preko berze efekata
- preduzee posluje sa niskim neto dobitkom, tako da preko
njegove raspodjele ne moe poveati kapital, a I zadravanje
nerasporeenog dobitka mnogo ne pomae jer je isuvie nizak.
Naravno jo je tee u uslovima kada preduzee posluje sa
gubitkom, jer gubitak umanjuje kapital, to se negativno odraava
na finansijsku stabilnost
- ukoliko koeficijent obrta zaliha opada, stalne zalihe se poveavaju
a finansijska stabilnost se pogorava. Isto se dogaa i kada cijene
zaliha rastu. Kada se u preduzeu postigne dobra finansijska
stabilnost, tada nastaje problem njenog odranja.

12.ta je rentabilnost?
Rentabilnost ostvarivanje prinosa na kapital. Naelo rentabilnosti
preduzea polazi od maksimiranja dobitka u kraem i duem roku
poslovanja preduzea. Maksimiranje dobitka u duem roku
nemogue je ostvariti ako se ne maksimira dobitak u kraem
vremenskom roku. Za razliku od naela finansijske stabilnosti, koje
se zalae za maksimiranje stope prinosa na sopstveni kapital,
naelo rentabilnosti, pored
maksimiranja stope prinosa na
sopstveni kapital, zahtjeva i jaanje dugorono pozajmljenog
kapitala. Ovo se moe realizovati u uslovima kada je prosjena
kamatna stopa nia od prinosa na ukupni kapital.
13.U emu se ogleda naelo likvidnosti?
Naelo likvidnosti povezano je sa naelom
finansijske stabilnostiU teoriji i praksi sreemo
pojmove:Likvidnost
imovine,
Likvidnost
preduzea, Solventnost preduzea. Likvidnost
imovine je sposobnost i vrijeme date imovine da se
transformie (mobilie) u gotovinu. Likvidnu
imovinu ine: hartije od vrijednosti (najlikvidnija
imovina), potraivanja od kupaca, kratkoroni
finansijski plasmani, zalihe proizvoda i robe,
nedovrena proizvodnja, zalihe materijala i stalna
imovina (najmanje likvidna imovina).Likvidnost
preduzea ili njegova platena sposobnost je
sposobnost preduzea da izmiruje obaveze u
vremenu njihovog dospjea. Likvidnost preduzea
vezana je za finansijsku stabilnost. Likvidnost
preduzea uslovljena je: rokovima transformacije
kratkorono vezanih sredstava i rokovima dospjea
kratkoronih obaveza. Solventnost preduzea je
krajnja likvidnost, odnosno mogunost isplate
obaveza, ne o roku dospjea, nego kad-tad, makar iz
steajne ili likvidacione mase. Preduzee je
solventno kada je gubitak manji od kapitala, kada je
imovina vea od obaveza.
14.Merenje likvidnosti
Postoje dvije vrste likvidnosti-TRAJNA I TRENUTNA. Trenutna
likvidnost
se
izracunava
pomocu
formule
KTL=

Koeficijent trenutne likvidnosti

iznosi minimalno 1. Trajna ili tekuca likvidnost se izracunava

pomocu formule KTL=

. Koeficijent tekuce ili

trajne likvidnosti mora iznositi minimalno 2.

15.Kada se javlja veliki poslovni rizik?

Javlja se kod preduzea koje ima visoke poslovne fiksne rashod. Po

pravilu imaju visok poslovni rizik ostvarenja poslovnog dobitka.
Princip finansiranja u skladu sa rizikom zahtjeva da kod preduzea
koja imaju viok poslovni rizik, finansijski rizik mora da bude nizak,
a to se postie tako to u strukturi kaptala jaa sopstvenim a slabi
pozajmljeni kaptal, a s njime padaju i rashodi kamata, pa se dobitak
redovne aktivnosti pribliava poslovnom dobitku, zbog ega je
faktor finansijskog rizika (leverida), koji se izraunava iz odnosa
poslovnog dobitka i dobitka redovne aktivnosti nizak.
16.ta znai finansijska elastinost?
Finansijska elastinost znai prilagoavanje preduzea u dva
suprotna smjera: - u pogledu mogunosti pribavljanja dodatnog
kapitala (kada nedostaje). - u pogledu mogunosti smanjenja
kapitala ili njegovog rentabilnog upoljavanja (kada ima viak).
Finansijska elastinost preduzea podrazumijeva i sposobnost
iznalaenja jeftinijih izvora, kao i sposobnost prilagoavanja
situaciji.
17.Na ta se odnosi naelo nezavisnosti
Naelo
nezavisnost
i se odnosi
na slobodu
voenja
poslovne i
finansijske
politike, u
odnosu na
elje i
namjere
povjerilaca
(ako
preduzee
pri
odluivanju
ne mora da
uvaava
zahtjeve
povjerilaca

ono je
nezavisno).
Nezaviznos
t preduzea
je vea
ukoliko
ono ima
bolju
finansijsku
stabilnost,
veu
rentabilnost
, ako je
likvidno i
ima
sposobnost
prilagoava
nja (naelo
elastinosti
) i ima vee
uee
sopsvenog
kapitala.
18.ta predstavlja naelo finansijske snage?
Naelo finansijske snage podrazumijeva skup naela i
to:Racionalnog
(ekonomskog)
finansiranja,Rentabilnosti,Finansijalnosti,Akumulacije
i
mobilizacije sredstava,Likvidnosti,Sigurnosti.U stvari, to znai da
treba pronai najpovoljniju kombinaciju izvora finasiranja i
ubrzane cirkulacije (koeficijenta obrta) finasijskih sredstava.
19.Faktori koji utiu na finansijsku politiku preduzeaFaktori
koji utiu na finansijsku politiku preduzea dijele se na: Spoljne I
unutranje.
20.Funkcija finansijskog planiranja
21.Principi i metodi finansijskog planiranjaU postupku
finansijskog planiranja primjenjuju se klasini i ekonometrijski
metodi planiranja. Klasine metode su: metoda indukcije i metoda
dedukcije. Ekonometrijske metode su: bilansni metod, metod
trenda, metod viestruke korelacije i regresije, mreno laniranje i
komparitivni metod.
22.Vrste finansijskih planova
Finansijki planovi se dijele na: 1. Prema nainu sastavljanja
(izolovani, kombinovani, pojedinani I svodni), 2. Prema stepenu
vanosti (primarni I sekundarni), prema redovnosti sastavljanja
(tekui (vanredni I redovni) I specijalni (jednokratni)), prema
duini vremenskog perioda (kratkoroni, srednjoroni I dugoroni).
23.Biznis plan i njegovi osnovni elementi
Biznis plan predstavlja napisani rezime prolih, sadanjih I buduih
biznis aktivnosti preduzea, firme, kompanije, odnosno
korporacije. Putem biznis plana se postavljaju ciljevi I smjernice
budueg poslovanja preduzea. Svaki biznis plan mora da sadri
ove elemente: naslovnu stranu, rezime biznis plana, profil (opis)
preduzea, analizu trita, proizvodni biznis plan, prodajni biznis
plan, marketing biznis plan, finansijski biznis plan, razvojni biznis
plan, kadrovski biznis plan, dodatak biznis plana (note).
24.ta treba da sadri rezime biznis plana
Rezime biznis plana treba da sadri: prijedlog programa I
programske djelatnosti, tehnologije, opreme I proizvodnog procesa,
konkurentnosti proizvoda ili usluga na tritu, trinog prostora I
potencijalnih marketing aktivnosti I finansijskih konstrukcija radi
sagledavanja obima I dinamike potrebnih ulaganja, naina I
vremenskog roka povrata investicionih sredstava.
25.Na kojoj analizi poiva finansijski deo biznis plana
Finansijski dio biznis plana poiva na analizi: bilansa uspjeha
preduzea; bilansa stanja preduzea; bilansa tokova sredstava
preduzea; stanja kredita (zaduenosti) preduzea; finansijskih
indikatora poslovanja preduzea.
26.Koje parametre definie finansijski deo biznis plana
Parametri koje definiu finansijski dio biznis plana su: opta
likvidnost; neto obrtni fond; finansijska sigurnost; koeficijent obrta
sredstava; rentabilnost; ekonominost; pokrie stalnih sredstava
sopstvenim kapitalom; pokrie osnovnih sredstava I zaliha
dugoronim kapitalom.
27.Razvojni biznis plan
Razvojni biznis plan treba da ukase na osnovne ciljeve I pravce
razvoja firme u narednom period. Ovaj dio biznis plana je povezan
sa ostalim dijelovima biznis plana. Razvojni dio biznis plana treba
da sadri plan investicija, vodei pri tome rauna da se investicione
potrebe (obnavljanje osnovnih sredstava) finansiraju iz planirane

amortizacije. Planom se treba predvidjeti I ulaganja u nova osnovna

sredstva neophodna za izvrenje biznis plana.
28.Koje informacije iz biznis plana su bitne za potencijalnog
kreditora
Informacije koje su bitne za potencijlnog kreditora su: koliki je
promet preduzetnik ostvario preko rauna u prethodne 3 godine; da
li ce preduzetnik biti u likvidnom stanju da vraa dotini kredit;
koliki e biti promet preduzetnik preko rauna nakon realizicije
dotinog biznis plana; ta preduzetnik nudi kao garanciju za
odobreni kredit.
29.Pojam i pravila finansiranja
Finansiranje u klasinom smislu oznaava se kao snabdijevanje
preduzea kapitalom, pri emu se kao kapital podrazumijeva
apstraktna suma vrijednosti imovine uloene u preduzee, a koja se
u bilansu stanja pojavljuje na strani pasive. Drugi autor smatra da
se pod finansiranjem podrazumijevaju svi postupci u vezi sa
obezbjeivanjem neophodnih poslovnih sredstava. Jo jedna od
definicija je da se pod finansiranjem podrazumijeva pribavljanje
sopstvenih i tuih sredstava.Finansiranje u irem smislu
pribavljanje sredstava za tekue poslovanje. Finansiranje u uem
smislu pribavljanje sredstava za nova ulaganja.
Sopstveno finansiranje (pribavljanje sopstvenog kapitala):
- eksterno sopstveno finansiranje (pribavljanje osnovnog
kapitala - glavnice, uloga i spoljnih rezervi preduzetnika) i
- interno sopstveno finansiranje (samofinansiranje
formiranjem rezervi iz dobiti)
Tue finansiranje (pribavljanje tueg kapitala):
- ekstemo tue finansiranje (pribavljanje svih vrsta kredita,
zajmova i ostalih tudih sredstava) i
- interno tue finansiranje (koritenje rezervi za penzije
radnika, obustava poreza, socijalno osiguranje).
Pod pravilima finansiranja podrazumijevaju se kriterijumi za izbor
sredstava finansiranja, odnosno norme za pribavljanje kapitala.
Osnovna svrha pravila finansiranja jeste da preduzeima poslue
kao osnovne smjernice za donoenje valjanih odluka o finansiranju.
Pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzea nastala su kao
rezultat pokuaja finansijske teorije i prakse da identifikuju i
postave univerzalne norme koje bi vaile za sve privredne
subjekte i za sve uslove privreivanja (klasina ili tradicionalna
pravila finansiranja). Ona odreuju:Strukturu izvora sredstava
prema porijeklu i roku rasploivosti, to ini tzv. vertikalna
pravila finansiranja, Odnose pojedinih dijelova sredstava
posmatranih po roku imobilizacije i pojedinih dijelova izvora
sredstava posmatranih po roku raspoloivosti, to ini tzv.
horizontalna pravila finansiranja
30.Vertikalna pravila finansiranja
Vertikalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se
kroz strukturu izvora sredstava obezbijedi sigurnost dunika i
povjerioca, rentabilnost uloenih sredstava i autonomija dunika.
Vertikalna pravila finansiranja tiu se sastava kapitala preduzea, i
to prema porijeklu i ronosti. Ova pravila se odnose na pasivu
bilansa stanja i pojavljuju se u vidu sljedeih pojedinanih pravila:
1) Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu
2) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
3) Pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu.
1)

Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom

kapitalu
Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu javlja se
u dvostrukoj formi:
(a) kao fiksni odnos izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala
(gdje se optimalnim smatra odnos 2:1 ili 3:1 sopstvenog i tueg
kapitala);
(b) kao donji limit ili minimalni zahtjev u pogledu odnosa
sopstvenog i pozajmljenog kapitala, gdje se najee kao donja
granica uzima jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala,
odnosno 50% : 50%.
2) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu polazi od
zahtjeva da preduzee, u skladu sa naelom sigurnosti, treba da
obrazuje odgovarajue rezerve za obezbjeenje nominalnog
kapitala. U finansijskoj teoriji preovladava shvatanje da rezerve
treba da iznose 50% od sopstvenog kapitala, odnosno 25% od
ukupnog kapitala (naravno, respektujui pravilo o jednakosti
sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzea - u smislu 50% :
50%). Mada je injenica da postojanje rezervi za preduzee uvijek
znai dodatnu sigurnost, ipak se moe rei da ovo pravilo
finansiranja u praksi nije nailo na iru primjenu.
2)
Pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom
kapitalu
Pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu nije
postavljeno u formi fiksnih relacija ili normi, budui da je ovo
pravilo veoma razliito za pojedina preduzea. Naime, odnos
dugoronog prema kratkoronom kapitalu uslovljen je strukturom
imovine (odnos stalne i obrtne imovine) koja se razlikuje od
preduzea do preduzea. Iz tih razloga, nije bilo pokuaja da se
fiksiraju odnosi dugoronog prema kratkoronom kapitalu
preduzea, ve se preporuuje da taj odnos bude takav da odgovara
potrebama konkretnog preduzea. Sigurnost preduzea se poveava
veim ueem dugoronog u ukupnom kapitalu. Kratkoroni

kapital se vraa u kratkim rokovima, pa zbog toga preduzee dolazi

u poziciju manje sigurnosti.
31.Horizontalna pravila finansiranja
Horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz
relacije (odnos) pojedinih dijelova sredstava i pojedinih dijelova
izvora sredstava obezbjeuje likvidnost preduzea. Horizontalna
pravila finansiranja se odnose i na aktivu i na pasivu bilansa stanja,
a izraavaju se u vidu pojedinanih pravila finansiranja :
1) Zlatno bankarsko pravilo finansiranja
2) Zlatna bilansna pravila finansiranja
3) Ostala pravila finansiranja.
32.Objasnite zlatno bankarsko pravilo finansiranja
Zlatno bankarsko pravilo finansiranja u osnovi se zasniva na tenji
banaka da u svakom trenutku odre svoju likvidnost, to se postie
podudarnou aktivnih i pasivnih kreditnih poslova banaka Mora
postojati jednakost kvantiteta i kvaliteta primljenih i plasiranih
kredita banke, to znai: kratkorono dobijena novana sredstva
treba da budu uloena kratkorono, a dugorono dobijena
novana sredstva treba da budu uloena dugorono. Primjenjeno
na preduzea, a najjednostavnije reeno, mora postojati
podudarnost izmeu vremena angaovanja (ronosti) poslovnih
sredstava preduzea i trajanja raspoloivosti (dospelosti)
pozajmljenog kapitala preduzea.
33.Zlatno bilansno pravilo finansiranja
Zlatna bilansna pravila finansiranja predstavljaju aplikaciju i
adaptaciju bankarskog pravila finansiranja na privredna preduzea.
Prema svojim zahtjevima i idejama na kojima se zasnivaju
izvuena su dva osnovna bilansna pravila finansiranja, a to su :
1)BILANSNO PRAVILO U UZEM SMISLU;
2)BILANSNO PRAVILO U SIREM SMISLU.
1)
Bilansno pravilo u uem smislu
Bilansno pravilo u uem smislu zahtijeva da stalna imovina bude
finansirana iz dugoronih izvora, a obrtna imovina da bude
finansirana iz kratkornih izvora. Meutim, primjena osnovnih
postulata samo ovog pravila ne obezbjeuje likvidnost preduzea.
2)
Bilansno pravilo u irem smisluBilansno pravilo u
irem smislu zahtijeva da pored stalne imovine i dio
obrtne imovine bude finansiran iz dugoronih
izvora. Ovo proirenje bilansnog pravila i na dio
obrtne imovine bazira se na stavu da jedan dio
obrtnih sredstava ima karakter stalno imobilisanih
sredstava, kao i stalna imovina (tzv. gvozdene
zalihe).
34.Pravilo finansiranja 1:1
Pravilo finansiranja 1 : 1 poznato je pod nazivom acid test i po
svojoj sutini predstavlja rigorozniji zahtijev od bilansnog pravila u
irem smislu, jer trai pokrivenost ukupnih zaliha (ne samo
gvozdenih) dugoronim izvorima finansiranja
35.Pravilo finansiranja 2:1
Pravilo finansiranja 2:1 poznato je pod nazivom current ratio, i
po svojoj sutini sadri zahtijev za likvidnou preduzea. Ovo
pravilo zahtijeva da odnos ukupne obrtne imovine i kratkoronih
obaveza iznosi najmanje 2:1, kao uslov koji obezbjeuje likvidnost
preduzea. Pravilo 2:1, u sutini glasi :platena sposobnost
(likvidnost) preduzea je postignuta ako je polovina obrtnih
sredstava preduzea pokrivena kratkoronim obavezama.
36.Kada je optimalna struktura kapitala
Optimalna struktura kapitala je ona koja predstavlja optimalni
balans izmeu rizika i prinosa i usljed toga maksimizira cijenu
akcije.
37.Poslovni rizik-faktori
Determinie neizvjesnosti vezane za oekivani poslovni dobitak.
Okosnicu ovog rizika ine fiksni trokovi koji ostaju kruti
(neelastini) na kratkorone oscilacije u obimu poslovne aktivnosti.
38.Objasnite ta pokazuje poslovni leverid
Mjeri se pomou faktora poslovnog rizika koji pokazuje promjene
poslovnog dobitka u odnosu na promjene prihoda od prodaje, i to u
smislu sledeeg: svako poveanje obima prodaje izaziva jo vee
poveanje dobitka. Pri tome, vai i obrnuto.
39.ta je finansijski rizik?
Determinie neizvjesnost budueg neto dobitka. Okosnicu ovog
rizika ine fiksni rashodi finansiranja koji se ne mogu prilagoditi
kratkoronim oscilacijama poslovnog dobitka.
40.Finansijski leverid
Mjeri se pomou faktora finansijskog rizika koji pokazuje
promjene neto-dobitka u odnosu na poslovni dobitak, i to u smislu
sledeeg: svako poveanje poslovnog dobitka izaziva jo vee
poveanje neto-dobitka. Pri tome, vai i obrnuto.
41. Ukupni rizik
Preduzee koje angauje obe pomenute vrste fiksnih trokova
(poslovne i finansijske) izlae se dvostrukom riziku poslovnom i
finansijskom, pri emu se njihovo kombinovano djelovanje naziva
kombinovani (sloeni) rizik
42. Faktor slozenog leverida
Mjeri se pomou faktora kombinovanog leverida koji pokazuje
dejstvo ukupnog rizika (poslovnog i finansijskog), i to u smislu
sledeeg: svako poveanje obima prodaje direktno utie na
poveanje neto-dobitka i stope prinosa na sopstvena poslovna
sredstva. Pri tome, vai i obrnuto.