POGLAVLJE 1

Principi hemijske
neurotransmisije
I
II

III
IV
V
VI

Sinapsa
Tri dimenzije neurotransmisije
a. Prostor: anatomski adresirana neurotransmisija
b. Prostor: hemijski adresirana neurotransmisija
c. Vreme: brzo-poinjui prema sporo-poinjuem signalu
d. Funkcija: Presinaptiki dogaaji
e. Funkcija: Postsinaptiki dogaaji
Mnogobrojni neurotransmiteri
f. Boija farmakopeja
g. Kootransmiteri
Molekularna neurobiologija
Neurorazvoj i neuralna plastinost
Zakljuak

Moderna psihofarmakologija je u velikoj meri pria o neurotransmisiji. Da bismo

shvatili dejstvo lekova na mozak, da bi shvatili posledice bolesti na CNS, i da bi smo tumaili
konsekvence psihijatrijskih lekova na ponaanje, moramo dobro poznavati terminologiju i
principe hemijske transmisije. Za uenike psihofarmakologije znaaj ove injenice ne moe
biti precenjen. Kako sledi u ovom poglavlju formiraemo osnove za ostali deo knjige i
trasirati put kroz najuzbudljivije teme u nauci danas, a to je neuronauka o tome kako lekovi
deluju na CNS

Sinapsa
Najbolje shvaena hemijska neurotransmisija se deava na sinapsama, specijalni
delovi neurona koji povezuju dva neurona. Neuroni su organizovani tako da mogu oboje, slati
sinaptike informacije drugim neuronima i primati sinaptike informacije od drugih neurona.
Slika 1-1. je jedan umetniki koncept o tome kako je neuron organizovan u slanju signala. To
se postie grananjem dugakog axona u terminalna vlakna spremna da uspostave sinaptiki
kontakt sa drugim neuronima. Slika 1-2., za razliku, pokazuje kako je neuron organizovan u
primanju sinaptikih signala na svojim dendritima, elijskom telu i aksonu. Sinapsa je
uvaano prikazana shematski na slici 1-3, pokazane su specijalne strukture koje omoguavaju
odvijanje hemijske neurotransmisije.

Tri dimenzije neurotransmisije

Hemijska neurotransmisija moe biti opisana kroz tri dimenzije: prostor, vreme i
funkcija.
Prostor: Anatomski adresiran nervni sistem
Izvorno je nervni sistem bio shvaen kao serija vrsto-vezanih sinaptikih veza
izmeu neurona, ne razliito od miliona telefonskih ica sa hiljade hiljada telefonskih kablova
(sl. 1-4.) Ova ideja se odnosila na anatomski adresirani nervni sistem. Anatomski adresirani
mozak je prema tome kompleksan dijagram ica koje provode elektrine impulse bilo gde da
su te ice postavljene (npr. na sinapsi). Procenjuje se da ima oko sto milijardi neurona, koji
prave sto biliona sinapsi u jednom ljudskom mozgu.
Nenroni alju impulse sa jednog kraja neurona kroz axon, taj impuls, meutim ne
preskae direktno na druge neurone. Neuroni komuniciraju sa drugim neuronima prosipajui
hemijski mesinder ili neurotransmiter na receptore na drugi neuron. To se najee deava,
ali ne iskljuivo na mestu (povrini) sinoptike konekcije meu njima (sl.1-3). Komunikacija
meu neuronima je, dakle, hemijska a ne elektrina. Ovde se znai jedan elektrini impuls u
prvom neuronu konvertuje u hemijski signal na sinapsi i na drugom neuronu u procesu
zvanom neurotransmisija. Ovo se predominantno deava u jednom smeru, od presinaptikog
axonskog zavretka na bilo koje razliite poloaje na drugim postsinaptikim neuronima.
Kako bilo sve je oiglednije da postsinaotiki neuroni mogu odgovoriti sa presinaptikim
neuronom svojim hemijskim mesinderom, verovatna kao to je neurotransmiter azotni
oxidul. Frekvencija i obim ovakve ukrtene komunikacije moe determinisati kako dobro ta
sinapsa funkcionie. Ove mentalne vebe mogu povocirati strukturne promene na sinapsi,
koje olakavaju neurotrensmisiju ovde (sl.1-3).

Slika 1-1. Ovo je jedan artistiki prikaz toga kako je neuron organizovan da bi poslao sinaptiku
informaciju. On radi to kroz dugi akson, koji informaciju prosleuje u brojne granice zvane
terminalna aksonska vlakna. Svaki od ovih zavretaka moe, potencijalno, praviti presinaptike
kontakte sa drugim neuronima. Takoe je pokazano i elijsko telo, koje je komandni centar nerva,
sadri elijski nukleus i procesira i dolazei i odlazei signal (informaciju). Dendriti su organizovani
uglavnom da bi hvatali informacije od drugih neurona (vidi takoe i sliku 1-2).

Slika 1-2 Ova slika pokazuje kako je neuron organizovan da primi sinaptike informacije.
Presinaptiki ulaz od drugih nurona moe biti primljen postsinaptiki na mnogim mestima, ali naroito
na dendritima, esto na specijalizovanim strukturama zvanim
dendritske spine. Druga
postsinaptika mesta na neuronu za prijem presinaptikog ulaza od drugih neurona ukljuuju elijska
tela i aksonske zavretke.

Slika 1-3. Uveana sinapsa shematski pokazuje specijalizovane strukture koje omoguavaju odvijanje
hemijske neurotransmisije. Tanije presinaptiki neuron alje svoj aksonski zavretak da formira
sinapsu sa postsinaptikim neuronom. Energija za taj proces dobija se iz mitohondrija presinaptikog
neurona. Hemijski neurotransmiter je magacioniran u malim vezikulama spremnim za oslobaanje
kada se presinaptiki neuron aktivira. Sinaptika pukotina je veza izmeu presinaptikog neurona i
postsinaptikog neurona. Receptori koji se nalaze na obe strane ove pukotine su kljuni elementi
hemijske neurotransmisije.

Prostor: Hemijski adresiran nervni sistem

Veoma skoro je opisana neurotransmisija bez sinapsi koja se zove volumena
neurotransmisija ili nesinaptika difuzione neurotransmisija. Hemijski mesinder poslat od
jednog do drugog neurona moe biti prosut na udaljene poloaje do sinapsi difuzijom. Prema
tome neurotransmisija se moe deavati preko kompatibilnih receptora unutar difuzionog
radijusa tog neurotransmitera, ne razliito od moderne komunikacije mebilnim telefonima
koja funkcionie unutar transmisionog radijusa konkretnog telefona (sl.1-5). Ovaj koncept se
zove hemijski adresiran nervni sistem, gde se neurotransmisija odvija u hemijskim
dahovima. Mozak dakle nije kolekcija ica ve takoe i sofisticirana hemijska supa.
Hemijski adresiran nervni sistem je posebno vaan u razumevanju dejstva lekova koji deluju
na razliite neurotransmiterske receptore, poto e takvi lekovi delovati bilo gde gde ima
odgovarajuih receptora a ne samo tamo gde su takvi receptori povezani sa sinapsom
anatomskim vezama

Slika 1-4. Anatomski adresirani nervni sistem je koncept u kome je mozek serija veza izmeu
neurona poput vrstih ica, ne razliito od milion a telefonskih ica unutar hiljadu kablova. Na slici je
pokazan kabal aksona iz mnogo razliitih neurona, svi stiu da formiraju sinaptiku vezu sa
dendritskim drvetom postsinaptikog neurona.

Slika 1-5. Pokazana je shematizacija hemijski adresiranog nervnog sistema. Dve anatomski
adresirane sinapse (neuron A i B) pokazuju komunikaciju (strelica 1) sa odgovarajuim
postsinaptikim receotorom (a i b). Meutim postoje takoe i receptori za nurotransmiter a,
neurotransmiter b i neurotransmiter c koji su udaljeni od sinaptike veze anatomski adresiranog
nervnog sistema. Ako neurotransmiter A uspe da difundira od svoje sinapse pre nego to bude uniten
moe biti u mogunosti da intereaguje sa drugim receptorima na mestima udaljenim od njegove
sinapse (sterlica 2). Ako transmiter A dokui drugi receptor kog nije u stanju prepoznati (receptor c) on
nee itereagovati sa tim receptorom ak i ako difundira tuda (strelica 3). Prema tome hemijski glasnik
poslat od jednog neurona drugom moe se proliti van tog poruja difuzijom na mesta udaljena od
njegove sinapse. Neurotransmisija se moe odigrati na kompatibilnom receptoru unutar difuzionog
radijusa neurotransmitera koji mu odgovara. To je slino modernoj komunikaciji mobilnim telefonima
koji funkcioniu u transmisionom radijusu datog telefona. Ovaj koncept se zove hemijski adresiran
nervni sistem, u kome se neurotransmisija odvija u hemijskim pufovima. Prema tome mozak nioje
samo kolekcija ica (slika 1-2 i anatomski adresiran nervni sistem) ve i fina hemijaska supa (slika
1-3 i hemijski adresiran nervni sitrem).

Vreme: Brzo-poinjui naspram sporo-poinjueg signala

Neki neurotransmiterski signali su vrlo brzi u nastanku, unutar milisekunde receptori
bivaju okupirani neurotransmiterom. Dva najbolja primera za ovkvu nurotransmisiju su one
uzrokovane neurotransmiterima glutamatom i gama amino-buternom kiselinom (GABA).
Glutamat je neurotransmiter koji univerzalno stimulie skoro sve neurone, nasuprot tome
GABA je univerzalno ihibie skoro sve neurone (slika 1-6). Oba ova neurotransmitera mogu
uzrokovati brzo-poinjue hemijsko signaliziranje rapidnom izmenom fluksa jona, ovo menja
unutar milisekunde excitabilnost neurona. S druge strane signal od drugih neurona razvijaju se
dugo od nekoliko vie milisekundi do, ak nekoliko punih sekundi. Nekada se ovako sporopoinjui neurotrensmiteri zovu neuromodulatori, poto se sporo-poinjii jonski signali moe
trajati dovoljno dugo da bi se preneo i modulisao sledee neurotransmisije drugim
neuirotransmiterima (slika 1-6). Prema tome, sporo-poinjui, ali dugodelujui
neuromodulatorni signal moe dati ton neuronu i uticati na njega ne samo na svojim
primarnim dejstvom ve i modifikovati dejstvo drugog glasnika poslataog pre nego to je
nestao signal neuromodulatora. Primer za sporo-poinjui i dugodelujui neurotransmiter je
noradrenalin i serotonin kao i razliiti polipeptidi. Mada ovim signalima treba nekolike
sekundi da se razviju, biohemijska kaskada koju uzrokuju moe se protezati danima.
Slika 1-6. Neki neurotransmiteri su brzi u poinjanju (zec neuron A i C) nasuprot drugim
neurotransmiterskim signalima koji su spori u poinjanju (kornjaa neuron B). Neurotransmiter
glutmat (neuron A) je brz u poinjanju i excitatoran (+), nasuprot neurotransmiteru GABA (neuron
C) koji je brz u poinjanju i inhibitoran (-). Nasuprot brzom glutamat i GABA signalima,
neurotransmisija koja prati nerotransmitere poznate kao monoamini ili neuropeptidi ima spor
poetak (neuron B) i mogu biti excitatorni i inhibitorni (+/-). Brz u ovom kontekstu znai nekoliko
milisekundi, nasuprot sporom signalu kome treba nekoliko milisekundi ak i do nekoliko punih
sekundi vremena. Sporo.poinjui neurotrensmiteri mogu pored toga biti dugo-delujui. Ponekad se
zovu i neuromodulatori poto mogu modulisati razliite signale drugih neurotransmitera. U ovoj slici

sva tri neurona (A, B i C) transmituju na postsinaptike dendrite istog neurona. Ako je spori signal iz
B jo uvek prisutan kada brzi signal iz A i C stie, B signal e izmeniti (modulirati) A ili C. Prema
tome, dugo delujui neuromodulatorni signal neurona B moe dati ton postsinaptikom neuronu ne
samo svojim primarnim dejstvom ve i modulacijom dejstva neurona A i C.

Funkcija: Presinaptiki dogaaji

Trea dimenzija neurotransmisije je funkcija, a to je kaskada molekularnih i elijskih
dogaaja pokrenuta procesom hemijskog signaliziranja prvo dolaze presinaptiki, a onda
postsinaptiki dogaaji. Jedan elektrini impuls u prvom ili presinaptikom neuronu se
pretvara u hemijski signal u sinapsi procesom zvanim extitatorno-sekretorna spojnica.
im elektrini impuls ue u presinaptiki aksonski zavretak uzrokuje oslobaanje
hemijskog neurotransmitera magacioniranog u njemu (vidi sliku 1-3). Elektrini impuls otvara
jonske kanale kao to su voltano-zavisni kalcijumski kanali i voltano-zavisni natrijumski
kanali, menjanjem jonski gradijent na neuronskoj membrani. Ulazak kalcijumskioh jona u
presinaptiki nerv spaja sinaptike vezikule sa unutranjou membrane nervnog zavretka
tako da one mogu ispustiti svoj hemijski sadraj u sinapsu. Ovaj put je poploan prvobitnom
sintezom i deponovnajem neurotransmitera u prvom neuronu i njegovom presinaptikom
aksonskom zavretku. Kada presinaptiki neuroni koriste monoaminski neurotransmiter oni
ne proizvode samo monaminske neurotransmitere ve i enzime za sintezu monoamina (slika
1-7), receptore za ponovno preuzimanje i autoregulaciju (slika 1-8) i sinaptike vezikule,
ispunjene monoaminskim neurotransmiterom. Oni ovo ine primajui upustva iz komandnog
centra ili taba, znanog kao elijsko jedro u kome se nalazi DNK. Ove aktivnosti se deavaju
u elijskom telu neurona, ali monoaminski presinaptiki neuroni alju sve ove produkte u
presinaptieke neuronske zavretke koji deluju kao poljska kancelarija za neurone po
celom mozgu (slika 1-1 do 1-3, 1-7 i 1-8). Neurotransmiteri su prema tome upakovani i
deponovani u presinaptikim vezikulama, kao napunjena puka spremna za pucanje.
Budui da je enzimska mainerija za proizvodnju monoamina smetena u aksonskom
zavretku (slika 1-7), dodatni monoamini mogu biti sintetisani tu. Kako je pumapa za
ponovno preuzimanje lokalizovana na presinaptikom neuronu (slika 1-8) tu se mogu ponovo
uhvatiti monoamini korieni u neurotransmisiji i ponovo koristiti za sledeu
neurotransmisiju. Ovo je razlika u odnosu na to kako neuropeptidi funkcioniu tokom
neurotransmisije (slika 1-9), kod njih nema pumpe za ponovno pruzimanje.
U sluaju neuropeptida, presinaptika sinteza neurotransmitera se deava iskljuivo u
elijskom telu jer kompleksna maineruja za njihovu sintezu nije transportovana u aksonski
zavretak. Sinteza specifinog neuropeptida zapoinje sa pre-propeptidnim genom u
elijskom jedru (slika 1-9). Taj gen se transkribuje u primarnu RNK koja moe biti
preureena ili editovana da bi se kreirala drugaija verzija RNK, poznata kao alternativna
spiralna verzija, kao to je pre-propeptid RNK.
Sledee, ova RNK je procesom translacije prevedena u pre-propeptid, koji ulazi u
endoplazmatski retikulum (slika1-9.). Ovo je prekursor prekursora ponekad zvani deda
neuropeptidnog neurotransmitera. Ovaj pre-propeptidni deda neuropeptida ima peptidni rep
zavani signalni peptid, koji dozvoljava pre-propeptidu da ue u retikulum, gde se njegov rep
otseca enzimom koji se zove signal peptidaza pri emu nastaje propeptid ili roditelj
neuropeptida. Ovaj propeptid je direktni prekursor neuropeptidnog neurotransmitera.
Ovaj propeptid naputa endoplazmatski retikulum i ulazi u sinaptike vezikule, gde
biva konano konvertovan u sam neuropeptid preko konvertirajueg enzima lokalizovanog
ovde. Poto su samo sinaptike vezikule ispunjene neuropeptidnim neurotransmiterom i poto
nema sintetiuih enzima da prave jo neuropeptida nema ni lokalne sinteze jo
neuropeptidnih neurotransmitera u aksonskom zavretku.

Osim toga nije poznato da postoji bilo kakva znaajna pumpa za ponovno preuzimanje
neuropeptida, znai kada su jednom osloboeni ne dolazi do ponovnog hvatanja za sledeu
upotrebu (slika 1-9). Dejstvo im se prekida katabolikom peptidazom, koja see peptidne
neurotransmitere u inaktivne metabolite.
Funkcija: Postsinaptiki dogaaji
Kada je neurotransmiter ispaljen iz presinaptikog neurona on puca kroz sinapsu gde
trai i pogaa svoje ciljno mesto na receptoru postsinaptikom neuronu koji je vrlo selektivan
za taj neurotransmiter. Zauzimanje receptora neurotransmiterom i vezivanjem za
visokospecifino mesto poinju postsinaptiki dogaaji hemijske nurotransmisije (slika 1-10).
Ovaj proces je dosta slian vezivanju supstrata za enzim na njegovom aktivnom mest.
Neurotransmiter se ponaa kao klju podesan za receptorsku bravu vrlo selektivno.
Klasino, deava se da neurotransmiter-receptor komplex inicira proces koji
rekonvertuje hemijsku poruku u elektrini impuls u drugom (postsinaptikom) neuronu. Ovo
je svakako istinito u sluaju rapidno-poinjue neurotransmisije i moe objasniti i inicijalno
deavanje u nekim sporo-poinjuim neurotransmisijama, takoe. Meutim sada je poznato
da postsinaptiki neuroni imaju veliki reportoar odgovora, a ne samo promena membranskog
potencijala. Uistinu mnogi vani biohemijski procesi su pokrenuti u postsinaptikom neuronu
neurotransmiterskom okupacijom odgovarajuih receptora. Neki od ovih poinju u
milisekundi, nasuprot drugih kojima su potrebni dani za razvoj (slika 1-11 do 1-13.).

Slika 1-7. Ovde su pokazani enzimi monoaminske sinteze u monoaminskom neuronu. Enzimi su
proteinski molekuli, koji su kreirani (sintetisani) u elijskom telu poinjui od elijskog jedra. Poto se
sintetiu enztimi mogu biti transportovani niz akson do aksonskih zavrezaka da bi obavljali funkcije
neophodne za neurotransmisiju, kao to su izgradnja i razgradnja neurotransmiterskih molekula. DNK
u elijskom jedru je komandni centar gde se naredbe prenose da bi se izvrila sinteza enzimskih
proteina. DNK je ablon za mRNK sintezu koja je potom ablon za proteinsku sintezu u cilju da
formira enzim po klasinim molekularnim pravilima.

Slika 1-8. Ovde je pokazan aksonski transport presinaptikog receptora u monoaminskom neuronu.
Analogno procesima pokazanim u slici 1-7, receptori su takoe proteinski molekuli kreirani
(sintetizirani) u elijkom telu neurona. Receptori takoe mogu biti transportovani u razliite delove
nurona, ukljuujui i aksonske zavretke, gde oni mogu biti umetnuti u neuronsku membranu da bi
obavljali razliite funkcije tokom neurotransmisije, kao to je hvatenje i reagovanje sa
neurotransmiterima osloboenog dolazeim signalom poslatog od susednog neurona.

Slika 1-9. Sinteza neurotransmitera u jednom neuropeptidergikom neuronu. Sinteza neurotransmitra

se deava samo u elijskom telu je kompleksna mainerija za neuropeptidnu sintezu nije
transportovana u aksonski zavretak. Sinteza specifinog neuropeptida poinje sa transkripcijom prepropeptidnog gena u elijskom jedru u primarnu RNK, koja moe biti rearanirana ili eitovana da bi
se kreirala drugaija verzija RNK, poznata kao alternativna spiralna varijanta ili pre-propeptid RNK.
Potom se RNK prevodi u pro-propeptid, koji ulazi u endoplazmatiki retikulum, gde se rep peptida
odseca posredstvom enzima signal peptidaze formirajui propeptid koji je diraktni prekursor
neuropeptidnog neurotransmitera. Konano propeptid ulazi u sinaptiku vezikulu gde biva
konvertovan u neuropeptid. Vezikula ispunjena neuropeptidnim neurotransmiterom biva
transportovana nanie u aksonski zavretak gde nema pumpe za ponovno preuzimanje za
neuropeptide. Dejstvo neuropeptida se zavrava katabolikim peptidazama, koje seku neuropeptid na
inaktivne metabolite.

Prema tome hemijska neurotransmisija u postsinaptikom neuronu poinje sa

vezivanjem neurotransmitera za receptor, prvi glasnik. Ovo vodi u mnogobrojne
intracelularne dogaaje, poinjui sa dodatnim glasnicima unutar elije (slika 1-10). Drugi
glasnik je intrecelularno jedinjenje koje je stvoreno vezivanjem prvog galsnika,
neurotransmitera, za receptor van elije u sinaptikoj konekciji izmeu prvog i drugog
neurona. Dobar primer drugog glasnika ciklini adenozin monofosfat (cAMP) i fosfatidil
inozitol. Neki su receptori linkovani za jedan tip drugog glasnika, dok su drugi linkovani za
drugi tip drugog glasnika.
Signal drugog glasnika moe rei drugom neuronu (postsinaptikom) da promeni
jonski fluks i zapone ili prekine neuronski elektrini impuls ili da fosforilie intracelularne
proteine ili da zapone mnogo drugih moguih dejstava. Ovo semoe deavati i putem
biohemijske kaskade koja konano zahvata jedro i rezultira genskim ukljuenjem ili
iskljuenjem (slika 1-11.). Tako okinuta genska expresija inicira sekundarnu biohemijsku
kaskadu koja je zasnovana na direktnim posledicama toga koji je gen aktiviran ili inaktiviran
(slika 1-12). Mnogi od tih dogaaja su misterija za neuronauku. Dogaaji postsinaptike
neurotransmisije su srodni molekularnom poni expres sistemu, sa hemijskom informacijom
kodiranom unutar neurotransmiter-receptor kompleksa, koja prelazi sa molekularnog jahaa
na molekularni jaha sve dok poruka ne bude isporuena u odgovarajue DNK sandue u
postsinaptikom neuronskom genomu (slika 1-11).
Prema tome funkcije hemijske neurotransmisije nije toliko komunikacija
presinaptikog neurotransmitera sa postsinaptikim receptorom, koliko je to konverzija
presinaptikog genoma u postsinaptiki genom, DNK u DNK, presinaptiki komandni centar
u postsinaptiki komandni centar.
Sumarno, poruka hemijske neurotransmisije je transformacija kroz tri uzastopne
molekularne pony expres rute: 1. presinaptika neurotransmiterska sinteza iz presinaptikog
genoma i pakovanje neurotransmitera i podravajuih receptora i enzima (slika 1-7, 1-8, 1-9.),
2. postsinaptika ruta od vezivanja za receptor preko drugog glasnika (slika 1-10), celim
putem do genoma i aktivacije gena (slika 1-11), 3. sledea postsinaptika ruta poinje novom
expresijom postsinaptikih gena prenosei informacije kao molekularnu kaskadu
biohemijskih posledica kroz postsinaptiki neuron (slika 1-12.).
Sada bi moralo biti jasno da se neurotransmisija ne zavrava vezivanjem
neurotransmitera za receptor ili ak kada jonski protok promeni ili kada se kreira drugi
glasnik. Dogaaji kao to su ovi svi otpoinju unutar milisekundi do sekunde od oslobaanja
presinaptikog neurotransmitera (slika 1-13). Krajni cilj neurotransmisije je da znaajno i
trajno promeni bihemijsku aktivnost postsinaptikog ciljnog neurona na dubok i stalan nain.

Prema tome postsinaptika DNK mora da eka dok molekularni pony expres glasnik ne pree
put od postsinaptikog receptora , esto lociranog na dendritima do postsinaptikog elijskog
jedra (slika 1-11.), ovo traje odreeno vreme od neurotransmisije do poetka uticaja na
postsinaptike neuronske biohemijske procese (slika 1-13). Vreme potrebno od vezivanja
receptora do genske expresije meri se satima. Osim toga budui da zadnji glasnik pokrenut
neurotransmisijom takozvani transkriptivni faktor jedini moe inicirati sam poetak delovanja
gena (slika 1-11), traje ak i due da se aktivacija gena potpuno provede kroz seriju
biohemijskih dogaaja koje pokree (slika 1-12 i 1-13.). Prema tome biohemijski dogaaji
mogu zapoeti mnogo sati ili dana i mogu poto se desila neurotransmisija i mogu se trajati
danima i nedeljama nakon to se jednom pokrenu (slika 1-13).
Prem atome kratak puff neurotransmisije iz presinaptikog neurona moe otpoeti
duboku postsinaptiku reakciju koja moe zahvatiti sate i dane za razvoj, a moe trajati
danima i nedeljama ak i due. Svaki shvatljiva komponenta ovog celog procesa moe biti
kandidat za modifikaciju lekovima. Mnogo psihotropnih lekova deluje na procese koji
kontroliu hemijsku neurotransmisiju na nivou samog neurotransmitera ili na nivou njihovih
enzima i posebno njihovih receptora. Budui psihotropni lekovi e nesumnjivo delovati na
biohemijsku kaskadu direktno a posebno na one komponente koje kontroliu expresiju pre i
postsinaptikih gena. Takoe se zna ili sumnja da mentalne i nuroloke bolesti utiu na iste
aspekte hemijske neurotransmisije.

Slika 1-10. Ovde je naslikan funkcionalni ishod neurotransmisije u postsinaptikom neuronu.

Neurotransmiter osloboen od presinaptikog neurona se smatra prvim glasnikom. On se vezuje za
svoje receptor i vezani neurotransmiter uzrokuje da efektorni sistem stvori drugi glasnik. Taj
drugi glasnik se nalazi u unutranjosti elije postsinaptikog neurona. Kada se formira drugi glasnik
kreira celularna dejstva i biolke efekte. Primer za ovo je poetak neuronske sinteze hemijskih
produkata koji menjaju prag okidanja. Prema tome informacije u presinaptikom neuronu prenosi se u
postsinaptiki neuron putem lanaca dogaaja. Ovo je kako mozak izvrava svoj posao miljenja,
pamenja, kontrole pokreta, itd. kroz sintezu modanih jedinjenja i okidanjem modanih neurona.

Slika 1-11.
Ovde je pokazana kaskada koja rezultira aktivacijom gena a pokrenuta je
neurotransmiterom. Neurotransmiter se vee za svoj receptor na vrhu, kreirajui drugi glasnik. Drugi
glasnik aktivira intra- celularne enzime, to rezultira u kreiranju transkriptivnog faktora (crvena
strelica) koji uzrokuje aktivaciju gena (crveni DNK segment).

Slika 1-12. Kao na slici 1-7 do 1-9, DNK u eliji je komandni centar, gde se nareenja prenose na
sintezu receptorskih proteina i izvravaju. DNK je ablon za mRNK sintezu, koja je potom ablon za
sintezu proteina i formiraje receptora po klasinim molekularnim pravilima. Na ovoj slici je pokazana
molekularna neurobiologija receptorske sinteza. Proces poinje u elijskom jedru, kada se gen (crveni
DNK sgement) transkribuje u mRNK (strelica 1). Mesinger RNK zatim putuje u endoplazmnatski
retikumlum (strelica 2), gde ribozomi uzrokuju translaciju mRNK u parcijalno formirane receptorske
proteine (strelica 3). Sledei korak je transformacija parcijalno formiranih receptorskih proteina u

kompletan molekul receptora to se deava u goldijevom aparatu ( strelica 4). Kompletno formiran
molekul receptora je protein i on se trsnsportuje u elijske membrane gde moe intereagovati sa
neurotransmiterom (strelica 6). Neurotransmiter se moe vezati za receptor kao to je prikazano na
slici 1-10. pokree aktivaciju sistema drugog glasnika kao to je prokazano na slici 1-10, vezivanje
neurotrnasmitera moe uzrokovati da membrana reverzibilno formira invaginaciju (strelica 7). Ovaj
proces uklanja vezane receptore iz opticaja kada neuron hoe da smanji broj aktrivnih receptora. Ovo
moe biti