Ovi neuroni znaju gde traba da idu zbog niza udesnih hemijskih signala, drugaijih od

neurotransmitera, zvanih adhezioni molekuli (tabela 1-4). Prvo glijalne elije formiraju
celularni matrix. Neuroni mogu pratiti glijalna vlakna kao trag kroz mozak do njihove
destinacije. Kasnije neuroni mogu pratiti aksone drugih neurona koji su ve na svome mestu i
pratiti du traga ve oznaenog prvim neuronom. Adhezioni molekuli oblau neuralnu
povrinu migrirajueg neurona i komlementarni molekuli na povrini glijalnih elija
omoguavaju sa se umetnu tu. Ovakvi obrasci su slini molekularnom Velcro-u, koji usidruje
neuron privrmeno i usmerava ga da ide dalje putem koji je poploan odgovarajuom
elijskom povrinom. Naseljavanje mozga migracijom se zavrava do roenja ali neuroni i
aksoni moru rasti sve dok su aktivni.
Kada se neuroni smeste u svoje farme, njihov zadatak je da formiraju sinapse. Kako
njihovi aksoni znaju kuda da idu? Neurotrofini ne odreuju samo to koji e neuron iveti, a
koji ne, ve i da li e akson izniknuti i koji cilj e inervisati. Tokom razvoja u nezrelom
mozgu neurotrofini mogu uzrokovati da aksoni krstare kroz ceo mozak pratei duge i
kompleksne puteve da bi dosegli odgovarajuu metu. Neurotrofini mogu inducirati neurone
na izratavanje aksona formirajui konus rasta aksona. Kada se formira konus rasta
neurotrofini kao i drugi faktori stvaraju razliite molekule prepoznavanja za izniui akson,
verovatno luenjem tih molekula od strane neurona i glije u hemijsku supu modanog
ekstracelularnog prostora.
Ove molekule mogu odbijati ili privlaiti izniui akson odreujui pravac putovanja
aksona kao to to radi semaforski signal za mornariki brod (slika 1-15). I zaista neki od ovih
molekula nazivaju se semaforinima da bi se slikovito predstavila njihova funkcija. Kada
neuron prie na dohvat luke, semaforni molekuli zvani kolapsini mu kau da uspori,
omoguavajui aksonu da pristane u odgovarajue postsinaptiko podruje ne
preplovljavajui ga. Drugi prepoznajui molekuli usmeravaju akson od mesta isputanja
odbijajueg aksonskog upravljajueg signala (RAGS), (slika 1-19).
Kako modani razvoj napreduje, putovanje aksonskog izniueg konusa je znaajno
ometeno, ali ne u potpunosti izgubljeno. U stvari da je rast aksona zadran i u zrelom mozgu
ukazuje to da neuroni kontinuirano menjaju svoje ciljne neurone komunikacije verovatno
repariranjem, regeneracijom i rekonstrukcijom sinapsi kada to zahtevaju razvojne dunosti
nurona. Veliki broj prepoznajuih molekula nadgleda to. To su ne samo semaforini i kolapsini
ve i molekuli kao netrini, adhezioni molekuli nervnih elija (NCAMS), integrini, kadherini i
citokini (tabela 1-4).
Interesantno je da postoji najvei broj sinapsi u estoj godini ivota, vie nego u bilo
kojoj ivotnoj dobi (slika 1-20). Tokom narednih 5 do 10 godina i u adolescenciji, mozak
uklanja polovinu od ukupnog broja sinapsi koje su postojale u estoj godini. Ovo ostavlja oko
100 biliona neurona i vie od 10000 sinapsi po jednom neuronu. Excitotoxinost moe
posredovati pruring sinaptikih veza (to e biti detaljnije razmotreno u poglavlju 4.).
Nadajmo se da neurorazvojno iskustvo i genetsko programiranje vode mozak u mudar odabir
koje e veze sauvati a koje unititi. Ako ovaj proces razvoja pojedinih neurona napreduje
adekvatno tokom maturacije osoba prosperira tokom ovog sazrijevanja i graciozno ulazi u
odraslo doba. Loa selekcija teoretski moe voditi u neurorazvojne poremeaje kao to su
SCH ili ak ADHD.
Taj rast novih sinapsi i pruring starih sinapsi se nastavlja kroz ceo ivotni vek, ali
mnogo sporije i na mnogo kraem rastojanju nego ranije u razvoju. Prema tome aksoni i
dendriti svakog neurona se konstantno menjaju uspostavljajui nove veze i uklanjajui stare
konekcije, na nain koji podsea na grananje drvea (slika 1-21). Zaista grananje neuronskih
zavretaka i dendritskog stabla su termini koji impliciraju konstantno grananje (slika 1-22) i
pruring (slika 1-23) koji teku tokom ivotnog veka tog neurona. Nakon dramatine redukcije
broja neurona pre roenja i broja sinapsi i tokom kasnog detinjstva i rane adolescencije,

aktivnosti se znaajno sniavaju u zrelom mozgu, tako se odravanje i remodeliranje sinapsi

nastavlja na skroman opseg i mnogo ogranienijem rastojanju.

Slika 1-18. Nuronska smrt moe biti uzrokovana i nekrozom i apoptozom. Nekroza je analogna
neuronskom atentatu, u kome neuron explodira i uzrokuje zapaljensku rakciju poto bude uniten
trovanjem, sufokacijom ili toksinima kao to je glutamat. S druge strane, apoptoza je srodna
neuronskom suicidu i nastaje kada se genetska mainerija aktivira i uzrokuje da neuron doslovce
isezne bez uzrokovanja nereda kakav stvara nekroza.

Slika 1-19. Neurotrofiki faktori mogu biti repulzivni (srednja slika) i uzrokovati da akson raste od
takvih molekula. Neurotrofiki faktori mogu takoe biti privlaei i ohrabrivati aksone da rastu prema
takvim molekulima. Neurotrofiki faktori prema tome usmeravaju aksonsko putovanje u mozgu i
pomau u determinaciji koji e akson praviti sinapsu sa kojim postsinaptikim neuronom.

Slika 1-20. Sinapse se formiraju furioznim tempom izmeu roenja i este godine. Meutim proces
kompetetavne eliminacije i restruktruriranja simapsi su fenomeni koji imaju pik tokom puberteta i
adolescencije, preostala polovina do dve treine sinapsi koje su postojale u detinjstvu preivi do u
odraslo doba.

Prema tome neprkidna strukturna remodeliranja sinapsi u zrelom mozgu, upravljana

molekulima prepoznavanja, ne moe se pribliiti jako izraenom dalekometnom rastu u
ranom razvoju mozga, ova redukcija moe biti korisna delimino i zbog toga to e dostignuta
strukturna palstinost ograniiti neeljni aksonski rast..

Slika 1-21. Nuron je nainjenod elijskog tela i axona i dendritskog stabla (doslovce to je drvo sa
dendritskim gananjem). Dendritsko stablo je u konstantnom toku i primanju sinaptikih konekcija
tokom ivota.

Slika 1-22. Dendritsko drvee neurona e poterati grananje, rasti i uspostaviti mnotvo sinaptikih
konekcija tokom ivota. Proces pravljenja dendritskih kontakata na nerazvijenom neuronu moe biti
kontrolisano razliitim faktorima rasta, koji deluju da bi podstakli proces grananja i prema tome
formira sinapse na dendritskom drvetu.

Slika 1-23. Dendritsko drvo neurona se, osim to izrasta nove grane, raste i uspostavlja mnotvo
novih sinapsi tokom ivota, kao to je pokazano na slici 1-22, ve takoe uklanja, menja, doteruje ili
unitava takve konekcije kada je potrebno. Proces razmontiravanja sinapsi i dendrita moe biti
kontrolisan faktorima uklanjanja ili rasta ili prirodno uzrokovanim destruktivnim procesima ponekad
zvanim exsitotoxinost. Ovo je normalan proces obrezivanja za ulakanjanje dendrita kada je to
potrebno.

Ovo e stabilizovati modanu aktivnost u odrasloj dobi i moe, osim toga, prevenirati
haotino ponovno spajanje u mozgu, limitiranjem i rasta aksona van odgovarajue mete i
urastanje aksona iz neodgovarajueg neurona. S druge strane cena ovakve specifinosti rasta
postaje vidljiva kada dugaki neuroni u zrelom mozgu ili kimenoj modini umiru, moe
oteavati ponovno uspostavljanje originalnih sinaptikih kontakata ak i kada otpone rast
aksona
Kao to je ranije obrazloeno, neuroni i njihova podravajua glija razrauju
bogat skup neurotrofikih faktora koji mogu podravati stvaranje sinaptikih konekcija (slika
1-22) ili ih eliminisati (slika 1-23). Potencijal oslobaanja faktora rasta je stalna osobina koja
znai mogunost konstantne sinaptike revizije tokom celog ivotnog veka neurona. Takav
potencijal promena u sinaptogenezi e obezbediti supstrat za uenje, emotivno sazrevanje,
razvoj kognitivnih i motornih sposobnosti tokom celog ivota. Elem nije jasno kako mozak
rasporeuje neurotrofine faktore unutar sebe tokom normalnog odraslog psiholokog
funkcionisanja. Verovatno zahtev za upotrebu neurona se sree sa ouvanjem njihove
sposobnosti i spremnosti za funkciju, zadatak koji se izvrava zasoljavanjem modane orbe
neurotrofikim faktorima koji odravaju neurone zdravim. Moda miljenje i uenje provocira
oslobaanje nurotrofikih faktora. Moda ili koristi ih ili ih izgubi moe biti primenjeno na
zrele neurone, neuroni e biti sauvani i nove sinaptike konekcije e biti formirane ako
mozak ostane aktivan. ak je mogue da mozak izgubi svoju snagu u nedostatku mentalnih
vebi. Mogue je da inaktivnost vodi u pruring nekoritenih zaputenih sinapsi, ak i
pokree apoptotiko oteenje svih inaktivnih neurona. S druge strane mentalna stimulacija
moe prevenirati ovo i psihoterapija moe indukovati neurotrofike faktore da zatiti kritine
elije i instruie nove terapeutske mere radi izmene emocija i ponaanja. Samo budua
istraivanja e razjasniti kako koristiti i psihoterapiju da bismo izbalansirali pravljenje nenog
paprikaa u mozgu.

Zakljuak

italac sada mora shvatiti da je hemijska neurotransmisija osnov psihofarmakologije.

Ona ima tri dimenzije, vreme, mesto i funkcija. Prostorna dimenzija je i vsto vezani
anatomsko adresirani nervni sistem i hemijska supa kao hemijski adersirani nervni sistem.
Vremenska dimenzija otkriva da neurotransmisija moe biti brza (ms) ili spora (vie od
nemoliko milisekundi) u otpoinjanju zavisno od neurotransmitera ili neuromodulatora, of
wich there are dozens. Neurotransmisija moe prouzrokovati dejstvo kao kratko delujue (ms)
ili veoma dugodelujue (dani, nedelje ili due). Funkcionalna dimenzija hemijske
neurotransmisije je proces pomou kojeg se elektrini impuls u jednom neuronu konvertuje u
hemijski glasnik na sinaptikoj konekciji izmeu dva neurona i onda u hemijski glasnik koji
moe menjati gensku expresiju u drugom neuronu.
Ovo poglavlje podvlai nekoliko dodatnih taaka: hemijska neurotransmisija se odvija
ponekad sa vie od jednog neurotransmitera u jednom neuronu. Prirodni neurotransmiteri su
esto imitirani lekovima. Molekularna neurobiologija i njene tehnike pokazuju da je genetski
materijal neurona odgovoran za produkciju proteina generalno i receptora. To moe biti
modulirano psihocijalnom adaptacijom, lekovima i bolestima. Na kraju neuron dinamino
modifikuje svoje sinaptike konekcije tokom ivota odgovarajui tako uenju, iskustvu,
genetskom programiranju, lekovima i bolestima.