UMETNOST PRAISTORIJE

e-SKRIPTA ZA STUDENTE 1. GODINE OSNOVNIH STUDIJA (prvi semestar)

Priredila dr A. Kuekovi
-

problem ocene praistorijske umetnosti: da li se i u kolikoj meri teilo estetskom

delovanju u uslovima ranih ljudskih zajednica. Uticaji magijskog miljenja i poimanja
sveta. Nepostojanje jedinstvenog kulturnog modela tokom praistorije razliite grupe
razvijale posebne kulturne modele zavisno od geografske lokacije, stepena razvijenosti,
dostupnih materijala...
ini se danas da prvim ljudskim umetnikim iskazima moemo nazvati crtee crvenim
zemljanim okerom na stenama u Africi nastale oko 100 000 godina p.n.e. Ova granica
svakako predstavlja nesigurno odreenje jer je uslovljena svim ogranienjima koja
nameu dosadanja arheoloka istraivanja (ko zna ta sve jo nije otkriveno ili ta je
moda pravljeno od nestalnih materijala drveta ili koe npr., a to se nije sauvalo),
tako da ni danas nemamo jasnu sliku o tome kada i kako je homo sapiens prvi put poeo
da stvara umetnost.
do 20 000 godina p.n.e. ljudi su naselili sve kontinente osim Antarktika. Najranija ljudska
zanimanja nastaju u Africi i smatra se da tamo treba traiti i poreklo umetnosti. U
peinama Apollo 11 i Vonderverk nalaze se primeri geometrijskih i ivotinjskih oblika
koji su ugrebani ili slikani na kamenu. Istraivanja u Africi sugeriu da je jo mnogo
lokacija ostalo neotkriveno.
Najznaajniji nalazi na prostoru u rasponu od Urala na istoku, do panije i Francuske na
zapad i na jug do Persije i Palestine pojava aktivnog, malobrojnog i rasutog
stanovnitva tokom paleolitske epohe.

Peine Apolo 11 (oko 25, 500 do 23, 500 godina p.n.e.) i Vonderverk (oko 8000 godina p.n.e.).
Sedam kamenih ploa sa tragovima ivotinjskih figura koje su naene u planinskoj peini u
jugozapadnoj Namibiji neverovatno precizno su datovane. Kamene ploe su u peinu donesene
sa nekog drugog mesta i oslikane ugljenom, okerom i belom. Donedavno se smatralo da su to
najstariji sauvani primeri umetnosti na afrikom kontinentu, dok nisu otkriveni jo stariji koji
potiu ak iz vremena oko 100 000 godina p.n.e. U peini Vonderverk u provinciji Severni Kejp
u Junoj Africi pronaeni su geometrijski urezani oblici i predstave ivotinja i smatra se da
potiu iz vremena oko 8200 godina p.n.e.

Kamene ploe iz peine Apolo 11 u Namibiji.

Crtei u peini Vonderverk u Junoj Africi.

-

najraniji pronaeni crtei na kamenu u Australiji stariji su od evropskih slikanih peina za

gotovo 10 000 godina smatra se da najstariji primeri praistorisjke umetnosti Aboridina
potiu ak iz perioda od 40 000 godina p.n.e.

Umetnost paleolita

Istorija manuelnih tehnika koje su omoguile ljudskoj rasi da dominira nad okruenjem
poinje u istonoj centralnoj Africi pre vie od dva miliona godina, kada su prvi put obraeni
kameni obluci kako bi se stvorila rudimentarna orua, nastala prostim otesavanjem delova
povrine kako bi se stvorile otrije ivice. Ove prve alatke stvarala su ovekolika stvorenja,
koja se ponekad nazivaju homo habilis (sposoban odnosno umean ovek), vrsta iz
zoolokog genusa hominida. Znaajno finija orua od kamena pravio je homo erectus (lat.
erektus uspravan) pre oko milion godina u Africi i pre oko pola miliona godina u Evropi i
Aziji. Pripadnici ove vrste u Kini takoe su nauili da koriste vatru, to ukazuje na dalji
napredak u kognitivnim sposobnostima. Nakon jo etvrt miliona godina orua postaju jo
sofisticiranija javljaju se prvi pravilni oblici seiva i takozvanih runih sekira. Svest o
formi i funkciji i vezi izmeu njih o kojima je ovisila efikasna izrada upotrebljivih alatki i
oruja postaje sve izraenija. Upravo u ovom procesu napravljeni su i prvi koraci ka
stvaranju umetnosti.
Neandertalski ovek Homo sapiens neanderthalensis, koji je iveo u Evropi i Aziji pre
oko 125 000 godina, pravio je orua i implemente velike raznolikosti. Pripadnici ove podvrste bojili su svoja tela crvenim okerom. ini se da su i njihove misli sezale izvan pojavnog
fizikog sveta, jer su svoje mrtve sahranjivali u grobove sa raznim pogrebnim poklonima u
hrani, oruju i, bar u jednom sluaju (Ferasi u Francuskoj) sa nekom vrstom spomenika
velikim kamenom iz koga je izdubljen par konkavnih komada. Nije mogue danas tano
utvrditi namenu ovog kamena, ali ukoliko je on imao komemorativnu, magijsku ili bilo koju
drugu svrhu sem neposredne upotrebne, to bi znailo da je i drugi korak ka stvaranju
umetnosti bio nainjen.

Kupule u peini Ferasi (Francuska).

Kupule sferina udubljenja u kamenu nastala delovanjem ljudske ruke, smatraju se

najstarijim vidom petroglifa i mogu se nai na svim kontinentima (osim Antarktika) tokom
itavog kamenog doba (paleolit, mezolit i neolit).
Ovo se dogaalo u milenijumima poslednjeg ledenog doba koje je bilo isprekidano
kraim interglacijalnim toplijim periodima. Tokom poslednjeg takvog otopljenja, pre
otprilike oko 40 000 godina, nestaju Neandertalci, a u Africi, Aziji i Evropi uzdie se nova
podvrsta, jedina koja e preiveti i kojoj i sami pripadamo homo sapiens sapiensis, kako
glasi zooloki (latinski) naziv za nau vrstu. Ovi ljudi su u svim sutinskim aspektima,
ukljuujui i kapacitet mozga, bili isti kao mi. Pre poslednje faze ledenog doba oni su
izrezbarili prve poznate predmete za koje moemo rei da predstavljaju umetnika dela.
Naalost, kamene rezbarije koje su sauvane iz ovog dalekog vremena jo uvek nije
mogue datovati dovoljno precizno da bi se uspostavila kontnuirana sekvenca. Najraniji
predmeti mogu se datovati u okvir irok oko 5000 godina to je gotovo isto onoliko vremena
koliko nas razdvaja od samih poetaka istorije. Nita ne znamo ni o moguim prethodnicama
ovakvih rezbarija koje su sigurno morale postojati, ali su bile izraene od nestalnijih
materijala poput drveta, koe ili nepeene gline. Tako se figurativno moe rei da se zavesa
nad poecima istorije umetnosti die tek neko vreme nakon poetka predstave. Danas je
teko odrediti i koliko su sauvane rezbarije u kamenu uopte bile tipine za odreenu
kulturu koja ih je stvarala. Pronalaene su na veoma velikom geografskom podruju u Evropi
i junoj Rusiji. One su, naravno i veoma retke u odnosu na sauvana kamena orua i
implemente od kremena.
Istorijske prekretnice
c. 40 000 p.n.e. interglacijalni period, pojava Homo sapiens-a
c. 18-15 000 p.n.e. poslednje ledeno doba
c. 12 000 p.n.e. - poinje migracija ljudi iz Azije u Ameriku
c. 10 000 p.n.e. izum luka i strele. Pripitomljavanje irvasa i psa (severna Evroazija).
c. 9-8 000 p.n.e. Poetak kultivacije ita i jema (Bliski Istok).
c. 8000 p.n.e. u Evropi stabilizacija moderne klime. Osnivanje Jerihona. Ljudi naseljavaju
kopno sve do Ognjene zemlje.
c. 8-4 000 p.n.e. ljudska populacija se uveava za 1500% .
c. 7 000 p.n.e. pripitomljavanje ovaca i koza (Bliski Istok). Najranija keramika (Japan).
c. 6 500 p.n.e. naselje atal Hujuk.
4

c. 6,5-4 000 p.n.e. poljoprivreda se iri na podruje zapadne Evrope.

c. 6 000. p.n.e. prvi tkani vuneni materijali (Bliski Istok). U Aziji poinje uzgoj pirina.
c. 5 000 p.n.e. prva pojava navodnjavanja (Bliski Istok)
c. 4 500 p.n.e. usavreno topljenje bakra (Bliski Istok)
c. 4 000 p.n.e. poetak livenja u bronzi (Bliski Istok)

Hronologija paleolitskih kultura

Oko 35 30 000 godina p.n.e. Orinjak
Oko 25 000 godina p.n.e Gravetijen
Oko 20 000 godina p.n.e Solutren
Oko 18 000 godina p.n.e Stariji Magdalen
Oko 15 000 godina p.n.e Srednji Magdalen
Oko 10 000 godina p.n.e Mlai Magdalen

Umetnost lovaca-sakupljaa
Meu najupeatljivija rana umetnika dela svakako spada mala enska figurina od
krenjaka (11,5 cm) pronaena u Vilendorfu u Austriji. Stara je oko 30 -25 000 godina p.n.e i
ini se da je prvobitno bila pokrivena pigmentima jer su sauvani njihovi ostaci na samoj
figurini. Preterano naglaene mesnate obline tela pre se oseaju nego to se gledaju. ake su
postavljene na grudi, dok su ruke i noge tek nagovetene, a ena nema lice. Celu glavu
pokrivaju male kovrde kose. Ova je figura gotovo sigurno predstavljala mataforu plodnosti,
verovatno je bila neka vrsta magijskog objekta koji se drao u ruci. I druge, neto kasnije,
enske figure koje su pronaene takoe imaju snano naglaene grudi, stomak i butine, a tek
su u jednom sluaju tzv. ene iz Lespiga u Francuskoj, ove telesne znaajke apstrahovane u
organsku geometriju kupa, ovoida i sfera. Ponekad je predstavljan samo deo tela grudi od
slonovae pronaene u ekoj, izvanredno definisan stomak i butine urezane u kamenu u
francuskoj Dordonji i mnogobrojne vulve (vagine) urezane u kamenu takoe u Dordonji u
Francuskoj iz oko 25 000 godina p.n.e. (mada se neki istraivai ne slau sa ovom
konstatacijom i smatraju da bi se pre radilo o imitaciji otisaka papaka ili kopita nekih
ivotinja koje su lovljene). Na jednoj enskoj figurini pronaenoj u Italiji ini se da je enska
5

forma bez lica i bez nogu kombinovana sa glavom u obliku falusa kao pokuaj ujedinjavanja
dva roda u jednom liku. ini se da su sex i umetnost bili povezani od samog poetka.

Vilendorfska Venera

Venera iz Tursaka u Dordonji

(Francuska)
Dordonja, Francuska (vulva, kopito?)

Venera iz Kioce, Italija.

Venera iz Donjih Vjestonica, Moravska.

Venera iz Lespiga u Francuskoj

Istom vremenu iz kog potie Vilendorfska Venera pripada i udna statueta oveka od
slonovae (visoka prvobitno oko 43 cm) pronaena u Brnu u ekoj u grobu oveka koji je
svakako bio znaajan jer je bio sahranjen sa specifinim ukrasima za glavu u vidu ogrlice
od perli napravljeni od seenih i poliranih mamutovih zuba, krunih komada kosti i oko 600
komada koljki. Telo statuete je veoma shematino tretirano, a vajar je bio koncentrisan na
naturalistiko predstavljanje glave sa dubokim oima i gustom kosom. Da li je ova statua
predstavljala portret ili simbol natprirodnog ne moe se, naravno, sa preciznou tvrditi.
Meutim, mesto njegovog otkria sugerie da je bio korien u pogrebnom ritualu, to
pouzdano ukazuje na razvoj neke forme religioznog verovanja.

ovek iz Brna, eka i rekonstrukcija mogueg izvornog izgleda

(dole)

Predmeti koji su neeni u grobu (moda amana?) sa figurinom oveka iz Brna oigledno su
bili namenjeni linom ukraavanju jo jednom ljudskom impulsu koji je blisko povezan sa
vizuelnim umetnostima iako ne moemo precizno tvrditi da li su on odabrani zbog njihovih
estetskih ili magijskih osobina, ili njihove kombinacije. Mala enska glava od slonovae
pronaena u Brazempuju u Francuskoj otkriva nam da su se ene ukraavale pletenicama i u
ovako dalekom vremenu. Drugi mali objekti od slonovae ili kosti imaju karakteristike koje
nameu zakljuak da su sluili za nizanje ili kao privezci, ili su ih ljudi nosili u kesama od
koe kao amajlije. Neki od njih izraeni su u obliku veoma dobro osmotrenih ivotinja. U
peini Fogelherd u Virtembergu u Nemakoj pronaene su i ivotinjske figure od peene
gline. Prva sauvana (ili dosad otkrivena) prava reljefna skulptura nalazi se takoe u
francuskoj oblasti Dordonji, nedaleko od uvenih peina Lasko. Kada se pogleda in situ kako
je pronaena i iz take posmatranja neto ispod linije oka, ovaj reljef veoma je plastian, pri
emu spoljna linija trudne enske figure prati nabujali ispad kamena, kao da je autor eleo da
iz kamena oslobodi nasluenu ljudsku formu. Glava je unitena, ali ini se da je bila
predstavljena u profilu i gledala u podignutu desnu ruku u kojoj se nalazi bizonov rog. Leva
aka poloena je na stomak i ukazuje na uveanu matericu. Sve ovo, a posebno bizonov rog u
obliku polumeseca sa 13 zareza koji moda oznaavaju meseeve faze, ine ovu predstavu
mnogo kompleksnijom od Vilendorfske Venere ili drugih ranijih figura plodnosti. Lovci su
sigurno znali da je rast rogova povezan sa seksualnim ciklusom kod ivotinja i mogli su u
predstavi roga videti simbol moi razmnoavanja i plodnosti. Svakako se moe zakljuiti da
je itav ovaj ansambl oznaavao ivotodajne, hraniteljske i regenerativne moi prirode, ako
ne ak i personifikaciju plodnosti ili boginje-majke.

Glava ene iz Brasempuja u Francuskoj, ok 22 000 p.n.e.

Mamut iz peine Fogelherd, Nemaka, oko 25-20 000 p.n.e.

Boginja iz Losela, Francuska, 22-19 000 p.n.e.

Kao i Vilendorfska Venera, ena iz Brasempuja i figure ivotinja iz peine Fogelherd,

boginja-majka iz Lusela je tretirana naturalistiki. Ovo je jedna od najizvanrednijih od svih
izvanrednih osobina praistorijske umetnosti, koja postaje jo evidentnija kada se posmatraju
10

slike ivotinja u peinama. One su vizuelizovane, ne konceptualizovane, odnosno, za razliku

od dejeg crtea ili drugih takozvanih primitivnih pokuaja likovnog predstavljanja, one se
baziraju upravo na onom to oko vidi, a ne na tome ta um zna. Samo se moe pretpostaviti
da je njihova namena, ma kakva god ona bila, morala biti povezana sa njihovim stvarnim
izgledom. Ono to je jo interesantnije je injenica da su sa ovim naturalistikim trendom
istovremeno postojali vidovi konceptualne umetnosti simbola.
Period o kome ovde govorimo nazvan je kasnim (ili gornjim) paleolitom. U 19. veku,
kada su ljudi po prvi put postali svesni nepreglednog vremena koje je prethodilo najstarijim
pisanim izvorima (odnosno pre treeg milenijuma p.n.e. na Bliskom Istoku, na drugim
podrujima jo kasnije), sistem klasifikovanja umetnikih dela koji je ve postojao samo je
primenjen hronoloki i na ranu istoriju ljudske rase, delei je uredno na tri dela: kameno
doba, bronzano doba i gvozdeno doba. Kameno doba je potom podeljeno na paleolit, mezolit
i neolit (stari, srednji i novi), a svaki taj segment podeljen je na specifine kulture koje su
imena dobile po mestima gde su otkriveni vani nalazi kamenih predmeta. Ovaj opti sistem
zasnovan na tehnolokim kriterijumima primenjen je i pri kategorizaciji nepismenih kultura
koje jo uvek postoje u Africi, Australaziji i u Americi na veliku konfuziju i antropolokih i
praistorijskih studija. Ovaj sistem u najboljem sluaju moe omoguiti samo relativnu
hronologiju na geografski ogranienim podrujima. U novije vreme, tehnologija datovanja uz
pomo radioaktivnog ugljenika i drugi nauni testovi omoguili su da i najstariji artefakti
budu datovani mnogo preciznije. Terminologija devetnaestog veka je jo uvek u upotrebi,
bez obzira na nova saznanja.
Vilendorfska Venera i ovek iz Brna su proizvodi mlae paleolitske kulture koja je
cvetala una podruju koje se prostiralo od dananje Francuske do june Rusije i naziva se
istono-gravetijskom. Njeni tvorci iveli su na rubovima pojasa leda u pejzaima koji su liili
na one koje danas moemo videti na Grenlandu ili na severu Kanade. iveli su od lova na
razliite ivotinje mamute, irvase, vukove, konje, arktike lisice, arktike zeeve i
tetrebove. Tokom najveeg dela dugih i hladnih zima oni su se okupljali u zajednice od oko
sto ili neto vie ljudi. Takva sela su obino podizana pored izvora, a neka od njih su
naseljavana tokom vie vekova. Kolibe su graene od blata i drugih materijala, ukljuujui i
kamen i mamutove kosti. Svaka je imala bar jedno ognjite, a neke ak i do pet. Postojale su i
radionice u kojima su se predmeti izraivali od kamena, kosti i slonovae, a oblikovana je i
peena i glina. Sve ovo govori u prilog pojavi prvih nagovetaja razvoja domae radinosti.

Peinska umetnost
Nae znanje o praistorijskoj umetnosti zavisi iskljuivo o onome to se sluajem ouvalo
i to je pronaeno. Nema naina da saznamo koliko su tipini ili pak izuzetni bili ovi
predmeti koji su esto naeni sluajno; nije mogue dati bilo kakvu vrstu generalnu ocenu
11

na osnovu ovde-onde nalaza iz perioda o kome sa sigurnou moemo rei samo jedno da
je trajao izuzetno dugo to je bio ogroman trakt vremena koji se ne meri vekovima, ve
desetinama milenijuma. Kada su 1879. otkriveni prvi primeri praistorijskog slikarstva u
Altamiri u severnoj paniji veina arheologa ih je odbacila kao prevaru koju je namestio
umetnik prijatelj vlasnika peine. Malo njih moglo je da poveruje da su tako ive slike
ivotinja delo ljudi iz praistorije, pa su one kao takve prepoznate tek poetkom 20. stolea i
smetene u razdoblje paleolita. Potonja otkria u takozvanom franko-kantabrijskom trouglu,
koji se prostire od severa panije do jugo-zapadne Francuske sa vrhom u dolini Dorodonja,
tanije u Laskou, omoguila su da se naunim metodama doe do odreenih datuma: oko 1616 000 godina p.n.e za Lasko, oko 14 000 godina p.n.e. za Altamiru i oko 13-12 000 za Nio.
unutar tih datuma zasnovana je nova hronologija bazirana na pretpostavci o evoluciji od
jednostavnijih ka kompleksnim formama, od ivotinja koje su izvedene samo u obrisu do
onih koje su ve senene, od grubo slikanih do sofisticiranih i spretnije zavrenih figura. Sve
ovo poremeeno je 1994. otkriem peine u klisuri u Ardeu u jugoistonoj Francuskoj sa
slikama koje su radioaktivnim ugljenikom datovane u vreme koje prethodi Laskou za nekih
10 000 godina, odnosno pre otprilike 25 000 godina i gotovo da su savremene, ako ne i neto
ranije, od Vilendorfske Venere. Peina se zove uve, prema speleologu koji ih je otkrio.
Slike u njoj otkrivaju puno poznavanje osnovnih tehnika likovnog predstavljanja na vie od
2000 slika ivotinja. Tek manji deo njih je urezan u stenu, a veina je slikana. Neke figure
visoke su i po dva metra i slikane su na zidovima i svodovima podzemnih dvorana koje se
prostiru u duini od oko 500 metara. Sa zadivljujuom ekonominou sredstava ove slike
doaravaju sutinski animalitet prikazanih figura, doaravajui ne samo oblik i teksturu,
ve i karakteristike kretanja i fiziko prisustvo. U blizini ulaza u peinu predstavljena je
hijena sa pegama na glavi i snanom vratu, u poloaju kao da njui prisustvo nekog uljeza.
Ovo su najranije slike koje su nam poznate i samo moemo da prepostavljamo kako su
njihovi tvorci postigli takvu vetinu, slobodu ruke i sigurnost poteza. Zapanjujua su
senenja u cilju doaravanja forme, pogotovo na figurama konja, pa ak i svojevrsna
sposobnost doaravanja perspektive u predstavi krda nosoroga. Ne moe se utvrditi da li ova
umetnost ima korene severno od Mediterana. Ono to je sigurno, a svakako i izvanredno, je
da je ova umetnost ivela u junoj Evropi od vremena uvea u narednih 20 000 godina i to sa
neverovatnom konzistentnou, ako izuzmemo male lokalne razlike.
Peina uve ima mnoge osobine zajednike sa ostalim primerima u franko-kantabrijskom
trouglu. Sve te peine ire se i po nekoliko stotina metara pod zemljom, sa slikarijama
uglavnom u unutranjim i dubokim udubljenjima, daleko od ulaza sa prirodnim svetlom i
drugih delova koji su mogli biti korieni za stanovanje. U Niou najfinije slikana dvorana je
udaljena 800 metara od ulaza u peinu i do nje se dolazi kroz muno izuvijane i uske prolaze.
posetioci glavne dvorane u peini Bedeilak moraju da puu na stomacima kroz dug, uski i
niski prolaz. U uveu je slikano pigmentima crvenog okera i ugljena prvi je korien
uglavnom za slike blie ulazu, dok ugljen dominira u unutranjosti peine, prvenstveno na
figurama konja i lavova. Ponekad su linije crtea urezane u kamen i potom ispunjene bojom.
12

U Laskou su urezani likovi mnogo otrije naznaeni, mali su i podreeni slikanim

povrinama; ovde je takoe koriena i ira paleta boja, dobivenih od prirodnih minerala
crvenih, utih i braon iz okera i hematita, crnih, tamno smeih i ljubiastih iz tipova
mangana. Minerali su mleveni u prah i njima je slikano direktno na vlaznim krenjakim
povrinama. Prvo su obrisi figura crtani tapiima ugljena ili su slikani uz pomo pramenova
krzna ili mahovine, primitivnim etkicama od pera ili savakanog tapia, ili jednostavno
prstom. Potom je crte ispunjavan prskanjem pigmenata kroz cevice od kosti (ove cevice
sa tragovima boje naene su u nekoliko peina).

Peina uve, Francuska.

Peina
Francuska.

13

uve,

Peina uve, Francuska.

Peina uve, Francuska.

Slikari su koristili prirodne formacije peinskih dvorana, ali ne sa doslednou. Na

primer, veliki prostor irok oko 10 metara u peini uve iskorien je za slikanje velike
povorke meanih ivotinja, od kojih je veina okrenuta ka ulazu u drugu dvoranu. U
neobino prostranoj velikoj dvorani u Laskou na svodu su slikani ogromni bikovi (svaki je
oko 5 m dug). Na drugim se mestima zatiu velike dvorane sa veoma malo slika. Povrinske
nepravilnosti kamenih zidova i svodova su ponekad zaravnjivane, ali su u najveem broju
sluajeva ignorisane. Tek ponekad se desilo da su prirodni oblici kamena korieni, kao u
peini uve gde je jedna prednja apa medveda napravljena u reljefu jer je naslikana preko
kamenog ispada. Da li je peinsko slikarstvo nastalo upravo tako identifikacijom prirodnih
oblika kao odreenih ivotinja (kao to ponekad moemo da vidimo slike u nasuminim
flekama na vlanom zidu ili u formacijama oblaka na nebu), ne moemo danas tvrditi
sigurno. Privlano je meutim, zamiljati nekog lovca kamenog doba kome se uinilo da iz
14

nekog kamenog oblika, kao magijom, proviruje lik neke ivotinje. On ga je tada mogao
obeleiti nekim materijalom koji ostavlja trag i tako omoguiti i drugima da ga vide.
Tematika peinskog slikarstva je gotovo u potpunosti ograniena na ivotinje. Pojavljuje
se veoma mali broj mukih ljudskih likova i nijedan enski (kontrast u odnosu na paleolitsku
skulpturu je zapanjuju). Izbor ivotinja kao teme takoe donekle zauuje, jer nisu slikane
samo one koje su lovljene i konzumirane. U poetku zajednice lovaca-sakupljaa oslanjale su
se na irvase kao pouzdan i stalan izvor hrane, koe, rogova, kostiju i tetiva koji su
upotrebljavani u svakodnevnom ivotu. Postepenim pomeranjem ljudi na sever krajem
poslednjeg ledenog doba oko 15 000 godina p.n.e njihovo mesto zauzimaju kozorozi.
Predstave irvasa pojavljuju se u uveu, ali su inae retke u franko-kantabrijskom trouglu,
iako su esto bile gravirane na komadima kosti. Predstava kozoroga ima manje od bizona ili
konja koje je ovek kamenog doba retko lovio radi hrane. Opasne ivotinje mamuti, lavovi,
peinski medvedi i krznati nosorozi imaju veoma vano mesto u peini uve, ali i na
drugim mestima gde su mnogo vie slikani od nekih vrsta sa kojima su ljudi ee dolazili u
kontakt i ee jeli zeeva, riba ili ptica.
Upravo naa mogunost da i danas precizno identifikujemo sve ove ivotinjske vrste, ak
i one izumrle (krzneni nosorog npr. ili auroks izumrla vrsta ogromnog bivola) koje su
poznate samo po ouvanim skeletima, svedoi o izvanrednom talentu peinskih slikara za
naturalistiko predstavljanje. Mamute i nosoroge crtali su poprilino sumarno, verovatno zato
to su ih uvek posmatrali sa sigurne udaljenosti. Ali sve su druge ivotinje tretirane sa
zapanjujuom vernou optikim injenicama. Njihova ivotnost je tolika da se posmatrau
gotovo ini da uje zagluujui topot dok posmatra slikani stampedo bikova preko svoda
velike dvorane u Laskou.

Peina
dvorana.
15

Lasko,

Velika

uti konj, peina Lasko.

Kobila iz le Portela u Arijeu,

Francuska.

16

Bizoni, peina Lasko.

Polu-ljudske, polu-ivotinjske figure su veoma retke, postoji po jedna u peinama uve i
Lasko. Veruje se da one predstavljaju amane sa ivotinjskim maskama. U svim ostalim
sluajevima, kada god su peinski slikari posezali za ljudskom figurom predstvavljali su je
krajnje sumarno i konceptualistiki kutija iz koje vire tapovi koji predstavljaju noge ili
ruke. Poznavali su i jezik simbola i znakova. Pred naturalistikih predstava ivotinja esto e
se nai i udne geometrijske konfiguracije, od kojih su neke interpretirane kao muki i enski
seksualni simboli.

Lasko, scena sa ljudskom figurom.

17

Naturalizam peinskog slikarstva ipak moe dovesti do pogrenih zakljuaka. Paleolitski

umetnici, kao i oni iz kasnijih perioda, delovali su unutar okvira svesnih ili nesvesnih
vizuelnih konvencija. Slikali su po seanju, ali njihovo seanje sadravalo je kako slike
jednih stvari, tako i druge slike, a za svaku vrstu ivotninje razvijan je poseban sistem
reprezentacije. Konji, mamuti i bizoni, na primer, prikazivani su u profilu gotovo bez
izuzetka, dok jeleni okreu svoje glave da pogledaju unazad ili direktno u posmatraa.
Pravilnost ovih konvencija esto nam omoguava da prepoznamo celu ivotinju samo na
osnovu jedne linije koja ocrtava samo jedan njen deo kupolastu glavu i trup mamuta, na
primer, ili bizonovu lenu grbu. Ipak, u ovakva naa prepoznavanja koja inimo gotovo
automatski svakako se mea nae poznavanje itavog potonjeg razvoja umetnosti.
ivotinje su slikane na grubim kamenim povrinama peina, na neutralnim povrinama
koje nisu, za razliku od kasnijeg slikarstva, predstavljale pozadinu samih predstava, odnosno
integralni deo kompozicije. Paleolitski umetnik radio je na polju bez jasnih granica i esto
nepravilne povrine koja se jasno vidi kroz slike. Mi danas platno na kojima slikari rade u
konvencionalnom metodu uzimamo zdravo za gotovo i percipiramo kao ogranieno i
definisano polje, zaboravljajui koliko je ono, ustvari, vetako. Ono nema paralelu ni u
emu iz sveta prirode ili mentalnih slika gde se fantomi vizuelne memorije pojavljuju u
neodreenoj i neogranienoj praznini ba kako se to deava i u peinskom slikarstvu.
Peinski umetnici nisu ni pokuavali da uokvire svoje slike na bilo koji nain, nema
pozadina, ak ni linija tla. Ostaje nam samo da nasluujemo da li ispruene noge konja znae
da on furiozno galopira ili, naprotiv, lei mrtav na zemlji, niti moemo razlike u veliini
figura tumaiti kao indikator udaljenosti dovoljno je pogledati predstavu hijene i mnogo
manjeg pantera u uveu. Neke su ivotinje, evidentno, slikane u razliitim periodima i esto
se nalaze jedne nad drugima. U uveu dva su nosoroga prikazana u konfliktu jedan naspram
drugoga, to je redak, ako ne i jednistven sluaj u celom paleolitu. Iznad njih konji, nosorozi i
auroksi kao da jure preko povrine, ali da li je ovaj slikar pokazao prvu autentinu
kompozicionu intenciju ostaje nepoznato.

Peina uve, Francuska, nosorozi koji se sudaraju.

Veoma je lako i izazovno uitati narativni smisao u ovakve slike. Njihove vizuelne
neodreenosti podseaju na snove, iako je danas sasvim nemogue da ih vidimo i tumaimo
isto onako kao i ljudi za koje su one naslikane. Moramo takoe imati na umu da je u to doba
18

samo odreeni, krajnje ogranien deo slikanih povrina bio vidljiv peinskim ljudima samo
onoliko koliko je u jednom trenutku moglo biti osvetljeno bakljama ili malim kamenim
lampama u kojima je gorelo ivotinjsko ulje ili masnoa.
Na nekim peinskim povrinama na prvi pogled raspoznaju se samo mree linija i tek se
paljivijim posmatranjem naziru oblici ivotinja vrsto izvueni obrisi konja, bizona i
jelena koji se meusobno presecaju u haotinom ritmu. Sline linije pojavljuju se ugravirane
na kamenim oblucima. Mnoga su tumaenja nuena za ovakvu praksu, a jedno od
najprihvaenijih je da je sam in crtanja ivotinje imao neko ritualno ili magijsko znaenje i
da je kao takav ponavljan iznova i iznova na jednoj te istoj povrini u peini. Nije poznato
dali su ovakva precrtavanja sama imala neki ritualni sezonski smisao, ali je nedavno
dokazano da su na nekim rezbarijama u kamenu ili slonovai linije, za koje se prethodno
smatralo da su imele isto dekoratinu funkciju, ustvari urezivane u pravilnim vremenskim
intervalima. ini se da su ove rezbarije koriene kao neka vrsta tapia za raunanje jer
veliki broj njih ima oznake koje odgovaraju danima u lunarnom mesecu.
Mnogi su pokuaji vreni kako bi se testiralo i otkrilo znaenje paleolitske umetnosti.
Ona se prvobitno smatrala prvenstveno dekorativnom, stvorenom zbog zadovoljavanja
uroene ovekove potrebe za ukraavanjem. Ali, ovaj pogled bio je teko odriv nakon
otkria slika u najdubljim delovima peina koje nisu bile koriene za stanovanje. Nakon
toga predlagane su mnogo sloenije teorije za koje je traen dokaz u umetnosti i ritualima u
plemenima lovaca sakupljaa koja su se odrala u Africi, Americi i Australiji. Najvanija
lekcija koju danas moemo izvui iz etnografije je da su interpretacije koje se zasnivaju
iskljuivo na vizelnoj pojavnosti gotovo uvek veoma daleko od cilja.
Poto su neki od biozona i drugih ivotinja, mada ne mnogo njih, na peniskim slikama
prikazani ranjeni strelama, predloena je teorija o ulozi ovih slika u magijskim ritualima koji
su bili namenjeni osiguranju uspeha u lovu. Ipak, mogua su i druga tumaenja. Bikovi u
Laskou sa tragovima koji lie na rane od strela ili konji u Niou, razliito su interpretirani.
Jedan divlji konj sa tragom strele na boku protumaen je kao drebna kobila sa strelama koje
su uperene u nju ili kao divlja kobila sa granom koja bi oznaavala doba kasnog prolea kada
na svet dolazi drebad, ili kao dobro uhranjen pastuv sa linearnim znacima (stilizovanim
penisima) koji oznaavaju rod i tako dalje. ivotinjske genitalije ili slike drebnih kobila
tumaene su kao simboli plodnosti. Kosmika interpretacija, pak, zasnovana je na vezi
izmeu migracije krda i godinjih doba. ivotinje su shvatane i kao mitoloka bia, ali i kao
totemi razliitih paleolitskih klanova. Same peine smatrane su religioznim utoitima,
hramovima ili mestima na kojima su se odravali razni obredi inicijacije. Novija istraivanja
pokazuju da bi slike u franko-kantabrijskom krugu mogle predstavljati mitologiju kulturnu
konstrukciju koja je proizala iz odnosa zajednica paleolitskih lovaca sa svetom oko njih jer
je u principima rasporeda figura i njihovom postavljanju jednih iznad ili ispod drugih
ustanovljena zauujua doslednost. Tako su vrste goveda uvek slikane na najboljim
19

mestima i gotovo ih uvek prate likovi konja. U izvanredno bogatom bestijariju u uveu,
meutim, tako jasna distinkcija ne moe se uspostaviti.
Ove slike svoje ouvanje duguju veoma specifinim atmosferskim uslovima krenjakih
peina u kojima su bile zapeaene hiljadama godina. Mnoge su propale ba u kratkom
vremenu od njihovog otkria tako da im je pristup danas, posebno u Laskou, veoma
ogranien, a malo je verovatno da e peina uve ikada biti otvorena za iru javnost. Samo
mali broj skulptura pronaen je u dubokim galerijama. Jedan od najznaajnijih pronalazaka
su svakako dva para bizona, jedan vei od drugog pri emu u oba mujak prati enku.
Napravljene su od gline koja se nalazila na podu dvorane udaljene od ulaza u peinu Tu d
Odober nekih 700 metara. Njihov visoki reljef tretiran je s istom dozom naturalizma kao i
peinske slike ivotinja.

Tu d Odober, Francuska, bizoni od gline.

Skulpture na ulazima u peine i one koje su bile u kontaktu sa spoljnim vazduhom mnogo su
loije prole od prethodnih. Sredinom proplog veka na ulazu u peinu La Magdalen u blizini
Penea (Francuska) otkrivene su dve, veoma oteene, nage leee enske figure u prirodnoj
veliini. Panju privlae sloboda njihovih poza i upotreba skraenja, ako oni nisu naprosto
plod njihovog okrnjenog i stanja slabe ouvanosti. Datovane su u period od otprilike 13 000
godina p.n.e.

Peina La Magdalen, Francuska, glineni

enski aktovi.
20

Pronaeno je i nekoliko reljefa ivotinja, od kojih jedan predstavlja konja u punoj veliini na
krenjakoj terasi u Kap Blanku u Dordonji. Teko je danas oceniti da li su ovi reljefi, snano
oteeni i isprani vremenom i atmosferilijama, ikada nosili istu onu ekspresivnu snagu kao i
animalistiko slikarstvo peina.

Konj iz Kap Blanka u Dordonji, Francuska.

Gravira bizona na oblutku

iz Loeri Basa, Francuska.
21

Jelen i ribe iz Lortea,

Francuska. Gravura na komadu jelenskog roga.

Bizon od jelenskog roga, peina Madlen, Francuska.

22

Ipak, neke male rezbarije u kosti sa motivima ivotinja takoe se odlikuju veoma otrim
naturalizmom i prefinjenom elegancijom. One predstavljaju deo predmeta za koje se
generalno misli da su sluili kao bacai koplja naprave koje su lovevoj ruci davale
dodatnu snagu u bacanju koplja i obezbeivale preciznije ciljanje iako su one koje imaju
najlepe zakrivljene forme verovatno pre imale simboliku nego utilitarnu namenu (francuski
arheolozi ih zovu btons de commandement). Jedan od upadljivih primeraka zaven je
smelom figurom mladog kozoroga na vrhu koji kao da okleva pred skok, dok je drugi
zavren figurom konja u skoku.

Baca koplja od kosti sa figurom konja u skoku, Montastruk,

Francuska, oko 12 000 godina p.n.e.

Forma i materijal kod ovakvih artefakta toliko su perfektno spojeni da je nemogue rei da li
su moda same kosti birane za obradu asocijativnim metodom odnosno uzimane one koje
su ve podseale na ivotinjske oblike. Slino se moe rei i za glavu kojota, otprilike iz
istog perioda kao i figura konja na bacau koplja, ali sa sasvim drugog kraja sveta. Pronaena
je u meksiku i napravljena od sakruma (dela karline kosti) praistorijske izumrle vrste lame
predstavlja najstariji sauvani artefakt na amerikom kontinentu (paljivo deljani
instrumenti od kremena svedoe o prisustvu ljudi na ovom kontinentu ve od trinaestog
milenijuma p.n.e.)

Glava kojota od kosti iz Tekuikskuijaka, Meksiko, oko 10

000 godina p.n.e. (17,8 cm).
23

Ova glava kojota najbolji je pokazatelj koliko je nae poznavanje paleolitske umetnosti
fragmentarno. Ono malo to znamo potie od sluajnih nalaza i malog broja sauvanih
artefakta. Slike mamuta, na primer, otkrivene su nedavno i u Planinama Kapovaja na Uralu,
daleko na istok od Moskve. One se ne razlikuju isuvie od peinskih slika u francuskoj
Dordonji. Slino tome, likovi ivotinja urezani u stene na podruju Sahare, ukljuujui i
nosoroga veeg od 8 metara i irafe i slonove, imaju mnogo zajednikih odlika sa primerima
peinske umetnosti june Francuske i severne panije. Ovi afriki primeri su verovatno neto
kasniji od od evropskih u franko-kantabrijskom krugu, ali svakako potiu pre vremena i
promena koje su ovo podruje pretvorile u besplodnu pustinju oko 2000 godina p.n.e. Da li
su postojale i kakva je eventualno bila priroda veza izmeu ovih udaljenih kultura ostaje
potpuna misterija.
Ipak, posmatrano uopteno, paleolitska umetnost ipak ispoljava odreenu vrstu jedinstva,
generiku slinost izmeu ivotinja slikanih ili urezivanih na kamenu i izmeu klesanih i
deljanih figurica naenih na meusobno veoma udaljenim mestima. S druge strane, nije
mogue u njima nazreti bilo kakvu liniju razvoja, kakva se moe videti kod izrade vrhova
strela i runih sekira od kremena koja odmakom vremena postaje sve finija. Ovo je moda
vano jer magijska ili bilo kakva druga, vie od puke dekoracije ili isto utilitarna namena
peinskih slika i figurativnih artefakta kao da je na jedan dug period imobilisala, ali ne i
devitalizovala, ovekov umetniki impuls.

Mezolitska umetnost
Oko 8000 godina p.n.e. u Evropi su se dogodila velika klimatska pomeranja: ledeni
pokriva na severu postigao je svoj dananji opseg, odnosno zavreno je poslednje ledeno
doba na evropskom kontinentu. Novi nivoi mora i reka stvorili su moderne geografske podele
(na primer, Britanska ostrva su od ostatka kontinenta odvojena pojasom mora oko 6000
godina p.n.e), Evropom bujaju ume koje su znatno ograniile ljudsko kretanje, a ivotinje
koje su lovili paleolitski lovci izumrle su ili su se, u potrazi za otvorenim panjacima,
preselile dalje na sever kontinenta. Ove promene oznaavaju poetak perioda mezolita tokom
kojeg su pripitomljeni psi, za lov su poeli da se upotrebljavaju lukovi koji su odapinjali
strele, a vodene povrine savladavane su kanuima. Kada je umetnost u pitanju, najvanije
promene dogodile su se na Mediteranu koji je najmanje bio pogoen klimatskim promenama.
Na stenama u Adauri na Siciliji pronaene su figure ivotinja stare oko 10 000 godina.
Veoma su sline onima iz paleolitskog doba, ali njih prate nage ljudske figure od kojih je
svaka viskoka od 25 do 38 cm. One su u stenu urezane sa istim naturalistikim oseanjem
kao i ivotinje, izvanredno su atletski lake, vrsto iscrtane u istom obrisu i istovremeno su
miiave i u pokretu. U ranijem periodu ne mogu se nai ni sline ljudske figure po
anatomskoj tanosti i gracioznosti. Nadalje, tri stojea mukarca sa ivotinjskim maskama i
24

dva svezana oveka pored njihovih nogu oigledno su u meusobnom odnosu u grupi sa
narativnim sadrajem, iako njegovo znaenje moemo samo da nagaamo da li je u pitanju
obred inicijacije, smaknue zarobljenih ili ples.

Adaura, Monte Pelegrino, Sicilija. Grupa figura urezana u kamen, oko 8000 godina p.n.e.
25

Narativna umetnost koja se lake iitava od ranijih paleolitskih nalaza pojavljuje se u

istonoj paniji oko 5000 godina p.n.e. U planinskom predelu iznad sredozemne obale u
Valtorti, Remihiji i nekoliko susednih nalazita pronaene su slike, uglavnom u sklonitima
ispod stenovitih formacija osvetljenih prirodnom svetlou. One se od peinskog slikarstva
razlikuju ne samo po lokaciji, ve i po tehnici, stilu i tematici. Naalost, te se slike nalaze
ispod velova stalagmita, mogu se jasno videti samo kada se poliju vodom i nije mogue
njihovo zadovoljavajue fotografisanje. Na njima je mnogo vie ljudskih nego ivotinjskih
figura, a ljudi su prikazani kako se uurbano bave raznim aktivnostima, uglavnom lovom i
to nikada nije bio sluaj u paleolitu meusobnom borbom. Na nekim predstavama koje bi
trebale da budu najmlae, ali svakako slikane pre vie od 4000 godina, pojavljuje se domaa
stoka i figure konja koje predvode ljudi, to sve ve nagovetava novi oblik ivota
pastoralni i poljoprivredni koji je zamenio lovako-sakupljaki obrazac. Gotovo
istovremeno, predstave pripitomljenih ivotinjskih vrsta, na prvom mestu stoke, pojavljuju se
i na kamenim gravurama u Sahari.

Valtorta, panija. Lovaka scena. Oko

5000 godina p.n.e.

panija. Lovaka scena.

Remihija,
26

Umetnost zemljoradnikih kultura

Stalno i stabilno uveavanje ljudske populacije verovatno je doprinelo pripitomljavanju

prve stoke i kultivaciji itarica u cilju obogaivanja i osiguravanja ishrane, koja je prethodno
zavisila iskljuivo od lova i sakupljanja divljih plodova. Ova je promena u nainu ivota
pokrenula ono to se u nauci obino naziva neolitskom revolucijom. Velika promena koju je
donela poljoprivreda koja je, sa svoje strane, dovela do pojave posedovanja zemlje,
formiranja urbanih zajednica, pa naposletku i do drava i velikih tehnolokih napredaka,
predstavlja jednu od najznaajnijih prekretnica u istoriji ljudske vrste. Zabeleena je u
bezbrojnim mitovima i narodnim priama. Ali, ona se odvijala postepeno i u razliitim
periodima u razliitim delovima sveta. U Palestini i zapadnom Iranu zemljoradnja se razvila
sredinom osmog milenijuma p.n.e., kasnije u Egiptu, u otprilike u estom milenijumu u
Grkoj i na Balkanu, u ranom petom milenijumu p.n.e. u Kini i u centralnoj Americi, ali u
severnoj Evropi tek kroz jo jedan ili dva milenijuma. Neka plemena u Australiji i centralnoj
junoj Americi preivela su do dananjeg dana u lovako-sakupljakim kulturama, bez
potrebe za poljoprivredom. Tako se pojam neolit, ponekad sasvim tendenciozno, koristi ne
samo kao hronoloka, ve i kao kulturoloka odrednica.
Usvajanje poljoprivrede prirodno je pratilo i osnivanje stalnijih naseobina, ak i kada su
domainstva preseljavana im je zemlja bila ispoena primitivnim poljoprivrednim
metodama. Najstarija poznata trajna naselja od znaaja bili su Jerihon u Jordanu, atal Hujuk
u Anadoliji i Jarmo u Iraku, od kojih je poslednje tek delimino istraeno. Oko 8000 godina
p.n.e. Jerihon je bio zapaeno naselje od ovalnih kua graenih blatnom opekom na kamenim
temeljima, a oko 7 500 godina p.n.e. okruen je izvanrednim fortifikacionim zidovima
visokim i do 3.5 m.
U kontekstu:
atal Hujuk, neolitska varo
Savremeno poznavanje neolitske kulture i ivota uopte veoma je unapredilo otkrie
naselja starog oko 8 000 godina u centralnoj Turskoj pre 50-ak godina. Civilizacija koja ga je
stvorila bila je urbana i sa razvijenom poljoprivredom, umetniki sofisticirana i zauujue
miroljubiva, bez utvrenja, oruja ili bogova rata. atal Hujuk bio je jedan od najstarijih
gradova na svetu, ljudsko naselje od oko 5000 stanovnika ili ak i vie: mnogo vei od
Jerihona. Naalost, tek jedan deo ukupne njegove povrine od oko 13 hektara do danas je
iskopan i istraen. Dvanaest sukcesivnih slojeva gradnje pokrivaju jedan milenijum
postojanja naselja, od oko 6500 do 5650 godina p.n.e. i otkrivaju neprekidni razvoj
ekonomije i kulture u rasponu od nekih 800 godina do vremena kada je grad uniten ne zna
se zato izgleda bez krvoprolia i nasilja. Zajedno sa manjim naseljem Hacilar koje se
nalazi oko 320 kilometara zapadno, atal Hujuk daje osnova pretpostavci da je centralno27

anadolski plato bio najnaprednije podruje na svetu u estom milenijumu p.n.e. Ovo je bilo
vreme takozvane neolitske revolucije, pripitomljavanja ivotinja i kultivacije biljaka, kao i
ranih oblika domae radinosti kao to je bilo predenje, tkanje, bojenje tkanine, korparstvo,
kamenorezanje i grnarstvo. Stanovnicima atal Hujuka bilo je poznato ak i livenje bakra i
olova. Ovo je naselje verovatno bilo i centar trgovine predmetima od obsidijana, tvrdog
vulkanskog kamena koji je poliran do visokog sjaja, ali i od drugih neobinih materijala.
Slike i skulpture koje su pronaene u atal Hujuku su zadivljujue, iako je njihova
interpretacija veoma problematina. U kom su kontekstu one stvorene, Lovac koji plee, na
primer? Ovo je jedna od mnogih mukih figura sa strelama i lukovima, ponekad odevenih u
leopardovu kou, u sceni tipinoj za zidne slike iz atal Hujuka na kojima tematika lova
dominira. ene su veoma retko predstavljane. One se esto pojavljuju kao male glinene
figurine i tu daleko nadmajuju broj mukih figura. Tako, u jednoj od glavnih dimenzija
znaenja koje moemo raspoznati u preistorijskom vizuelnom izraavanju, onom koje se tie
razlike izmeu divljeg i domaeg, mukarci su povezani sa prvim ba u trenutku kada je lov
nadvladala zemljoradnja. Da li bi bilo anahrono posmatrati ih takoe i u kontekstu razlika
meu polovima, u izmenjenim mukim i enskim ulogama na ovoj znaajnoj prekretnici
neolitskog ivota?
Mnoge su paleolitske enske figurine sauvane i za mnoge je, uz poprilinu ubedljivost,
utvreno da su predstavljale boginje plodnosti ili boginje majke. Sa njima moemo povezati i
nekoliko enskih figurina iz atal Hujuka. One su poprilino male, od 5-30.5 cm visoke i
predstavljaju boginju u razliitim aspektima mladu, staru, trudnu ili tokom ina poroaja.
One su oblikovane veoma naturalistiki, grudi i udovi su tretirani sa velikom osetljivou,
ak senzualnou, a ponekad je i cela figura bila oslikana cvetnim krstolikim shemama
nepoznatog znaenja. Najznaajnija od njih, meutim, nije bila oslikana i prikazana je kako
sedi na kamenom tronu ili stolici prvom poznatom sluaju predstavljanja komada
nametaja
namenjenog
sedenju.

28

Boginja majka iz atal Hujuka, terakota, visina 20 cm

Ona je prikazana kako raa dok ruke (koje nisu sauvane) oslanja na dva naslona trona
zavrena glavama koje lie na make, verovatno leoparda. One mogu biti indikacija i jo
jednog boanskog aspekta boginje kao ukrotitelja i vladara divljih ivotinja. Ako je tako,
ona bi se onda mogla smatrati prefiguracijom velike sekvence boginja-majki Inane/Itar u
drevnom Sumeru i Vavilonu, Izide u Egiptu i Kibele u Anadoliji i Grkoj. Sve ove boginje
prate lavovi ili one sede na lavljem tronu; Kibela ak vozi dvokolice koje vuku lavovi. U
atal Hujuku su otkrivene i druge ljudske figure, mnogo vee, ali su one tretirane veoma
shematino, sa rairenim nogama i rukama. Njihovo tumaenje jo uvek je nejasno.
Prostorije u kojima je pronaeno najvie zidnih slika i skulptura nazvane su svetilita,
to je verovatno pogreno, ak i ako se mislilo i samo na rituale plodnosti. Stanovnici
29

verovatno nisu pravili mnogo razlike izmeu ritualnih i ostalih prostora za stanovanje jer to
ne ine ni danas ouvana malena drutva, kao to su Nube u Africi. Ipak, pronalasci u tim
posebnim sobama ukljuuju i zidne slike (u prirodnim bojama, ponekad polihromne,
pomeane sa masnoom i nanoene etkom na finoj podlozi od belog gipsa), gipsani reljefi,
ivotinjske glave, bukranijumi (govee lobanje), rogovi bikova utaknuti u stilizovane
remodelovane bivolje glave ili u banke za sedenje ili stubove, kao i brojne statuete od gline
ili kamena kako ljudi (uglavnom ena), tako i ivotinja.

Rekonstrukcija tzv. treeg svetilita u

atal Hujuku.
Nita, meutim, ne ukazuje na mogunost da je bivo, ili bilo koja druga ivotinja, ovde
potovana kao boanstvo, iako su naglaeni bivolji rogovi mogli biti smatrani talismanima
koji su odbijali zlo. U atal Hujuku ivotinje su uvek prikazivane kao podreene ljudima,
gde god se njihove predstave sreu zajedno.
Svaka prostorija u ovom gradu imala je najmanje dve platforme, od kojih je jedna bila
uokvirena drvenim gredama, prekrivenim gipsom i obojenim crvenom bojom. Na kraju te
platforme uza zid bilo je postavljeno uzvienje za sedenje u vidu banka ili klupe. Ove
platforme sluile su za rad, obedovanje, spavanje, ali i za sahrane nakon to je meso sa tela
bilo skidano, verovatno izlaganjem leinarima, o emu postoji nekoliko slika kao dokaz. Od
pronaenih skeleta odraslih ljudi 84 su muka, a 132 enska. ene su pronalaene sahranjene
sa ogledalima od obsidijana, linim ornamentima kao to su bojene perle i kozmetiki setovi
u kojima su pronalaene koljke ispunjene crvenim okerom. Mukarci su sahranjivani sa
manje linih ornamenata, ali sa brojnim komadima oruja kao to su buzdovani, bodei,
noevi, vrhovi strela i nekoliko srpova. Malo se moe rei o stanovnicima atal Hujuka osim
da su bili dolikokefalini (sa dugim glavama), pristojne visine i tankih kostiju. U najveem
broju grobova naeni su skeleti ena i dece i ini se da ih je malo doivljavalo sredovenost.
Plan i arhitektura atal Hujuka predstavljaju stereotip. Kue od blatnih opeka, ponekad
ojaane drvenim okvirima, podizane su na temeljima takoe zidanim od istog materijala i
jednoobrazno su jednospratne, poneto meusobno razliite po veliini, ali sve imaju
standardizovanu pravougaonu osnovu. Poto su bile tesno priljubljene jedna uz drugu, ulazak
30

u njih bio je mogu samo kroz otvore na krovovima, po kojima se odvijalo i celokupno
kretanje kroz grad. Kue su imale razliite visine zato to su graene na terasama razliitih
visina koje se penju uz obronak brda. Ulice nisu postojale, iako je bilo nekoliko otvorenih
prostora izmeu dveju kua. atal Hujuk zavravao se solidnim jednostavnim zidnim
perimetrom (obimnim zidom), to je bilo koji drugi vid odbrane inilo nepotrebnim.
Izdaleka, ovo naselje je, na prvi pogled, verovatno bilo slino brojnim zemljanim naseljima u
dananjem novom Meksiku.

Iskopine u atal Hujuku

Rekonstrukcija izgleda dela

naselja u atal Hujuku i presek tipine kue

31

Savremena zemljana kua u Novom Meksiku

Mnogo impresivnije od fortifikacionih zidova u Jerihonu su vajane glave koje su tamo

pronaene. ini se da su one postavljane iznad grobova, pri emu je telo bilo sahranjivano, a
glava uvana ili, kako se ini, na ovaj nain vraena u ivot.

Glava iz Jerihona u Jordanu, oko 7000-6000

godina p.n.e (ljudska lobanja, bojeni gips, koljke).
Glave su pravljene od pravih ljudskih lobanja, pri emu je meso na njima restaurisano
bojenim gipsom, a oi napravljene od koljki. Modelovanje na njima pokazuje veliku vetinu
i poznavanje anatomskih odlika kako mekih tkiva, tako i kotane strukture ljudske lobanje.
Na nekim od pronaenih lobanja iz Jerihona tretman je toliko suptilan, a karakteristike
krajnje individualne (jedna ak ima i brkove) da bi se mogla pretpostaviti ak i neka vrsta
svesne portretske intencije. U svakom sluaju, lobanje su imale komemorativnu ili
animistiku funkciju.
32

Skulpture i zidne slike koje su otkrivene u atal Hujuku su mnogo kasnije. Ovo naselje
bilo je aktivno od sredine sedmog milenijuma u narednih oko 800 godina. Ljudi koji su u
njemu iveli jo uvek su lovili divlje ivotinje, ali su takoe i uzgajali itarice, graak i druge
vrste grahorica, uzgajali su ovce i goveda i trgovali koljkama i ogledalima od poliranog
obsidijana, tvrdog vulkanskog kamena. U sobama njihovih pravougaonih kua koje su,
izgleda, bile multifunkcionalne u njima se radilo, jelo, spavalo, ali i sahranjivalo otkrivene su izvanredne zidne slike i skulpture. Meu najznaajnije spada scena lova na
jelene slikana jakim bojama u siluetama, iako veoma naturalistiki, sa izvesnom koliinom
pravog oseanja za teinu i pokret.

atal Hujuk, Lovac koji plee.

atal Hujuk, Scena

lova na jelene.
33

Za razliku od paleolitskog peinskog slikarstva, zidne slike u atal Hujuku izvoene su na

unapred pripremljenoj podlozi, jedinstveno obojenom polju zida prekrivenog finim slojem
gipsa, a ne na prirodnoj podlozi. Figure su jo uvek prikazane kao da lebde u praznini, bez
linija tla, a kamoli neke pozadine, ali se ipak osea da su njihovi autori imali oseaj
ogranienog pravougaonog prostora zbog samog oblika zida. Ovde je ve preuzet ogroman
korak napred prema koncepciji slike unutar definisanog polja slike. Nemogue je rei
koliko je slikarstvo ovog tipa bilo rasprostranjeno. atal Hujuk je jedinstveno mesto i
njegovo otkrie 60-ih godina prethodnog veka bilo je sasvim neoekivano otkrovenje o
neolitskom ivotu u Maloj Aziji. Nita ni slino nije naeno u drugom, otprilike
istovremenom, neolitskom naselju u Anadoliji u Hacilaru.

Hacilar, Turska, oko 5800 godina

p.n.e, enske figurine od terakote.
Osim poliranih kamenih implemenata, po kome je novo kameno doba ili neolit dobilo
svoje ime, artefakti koji se najee povezuju sa novim nainom ivota bili su keramiki
sudovi. Pravljene ivotinjskih oblika od modelovane i peene gline pojavilo se mnogo ranije,
a izrada grubih upova praktikovana je i na teritoriji dananjeg Japana pre pojave
34

zemljoradnje jo u sedmom milenijumu p.n.e. (Jomon kultura). Ali, grnarija nije doivela
iroku upotrebu pre stabilizacije ljudskih naselja, pa ak ni tada uvek jer su prvi stanovnici
Jerihona pravili posude od kamena, a ne od gline. Ipak, iako nisu svi rani grnari bili i seljaci
i nisu svi rani seljaci zemljoradnici i stoari istovremeno bili i grnari, moe se rei da se
pravljenje posuda od paene gline prvi put razvilo u poljoprivrednim zajednicama sa
sedelakim nainom ivota. Na lokalitetu Jarmo u planinama Zagros u severnom Iraku,
pronaeno je selo od nekih 25 kua iji su stanovnici gajili itarice i imali stada ovaca i koza
oko 6500 godina p.n.e - njihove rupe za skladitenje itarica bile su oblagane glinom koja je
peena in situ. U ranom estom milenijumu p.n.e. tu su se pravile i glinene posude i figurine,
kao i u drugim naseljima otkrivenim u istom regionu, na prvom mestu u Hacilaru u Anadoliji
i Hasuni u Iraku. To su bili uglavnom jednostavno oblikovani sudovi od debelog sloja gline,
bojeni i polirani, ponekad sa usjajenim povrinama, a ponekad sa slikanim ili urezivanim
geometrijskim shemama to su najraniji poznati primerci onoga to mi smatramo isto
dekorativnom umetnou. Grnarija koja se proizvodila neto junije, u Samari, bila je
oslikana motivima ptica, ivotinja i ljudi pre poetka petog milenijuma p.n.e.

Tanjir iz Samare, Irak, oko 5000 godina p.n.e.

Odmah nakon 5000. Godine p.n.e. motivi koji su gotovo sigurno imali simboliko znaenje
glava bika, dvostruka sekira, malteki krst pojavljuju se na finim tankim posudama koje su

Primerak upa naenog u Tel Halafu.

35

naene u Tel Halafu na granici moderne Turske i Sirije. Malo je verovatno da su ovi sudovi
delo ruku grnara koji su se iskljuivo bavili tim zanatom. Grnarija je oblikovana runo i
peena u malim peima, kao u neolitskom Japanu, Kini i jugo-istonoj Aziji. Specijalisti se
pojavljuju tek izumom grnarskog vitla ili toka, to se dogodilo u Mesopotamiji oko 3400
godina p.n.e. Ova tehnika stigla je i u Kinu tokom narednih hiljadu godina, a u jugo-istonoj
Evropi nije bila poznata pre 2400 godina p.n.e.
Glina ostaje sredstvo oblikovanja statua koje su, poput sudova za svakodnevnu upotrebu,
peenjem dobijale veliku vrstinu i broj njihovih ouvanih primeraka daleko nadmauje bilo
koju drugu vrstu sklupture. U Vini na Dunavu u Srbiji pronaeno je preko 1500 statueta iz
petog i ranog etvrtog milenijuma p.n.e. Veina njih pronalaena je u ostacima kua, a ne u
grobovima. Neke predstavljaju ivotinje, domae i divlje, a mnoge ene i mukarce i
ponekad su toliko karakterizovani da se gotovo mogu smatrati portretima.

Figurine pronaene u Vini.

Glave proneene u Predionici na Kosovu izuzetno su, meutim, nehumane , svedene na

oblikovanje osnovnim geometrijskim oblicima i sa praznim makolikim oima.

Glinena glava iz Predionice na Kosovu, oko

4500-4000 godina p.n.e.

36

Na donjem toku Dunava u ernoj Vodi u Rumuniji takoe su pronaene ljudske glinene
figure. Najpoznatiji je par, mukarac i ena, koji se i pored svojih malih dimenzija (visoke su
svega 11,5 cm) odlikuju izuzetnom monumentalnou. ovek koji sedi na stoiu i dri
rukama glavu mogao bi se nazvati prvim misliocem u istoriji umetnosti. Kada bi se neko i

Muka i enska glinena figura iz erne vode,

Rumunija, oko 4000-3500 godina p.n.e.

trudio, bilo bi teko da sa manje izraajnih sredstava i snage ostvari ovako ekspresivnu pozu.

Neolitska arhitektura
Stabilniji uslovi ivota ljudi u neolitskom dobu doveli su i do razvoja arhitekture. Lovcisakupljai su sezonski nastanjivali kako prirodna, tako i sklonita koja su sami pravili i to od
najranijeg poznatog vremena. U Jerihonu, obitavalita i fortifikacije konstruisani su
jednostavno, sa pravougaonim osnovama. Poetkom etvrtog milenijuma pojavljuje se novi
tip graevine u junoj Mesopotamiji hram postaje graevina i po osnovi i po obliku
odvojena od objekata za stanovanje i druge aktivnosti. Maleno svetilite iz ovog perioda koje
je otkriveno u Eridu u jugoistonom Iranu, pod mnogim kasnijim slojevima sukcesivnih
religioznih struktura, ve je imao unutranju niu u jednom zidu i rtveni sto, koji e kasnije
postati najznaajniji elementi u hramovima Sumerana, kao i u hramovima mnogih kasnijih
kultura. Hram je bio podignut od blatnih opeka, jedinog materijala koji se u ovoj oblasti
mogao nai i praviti u velikim koliinama. Ni ovde ni u Egiptu kamen jo nije bio u upotrebi.
To e se desiti mnogo kasnije, tek nakon hramova na Malti i megalitskih grobnih struktura
du evropske atlanske obale.
Hramovi na Malti i na susednom ostrvu Gozo podignuti su oko 3000 godina p.n.e, a
naputeni hiljadu godina kasnije. Oni predstavljaju najstarije poznate slobodnostojee
graevine od kamena. Ima ih najmanje 16, konstruisane su od ogromnih kamenih blokova
postavljenih jednih na druge, bez malternih veza. Fasada najveeg tzv. Gantija hrama na
ostrvu Gozo, ima osnovu od prilino pravilno oblikovanih blokova krenjaka od kojih je
svaki visok oko 3,5 metra i slui kao nosa manjih i grublje obraenih kamenova slaganih u
37

redove koji su se, kako se ini, nizali u visinu ak i do 15 metara. Unutranji prostori bili su
zaobljeni, od kojih su oni najvaniji imali trolisnu osnovu, dok su drugi bili priblino ovalni,
a neki su, ini se, imali drveni krov.

Ulaz u hram u Mnaidri,

Malta, oko 3000-2000 godina p.n.e.

Crte osnova hramova u Mnaidri, Malta

Gantija hram, Malta

38

Najvei deo kamenih detalja bio je obraen glaanjem do pravilnih povrina sa sauvanim
dekorativnim detaljima uklesanih vitiastih ara. U najlepe opremljenom hramu u Tarksienu
pojavljuje se motiv klesane spirale ili vinove loze koji e se kasnije proiriti po celom
Mediteranu.

Hram u Tarksienu, Malta

Motiv loze, Tarksien, Malta

ivotinjska procesija, Tarksien,

Malta

39

U ovom hramu pronaena je i ogromna statua sedee ene. Jedine druge sauvane skulpture
sa iz ovog neolitskog nalazita su glinene statuete debelih ena izvedene sa znatnom
naturalistikom vetinom.

Glinena figurina ene koja spava, Tarksien, Malta

Stounhend
Jednostavni sistem nosa-greda koji je upotrebljen kod ulaza maltekih hramova ustvari
jedan veliki horizontalni kameni blok postavljen na dva uspravna u to vreme ve je bio
poznat graditeljima megalitskih grobnica u severnoj i zapadnoj Evropi (re megalit
jednostavno znai veliki kamen). Ponekad su te kamene strukture pokrivane zemljom kako bi
se dobila vetaka brdaca. Iznenauje da su upravo najraniji ovakvi kameni konstrukti, oni u
Britaniji stari oko 6000 godina, ujedno i najbolje tehniki izvedeni, sa glavnim grobnim
odajama natkrivenim postavljanjem tankih kamenih ploa jednih na drugu i koje su se malo
preklapale kako bi bila stvorena neka vrsta svoda. ini se da je svako podruje razvijalo svoj
zasebni tip ovakvih megalitskih grobnica, to je uglavnom zavisilo od dostupnosti materijala.
U Orkniju, na primer, finoa svoenja kamenom postignuta je zahvaljujui specifinostima
lokalnog kamena koji se uredno lomi u komade ravnih strana.

Unutranjost

grobnice

iz

Orknija,

kotska
S druge strane, neki tipovi kamena mogli su imati posebna znaenja. To bi svakako objasnilo
zato je oko 2100 godina p.n.e. u Britaniji 19 velikih kamenih gromada pegavog dolerita, od
kojih je svaki visok izmeu 180 i 240 cm, odvueno iz velkih planina do zaravni u
40

Sejlsburiju udaljene oko 300 km i postavljeno u strukturu koja nam je danas poznata kao
Stounhend.

Stounhend, Sejlsburi, Engleska.

Funkcija Stounhenda do danas ostaje misterija, uprkos brojnih pokuaja da se ona rei.
Najvie to se sa sigurnou moe rei je da je ovo mesto bilo vaan kultni centar i da su
kamene gromade paljivo postavljene u odnosu na razliite take na horizontu: tamo gde se
sunce pojavljuje na dan letnjeg solsticija (dugodnevnice), gde zalazi u vreme zimske
kratkodnevnice, kao i na najsevernijoj i najjunijoj taki izlaska meseca (od drugog
milenijuma p.n.e. dolo je do blagog pomeranja u relativnoj poziciji sunca i meseca, tako da
se danas ini da Stounhend promauje za nijansu). Ovi momenti koji su oznaavali
prolazak vremena i smenu godinjih doba za ondanje ljude imali su veliki kako praktini,
tako verovatno i religiozni znaaj. U novije vreme argumentovano je pokazano da je ovo
kamenje moglo sluiti i za mnogo prefinjenije solarne i lunarne opservacije u cilju
predvianja solsticija i pomraenja oba nebeska tela ak i za 300 godina unapred. Da li se to
zaista i dogaalo, drugo je pitanje. Kada je u pitanju istorija umetnosti, Stounhend je vaan
zbog svoje neverovatne preciznosti, simetrije i jedinstva koncepcije, kao i tehnikih
sposobnosti njegovih graditelja, uprkos injenici da oni jo uvek nisu raspolagali metalnim
oruem i alatima.
Dovlaenje i podizanje ogromnih blokova viltirskog peara u Stounhendu, to se
dogodilo verovatno oko jednog veka kasnije od podizanja unutranjeg kamenog kruga,
predstavljalo je pravi organizacioni i tehniki podvig. Proraunato je da je bilo potrebno 1100
ljudi i vreme od pet i po godina da se ovo kamenje dovue iz kamenoloma u Marlboro
Daunsu koji je udaljen nekih 32 km. Blokovi su obraivani kamenim ekiima tako da su
njihove povrine glatkije na unutranjoj nego na spoljnoj strani i lagano se suavaju prema
vrhu od sredinje take. Priprema kamenih greda koje su bile postavljene celom duinom
kruga, jo je upeatljivija. U njima su izbuene rupe koje su tano nalegale na klinove koji su
virili iz vertikalnih blokova, a svaki pojedinani kamen bio je lagano horizontalno zakrivljen
kao jedan segment kruga i paljivo postavljen na odgovarajue mesto. Najvie, meutim,
zadivljuju optike korekcije ili rafinisanje, kako se to naziva u kasnijoj arhitekturi
41

prednje strane kamenih greda nakoene su prema spolja za nekih 15 cm i tako se ine
savreno vertikalnim kada se gledaju odozdo iz ovekove perspektive. Nije zato udo to se u
srednjem veku verovalo da je Stounhend nastao usled dejstva velike magije. Njegova
tehnika dostignua navela su neke istraivae da pretpostave da se u Engleskoj u to vreme
morao nai neki veoma vet graditelj poreklom iz Egeja. Ipak, datovanje radioaktivnim
ugljenikom otkrilo je da su megalitske graevine u severnoj Evropi podizane mnogo pre
prvih kemenih struktura na Kritu, a Stounhend danas prosto treba razumeti kao najvii
domet severnjake graditeljske tradicije kamenog doba.
Kameno doba je u ovim krajevima trajalo neto due nego na jugo-istoku Evrope i na
Mediteranu, a mnogo due nego na Bliskom Istoku, gde je ve uveliko na sceni bilo
bronzano doba, tokom kojeg su kameni alati zamenjeni metalnim. Na Bliskom Istoku bakar,
koga je bilo mnogo na tom podruju (grumenje je pronalaeno i na povrini zemlje)
obraivan je i od njega su pravljeni mali predmeti jo pre poetka estog milenijuma p.n.e.
Slino je bilo i sa zlatom. Meutim, poto su oba ova metala meka od kamena, nikada nisu
koriena za pravljenje alata ili oruja. Proi e jo oko 3000 godina dok, takoe na Bliskom
Istoku, ne bude otkriveno da se pravljenjem legure bakra i kalaja dobija mnogo vra
metalna varijanta bronza. Smatralo se da je ovo otkrie potom preneseno u Kinu i Evropu,
gde se bronzano orue i oruje prvi put pojavljuje na Balkanu oko 2500 godina p.n.e. Danas
se vie veruje da je do otkria bronze dolo nezavisno u Evropi i u Kini (to je svakako sluaj
sa Junom Amerikom oko 1000. godine nove ere). U svakom sluaju, do drugog milenijuma
p.n.e. u jugoistonoj Evropi postignut je visok nivo vetine livenja bronze i pravljenja
razliitih ornamenata na bronzanim predmetima, to se veoma brzo proirilo i na druge
delove kontinenta. Sekire i maevi ukraavani su spiralnim motivima koje e kasnije veoma
razviti umetnost Kelta. Ovi ornamenti oznaavaju poetak nove faze u evropskoj praistoriji,
ali do tada rane civilizacije Bliskog Istoka, doline Inda, Egipta i Kine ve su se pojavile na
istorijskoj sceni.

42