GENADIJ PETROVI M A L A H O V

BEOGRAD
2004.

SADRAJ
itaocima od autora

U m e s t o uvoda: Z A T I T N E SILE
ORGANIZMA

FIZIKI PARAZITI
Sta treba znati o parazitima
Rasprostranjenost parazita
K a k o se m o e zaraziti parazitima
Najizrazitiji simptomi parazitskih infekcija

36
36
38
45
48

NAJTETNIJI PARAZITI ZA OVEKA

Toksoplazme
Trihomonade
Hlamidije
Gljivice i gljivina oboljenja
Bradavice- Lamblioza
Helminti
Trematode

53
53
59
74
80
83
85
89
99

FAKTORI KOJI UTIU (DELUJU) NA

PARAZITE
Vana informacija o protivparazitnim
biljkama
Ishrana
ienje organizma

116
120
128

PRAKTINI METODI IENJA

O R G A N I Z M A OD P A R A Z I T A

141

E N E R G E T S K I PARAZITI
Najvanije o energetskim parazitima

197
197

106

IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA

IVOTA

Principi ienja spoljanjih manifestacija
ivota

200

ZLI D U H O V I (AVOLI) I NAINI

OSLOBAANJA OD NJIH

217

199

METODI ZATITE OD UMNIH

POREMEAJA

235

ENERGETSKI VAMPIRIZAM

247

Zakljuak

255

Uvaeni itaoci!

Od izdavanja edicije Lekovite sile prolo je 10 godi

na i vreme je da se ona zameni s novom, potpunijom i sa
drajnijom edicijom. Odluio sam se za naslov Osnovi
zdravlja j e r verujem da e na pravi nain izraziti moju za
misao. Edicija Lekovite sile bila je posveena n e k i m in
strumentima koji su omoguavali da se izgradi sistem
ozdravljenja. Meutim, to je samo deo o g r o m n o g znanja
0 oveku, a ne vlastiti sistem ozdravljenja (leenja) j e r te
knjige nisu ukazivale na ono s t o j e glavno - kako usaglasiti vebe i terapiju, kojim redosledom ih sprovoditi da bi
se postigli eljeni rezultati. Figurativno, od dobre cigle
pokuali smo da izgradimo vrstu zgradu iako n i s m o
znali osnovne zakone gradnje, da se udari vrst temelj i
upotrebi cement dobrog kvaliteta.
Rezultat je da mnogi od vas nisu postigli lekoviti efekat koji su oekivali, a u n e k i m sluajevima rezultat lee
nja je bio negativan. Sve to nedvosmisleno govori d a j e
program leenja bio loe postavljen i jednostran.
Osim toga, prethodne knjige bile su moje s a m o do
odreenog stepena. Na njima je radilo m n o g o ljudi: re
daktora i administratora, umetnika i slovoslagaa. Svako
od njih uneo je deo sebe, svoju energiju (ne u v e k zdravu)
1 imao je svoj odnos prema mojim knjigama (ne uvek po
zitivan).
Meutim, knjige serije Osnovi zdravlja su moje
ostvarenje - od ideje do umetnike opreme.

M o d a nisu besprekorne sa tehnike take gledita,

ali imaju istu lekovitu energiju, koju neete nai ni u
jednoj drugoj knjizi.
One obuhvataju nepovezana i nesistematizovana
znanja o leenju i reavaju jedan vaan problem - odre
uju jedini mogui redosled postupaka koje treba uraditi
da bi se stvorio efikasan program izleenja vlastitog or
ganizma. Iz mojih novih knjiga moete saznati ta treba
uraditi za svoje zdravlje i kojim redosledom to initi, a
najvanije kako izbei najee greke i zablude koje
m o g u neutralisati sve to ste postigli.
Danas se ne plaim da priznam da moji raniji radovi
o leenju zahtevaju znatnu doradu. O t o m e svedoe ne
samo moja lina zapaanja nego i vae kritike primedbe. N o v a edicija Osnovi zdravlja treba da rei taj zadatak.

Va Genea (Genadij M a l a h o v )

U ovoj knjizi govori se o problemu ovekove indivi

dualne borbe protiv raznih vrsta parazita. Naizgled to pi
tanje je jednostavno - treba primenjivati odgovarajua
sredstva i recepte protiv parazita da bi se ivelo zdravim
nainom ivota. Meutim, ako se taj problem sagleda iz
drugog ugla, sve je mnogo sloenije. Parazite - viruse,
bakterije, gljivice, gliste i drugo ima svaki ovek j e r i
v i m o u svetu u k o m e jedan ivot postoji na raun drugog.
ovek ivi svoj ivot, a paraziti (virusi, mikrobi, gljivice,
gliste u ovekovom organizmu) - svoj. Izmeu organi
z m a domaina parazita i samog parazita postoji poseban
odnos. Parazitu je potreban domain da bi m o g a o da ivi,
a d o m a i n u treba parazit da bi m o g a o da odri svoj imu
nitet na dovoljno visokom nivou. Ispostavlja se d a j e to
normalno, prirodno stanje ivota. Neprirodnim ono po
staje samo kada je naruena ravnotea izmeu imuniteta i
parazita. U t o m sluaju paraziti su izazivai (uzronici)
bolesti. Ako se organizmu blagovremeno ne p o m o g n e on
m o e da strada. I tu se susreemo sa tri pojma - potreb
n i m nivoom znanja, imunitetom (zatitnim silama orga
nizma) i parazitima.
Razmiljanja i tumaenja ovog problema poeu sa
donekle izmenjenim poukama tibetskog traktata u d
S i " . Da bi ovek uspeo da odri svoje zdravije na zadovo
ljavajuem nivou vaan je odnos patogenog uzronika

bolesti (parazita), snage tela i neistoa. Od toga, da li su

oni u uobiajenom stanju ili su se promenili, zavisi da li
e organizam biti zdrav ili e bolovati. Pod snagom te
l a " p o d r a z u m e v a se ovekov imunitet. P o d neistoa
m a " unutranja ljaka i toksini, a pod patogenim
u z r o n i k o m " - razliiti paraziti.
Na snagu (sile) tela i neistoe najvie utiu: nae
emocije, nain ivota, navike, ishrana, ivotno doba, kli
ma i d e m o n i " energetski paraziti. Tih sedam uslova
doprinose ili nastanku ili iezavanju bolesti.
Paraziti postoje kod svih ljudi (virusi, mikrobi, gli
ste), ali od njih ne obolevaju svi, ve samo oni koji su
emocijama, nainom ivota, navikama, ishranom ili na
drugi nain oslabili svoj imunitet i nagomilali neistou.
Samim tim ovek je u organizmu stvorio povoljne"
uslove da paraziti (mikrobi, gljivice, gliste), koji su bili u
stanju mirovanja i pritajeni, ponu naglo da se razvijaju i
svojim delovanjem uzrokuju mnogobrojna oboljenja, pa
i samu smrt.
Ako se pogledaju statistiki podaci uoava se da naj
vie ljudi umire od srano-vaskularnih oboljenja. Na dru
gom mestu su onkoloka oboljenja, a na treem smrtnost
od insulta. Bolesti prouzrokovane parazitima zauzimaju
etvrto mesto. Ali ako se paljivo analizira uzrono-posledini lanac nastanka srano-vaskularnih, onkolokih
oboljenja i insulta, vidi se da se oni ispoljavaju k a o kraj
nji stepen. Uzrono-posledini lanac nastaje od bezazle
nih i skrivenih karika. Prva karika je odsustvo potrebnih
znanja i ivotne kulture. Druga karika - uzrok prve na
gomilavanje u organizmu prljavtine i materija koje pri
vlae parazite i smanjuju ovekov imunitet. Trea karika
- uzrok druge - potajni razvoj parazitskih oboljenja. Pa
raziti p o l a k o " naseljavaju i kolonizuju organizam. Oni
se razvijaju u krvi i krvnim sudovima izazivajui sra-

no-vaskularna oboljenja. Naseljavajui j e d a n ili drugi or

gan, koji je otrovan ljakom, oni u njemu stvaraju koloni
ju tumor. Cepajui ili zapuavajui krvne sudove oni
stvaraju osnovu za insult. Na taj nain srano-vaskularna
oboljenja, rak, SIDA, dijabetes, skleroza, insult i druge
najee bolesti nae civilizacije nastaju razvojem para
zita u ovejem organizmu.
Razne vrste gljivica, trihomonade i drugi paraziti
stvaraju tumore. Virusi imunodeficita oveka (VIC) u telima trihomonada nalaze sigurnu zatitu od imunolokih
sila ovejeg organizma. Virusi imunodeficita oveka u
njima ive i razmnoavaju se. Pri tome virusi primorava
ju trihomonade da se ponaaju agresivnije.
Ispitivanja krvi ljudi obolelih od srano-vaskularnih
oboljenja pokazala su da u njihovom organizmu ive tri
h o m o n a d e , gljivice i drugi mikroparaziti. Ti paraziti ne
samo da j e d u crvena krvna zrnca, ve prodiru u zidove
krvnih sudova, drobei ih i stvarajui trombove. Tako
nastaju infarkti, insulti i m n o g a druga srano-vaskularna
oboljenja".
Kada dospeju u vezivno tkivo, kolonije mikroparazita uzrokuju najraznovrsnija oboljenja zglobova - artritis
itd.
Mikroparaziti izazivaju uroena i nasledna obolje
nja. Na primer, vaginalne trihomonade m o g u da ive u
okoplodnoj tenosti trudnih ena. Plod oveka pliva u
njima. Trihomonade m o g u dospeti u organizam ploda
kroz usta, pravo crevo, plua, oi i kou. Do infekcije trih o m o n a d a m a dolazi j o u utrobi majke ili za v r e m e p o r o
aja. Z b o g toga jedan broj novoroenadi boluje od sra
nih mana, srano-vaskularnih oboljenja, raka i ak od SI
DE.
Na slikama 1- 5 sa objanjenjima, prikazano je ruilako dejstvo parazita na oveji organizam.

Z A T I T N E SILE O R G A N I Z M A
Pojedini naunici smatraju d a j e glavna zatitna sila
organizma ovekov imunitet. To je tano, ali samo delimino. Glavna ovekova zatitna sila je njegova svest.
Zato o n a m o r a biti pravilno orjentisana, usmerena i p o d
kontrolom. Ako nije tako, emocije e brzo naruiti unu
tranju harmoniju, oslabiti organizam i stvoriti uslove za
prodiranje j e d n i h ili drugih parazita u organizam.

Prva zatitna sila - O V E K O V A S V E S T

ovekova svest se oslanja na ulne organe i u m . Po
m o u svesti ovek ostvaruje ivotni proces.
ta znai nepravilno orjentisanje" svesti i kakvu
tetu ono m o e naneti. Nepravilna orjentacija svesti podrazumeva - umesto da odrava ivotni proces u razum
nim granicama svest postaje izvor skrivenih, a zatim jav
nih stradanja.
1. ulni organi slue za primanje drai iz spoljne sre
dine. Oni pruaju oveku prijatnu" i neprijatnu" infor
maciju. Na primer, oseaj ukusa je potreban da se zado
volji glad. Meutim, neki ljudi taj oseaj toliko razvija
j u " da on teti njihovom zdravlju. ovek se bespotrebno
naslauje raznim poslasticama", prejeda se, odnosno
stvara obilje telesnih neistoa i unitava zatitne sile or
ganizma. Tako se stvaraju povoljni uslovi za naseljava
nje organizma parazitima i pojavu oboljenja.
2. Produenje ljudskog roda podrazumeva sladostra
sne oseaje. Zelja da se oni dozive primorava oveka na
bliskost i intimnost sa razliitim ljudima. Usled toga m o
gu se javiti razliite venerine bolesti, m a d a to nije naj
stranije. Najstranije je to prilikom ljubljenja i polnog

odnosa mukarac i ena razmenjuju svoju mikrofloru.

ta to znai? Svaki ovek ima svoju mikrofloru koja se
t a l o i " u njegovom organizmu. Pri dospevanju mikroflore u drugi organizam poinje ... rat. Mikrobi koji su
dospeli u drugi organizam moraju sebi da izbore mesto
kod lokalnih" mikroba. Zato su oni agresivniji u t u e m
nego u vlastitom organizmu. Naravno, poveava se agre
sivnost i lokalnih" mikroorganizama - oni ne ele da
ustupe svoje pozicije. Tako se poveava tetnost m i k r o flore koja je do tada mirno d r e m a l a " i pojavljuju se obo
ljenja koja ona izaziva.
A sada predstavite koliko se poveava agresivnost
mikroflore kod oveka koji je imao nekoliko polnih kontakata s raznim partnerima. Takav ovek postaje prenosi
lac v e o m a opasne zaraze, koja m o e neprimetno da p o
k o s i " nekoliko pokolenja. Ovu osobenost poznavali su i
nai preci i veoma surovo su kanjavali blud.
Kao primer m o e da poslui irenje SIDE. Smatra se
d a j e ova bolest nastala usled polnih kontakata Afrikana
ca sa majmunima. Borba mikroflore" majmuna i ljudi
uticala je na stvaranje veoma agresivne vrste mikroorga
nizama. Potom se preko veza Afrikanaca sa belcima ova
bolest proirila po elom svetu.
3. P r i m e r nepravilne brige o svom zdravlju. U ovejem organizmu ive suparnici bakterije i gljivice.
Kada se ovek neuredno, obilno i sa uivanjem hrani on u
organizmu stvara uslove za nagomilavanje sluzi. Na toj
sluzi razmnoavaju se bakterije i gljivice. Nastaju pre
hlada i upala grla (sluz ima svojstvo da se nagomilava u
gornjem delu organizma). Leenje podrazumeva uzima
nje antibiotika. Oni se proizvode od plesni - gljivica. R e
zultat je da antibiotici unitavaju bakterije (tetne i kori
sne) i slue za pothranjivanje gljivica. Gljivice, koje vie
nisu priguene od svojih prirodnih" neprijatelja - bakte-

rij a, poinju da se razmnoavaju u o g r o m n o m broju i iza

zivaju gljivina oboljenja.
Hormonska terapija stimulie razmnoavanje mikro
organizama. Uz pomo hormona oni dobi jaju dopunski
stimulans za svoje deljenje i rast. Radijaciono zraenje i
hemoterapija unitavaju zatitne sile organizma, ali do
punskom energijom stimuliu rast i deljenje prostih para
zita. Posle leenja" zraenjem i hemoterapijom bolest je
zloudnija i progresivnija.
4. Nepravilna emocionalna delatnost. A. L. Cievskij u knjizi Zemaljski eho sunevih bura istie da postoji
veza izmeu epidemija na Zemlji i suneve aktivnosti.
Poveana suneva aktivnost menja informaciono-energetski fon na Zemlji i on postaje izuzetno povoljan za
razvoj mikroorganizama. U vreme poveane suneve ak
tivnosti uoavaju se epidemije kuge, kolere, tifusa, gripa
i drugih masovnih infekcija. Analogno tome, emocional
na napetost oveka podstie specifino energetsko pra
njenje organizma. Izbaena energija privlai i stvara ve
oma povoljne uslove za razmnoavanje odreene vrste
parazita (mikroba, gljivica i drugih materijalno finih"
parazita).
5. Zajednikom aktivnou uma i emocija stvaraju se
programi. Programi uvrede, zlobe, osvete, nezadovolj
stva, samounitenja i slini mogu se prenositi sa roditelja
na decu. Ako se telo deteta (pa i odraslog oveka) uporedi sa vrstim diskom kompjutera, a bazni program (Win
dows) - sa glavnim ivotnim p r o g r a m o m " , program
uvrede (nezadovoljstva, zlobe i slino) bie ugraen u i
votni program kao nesvesni - virusni program. U organi
z m u deteta taj program e bezrazlono" ometati njego
vu normalnu ivotnu delatnost, izazivati neshvatljive"
slabosti i bolesti, stvarati uroene anomalije u razvoju,
privlaiti parazite i kasnije pobuivati nemotivisane po-

stupke (skoro do samounitenja) i samim tim negativno

uticati na njegovu sudbinu. Sa roditelja na decu m o e se
prenositi i nasledno seanje uzronika bolesti oveanstva". Na primer, ako se predak dugo leio od n e k o g obo
ljenja, to se p o t o m c i m a prenosi kao seanje na s a m o
oboljenje" u vidu predispozicija za to oboljenje, kao i
seanje na lek". Doktor medicinskih nauka Olga Tvanovna Jelisejeva opisuje jedan takav sluaj. Dete neprekidno
boluje tri godine. L o m e mu se zubi, ima problema s n o
snom dupljom, bolovima u glavi i kimi. Prilikom pre
gleda deteta pomou specijalnog instrumenta u organi
z m u je otkriven viak ive i poetak sifilisa! Odakle sifi
lis trogodinjem detetu? Analizom toka bolesti utvreno
je da je pradeda patio od tog oboljenja i dugo se leio!
Bolest i leenje ostavili su t r a g o v e " u njegovom organi
zmu, koji su genima prenoeni. Pri pojavi povoljnih fak
tora u organizmu praunuka oni su se ispoljili!
Osniva homeopatije S. Haneman opisuje naslednu
memoriju" oboljenja koja izazivaju paraziti. (Mislim d a j e
posebno vano ako je ovek bolovao i leio se pre raanja
dece. U tom sluaju on je u svom organizmu stvorio infor
maciju o bolesti i leenju i preneo je na svoju decu.)
a) Ako je neko u porodici bolovao od uge potomci
mogu da pate od razliitih konih oboljenja.
b) Ako je neko u porodici bolovao od gonoreje p o
tomci mogu da pate od razliitih tumora (lipoma, m i o m a ,
bradavica i drugih tumora).
c) Ako je neko u porodici bolovao od sifilisa potomci
mogu da pate od razliitih vrsta ireva u bilo kojem orga
nu.
d) Ako je neko u porodici bolovao od tuberkuloze
potomci mogu da pate od teih oblika bolesti - kombina
cije t u m o r a i ireva (gnojnih rana).
Postoji teorija, prema kojoj se u naslednom aparatu
elije sadre podaci ne samo o vlastitom organizmu, ve i

o svim mikroorganizmima i ivotinjama. Pri nepovolj

nom dejstvu na organizam nasledna memorija se men ja u
povoljnu" za razmnoavanje mikroorganizama. Oni p o
inju da se razvijaju od primitivnih oblika (jedan organi
z a m ) prema viim oblicima (kolonije, jedinstveni organi
z a m ) . Rezultat je da se u organizmu javljaju bolesti: u po
etku usled inficiranja pojedinim mikroorganizmima
(razliite upale), a zatim od njihovih kolonija (razliite
vrste tumora).
Za nastanak tih bolesti odgovorni su sledei faktori:
nasledna memorija o bolestima, stanje o r g a n i z m a (nje
gova zagaenost, ishrana, nega) i, najvanije, o v e k o v
e m o c i o n a l n i ivot. im ponu da preovlauju negativ
ne emocije, koje gue nasledni aparat elija o r g a n i z m a ,
aktivira se nasledna memorija patogenih m i k r o o r g a n i
z a m a . I pri postojanju uslova (unutranja neistoa, prek o m e m a ishrana, slab imunitet) oni se b u r n o r a z m n o a
vaju.
Otuda proistie velika moralna i fizika odgovornost
roditelja prema deci. Nae nepromiljene (nerazumne,
lude), egoistike elje izazivaju bolesti ne samo u naem
vlastitom organizmu, ve se prenose i na nae p o t o m k e .
Pre nego to budete u mogunosti da ih sauvate od bole
sti promenite svoj odnos prema ivotu i uinite sve to od
vas zavisi, da ne biste svojom n e o d g o v o m o u navukli
zlu bolest.
6. Socijalna napetost. oveanstvo je ulo u trei
milenij um i, reklo bi se, treba da bude razumno. M e u
tim, u stvarnosti nita od toga. To je zakonit rezultat
slinih opteljudskih odnosa. Oni su u korenu nepravilni.
Dok postoje materijalne i novane vrednosti oveanstvo
e iveti u nezadovoljstvu i napregnutosti. Uvek e na
povrinu isplivavati isto pitanje: zato on ivi bolje od
m e n e ? I javljae se ista elja - na bilo koji nain ovladati

bogatstvom drugog oveka, bez obzira na to da li je ono

steeno asno. ovek koji ima vie je neprijatelj.
Na osnovu navedenog rasprostranjen je ogromni
aparat prinude, ozakonjen" u m n o g i m dravama. Upra
vo on i stvara tu socijalnu napetost", koja pritiska sva
k o g oveka - od predsednika drave do obinog graani
na. Taj pritisak izaziva skriveni ili javni emocionalni
stres u ovekovoj svesti. Nalaenje u slinom emocional
nom stanju dovodi do p r e k o m e m e potronje nervne i i
votne energije.
7. Nepravilno upravljanje industrijom i poljoprivre
dom uzrokovalo je trovanje vazduha, zemlje i vode. Na
primer, hloriranje vode (naizgled korisno delo) dovodi do
prezasienosti organizma najraznovrsnijim jedinjenjima
hlora. Redovna upotreba te vode slabi na imunitet.
Vazduh koji diemo, naroito u gradu, zasienje naj
raznovrsnijim kancerogenima. Izduvni gasovi iz auto
mobila, dim od cigareta, isparavanja iz kotlarnica i kuhi
nja, freon iz friidera, zamrzivaa i klima ureaja, lue
nja iz linoleuma i drugih sintetikih pokrivki, lakova iz
nametaja, reju, im praina i graevinski materijali dospeju u ovekov organizam nanose mu tetu.
8. U hranu i pie poele su da se unose njima nesvojstvene materije, koje pri dospevanju u organizam zasiuju tkiva organizma. Organi za izluivanje nisu u stanju da
se bore sa takvim optereenjem i u organizmu nastaju po
remeaji.
Odea, obua, kozmetika, kuna hernija i ukrasi svo
j o m n a d m o n o m koliinom ne donose oveku nita d o
bro. Obrnuto, oni daju svoj doprinos slabljenju organi
z m a . Na primer, komponente kozmetike, dezodoransi i
prako vi za pranje prodini u organizam, nagomilavaju se
u njemu i zatim izazivaju neshvatljive" alergije i neizleive bolesti.

T a k o , s v e m o g u i rastvarai tipa p r o p i l o v o g i teh

n i k o g alkohola, olova m o g u da se nagomilavaju u gu
terai ( p a n k r e a s u ) i da tu privlae p o s e b n o g parazita
koji, razvijajui se, izaziva dijabetes. N i s a m se p o g r e
no izrazio, u p r a v o privlae. Ispostavlja se da m n o g i
paraziti vole da se slade j e d n i m ili drugim m i k r o e l e m e n t i m a i materijama. B e n z o l se nagomilava u t i m u s u
(grudnoj lezdi), privlai parazite i na taj n a i n r a z a r a
j e d a n od glavnih o r g a n a za imunitet. P r o p i l o v alkohol
razara jetru. R a s t v a r a i tipa toluola ili ksilola najee
oteuju oveji mozak. Rastvarai tipa m e t i l e t i l k e t o na i m e t i l b u t i l k e t o n a oteuju p o l n e o r g a n e izazivajui
u njima najrazliitije upalne p r o c e s e . Hranjenje iz m e
talnog posuda unosi masu atoma metala u o r g a n i z a m .
Z u b n e p l o m b e , koje sadre ivu i talijum, k a o i veina
plastinih plombi p o l a k o ali sigurno truju o r g a n i z a m .
Azbest i staklena vuna, koji se koriste kao t o p l o t n i izo
latori, m o g u zasititi vazduh koji ljudi udiu i izazvati
t u m o r plua. F r e o n pri slabom isticanju iz friidera (zam r z i v a a ) i klima ureaja m o e p r o u z r o k o v a t i stvara
nje malignih t u m o r a . M n o g a sredstva za pranje sadre
arsenik, koji, k a d a dospeju u organizam k r o z kou, tru
je o r g a n i z a m . F o r m a l d e h i d se koristi za izradu sinte
tinih dueka, j a s t u k a , okvira za naoare i k o n t a k t n i h
soiva. Kontakt sa njima izaziva alergiju na koi, konjunktivitis i p l u n a oboljenja. To ni izdaleka nije k o m
pletan spisak tete koju oveku n a n o s e materije koje ga
okruuju.
Sta koristiti? O n o to je vekovima provereno - jed
nostavna i prirodna sredstva i predmete.
9. Masovna primena antibiotika i hormona. Lana
pretpostavka m e d i c i n e da se p o m o u antibiotika m o e
p o m o i organizmu u borbi protiv infekcija i da p o m o u
hormona organizam jaa, dovela je do obrnutog procesa

oveji organizam izgubio je svoju prirodnu sposob

nost da se bori protiv bolesti.
Da bismo detaljno razmotrili tetu koja nastaje od
upotrebe antibiotika i hormona malo emo odstupiti od
zamisli izlaganja ovog teksta. ovek je oboleo - organi
z a m na to odgovara podizanjem temperature tela, koja
odjednom podstie i aktivira njegov imunitet. Aktiviraju
se leukociti i fermenti na unitavanju svega stranog. Ali,
lekari odmah tu primenjuju antibiotik ime se otklanja
prirodna reakcija organizma. Antibiotici tu reakciju ine
nepotrebnom i ona usled njihove primene prestaje. U m e
uvremenu infekcija menja svoj oblik, prilagoava se
antibioticima i postaje agresivnija. Rezultat je da p o m o
u antibiotika o d g a j a m o " u svom organizmu takve
k u l t u r e " bakterija kojih nema u prirodi. T a k o nastaju
novi, savreniji paraziti, a ovekov imunitet slabi. Jasan
primer za to je A I D S (sida). Stavie, paraziti na svim ni
voima ujedinjuju se u ,jedan ivi organizam", iji je za
datak preiveti, kolonizirati se i pojesti organizam d o m a
ina (oveka).
Neke bolesti lekari pokuavaju da lece poveanim
h o r m o n s k i m dozama. Unoenjem hormona u organizam
prekida se stvaranje vlastitih analognih hormona. Posle
takvog leenja organizam postaje zavisan od vetakih
hormona. to ovek vie prima vetake hormone, vie
slabi njegov vlastiti hormonalni sistem. Velike doze hor
mona uz to uzrokuju hormonalni debalans, koji izaziva
druge zdravstvene tegobe.
Osim navedenog, hormoni u krvi slue kao dopunski
faktor koji stimulie rast i razmnoavanje mikroorganiza
ma. To je za njih superhranljivi rastvor, odnosno sredina.
Vama napomena. Ako ovek ne koristi svoju zati
tu broj jedan - svest, razum - on e lako i brzo umreti, a
njegov rod e se degenerisati.

Druga zatitna sila - I M U N I T E T

R e imunitet je latinskog porekla i oznaava osloba
anje od neega. Mi emo pod imunitetom podrazumevati sposobnost organizma da raspoznaje, unitava i iz
bacuje iz sebe strani genetski materijal. Nosioci strane
genetske informacije su: belanevine (koje su iz n e p o
znatih uzroka savladali jetrenu barijeru i dospele u krv),
virusi, bakterije, najprostiji mikroorganizmi, helminti
(gliste), strane elije i degenerisane elije samog organi
zma. Sve to je navedeno strano je organizmu i pri dospevanju u njega izaziva imunu reakciju (raspoznavanje,
unitavanje i izbacivanje).
Funkcije imuniteta obavlja imunoloki sistem. On
se sastoji iz organa i tkiva, koji raspoznaju s v o j e " tkivo
i s t r a n o " (strane belanevine, viruse, bakterije i dru
go)Glavni raspoznavai" i unitavai" stranog genet
skog materijala su limfociti (elije imunolokog siste
ma), koji se stvaraju ili sazrevaju u posebnim imunolo
kim organima.
Covekov imunoloki sistem sastoji se od razliitih
imunolokih organa, a uslovno se deli na centralni i peri
ferni. U centralne organe imunolokog sistema spadaju:
timus (grudna lezda) i kimena modina. U timusu sa
zrevaju T-limfociti, koji unitavaju strane materije, po
sebno strane ili degenerisane elije i viruse. U kimenoj
modini sazrevaju B-limfociti, koji na strane materije
dejstvuju p o m o u antitela (distanciono). Pri t o m e se za
svaku stranu materiju stvaraju posebna antitela. Obe vr
ste limfocita sposobne su da krvotokom i kroz meutkivne pukotine prodiru tamo, gde se nalaze genetski strane
materije i da ih neutraliu.

Makrofazi su trei tip elija imunolokog sistema.

Oni raspolau snanim fermentacionim aparatom p o m o
u kojeg unitavaju (probavljaju - vare) strane materije.
Sve elije imunolokog sistema (T- i B-limfociti,
makrofazi) dejstvuju objedinjeno radi boljeg obezbeenja zatite organizma. Organizam je protkan i sastavljen
od elija imunolokog sistema koje su spremne da u sva
k o m m o m e n t u napadnu genetski strani materijal (vlastite
degenerisane elije, viruse, gljivice, bakterijske parazite,
helminte i slino).
U periferni imunoloki sistem spadaju: slezina, lim
fni sistem i limfni vorovi, krv, limfa i limfno tkivo. U
slezini se sintetizuju antitela. Proputajui kroz sebe krv
slezina dopunski unitava sve strano u krvi - bakterije i
gljivice. U limfnom sistemu prvenstveno se nalaze
T-limfociti. (Sve u svemu limfociti ine oko 1 % m a s e ovejeg tela.) P o m o u limfnog sistema efikasno se iste
svi organi i tkiva. Limfni vorovi kontroliu" odgovara
j u e delove organizma. P o m o u njih se ostvaruje brza re
akcija na m o g u e prodiranje stranog materijala u datom
deki organizma. Kroz krvotok i limfotok elije imunolo
kog sistema kreu se po organizmu. Limfno tkivo je na
onim mestima u organizmu, gde se ostvaruje kontakt sa
spoljanjom sredinom (koa, sluzokoa oiju, nosa, grla,
polnih organa, plua i eludano-crevni trakt).
Posebno treba obratiti panju na druge zatitne in
strumente organizma. Zdrava i nepovreena (neotee
n a ) koa spreava da u organizam prodre veina m i k r o
organizama. Ovde posebna uloga pripada znoju. M l e n a
kiselina znoja i sekret lojnih lezda imaju baktericidno
dejstvo. Sluzokoe aktivno tite organizam od prodiranja
patogenih i slinih mikroba u organizam. Sekreti sluzo
k o a imaju baktericidna svojstva. Suze tite oi; plju
vaka (lizocim) titi sluzokou usta; sona kiselina titi zi-

dove eluca; kisela sredina i posebna sluz tite vaginu.

Normalna mikroflora eludano-crevnog trakta (poseb
no debelog creva) unitava patogene mikrobe, koji u or
ganizam dospevaju sa hranom. Mokraa titi sluzokou
m o k r a n o g kanala da kroz nju ne prodru bakterije. O n a
ima povienu kiselost u kojoj preivljavaju samo retki
mikroorganizmi. K a o dopunu navedenom istakao bih
njenu bioloko-polarnu zatitu (bioloku zatitu spoljanjih manifestacija) - energetski ekran (auru), koji spre
ava prodiranje u organizam raznovrsnih parazita i sila,
dezinfikuje prostor oko oveka. Naunici tu zatitu orga
nizma (posredstvom koe, sluzokoa, mokrae, m i k r o flore i aure) razliito nazivaju uroeni, nespecifini
imunitet ili v a n i m u n a zatita organizma. Imunitet se akti
vira samo kada je probijena, unitena ili oslabila vanimu
na zatita organizma.
Osim onoga to nam je poznato o imunitetu, imunitet
m o e biti specifini i prirodni.
Specifini imunitet zasnovan je na imunoj m e m o r i j i " i stvaraju ga glavne elije imunolokog sistema:
T-limfociti, B-limfociti i makrofazi. Njegova karakteri
stina crta je da, pre nego se stvori, elije limfnog sistema
treba da ostvare kontakt sa genetski stranim materijalom.
K a o rezultat tog kontakta on e biti identifikovan kao
strani (za to je potrebno izvesno vreme - od nekoliko a
sova do 24 asa) i uniten. To ostavlja svoju m e m o r i j u "
(zapis, trag) o tetnosti date materije na organizam. I ka
snije kada te materije ponovo dospeju u organizam o n e
e biti o d m a h unitene.
Prirodni imunitet zasnovan je na t o m e to neke eli
je imunolokog sistema odmah unitavaju genetski stra
nu materiju ili proizvode materije koje podstiu unita
vanje. Tako se genetski strani materijal, koji je na bilo
koji nain dospeo u organizam ili se stvorio u organizmu

k a o rezultat mutacije elija, unitava za nekoliko minuta

ili sati. Ako to nije dovoljno dopunski se ukljuuje speci
fini imunitet.
Prirodni imunitet razlikuje se od specifinog po sledeim osobinama.
1. Raspoznavanje bilo kojeg genetski stranog m a t e
rijala. Specifini imunitet dejstvuje samo protiv svojih
starih p o z n a n i k a " . Z b o g toga se elije tumora raspozna
ju i unitavaju uglavnom prirodnim imunitetom.
2. Prirodni imunitet dejstvuje o d m a h i za razliku od
specifinog ne zahteva prethodni kontakt.
3. Prirodni imunitet aktivira se o d m a h na bilo koje
strane materije.
4. Prirodni imunitet nema specifinu memoriju.
Prirodni imunitet ima veliku identifikacionu sposob
nost (otkriva prisustvo pojedinih - usamljenih elija tu
m o r a u organizmu). Identifikaciona sposobnost speci
finog imuniteta neto je slabija (otkriva nekoliko deseti
na elija tumora).
Glavna dejstvujua sila prirodnog imuniteta su eli
j e , koje su sline limfocitima (prirodne ubice). Prirodne
ubice ili killeri (re killer na engleskom jeziku znai ubicd) unitavaju i odstranjuju iz organizma elije koje su
unitili virusi, tumorske elije ili na bilo koji nain deform i s a n e elije. Prirodne ubice su posebno efikasne protiv
virusa i tumorskih elija jer kontroliu broj zdravih elija
u organizmu.
Posebna uloga u m e h a n i z m u zatite prirodnog imu
niteta pripada krvi i vezivnom tkivu organizma ( 8 5 % od
opte m a s e o r g a n i z m a ! ) . Z d r a v e k o m p o n e n t e krvi imaju
sposobnost da unitavaju, apsorbuju i vare bakterije i
strane estice. Vezivno tkivo organizma m o e da lui po
sebne materije koje unitavaju viruse i bakterije. Upravo
reakcija vezivnog tkiva je efekat opte reakcije organi-

zrna. I ta reakcija zavisi od toga koliko je vezivno tkivo

z d r a v o " i isto.
Posle upoznavanja sa konstrukcijom i radom i m u n o
lokog sistema ovejeg organizma razmotrimo ta slabi
i gui dejstvo tog sistema.
Uobiajeno je da se funkcionalni nedostatak imuno
lokog sistema naziva imnnodeficitnim stanjem. I m u n o deficitna stanja se dele na uroena (primarna) i steena
(sekundarna). Razmotriemo steena, koja se stiu to
k o m ivota.
Uzroci za nastanak imunodeficita su:
1. Stresne situacije, posebno snane ili koje se esto
ponavljaju. (Stres je naprezanje u ovekovoj svesti, koje
nastaje pod uticajem nekog utiska, emocije ili spoljanjeg dejstva.)
2. Prekomerna, suvina i ovejem organizmu nesvojstvena ishrana, koja uzrokuje zagaenost vezivnog
tkiva organizma i pojavu deficita bioloki aktivnih mate
rija (minerala, vitamina i slino).
3. iroka primena antibiotika, kojima su pokuavali i
j o pokuavaju da z a m e n e imunoloki sistem organizma.
4. iroka primena najraznovrsnijih hemijskih materija
(koje imaju svojstvo slabljenja, guenja, imuniteta), koje
zagauju ovekovu okolinu.
5. Geopatogene i tehnopatogene zone, posebno one
koje utiu na oveka jonizujuim zraenjem (ekrani tele
vizora, kod kojih se koristi elektronski top) i visokofrekventnim elektromagnetnim poljima.
6. Nepravilno leenje lekovima i drugim preparati
ma, koji neutraliu dejstvo limfnog tkiva (citostatici u
onklogiji i imunodepresivi za vreme presaivanja orga
na).
7. Teke traume i himrke operacije, posebno opera
cije pri kojima se odstranjuje timus ili slezina.

JAANJE IMUNITETA
U daljem tekstu bie vie rei o preporukama za lee
nje i profilaksu radi otklanjanja steenog imunodeficita.
1. Savremeni ovek ne m o e pobei od stresova. N e
prijatnosti na radnom mestu (ako ovek radi), beda, po
rodine nesuglasice, negativni odnosi sa okolinom, soci
jalna nesigurnost i mnogo toga dnigog izazivaju u oveku negativne emocije i misli, nagomilavaju U ovekovoj
svesti oseaje uznemirenosti i nezadovoljstva. Sve to ili
gui oveka ili se preliva u napete situacije.
Z a t o stoje timus tesno povezan sa nervnim sistemom
slino stresno stanje svesti preko nervnog sistema pre
svega negativno utie na njegovu funkciju, to dovodi do
defekta T-limfocita. Organizam takvog oveka je neza
tien od virusnih i gljivinih infekcija, tuberkuloze,
podloan alergiji i tumorskim oboljenjima. (Praksa po
kazuje da navedena oboljenja najee nastaju posle te
kih emotivnih preivljavanja.)
Postavlja se pitanje - kako se tititi od stresova?
Odgovor je jednostavan - t r e b a promeniti svoj odnos
prema svemu to se oko nas deava, izgraditi one osobine
svog karaktera koje pravilno reaguju na ljudsku pokvarenost, ne preputati se oseaju straha, mrnje, zlobe, neza
dovoljstva i slino. Na bilo koju situaciju treba reagovati
bez previe emocija. Ne treba ni od ega strahovati i ni za
ta se vezivati. Reju, treba nauiti da efikasno postupate
u svakoj prilici. Na primer, ako su prema vama bili grubi
ne ulazite u prepirku, ve procenite situaciju: ako vai
postupci nisu isprovocirali osudu od ljudi koji vas okru
uju, a to je elementarni prostakluk, pravite se neveti.
Negujte svoju slobodu, smelost u postupcima, volite
otvoreno, iskreno i bez bojazni. To je najbolji lek, tj. pro
filaksa protiv stresova.

Loe navike i sklonosti (narkomanija, alkoholizam,

puenje, nedovoljno aktivan nain ivota i slino), egoi
z a m , razdraljivost, bezvoljnost, potitenost i d n i g o sla
be optu energiju organizma i bitno smanjuju bioloku
zatitu spoljanjih manifestacija organizma, a samim tim
i opti imunitet. Uradite sve stoje u vaoj moi da biste se
oslobodili toga.
2. Suvina ishrana, koja nije svojstvena oveku kao
biolokom biu, drugi je faktor za nastanak steenog
imunodeficita. Posebno je tetna ishrana oienom i ra
ti nianom hranom - eerima, ugljenim hidratima (koji
sadre eer, fino mleveno brano, razliita ulja i masti) i
njihovim smeama sa belanevinama. Pri suvinoj ishra
ni organizam se prezasiti hranljivim produktima. Oni se
nagomilavaju u tako velikom broju, da teni delovi (humoralni faktori) krvi i limfe ne mogu da vode brigu o svi
ma. Hrane je dovoljno ne samo za organizam nego i za
obilje mikroorganizama parazita koji ive u krvi i limfi.
Obilje sluzi u organizmu (koja nastaje kao rezultat nepra
vilne ishrane) stvara najpovoljnije uslove za njihovo raz
mnoavanje.
Razvoj defekta imunolokog sistema prema h u m o ralnim faktorima pomae bakterijama (stafilokokama i
streptokokama) da napadnu organizam, a rezultat je po
java bubuljica (obinih ili gnojavih), furunkula i drugih
oboljenja krvi. To dalje izaziva mnogobrojne prehlade i
pluna oboljenja. Usled nedostatka odreenih antitela u
krvi m o g u se javiti alergije, tumori i artritis.
Ishrana koja nije svojstvena o v e k u izaziva disbakteriozu. Z e l u d a n o - c r e v n i trakt, a t i m e i ceo orga
n i z a m , preplavljuju se stranim i p a t o g e n i m m i k r o o r g a
n i z m i m a , koji razmatraju o v e k o v o r g a n i z a m , njegova
tkiva i elije kao j e l o (hranu) i u d o b a n prostor za ivot.
Dolazi do slabljenja funkcija makrofaga i neutrofila,

to izaziva pojavu virusnih, gljivinih i bakterijskih

oboljenja, koja prelaze u h r o n i n a , p o v r e m e n o p r o g r e
sivna stanja i poprimaju karakter sve teeg i ozbiljni
j e g oboljenja.
Upravo hrana koja nije svojstvena oveku je prvi stepen, koji aktivira rast stranih bakterija i gljivica u eludano-crevnom traktu. Prema tetnosti za organizam na
prvom mestu su, prema mom miljenju, produkti koji sa
dre kvasac (hleb i proizvodi od njega) i koji p o m a u
vrenje u organizmu (eer). Bakterije ili gljivice ojaane
u eludano-crevnom traktu dalje se rasprostiru po e
lom organizmu, stvarajui kolonije na mestima koja su
im najpovoljnija za ivot. Na primer, mnoge parazite pri
vlae jedne ili druge materije koje su se nagomilale u po
jedinim organima. Tako taloenje bakra u nekom organu
privlai j e d n u vrstu parazita, taloenje gvoa - drugu
vrstu, propilovog alkohola - treu vrstu. Shodno t o m e , u
tom organu se javlja j e d n o ili drugo oboljenje. Gljivice i
mikrobi-paraziti hrane se elijama tog organa, klijaju u
njemu, stvarajui naslage gljiva, koje medicina dijagno
sticira kao j e d n o ili drugo oboljenje, esto onkoloko. A
sve poinje od sitnica" - nepravilne ishrane (a nepravil
na ishrana povlaivanjem svojim strastima za ukusi
ma).
Pri leenju od parazita iz ishrane treba izbaciti kra
vlje mleko. To je produkt koji se loe vari, pre svega zbog
sadraja kazeina u njemu. Coveji organizam gubi fermente neophodne za njegovu probavu jo u mladosti.
Neprobavljeni kazein slui kao hranljiva sredina za para
zite.
Meso i mesni proizvodi pri leenju od parazita su
kontraindikativni zbog velike zaraenosti parazitima.
Tako je otkrivena sledea koliina bakterija na 1 gram ra
znih vrsta mesa i ... u ubretu od domaih ivotinja!

Biftek
1 500 000
Hamburki stek
75 000 000
Svinjska jetra
95 000 000
Svee ubre od teleta ........... 15 000 000
Svee kozje ubre
20 000 000
Svee konjsko ubre
30 000 000
Uzorci mesa uzeti su sa sedam pijaca, direktno iz
prodavnica. Ispostavilo se da su bakterije u mesu iste ili
pribline bakterijama u ubretu. M e u tim bakterijama
postoje i bakterije koje su uobiajene za obolela oveja
creva.
Za unitavanje mnogih bakterija nije dovoljna sobna
temperatura - potrebno je podvri ih temperaturi od naj
manje 115C u trajanju od dva sata. Postavlja se pitanje
kako uiniti meso bezopasnim za ishranu? Da mesna hra
na ne bi izazivala trovanja treba znati kako pravilno za
klati ivotinju, pripremiti meso, spremiti od njega hranu i
sa ime je najbolje da se ona jede.
ivotinje treba klati tako da to za njih ne bude veliki
stres. Zato smrt ivotinje treba da bude brza i neoekiva
na.
Posle klanja i seenja (traniranja) ivotinje treba
odstraniti krv iz mesa stavljanjem tog mesa u salamur
(marinadu). Salamur je proces odstranjivanja krvi iz me
sa p o m o u soljenja.
Otuda, hteli mi to ili ne, radi otklanjanja imunodefi
cita ovek mora da se hrani kako mu je svojstveno kao
ljudskom biu (biolokoj vrsti) - voem, povrem (soko
vima iz sveeg povra i voa), orasima, divljim i kultivisanim travama, prekrupama i itaricama, m e d o m i pro
duktima od pela. U nekim sluajevima, kao izuzetak,
mogu se upotrebljavati mleni i kiselomleni produkti i
jaja.

Ishrana mora biti umerena po obimu (za jedan obrok

uzeti toliko hrane koliko moe da stane u dlanove sasta
vljenih m k u ) , briljivo savakati hranu (do tenog sta
nja) i uzimati u skladu sa bioritmom probavnih organa
(od 7 do 9 sati i od 13 do 15 sati).
V e o m a je korisno redovno gladovati: 2 4 - 42 sata
jednom u dve nedelje i 7- 14 dana j e d n o m u 3 - 4 meseca.
(Pri eem ili duem gladovanju treba imati u vidu vla
stite individualne, starosne i klimatske osobenosti.) Gla
dovanje je jedan od najboljih i najbrih naina za obna
vljanje i jaanje imuniteta. Na primer, 36-asovno glado
vanje nekoliko puta pomae limfocitima da unitavaju
strane mikroorganizme.
Ako iz bilo kojih razloga u vaoj ishrani bude malo
bioloki aktivnih materija, one se mogu dopuniti visoko
kvalitetnim prirodnim hranljivim dodacima. Ova prepo
ruka je j o znaajnija za oveka koji je bolestan ili je u fa
zi ozdravljenja, odnosno koji je ozdravio.
tetnost od primene antibiotika je velika j e r oni
ometaju normalan rad imunolokog sistema i slabe ga.
Dakle, infekcija je prodrla u organizam i poela da se
brzo iri. Odgovor imunolokog sistema je sledei: pove
ano stvaranje imunolokih elija (T- i B-limfocita, makrofaga itd.) i poveanje temperamre organizma. A k o je
sa poveanim stvaranjem imunolokih elija sve j a s n o ,
zato da organizam poveava temperaturu? Temperatura
organizma poveava se da bi se time stvorili nepovoljni
uslovi za razvoj infekcije (usled visoke temperature do
lazi do oksidacije unutranje sredine organizma, koja je
nepovoljna za razmnoavanje mnogih patogenih mikro
organizama); fermenti, p o m o u kojih imunoloke elije
napadaju infekciju mnogo bolje dejstvuju pri neto pove
anoj temperaturi organizma u odnosu na normalnu (oko

3 8 - 4 0 C ) ; poveana temperatura ubrzava i pojaava

procese cirkulacije u organizmu (znoj, luenje m o k r a e ,
proliv), koji podstiu brzo izbacivanje toksina iz organi
z m a . Rezultat je - opta slabost, telo gori i lomi se, limfni
vorovi su uveani i bolni, obilno se lue znoj i mokraa i
stolica je uestala. Sve su to normalne fizioloke pojave
krize ozdravljenja i ienja organizma. U tako napreg
nutom reimu organizam radi 2 3 dana i potpuno odstra
njuje bolest i izbacuje neistou iz sebe. Posle toga dolazi
do potpunog ozdravljenja.
Kako dejstvuje antibiotik? Pojavila se kriza - tempe
ratura organizma se poveava, javljaju se neprijatne po
j a v e koje ukazuju na aktiviranje imunolokog sistema.
ovek uzima antibiotik, koji ubija patogene mikroorga
nizme, normalizuje temperaturu organizma i otklanja sve
simptome poetne krize ozdravljenja (bolove, slabost i
slino). Reklo bi se da zdravlje ide nabolje, ali razmotri
mo taj proces detaljnije.
1. Kada zavri svoj posao u organizmu antibiotik tre
ba sara da se izbaci napolje.
2. Treba da se izbacuju i mikrobi koje je antibiotik
unitio, s t o j e u stvarnosti veoma sporo. To je uzrok in
toksikacije organizma leevima.
3. Posle nekoliko pilula (tableta) antibiotika organi
z a m se odvikava" da brzo i snano razvija svoju imu
nost. Kod njega je smanjeno stvaranje imunolokih eli
j a , kasni sa poveanjem temperature, to te elije ini
manje aktivnim. Reju, ovde dejstvuje isti nepogreivi
bioloki zakon - funkcija za nepotrebnim se smanjuje,
atrofira. Upravo to ine antibiotici sa imunolokim siste
mom.
4. Istovremeno, bakterije, koje su se ranije uspeno
unitavale antibioticima, menjaju oblik (deformiu se),
postaju otporne na dejstvo antibiotika i ponovo napadaju

organizam. Pred takvim napadom organizam je n e m o

an.
5. U ovekovom organizmu ive bakterije i gljivice.
Antibiotici unitavaju bakterije, ali ne dejstvuju na gljivi
ce, odnosno antibiotik je za njih hrana! Kao rezultat priraene antibiotika nestaju bakterijske infekcije, ali se j o
vie ire i javljaju gljivine infekcije. Spaavajui se jed
ne napasti ovek pada u kande druge.
6. Antibiotici unitavaju normalnu mikrofloru orga
nizma i samim tim doprinose (posle leenja) pojavi disbakterioze.
Razmotrimo dejstvo hemijskih materija koje slabe
imunoloki sistem oveka. Razliita sredstva: za borbu
protiv komaraca - naftalin i slino; za odravanje k u e i
nametaja (sredstva za ienje, za poliranje itd.); sred
stva i praak za pranje; kozmetika i dezodoransi; hladnja
ci i klima ureaji (isticanje gasa za hlaenje, koji ima
sposobnost da prodire kroz najmanje pukotine na spoje
vima agregata za hlaenje); gorivo i ulja za automobile i
drugo - kroz plua i kou dospevaju i nagomilavaju se u
organizmu. Posle izvesnog vremena te nagomilane m a t e
rije uzrokuju pojavu j e d n e ili druge vrste alergije, razne
poremeaje i oboljenja.
Boravak oveka u tehnogenoj ili geopatogenoj zoni
slabi organizam i izaziva deformaciju elija. Savet je sa
mo jedan - bez krajnje potrebe ne poseivati takva mesta
i zone.
Kada je re o operacijama, njima treba pribegavati
s a m o kada je to p r e k o p o t r e b n o . Ni u k o m sluaju ne
treba prihvatati da se odstranjuju t i m u s ili slezina. B e z
njih je o r g a n i z a m o s u e n na muenje i na sigurnu s m r t .
N a g l o se p o v e a v a o p a s n o s t od pojave malignih t u m o
ra. Jo su opasnije operacije presaivanja o r g a n a i da-

lja p r i m e n a i m u n o d e p r e s i v a (lekova koji slabe i m u n i

tet s ciljem spreavanja kidanja p r e s a e n o g o r g a n a ) .
K o d takvih ljudi opasnost od pojave m a l i g n i h t u m o r a ,
u p o r e e n j u sa o b i n i m ovekom, p o v e a v a se za 10
do 1 000 p u t a ! Savetujem da iz usta o d s t r a n i t e sve
p l o m b e od a m a l g a m a , koje sadre i v u i koje p o s t e p e
no truju o v e k a . Bilo k a k v o m d r u g o m leenju treba
pribegavati p o m o u prirodnih sila o r g a n i z m a i s a m e
prirode.
Jaanje imuniteta p o d s t i c a e : p r o t i v p a r a z i t n o
leenje p o m o u t r o j k e " , kerozina i nekih drugih p r e
p a r a t a ; ienje d e b e l o g creva (raznim n a i n i m a klistiranja), krvi, limfe ( p o m o u s a u n e i sveih s o k o v a ) , ve
z i v n o g tkiva (gladovanjem, sveim s o k o v i m a i sau
n o m ) ; ienje usne duplje (sisanjem ulja i v a k a n j e m
b e l o g luka). ienje, leenje i j a a n j e koe p o m o u
s a u n e (banje sa p a r o m ) i utrljavanja u k u v a n o g urina
daje j a u zatitu koi. ank P r a k a l a n a pojaava i m u
nitet na raun ienja sluzokoe e l u d a n o - c r e v n o g
trakta od p a t o g e n i h m i k r o o r g a n i z a m a (oni ne v o l e sla
ni r a s t v o r koji se upotrebljava prilikom p r i m e n e ank
P r a k a l a n e ) . P r e l a z a k na ishranu po t i p o v i m a ljudi
n o r m a l i z u j e m i k r o n o m p r o b a v n o g trakta i poboljava
stanje s l u z o k o e (njihovu n o r m a l n u p H ) . K o d e n a
p r i m e n a u r i n a za ispiranje vagine n o r m a l i z u j e kiselost
i titi taj o r g a n .
N a v e d e n o m dodajte kretanje i terapije za elienje
(kontrastna polivanja, kupanja, saunu), posebno na sve e m vazduhu - to e vam omoguiti da stvorite i odra
vate snaan vlastiti imunitet.
Starci i deca (do 710 godina) nemaju izgraen i j a k
imunitet kao u zrelom dobu, pa navedenim preporukama
moraju pokloniti vie panje.

Zapamtite - postoje tri linije odbrane imuniteta bioloka zatita spoljanjih manifestacija oveka, koa i
sluzokoa; prirodni imunitet; specifini imunitet, na ko
me m o r a m o samostalno da radimo. Svaki ovek, ukoliko
eli, m o e da ojaa i odrava te tri linije odbrane na naj
viem nivou samostalno, pomou jednostavnih i dostup
nih sredstava za leenje.
Govorei jezikom drevnih lekara, sile t e l a " - limfu,
krv, miie, imunitet i slino treba odravati u istoi i
zdravlju. N e i s t o e " u organizmu moraju biti na mini
m u m u . Pri tome te neistoe" moraju biti o d r e e n o g
kvaliteta (bakterije ekskrementa, kiselost mokrae, sa
stav znoja) tako da dopunski tite organizam.
istoa i zdravlje sila tela", m i n i m u m i kvalitet ne
istoa" zavise od ovekove svesti kako organizovati i
voditi emocionalni ivot, kako se pravilno hraniti, kojeg
naina ivota se pridravati i slino. Samo u tom sluaju
patogeni uzronici bie pod punom kontrolom organi
z m a i izvravati svoju korisnu funkciju - aktivirati imu
nitet.

FIZIKI PARAZITI

TA T R E B A Z N A T I O P A R A Z I T I M A
Hilda Klark, ameriki lekar i prirodnjak, dola je
1988. godine do otkria koje je dalo novi smer u dijagno
stici i leenju ljudi. Ona je napravila sinhrometar in
strument p o m o u kojeg se meri frekventna elektromagnetna rezonansa bilo kojih objekata u prirodi, a koji zrae
strogo specifini spektar elektromagnetnog zraenja:
toksina, mikroba, lekova, tumorskih elija itd. T a k o se
pojavila frekventno-rezonansna dijagnostika ( F R D ) i te
rapija (FRT).
Kada je Hilda Klark prvi put izmerila svoju rezo
nancu bila je zaprepaena. Instrument je pokazivao
da u njenom vlastitom organizmu m i r n o " ivi
ogromni broj mirkoba, virusa i drugih parazita, koje
je bilo n e m o g u e otkriti drugim metodima, izmeu
ostalog, i m e t o d o m Rejnharda Folja. Pored toga ispo
stavilo se da su organi Hilde Klark zagaeni ekotoksinima (tekim metalima, herbicidima, radioaktivnim
izotopima, konzervansima, tekovima i drugim nei
stoama).
Hilda Klark je pomou svog instrumenta poela da
testira druge ljude i kod svih se uoavalo isto: veliki broj
raznovrsnih parazita i ekotoksina, a kao posledica toga
razne vrste bolesti. Posle vie hiljada ispitanih uzoraka
Hilda Klark je dola do sledeeg zakljuka: 9 0 % hro-

ninih bolesti imaju dva uzroka - parazite i ekotoksine.

Zahvaljujui t o m e potvrena je teza drevnih lekara bez ienja nema izleenja", kao i da se u osnovi ovejih bolesti nalazi njegovo neznanje koje privlai para
zite U njegov organizam.
Paraziti (grki parasitos - gotovau, badavadija) su
bia koja se hrane na raun drugih organizama biljnog ili
ivotinjskog sveta (koji se zovu domainima) i koja po
vremeno ili stalno borave na njima ili u njima.
Glavni zadatak svakog parazita je da neprimetno ivi
u ovekovom organizmu. Paraziti su: patogeni mikrobi i
virusi, parazitske protozoe, parazitski crvi, Ijuskari, pa
razitski pauci i insekti.
Paraziti se lnane sokovima, tkivima tela ili h r a n o m
koja se nalazi u ovekovom probavnom traktu. Paraziti
mogu biti ivotinje (zooparaziti), ali i biljke (fitoparaziti). Prema mestu ivljenja parazita na domainima razli
kuju se spoljanji (ektoparaziti) i unutranji paraziti
(endoparaziti).
S a m o se ektoparaziti naseljavaju povremeno na po
vrini tela domaina radi uzimanja hrane (na primer, ko
mari, obadi, pijavice), dok drugi i ive na telu domaina
(vai). Neki paraziti ive u debelom sloju koe i njih na
zivaju potkonim parazitima. U upljinama tela koje
imaju veliki prostorni dodir sa spoljanjom sredinom
(upljina nosa, uiju, usta, konjunktiva oiju) obitavaju
paraziti upljina.
Endoparaziti mogu da ive u bilo kojem organu ili
tkivu domaina. U zavisnosti od njihove lokalizacije dele
se na:
a) endoparazite organa, koji su u kontaktu sa spolja
njom sredinom (plua, creva, mokrano-polni organi,
poev od bubrega do mokranih kanala za luenje m o
krae), razliiti biari, amebe, crvi i drugo,

b) paraziti krvi s podelom na parazite koji ive u pla

z m i krvi, u eritrocitima i u belim krvnim zrncima (parazi
ti krvi su: mi kroji la rije, hemosporide, tripanosome),
c) endoparaziti vlastitog tkiva ili tkivni paraziti, koji
ive u slojevima razliitih tkiva tela domaina, na pri
mer, u popreno-prugastim miiima (sarkosporide, tri
bine), u mozgu (tripanosome, bobice trakastih crva), u
hrskavici, u vezivnom tkivu (miksosporide), u nervnim
vlaknima i drugo i
d) endoparaziti upljina koje nemaju kontakt sa spoIjanjom sredinom.

R A S P R O S T R A N J E N O S T PARAZITA
Paraziti su veoma rasprostranjeni u ivotinjskom i
biljnom svem. Jedva da postoji neka vrsta ivotinja ije
su individue apsolutno slobodne od bilo kakvih parazita
biljne ili ivotinjske prirode.
Postoji veliki broj parazitskih vrsta koje m o g u da
ive na raun oveka. Pri t o m e se stalno otkrivaju novi
paraziti u ovejem telu i opisuju bolesti koje oni izazi
vaju.
Za parazite je veoma vano da se vrsto dre za svog
domaina. Oni imaju posebno razvijene organe za pri
vrivanje, odnosno n o g e nalik kletima (kojima se vr
sto hvataju i dre za domaina), snane usne organe, spe
1
cijalne dodatke, kutikularne (sa pokoicom, o p n o m ) ku
ke (akije), snane miine pipke i drugo.
U pljuvaci i probavnom soku raznih krvopija nala
ze se jaki antikoagulanti (materije koje spreavaju zgrunjavanje krvi); drugi paraziti izluuju proteolitini fer1
38

Primedba prevodioca.

m e n t koji razlae i vari belanevine i razara tkiva orga

na d o m a i n a (dizenterijska ameba, koja izaziva gnojne
rane - ireve na d e b e l o m crevu; cerkarije shistomos k o
je prodiru kroz kou oveka u vene). Usamljeni paraziti
koji ive u crevima imaju otporna i stabilna antiferm e n t n a svojstva, zahvaljujui emu se odravaju u i
votu i ne podleu probavnoj snazi probavnih sokova do
maina (gliste).
Mnogi paraziti ive u sredini u kojoj skoro da nema
slobodnog kiseonika (gliste u debelom crevu); oni diu
na raun kiseonika koji se oslobaa pri rastvaranju hranIj i vili materija (na primer, glikogena). U procesu razmene materija u anaerobnoj sredini hemijsko razlaganje
hranljivih materija prestaje na etapi stvaranja prelaznih
materija, koje imaju toksina svojstva (masne kiseline).
Shodno t o m e anaerobni nain ivota parazitskih crva delimino je uslovljen toksinou produkata njihovog lu
enja, a kao rezultat asimilacije tih toksinih produkata u
organizmu domaina dolazi do njegovog hroninog tro
vanja.
T o k o m procesa prirodnog odabiranja kod parazita su
se stvarale osobine koje su poveavale mogunost njiho
vog dospevanja u organizam domaina; takva osobina
parazita je njihova izvanredna plodnost.
T a k o ankilostoma za 24 sata daje do 25 000 jaja,
Fasciolopsis bnski - do 48 0 0 0 , a oveja askarida do
200 000 jaja. Usamljena individua ogole/a lananica
m o e da da d n e v n o do 4 900 000 jaja, a godinje do 440
000 000 jaja. Kod tih parazita v e o m a su razijeni organi
za razmnoavanje i pri tom su se izgubili mnogi organi
n e p o t r e b n i " za parazite. Sacculina u k o n a n o m obliku
predstavlja vrstu vree nabijenu jajima. Prezrela m a t e
rica Taema solium istiskuje" sve ostale delove polnog
aparata.

NAJVANIJI P A R A Z I T I U
O V E K O V O M ORGANIZMU
Razmotrimo o n e vrste parazita sa kojima se ovek
najee sree u ivotu.
Poeemo sa najmanjim", nevidljivim parazitima i
zavriti sa velikim", vidljivim parazitima.
1. Virusi (latinski virus - otrov) i mikroorganizmi
su paraziti koji se nalaze u elijama. Mi z n a m o za viruse
gripa, hepatitisa, poliomielitisa, herpesa, limfogranulematoze, SID-e itd. Virusi i mikrobi m o g u i da ne dejstvu
ju na ovekov organizam, a mogu da izazovu i smrt.
Virusi i mikrobi dele se na infektivne, koji razaraju
elije, i tumorske, koji ne razaraju elije ve ih pretvaraju
u tumorske elije.
Infektivni virusi i mikrobi izazivaju u ovekovom
organizmu bezsimptomatske (skrivene) i javne infekcije
u blaem ili teem stepenu.
Virusi prodiru u organizam kroz sluzokoe i kou.
Zdravlje tih graninih delova organizma ima veliki zna
aj. to su ti delovi organizma slabiji je ovekov organi
z a m osetljiviji i ranjiviji.
Virusi i mikrobi ne v o l e " visoke temperature (vei
na njih umire pri temperaturi 50-60C u toku 3 0 - 60 m i
nuta), oksidacije (razara ih kiseonik iz vazduha), oscila
cije pH unutranje sredine organizma prema kiseloj stra
ni, ultravioletno zraenje, biljne boje i boje se dejstva hemijskih materija, na primer, askorbinske kiseline.
Parazitizam prostih mikroorganizama (protozoa)
m o e se posmatrati i kao pozitivna pojava za prirodno
odabiranje jakih i adaptiranih organizama. Oni se javlja
ju samo t a m o i u onim organima koji su zagaeni. Njihov

zadatak je da rastvore i prerade neistou. Na primer, po

j a v a protozoa uoava se tamo (u rezervoarima, na zemlj itima) gde je zagaeno. To se odnosi i na ovekov orga
nizam. U ovekovom organizmu koji se hrani pravilno i
umereno nema neistoa na kojima bi mogli da se razvi
jaju mikrobi - paraziti.
2. P r o t o z o e - p u i i , gljivice (kvasac spada u gljivi
ce) i bakterije. Mikroorganizmi se dele na dve grupe.
Proste biljke u koje spadaju bakterije, alge, najslabije
gljivice i proste ivotinje, koje se dele na etiri vrste:
sline amebama, trepljarke (na primer, infuzorija - cipelarka), spornice (mikroorganizmi koji se razmnoavaju
bespolnim nainom pomou spora, na primer, parazit
m o z g a toksoplazma), a takoe i biari, koji u sebi objedi
njuju ne samo biljne nego i ivotinjske simptome (trihomonada).
Ogroman broj mikroorganizama vodi parazitski na
in ivota, pri emu se oni ponaaju kao paraziti u odnosu
na krupnije i j a e organizme, a u odnosu prema sebi rav
nima, pogotovo slabijim i manjim od njih oni se ponaaju
kao grabljivci.
Protozoe prodiru u organizam kao i virusi, kroz kou
i sluzokoe. Poinju da se razmnoavaju i razvijaju tamo
gde imaju odgovarajue uslove.
Na primer, postojanje sluzi u maksilamim sinusima
podsticae razvoj gnojnih bakterija; pomak kiselo-alkalnog balansa koe prema trulenoj strani podsticae poja
vu gljivinih oboljenja na koi; unitavanje normalne
mikroflore kvascem podsticae nastanak disbakterioza;
p r o m e n a kisele sredine debelog creva prema trulenoj
strani podsticae nastanak i razvoj patogene mikroflore,
koja stvara sluz, polipe itd. Prosti paraziti (hlamiclije)
mogu da prodiru u zidove krvnih sudova i da izazivaju

njihovo razaranje, infarkt miokarda i niz drugih ozbiljnih

oboljenja (upalu polnih organa, neplodnost, upalu pan
kreasa, jetre itd.).
3. Parazitski crvi - helminti (grki helmins - crv,
glista). Registrovano je oko 150 vrsta heliminata kod o
veka (oni ine takozvanu helmintofaunu), koji spadaju u
tri klase: nematode (okrugli crvi, koji imaju telo u obliku
niti ili cilindra blago zaotrenog na vrhovima), cestode
(trakasti crvi) i trematode (pijavice, pljosnati crvi). U p o
jedinim sluajevima uoeno je parazitiranje kod ljudi
predstavnika klase strugaa (crva sa bodljikavom gla
vom).
Na teritoriji biveg Sovjetskog Saveza registrovane su
52 vrste helminata: 24 vrste nematoda, 19 - cistoda i 9 trematoda. Od 52 vrste helminata 28 praktino nemaju m e
dicinski znaaj, p o s t o j e njihovo parazitiranje kod oveka
opisivano samo u pojedinanim sluajevima; ostale vrste
helminata imaju odreeni znaaj budui da su neke vrste
svuda rasprostranjene, a dinge na ogranienim aritima.
Lokalizacija helminata u ovekovom telu m o e biti
raznovrsna. Intenzitet zaraenosti je takoe razliit od
pojedinanih primeraka do stotina i hiljada primeraka.
Broj vrsta, koje istovremeno parazitiraju u organizmu,
m o e varirati od 1 do 6 i vie.
Oblik glista, koje m o g u iveti u ovekovom organi
zmu, m o e biti razliit. To zavisi od raznovrsnih uslova,
od kojih veliku ulogu igraju sledei uslovi: 1) geografski,
faktor, razliita je rasprostranjenost helminata u raznim
geografskim z o n a m a s obzirom na karakteristine za sva
ku zonu temperature, vlanost, karakter zemljita (tla) i
vegetaciju, a takoe prisustvo i rasprostranjenost prelaznih domaina i slino; 2) profesija, na primer, kod rad
nika na seoskim domainstvima najee se uoavaju

helminti, kojima se oni zarauju preko tla; kod radnika u

dubokim j a m a m a (ahtovima) sa konstantno visokom
temperaturom uoavaju se ankilostomidoze itd.; 3) ivot
ni uslovi, tradicija i neke navike: upotreba u ishrani stru
gotina od mesa i nekih vrsta ribe (narendauo smrznuto
m e s o ili riba) 2 , nedovoljno isprenog ili kuvanog mesa,
ribe peene na ranju, svee zasoljene ikre od tuke i
slino podstiu zarazu od bije pantljiare od goveeg
mesa, svinjske pantljiare - u trihinelama od svinjskog
mesa, raznim vrstama difillobotrida i nekim trematodama od odreenih vrsta ribe; ubrenje povrtnjaka tetnim
fekalijama podstie irenje askaridoza i trihocefaleza itd.
i 4) uzrast: neki helminti (patuljaste pantljiare, otrice,
askeride) najee se sreu k o d dece, dok se ostali (bija i
svinjska pantljiara, difillobotridi, neke trematode) sreu
kod odraslih.

Najrasprostranjenije u svim geografskim z o n a m a su

otrice. U centralnoj zoni evropskog dela Rusije raspro
stranjene su askaride. Bez obzira na to stanovnici grado
va su njima zaraeni u manjem stepcnu. Neto rede se
sree vlasoglav. R e d e , nego vlasoglavom, prvenstveno
kod seoskog stanovnitva uoava se zaraenost trihostrongilidama. Od cestoda se najvie na celoj teritoriji
centralne zone sree patuljasta pantljiara, rede bija
pantljiara. Patuljasta pantljiara uoava se prvenstveno
kod gradskog stanovnitva, uglavnom u dejim kolekti
vima. Relativno retko se uoavaju svinjska pantljiara,
cisticerkoza, jednoelijski ehinokokus, vieelijski ehinokokus (izuzetno retko), pacovska pantljiara, a veoma
redak izuzetak je trematoda Fasciola hepatica. Prema to
m e , glavna grupa helminata, karakteristinih za helmintofaunu bilo kojeg rejona, jesu otrice, zatim askaride,
patuljasta pantljiara, rede vlasoglav i j o rede bija (go
veda) pantljiara.
Parazitski crvi m o g u da ive u bilo kom defu ovejeg organizma: u organima (ehinkokus u jetri), pod
k o o m (drakunuleza), u eludano-crevnom traktu
(askaride, otrice, pantljiare itd.).
Parazitski crvi asimiluju hranu koju je probavio o
vek; lue toksine ekskremente i sekrete koji izazivaju
hroninu intoksikaciju; ine raznovrsne m e h a n i k e po
vrede; razliite refleksne uticaje i drugu tetu.
Nepridravanje elementarnih higijenskih m e r a i
stvaranje trulenih uslova u upljini eludano-crevnog
trakta su uslovi koji podstiu zarazu ovekovog organi
zma parazitskim crvima.
4. P a r a z i t s k i ljuskari i m e k u c i . Uzrok njihove p o
jave u ovekovom organizmu je potpuno isti - unutranja
neistoa.

5. Parazitski insekti. Ova vrsta parazita govori o

krajnjoj zaputenosti ovejeg organizma. U njih spada
ju, na primer, vai.

KAKO SE M O E ZARAZITI PARAZITIMA

(GLISTAMA)?
Bebe se zaraze parazitima j o pri raanju. Napadnute
su sve sluzokoe organizma: oi, usta, nos, meica (peri
n e u m ) . Strada i koa. Neretko zaraza ima opti karakter,
ve u 5- 8 mesecu ivota ona izaziva kod odojadi sla
bljenje pankreasa, to esto dovodi do n e o e k i v a n o g "
dijabetesa, tumora i drugih oboljenja.
Sluajevi oboljenja od parazita su sve uestaliji s ob
zirom na razvoj turizma, zagaenost vode i hrane i prekom e m u upotrebu hemikalija i antibiotika. Gliste, nemato
de i veliki broj ameba (oni stvaraju sluz) u znatno veoj
koliini su rasprostranjeni meu stanovnitvom, nego to
to tvrdi tradicionalna medicina. Velika koncentracija pa
razita uoava se u komercijalnim svinjskim produktima
(bekon, unka, hrenovke, kobasice, svinjski kotleti, krmenadle itd.). Govedina, piletina, ovetina i posebno ri
ba esto su zaraeni njima.
Te injenice su pogubne za bilo koje drutvo, koje u
ishrani koristi mnogo mesa, mesnih i ribljih produkata.
Otuda, u visokorazvijenim zemljama kao s t o j e Amerika,
ima mnogo vie parazitskih infekcija, nego u Africi. Na
primer, ovek se zarazi svinjskom glistom ako jede zara
enu nedopeenu svinjetinu, suenu (dimljenu) unku ili
kobasicu... Laive se razvijaju u miiima, ire se kroz cen
tralni neivni sistem u druga tkiva i organe i na kraju se pri
ljubljuju na gornjem delu tankog creva. Svinjska glista na-

nosi veliku tetu ovekovom organizmu, kada nerazvijene

larve prodiru u miino tkivo, srce, oi ili mozak.
Kada posle ienja organizma kod nekih ljudi izlaze
neverovatno dugaki paraziti, ljudi se pitaju: kako takvo
udovite m o e da ivi u naem organizmu, a da mi u to i
ne sumnjamo? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan.
Cilj parazita je da sakrije svoj boravak u naem tete. Pa
raziti ive neprimeeni jer onog trenutka kada ih primeti1110 nesumnjivo emo preduzeti odreene mere da ih od
stranimo. Paraziti su veoma inteligentna bia. Naravno,
njihova inteligencija nije na onom nivou na kome je i ovekova. Ali, oni su poznati po svojoj sposobnosti da pre
ive i da se razmnoavaju, stoje, bez sumnje, glavni cilj
svakog zemaljskog organizma...
Najbri nain da larve parazita prodru u na organi
z a m jesu zaraeni produkti ishrane: loe oprano voe i
povre, nedopeeno i nedokuvano meso. Postoji j o je
dan nain da se ovek zarazi parazitima - preko domaih
ivotinja. U organizmu veine ivotinja ivi nekoliko vr
sta parazita i njihova jaja esto dospevaju u okolnu sredi
nu preko ekskrementa ivotinje. Sa ekskrementa oni pre
laze na ivotinjsku dlaku, a ovek se moe zaraziti kada
miluje, grli ili ljubi svog ljubimca ili ak preko vazduha.
To je posebno opasno za malu decu, koja vole svoje lju
bimce, ali i za trudnice ili bolesnike iji je imunoloki si
stem ve oslabljen.
Zagaeno debelo crevo je idealna sredina za razmno
avanje najrazliitijih parazita.
Paraziti dobijaju najbolju ishranu. Oni uzimaju ono
s t o j e najhranljivije iz obroka svog domaina, ostavljaju
i mu samo mrvice. Kod mnogih ljudi, koji vode zdrav
nain ivota i koji se pravilno hrane, ne uoava se znatno
poboljanje zdravstvenog stanja upravo zbog prisustva
parazita u njima. Ozdravljenje organizma pomou ishra-

ne, vebi, terapija oeliavanja bez prethodnog ienja

organizma od neistoa i parazita daje mnogo manji efekat. Neki specijalisti tvrde, da su paraziti glavni uzrok
gojaznosli, jer liavaju organizam potrebnih hranljivih
materija, ostavljajui mu samo prazne kalorije". Orga
nizam poinje da trai sve vie hrane, j e r mu nedostaju
vitamini i minerali.

KAKO D1JAGNOSTIKOVATI PRISUSTVO

PARAZITA?
Da se paraziti nalaze u telu domaina otkriva se posmatranjem samih parazita izbaenih iz organizma (balantide, amebe, lanci glista, otrice) ili produkata njiho
vog razmnoavanja (jaja, ciste protozoa). Istraivanju se
podvrgavaju izluevinc organa u kojima ive paraziti
(ekskrement, mokraa, sluz) ili tkiva organizma domai
na (krv, limfni vorovi, njihova biopsija i biopsija mii
a).
Prisustvo parazita se najee odreuje pomou ana
lize ekskrementa. Ipak taj metod nije siguran, jer se pri
analizi ekskrementa paraziti mogu otkriti samo u sluaju
ako laborant uoi jaja parazita pod mikroskopom. Ali,
ako parazit koji ivi u naem organizmu, nije poloio jaja
u vreme kada se vri pro vera, njegovo prisustvo ostae
neprimeeno.
Zaraenost parazitima moe se odrediti p r e m a
spoljanjem izgledu oveka i prema nenormalnim
s i m p t o m i m a rada njegovog organizma.
Prema spoljanjem izgledu oveka - razni miteseri, bubuljice, seboreja, grubost konih pokrivki, pege,
razne mrlje, prevremene bore na licu, prevremena ela
vost, papilome, pukotine na petama, oslojavanje i lo-

mljenje noktiju - m o e biti znak da je njegov eludano-crevni trakt zaraen. To mogu biti proste ili maje
lamblije, trihomonade ili druge protozoe, a ubrzo i njihov
buket. Najbanalnija infekcija izbacuje iz stroja s a m o r e gulaciju i imunoloku zatitu organizma.
Infekcija se ispoljava, takoe, kroz esta respirator
na oboljenja - angine, hronine tonzilitise, upale maksilarnih (bonih) sinusa, sinusitise, polipe, a isto tako hrka
njem u snu.
Simptomi oboljenja kod ena: belo pranje, upala
jajnika, bolne menstruacije sa krvoproliem, slabost, po
remeaj rokova menstrualnog ciklusa, zatim postepen
razvoj fibroma, mioma, fibrozno-cistozne mastopatije,
upale nadbubrenih lezda, mokrane beike i bubrega.
Simptomi prisustva parazita kod m u k a r a c a prostatitis, impotencija, potom adenom, cistitis, pesak i
kamenje u bubrezima i mokranoj beici. Usled infekcije
m o e biti naruena (poremeena) psiha u treem pokolje
nju. Pokoljenje koje smenjuje inficirane roditelje u m i r e
1 0 - 1 5 godina ranije.

NAJIZRAZITIJI SIMPTOMI PARAZITSKIH

INFEKCIJA
Zah'ori. Gliste, zahvaljujui svom obliku i velikim
razmerama, mogu mehaniki da zatvaraju neke kanale,
kanale creva. Obilna infekcija glistama m o e izazvati za
tvaranje optih unih i crevnih kanala, to uzrokuje ret
ka i oteana pranjenja.
Protiv. Jedan deo parazita, naroito protozoe, stvara
materije sline hormonima koje uzrokuju gubitak natriju-

ma i hlorida, to, sa svoje strane, uzrokuje esta vodnjika

va pranjenja. Prema tome, pri parazitskoj infekciji proliv
je funkcija parazita, a ne pokuaj organizma da se oslobodi
prisustva infekcije u njemu ili nepravilne ishrane.
Gasovi i naduvenost. Jedan broj parazita preivljava
u gornjem delu tankog creva, gde upala koju izazivaju
dovodi do naduvenosti i stvaranja gasova. Problem m o e
biti jo komplikovaniji pri upotrebi teko svarljivih pro
dukata tipa pasulja ili sirovog voa i povra. Stalna nadu
venost trbunih organa esto je simptom prisustva skri
venih parazita. Ti gastrocrevni simptomi mogu se ispoljavati sa naizmeninom snagom tokom vie meseci, pa
ak i godina, ako se paraziti ne izbace iz organizma.
Gastrocrevni sindrom. Paraziti mogu nadraivati i
izazivati upalu zidova creva, to dovodi do pojave ita
vog niza gastrocrevnih simptoma i nedovoljne asimilaci
je ivotno vanih hranljivih i posebno masnih materija.
Takva mala asimilacija hranljivih materija uzrokuje tvrdi
ekskrement i viak masti u ekskrementu.
Bolovi u zglobovima i miiima. Poznato je da se pa
raziti mogu premetati po ovekovom organizmu sa ci
ljem da se smeste na najudobnijim mestima, na primer, u
zglobnoj tenosti i miiima. Kada se to dogodi ovek
osea bolove, koji se esto smatraju posledicom artritisa.
Bolovi i upala zglobova i miia su, takode, rezultat traumiranja tkiva usled dejstva nekih parazita ili imunoloke
reakcije organizma na prisustvo parazita.
Alergija. Paraziti m o g u da nadrauju, a ponekad ak
i da probiju crevnu opnu, to poveava rizik od prodira
nja velikih neprobavljenih molekula u creva. To m o e
aktivirati imunoloki odgovor organizma u vidu stvara
nja poveanih doza eosinofila - j e d n o g od tipova zatit
nih elija organizma. Eosinofili m o g u da podstaknu upa
lu tkiva organizma, to uzrokuje alergijske reakcije. Pa-

raziti izazivaju, takoe, poveano stvaranje imunolokog

globulina E u organizmu.
Problematina koa. Crevni paraziti mogu izazvati
koprivnjaci!, ospe, ekcem i druge kone reakcije alergijskog karaktera. Gnojne rane (irevi) na koi, tumori i
kraste, papi lomi i dermatiti mogu biti rezultat prisustva
prostih mikroorganizama (protozoa).
Anemija. Neke vrste crevnih glista priljubljuju se uz
sluzokou creva i isisavaju hranljive materije domaina.
Nalazei se u organizmu u velikoj koliini oni mogu da
izazovu veliki gubitak krvi, to uzrokuje nedostatak gvo
zda u organizmu (anemije). Anemiju izaziva trihomonada i drugi mikroparaziti koji se hrane elijama krvi.
Trihomonada se moe hraniti spermatozoidima, to
izaziva impotenciju. Ona ih guta slino crvenim krvnim
zrncima.
Granuleme. Granuleme su tumorske mase, koje
obavijaju unitena jaja parazita. Najee se stvaraju na
zidovima debelog i tankog creva, ali se mogu naseliti i u
pluima, jetri, trbunoj duplji, materici.
Nervoza. Otpaci razmcnc materija i toksine materi
je parazita mogu da nadrauju centralni nervni sistem.
Nespokojstvo i nervoza esto nastaju kao rezultat siste
matskog zaraavanja parazitima. Mnogi ljudi ustanove
da su po zavretku procesa ienja organizma postali
mnogo uravnoteeniji i strpljiviji.
Poremeaj sna. Cesta buenja nou, naroito izme
u 2 i 3 sata, takoe mogu biti pokuaj organizma da se
oslobodi toksinih materija kroz jetru. U tim nonim sati
ma bioritmoloki jetra je najaktivnija. Poremeaj sna ta
koe m o e biti isprovociran nonim izlascima nekih pa
razita kroz anus, to dovodi do neprijatnog bolnog oseaja i svraba. Jedan od uzroka pojave hemoroida je razvoj
parazita (otrica) ispod sluzokoe pravog creva.

krgutanje zubima. Bruksizam - nenormalno kr

gutanje zubima, stezanje zuba i njihovo trenje esto prati
parazitske infekcije. Ti simptomi su posebno izraeni
kod dece za vreme spavanja. Bruksizam m o e biti odgo
vor nervnog sistema na strani nadraiva.
Hronini umor. Simptomi hroninog umora obuhvataju slabost, albe na simptome sline gripu, apatiju,
depresiju, gubitak koncentracije i loe pamenje. Ti fi
ziki, umni i emocionalni simptomi mogu biti izazvani
parazitima koji uzrokuju anemiju, intoksikaciju, nedo
statak hranljivih materija u organizmu zbog slabe asimi
lacije belanevina, ugljenih hidrata, masti a posebno vi
tamina A i B.
Poremeaji imuniteta. Paraziti slabe imunoloki si
stem smanjujui luenje imunoglobulina A. Njihovo pri
sustvo stalno stimulie reakciju sistema i vremenom m o
e da oslabi taj ivotno vaan imunoloki mehanizam,
otvarajui put za prodiranje bakterijskih i virusu ih infek
cija u organizam. U broj izrazitih simptoma koji potvru
ju da paraziti postoje u organizmu mogli bi se svrstati i
sledei poremeaji: poveana telesna teina, prekomerua
glad, gubitak telesne teine, neugodan strani ukus u usti-

ma i zadah iz usta, astma, dijabetes, epilepsija, bubuljice,

migrene i najei uzroci smrti srana oboljenja i rak.
Na primer, profesor Hilda Klark u svojoj knjizi Lekpro
tiv svih rakova zakljuuje da su mnoge vrste raka izazva
ne parazitom fasciolopsis Buski. Ako se pacijent oslo
bodi tih parazita i tumori e nestati".
Onkologija. Kao to nam je postalo jasno, raznovr
sni oblici onkolokih oboljenja delo su r u k u " svemogu
ih parazita - od gljivica, trihomonada do glista.
U sutini vano je shvatiti sledee: ako ste oboleli istite organizam i oslobaajte se od parazita. Zatim, raz
motrite i promenite nain ivota, inae ete ponovo oboleti.

NAJTETNUI PARAZITI ZA
OVEKA

TOKSOPLAZME
Toksoplazmom (grki toxon - luk, duga) se naziva
ju bolesti izazvane najprostijim jednoelijskim organi
zmima na raznoraznim mestima ovejeg organizma,
gde su oni prodrli i razmnoili se. Uzronik toksoplazmoza je toksoplazma Toxoplasma gondii koja spada u
rod protozoa, u klasu biara.
Toksoplazma ima oblik polumeseca i podsea na re
anj pomorande: jedan kraj parazita je obino zaotren,
drugi - zaobljen, duine do 7 mikrona.
Toksoplazme se kreu klizanjem, a u u elije prodiru
obrui se oko uzdune ose.
Toksoplazme se razmnoavaju bespolno, uzdunim
deljenjem na dva dela (na pola). Kao rezultat p o n o v n o g
uzdunog deljcnja u protoplazmi elije domaina nago
milava se porodica parazita, koja je dobila naziv pseudocista". Pseudociste se sreu u veem broju u razliitim
organima zaraenog organizma za vreme akutnog stadij u m a infekcije. One su okruene veoma tankom (provid
n o m ) m e m b r a n o m , koju je verovatno stvorila elija do
maina, i nemaju svoj omota. elije pune takvih parazi
ta se razaraju. Osloboeni paraziti prodiru u nove elije,
gde se ponovo dele i stvaraju nove pseudociste.
Pri prelasku infekcije u hronini oblik toksoplazme
se zadravaju u vidu pravih cisti (okruuju se specijalnim
o m o t a e m ) . Takve ciste imaju sposobnost da se due
vremena zadre u organizmu ivotinja i oveka (do 5 go-

dina). Ciste se, takoe, sreu i u tkivima oiju, srca, plua

i nekih drugih organa. Broj toksoplazmi u cisti varira od
nekoliko primeraka do nekoliko hiljada.
Do oboljenja uzrokovanih toksoplazmom dolazi se
na sledei nain. Sa mesta prodiranja u organizam toksoplazma prodire u krv, a zatim u elije organa i tkiva gde
se i razmnoava. U tom periodu u protoplazmi elija
uoava se veliki broj toksoplazme u raznim stadijumima
deljenja. elija se poveava po razmerama, njeno j e z g r o
se potiskuje prema kraju i konture postaju nepravilne.
Stvaraju se pseudociste, koje se dalje m o g u razarati. Do
razaranja pseudocisti dolazi ubrzo ili neposredno posle
njihovog stvaranja. Osloboeni paraziti prodiru u elije i
ciklus razvoja se ponavlja.
U tkivima organa toksoplazme izazivaju upalu, odu
miranje, resorpciju (splanjavanje) i deformisanje nor
malnog tkiva. U akutnom periodu bolesti toksoplazme u
slobodnom stanju m o g u da se otkriju u pljuvaci, sluzi iz
nosa, u seroznom eksudatu, mleku, mokrai, krvi i tenosti oko ploda. Period aktivnosti parazita traje 1- 2 nedelje
a prekid te aktivnosti poklapa se sa periodom poveanja
antitela ( 1 - 3 nedelje od poetka infekcije).
Akutni oblik toksoplazmoze javlja se u veini slua
j e v a kao opte oboljenje sa prisustvom raznovrsnih
simptoma.
Pri irenju infekcije m o e doi do smrti organizma ili
kao rezultat poveanja otpornosti organizma infekcija
prelazi u p o d a k u t n i ili hronini stadijum.
U tom periodu u unutranjim organima i tkivima van
centralnog nervnog sistema toksoplazme se postepeno
smanjuju po broju i potpuno iezavaju ili samo ponekad
ostaju u vidu cisti, otpornih na antitela. Meutim, u m o
zgu i tkivima oiju toksoplazme produavaju da se raz
mnoavaju, ponekad godinama. To se objanjava nespo-

sobnou antitela da u dovoljnoj koliini prodiru kroz

krvne barijere u mozak i oi, u vezi sa ime se u periodu
hronine infekcije toksoplazme i uoavaju uglavnom u
mozgu, a takode u sloju kivnih sudova i mrenjae oiju.
Toksoplazma u tom periodu moe biti otkrivena u vidu
pseudocisti, a takode i cisti bez ikakve elijske reakcije
o k o nje.
Paraziti (ciste) pokriveni o m o t a e m suprotno od pse
udocisti tee se unitavaju pod uticajem specifinog leenja. U takvom stanju toksoplazme ive u organizmu
k a o dremajua infekcija".
U zavisnosti od naina zaraavanja toksoplazmoze
se dele na uroene i steene.

UROENA TOKSOPLAZMOZA
Radi razvoja toksoplazmoze potrebno je da u organi
z m u ene postoji slobodni uzronik ili u krvi, ili u zidovi
ma materice. To dovodi do zaraavanja ploda toksoplaz m a m a kroz placentu. Obino se uzronik nalazi u krvo-

toku kod akutnog toka infekcije, i to relativno kratko vrerae.

Inficiranje ploda za vreme trudnoe ene m o e se ja
viti u bilo kom periodu. Ako se ena inficira u ranom pe
riodu trudnoe promene su veoma izraene i dovode do
unutarutrobne smrti ploda ili se (pri zaustavljanju infektivnog procesa) dete rada sa hroninim oblikom uroene
toksoplazmoze, koja se karakterie prisustvom uroenih
m a n a u razvoju razliitih organa, naroito mozga i oiju.
Pri inficiranju ploda u dnigoj treini trudnoe dete se
raa sa pod a k u t n o m infekcijom, koja se karakterie pri
sustvom meningoencefalitisa, iritisa, horioretinirisa kod
deteta. Ako se plod zarazi u poslednjoj treini trudnoe
dete se raa sa simptomima akutne infekcije (ospe, uti
ca) i sa oteenjem unutranjih organa (creva, jetre, srca).

STEENA TOKSOPLAZMOZA
Steena toksoplazmoza je oboljenje koje nastaje p o
sle roenja. Inkubacioni period steene toksoplazmoze
traje od 3 do 10 dana. Po pravilu, za to v r e m e uoavaju se
slabost, n e m o i glavobolja.
Klinika ispoljavanja steene toksoplazmoze v e o m a
su raznovrsna, s t o j e uslovljeno lokalizacijom parazita u
razliitim organima ili istovremenim sveoptim obolje
njem svih organa i sistema organizma.
U dananje vreme lekari izdvajaju 4 osnovna oblika
steene toksoplazmoze.
1. Toksoplazmozno oboljenje limfnih vorova - naj
ee uoljiv oblik, pri k o m e obolevaju limfni vorovi na
vratu, zatiljku, iznad kljunjae, iza trbune m a r a m i c e ,
ispod miia i na sinusima. Oboljenje m o e biti propraeno bolovima i uveanjem limfnih vorova, a m o e pro-

i sa jedva primetnim uveanjem i bez bolova. To ukazu

je da se oko obolelih limfnih vorova odvija patogeni
proces, oboleva organizam (kvare se zubi, gnoje krajnici,
koren jezika - uveani su limfni vorovi na vratu itd.).
2. Oblik oboljenja slian tifusu sa akutnim poet
k o m , visokom temperaturom ( 3 9 - 40C) i ospom koja
podsea na pegavi tifus. Ospa prekriva itavo telo, osim
glave, dlanova i tabana. Ospa m o e da se m e u s o b n o sjedinjava.
3. Cerebrospinalni oblik sa meningoencefalitskim
pojavama i esto sa makulopapuloznom ospom. Bolesni
ci se ale na jaku glavobolju, vrtoglavicu, ponekad na de
presiju i poremeaj sna tipa letarginog stanja.
4. Steena toksoplazma na oima najee se javlja u
vidu tekog uveitisa upale sudovne opne oka koja se sa
stoji od duice (iris), cilijarnog tela (corpus ciliare) i sudovnjae (chorioidea). Mnogi sluajevi oboljenja (ote
enja) oiju, koji se smatraju tuberkuloznim i bezuspeno se lece protivtuberkuloznim sredstvima, m o g u biti u
vezi sa toksoplazmozom.
5. Treba, takoe, izdvojiti i toksoplazmozni miokarditis - oblik oboljenja koji se odvija paralelno sa obolje
njem srca.
Neki lekari dopunski izdvajaju jo pluni i crevni oblik
toksoplazmoze. Pri plunom obliku kliniki i rendgenoloki se dobija ista slika kao kod pneumonije. Infiltrati u plu
ima mogu se smatrati tuberkuloznim. Crevni oblik tokso
plazmoze protie kao akutni ili podakutni enterokolitis. Po
jave enterokolitisa mogu se deavati i kod drugih oblika
toksoplazmoze i predstavljaju njegove rane simptome.
Pri prodiranju toksoplazmi u skeletne miie i njiho
vom razmnoavanju esto se javljaju bolovi u miiima i
zglobovima u akutnom periodu ili kasnije. Takvi simpto
mi toksoplazmoze, zajedno sa groznicom i drhtavicom,

kojima je ona propraena, mogu podseati na gripoznu

infekciju.
Cesto se deava da pri steenoj toksoplazmozi isto
vremeno oboleva nekoliko organa ili sistem, na primer,
oboljenje centralnog nervnog sistema i oiju, centralnog
nervnog sistema i sranih miia, limfnih vorova i plu
a. Istovremeno sa akutnim, podakutnim i hroninim ob
licima steene toksoplazmoze javljaju se skrivene toksoplazmoze, koje protiu bez simptoma ili sa neodreenim
simptomima, kao to su opte zamaranje, glavobolja, ne
znatna temperatura i nemo.

KOD KOGA SE NAJEE UOAVA

TOKSOPLAZMA?
Toksoplazmoza spada u grupu veoma rasprostranje
nih oboljenja. Ako se kod zdravih mladih ljudi stepen i
renja toksoplazmoze javlja u 2- 2 1 % sluajeva, sa uzra
stom se broj zaraenih ljudi znatno uveava.
Kod majki, koje su rodile dete sa boleu Dauna, p o
zitivna analiza na toksoplazmozu je bila u 8 0 % sluaje
va, kod ena sa patolokom akuerskom a n a m n e z o m
(spontani pobaaji, mrtvoroenad) - u 6 0 % sluajeva.
Kod obolelih od psihikih oboljenja toksoplazma se
javljala u 40 50%, a kod obolelih od razliitih oboljenja
oiju u 5 0 - 60%) sluajeva.

LEENJE TOKSOPLAZMOZE
ienje organizma. Zasienost organizma silicij li
mom. Leenje p o m o u pelena (Artemisia absinthium),
ekstrakta belog luka sa alkoholom, uzimanjem kerozina,

uzimanjem trojke" (posebno alkoholnog ekstrakta sa

ljuskom ili pregradama izmeu jezgara od oraha). Glado
vanje na urinu i utrljavanje u kou starog urina. Jaanje
imuniteta.

TRIHOMONADE

(TRIHOMONAS)

Trihomonade su jednoelijska iva bia (protozoe)

iz klase biara porodice Trichomonadidae. U ovekovom organizmu parazitiraju tri vrste: Trichomonadidae
vaginalis D o n n e (vaginalna trihomonada), T. tenax M i d
ler (usna trihomonada) i T. hominis Davaine (crevna tri
homonada).
Trihomonada ima tri ciklusa razvoja: biarski (poodmakli stadij um), amebni (najagresivniji stadijum), cistini (moe se odvijati u posebnom omotau, koji je titi
od spoljanjih uticaja) i mnotvo prelaznih oblika. Ona
m o e iveti i u kolonijama, sainjavajui vieelijsku
ivotinju". Zbog toga to je trihomonada bespolna, pri
svakom njenom deljenju nastaju novi organizmi i elije,
individuumi i vrste. Time se objanjava uzrok njenog neprepoznavanja i velike raznovrsnosti kolonija neoplaz m i : do dvesta samostalnih i na hiljade tumora koji se
teko razlikuju". Nalazei se istovremeno u raznim stadijumima ivota: cistinom, a m e b n o m , biarskom, u obli
ku kolonije (u kojoj se istovremeno mogu uoiti tri nave
dena stadijuma ivota), trihomonada ima razliito pore
klo. Osim toga, ona je sposobna da na svojoj povrini iz
dvaja materije, koje su identine tkivima ovejeg orga
nizma. Sve to ini trihomonade skoro neranjivim (nepo
vredivim), a oveji organizam najpogodnijim m e s t o m
za razmnoavanje.

- jonizuju}e zra~enje, koje stimulije njihov rast i

ubrzava njihove biolo{ke funkcije;
- faktori koji razdrauju trihomonadu, kao to su n e
ke hemijske materije i lekovi (ne protiv trihomonade),
puenje i alkohol. Kao odgovor na razdraljivost ona pre
lazi u agresivni amebni oblik i poinje aktivno da se raz
mnoava.
Treba istai j o j e d n u osobinu trihomonada. Ako d o speju u nepovoljne uslove ili im preti smrt (na primer, od
imuniteta), one mogu da lue ronatu ili pihtijastu mate
riju, koja oko njih stvara zatitni omota. Rezultat je da
se stvara otok (tumor) - kolonija trihomonada, koji podsea na hrskavicu (na primer, fibrom ili m i o m ) ili na gu
sti kiselj (na primer, cista). Osim toga, ako se na trihomo
nade dejstvuje u elijskom stadij umu (koji stvara" tu
m o r ) , one prelaze iz elijskog stadijuma u amebni, najagesivniji, i b e e " iz tumora po krvnim sudovima. Zatim
prodiru u drugi organ, gde je smanjena razmena materija,
a to znai da tu dospeva manje lekova, na primer, u hr
skavicu i kosti. Razvijajui se tamo one u njima stvaraju
tumore i sline bolesti. Zato je veoma vano na vreme
pristupiti leenju organizma.

ganizma, ve ini trihomonadu j o malignijom. U svetu

mikroba odvija se rat, raaju se sve jai, otporniji i ei
paraziti. Da bi preiveli i pobedili, druge vrste parazita,
konkurenti trihomonade, postaju neuobiajeno maligni
(zloudni). Rezultat je da oni obuhvataju ceo oveji or
ganizam.
I naravno, nain ivota: karakterne crte, ishrana, m o
torna aktivnost, dnevni raspored, navike i sklonosti, pri
dravanje mera higijene i ekologija okoline. Sve navede
no m o e da slabi i zagauje organizam i samim tim stva
ra povoljne uslove za razvoj trihomonada.
Vaginalna trihomonada parazitira u m o k r a n o p o l nom sistemu oveka. Od tri navedene vrste o n a j e n a j z l o udnija za 25 puta prevazilazi u s n u trihomonadu.
Od svih vrsta trihomonada, koje parazitiraju u ovejem organizmu, vaginalna trihomonada je najosetljivija na dejstvo spoljanjih faktora. Optimalni uslovi za
razvoj te protozoe su: pH od 5,9 do 6,5 i temperatura 35
37C. Pri temperaturi iznad 40C te protozoe brzo ginu.
T r i h o m o n a d e bolje podnose niske temperature. Ova vr
sta je posebno osetljiva na promenu o s m o z n o g pritiska.
Na njih podjednako pogubno deluje kako hipotonini ta
ko i hipertonini rastvor. Pri suenju vaginalne trihomo
n a d e umiru trenutno.
Usna trihomonada se retko sree u usnoj duplji
mladih ljudi sa zdravim zubima, ali i kod bezubih stara
ca. T r i h o m o n a d e ive u usnoj duplji ljudi koji imaju z u b e
obolele od karijesa, kao i kod ljudi koji pate od gingivitisa i paradentoze. Ispostavlja se da upravo ova trihomona
da izaziva ta oboljenja. ivi u depovima desni (prostor
izmeu desni i zuba). Ona je najslabija po zloudnosti,
ali je zato veoma rasprostranjena.

Prisustvo virusne, bakterijske, gljivine i druge in

fekcije u organizmu ne samo da podriva zatitne sile or-

Crevna trihomonada ivi u p r o b a v n o m traktu. O n a

je u poreenju sa vaginalnom i usnom m n o g o otpornija

Do infekcije m o e doi kroz usta, pravo crevo, polne

organe i pri udisanju vazduha. Dalje postepeno oboleva
ceo oveji organizam. Statistiki podaci pokazuju da
treina umrlih ima tumorske promene na kostima i m e
kim tkivima. Jo vei broj ljudi umire od razliitih obo
ljenja srca i krvnih sudova. Ta oboljenja i jo vei broj
drugih oboljenja rezultat su kolonizacije ovejeg orga
nizma trihomonadama.
U faktore, koji podstiu razvoj trihomonada, spada
ju:

na spoljanje faktore (jer mora da se odupire probavnim

fermentimaeludano-crevnog trakta). V e o m a je osetljiva na suenje i dejstvo ultravioletnih zraka.
Trihomonadna oboljenja (trichomonasis, t r i h o m o noza, trihomoniaza) su infektivne bolesti, koje se javljaju
usled oboljenja raznih delova mokranopolnog sistema
oveka od vaginalnih trihomonada. Bolest je karakteri
stina po raznovrsnosti simptoma i razliitim komplika
cijama. Za ene je karakteristian vaginitis i kolpitis, a za
mukarce - metritis. Ali to su zastareli podaci. T o m e tre
ba dodati infekcije, izazvane usnom i crevnom trihomonadom, razna onkoloka, srano-vaskularna oboljenja i
slino. Dakle, m o e se zakljuiti d a j e trihomoniaza naj
rasprostranjenije infektivno oboljenje u svetu.
Vaginalna trihomonada kod ena moe izazvati,
osim kolitisa, cistitis, cervicitis i bartolinitis, a kod m u
karaca, osim uretritisa, prostatitis, vezikulitis, epididimitis i orhitis.
Kod trihomonadnih oboljenja sve ene se ne obraa
ju za medicinsku p o m o . Zato su podaci o rasprostranje
nosti tog oboljenja medu njima umanjeni. Zaraeno je
oko 10% stanovnitva. K o d nevinih devojaka trihomonaza se retko sree. Kod dece do polne zrelosti trihomonaza
se sree u izuzetnim sluajevima.
Broj obolelih od trihomonaze stalno se poveava.
Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je ovek
(oboleli od trihomonoze, zdrav" nosilac vaginalnih tri
homonada). Z d r a v i " nosioci i ljudi kod kojih oboljenje
protie bez simptoma, po pravilu, ne obraaju se za m e
dicinsku p o m o .
Ako vaginalne trihomonade nosi zdrav ovek on je
veoma pogodan za rasprostiranje (prenoenje) infekcije.
Pri ispitivanju zdravih ena uoava se od 10 do 35% za-

raenih trihomonadama, a kod mukaraca - od 2 do 16%.

Trihomonoza kod oba pola je oboljenje koje se prenosi
po Inim putem.
Uzronik trihomonoze, ipak, ima izvesnu otpornost
u spoljanjoj sredini (on gine pod uticajem visoke tempe
rature, suenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne
trihomonade bizo ginu i u vodi.
Trihomonoza, kao i ma koje drugo infektivno obo
ljenje, ima odreeni razvojni ciklus. Rok trajanja tog ci
klusa pri antitiihomonadnom leenju je u proeku 2- 3
meseca.
Na pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzronika
u organizam, esto utiu i druga propratna oboljenja, vitaminski i hormonalni poremeaji, promena stanja zido
va vagine pod uticajem trudnoe, abortusa itd. U osla
bljenom organizmu ak i slaba trihomonadna infekcija
m o e da izazove teko oboljenje.

OSOBENOSTI INFEKCIJE

KOD ENA

Mogunost inficiranja ena zavisi od stanja epitela

vagine. Pri velikoj koliini estrogena i, samim tim, prisu
stva dovoljnih koliina glikogena u epitelu vagine slua
jevi infekcija su retki.
Mehanike i hemijske traume sluzokoa, posebno u
postklimakterinom periodu, poveavaju mogunost na
stanka bolesti. U menopauzi, kada je atrofirana sluzoko
a vagine posebno ranjiva, javlja se novi faktor stimula
cije razmnoavanja trihomonada. Njihovo razmnoava
nje se najbolje vri pri pH = 5,5- 6. Kod ena obolelih od
trihomonoze pH vaginalnog sadraja je obino vei, n e
go kod ena koje ne boluju od trihomonoze. Pri povea
noj kiselosti vaginalnog sadraja, pri pH = 3- 3,5 (to jest
jaka oksidacija, koja se m o e samostalno postii p r i m e nom urina dojeneta) m o g u je i spontani nestanak vaginalnih trihomonada. Poznati su sluajevi, kada pri posto
janju trihomonada kod m u a nije dolazilo do inficiranja
ene, kod koje je pH vaginalnog sadraja iznosio 3 , 5 - 4.
Infekciju na ene prenose uglavnom mukarci nosio
ci trihomonada i oboleli od trihomonadnog uretritisa. U
pojedinim sluajevima trihomonade dospevaju u vaginu
zajedno sa spermom, a u drugim sa izluevinama iz m o
kranog kanala. U poetku se inficira vagina, zatim m o
krani kanal i drugi organi mokranopolnog sistema.
Leukociti i gljivice kandide, koji se nalaze u vagini
ene, prisiljavaju parazita trihomonadu da pree u elijski oblik i postane neraspoznatljiv. Da bi se otkrila triho
m o n a d a unitavaju se gljivice kandide, to uzrokuje p o
remeaj ravnotee mikroflore u vagini. Rezultat je da se
trihomonada vidno aktivira, to pojednostavljuje njeno
otkrivanje.

Kod bolesnika sa ispoljenom trihomonozom, posebno

kod ena, javljaju se simptomi akutnog kolpitisa: belo pra
nje, svrab u vagini i oko spoljanjih organa.
Lokalno leenje, koje je preduzela ena ili joj je prepi
sao lekar, u trajanju 2-3 nedelje donosi znatno olakanje i
ena smatrajui d a j e zdrava, ne obraa se lekaru mesecima i
godinama. U stvari takvo leenje", prema m o m miljenju,
samo pogorava stanje zdravlja, j e r akutni oblik bolesti pre
lazi u hronini, koji se tromo odvija i prelazi u dubinu orga
nizma.

DIJAGNOSTIKA TRIHOMONOZE KOD ENA

Neki ginekolozi, na primer V. A. Meljnikova, preporu
uju da se sredinom menstrualnog ciklusa uzima nistatin po
500 000 jedinica 4 puta dnevno (ili levorin po 500 000 jedi
nica 3 puta dnevno) u trajanju 1 2 - 1 4 dana sa istovremenim
ispiranjem 2% rastvorom sode bikarbone i posle toga m a z a
nje zidova vagine levorinovom mau. Istovremeno se pre
pisuje aloja 2,0 intramuskularno svakodnevno do 15 puta i
elektroforeza sa 1% rastvorom sulfata cinka do 15 puta. U
vreme oekivane menstruacije prekida se fizioterapija, aloja
i lokalno leenje vagine.
N a m a z se kod ena uzima (radi analize) 3 poev od etvr
tog dana od poetka menstruacije i obavezno iz tri take: uretre, cervikalnog kanala i vagine. Preporuuje se uzimanje na
m a z a obavezno 4 dana redom, poto se trihomonade mogu
javiti samo u j e d n o m od njih. Uzimanje namaza u bilo koje
d m g e dane je necelishodno, poto trihomonade ponovo odla
ze u duboka arita i gornje organe.
Takav nain otkrivanja trihomonada omoguava da se
utvrdi da nije samo 5- 7% ena, ve 5 5 % inficirano triho-

monadom. Pri detaljnim analizama taj procenat se pove

ava na 90! Ako se tome doda inficiranost usnom i crevnom trihomonadom, obolelost je 100% kako kod ena ta
ko i k o d mukaraca.

OSOBENOSTI INFEKCIJE KOD

MUKARACA
Za prodiranje trihomonada u uretru mukaraca p o
trebni su neto drugaiji uslovi. Ipak, i ovde ima vie fak
tora koji onemoguavaju prodiranje i razvoj uzronika:
kisela sredina mokrae i ispiranje zidova uretre njom, ve
lika otpornost sluzokoe ukoliko ne postoje neka obolje
nja od ranije. Veliki znaaj ima i smanjena otpornost or
ganizma, izazvana promenom normalnog vitaminskog
balansa, anatomske deformacije i propratni ponovljeni
uretritis.

DIJAGNOSTIKA TRIHOMONOZE
MUKARACA

KOD

T r i h o m o n o z a kod mukaraca esto prolazi n e p r i m e t n o . Zato mukarci sebe smatraju savreno z d r a v i m ,

iako su nosioci i prenosioci trihomonada. Otkrivanje
parazita m o g u e je samo prilikom specijalnih ispitiva
nja: serija k o m b i n o v a n i h provokacija sa svakodnevnim
uzimanjem n a m a z a . Ali ak i tada od 15 do 20 epruveta
s a m o e u 1 2 biti otkrivene t r i h o m o n a d e , j e r je
uzronik skriven u zatvorenim (kapsuliranim) ariti
m a . Iz tih zatvorenih arita paraziti mogu da se probijaj LI u uretru za v r e m e polnog akta ili pod uticajem drugih
faktora.

SIMPTOMI BOLESTI
Inkubacioni period u proeku varira u granicama od
5 do 15 dana. Klinika slika karakterie se relativnom
jednoobraznou simptoma i ne predstavlja bilo kakve
specifine osobenosti. Najee su albe na luenja,
svrab, bolne snoaje, esto mokrenje, slab san i razdraljivost.
Simptomi trihomonadnog kolpitisa su: obilna tena,
penuava i gnojna luenja, a u akutnim sluajevima izluevine koje razjedaju, ponekad sa primesom sukrviavog
sekreta. Sluzokoa vagine kod akutnog trihomonadnog
kolpitisa je oteena, crvena, mestimino sa takastim
krvnim podlivima koja blago krvari. Obilne izluevine
koje istiu iz vagine nadrauju sluzokou vaginalnog tri
j e m a , kao i kou spoljanjih genitalija. U hroninim slu
ajevima uoava se arina hiperemija (prepunjavanje
sudova krvlju) zidova vagine. Koliina luenja se sma
njuje, ali se zadrava njihova penuavost. Kod trihomonadnih kolpitisa upalni proces se iri i na vaginalni d e o
grlia materice.
Kod oboljenja uretre oko njenog spoljanjeg otvora
mogu se javiti hiperemija i otok; bolesnici imaju uestalo
i bolno mokrenje.
Trihomonadni uretritis kod mukarca prolazi uglav
nom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretritisa.

MOGUE KOMPLIKACIJE
Kod mukaraca uretritis je jedan od glavnih simpto
ma da u organizmu postoji trihomonoza. Oboljenja dru
gih organa mokranopolnog sistema, kao i kod gonoreje,
javljaju se sekundarno. Trihomonadni prostatitisi m o g u

proi bez ikakvih simptoma. Organi monice ee su za

hvaeni procesom, nego kod gonoreje. Otkrivanje triho
monada u sekretu prostate, strugotine iz obolelih jajnika
slue kao dokaz da vaginalna trihomonada moe iz uretre
da prodre u bilo koji organ mokranopolnog sistema. U
tee posledice trihomonoze kod mukaraca spada sua
vanje mokranog kanala, do ega, kao i kod gonoreje, ne
dolazi odjednom ve tokom 2- 8 godina i vie. Profilaksa
razvoja komplikacija kod trihomonadnih u r e t r i t i s a j e d e o
velikog problema borbe protiv te bolesti. U profilaksi ve
liki znaaj imaju rana dijagnostika i efikasnost leenja.

LEENJE TRIHOMONOZE
Ginekolog Meljnikova preporuuje metod leenja
trihomonoze.sa primenom sredstava, koja poboljavaju
razmenu u tkivima i stimuliu zatitne sile organizma, to
takoe poboljava prodiranje lekova u arite bolesti.
Njeno leenje sastoji se u sledeem.
Prva kura leenja poinje od intramuskularnog u n o
enja aloje svakog drugog dana 8 10 puta, naizmenino
sa intramuskularnim unoenjem gonovakcine od 0,25
mililitara (250 miliona mikronskih tela) do 1,25 mililita
ra u koliini 4 5 injekcija svakog drugog dana, pri emu
se doza svake injekcije poveava za 0,25 mililitara. Isto
vremeno prepisuju se protivtrihomonadni preparati - trihopol po j e d n u tabletu (0,25) 3 puta dnevno posle jela to
kom 10 dana (za kuru 7,5 grama). Posle prve kure lee
nja, sledi druga, zatim trea itd.
Prirodni pristup leenju trihomonada neto je druga
iji. Prvo se isti organizam. Drugo - na sve mogue na
ine jaa se imunitet. Tree - leci se od sve tri vrste triho
monada.

Najuniverzalnije na sve tri vrste trihomonada deluje

trojka". Poseban ekstrakt od pregrada izmeu jezgara
oraha sa votkom. Jo bolje deluje ekstrakt od pregrada ili
zelene ljuske oraha sa kerozinom.
Navodim recept.
au pregrada oraha samleti u maini za mlevenje
kafe i preliti sa aom votke (ljute rakije). Ostaviti da od
stoji na tamnom mestu 24 sata.
Uzimati na sledei nain:
Prvi dan - 5 kapi natate.
Drugi dan - 10 kapi.
Trei dan - 20 kapi i tako produiti mesec dana po
20 kapi dnevno.
Usna trihomonada. Za ishranu ove trihomonade
slui hrana koja se zaglavila izmeu zuba u usnoj duplji.
Ove trihomonade posebno vole eer i masnoe.
Usna trihomonada ivi u depovima desni, z u b n o m
kamencu, pljuvaci, sluzi, tkivima usne duplje i krajnici
ma.
Kolonije usne trihomonade popunjavaju se sa sva
kim poljupcem. Ako se partneri menjaju, posle svakog
novog partnera paraziti su sve agresivniji i zloudniji.
Za leenje treba sisati ulje od suncokreta. Ujutro na
tate uzeti supenu kaiku ulja (zejtina) i sisati ga (bukati
ga u ustima) dok ne postane vodnjikavo i belo. Proces
traje od 10 do 20 minuta.
Posle toga usta isprati prokuvanom vodom, ili j o
bolje ekstraktom od pelina, ajem od mahovice (Oxycoc
cus palustris, O. microcarpus turcz.) ili savakati plod
mahovice, odnosno piti voni sok od plodova mahovice.
Poeljno je ponoviti terapiju i pred spavanje.
Tajna efikasnosti te terapije je u tome da masti ras
tvaraju toksine trihomonade. Lipolijeva kiselina, koja se
sadri u ulju (zejtinu), podstie rast trihomonada. Zato

ulje moe posluiti i kao mamac za parazite, usled ega

se ovek moe oslobaati ne samo od toksina, ve i od
trihomonada.
Crevna trihomonada. U praksi se najvie primenjuju gorke protivparazitne trave (uglavnom u o s u e n o m
stanju), kao to su pelen, karanfili, ali i niz zaina (luk,
enjak, gorica). Na crevne trihomonade dobro deluju
produkti sa kiselim ukusom i crvenom bojom mahovica i njoj slini jagodasti plodovi.
Vaginalna trihomonada. Poznato n a m je da vaginalne trihomonade ginu u prvim minutama ili ak sekun
dama pri dejstvu na njih sa fitoncidima luka, senfa, rena,
etinarskog drvea, breze, ribizle, dinje, limuna, mahovice i mandarine. To e biti detaljnije opisano u treem p o
glavlju (Faktori koji utiu na parazite). Upotreba soka,
odvara, ekstrakta ili uljnog preparata tih biljaka u vidu
vaginalnih oroavanja tamponima podsticae unitava
nje vaginalnih tihomonada. Upotreba ukuvanog urina na
slian nain doprinosi izleenju od vaginalnih parazita.
Kura leenja obino traje nedelju dana. Zatim se pravi
pauza od 3 do 5 dana i sve se ponavlja do potpunog izleenja. Usput se menja ishrana - izbacuje se slatko, m a
sno, meso, m e s n e preraevine i kvasac.
Kod trihomonadnih kolpitisa i erozije grlia materi
ce, kao i gljivinih oboljenja treba se ispirati i klistirati
travom rusom (Chelidonium majus).
e n e m o g u da vre vea vaginalna oroavanja toplim
ekstraktom od sledeih trava:
supena kaika kore od hrasta,
supena kaika kore od pasjakovine (Rhamnus cathartica),
supena kaika pelena,
supena kaika cvetova povratia (Tanacetum vulgare) i supena kaika rastavia (Equisetum arvense).

Smea od navedenih trava preliva se sa 3 litra kljua

le vode i ostavi da odstoji 2 3 sata.
Ako je potrebno jae sredstvo postupa se kao prili
k o m pripremanja odvara - voda se kuva sve dok deo vo
de ne ispari. U poetku mora da ispari pola litra, a kasnije
1,5 litar vode. Posle toga tenost treba procediti i primenjivati.
Obino se koristi 2 litra ekstrakta pri temperaturi 3 5 36C. Za vaginalno oroavanje treba koristiti specijalno,
isto, Esmarhovo lone. G u m e n u cev od balona Esmarhovog loneta uvoditi u vaginu do dna, dodirujui grli
materice. Ako se paljivo progura cev kroz grli materice
u upljinu materice, od parazita se moe isprati i materi
ca. Kura slinih terapija traje 3- 5 dana. Dalje se m o e
ponavljati po potrebi.
Kada je re o leenju mukaraca, oni mogu u vidu
kupki, ispiranja i podmazivanja primenjivati sve to je
navedeno. Na primer, tokom 3 5 dana mogu primenji
vati kupke, ili ispirati u tegli polni organ sa ogoljenim
glaviem 2 5 - 30 minuta. U teglu sipati 1 litar ekstrakta
od trava (za ene se preporuuje: kora hrasta, kora pasja
kovine itd.).
Zasiavanje tkiva silicijumom doprinosi oslobaa
nju organizma od polnih parazita. U tu svrhu treba uzeti 1
supenu kaiku bilo koje kaolinske gline i rastvoriti je u 1
litru prokljuale vode, ohlaene do 3 7 - 38C. Mukarci u
toj vodi ispiraju polni organ, stavljajui ga sa obnaenim
glaviem u vodu sa glinom i drei ga u toj vodi 1 0 - 1 5
minuta.
Uputstvo za mukarce: kada se zaguli koica polnog
organa do kraja i potpuno obnai glava polnog organa,
otvara se nena sluzokoa kroz koju u organizam m o g u
prodirati materije rastvorene u vodi. Sluzokoa brzo upi
ja iz tih materija silicijum koji nedostaje organizmu. To

doprinosi ne samo ozdravljenju kavemoznih tela po Inog

uda, ve jaa nervnu vezu izmeu mozga i k a v e m o z n i h
tela polnog uda. im se pojavi elja za polnim optenjem, nervi brzo prenose impulse u polni sistem i dolazi
do erekcije. Zato ta terapija podie potenciju kod muka
raca.
e n a m a se preporuuje da koriste glinenu vodu za
vaginalno ispiranje, kao s t o j e ve opisano sa ekstraktom
od trava.
Glina vezuje mikroparazite i izbacuje ih iz polnih ka
nala. Pri t o m e se lece i jaaju sluzokoe polnih organa.
U praksi je zapaeno, da se organizam uspenije
oslobaa trihomonada, hlamidija i drugih uzronika venerinih oboljenja ako se istovremeno vri potpuno i
enje organizma, zasiavanje organizma silicijumom i
dehelmentizacija prema metodi N. A. Semjonove ili T.
Z. Abramovske.

T R I H O M O N A D N A T E O R I J A RAKA P R E M A
T. J. S V I E V O J
Tamara Jakovljevna Svieva direktno se sukobila
sa rakom. Evo kako to ona opisuje.
Ja imam lini obraun sa rakom: ve tree pokolenje mojih bliskih roaka umire od te bolesti. I premda su
stariji uspevali da ive sedamdeset i vie godina, mnogi
od njihove dece i unuka nisu uspeli vie od polovine tog
ivotnog veka. Iako je imao zdravo srce moj mlai brat
umirao je u tekim m u k a m a . Bilo me je sramota da ja,
kao starija sestra, ostajem da jo ivim. Obratila sam se
lekarima za p o m o , a oni su mi predloili: Ulepajte mu
poslednje dane ivota ukusnim delikatesima". Moj brat
Aljoa imao je rak eluca... I ja sam shvatila, da sam sle-

dea. Postojala je bojazan i za m o g sina. Pri visini 190

centimetara velika iscrpljenost - deficit njegove teine
prelazi 15 kilograma, nefritis bubrega, uveana jetra, paredentoza zuba. Poto je dobio poziv za vojsku bio je na
medicinskim pregledima. Otkrili su mu belanevine u
mokrai i smestili ga u bolnicu. Leili su ga injekcijama
penicilina i operisali su mu krajnike. Posle tri meseca ot
pustili su ga iz bolnice sa krvavom m o k r a o m . Ja sam
ve tada shvatala opasnost te operacije jer su krajnici za
titni limfni organ. Ubeivala sam lekara koji ga leci i
dobila sam otkaz. S i n j e poverovao lekarima i sada za to
plaa svojim zubima i bolestima od kojih boluje. Na primerima svojih roaka i najbliih shvatila sam da se r a k u
naoj porodici podmlauje" pa sam sebi postavila cilj:
Sin mora da nadivi m e n e ! " I poela sam da se bavim
problemom raka".
Detaljan teoretski i strpljiv praktini rad dao je rezul
tate. Svieva je praktino dokazala d a j e tumorska elija
oblik trihomonade koja ne pripada biarima. T u m o r
predstavlja koloniju nebiarskih trihomonada, koje su
prele u miran nain ivota. T u m o r se stvara bubrenjem
trihomonada i on je rezultat njihovog nedovrenog raz
mnoavanja, kada novostvorene elije (elije kerki), ne
odvojivi se od majinih, poinju da stvaraju n o v e elije.
Na j e d a n ili drugi nain trihomonade, koje su dospele u organizam, prenose se krvotokom i limfotokom po
elom organizmu. One se lukavo tite od imuniteta m a
skirajui se, tj. prelazei iz jednog u drugi stadijurn ivo
ta. Pri tome intenzivno asimiluju hranljive materije iz ovejeg organizma. One , j e d u " eritrocite i leukocite. Tri
h o m o n a d e , obrnuto, lue u veim koliinama mlenu ki
selinu, superoksid, fermente, l o " holesterin i druge
otrove, ime truju organizam. To neprimetno uzrokuje
malokrvnost, iscrpljenost i kiseoniko gladovanje. Sma-

nj uje se imunitet, nastaje poremeaj u nervnom sistemu,

razaraju se tkiva za stvaranje krvi i limfe, izobliava se
normalna sredina organizma.
Z b o g ponavljanib viestrukih infekcija trihomonadama (usnom, crevnom i vaginalnom) i slabljenja imuni
teta, trihomonade postaju sve agresivnije kako ovek sta
ri. One stvaraju kolonije - tumore i metastaze. Prema to
m e , rak je zavrna etapa trihomonoze. Tumori se prema
razvoju (rastu) dele na dobroudne (benigne) i zloudne
(maligne) na osnovu s n a g e " trihomonada i naina nji
hovog razmnoavanja. Benigni tumor stvara trihomona
de slabe zloudnosti, koja se razmnoava deljenjem na
dve jedinke odnosno to deljenje je usporeno jo uvek do
voljno snanim imunitetom. Sa poveanjem zloudnosti
trihomonada i smanjenjem imuniteta benigni tumor po
stepeno prelazi u maligni i nastaju metastaze.

dijabetes, poremeaje jetre), razaraju zidove krvnih su

dova i, prema istraivanjima naunika iz Johanesburga,
mogu prouzrokovati infarkt.

Prema tome, rak je opte imunodeficitno oboljenje.

Slabost imuniteta i organizma ne omoguava borbu sa
oboljenjem. T u m o r (otok) je samo posledica navedenog
procesa, njegov zavrni stadij um.
Sredstva i metodi koje predlae Tamara Jakovljevna
stvarno omoguavaju da se rak izlei. To su ienje or
ganizma, unitavanje parazita i stimulacija imuniteta.

Drugi nain. Hlamidije mogu da prolaze kroz p o r e u

membrane trihomonada i da se dalje u njima razmnoa
vaju kao njeni paraziti. Pri tome one ine trihomonadu
aktivnijom, tj. zloudnijom. Eto zato se esto javljaju
zajednike trihomonadno-hlamidne infekcije.

HLAMIDIJE
Uzronik hlamidioze - opasne venerine bolesti je
Chlamidia trahomatis.
Hlamidije izazivaju upalu u polnim organima (gnoj
ne izluevine, razaranje struktura tkiva, gubitak funkcije
organa), neplodnost, poremeaj vida (oi koje se ujutro
gnoje ukazuju na r a d " hlarnidija), probavnog sistema
(razne poremeaje probavnog sistema, upalu pankreasa,
ste

Hlamidije su tesno povezane sa trihomonadama. N e

davno je otkriveno da hlamidije u vreme razmnoavanja
borave u trihomonadama, gde stvaraju mikrokolonije.
Hlamidije koriste trihomonade kao porodi liste i za zati
tu od nepovoljnih uslova (na primer, da izbegnu prepara
te koji ih unitavaju). Hlamidije dospevaju u trihomona
de na dva naina.
Prvi nain. Trihomonade su veoma velika bia za
hlamidije i one gutaju hlamidije da bi ih svarile i zasitile
se njima. Ali hlamidije uspevaju da oko sebe stvore vakuolu (zatitni kokon) i ostaju da ive u trihomonadama!
T a k o hlamidije postaju paraziti trihomonada, gde se i
razmnoavaju.

Razmotrimo informaciju, koja se nedavno pojavila, o

tome kako hlamidije mogu da izazovu infarkt miokarda.
U aprilu 1996. godine, izuavajui obolele od in
farkta u klinikama Johanesburga, naunici su obratili
panju na neobinu zakonitost: od 80 ispitanika kod 75
je u krvi pronaena bakterija Chlamidia trahomatis
uzronik hlamidioze, opasne venerine bolesti. Javila
se pretpostavka da ta podudarnost nije sluajna. Dalja
temeljna istraivanja tokom godinu dana pokazala su da
hlamidije stvarno razaraju zidove arterija i uzrokuju in
farkt.
4

Kokon - aura svilene bube. Primedba prevodioca.

Da bi se kod oveka javio infarkt, osim inficiranja

hlamidijama, potrebni su i drugi nepovoljni uslovi, koji
nastaju u organizmu: opta slabost organizma kao rezul
tat zagaenosti organizma ili starenja, slabljenje imunite
ta, uzimanje suvine koliine hrane, tetne ivotne i pre
hrambene navike - masna i slatka hrana, alkohol, nikotin
i slino; emocionalni stres koji stvara koljku" - slabost
u spoljanjim ivotnim manifestacijama; loe stanje si
stema krvnih i limfnih sudova, kao posledica portalne hi
pertonije i zagaenosti sudova. Obino se slini nepo
voljni uslovi stvaraju u organizmu svakog oveka koji ne
vodi rauna o sebi i svom zdravlju u etrdesetim-pedesetim godinama.
Reju, u pitanju je opte zagaenje organizma koje
stvara sveopte trulene p r o m e n e - povoljnu sredinu za i
vot hlamidija i druge gnojne infekcije. im do toga doe
mikroorganizmi se krvotokom (krv iz vena pravog creva
moe odmah da dospe u srce, naroito pri postojanju por
talne hipertonije) kreu prema srcu, prodiru u zidove su
dova i razaraju njihova tkiva. Na unutranjem zidu krvnih
sudova javlja se oiljak. On oteava protok krvi, poveava
pritisak i optereuje srce. Sa poveanjem oiljaka postaje
sve gore, srcu nedostaje kiseonik i poinju da se razaraju
tkiva sranog miia. U odreenom momentu zid ne izdr
ava prenapregnutost - nastaje infarkt.
Hlamidna infekcija je opasna zato to nije uvek j a s n o
izraena upala. Venerino oboljenje m o e i biti i ne biti, a
u krvi se nalazi mnogo hlamidija. Hlamidioza esto pro
lazi bez simptoma. Za razliku od sifilisa ili gonoreje hla
midioza m o e i da ne izazove bolove, gnojnu upalu ili vi
dljivu eroziju organa. A u etrdesetim-pedesetim godi
nama - infarkt.
Hlamidije su veoma otporne, a osim toga umeju da
se pritaje u belim krvnim zrncima. Upravo zbog toga or-

ganizam se ne hvata u kotac sa hlamidijama, on ih jed

nostavno ne primeuje.
Infarkt miokarda m o e biti isto tako zarazan, kao i
grip. Takva sumnja se prvi put javila kod lekara j o 1988.
godine, posle uzastopne smrti osam sportista u vedskoj.
To su bili dobro pripremljeni atletiari, lanovi dr
avne reprezentacije za sportsku orjentaciju. Nisu puili,
nisu konzumirali alkohol i nisu jeli masnu hranu. Bez ob
zira na to ubio ih je podmukli infarkt. Da li su oni zarazili
jedan drugog (sportisti su trenirali zajedno)? Takva pret
postavka mogla bi se pokazati besmislenom, poto se in
farkt nije ubrajao meu zarazna oboljenja. Ali drugog
objanjenja iznenadne smrti takorei savreno zdravih
mladih ljudi jednostavno nije bilo. Uz to eksperti sa uni
verziteta u gradu Upsala, koji su vrili obdukciju, otkrili
su u njihovim srcima gomile hlamidija (parazitskih bak
terija). Nisu li ti mikroskopski zlikovci bili uzronici
smrtonosne bolesti? Pitanja su ostala bez odgovora. Ve
ini specijalista hipoteza se inila neverovatnom i oni su
vedsku tragediju objanjavali sticajem sluajnih okol
nosti.
U dananje vreme veina naunika sklona je teoriji
da mikroparaziti izazivaju infarkt i druga srano-vasku
larna oboljenja. Zatita protiv njih je - protivparazitno le
enje, ienje organizma, podizanje imuniteta svim m o
guim sredstvima.
Jo nekoliko informacija o istraivanju hlamidija.
Finski mikrobiolozi suprunici Sajku 1988. godine
na opte iznenaenje otkrili su u krvi ljudi, koji pate od
ateroskleroze (a ona dovodi do infarkta), neuobiajeno
veliku koliinu antitela, koja nastaju kao odgovor na po
javu hlamidija i spreavaju njihovo razmnoavanje. Z a
to imunoloki sistem tako burno reaguje na naizgled be
zazlene mikroorganizme? Jer, kao to se smatralo, taj tip

hlarnidija, koji je nedavno otkriven, sposoban je da iza

zove samo m a l u upalu disajnih puteva, koja ne predsta
vlja skoro nikakvu pretnju zdravlju.
Posle izvesnog vremena suprunici Sajku doli su do
j o j e d n o g zapanjujueg otkria. Ispitujui stanovnike
finskih sela, u kojima su se infarkti miokarda iz nepozna
tih razloga esto deavali, oni su u krvi, spolja gledano
zdravih ljudi, pronalazili povean sadraj antitela. Imao
se utisak da u tim selima hara epidemija. Postavljalo se
pomalo zauujue pitanje da ne inficiraju seljaci infark
tom jedni druge? U s v o j i m istraivanjima i pretpostavka
ma suprunici su zauzeli oprene stavove u lanku koji je
publikovan u eminentnom medicinskom asopisu L a n ceta".
Taj lanak je proitao ameriki epidemiolog T o m a s
Grejston, koji je resio da poe tragom Finaca i otkrio je
itave kolonije hlarnidija u trombima, koji su zapuavali
krvne sudove pacijenata. Amerikanac Jozef Muletajn
p o m o u katetera izvukao je sklerotine naslage iz venoznih sudova srca kod 90 pacijenata. U 7 0 % sluajeva on
je u tim naslagama, koje su se sastojale iz masti i krea,
nalazio hlamidije.
Posle nekoliko godina naunici su doli do novih re
zultata. P e k a Sajku je obavio eksperiment kojim j e , p r e
ma njegovim recima, nesporno dokazao zlokobnu ulogu
hlarnidija pri nastanku ateroskleroze. U nos zeeva on je
ukapavao rastvor sa tim mikroorganizmima, stimuliui
obian nain inficiranja - preko sluzokoe. Posle nekoli
ko nedelja naunik je otkrio kod ranije zdravih ivotinja
jasne simptome ateroskleroze.
Ameriki lekari obavili su istraivanja veih razmera. T o k o m pet godina oni su uzeli na analizu krv od 22
000 svojih kolega. Kao ispitanici odabrani su lekari koji
vode zdrav nain ivota, pri njihovom ispitivanju nisu bi-

li utvreni nikakvi faktori rizika", koji stvaraju predi

spozicije, kao to se smatralo, za srano-vaskularna obo
ljenja (na primer, povean sadraj holesterina u krvi).
B e z obzira na to 543 osobe koje su bile na posmatranju za
to v r e m e su doivele infarkt ili insult. Pri analizi krvi k o d
njih je uoeno prisustvo C-reaktivnog proteina belanevina, koje nastaju pri upalnim procesima. A prema ,,infekcionoj" hipotezi infarktu prethodi upala krvnih sudo
va, uzrokovana hlamidij ama.
Panju zasluuje i eksperiment Sandipa Gupti, kar
diologa iz Londona, koji je davao antibiotike pacijentima
koji su tek preleali infarkt. Posle izvesnog vremena iz
krvi pacijenata nestala su antitela, specijalizovana" za
borbu protiv hlarnidija. To je, prema pretpostavkama
Gupta, znailo d a j e virus uniten antibioticima.
Glavni zakljuak ovih autora o sprovedenim istrai
vani ima 1 1 raznim zemljama bio je da je otkriven j e d a n
od glavnih neprijatelja o v e a n s t v a " uzronik in
farkta, koji je u razvijenim zemljama, pored raka, naje
i uzrok smrti. O v o otkrie mnogi naunici ocenjuju
kao svetsku senzaciju" i najvee medicinsko dostig
nue X X veka". Ono, p r e m a recima amerikog k a r d i o
loga Wejna Aleksandera, menja sve predstave lekara o
infarktu".

TA S E P R E P O R U U J E Z A B O R B U P R O T I V
HLAMIDIJA?
Za unitavanje hlarnidija preporuuju se velike i ja
ke d o z e antibiotika, j e r one ive u t r i h o m o n a d a m a , koje
su se odlino prilagodile ovekovom imunitetu. Oslo
baanje od hlarnidija m o r a se obaviti u dve etape. U pr
voj etapi najpre se treba osloboditi od t r i h o m o n a d a , a u

drugoj od hlarnidija. Drugu etapu treba primeniti 7- 10

dana posle protivtrihomonadnog leenja. Potom se tre
ba pobrinuti za opte ienje i imunostimulaciju orga
nizma. K u r e protivtrihomonadnog i p r o t i v h l a m i d n o g
leenja sprovode se po potrebi. Ali prve 2-3 kure treba
uraditi sa p a u z o m od 10 do 15 dana. N i k a k o se ne srne
izgubiti iz vida da su hlamidije veoma podmukli parazi
ti i od njih se moraju leiti svi lanovi porodice. To se
p o s e b n o odnosi na suprunike koji se o b a v e z n o moraju
istovremeno leiti.
Protiv hlarnidija efikasno je uzimati trojku": pelen,
kerozin i alkoholni ekstrakt belog luka. Hlamidije ne
podnose gladovanje na urinu uz utrljavanje u telo starog
urina. Primena ispiranja polnih organa vodom kiselog
ukusa, parne terapije sa pelenovim, brezovim, hrastovim
i jelovim m e t l i c a m a - o d l i n o su sredstvo za njihovo uni
tavanje.

GLJIVICE I GLJIVINA OBOLJENJA

U medicinskoj mikrobiologiji poznato je oko 100 vr
sta gljivica, koje su sposobne da inficiraju i izazivaju
oboljenja kod oveka. Te gljivice su veoma rasprostra
njene u prirodi. One se nalaze u tlu, u biljkama, ivotinja
ma, u trulim produktima, u konzerviranim produktima, u
krvi itd.
Patogene gljivice malo zavise od spoljanjih uslova i
dobro rastu na svakom mestu. Veina gljivica ima potre
bu za vitaminima: biotinom, riboflavinom, tiaminom i
drugim, koje o n e oduzimaju od organizma. One izdra
vaju temperaturu (za razliku od mikroba) od 2 do 45C,
zbog ega se prostim poveanjem temperature ne m o g u
tek tako jednostavno savladati.

Ali o n e ne vole dehidraciju, koja je za njih pogubna.

Zato protiv gljivinih oboljenja odgovaraju sredstva koja
isuuju - jod, stipsa (alaun) i slino. S u v o " gladovanje
je najefikasnije protiv gljivinih oboljenja.

ANTIBIOTICI I GLJIVINE INFEKCIJE

Pre otkria antibiotika ljudi su retko obolevali od bi
lo kojih gljivinih oboljenja. Kada je poelo m a s o v n o le
enje antibioticima, specifina teina gljivinih obolje
nja znatno se poveala i produila je da raste.
Postavlja se pitanje - ime (zahvaljujui kojim svoj
stvima) antibiotici utiu na rasprostiranje gljivinih in
fekcija?
1. Svet m i k r o o r g a n i z a m a u ovejem o r g a n i z m u je
u r a v n o t e e n : kada se antibioticima unitavaju o d r e e
ne vrste m i k r o o r g a n i z a m a njihovo mesto z a u z i m a j u
gljivice. K a o rezultat p r i m e n e antibiotika lece se m i k r o b n a oboljenja, ali se javljaju gljivina - na p r i m e r ,
herpes.
2. Mikrobi, koje unitavaju antibiotici, do tada su u
ovekovom organizmu bili rivali sa gljivicama u borbi za
hranu i mesto prebivalita, a sa nestankom te konkurencije
gljivice poinju lako da se razmnoavaju, stvarajui u o
vekovom telu gljivine kolonije (gljivinjake).
3. Mnogi antibiotici, kao to su penicilin, tetraciklin i
streptomicin direktno stimuliu rast gljivica, jer se upravo
proizvode iz gljivica i plesni. Gljivice jedu te lekove kao
najpogodniju hranu za sebe. Slina stimulacija leenjem"
antibioticima dovodi do razmnoavanja gljivica, to izazi
va raznovrsne komplikacije u organizmu.
4. Mikrobi, koje su ubili antibiotici, pri svom razla
ganju daju gljivicama j o bolju hranu.

B e z prisustva antibiotika gljivica sporo raste; antibi

otik izaziva razgranavanje posle 4 sata i posle 24 sata p o
javljuje se gusto i esto razgranavanje, koje obrazuje glj i vinjak.

KAKO SE ZATITITI OD GLJIVINIH

OBOLJENJA

u z i m a m . Uglavnom upotrebljavam svee i kuvano povr

e, a ponekad i zejtin. Ishrana je odvojena. Preteno kae.
Dogodilo se i malo udo! Nestalo m i j e naprsnue na
anusu i iezle su viegodinje gljivice na nogama (skoro
na itavom stopalu), prestala je da mi puca koa na peta
m a , regulisala se stolica (jednom dnevno ujutro) i nestale
su naprsline oko noktiju na rukama".
BRADAVICE

Prvo, u sopstvenom organizmu ne treba stvarati

uslove koji omoguavaju bezbedno razmnoavanje glji
vica. Zato se nikada ne treba leiti antibioticima. Bolje je
primenjivati prirodno leenje gladovanje od 3 do 5 da
na, m o e i na urinu. Nikada ne skidajte temperaturu. U tu
svrhu stavite urin na puis (natopite krpicu urinom i priveite je na puis).
D o b r o je ispirati grlo rastvorom Lugola (jod sa glicerinom), koji se prodaje u apotekama. M o e se piti i 23
kapi na 100 mililitara tople vode.
Kao profilaksu protiv gljivinih oboljenja dobro je
primeniti kuru protivparazitnog leenja pomou trojke".
Gljivice ne podnose dehidraciju i soli. Upotreba ukuvanog urina, sa kaikom kuhinjske soli - odlino je sred
stvo protiv gljivica. One ne podnose ni biljke sa ljutim
ukusom, na primer, beli luk. M o e se primeniti sve sok
od belog luka ili njegov ekstrakt.
Primer. Oistila sam creva i jetru 3 puta (izlazili su
beli, upljikasti, slini mozgu kamenii), pijem sve
urin ujutro natate po 100 grama, svakoga jutra se ispiram j o toplom mokraom ve 4 meseca. Poela sam da
pijem ukuvanu mokrau (do 1/4 ) po 50 grama ujutro na
tate.
Ishrana: pre tri godine odrekla sam se mesa, mesnih
proizvoda, mleka i mlenih proizvoda, ali hleb i dalje

V e o m a mnogo neprijatnosti izazivaju bradavice na

rukama. K a k o se od njih osloboditi jednostavno i zauvek? Evo nekoliko proverenih narodnih recepata.

KAKO UKLONITI BRADAVICE NARODNIM

SREDSTVIMA?
Opte pravilo: bradavice treba uklanjati posle punog
meseca ili pre mladog meseca. Svoja dejstva propratite
molitvama ili bajanjem.
Na primer: Mati Boja na belom k a m e n u j e sedela,
plakala, vikala i radila. Svileni koniu prekini se, brada
vico kod raba Bojeg (ime) odvali se". 5
5

Ovo je veoma uspeno uklanjanje autosugestijom, to prizna

je i savremena medicina. Jedan takav primer uklanjanja veli
kog broja bradavica imao sam priliku da vidim kod mog
druga iz detinjstva. On je u detinjstvu bio potpuno prekriven
bradavicama. Kada sam ga sreo posle 30 godina nije imao
skoro nijednu bradavicu. Ispriao mi je daje ovaj metod sa
znao od neke starice, ali da nije verovao u to. Jednom prili
kom zadesio se slubeno nou, za vreme meseine, na terenu
i zaostao iza druga, sagao se, umio rosom sa trave i izgovorio
sline rei, obraajui se mesecu da ga spasi starine" (brada
vica). Primedba prevodioca.

1. Svoenje (redukcija) bradavica na j a b u k u ili

k r o m p i r . Radi toga j a b u k a ili k r o m p i r moraju imati ispupenje, kvrgicu, koja podsea na b r a d a v i c u . S a m o
se sa takvim j a b u k a m a ili k r o m p i r i m a postie 100%
pozitivni efekat. Razrezati j a b u k u ili k r o m p i r n a p o l a .
U nekim sluajevima preporuuje se da se to uradi j a
k i m k o n c e m . P o l o v i n o m j a b u k e ili k r o m p i r a na kojoj
se nalazi ispupenje (izboina) natrljati bradavice. U
nekim sluajevima preporuuje se trljati bradavice sa
obe p o l o v i n e . Posle toga spojiti p o l o v i n e i vezati ih
istim k o n c e m , kojim smo ih razrezali. Z a k o p a t i j a b u k u
ili k r o m p i r u zemlju, to dalje od prebivalita ( k u e ,
s t a n a ) . K a d a j a b u k a ili k r o m p i r istruli bradavice e
nestati.
2. Na svilenom koncu koji se dri iznad svake brada
vice vezivati vorove i pri tome govoriti naglas: Vi ovde
ne treba da ivite. Vi ovde ne treba da budete. Moja re je
odluna, neumoljiva. Sakriti taj konac u svee razrezan
krompir i zakopati ga u zemlju tako da niko ne zna gde
ste ga zakopali. Kada krompir istruli - bradavice e n e
stati. U nekim sluajevima dovoljno je zakopati samo ko
nac.
3. Uzeti komadi od stabla sa korenom pokoenog
itnog klasa ili poljske travice. Vrhom slame nekoliko
puta ubosti bradavice, izgovarajui pri tome molitvu ili
bajalicu. Posle toga tu slamicu treba odmah zakopati u
vlanu zemlju sa korenom nagore. Nakon nekoliko dana,
kada slamica istruli, bradavice e nestati.
4. Uzmite proklijali krompir. Sakupite, otprilike, p o
lovinu emajliranog loneta klica, naspite u lone vodu do
vrha i stavite lone na blagu vatru. Kuvajte sve dok voda
ne uvri do polovine. Procedite i tom tenou trljajte bra
davice j e d n o m dnevno tokom 4 dana. Prema svedoenju
oevidaca efekat je zapanjujui.

LAMBLIJE
Lamblioza (latinski lambliosis)\z bolest koja nasta
je us led oteenja tankog creva i jetre lamblijama. Infici
ranje oveka lamblijama nije uvek propraeno kliniki
izraenim oboljenjem. U veini sluajeva ti ljudi su
z d r a v i " nosioci. Kod oveka parazitira jedna vrsta Lambliosis
intestinalis.

RASPROSTIRANJE

(IRENJE)

Lamblije se uoavaju kod stanovnika irom sveta.

K o d odraslih ljudi u proeku 10-12%, kod zdrave d e c e -

U granicama od 16 do 3 5 % , a kod eludano-crevnih

oboljenja u 5 6 %
sluajeva.
U crevima oveka lamblije obrazuju ciste, koje ima
ju ovalni oblik duine 1 0 - 1 4 mikrona.
Izvor infekcije kod lamblioze je ovek. Ciste lamblija lue se iz ovekovog organizma zajedno sa ekskrementom.
Rasprostiranju lamblija pogoduju nepovoljni sanitarno-higijenski uslovi. ovek se inficira preko prlja
vih ruku, razliitih hranljivih p r o d u k a t a , p o s e b n o p r o
d u k a t a koji se upotrebljavaju bez t e r m i k e o b r a d e ( p o
vre, j a g o d e i d r u g o ) , preko vode i p r e d m e t a d o m a i n
stva.
Oslobaanje vegetativnih oblika lamblija iz cisti vri
se pri rastvaranju hitinske obloge (ljuture) ciste alkalnim sadrajem iz dvanaestopalanog creva. Alkalna sre
dina povoljno se odraava na ivotnu aktivnost vegeta
tivnih oblika lamblija. Razmnoavajui se u tankom cre
vu lamblije s vremena na vreme prelaze u dvanaestopalano crevo i otuda mogu da prodru u unu kesu. U epitelu creva lamblije se fiksiraju pomou pripijajueg apa
rata (dela) - peristome.
Na fonu optih ili lokalnih procesa, koji smanjuju ot
pornost organizma, lamblije mogu stvarati lokalna upal
na arita, koja pogoduju sekundarnoj infekciji, u stvari
uzrokuju hronini oblik dizenterije.
Toksini produkti raspada lamblija mogu biti uzrok
poremeaja u vidu pogoranja opteg stanja, anemije,
nervnih, psihikih i drugih poremeaja kao i poremeaja
eludane sekrecije.
Lamblije izazivaju poveanu osetljivost organizma
na razliite vrste alergena. To se ispoljava kroz koprivnjau, koni svrab, bolove u zglobovima, a ponekad i
groznicom.

U jetri je mogu upalni proces, hepatitis i ak ciroza.

Promene u unoj kesi karakteristine su za holecistitis
razliitog porekla. Ispod miinog sloja une kese uoa
va se proirenje krvnih sudova, uveanje vezivnog tkiva,
oteenost sluzokoe i miia. U crevima se mogu javiti
arita hemoragine upale i gnojne rane (irevi) u donjim
delovima debelog creva.

SIMPTOMI

LAMBLIOZE

Lamblioza se najee ispoljava oboljenjem creva,

jetre ili istovremeno oboljenjem oba navedena organa.
Oboljenje creva protie u vidu duodenitisa, najee
hroninog, i enterokolitisa. Povremeno, naroito kod dece, uoava se kratkotrajno poveanje temperature. Ja
vljaju se kranje, prelivanje i bolovi u stomaku, koji se
kod enteritisa oseaj u oko pupka i neto iznad pupka. Enterokolitis poprima hronini oblik; javljaju se recidivi,
propraeni prolivima, rede zatvorima, koji m o g u da se
naizmenino smenjuju. esto se javljaju bolovi u podbratku, dispeptiki poremeaji u vidu munine, neprijat
nog ukusa u ustima, goruice i podrigivanja (ponekad sa
zadahom pokvarenih jaja). Kod bolesnika najee se
smanjuje kiselina. Sigmoidni i silazni deo creva (kolodescendens) mogu biti spastiki skraeni ili poveani. Obo
ljenje creva m o e da bude propraeno znatnom optom
iscrpljenou. Pri tome se rendgenoloki mogu odrediti
deformacije glave dvanaestopalanog creva i poremeaj
u radu une kese. Rede se sreu bolovi razliiti po inten
zitetu u desnoj podrebrici.
esto oboljenje jetre kod lamblioze ispoljava se u vi
du holecistitisa, angioholitisa, hepatitisa i njihovih kom
binacija, ak i ciroze jetre. Lambliozni holecistitis ispo-

ljava se kroz bolove ili u vidu jakih greva u jetri, ili tu

pim i stalnim bolovima i grevima, koji se pojaavaju po
sle uzimanja hrane. Ponekad se povraa u ili tenost,
dolazi do luenja pljuvake, proliva, utice i poveanja
temperature.
Lambliozni holecistitis bez sekundarne infekcije,
koji podsea na k a m e n u ui, esto je uzrok operacija.
Poremeaji u srano-vaskularnom sistemu manife
stly u se poveanom iritacijom srane aktivnosti i umeren i m priguenjem sranih tonova. Intoksikacija se m a n i festuje poremeajima nervnog sistema u vidu umora,
razdraljivosti ili apatije, plaljivosti, bolova u glavi i
miiima, ponekad vrtoglavicom, udaranjem srca, sko
kovima temperature, zaostajanjem u razvoju dece, pore
meajem razmene materija i mravljenjem. Pri t o m e se
m o e uoiti podrhtavanje prstiju, hipotonija i poveano
znojenje.

KLASIFIKACIJA LAMBLIOZA
Lamblioze se mogu klasifikovati prema sledeim
kriterij umima:
- podnoljivost

lamblija,

- lamblioza sa preovladavanjem lokalnih poremea

j a : a) crevni oblici - duodenitis, enteritis, enterokolitis;
b) jetreni oblici - angioholitis, holecistitis, hepatitis,
- lamblioza sa preovladavanjem optih simptoma vegetodistonija, gastrodistonija, anemija i
- rasprostranjeni oblici lamblioza u vidu kombinaci
je razliitih oblika (enterokolitisa, holecistohepatitisa,
kombinacije lokalnih nervnih poremeaja, promena u kr
vi itd.).

LEENJE
Navodimo dva recepta za leenje odraslih protiv
lamblija.
50 grama listova od breze oprati, staviti u emajlira
ni lonac, dobro sabiti i odozgo staviti tanjiri teret. Z a
tvoriti poklopcem, umotati u tkaninu i ostaviti da odstoji
preko noi. Ujutro procediti i staviti u friider. Piti po 1/3
ae na 30 minuta pre svakog jela.
U pola litra vode dodati 2 glavice enjaka i ostaviti
da odstoji 5 dana. Piti po 1 supenu kaiku natate i uz to
pomalo uzimati m e d sa j e d n e supene kaike meda. Lee
nje traje mesec dana.

HELMINTI
ASKARIDOZA
Askaridi su dvospolni krupni obli crvi vretenastog
oblika duine 20 50 centimetara i debljine olovke.
Glavno mesto njihovog prebivalita je tanko crevo. i
votni vek askarida je oko godinu dana.
Oboljenje izazvano askaridama naziva se askaridoza. Ono se najee ispoljava uporedo sa eludano-crevnim poremeajima (gubitak apetita, munina,
povraanje, bolovi u stomaku, luenje pljuvake), m n o
tvom oboljenja organa za disanje (od prehlade do upale
plua), psihikih poremeaja (od bez u z r o n e " razdra
ljivosti, vrtoglavice i glavobolje do nervnih greva i ak
epileptinih napada).
Inficiranje jajima askarida vri se kroz usta. U eludano-crevnom traktu oveka iz jaja se stvara larva. Lar
va bui sluzokou creva i prodire u krv. Krvotokom ona

prolazi kroz srce i dospeva u plua. U pluima probija

k i v n e sudove i izlazi na povrinu plunog tkiva gde se i
razvija.
Tkivo plua ima svojstvo samoienja. Pri tome se
uoavaju mikroskopski pokreti prema nosnom drelu. U
predelu nosnog drela ona se ponovo guta i dospeva u eludano-crevni trakt, gde se razvija u odraslu osobu. Pre-

Ne treba gutati sluz i ostale ispljuvke koji se iskaljavajti iz bronhija i nosnog drela. Posle iskaljavanja, usta
isprati odvarom od pelena. Ovu terapiju treba primenjivati posebno ujutro.
Kada larve askarida putuju" iz plua prema n o s n o m
drelu one oteuju pluno tkivo. Otuda dugotrajna hronina oboljenja plua, respiratorna oboljenja i bronhitisi
mogu biti posledica oboljenja organa za disanje od larvi
askarida.
Askaride v o l e " da se probijaju kroz uske otvore, da
prodiru u unu kesu, jetru i da izazivaju teke komplika
cije. U medicini je poznat sluaj izbacivanja askarida sa
perlama, nanizanim na njihovo telo. Ako su one prodrle u
uni m e h u r ili u une kanale, izazivaju gnojni holeci
stitis, uveanje jetre, peritonitis i sepsis. Ako prodru u ka
nale pankreasa, izazivaju akutni pankreatitis.

LEENJE ASKARIDOZA

ma tome, koliko se larvi podigne od plua prema drelu,

toliko askarida dospeva u tanko crevo i poinje parazitsku
aktivnost. Na razvoja askarida od momenta kada ovek
proguta jaje do poluzrele askaride proe 72 76 dana.
Zato to se larve askarida podiu prema nosnom
drelu, one mogu dospeti i u eone sinuse, u upljine lobanje i ui. U medicinskoj praksi mogli su se sresti takvi
sluajevi.

U medicini postoji nekoliko preparata, specijalno

napravljenih i namenjenih protiv askarida. Mi se koristi
mo narodnim sredstvima. U prvom redu to je opta dehelmintizacija prema N. Semjonovoj ili T. Abramskoj.
Odgovara primena trojke" i metod leenja sa konjakom.
Askaride se izbacuju i pri dugotrajnom gladovanju, po
sebno na urinu.

PROFILAKSA
Borba sa askaridozom obuhvata masovnu dehelmentizaciju stanovnitva i zatitu spoljanje sredine od zaga
enja fekalijama. S tim ciljem je potrebno: na seoskom

Izaao je okrugli grumen u ijoj se sredini nalazilo belo

vrsto telo (prenika 2- 3 centimetra), a sa krajeva kao
dlaice (prenik grumena je 5- 6 centimetara, bez dlai
ca). Zatim je izalo jo jedno belo vrsto telo, ali uvrnuto.
Potom belo vrsto telo, a sa krajeva svo u sluzi. Potom je
ispalo pola WC olje pekmeza od knjsija - prozrani uti
kruii". (Koliko organizam moe biti zaputen i napad
nut parazitima! Covek to ne shvata i leci se od nekih dru
gih bolesti. A treba oistiti organizam.)

zemljitu i u manjim gradovima fekalije pomeati sa z e

mljom (kompostirati) pre njihove upotrebe kao gnojiva i
izgraditi WC-e; izvriti pravilnu organizaciju odvoda ot
padnih voda u veim naseljenim mestima i podii nivo
sanitetske kulture stanovnitva. Lina profilaksa - odra
vanje istoe ruku, briljivo pranje povra, jagoda i voa
pre upotrebe kao hrane; prokuvavanje ili filtriranje vode
za pie i pranje voa, povra i posuda, kao i borba sa rauvama.
Prvi primer. Imam 38 godina. Tri godine ne radim
zbog slabog zdravstvenog stanja. Svoju priu poeu od
toga kada sam poela da istim debelo crevo. Na poetku
ienja iz mene je tako izlazilo ... da sam dva dana pla
kala od uasa, koji me je obuzeo zajedno sa strahom, pa
zar je sva ta gadost u meni bila. Posle klistira sa ukuvanim urinom izlazila je sluz - veoma mnogo sluzi. (Pato
gene bakterije, koje su izopaile normalnu mikrojloru.)
Zatim je izalo 7- 8 svetlobraon prozranih klupadi gli
sta, oblika kvadratia i duine 1 0 - 1 5 centimetara. Potom
su izale velike bele gliste veliine 1 0 - 1 5 centimetara.

Drugi primer. Godinu i dva meseca primenjujemo

urinoterapiju. Kakvi kolosalni uspesi. Ja sam 15 godina
ukapavao u nos naftizin, posle dve operacije polipa poja
vili su se hemoroidi, grili su se zglobovi i pojavio se ir
na elucu. Pet puta sam istio jetru.
Koliko je neistoe izalo iz organizma! Iz mene je
izala glista duine 30 centimetara, a iz supruge - dve
m e d u z e duine po 20 centimetara. Izlazilo je veoma
mnogo sluzi. (Izvanredni uspesi su postignuti zato to su
ti ljudi izbaci li parazite iz organizma.) Skupljali smo m o
krau i u svakoj 3-litarskoj boci (flai) bilo je na dnu peska za debljinu dva prsta. Z b o g toga je moja supruga sa
sobom nosila celu apoteku, a posle ienja organizma
nije uzela n i j e d n u tabletu, iako je ienje podnela veo
ma teko".

ENTEROBIOZA
Enterobioza - helmintoza izazvana ostricama. Ot
rice su sivobeli crvi sa istanjenim krajevima. Mujak je
duine 2-5 milimetara, a enka 9-12 milimetara.
Otrice (ostraciti) parazitiraju u donjem delu tankog
creva, lepom crevu i poetnom delu uzlaznog creva (kolonascendens) u debelom crevu. enke helminata, u i-

sloja. Kao rezultat toga nastaju takasti izlivi krvi i erozi

ja na crevima. U medicini su poznati sluajevi kada su se
od otrica javljali apscesi i mikronekroze na trbunoj ma
ramici i sluzokoi materice; u njima su se nalazila jaja,
larve i odrasle enke otrica. Trovanje organizma bole
snika izluevinama otrica izaziva alergiju i dermatozu
sa svrabom. Parazitiranje helminata ponekad m o e stva
rati povoljne uslove za sekundarne bakterijske infekcije;
enke otrica, koje prodiru u enske polne organe unose
tu bakterije iz creva.
Simptomi

j i m raatericama je nagomilana velika koliina (oko 12

000) jaja, sputaju se u pravo crevo (rektum), izlaze kroz
anus, oko njega ostavljaju jaja i ginu. Opti ivotni vek
otrica je 3-4 nedelje.
Izvor zaraze kod enterobioze je oboleli ovek. Jaja,
koja je poloila enka otrica, sazrevaju posle 4- 6 sati i
njima se m o e zaraziti. Jaja zagauju odeu i postelju bo
lesnika, predmete domainstva i slubenih prostorija. U
spoljanjoj sredini jaja rasejavaju i muve. Covek se infi
cira gutanjem zrelih jaja otrica prilikom uzimanja pro
dukata ishrane. Pored toga, jaja mogu dospeti u usta i nos
preko praine. K o d obolelih od enterobioze esto se in
fekcija ponavlja, stoje rezultat zagaivanja jajima prstiju
ruku pri eanju zadnjice oko analnog otvora, gde se ja
vlja svrab koji izazivaju enke otrica pri izlaenju iz
anusa.
Otrice mehaniki povreuju sluzokou creva fiksi
rajui se na njoj usled pripijanja. Ponekad j e d n i m delom
svog tela prodiru u sluzokou; u pojedinim sluajevima
nalazili su ih uzidane u zidove creva skoro do miinog

Kod lakeg oblika enterobioze uvee, kada se bole

snik pri odlasku na spavanje zagreje u postelji, javlja se
blagi svrab oko anusa. Svrab traje 1 3 dana a zatim
spontano nestaje, ali se posle 2- 3 nedelje javlja ponovo.
Takva periodinost pojave svraba uslovljena je smenora
pokoljenja otrica.
Pri postojanju veeg broja otrica u crevima bolesni
ka svrab je stalan i veoma muan. Kada se bolesnik ee
oko anusa na tim mestima se javljaju ogrebotine i nastaju
sekundarne bakterijske infekcije sa pojavom dermatitisa
i pioderrnije, to pogorava bolesnikovo stanje. Kod ne
kih bolesnika se javljaju crevni poremeaji - uestala ka
asta stolica, koja ponekad ima primesu sluzi. Opisani
enterobiozni apendiciti, koji su prouzrokovani kombina
cijom inficiranja ostricama sekundarnom bakterijskom
infekcijom, kod ena su uoeni sa simptomima nadraaja
karlinog dela trbune maramice, nastali kao rezultat
prodiranja helminata u karlinu upljinu.
K o d teeg oblika enterobioze javljaju se glavobolja,
vrtoglavica, nesanica, poveano umno i fiziko umara
nje, ponekad izraeni simptomi psihostenije i neurasteni-

j e . Prodiranje otrica u polne organe kod ena ponekad

prouzrokuje teke vulvovaginitise (oboljenja vagine), simulirajua gonorejna oboljenja, na to treba raunati po
sebno kod devojica, a sa druge strane, pri postojanju gonorejne infekcije kod obolelog enterobioza poprima tei
i uporniji tok. Opisani su enterobiozni endometriti.
Najkarakteristiniji simptom enterobioze je analni
svrab.
Spoljanji simptomi enterobioze, prema kojima se
m o e odrediti oboljenje kod deteta jesu: - mali rast,
- nerazvijenost usnih resica,
- kratki prsti na rukama,
- usko elo,
- m a l o kose i ispadanje kose i
- razliite oi.
Pri odgovarajuem leenju i pridravanju profilaktikih mera dolazi do otklanjanja invazije i potpunog kli
nikog izleenja.
Leenje enterobioze
Kod lakih oblika enterobioze otklanjanje infekcije
ostricama m o e se postii sprovoenjem higijenskih m e
ra, koje spreavaju ponovnu infekciju. Radi toga odrasli
treba da se uvee klistiraju sa 4- 5, a deca sa 13 ae vo
de, s tim da se u svaku au doda po pola kafene kaiice
sode bikarbona. Klistiranjem se iz donjeg dela debelog
creva ispiraju enke otrica, zahvaljujui emu se sprea
va svrab u peri analnom delu tela, eanj e i zagaivanje
tela, odee (donjeg vea) i posteljine bolesnika jajima
helminata. Bolesnik mora da spava u gaicama koje vr
sto naleu uz telo. Njegov donji ve i posteljinu treba
svakoga dana peglati vruom peglom. Posle ienja
prostorije se moraju prebrisati vodom. Kod teih oblika

enterobioze pribegava se medikamentoznom leenju,

odnosno prepisuje se uzimanje lekova kroz usta. K a d a se
ima u vidu lokalizacija otrica, unoenje lekova kroz pra
vo crevo ne daje prave efekte (nije preporuljivo).
Najefikasniji preparati za leenje od otrica su naftaraon, eterini ekstrakt od mukog paporotnika (Dryopteris filix-mas schott.). Prepisuje se da naftamon (alkopar) - befenium hidroksinaftoat uzimaju 3 dana uzastop
ce odrasli i deca starija od 5 godina u dnevnoj dozi od 5
grama, a deca do 5 godina ivota - 2,5 grama. Sva dnev
na doza preparata sipa se u 50 mililitara mlakog eernog
simpa, dobro promea i ispija natate pola sata pre do
ruka. Purgativna sredstva se ne prepisuju ni pre leenja
naftamonom, ni posle toga, a ishrana bolesnika je uobi
ajena. U sluaju potrebe leenje se ponavlja p o s l e 7 - 10
dana.
Ekstrakt mukog paporotnika prepisuje se u z n a t n o
manjim d o z a m a - odraslima 1,5 gram; deci od 1-2 godi
ne - 0,2 grama; od 3-4 godine - 0,3 grama; 5-6 godina 0,5 grama; 7-8 godina - 0,6 grama; 9-10 godina - 0,7
grama; 1112 godina 0,9 grama; 1316 godina 1
gram. Pred poetak leenja uvee se daje slani purgativ.
Sledeeg dana bolesnik uzima natate ekstrakt m u k o g
paporotnika, a sat posle toga slani purgativ; 2 sata posle
uzimanja purgativa bolesniku se daje doruak. A k o se
bolesnik nije potpuno oslobodio od otrica, ceo ciklus le
enja ponavlja se posle 1 0 - 1 2 dana.
N a r o d n a sredstva
Navedeni metod pomae ne samo kod otrica, v e i
solitera, lamblija i drugih glista.
au oienog semena od tikve (bundeve), 2 sveza
umanceta (od domaih jaja), nekoliko malih paria ha-

riiige - pojesti zajedno ujutro natate. Posle toga lei na

desni bok, postaviti ispod sebe termofor ili neku grejalicu
(ugrejan crep itd.) 6 i tako odleati 2 sata. Na svaka 3 mi
nuta pojesti po pare haringe (ukupno 4 pareta). Kura
leenja 5- 6 dana.
Kod otrica - 3 dana.
Za vreme leenja vano je da u prostoriji u kojoj se
lei bude tiina, tj. da voda ne ubori.
Protiv otrica za klistiranje je dobar luk i enjak.
Isitniti 3 renja enjaka i isto toliko, po zapremini, luka.
Sve to preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 4 - 5
minuta, procediti i iscediti kroz gazu. Dobijeni ekstrakt
sipati u 1,5-2 litra tople prokuvane vode (36-39C). Po
mou Esmarhovog loneta rastvor ubrizgati u pravo cre
vo posle prirodnog pranjenja creva ili posle proiavaj u e g klistira. Nekoliko takvih terapija ne samo da uni
tava otrice, ve i d m g e gliste.
Klistiranje enjakom i lukom ima optelekoviti efe
kat. Ono dobro smanjuje intoksikaciju kod gripa, angine,
trovanja hranom i pomae kod disbakterioze i glavobo
lje.
U sluaju porodinog oboljenja ostricama treba isto
vremeno leiti sve lanove porodice.
Profilaksa se vri pridravanjem sanitarno-higijenskih mera u stanu (kui), ustanovama, posebno dejim i u
preduzeima (firmama). Zbog kratkog ivotnog veka
otrica u kolektivima i porodicama njihovo unitavanje
m o e se postii profilaktinim merama uz primenu m e dikamentozne terapije samo kod teih oblika bolesti.
Primer. Sluajno sam dola do Vae knjige o urinoterapiji. Poela sam da primenjujem terapiju ienja.
Komprese (obloge) sa diuretikom (ukuvanim urinom do
7
1/4 prvobitne zapremine) stavljala sam na stomak, trlja-

la sam se mokraom i klistirala. Iz mene je izalo toliko

otrica, da nisam mogla da verujem. (Prvo su izali para
ziti koji su iveli u silaznom delu creva.) Zatim je poela
da izlazi staklasta sluz. Poela sam da primenjujem mikroklistire sa po 150 grama dva puta dnevno. Iz m e n e su
izala 4 polipa, a sluz nije prestajala da izlazi. (Sluz uka
zuje na to da su poeli da izlaze bakterijski paraziti.) V e
mesec i po dana primenjujem mikroklistire sa diureti
kom, a staklasta sluz i dalje izlazi. Posle mikroklistira kr
anje u stomaku se smanjilo, a bilo je veoma j a k o i trajalo
je po tri sata".

TREMATODE

FASCIOLEZE
Fasciolezama se nazivaju helmintoze jetre i une
kese, koje izazivaju fasciole (latinski fasciola)- trematode porodice jetrenih dvousnih (trematode sa dve glave) 8 .
One imaju pljosnato telo duine 2 0 - 3 0 milimetara i iri
ne 8-12 milimetara.
ovek se zarazi pri pijenju vode i ishranom travama
iz stajaih i sporo tekuih vodenih rezervoara u kojima se
nalaze larve fasciola. Kada dospeju u eludano-crevni
trakt larve fasciola se izlegu iz kapsule i prodiru u une
kanale, uni mehur, ponekad u druge organe i tkiva kr
votokom ili kroz trbunu maramicu. U poslednjem slua
ju one prolaze kroz zidove creva u trbunu duplju, kreu
se prema jetri, prodini u njeno tkivo i zatim u une kana
le, gde posle 3-4 meseca dostiu polnu zrelost i poinju
da nose jaja.
7
8

Primedba prevodioca.
Primedba prevodioca.

Za vreme migracije mlade fasciole mehaniki oteu

ju ovekova tkiva. Mehaniko dejstvo ispoljavaju i odrasli
paraziti, koji se kreu po unim kanalima i unoj kesi.
Ponekad helminti potpuno ili delimino zatvaraju otvore
kanala, prekidajui ili usporavajui proticanje ui, ime
se stvaraju uslovi za razvoj sekundarne infekcije.
Produkti razmene materija fasciola izazivaju pove
anu osetljivost ovekovog organizma sa naknadnim
razvojem alergijskih pojava. Pri biopsiji jetre u ranoj fazi
fascioleze m o g u se uoiti mikronekroze i mikroapscesi.
U kasnom periodu bolesti dolazi do proirenja otvora ka
nala, zadebljanja zidova i adenomatoznog razrastanja
epitela unih kanala, a ponekad se javljaju gnojni angioholitis i holecistitis.
Posle inkubacionogperioda-od 1 do 8 nedelja bo
lest poinje sa pobolevanjem, narastajuom slabou,
glavoboljom, gubitkom apetita, ponekad se javlja ko
pri vnjaa i este izmene na onoj beonjai. Neretko se ja
vlja groznica, koja se ispoljava u talasima, a u teim slu
ajevima temperatura tela se podie do 39-40C. Potom

se javljaju bolovi u epigastrijnmu (gornji deo trbuha, iz

n a d eluca) 9 i desnoj podrebrici. Jetra se uveava, postaje
tvrda i bolna. Ponekad do uveanja jetre dolazi brzo,
pred oima", i propraeno je jakim bolovima. Po pre
stanku napada organ se brzo smanjuje. Mogue je i uve
anje slezine.
V r e m e n o m se akutne pojave postepeno stiavaju,
temperatura se smanjuje ili postaje normalna i fascioleza
prelazi u hroninu fazu. U prvi plan izbijaju poremeaji
eluca i bolovi u stomaku u vidu pritiskajuih i otrih
oseaj a (bolova) u epigastrijumu i desnoj podrebrici.
K o d nekih bolesnika bolovi su isti kao grevi pri unoj
litijazi i propraeni su uveanjem une kese i grozni
c o m . U periodu izmeu nastupa bolesti nema bolova ili
su neznatni.
Za ranu fazu bolesti karakteristine su alergijske po
j a v e , za kasnu - holangitis, diskinezija unih kanala i
hronini hepatitis.
Fasciole su pronalaene u oima, ispod koe, u elu
cu, u pankreasu, u crvuljku, vratnoj veni, u jetri i sluzi (isplj nvku).
Raspoznavanje bolesti u ranoj fazi predstavlja veliku
tekou, poto paraziti poinju da nose jaja tek 3-4 mese
ca posle prodiranja u organizam.
Profilaksa fascioleze postie se u prvom redu prokuvavanjem vode iz stajaih i sporo tekuih vodenih rezer
voara. Povre, koje raste na vlanim mestima pre upotre
be treba dobro oprati i preliti kljualom vodom.
FASCIOLOPSIDOZE
Fasciolopsidoza (fasciolopsidosis) je helmintoza sa
primarnim oboljenjem eludano-crevnog trakta. Uz-

Obratite posebnu panju na nove podatke o ulozi tre

matoda u nastanku raka. Istraiva Hilda Klark ustanovi
la je da trematode te vrste, pri svom razvoju u oveko
vom organizmu, lue prirodne otpatke ivotne aktivno
sti. Jedan od tih otpadaka provocira progresivno deljenje
elija raka. Kod veine obolelih od raka Hilda Klark je
otkrila parazit Fasciolopsis buski. Posle unitavanja pa
razita i odstranjivanja iz organizma obolelih ljudi nesta
j a o je rak i druge neizleive" bolesti. Posle 5 dana lee
nja, prema svedoenju Hilde Klark, zaustavlja se rast e
lija raka, poelo je obnavljanje jetre obolele od ciroze,
poboljanje krvotok naruen sklerozom itd.
Leenje. Primena opte dehelmintizacije prema m e todima N. A. Semjonove ili T. Z. Abramovske. Moe se
leiti pelenom, trojkom" i kerozinom.
r o n i k j e trematoda Fasciolopsis buski. Parazit je crvenkastonarandast, u obliku lista duine 15-50 milimetara i
irine 8,5-20 milimetara.
Paraziti se lokalizuju u tankom crevu, a ponekad pro
diru u eludac, jetru i pankreas.
Izvor infekcije su zaraeni ovek, svinja ili pas. Do
infekcije dolazi ako se u ishrani upotrebljavaju vodeni
orah i p o d v o d n o stablo nekih vodenih biljaka u sveem
stanju, na ijim se povrinama nalaze larve fasciolopsisa
iz beskimenjaka (mekuaca). U teim sluajevima ja
vljaju se bolovi u stomaku i prolivi koji se, s vremena na
vreme smenjuju sa normalnom stolicom ili zatvorima.
Kasnije se javljaju slabost, vrtoglavica, pospanost, otoci
na nogama, kod mukaraca - na monjama, dolazi do
razvoja optih otoka i nedostatka belanevina. Bolesnici
m o g u da umru usled iscrpljenosti i narastajuih srauo-vaskulamih mana. Pri lakem toku bolesti javljaju se
samo bolovi u stomaku i povremeno prolivi.

VANI ZAKLJUCI O UZROCIMA

N E O B J A N J I V I H " OBOLJENJA
ovekov organizam ima zadivljujuu sposobnost da
se stalno regenerie i obnavlja. Ta osobina liava svaku
bolest njenog temelja. Ali, u stvarnosti, kada se bolest ja
vi, neto ometa ivotnu silu organizma da uniti patoge
no arite i obnovi obolelo tkivo. U veini sluajevo to
neto su paraziti.
Ilustracije radi, navodimo sledei primer. Bila je di
vlja stepa. Nju su uzorali i zasejali. Dobilo se kultivisano
polje. Da polje ne bi zaraslo i ponovo se pretvorilo u di
vlju stepu ovek mora da ulae stalne napore, tj. da radi.
Analogno tome, paraziti u ovekovom organizmu stvara
ju svoje polje ivota" i stalno ga odravaju, to izaziva
proces j e d n o g ili drugog oblika oboljenja. Poto paraziti
ive u svim tkivima ovejeg organizma i lako se kreu u

njemu, oni mogu da izazovu trajna oboljenja u bilo k o m

organu.
Iz navedenog postaju jasni mnogi uzroci neobja
njivih " oboljenja.
Toksoplazme izazivaju mnoge anomalije, uroena
oboljenja kod dece, kao i zaostajanje u umnom razvoju.
Trihomonade izazivaju oboljenja mokranopolnog
sistema, creva, usta, krvi, krvnih i limfnih sudova i raka.
Hlamidije izazivaju neplodnost, poremeaj proba
ve hrane, raznovrsna oboljenja pankreasa (izmeu osta
log i dijabetes), jetre i infarkt.
Gljivice veliki broj oboljenja, nastanak i razvoj
onkologije.
Lamblije napadaju jetru i izazivaju veliki broj obo
ljenja jetre.
Askaride izazivaju pluna, una i crevna oboljenja.
Otrice - veliki broj crevnih oboljenja.
Fascioleza izaziva alergiju, diskineziju unih ka
nala i hronini hepatitis. Fasciolopsidoza uestvuje u
stvaranju i razvoju raznovrsnih onkolokih oboljenja.
Neto slino rade i ostali paraziti koji ive u ovekovom
organizmu.
Sada se m o e u celini sagledati slika veine ovekovih oboljenja, izdvojiti stadij um razvoja patogenog p r o
cesa, a ako se to poznaje moe se aktivno umeati u tok i
razvoj rasprostranjenih oboljenja.

STAD1JUMI R A Z V O J A O B O L J E N J A I Z A Z V A N I H
PARAZITIMA U OVEKOVOM ORGANIZMU
Prvi stadijum. Nekultura i neznanje. Upravo taj stadijum stvara sve predispozicije za voenje takvog naina
ivota, koji maksimalnom brzinom slabi zatitne sile or-

ganizma, stvara u organizmu ubrite razliitih ekotoksina i neistoa.

Drugi stadijum. Prodiranje parazita u oslabljeni i za
gaeni organizam. Skriveni (latentni) period.
Trei stadijum. U osnovi bilo kojeg oboljenja je upa
la. Ako se iskljui hemijsko i mehaniko oteenje orga
nizma, na prvo mesto dolazi parazitsko oboljenje, koje i
izaziva upalu (akutni period).
Ceh'rti stadijum. Ukljuivanje zatitnih sila organi
z m a . Gubitak ivotne energije na zaustavljanje upale.
Poto paraziti nikuda ne odlaze, ve se obnavljaju poronim nainom ivota svog domaina, bolest prelazi u
hronini oblik. im se narui balans u organizmu nastaju
komplikacije. U ovom stadijum u se bre ili sporije iscr
pljuje ovekova ivotna snaga, to uzrokuje prevremeno
starenje i skrauje ivot, zasiujui ga hroninim obolje
njima.
Otuda se profilaktine mere ienja organizma od
neistoa i parazita na raznim nivoima moraju sprovoditi
redovno tokom itavog ivota.
Prema podacima Goskomstata (Dravnog komite
ta za statistiku) 1 0 Rusije (podaci od 1993 do 1997), samo
u Rusiji od infarkta svakodnevno umre oko 700 000 lju
di, a od raka - 250 000. Svake godine raznovrsni paraziti
ubiraju etvu" od oko milion ljudi! Ako ne elite da dospete u taj broj istite se, istite se zajedno sa svojim uku
anima.

F A K T O R I KOJI D E J S T V U J U NA
PARAZITE
Povoljni ili nepovoljni uslovi za ivot parazita u ovekovom organizmu u celini i uopte odreuju se imuni
tetom. Ako je dovoljno jak, ak i u zaraenoj okolini on
ima dovoljno snage i sredstava da uspeno unitava para
zite koji su dospeli u organizam, ne dajui im ni najma
nju mogunost da se negde zakae u njemu. Ako je imu
nitet slab, svaka infekcija i paraziti e se zalepiti za ta
kvog oveka. Ako se paljivo analizira protivparazitno
leenje, moe se uoiti d a j e ono u celini, svim svojim
dejstvima, zasnovano na imunitetu. Razmotrimo, kakva
mogu biti ta dejstva. U emu je njihova protivparazitna
efikasnost?
Za parazite koji ive u organizmu - endoparazite spoljanja sredina je pre svega organizam domaina, i
upravo taj njegov organ ili tkivo u kome oni ive.
Najvei deo organizma, sa kojim se dodiruje" sa pa
razitima, jesu tene sredine: krv, lirafa, meuelijska i
unutarelijska tenost, ehidano-crevni sokovi, u,
mokraa i neki sekreti lezda.
Ispostavlja se, da se organizam ve na nivou tenosti
zasiuje parazitima. To se, u prvom redu, izraava u po
sebnoj strukturi i svojstvima vode. Posebna struktura i
svojstva vode formiraju se iz energetskih osobina ovejeg organizma i odreene tenokristalne reetke.
Spoljanje ispoljavanje energetskih osobina oveka
je miris njegovog tela. Kod svetih, duhovno prosveenih,
odnosno zdravih ljudi, koji su se oistili i pravilno se hra
ne (sa preovladavanjem biljne hrane u ishrani) miris tela
m o e da ima veoma prefinjenu aromu, koja podsea na
miris tamjana ili jednostavno prijatno mirie. To se o d n o -

si i na miris luevina: znoj takvih ljudi ima miris sveine;

ekskrement mirie na slatko; mokraa ima svojevrsnu
prijatnu aromu.
Ljudi su odavno uoili vezu izmeu energije tela,
mirisa i zdravlja. Oni su poeli svesno da primenjuju jed
ne ili druge mirise (od biljnog, ivotinjskog i mineralnog
materijala) da bi poveali energiju tela i nivo zdravlja.
Reju, ono to im je nedostajalo za zdravlje u organizmu,
poeli su da uzimaju iz biljnih sirovina. Tako se pojavilo
leenje travama, leenje medom i aromaterapija.
Na pitanje: Kakve je biljke najbolje koristiti protiv
parazita nije jednostavno odgovoriti. Potrebne su nam ne
samo protivparazitne trave nego i gorki tonici i protivupalne trave, trave koje stimuliu i pomau probavu, kao i
hranljive trave, koje poboljavaju razmenu materija i ne
ke druge trave. Toliko vrsta trava podrazumeva znanje o
njima j e r su protivparazitne trave otrovne i mogu itekako
negativno da utiu na organizam. Gorki tonici i protivupalne trave potrebne su za bolje ienje organizma od
neistoa, unutranje prljavtine i toksina. Stimuliue
trave i trave koje podstiu probavu potrebne su za jaanje
imuniteta i poboljanje probavnih sposobnosti. Jer lja
ka, sluz i zastoj su najpovoljniji uslovi za parazite, a stvo
rili su se usled nepotpune probave hrane i atonije creva.
Hranljive trave su potrebne ne samo da bi se ojaao imu
nitet, ve i da bi se otklonile posledice primene protivparazitnih trava, podstaklo obnavljanje tkiva, organa i
funkcija, oteenih parazitima. Trave koje poboljavaju
r a z m e n u materija potrebne su, da bi se bre oistili krv i
limfa od ljake i mikroparazita, da se unite tumori i jetra
oisti od toksina. Samo takvim pristupom moe se posti
i stabilan i bezopasan efekat primene protivparazitnih
trava i sredstava. Tim pre to protivparazitno leenje profilaktiki treba primenjivati tokom celog ivota.

B I L J K E P R O T I V PARAZITA I G L I S T A
Protivparazitno dejstvo imaju uglavnom ljute i
gorke trave. Ljute trave podiu unutranju tempera
turu organizma i sue ga. Zato paljivo treba da ih
primenjuju ljudi sa izraenom konstitucijom ui.
Treba izbegavati prepobuivanje ivotnog principa
ui. G o r k e trave, obrnuto, hlade organizam, p o m a l o
ga sue i zbog toga ih moraju paljivo primenjivati
ljudi sa izraenom konstitucijom vetra. Usled njihove
n e u m e r e n e primene m o g u e je prepobuivanje ivot
nog principa vetra.
Cesto protivparazitna svojstva biljaka imaju poseb
nu snagu (na primer, seme tikve, bundeve).
U tipine protivparazitne biljke spadaju: karanfil
(Dianthus), nar (mogranj), crvena paprika (aleva papri
ka), nana movarna (Mentha), gorki pelen (Artemisia ab
sinthium), seme od pelena, sedef (Ruta graveolens), se
me tikve (bundeve), majina duica (Thymus serpyllum,
T, vulgaris) i enjak.

GORKI TONICI
Gorak ukus ima razarajue i smanjujue dejstvo na
tkivo organizma. On pomae da se izbace toksini i podstie ienje tkiva, guei ili usporavajui istovremeno
vei deo funkcija organizma.
Gorak ukus slui za smanjenje toksina i odstranjiva
nje svega stoje suvino u organizmu. Z a t o se gorke trave
esto koriste za ienje organizma, smirivanje i smanji
vanje temperature.
Gorki tonici ne samo da gue (blokiraju) j e d n u ili
drugu upalu, ve odstranjuju patogeni faktor koji je iza-

zvao upalu ili infekciju. Oni unitavaju parazite, sluz i

toksine koji su prodrli u tkivo i izazvali upalu. Zato su oni
efikasni kod svake upale, izazvane nagomilavanjem slu
zi, ljake i mikroparazita (na primer, kod artritisa).
Obarajui temperaturu i smanjujui stvaranje produ
kata oksidacije i intoksikacije, oni hlade i oslobaaju krv
od toksina.
Oni, takoe, reguliu funkciju jetre, smanjuju stvara
nje ui i kiseline u organizmu. Zahvaljujui takvim
svojstvima oni su efikasni kod veine oboljenja jetre. Na
primer, kod hepatitisa i utice, posebno u p o e t n o m i
akutnom stadij umu.
Gorki tonici smanjuju koliinu sala u organizmu i re
guliu metabolizam ugljenih hidrata. Zahvaljujui tome
oni reguliu i funkciju slezine (podstiu ienje krvi) i
mogu biti korisni kod dijabetesa.
Velika razorna snaga tih trava daje im antibakterijska, protivvirusna svojstva i svojstva za izbacivanje gli
sta. Ali njih treba upotrebljavati samo do momenta uni
tavanja patogenih faktora, j e r posle toga njihova razorna
snaga bie usmerena na tkiva tela.
Opisana svojstva, uporedo sa dejstvom koje imaju za
ienje krvi, daju im protivtumorska svojstva. Oni m o
gu podsticati smanjivanje kako dobroudnih (benignih)
tako i zloudnih (malignih) tumora.
U tipine gorke tonike i trave protiv groznice spada
j u : aloja, imirika (Berberis vulgaris), lincura (Gentiana
lutea, G. pneumonanthe), topola (Populus nigra, P. treraula), kini novo drvo.
Vano upozorenje. Gorke trave stimuliu probavu
hrane, ali samo kada se uzimaju u manjim koliinama i
uglavnom kod ljudi koji pate od groznice i temperature.
One se retko preporuuju hroninim i n e m o n i m bole
snicima. U veim dozama gorke trave koe probavu hra-

ne, usporavaju asimilaciju, naruavaju peristaltiku creva,

isuuju tkiva i ivotne sokove, a mogu izazvati napreza
nje miia ili ak miine spazme.

BILJKE K O J E S T I M U L I U P R O B A V U
Stimuliue biljke ispoljavaju j a k o zagrevajue dej
stvo i imaju ljut ukus. Njihovo dejstvo je usmereno na
poveanje telesne temperature, na rasejavanje unutra
nje hladnoe, na podsticanje razmene materija i cirku
laciju.
One poveavaju probavnu vatru i imaju najjae dej
stvo pri otklanjanju sluzi i nagomilanih toksina. Zagrevaju eludac i kiv, poveavaju apetit i izotravaju ulne or
gane. esto imaju antibakterijska i antiparazitna svojstva
i jaaju imunoloki sistem. Podstiu asimilaciju hrane i
samim tim poveanje telesne teine. One su odline u
kombinaciji sa tonizujuim, hranljivim travama i sa dru
gom hranom.
Unitavajui toksine, one podstiu slabljenje upale a
to znai da se mogu kombinovati sa gorkim tonizujuim i
protivgrozniavim travama.
Biljke koje stimuliu probavu efikasne su u onim
sluajevima gde je potrebno poboljati probavu (da se od
hrane ne bi stvarala ljaka), razbiti hladnou, osloboditi
se od toksina i oistiti jezik od naslaga, obnoviti razmenu
materija ili krvotoka.
Tipini zaini koji stimuliu i podstiu probavu su:
karanfili, gorica (senf), dnmbir
(suvi), cimet, aleva
paprika, luk, enjak, ren i biber.
Upozorenje. Ovi zaini su kontraindikativni kod sta
nja propraenih dehidracijom ili deficitom tenosti u or
ganizmu, kao i kod upalnih stanja sluzokoa.

NAINI PRIPREMANJA I UPOTREBE PROTIVP A R A Z I T N I H BILJAKA

Iz sveih trava moe se dobiti: sok, odvar (aj), vru
ili hladan ekstrakt. Sok ima najjae dejstvo, a hladan eks
trakt - najslabije. Od osuenih trava moe se pripremiti
odvar (aj), ekstrakt i praak.
Svezi sok od trave dobija se na sledei nain: biljka
se kida, dobro isitni a tenost iscedi kroz tkaninu. Za tu
na menu moe se upotrebiti i sokovnik.
Slabiji preparat priprema se iz suvih trava: uzima se
isitnjena suva trava ili praak od nje, dodaje se dva puta
vie vode od teine uzete trave, ostavlja se da odstoji 24
asa i ocedi. Dobijena tenost slui kao zamena za sok.
Odvar. Metod pripremanja trava u vidu odvara vie
odgovara korenju, stablu, kori i plodovima, posebno u
suvom stanju, poto izdvajanje lekovitih materija iz vr
ih i suvih delova biljke zahteva mnogo vremena za pri
premanje.
Opte pravilo za pripremanje odvara j e : na 1 d e o su
vih trava uzima se 16 delova vode, tj. na 250 mililitara
v o d e o k o 15 grama trava. O d v a r se kuva na tihoj vatri
dok voda ne ispari do 1/4 prvobitne zapremine (od 4 dela prvobitne zapremine odvara ostaje 1 deo). P o s l e toga
odvar je gotov za upotrebu (poeljno je procediti ga).
Proces ukuvavanja traje nekoliko sati, ali se kao rezultat
toga dobijaju odvari koji su koncentrovani i imaju j a k u
mo.
Odvar manje jaine, ije pripremanje zahteva manje
vremena, priprema se do isparavanja polovine vode, a za
slab odvar treba j o manje vremena - dok ne ostane 3/4
vode.
Pri takvom nainu pripremanja odvara trave se kuvaju samo jednom, posle ega se bacaju.

Prilikom pripremanja odvara, u kojima se kombinuju grubi delovi biljke (korenje, kora i slino) sa nenim
cvetovima, liem i slino, nene delove biljaka treba do
davati kasnije. Na primer, staviti korenje i uknvati odvar
do 1/2 prvobitnog obima. Zatim staviti u odvar cvetove,
lie i produiti ukuvavanje do 1/4.
Ekstrakti. Ekstrakti mogu biti vrui i hladni. Metod
pripremanja hladnog ekstrakta odgovara nenim delovima biljaka (lie i cvetove) i sonim biljkama. On je pre
poruljiv pri upotrebi aromatinih i nenih trava, poseb
no onih koje imaju rashlaujue ili osveavajue dejstvo
(na primer, nana, jasmin), i za veinu zaina, poto pri
kuvanju isparavaju i unitavaju se eterska ulja, a to znai
da se gubi njihova m o .
Kod ekstrakta odnos trava i vode iznosi 1 : 8. Na pri
mer, 30 grama trava na 250 mililitara vode.
Za dobijanje hladnog ekstrakta trave treba ostaviti da
odstoje u hladnoj vodi od 1 do 12 sati.
Hladni ekstrakti se pripremaju od dobro isitnjenih bi
ljaka (ako su svee) ili od prakova (ako su suve).
Hladni ekstrakti se koriste za hlaenje tela pri visokoj
temperaturi, kod kriza i za normalizaciju funkcije jetre.
Radi dobijanja vrueg ekstrakta trave se potapaju u
kljualu vodi i ostavljaju da odstoje od 30 minuta do 12
sati. Posle toga ekstrakt se procedi i pije. Sto ekstrakt du
e odstoji tim je jai (koncentrovaniji) 1 1 .
Praak. S obzirom na to da veina protivparazitnih
trava ima gorak i ljut ukus, najbolje je primenjivati ih u
vidu praka. Ali da bi se praak to bolje asimilovao,
obino ga pretvaraju u pilule. Zato se praak pakuje u rastvorljivu kapsulu i tako guta. Umesto kapsule m o e se
uzeti sredina od hleba.
11 Primedba prevodioca.
112

Osuene trave se obino sitne u razliitim mlinovima

i mlinovima za kafu do veoma sitnog stanja. Ne preporu
uje se sitniti ih u praak. Neka to bude mali deo, koji,
bubrei u eludano-crevnom soku polako isputa svoje
fitoncide.
Praak od trava treba pripremati neposredno pre upo
trebe. To se ne srne raditi ranije jer fitoncidi iz isitnjenih
trava isparavaju mnogo bre, nego iz nemlevenih.
Protivparazitne trave u praku smatraju se efikasni
j i m sredstvom od odvara i ekstrakta. Odvari i ekstrakti se
brzo asimiluju u krvi na nivou eluca i poetka tankog
creva. Oni ne mogu dospeti" do parazita koji ive u do
njim delovima probavnog trakta. Prakovi deluju obrnu
to, tj. ne samo da prolaze kroz itav probavni trakt, ve
imaju i sposobnost da se nagomilavaju u usamljenim
uglovima" i pregibima creva. Upravo u tim uglovima i na
pregibima nagomilavaju se ljaka, toksini, ekskrementno
kamenje, izmeu kojih crevni paraziti slobodno ive.
Uzimanje prakova liava ih tih sklonita.
Ulje. Lekovita ulja dobijaju se pripremanjem trava u
razliitim biljnim uljima. Obino se koristi suncokretovo
ili maslinovo ulje. Ulja uglavnom dejstvuju na kou, krv,
plua i debelo crevo.
Osnovni metod pripremanja lekovitih ulja je sledei.
Jedan deo trava kuvati na slaboj vatri sa 4 dela ulja i 16
delova vode 4-8 sati, dok sva voda ne ispari. Kriterijum
za prepoznavanje kad je ulje gotovo jeste test - kap vode,
koja je pala u ulje i poela da podrhtava.
Drugi nain pripremanja ulja sastoji se u tome, to se
priprema odvar od samih trava. Zatim se uzima odvar i
ulje u jednakim delovima, pomea i kuva sve dok ne is
pari sav odvar.
Aromatine trave (jasmin, nana i druge) koje su osetljive na zagrevanje mogu se kao svee ili u vidu praka

odmah dodavati u ulje (1 deo trava na 4 dela ulja). Smea

se potom ostavlja da odstoji 24-48 sati, posle ega se
m o e procediti i koristiti.
Aromatini zaini, koji su manje osetljivi na zagrevanje, kao to su aleva paprika, karanfdi ili gorica
(senf), mogu se dodavati direktno u ulje i kuvati na slaboj
vatri nekoliko sati.
Svezi sokovi, na primer od belog luka, mogu se do
davati u jednaku koliinu ulja i kuvati dok ne ispari sva
voda. Posebnu panju treba obratiti na to da se ne prekuvaju.
Posuda za upotrebu. Biljke se dobro kombinuju u
glinenoj posudi, s obzirom na to da rastu na zemlji.
Ukoliko n e m a t e takvu posudu najbolje je uzeti emajli
ranu posudu. Radi dobavljanja dopunskih antibakterijskih svojstava odvaru, ekstraktu ili soku m o e se kori
stiti metalna posuda. Na primer, b a k a m a posuda ima
baktericidna svojstva i sui organizam. Mesing ili sre
bro podstiu hlaenje organizma. Srebro, d o p u n s k i ,
ima antimikrobna svojstva, koja se m o g u iskoristiti pri
infekciji u jetri. Lica koja su iscrpljena, sa oslabljenom
produkcijom krvi, m o g u upotrebljavati gvoe. Kada je
re o aluminijumskim posudama, one uopte nisu po
godne za pripremanje hrane.
Smatra se, d a j e kvalitet odvara ili ekstrakta bolji ako
se priprema na plamenu. Elektrino zagrevanje kvari
unutranju strukturu aktivnih materija odvara i ekstrakta.
Plamen od drveta bolji je od plamena gasa.
Putevi unoenja protivparazitnih sredstava. P r o tivparazitna sredstva mogu se unositi u organizam p o m o
u pia, klistira, kroz kou i organe za disanje.
Vei broj protivparazitnih preparata uzima se kroz
usta.
Efikasnost protivparazitnog leenja eludano-crevnog trakta moe se poveati ako se savlada

12

Gest koljke" (ank Prakalana) . Uzimanje protivpa

razitnih odvara u maloj koncentraciji, ali sa obiljem zaso
ljene vode unitavae i odmah izbacivati ubijene i osla
bljene parazite iz organizma.
Nezamenjiva je, takoe, terapija klistiranja protivparazitnim sredstvima, poto se voda odlino upija u debe
lom crevu, gde ivi veliki broj parazita. Ima razliitih kli
stira. Na primer, za otklanjanje zastojnih pojava i ie
nje debelog creva od ekskrementnog kamenja, sluzi i pa
razita primenjuju se klisuri sa ljutim travama (enja
k o m , lukom i dr.). Ulja i trave koje vlae koriste se za
smekavanje" debelog creva i celog organizma, da bi se
bolje izbacivala ljaka, a takoe ima hranljivo dejstvo.
Slatke, opore i gorke trave dobro je primenjivati kod
upalnih stanja i stvaranja gnojnih rana (ireva) na debe
lom crevu. Diuretine trave, koje se primenjuju u vidu
klistira, bie ispoljavaju svoje dejstvo, zahvaljujui blizi
ni bubrega i creva.
Neke isparljive materije lako prodiru kroz pore na
koi u organizam i podstiu izbacivanje parazita. Na pri
mer, ako se u kadu sa vodom doda nekoliko kapi anisa
(Anisum vulgare gaertn.).
V r e m e uzimanja protivparazitnih preparata.
Trave, koje se uzimaju pre jela (na sat - pola sata) ispo
ljavaju svoje dejstvo na debelo crevo i donji deo tela, to
podstie funkcije luenja. Odavde proistie pravilo: protivparazitne, purgativne, diuretine i trave koje podstiu
menstruaciju, kao i trave koje deluju na debelo crevo, bu
brege ili po Inu sferu, treba uzimati pre jela.
Trave koje se uzimaju zajedno sa hranom deluju na
eludac i tanko crevo i podstiu probavu. Otuda pravilo:
protivparazitne trave, koje ispoljavaju uticaj na probavu,
12 Detaljnije o tome u knjizi ienje organizma istog autora
- biblioteka Lekovite sile.

eludac, slezinu, jetru ili tanko crevo, treba uzimati za

vreme jela.
Trave koje se uzimaju posle jela ispoljavaju svoje
dejstvo na gornji deo tela (plua, grlo, glavu). O t u d a
pravilo: trave, koje ispoljavaju dejstvo na gornji d e o te
la - protivparazitne, za iskaljavanje, za jaanje nerava,
koje deluju na plua, srce i m o z a k - treba uzimati posle
jela.
Z b o g toga to crevni paraziti ispoljavaju najveu ak
tivnost nou - sredstva protiv glista - trave je veoma e f i
kasno uzimati od 24 do 3 sata nou.
Manji obroci protivparazitnih trava mogu se uzimati
pri svakom jelu.
Za vreme leenja usne duplje od parazita suve trave
(na primer, pelen) se malo savau, smekaju pljuvakom
i ostavljaju uz obraz. Time se postie ne samo stalno dej
stvo na parazite, koji ive u usnoj duplji, u zubnim depo
vima, krajnicima i drelu, ve i na itavu glavu.

V A N A INFORMACIJA O PROTIVPARAZITNIM BILJKAMA

K A R A N F I L I (semenski karanfil za kulinarstvo)
Indikacije: protiv parazita, prehlade, kalja, astme,
slabe probave, zubobolje, povraanja, laringitisa, faringitisa, smanjenja arterijskog pritiska i impotencije.
Kontraindikacije: upalna stanja i hipertonija.
Preparati: ekstrakt (ne kuvati da kljua), praak ili
nesamleveno s e m e (od 250 do 500 miligrama).
Karanfili efikasno deluje na parazite i njihova jaja.
On stimulie plua i eludac. Rasejava hladnou i dezin-

fekuje limfni sistem. Etersko ulje od karanfilia slui k a o

j a k o sredstvo za otklanjanje bolova.

NAR

(MOGRANJ)

Deo biljke koji se koristi: plod, kora ploda, kora k o rena.

Indikacije: gliste (okrugle i male, a posebno traka
ste), bolovi u grlu, gnojne rane (irevi), kolitis, proliv, dizenterija, ispadanje pravog creva ili vagine, belo pranje,
konjunktivitis, anemija, hronini bronhitis i tuberkuloza.
Preparati: odvar, praak (od 250 do 500 miligrama),
sve sok.
CRVENA PAPRIKA
Preparati: ekstrakt i praak (u malim dozama, od
100 do 500 miligrama).
Paprika je jak stimulator ne samo za probavni sistem
n e g o i za sistem krvotoka. Ona efikasno odstranjuje unu
tranju i spoljanju hladnou. Korisna je kod slabosti sr
ca. Posebno je efikasna za spaljivanje toksina u debelom
crevu i odstranjivanje parazita iz njega. Svojstva paprike
i bibera su slina, ali paprika deluje j a e pri kratkoronoj
a slabije pri dugoronoj upotrebi.

P E L E N (Artemisia absinthium)
Opis. Viegodinja travnata biljka koja dostie visi
nu do 11,5 metar. Obino ima nekoliko stabala, koja
stoje pravo i na vrhu se razgranavaju. Lie je krupno,
duine 3-15 centimetara, irine 2-12 centimetara, zeleno

sa srebrnastim ivicama sa donje strane. Cvetovi su veo

ma sitni, roze ili crvenkasti, grupisani u koarice u obliku
jajeta. Plodovi su sitno seme bez uperka.
Pelen je iroko rasprostranjen, raste po pustarama,
zasejanim njivama, u m e a m a , na poljima i faktiki je
korov. Cveta u julu - avgustu.
Pelen je najgora biljka na svetu, njena gorina se
osea ak i kada se razblai 10 000 puta. Nekada su pobednicima na Olimpijskim igrama kao nagradu davali da
piju napitak sa pelenom. Rimljani su upotrebljavali eks
trakt od pelena kao sredstvo za jaanje eluca. U Kini su
ak smatrali, ako se u sandalama nosi svee lie pelena,
da obnavlja apetit. Mornarima i ostalim putnicima na
brodovima pelen pomae da izbegnu morsku bolest. Kod
uzbuenosti dobro je pomirisati sveanj pelena ili ga sta
viti ispod jastuka - bre ete zaspati.
Kao lekovita sirovina upotrebljavaju se dobro razvi
j e n e , ali ne precvetale, cvetne koarice i trava, kao i kore
nje iskopano ujesen. Korenje se ne pere ve se sui onako
kako je izvaeno iz zemlje, a kada se osui oisti se et
kom.
Sok od pelena je gorak. Cedi se u avgustu iz zelenog
dela biljke (uoi cvetanja). Regulie rad eluca, poveanu
ili smanjenu kiselinu. Otklanjanaduvenost stomaka i kataralne pojave u elucu. Uzima se po 1 supena kaika soka i
meda 3 puta dnevno pre jela. Osim toga sve sok od pelena
pomae zaustavljanje spoljanjih krvarenja. Primenjuje se
u vidu poveza, natopljenih u pelenovom soku.
Bioterapeut A. I. Afanasjeva preporuuje da se po
m o u pelena vri totalno ienje organizma od jednoe
lijskih
mikroorganizama
(protozoa): jednoelijskih
biara, hemolitike stafilokoke, proteusa, majih lamblija,
trihomonada itd., koji naruavaju razmenu materija u or
ganizmu, dovode do upale tankog creva, raznih oboljenja

jetre i unih kanala, konih oboljenja (diateze, alergija,

koprivnjae, ekcema, psorijaze itd.), raznovrsnih prehladnih oboljenja sa luenjem sluzi. Praksa pokazuje, da
je organizam veine ljudi zaraen tom trulenom infekci
j o m zbog nepravilne ishrane i naina ivota. Zato je re
dovno uzimanje odvara, sirupa od pelena i ispiranje njim
veoma efikasna terapija, koju treba redovno primenjivati. A sam gorki ukus stimulie nau ivotnu aktivnost i
daje odlian tonus.
Protiv glista. Za oslobaanje od otrica treba se klistirati ekstraktom pelena (posle ienja creva) u kombi
naciji sa belim lukom (u ai ekstrakta skuvati glavicu
belog luka).
U medicinskoj praksi primenjuju se i osueni cvetovi
semenskog pelena kao sredstvo protiv glista (askarida,
otrica) pod nazivom seme pelena". Osuene cvetne ko
arice se rastrljaju u avanu i to se daje bolesniku, posle
odgovarajue pripreme bolesnika, u smei sa eerom,
slatkim, m e d o m ili sirupom po 5 grama semena p e l e n a "
(za odrasle) 3 puta dnevno na 1,5-2 sata pre jela tokom 2
dana; posle poslednjeg uzimanja uvee se bolesniku daje
purgativ.
Semenski pelen se drao u veniima na seoskim k o
libama, njega su drali ispod asura, da bi se smirivalestenice i buve.
Bradavice se mogu skinuti ako se svakoga dana nata
paju jakim ekstraktom pelena ili njegovim sokom.
Kontraindikacije. Otrovna biljka. Primena pelena
kod trudnoe je kontraindikativna. Ne srne se primenjivati kod gnojnih oboljenja (ireva). Pelen se ne srne zlou
potrebljavati, naroito kod malokrvnosti. Dugotrajna,
prekomerna upotreba pelena, ak i u malim dozama, m o
e prouzrokovati greve i konvulzije, halucinacije, ak i
simptome ludila.

B E L I L U K (Allium sativum)
Dejstvo: stimulie, izbacuje gasove, pomae iska
ljavanje, poboljava razmenu materija, otklanja spaz a m , dezinfikuje, odstranjuje gliste i podmlauje.
Indikacije: parazitske infekcije, prehlade, kaalj, ast
ma, srana oboljenja, hipertonija, poveanje holesterola,
ateroskleroza, lupanje srca, kona oboljenja, reumati
z a m , hemoroidi, otoci (tumori), impotencija i histerija.
Preparat: ekstrakt (ne prokuvavati), praak (od 100
do 500 miligrama), sok i lekovito ulje.
Beli luk ima jaka podmlaujua svojstva. To je j a k o
sredstvo za detoksikaciju. Cisti krv i limfu od toksina i
kolonija mikroparazita. Podstie izbacivanje parazita iz
eludano-crevnog trakta. Pri primeni u viduklistira ubi
ja parazite u debelom crevu.

ISHRANA
Ishrana oveka ima veliki uticaj na stanje unutranje
sredine organizma, creva, raznih upljina i koe. Narav
no, ona utie i na parazite. Obilna, neredovna, meovita i
slatka hrana je idealna sredina za razmnoavanje parazita
svih vrsta - od virusa do glista. Bez rada na svojoj ishrani
nemogue je osloboditi se od parazita.
U prvom redu sa obilne ishrane treba prei na ishranu
koja je dovoljna za organizam. Drugo - treba regulisati is
hranu. Treba se hraniti 2-3 puta dnevno, bez meuobroka.
Tree treba podsticati normalan probavni proces. Radi
toga tenost treba piti pre jela. Zatim se moe pojesti sveza
salata ili bareno povre. Posle povra ili jelo sa belanevinama ili sa ugljenim hidratima. Sline izmene u ishrani
olakae proces probave hrane i nee se stvarati neistoe.

I na kraju - hranu treba zasititi bioloki aktivnim i drugim

materijama, neophodnim za zdravlje.
Poto razmatramo ishranu koja treba da podstie iz
bacivanje parazita iz organizma, uradimo neke korekcije.
Prva korekcija. Radi unitavanja makroparazita, koji
ive u plazmi krvi, organizam treba zasiavati silicijum o m i tenou iz sveih sokova biljaka.
Joni silicijuma stvaraju koloidne sisteme sa elek
trinim nabojem. Silicijumov koloidni sistem, zahvalju
jui svom posebnom elektrinom punjenju, ima svojstva
da privlai, zadrava, unitava i izbacuje iz organizma
viruse, patogene mikroorganizme i njihove otrove.
Uoava se neto to podsea na oligodinamiki efekat,
kada se pozitivni joni spajaju sa aktivnim centrima bak
terija (koje imaju negativni naboj) na povrini mikrobnih
elija. Samim tim blokiraju se aktivni centri bakterije,
preko kojih ona ostvaruje razmenu materija i energije sa
okolnom sredinom, to unitava patogene mikroorgani
z m e . Za silicijumsku vodu vai sledee pravilo: ona ob
jedinjuje u sebi ukus i sveinu izvorske vode, istou i
strukturu topljene vode (dobijene topljenjem s n e g a ) 1 3 i
baktericidna svojstva srebrne vode. Virusi gripa, hepati
tisa, poliartritisa, reumatizma, disbakterioze - kandide,
konidije, kvasac i drugi tetni mikroorganizmi uvlae se
u koloidne rastvore silicijuma i unitavaju se ne s a m o u
krvi, nego i u crevima.
Ako u ovejem organizmu ima dovoljno silicijuma,
on je sigurno zatien od virusa i mikroparazita. A k o ga
n e m a , treba ga dopunjavati. Jedan od brih naina popu
njavanja organizma silicijumom jeste uzimanje kaolinske bele gline. Za 10-12 dana uzimanja kaolinske gline
sadraj silicijuma u organizmu se skoro normalizuje.

Kada je organizam popunjen silicij u m o m jetra se bo

lje isti moe da se rastvara tvrdo kalcij evo kamenje.
Glina podstie bolje ienje-upijajui ljaku koja se iz
dvaja pri ienju organizma. Time se smanjuje rizik samotrovanja pri protivparazitnom leenju.
Dnevna doza uzimanja gline za odrasle je 1 kafena
kaiica na 150 mililitara vode. Za decu uzrasta do 12 go
dina - po 1/2 kafene kaiice na 150 mililitara vode.
Rastvor gline najbolje je pripremati uvee, a piti uju
tro. Kafenu kaiicu glinenog praka sipati u au, naliti
150 mililitara vode, dobro promeati i ostaviti da odstoji.
Ujutro ispiti natate. Moe se uzimati i pred spavanje, pa
i na 30 minuta pre jela.
Pre uzimanja rastvor gline se moe dinamizirati"
zasititi energijom. Radi toga je potrebno uzeti j o j e d n u
au i 10-20 puta prelivati rastvor gline iz jedne u drugu
au. Prelivanjem se dodaje energija u rastvor. Posle toga
popijte rastvor.
Kura leenja glinom traje 3 nedelje. Naredne kure
(po 10 dana) sprovode se jednom m e s e n o .
Radi ubrzanog popunjavanja organizma silicijumom
m o e se poveati doza gline do 2-3 kaiice dnevno. Na
primer, za v r e m e dvonedeljnog protivparazitnog leenja
kod N. A. Semjonove sluaoci za dve nedelje pojedu 250
grama bele gline.
Rezerve silicijuma u organizmu mogu i treba da se
popunjavaju na raun produkata ishrane od monolitnih i
tarica i celuloze iz povra i voa. Mnogo silicijuma sadri
poljski rastavi (Equisetum arvense) i to se moe iskoristi
ti na sledei nain: 50-60 grama trave staviti u gazu, gazu
zavezati u vor i spustiti u posudu sa vodom. Posudu stavi
ti na vatru, dovesti do kljuanja, skinuti sa vatre i ostaviti
da odstoji 3-4 sata. Dobijenu vodu koristiti za pripremanje
hrane.

Ali najbolje je upotrebljavati sve sok od krastavaca i

sok bugarske paprike. Oni sadre najbolji silicijum, j e r se
lako asimiluje. Te sokove je najbolje kombinovati sa so
kom od argarepe, to poboljava njihov ukus. Na primer,
2 0 - 3 0 % soka od krastavaca, a ostatak sok od argarepe.
Na isti nain priprema se i smea sa bugarskom paprikom.
K a o to od ranije znamo, sok iz biljaka sam po sebi
ima protivparazitna svojstva. Zato se umesto salata i barenog povra m o e popiti 3 0 0 - 5 0 0 grama svee isceenog soka iz povra, a posle toga pojesti glavno jelo.
Druga korektura. Parazite treba liiti ishrane koja im
pomae da se u velikom broju razmnoavaju. Radi toga
se treba odrei belanevinaste ivotinjske hrane - mesa,
jaja, ribe i mleka. Odrecite se, takode, od svih produkata
sa kvascem i hlebnih produkata industrijske proizvodnje.
Iskljuite iz ishrane poslastice, osim prirodnih - m e d i
svee sokove. Reju, preite na prirodnu hranu bez kuli
narskih preterivanja.
U praksi je uoeno, da se posle praznika kod muka
raca i ena intenziviraju prehlade i ginekoloka obolje
nja. A uzrok tome je to je bogata trpeza nahranila i para
zite, koji su se naglo razmnoili i izazvali recidive.
Paraziti ne vole hranu zelene i crvene boje. Posebno
im ne odgovara zeleni hlorofil. Oni ne podnose gorke sa
stojke i ljute zaine. Veina crvenih jagoda (jagodastih
plodova), sa kiselim i oporim ukusom, imajaka protivpa
razitna svojstva. Na primer, sok j a g o d e (ploda) m a h o v n i ce (Oxycoccus palustris), trenutno unitava trihomona
de. Slina svojstva imaju severna malina (Rubus chamaemorus), borovnica (Vaccinium myrtillus), malina (Ru
bus idaeus), smokva, limun, japanska jabuka (kaki) i nar
(mogranj).
I ranije se znalo o dobrim svojstvima povra sa lju
tim i gorkim ukusom. Nije nepoznato da obian kupus,

takocte, ima dobra svojstva za izbacivanje glista. Kiseo

kupus, poprimajui kisela svojstva, j o bolje unitava pa
razite u organizmu.
Razliita ulja (masti) kao koncentratori fitoncida
imaju j a k a protivparazitna svojstva. Po tome se posebno
odlikuju ulja iz semena gorice (Polygonum Persicaria,
P. Hydropiper, Sisymbrium) 1 4 , iz semena tikve (bunde
ve) i iz semena lubenice. Te vrste ulja preporuljivo je
uzimati 3 puta dnevno po 1 kafenu kaiicu pre jela ili za
j e d n o sa jelom.
Specijalni mineralni dodaci, kao to su morski k u p u s
(sueni) ili zelene slatkovodne alge - spiruline, odlina
su p o m o u borbi protiv parazita.
Bioloki aktivne materije i minerali omoguavaju da
se ojaa organizam i uspeno odupre spoljanjim napadi
ma parazita svih vrsta.
Trea korekcija. Kada se ispolje prvi simptomi inficiranja parazitima, treba odmah prekinuti upotrebu ivo
tinjskih masti i belanevina: mesa, ribe, ivine, jaja, mleka, a takode znatno ograniiti upotrebu soli, eera, po
slastica, buljona, bombona, kafe, materija na bazi kvasca
koje podstiu vrenje (kvas, pivo, votka, hleb), kao i turija, marinada, da ne bi pothranjivali tu infekciju. Biljne
belanevine su neophodne: orasi, semena, gljive i lie
od zeleni. M o g u se jesti kae pripremljene na vodi, salate
i bareno povre i piti to vie sveih sokova od povra
(posebno od argarepe) i voa.
Veoma je korisno upotrebljavati kiselo-mlene pro
dukte koji sadre probiotike. Probiotici su bakterijski mi
kroorganizmi koji naseljavaju ovekov eludano-crevni
trakt. Oni proizvode posebne materije, koje omoguava14 Prema Dalju re je o biljci Sinapis i njenom semenu. U za
visnosti od podneblja gde uspeva postoji vie varijanti ove
biljke. - Primedba prevodioca.

ju da se odrava proces probave hrane, odravaju imuni

tet i spreavaju razmnoavanje patogenih bakterija.
U ovejem organizmu ive dve vrste probiotika:
laktobaciUus acidofilus i bijidobaktcrium bifidum. J o
jedna varijanta - laktobaciUus bulkarikus, jednostavno
reeno, bugarski kiselomlem bacil, koji se u prirodnim
uslovima ne susree u ovejem organizmu, ali, dospevi
u organizam sa kiselomlenim produktima, ispoljava
svoj blagotvorni uticaj.
Probiotici pomau leenje niza oboljenja, ukljuuju
i infekcije eludano-crevnog trakta, vaginalnu kandidozu, infekcije mokranih kanala, osipanje miteserima i
eludane poremeaje. Oni jaaju imunoloki sistem.
Navedene bakterije ulaze u sastav naturalnih (prirod
nih) kiselomlenih produkata kiselo mleko, jogurt itd.
Dnevni obrok, koji je bogat sloenim ugljenim hidratima
(povrem, voem, monolitnim zrnima), podstie raz
mnoavanje bifidobakterija.
Uzimanje antibiotika, alkohola i nagla promena
dnevnog obroka ishrane mogu da unite te osetljive mi
kroorganizme.
Zapamtite, kada se naruava koliinski i kvalitetni
sastav probiotika, dolazi do patolokog naruavanja u
korist parazitskih mikroorganizama. Javlja se disbakterioza, a za njom - ozbiljnija oboljenja, ak do onkolokih.
Prema podacima Ruske akademije medicinskih nauka,
razliiti oblici disbakterioze rasprostranjeni su u ruskom
narodu kod vie od 9 0 % odraslog stanovnitva i vie od
2 5 % kod dojenadi.
etvrta korekcija. Veina lekova, posebno ako se e
sto uzimaju u duem vremenskom intervalu, negativno
utie na asimilaciju vitamina i minerala u organizmu,
unitava normalnu mikrofloru creva i vagine. Zato treba
da se upoznamo sa sporednim dejstvima najrasprostra-

njenijih lekova i nainima neutralizacije njihovih spored

nih dej stava.
Aspirin moe da nadrauje sluzokou eluca, da iza
ziva muninu, povraanje, unutranje krvarenje, zujanje
u uima: blokira asimilaciju vitamina C i folijeve kiseli
ne, a ponekad izaziva alergijske reakcije. Zajedno sa
aspirinom uzimajte produkte koji su zasieni vitaminom
C - lisnate salate, odvar od ipka.
Antibiotici mogu da unitavaju normalnu bakteriolo
ku sredinu u organizmu i usporavaju proces obnove tki
va organizma. Njihova upotreba esto dovodi do pojave
gljivinih infekcija vagine, proliva i drugih oboljenja.
Uzimajui antibiotike pijte jogurt (ili kiselo mleko), koji
sadri ive kulture neophodne organizmu bakterija.
Kortizon (poznat, takoe, i kao prednizolon) upotre
bljava se za leenje mnogih autoimunolokih oboljenja
artritisa, tuberkuloze koe i alergije. On spreava asimi
laciju kalcijuma i pri duoj upotrebi moe uzrokovati lo
mljivost kostiju. Da do toga ne bi dolo upotrebljavajte
produkte od proklijalog zrna, koji su bogati prirodnim vi
taminom D, ili pijte kvasac (najbolje ujutro natate) i je
dite sir (sadri mnogo kalcijuma). Jaanje kostiju podsti
u i redovne fizike vebe. Nemojte ih zanemarivati.
Posebnu panju obratite na to, da se ne zarazite para
zitima preko produkata ishrane. Povre i voe dobro ope
rite u tekuoj vodi. Posebno dobro perite zelen. Radi toga
oistite zelen od peteljki (drki) i drugih nejestivih delova. Operite je ispod esme, svaku biljku posebno. Dalje
stavite zelen u duboku iniju ili lonac, nalijte vodu tako
da zelen pliva u njoj i potom je isperite. Izvadite zelen iz
vode, prolijte vodu, isperite iniju, ponovo nalijte vodu i
isperite zelen. 1 tako nekoliko puta.
Sve povre i jagodiasto voe, koji se ne podvrgava
ju toplotnoj obradi, treba prati na isti nain. Sargarepu i

krompir posle pranja treba osuiti i tek posle toga ostaviti

u friideru na uvanje. Zapamtite, friider mora biti ist.
U kuhinji je poeljno da imate komplet dasaka i no
eva. Posebno za povre i zelen koji se ne kuvajii i ne pe
ku (pre), ve se jedu sirovi (pribor za salatu), a posebno
za hleb. Zatim za svee povre koje se priprema za to
plotnu obradu, za sirovo meso, odnosno posebno za ve
pripremljeno m e s o . Ne dozvolite da se za vreme pripre
manja hrane na kuhinjskom stolu nagomilavaju otpaci od
ienja hrane, produkti-polufabrikati, prljavo ili upotre
bljavano posue.
Prema tome, odvojena ishrana - pravilna kombinaci
ja produkata, prisustvo u hrani produkata sa velikim sa
drajem bioloki aktivnih materija i fitoncida, omogua
va da se u eludano-crevnom traktu obnovi unutranja
sredina svakog odeljka, da se normalizuje mikroflora,
povea imunoloka zatita creva i celog organizma. U
zdravom probavnom traktu sa njegovom j a k o m zatitom
parazitima nema mesta. Oni se u njemu ne odomauju
(aklimatiziraju).

IENJE O R G A N I Z M A
Karakteristike celog organizma, pojedinog organa i
tkiva direktno se odreuju stepenom zagaenosti j e d n o m
ili drugom materijom, koju paraziti vole". Otuda ie
nje celog organizma, konkretnog organa i tkiva zauzima
znaajno mesto.
Organizam se isti prema davno proverenoj emi najpre se isti debelo crevo, zatim jetra, tene sredine,
bubrezi itd. Vano je znati da ne treba oistiti samo debe
lo crevo, jetru ili bubrege, ve izbaciti i parazite iz tih or
gana. Zato se u glavne komponente za ienje - vodu i
ulje dodaju protivparazitne, stimuliue i sline trave,
zaini i materije, koje smo ve razmatrali. Rezultat ie
nja organizma, organa i tkiva je da oni postaju efikasniji.
Na primer, pri sprovoenju proiavajuih klistira
(dvolitarskih) u vodu se dodaje sok mahovnice (Oxycoccus palustris), ruse ((Chelidonium majus) 12 supene
kaike, ili odvara pelena (1-2 supene kaike), ili sok e
njaka ili luka (1-2 supene kaike), stari urin sa j a k i m za
dahom amonijaka (50-100 mililitara), 510 kapi rastvo
ra Lugola (jod u glicerinu) i slino. Da se toksina voda
ne bi upijala u zidove debelog creva, u nju se dodaju 12
supene kaike kuhinjske soli. Pri vebanju ank Prakalane odlino sredstvo je voda zasiena silicijumom i protivparazitnim travama.
Kada se voda podvrgne procesu elektrolize m o e se
dobiti kisela (mrtva) i luinska (iva) voda. Te raznoliko
sti vode odlino su se pokazale u borbi sa infektivnim,
hroninim i parazitnim oboljenjima.
Pri ienju jetre maslinovo ulje se m o e zasiavati
pelenom, goricom, karanfiliem i drugim materijama,
koje veoma efikasno utiu na parazite u krvi, jetri i bu
brezima. O tome, kako zasiavati ulja, bilo je rei ranije.

Na slian nain postupa se sa uljima koja se koriste za is

piranje usta, za mikroklistire, za primenu u ginekologiji i
spolja.

PRETHODNA PRIPREMA ZA

IENJE

Praksa ienja organizma ukazala je na ogromnu

vanost prethodne pripreme organizma pre ienja - u
smekavanju" organizma i otklanjanju bolesti, koje
ometaju ienje. Na primer, ako ovek ima hemoroide
ili kilu, koji spreavaju primenu klistira za ienje orga
nizma -treba prvo njih odstraniti. Ako u ovekovom or
ganizmu postoji velika suvoa", ekskrementno kamenje
je presovano, treba ga prvo razmekati. ta spada u po
j a m pripreme organizma za ienje od parazita?
1. Otklanjanje naprslina na pravom crevu, pojaa
nje funkcije pankreasa
(guterae)
Uzeti flaicuod 250 grama, u nju naliti 200 g r a m a t o
ple prokuvane vode i sipati 4 kafene kaiice befungina.
uvati u friideru. Uzimati po supenu kaiku 3 puta
dnevno pre jela. Da bi se postiglo kvalitetno izleenje ku
ra mora da traje od 1 do 5 meseci.
2. Pupana kila
Ako je ima odrasli ovek postupa se na sledei nain:
uzeti 50 grama kravljeg mleka i u njega nakapati 7 kapi
terpentinskog ulja. Piti ujutro i uvee natate po supenu
kaiku i blago (pomalo) tom smeom mazati kilu.
A k o je ima dojene, treba iscediti supenu kaiku
mleka za dojenje i u nju kapnuti kap terpentinskog ulja.
Piti kao i odrasli. Ostatkom (od popijene smee) blago
mazati kilu.

Ako dete ima 2-3 godine, na 1 supenu kaiku mleka

dodaju se 2 kapi terpentinskog ulja.
Leenje traje 7 dana, zatim nastaje krai prekid ( 3 - 5
dana) - i tako produiti 6-7 meseci.
Kod dece kila m o e da nestane brzo i potpuno. Kod
odraslih, da se kila ne bi poveavala, donji deo stomaka
treba poli vati hladnom vodom pomeanom sa j a b u k o v i m
siretom. Na kilu treba stavljati tople obloge sa hrasto
vom korom i drati ih 30 minuta.
3. Kod velike iscrpljenosti, ira sa poveanom kiseli
nom i slabou nadbubrene lezde
Deset kokojih jaja dobro oprati u toploj vodi. Zatim
uzeti kilogram pravog maslaca, 500 grama meda i 250
grama kiselog mleka (jogurta) i sve pomeati sa celim ja
j i m a i ostaviti na toplo mesto da odstoji dok se ljuska od
jaja ne rastvori. Posle toga dobro promeati i uzimati po
supenu kaiku 3 puta dnevno.
4. Povraanje
Sitno narezati beli luk, zamotati ga u sredinu od hleba i progutati.
5. Odstranjivanje
hemoroida
a) Jednu kafenu kaiku praka od goruice (slaice)
staviti u usta i drati u ustima dok se ne zgrudva, odnosno
dok se ne resorbuje.
Dopunski: prokuvati ulje (zejtin) od suncokreta, u
njemu natopiti pare vate i staviti je u anus.
b) etiri supene kaike slaice (senfa) razmutiti u 3
litra kljuale vode. Sadraj sipati u veu posudu i kada se
malo ohladi esti na posudu, umotati se ebetom do poja
sa i u tom poloaju ostati 10 minuta. Postupak ponoviti
2-4 puta.

c) U emajliranu posudu (erpu, lonac) sakupiti svoju

m o k r a u od jednog mokrenja. Posudu staviti na vatru i
dovesti do kljuanja. Skinuti posudu sa vatre i staviti je
na mesto gde e se vriti zagrevanje (na primer, staviti je
u kofu). U mokrau sipati supenu kaiku sode bikarbone,
esti na kofu i dobro se umotati ebetom.
6.

Otklanjanje zatvora

Ujutro 2 supene kaike mekinja preliti aom kljua

le vode i posudu pokriti. Kada se ohladi vodu izliti, a gusti (mekinje) pojesti natate.
Obino se posle 5 dana probava poboljava, a posle
10 dana stolica se normalizuje.
Uzimanje mekinja je dobro kombinovati sa klistirima.
Ljudima koji su smrali i iz nekih razloga ne mogu
da primenjuju dvolitarske klistire za ienje, preporuu
je se da primenjuju sledee.
Uzeti litar vode i u posudu sa njom sipati supenu kaiku
semena lana. Posudu staviti na vatru, dovesti do kljua
nja i kuvati 20 minuta na slaboj vatri a potom ohladiti.
Ohlaenu vodu sa semenom lana sipati u Esmarhovo
lone (2-litarski termofor) i tu dodati 2 supene kaike ulja
od slaice. (Zamena za ulje od slaice priprema se ovako:
uzima se 200 grama maslinovog ulja, u njega se doda kafena kaiica praka od slaice i sve se dobro promea.)
Navedenu litarsku smeu, uvee pred spavanje, po
mou klistira uneti u organizam.
Drugog dana uraditi isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5
supenom kaikom lanenog semena.
Treeg dana to uraditi sa 2 litra vode i 2 supene kai
ke lanenog semena.
etvrtog dana napraviti pauzu.
Od petog do sedmog dana klistiri, kao treeg dana, a
o s m o g dana pauza.

Od devetog do jedanaestog dana klistiri, kao treeg

dana, a dvanaestog dana pauza. Ponoviti terapiju. U zavi
snosti od okolnosti i zdravstvenih prilika, moe se p o n o
viti j o 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana.
Postoje razlike i u lekovitom gladovanju. Ispostavlja
se d a j e za protivparazitno leenje bolje i lake gladovati
na limunskoj vodi. Uzeti vruu vodu (40-50C) i u nju
nacediti limunov sok dok se ne dobije kiseo ukus (jainu
kiselog ukusa odreuje i podeava svaki ovek samostal
no) i pije se za vreme gladovanja umesto vode. A k o ne
mate limuna, m o g u se upotrebiti domai kiseli jagodiasti plodovi i voe. Po pravilu, oni rastu u svakom podnebiju.
Kiseo ukus, vone kiseline i kiseline od jagodiastih
plodova omoguavaju bolju oksidaciju i rastvaranje ne
istoe, kao i bre unitavanje patogenih mikroba i gljivi
ca. Jetra se odrava u aktivnom stanju, a zavrni deo pro
bavnog sistema mnogo lake se aktivira i samim tim se
otklanja deo problema koji nastaju pri izlasku iz gladova
nja.
Kratkotrajna gladovanja sa zakiseljenom vodom
preporuivao je i Pol Breg. S. A. Arakeljan je gladovao
sa antistresnim preparatom u iji sastav ulazi limunov
sok. Rukovodilac kurseva za ozdravljenje u gradu Taganrogu T. Z. Abramovskaja, takode, sa u s p e h o m p r i m e njuje taj nain gladovanja i postie dobre rezultate.
Zakljuujui preporuke za ienje organizma m o e
se rei, da rad na pripremi organizma za ienje i borbu
protiv parazita traje 1-2 nedelje: zaleuju se mesta uno
enja protivparazitnih sredstava, otkiseljava se ljaka.
Dalje poinje neposredna (direktna) kura ienja i protivparazitnog leenja. Ta dva procesa se obino odvijaju
istovremeno - isti se organizam uz primenu navedenih
korekcija (primenjuju se proiavajui klistiri, ili ank

P r a k a l a n a - k o ju je uvebao, isti se jetra itd.) i paralel

no se primenjuju protivparazitni preparati i sredstva.

POVEANJE TELESNE TEMPERATURE

Uticaj faktora spoljanje sredine na endoparazite ne
ispoljava direktan, ve indirektan uticaj kroz organizam
domaina. Na primer, nenormalno poveana temperatu
ra organizma domaina (usled upotrebe saune, bolesti i
slino) m o e pogubno da utie na parazita (na primer,
spontano izbacivanje askarida iz creva obolelih od gro
znice i pri drugim uslovima). Temperaturni uticaj i na or
ganizam domaina mogu potpuno da promene tipina
svojstva uzronika bolesti koje se nalaze u njemu.
Terapija sa parom uz primenu protivparazitnih trava
bitno poveava efekat tih terapija, posebno protiv mikroparazita. Tu postoji masa varijanti - metlice od pelena,
breze, hrasta itd.
Organizam se m o e zagrevati primenom vrue kup
ke sa dodavanjem aromatinih dodataka, koja imaju protivparazitna svojstva.

OTROVNE MATERIJE
Protiv parazita uveliko se primenjuju raznovrsne
otrovne materije biljnog (pelen, kukuta - Conium maculatum itd.), mineralnog (sublimat itd.) i vetakog pore
kla (kerozin itd.). Te materije se upotrebljavaju u vrlo
m a l i m dozama. U takvom stanju one gue, unitavaju
mikroparazite i makroparazite i stimuliu zatitne sile
ovejeg organizma. Sloenost primene je u nainu oda
biranja otrova.

K O R I E N J E J O N A SREBRA I B A K R A
Poznato je da vrlo mala koncentracija pozitivnih j o na srebra i bakra unitava patogene mikroorganizme. To
se naziva oligodinaminim dejstvom (grki oligos mali i dynamis sila).
Razorno dejstvo pozitivnih j o n a srebra i bakra na pa
togene bakterije objanjava se time to se j o n i srebra i ba
kra spajaju sa negativnim valentnostima (aktivnim cen
trima bakterije) na povrini mikrobnih elija. Samim tim
blokiraju se aktivni centri bakterije, preko kojih o n a razmenjuje materije i energiju sa spoljanjom sredinom. To
blokiranje unitava bakterije.
Joni metala nemaju isto oligodinamino dejstvo. U
tom pogledu najaktivniji su joni bakra, talijuma i kadmij u m a , a slede srebro, iva, zlato, aluminij um i drugi. Stepen aktivnosti tih metala ne zavisi samo od normalnog
potencijala i elastinosti rastvaranja njihovih j o n a , ve i
od stepena njihove istoe", poto se rastvaraju samo
j o n i jedinjenjakoja zagauju" njihovu povrinu (oksidi,
karbonati i drugi). U istom hemijskom obliku metali su
potpuno neaktivni. Prema tome, neophodan uslov za oli
godinamino dejstvo metala jeste njihova sposobnost da
prelaze u jonizovano stanje.
Vasilij Rubljov, docent, magistar hemijskih nauka,
stvorio je lekovitu vodu koristei oligodinamina svoj
stva srebra i bakra.
O dobijanju lekovite vode u domaim uslovima Ru
bljov kae: U staklenu posudu od j e d n o g litra naliti oko
litar destrukturirane destilovane vode (destrukturirana
destilovana voda - obina destilovana voda proputena
kroz magnetron. - Genea). U nju se doda nekoliko mili
grama limunske kiseline. Potom se u vodu stave dve
elektrode: jedna od istog srebra, a druga od istog elek-

trolitikog bakra. Povrina elektroda treba da b u d e oko

15 cm 2 . Na elektrode se prikljui jednosmerni napon od 9
do 12 volti. Posle 2 minuta treba zameniti polove. Dobijeni rastvor pogodan je za leenje oboljenja tipa akutne
respiratorno-virusne infekcije (ARVI), gripa, kijavice,
tonzilitisa, gajmoritisa (maksilarnog sinuzitisa) 1 5 i dru
gih oboljenja.
Ako se u rastvor doda 23 mililitra 3% rastvora nagrizajueg kalijuma (do pH 6 - 7), dobijeni preparat moe se
koristiti za leenje psorijaze, dermatitisa, cistitisa, opeko
tina, nezarastajuih rana itd. Rastvor 3% nagrizajueg ka
lijuma priprema se na sledei nain: 3 grama nagrizajueg
kalijuma (prodaje se u apotekama) rastvoriti u 100 milili
tara vode. Navedeni preparat ne izaziva alergijske reakcije
i nije toksian, jer sadraj komponenata u njemu nije vei
od njihovog sadraja u obinoj vodi za pie.
N a v e d e n a voda odlino pomae kod dermatitisa, posekotina, nezaraslih rana, rana od leanja, gripa, kijavi
ce, cistitisa, opekotina, psorijaze, ira na elucu, konjunktivitisa, enskih oboljenja i niza drugih oboljenja, iji
su uzronici patogeni mikroorganizmi.

KVALITET

VAZDUHA

Odlino je iveti u mestu sa dosta zelenila. Jedan

hektar etinarske ume isputa u atmosferu oko 4 kilo
grama isparljivih organskih materija dnevno, a hektar li
snate ume - 2 kilograma. Na taj nain fitoncidi imaju
ulogu jednog od mnogobrojnih faktora, koji reguliu"
sastav mikroflore vazduha, to se pozitivno odraava na
zdravlje.

ist vazduh zasien aerojonima deluje b akteri ci dno.

Naravno, naj bolje je iveti na srednjim planinama na alp
skim livadama, ali to retko ko moe sebi da priuti. A. L.
ievskij je napravio elektrini aparat (naziva se Luster
ievskog"), koji omoguava da se vetaki stvaraju
aerojoni. Pomou njega dolazi ne samo do aerojonizacije
vazduha, ve i ienja vazduha od praine i mikroba!
Rezultat je da vazduh postaje lekovit, slino planinskom
vazduhu. Lino sam nabavio najvei Luster ievskog"
i aerojoniziram i proiavam vazduh u svom kabinetu.
Posle njegovog rada od 0,5 do 1,5 sata na pod p a d n e sloj
praine koji se nalazio u vazduhu. M n o g o se lake die.
Lusteri ievskog" prodaju se u raznim varijanta
ma - od stonih (u vidu globusa) do onih koji se veaju (u
vidu svojevrsnog lustera). Ljudima, koji boluju od h r o ninih i onkolokih oboljenja, preporuujem da obave
zno nabave ovaj instrument.
Z a k l j u c i : paraziti svih vrsta ne v o l e " jak imunitet,
ist i u svakom pogledu normalan organizam, kvalitetnu i
prirodnu ishranu, fitoncide i otrove, visoku temperaturu
u organizmu, dehidriranost, poveanu kiselinu i ultravio
letne zrake.
Praksa pokazuje, da ako ovek pone pravilno da
stvara odgovarajue uslove u svom organizmu, on se
uspeno oslobaa od svih parazita i njihovog stranog
oboljenja - raka.
SREDSTVA KOJA POVEAVAJU I M U N I T E T
Kratko nabrajanje sredstava, p o m o u kojih se m o e
poveati imunitet, oistiti organizam i normalizovati nje
gove funkcije.
1. O tome, kako stvoriti jak imunitet, ve smo govo
rili. Navedimo osnovne postulate:

- stabilno raspoloenje, odsustvo negativnih misli,

emocija i preivljavanja (stresova),
- ist organizam,
- kvalitetna i prirodna ishrana i
- primena imunostimulatora
2. ist i u svakom pogledu normalan organizam. Za
stvaranje unutranje istoe organizma moe se ii ra
z n i m putevima:
- meki put pomou pravilne ishrane i obilne primene
sokoterapije, primene saune i sokova,
- primena potpunog i deliminog programa ienja
organizma (debelog creva, jetre, tenosti, bubrega, usne
duplje, maksilarnih sinusa i nosne duplje, zglobova i
slino),
- korienje gladovanja i njegovih varijanti (glado
vanje u dane ekadai", gladovanje 2 4 - 3 6 - 4 2 sata nedeljn o , po 7-15 dana j e d n o m u 3-6 meseci, gladovanje na
urinu i s u v o " gladovanje) i
- korienje disanja, koje omoguava nagomilava
nje ugljenine kiseline (prema Streljnikovoj, prema Butejku i sistem joge).
3. Kvalitetna i prirodna ishrana podrazumeva:
- ishranu sa uzimanjem u obzir individualne konsti
tucije,
- ishranu sa uzimanjem u obzir osobenosti probav
nog sistema oveka,
- ishranu prirodnim produktima iz regiona gde o
vek ivi i
16

Posebni dani u lunarnom mesecu kod Indusa. - Primedba

prevodioca.

- estu upotrebu produkata sa poveanim sadrajem

bioloki aktivnih materija.
4. Korienje fitoncida i otrova podrazumeva:
- upotrebu u hrani i za leenje prirodnih produkata fitoncida i preparata od njih (ishrana, pripremanje soko
va, odvara i ekstrakta od biljnih sirovina) i
- upotreba otrovnih biljaka i materija prema specijal
nim e m a m a i receptima sa uzimanjem u obzir oboljenja,
njegove lokalizacije i snage organizma.
5. Korienje visoke temperature znai:
- primena saune (parnog kupatila) i
- primena zaina koji zagrevaju organizam i istovre
m e n o imaju fitoncidna svojstva (njihova primena dopun
ski aktivira imunitet).
6. Primena dehidracije organizma podrazumeva:
- stvaranje b l a g e " konkurencije za vodom izmeu
parazita i organizma pomou ishrane i primene produka
ta gorkog ukusa,
- primena dijetalnog metoda leenja prema Srotu i
- primena s u v o g " gladovanja.
Primedba: primena jednog ili drugog metoda dehi
dracije zavisi od potencijala ivotne snage, uzrasta, indi
vidualne konstitucije bolesnika i vrste oboljenja. Retko
se primenjuju i zahtevaju strogu kontrolu i opreznost.
7. Stvaranje poveane kiseline u organizmu - poseb
ne sredine, veoma nepovoljne za parazite podrazumeva:
- nagomilavanje ugljenine kiseline u organizmu
p o m o u raznih metoda disanja (prema Streljnikovoj,
prema Butejku i jogistiko),

- stvaranje kiselih" uslova u organizmu u procesu

gladovanja (jednokratnog ili frakcionog),
- primena ishrane prema preporukama Bolotova ili
dijetalni metod rota,
- primena i v e " i m r t v e " vode (dobij a se elektro
dejstvom na vodu) i
- primena urinoterapije.
8. Razliite kombinacije i meusobna sjedinjavanja
vie navedenih sredstava sa uzimanjem u obzir vrste pa
razita, teine oboljenja i individualnih osobina bolesnika.

DOPUNSKA

OBJANJENJA

Temperatura tela u organizmu m o e se svesno pove

ati pomou sredstava, koja imaju ljut ukus. Ljutina daje
ukus hrani, otklanja svrab, unitava gliste i ima antiseptiko dejstvo. Pomae da se iz organizma izbace sluzni
produkti ivotne aktivnosti, odstranjuje zatvore i otvara
sudove. Viak ljutog ukusa m o e izazvati negativne posledice (to se posebno odnosi na ljude sa izraenom indi
vidualnom konstitucijom ui", naroito za v r e m e su
vog i arkog vremenskog doba).
Izrazito ljut ukus imaju sledee biljke: karanfil, slaica, umbir, crvena paprika, luk, beli luk i ren.
Dehidracija (u manjem obimu) organizma m o e se
postii uzimanjem sredstava koja imaju gorak ukus;
obinim, i posebno suvim", gladovanjem; dijetom sa
m a l o tenosti.
Gorak ukus odstranjuje toksine, ispoljava baktericidno dejstvo i unitava gliste. Ispoljava dejstvo protiv
groznice, smanjuje temperaturu tela i podstie probavu
toksina. Odstranjuje salo i toksine, koji se nagomilavaju
u m a s n o m tkivu, kotanoj sri (modini), limfi, znoju,

mokrai i ekskremcntu. Viak gorkog ukusa m o e iza

zvati negativne posledice (to se posebno odnosi na ljude
sa izraenom individualnom konstitucijom vetra , na
roito za vreme hladnog, vetrovitog i suvog vremenskog
doba).
Izrazito gorak ukus imaju sledee biljke: pelen i sve
njegove podvrste, lincura (Gentiana lutea).
Kisela sredina organizma stvara negativne uslove za
ivot veine parazita. Uveani procenat kiseline u orga
nizmu podstie gladovanje i primena urina.
Gladovanje odstranjuje sluz, zakiseljava (oksidie)
unutranju sredinu organizma, aktivira imunitet, podsti
e prelazak hronine infekcije u akutnu, odstranjuje in
fekciju iz usamljenih uglova" (lui gnoj), otvara kap
s u l u " i podstie njeno naknadno kvalitetno unitenje.
Vlastiti urin dejstvuje kao oksidator organizma i h o meopatsko sredstvo. Urin male dece (beba) izvanredno
oksidie organizam starijih ljudi.
Joni srebra i bakra u vodi imaju izraeno protivmikrobno dejstvo i unitavaju patogene mikroorganizme.
Upotreba takve vode omoguava dezinfekciju vlastitog
organizma, izleenje od oboljenja izazvanih patogenim
mikroorganizmima.
Prema tome, mi smo razmotrili teoriju borbe sa para
zitima. U daljem tekstu saznaemo kako se istiti od njih.

PRAKTINI METODI IENJA

ORGANIZMA OD PARAZITA

Praksa ienja ovejeg organizma od raznovrsnih

parazita podrazumeva razne metode i sredstva. Oni m o
gu biti specijalni i kompleksni, a m o g u biti i usko usmerene. Svaki metod ili sredstvo ima svoje pozitivne i svoje
negativne efekte. Predlaem vam najefikasnije, najdo
stupnije, najbezopasnije i one koji su provereni na m n o
gobrojnim primerima.

M E T O D I E N J A O D PARAZITA
N. A. S E M J O N O V E
Nadeda Aleksejevna Semjonova je davno priznat
autoritet u ienju organizma i isterivanju parazita. Sluaocima svoje kole N a d e d a " ona predlae dvonedeljni program ienja organizma od neistoe i parazita.
Izloiu njen program sa svojim objanjenjima.
Protivparazitno leenje preporuuje se sprovoditi za
opte ienje organizma i pravilnu ishranu.
Klistiri za ienje - 2 puta dnevno. Najbolje vreme
za klistiranje je od 5 do 7 sati i od 18 do 19 sati. Cilj klistiranja je da se debelo crevo oisti od prljavtine, jaja od
glista, i da se uspostave u njemu potrebna sredina i mikroflora.
Poeljno je vodu za klistiranje pripremiti ranije.
A k o je m o g u e , treba koristiti izvorsku vodu, a ako n e ,

p r o k u v a n u v o d u iz v o d o v o d a koja m o r a da odstoji d o k
se p o t p u n o ne o h l a d i . Z a j e d n o klistiranje p o t r e b n o je 2
litra v o d e .
N a d e d a Aleksejevna preporuuje da se u p o t r e
bljava voda sobne temperature (20 - 22C). R a d i zakiseljavanja v o d e u nju treba nasuti supenu kaiku j a b u k o v o g sireta, ili limuna, ili soka od borovnice, ili pa
sjeg trna ( H i p p o p h a e r h a m n o i d e s ) , ili m a h o v n i c e
( O x y c o c c u s palustris), ili bilo kojeg drugog sveeg ki
selog soka od jagodiastih plodova ili voa (poeljno iz
mesta gde ivite). Od svega je najpreporuljiviji sok od
m a h o v i c e (jer ubija t r i h o m o n a d e ) . Da bi klistiranje bilo
efikasno i da bi povoljno delovalo na sluzokou (ako se
na njoj pojave ranice pri odvajanju glista), preporuuje
se u vodu za klistiranje dodati j o kafenu kaiicu ku
hinjske soli.
Ne upotrebljavajte vetake preparate za zakiseljavanje vode za klistiranje. Pri estom klistiranju m o g u se
pojaviti otoci. Dodavanjem soli u vodu ta pojava se ot
klanja.
Klistiranje radite uobiajeno, posle klistiranja zadr
ite vodu u sebi. Dovoljno je zadrati vodu 1-2 minuta
da bi se iznutra isprala creva. Posle klistiranja nekoliko
puta idite u toalet. Creva e sama proraditi. Obino je poslednje izbacivanje sluzno - izlazi orba od gljiva, plesan
i krupni paraziti.
Lekovita voda za klistiranje, koja je odstojala sa sili
cij umom, moe se pripremiti ranije. Radi toga nalijte oko
7-8 litara vode u emajliranu kofu i na dno kofe stavite cr
ne silicijumove kamenie. Treba odabrati takve silicij Li
m o v e kamenie, koji pri kresanju j e d n o g od drugi daju
iskru i oslobaaju specifian miris. Nadeda Aleksejev
na preporuuje crni silicijum koji ima organsko poreklo.
Poeljno je uzimati malo kamenje - s t o j e ono manje ve-

a je povrina kontakta sa vodom i vie korisnog siliciju

ma prelazi u vodu. Ostavite da odstoji dva dana (ako od
stoji oko nedelju dana, silicijumska voda postaje lekovi
ta). Za to vreme voda se stmkturira, zasiuje silicijumom
i proiava. Na dno kofe pada rastvor ubreta debljine
oko 5-10 centimetara. Vodu sa dna kofe ne treba koristi
ti. Paljivo izlijte gornju vodu i upotrebite je za klistira
nje. Vodu sa dna treba proliti, silicijum isprati ispod mla
za protone vode, naliti novu vodu i ostaviti da odstoji.
Silicijumova voda zadrava lekovita svojstva neograni
eno dugo. A nju je najbolje uvati u zatvorenoj staklenoj
posudi na sobnoj temperaturi.
Posle ovog objanjenja, prelazimo na ienje orga
nizma od parazita.
Prva dehelmentizacija (od okruglih i trakastih glista,
najprostijih parazita) vri se 3 dana i obuhvata 3 radnje.
a) Vekovima se koristi provereno sredstvo - ekstrakt
(nastoj) gorkog pelena (Artemisia absinthium) po 100
mililitara ujutro i uvee pre jela.
Ekstrakt se priprema na sledei nain: 1 supenu kai
ku pelena preliti sa 200 mililitara kljuale vode, ostaviti
da odstoji 20-30 minuta i procediti.
Aktivna komponenta je pelenovo ulje, koje se naziva
tujon". Oprez - pelenovo ulje je veoma jak halucinogen. O n o moe izazvati j a k u iritaciju vegetativnog ner
vnog sistema, konvulzije i halucinacije. Kod glista ono
paralie nervni sistem i gliste izlaze iz organizma. Na taj
nain postie se koncentrisano dejstvo odjednom na ita
vu grupu okruglih i trakastih glista, kao i na jednoelijske
parazite.
Upozorenje. Ni u k o m sluaju ne zloupotrebljavajte
pelen, ne zanosite se predoziranjem i duom upotrebom.
Oprezno leite decu, lica sa izraenom individualnom
konstitucijom v e t r a " i starce.

b) Taj isti ekstrakt pelena deluje i na lamblije, koje

ive u jetri. Ljudi, koji pate od tih parazita, m o g u se izba
viti od njih.
c) Za ta tri dana treba proterati i otrice. Zato uvee
treba pripremiti ekstrakt od belog luka: isitniti 1-2 renja
enjaka i preliti sa 200 mililitara kljuale vode. Ostaviti
da odstoji preko noi, a ujutro sledeeg dana procediti
kroz gazu (ako se paljivo povadi enjak ne mora se cediti) i pomou gumene kruke uliti u pravo crevo. Ovaj
mini klistir primenjuje se pre klistira za ienje.
Druga dehelmentizacija. Posle pet dana treba spro
vesti drugu etapu ienja od parazita, koja traje 5-7 da
na. Koristite sredstva koja omoguavaju da se izbavite od
jednoelijskih mikroparazita do najveih glista - iroke
pantljiare duine do 20 metara!
U tu svrhu koristite seme od tikve (bundeve) i eks
trakt od biljaka koje imaju jaka fitocidna svojstva.

tim popiti 100 grama ekstrakta (kamilica, kora od hrasta,

kora od pasjaka, cvetovi povratia).
D v a sata posle toga treba popiti slani purgativ.
Kao slani purgativ npotrebite 30 grama engleske soli
(tuzlanske soli) 1 7 rastvorene u 100 grama vode.
Priblino jedan sat nakon uzimanja purgativa uradite
proiavajui klistir. Dalje ga ponovite j o 2 - 3 puta
prema linom oseanju.
Cilj ove etape je da se organizam pomou semena od
tikve (bundeve) izlei od razliitih vrsta pantljiare. Bilj
k a m a sa oporim ukusom (kamilica, hrast) izleiti se od
mikroparazita. Cvetove povratia sa njihovim gorkim
ukusom ne podnose ne samo gliste, koje su j o ostale u
organizmu nego i jednoelijski paraziti. Kora pasjaka p o
boljava rad creva i podstie brzo oslobaanje od ubije
nih parazita.

- kafena kaiica kore od pasjaka (Rhamnus cathartica) i

- supena kaika cvetova povratia (Tanacetum vulgare).

Na taj nain postie se dupli udar po parazitima. Ubi

j e n e i paralizovane parazite treba brzo izbacivati iz orga
nizma. U tu svrhu koriste se slani purgativi i klistiri.
Trea dehelmentizacija. Trea etapa ienja od
parazita je zavrna. Z b o g toga to je jetra najukusniji za
logaj" za njih, u njoj i njenim kanalima ivi ogromna m a
sa parazita. T o k o m dve prethodne dehelmentizacije oi
stili smo jetru preko krvi. Sada je vreme da se oiste jetra,
uni kanali i una kesa posredstvom ui. Sa tim ciljem
preporuuje se najefikasnije ienje jetre p o m o u ma
slinovog ulja i limunovog soka. Zdrava u je alkalna i
ima baktericidna svojstva. To je dovoljno da bi se unitili
oslabljeni paraziti, ukoliko su ponegde ostali posle dve
prethodne etape dehelmentizacije.

Smeu trava preliti sa 0,5 litra kljuale vode i ostaviti

da odstoji u termosu preko noi.

Upozorenje. Nadeda Aleksejevna, na osnovu svog

iskustva, upozorava da pri dehelmentizaciji dolazi do

Ujutro treba natate pojesti 300 grama oienog se

mena od tikve (bundeve), vaui veoma briljivo i za-

17 Engleska so je sitna so koja se kod nas proizvodi u Tuzli. Primedba prevodioca.

Priprema poinje uvee. Seme tikve (bundeve) pa

ljivo oistiti od ljuske da bi se sauvala zelena opna is
pod vrste bele ljuske semena. Treba oistiti 300 grama
semena.
Uvee se priprema i ekstrakt od trava:
- kafena kaiica trave od apotekarske kamilice
(Chamomilla recutita);
- kafena kaiica kore od hrasta;

osetne ranjivosti sluzokoe creva. To je vezano s time,

to desetine, stotine, hiljade pa ak i milioni parazita ra
znih boja: od crevnih trihomonada, lamblija, majih dvousnica itd. do glista raznog kalibra", koji su se ranije prilepili na sluzokou creva i kanale lezda, za vreme dehelmentizacije otpadaju sa nje, ostavljajui na njoj mnotvo
malih ranica. U vezi s tim, posle druge dehelmentizacije
ne preporuuje se odmah istiti jetru. Organizmu treba
omoguiti da obnovi sluzokou creva. Za obnavljanje
sluzokoe creva od ljuske obino je potrebno 7-14 dana.
Za to vreme treba jesti hranu, koja bi, sa jedne strane,
podsticala obnavljanje sluzokoe, a s druge, produila
dejstvo na parazite. Najpogodniji produkti za ostvarenje
tog cilja su svee isceeni sokovi, posebno sok od argarepe u kombinaciji sa drugim sokovima: sokom od cvekle, krastavaca, bugarske paprike i drugim. Ako nema
sokova, nije sezona, primenjujte odvare (ajeve) od tra
va, koje lece sluzokou probavnog trakta.
Nadeda Aleksejevna preporuuje da se primenjuje
sledei ekstrakt: supenu kaiku korenja suve koprive
(Urtica dioica) preliti sa 1 aom kljuale vode i drati na
blagoj vatri j o 15 minuta, a zatim ostaviti da odstoji 30
minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno.
Prema tome, trea etapa oslobaanja organizma od
parazita je klasino" ienje jetre, koje se vri 1- 2 nedelje posle druge etape dehelmentizacije. Ono se m o e
dopunski pojaati. Radi toga se moe odabrati ulje sa ja
kim fitoncidnim svojstvima. Najbolje je ulje od slaice.
Ako ga nemate, moe se uzeti 1 ajna kaiica suve slai
ce pomeane sa 200 grama maslinovog ulja. Ako nemate
maslinovo ulje, uzmite suncokretovo. Kao rezultat dobiete baktericidnu smeu sa zagrevajuim svojstvima upravo ono s t o j e potrebno. Neki ljudi ne mogu nabaviti
limun. Upotrebite bilo koje jako kisele jagodiaste plo-

dove, koji rastu u vaem regionu (mahovnicu, ogrozd Ribes Grossularia).

Radi pojaavanja proiavajueg i protivparazitnog
efekta moe se odjednom uraditi dvostruko ienje je
tre. Ali to se preporuuje samo onima koji ve imaju is
kustva sa ienjem jetre i koji su odluni, veruju u svoju
snagu.
Vana napomena. Troetapni metod dehelmentiza
cije treba ponavljati. To se posebno odnosi na ljude iji
su organizam napali paraziti u veem broju. D e o glista,
za vreme prve terapije dehelmentizacije, moe da pree u
sanjivo stanje i da se posle izvesnog vremena ispolji u ak
tivnom stanju - recidivne helmintoze. Ponovnu terapiju
treba sprovesti 18-20 dana posle pive. U sluaju potrebe
u tom intervalu (18-20 dana) sprovode se trea i etvrta
terapija. U sutini potpuna terapija izbacivanja glista tre
ba da traje od 40 do 90 dana. Ti rokovi proistiu iz biolo
kih osobina stadijumskog razvoja parazita. Na primer,
ciklus potpunog razvoja otrica je 2 0 - 3 0 dana, askarida
7 0 - 9 0 dana, a vlasoglava - 70 dana.
Za vreme druge kure, trea etapa (ienje jetre) de
helmentizacije primenjuje se odmah posle druge etape. U
datom sluaju nije potrebno praviti 1-2-nedeljnu pauzu
za obnavljanje sluzokoe. Ali u svakom sluaju orjentiite se prema vlastitom samooseanju.
Profilaksa. Kada uradite uspeno potpunu terapiju
izbacivanja parazita, potrebno je u organizmu profilaktiki odravati istou i protivparazitni poredak. N a d e
da Aleksejevna kao profilaksu preporuuje da se svako
dnevno primenjuje protivparazitno sredstvo. Koristi se
ekstrakt od protivparazitnih trava ili samo j e d n e trave ili
neko drugo protivparazitno sredstvo. Ekstrakt se upotre
bljava kao aj, najbolje ujutro natate.

Navedeno je pet recepata optih sredstava protiv gli

sta.
1. Najbezazlenije od svih sredstava za isterivanje gli
sta po ovekov organizam je uzimanje semena od tikve
(bundeve). Deca i trudne ene mogu ih upotrebljavati bez
ikakve bojazni. Nain njihove primene je ve opisan.
2. Sledee sredstvo - hrastova kora. D v e supene ka
ike hrastove kore preliti sa 200 mililitara kljuale vode,
ostaviti da odstoji 4-6 sati u termosu, procediti i piti natate.
Nain odstojavanja u termosu p o m a e da se voda za
siti fitoncidima u znatno veoj meri, nego u otvorenoj po
sudi.
3. Za one, koji imaju problema sa pranjenjem creva
(zatvori, nasilna ili nepotpuna stolica) dobro odgovara
ekstrakt od kore pasjakovine (pasjaka) sa kamilicom.
D v e supene kaike kore pasjakovine i 2 supene kaike
apotekarske kamilice preliti sa 200 mililitara kljuale vo
de, ostaviti da odstoji 4 - 6 sati u termosu, procediti i piti
na tate.
4. Leti i u prolee dobro je pojesti po nekoliko listova
zelenog kiseljaka (Rumex acetosa) natate.
5. Zimi je najbolje primenjivati kupke sa ekstraktom
anisa (Anisum vulgare). Fitoncidi anisa veoma su isparljivi i lako prodiru kroz pore koe u organizam. Oni nega
tivno deluju na gliste i isteruju ih iz organizma.
Veliku ulogu u zatiti od parazita ima lina higijena
oveka, istoa stana (kue) i pripremanja hrane,
Perite ruke sapunom pre jela. Odravajte istou ko
e, po mogunosti tuirajte se svakoga dana. Najmanje
j e d n o m nedeljno idite u saunu (parno kupatilo) i dobro se
operite sapunom i likom od lipe. ak i ista koa odumi
re i, nagomilavajui se na povrini tela, stvara sloj, povo
ljan za razvoj patogenih mikroorganizama. Taj sloj treba

skidati u kupatilu pomou parenja i struganja likom od

breze. 1 8
Odravajte istou u stanu - kui (Luster iev
s k o g " stvara ist vazduh, osloboen od praine i bakteri
j a ) , na radnom mestu, istou odee (posebno donjeg ru
blja) i obue. ee provetravajte prostorije u kojima i
vite i radite, ne zatvarajte prozore od sunca. Mnoga jaja
ca helminata i njihove larve ginu od direktnih sunevih
zraka. Za rad koristite udobnu specijalnu odeu, koja od
govara uslovima rada.
Za vreme potpune terapije dehelmentizacije svakoga
dana menjajte rublje, peglajte odeu, usisavajte tepihe,
pokrivae i meki nametaj. Obavezno vlanom k i p o m
obriite sobe.
Leenju od parazita treba podvrgnuti sve lanove po
rodice. U ivotnom prostoru (stan, kua) ne srne biti ni
kakvih domaih ivotinja - rasadnika parazita. Ako se ne
pridravate tih pravila - ponovno inficiranje parazitima
j e neminovno.
Kontraindikacije i upozorenja. Z b o g este primene
sredstava koja usmeravaju energiju organizma nadole
(klistiri, ienje jetre) i pelena (pojaava u organizmu
ivotni princip vetra") dati metod ienja od parazita
je kontraindikativan za trudne ene. Postoji velika verovatnoa da doe do abortusa.
Za vreme dehelmintizacije u otvoru creva, u krvi,
limfi i na drugim mestima ginu ne samo krupni, nego i
sitni paraziti. Zivi paraziti pri dejstvu dehelmentika po
veavaju svoju agresivnost i lue otrove, koji truju krv. U
organizmu se naglo poveava sadraj toksinih materija.
Od strane organizma na to se javlja kontrareakcija. U pr
vom redu poveava se temperatura organizma. P o m o u
18 Danas u prodavnicama postoje specijalni materijali za trlja
nje leja i dnigih delova tela. - Primedba prevodioca.

nje se spaljuju (pregorevaju) otrovi i poveava se imuni

tet. Mogu se javiti prolivi i izbacivanje ljake iz organi
zma. U nekim sluajevima na bolesnim delovima otee
ne sluzokoe creva javljaju se napadi neizdrljivog bola.
Posebno je j a k bol u pankreasu. Javljaju se slabost i gla
vobolja. Zato se ne treba bojati tih normalnih pojava proiavajue - ozdravljujue krize za vreme dehelmintizacije. One e proi.
Da bi se pomoglo organizmu da za vreme proiavajue - ozdravljujue krize to bre izbaci parazite i nji
hove otrove, preporuuje se popiti po nekoliko aa
dnevno kljuale (prokuvane) vode sa sokom od limuna.
Prokljuala voda ini nekodljivim (bezopasnim) i izba
cuje toksine. Za to vreme je veoma dobro piti to vie
svee iscedenih sokova, posebno soka od argarepe i
kombinacije drugih sokova s njim, j a b u k o v o g soka sa so
kom od cvekle. Odlina oblagajua svojstva za zatitu
sluzokoe creva, koju su svojim pipcima (sisaljkama)
povredile gliste, od eludano-crevnih sokova ima pre
hrambena glina - kaolinit.
Za izleenje sluzokoe creva paralelno sa uzima
njem dehelmintika moe se primeniti smea trava. Supe
nu kaiku korenja suve koprive preliti sa aom kljuale
vode i drati j o 15 minuta na blagoj vatri, a zatim ostavi
ti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike 3
puta dnevno.
Primer. *ena, 51 godina. Bolovala od hroninog ga
stritisa sa poveanom sekrecijom, vegetodistonija meovitog tipa, artritis zglobova desnog stopala, hipertonija dru
gog stepena, guavost drugog stepena - eutireoza, kamen u
levom bubregu veliine 0,4 centimetra, oboljenje srca. 1 9
19 Primere oznaene zvezdicom ljubazno mije ustupila T. Z.
Abramovskaja, rukovodilac kurseva leenja u gradu Tagan
rog.

Posle preduzimanja mesenih mera leenja dolo je

do sledeih promena. Pre poetka terapije istila je creva
prema metodu Semjonove. Na kursu se bizo ukljuila u
helmintozno ienje. Izale su bele niti duine do 30 cen
timetara i irine 3 milimetra i komadii. Posle dva dana
gladovanja i jednog dana suvog gladovanja izale su iro
ke trake (pantljike) do 20 centimetara duine i 2 milimetra
irine, komadii, kapsule veliine zrna graka (sa jedne
strane udubljeni). Bolovi u elucu i goruica su prestali.
Posle ienja jetre izalo je 49 zelenih kamenia.
Posle j e d n o g dana izalo je j o 8 kamenia veliine zrna
graka. U itavom telu pojavila se neka lakoa. Normaliz o v a o se pritisak. Iz bubrega su krenuli pesak i pahuljice.
To me je zabolelo. Mokraa se malo luila. Poela sam
da pijem odvare (ajeve) sa nevenom (Calendula offici
nalis). Mokraa je postala svetlija a njena koliina se normalizovala.
Iz svog dnevnog obroka potpuno sam iskljuila m e
so. Neu da ga j e d e m " .
PROTIVPARAZITNO LEENJE, KOJE PRED
LAE T. Z. A B R A M O V S K A J A
(grad Taganrog)
Tatjana Zonjevna Abramovskaja rukovodi kursevima leenja u gradu Taganrog. Ona ima veliko praktino
iskustvo u oslobaanju organizma od parazita. Opisau
njen metod protivparazitnog leenja.
PRIPREMA
U pripremu ulaze smekavanje" organizma i zaleivanje oboljenja, koja ometaju sprovoenje terapija ie
nja (hemoroidi, kila, ir na eludano-crevnom traktu). S

tim ciljem prepisuju se mleno-uljni mikroklistiri, radi

ega se primenjuju recepti, koje sam ranije opisao (100
grama toplog mleka i 20 grama maslaca ili topljenog m a
slaca) sa razliitim dodacima (dumbir, so i slino). Pri iz
boru dodataka treba imati u vidu individualnu konstituci
ju oveka i stanje zdravlja u tom momentu.
U proeku za pripremu je potrebno oko nedelju dana.
Istovremeno sa pripremom poinje proces leenja od
parazita pomou ekstrakta od pregrada oraha sa alkoho
lom. U tu svrhu 1 au pregrada (izmeu jezgara) 2 0 oraha
samleti u maini za mlevenje kafe i praak preliti sa a
om votke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata. Uzimati
ujutro natate. Prvog dana 5 kapi, drugog - 10 kapi, tre
eg - 20 kapi. Dalje tokom tri nedelje piti po 20 kapi.
GLAVNA (OSNOVNA) ETAPA
Pri izboru rokova proiavajue-protivparazitnog
leenja preporuuje se imati u vidu lunarni ciklus, s tim
da se zavrna etapa - ienje jetre - usaglasi na 13-14.
lunarni dan (najpovoljnije d a n e za ienje jetre). Glav
na etapa traje 10-11 dana. Da biste pravilno izraunali
postupite na sledei nain. Recimo da je danas 1. mart, a
pun m e s e c je 20. marta. Jetra se najbolje isti 18-19.
marta. O d u z i m a se 10 dana i dobija se poetak glavne
etape proiavajue-protivparazitnog leenja - 8-9.
mart. O d u z m i m o j o nedelju za pripremu (ako vam je
potrebna) i dobija se poetak 1-2. marta. Na taj nain,
nedelju dana (do 8-9. marta) vi se pripremate, 10-11
dana traje glavna etapa proiavajue-protivparazitnog leenja, i 18-19. marta istite jetru (upravo uoi pu
nog meseca).

Kada se organizam smeka", pristupa se njegovom

ienju i protivparazitnom leenju. Klistiri za proia
vanje biraju se uzimanjem u obzir ovekove individualne
konstitucije. Ugojenim ljudima se preporuuje da urade
2-litarske klistire sa rusom - Chelidonium majus (1 supe
na kaika soka ili odvar - 1 supena kaika trave na au
vode), jabukovim siretom (1 supena kaika), sa solju (1
supena kaika kuhinjske soli) i rusom. Mravim ljudima
- semenom lana (2 supene kaike na 2 litra vode. Dovesti
do kljuanja i kuvati na blagoj vatri 20 minuta, ohladiti i
time klistirati), topli klistiri sa cveklom ( 1 - 2 supene kai
ke soka od cvekle na 2 litra tople vode), klistiri sa sveim
urinom uz dodavanje supene kaike kuhinjske soli.

Prvi - drugi d a n
1. Preporuuje se ujutro natate pojesti 4 cvetia pe
lena (cveti podsea na sivu lopticu neto veu od zrna
prosa), 2 cvetia povratia - Tanacetum vulgare (uta
loptica) i 1 karanfili (seme karanfilia podsea na m a l o
drvce). Popiti sa vodom, kao to se uzima tableta. Deci
do 10 godina - 2 pelena, 1 povrati i 1 karanfdi.
Pri t o m e ishrana mora biti vegetarijanska i odvojena.
Iskljuiti ljuto, kiselo i slano.
2. Ujutro uraditi mikroklistir sa belim lukom, a posle
njega dvolitarski klistir sa jabukovim siretom.
Klistir sa enjakom se priprema na sledei nain:
uvee isitniti 2-3 renja belog luka, preliti sa 200 grama
kljuale vode (u nju se m o e dodati mala granica pele
na), ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro uraditi mikro
klistir, koristei gumenu kruku. Proiavajui klistir
na 2 litra tople vode 2 supene kaike jabukovog sireta.
V r e m e klistiranja od 5 do 7 sati ujutro.

Pola sata nakon zavretka klistiranja moe se jesti.

3. Za ruak pre jela pojesti 4 cvetia pelena, 2 cvetia
povratia i 1 karanfili. To uzeti sa vodom, kao tabletu.
4. Pre veere uzeti pelen, povrati i karanfili kao za
ruak.
5. Uvee topla kupka i proiavajui klistir sa sveim urinom ili sa jabukovim siretom.
Treeg petog dana
Od treeg do petog dana primenjuje se sve, to je ra
eno u prva dva dana, ali se dodaje leenje protivparazitnim preparatom vennaks (kura leenja njime obuhvata
uzimanje 6 tableta - po 2 tablete dnevno).
Uzimati iskljuivo protivparazitni preparat vermaks
(proizvodnja Belgija, Maarska, druge preparate ne kori
stiti). Uzimati po 1 tabletu ujutro i uvee sa jelom, uz pi
jenje zaslaenog aja (kod kolitisa i ireva - osim vermaksa treba primenjivati sredstvo za jaanje i zarastanje
rana: 1 supenu kaiku korenja suve koprive preliti sa 1
aom kljuale vode i kuvati na blagoj vatri 15 minuta,
ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti po 2-3 supene kaike 3
puta dnevno).
Preparat vermaks izaziva kod helminata s a m o p r o bavu.
estog - osmog dana
estog i s e d m o g dana ne uzimati vermaks, ve pri
menjivati preporuke za prvi - drugi dan. Osmog dana
uvee, pred spavanje, pojesti onoliko haringe, koliko
moete. Posle toga ni u kom sluaju ne piti nikakvu teku
inu. Umesto haringe moe se jesti slana, dobro osuena
riba, ali ne dimljena - rezultat e biti jo bolji.

Uvee osmog dana uzeti svee semenke od tikve

(bundeve) i oistiti ih. Semenke treba da zadre zelenu opnicu. Odraslim 200-300 grama, dec i do 4 godine - 75 gra
ma, do 9 g o d i n a - 100 grama, do 15 godina - 150 grama.
Devetog dana
Ujutro natate pojesti semenke od bundeve i popiti
150 grama ekstrakta.
Ekstrakt se priprema ovako: 1 ajnu kaiicu kamili
ce, 1 ajnu kaiicu hrastove kore, 1 ajnu kaiicu kore
od pasjakovine i 1 supenu kaiku povratia preliti sa 0,5 li
tra kljuale vode, ostaviti da odstoj i preko noi u temiosu.
Odleati u postelji 2 sata. Posle 2 sata popiti slani pur
gativ (1 supena kaika tuzlanske soli na 100 grama vode.
Deci od 5 do 7 godina 1 ajnu kaiicu na 50 grama vode;
od 10 godina - 1 dezertna kaika na 75 grama vode).
Pola sata nakon uzimanja purgativa uraditi proia
vajui klistir - 2 litra tople vode sa samlevenom ili istucanom u kaicu krupnom glavicom belog luka (ne renja,
ve glavice).
Desetog jedanaestog dana
Ovih dana radi se po preporukama koje se odnose na
prvi i drugi dan.
Dvanaestog - trinaestog dana - ienje jetre.
ZAVRNA ETAPA
Zavrna etapa je ienje jetre. Abramovskaja pre
poruuje da se to uradi ovako. Ujutro proiavajui
klistir. Dalje do 14 sati uzimanje soka od j a b u k e - cvekle. Preporuuje se za to vreme popiti od 0,5 do litar so-

ka. U 10 sati 30 minuta preporuuje se j o jedan proi

avajui klistir. Od 11 sati poinje zagrevanje j e t r e p o
m o u termo fora. U 13 sati - mikroklistir sa ukuvanim
urinom. Od 14 sati prekida se sa pijenjem soka a jetra se
greje leanjem na termo foru. U 17 sati - dvolitarski pro
iavajui klistir i kupka koja zagreva organizam (vo
da treba da bude to toplija, ali bez preterivanja i maltre
tiranja s a m o g sebe; glavno je, oseati kako voda zagre
va organizam - toplota ulazi u organizam). U 19 sati
uzeti ulje od slaice i limunovog soka (ako nema ulja od
slaice, m o e se pripremiti njegova z a m e n a od maslino
vog ulja i slaice). Dopunski, radi boljeg zagrevanja or
ganizma m o e se disati kroz desnu nozdrvu, na j e z i k
staviti malo paprike i posedeti na petama, zamiljajui
toplotu oko jetre. Do 24 sata leati na termoforu (ugrej a n o m crepu, cigli i t d . ) 2 1 .
Ujutro sledeeg dana u 6 sati uzeti slani purgativ. Je
dan sat posle toga uraditi proiavajui klistir. U 11 sati
- klistir sa ukuvanim urinom. U 12 sati pojesti salatu od
sveeg povra. Preporuuje se to vie kretanja. U 14 sati
uraditi proiavajui klistir. U 17 sati dva proiavajua klistira jedan za drugim. Uvee razmutiti mumije i po
piti (5 grama mumije na pola litra vode). Uzimanje m u
mije smanjuje razdraenost. Dalje se mogu piti mumije 7
dana 3 puta dnevno na 15 minuta pre jela.
T o k o m nedelje posle ienja jetre organizam treba
odmoriti. Sve terapije se prekidaju. Probava treba da se
samostalno regulie.
Posle 21 dan terapiju ponoviti, a novu uraditi j o jed
nom posle 21 dan.
P r i m e r . *ena, 64 godine. Bolovala od glavobolje
(konstatovali su arahnoditis zadnje lobanjske j a m i c e ) , hi
pertonija (240/120), uz to mlitava jetra, bolovi u krstima,

kamenje u unoj kesici, osteohondroza. Brzo umaranje i

teina u udovima. Po dva puta godinje leala je u raznim
bolnicama. Nikakvih olakanja.
Klistirala se. Ujutro sve urin - 1 litar, u drugoj polo
vini dana ukuvani urin - 100 grama. Tri puta su izlazile
askaride. Dva puta male, a trei put duine 50 centime
tara.
Posle ienja jetre u 3 sata nou dolo je do izbaci
vanja askarida. A danju, posle klistiranja ukuvanim uri
n o m izalo je oko desetak askarida. U 14 sati posle proiavajueg klistira sa limunom jo dvadesetak.
Mesec dana posle ienja creva javio se jak proliv.
Temperatura tela podigla se do 38,2C. Imala je stranu
glavobolju. Produila je da se klistira i da pije urin. Uve
e se sve smirilo.
Sada ispiram nos urinom i dva puta dnevno j e d e m
ren sa limunom. Pojavile su se strane komplikacije. Dva
dana je iz nosa lilo bez prestanka.
Posle primene mesenih kura leenja nastale su sledee p r o m e n e : ne mui me glavobolja, smrala sam 15
kilograma, vie se ne umaram, oseam se mnogo bolje".
P r i m e r . *ena, 57 godina (lekar). Bolovala od kro
ninog gastritisa sa nultom kiselou, holecistito-pankreatitisa, hroninog hepatitisa, pielonefritisa, hemoroida i
tireodenitisa.
Posle primene mesenih kura leenja nastale su sledee p r o m e n e : prestali su bolovi u elucu, nestao je oseaj diskomforta u crevima, poboljalo se raspoloenje,
smanjena je depresija.
Pri ienju creva izalo je dosta peska, a zatim gliste
(maja dvousnica)".

METOD PROTIVPARAZITNOG
LEENJA HILDE K L A R K
Prilikom istraivanja obolelih od raka Hilda Klark je
otkrila u njihovom organizmu unutranju neistou i pa
razite. Posle vie hiljada istraivanja (uzoraka) ona je do
la do sledeeg zakljuka: 9 0 % hroninih bolesnika iriti
rano je sa dva uzroka - parazitima i ekotoksinima (ekolo
ki toksini, koji su dospeli u organizam). Postavila je sebi
logino pitanje: kako efikasno istiti organizam od para
zita i ljake (ekotoksina)?
Eksperimentalno Klarkova je utvrdila da 3 materije,
koje se unose u organizam, imaju sposobnost ienja or
ganizma kako od glista tako i od njihovih jajaca, to
omoguava da se uspeno leci rak. Te tri materije su: ze
lena ljuska oraha, pelen i seme karanfilia.

I E N J E O D PARAZITA P O M O U T R O J K E "
Hilda Klark je predloila da se primenjuju tri vrste
biljaka, koje ubijaju veinu parazita, virusa i bakterija.
Treba ih upotrebljavati u sledeem obliku: od nesazrele
ljuske oraha pravi se ekstrakt - veoma koncentrovan, a
potom se uzima trava od pelena i praak od karanfilia.
Istovremeno uzimanje te tri komponente unitava u
organizmu sve odrasle parazite, njihove larve i jajaca,
kao i patogene mikroorganizme i gljivice.
1. Ekstrakt od oraha
Prvi dan: 1 kap kapnite u pola ae vode (to je pribli
no 100 mililitara). Poeljno je uzimati na gladan elu
dac, na primer pre jela. Taj ekstrakt Klarkova savetuje da
se pije 15 minuta.
Drugi dan:

2 kapi u 0,5 - 1 ae vode.

Trei dan: 3 kapi u 0,5 - 1 ae vode.

etvrti dan: 4 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
Peti dan:
5 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
esti dan:
2 kafene kaiice istovremeno u 1 ai
vode.
Posle nalivanja ekstrakta u vodu saekati 15 minuta.
Takva doza ubija parazite u svim stadijumima razvoja u
organizmu, ukljuujui sadraj creva i druga teko do
stupna mesta.
Ne treba sipati ekstrakt od oraha u vruu vodu j e r to
unitava njegovu protivparazitnu jainu. Ekstrakt se ne
srne niim zalivati j e r e to svesti efekat dejstva na nulu.
Ako vam je telesna teina iznad 70 kilograma, uzimajte
po 2,5 kafene kaiice. Ako je teina vea od 100 kilo
grama - 3 kafene kaiice.
Kao profilaksu od parazita uzimati 2 kafene kaiice
ekstrakta na 50 grama vode j e d n o m nedeljno. Kao lekovito sredstvo uzima se ista doza, ali samo 2 puta dnevno
tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene kaiice dnevno
godinu dana.
Vana napomena. lanovi porodice i drugovi (pri
jatelji) treba da uzimaju po 2 kafene kaiice svake nede
lje, da vas ne bi ponovo zarazili. Oni mogu biti nosioci
parazita u crevima, koji su prikriveni. To se posebno od
nosi na teko obolele ljude.
2. Uzimanje
Prvi dan:
Drugi dan:
Trei dan:
etvrti dan:

pelena (u prahu)
uzmite prstohvat pre jela (sa vodom).
1/4 kafene kaiice pre jela (sa v o d o m ) .
1/3 kafene kaiice pre jela.
1/2 kafene kaiice.

Produite da poveavate dozu do 14. dana, kada m o

ete uzimati po pola supene kaike. Ne morate uzeti svu
dozu istovremeno, moete je uzeti u 2-3 puta pre jela.

T o k o m 6 dana uzimajte po pola supene kaike, a za

tim po pola supene kaike j e d n o m nedeljno.
Hilda Klark preporuuje da se j e d n o m nedeljno uzi
ma doza pelena od pola supene kaike. Ali treba imati u
vidu ovekovu individualnu konstituciju. Savetujem
vam da izuite svoj organizam, njegovu reakciju na troj
k u " i da odaberete svoju dozu.
Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on m o g a o
da proe kroz itav probavni trakt. U obliku ekstrakta pelen se asimiluje u elucu i crevima. Debeli deo ostaje ne
dirnut. U sluaju sa suvim pelenom - on se kree kroz i
tav probavni trakt, delujui usput na parazite.
3. Karanfili (u prahu)
Karanfili, posebno samleven u praak, veoma je lju
to sredstvo. Zahvaljujui tim svojstvima njegovi fitoncidi neuobiajeno efikasno ne samo da unitavaju svemo
gue parazite, ve aktiviraju i toplotne sposobnosti orga
nizma i imunitet.
Ja sam u praksi shvatio - praak karanfilia pri sa
mo u usnoj duplji. U eludano-crevnom traktu ga ne
osea. Osea se samo prijatno zagrevanje organizma i
toplota na licu, oko nosa. Kasnije to prolazi.
Prvi dan:
1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre je
la.
Drugi dan: 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.
Treeg do desetog dana: 1/3 kafene kaiice 3 puta
dnevno pre jela.
Posle desetog dana: kafena kaiica j e d n o m nedeljno.
V a n o je shvatiti, da se u poetku treba leiti protiv
parazita sa tri navedene komponente, a dalje sa ciljem
profilakse uzimati njihove udarne doze j e d n o m nedelj
no t o k o m itavog ivota. U sluaju potrebe terapija protivparazitnog leenja m o e se ponoviti. Ako ste teko
bolesni, m o e se ponoviti kroz nedelju-dve dana. U

drugim sluajevima postupite prema konkretnoj situa

ciji.
Radi kvalitetnog oslobaanja od parazita potrebno je
paralelno leiti sve ostale lanove porodice: j e r se hlamidije, na primer, prenose poljupcima, gljivice pri ruko
vanju, a jajaca glista pri maenju maaka i pasa. P o slednje takoe treba leiti, inae je inficiranje neizbeno!
Klarkova savetuje da se oslobodite ivotinja ukoliko po
stoji ozbiljno hronino oboljenje, dok svi lanovi porodi
ce prolaze kroz kurs leenja.
U sluajevima kada ljudi posle leenja dozvoljavaju
sebi da narue dijetu (nedokuvano meso, riba, konzerve,
polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se p o n o
vo pojavljivali.
Sada neto detaljnije o tome, kako da sami pripremi
te komponente trojke".
Ekstrakt od ljuski oraha priprema se ovako: 15 ko
mada ljuski oraha sitno iseckati i preliti sa pola litra alko
hola. Ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle
toga skloniti na tamno mesto.
Orahe treba uzimati kada su sazreli na drvetu i
spremni su da padnu na zemlju ili tek to su pali. Upravo
ta zelena ljuska odgovara za ekstrakt - u njoj ima m n o g o
joda.
Ako nemate tu komponentu, moete je zameniti ras
tvorom Lugola (to je j o d u glicerinu). Upotrebljavate po
5-10 kapi na 50-100 grama vode.
Pelen odlino isti oveji organizam od parazita,
poev od mikroorganizama do krupnih glista.
Treba upotrebljavati samo sazreli pelen. Njegovi li
stovi i plodovi (najbolje plodovi u obliku loptica) sue se
i sitne. Uzimaju se u suvom stanju, kao praak, sa
obinom vodom. Jedna doza je 200-300 miligrama (pola
kafene kaiice).

 Trea komponenta trojke" je s e m e karanfilia. To

je obino seme koje se koristi u kulinarstvu. Njega treba
isitniti i u takvom stanju jesti.
Jedna doza je 500 miligrama (otprilike prstohvat).
Karanfili se uzima po narastajuoj koliini. Prvi
dan - jedna doza. Drugi dan - dve doze. Od 3. do 10. da
na 3 puta dnevno. Praak karanfilia se uzima pre jela.
Potom se godinu dana uzimaju j e d n o m nedeljno odjed
nom tri doze radi profilakse.
Doktor Klark preporuuje da se odjednom uzmu sve
tri komponente trojke" zajedno - ekstrakt od oraha, pe
len i karanfili. Ako nemate bilo koju od komponenti, le
enje m o e poeti i bez toga. Na primer, ja sam poeo le
enje pelenom i karanfiliem.
Trojka" pomae da se organizam efikasno oisti od
raznovrsnih parazita i gnojnih infekcija. To je odlina do
puna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju,
kretanju, prekaljivanju, radu sa sveu, urinoterapiji.
Praksa je pokazala, da su lekovita sredstva ipak nedovolj
no efikasna protiv parazita i gnojnih infekcija, a trojka"
(ili pelen sa karanfiliem) odlino obavlja taj zadatak.
Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne
mogu da budu uzrok nastanka raka i ist organizam ih
obavezno ubija. Ali ako postoji unutranja prljavtina,
parazit upravo tu tei da dospe i da se u njoj razmnoava.
Samo ta dva uslova podstiu razvoj onkologije.
Organizam zagauju toksinima i imunitet slabe
predmeti u domainstvu (ambalaa od produkata ishrane
i mnoge druge materije). Posebno su opasne plastine
flae, koje u svom sastavu sadre propilen i benzol (a ta
koe kozmetike boice, dezodoransi, losioni i ak zub
na pasta), aluminijumska ambalaa, freon i naftalin.
Eto zato povremeno gladovanje po 2 - 3 , a j o bolje
7-14 dana, omoguava da se organizam oisti od razlii-

tih toksina i ljake na elijskom nivou. Ono time liava

parazite ivotnih uslova i odlino dopunjuje trojku".
Upravo zato preporuujem vam da kombinujete ta dva
metoda. U daljem tekstu ukratko emo opisati osnovna
pravila gladovanja.
Kontraindikacije. Za vreme trudnoe navedene me
tode primenjivati veoma oprezno, a dozu smanjivati 3-5
puta. Poslednjih 2-3 meseca trudnoe najbolje je preki
nuti ovu terapiju.

RUSKA VARIJANTA T R O J K E "

Valerij Andrejevi Ivanenko, doktor medicinskih
nauka, razradio je rusku varijantu trojke". U trojku"
ulazi: povrati (cvetna koarica), trava od pelena i praak
od karanfilia.
Sve te komponente deluju na izbacivanje sokova,
glista, smanjenje telesne temperature i imaju antimikrobno i antiseptino dejstvo.
Jedna doza praka od cvetova povratia je 1 gram, a
dnevna - do 3 grama. Za pelen - doza je 200-300 mili
grama i do 1 grama dnevno, a za sve praak karanfilia 0,5 i 1,5 gram.
Poeljno je uzeti sve tri komponente odjednom (po
vrati, pelen i karanfili), u kapsulama za lekove. Prazne
kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U suprotnom,
kupite najjevtiniji lek u kapsulama i sami zameniti sadr
aj kapsule. Prakovi se mogu uzimati i bez kapsula sa
vodom.
Patijal Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne
preporuuje se uzimanje trojke". Oprezno primenjivati
ovu terapiju kod hipertonije, jer karanfili poveava arte
rijski pritisak. Ne poinjati navedeno leenje za vreme

menstruacije - ovi preparati izazivaju obilne menstruacij e . Ovo leenje je kontraindikativno za trudnice j e r m o e
izazvati abortus.
Ruska trojka" uzima se na sledei nain.
Prvi dan - 1 kapsulu (jedna doza) na pola sata pre jela.
Drugi dan - 1 kapsulu pre doruka i pred ruak.
Trei dan i itavu narednu nedelju - 1 kapsulu (por
ciju) trojke" 3 puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre
veere.
Dalje, uzimati trojku" j e d n o m nedeljno do kraja i
vota.

IENJE POMOU PELENA PREMA

M E T O D U A. I. A F A N A S J E V A
Pelen pripremljen za vreme mladog meseca protrljati
rukama i prosejati kroz devir (cediljku). Prosejani pelen
gutati u suvom stanju, a neprosejani koristiti za pripremu
vode za klistiranje, ispiranje (pricom), zakapavanje u
oi, ui, n o s ili ispiranje usta.
Vano. Iskljuivo treba uzimati suvi pelen, a ne od
var. To se radi da bi on proao kroz ceo probavni trakt i
zaleio sve delove trakta. Odvar od pelena apsorbuje se u
tankom crevu i ne dospeva do debelog creva. Pelen se
m o e zamotati u hleb, hleb namazati slatkim ili m e d o m i
progutati.
Za decu je bolji semenski pelen. On nije tako gorak.
Moe se dodavati u supu, kau i druga jela.
Organizam treba postepeno privikavati na pelen. U
poetku, prvog dana, stavljati po jedan suvi cveti na je
zik, natopiti pljuvakom i sa pljuvakom progutati, a m o
e se uzeti i sa vodom. I tako svaka 2 sata od jutra do ve
eri. Drugog dana se ve m o g u gutati po 2 cvetia i za 4

d a n a dozu poveati do pune kafene kaiice pelena. Od

petog dana uzimati pelen 3 puta dnevno pre jela i uvee
(4. put) tokom 14 dana, ak se m o e uzimati i do 30 dana
(samo ga ne smeju uzimati lica sa individualnom konsti
tucijom vetra"), dovodei dozu sa pune kafene kaike
do 1/4 - 1/3 kafene kaiice. Sada se ona m o e vakati i
drati u ustima, jer dezinfikuje zube, desni i usnu duplju.
(Kod nekih ljudi moe pucati emajl na zubima, to uka
zuje na prepobuenost ivotnog principa vetra". Posle
prestanka uzimanja pelena emajl se m o e obnoviti.)
Klistiranje poeti od drugog dana kursa leenja i primenjivati ih 7 dana uvee. U poetku obian klistir sa 2
litra vode, poevi sa pola litra, sa toplim ekstraktom pe
lena (42-43C). Posle pranjenja debelog creva uraditi
drugi mikroklistir sa 50100 grama odvara od pelena,
koji se zadrava preko noi. Istovremeno sa klistirima
treba poeti sa ispiranjem (pricom) vagine i uretre 2 pu
ta dnevno, ujutro i uvee, toplim odvarom pelena
(42-43C).
Odvar od pelena priprema se na sledei nain: 1 kafena kaika pelena na 1 litar vode. Kovati ne vie od 30
sekundi i ostaviti da odstoji 710 minuta. Treba se ispira
ti 2 puta dnevno prve nedelje, j e d n o m druge nedelje, i ta
ko do 30 dana sa istovremenim zakapavanjem u nos, oi i
ui. Ispiranje produiti do prestanka svih simptoma in
fekcije mokranih kanala. Posle toga profilaktiki primenjivati terapiju obavezno 2 puta godinje, u prolee i j e
sen, od 14 do 30 dana.
Ako se usled primene pelena bude pobuivao ,,vetar", treba ga smirivati" p o m o u toplih kupki i m a z a
njem tela maslinovim uljem.
Da se paraziti ne bi privikli na j e d n u vrstu pelena,
preporuujem da se naizmenino uzimaju razne vrste tra
va: obini pelen, semenski pelen, povrati, kiica (Centa-

uri um erythraea, C. Pulchellum) itd. Upamtite, svaka vr

sta pelena deluje na odreene vrste parazita. Osim toga,
naizmenino upotrebljavajte i kombinujte listove pelena,
cvetove, korenje ili seme.
Iz vlastitog iskustva znam da se organi za ukus (i or
ganizam) brzo privikavaju na gorinu. Posle nekoliko
dana vi je skoro ne oseate, a to znai da se doza moe
poveati.

I E N J E O D GLISTA P O M O U S M E E
KONJAKA I RICINUSA
eludano-crevni trakt se moe oistiti od parazita
ovim efikasnim nainom. Ujutro natate ispiti sledeu
smeu: oko 50 grama (aica) visokokvalitetnog konjaka
(ne manje od 3 - 4 zvezdice) i isto toliku koliinu ricinusovog ulja.
Mehanizam dejstva ove tarapije je sledei. Od konja
ka gliste se opijaju i ne mogu se dobro drati za zidove
creva ili otpuzati u skriveni ugao. Proliv, koji izaziva ricinusovo ulje, izbacuje ih iz organizma.
Tu terapiju treba ponoviti sledeeg dana. Ponekad se
dogaa da gliste iz prvog pokuaja ne izlaze. Ako gliste iz
laze kako prvi, tako i drugi put, terapiju treba primeniti i
trei, a po potrebi i etvrti put. Pokazatelj da se organizam
oistio od glista jeste da ih nema u stolici posle proliva.
Kada je re o ienju dejeg organizma, postupa se
neto drugaije. Oko 1-2 sata nou podii dete i dati mu
da popije neto vrlo slatko - aj, kompot, sirup, slatko
itd. Priblino 2 0 - 3 0 minuta nakon toga dati mu dozu ricinusovog ulja. Doza se odreuje individualno u zavisnosti
od godina ivota deteta - 15-30 grama, glavno je da se
izazove proliv. Sledeeg dana se ponavlja. Ako gliste

produavaju da izlaze, postupak ponavljati sve dok ih ne

bude u stolici.
Opisani metod je posebno efikasan posle primene te
rapije sa trojkom" ili pelena prema Afanasjevu. Kao po
sebna varijanta primenjuje se za izbacivanje krupnih gli
sta - askarida i slino.
Primer. *Devojica nema jo 2 godine. esto bolu
je od bronhitisa, prebolela je upalu plua, stalno su joj da
vali injekcije i antibiotike. U pluima stalno hroptanje.
Prvog dana ienja konjakom i ricinusovim uljem
izala je askarida od 30 centimetara. Izlazi mnogo sluzi".

LEENJE DECE OD HELMINATA

Deca esto boluju od helminata, jer vole da se igraju
sa ivotinjama, da kopaju zemlju i slino. Spolja se obolje
nje moe ispoljavati simptomima, kao to su neobjanjivo
mravljenje, munina, malokrvnost, intoksikacija, glavo
bolja, poremeaj nervnog sistema, brzo zamaranje, avitaminoza, opadanje zatitnih sila organizma i mnogo drugog
(izmeu ostalog i simptomi koji ukazuju na onkologiju).
Dete e leiti od raznih nepostojeih bolesti i samo e ga
zaleiti. ak i analize na gliste treba uraditi 3 puta. Njih je
veoma teko otkriti. Interesantno je da pri seciranju leeva
u 9 0 % sluajeva patolozi u crevima nalaze gliste!
Dakle, kako postupati u sluajevima kada vam je de
te obolelo od neeg nejasnog i niko ne zna kako ga leiti?
P R I M E R I Z L E E N J A O D GLISTA
Naveu primer j e d n e ene, ija je erka obolela.
erka je dugo bolovala i leila se kod raznih lekara.
Lekari nisu mogli da postave dijagnozu i poeli su da raz-

miljaju da boluje od raka. Osam meseci podvrgavali su

je terapiji protiv raka, to je na kraju naruilo njeno zdra
vlje. Dete je umiralo. Mati je uzela dete iz bolnice i zapa
zila je da pri pranjenju iz erke izlaze razliite gliste po
veliini i obliku - as prepletene u klupad, as pojedi
nano. Majci je bilo jasno, d a j e prethodno leenje" jed
nostavno ubilo njeno dete. Devojica je umrla u petoj go
dini.
ena je oplakivala smrt kerke godinu dana. Posle
toga vratila se na posao i tamo je srela mukarca, k o m e se
desilo neto slino. On je bio lekar, porazgovarao je sa
njom i sa aljenjem joj rekao d a j e mogao izleiti njenu
kerku za pet dana. Posle nekoliko meseci kod te ene je
obolela trogodinja kerka. Poli su kod lekara. Oni su
otkrili iste simptome, kao i kod kerke koja je umrla: prom e n e u krvi, uveanje jetre i slino. Dolo se do za
kljuka da je to verovatno nasledno". Zapamtite, kada
lekari ne znaju uzrok bolesti, ne znaju kako daje lece, po
zivaju se na genetiku i druge, sline opte n a u n e " izgo
vore.
e n a je rasuivala ovako: ako je nasledno" - znai
da su gliste i odmah se obratila tom mukarcu. Mukarac
joj je ispriao o jednostavnom i efikasnom receptu za iz
bacivanje helminata kod dece. Navodim ga u izvornom
obliku.
Treba uzeti visokokvalitetni konjak (3-5 zvezdica) i
purgativno sredstvo - purgen ili ricinus.
ena je dalje postupila ovako: kerka je u sedam
uvee veerala i u devet sati je pola na spavanje. U 2 sata
nou ona je probudila kerku i dala joj da popije 2 supene
kaike konjaka, razblaenog slatkim ajem u odnosu 1 :
1. To je dovoljno da bi dete mirno popilo alkohol.
Zapamtite, koliina konjaka i aja ne treba biti velika
- 4 - 6 kaika.

Gladni paraziti u sred noi izlaze iz usamljenih

u g l o v a " eludano-crevnog trakta i sa zadovoljstvom apsorbuju tu smeu. Opivi s e " od konjaka, oni ne m o g u
da se pripiju uz zidove creva i ostaju neprivreni u u
pljini creva.
Potrebno je oko pola sata da bi se gliste otpilile".
Z b o g toga se dete ponovo stavlja u postelju, ali se posle
pola sata budi i daje mu se purgativ. U naem sluaju e
na je dala purgen i stavila dete na nou sa toplom v o d o m .
Doza purgativa podeava se tako, da brzo doe do
pranjenja creva, inae se gliste t r e z n e " i pripijaju na zi
dove creva.
Prve dve noi iz creva devojice nije nita izlazilo.
Zato su tree noi nagrnule najraznovrsnije gliste - klup
ad otrica, lamblije i druge vrste. Na osnovu njihovog iz
gleda odmah je postalo jasno da sa takvim gotovanima or
ganizam deteta ne moe biti zdrav. etvrte noi izlazilo je
manje glista, a pete je izaao askarid od 15 centimetara!
Radi profilakse ovo ienje treba ponoviti posle 10
dana. Ako gliste izlaze prve noi, treba uraditi j o 1-2 i
enja. Posle 7 dana treba uraditi j o j e d n o kontrolno i
enje. Ako gliste izlaze posle 5, 6. i ak 7. ienja, treba
produiti ienje sve dok one ne prestanu da izlaze, a da
lje profilaktiki ponoviti, kao s t o j e ve opisano. V a n o
je piti konjak sa slatkim ajem. Sladak ukus privlai helminte. Upravo iz tog razloga uzima se konjak, a ne drugo
alkoholno pie. Klistire ne treba raditi. ienje se mora
vriti p o m o u purgativa (laksativa), inae svi helminti
nee izai!
Za leenje odraslih od helminata moe se primeniti
isti nain, ali dozu treba poveati dva puta. Odrasli treba
da popiju 4 supene kaike konjaka, 4 supene kaike slat
kog aja i da uzmu takvu dozu purgativa, koja e dejstvovati posle 1-2 sata.

Vas, sigurno, interesuje kakve su promene nastale

kod trogodinje devojice? Izvanredne promene. N a g l o
se poboljao apetit, krv je postala zdrava, jetra se normalizovala. Dete je prestalo da sejoguni, postalo je ivahnije i nestanije.
A m a m a ? M a m a se, naravno, razveselila, ali je ostala
neizbrisiva mrlja u svesti, da joj je zbog njenog neznanja
i lekarske nekompetentnosti dete umrlo. Da do toga ne bi
dolazilo, izuavajte nauku o samoleenju - pomozite sa
mi sebi i svojim blinjima.

IENJE JETRE OD PARAZITA

ienje jetre pomou ulja od slaice
U ovekovoj jetri ive mnogobrojni paraziti razlii
tih sistematskih grupa. U jetri se obavlja intenzivna i ra
znovrsna razmena (stvaranje glikogena, sinteza aminokiselina i dr.); protoplazma elijajetre bogata je hranljivim
materijama, neophodnim za ivotnu aktivnost parazita.
M o d a su to (a takoe i osobenosti krvotoka u jetri) fak
tori koji doprinose tome, da upravo u elijama jetre ivi
najvea koliina parazita, uglavnom jednoelijskih (pro
tozoa) i helminata.

Parazitne protozoe u ovekovoj jetri

Ameba Entamoeba histolytica esto napada jetru
oveka. M e u obolelim od crevne amebiaze oteenja
jetre se sreu skoro u 5% sluajeva. Primarno arite
amebiaze su ovekova creva (debelo crevo). E n t a m e b e
m o g u da prodiru u zidove creva, u vene i, m o g u e , u

limfne sudove, a odatle preko sistema vratne vene - u

jetru. E n t a m e b e koje su prodrle u jetru oteuju endotel
s u d o v a i elije tkiva jetre. K a o rezultat toga (a takoe
usled dejstva citolitikih enzima koje lue a m e b e ) ja
vljaju se m a l e nekroze, koje se m o g u spajati i stvarati
amebni apsces. Zajedno sa a m e b a m a u takva arita
m o g u dospevati razliite bakterije, koje zatim obino
o d u m i r u , tako da gnoj postaje sterilan u odnosu na bak
terije. O k o apscesa stvara se upalna zona, koja ograni
ava gnojanicu od zdravog tkiva jetre. A m e b e se m o g u
uoiti u upalnoj zoni, u gnoju ih nema. U aritu upale,
koje ima boju okolade, nalaze se eritrociti, u , masti i
fibrozno tkivo. Dugotrajna groznica, mravljenje, uve
anje dimenzija jetre, bolovi u desnoj slabini, koji se reflektuju na desni rameni zglob, leukocitoza osnovni su
kliniki simptomi a m e b n o g apscesa.
U nekim sluajevima kod amebiaze jetre ne dolazi
do apscesa. Taj oblik oboljenja naziva se amebnim hepa
titisom.
Lejmanije (Leishmania donovani) oteuju razliite
elije jetre oveka (kupferove, entotelijalne i dr.).
Lejmanije se razmnoavaju u protoplazmi tih elija i
rasteu ih, tako da one prodiru u otvore venula. Na histo
lokim isecima uoava se hiperplazija kupferovih i endotelijalnih elija, atrofija tkivnih elija i infiltracija na
tim delovima limfocita, histpocita i plazmatskih elija.
Lamblije m o g u u nekim sluajevima izazvati otee
nje jetre. Iz dvanaestopalanog creva lamblije prodiru u
u n u kesu (mehur) i u n e kanale. Privrujui se uz
elije sluzokoe unih kanala, lamblije m o g u izazvati
funkcionalne i organske promene: distrofiju i deskvamaciju elija, upalne promene. U nekim sluajevima susre
e se kombinovana lambliozno-bakterijska infekcija sa
obilnim izdvajanjem leukocita.

H el m i n t i oveje j e t r e
U unutranjim i spoljnim jetrenim kanalima i n
unoj kesi oveka parazitiraju trematode: Opisthorchis
felineus, O. viverrin, F. hepatica, F. gigantica, Clonorcilis sinensis, Dicrocoelium lanceatum.
Ti helminti izazivaju holangitis, diskineziju unih
kanala, holecistitis a esto i hepatitis.
U krvnim sudovima jetre ponekad parazitiraju istosome, ija jajaca prodiru u tkivo jetre; kod istosomatoza se m o g u razviti hepatitis i ciroza jetre.
Od cestoda u jetri parazitiraju Ecliinococcus midti lo
u la ris alveolaris - uzronik alveolarne (vieelijske)
ehinokokoze i E. granulosus je uzronik jednoelijske
ehinokokoze, larva (cicticerk) Taenia solium. Alveolni
ehinokokus razara tkivo jetre i stvara metastaze u raznim
organima (pluima, centralnom nervnom sistemu i dr.).
Jednoelijski ehinokokus, koji ima oblik mehura, u pro
cesu rasta izaziva atrofiju tkiva jetre i ponekad vri priti
sak na krvne sudove i une kanale.
Od okruglih helminata kroz jetru migriraju larve
askarida - Ascaris lumbriocoides, izazivajui u jetri mikroapscese, mikronekroze i eozinofilne infiltrate. Pone
kad u jetru prodiru iz creva i odrasle askaride, koje izazi
vaju holangitis i hepatitis. Unoenje bakterijske flore
askaridama uslovljava pojavu gnojnih procesa u u n i m
kanalima i tkivu jetre.
P r e m a tome, ispostavlja se da je jetra - taj najvaniji
organ ovejeg organizma, najranjiviji za parazite. Nje
no ienje podstie metod ,,trojke", uzimanje pelena
prema Ajanasjevu,
uzimanje zasrebrene vode,
kerozina,
alkoholnog ekstrakta od ljuske ili pregrada oraha. To
treba razmatrati kao prethodnu pripremu za ienje, da
lje treba sa odreenim ciljem oistiti (i ne j e d n o m , ve 3

5 puta) jetru, kao obino pomou ulja i limunovog so

ka.
Ali umesto maslinovog ili suncokretovog ulja treba
uzeti ulje od slaice. Ulje od slaice ima zagrevajua i
razdraujua svojstva, koja efikasno deluju na navedene
parazite jetre i izbacuju ih.
U m e s t o limunovog soka moe se koristiti bilo koji
drugi sok od kiselih jagodiastih plodova. Odlian je sok
od mahovnice, nara (mogranja), pasjeg trna (Hippophae
rhamnoides) i slino.
Retko ko m o e nai ulje od slaice, posebno u zabiti.
M o e t e sami pripremiti ulje za ienje jetre, koje ima
odline protivparazitne osobine. Uzmite maslinovo ili
suncokretovo ulje i dodajte u njega pelen, slaicu, beli
luk, kantarion, karanfili i druge trave i dobiete v e o m a
lekovito ulje za ienje jetre. Najprostiji recept za pri
premu - uzmite po 1 kafenu kaiicu (1 gram) navedenih
trava, isitnjenih zaina i stavite ih u pola litra ulja. Osta
vite da odstoji nedelju dana na t a m n o m mestu. Ne mora
se odjednom praviti sloena smea, ve se m o e dodati
samo kafena kaiica praka slaice i pelena (za one, koji
imaju dobre toplotne sposobnosti organizma) ili mlevenog karanfilia (za ljude koji su zimogroljivi). To je do
voljno da ulje poprimi odlina protivparazitna svojstva.

M E T O D IENJA JETRE
Naveu pravila za ienje jetre. Sva tajna i efika
snost ienja jetre sastoji se u prethodnoj pripremi
smekavanju organizma. Smekavanje organizma prim e n o m toplih vodenih terapija treba obaviti minimalno
3- 4 puta. Svaku toplotnu terapiju zavriti kratkim pro
hladnim dejstvom. Tek tada e iz vas iz prvog puta oba-

vezno poeti da izlaze kamenii i ostala neistoa. Poslednju smekavajuu terapiju treba uraditi 24 sata pre
ienja jetre.
Ako se na 3- 4 dana pre ienja jetre budete hranili
uglavnom biljnom hranom i upotrebljavali veu koliinu
svee isceenog soka ( 2 0 - 50 grama soka od cvekle i 4
5 puta vie soka od jabuka, poeljno nakiselih jabuka) i
radili proiavajue klistire (sa urinom) jednom dnevno
- vaa prethodna priprema bie idealna.
ienje po metodu koji preporuujem treba vriti
pre punog m e s e c a - 10- 13 dan lunarnog ciklusa. Pre i
enja morate biti svezi i spokojni. Ujutro, posle toaleta,
izvrite klistiranje. Lako dorukujte, ispijte prethodno
navedeni sok. Potom lako ruajte i nakon 1- 2 sata poni
te da zagrevate telo oko jetre, stavi vi termofor sa toplom
vodom (ili elektrinu grejalicu). Sa grejalicom hodajte
ostatak dana do terapije ienja.
Priblino u 19 sati uvee ponite terapiju ienja je
tre. Prethodno zagrejte maslinovo (ili za izbacivanje pa
razita iz jetre ulje od slaice) ulje i limunov sok do 3 0 35C. Dozu odredite prema vlastitoj telesnoj teini i pod
noljivosti ulja.
Pred vama su 2 ae, jedna sa uljem, druga sa sokom.
Uzmite 1- 2 gutljaja ulja i popijete isto toliko gutljaja so
ka. Posle 15-20 minuta, ako nema munine, postupak
ponovite. I tako nekoliko puta, dok ne popijete sve ulje i
sok. Sedite mirno, gledajte televizor ili itajte knjigu.
Ako ne podnosite ulje i ako vam se posle prvog uzi
manja javi muka, treba saekati dok ti neprijatni oseaji
ne prestanu i tek tada ponoviti postupak. Vremenski raz
vucite terapiju - to nije strano, ak je i korisno. Ali ako
munina ne prolazi, zadovoljite se ispijenom koliinom i
to e biti dovoljno. Grejalicu moete skinuti, a moete je
i dalje drati.

Posle ispijanja ulja i soka (koliina ispijenog ulja i

soka varira od 100 do 300 mililitara), moe se preduzeti
niz mera koje pojaavaju efekat. Priblino posle j e d a n
sat, sat i po nakon uzimanja ingredijenata sedite i zau
zmite udobnu pozu (najbolje je esti na pete), zapuite levu nozdrvu vatom i diite kroz desnu nozdrvu. Na jezik
stavite malo ljute paprike, a na telo oko jetre aplikator
Kuznecova, ali sa metalnim iglama. Sve e to podsticati
iritiranje, stvaranje energije i toplote sa njenim usmeravanjem prema jetri.
Dopunski zamislite, da pri izdisaju usmeravate og
njenu struju prema jetri. Pri tome diite polako, ravnom e m o ( 4 - 6 puta u minutu), radei snano dijafragmom.
Izbacujte stomak pri udisaju i uvlaite ga nagore pri izdi
saju. Time ete obezbediti odlinu masau jetre, pojaaete u njoj krvotok i ispraete je od ljake i ugruaka. Ta
kvo disanje radite 1530 minuta, odmorite se 1 sat i po
novite vebu. Za vreme odmaranja stavite na telo oko je
tre magnetni aplikator ili obian magnet.
Sve to zajedno uzeto - toplota, aktivnost fermenata,
pojaani krvotok, poveanje potencijala crvenih krvnih
zrnaca, snana emisija slobodnih elektrona (aktivatora
fermenata) iz aplikatora omoguie vam da izdrobite,
istopite, isperete i izbacite svu neistou i kamenje.
Priblino od 23 do 3 sata nou (deava se i pred zo
ru), kada je bioritam jetre i une kese maksimalan, poi
nje izbacivanje kamenja i neistoe, to se ispoljava prolivom. Ugledaete sve blago", steeno nepravilnim na
inom ivota, i odmah ete shvatiti da tako ne treba da i
vite i da ne moe biti govora ni o kakvom zdravlju ako to
b l a g o " opstaje u organizmu.
Obino ujutro jo j e d n o m moe izai vea koliina
kamenia i ui, koja podsea na mazut. Dopunski ura
dite proiavajui klistir. Malo se odmorite i moete je-

sti. Prvo jelo treba da se sastoji od pola litra soka (od ar

garepe; c v e k l a - j a b u k a 1 : 5). Sok e dopunski isprati va
u jetru. Tek posle toga moete pojesti salatu, kau pri
premljenu na vodi i pristupiti uobiajenom ivotu.
Ako ste ubeeni u sebe i imate iskustva sa ienjem
jetre, moete uraditi drugo ienje jetre. Ujutro sledeeg
dana uradite proiavajui klistir. Oko ruka j o jedan.
T o k o m dana pijte samo svee sokove ili odvare od trava
- kantarion sa m e d o m , vranilovu travu (Origanum vulgare) sa m e d o m , nanu sa medom. To to imate od navede
nih trava. U 14 sati ponite sa novim zagrevanjem jetre i
dalje istite jetru kao to je navedeno. Ujutro sledeeg
dana uradite dvostruki proiavajui klistir a radi jaa
nja eludano-crevnog trakta jedite dobro skuvan pirina
sa topljenim maslacem. Za ruak se m o e jesti dinstano
povre i kaa od rie sa topljenim maslacem, zasoljeni
mlevenim morskim kupusom. T o k o m naredne nedelje ne
primenjujte nikakve terapije tipa klistira i ank Prakalane - jednostavno jedite i odmarajte se.
Sledee uobiajeno ili duplo ienje jetre uradite
posle 2 nedelje, a j o bolje pre sledeeg punog meseca,
uz pripremu.
D o p u n s k e preporuke
Kao s t o j e praksa pokazala, mukarcima i enama sa
telesnom teinom do 6 0 - 65 kilograma, kao i osobama
koje ne podnose ulja, za prvo ienje jetre dovoljno je
150 - 200 mililitara ulja, da ne doe do povraanja. U na
rednim ienjima doza se moe poveati do 300 milili
tara, a m o e ostati ista, i to e biti dovoljno.
Ako se posle izvesnog vremena javi povraanje i u
povraenom sadraju uoe neki sluzni sekreti (zeleni, cr
ni i slini), to ukazuje da su ulje i sok proradili u elucu, i

oistili ga od patoloke opne, koja je tu postojala. Kod

nekih ljudi to se deava pri prvom ienju jetre. Drugo
ienje jetre uradite sa manjom koliinom soka i ulja, a
za tree malo poveajte.
Trudite se da za vreme ienja jetre budete opute
ni, mirni i da ne obraate panju na to. Po pravilu, za vre
me ienja p o m o u ulja i limunovog soka ne oseaju se
nikakvi bolovi. U nekim sluajevima, kada doe do ja
kog pranjenja, proterivanja, oseate kao da jetra d i e " ,
i to je sve. Zato se nemojte bojati, jer strah utie na spaz a m krvnih sudova i une kanale. Zbog toga iz vas m o e
da nita ne izae, i to je drugi uzrok povraanja. Ako se
kod vas iz bilo kojeg razloga jave strah, uznemirenost ili
nervoza, vezani za oekivanje, i oseate se n a p r e g n u t o "
i sputano, popijte 2 tablete no-pi 2 2 i smirite se. ienje
e proi normalno.
Ne istite jetru posle napornog rada i dugotrajnih
gladovanja. Odmorite se 3-5 dana, skupite snagu. Inae
se m o g u dogoditi dva sluaja: u pivom ete jednostavno
popiti ulje i limunov sok; u drugom ete se j a k o iscrpiti.
Zapamtite, to je ipak prodiranje u jetru i njoj je potrebna
snaga za takvo prekomerno naprezanje. Sami ete osetiti
kako ona vibrira i die", posebno za vreme prvih ie
nja.
Primer. Ve je druga godina kako se leim prema
uputstvima iz Vaih knjiga Urinoterapija i Lekovite sile.
Za prvih 6 meseci, poteno reeno, preporodio sam se.
Boleli su me zglobovi, izvrtale su se noge, imao sam e
ste greve, dolazilo je do blokade zglobova na rukama i
nogama. Ja sam se raspadao. Dijabetes, reumatizam, ek
cem, pomalo psorijaza i gljivina oboljenja - to me je sve
22

Ruski lek za smirenje, slino naem bensedinu itd. - Pri

medba prevodioca.

praktino ostavilo na miru, postao sam neumoran u ple

sanju i veoma naglo se poveao moj ivotni tonus ...
D v a puta sam istio jetru. ienje je bilo estoko.
Uvee me je malo proteralo, a ujutro od 4 do 7 sati,
otprilike stezalo me je i proterivalo ta tri sata neprekidno.
Bio sam zapanjen time. Iz m e n e je neprekidno teklo, i
braonkasto, i crno, i pahuljice, a izlazili su i nekakvi parii. Za nedelju dana smrao sam 12 kilograma".

GLADOVANJE
Pojam gladovanje podrazumeva dobrovoljno odri
canje od bilo kakve hrane na odreeno vreme, kako bi se
pomoglo ivotnoj snazi organizma da obnovi harmoniju
i bioloke procese, naruene usled bolesti, slabljenja or
ganizma i slino.

MEHANIZMI GLADOVANJA
im se ovek potpuno odrekne hrane u njegovom or
ganizmu poinje troenje nagomilanih rezervi i drugostepenih tkiva. Cepanje hranljivih materija i tkiva uzrokuje
nagomilavanje produkata i njihovo raspadanje u organi
z m u . Kao rezultat toga pokazatelj pH organizma brzo se
pomera prema kiseloj strani (acidoza), ali pri tome kise
lost ne prelazi fizioloke norme.
Acidoza pri gladovanju je prvi i najvaniji fizioloki
mehanizam, koji aktivira lanac drugih lekovitih mehani
zama, a koji su se za vreme reima ishrane nalazili u sta
nju mirovanja.
Oksidacija unutranje sredine organizma aktivira
procese rastvaranja tkiva - autolizu. Dakle, u kiseloj sre-

dini aktiviraju se fagociti i neki enzimi, ije se funkcije

svode na razaranje oslabljenog vlastitog tkiva i stranog
tkiva u organizmu.
Sa svoje strane procesi autolize aktiviraju mehani
z a m ienja organizma od ljake, parazita i patoloki izmenjenog i oslabljenog tkiva. Usled cepanja tkiva oslo
baa se ljaka zarobljena u njemu i izbacuje se iz organi
z m a , a deformisano tkivo se unitava.
Cepanje tkiva organizma kontrolie se na nivou spoljanjih manifestacija ivota posebnom funkcijom, koju
sam nazvao princip prioriteta". Upravo ta funkcija vodi
rauna o tome, da se prvo epa sve suvino, patoloki de
formisano, a zatim - zdravo tkivo po principu vanosti
za ivotnu aktivnost organizma.
Oksidacija unutranje sredine i poveanje fagocitne
aktivnosti normalizuje mikrofloru organizma, koja je,
kao s t o j e poznato, direktno vezana za imunitet.
Pri gladovanju mnogi organi i sistemi organizma
prelaze u stanje fiziolokog mirovanja, koje im omogu
ava da obnove svoje oteene strukture i funkcije.
Poveano cepanje tkiva usled autolize i obnavljanje
strukture i funkcije probavnih organa pri gladovanju stimulie poveanu razmenu materija i poveava probavnu
sposobnost organizma u periodu obnavljajue ishrane.
Pri gladovanju se pojaavaju zatitne funkcije orga
nizma kako na nivou elija tako i celog organizma. Orga
nizam postaje otporniji na razliite unutranje i spoljanje tetne faktore, znatno se pojaava imunitet (ve
posle 36 sati gladovanja).
Svi navedeni fizioloki mehanizmi dovode do j a k o g
lekovitog, obnavljajueg i podmlaujueg efekta, poseb
no posle gladovanja.

PRAVILA G L A D O V A N J A
Gladovati treba sa uzimanjem u obzir biolokih rit
mova, individualne konstitucije i uzrasta.

Uticaj godinjih doba na gladovanje

Gladovati treba sa uzimanjem u obzir biolokih rit
mova prirode. Ako se gladuje spontano, rezultati glado
vanja se donekle smanjuju, moe doi do komplikacija i
posledica, koje utiu na gubitak elje za daljim ponavlja
njem gladovanja. Kako postupati da bismo sa maksimal
nom efikasnou iskoristili bioritmoloke faktore za
uspeno gladovanje?
Godinja doba imaju svoj uticaj na ivotne procese
ovejeg organizma sa dva faktora: energijom, koja do
speva na Zemlju iz Kosmosa, i klimatskim uslovima.
Energetski faktor se najjae ispoljava u periodu ula
enja Sunanog sistema u sektor prostranstva stihije va
tre". To se deava u znakovima Ovna, Lava i Strelca.
Osim toga, m n o g o gravitacione energije dospeva na Z e
mlju u vreme zimskog solsticijuma. U tim periodima je
lake i efikasnije gladovati. Nisu bez razloga svi postovi
(posebno dugotrajni - Veliki i Boini) vremenski pode
eni tim periodima.
Klimatski uslovi na raun hladnoe, toplote, vlano
sti i suvoe m o g u podsticati ienje gladovanjem ili,
obrnuto - koiti ga.
Toplo i vlano vreme posebno odgovara gladovanju.
Poetak leta, priblino na Petrov post, kada spoljanja
toplota aktivira bioloke reakcije u organizmu, podstie
bolje oslobaanje organizma od ljake i unitavanje neoplazmi.

Zimi kada je hladno i suvo vreme ljaka u koloidima

elija moe da se stegne" i umanji efekat gladovanja. Da
bi se to tetno dejstvo neutralizovalo, treba primenjivati
vie vlanih terapija i zagrevanja. U tom sluaju sve e
biti normalno.
Leti je tee gladovati zbog j a k o g dejstva suneve to
plote, iako je ienje u tom periodu veoma korisno. Z i
mi je lake gladovati zato to sveina i gravitaciona ener
gija okrepljuju organizam, iako se proces ienja odvija
sporije.
Nije loe gladovati due vreme i u periodu uravnote
enosti u prirodi: za vreme prolene i jesenje ravnodnevice. Upravo tako postupa veina ivotinja. Kada one i
ste i obnavljaju svoj organizam posredstvom gladovanja,
kod njih se uoava priliv ivotne energije, to se ispolja
va u polnoj aktivnosti (proleno i jesenje teranje).
Kako lunarni ciklus utie na ivotne procese pri
gladovanju
Lunarni ciklus najjae utie na procese koji se odvi
jaju u ovekovom organizmu, jer postoje dani i periodi
kada se organizam sam isti, i dani i periodi, kada nije
poeljno to raditi.
Kretanje Meseca i njegove faze izazivaju na Zemlji
plimu i oseku. Odraz tog procesa uoava se i u ovejem
organizmu kao dve pojave. Prvo - na organizam se sa
stoji iz vode i zato prati promene plime i oseke; drugo usled promenljivog gravitacionog dejstva Meseca na or
ganizam postaje as laki, as tei. Kada organizam po
stane laki", on se iri", to pogoduje procesu ienja
gladovanjem; kada postaje tei", on se sabija pod dejstvom gravitacije Zemlje i vlastitih sila. Tkiva su steg
n u t a " i s mukom otputaju ljaku.

Ako postupate saglasno binarnim ciklusima - obezbeen vam je potpuni uspeh. Dakle, kako iskoristiti bi
narni ciklus (o t o m e kada poinje j e d n a ili druga faza bi
narnog ciklusa, odtampano je u posebnom kalendaru).
Rokovi gladovanja i dani poetka gladovanja
1. Gladovanje do 7 dana vri se samo u II i IV fazi bi
narnog ciklusa. U tom vremenu organizam se prirodno
isti i vi to samo podstiete.
2. Gladovanje due od 7 dana vremenski podesite ta
ko da veina dana gladovanja bude u navedenim fazama
binarnog ciklusa.
3. Gladovanje due od 14 dana planirajte tako, da se
izlazak iz gladovanja poklopi sa poetkom binarnog ciklu
sa. U tom vremenu organizam prirodno aktivira ivotne
procese i vi ete se bez tekoa uklopiti u njegov ritam.
Ako ste ubeeni u sebe i imate iskustva sa dugotraj
nim gladovanjem, ponite da gladujete poetkom binar
nog ciklusa, a izlazite posle njegovog zavretka. To je
najbolja varijanta.
Jo j e d n o m istiem - gladovanje u I i III fazi binar
nog ciklusa opravdano je ako se gladuje do 7 dana, m e u
tim, kada organizam prirodno ide na stezanje" i kada
koloidne elije d r e " ljaku ovo nije dovoljno efikasno.
Ipak, obnavljanje ponite samo kada organizam ide ka
vezivanju" i zadravanju materija u sebi.
K a k o individualna konstitucija i uzrast oveka
utiu na ivotne procese pri gladovanju i izlasku iz
njega?
Ljudi se meusobno razlikuju. Drevni mudraci su
utvrdili razlike izmeu razliitih kombinacija ivotnih
principa - sluzi", u i " i vetra".

Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni

princip sluzi", njegov organizam dobro zadrava vodu.
Takvi ljudi su gojazni i telo im je veliko.
Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni
princip ui", organizam tih ljudi ima sposobnost stva
ranja toplote. To su ljudi srednje grae tela sa ukastom
bojom koe.
Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni
princip vetra ", organizam tih ljudi loije zadrava vodu
i toplotu. Takvi ljudi su n e n e telesne grae, mravi su i
stalno im je hladno. Budui da organizam tokom glado
vanja gubi toplotu i vodu, to se razliito odraava na lju
de raznih konstitucija.
Osobama sa suvinom telesnom teinom gladovanje
e doneti lakou i snagu i odstraniti suvinu vodu. Od tera
pija poeljno je zagrevanje u saunama sa suvom parom i
manje tenosti (uglavnom prokuvane). Njima se preporu
uje da gladuju 1-2 puta nedeljno na suvo" (bez vode).
Osobe koje su mrave i kojima je hladno radi posti
zanja dobrih rezultata treba redovno, ak i vie p u t a
dnevno, da primenjuju vrue kupke i da piju vie tople
vode. U suprotnom, usled nedostatka vode i toplote pro
ces ienja se m o e usporiti, oni e pocrneti a njihovo
samopouzdanje bie sve gore.
Ljudi sa normalnom teinom, za odravanje dobrog
procesa ienja pri gladovanju, m o g u da idu u vlanu
saunu, da primenjuju zagrevajue kupke i da piju toplu
vodu. Mrave osobe i ljudi sa normalnom teinom treba
da piju toliko vode da se od toga stvori oko litar mokrae.

ZA KOGA JE GLADOVANJE
KONTRAINDIKATIVNO
Kada su najpoznatijem specijalisti za gladovanje G.
A. Vojtoviu postavili pitanje da li se moe samostalno
gladovati u domaim uslovima, odgovorio j e : Drevna
civilizacija nije imala bolnice. Zato su se svi metodi lee
nja, m e u njima i leenje gladovanjem, primenjivali u
domaim uslovima".
Sledee pitanje, koje interesuje ljude koji ele da
praktikuju gladovanje jeste: postoje li kontraindikacije
za leenje gladovanjem?
U medicinskoj praksi je zabeleeno daje leenje gla
dovanjem kontraindikativno u sledeim sluajevima:
1. Druga polovina trudnoe i period dojenja deteta.
2. Poodmakli stadij umi tuberkuloze praeni oveko
vom nepokretnou.
3. Poodmakli stadijumi malignih (zloudnih) tumora
praeni ovekovom nepokretnou.
4. Poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi pra
eni ovekovom nepokretnou.
5. Poodmakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog
tkiva praeni ovekovom nepokretnou.
6. Niz psihoneuralginih oboljenja u p o o d m a k l o m
stadijumu praeni ovekovom nepokretnou ili slaboumnou (senilnou).
7. Prostrani gnojni procesi unutranjih organa (apscesi, gangrene i neki drugi).
Za ienje organizma od parazita jednodnevna gla
dovanja su nedovoljno efikasna, pa je potrebno due gla
dovanje, zbog ega emo razmotriti pravila sprovoenja
trodnevnog i desetodnevnog gladovanja.

PRAVILNO SPROVOENJE TRODNEVNOG,

SEDMODNEVNOG I DESETODNEVNOG
GLADOVANJA

Prethodna priprema
Dobra prethodna priprema vri se na 2-3 meseca pre
poetka gladovanja a cilj joj je oslobaanje ovekovog
organizma od ljake. Sastoji se u spro voenju razliitih
terapija ienja i promeni ishrane.
Pomou razliitih terapija ienja treba rasteretiti
organizam od najizrazitije ljake. Pomou proiavajuih klistira treba oistiti debelo crevo od ekskrementnog
kamenja i druge patologije. ienje jetre omoguava
nam da izbegnemo krizna stanja za vreme gladovanja,
kada mogu izlaziti kamenii i stara u usled snanog
efekta izbacivanja ui. Primenom terapija sa parom (sa
una) odstranie se vei deo toksina, koji se nalaze u
tenim sredinama organizma. Terapija sokom omoguie da se taj uspeh uvrsti, dopunski e isprati vezivno tki
vo i izleiti bubrege.
Preporuujem da promenite ishranu i preete na bilj
nu hranu. Odrecite se vetakih (torte, kolai, okolada,
bonbone itd.) i meovitih produkata (sendvii, pica, kavurma, krompir s mesom itd.). Postavite sebi pravilo: ne
jedite nou i ne pijte posle jela.
Posle takve prethodne pripreme izbacivanje ljake
pri gladovanju nee biti tako jako, i vi ete lako podneti
dugotrajno gladovanje uz linu korist. K a d a je organi
z a m vie-manje ist, m o e se primeniti skraena pret
hodna priprema. Na primer, na 1-2 nedelje pre poetka
gladovanja treba jesti biljnu hranu, a zatim poeti glado
vanje.

Pravilan poetak gladovanja

Poetak gladovanja ima veliki znaaj. Na primer,
ako ste se dobro najeli, a sledeeg dana gladujete, prak
tino ivite 1-2 dana na raun onoga, to se nalazi u orga
nizmu, u eludano-crevnom traktu. Stavie, za vreme
narednog gladovanja, od 3 i vie dana, zaustavlja se rad
creva a ekskrementne mase od hrane, pojedene pre gla
dovanja, zadravaju se u crevima i truju va organizam.
Ako u eludano-crevnom traktu nema hrane i ekskrementnog kamenja, on se brzo prebacuje na ishranu na
raun deblokade ranije ugaenih unutarelijskih mehani
z a m a biosinteze, na raun ugljen-dioksida i azota, ras
tvorenog u tenim sredinama organizma. Bre se odvija
ju procesi resorpcije svega stranog u organizmu i niz dru
gih lekovitih mehanizama.
U vezi sa navedenim, veliki znaaj treba pokloniti
poetku gladovanja - ienju eludano-crevnog trakta
prvog dana gladovanja.
To se m o e uraditi pomou: a) purgativa i b) proiavajuih klistira. Gladovanju se moe pristupiti bez
sprovoenja terapija ienja pod uslovom da ste nedelju
dana pre gladovanja uzimali preteno svezu biljnu hranu,
a da samo gladovanje ne traje due od nedelju dana.
P r e m a tome, ako pravilno ponete gladovanje va
organizam e se poeti istiti odmah na elijskom nivou.
U suprotnom, gladovanje e u poetku istiti ono to se
nalazi u crevima, i ujedno istiti i obnavljati organizam
na elijskom nivou.
Prvih 3-5 gladovanja u trajanju od tri i vie dana treba
sprovoditi u komfornim uslovima. Morate sebi omoguiti
odmor u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka dospeva u
krvotok i izaziva intoksikaciju u organizmu. Da biste po
mogli organizmu da se to pre oslobodi od njih, moe se

primeniti kontrastno tuiranje i uraditi proiavajui kli

stir. Ili uraditi jedno od to dvoje, u zavisnosti od uslova
stanovanja i mogunosti. Potom treba prilei. U postelji se
treba opustiti i mirno odleati, dok se ne obnovi ivotna
snaga i ne odstrani ljaka iz kivi. Taj period diskomforta
e proi, im ljaka izae iz vaeg organizma.
Ulazak u trodnevno, sedmodnevno i desetodnevno gladovanje
Ujutro uzmite purgativ ili uradite nekoliko veih
proiavajuih klistira. Kao rezultat toga naglo ete pre
kinuti vezu ishrane i brzo ete prei na unutarelijsku is
hranu. Mogua autointoksikacija kroz debelo crevo je is
kljuena i vi ete se bolje oseati u procesu gladovanja.
Dalje moete raditi klistire svakog drugog dana to
kom sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja. Ne
preporuuju se esti klistiri (jednom, 2 puta dnevno) zato
to ljaka i u ne uspevaju za tako kratko vreme da se
nagomilaju u debelom crevu. Ali ako se ljaka i z b a c u j e klistiri su stalno zagaeni, radite ih ee - nemojte se
ustruavati. Va zadatak je da to bre izbacite otkiseljenu neistou iz organizma. Sa tim ciljem se rade dvostru
ki i ak trostruki proiavajui klistiri ujutro i uvee.
Ne radite nita to naruava vau energiju! San naj
bolje podstie jaanje spoljanjih manifestacija ivota.
Odsustvo runih misli ne izaziva u njoj energetske pore
meaje.
Da bi se organizam to bolje oistio od parazita i lja
ke mogu se probati i gorke trave, koje tonizuju organi
z a m ili urin. U tom sluaju umesto vode mogu se uzimati
odvari i ekstrakti od trava (videti poglavlje Gorki toni
c i " ) . Moe se upotrebljavati limunova voda kiselog uku
sa. Pri gladovanju dobro je koristiti silicijumovu vodu -

za pie i za klistiranje. U retkim sluajevima, ljudi j a k e

volje m o g u primenjivati suvo gladovanje od 3 do 5 dana.
Ako se koriste trave gorkog ukusa, one e ne samo
podsticati brzo cepanje tkiva i ljake, ve e suiti i hladi
ti organizam. Prema tome, one najbolje odgovaraju gojaznim ljudima sa dobrim toplotnim sposobnostima orga
nizma.
Ako se koriste odvari, ekstrakti zaina ljutog ukusa,
oni e, pored cepanja tkiva, ljake i podsuivanja organi
zma, aktivirati toplotne sposobnosti i poveavati imuni
t e t - sagorevajui parazite. Prema tome, oni najbolje od
govaraju osobama srednje telesne grae, gojaznim ljudi
ma i ljudima kojima je stalno hladno.
Ako se upotrebljava limunova voda, u organizmu e
se pojaati oksidacione reakcije, cepanje ljake, donekle
e se poveati toplotne sposobnosti organizma, ali pri to
me nee nestati voda iz organizma. Obrnuto, dolazie do
izvesnog zadravanja tenosti u organizmu. Prema tome,
ova terapija najbolje odgovara ljudima koji su mravi i
kojima je stalno hladno.
Ako se upotrebljava sva ili vei deo mokrae, koja se
lui pri gladovanju, pojaava se proces oslobaanja orga
nizma od ljake i dejstva na parazite. Ako je organizam
veoma zagaen, pri primeni ovog metoda mokraa e se
pustiti" kroz anus. Ona e delovati kao blagi purgativ i
dobro e oistiti probavni trakt i jetru. Ako u organizmu
ima malo ljake, dejstvovae kao diuretino sredstvo dobro e isprati mokrano-polni sistem. Ovaj metod od
govara ljudima bilo kog tipa telesne grae i funkcional
nih osobenosti organizma.
V e o m a je korisno za vreme bilo kojeg naina glado
vanja masirati telo svojom starom ili ukuvanom mokra
om. Iz stare mokrae osea se miris amonijaka (njegova
jaina zavisi od starosti mokrae), koji ne samo da pod-

stie oslobaanje organizma od ljake, ve unitava i mikroparazite u tkivima, krvi i crevima.

Masaa ukuvanim urinom n a p u m p a v a e " organi
z a m energijom, to veoma godi slabim ljudima. Reju,
masaa bilo kojom vrstom mokrae podsticae rad srca
pri gladovanju i ono e se lake podneti.
Upozorenje. Ne savetujem vam da gladujete na gor
kim i ljutim odvarima, ekstraktima vie od tri dana. Prvo
steknite iskustvo, inae m o e doi do veoma j a k o g prepobuivanja vetra" i neprijatnosti vezanih z a t o . Glado
vanje na limunovoj vodi moe se primenjivati do 7 dana.
Za due gladovanje neophodno je iskustvo. To se odnosi
i na gladovanje sa urinom.
Stanje svesti u procesu gladovanja
Zato to tokom gladovanja dolaze do izraaja netrpe
ljivost, glad, uznemirenost i slina stanja, treba odravati
duh na zavidnom nivou. K a k o to uraditi? Kada vas obu
z m e oseaj gladi ili neka neprijatna emocija, odstranite je
emocijama koje daju snagu. To e vam pomoi da disciplinujete svoju volju i da razvijate osobine koje povea
vaju ivotnu snagu.
Potrudite se da se za vreme gladovanja radujete t o m e
to, gladujui samo jedan dan, istite organizam i aktivi
rate zatitne sile. Misao o tome, da stvarate telo koje ne
stari, i koje je lieno bolesti i umora, da podstiete izbaci
vanje parazita, odrae va moral za vreme gladovanja.
Odbacite od sebe samosaaljenje i sve druge negativne
emocije za vreme gladovanja.
Svakoga dana tokom gladovanja ponavljajte:
1. Ovaj dan sam prepustio svoje telo ivotnoj sili radi
unutranjeg ienja i obnavljanja.

2. Svakog minuta gladovanja izbacujem ljaku, otro

ve i parazite iz fizikog tela. Svakog sata gladovanja pro
iava se moja svest. Postajem sreniji i energiniji
(moe se rei, bezbriniji i prirodniji).
3. Iz sata u sat j a a m svoj organizam.
4. Pri gladovanju primenjujem isti metod duhovnog,
fizikog i u m n o g ienja, koji su vekovima primenjivali
veliki uitelji oveanstva.
5. Za vreme gladovanja u potpunosti kontroliem
svoje oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alost i diskomfort nee me primorati da prekinem gladovanje. Ja
u uspeno zavriti gladovanje.
Ponavljajui te rei, vi upravljate svojim organi
z m o m . Upravljanje se obavlja preko spoljanjih manife
stacija ivota. Budite nepokolebljivi i dosledni u svojim
namerama, razmiljajte o udesnim rezultatima koje ete
postii gladovanjem. Povodom toga likujte iznutra.
Izlazak iz sedmodnevnog i desetodnevnog glado
vanja
Za vreme sedmodnevnog gladovanja va eludac i
crevni trakt se smanjuju, a probava delimino s p u t a "
na nivo elija. Sada ga treba postepeno aktivirati.
Sedmog dana gladovanja, oko 16 sati, moete po
stupiti na sledei nain. Uzmite koricu hleba, natrljati je
belim lukom, briljivo savaite i ispljunite. Ta terapija
e vam omoguiti da oistite usnu duplju od ljake i tok
sina. Potrudite se da odaberete onu vrstu belog luka koji
vam svojim ljutim ukusom nee ispriti sluzokou usta.
Moe se postupiti i na drugi nain. Dobro isperite usta
prokuvanom vodom, u koju ste nakapali jod (5 kapi ras
tvora Lugola na 200 mililitara vode). Posle 2 5 - 3 0 minuta
obnovite ishranu prema jednoj od navedenih varijanti.

1. Popijte au (200 mililitara) kiselog mleka. Pozna

to je da kiseli ukus energetski stimulie funkciju probave.
On je aktivira na kvantnom nivou. Kisela sredina i mi
kroorganizmi stvorie odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom traktu, to e aktivirati pravilnu probavu,
pravilnu bakterijsku mikrofloru i slimulisati probavne
funkcije organizma.
2. Popijte au svee iscedenog soka od argarepe.
Nije nepoznato da boja soka od argarepe stimulie pro
bavne sposobnosti i samim time aktivira probavne funk
cije. Obilje karotina okrepljujue deluje na sluzokou eludano-crevnog trakta. Sok od argarepe ima jaka fitocidna svojstva, a zbog obilja prirodnog eera organizam
ga brzo probavlja i lake koristi. Dopunski on isti jetru.
Ovakav izlazak iz gladovanja preporuuju mnogi speci
jalisti za lekovito gladovanje.
3. Uzmite 4-5 paradajza srednje veliine. Ogulite ih i
razreite. Zatim ih stavite u kljualu vodu i posudu od
mah skinite sa vatre. Ohladite i pojedite paradajz.
Sta se time postie? Na poetku izlaska iz gladovanja
bilo kakvi grubi delovi povra (ljuske) podstiu prepobu
ivanje ivotnog principa vetra", to izaziva razliite
komplikacije pri izlasku iz gladovanja. Kada je ljuska
skinuta i povre obraeno j a k o m toplotom, povre gubi
vetarske" kvalitete i ne izaziva komplikacije. To je proverena preporuka, nastala na iskustvu ljudi koji su se go
dinama podvrgavali dugotrajnom gladovanju. Paradajz
ima kiseo ukus i crvenu boju. Ta dva faktora stimuliu
probavnu funkciju. Ovaj nain izlaska iz gladovanja pre
poruuje i Pol Breg.
U zavisnosti od individualne konstitucije, uslova i
ciljeva gladovanja odredujte koja vam od tri navedene
varijante izlaska iz gladovanja najvie odgovara.

Va zadatak je da od tri navedene varijante odaberete

najpovoljniju. M o e se i ovako postupiti: leti izlaziti iz
gladovanja sa paradajzom, ujesen i u prolee - sa argarepom, a zimi - sa kiselim mlekom. Moete eksperimentisati i odabrati neki drugi nain izlaska iz gladovanja.
Tog dana vie nita ne upotrebljavajte, osim protijeve vode.
Ujutro osmog dana pripremite salatu od narendane
argarepe i kupusa, nacedite sok od priblino pola pomorande (moe i bez njega). Posle toga moete pojesti gu
stu supu od proklijalog zrna ili nerazredenu kau, koja
treba da bude veoma itka. Tokom dana moe se piti protijeva voda po elji.
Za ruak moete pojesti salatu od narendane argare
pe, narezanog celera i kupusa, zainjenih j a b u k o v i m so
kom. Posle salate moete uzeti dva jela od povra (kuvanog) - cvekla, peena bundeva, argarepa. Uz to d o b r o je
dodati lepinjicu od proklijalog zrna, koje ne sadri krob
(krob se pretvara u sladni eer). Polako i briljivo vaite.
Ujutro devetog dana moete pojesti bilo koju svezu
voku ili povre u zavisnosti od godinjeg doba (jabuku,
bananu, argarepu ili krastavac). Tome moete dodati le
pinjicu od proklijale penice, zaslaenu m e d o m (ali ne
vie od 1 supene kaike).
Preko dana moete pojesti salatu od narendane ar
garepe, kupusa i celera, j e d n o toplo jelo od povra ijednu
lepinjicu od proklijalog zrna. Uvee moete veerati sa
latu od argarepe i listova kupusa, a u hladno godinje
doba svee dinstano ili svee peeno povre u toplom
stanju (cvekla, bundeva).
Poev od desetog dana m o e se uz povre i svee
isceene sokove dodati kaa od monolitnog zrna - ovsena, heljdina, penina (bez masla).

Narednih 3-4 dana pridravajte se takve ishrane, a

zatim u hranu moete dodati kau sa manjom koliinom
topljenog maslaca zainjenu ljutim zainima.
Razlika izmeu sedmodnevnog i desetodnevnog gla
dovanja je neznatna. Desetog dana oko 16 sati uradite iz
lazak prema bilo kojoj od tri varijante, a zatim se pridra
vajte navedene e m e ishrane. Reju, steknite iskustvo i
koristite ono to vam najvie odgovara.
Zapamtite j e d n o od glavnih pravila izlaska iz glado
v a n j a - ne jedite vie nego to vam organizam trai. Gla
dovanje od 7 do 10 dana je prekinuto, i vi treba da vratite
procese ienja u organizmu. Potrebno je v r e m e da bi
organizam sa programa detoksikacije preao na program
zasienosti.
Gladovanje je jedan od najboljih preistaa organi
z m a od parazita. Za ovaj metod ienja organizma znalo
se odavno. Serija gladovanja ini proces samoozdravlje
nja brim i efikasnijim, omoguava izleenje od veoma
tekih oboljenja. Ljudi koji redovno gladuju, pri istim
drugim uslovima, otporniji su i sposobniji za ivot od lju
di koji se jednostavno iste i vode zdrav nain ivota.

P R I M E R O S L O B A A N J A O D PARAZITA
POMOU GLADOVANJA
Imam 58 godina. Ve godinu i 7 meseci primenjli
j e m Vae metode.
T o k o m leenja proistila sam creva 2 puta, a jetru 5
puta. Iz m e n e je izalo mnogo ui koja podsea na ma
zut i 376 kamenia razne veliine. Jednom nedeljno gla
dujem po 36 sati, j e d n o m meseno po 3 dana i ve sam
prola dugotrajna kvartalna gladovanja po 7, 10, 14, 16 i
21 dan.

Pri etraaestodnevnom gladovanju samooseanje je

bilo slabo. Spoljanji izgled je bio kao posle dugotrajne
bolesti, ali je izlazak iz gladovanja proao dobro. Ali zato
je izalo veoma mnogo gadosti (ubreta) i, osim toga, 6
polipa duine 5-12 milimetara. (To je zakonita pojava.
Kada se organizam isti i bori sa patologijom, on jako
slabi. Naredna gladovanja se vre sa zdravijim organi
zmom, otuda je i samooseanje bolje. Ko redovno gladu
je, kod njega se samooseanje neznatno menja, samo za
vreme pn'ih 2-4 dana.)

Jedno od poglavlja homeopatije nosi naziv - leenje

nozodima. Sutina tog leenja sastoji se u primeni pato
lokih izluevina protiv arita oboljenja, protiv bakteri
ja koje stvaraju gnoj i samim tim stvaraju ta arita.
Na vlastiti urin zasien je potpunim spektrom vla
stitih nozoda i unosei ga u organizam on odlino isti
organizam od gnojnih i drugih infekcija.

Pri esnaestodnevnom gladovanju samooseanje je

bilo bolje. Sledee dvadeset jednodnevno gladovanje je
prolo dobro. Smrala sam 10 kilograma. Izlazak iz gla
dovanja i obnavljanje su proli dobro.
Ujutro pijem urin, ispiram nosnu duplju i zakapavam
urin u oi. Prvi put ove dve zime nisam bolovala od gripa,
ni od otorinolaringolokih oboljenja (ORO). Iako sam
esto izlazila na ulicu razgoliena. (Odstranjeni su para
ziti, nema sluzi, povean je imunitet - znai, nema virusne i bakterijske infekcije.)

Razlika izmeu ovog naina gladovanja i klasinog

ogleda se u sledeem:
preporuljivo je piti skoro sav urin izluen tokom
dana iz organizma. Vodu piti po potrebi, ali u takvoj koli
ini da urin ne bude previe koncentrovan,
za proiavajue klistire umesto vode treba kori
stiti sve urin (oko 1 litar) i ukuvan (od 100 do 500 milili
tara),
masau i samomasau treba vriti upotrebom ukuvanog (od 1/2 do 1/4) ili starog urina u trajanju od 1 do 2
sata,
higijena usne duplje - usta i nos treba ispirati sveim urinom (moe se oprezno koristiti i ukuvani urin).
Urinsko gladovanje ima prednost nad klasinim j e r
doprinosi broj oksidaciji (zakiseljavanju) organizma,
boljem ienju od ljake, unitavanju patogene mikro
flore i tumora, homeopatskom efektu i skraivanju roko
va gladovanja.
Primera radi, Don Armstrong o urinskom gladova
nju kae: Gladovao sam 45 dana i pio samo svoju m o
krau i vodu ispod esme. Osim toga, utrljavao sam m o
krau u kou". On preporuuje i da se stavljaju obloge:
Da biste stavili oblogu, tkaninu natopljenu m o k r a o m ,
treba staviti na bolno mesto i odravati je u sveem sta-

Sada m i j e telesna teina 70-72 kilograma pri visini

od 158 centimetara, a pre toga sam imala 85-87 kilogra
m a . Zglobovi su postali pokretljiviji, slobodno se penjem
na bilo koji sprat, prestalo je lupanje srca. Mogu da no
sim bilo kakav teret. Pritisak se normalizovao
140-130/90-95.1 najvanije, oseam se kao ovek".

O G L A D O V A N J U NA U R I N U
Vlastiti urin je bezopasni prirodni oksidator naeg
organizma. Ali pored oksidacije organizma, antibakterijska svojstva urina objanjavaju se homeopatskim princi
p o m : slino se slinim leci.

Osobenosti urinskog gladovanja

nju, dodajui po potrebi mokrau. Poveze treba stavljati

uvek kada imate gnojne rane (ireve), opekotine, rane,
izrastaj e, stvrdnua, tumore i slino ... Preko obloga paci
j e n t se snabdeva hranom za vreme gladovanja. Osim to
ga, mokraa je najbolja hrana za kou".
PRIMER PRIMENE URINSKOG GLADOVANJA
D a n a s je 20 dana kako se nalazim na m i n s k o m gla
dovanju prema svim propisima. I m a m utisak kao da uopte ne gladujem. Obim struka mi se smanjio na 25 centi
metara (od 120 centimetara jer sam imao suvinu teinu).
O s e a m zadivljujuu lakou u telu i veliku radnu sposob
nost. Jezik se postepeno isti, ali u obavezno doekati
da postane crven. Kada zavrim sa ovim gladovanjem,
saekau Veliki post. Odluio sam, da ovakva uzdrava
nja od hrane moraju postati pravilo za vreme postova".

ENERGETSKI PARAZITI

NAJVANIJE O E N E R G E T S K I M
PARAZITIMA
Energetski paraziti, kao i materijalni, veoma su ra
znovrsni i ispoljavaju razliite tetne uticaje na ovekov
organizam. U njih u prvom redu spadaju snani misaoni
oblici. ovek stalno razmilja. Od toga, kakvog su kvali
teta informacije koje protiu kroz njegovu svest, oveku
se pridruuju" jedni ili drugi duhovi". Osim toga, na
oveku parazitiraju razliita energetska stvorenja. Posto
je takoe razliita oteenja i energetski vampiri. O svim
energetskim parazitima i nainima oslobaanja od njih
detaljnije e biti izloeno u ovom delu knjige.
Kako dolazi do vezivanja energetskih parazita za o
veka? Da bih to razjasnio, naveu pojedine citate iz knji
ge Emanuela Svedenborga O nebesima, o miru duhova i
o paklu.
U z svakog oveka postoje dobri i zli duhovi; p o
sredstvom dobrih duhova ovek se spaja sa nebesima, a
posredstvom zlih sa paklom; ti duhovi se nalaze u svetu
duhova, ije je mesto izmeu nebesa i pakla. K a d a ti du
hovi pohode oveka, oni ulaze u njegov um i zatim u nje
govo miljenje; zli duhovi ulaze u o n e sfere njegovog
u m a i miljenja, koji se odnose na zlo, a dobri duhovi - u
one koje se odnose na dobro. Duhovi uopte ne znaju da
su uz oveka, ali kada su kod njega, oni razmiljaju da
sve stoje u njegovom u m u i mislima, pripada njima; sa
m o g oveka oni ne vide, j e r su predmeti vidljivi na sve-

tlosti naeg sunca, sakriveni od njihovog pogleda. Veliki

trud ulae Gospod da duhovi ne bi saznali, da su uz ove
ka; ako bi to oni znali, tada bi poeli da priaju sa njim, i
tada bi ga zli duhovi ubili, zato to zli duhovi, posle sjedi
njavanja sa paklom, nita vie ne ele nego da ubiju ove
ka ne samo u odnosu na duu, to jest veru i ljubav, ve i u
odnosu na telo. Da takvo sjedinjavanje duhova sa ovek o m stvarno postoji, m e n i j e poznato iz viegodinjeg is
kustva, da nita verodostojnije ne znam.
Ja u vam takode rei, u emu se sastoji komunikaci
ja nebesa sa dobrim duhovima i komunikacija pakla sa
zlim, i zatim - u emu se sastoji sjedinjavanje nebesa i
pakla sa ovekom. Svi duhovi iz sveta duhova, kontakti
raju ili sa nebesima, ili sa paklom; zli duhovi - sa pa
klom, a dobri - sa nebesima.
oveku se prikljuuju duhovi, kakav je ovek sam u
odnosu na svoje oseaje ili ljubav; ali dobre duhove nje
mu prisajedinjava Gospod, dok zle duhove privlai sam
ovek. Duhovi, koji se nalaze uz oveka, menjaju se u za
visnosti od promene njegovih oseaja. <...> Ako su, na
primer, ljudi ispunjeni ljubavlju prema sebi, korisnou,
mrnjom ili preljubom, uz njih su i duhovi sa slinim
svojstvima, i ti duhovi, dakle, ive u ovekovim loim
oseaj ima; to ga manje dobri duhovi mogu sauvati od
zla, tim ga vie zli duhovi raspaljuju, i im vie njihove
strasti caruju u njemu, time se oni vie vezuju za njega i
ne odvajaju se od njega. Na takav nain se zao ovek sjedinjava sa paklom, a dobar sa n e b e s i m a ' .
Drugim recima, ovek dospeva u zavisnost od svog
m i s a o n o g procesa, k o m e se prikljuuju odgovarajui du
hovi. K a o rezultat toga ovek postaje rob koji stalno gubi
svoju energiju na reprodukciju odgovarajuih misli,
emocija i postupaka. Tako neprimetno dolazi do opsednutosti.

IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA

IVOTA
Da bi se uspostavila normalna veza izmeu spoljanjih manifestacija ivota (svesti) i ovekovog fizikog te
la, treba oistiti spoljanjc manifestacije ivota. Po pravi
lu, u starijem dobu ljudi u sebi nagomilavaju mnotvo preivljenih stresova, uvreda, strahova i drugih emocionalnih
preivljavanja, koji pogoravaju upravljanje fizikim telom. ovek gubi koordinaciju, loije hoda, miii slabo
funkcioniu i gube vrstinu, a organi i funkcije slabe. Bilo
kakva psiholoka stega, posebno strah i gnev naglo pove
avaju energiju u spoljanjim manifestacijama ivota.
Stvara se koljka", energija koja nekoliko puta m o e da
prevazie energiju spoljanjih manifestacija ivota. Moe
se rei, da su takve koljke" energetski paraziti spolja
njih manifestacija ovekovog ivota. Oni aktivno ometa
ju ovekov noimalan ivot pa ih se treba osloboditi.
Da bismo unitili koljku", energiju spoljanjih ma
nifestacija ivota treba podii do nivoa energije kolj
k e " (to je jedan od glavnih metoda). Kada energija tela
dostigne nivo energije koljke", ona se unitava. Pri to
me se oslobaa velika energija, od koje se ona sastoji, a
telo proimaju grevi, vruina, hladnoa i slino. E m o c i
onalna komponenta koljke" ponovo oivljava. ovek
se osea kao da se vratio u ono ivotno doba, kada je za
pao u tu psiholoku stegu, i preivljava ga ponovo. Kada
se oslobodi koljke", ovek se osea vitalnijim, njegova
radna sposobnost se poveava itd.
Posle toga, oboljenje koje se javlja na fizikom ni
vou neprimetno prolazi posle izvesnog vremena. Na pri
mer, t u m o r u pluima i grlu izlazi u vidu lepljive mase,
nestaje zatvor, sami od sebe iezavaju hemoroidi i
slino.

PRINCIPI IENJA SPOLJANJIH

MANIFESTACIJA IVOTA
Metod ienja spoljanjih manifestacija ivota od
parazitskih koljki" zasniva se na principima m e u s o b
nog pojaavanja, to utie kako na energetiku organizma
tako i na njegovu fiziologiju.

CIRKULACIJSKO DISANJE
Disanje se koristi, da bi se obezbedio pristup kolj
k a m a " i izoblienjima" u spoljanjim manifestacijama
ovekovog ivota. To disanje podrazumeva bilo koji na
in disanja, koji odgovara sledeim kriterijumima.
1. Udisaj i izdisaj meusobno su povezani tako, da u
disanju ne postoji pauza.
2. Izdisaj je spontan, bez naprezanja i prirodno sledi
iza udisaja.
3. Udisaj i izdisaj treba vriti kroz nos. U posebnim
sluajevima dozvoljava se disanje kroz usta.
Usled estog cirkulacijskog disanja (60-80 puta u
minutu) dolazi do sabijanja (komprimiranja) energije u
spoljanje manifestacije ivota i pojaavanja njene cirku
lacije. ovek die tako da osea bujicu energije, osea
gde je ona blokirana (bol, nadimanje) koljkom" ili iz
oblienjem. Vazduh dospeva u plua u ogranienoj koli
ini, j e r on cirkulie, ili se njie" u nosnoj duplji. To je
vana osobina tog disanja. Vi ne uvlaite vazduh u plua,
ve ga razgonite u nosnoj duplji usled naglih umrkavajuih pokreta i pasivnog izdisaja.
Pri takvom nainu disanja - aktivni udisaj, pasivni
izdisaj - aktivira se simpatiki d e o vegetativnog nervnog
sistema, koji: pojaava procese razmene u organizmu,

poveava sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i h o r m o

na u krvi, zaustavlja razvoj upalnih procesa i alergijskih
reakcija (koitikoidi nadbubrenih lezda imaju snano
protivupalno dejstvo), poveava arterijski pritisak i iri
bronhije. Zato to u pluima vazduh kao da stoji, u orga
nizmu se nagomilava i ugljenina kiselina. Usled toga
dolazi do znojenja i otvaraju se pore na koi. Ti simptomi
(bujica energije, nadimanje u predelu stega, znojenje)
ukazuju na to da vi pravilno diete. Drugim recima, sli
an nain disanja aktivira organizam na samoizleenje i
jaanje.
Za vreme dugotrajnih ciklinih vebi, a cirkulatorno
disanje spada u njih (odstranite komponentu kretanja za
vreme tranja i ostae vam samo cirkulacijsko disanje),
usled stalnog voljnog napora za odravanje potrebnog
intenziteta navedenog disanja, u ovekovom organizmu
poinju da se stvaraju prirodni opijati - endorfini. N a d o
lazei u sve veim i veim koliinama, oni samostalno
izazivaju i odravaju stanje ekstaze i euforije.
Endorfini, izazivajui stenine emocije, dopunski
aktiviraju simpatiki deo vegetativnog nervnog sistema,
pobuujui zatitne sile organizma i obezbedujui orga
nizam energijom.
Postoje razliiti naini cirkulacijskog disanja, koji na
razne naine menjaju intenzitet i oblik cirkulacijskog
strujanja energije u spoljanjim manifestacijama ivota.
To sa svoje strane aktivira j e d n e ili druge psihike stege.
Z b o g toga razliiti naini cirkulacijskog disanja daju
specifine efekte. Disanje se moe menjati prema slede
im parametrima: poveavati ili smanjivati zapreminu
udisaja, varirati brzinu udisaja, udisati vazduh u donji,
srednji ili gornji deo plua, disati kroz nos ili usta (disa
nje kroz ustaje nedovoljno efikasno zbog male asimila
cije energije, koja se asimiluje u nosnim kanalima).

Moe se menjati popunjenost plua gornji ili donji

deo. Ako osetite kako koljka" izlazi iz glave ili gornjeg
dela tela, disanje e vrhovima plua olakati proces; ako
pak izlazak koljke" pone u nogama ili donjem delu te
la, diite stomakom. Vano je istai sledee - pravilno
cirkulacijsko disanje ne izaziva hiperventilaciju i ne ispira ugljeninu kiselinu iz organizma. O n o vas n a p u m p a v a " energijom. Ruke, noge, celo telo poinje da bruji".
To je vaan simptom da diete pravilno.

OPUTANJE
Glavni cilj p o t p u n o g oputanja tela jeste da podseti,
da disanje pojaava strujanje energije u organizmu, i vi
se m o e t e ili opustiti i dozvoliti organizmu da se sam iz
lei, ili se ukoiti, to e izazvati j o veu napregnutost.
Oputanje tela pri disanju nastaje samo od sebe jer se
umarate od odravanja ritma disanja (umaranje m o d a
nih elija, odgovornih za odravanje disanja, izaziva difuzne blokade u kori mozga, to dovodi do oputanja i
padanja u svojevrsno hipnotiko stanje). Ali aktivni
udisaj, stimuliui simpatiki deo vegetativnog ner
v n o g sistema, omoguava vam da stalno odravate vi
soku koncentraciju, to je posebno vano za potpuno
oputanje miia i usredsredivanje na nastale emocije i
oseaje.
Kada je telo oputeno, paralisani delovi postaju osetljiviji. Zapamtite - deo tela, koji n e e " da se opusti,
prepun je energije koja stvara koljku". Pri potpunom
oputam'u osea se strujanje energije u spoljanjim mani
festacijama ivota. U trenutku izlaska koljke" oputa
nje organizma podstie oslobaanje energije iz psihikih
stega koja slobodno izlazi iz organizma.

Pod pojmom tetanija podrazumeva se grenje miia

za vreme izlaska koljke" iz organizma. Za vreme ie
nja spoljanjih manifestacija ona se najee javlja u ru
kama i miiima lica (posebno usta), ali i u drugim delovima tela, gde je postojala energetska blokada. Da bi se
tetanija smanjila ili izbegla, ne treba se koncentrirati na
nju, ve obrnuto, oputati se a neprijatni oseaj preivlja
vati kao veoma prijatan.

POLOAJ TELA
Ljudima koji praktikuju metod ienja spoljanjih
manifestacija ivota preporuuje se da legnu na lea, da
ne prekrste noge a dlanove ruku da okrenu nagore. Pri t o
me treba zapamtiti, da e spoljanje manifestacije ivota
predstavljajui prostomu formu, u kojoj cirkulie energi
ja, bolje ispirati" iz pojedinih delova emocionalno u
b r e " i d m g e pritiske, kada se njen oblik menja, a strujanje
energije na raun toga raste. Na primer, kada se osloba
ate velikog straha ili tuge, najbolje je sklupati se.
Vano je znati sledee: kada j e d n o m zauzmete udo
ban poloaj, ne smete se mrdati niti se eati za vreme se
anse ienja. Umesto kretanja ili eanja ispitujte oseaj
elje da to uinite. To je jedan od boljih naina da bizo
aktivirate energiju koja vas gui i d a j e lako izbacite.

KONCENTRACIJA PANJE
Za vreme seanse ienja treba koncentrisati panju
na oseaje u telu. koljke" prilikom izlaska mogu iza
zvati bilo kakve oseaje: to m o e biti lokalizovani bol,
golicanje, mjaukanje make na ulici, seanje na neto i

slino. Zato obratite panju na bilo kakav oseaj, koji se

u datom trenutku javi.
Prema tome, kada se kod vas pojave bilo kakvi ose
aj i, koncentriete panju na njih i istraujete svaki detalj
koji oseate. Koncentriite panju na te detalje dok ne
ieznu. Neprijatni aspekt oseaja percipira se kao veo
ma prijatan.
Hipnotiko stanje, koje nastaje usled umaranja cen
tra, koji odrava neophodni nivo cirkulacijskog disanja,
omoguava da se bolje obuhvate" svi detalji aktiviranih
pritisaka. A neprekidno aktiviranje simpatikog dela ve
getativnog nervnog sistema, takoe cirkulatornim disa
njem, omoguava da se odrava visoka koncentracija ra
di potpunog oputanja miia i usredsreivanja na emo
cije koje se javljaju i bolje ih izbacuju.
Priguene emocije razmetaju se po slojevima".
Svaki sloj priguenja formira se u odreenom periodu
naeg ivota. Z b o g toga, kada izae prigueni sloj ener
gije, on obino aktivira drugi prigueni sloj, koji je ispod
njega. Kao rezultat toga moemo prelaziti sa jednih oseanja na druga, jer su slojevi priguenja formirani iz raz
liitih stegnutih emocija i oseanja.
Shvatite ono stoje glavno - svaki put, kada za vreme
seanse ienja neto poinje da odvlai panju , to
znai, da se javlja priguena energija, koja privlai vau
panju na sebe sa zahtevom da se koncentriete na nju i
njeno oseanje u svim detaljima u datom trenutku.

EKSTAZA
Sutina o v o g principa jeste u t o m e , da se svaki o
vek skoro stalno nalazi u stanju ekstaze, a da to i ne ose
a. Katha-Upaniada glasi: Primarni uzrok - A t m a n ,

Purua, od k o g a je nastao ovek, stalno se naslauje

svojom tvorevinom, a da to ovek i ne osea - loe ili
d o b r o . Ali telo i um sve oseaje dele na korisne - prijat
ne i tetne - neprijatne. tetni i neprijatni oseaj i izazi
vaju u spoljanjim manifestacijama ivota k o l j k e " guenje.
Pozitivne emocije (ekstaza je najjaa od njih) utiu
na hipotalamus (jer je on vezan za stvaranje emocija), u
k o m e su razmetene strukture koje reguliu funkcije
svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. N a p o m i n j e m ,
vegetativni nervni sistem obezbeuje regulaciju lezda
za unutranju sekreciju - titaste, pankreasa (gutera
e), polnih, nadbubrenih itd.; funkciju unutranjih or
g a n a - srca, jetre, bubrega itd.; krvnih sudova, sluzoko
a, miia itd. U t o m e je lekovito dejstvo ekstaza na fi
z i k o telo.
Sada vam predstoji da izmenite sve negativno, to e
se ispirati" iz dubina spoljanjih manifestacija ivota
(drukije reeno - svesti), u pozitivno. Drugim recima,
ponovo ete preivljavati strah, gnev i sline emocije, ali
osloboeni bojazni i ushieni njihovom snagom i j a s n o
o m . Vi treba da preivite njihovo pozitivno ispoljavanje, radujui se tome. Da biste to ostvarili u praksi postoji
nekoliko metoda.

BITI Z A H V A L A N
Svaki ovek ima oseaj zahvalnosti za ivot koji mu
je podaren, za mogunost da sve osea. Ali jedan broj lju
di ne ispoljava taj oseaj zahvalnosti i zahvalni su samo
za neke stvari. Meutim, u stvarnom ivotu sve to imate
je sadanji trenutak. Zato budite zahvalni za svaki trenu
tak koji vam ivot prua.

ADEKVATNO UPOREENJE
Ako se uporedi papirna aica sa prelepim kristalnim
bokalom, aica e vam se uiniti kao da je ubre. Ali
ako je uporedite sa samim sobom, ona e vam se pokazati
kao normalno sredstvo, da biste u njega nalili vodu. A k o
vam je gr skupio ruke i vi ga uporeujete sa obinim
oseaj em u rukama, gr e vam izgledati kao bolna i ne
prijatna stvar. Ali ako gr uporedite sa njim samim, on e
v a m se pokazati kao sladostrasni oseaj energije u ruka
ma. To se moe rei i za bol. Ne uporeujte ga ni sa im,
ve se naslaujte oseaj em intenzivnog ispoljavanja
energije.

PRIZNANJE KORISTI
Spoznaja svega to se deava sa vama za vreme sean
se ienja, izaziva oseaj zahvalnosti.

ZAPREPAENJE

(UENJE)

Oseaji, koji se javljaju u vaem telu, treba da kod

vas pobude interes i opinjenost energetskim nijansama.
U nekim sluajevima to je dovoljno za ienje.

LJUBAV PREMA SVEMU, ZANOS I

USHIENJE SVIM
Volite svaki trenutak svog ivota. Ako volite sve to
postoji, jednostavno zato to to postoji, imaete kristalno
iste spoljanje manifestacije ivota. Ushiujte se sva-

kom sitnicom i brzo ete se oistiti. Proganjati neto znai prekidati ienje i sticati novu psiholoku stegu formirati koljku".
Kao rezultat primene principa ekstaze oslobodiete
se od psihikih stega i oistiete se od koljki", a to zna
i da ete biti zdraviji i energiniji. Proslavljanje ivota u
svim sluajevima izaziva podizanje tonusa fizikog tela,
a kikot je simptom uspenog ienja.

POVERENJE
Pri seansi ienja, imaete potpuno poverenje u
proces ienja. To to izlazi iz vas: strahovi, neprijatno
sti, bol i drugo, tako jako deluju, da imate elju da sve za
ustavite, da ne preivljavate sve ponovo, a to znai da
ostane u vama. To nikako ne smete dopustiti. Svu tu nei
stou, koja vam smeta da ivite i koja razara va organi
zam, treba izbaciti. Uglavnom ete preivljavati dva pro
cesa izlaska koljki".
Prvi ima oblik katarze i reagovanja, to se izraava
trzanjem (grenjem), drhtanjem, zadravanjem disanja,
kaljucanjem, napadima povraanja, vritanjem i slino,
to oznaava pojaanu aktivnost simpatikog dela vege
tativnog nervnog sistema.
Drugi se sastoji u tome, to se velika naprezanja is
poljavaju u vidu dugotrajnih kontrakcija i otegnutih spazmi. Za odravanje takvog miinog naprezanja organi
z m a gubi se ogromna koliina vlastite energije, a osloba
ajui se od njega organizam lake funkcionie.
Kod vas se m o e javiti sumnja, a ona je takoe psiho
loka stega, koja uzrokuje stvaranje koljke". Ako bu
dete sumnjali u dati metod ienja, neete nita postii.
itav naredni teoretski deo namenjen je da bi se rasejale

vae sumnje, ulila vera u uspeh, u bezuslovno izleenje.

Dejstvujte sa nepokolebivom verom u uspeh, potpuno
verujte u proces samoizleenja p o m o u opisanih prirod
nih mehanizama, i sve ete postii. Zapamtite, dati metod deluje efikasno samo kada u njega potpuno verujete i kada ste smeli.

LEKOVITI POTENCIJAL MUZIKE

Razliiti oblici zvunog dejstva koristili su se vekovima kao mono sredstvo za promenu svesti. Monotono
sitno dobovanje i pevanje pesama bili su glavni instru
ment amana u raznim delovima sveta (ovde se koristi
zamaranje slunog analizatora i zatim blokada u kori m o
zga, to izaziva hipnotiko stanje). Razliiti ritmovi bub
njeva ispoljavaju, na osnovu laboratorijskih podataka,
jak uticaj na rad mozga.
U mnogim duhovnim tradicijama briljivo je razra
e n o dejstvo zvuka, koji izazivaju ne samo stanje transa,
ve imaju i svrsishodan uticaj na njegov tok. Tu pre sve
ga spadaju tibetsko vieglasovno pevanje, sveteniko
pevanje raznih sufijskih redova (sekti), drevna umetnost
Kada-joge (naina sjedinjavanja preko zvuka).
Odavno je poznata specifina povezanost odreenih
zvunih vibracija i akri. Koristei sistematski to znanje,
m o e se ispoljiti uticaj na stanje svesti u eljenom i pred
vienom smeru. Evo nekoliko primera slinog korienja muzike.
Dobra muzika ima posebnu vrednost u neuobiaje
nim stanjima svesti. Ona pomae da se otkriju i ispolje
stare zaboravljene psiholoke stege, pojaa i produbi
proces, a takoe daje smisao preivljenom, ini ga zna
ajnijim. Dugotrajna muzika bujica" stvara nosei ta-

las, koji pomae oveku da se kree kroz tekoe preivljenog iskustva, da savladava psiholoku zatitu, da se
smiruje i oslobaa. Muzika odabrana na poseban nain
podstie aktiviranje skrivene agresije, fizikog bola, sek
sualnih (veoma je mnogo psiholokih stega na toj bazi)
ili ulnih oseaja i slino.
Da bi muzika bila pravi stimulator za aktiviranje psi
hikih stega, treba nauiti da se muzika slua na poseban
nain i tako se odnositi prema njoj. Za vreme seanse i
enja veoma je vano potpuno se potciniti ritmu muzi
ke, omoguiti mu da zahvati celo telo i reagovati na ritam
spontano. To znai dati volju svemu, to se javlja pod
dejstvom muzike: kriku, smehu, bilo kojim zvucima koji
izbijaju na povrinu, razliitim grimasama, okretanju po
jedinim delovima tela, vibracijama ili pregibima celog
tela i slino. Pri tome vi ne morate pokuavati da pogodi
te k o j e kompozitor muzike, da ocenjujete izvoenje itd.
Drugim recima, dok sluate muziku, ne analizirajte svet,
ivot, sebe. Va zadatak je da dozvolite muzici da spon
tano deluje na psihu i telo. S a m o u tom sluaju muzika e
postati snaan instrument reprodukcije i odravanja neu
obiajenog stanja svesti. Kombinacijom muzike i disanja
postie se bogatstvo duha, pokreu se unutranji impulsi,
jaa fizika snaga.
Kada je re o izboru muzike, on je veoma irok - od
klasine muzike do zvukova iz prirode (um vetra, glaso
vi vukova, pevanje ptica, zvui insekata itd.). Dajte pred
nost umetnikoj muzici, malo poznatoj, koja nema kon
kretan sadraj. Ako u njoj postoje rei, o n e moraju biti na
jeziku koji vam je nepoznat. Izbor muzike zavisi od toga
koju psihiku stegu elite da aktivirate i izbacite.
Na prvim seansama ienja primenjujte muzike
kompozicije Vreme - vetar" i fragmente iz Albuma X"
nemakog kompozitora Klausa Sulca, Sakti" D o n a

M a k Laflina, Ostrvo mrtvih" Rahmanjinova i sufijske

zapise pod nazivom Islamsko mistino bratstvo .
Kao veoma efikasne za srednje (od vie seansi) sean
se ienja pokazale su se kompozicije amerikog kom
pozitora Elana Ovaniessa Svi ljudi su braa", Tajan
stvena planina"; Poema ekstaze" Skrjabina; Sveto prol e e " Stravinskog; balet R o m e o i Julija" Prokofjeva
(Monteki i Kapuleti", Grobnica Romea i Julije"). Me
u etnikim kompozicijama - Balijska himna majmu
n a " i dui snimci afrikih tamtamova.
Na poslednjim seansama ienja, kada se oputate,
muzike kompozicije biraju se iz ritminih (ravnomernih) meditacionih odlomaka: Harold u Italiji" Hektora
Berlioza; Preporod keltske harfe" Elana Stivena; ,,U
Tad-Mahalu", U Velikoj piramidi" Pola Horna; ,,Gobleni Big S u r a " arlsa Lojda; amerika sufijska muzika
Habibija"; muzika za flautu sa visoravni Anda (Urubam a " ) , japanska akuhai"; muzika za dzen-meditaciju i
za jogistike meditacije Toni Skota, tibetsko vieglasovno pevanje, potom se sluaju razliite indijske rage, vadajani i kirtani (posebno pevanje pesme Om N a m a Sivajja") i drugi snimci grupe Ganepuri, ali i muzika Sti
vena Halperna, Dordin Kelli i Brajana Eno.
Ja koristim album Z o o l o o k " francuskog kompozi
tora an-Miela Dara. To je predivna muzika za osloba
anje od psiholokih stega. Takoe koristim muziku koju
sam specijalno pripremio za sebe koristei fragmente iz
navedenih kompozicija, koja na neoekivan nain pod
stie aktiviranje psihikih stega i efikasno isti spoljanje
manifestacije ivota. Ukoliko ne naete navedenu muzi
ku m o g u v a m poslati snimke.
Preporuke za sluanje muzike u toku seanse ienja
su sledee: na poetku muzika treba da isprovocira i akti
vira emocione stege, u sredini kompozicije da ih dovede

do kulminacije - izlaska, a zatim da opusti oveka lena

seansa ienja treba da traje od 15 minuta do 2-3 sata
Obino izmeu 15-45. minuta dolazi do proboja stega,
to oznaava uspeh seanse i njen zavretak. Zastarele i
snane psiholoke stege zahtevaju 2-3 sata rada, j e r je za
njihovo aktiviranje potrebno mnogo vie energije, koju
daje cirkulacijsko disanje.

M E T O D IENJA SPOLJANJIH M A N I F E
STACIJA O V E J E G IVOTA
1. Motiviite se na ushienje svim to oseate.
2. Sve oseaje prihvatajte kao predivne, proslavljaju
i ih u sebi.
3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen i udoban po
loaj, najbolje leei.
4. Ponite da vrite cirkulacijsko disanje lako, j e d n o
stavno i sami ga reguliite. Kod vas ne srne da se javi efe
kat napumpavanja" plua - kao rezultat nekoliko brzih
udisaja napunite plua do granice kada se dalje ne m o e
udisati i tada ete uraditi prinudni dugi izdisaj. Izdisaj je
spontan i oputen, uspeva da se uradi posle brzog, aktiv
nog udisaja.
5. Sve to isplivava u vaoj svesti (nemir, strah,
strepnja itd.), sve to zapaate i oseate u fizikom telu
(jak lokalizovan bol, kao da je kolac zabijen) za vas je
blaenstvo. Vi se k u p a t e " u bezgraninom okeanu ra
znovrsnog blaenstva, oseajui i preivljavajui ga do
najsitnijih detalja.
6. Sve to radite (spontani pokreti, krici itd.) vodi ka
ienju vaeg bia od poroka.
7. Zavrite seansu ienja samo kada se aktivira,
izbaci" na povrinu i odstrani dovoljna koliina psi-

hikih stega. K a o rezultat toga osetiete se predivno,

osloboeni i laki.

P R A K T I N I SAVETI
Da biste usvojili metod ienja spoljanjih manife
stacija ivota bez suvinih briga, ponite da ga praktikujete u trajanju od 5 minuta. Zatim ga poveavajte do 30
minuta. Kada osetite d a j e sve u redu, poklonite mu vie
vremena, ispunjavajui uslove iz take 7.
Zato to svaki ovek ima neverovatno veliku kolii
nu koljki", psihikih stega i pritisaka (zapremina sa
ljakom" spoljanjih manifestacija ivota je ogromna,
ona je vie stotina, pa ak i hiljada puta vea od zapremi
ne fizikog tela, ali ima i svoje granice), proces ienja
spoljanjih manifestacija ivota traje nekoliko godina
(ako se redovno praktikuju seanse ienja, svakog dru
gog dana po 1-2 sata, dovoljno je godinu dana, ak i m a
nje). Zato se blagotvorni uticaj navedenih mehanizama
leenja na fizikom telu ispoljava znatno bre. Svaka
pravilno sprovedena seansa ienja ini vas zdravijim, a
va ivot boljim.

VANO O METODU IENJA SPOLJANJIH

MANIFESTACIJA IVOTA
Za vreme ienja spoljanjih manifestacija ivota sa
ovekom se mogu dogaati razne stvari. One uglavnom
spadaju u dve kategorije. Prvo, ispoljavaju se i izlaze na
videlo psiholoke stege, drugo, aktiviraju se paraziti spo
ljanjih manifestacija, ako postoje.

Sve to se deava j e r se za vreme cirkulacijskog disa

nja spoljanje manifestacije ivota energetski infiltriraju,
osea se cirkulacija energije. To na psihike stege deluje
kompresiono, i one se ispoljavaju u vidu tvrdih" i bolnih
neoplazmi. im se energija organizma izjednai sa ener
gijom psihikih stega one se rastvaraju" i poinju da iz
laze napolje.
Ako u organizmu kriom ivi parazit spoljanjih m a
nifestacija, njemu se ne dopada energetska bura, izazva
na cirkulacijskim disanjem, i on se javno ispoljava, dejstvujui veoma specifino u ovekovoj svesti. O t o m e vi
e u primerima gde se razmatraju sluajevi iz ivota ljudi,
inficiranih parazitima spoljanjih manifestacija ili ote
enjima.

PRIMERI IENJA SPOLJANJIH

MANIFESTACIJA IVOTA
1. Prola su 2 meseca kako sam poela da istim
spoljanje manifestacije ivota i da istovremeno priraenj ujem urinoterapiju.
Disanje sam poela sa 5 minuta, kao to ste preporu
ili. Za vreme seansi po telu su se javljali grevi, ak su
mi noge poskakivale na postelji. Bolovi su u talasima
prelazili preko celog tela. Napregnuli su se miii desne
ruke i j a k o su me boleli. igali su me zglobovi u ramenu i
na laktu desne ruke. Limfni vor na vratu se naprezao i
j a k o me je boleo. Oseala sam kao da mi je u pluima za
bijen kolac. (Tamo, gde postoji blokada energije psi
hikom stegom, javlja e se bolovi, ,, kolje". Za vreme iz
laska energetskih blokada,
koje ine osnovu psihikih
stega, oseaete greve, iganje, podskakivanje udova,
nalet talasa i slino.) Tokom dana imala sam nekoliko

seansi disanja. Pri tom sam poveavala duinu vebi di

sanja i one su trajale do 45 minuta i vie. (Ako imate vre
mena i elju - to je dozvoljeno. Kada sam izbacivao psi
hike stege, vebao sam disanje dva puta dnevno po 45
minuta i vie, ujutro i uvee.)
Za to vreme kod mene se smanjio limfni vor na vra
tu, spao je otok sa dlana desne ruke, ali se z a d r a o " bol u
r a m e n o m i laktnom zglobu". (Dopunski se mogu prime
njivati obloge sa diuretikom na mesta gde se zadrao
bol". Takoe treba gladovati 3-7 dana na urinu i produ
iti sa vebama disanja.)
2. ,,U datom momentu ve sam 2 puta oistila jetru,
poela sam da oseam svoje telo i promenila mi se boja
koe. Bavim se urinoterapijom i pijem urin ujutro. Pri
menjujem kure masiranja i kupke sa ukuvanim urinom.
A sada uvebavam disanje sree", postajem srena.
ienje spoljanjih manifestacija traje oko sata. O d m a h
sam se bolje oseala, a imala sam jake greve, m n o g o
plaem.
(Pla ukazuje na izlazak emocionalnih stega.)
K a d a zavravam seansu ustajem ila kao posle dobrog
sna. Posle kraeg odmora mi je lake. Vredno radim po
kui. Koliko mi je dobro, ne mogu da se izrazim". (Taj
oseaj nastaje usled zasienosti organizma energijom.
Preporuujem da se redovno veba cirkulacijsko disanje
jer puni telo energijom.)
3. O d detinjstva sam nemona i nevesela. Postala
sam duevni bolesnik, izbaen mi je iz stroja neivni si
stem. Proitala sam Vae knjige i shvatila da treba oistiti
spoljanje manifestacije ivota. Dua je prihvatila Disa
nje sree". (Neki ljudi intuitivno oseaju ta im je potreb
no za s ticanje boljeg zdravlja.)
ta oseam pri disanju? Ponekad straan svrab po e
lom telu (to se desilo samo j e d n o m ) , zevanje - k a o da u

razvaliti usta (poinje posle 20 minuta vebanja disanja),

a ponekad u pojedinim delovima tela velike bolove (po
elu, ispod leve i desne podrebrice, a najvie na akama
ruku, nonim stopalima i u grudima), gr u levoj ili de
snoj nozi, gr u desnoj ruci, pojaano luenje pljuvake,
spontano (nehotino) gutanje, ponekad kaljucanje.
(Opisane su najrazUitije psihike stege i fenomen njiho
vog izlaska iz organizma.) Ponekad oseam u telu k a o
neko prelivanje vode (ne kranje), ponekad pulzaciju"
(tipa skupljanje - irenje) - na vrhu nosa ili u laktu desne
ruke. Povremeno oseam kako mi se mrdaju" neki orga
ni. Ipak najvanije je da pri disanju oseam jaku hladno
u, u poetku u udovima, a katkad po elom telu, ak se
t r e s e m " od nje. (Po svoj prilici, tu enu su jo u mladosti
prehladili.
U spoljanje manifestacije prodrla je energi
ja hladnoe i zakoila sve procese vezane za toplotu. To
je odmah uinilo oveka nemonim.
Pored cirkulacij
skog disanja treba primenjivati terapije koje zagrevaju
organizamsaunu,
vrue kupke, jesti ljutu hranu, mazati
telo maslinovim uljem.) Diem po 30 minuta, a najvie
mi odgovara vreme od 9 do 22 asa".
4. Imam 58 godina, visoka sam 156 centimetara i
teka 49 kilograma. U 12-13. godini (ne seam se tano)
obolela sam od suvog pleuritisa. Poetkom ezdesetih
godina prolog veka od gajmoritisa (maksilarni sinusi
23
tis) . Krajem aprila 1970. godine zaglavila sam u bolnici
od ira na elucu. Gutam vikalin i sve ostalo. Poboljanja
nije bilo, otpustili su me ...
Vidim da ne radim kako treba, a ta - ne z n a m . Ku
pujem Vae knjige i saznajem koliko sam greaka napra
vila zbog svoje nepismenosti. Vae knjige su mi ukazale
na oboljenje mojih spoljanjih manifestacija. (Glavno je

nauiti se kako odravati ravnoteu tri ivotna principa

pomou ishrane, naina ivota i. terapijom. Da, treba
oistiti i spoljanje manifestacije ivota. Ali uravnoteavanje ivotnih principa je najglavnije u samoozdravljenju i leenju.) Poela sam od meditacije. Na prvoj seansi
moja leva ruka je podskoila" za 15 centimetara. Zatim
sam poela da osvajam rebefmg. Jedva mi je to polazio
za r u k o m ! Nita nisam pamtila. Ali sam ga osvojila.
Drugog novembra 1996. godine za vreme seanse rebefinga, na kraju seanse, jasno sam videla kako od mojih
nogu ustranu odlazi neka mrava, pogrbljena siva m a k a .
Bilo mi je neprijatno, strano. (To se odvojio parazit spo
ljanjih
manifestacija.)
Tridesetog novembra za vreme seanse imala sam j a k
bol u r a m e n u i levoj ruci. Stisla sam zube, izdrala, pa je
bol popustio. Posle nekoliko dana, na poetku seanse (vr
im je ujutro posle 5 sati) u uglu, gde leim na krevetu,
odjeknuo je j a k zvuk. Kao d a j e eksplodirala bomba. To
liko sam se uplaila da nisam mogla da nastavim seansu.
ta to z n a i ? " (Otkinula se energetska veza - dodatak.)

ZLI DUHOVI (AVOLI) I NAINI

OSLOBAANJA OD NJIH

TA SU P A R A Z I T I SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA
Italijanski istraiva Luijano Bekone obavio je niz
eksperimenata, kojima je dokazao d a j e prostor oko nas
ispunjen realnim biima, koja su nevidljiva za oveje
oi. Bekone ih je nazvao kriteri, to jest stvorenja.
Na pustinjskom zemljitu u rejonu Arencano, na viso
kom bregu, Bekone je sagradio svoju istraivaku bazu.
Opremio ju je sa vremenom aparaturom za registraciju
elektromagnetnih i gravitacionih polja, sa najrazliitijim
zraenjima. im su instrumenti registrovali neuobiajeno
odstupanje parametara zraenja automatski su se ukljui
vale foto i kino kamere. One su beleile objektivno sve.
Za tri godine takvih posmatranja Bekone je doao do
zakljuka da u prostoru oko zemlje postoje energetski
oblici ivota. Kako se inae m o e objasniti da su se na
filmovima pojavljivala najneverovatnija bia o g r o m n e
amebe koje vise u vazduhu, zagonetna krilata stvorenja,
koja su dobila naziv grifozanri ili neopterodakti.li. P o n e
kad su to bila svetlea kvazioveja bia, a povremeno
rasplinjujue amorfne mase. Bekone je istakao tezu d a j e
to energetski ivot prolosti.
Kritteri, ili stvorenja (zli duhovi, paraziti spoljanjih
manifestacija) su nevidljiva bia za oveje oi koja se
odlino fiksiraju u infracrvenom i ultravioletnom spektru
zraenja. Upravo zbog toga na fotografskom filmu se po-

nekad pojavljuju zagonetni likovi, neprimetni za vreme

snimanja. Oni m o g u biti najrazliitijih d i m e n z i j a - o d di
narske monete do prenika od 500 metara. Sposobni su
da spontano menjaju svoju strukturu, prolazei kroz vi
dljivi spektar.
B e k o n e je, takoe, doao do zakljuka da ta stvore
nja nisu samo iva, ve i visoko razumna bia, koja se
sve ee meaju u na ivot.
Iz narednog teksta saznaemo u emu se sastoji to
meanje u na ivot" i kako se sa time boriti.

P R I M E R I O S L O B A A N J A OD PARA
Z I T A SPOLJANJIH M A N I F E S T A C I J A
ienje spoljanjih manifestacija ivota i aktivira
nje parazita spoljanjih manifestacija.
1. im sam proitala Vau knjigu ienje organi
zma odluila sam da oistim spoljanje manifestacije i
vota p o m o u cirkulacijskog disanja. Oh, ta sam uradi
la?! Kuda sam zala?! (ena interesantno rasuuje
bo
lje je mirno iveti sa parazitima spoljanjih manifestaci
ja, nego ih upoznati i boriti se sa njima. To je upravo taj
sluaj,
kada je cirkulacijsko disanje aktiviralo parazite
spoljanjih
manifestacija.)
Uradila sam sve prema uputstvima u Vaoj metodici.
Za v r e m e seanse poela sam da se grim, savijam i jauem, a posle seanse moje ruke su se same podigle uvis i
poele iznad glave da opisuju figuru. Posle izvesnog vre
m e n a smirila sam se i zakljuila d a j e iz m e n e izaao zao
duh, obradovala sam se i u dui mi je bilo mirno i lako.
Posle druge seanse ienja ponovo su moje ruke inile
udne pokrete. (Parazit spoljanjih manifestacija aktivi
ra se kada u organizmu narastaju energetski procesi.

Metod ienja spoljanjih manifestacija ivota

je usmeren na poveanje energetskih procesa i
kompaktnost.)

upravo
njihovu

Uvee sam odluila da porazgovaram sa d u h o m " ,

koj i j e pokretao moj e ruke. Opusti 1 a sam ruke, koncentri sala se i poela da pitam. R u k e su razgovarale" sa m n o m
elementarnim znacima, nabrajajui one koji bi mogli sa
m n o m da kontaktiraju i zaustavile su se na Bogu. (Para
ziti spoljanjih manifestacija su razumni, a neki su po
sebno pribrani i veliki majstori za puderisanje mozgo
va ". Sa njima ne treba misaono stupati u kontakt, jer im
to jo vie otkriva vau svest i pomae da upravljaju Va
ma. Vano je jedino da ste ga ose ti li i da treba da ga se
oslobodite.) Zatim je iz mene poeo da izlazi glas sa tu
om intonacijom. (Vidite, u poetku je pokretao ruke, a
sada je i progovorio.)
Dobri ljudi uputili su me u crkvu da o ovom problemu
porazgovaram sa svetenikom i on mi je odmah otvorio
oi i rekao, daje to avo (zao duh). U poetku nisam poverovala, on me je upuivao na dobro delo - leiti ljude je
beskorisno, Vasje previe hvalio, rekao je da ste veliki o
vek. Uz to obeao mi je bogatstvo, sreu, hvalio mene i
moju decu. (To se zove ljupkost" - zaarati zube, da bi
ga sluali i da vas neprimetno dovede do pogibije.)
Eto u ta ste me gurnuli. (Dao sam Vam samo infor
maciju, koju ste iskoristili. Pored toga ta informacija nije
moja, ve kolektivna. U daljem tekstu saznajte vie o dru
goj informaciji - kako isterati zlog duha (avola) napo
lje. Ona takoe nije moja, ve kolektivna. Jedan savet: ne
traite neprijatelja izvan sebe. Najvei neprijatelj su va
a svest i um, koji raaju misli koje mame avo/e, zla
stvorenja, parazite spoljanjih manifestacija i sline. Se
lite se rei Isusa Hrista: Veljzevul, knez svih demona,

izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Sinova Covejih. On

iskuava i sablanjava Sinove oveje, obeavajui im
bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve to zaele. On obea
va slavu i ugled, ulna uivanja i rasko, predivna jela i
obilna vina, bune orgije i dane koji se provode u besposlienju i lenjosti. Tako on svakog dovodi u iskuenje da
uini ono emu je sklono njegovo srce. I tog dana kada
oveji Sinovi postanu robovi, te sujete i svih gnusnosti,
on kao platit za naslaivanje oduzima od Covejih Sino
va sva blaga, koja nam je Majka-Zemlja dala u izobilju.
On ih liava disanja, krvi, kostiju, ovejeg tela (mukog
semena?) utrobe, oiju i uiju. Disanje Covejih Sinova
postaje kratko,
isprekidano i nenormalno,
ono postaje
smrdljivo, kao disanje neistih ivotinja. Krv Covejih
Sinova postaje gusta,
rasprostirui
odvratan
(gadan)
smrad, kao voda u movari. Njihove kosti se deformiu,
postaju lomljive, prebivaju se spolja vorovima i rastva
raju se iznutra. Njihova koa postaje masna i oteena.
Njihova utroba se puni odvratnom neistoom, koju stva
raju trulene i odvratne tokove (bujice), u kojima se gnezdi bezbroj poganih crva. I tako na kraju krajeva Coveji
Sin gubi ivot zbog vlastitih greaka ... ".)
Sada izbegavam kontakt (sa avolom, zlim duhom),
on me mui (iznurava), gura na samoubistvo, duu mi
mui. Ujedno (istovremeno) spas - crkva, idem u crkvu
svaki dan, itam molitve, do sada sam se j e d n o m priestila i ve m i j e stalo lake na dui, iako se telo nalazi u neo
dreenom stanju. Ko ste vi? (Obian ovek.) K a k v e sile
vama upravljaju? (Iste koje upravljaju svim ljudima.)
Ako su sile tame imajte u vidu, bez obzira na to k a k o mi
bude loe, da se neu predati i da u se boriti. B o g je jai
od vas. (Interesantno! Sve je prikazano tako kao da sam
ja taj avo, koji je napao tu enu.) On e me zatititi j e r

sam ja poverovala u njegovu snagu i vlast nad svim i n a d

davolima (zlim duhovima), bez obzira na to kako oni bili
lukavi. Iako ste Vi samo ovek, tada e vam B o g oprosti
ti. 1 ja takoe". (Ta ena treba da se bori gladovanjem i
molitvama. Treba da vodi prirodan ivot da drugi avoli
ne bi prodirali u svest oveka l<roz njegove elje, oseaje
i ambicije.)
2. Parazit spoljanjih manifestacija. Ja sam ve
pisala da su me prolog leta strano muili nepoznati bo
lovi: kao da m i j e neko povezivao srce sa grlom, to je bilo
uasno. Tada su mi pomogli klistiri sa odvarom od topole
(Populus tremula). (Veoma interesantno, originalno i efi
kasno sredstvo.
Patogena energija ne podnosi topolu.
Ba si sila, kako si se jednostavno oslobodila od parazita
spoljanjih manifestacija. Savetujem da po potrebi primenjujete to sredstvo.)
Moje ienje ide napred: ve 2 zime gladujem po
712 dana, zamalo da doem do j e d n o m e s e n o g glado
vanja, to je ve potreba. Oigledno, dola sam do neke
take, poela sam da zbacujem sa sebe neka stvorenja (a
svim smo mi prekriveni okrueni njima i predstavljamo
energetsku hranu).
Pisala sam i o tome da sam padala u crkvi i traila od
govor - zato mi se to dogaa? Pronala sam i itala reli
giozne knjige, kupljene u crkvi, ispovedala se, prieivala, osvetavala i inila dobra dela (sama sam pomagala
i angaovala druge, ak i iznad svojih mogunosti). (Sve
to ukazuje na jedno - ovek elici svoj karaler.)
A najvanije- s tekom m u k o m sam se menjala,
m n o g o sam razmiljala i m n o g o toga mi se razjasnilo.
Molila sam se i molim se neprekidno. Religiozne zapovesti toliko su jednostavne i prirodne, da vam se itav i
vot menja kada ih spoznate. Ispostavilo se da to nije
komplikovano j e r se ivot odvija po sasvim drugim pra-

vilima, kada to shvati i sam se menja. (0 emu sam

Vam govorio!)
estim gladovanjima i napornim radom, potpunim
smirenjem i unutranjim spokojstvom temeljito sam se
pripremila za udo. A ono se zbilo ba ovako kako opisu
jem.
Imala sam este bronhitise, zatim sam u februaru ove
zime preleala grip sa poveanom temperaturom. Glado
vala sam i pila mokrau (grip je preleala cela moja poro
dica, osim starijeg sina). To je bilo mesec dana posle miropomazanja. D v a dana sam se strano muila. Treeg
dana sam odluila da se malo nadiem istog vazduha.
Ve posle nekoliko minuta hladna debela zmija (To
je parazit spoljanjih manifestacija) duine tri metra pro
la je polako i hladno, kao iva sa leve na desnu stranu
mojih grudi. Polako, hladno i neobino (obino su se po
javljivala strujna pranjenja), nekoliko puta tamo-amo i
istroila se. (Visoka temperatura u kombinaciji sa disa
njem izbacila je iz organizma parazita spoljanjih mani
festacija.) Zatim sam imala muna pranjenja kroz gr
kljan. K a o d a j e neko provlaio vatreni ma kroz njega.
(Stoje energetski centar bio vei i snaniji, jae se ispoIjavala njegova patologija i tee je bilo osloboditi se od
nje.) Preko cele zime i prolea iz usta su mi izlazile dlake
(To su materijalne komponente parazita spoljanjih ma
nifestacija.), k a o i veliki ugriici gnoja, posebno kada
sam bila gladna. Palila sam ih i jednostavno ispljuvavala.
Posle nekoliko dana s leve strane glave otkinuo se i raspr
snuo fini, veoma tanak gajtan o g r o m n e energije. ( 7 b se
rasprsnula energetska veza.) Dugo je odjekivalo klokotanje u grlu (i sada postoji, ali manje). Posle izvesnog
vremena kugle u grudima su se zakotrljale i poele da po
diu prema grlu sa nekontrolisanim nadimanjem ( G o
spodi p o m i l u j " - izgovarala sam u sebi na radnom m e -

stu), pretrpela sam. To se izgubilo, ostalo je neko nadi

manje u grkljanu, ali trpim i savlaujem se. (Staviti toplu
oblogu sa dhwetikom.)24
esto postim, posebno sedmog dana posle tog izlaska.
ak sam 5 dana gladovala, pominjala Evanelje", to se
avoli sedmog dana vraaju u svoj isti i ureen dom.
Shvatila sam zato svetenici ne daju blagoslov lju
dima koji dugotrajno gladuju; ne moe svako da podnese
te strahote, to je veoma teko sebi objasniti.
Da se ne bi javljala privienja, pre disanja treba pro
itati Gospode, blagoslovi" ili drugu molitvu. K o d m e
ne su nestala sva privienja.
Da ne bi dolazilo do napada u snu i drugih neprijat
nih doivljaja, treba se pridravati sledeih uputstava:
1. Nikada ne skidati krst.
2. Moliti se stalno ujutro i uvee.
3. Pridravati se zapovesti.
4. ispovedati se i prieivati.
5. Uvek pomagati ljudima.
6. U svakoj prilici izgovarati Isusovu molitvu.
7. Sauvati u sebi spokojstvo.
8. Poseivati sveta mesta.
(Savetujem da obratite panju na praktino iskustvo
te ene i u sluaju potrebe to iskoristite za lino dobro i
dobro blinjih.) Dalje: shvatila sam ulogu ene i majke
promeniti sudbinu dece, mua, bliskih, svog grada i dra
ve. ienjem organizma i molitvama menja ivot bli
njih do neprepoznatljivosti. Kucajte i otvorie vam. Ta
ideja moe se razvijati u nedogled.
Potom, vei deo oboljenja, od kojih ljudi pate, prou
zrokovana su tim biima. Uzmite, recimo srce i pritisak.
Ja sam kroz to prola i zato znam..Srce me je strano bo24 Ukuvanim urinom do VA prvobitne zapremine. - Primedba
prevodioca.

lelo, posle izlaska avola sve je prolo. Ljudi - trudite se i

ne greite.
Bacila sara sve knj ige o magij i i zbog toga sam se pokajala". (Tu je uzrok, koji je auru te ene iskidao i stvorio
mogunost da se uz nju privrste paraziti spoljanjih ma
nifestacija. Primenjujui magiju,
ovek se obraa razli
itim silama, koje kasnije mogu kao nagradu da koriste
njegovu ivotnu energiju.)
Navodim uzroke koji pogoduju da paraziti spolja
njih manifestacija prodru u ovekov organizam? To su:
Negativne karakterne osobine: sklonost poniavanju slabih, grubost, zloa, oholost (nadmenost) i mrnja.
Seksualna nastranost i pohota.
Egoistika elja za nestandardnim izdvajanjem. U
kombinaciji sa prekomernom osetljivou to m o e iza
zvati druge negativne emocije i raspoloenja uznemire
nosti, straha, beznadenosti i zavisti.
Bavljenje magijom.
e za nadmonou moe gurnuti oveka na nepro
miljene postupke. ovek se sam preputa parazitima spo
ljanjih manifestacija u zamenu za sumnjiva savrenstva.
Svi ti negativni misaoni oblici podstiu formiranje
negativnog energetskog polja u spoljanjim manifestaci
j a m a ivota, na koje se privruju paraziti spoljanjih
manifestacija. K o j e kriv za to? Paraziti spoljanjih mani
festacija? Ne - ovekov vlastiti karakter. Znai, treba ja
ati sopstveni karakter, da vam se to ne bi dogodilo.
S I M P T O M I KOJI U K A Z U J U N A U S E L J E N J E
STVORENJA
ovek boluje i naoigled se topi. Ne pomau mu ni
kakvi lekovi. Javlja se oseaj velike slabosti (to je prodi
ranje ivotne energije). Ima este glavobolje (kanalje u

glavi), munine do povraanja (energija se tako snano

upija kroz kanal u glavi, da to stvara obrnuti tok energi
je, to se izraava povraanjem).
Grudvice u grlu i u stomaku (ukazuju na to, gde i za
koji energetski centar je vezan kanal).
Ponekad se gubi svest (potpuniprekid cirkulacije "
u organizmu kao rezultat velikog prodora energije).
Ozlojeenost, agresivnost (primera radi, jedan deak je davio sestre). (To objanjava uzrok manijatva spoljanje ispoljavanje volje parazita spoljanjih mani
festacija preko oveka koga su oni osvojili. Jer strah, bol,
privremeni gubitak svesti iz tela podstie naseljavanje
veza i oteenja u te ljude.).
Lekari esto ne mogu da nau uzroke oboljenja. Isterivanjem stvorova, odnosno avola", m n o g e bolesti
nestaju same ili poinju da se lece. Specifinost je u t o
m e , to se negativna energija moe nalaziti bilo gde i na
bilo emu, ak i na ikoni. Kod mene je bila jedna ena ko
ja se molila ikoni, kupljenoj na pijaci, a bilo joj je sve lo
ije i loije, j e r je na ikonu stavljen lik vetice. (Da bi se
usmerila vaa energija treba da budete usredsredeni na
odabrani predmet. Akt moljenja - to je panja, usredsredenost na lik preko koga se moe upijati energija.)
Prilikom isterivanja avola ona je groktala, urlala
(zavijala), lajala kao pas ... avoli se mogu useliti ako
ovek nije krten, ako nije zatien molitvom, ako se ne
pridrava Bojih zapovesti, ako je srdit, zavidan, prost
(psuje i govori rune rei), to jest ako svojim emocijama,
mislima i postupcima formira odreeno energetsko p o
lje. (Svi pravi sveci potroili su ogromno vreme da bi se
oistili od emocionalnih starudija i stabilizovali struktu
re spoljanjih manifestacija oblika ivota, koje su oni izohliili. Ponavljam, sve dok ovek ne promeni svoj ka
rakter on moe biti bolestan.)

P O M O U EGA S E M O E BRANITI O D
PARAZITA S P O L J A N J I H M A N I F E S T A C I J A
Za oslobaanje od parazita spoljanjih manifestacija
pomau osvetana voda, tamjan, molitve i moralni nain
ivota.
Izloiu to detaljnije. oveje bie ima miris tamja
na. To ete osetiti kada dobro oistite svoj organizam i iz
njega uzmete urin i ukuvate ga. Ukuvani urin e prijatnije
i bolje mirisati od tamjana. Drugim recima, paraziti spo
ljanjih manifestacija napadaju i oteuju prljav i trao or
ganizam. Ako je on ist, od njega se iri prijatan miris,
koji podsea na tamjan. Takvog oveka se navedeni stvo
rovi boje.
Poseban period prirodnog ivota kod oveka poinje,
kada on dobrovoljno gladuje. Ako je gladovanje dovoljno
dugo kroz telo poinju da teku veoma jake energetske
struje. To se osea uvee za vreme odlaska na spavanje gore stopala i/ili dlanovi ruku. Tu najistiju energiju takoe ne podnose paraziti spoljanjih manifestacija.
I na kraju, molitva. Molitva je i unutranja tvorevina
prirodnog naina ivota i privlaenje Svetih sila za zati
tu.
Prema tome, ienje organizma pomou raznih te
rapija i pravilne ishrane, urinoterapije i gladovanja, pri
rodnog naina ivota i energetskog napumpavanja cirkidacijslm
disanjem,
intenzivnih fizikih
vehipodstia
e izbacivanje parazita spoljanjih manifestacija iz or
ganizma i jaati, imunitet u odnosu na njih.
Veoma veliki broj ljudi na Zemlji napadnut je parazi
tima spoljanjih manifestacija, p o s t o j e njihov nain i
vota takav, da sami sebe slabe i slue kao hrana avolima
i drugim stvorenjima. Stvar je u tome to ljudi slabe usled
poronog naina ivota - menjajte ga, to pre, to bolje.

Covek je najsloenija energetsko-informativna tvo

revina. Vidljivi deo te tvorevine je fiziko telo, koje se
nalazi na konanom, trodimenzionalnom prostornom ni
vou. Ali postoji etvorodimenzionalni, petodimenzionalni ... hiljadudimenzionalni prostor, u kome je poto
pljen" ovek i njegove spoljanje manifestacije ivota.
Otuda proistie da se i paraziti spoljanjih manifestacija
nalaze na viedimenzionalnim nivoima prostora, na pri
m e r na desetodimenzionalnom i petnaestodimenzionalnom. Tada e taj deo parazita spoljanjih manifestacija
koji je prodro, poev od trodimenzionalnog i zavrno sa
desetodimenzionalnim nivoom ovejeg bia, ostati bez
energije i nestati - istopiti se.

P R A K S A I Z B A C I V A N J A PARAZITA
SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Paraziti spoljanjih manifestacija mogu biti razliiti.
U pojedinim sluajevima od njih se m o e m o osloboditi
uz minimum napora, a u drugim to je veoma sloeno ak
i za oveka koji je nadaren za izbacivanje demona. Takve
ljude nazivaju egzorcistima (isterivaima duhova). Evo
dva sluaja iz njihove prakse.

PRIMERI IZBACIVANJA AVOLA

(ZLIH D U H O V A )
1. uveni specijalista za izbacivanje avola (zlih du
hova) govori o jednom od najteih kotaca sa parazitima
spoljanjih manifestacija. Devojka po imenu Ana, pola
komila se na ulna zadovoljstva i arobnjaku mo i pri
stupila je sotonskoj sekti. (Covekje dobrovoljno stvorio

polje patogene energije i prikljuio se sotonskom egregoru.) Posle izvesnog vremena organizatori tog posla po
eli su d a j e plae i ona je odluila da prekine sa sektom.
Ali ispalo je obrnuto: tajanstvena sila, koja je njome
upravljala kao sa robotom, primoravala je Anu da poseuje skupove sekte, da usavrava odvratne obrede i da iz
vrava naredbe reca (mnogoboakih svetenika). Tada
se ona obratila uvenom egzorcisti.
Za vreme prve seanse Anin stan je bio preplavljen
mnotvom nevidljivih zlih duhova, koji su neprestano lu
pali vratima; sa zidova su otpadale slike, tresle su se i ras
prskavale na sitne parie ae, tanjiri i bokali. Istovre
m e n o dok su dvojica jakih pomonika egzorciste drali
devojku u leeem poloaju, neija nevidljiva ruka kida
la je po avovima sa nje bluzu i farmerke. Kada je ostala
potpuno obnaena, na Aninom telu su se pojavile krvave
trake, kao da ju je neko ibao biem. Demonsko bie tako
je snano ovladalo devojkom, d a j e egzorcisti trebalo go
dinu dana da ga izbaci.
2. uveni teolog i egzorcista otac Kandido govori o
tome kako je isterivao avola iz skromne monahinje po
imenu Franeska. Jednom prilikom ta monahinja se
odvojila od poda i poela da lebdi u vazduhu. Za vreme
leta Franeska je razgovarala sa Bogom i svecima. Ali
nastojnica manastira nije prestajala da sumnja da neka
neastiva sila upravlja monahinjom i pozvala je oca Kandida.
Poeli su da posmatraju monahinju i uoili su da im
ue u kuhinju noevi se odvajaju od svojih mesta i ranja
vaju je. Odlueno je da se Franeska podvrgne terapiji isterivanja avola. Za vreme prvog obreda odea na njoj se
sama od sebe iscepala na komadie. O c u Kandidi i neko
licini njegovih pomonika trebalo je nekoliko godina da
isteraju iz nje snanog parazita spoljanjih manifestacija.

U svakom sluaju prethodno treba promeniti svest

samog oveka, odstraniti negativne karakterne crte, koje
stalno stvaraju polja negativnih energija. To je glavni
uslov. Obraanje jakim egzorcistima samo ubrzava taj
proces. Pravi egzorcisti su nadareni ljudi koji svojom po
sebnom svetou ivota imaju sposobnost da isteruju pa
razite spoljanjih manifestacija. Pri t o m e ta sposobnost
se zadrava i posle njihove smrti. Glavno je da im se
obratite p o m o u odgovarajue molitve i oni e vam oba
vezno pomoi ako se to radi iskreno.
Kojim svecima i sa kakvom molitvom se treba
obratiti radi izleenja od umobolje (pri oteenju od
parazita spoljanjih manifestacija).

PRAVEDNOM JOVANU KRONDTADSKOM

(2. januara pomen u crkvi)
Jovan Krontadski je za sebe odabrao kisni podvig
Hristova ispovednika. Prema njegovim svetim molitva
ma deavala su se uda i na hiljade izleenja. Mnogi vernici su dolazili ocu Jovanu j o za vreme njegovog ivota
u nadi da e se izleiti od bolesti. Gotovo uvek njegova
molitva je bila usliana.
Svetom pravednom Jovanu, Presviteru (sveteniku,
23
jereju, p o p u ) i udotvorcu Krontadskom.
Prva molitva
26

O, veliki ugodnie (slugo) Hristov, sveti pravedni

oe Jovane Krontadski, prekrasni pastiru, brzi p o m o n i
ce i milostivi predskazivau!

Proiznosei rei slave Bogu Trojstva, ti si kroz mol

bu podsetio: Tvoje ime je Ljubav - ne odbacuj m e n e ,
bludnog sina. Tvoje ime je Sila - ojaaj me, iznemoglog i
propalog. Tvoje ime je Svetlost - prosvetli moju duu,
zamraenu svakodnevnim strastima. Tvoje ime je Mir
smiri moju kolebljivu duu. Tvoje ime je Milost nemoj
prestati da mi oprata".
Sada se zahvaljujui tvom predskazanju vernici cele
Rusije mole tebi, koji nosi sveto Hristovo ime o praved
ni slugo Boji! Ozari nas svojom ljubavlju, nas grene i
nemone, udostoji nas da ti prinesemo dostojne plodove
pokajanja i bez osude priblii nas Svetim Kristovim taj
nama. Tvojom snagom uvrsti u nama veru, podri nas u
molitvi, slabost i bolesti izlei, izbavi nas od napasti, vi
dljivih i nevidljivih neprijatelja. Svetlou svog lika slu
ge i predskazivaa Hristova oltara podstakni nas na svete
podvige pastirskog dela, daruj vaspitanje maloj deci,
produi im mladost, podri starost, ozari svetosti hramo
va i sveta prebivalita. Smiri, udotvorce i svemogui
predskazivau narode nae zemlje, sa blagodeti i darom
Svetog Duha izbavi nas od razmirica i psovki; prikupi ra
sipnitva, preobrati sablazni i sve to prinesi Svetoj Sabor
noj i Apostolskoj crkvi. Svojom milou sauvaj supru
nike u miru i istom miljenju, onima koji su se zakaluderili u dobrim delima daruj prosperitet i blagoslov, utei
malodune, one koji stradaju od neistih duhova oslobo
di, u nudi i tekim trenucima pomiluj i sve nas na put
spasenja izvedi.
U Hristu ivi, oe na Jovane, izvedi nas na dnevnu
svetlost venog ivota, da s tobom budemo udostojeni
venog blaenstva, da hvalimo i uzdiemo Boga za veki
vekov. Amin.
26

Koji je sluio Bogu svetim ivotom. - Primedba prevodio

ca.

D r u g a molitva
O, veliki udotvorce i predivni ugodnie Boji, oe
J o v a n e ! Pogledaj nas i milostivo se postavi prema naoj
molitvi, j e r nas Gospod udostoji velikim darovima, da
traimo i molimo da oslobodi nas obuzete grenim
strastima i nahranjene zlobom, koji s m o zanemarili
Boje zapovesti, koji n i s m o prineli srdano pokajanje i
suze uzdisaja, sada ti se o b r a a m o oaloeni i tuni da
n a s udostoji.
T i , o e pravedni, imajui smelosti da se o b r a t i
G o s p o d u i saoseajui sa blinjim, zamoli S v e m o g u
eg Vladiku sveta da podari milost Svoju nama i da se
uzdri od naih nepravdi, da nas ne pogubi radi naih
g r e h a i da nam milostivo daruje v r e m e za nae pokaja
nje.
O, s v e c e Boji, p o m o z i n a m da se p r i d r a v a m o
n a e v e r e p r a v o s l a v n e i da a s n o s a u v a m o z a p o v e s t i
B o j e , da n a m a ne o v l a d a s v a k o j a k o b e z a k o n j e , da se
m a n j e s r a m i Pravda B o j a od naih n e p r a v d i , ali da
nastojimo da dostignemo vrhunce hrianstva, ivota
b e z b o l e s t i , bez s r a m o t e , u miru i p r i e u Bojim taj
nama.
Jo te molimo, Oe pravedni, da nam sauva nau
Svetu crkvu do kraja ivota, izmoli naoj zemlji mir i bo
ravak, od svih zala nas sauvaj, da bi nai narodi, uvani
od Boga, u jednomilju vere i u svakoj blagodeti i istoi,
u lepoti duhovnog bratstva, trezvenosti i zdruenosti svedoili: j e r s nama je Bog! U njemu se i kreemo i postoji
m o , i biemo do veka. Amin.
7

P R E P O D O B N O M SERAFEVIU, S A R O V S K O M
UDOTVORCU
(15. januara, 1. avgusta pomen u crkvi)

S V E C U LAVRENTIJU, P E E R S K O M I S P O S N I
KU, T U R O V S K O M E P I S K O P U
( 1 1 . februara p o m e n u crkvi)

Sveti Sarovski udotvorac Serafim jo za ivota po

m a g a o je svojim savetima i leenjem kod raznih obolje
nja i slabosti. U molitvi za stradalnike on je i zavrio svoj
ovozemaljski put - bratstvo g a j e nalo mrtvog u mana
stirskoj eliji kako klei na kolenima pred likom Bogoro
dice.

Lavrentije se j o za ivota proslavio darom leenja

umobolnih, leei ih od neiste sile koja je pritiskala nji
hovu duu.

PREPODOBNOM IRINARHUISPOSNIKU I
UDOTVORCU ROSTOVSKOM
(26. januara pomen u crkvi)
Prepodobni Irinar uestvovao je u spaavanju svoje
domovine, ne izlazei iz manastira, svojom molitvom,
savetom i pronicljivou. On je takoe leio bolesnike i
umobolne, primoravao ih je da se mole i poste ili je na
njih stavljao svoje ogrlice. Prepodobni Irinarh je umro ti
h o , stojei na molitvi 13. januara (po starom kalendaru)
1616. godine u 96. godini ivota.

SVECU TIHONU, VORONJESKOM EPISKOPU,

UDOTVORCU ZA DONOM
(26. avgusta pomen u crkvi)
Sa motima tog novoproglaenog ugodnika Bojeg
leili su se umobolnici.

P R E P O D O B N O M M A K A R I J U V E L I K O M , EGI
PATSKOM
( 1 . februara p o m e n u crkvi)
Prepodobni Makarije - nastavnik u hrianskom ui
litu u Aleksandriji, napisao je Re o izlasku due iz tela
i o posmrtnom stanju oveka". Njemu se mole za izleenje umobolnosti.
Molitve navedenim svetim ljudima zainteresovana
lica e bez tekoa sami pronai. Budite samoinicijativni
i proitajte odgovarajuu literaturu, ima je dovoljno.

UPOZORENJE

PROTIV BAVLJENJA M A G I J O M
I GATANJEM

Mnogi ljudi potpadaju pod vlast parazita spoljanjih

manifestacija usled svoje lakomislenosti i ljubopitljivosti. Ne shvatajui sa kim imaju posla, oni radi gatanja pri
zivaju duhove i mole ih za bilo ta, ele da postignu savr
enstvo u raznim oblastima, ali pri tome ne preduzimaju
nikakve mere predostronosti.
Stvar je u t o m e s t o j e ovek nedostupan vlasti duho
va i drugih neastivih bia sve dok sam to ne poeli ili ih
odgovarajuim ponaanjem i mislima ne privue.

Duhovi, bia i slino, koji se prizivaju, jesu informativno-energetske tvorevine raznog stepena svesti, koje
zbog jednih ili drugih uzroka ne m o g u da imaju fiziko
telo. I naravno, kada im se prui takva mogunost, oni
prodiru u spoljanje manifestacije ivota oveka koji ga
ta, ili moli, ili vri magijski ritual (posebno kada nema
zatite), osvaja njegovu linost i upravlja fizikim telom i
energijom tog oveka po svom nahoenju.
Ne radite nita slino i ne stvarajte sebi probleme.

METODI ZATITE OD
POKVARENOSTI

TA JE POKVARENOST?
Re pokvarenost izvedena je od glagola kvariti, to
jest pogoravati, povreivati, izobliavati, raditi neto lo
e. U narodu pokvarenost znai bolest od arobnjatva i
vrabina. Postoje raznovrsni oblici pokvarenosti.
NAJKARAKTERISTINIJE
OSOBINE
POKVARENOSTI
Pokvarenost je sposobna da izazove pogoranje
zdravlja skoro do smrti.
Pokvarenost m o e da izazove psihika oboljenja
od najmanjeg poremeaja psihe do snanih negativnih
raspoloenja: sete, tuge, straha i zlobe. To, sa svoje stra
n e , m o e prouzrokovati izofreniju i slinaoboljenja.
Pokvarenost m o e da izazove skandale i u porodici.
Na primer, da izazove slabljenje i hlaenje suprunike
ljubavi, da izazove odvratnost j e d n o g supruga prema
drugom, da izazove neprijateljstvo itd.
Pokvarenost m o e da napravi od oveka alkoholia
ra, narkomana, prodrljivca i pokvarenjaka.
Pokvarenost m o e da izazove nedae, neuspeh u i
votu, periode gubitaka i tete.
Pokvarenost dovodi do oholosti i svojeglavosti, uz
dizanja samog sebe.

Pokvarenost izaziva kod dece oboljenja, u m n u zao

stalost, gubitak volje za radom i lenjost.
Pokvarenost dovodi do neprijateljstava i mrnje pre
ma bliskim ljudima (drugovima, roditeljima, deci).
Pokvarenost uzrokuje oboljenja kod domaih ivoti
nja i slab rod na vaoj zemlji.
U fenomene pokvarenosti m o e se uvrstiti mnotvo
d m g i h pojava, koje na jedan ili drugi nain ometaju o
vekov ivot i skrauju njegov vek.
Primer prefinjenog naina pokvarenosti:
(Original moete proitati u novinama M e g a p o lis-ekspres", broj 39/1998. Kako je zombi odbacio M a
rinu", autora I. Zajceva.)
Kod vraa je dola ena koju je ostavio m u sa troje
dece. Odbaena ena je elela samo j e d n o : da m u bude
kanjen j e d n o m i zauvek! Vra se uverio da je ena u pra
vu i poeo je da dejstvuje.
Dejstvo pokvarenosti odvijalo se u dve etape. U po
etku je vra u svojoj svesti, misaono, stvorio n e k o g
stvora" i kodirao ga na odreeni tip ponaanja. Druga
etapa - prodiranje tog stvora" u svest biveg m u a na
putene ene. Da bi stvor" prodro treba uspostaviti m i
saonu vezu sa objektom prodiranja". Uspostavljanje te
veze znai stvaranje posebnog kanala, kroz koji e
stvor" dospeti u svest objekta" - biveg mua.
Da bi do toga dolo, vra identifikuje sebe sa objek
t o m " . On se trudi da misli kao on, da se kree kao on, da
ima analogne elje itd. Rad vraa nije jednostavan, traje
dugo, propraen je neprijatnim oseaj ima i oduzima
ogromnu snagu i energiju. To se posebno odnosi na
objekte" koji imaju stabilnu psihu, kod kojih n e m a ni
najmanje sumnje da su oni u pravu. Jer sumnja je povod

za vraa (maga), adresa za stvora", a ako nje nema, ne

ma ni poistoveivanja. To j o j e d n o m ukazuje na to, da
ovek sam, svojim miljenjem, ini sebe ranjivim.
Vra je zakodirao stvora" na kompleks krivice m u
a prema odbaenoj porodici, ali taj kompleks kod datog
mukarca nije postojao i zbog toga se stvor" nikako nije
m o g o uiveti u njegov u m . Vra je poeo da u s t v o r u "
podrava ivotnu energiju. Pri tome je smrao do 40 kilo
grama. Moete li uopte zamisliti koliko snano m o e da
upija ivotnu energiju fantom koga ste stvorili u svojim
mislima!
Pobeda je postignuta time, s t o j e stvoru" koji se uivljavao promenjen pol. enski stvor" se ui veo mu
karac je dobio ensku svest. Prodrevi u svest, stvor" je
pristupio razarajuem radu.
Samo za pola godine enski stvor" je promenio polnu orjentaciju mukarca postao je homoseksualac. Od
bacila g a j e nova prijateljica, a drugovi, koji su mu opro
stili za odbaenu enu, nisu se mogli pomiriti sa njego
vim promenjenim sklonostima. Sada je taj ovek alosno
usamljeno bie, izmueno mnogobrojnim kompleksima.

S I M P T O M I P O K V A R E N O S T I ILI P R I S U S T V A
PARAZITA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Mnogi postavljaju pitanje: kako saznati da li su na
organizam ili organizam naih blinjih napale neiste si
le i pokvarenosti?
Naveu simptome koji ukazuju na prisustvo pokva
renosti.
kripanje z u b i m a u snu ukazuje na to da su orga
n i z a m n a p a l e ili gliste, ili paraziti spoljanjih m a n i f e
stacija.

 Ako se enice oiju pomeraju suprotno od kretanja

kazaljke na satu ili je jedna enica vea od druge, to je
simptom opsednutosti (manijatva).
Pigmentne pege na licu pri normalnom zdravlju uka
zuju na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Trinaesto rebro sa desne strane tela - znak je d a j e
organizam napadnut j a k i m parazitom spoljanjih mani
festacija.
Ako vas u kui (stanu) neto podie u vazduh, to
ukazuje na prisustvo z l o n a m e m i h sila.
Odsustvo menstruacije kod zdrave ene, oskudna
menstrualna luenja i odsustvo trudnoe ukazuju na na
padnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Bojazan ljudi od zatvorenih prostora i prostorija napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Gubitak za kratko vreme velike telesne teine bez
vidljivih uzroka ukazuje na prodiranje parazita spolja
njih manifestacija.
Ako se u crkvi ovek loe osea ili se ponaa plahovito, postoji mogunost d a j e napadnut parazitom spolja
njih manifestacija.
Privezak sa krstom osveenim u crkvi odbija se od
tela ili posle izvesnog vremena negde nestaje - napadnu
tost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ne moete da itate Boje molitve ili zevate pri nji
h o v o m izgovaranju, ne podnosite miris tamjana, a pri i
tanju molitve Jovanu Zlatoustom loe se oseate ukazuje
na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek loe spava i ustaje u m o r a n - napadnu
tost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek ne podnosi vlastiti lik u ogledalu ili vidi
svoje oi kao da su pihtijaste - napadnutost parazitom
spoljanjih manifestacija.

Pojava crvenog oka u enici oka ukazuje na napad

nutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek u sebi uje lajanje, mjaukanje i druge
strane zvuke, to ukazuje na napadnutost parazitom spo
ljanjih manifestacija.
Strani zvui u prostoriji, tipa kripe i utanja, po
sebno nou; razbijanje aa, vani, lampi ili drugih proiz
voda od stakla - sigurni su simptomi prisustva parazita
spoljanjih manifestacija.
Kada gledate u ikonu ili krst, a u pods vesti, sponta
no izgovarate bogohulne rei i psovke - ukazuje na na
padnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek sanja rdav san i osea da mu je on sugerisao pokvarenost, tada je to stvarno tako.
Lekari ne mogu da postave dijagnozu, nikakvo le
enje ni samoozdravljenje ne pomae - znai da vas je
obuzela pokvarenost ili vas je napao parazit spoljanjih
manifestacija.
Konstantna slabost tokom dueg vremena, gubitak
elje za ivotom i slino, a u glavi se vrte misli o samoubistvu ukazuje na napadnutost parazitom spoljanjih
manifestacija.
Pojava veeg broja mieva, mrava, bubavaba i
drugog u kui (stanu) - ukazuje na napadnutost parazi
tom spoljanjih manifestacija.
Prikazivanje u snu grobova i pokojnika ukazuje na
pokvarenost otuda.
Ako vam se uini da iza vaih lea neko stoji ili stal
no imate oseaj straha - sigurno ukazuje na napadnutost
parazitima spoljanjih manifestacija ili pokvarenou.
Ako je, za vreme itanja navedenog spiska, na vas
uticala neka od reenica (na primer, pojavio se strah pri
itanju, kao da neko stoji iza vaih lea) to sigurno uka
zuje na taj oblik pokvarenosti.

KAKO SE SAMOSTALNO OSLOBODITI OD

POKVARENOSTI
Evo nekih proverenih saveta kako se samostalno
osloboditi od pokvarenosti.
Nekrteni treba da se obavezno krste. Krtenog o
veka uva hrianski egregor i aneo uvar. Nosite oko
vrata posveene male krstove.
Oslobaanje od pokvarenosti ponite itanjem jutar
njih i veernjih molitvi. Najmanje dva puta meseno poseujte crkvu. Osvetite prostoriju u kojoj ivite.
Proverite jastuke i perine da u njima nema neobinih
predmeta. Naene predmete spalite to dalje od svoje ku
e (stana). Pri tome dim od vatre ne srne da ide prema va
oj kui i ne preporuuje se da i sami ulazite u tu dimnu
zavesu. Pri spaljivanju itajte molitvu Oe n a " .
Za vreme hrianskih postova poeljno je gladovati
13 nedelje. Oboleli od izofrenije, epilepsije i deje ce
rebralne paralize (DCP) svake noi treba da stavljaju na
glavu obloge sa zagrejanom obajanom vodom.
Redovno primenjujte kupke sa obajanom vodom (u
vidu krsta sipajte au obajane vode u kadu). Pre kupanja
popijte au obajane vode. Primenjujui kupku itajte
molitve ili bajalice protiv neiste sile ili pokvarenosti.
Iskusni ljudi radi ubrzanog oslobaanja od pokvare
nosti preporuuju da se pripremi ekstrakt od plakuna
(Epilobium angustifolium) 2 7 , komonike (Artemisia
vulgaris, A. campestris, A. scoparia) ili ertopoloha
(Xantium spinosum, Carduus thoermeri weinm.).

27

Trava od koje plau avoli i vetice. Njen koren se vadi

uoi Ivanjdana i od njega se pravi ivanjaj. Prema nekim
podacima to bi mogao biti i potonjak (Lythrum salicaria)
- Primedba prevodioca.

Ona se priprema na sledei nain: 100 grama bilo ko

je biljke staviti u teglu i preliti sa pola litra votke (rakije).
Ostaviti da odstoji 10 dana na toplom i tamnom mestu,
procediti i uzimati po 1 kafenu (ajnu) kaiicu tri puta
dnevno na au obajane vode.
Vodu moete sami obajati. Da biste to uradili sipajte
vodu u trolitarski stakleni balon (poeljno je da prve kapi
vode dospeju u teglu-balon u noi izmeu srede i etvrt
ka), postavite ga pored ikone, upalite svecu ili kandilo i
itajte po tri puta Oe n a " , Bogorodice, Devo, raduj
se", Neka Bog vaskrsne" i molitvu zaklinjanja Kiprijanu.
Obajanu vodu uvek drite pokrivenu.
Za vreme leenja od zlih duhova i pokvarenosti ogra
niite krug ljudi, koji dolaze u vau kuu (stan). P o s e b n o
se klonite ljudi iz kojih se iri lo miris.

KAKO SE SAUVATI OD POKVARENOSTI

Ni u kom sluaju ne raskopavajte drevne grobove, ne
sakupljajte po stepama kamene figure i druge idole. Sve
to izaziva najjau pokvarenost.
Kada kupujete bilo gde nove stvari, zapamtite, pre
oblaenja treba oko njih tri puta da obiete sa noem, a
kape za glavu, pantalone, arape, kravate itd. treba tri pu
ta prekrstiti noem.
Uoeno je, da od pokvarenosti dobro titi kada se na
golom telu nosi pletena vunena majica bele, plave ili cr
vene boje.
Pokvarenost odlino otklanja hladna tekua voda.
Obolelom od pokvarenosti preporuuje se da proeta
kroz brzak reke i da za to vreme ita molitve. Zimi na reci
ili jezeru postoje mesta koja ne mrznu, rupe (proeci).

Obolelom od pokvarenosti preporuuje se da se zagnjuri

u njih. Pri t o m e treba preduzeti sve mere bezbednosti.
Ako je pokvarenost nastala kao posledica epilepsije
ili alkoholizma, dobro pomau alfija (Salvia officinalis)
i razliak (Centaurea cyanus), osvetani na Uskrs.
Protiv aba, gutera, zmija, crva, gusenica koje su se
zapatile u oveku kao rezultat pokvarenosti, dobro po
m a e Euforbija 2 8 koja raste na sunanom zemljitu. Jed
nu kafenu kaiicu euforbije preliti sa aom hladne vo
de. Kuvati u emajliranoj posudi 15 minuta u kljualoj vo
di, procediti i uzimati natate jedan sat pre jela. Ovu koli
inu poeljno je popiti iz dva puta. Prvo popiti 100 gra
m a , a posle 30 minuta popiti ostatak odvara.
Protiv abe koja u vama krekee preporuuje se sva
k o d n e v n o natate uzimati sirovo seme od konoplje (naj
manje 150-200 grama).
Ako vas pri poseti crkvi spopadaju i obuzimaju vetice i arobnjaci, treba odmah itati molitvu Heruvimska
pjesma".
MALO POZNATI METOD ZATITE OD
POKVARENOSTI
Treba znati da krznena odea m o e da titi od pokva
renosti.
O d e a od krzna vodenih ivotinja - dabra, nutrije,
vidre, morske m a k e (siliskin) i tuljana - foke (Phoca vitulina) ima proiavajue dejstvo na oveka koji je nosi,
j e r je roena stihija tih ivotinja voda, koja spira i upija
razliite vrste tetne energije. Stvar od takvog krzna pri
ma na sebe bilo kakvo tetno dejstvo koje je usmereno
28 Naalost ni u jednoj knjizi nisam naao ne samo na nego ni
latinski naziv za ovu biljku, pa je navodim u originalu. - Pri
medba prevodioca.

prema vama, ograuje od pokvarenosti, uva od uroka,

otklanja ini i nije iskljueno da m o e pomoi pri napadu
energetskog vampira.
V e o m a vano upozorenje: nikada ne treba kupovati
rukotvorine od krzna psa ili m a k e izraene u privatnoj
proizvodnji! ak i sa zecom treba biti oprezan, ako ga
kupujete kod privatnika na pijaci.
Neretko, ljudi koji se bave biznisom ne vode rauna
pod kakvim se uslovima ubija ivotinja, u m u k a m a ili
bezbolno. Vie od toga: smatra se da koa, oderana sa i
ve zveri, izgleda lepe ... Kapa, saivena od koe ivoti
nje koja je poginula u bolnim mukama, stalno e zraiti
nabojem boli, straha i m u k e . Noenje takve kape garantuje vam srano-vaskularna oboljenja.
K A K O P R O V E R I T I DA LI U K R Z N U P O S T O J I
PATOGENA INFORMACIJA
Postoji prost i svakome dostupan nain pro vere, k o
me treba da podvrgnete bilo koje krzno koje kupujete.
Uzmite krzno u ruku i polako ga pogladite niz dlaku, za
tvorivi oi i koncentriui se na oseaje pod rukom.
Ako u materijalu od krzna postoji ak i neznatan trag
uasa predsmrtne agonije, obavezno ete to osetiti. On e
se odraziti ako ne bockanjem na dlanu ili unutranjem
delu ake, onda potpuno osetljivim oseajem tuge, nemi
ra i teskobe u predelu srca.
K A K O ISTITI I O B N A V L J A T I S V O J S T V A
KRZNA
Preimo na odeu od vetakog krzna. Glavno svoj
stvo sline odee je da trenutno prihvata, izvlai i zadra
va za due vreme bilo koje navedeno negativno ili pozi-

tivno energetsko dejstvo. Pri tome zraenje takvog krzna

na domaina nije nita slabije od direktnog zraenja ...
Porazgovarajmo o nainu kojim se moe spreiti na
gomilavanje negativnog energetskog naboja u stvarima
sa vetakim krznom.
Obucite tek kupljenu novu odeu (obuu) od vetakog krzna i zamolite nekog od lanova porodice, u iji ste blagonakloni odnos prema vama apsolutno ubedeni, da vau odeu (obuu) napuni pozitivnom energijom.
Radi toga izabrani ovek treba nekoliko puta neno da
pogladi dlake obema rukama, mislei pri tome o vama
neto lepo i prijatno. Pozitivni emocionalni odnos ,,nastanie s e " i uvrstiti na dlakama krzna, u njegovoj struk
turi, stvorie omota pozitivnog odnosa prema vama. Sa
da e se negativni odnos odbijati od krzna, a pozitivni e
privlaiti i uvrivati blaenstvo koje je ranije naneseno
na krzno. To znai da e krzno nagomilavati sve pozitiv
no - sa svakom dobrom milju ili oseaj em, koji su
usmereni prema vama. A na negativne emocije nee reagovati, p o s t o j e njihovo prisustvo u prvobitno z a d a n o m
programu iskljueno.
Primeri uspenog oslobaanja od pokvarenosti
1. Pie V a m penzionerka. Imala sam priliku da pre
ivim to to se u narodu naziva pokvarenost. Dolo je do
tle da sam htela da umrem, da podignem ruku na sebe.
D v e godine sam hodala elava. N o g e su me j e d v a drale
- idem, idem i odjednom padnem kao pokoena. Lekari
nisu nita pronali, sve analize i snimci bili su dobri. (Po
kvarenost- to je dejstvo stranog ruilakog programa na
spoljanje manifestacije ovekovog ivota. Ako se lekari
naue
da
dijagnostikuju
injbrmativno-energetske promene, shvatie slino ovekovo stanje.)

Zatim sam srela na mom ivotnom putu dve dobre

due, koje su mi i pomogle. Posle toga sam dola do knji
ge Brega udo gladovanja, i u decembru 1991. godine
gladovala sam 14 dana. U leto 1992. godine ve sam p o
ela da etam po umi, ali preko vornovatih panjeva u
vodi j o uvek nisam mogla da prelazim. Godine 1993.
hodala sam normalno, to jest kao i svi ostali: uzbrdo s te
kom m u k o m , a nizbrdo dovoljno ivahno. Ali otkako
sam proitala Vae knjige i oistila creva, ono koje sma
traju surovim (pomou diuretika), poela sam da se pre
poroujem. Pojavila se lakoa, o kojoj sam mogla samo
da sanjam. Od 1991. godine sve se promenilo i sada na
sve gledam drugaije". (To ukazuje na pozitivne prome
ti e u ovekovom karakteru.)
2. I m a m 33 godine. Najglavnije je da sam ja n e
k o m zasmetala n a ovom svetu (muu). U m r o m u j e r o
eni brat, a ja nisam mogla da prisustvujem sahrani mala deca, a posle drugog poroaja neto mi se zatee
desna noga.
Moj bivi m u i bratova ena zakazali su molitvu o
upokojenju za mrtvaca ali i za m e n e pa sam morala da
primenim gatanje. Bila sam teko bolesna od pneumonij e , dva puta sam leala na psihijatriji oseala sam se ve
oma loe. Umalo nisam umrla. ak moj lekar nije verovao da u preiveti. Samo zahvaljujui Bogu i deci ostala
sam iva.
Da bih nala odgovor obratila sam se Bogu i paralel
no, isto intuitivno, gladovala sam po 2 dana svake druge
nedelje. Zatim sam prola sloeni put pokajanja pred Bo
gom - zavetovala sam se. I posle toga je nastalo strano
stanje - cele nedelje mi je lupalo srce, ali je bol poeo da
se smanjuje. Posle akupunkture osetila sam da sam ja ja, a sve to se ranije deavalo nije bilo u vezi sa m n o m .

Gladovala sam 15 dana. Izala sam iz gladovanja ne

pravilno sa stranim bolom u elucu.
U 1993. godini odgladovala sam 34 dana i sve je pro
lo uspeno. Organizam se oistio. Usledile su psihike i
fizike komplikacije. Duevni b o l j e proao nakon 15 da
na gladovanja. (Gladovanje pomae u borbi protiv po
kvarenosti. To se vidi iz da tog prime ra.)
Sada mi je prijatno da se pogledam u ogledalu i dru
gaije sagledavam smisao ivota. Kreem se m n o g o lak
e (od detinjstva sam bila slaba i hramala sam na j e d n u
nogu)".

ENERGETSKI

VAMPIRIZAM

T A JE V A M P I R I Z A M I K O G A N A Z I V A J U
VAMPIROM
Vampir je francuska re. Njome su se nazivali mr
tvaci koji su izlazili iz groba i sisali krv ljudima na spava
nju. Vampirizam podrazumeva potronju krvi ili ivotne
energije j e d n o g oveka od strane drugog. Najei je
energetski vampirizam.
Postoje razliiti energetski vampiri: od onih koji se
h r a n e " iskricama emocionalne energije do stalnih po
t r o a a " ivotne energije.
Razmotrimo to u praksi i kako se od toga zla m o e
mo izbaviti.

O PSIHOLOKIM VAMPIRIMA
Najopasniji su ljudi koji nisu sposobni da uivaju u
sopstvenom ivotu. Njihovi prirodni ivotni instinkti
usredsredeni su na zlobu i agresivnost. Oni faktiki prodiru one prema kojima se toboe odnose sa materin
skom brigom i predanou. Samoodricanje, koje isklju
uje radost ivota, esto postaje opasno za onog k o m e je
usmereno.
Kako se mogu otkriti nosioci negativne psihologije?
M o e se kojeta posumnjati, kada kod nekoga otkrijete
simptome nametljive predusretljivosti i suvine glagolji-

vosti. Kretanje tih ljudi je nemarno, nesinhronizovano a

spoljni izgled esto neuredan. Ti ljudi su obino uporni i
nepokolebljivi u svojim razmiljanjima, vole da se ale
da ih drugi ne shvaaju, a sami ne vole nikoga, zavidni su
i stalno demonstriraju revnosno rivalstvo sa pretenzijom
za otimanje. U njima se osea unutranja agresivnost i
estina. Kod njih nema toplih oseaja, iza njihovog
osmeha i lane ljubaznosti krije se zamaskirana lukavost.
N e g a t i v n e linosti ne p o d n o s e d u u usamljenost,
tiinu i provociraju s k a n d a l o z n e situacije, da bi ispitali
svoju rtvu i prinudili je da p o s t a n e zavisna. A k o ne
postignu cilj, te linosti pribegavaju u c e n a m a i pretnjama.
Negativne linosti oko sebe ire hladnou, ravno
dunost i potitenost. Energija kojom zrae izaziva u
drugim ljudima oseaj teine i guenja oko nekog ivot
no v a n o g ovejeg organa, k o m e su takve poruke upu
ene.
Ako posumnjate da ste postali objekt neijeg nega
tivnog uticaja, treba da u sebi pronaete volju i samokritinost da se tome oduprete. Prestanite da budete rtva
iskreni, prostoduni i poverljivi. rtve, ne sumnjajui,
podravaju negativnu linost koja crpi njihovu energiju.
Energija se m o e uzeti pod uslovom d a j e rtva otvorena
prema negativnoj linosti. Otuda negativna linost pode
ava svoj stav tako, da provocira rtvu na emocionalno
saoseanje.
Bilo ko od nas mora biti sposoban da bez straha po
stavi svoju linost pored negativne linosti, ako joj ne
izaemo u susret i ne poverimo joj se. Treba se zatvoriti i
biti ravnoduan na naklonost i srdaan razgovor" psiho
lokog vampira. Ako j o niste osamostaljeni i nezavisni,
prekinite bilo kakve kontakte, susrete, prepisku, telefon
ske razgovore i slinu komunikaciju.

KAKO DELUJE PSIHOLOKI VAMPIR

Jedan mukarac mi je ispriao interesantnu priu o
tome, kako se njegova sestra u poodmaklih godina udala
za n e k o g Ivana Ivanovia. U poetku je on ostavljao uti
sak pametnog, komunikativnog i otroumnog oveka.
Posle se pokazalo d a j e on iskusni intrigant koji je sve po
svaao u porodici.
,,I njegov pogled je neprijatan i teak. Posle nekoliko
nekoliko sukoba sa njim, pripretio mi je da e mi prire
diti veseo ivot". 1 doista proveo sam nekoliko meseci u
bolnici. N o g e su me bukvalno izdavale. Isti sluaj dogo
dio se i sa mojim unukom. Spasao nas je jedan nadrilekar, koji nam je skinuo te ini. Tek posle toga saznali smo
da Ivana Ivanovia u njegovom rodnom selu nazivaju
arobnjakom".
U poetku slian ovek tei da izazove raspoloenje
p r e m a sebi. K a d a to uradi, on poinje energetski da do
j i " rtvu, navodei je na svae da bi se koristio njenom
energijom.
Primeri energetskog vampirizma
1. I m a m kerku od 13 godina. Od nje svakodnevno,
poev od estog razreda, neko uzima energiju.
U poetku ju je j a k o bolelo grlo, a zatim je bol pre
stao. Ali zabolele su je oi i vid se postepeno pogoravao.
Sada je bole i oi i grlo.
Ujutro, im se probudi oseti kako iz nje nestaje sna
ga. Poinju d a j e bole grlo i oi. T o k o m dana osea sla
bost i umor. Uvee je iscrpljena, bleda i izmuena. 1 tako
svakoga dana. (Treba se moliti, traiti od Gospoda ili
svetih ljudi zatitu. Pored toga, ona mora da promeni
svoj karakter.)

U oktobru 1966. godine ponovo sam ostala bez po

sla, pa vreme uglavnom provodim u kui. I dalje ponekad
oseam kako me pecka grlo. Prema onom to oseam pre
bih rekla da to nije bol, ve proces teskobe, oseaj slabo
sti. K a d a sam to rekla kerci, ona mi je odgovorila d a j e
njoj m n o g o lake k a d a od m e n e uzimaju energiju.
Moja ker najvie osea bol u grlu i oima kada je
kod kue, u stanu. Tzan kue joj je lake. {Neko se naselio
u vaoj kui. Odimite stan, posvetite, zamolite od Svetih
sila zatitu.)
Nedavno sam kupila Vau knjigu Potpuno ienje
organizma. Poeli smo d a j e itamo i doli do poglavlja
Paraziti spoljanjih manifestacija" na stranici 88 (gde se
opisuje da, kada se na oveka nabaci pokriva", on lei u
nezatienom stanju i osea jake bolove u stomaku, to je
neiji privezak"). Tada mi je kerka poela da pria, daju
je j o tada, u estom razredu, uvee pred spavanje poeo
da boli stomak. Ja se seam tog trenutka. Ona se grila od
bola, a ja nisam znala ta da radim i kako da otkrijem
uzrok tim bolovima. Nisam sumnjala na hranu. Tada smo
uglavnom jeli kae pripremljene na vodi, kuvane bez soli,
povre i voe. Hranili smo se na poseban nain.
Kerka je tog trenutka imala oseaj da joj pokriva
pritie stomak. Bol u stomaku je bio veoma jak, a disa
nje oteano. Posle izvesnog vremena ona je podigla po
kriva, bol se postepeno stiavao i lake je disala. (Tako
dolazi do prikljuivanja na energetski centar preko kojeg
doje"
oveka.)
Od tada je prolo mnogo vremena (oko dve godine),
a nema ni zraka nade. Sve se to produava iz dana u dan
sa malim prekidima o d m o r a " , kako kae moja kerka.
Mi i m a m o svoju kuu. M o d a treba da p r o m e n i m o
mesto prebivalita? Da li e to p o m o i " ? (Proitajte mo
litvu
Jovanu
Krontadskom.)

2. Nabavio sam Vau knjigu Potpuno ienje or

ganizma. Proitao sam je, a sada do tanina izuavam i
enje spoljanjih manifestacija. Nekoliko puta sam ve b a o cirkulacijsko disanje. Ali kao da sam samo j e d n o m
uspeo. N o g e i ruke su mi drhtale, lice se grilo. To je tra
jalo 2530 minuta, a posle sam poeo u sebi da itam
O e n a " . Ustao sam, ali me je drhtavica i dalje obuzi
mala, a zatim se sve smirilo.
Neto o mojoj bolesti. Iz m e n i nepoznatih razloga
ljutim se zbog sitnica i uvek se nerviram, sve p r i m a m k
srcu. Mrav sam, esto m i j e hladno i uvek imam kijavicu. Ve tri godine ne pijem i ne puim, iako sam ranije
m n o g o pio i puio. ivim sam, bez ene, a od 1980. godi
ne ivim kod majke. Imam 42 godine. ini mi se da se uz
m e n e energetski pripila jedna baba. K a d a prolazim pored
nje, ona se uvek zaustavlja, pria i plae, gleda me u oi,
a ja uvek skreem svoj pogled od nje. Ako se ne udaljim,
ona e dugo stajati i priati. Moda me moete posavetovati kako da proverim da li ona oduzima od m e n e energi
ju kada je ne vidim i kako to otkloniti?" (Da, upravo tako
se ponaaju energetski, vampiri. Oni. se trude da usposta
ve kontakt sa svojom rtvom, a preko njega uzimaju vau
ivotnu energiju. Pomolite se za nju sa najboljim eljama
i oprostite joj. Oni to ne podnose.)
3. Roena sam 1952. godine, u znaku Zodijaka sam
vaga, doa vetar". Od februara 1996. godine leim se po
Vaim knjigama. itam 4. tom Lekovitih sila. Drukije
shvatam Boga, iako moji roditelji ve 20 godina pevaju u
crkvenom horu (posle pogibije sina), a ja samo kao vernik poseujem crkvu. Prestala sam da se ljutim na rodite
lje - prestali su mi bolovi izmeu lopatica (kao d a j e bio
zabijen kolac"). (Uvreda to je strana informacija, ko
ja se razmeta u predelu srca i osea se kao neprijatna
strana
tvorevina.)

U Vaim knjigama meni je, Slava Bogu, sve j a s n o .

Izleila sam samo alergiju (na cvetni prah ambrozije.
Ostalo - n e .
U novembru sam odluila da oistim spoljanje m a
nifestacije, a moj komija - tesar ponekad buno lupa, ne
mogu da vebam disanje i da se opustim. I odjednom po
novo period neuspeha: stan ne mogu da zamenim, na n o
vom poslu neprijatnosti. Kupujem Vau knjigu Potpuno
ienje organizma i sve m i j e odjednom postalo j a s n o .

emocionalne energije, koju on upotrebljava.) Kod njega

postoje sve karakteristine crte vampira. Glavna crta okoreli egoizam, zahtevanje da mu se pokloni panja uz
potpuno zanemarivanje drugih. On se danima ali kako
m n o g o radi i kako se zamara. U stvari on nita ne radi,
ve spava do podne. On nema nikakvu energiju. Pravi
skandale z b o g sitnica i ali se na svoju sudbinu. Iako ga
je sudbina tedela. Sada je u penziji. (Opisan je stoprocentni ivotni vampir.)

Rodila sam se sa mladeom iznad gornje leve usne, a

uz to moj otac je bio vampir". Imao je petoro dece, ja
sam najstarija i njegova ljubimica. Kroz ivot sam sama
pogorala k a r m u svojih predaka. Po zavretku visoke
kole u m o m ivotu su se nizali redom neuspesi. Nael
nik na poslu ponovo vampir", od 200 ljudi ja sam objekt
panje, ali nezamenjivi radnik (25 godina). Drugi m u , s
kojim sam provela 5 godina, ve dve godine posle razvo
da je, takoe, vampir". Tek nedavno sam saznala da nje
gova prva ena - Ciganka, primenjuje crnu magiju".
Molim Vas, ako je to mogue, napiite mi adresu oveka
koji p o m a e ljudima da se oslobode od privezivanja za
vampira. Hvala Vam za Va ogromni trud. Vi ste za na
rod lekar due i tela, B o g o m dani. Unapred sam V a m za
hvalna". (Ponekad ovek ima takav karakter da se na
njega lepe vampiri i loe situacije. Treba menjati karak
ter, a ne traiti oveka. U jednom od primera opisano je
do ega dovode slina traganja ".)

Ranije sam mislila da boluje od latentne depresije,

koja se periodino ispoljava kroz neku bolest. Psihiki
simptomi bolesti kod njega su stalno izraeni, ali na fonu
fizike depresije njega as bole noge, as ga stee srce,
as jetra. U mladosti je bolovao od oboljenja eludano-crevnog trakta. Sada ga boli as srce, as ga mui
artritis - artroza. Obini metodi leenja ne daju rezultate.
(Uzgred, vampir moe postati ovek koga napadnu para
ziti spoljanjih manifestacija. Nekom crtom svog karak
tera on je stvorio polje negativne energije, na koju se do
gradio parazit spoljanjih manifestacija i isisava iz nje
ga ivotnu energiju. Pri tome parazit tako dejstvuje na
ovekovu svest da ga primorava da provocira emocio
nalne izlive ljudi koji ga okruuju.)

4. Piem V a m povodom vampirizma. Ja sam ranije

sluala o tome, ali nisam nala ni j e d a n podatak u na
unoj literaturi.
Stvar je u t o m e , da moj mu, koga sam smatrala ov e k o m tekog karaktera, spada u energetske vampire.
(Teak" karakter je osobina pomou koje vampir tako
deluje na oveka, da bi ga isprovocirao na izbacivanje

Posle izuavanja Vae knjige, shvatila sam da sa sta

renjem ispoljavanje vampirizma postaje sve izraenije.
Gledala sam sa unukom televizijsku seriju, a za to vreme
moj m u je glasno razmiljao. Na molbu da uuti nije reagovao. T o k o m zajednikog ivota on je sve vreme smi
ljao razne naine d a m e izbaci iz duevne ravnotee. (To
je upravo taj sluaj - usmeriti sposobnosti svog uma na
to, da to prefinjenije izbacujemo druge iz duevne rav
notee.) Ponekad je to inio kada je pijan, a ponekad je u
svai izgovarao nepristojne rei. Dodue, u prvih 20 go
dina zajednikog ivota nisam ula ni j e d n u takvu re od

njega. Ipak, to se vie uzbuujem zbog toga, on ih upor

nije koristi. Metod da me na ovaj ili onaj nain izbaci iz
duevne ravnotee je glavno ispoljavanje te bolesti. P o
sle skandala on se neko vreme smiri. Molim Vas da mi
p o m o g n e t e " . (Pomolite se za njega radi sebe. Pratite ka
ko e se ponaati. Proitajte naglas molitvu Jovanu
Krontadskom. Ako se kod njega nalazi parazit spolja
njih manifestacija, to razjasnite, vodite borbu kroz raz
govor. U suprotnom, mislite na sebe, razvedite se).

ZAKLJUAK

Kada shvatite vanost borbe sa parazitima, pokuajte

da se oslobodite od njih. Sve zavisi od toga u kakvom je
mentalnom i fizikom stanju va organizam.
Ako je ovek ozbiljno bolestan, najbolje je da prime
njuje protivparazitno ienje prema metodu N. A. Semjonove ili T. Z. Abramovske. Dopunski treba jaati
imunitet prema onom to je izloeno u odgovarajuem
poglavlju.
Ako nemate problema sa zdravljem, dobro sprovedite leenje pomou trojke", pelena, kratkotrajnih m i n
skih gladovanja, dvostrukog ienja jetre, korienjem
kerozina. U ishrani koristite protivparazitne trave i zai
ne.
Radi profilakse kod manjih slabosti moete piti srebrno-bakamu vodu. Ali bolje je primenjivati trojku",
kao s t o j e ve opisano - nedeljna kura po 3 puta dnevno i
j e d n o m nedeljno udarna doza. Tako radite itavog ivo
ta. U sluaju potrebe ponavljajte nedeljnu kuni. Naravno,
treba se povremeno istiti ili redovno gladovati i pravilno
se hraniti.
Pri poremeaju zdravlja i kroninih oboljenja dobro
je primeniti trojku" ili pelen. Ipak, najbolje je oistiti
spoljanje manifestacije ivota i sprovesti potpunu tera
piju protivparazitnog leenja (prema metodu Semjonove
ili Abramovske). Redovno istite usnu duplju, odravajte
linu higijenu i istovremeno leite svoje blinje.
Zapamtite: ienje od parazita je posao od nekoliko
terapija do 90 dana! Radi profilakse protivparazitne te-

rapije, uzimajte gorke trave, jela, zaine

vog

itd. tokom ita

ivota.
Za odbacivanje energetskih parazita, pridravajte se

moralnih normi. Budite smireni, blagonakloni, h u m a n i i

postite kad god m o e t e - to je najbolja zatita.

Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:

Biblioteka Lekovite sile, Genadij Petrovi Malahov
1 IENJE ORGANIZMA
2 ISHRANA I HRANA
3. JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU
4. URINOTERAPIJA
5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU
- biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka
6 METODE POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I
BIOSINTEZE
7. UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. GLADOVANJE
9. LUNARNI KALENDAR
Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov
1 IVOT BEZ PARAZITA
2 ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa
3. ZDRAVLJE ENE - ta svaka ena treba da zna
4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi
5. TUMORI - leenje i profilaksa narodnim sredstvima
6 ELIENJE ORGANIZMA I LEENJE VODOM
7. SAMOIZLEENJE U XXI VEKU
8. PROSTATA
9 LEENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH
OBOLJENJA
10 LEENJE KEROZINOM, TODIKAMPOM I DRUGIM
UGLJENIKOVIM JEDINJENJIMA
Biblioteka Recepti zdravlja

29
256

Primedba prevodioca.

1. LEENJE DISANJEM - metod akademika Butejka,

Fjodor Grigorjevi Kolobov
2. GRIP PREHLADA KAALJ I KIJAVICA, Mahmut ehi
3. NERVNA I PSIHIKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevi Uegov
4. LEENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
5. GLAVOBOLJA, Henrih Nikolajevi Uegov
6 AKTIVIRANA I SREBRNA VODA, Pjatras ibiljskis

Biblioteka Realni produetak ivota, Georgij Nikolajevi Sitin

1

LEKOVITE MOTIVACIJE KOD OBOLJENJA

ELUDANO-CREVNOG TRAKTA
Biblioteka Krvne grupe, Igor Rostislavovi Kirejevskij

1
2.
3.
4

ISHRANA ZA OSOBE 0 KRVNE GRUPE

ISHRANA ZA OSOBE A KRVNE GRUPE
ISHRANA ZA OSOBE B KRVNE GRUPE
ISHRANA ZA OSOBE AB KRVNE GRUPE
Ostala

izdanja

ENCIKLOPEDIJA IENJA OVEIJEG ORGANIZMA

2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE

3. POBEDILA SAM RAK, Marijana Zjola Marku
Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone:
IGP "Prometej"
tel./faks 011 -2604-751; 011 -319-43-70; 064-26-99-143
Mahmut ehi
tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50;
063-396-860