Biblioteka

LEKOVITE SILE
Genadij Petrovi Malahov
OSNOVNA ZNANJA O
IVOTU I ZDRAVLJU
(BIOS1NTEZA, BIOENERGETIKA, BIORITMOLOGIJA)

GENADIJ PETROVI MALAHOV

IVOTU I ZDRAVLJU
(BIOSINTEZA, BIOENERGETIKA,
BIORITMOLOGIJA)
P R E V O D S RUSKOG

Beograd
2007.

SADRAJ

KONSTRUKCIJA OVEJE MAINE

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA
Konstitucija V e t r a "

25

Konstitucija u i "
Konstitucija S l u z i "

34

M e o v i t i tipovi konstitucija

37

PROMENE OVEJEG ORGANIZMA PREMA

UZRASTU
i v o t od zaea do roenja

39

i v o t od roenja do p o l n o g sazrevanja

44

Zreli period ivota

58

P r o m e n a ivotnih principa (doa) u toku ivota

59

KRIZE I PROCES LEENJA

K r i z e ienja

62

K r i z e leenja
E n e r g e t s k e krize

66

BIOENERGIJA OVEKA - TAJNA IZA

SEDAM BRAVA"
E n e r g e t s k o telo o v e k a
Osobine plazme
K a r a k t e r i s t i k e uzimanja, p r e n o s a i r a s p o d e l e energije
u organizmu
K a r a k t e r i s t i k e v e z a n e za energiju o r g a n i z m a

33
36

39

63
68

71
72
75
79
87

BIOSINTEZA - OSNOVA IVOTA, ZDRAVLJA I

DUGOVENOSTI

97

Z a k o n redukcije n e p o t r e b n i h funkcija o r g a n i z m a
i s u p r o t n o s t - z a k o n uvebavanja funkcija

97

Transformacija biosinteze u i v o t n o m p r o c e s u o v e k a

100

Stimulacija biosintetikih p r o c e s a

107

BIORITMOLOGIJA
Uvod
Dnevni bioritmovi
F u n k c i o n a l n a bioritmologija o r g a n i z m a

120
120
123
129

etiri

JANG

-organa

OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I

ZDRAVLJU

138

etiri JIN o r g a n a
Uticaj M e s e c a n a dnevne b i o r i t m o v e
N e d e l j n o - m e s e n i bioritmovi
Nedeljni bioritmovi
Meseni bioritmovi
R a s p o d e l a m e d i c i n s k i h mera (mera leenja) u l u n a r n o m ciklusu
Godinji b i o r i t m o v i

139
142
151
152
153
163
185

K a r a k t e r i s t i k e godinjih doba i njihov uticaj na

organizam oveka
A k t i v n o s t organa i funkcija oveijeg o r g a n i z m a po

186

godinjim d o b i m a
Zakljuak

191
198

Metod proba i greaka je veoma dobar.

Ali deava se i to da eksper i men ta tor" posle
sledee probe " vie nikada ne pravi greke.
Zato izuavajte iskustva drugih, vie itaj
te mudre knjige. Sve je vie puta opisano.
Naite stub (stoer) problema, uhvatite se za
njega vre i stalno ga pratite. Eto, to je sve.
Iz usmenih predanja G a n e e 1

G a n e a - b o g sree sa g l a v o m slona (Indija).

KONSTRUKCIJA OVEJE
MAINE"
Treba shvatiti ta je to ovek, ta je to
ivot, ta je to zdravlje i kako ga ravnotea,
usuglaavanje stihija odravaju,
a njihova
nesuglasica ga razara i unitava.
L e o n a r d o da Vini

Dajte da posluamo savet genijalnog mudraca Leonarda

da Vinija i istraimo ta pitanja, kako sa savremenih pozi
cija, tako i sa pozicija drevnih mudraca. Uporedimo s t a j e u
njima zajedniko i ega se treba pridravati.
Ponimo od samog poetka: ta lei u osnovi c r t e a "
naeg organizma?
Ve odavno je poznato d a j e nosilac nasledne informa
cije hromozom. Ali kako je ta informacija zapisana na
njemu, zna se tek odskora. Francuski biolozi su otkrili d a j e
informacija na hromozomima zapisana u vidu polimernog
(mnogolanog) holografskog koda, koji odraava prostorno-vremensku strukturu organizma. Laserska zraenja
h r o m o z o m a zapisuju u njemu informaciju o stanju orga
nizma u datom momentu i uporeduju je sa informacijom
koja postoji u naem naslednom aparatu u vidu mnogih
holograma."
2

P r i m e d b a prevodioca.

V. ikin,

Izaziva iz Certanova",

a s o p i s S v e t l o s t " 7/89.

Za itaoce koji se prvi put susreu sa pojmom holo

grama", objasniu ga. Na primer, imate bokal. Zatim taj
bokal razbijete na mnotvo sitnih paria. Tako, pravei ho
logram, sa najmanjeg pareta moemo dobiti potpunu zapreminsku sliku bokala, satkanu od svetlosnih zraka. Z a t o
polimerni holografski kod pomou mikrolasera stvara holografsku kopiju celog naeg tela: pol, meusobni razmetaj
unutranjih organa, njihov oblik i funkcije a, takoe, svaku
eliju tela pojedinano i njene funkcije. Zraenje, odbijeno
od oblika naeg tela, oblika svakog organa i njegovih funk
cija, elije i njene funkcije, vraa se nazad u vidu refleksije i
uporeuje se sa etalonskim zraenjem. Ako postoji razlika
(a ona je stalno prisutna, varirajui oko neke srednje c r t e " ) ,
tada se ukljuuju raznovrsni korekcioni mehanizmi: hormonalni, humoralni itd. Praktino sve elije organizma,
osim svoje specifine funkcije, izvravaju i nespecifinu,
istu za sve - sintezu najvanijih materija opte regulativne
namene - prostaglandin^ kejloni i drugi. Holografsko pred
stavljanje informacije i njena povratna korekcija lee u
osnovi homeostaze (odravanja stabilnosti unutranje sre
dine organizma), homeorezisa (pravilnoj brzini odvijanja
fiziolokih reakcija u organizmu) i homeomorfoze (odr
avanja oblika, meusobnog razmetaja i mase organa u
potrebnim granicama).
Sada, znajui kako dolazi do formiranja organizma oveka, lake je shvatiti princip matrica" - postepenog pre
laska holografske slike iz fine" - zrane u v r s t u " materijalnu. S tim ciljem poeemo razmatrati tela - matri
ce, kao u budistikoj psihologiji, od vrstog prema finom.
Prva matrica - fiziko telo. Ono se sastoji iz kostiju,
tetiva, mesa, tenosti, koe itd. To su sve materijalna tkiva,
koja se mogu ne samo videti, nego i opipati. Shodno budi
stikoj klasifikaciji, ovo telo nazivaju opnom stvorenom
pomou ishrane" (an-na-maja-koa).

Druga m a t r i c a - p l a z m e n o telo. Sam naziv ukazuje na

to iz ega se ono sastoji. Njega ve odavno fotografiu po
metodu kirlian". Ono ima svoju konstrukciju: akre (vrsta
oruja) , poloaj i energetske kanale, koji u celini pred
stavljaju glavni energetski ureaj" naeg organizma. Plaz
meno telo proima (obuhvata) fiziko i u zavisnosti od svoje
jaine izlazi van granica telesne kouljice, pokrivajui je
slino jajetu. Koliko je snano to telo, toliko je i snaan
ovek.

na-maja-koa). Sutinu ovog pojma dobro tumai Lama

Anagarika Govinda . Tela misli, pransko i fiziko, j e s u
proeta i pokreu se jo dubljim saznanjem prolog
iskustva, u k o m e se uva beskonani materijal, iz koga su
nae misli i mata pozajmili svoju supstancu". Birajui bolji
termin, mi emo ga nazvati naom podsveu ili dubinskom
spoznajom.

Trea matrica - holografsko telo. O n o ini osnovu, u

vidu zrakastog tela, za stvaranje fizikog tela i upravlja
pranskim. Ono se, takode, dobro fiksira pri fotografisanju u
visoko frekventnom polju po metodu kirlian". Prema bu
distikoj klasifikaciji, njega nazivaju tclom misli (mano-maja-koa).
Prirodno, holografsko telo ima svoju konstrukciju i
sastoji se iz mnogo finije materije" nego dva prethodna. Iz
najnovijih radova naunika poznato nam je da su nae
vlastite misli, u zavisnosti od emocionalne obojenosti, spo
sobne da izazivaju kolosalne pometnje u njemu. Z a t o holo
grafsko telo stalno varira prema taktu naih misli, menjajui
strukturu i konfiguraciju. Ovu injenicu su davno zapazili
budisti, s t o j e i posluilo kao povod za naziv ovog tela - telo
misli.
etvrta matrica - telo spoznaje (svesti), koje lei u
osnovi stvaranja hromozoma, javljajui se takama pri
kupljanja" ove ili one informacije na njima. U budistikoj
psihologiji ono se tako i naziva - telo svesti (vidnja-

Peta matrica dua. To je neka nepromenljiva osno

va, koja lei u oblasti neispoljenog, odakle se naizmenino
ispoljava na materijalnom planu. Od nje se stvara svest, a
nju g r a d e " hromozomi; hromozomi stvaraju trodimenzio
nalni hologram; holografsko telo slui kao ablon za stvara
nje fizikog tela i upravlja pranskim telom. Kao rezultat tih
naizmeninih stadijuma formira se ivo bie, bie koje
misli.
Anagarika Govinda ovako objanjava to telo (ananda-maja-koa): Shodno budistikoj psihologiji, taj centar
predstavlja nepromenljivu taku odnosa, u kojoj se
koncentriu sve nae unutranje sile, ali koja je sama liena
osobina i nalazi se sa druge strane svih odluka." Dalje on
ipak pokuava da objasni to to je lieno svih o d l u k a " :
Poslednja i najfinija kouljica koja proima sve prethodne,
jeste telo vie, univerzalne svesti (saznanja), koja se hrani i
odrava uzvienom radou. Ona preivljava samo u stanju
j a s n o e ili u najviim stanjima meditacije." Ona odgovara u
terminologiji Mahajane telu nadahnua (inspiracije) ili tetu
haftstva.
Sada treba da saznamo ta hrani", odrava i j a a ta tela.
Telo due (V) hrani s e " i jaa od uzviene radosti.
Neprekidna koncentracija na viim manifestacijama vasionskih sila, na udu ivota, radosti ivljenja (kao najveeg
blaga), ushienje od nebeske mehanike, klanjanje (u naj-

Shodno budistikoj klasifikaciji, to telo se naziva pranskim (prana oznaava energiju) i na

indijskom jeziku
zvui kao prana-maja-koa. O n o se odrava i hrani uglav
n o m disanjem oveka.

P r i m e d b a prevodioca
Ova pitanja je v e o m a d o b r o razjasnio beloiuski n a u n i k A . I . Vejnik.

Citati su uzeti iz knjige L a m e A n a g a r i k a G o v i n d a Osnovi tibctskog

misticizma "

boljem smislu rei) pred racionalnou Prirode, najfinija

preivljavanja stvaralakih iskri i zanosa (oduevljenja), a
takoe mnotvo drugog (svetlog i radosnog) omoguavaju
oveku da osea blagodeti, da preivljava milost viih sila.
Sve to ini tu hranu, koja okrepljuje i neguje nau duu.
Telo spoznaje (svesti - IV) zapisuje" (registruje)
hologramski kod na h r o m o z o m i m a , a takoe predstavlja
skladite prolog iskustva i arhivu neogranienog broja pro
grama realizacije ivota. Ono jaa i h r a n i " se pravilnim
psihikim stanjem (jasnost cilja, nepokolebljivost, bezgra
nina vera u uspeh), koje uvruje (jaa) i pothranjuje ovaj
ili onaj program razvoja. Kako to shvatiti? Vrlo prosto: u
procesu svog razvoja ovek naizmenino prolazi kroz neko
liko stadij uma ivotinjskog ivota. Tako, unutar utrobe, u
komprimiranom obliku, on protrava" put jednoelijskog
organizma, vieelijskog, ribe, vodozemca, ivotinje i, na
kraju, poprima oveji oblik. To jest, to celokupno - pro
l o " iskustvo stvarno postoji u naem dubokom saznanju i mi
se njime m o e m o koristiti.
Veoma mnogo zavisi od okolne sredine. Tako je nauci
poznata injenica da ikra abe koja je pala na alge, dovodi
do razvoja abe, a ona koja je pala na dno - daje ivot
algama! Greke u telu spoznaje (svesti) i kod oveka odre
uju se sredinom. Evo kako se to opisuje u Cud-iju":
Ako se rodi neoveje dete ili neka nakaza, to je zbog
uticaja neistoa." U knjizi Vajdurja-onbo" kao primer
navodi se raanje zmije ili pacova od strane ene.
Svima su poznata deca d u n g l i " - m o g l i . Naunici koji
su ih ispitivali ustanovili su ovu injenicu: ako dete provodi
sa ivotinjama prvih osam do deset godina ivota, ono u
potpunosti usvaja njihove navike. Nauiti ga ovejem go
voru i optenju ve je nemogue i, po pravilu, nakon neko
liko godina ooveavanja oni umiru. Ali ako se pokae da
je dete mlae (etiri do est godina), tada ono u potpunosti
12

moe usvojiti kako govor, tako i oveji nain ivota. U

prvom sluaju je podsvest izabrala program realizacije i
vota i fiksirala ga, u drugom se program nalazi u stadij umu
formiranja i fiksiranja, te se on moe izmeniti. Upravo tako i
nae drutvo formira u podsvesti ljudi od detinjstva potro
ake instinkte: jesti do sitosti, dobro se obui i provesti
vreme, tenju za zabavom, spektaklima i drugim mate
rijalnim dobrima. Kao rezultat toga, sav ivot oveka se viti
oko tih opsena (varki). ovek se pretvara, prema slikovitom
izrazu Rerihova, u dvonono bie".
Izbor psiholokog stanja prema duevnosti (duhovno
sti), stvaralatvu, milosru i njihovo potkrepljivanje regu
larnom praksom jasnoe cilja omoguava da se iz a r h i v e "
neogranienog broja programa realizacije ivota odabere
put boga-oveka, koji otkriva fantastine mogunosti. Te
mogunosti su demonstrirali posveeni i prosto pokrenuti
po putu duha.
U dananje vreme najizrazitije su ih demonstrirali P. K.
Ivanov, a u Indiji - Baba, pri emu to psiholoko stanje
(raspoloenje) tako preobraava nae fiziko telo, da ono
dobija prekrasni oblik, isputa oko sebe aromu. A posle
smrti se due vremena ne podvrgava truljenju.
Telo misli (111) ili holografsko telo. Njega, pre svega,
jaa odsustvo jakih emocija i stresova. Jednoobrazne pozi
tivne misli, samouverenost, a takoe iskljuivanje misao
nog procesa due ili krae vreme pozitivno utie na sabi
j a n j e " holograma. Sve se to naziva kontrolom uma. Razra
eno je vie tehnika koje to obezbeuju (na primer
rada-joga).
Jaanje i saimanje holografskog tela potpomae san,
potpuno oputam'e, boravak na mestima sa prijatnim zra
enjem (hronalnitn poljem), a takoe raznovrsne terapije,
koje dovode do ienja i saimanja vlastitog holografskog
tela. Odreena situacija, enterijer, pravilan izbor ukrasa,

blagonaklono ovekovo okruenje u porodici, na poslu sve to jaa holografsko telo.

Zraenje geopatogenog arita zone, prostorije, stvari
za svakodnevnu upotrebu, a takoe zraenje kuanskih i
industrijskih instrumenata (pribora) i aparata koji raspolau
jakim poljem (to se, uglavnom, odnosi na hronalno polje)
unitava nae holografsko telo.
Obilna i esta ishrana silno naruava holografsko telo.
Svaka estica hrane ima svoje hronalno polje, koje nosi
informaciju o pojedenoj biljci ili ivotinji. Takvi delii,
dospevajui unutar organizma, naglo menjaju karakteristike
naeg vlastitog holografskog hronalnog polja, izobliavajui i guei ga. Eto zato nam se posle obilnog jela spava.
San saima holografsko telo, koje na raun te kompaktnosti
savlauje i asimilira hronalna polja hrane sa svim njihovim
informacijama. Ali postoje razliite vrste hrane, pri ijoj
duoj i redovnoj upotrebi dolazi do nametanja naem telu
holografske informacije hrane. Kao rezultat toga, ovek po
prima osobine svinje pri vrlo estoj upotrebi svinjetine ili
uravnoteenost i snagu proklijale penice ako se njom esto
hrani.
Priblian mehanizam dejstva na hologram hronalnog
polja organizma zagaenog ija ka ma - produktima razmene u organizmu. Nagomilavajui se u tkivima, organima,
elijama, ljake svojim hologramima izobliavaju na holo
gram. Jasnoa naeg holograma se zbog toga naruava. To
7

Prvobitno s a m mislio da ne koristim ovaj pojam, ali bi z b o g t o g a

tipela istinitost izlaganja. T a k o vam predstoji da se m a l o n a p r e g n e t e
i shvatite ta predstavlja hronalno polje. H r o n a l n o polje se sastoji iz
estica koje se kreu b r z i n o m 150 do 170 puta v e o m od b r z i n e
svetlosti. S a m e estice nastaju k a o rezultat v i s o k o e n e r g e t s k i h
procesa i reakcija. O n e nose p o t p u n u informaciju o objektu koji ih je
izradio. P r a v i l n i j e bi b i l o g o v o r i t i ne o h o l o g r n f s k o m t e l u d o v e k n .
ve o h r o n a l n o m polju, koje se formira kao h o l o g r a m . Z a t o bilo koji
uticaj bujice h r o n o m a m o e ojaati ili razruiti na h o l o g r a m .

postepeno dovodi do gaenja procesa uporedenja holografskog signala sa hromozomom, izoblienja povratnog signa
la na hromozome, to izaziva netane korekcije. To j e ,
prema slikovitom izrazu D. Copra (predsednika amerike
asocijacije Ajurvede), dobilo naziv efekta ogledala pokri
venog prainom. Treba skinuti prainu sa ogledala, a iz
organizma izbaciti ljaku da bi se povratila jasnoa naeg
holograma, a s njom se i sve funkcije vraaju na normalu,
nestaju i splanjavaju (smanjuju se) suvina tkiva, otoci
(tumori), organizam se naglo podmlauje. Tek tada nam
postaje jasno zato je oveanstvo izmislilo takvo obilje
sredstava i metoda za ienje organizma od svega to mu je
strano. Upravo u tome je prava sutina unutranje istoe
organizma.
Plazmeno telo (II) ili pransko telo. Z b o g toga to se
ono sastoji od plazme, u kojoj postoji magnetno polje, njega
e jaati i razvijati sva mogua kretanja usmerena na sa
de jstvo sa plazmom okolne sredine i magnetnim poljima
Zemlje. U njegovom razvoju treba potovati princip poste
penog poveanja energetskog snopa kojeg proputamo kroz
sebe. Na raun aktivnog naina ivota (tranje, kretanje,
disanje, prekaljivanje itd.), mi kroz sebe proputamo snop
energije (to se osea u vidu zagrevanja organizma), koji nas
puni. Postepeno poveavajui snagu tog snopa (na raun
poveanja vebi i njihovog trajanja) i pridravajui se odre
enih intervala odmora, tokom kojeg u organizmu dolazi do
posebnih kompenzatorskih pomaka, mi m o e m o sve vie i
vie da poveavamo snagu plazmenog tela. A ono, sa svoje
strane, na kvalitetan nain prestrojava nae tkivo, koje sada
moe da d r i " oko sebe daleko vie energije i da se bolje
dopunjava. Dobro razvijeno plazmeno telo daleko prelazi
granice fizikog tela (za tri i vie metara). U prisustvu lica
koja imaju snano plazmeno telo, ljudi oseaju posebno
prijatnu aromu, kod njih se zapuavaju ui, kao u avionu.
Radi odravanja velike snage, plazmeno telo zahteva nepre-

kidno dopunjavanje. Ako se to ne vri, ono se brzo raspruje.

Redovno vebanje i sistematsko poveavanje optere
enja - to su dva kljua koja vode do stvaranja snanog
plazmenog tela. Na kraju krajeva, te vebe treba da prerastu
u nain ivota, kao to se to i deava u praksi. Jo j e d n o m
podvlaim d a j e kretanje najvanije za jaanje plazme, kako
u odnosu na neto relativno (na primer, povrinu Zemlje),
tako i unutar sebe (na primer, pojaanje kivotoka ili misao
no kruenje energije). N a m a je dostupnije kretanje. Jer
kineski specijalisti za bioenergetiku tvrde da energija nalazi
svoj najjai izraz u kretanju, u motorici, naroito izmeu
lakata i vrhova prstiju ruku, a takoe izmeu kolena i vrhova
prstiju nogu.
Pokreti rukama, misaoni prenos energije, kontakt tela sa
sredinom bogatom slobodnim elektronima (na primer vo
dom), boravak na mestima zasienim prirodnom p l a z m o m
(vrhovi planina, mesta tektonskih prelamanja), ishrana sve
e pokoenom penicom (u tom obliku ona je najzasienija
bioplazmom) takoe potpomau rast" i jaanje tog tela.
Kako su utvrdili naunici, nikakvi procesi se u orga
nizmu ne odvijaju bez prenosa slobodnih elektrona. A k o
njih nema, tada se nikakvi fermenti ni vitamini nee pokre
nuti. 1 obrnuto, ako je plazmeno telo veoma nabijeno elek
tronima i jonima (kao kod P. K. Ivanova), tada se ne treba
brinuti za ishranu - svaka hrana e se svariti bez potekoa.
1 j o u zadrati Vau panju na takvoj osobenosti:
elektroni i u plazmi vre toplotno kretanje, a svako telo time
j a e upija zraenje, pa je u veem stepenu sposobno da zrai
tu istu frekvenciju, to jest toplotu. S t o j e kompaktnija koncentrisana plazma, time veu koliinu energije zraenja
(toplote) ona moe da upije. A pri dovoljno visokoj gustini
plazme upijae samo toplotno zraenje okolne sredine i vrlo
malo e zraiti! P. K. Ivanov je imao kolosalnu energetiku

(500 puta veu nego obian ovek), hodao je u oreu u bilo

koje godinje doba. Njegovo plazmeno telo je samo upijalo
toplotu iz okolne sredine, malo zraei pri tome toplotu iz
svog tela. Zahvaljujui toj razvijenoj sposobnosti, on je i
preiveo. Nerni su ga vezali na motocikl pri najljuem
mrazu i u takvom stanju vozili po Kijevu, pri tome ga
pohvali vodom, zakopavali u sneg i ak sputali u bunar!
Naa zimogroljivost se objanjava pranjenjem plazmenog tela. Mi apsolutno ne elimo da radimo na njegovom
s a i m a n j u - t r a t i , polivati se hladnom vodom, upranjavati
vebe disanja itd. Nasuprot tome, pasivan nain ivota,
prejedanje, ishrana bezplazmenom hranom, umotavanje i
ne ga sve vie i vie ispranjenim. Kao rezultat toga, tetne
bioklimatske sile (na kineskom si-ci): vruina, hladnoa,
vlanost, vetar, suvoa prodiru u organizam i razaraju ga. U
49 potekoa Nanj-czina (traktat Teka pitanja") nabrajaju
se bolesti izazvane tim tetnim silama - pojava vetra, nas
tanak opekotina i prodiranje vlanosti. Da ne dode do sli
nog, treba iz korena razmotriti svoj nain ivota i izvriti
odgovarajue ispravke na planu jaanja plazmenog tela.
Fiziko telo (I). Prirodno, sve to jaa i razvija pret
hodna tela, potpomagae jaanje i razvoj fizikog tela. Kao
stoje ranije istaknuto, fiziko telo poinje da isputa aromu i
manje je podlono razaranju posle smrti kada su u pot
punosti bila razvijena fina tela. Buda se nikada nije zalagao
za savrenstvo fizikog tela. Ipak, zahvaljujui duhovnoj
praksi, njegovo fiziko telo je bilo transformisano i sijalo je
sa 32 obeleja savrenstva.
Kao stoje u prethodnom tekstu naglaeno, fiziko telo
je stvoreno od hrane. Otuda, upravo za njega, kvalitet ishra
ne (strukturirana voda, svezi, monolitni produkti, pridr8

a k i za v r e m e najjaih mrazeva u okolnoj sredini ima m n o g o

rasejane toplote.

I8

avanje fiziolokih mehanizama probave hrane i asimilacije

hrane) i produkata zasienih bioplazmom imae odluujui
znaaj.
Ali to je uproeni pogled na tako sloeni mehanizam
kakav je fiziko telo. O n o ima mnotvo interesantnih osobenosti, povezanih sa finijim telima. Tako se fiziko telo
sastoji iz biogenih elemenata, iji je procentni sadraj u
ivoj materiji (prema A. P. Vinogradovu) sledei:
Kiseonik
Sumpor
Kalijum
Vodonik
Natrijum
Magenzijum

70,0
0,05
0,3
10,0
0,02
0,07

Azot
Ugljenik
Hlor
Fosfor
Kalcijum

0,3
18,0
0,04
0,07
0,5

Nabrojani elementi iznose 99,4 procenta mase ive ma

terije. Poto svaki od navedenih elemenata ima svoju vlas
titu frekvenciju osciliranja, bilo koja promena proporcija tih
frekvencija (naroito kiseonika) ini sumarno zraenje or
ganizma tetnim i predisponiranim na bolesti.
Telo spoznaje (svesti) u fizikom telu ima h r o m o z o m e .
Telo misli (holografsko telo) stvara najprostije strukture u
vidu pravilnih estougaonika, pri emu ta holografska osobenost nastaje od benzolnog prstena i produava se u tenim
kristalima, u stvaranju jetrenih udubljenja. Uopte, pi imena
metoda rendgensko-strukturne analize U. T. Etsbjura poka
zala je da bioloke strukture imaju kristalnu regulaciju!
Snopovi plazme, pokoravajui se zakonitostima pri
j e m a i otputanja okolne energije, oblikuju unutranje orga
ne u vidu levkova, spirala, kapljica. Voda, prilagodavajui
se tom kretanju, daje konturu unutranjim organima: srce
ima oblik levka, a miina vlakna u njemu su rasporeena u
vidu spirala; jetra ima oblik kapljice, ona je slina koljci;
L9

kosa na glavi je zavijena u spiralu sa centrom na temenu; oi

podseaju na dva vrtloga, koja se okreu oko vlastitog
centra; lavirint uha imitira koljku pua; tanko crevo lei u
obliku spirale. I tako se mogu vriti mnoga uporeenja.
itavo telo je stvoreno slino sfemom vrtlogu.
Voda raspolae nizom unikatnih svojstava, koja idealno
odgovaraju ivom organizmu. Ona sama je energetsko-zapreminska tenost, moe maksimalno da koncentrie ener
giju elektro-talasa i formira tene kristale, ija je struktura
idealna za ivotne manifestacije.
Tibetska medicina izdvaja u ovejem organizmu dve
vrste kanala - crne i bele. Crni kanali - to je opti naziv za
sve kanale povezane sa srcem, koji pokreu krv u spoljanjim i unutranjim delovima tela, a naziv su dobili na
osnovu svoje boje". 1 stvarno, naa krv u celini vie podsea na crnu tenost, samo njen tanak sloj ima crvenu boju. Na
taj nain, krv u ovejem organizmu raspolae efektom
crnog tela! Iz fizike su poznata svojstva c m o g tela u
potpunosti upija sva zraenja koja padaju na njega! Poto se
krv nalazi u elom organizmu, organizam na raun toga
najaktivnije upija sva mogua zraenja iz spoljanje sre
dine. Unutranji organi, prema svojoj boji, strukturi i obli
ku, upijaju iz tog zraenja samo one zrake na koje reaguju.
Eto zato drevna indijska i kineska medicina tvrde da u jetri
tee zelena energija, u srcu - crvena, U slezini - uta, u
pluima - bela, a u bubrezima - plava.
to vie poznaje Majku Prirodu, sve se vie zapanjuje
njenom razumnou, jednostavnou i efikasnou da integrie mnotvo korisnih osobina na malom prostoru ali sa
maksimalnim prenoenjem. Zato je potpuno prirodno da e
bilo koje zraenje iz okolne sredine veoma j a k o uticati na
rad organizma. Te osobenosti, posredstvom povratnih veza,
omoguuju efikasan uticaj na fina tela i njihovo jaanje.
9

V. N . Pupiev, Tibetska medicina", N a u k a " , Novosibirsk, 1 9 9 1 .

Moe se j e d n o z n a n o reci da emo, ako p o n e m o da pra

vilno radimo sa fizikim telom (na primer, kao P. K. Iva
nov), postepeno ojaati i usavriti sledea fina tela, s t o j e i
predvieno evolucijom! Kao rezultat tog rada, dolazi do
prestrojavanja fizikog tela sa pojavom potpuno novih oso
bina u njemu. Do tih osobina se dolazi, u sutini, vrlo
prostim vebama, terapijama, ali sa j a s n o m misaonom os
novom i dubokim unutranjim sadrajem.
U svetlosti ovog izlaganja postaje potpuno j a s n o d a j e
za odravanje dobrog zdravlja potrebno stalno sadejstvo pet
tela ili nivoa oveka. Samo e se u tom sluaju postizati
pravo ozdravljenje (izleenje). Sva defektnost leenja i gre
ke u samoozdravljenju (samoizleenju) sastoje se u t o m e
da se, zadejstvovavi samo fiziko telo pravilnom ishranom
ili manjim ienjem, oekuju ogromni rezultati, a oni su, u
stvari mizerni (nitavni). Neki ljudi tre, bave se fizikom
kulturom, primenjuju vodene terapije, a jedu to stignu,
misle n e m a r n o i - oekuju uda. Leenje tabletama ima
strane posledice. Uzeta tableta u najboljem sluaju vri
privremenu korekciju u fizikom telu, a parii" tablete,
zaglavljujui s e " u tkivima unutranjih organa, stvaraju
svoj hologram, koji izobliava na. Kao rezultat toga akutna
oboljenja prelaze u hronina, dovode do operacija, koje
skoro nita ne pomau (to je samo drugi oblik privremene
korekcije), a nastaju komplikacije, koje pre vremena guraju
oveka u grob. A sutina je samo u tome da se obrie
praina sa holograma vlastitog tela (tela misli) i funkcije se
same uspostavljaju, sve nepotrebno se podvrgava resorpciji.
Ali to treba znati i strpljivo utelovljavati u ivot. Takvih
ljudi je vrlo malo. P. K. Ivanov je sa tim ciljem svesno trpeo
loe uslove prirode (gladovao, mrzimo se), ali stalno se
kretao, to mu je davalo kolosalno zdravlje. On je tako i
nazivao sebe: milioner zdravlja. Pol Breg je sa velikom
radou podnosio gladovanje, svesno vebao fizike vebe,

stalno se nalazio u zdravom i mladom okruenju. A j o uvek

krepki Suren Avakovi Arakeljan uoptio je tri glavna ivo
tna principa: fizioloki korisnu ishranu (za fiziko telo),
fizioloki korisno kretanje (za plazmeno telo) i fizioloki
korisno gladovanje (za ienje vlastitog holografskog te
la). Pri tome on ne zaboravlja ni dobro raspoloenje; z b o g
toga je on napravio specijalni antistresni preparat, koji kod
ivotinja otklanja strah za vreme fizioloki korisnog gla
dovanja. Rezultati koje je on dobio pri masovnim ekspe
rimentima na ivotinjama su neverovatni. Stare, mlitave
ivotinje su se podmladivale, dobijale konture mladih, oplodavale se bolje nego ranije. Eto ta znai pokrenuti dubinske
nivoe. To treba znati, shvatiti, svesno utelovljavati u ivot
(trpei povremene potekoe i komplikacije) i ponositi se (u
boljem smislu reci) sprovoenjem vlastitog programa oz
dravljenja, to pothranjuje i jaa jo i duu oveka.
Dakle, mi smo zajedniki razmotrili pet telanivoa o
veka. Ali ostaje otvoreno pitanje: na raun ega nastaje
ivot? Mi treba da pronaemo o p r u g u koja pokree z a m a j a e ivota.
Drevni mudraci Indije i Tibeta tvrde da se u osnovi svih
oblika ivota nalazi pulziranje. Pulziranjem se odreuje
program razvoja, a takoe sama duina trajanja ivota. Uz
rok pulziranja, slino semenu-embrionu, nalazi se unutar
organizma. Njega predstavlja srce.
A k o bismo razmotrili ovaj fenomen sa savremenih po
zicija, tada bismo videli da zaista srce predstavlja jedin
stveni organ koji ima sposobnost da vri ritmine kontra
kcije bez ikakve stimulacije spolja, pod utiajem impulsa
koji nastaju u njemu samom. Ono moe da vri ritmine
kontrakcije ak i posle izvlaenja iz tela, samo ako se stvore
uslovi za odstranjivanje ljaka i dostavljanja hranljivih ma
terija, pri emu se, sa uzrastom, snaga sranih kontrakcija
smanjuje. Ako pred kraj unutarutrobnog ivota ono vri

kontrakcije (pulzira) od 130 do 150 udara u minuti, tada u

prvih est meseci ivota frekvencija njegovih kontrakcija
iznosi od 130 do 140; od est meseci do jedne godine - 120;
od jedne do dve godine - 110; od dve do pet - 100; od pet do
deset - 85 i oko dvadesete godine se smanjuje do 72. Na taj
nainje prisutna o p r u g a , koja potiskuje u poetku sa maksi
malnom snagom, i koja to se bolje odvija, tim vie slabi.
Ve kod 23-dnevnog embriona oveka postoji srce, koje
predstavlja pulzirajuu cev. Sa prekidom pulziranja srca
zaustavlja se i ivot. Prema tome, srce je osnova, u kojoj se
nalazi uzrok ivota - dua, a njegovo pulziranje jesu mani
festacije zaetaka ivota. Ne govore bez razloga Tibetanci:
Srce car kanala ivota, ono ostvaruje pulziranje i v o t a ! "
Da bi kod Vas kljuao ivot, a ne da bude ustajala movara,
ubrzavajte svoj puis nekoliko puta dnevno pomou tranja i
drugih fizikih vebi.

Zakljuak
Prema opisanoj emi, aktiviranje (uvebavanje) pet te
la, po pravilu, rade jogisti najviih kvalifikacija. N a m a je
ona pomogla da mnogo ta objasnimo. Za lekovite svrhe se
koristi drugi sistem koji omoguava da se objasne osobenosti individualne konstitucije, duina ivota, karakteristi
nosti godinjih doba, dana i okolnih predmeta, koristei
prostije pojmove. U osnovi te eme lee tri temeljna prin
cipa (mi smo o njima neto govorili u prvom tomu): kretanje
(jer sve se u ovom svetu kree, menja), toplota (sve ima
odreenu koliinu toplote) i materija (to jest kretanje moe
mo uoavati samo tada kada se neto premeta, a toplotu kada je neto zagrejano ili ohlaeno). U ovejem orga-

nizinu ta tri principa su dobila svoj naziv:

t d e s n i vetar,
telesna toplota (u) i telesna sluz. Tu emu su stvorili
veoma pametni ljudi (rie) i proverena je kroz hiljadugodinju praksu indijskih i tibetanskih lekara. Imajui u
vidu savremena otkria u oblasti fizike, biologije i drugih
nauka, ta stara nauka sada je najnaprednija. U dananje
vreme najbolji svetski lekari su priznali njenu efikasnost i
krajnje savesno se bave njenim izuavanjem. Na pitanje:
ta Vas je podstaklo da se preorjentiete na izuavanje
teorije i prakse Ajurvede?", Dipak Copra, predsednik a m e
rike asocijacije ajurvedine medicine, odgovorio je sled e e : ... Ja sam dobio... zapadno obrazovanje i dosta dugo
sam se bavio klasinom medicinom. Ali viegodinje lekarsko iskustvo je pokazalo da ona (medicina)
i pri svim
nesumnjivim dostignuima nije u stanju da odgovori na niz
fundamentalnih pitanja."

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA

Iz vlastite due pojavljuje se vidnjana

(svest, um, razum ltd., dua umrlog oveka
koja se jo nije preporodila)
ulnih organa.
Od Zemlje meso, kosti, nos i njuh, od
Vode - krv, jezik, oseaj ukusa i vlage, od Va
tre - toplota, boja (ten), oi i vid, od Vazduha
- disanje, koa i opip, od Prostranstva - ot
vori, ui i glas, od ranijih navika - sposobnost
za dela (postupke). trcanje tih uslova i uzrono-posledinih veza formira telo.

Prema t o m e , sledea glava je posveena izlaganju o tri

temeljna principa u ovejem telu.

10 Ti principi se na indijskom j e z i k u nazivaju doe i nose naziv Vata,

Pitta i Kapha. U tibetanskoj tradiciji oni n o s e n a z i v e Rlung, Mkhiis
i
11

ud-i

U dananje vreme postoji nekoliko metodologija, koje

prema razliitim obelejima tela i funkcijama organizma
odreuju individualnu konstituciju oveka. Drevni lekari ajurvcdisti, Tibetanci, Srednjoazijati i ak Evropljani - ni
kada nisu otpoinjaii nikakvo leenje ne odredivi pretho
dno individualnu konstituciju bolesnika. Svi oni jednogla
sno tvrde d a j e fiziko telo oveka sagraeno od pet primar
nih elemenata: etera (prostranstva), vazduha, vatre, vode i
zemlje. Kako se tvrdilo u epigrafu uz ovu glavu:
od elementa zemlje se formiraju kosti, meso, nos i njuh,
od elementa vode - krv, jezik, oseaj ukusa i vlage,
od elementa vatre - toplota, boja, oi i vid,

Bad-kan.
Primedba prevodioca.

12

Isto.

 od elementa vazuha - disanje, koa i opip (oset),

od elementa etera otvori, ui i glas.
Ova abrakadabra" neprosveenom se lako objanjava
sa pozicija stvaranja holograma ovejeg tela. Pri skidanju
hologratske informacije sa hromozomom u prostoru se ob
razuju ugruci (kondenzati) - progresivni (stojei) talasi
interferencije, koji formiraju zrakasto telo oveka (to jest
njegovo holografsko telo). Na onim mestima koja su na
raun interferencije najvie nabijena stojeim talasima for
mira se vrsta osnova - prototip kostiju i miia. Na mesti
ma gde je hologram manje kompaktan, u organizmu se
stvara podosnova (temelj) za tene sredine - krv i limfu.
Dalje je dejstvo holografskog zraenja takvo da frekvencije
sa odreenom talasnom duinom izvlae" iz okolnog pro
stora estice koje raspolau toplotom, a druge izvlae es
tice sa obrtnim i oscilatornim osobinama. U prvom sluaju
to e odgovarati elementu vatra, a u drugom - vazduhu. 1, na
kraju, na onim mestima gde nema nikakvih ugruaka (kon
denzata) u organizmu formiraju se upljine.
Prema tome, shodno tvrdnjama drevnih lekara i hipote
z a m a savremenih naunika, elemenat etar je predstavljen
prostorom u ustima, u nosu, u eludano-crevnom traktu,
13
14

Isto.
Stvaralac ..Opte teorije" A. T. Vejnik ukazuje na to da postoji
s e d a m p r i m a r n i h osnova Vasione. Autor Teorije f u n d a m e n t a Inog
polja" 1. L.Gerlovin govori da ih je devet. ta su to p r i m a r n e o s n o v e ?
P o m o u e k s p e r i m e n a t a Vejnik j e ustanovio s l e d e e e l e m e n t a r n e
m a t e r i j e V a s i o n e : l u o n a l n a - v e z a n a z a vreme; m e t r i k a - v e z a n a
za prostor; osciliraj u a - o m o g u a v a telima o s c i l a t o m o kretanje:
o b r t n a - daje telima obrtno kretanje; t e r m i k a - daje toplotna
svojstva; e l e k t r i n a - prua elektrina svojstva; m a g n e t n a - daje
m a g n e t n a svojstva. Svaka od tih materija je specifina, neponovljiva
i neprenosiva ni na kakvu drugu. Ulazei u sastav n e k o g tela, ona mu
predaje svoja specifina svojstva. A k o telo n e m a u s v o m sastavu
bilo kakvu materiju, tada o n o ne raspolae svojstvima za spregu sa
njom. Na primer, rot on ne sadri kvante elektrine materije, zato ne
raspolae elektrinim svojstvima.

disajnim putevima, grudnom kou, kapilarima itd. Uopte,

etar nam daje prostor za razvoj tela.
Elemenat vazduh se u ovejem telu ispoljava kroz:
raznovrsne pokrete miia, pulziranje srca, irenje i sku
pljanje plua, pokrete zidova eluca i peristaltiku eludano-crevnog trakta. Nervni impulsi, misaona delatnost i
uopte sve to se kree u organizmu upravljaju se vazduhom.
Elemenat vatra u telu oveka - to je razmena materija.
Ovaj elemenat dejstvuje u sistemu probave hrane, ispoljava
se kao intelekt u bezbojnoj supstanci (materiji) elija moz
ga, zadejstvovan u onoj mrenjai, koja percepira svetlost.
Od njega zavisi stabilnost naeg imunog sistema i aktivnost
fermenata celog organizma (od kojih zavisi pretvaranje jed
nih materija u druge).
Elemenat voda se ispoljava kroz sekreciju eludanog
soka, pljuvanih lezda, plazmu krvi, protoplazmu elija.
Elemenat zemlja - to su tvrde strukture tela: kosti,
hrskavice, nokti, kosa (dlake), tetive, miii i koa.
Osim toga, svih pet primarnih elemenata ispoljavaju se
kroz funkcije pet ovekovih ula, a preko ulnih organa oni
su povezani sa pet aktivnosti (dejstava).
Etar je povezan sa funkcijom sluha. Uho, kao organ
sluha, ispoljava dejstvo preko organa govora, koji daje smi
sao ovekovom jeziku.
Vazduh je povezan sa ulom pipanja; organ pipanja je
koa; organ koji prenosi oseaj pipanja je ruka.
Vatra se ispoljava kao svetlost, toplota i boja; ona je
povezana sa vidom. Oi, kao organ vida, upravljaju hoda
njem i na taj nain su povezane sa nogama.
Voda je povezana sa organima ukusa. Jezik je tesno
povezan sa funkcijama genitalija (penis, klitoris), U Ajuverdi se penis (klitoris) smatra donjim jezikom, a jezik u
ustima - gornjim. ovek koji kontrolie gornji jezik pri-

rodno kontrolie i donji, to jest upravlja svojim po Inim

ponaanjem (nagonom).
Zemlja je povezana sa ulom mirisa. N o s , organ ula
mirisa, funkcionalno je povezan sa dejstvom anusa (mara),
organa za izluivanje. Ta veza se ispoljava posebno kod
oveka koji pati od zatvora ili kod koga je neisto debelo
crevo. Kod njega je disanje slabo, zbog ega je zalupljen
oseaj mirisa.
Prirodno, oveje telo, kao ivi organizam, moe da
postoji (bitie) samo u vidu meusobno uravnoteenog si
stema od pet elemenata. I drevni mudraci su u objanjavanju
fenomena ivota sve ivotne manifestacije u organizmu
podelili na tri temeljna ivotna principa. Elementi etar i
vazduh, spajajui se, stvaraju u naem organizmu telesni
vetar (prema ajuverdskoj terminologiji - dou Vata). Ele
menti vatra i voda pri spajanju u naem organizmu stvaraju
u ili telesnu vatru (shodno Ajurvedi - dou Pitta). Ele
menti zemlja i voda pri dodiru stvaraju u organizmu ivotni
princip sluzi (dou Kapha).
Sada, operiui samo tim pojmovima, mogu se opisati
konstitucije oveka, odrediti precizna lokalizacija vetra,
ui i sluzi u ovejem telu. Da ne bismo unosili pometnje u
terminologiju, nazovimo ta tri vana ivotna principa kao i
njihovi stvaraoci-ajurvedisti d osa ma.
U prvoj knjizi su ve date karakteristike doa, ali nije
suvino da se ponove i dopune ti pojmovi.
Doa sluz odgovara za materijalni deo tela, to jest za
adheziju (spajanje) molekula i njihovo oblikovanje. Pri to
me ovaj princip (doa) funkcionie na nivou molekula,
elije, organa i celog tela u celini. To je oslonac organizma.
Sluz se sastoji iz primarnih elemenata - zemlje i vode,
pa z b o g toga predstavlja hladnu i sluznu tvorevinu. Pri
prekomernom poveanju ove doe, u organizmu se nago
milava hladna sluz, koja se u prvom redu skuplja u gornjem

delu tela - od temena do dijafragme. Zato se ta mesta

smatraju osloncem doe s/uz. Evo kako se Tibetanci izra
avaju o toj doi: Sluz preuveliava telo i um; ometa
spavanje; povezujui zglobove kostiju, obezbeduje njihovu
vezu; prouavajui istu nit spoznaje, poveava izdrlji
vost u radu i sposobnost podnoenja tete koja se nanosi
oveku; obezbeduje bclinu i mekou spoljanjih i unutra
njih delova tela."
Simptomi prekomernog poveanja ove doe su sledei:
bela mokraa, sa neznatnom parom i zadahom (mirisom);
jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) stran ukus;
sline i lajm u grudima i glavi, potitenost, tegobe u telu;
komplikovanje sluznih poremeaja uoava se u prolee
(uopte za vreme vlanog, hladnog vremena), u toku dana
- uvee ili ujutro;
oni kapci oteeni, oi beliaste;
apetit je naruen, probava hrane oslabljena;
nema toplote, telo otie, pojavljuju se bubuljice na koi;
bolovi u bubrezima i kartici, zglobovi slabo pokretni,
svrab koe;
slabo pamenje, sanjivost, slabost (malaksalost).
Doa u odgovara za odravanje temperature tela i
odvijanje svih fiziolokih reakcija: probava hrane, razmena
materija, imunitet itd. To je apstraktna (zamiljena) toplota,
odvojena od materijalnog tela, j e r mi obino o s e a m o toplotu prema stepenu zagrevanja nekog materijalnog tela, ali ne
kao takvu. To je vatra organizma.
u se sastoji iz primarnih e l e m e n a t a - v a t r e i vode, pa
z b o g toga predstavlja vruu i vlanu tvorevinu sa preovladavanjem vruih svojstava nad vodenim. Pri p r e k o m e r
n o m poveanju ove doe, u organizmu se nagomilava vre
lina, podie se temperatura tela, remeti se probava hrane.
Z a t o se njenim osloncem smatra srednji deo tela od dijafrqgme do pupka. Evo ta Tibetanci kau o ovoj doi: O d
toplote zavisi zdravlje, bodrost, boja (ten), dugovenost i

snaga tela... Ta toplota je osnova koja svaku hranu koristi za

poveanje snage i boje tela.
Simptomi prekomernog poveanja ove doe su sledei:
crveno-uta mokraa, sa j a k i m mirisom i parom;
jezik sa debelom naslagom, u ustima kiseo strani ukus;
ispljuvak (lajm) crveno-ut, prilino slan, ed;
komplikacija unih poremeaja uoava se ujesen, a u
toku dana - u podne i u pono;
glavobolja, telo gori, suvoa u nozdrvama;
u oima uto-crveni oblai, iznenadni grevi;
nou nesanica, a danju je nemogue zaspati;
znojenje, zadah.
Doa vetar odgovara za cirkulaciju u organizmu. Ovaj
pojam obuhvata itav kompleks pokreta: kretanje vazduha
za vreme udisaja i izdisaja, brzina misaonih procesa, kre
tanje krvi, limfe i drugih tenosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih procesa uopte, odstra
njivanje ekskrementa, mokrae, slina itd. O v o se najbolje
m o e izraziti kao apstraktni princip kretanja. O kretanju mi
sudimo prema premetanju neeg materijalnog u prostoru,
ali mi ne vidimo sile koje to pokreu. Upravo to i jeste doa
vetar u organizmu.
Z b o g toga to se v e t a r sastoji iz primarnih elemenata e t r a i v a z d u h a , koji nemaju nikakve tvrde niti tene supstance, ali poseduju osobine (kvalitete) suvoe i h l a d n o e ,
doa vetar pri svom suviku ima isuujue i rashladujue
dejstvo na organizam. O s l o n c e m ove doe smatra se donji
deo tela: od pupka do stopala nogu.
Ako je v e t a r u normali - nae razmiljanje je dobro,
imamo mnogo energije, creva funkcioniu dobro, sve cirku
lacije u organizmu su u normali.
Simptomi poveanja ove doe su sledei:
prozrana mokraa, kao voda, jako se peni (penua), posle
stajanja ostaje ista;

 jezik suv, crven, hrapav, u ustima opor stran ukus;

kaalj sa mutnim ispljuvkom (lajmom), zatvori;
komplikacije vefrovitih poremeaja uoavaju se leti, a u
toku dana - poetkom veernjeg sumraka i pri svitanju;
u slabinama, sakrumu (krstima) i zglobnim udubljen)ima
(jamama), a takoe u mnogim drugim zglobovima, osea
se bol, kao od udaraca (batina);
mravljenje, suvoa koe, jaki, otri bolovi na zatiljku, u
grudima i u vilicama;
javlja se elja za kretanjem, disanje konfuzno (nejasno),
svest iritirana (razdraljiva);
glava se koi (trne) i javlja se vrtoglavica, um u uima,
nesanica, drhtavica i protezanje.
Kombinacija doa (ivotnih principa) kod svakog o
veka je individualna i odreuje se pri zaeu. U m o m e n t u
spajanja spermatozoida i jajne elije (ovula) odreuje se
formiranje individuuma kombinovanjem premetanja (permutacija) 1 telesnog vazduha, ui i sluzi, koji se manifestuju u telima roditelja. Raznovrsna zraenja i drugi uti
caj i iz spoljanje sredine: znaci Zodijaka, poloaj Sunca,
Meseca i drugih planeta, godinje doba itd., u tom m o m e n t u
dodaju kosmiki klie na tu kombinaciju doa, zadrava
jui ih za ceo ivot. Na taj nain fiksirani ivotni principi (tri
doe) odreivae kostur (skelet) i oblik tela oveka, u m n e
zadatke i karakterne crte, navike ukusa, duinu ivota i
mnogo drugog. U procesu ivotne aktivnosti mi m o e m o
aktivno da utiemo na odnos doa, da stvaramo s a m o g sebe.
Ali im prestanemo da se namenski bavimo tim poslom,
kombinacija doa se dosta brzo vraa na onu koja je bila pri
roenju.

meutipova: tri jednodona tipa, kod kojih je najvie izra

ena jedna od doa; tri dvodona tipa: vetar-u, vetar-sluzi
u-sluz i jedan uravnoteeni tip - kod kojeg su sve doe
relativno jednake. Razmotrimo ove konstitucije detaljnije.

KONSTITUCIJA VETRA"
Ljudi roeni od vetra su pogrbljeni, suvonjuvi, bledi, priljivi, slabo podnose hladno
u, pri njihovom kretanju uje se prasak zglo
bova.
Oni su siromani, nedugoveni, te/om ma
li, vole pesme, smeli, borbu, pucnjavu, daju
prednost slatkom, kiselom, vruem, po navi
kama su slini supovima,
jastrebovima i
lisicama.
ud-i

Ljudi sa vrlo izraenom konstitucijom ovog tipa obino

su fiziki slabo razvijeni. Imaju spljoten grudni ko, ispod
koe se dobro uoavaju vene i tetive (ile). Oni su crnpurasti
(mrke boje koe), njihova koa je hladna, gruba, suva i
ispucala. Na telu imaju nekoliko mladea tamne boje.

U zavisnosti od toga koja od doa

preovladava u
oveku, formira se njegova konstitucija (telesni sastav).
Shodno Ajurvedi, ud-iju i ak savremenim istraiva
njima, postoji sedam veoma izraenih tipova ljudi i bezbroj

Rastom su ili suvie niski ili visoki, nene su telesne

konstrukcije i dobro im se istiu zglobovi i kosti zbog slabo
razvijenih miia. Njihova kosa je retka, kovrdava, trepa
vice su tanke (fine), oi su bezstrasne. Oi mogu biti upale,
male, suve, sa mutnim i suvim spoljanjim i unutranjim
opnama (koicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh
nosa je izvijen i zadignut.
Fizioloki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju
problemi sa probavom hrane. Vrlo teko se debljaju. Obo-

15

16

Primedba prevodioca.

Vrsta orla - p r i m e d b a prevodioca.

avaju slatko, kiselo i slano, vole vrue napitke i alkohol.

Stvaranje mokrae je nedovoljno, stolica je suva, oteana i u
maloj koliini. Skloni su znojenju (naroito leti) vie nego
drugi tipovi konstitucija. San im je brz, povran i zahteva
manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im esto
hladne.
Svojstveni su im entuzijazam i ivost, opreznost i smi
renost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju.
Psiholoki, oni se karakteriu brzim shvatanjem (perci
piranjem), ali slabim pamenjem. Tako, momentalno shva
tivi neto, oni to mogu bre zaboraviti. Imaju malu snagu
volje sa sklonou ka psihikoj neuravnoteenosti, malo
dunosti, strpljivosti i smelosti.
Trude se da brzo zarade novac, odmah, i isto tako brzo
ga troe. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se
zahteva brzina sa naizmeninim odmaranjem.

KONSTITUCIJA UI"
Ljudi sa konstitucijom ui imaju predi
spozicije za e i glad; kosa i telo kod njih su
ukaste boje, izotrenog su uma, oholi. Oni se
znoje i zaudaraju.
Bogatstvo i telo kod njih su proseni. Sklo
ni su slatkom, gorkom, oporom, prohladnom.
Po navikama su slini tigrovima, majmunima i
jakasima
(demonima).
Cud-i

Ovi ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov

grudni ko je iri nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih
su manje izraene vene i tetive. Prema nekim podacima
imaju mnogo mladea i pega, plavi astili ili braonkasto-cr-

venih. Miii su im srednje razvijeni, zbog ega je njihov

kostur manje izraen u poredenju sa ljudima vetra.
Boja lica im moe biti ukasta, crvenkasta, sa nijan
som boje meda, a moe biti i svetla. Koa im je meka, topla i
prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, rida ili
braonkasta, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove
oi mogu biti sive, zelene ili medeno-braonkaste; pogled im
je otar, prodoran, a o n e jabuice umereno isturene. Konjuktiva (venjaa) ovih ljudi je vlana, crvenkasta, a nokti
meki; oblik nosa zaotren, vrh nosa sa tendencijom da
pocrveni.
Fizioloki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego
kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je ugla
v n o m aktivna, creva dobra, to se ispoljava kroz odlian
apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju vee
koliine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog i opo
rog ukusa, u prohladnom stanju, a takoe hladne napitke.
San im je srednje duine i normalan. Oni stvaraju veliku
koliinu mokrae i ekskrementa (uglavnom ute boje i
tenog). Skloni su znojenju. Temperatura tela im je malo
poviena (u smislu kone pokrivke), ruke i noge su im
obino tople (ak i pri j a k o m mrazu). Ne podnose m n o g o
sunevu svetlost, ne vole vruinu (kupanje u parnom kupa
tilu) i izbegavaju teak rad.
Ljudi sa navedenom konstitucijom su astoljubivi,
ligentni, otroumni, skloni su da budu dobri govornici.
ju emocionalnost ispoljavaju burno, naroito emocije
va, mrnje i zlobe (po navikama su slini tigrovima,
munima i d e m o n i m a " ) .

inte
Svo
gnemaj

Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako

ne raspolau velikim bogatstvom. Vole da se bave onim
vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine
linosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti,
kultura): boks, auto trke, tenis, umetniko klizanje, ah.

K O N S T I T U C I J A SLUZI

Kod ljudi sa konstitucijom sluzi telo je

prohladno, zglobovi i kosti se ne istiu, oni su
mesnati i beli. Po obliku su okrugli. Glad, ed,
patnje podnose lako. Tela su kod njih krupna,
ive dugo, bogato, imaju vrst san. Imaju iro
ku duu, po prirodi imaju dobru narav. Slini
su po navikama lavovima i bivolima.
Cud-i

Telo kod lica ove konstitucije je dobro razvijeno (kao

kod lavova i bivola). Grudni ko im je irok, vene i tetive se
ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispo
ljavaju. Oni, po pravilu, imaju sklonost ka gojenju.
Njihova lica su vesela, ivahna i svetla, koa meka,
blistava, masna (moe biti hladna i bleda). Kosa je gusta,
meka, tamne boje. Oi su kod njih plave ili braon, beonjae
vrlo velike, bele i privlane, a konjuktiva (venjaa) bez
tendencija za crvenilom.
Fizioloki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju
usporeno, apetit je umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i
oporog ukusa (nemaju nita protiv da popiju alkohol i
popue). Stolica im je meka, blede boje, evakuacija se
odvija polako. Znojenje je kod njih u m e r e n o , san zdrav i
drugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vlane. Oni imaju
veliku ivotnu sposobnost, raspolau dobrom samokontrolom. Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila,
masae. Prema mnogim liavanjima, nestaicama (ivot
nim, u ishrani) i tekom radu odnose se suzdranije, nego
prethodni tipovi. Oni su obino zdravi, sreni i miroljubivi.

Psiholoki su skloni strpljenju, spokojnosti, pratanju i

ljubavi. Ali umeju da budu lakomi (gramzivi), privreni
sopstvenom posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod
prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada jednom neto
shvate oni to pamte celog ivota.
Oni umeju da zarauju pare i da ih razumno troe. Kao
rezultat toga, oni uspevaju da se obogate.
Fizikom kulturom i sportom oni se vrlo malo bave,
vie vole da posmatraju sa strane.

MEOV1TI T I P O V I K O N S T I T U C I J A
uni + sluzni tip. Ovi ljudi sjedinjuju u sebi sve
prednosti i nedostatke ovih tipova. Oni su visoki rastom,
prekrasne telesne konstrukcije. Upravo takva kombinacija
omoguava im da dugotrajnim radom zadovolje sujetu.
Mnogi idoli savremenosti, kao na primer Elvis Prili i Sil
vester Stalone, predstavljaju ovu kombinaciju.
uni 4 vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg
rasta (ogromna veina stanovnitva), lako se oduevljavaju,
ali dalje od svoje etvrti ili grada oni ne ele nita da znaju.
Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima.
Vetroviti + sluzni tip. Po pravilu, to su j a k e linosti, na
promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, sprovode
svoju liniju, dre situaciju (i ljude) u svojim rukama. To su
politiari (Staljin, Ceril), vojnici (Zukov), veliki i mali
naelnici, lideri velikih i malih grupacija (Arnold Svarceneger).
Uravnoteeni tip. Drevni mudraci su ga smatrali naj
boljim, i kod njega su doe vetra, ui i sluzi priblino
jednake. To su, po pravilu, dugovenici, koji intuitivno
oseaju i ive, ne uputajui se ni u kakve krajnosti. Oni

veoma dobro oseaj u prirodu, kosmos, vole harmoniju u

svemu. Mnogi duhovni uitelji oveanstvabili su ovog tipa
konstitucije.
Prirodno, izmeu opisanih sedam tipova konstitucija
nalazi se bezbroj najraznovrsnijih kombinacija vetra, ui i
sluzi.

PROMENE OVEJEG
ORGANIZMA PREMA UZRASTU
(DOBU)

Iz sadraja ove glave proistie Prvi zakon ieenja

(i
glavni): Samo uzevi u obzir individualnu konstituciju bi
rajte hranu, sredstva za leenje, optereenje i mnotvo osta
log od ega zavisi vae zdravlje. Individualna konstitucija
- to je V a vodi kroz ivot. Redovno radite na svojim
slabim stranama, ne oduevljavajte se jakim i uspeh e biti
stalno sa vama.

Plime, izlivi su prisutni u svim ljudskim

delima. I oni koji ih umeno (vesto) koriste,
imaju uspeh a u svojim zamislima.
Tako je govorio Sekspir, ali u tome i jeste
stvar, da ih treba na vreme uoiti.
D.

Bajron

U ovejem ivotu vano je izdvojiti nekoliko glavnih

momenata (perioda) ': zaee, roenje, period polnog sazrevanja, period polne aktivnosti, gaenje polne funkcije i
smrt. Prirodno, svaki od njih ima svoje osobenosti, koje
treba uzimati u obzir pri leenju.

IVOT OD ZAEA DO ROENJA

Prenik neoploenog jajaca je od 115 do 150 m k m
(mikrona). Kao to su pokazala istraivanja naunika, neoplodena elija se nalazi u stanju potlaenosti (pasivnom
stanju).
Posle oploavanja ona prelazi u aktivno stanje. U
njoj se pojavljuje centar za oblikovanje i poinje delenje.
Embrionski stadij um traje od oploenja do o s m e nedelje. U poetku embrion poprima oblik kugle, unutar kojeg
se na zidu privruje embrionski vor. Razvoj na tom
17

U knjizi Ishrana i h r a n a " o v o g autora data je specijalna anketa,

zahvaljujui kojoj vi m o e t e da saznate svoju konstituciju.

18
19

P r i m e d b a prevodioca.
Isto.

stadij umu se odvija skokovito. Prvo nastupa period nagomilavanja energije (uoava se mirovanje), zatim sledi period
brzog pretvaranja, delenja i ponovo mirovanje. U tom krat
kom periodu uspeva da se formira telo, a sam embrion
doivljava putovanje i privikavanje na nove uslove bitisanja (ivljenja). U poetku on ivi u trubnoj i materinoj
sredini; zatim nastupa implantacioni period; dalje - pretplacentalni i, na kraju, placentalni (posteljini) period. Svi ti
periodi zahtevaju naprezanje i propraeni su poveanom
smrtnou embriona. Uopte, osetljivost embriona na tetne
agense (uzronike) tako je velika da ak privremeno naru
avanje normalnih uslova ivota majke - za nju neprimetno
pregrevanje, zamor, boleljivost (slabost) - upravo ti mo
menti izazivaju ozbiljne posledice, koje d o v o d e do smili
embriona, ili se ispoljavaju u zrelom uzrastu. U tom vre
menu posebno su kritina dva perioda: do implacentacije prva nedelja, i do placentacije- od este do devete nedelje.
Bolje poznavanje intimnih veza omoguava da se shvati
zato neistoa n a j e d n o m mestu prouzrokuje simptome na
dingom mestu. Na primer, neist analni otvor daje simptomatiku u vidu bubuljica oko usta, slomatitisnih gnojnih
ranica u ustima. Poznato je da se dejstvujui na j e d n e delove
tela mogu stimulisati i jaati drugi. Na primer, dejstvujui
na kou, mi stimuliemo nervni sistem. Mi m o r a m o znati
kako se formira fiziko telo. A ono se formira ovako: u
uzrastu od sedam dana, iz embrionskog vora pojavljuju se
tri embrionska (klicina) listia, iz kojih se formiraju organi
i delovi tela.
Spoljanji (ektoderm) embrionski listi formira: lenu
stranu, epitel celog eludano-crevnog trakta, od usta do
anusa, sa svim lezdama (pankreasom, jetrom), zatim plua,
20
21

Isto.
Isto.

traheju (dunik), uho, tonzilarnekripte,titastu i paratitastu

lezdu, viljukastu lezdu (timus), mokrani mehur.
Srednji (mezoderm) embrionski listi formira: vei deo
skeletne muskulature, kimu, vezivno-tkivni deo koe; od
bonih listova peritoneum (trbunu maramicu), plunu
maramicu, perikard, mezenterijum (maramicu koja o m o tava crcva), ceo krvni i limfni sistem; skelet trupa i udova,
organe koji stvaraju krv, limfne vorove, koru nadbubrenih
lezda, polne lezde.
Sa tih pozicija moe se objasniti zato ljude privlai
lepa ovekova figura. Z b o g toga to polne lezde imaju
zajedniki k o r e n " sa skeletom i muskulaturom, oni m o g u
meusobno uticati jedni na druge, i po spoljanjem izgledu
oveka moe se suditi o njegovoj polnoj moi. Kao rezultat
toga, divei se figuri, mi podleemo arima njegove polne
moi.
Svi organi ovejeg organizma se u potpunosti oformljuju za tri meseca. Razvoj embriona, a zatim i ploda, doga
a se u vodenoj sredini. Embrion oveka pomou posebne
embrionske opne - amniona stvara vlastiti b a z e n " (dup
lju),
u kome on dosta slobodno pliva do 35. nedelje svog
razvoja. Tena sredina je najpogodnija za razvoj. Ona je
sterilna, reakcija je slabo alkalna ili neutralna. Sastav
tenosti oko ploda je sloen i zasien raznovrsnim mate
rijama: hormonima, vitaminima, raznovrsnim mineralnim i
organskim materijama, i ak sadri manju koliinu radio
aktivnih elemenata. Neki naunici smatraju da se plod, osim
hranljivim materijama iz krvi majke, hrani kroz kou iz
v o d e oko ploda. Jedan od glavnih izvora za stvaranje
tenosti koja okruuje plod jeste izluujua funkcija bub
rega. Na taj nain, Vlastiti bazen se u znatnoj meri sastoji od
vlastite mokrae ploda! Ali treba istai da se mokraa ploda
veoma razlikuje od mokrae odraslih i ak dece.

Prema stepenu razvoja kvalitetno se menja sastav tela.

Najoiglednije se to uoava prema sadraju vode. Tako
estonedeljni embrion sadri 97,5% vode, etvoromeseni
- 9 0 % , sedmomeseni - 73,5%, a u momentu raanja sadr
aj vode se smanjuje do 70,9%.
Menja se i boja koe embriona. Tako kod p e t o m e senog embriona ona ima tamnocrvenu boju, kod sedmom e s e n o g ona je crvena, a krajem devetog meseca ona
postaje roze boje.
Masa tela, oblik i poloaj ploda znatno se menjaju.
Neuobiajeno mnogo masa ploda se poveava u prva dva
meseca. Iako embrion ima duinu svega 4 cm i teinu 4
grama, on se za to vreme poveava za vie miliona puta! Od
drugog meseca do roenja on se povea za 800 puta. Uopte, za devet meseci unutarutrobnog ivota njegova teina se
od momenta oplodnje poveava za est milijardi puta! A za
20 godina, od roenja do zrelosti, naraste svega 20 puta.
Takav tempo rasta pri zaeu podsea na eksploziju, zreli
period podsea na stabilizaciju te eksplozije, a starost na
rasej avanj e (raspraivanj e).
Za vreme unutarutrobnog ivota nekoliko puta se menja
nain ishrane embriona. Tako se do prve nedelje ishrana
vri na raun rezervi, koje se nalaze u jajacetu. To je
umanevinasta i s h r a n a - m a s t i , belanevine i pigmenti. Od
ruge-tree nedelje, kada se javljaju glavni procesi formi
ranja embrionskog omotaa, ishrana se vri p o m o u trofoblasta. Trofoblast predstavlja spoljanji omota embrio
na, koji svojim fermentima topi tkiva majinog organizma i
asimilira njihove produkte. Od etvrte do osme nedelje
ishrana se vri na raun materija koje dostavljaju dlaice
lioiiona (prototip placente) iz krvi majinog organizma. I,
na kraju, od osme nedelje do roenja ishrana i disanje
embriona se obavljaju iz krvi majke k r o z placentu, u kojoj
su tesno povezani kapilari majinog i embrionskog sistema

krvotoka. Istovremeno poinje da se usavrava i eluclano-crevna probava hrane. Plod guta amnionovu vodu
(tenost koja se nalazi oko njega), to i podstie razvoj
probave za vreme utrobnog perioda. U treem mesecu utrobnog ivota, u crevima se pojavljuje poroajni ekskrement
(mekan ijiim), ija koliina pri roenju iznosi od 70 do 90
grama.
Cirkulacija krvi u plodu u to vreme ima drugaiji smer
nego posle roenja, kada se odseca pupana vrpca. Srce
kontrahuje dva puta bre nego kod odraslog oveka. Disanje
se, takoe, vri kroz placentu i u krvi ploda ima etiri puta
manje kiseonika nego kod odraslog, zbog ega se kiseonik
bolje asimilira. U estom-sedmom mesecu kod ploda se
registruju disajni pokreti 50 do 60 puta u minuti, koji se
zatim zamenjuju periodima mirovanja.
Kao s t o j e ranije istaknuto, prvobitna sredina obitavanja
budueg oveka jeste voda, zasiena njegovom vlastitom
m o k r a o m . Ona je topla, sadri mnogo hranljivih materija,
sterilna je, smanjuje jainu tegoba, ublaava udare, trenja,
srastanje, potpomae bolju cirkulaciju krvi i limfe. Ako u
poetku plod slobodno pliva u vlastitom bazenu, u 35.
nedelji, u 9 9 , 5 % sluajeva, on se okree glavom nadole.
Takav poloaj potpomae bolje oticanje krvi i limfe, bolje
snabdeva mozak glave hranljivim materijama.
Iz izloenog postaje jasno da je to najburnija i naj
sloenija etapa ovekovog ivota. Prema podacima Svetske
zdravstvene organizacije, do 3 0 % embriona ugine prvih
dana posle oploenja, kod 1% novoroenadi se uoavaju
nedostaci razvoja. Kod velikog broja uenika ispoljava se
patologija, iji je uzrok u defektima nastalim pre roenja.
Ovo poglavlje se odnosi na odrasle, posebno na budue
majke. Zapamtite: sve to potpomae ubrzavanje ili uspo
ravanje drobljenja jajaca dovodi do anomalija u razvoju
vaeg budueg deteta. U te faktore spadaju: uzimanje leko-

va (apsolutno svih: antibiotika, za umirenje, protiv povra

anja itd.), vetakih vitamina, tetnih hranljivih materija i
dodataka tipa alkohola i kate; loe navike - puenje i druge;
rad sa isparljivim materijama; um, vibracije, energija zra
enja, none smene; neprijatno psiholoko okruenje u po
rodici, na poslu itd. Naroito se uvajte prva tri meseca
trudnoe.
Poznavanje osobenosti ovog perioda ivota pomae
vam da se snaete u mehanizmu originalnih metoda le
ce nj a.

IVOT OD ROENJA DO POLNOG SAZREVANJA

Ovaj veoma dug i vaan period naeg ivota m o e se
podeliti na nekoliko potperioda kako bi se detaljno raz
motrilo najhitnije.
Period novoroeneta traje od momenta pivog udisaja
do tree-etvrte nedelje ivota. Smatra se da su najvaniji u
tom periodu prva tri asa i prva tri-etiri dana. Upravo u to
vreme dolazi do najveeg optereenja vezanog za prelazak
na nove, potpuno razliite uslove ivljenja (bitisanja) i rada
osnovnih fiziolokih sistema - disanja, krvotoka, ishrane,
termoregulacije.
Dete poinje da die posredstvom plua. Tip disanja je
dijafraginalni i trbuni.
Odstranjivanjem pupane vipce u organizmu se odmah
menja k r v o t o k - j a v l j a se mali krug krvotoka, koji snabdeva
organizam odozgo arterijskom krvlju a ne odozdo, kao to
je to bilo pre roenja.
Ukljuuje se probavna funkcija, to postavlja nove,
neobine zahteve organizmu, iako se ona i priprema pri
unutarutrobnom razvoju (gutanje i probava vode oko ploda,

zasiene vlastitom mokraom). Osim toga, u prvih 24 do 48

asova dolazi do naseljavanja razliitih bakterija u eludano-crevni trakt. One se unose, uglavnom, sa h r a n o m .
Otuda je veoma vano kakva e to biti hrana.
Zamena vodene ivotne sredine sa suvovazdunom m o
e dovesti do pregrevanja novoroeneta. Gravitacija po
staje znatno osetljivija (opipljivija), a krvotok i limfotok su
j o neusavreni, pa su otuda mogui raznovrsni zastoji i rane
od leanja sa svim neprijatnim posledicama. Osim toga, to
vie nije sterilna sredina. Otuda proistiu poveani zahtevi
za imunitetom.
Odvajanje novoroeneta od majinog organizma pred
stavlja ogroman stres za dete. Ono se liava majine zatite,
pa zato u tom periodu ono treba da neprekidno osea biopolnu zatitu i pothranjivanje od majke. Jer vodena sredina
ima najbolje srodstvo sa elektronima i kroz akupunkturne
take dete iz tenosti oko ploda dobij a slobodne elektrone i
njemu potrebne materije. Kada se odvoji od majke, ono se
svega toga liava.
Neispunjavanje ovih elementarnih uslova dovodi do
katastrofalnih posledica: velike smrtnosti u tom periodu
ivota, utemeljenju straha i agresivnosti za itav ivotni vek,
ozbiljnog naruavanja probavnog sistema i mnogih drugih,
koje se odjednom ispoljavaju u starijem uzrastu.
Evo prostih preporuka koje omoguavaju da se izbegnu
te negativne posledice:
Ni u k o m sluaju ne treba odvajati majku od deteta.
Tada ni dete ni majka ne doivljavaju strah i stres. D e t e e
biti mirno i dobro e se razvijati.
Radi naseljavanja potrebne mikroflore u eludano-crevni trakt deteta, potrebno je podojiti dete odmah posle
roenja. Kliniko iskustvo pokazuje da novorodenad lie
na od prvih asova ivota mleziva (prvog mleka posle p o r o
aja) svoje majke lake obolevaju od poremeaja probave.

Mlezivo, ' koje se izluuje u prva dva-tri dana laktacije,

predstavlja tenost guste, lepljive konzistencije, ute boje.
Ono je bogato mastima, belanevinama, karotinoidima, mikroclcmentima, a najvanije - antitelima, fermentima i vita
minima. Ako se tako postupa, tada dele lako i prirodno
prelazi sa unutarutrobnog ivota na vanutrobni. Naredno
branjenje treba vriti samo majinim mlekom iz grudi. N i
kakvih prokuvavanja i zamena!
Kratkotrajno ejstvo prohladnom vodom na kou deteta
(u vidu brzog zagnjurivanja ili trljan ja itd.) veoma j a k o
stimulie zatitne snage i razvoj beba. Krtavanje vodom
kod mnogih naroda predstavlja terapiju, namenjenu upravo
tome.
Period dojenja poinje od zavretka perioda novo
roeneta i zavrava se do godine i po starosti. U o v o m
periodu se nastavlja intenzivan razvoj organizma - pove
ava se teina i usavravaju se svi organi i sistemi. Potreba
za h r a n o m je poveana, a funkcionisanje eludano-crevnog trakta j o nedovoljno. Zato bilo kakvo odstupanje od
hranjenja (kako po koliini, tako i po kvalitetu) odmah
dovodi do akutnih i hroninih poremeaja probave.
Za nas je vano da z n a m o uzroke zato se to deava, i
tada ih m o e m o lako izbei. Z b o g ogromne vanosti ovog
pitanja razmotriemo ga detaljno i strogo nauno. Postoje tri
naina probave hrane. Svaki od njih ima svoje prednosti i
nedostatke. Po pravilu, oni meusobno dejstvuju i u zavis
nosti od tih ili drugih uslova i perioda ivota, svaki od njih
m o e postati dominantan.
Prvi nain probave hrane - u upljini (duplji), vri se
p o m o u probavnih fermenata, koji se lue u upljinu eludano-crevnog trakta (lezde creva, eluca, sekrecija ui,
pankreasa itd.). Ovi fermenti razlazu prethodno isitnjemi i
denaturisanu hranu do krupnih molekula i njihovih blokova.
23

M l e z i v o - najbolji proizvod za jaanje, koji p o t p o m a e rast.

Drugi nain probave hrane - membranski, vri se na

strukturama elijskih membrana ( n a z i d o v i m a creva postoji
etkasti rub). Ovde se, prethodno obraeni i isitnjeni do
monomera, molekuli hrane podvrgavaju zavrnom razla
ganju i asimiliraju se u zidove creva. Krupni molekuli, a
takoe i parii hrane, ne prodiru u prostor etkastog ruba
(ivice).
Trei nain probave hrane unutarelijski, kada razloeni ili delimino razloeni supstrat hrane dospeva unutar
elije, gde se podvrgava razlaganju.
Kod novoroeneta preovladava unutar elij ska proba
va hrane. Membrane elija creva uzimaju i dostavljaju u
unutranju sredinu makromolekule hrane. Ako se majino
mleko zameni kravljim, kozjim ili bilo kojim drugim, tada
e se p o m o u unutarelijske probave hrane (pinocitoze) u
unutranju sredinu organizma unositi strane belanevine antigeni i izazivae patoloke reakcije.
Kroz nekoliko dana unutarelijska probava hrane u pot
punosti nestaje i pojavljuje se membranska. Z b o g toga, ako
je hrana deteta majino mleko, na membranama elija po
javljuju se i aktiviraju fermenti koji razlazu molekule mleka
do monomera, pogodnih za asimiliranje. U stvari, mleko
e n e sadri veu koliinu mlenog eera - laktoze. D e o
laktoze dospeva u debelo crevo deteta i tu obezbeduje po
godnu sredinu za razvoj mlenokiselih bakterija. Pri upo
trebi kravljeg mleka i drugih zamena, zbog njihovog razli
itog kvalitativnog sastava (u kravljem mleku nalazi se dva
puta vie belanevina), umesto mlenokiselog vrenja jav
ljaju se procesi trulenja (trule suvine belanevine kravljeg
mleka), koji neprestano truju organizam i izazivaju disbakteriozu. Shodno istraivanju naunika, deca koja dobijaju
samo majino mleko imaju normalnu mikrofloru, a deca
koja se hrane vetaki ili se hrane sa procedenim m l e k o m
ene imaju mikrofloru daleko loijeg sastava i nalaze se u
stanju konstantne subinfekcije.

ta se, u stvari, deava? Ako deca u prva dva-tri meseca

ivota retko boluju, ona se u uzrastu od etiri do est meseci
lako mogu inficirati dejim infekcijama (male boginje, os
pice, arlah i druge), a takoe trulenim infekcijama, koje
oteuju kou, sluzokou disajnih i probavnih puteva. To se
smatra smanjenjem pasivnog imuniteta i slabim stva
ranjem aktivnih imunih osobina. Ni govora! Jednostavno,
prva dva do tri meseca (a moda i ranije) grekama u ishrani
mi uspevamo da tako potkopamo pasivni imunitet i sma
njimo stvaranje aktivnih imunih osobina, da se posledice
toga u vidu opte boleljivosti, naruavanja fizikog i inte
lektualnog razvoja odraavaju tokom mnogo godina.
Sledea vana etapa je prelazak na ishranu odraslih.
Ona nastupa prema stepenu formiranja upljinske probave.
Pri t o m e se postepeno menja sastav i aktivnost probavnih
fermenata. Sinteza i aktivnost jednih fermenata se poja
avaju, dok drugih slabe. Veoma je vano to se u tom
periodu smanjuje sinteza laktaze (hranljivog fermenta koji
razlae mleni eer), mleko majke i, naravno, mleko ivo
tinja zbog toga postaje tetno. Ono prestaje da se asimilira.
Dete poinje da se odbija od mleka i prelazi na hranu za
odrasle. Na taj nain sama Priroda pomae majci da prekine
za nju ve teku, a za dete skoro nepotrebnu hranljivu vezu.
Postavlja se pitanje: kada otpoeti sa pribranom i ime
prihranjivati dete? Krajem prve godine ivota dojene se
ve moe zadovoljiti bez fermenata, hormona, antitela, koje
je dobijalo sa majinim mlekom. Njih u dovoljnoj koliini
proizvodi njegov vlastiti organizam. Upravo od tog uzrasta i
treba otpoeti sa pri hranom.
Z b o g toga s t o j e voda u organizmu strukturirana, a sam
organizam deteta u svom sastavu sadri veliki procenat
vode, hrana mora biti u obliku tene konzistencije (tena) i

sadravati u sebi strukturiranu vodu. Postoje probava hrane

kod dojeneta j o slaba, njemu je potrebna pomo u vidu
fermenata, vitamina, mineralnih soli, koji se sadre u hrani.
Probava hrane se mora u znatnoj meri vriti na raun samih
fermenata hrane. Sa tim ciljem idealni su svee iscedeni
sokovi od voa i povra. to je dete starije, tim vie u
sokovima treba da se nalazi meso ploda (sokovi treba da
budu gui). Sokove u poetku treba davati u maloj koli
ini, jednu do dve ajne kaiice, i postepeno dovesti obrok
do 30-50 grama. Bilo bi veoma dobro ako bi majka izvesno
vreme drala sok u svojim ustima, a zatim ga dala detetu. To
omoguava da se on prethodno blago obradi i neutraliu
njegovi tetni uticaji.
Nakon godinu dana moe se prei na tvru hranu, koja
ne sadri krob i mnogo belanevina. Hrana kao i ranije
treba da sadri mnogo fermenata (za samovarenje), vitami
na i mineralnih soli. Idealna bi bila proklijala zrna penice
(moe sa medom). Ali i tu majka mora pomagati detetu.
Ono jo ne moe pravilno da vae, pa majka treba da
briljivo sve savae, da pretvori penicu u hrani j ivo mleko
i u takvom stanju da da detetu. Na isti nain dete se m o e
prihranjivati orasima, svee pripremljenim pireom od voa,
manjom koliinom neutralnog mladog kravljeg sira. Pri
rodno, pribrana mora da se uvodi postepeno. Kasnije, kada
dete bude moglo da briljivo vae, moe mu se davali
hrana bez prethodne obrade.
Period od jedne do tri godine, kada se vri prelazak na
ishranu odraslih, skriva u sebi velike neprijatnosti. Po pra
vilu, veina eludano-crevnih oboljenja utemeljuje se u to
vreme. Potrudite se da u tom periodu ne hranite dete proi
zvodima koje navodimo u nastavku.
Mleko - Ve je isticano c/a sama priroda prekida aktiv
nost fermenta laktaze s tim da se dete samo odbije od mleka.
25

Isto.

Mleni period je zavren. Njegova upotreba e sada dovo

diti do razliitih poremeaja eludano-erevnog trakta, disbakterioze i stvaranja mnogo sluzi u organizmu.
Kae, testenine - Sistem probave hrane j o nema d o
voljno snage za njenu kvalitetnu asimilaciju. Organizam se
puni krobnom sluzi, na kojoj se razmnoavaju patogeni
organizmi, prouzrokujui oboljenja plua, grla, nosa, dija
teze (sklonost za bolesti) itd. Lekari su ustanovili da prevremena ishrana odojadi kaama i testeninama dovodi do
velike smrtnosti i oboljenja, naroito kamena u bubrezima.
Koncentrovani belanevinasti produkti - Meso, mladi
kravlji sir (ako se esto dete hrani njim); jaja se ne m o g u
kvalitetno rastvarati probavnim fermentima deteta j e r su ti
fermenti slabi. Zbog toga e ta hrana truliti i trovati orga
nizam.
Rafinirani i vetaki proizvodi'- eer, bombone,
keks
(biskviti) i tako dalje predstavljaju udarno optereenje gu
terae (pankreasa). Asimilirajui se brzo u krv, oni imaju
potrebu da neto veu za sebe, na primer mineralne soli,
vitamine itd. Sve se to uzima iz tkiva s a m o g organizma:
kalcij um - iz zuba, vitamini - iz jetre. Kao rezultat toga brzo
se kvare zubi, naruava se rad guterae.
Ipak, najveu opasnost u tom periodu predstavlja meanje u jednom obroku proizvoda razliitih osobina, na pri
mer, belanevinastih i skrobastih, belanevinastih i eer
nih. Svaki produkt podvrgava se preradi u svojoj sredini i sa
svojim fermentima. Za raznovrsne proizvode, ak i kod
zdravog odraslog oveka, to je teko ostvarljivo. Kod dece
takvo optereenje izbacuje iz stroja (naruava) sistem pro
bave hrane odjednom i za dui period. Dajte detetu maksi
m u m dva do tri proizvoda u j e d n o m obroku hrane. U poet26

Primedba prevodioca.

27

Isto.

ku mu dajte tenosti, zatim svezu hranu u vidu voa ili salate

od povra i tek posle toga neto kuvano (belanevinasto ili
skrobasto), a najbolje - proklijalu penicu ili orahe.
Sami se odreknite hleba sa kvascem i nikada ga ne
dajte detetu. Kvasac unitava normalnu mikrofloru, podriva
na imunitet i potpomae razvoj raka i drugih tumora. To je
vie puta provereno, dokazano i ne predstavlja nikakvu
tajnu. A k o se dete bude pravilno hranilo do etiri-pet godi
na, kod njega e se stvoriti zdrave navike za ukusima i
potrebama. Ali, naalost, praksa othranjivanja je tako dale
ko od pravilnosti i naunosti da mi, poevi od poroaja,
jaslica, dejeg vrtia, kole, studentskih dana i zavravajui
sa odraslim uzrastom, inimo sve da dete, a kasnije i odrasli
ovek, oboli i bizo ode u grob. Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), prelazak na beli eer i belo
brano oslabio je imuni sistem kod celog pokolenja ljudi.
Kod nas se raaju deca predisponirana na najrazliitija obo
ljenja.
A evo nekoliko pozitivnih primera iz prakse.
- Hou da Vas zamolim da mi date da nahranim dete
prvog asa posle roenja.
- Kakva udna molba? -zapanjila se upravnica. - Kada
treba, tada emo i dati!
I tada smo joj mi ispriali da su svi od nae estoro dece
imali veoma ispoljenu dijatezu i mi, roditelji, smo se ve
pomirili s tim, mislei da se dijateza nasleuje. Ali o naoj
nevolji je saznao uveni naunik, profesor I. A. Aravskij i
uporno je insistirao da se kao profilaktiko sredstvo protiv
dijateze s t o j e mogue ranije dete podoji, da bi ono isisalo
kapljice mleziva koje postoje samo kod majke.
- U redu je - sloila se upravnica.
Ljubicu su doneli na prvi podoj nakon dva asa posle
roenja... I ta? Kerka je rasla, pola u kolu i za s v e to
vreme mi joj se ne moemo naradovati - nikakvih tragova
dijateze.

Da smo mi to znali ranije... Koliko bismo neprijatnosti

mogli izbei! Dijateza se ne smatra boleu, ali je mnogo
muke zbog nje i za dete i za roditelje. Ve kod tromesenog-petomesenog deaka pojavljuju se vlane bubuljice, a zatim i kraste na licu i ispod kolena. Na toplom o n e
svrbe da se ne moe trpeti, malian ih ponekad ee dok ne
prokrvare, plae, joguni se. 1 to traje godinu, dve i vie, i ni
lekovi ni dijeta ne daju dobrih rezultata. Dolazi do privre
m e n o g poboljanja, a zatim odjednom ponovo nastaju, gore
od prethodnog puta.
1 eto, svega toga smo se oslobodili i uz to na tako
jednostavan nain! Da li s m o mi mogli i pretpostaviti da
prvi asovi ovekovog ivota mogu tako snano uticati na
njegov dalji razvoj?
- Trebalo je da rodim prvo dete u 32. godini. I j e d n o g
predivnog dana, salate od povra, koje sam ja mnogo volela,
postale su mi bez ukusa, kao drvene, i ja sam se preorijentisala na potpuno drugu hranu, a upravo: prvog, drugog i
treeg meseca trudnoe nije mi se nita jelo, osim grejfruta i
lenika - tri puta dnevno.
etvrtog, petog i estog meseca: pored grejfruta, jela
sam i druge vrste voa, kao to su ljive, kruke, j a b u k e i
jagode, proizvedene bez hemijskih dubriva. Mi smo pro
itali da je aj od lia maline sa medom koristan kod
trudnoe i zato smo nasuili mnogo tog lia. itavu zimu
sam pila ekstrakt od lia maline sa medom i 500 grama
soka od argarepe svakodnevno.
Oseala sam se toliko dobro da nisam ila kod lekara do
estog meseca trudnoe. Doktor se, pogledavi m e , odue
vio snanom lupanju srca deteta i time da nisam imala
suvinih kilograma i toksikoze. On je verovao u prirodni

28

O d l o m a k uzet iz knjige V. P. i L. A. Nikitinih, M i i n a a d e c a " ,

R o s t o v - n a - D o n u , 1991.

poroaj i bio je zadovoljan mojom prostom, prirodnom

hranom.
Ja sam svaki dan etala, radila vebe za prirodan poro
aj i radila po kui.
1, na kraju, Erik je doao na beli svet. Njegova glava je
bila prekrivena gustom, dugom, crnom kovrdavom k o s o m .
Kosa se posebno uoavala, j e r veina novoroenadi u
dananje vreme ima malo kose ili je uopte nema.
Prekrasna boja koe bila je predmet razgovora lekara i
medicinskih sestara.
Na sveopte zadovoljstvo, ja sam bila u stanju da dojim
Erika: u poetku je mleko ilo polako, ali ubrzo se pojavilo
obilno, masno mleko.
Bolnika hrana, budui da je skoro u potpunosti bila
kuvana, naravno, nije mi odgovarala, i ja sam molila da mi
iz kuhinje donose samo ivu hranu. Pasterizovano mleko
koje su mi davali svaka tri asa prolivala sam u lavabo. Moj
m u i sestra donosili su mi svaki dan litar sveeg soka od
argarepe i kesicu svee oienih oraha, kao dodatak mojoj
prostoj hrani. Suvo voe koje mi je donoeno bolniki per
sonal proglasio je o p a s n i m " jer, kako su oni govorili, od
njega dete dobija proliv. Ja nisam mogla shvatiti kako m o e
suvo voe nakoditi detetu ili meni, jer ja ga deset godina
upotrebljavam, a dete se odlino razvijalo u utrobi devet
meseci.
Vrativi se kui, ja sam sa pohlepnou (halapljivou)
navalila na suvo voe. O k o 6 0 % sirove biljne hrane koju
sam uzimala bilo je voe.
Creva kod Erika su proradila tek petog dana posle
roenja. Stolica je bila normalna. Mene je brinula njegova
retka stolica. Tajnu sam razotkrila posle itanja j e d n e stare
knjige o ishrani dojenadi. U njoj se tvrdilo da bebe tako
dobro asimiliraju hranu, da nema ta da izlazi. Retka stolica
je trajala dotle dok je Erik sisao; organizam dobro asimilira

majino mleko. U estom mesecu dali smo Eriku sok od

argarepe. Prva tvrda hrana sastojala se od sitno narendanili banana i malo avokada (u naoj zemlji treba davati
provakanu proklijalu penicu), koju smo mu dali u de
vetom mesecu.
Posle toga on je imao redovnu stolicu. Do godinu dana,
osim majinog mleka, Erik je jeo banane i avokado i pio sok
od argarepe. (Banane i avokado zamenjuju proklijala pe
nica i savakani orasi.) Zatim smo mu postepeno davali
pokvaene i protrljane kroz sito (propasirane) svee ljive,
urine (datule) i kajsije. Ubizo je on poeo da jede svee
voe.
Kako smo mi uoili, Erik je sam birao hranu. Ponekad
je jeo samo jabuke, nekoliko dana zaredom, zatim se preba
civao na drugu hranu i tako dalje.
Jedino mleko koje je on dobijao bilo je majino (do dve
i po godine ivota}. Sada on pije sok od argarepe, orahovo
mleko (kokosovo)" i jede voe. On nikada nije bio naduven
(oteen), nikada mu se nije luila sluz, nije bilo naduvenosti
stomaka.
Veina mojih drugarica kljukalo je svoju decu kaama i
davalo pasterizovano mleko iz flae. Z b o g toga to deca
nisu u stanju da probavljaju krob (a, takode, mleko nema
tih fermenata koji su postojali ranije - primedba autora),
ona su se beskrajno prehladivala, pobolevala od gripa, upale
plua, ospi, alergija itd. Kod naeg deteta toga nije bilo zato
to smo se mi pridravali prostih ali nepokolebljivih zakona
Prirode.
Erik ima tri godine. Njegova hrana se sastoji od sveeg i
suenog voa, sveeg, sirovog povra, sokova, semena i
meda. On je dobro umno i fiziki razvijen, pun energije i
veoma radoznao.
29
30
31

Primedba prevodioca.
Isto.
O d l o m a k uzet iz knjige: N. Yoker, Svci sokovi od povra ".

Pravilna ishrana j e , nesumnjivo, glavni uslov normal

nog razvoja ovejeg organizma. Ali postoje i drugi vani
mehanizmi i funkcije koje treba ukljuiti odmah posle roe
nja radi optimizacije tlzikog i umnog razvoja. Ako se to ne
uradi na vreme, tada, shodno zakonu smanjivanja (reduk
cije) funkcija radi nepotrebnosti", one atrofiraju, i ovek
ostaje bez zatite i lako ranjiv. Re je o termoregulaciji
organizma, koja je najpovezanija sa energetskim (plazmenim) telom, jaa ga i razvija. Roenje je prirodna taka
putanja u rad (aktiviranja) termoregulacionih funkcija,
zbog ega su se u drevna vremena trudili da ih odmah
zadejstvuju. Tako, prema knjizi E. A. Pokrovskog Fiziko
vaspitanje kod raznih n a r o d a " (1884. god.), Ruskinje i Fin
kinje su raale decu u parnom kupatilu (i tu ivele celu
nedelju), gde je temperatura mogla biti +50C. Smatralo se
da vruina ini tkiva tela mekim i olakava poroaj. A
Tunguskinje su se, obrnuto, oslobaale od bremena za vre
me preseljenja (seobe) pod otvorenim nebom i pri mrazu od
- 4 0 C. Novoroenad su izdravala i vruinu i hladnou, a
temperaturna razlika je oko 90C. Kod mnogih naroda bio je
obiaj da se dete posle roenja zagnjuri u hladnu vodu, kod
drugih - da se istrlja snegom: odjednom zadejstvovati sve
mehanizme termoregulacije. A potom decu nisu mazili, nisu
zamotavali, s t o j e omoguavalo da se jaa i razvija ener
getsko telo, od ije snage je zavisila m o zatitnih rezervi
organizma.
U vezi s tim, evo kako se sea dana svog roenja jedan
od najprekaljenijih ljudi naeg stolea P. K. Ivanov: R o d i o
sam se u naoj zemunici nou, 20. februara 1898. godine.
Doekala me je mati - Velika Priroda - pobesnelom zi
m o m , u snegu, u smetovima (snenim nanosima). Bila je
no sa velikom snenom padavinom, a ja sam ve disao:
moja plua su udisala taj vazduh, koji me je u atmosferi
moje zemunice okruivao. Ja sam taj celi dan video u snegu,

bili su zatrpani svi putevi." Takvo raanje u m n o g o m e mu je

pomoglo da postigne superprekaljenost.
Sada, posle takvog predgovora, porazgovarajmo detalj
nije o aktiviranju termoregulacionog mehanizma, koji jaa
energetsko telo i pomae da se razvijaju sve funkcije orga
nizma.
Budui odrasli ovek treba da ima dosta volje za ivot
da bi se lako borio sa oboljenjima, da bi imao pozitivnu
motivaciju za samoozdravljenjem, nepokolebljivu veru u
uspeh programa koji sprovodi. Ispostavlja se da volju za
ivot ovek dobij a za vreme poroaja. Fundamentalna istra
ivanja Stanislava Grofa, sprovedena u Cehoslovakoj i
SAD-u, pokazala su da slabu volju za ivot i druge pore
meaje psihe ljudi dobijaju za vreme poroaja. Obino
majka teko preivljava proces poroaja. Kao rezultat toga,
u organizam deteta dospevaju hemijske materije koje na
staju od tih neprijatnih emocija i izazivaju iste takve e m o
cije kod njega. Panini strah majke da ona nee uspeti da
rodi prenosi se na dete. On se viestruko poveava kada se
telo deteta prignjeuje pri izlasku. Ta preivljavanja se
zauvek urezuju u njegovu podsvest, stvarajui holografski
klie straha. Takav patoloki hologram moe o d m a h ostaviti
svoj neprijatni trag (otisak) na umni i fiziki razvoj, ili m o e
da se kasnije pojavi kod odraslih ljudi u kritinim situa
cijama. T a k o , ak pri beznaajnom oboljenju oni se predaju,
da ne govorimo ve o ozbiljnom. Razraena je masa metoda
da bi se to izbeglo, ali najefikasniji se pokazao ruski metod' 1 Igora arkovskog - poraanje u vodi. Ako se majka
marljivo pripremala za poroaj u vodi - plivala, ronila, due
vremena zadravala disanje (a to se moe raditi u obinoj
kadi), tada se poroaj odvija ne samo bezbolno, nego joj to
priinjava i naopisivo blaenstvo, sa kojim se ne m o g u
uporediti nikakva druga preivljavanja. To blagodetno sta
nje prenosi se i na bebu, stvarajui holografski klie euforije

(prijatnog oseanja)' i pamti se celog ivota. U elom svetu

ima nekoliko stotina vodene d e c e " , koja rastu sa zadivlju
j u i m zdravljem i ivotnim optimizmom.
Vodena sredina, pa ako se j o tu dete pomokri, podsea
na tenost oko ploda. Deca sa traumama na mozgu, dobijenim od dueg poroajnog guenja, obnavljaju umne sposob
nosti zahvaljujui intenzivnim trenaima u vodi. N o r m a l n a
deca u drugom mesecu ve stoje, a u estom mesecu hodaju!
M o e se jednostavno dete polivati prohladnom vodom (sta
rija - hladnom). Na primer, rejonski lekar-pedijatar D e v e t e
deije poliklinike Babukinskog rejona grada Moskve N.
M. Bikova leci decu hladnom vodom, bez ikakvih tableta i
injekcija. Dalje, priviknuvi se na polivanja, deca prestaju
da uopte boluju, stiu vrnjake, poprimajui potrebne pro
porcije tela. Pri tome se treba setiti pravilne ishrane, da
hrana ne stvara sluz, koju hladnoa izbacuje napolje.
Pridravanje navedenih uputstava omoguava da se od
gajaju pametna i fiziki jaka deca. T a n o t a k o su postupali u
dalekoj prolosti, kada su hteli da vaspitaju reca ( m n o g o boaki svetenik)"' i vou. Decu su prekaljivali (eliili) i
pravilno hranili, a kao rezultat toga razvijali su se u pot
punosti svi skriveni umni i fiziki potencijali. Takvo prekaljivanje- priprema trajalo je do perioda polnog sazrevanja.
Kod uzrasta od 13 do 15 godina uoava se najmanja
smrtnost, organizam je najstabilniji i osposobljen za ivot.
Pogledajte decu tog uzrasta, zapamtite njihove masne nasla
ge i uporedite sa svojim, njihovu elastinost, motorni (po
kretaki) reim. Sve te osobine potrudite se da odravate, j e r
od tog uzrasta one poinju da se gase.

32
33

Primedba prevodioca.
Primedba prevodioca.

ZRELI P E R I O D I V O T A
Ma kako da je to tuno konstatovati, ali posle polnog
sazrevanja polako poinju da se gase fiziki kvaliteti. Tako,
smanjuje se nivo imune zatite; atrofira viljukasta lezda
(timus), koja je u uzrastu pre polnog sazrevanja obezbedivala elijski imunitet, produkujui T-limfocite. I to je
prirodno, organizam prelazi na biopolnu zatitu. Do tog
vremena energetsko (plazmeno) telo treba da postane k o m
paktno i da odbija (odguruje), m e t e " od sebe sve patogene
uzronike. Ali mesto da j a a m o i usavravamo to telo po
mou kretanja, ishrane, terapija prekaljivanja, mi smanju
jemo motornu aktivnost, prejedamo se, sedimo u toplom i
ne dolazi ni do kakvog kvalitativnog prelaska od j e d n o g
naina zatite na drugi. Mi, obrnuto, gubimo ono to smo
postigli ranije.
Posle prestanka rasta organizma, u njemu poinju da se
nagomilavaju metabilike i druge ljake (neistoe), pa
zbog toga treba od 20 do 25 godina ivota polako vriti
terapije ienja, pridravati se postova. A posle 30. godine
treba da bude razraen individualni sistem ienja i da se
sprovode manja (kratkotrajna) gladovanja od j e d n o g do
osam dana. Motornu aktivnost ne smanjivati. Posle 40.
godine, radi generalnog oporavljanja holografskog tela
(tela misli), treba sprovoditi, imajui u vidu individualnu
konstituciju, gladovanja do sedam dana i vie.
U tom uzrastu pojavljuju se bore, a to govori da orga
nizam gubi vodu i soli. Jer elastinost tkiva i elastinost
(gipkost) koe zavise od turgora." Da bi se odgodile (odlo
ile) te pojave, treba redovno, ali pomalo, piti strukturiranu
34

Turgor-to je pritisak vode u tkivima. A k o je on dobar, nae telo je

elastino (obrazi kod dece). Kada on slabi, tkivo se o p u t a (splanjava), slino izduvanoj lopti, pojavljuju se bore (obrazi staraca).

vodu od j e d n o g do dva litra dnevno. Koliina takode zavisi

od konstitucije - j e d n o m e treba vie (vetru"), a d r u g o m e
manje (sluzi"). U tom vremenu treba se vie kretati umerenim t e m p o m . Da zadiite vodu u organizmu odlino Vam
pomau sokoterapija i urinoterapija. Takav program e na
dui period odloiti vau starost i produiti najprijatniji,
stvaralaki period.
Posle gaenja polne funkcije, Va individualni program
ozdravljenja treba da se nadograuje uzimanjem u obzir
kompenzacije gubitaka strukturirane vode i toplote. O tome
kako odravati strukturiranu vodu ve je bilo govora. A
toplotu treba raspaljivati" unutar sebe umerenim ali duim
kretanjima. Sprovoenje (u delo) ' te dve take o m o g u i e
Vam da se borite sa ukoenou (utrnulou) tetiva (ila) i
zglobova, odravae cirkulaciju toplote na dobrom nivou.
Vie upotrebljavajte toplotne terapije, koje ispravljaju zglo
bove, pothranjuju telo vodom i toplotom. U ishrani vie
upotrebljavajte sveeisceene sokove od povra i voa,
proizvod sa poveanom biolokom aktivnou (proklijalo
zrno, proizvode pelarstva). Menjajte klimu za vlaniju i
topliju, prebivalite (mesto stanovanja) - za mesto najvie
zasieno energijom (odreuje se biolokacijom). Sve to e
V a m omoguiti da dugo ivite i da ne bolujete.

PRO M E N A I V O T N I H PRINCIPA (DOA) U T O K U

IVOTA
Poto se u medicinskoj literaturi veoma malo poklanja
panja odravanju zdravlja od zaea do polne zrelosti,
njima je u prethodnom poglavlju bilo poklonjeno najvie
panje. A sada dopunimo gore navedenu informaciju drev-

u im tumaenjima o razvoju u toku ivota tri glavna ivotna

principa - doa: sluzi, ui i vetra, a takode pet primarnih
elemenata koji se sadie u njima: etera, vazduha, vatre,
vode i zemlje. Prema mom vienju, drevno tumaenje raz
voja doa i primarnih elemenata omoguava da se m n o g o
jasnije pokau promene koje nastaju u organizmu, i kako se
sa njima boriti i individualizovati program ozdravljenja po
svim periodima ivota.
itav ivot oveka moe se podeliti na tri velika perio
da: period sluzi-od roenja do 25 godina, period ui-od
25 do 60 godina, period vetra od 60 godina do kraja
ivota.
I - period sluzi. U tom vremenu preovladavaju anabolitiki procesi, organizam raste, u njemu je j o mnogo
vode. ivotni princip sluzi sastoji se iz primarnih elemenata
vode i zemlje, koji u tom periodu stvaraju oblik budueg
organizma. Oni ne potpomau razvoj toplote u organizmu,
ve obrnuto, suzbijaju je. Bilo kakvo unoenje vlage i hlad
noe spolja (promena vremena) i sa hranom doprinosie
nagomilavanju vika sluzi i prouzrokovae oboljenja ,ys7wzne" prirode. To je posebno izraeno kod dece kod koje u
konstituciji preovladava doa sluzi i komplikuje se u prolee i ujesen (u prohladnom i sveem godinjem dobu). Kod
dece sa dooni vetar dogaa se obrnuto, taj period ivota
moe proi bez oboljenja.
II - period ui. U tom periodu procesi sinteze i
raspada tkiva se uravnoteavaju, organizam se nalazi u
relativno stabilnom stanju. Tada dominira ivotni princip
(doa) ui, koji se sastoji iz primarnih elemenata vode i
vatre. Pri tome, ako kod doe sluz preovladava voda, ovde
vatra dominira nad vodom. Umni i probavni procesi su
najjai. Bilo kakav uticaj toplote u tom periodu - arko
godinje doba, hrana koja zagreva", neadekvatne emocije

- doprinosie nagomilavanju ui u organizmu i prouzro

kovae une" poremeaje: poveanje temperature, upale,
bolesti probavnih organa, psihike poremeaje. Posebno e
ti poremeaji biti jaki kod ljudi kod kojih preovladava doa
u, sa izrazitim komplikacijama leti. A eto, kod ljudi sa
preovladavanjem doe sluz u konstituciji taj period e proi
veoma glatko, poto e slaba probavna i umna sposobnost
dobijati pojaanje i izbacivati" slabe funkcije na p o t p u n o
normalan nivo rada.
III period vetra. U toku tog perioda preovladavaju
kataboliki procesi (raspad tkiva nad njihovom sintezom,
organizam dehidrira), jer se doa vetar sastoji iz primarnih
elemenata etera i vazduha, koji daju suvou i hladnou
telu. Otuda bilo kakvo unoenje suvoe i hladnoe - hladno
i suvo godinje doba, suva hrana itd. - doprinosie sma
njenu toplote i dehidriranju organizma. To je najloiji pe
riod za lica sa dooni vetar. Kod njih e se uoavati krize za
vreme suvih, hladnih zima. Ljudi kod kojih u vlastitoj kon
stituciji preovladavaju sluz i u imae prednost i provee
ostatak ivota u dobrom stanju.
Iz sadraja ove glave proizilazi Drugi zakon leenja: U
zavisnosti od uzrasta treba stvarati vlastiti program oz
dravljenja (leenja).
N a zadatak je - pratiti da ne doe do iznenadnog
pobuivanja dominirajueg ivotnog principa (doe) i svim
silama jaati slabe. Setite se: opta usmerenost individu
alnih programa ozdravljenja (leenja) treba da se postepeno
menja sa smenom perioda ivota.

KRIZE I PROCES LEENJA

Jedne bolesti se tiho, neprimetno potkra
daju u organizam i postepeno, malo-pomalo
ga osvajaju. Druge silom prodiru i odmah se
ponaaju kao domain.
Izbaciti napolje takve goste" nije tako
jednostavno.
Osetivi proganjanje oni se pri
mi ruj u, skrivaju, ponaaju se kao da su se
predali. Ali, u stvari, samo ekaju slabost, da
bi sa udvostruenom snagom razruili orga
nizam.
Samo odluna i sistematska dejstva pri
moravaju ih da napuste telo. Ali pre nego to
odu, one vode poslednju bitku. I samo onaj ko
je izdri izbacuje neprijatelja - bolest zauvek.
P o u k e G a n e a (boga sree)

36

enja", veina prekida sa svim pokuajima samoozdravljenja (samoleenja).

U vezi sa tim to ja sa Vama pristupam razmatranju
najjaih sredstava za leenje, koja izazivaju snane i nagle
promene u organizmu, pojava razliitih kriza, kao rezultat
takvih dejstava, jeste neizbena pojava. Ali proavi takvu
krizu, vi dolazite na novi nivo izleenja i sve se bogato
isplauje.
Da bismo se pismeno borili sa tom pojavom, treba
poznavati uzroke i fiziologiju kriza. Pismena primena tera
pija, variranje optereenja, a najvanije, prethodno ienje
organizma, pomoi e vam ako ne da ih izbegnete, onda da u
znatnoj meri smanjite njihovu jainu.
Sve krize se mogu svrstati u tri velike grupe: krize
ienja, leenja i energetske krize. Razmotrimo ih po redosledu sa svim njihovim osobenostima.

KRIZE IENJA

autoru

Data tema predstavlja j o j e d n u belu mrlju na karti

procesa ozdravljenja (izleenja). Male n a p o m e n e o krizama
ienja i leenja ponekad se susreu u popularnoj medi
cinskoj literaturi. Ali kada se ovek u praksi susree sa tom
pojavom, kada se odjednom iz nepoznatih razloga zdravlje
naglo pogorava, poveava se temperatura, obilno tee iz
nosa i tako dalje, kod njega se pojavljuju razne misli. N a j
ee su ovakve: Eto, podleio sam se. Bilo je potpuno
podnoljivo, a postalo je veoma loe." Obraa se za p o m o
lekarima, koji grde njega i sisteme leenja, a zatim l e c e "
svojim oprobanim sredstvima. Proavi takvo iskustvo le-

Ni za koga nije tajna da mi ivimo u otrovanom svetu.

Veoma mnogo je zagaen vazduh. Tako se oko 60 tona
praine svakog meseca obruava na svaku kvadratnu milju
u Njujorku. Pijemo i pripremamo hranu na hlorisanoj vodi.
Zemlja je zatrovana mineralnim dubrivima, povre - pesticidima. Hranljivi produkti su rafinirani, snabdeveni sve
moguim dodacima i vie podseaju na hemijski nego na
prirodni proizvod. Kao rezultat toga, u svakoj eliji naeg
organizma nagomilava se mnotvo tetnih materija za orga
nizam. Sistemi izluivanja organizma rade na granici svojih
mogunosti. Dodajte ovde nain ivota sa malo kretanja, i
shvatiete u kakvo se blato pretvara oveji organizam.

36

37

P r i m e d b a prevodioca.

Morska milja iznosi 1852 metra.

Kada ovek pone da se aktivno kree, die, gladuje, da

se prekaljuje, sve ljake (neistoe), n a g u r a n e " po usamlje
nim uglovima organizma, poinju da se kreu. O n e u obliku
lavine poinju da dospevaju u krv, menjajui njene fizio
loke konstante. Samo to ujedno izaziva napade slabosti,
tromosti (mlitavosti), opte boleljivosti i poveanje tem
perature tela. Organi za luenje ne uspevaju da izbacuju
ljake i otrove iz krvotoka. Ukljuuju se svi organi za
luenje: bubrezi, nosna duplja, eludano-crevni trakt, ko
a. Kao rezultat toga izbacuje se mutna i prljava mokraa,
javljaju se bolovi u bubrezima i mokranom mehuru. Sto
lica postaje tena, nastaju bolovi u stomaku. Obilno teku
sline, kao od gripa. Koa se prekriva ospom, miteserima, pa
i irevima (furunkulima). To je vrlo neprijatno, a u nekim
sluajevima je ak opasno i po ivot. Upravo iz tog razloga
svi lekovi sa jakim dejstvom moraju se u poetku primenjivati u malim dozama i poeljna je njihova primena posle
terapije ienja (naroito posle ienja jetre). Po pravilu,
posle izbacivanja porcije" ljake, zdravlje se naglo pobolj
ava, osea se priliv snage. Evo kako Pol Breg opisuje svoju
krizu ienja:
Jedanput kada sam gladovao 21 dan, devetnaestog
dana gladovanja osetio sam jake bolove u m o k r a n o m me
huru, posebno neprijatne pri mokrenju. D a o sam mokrau
na analizu i pokazalo se d a j e ona prezasiena D D T i drugim
toksinima. Kada su ti otrovi izbaeni iz mene, ja sam osetio
ogroman priliv snage. Beonjae mojih oiju postale su bele
kao sneg, a koa je dobila prijatnu boju.
Povraanje i toksikoze kod trudnih ena ukazuju na
proces ienja. Jer shodno prirodnim zakonima, novi ivot
se kvalitetno moe stvarati samo u istom organizmu. e n e
sa istim organizmom za vreme trudnoe nemaju nikakvih
neprijatnosti. Ali poto u dananje vreme celokupno stanov
nitvo, bez izuzetaka, u sebi sadri neistoe, to se navedene

pojave javljaju svuda i lekari su to konstatovali kao no

rma I n o ' .
U zakljuku ostaje da se razmotri pitanje: u kom vre
menskom intervalu mogu da se pojave krize ienja? Z b o g
toga to se odstranjivanje ljaka iz organizma vri po sloje
vima i postepeno - u poetku se one ispiraju iz mesta gde su
zalegle, nagomilavaju se oko organa za izluivanje i, na
kraju, izbacuju se napolje - proces ienja je mnogo vre
menski razvuen. Zato imajte strpljenja, naroito oni koji su
ranije upotrebljavali hemijske preparate. Krize ienja m o
gu se pojaviti tokom prvih tri do osam godina programa
leenja. Sprovodenje terapija ienja, strogo pridravanje
pravilnog naina ishrane, prekaljivanje, tranje i tako dalje,
znatno skrauju te rokove. Neredovnost, neurednost u sprovodenju mera leenja, nepridravanje pravila ishrane i t o m e
slino, znatno produavaju rokove, a u nekim sluajevima
ne mogu se uopte postii eljeni rezultati. Vratimo se
ponovo na pouno iskustvo Pola Brega:
Moj organizam je bio mnogo uskisao (oksidisan), j e r
sam kao dete preboleo bukvalno sve deje bolesti: zaunjake, male boginje, veliki kaalj; moete izgovoriti bilo
koje deje oboljenje i neete se prevariti: ja sam ga pre
boleo. Za sve to vreme primao sam velike koliine lekova
pod nazivom kalomelj, koji u sebi sadre ivu.
Opora vi vi se u sanatorij umu doktora Augusta Roljea,
pristupio sam svom programu redovnog gladovanja. To je
trajalo PET godina. Jednom prilikom kada sam sprovodio
desetodnevno gladovanje, desilo se udo. Sedmog dana
gladovanja vozio sam se u kanuu na reci. Odjednom su se
pojavili strani bolovi u elucu, tako neto nisam nikada
doiveo. Uz velike potekoe doao sam do obale, oslo
bodio eludac, a zatim sam video da sam izbacio oko j e d n e
treine olje za katu ive iz kalomelja, kojeg sam primao u
detinjstvu. Taj sluaj je naglo promenio moje fiziko sta-

nje. Od toga dana ja sam, na kraju, saznao ta je to pre

krasno zdravlje. Moja ivotna snaga znatno je poveana
kao rezultat pridravanja programa ishrane prirodnom i
vom hranom, gladovanja i korienja svih prirodnih sila,
kao to su vazduh, sunce, fizike vebe i kupanje. Ja sam
ubeden da sam za tih pet godina odstranio ostatke mnogih
lekova, kojima su leili moje deje bolesti."'

KRIZE LEENJA
Klize leenja imaju neto drugaiju prirodu, premda
m n o g o podseaju na prethodne - krize ienja. Kada
ponete sprovoditi program leenja, postepeno ete po
boljavati stanje svog zdravlja. Sa porastom unutranje
energetike organizma doi e do izjednaavanja (stabili
zacije) svih procesa. Jer oboljenja, prodrevi u organizam,
naruavaju razmenu materija, energije, remete unutranju
harmoniju skoro do elijskog nivoa. Narasla snaga orga
nizma uspostavljae ritam funkcionisanja, odstranjivati a
rita bolesti. Zato e odjednom, neoekivano, na fonu opteg dobrog samooseanja, dolaziti do pogoranja zdravlja.
To nije ispoljavanje prethodnih oboljenja, ve obrnuto njihov izlazak iz tela. ovek moe misliti da se on odavno
oslobodio tih bolesti, ali u stvarnosti tragovi bolesti ostaju u
organizmu, i one se sada ispoljavaju kroz komplikacije, da
bi iezle zauvek. Neke bolesti mogu nestati o d m a h , a
ostale - nakon pet, deset i vie godina.
Kriza leenja obino ide obrnutim putem od toka obo
ljenja, samo deset puta bre. Na primer, ako ste imali pneu38 O d l o m c i uzeti iz knjige P. Brega udo gladovanja", M l a d a gar
d a " , M o s k v a , 1990."
39 Setite se iridodijagnostike. Na duici oiju urezuju se s v e preivljene bolesti.

moniju, tada kriza leenja moe biti praena temperaturom

do 40C. Ali sada to nije upala ve kontraupala. U pluima
se resorbuje skleroza. To m o e trajati od jednog do o s a m
dana. Za to vreme, usled poveanja temperature tela, ubr
zavaju se procesi razmene, stvara se vie imunih tela. Uopte poveana temperatura ukazuje na aktiviranje zatitnih
sila i uspean tok procesa leenja. Ako se temperatura skine
lekovima, time se naruava prirodni proces leenja, a u nizu
sluajeva m o e nastupiti smrt. To dobro zna doktor Butejko.
Poviena temperatura do 40C je potpuno dozvoljena, a do
41C ve predstavlja opasnost. Zato veliku temperaturu
gase estim polivanjem hladnom vodom - od pet do pet
naest puta i vie dnevno. K a o rezultat toga, sve se odvija
prirodno, bez komplikacija i konano. Naravno da e se kod
vas pojaviti glavobolja i bolovi u svim zglobovima i mii
ima (naroito na mestima preloma). G o r e e " dlanovi ruku
i stopala nogu, obilno e tei znoj, suze, sluz (lajm) i sline.
Doi e do velikog opadanja snage, jer se sva energija gubi
na izbacivanje bolesti.
U zavisnosti od vrste bolesti, ispoljavae se i vlastita
simptomatika krize leenja. Kod astmatiara se u poetku
izbacuje crna sluz (lajm), zatim uta i, na kraju, u vidu
pene, koja ukazuje na definitivni izlazak bolesti i ienje
plua. K o d oboljenja eludano-crevnog trakta i jetre p o
inje sa povraanjem, koje moe da traje do est asova.
Masa koja se povraa moe, takoe, da bude u vidu crnih
dronjaka. ee su potrebe za mokrenjem. Mokraa popri
ma boju crepa, zelenkastu, sa neprijatnim mirisom. Izluuje
se lepljiva, gusta sluz sa neprijatnim mirisom. Stolica je
ea, poinje proliv. T a k o e moe izlaziti crn kao katran
ekskrement. Izbacivanje crnih materija ukazuje na to d a j e
organizam otrgnuo patogene uzronike. M o e doi i do
ispljuvavanja sluzi (lajma) sa krvlju ili da krv potee iz
nosa. Takve pojave mogu da se ispoljavaju dan, dva, tri,

nedelju dana. Sve je to kriza leenja, sve je to burni izlazak

bolesti. To treba znati, pozdraviti, trpeti. Kod ljudi koji su
lake oboleli do takvih snanih pojava ne mora uopte da
dode. Kod srednje obolelih sve reakcije su ublaene: oznoje
se, zaboli ih glava, miii, piotera ih, mokraa se odjednom
zamuti i to je sve. Ali to je bolest tea, time e reakcije
leenja biti izraenije. Ni u kom sluaju ne odustajte na pola
puta, dovedite stvar do kraja - likvidirajte bolest.
Kada preivite te krize, uveriete se da je prirodno
izleenje - najbolja stvar. Vi ete biti tvorac vlastitog zdrav
lja, verujte u svoju snagu, um. Druga sredstva, ma kako ona
bila dobra, uinie vas pasivnim sauesnikom, neznalicom.
Vai lini napori u borbi sa boleu obogatie Vas isku
stvom, duevno e Vas prekaliti. Leenje hemijskim prepa
ratima, kod ekstraseansista i druge sline seanse uinie Vas
zavisnim od ljudi, bezvoljnim i praznim.

E N E R G E T S K E KRIZE
U energetske krize moe se svrstati niz specifinih
pojava koje nastaju u organizmu pri dostizanju odreenog
nivoa uvebanosti.
U te pojave u prvom redu spadaju sevanja", kao od
udara elektrine struje, i spontani pokreti u vidu malih,
pojedinanih trzaja, koji se razlikuju po snazi, i velikih
sloenih trzaja, usled kojih ovek moe da se grevito bije,
tri, skae, plae, da se smeje, da divlje skae itd.
Uzrok te pojave je ipak dosta prost. Kao rezultat redov
nih vebi naglo se poveava energija koja cirkulie po
kanalima. U tim delovima organizma gde postoji arite
bolesti kanali su, po pravilu, neprohodni ili teko prohodni.
Poveani prilivni talas" energije udara na mesto takvog

zaepljenja (to jest arite bolesti), to dovodi do pojave

spontanih pokreta - trzaja, konvulzija, skokova, smeha i
tako dalje. Kao rezultat toga kanali postaju prohodni, do
ega ne dolazi odjedanput, i bolest se isteruje.
Kada se takav proboj deava u glavi (esto za v r e m e
gladovanja, disanja itd.), u tom momentu ovek osea ,,sevanje' 1 u glavi, kao pranjenje munje.
Kada su energetski kanali zaepljeni ispod pojasa (o
emu govore artritisi, oduzetost donjih udova itd.), udar
energije u epove ispoljava se u vidu spontanog hodanja na
petama ili prstima nogu, tranja, skokova. Ako su zaepljeni
gornji kanali (vrat, trup), tada ovek vrti glavom, radi otklo
ne, pokree ramena i ini niz drugih pokreta.
Neki ljudi plau. Uzrok toga je to u jetri postoj i zastoj zaepljenje kanala jetre. To isto se uoava i kod obolelih od
hepatitisa, posle nastupa gneva koji je prouzrokovao ener
getski poremeaj funkcije jetre. U momentu prolaska ener
gije kroz to zaepljenje, spontano dolazi do plaa.
Deava se da se drugi ljudi smeju. Radost i smeh ispoljavanje sranih oseaja, koji ukazuju na to da su razli
ite vrste energije konano poele slobodno da cirkuliu (na
primer, probavna, zatitna itd.) i da su meusobno izregulisani. To je spoljanji simptom resorpcije zaepljenja, ne
stajanja bolesti i nastupanja dugooekivanog zdravlja.
Ranije je bilo govora o telu misli (hologramu hronalnog
polja organizma), na kojeg u prvom redu najjae utiu nega
tivno psihiko raspoloenje i snane emocije. U d r e v n o m
kineskom traktatu (raspravi)
Prosta pitanja" tim povo
d o m se govori sledee: Gnev energija se poveava, ra
dost - energija slabi, tuga - energija se unitava, preplaenost - energija se otputa, strah - energija se mea (pravi
zbrku), razmiljanje-energija se koncentrie." Izraavajui

se drugim recima, prevelike emocije menjaju regularnost

podizanja i slabljenja energije, izobliavaju hologram orga
nizma, to remeti rad unutranjih organa.
Javljanje slinih pojava tipa plaa, smeha ukazuje na to
d a j e otpoelo izleenje energetskog tela i tela misli.
Neki ljudi ele da gledaju u Mesec, a drugi u Sunce ili
vatru. Kada u organizmu postoji nedostatakjinske stvara
lake energije, koja vodi ka nagomilavanju rezervi, ovek
instinktivno gleda u Mesec. Kada postoji nedostatak ja/igske- aktivne energije, koja daje toplotu i aktivira sve proce
se u organizmu, ovek voli da gleda u Sunce ili vatru. To
nije nita drugo nego intuitivno samopothranjivanje, koje
jo j e d n o m potvruje povezanost oveka sa prirodom.
Drevni mudraci su veoma davno uoili sposobnost oveka
da uzima i zrai energiju oima. Savremena istraivanja
samo su potvrdila tu injenicu.
Energetskih kriza, kao i prethodnih, ne treba se bojati.
Upravo suprotno - pozdravite ih: to su putokazi Vaeg
vlastitog samoozdravljenja. Ali da biste izbegli traume,
kontroliite spontane pokrete kada su oni suvie snani.
Nasilno ih ne prekidajte i ne izazivajte ih vetaki.
Iz sadraja ove glave proizilazi Trei zakon leenja: Pri
pojavi kriza ienja, leenja i energetskih kriza ne
treba paniiti, ve ih nepokolebljivo savlaivati. K o d
svakog oveka one e se ispoljavati strogo individualno, u
zavisnosti od konstitucije, uzrasta, teine oboljenja i niza
drugih uzroka. Savladavi ih, Vi ete spoznati savreno
nove, neviene granice zdravlja i stvaralatva.

BIO E N E R G I J A O V E K A - T A J N A IZA S E D A M
BRAVA"

Treba da postoji tajna, ali treba da ne

stane tajanstvenost, ona ljude okira, tenden
cioznog moe odgurnuti.
Zato se kae: jednostavnost, otvorenost
dostupnost su - tvoja deviza (lozinka).

Valentin S i d o r o v

Izuio sam mnogo literature o razvoju i poveanju bioenergije, i nisam zadovoljan. U svim uputstvima bio je
prisutan elemenat tajanstvenosti (misterioznosti), u m n o
gima se odmah poinjalo od akri (borbeno oruje u obliku
diska sa otrim krajevima).
S t o j e glavno, nije bilo redosleda, dostupnosti i postupnosti procesa stvaranja, upijanja,
skladitenja i upotrebe energije. Shvativi taj kljuni prob
lem, mi emo, u zavisnosti od uslova i okolnosti, samo
stalno popunjavati svoje rezerve energije, ali se neemo bez
razmiljanja pridravati razliitih metoda.
Kada sam sebi razjasnio sutinu tog problema, shvatio
njenu prvenstvenu ulogu, tada sam na radikalan nain (iz
korena) razmotrio svoj nain ivota i poeo sam da upranjavam jednostavne ali efikasne vebe i terapije za pri
kupljanje energije. Efekat se ubrzo pokazao i prevaziao je
naj srne 1 ij a oek i va nj a.
A sada pristupano, nauno i detaljno o bioenergiji
ovejeg organizma.
41

Primedba prevodioca.

42

Isto.

ENERGETSKO TELO OVEKA

(sastav, oblik, grada i funkcije)
Energetsko telo oveka (slika 3) sastoji se iz plazme, to
jest pozitivno i negativno nabijenih estica. Po obliku ono
podsea na jaje, koje obavija oveka i ima otre granice sa
okolnim prostorom. U zavisnosti od kompaktnosti plazme,
te granice se mogu videti i osetiti. Zamislite oveka u
upljini oblika jajeta, koja je popunjena parom. Eto takvo
okruenje sa plazmom je kod oveka.
Plazma se unutar tog prostora nalazi u pokretu - od
povrine koe prema spoljanjem omotau (ljusci) jajeta i
obrnuto. U samom organizmu kretanje plazme regulisano je

na odreeni nain. Tako se na povrini koe nalazi sloj

debljine 1-2 milimetra sa izrazito kompaktnom p l a z m o m ,
koja u vidu malih buktinja izbija iz pora koe i titi telo
oveka. Kineska medicina naziva tu vrstu cirkuliue plaz
me zatitnom energijom (vej-ci), koja se kree van kanala i
sudova po povrini tela i pod koom, titei organizam od
tetne energije (se-ci).
Unutar organizma kroz posebne kanale koji spajaju sve
vanije organe cirkulie druga vrsta plazme koja se stvara iz
vazduha, vode i hrane i nosi naziv osnovna (glavna) ener
gija (czutt-ci). U zavisnosti od priliva" ili o d l i v a " ener
gije, u kanalu odgovarajueg organa ispoljava se njegova
maksimalna aktivnost ili period mirovanja. Postoji niz dru
gih cirkulacija energije u telu, ali nama su za sada dovoljne
te dve - zatitna i osnovna.
Svi energetski kanali, prema gleditima drevnih mudra
ca, spajaju se u organizmu u zajedniki vor - koren, koji se
nalazi oko pupka, izmeu bubrega.
Akupunkturne take na koi (oko 360 kanalnih i oko
280 vankanalnih) predstavljaju ulazna vrata za estice
plazme, ali uglavnom elektrona. Odreena meusobna veza
akupunkturnih taaka i povezanost sa unutranjim organom
stvara energetski kanal. Svojstva tog kanala su: kada kroz
akupunkturnu taku u njega dospeva elektron, on se u njemu
ubrzava do supersvetlosnih brzina. Kao rezultat toga stvara
se E M S (elektromotorna sila) i poveava se kinetika ener
gija elektrona, to aktivira sve hemijske reakcije u orga
nizmu.
Pri t o m e ubrzavajue elektrino polje u kanalu
stvara sam prenosni elektron. Kanal na taj nain predstavlja
ne samo prosti provodnik elektrona, ve superprovodnik akcelerator (ubrzava) elektrona, u kojem se j o uoava i
efekat supertenosti (superfluktuacije). Drugim recima,
43

Informacija je uzeta iz knjige Bioelektrostimulacija u refleksoterapiji", Odesa, 1988.

kroz energetski kanal se prenose sa sve veom brzinom

kako elektroni, tako i materije sa povrine koe u dubinu
organizma. Zato uzet u celini akupunkturni sistem u orga
nizmu izvrava ulogu elektronske pumpe, pretakajui"
elektrone (i snabdevajui ih u potpunosti kinetikom ener
gijom) od akupunktumih taaka do mesta u p o t r e b e " unutranjih organa.
Razmotrimo kakvu ulogu u organizmu imaju elektroni.
Pokazuje se da imaju glavnu ulogu. Sinteza univerzalnog
prenosnika energije u organizmu A T F (adenozintrifosforne
kiseline) mogua je samo kada se do mesta sinteze d o v o d e
nosioci naboja, to jest elektroni. Oni prenose kinetiku ener
giju, koju su stekli za vreme ubrzanja u kanalu. I na raun
energije koju je preneo elektron nastaju razliite hemijske
reakcije. Kako su pokazali nauni eksperimenti, velike br
zine fermentacione katalize (to jest odvijanja hemijskih
reakcija) ne mogu se realizovati bez uea brzih elektrona.
Odvijanje svih, bez izuzetaka, oksidaciono-regenerativii i li procesa u organizmu zavisi od koliine slobodnih
elektrona i stepena njihovog ubrzanja u akupunkturnom sistemu, to i odreuje optu energetiku organi
zma. Sama probava hrane - rastvaranje hranljivih materija
na sastavne delove, transport i njihova naknadna upotreba u
organizmu - direktno zavisi od prisustva brzih elektrona u
organizmu.
Eto, ovde se razotkriva najvea tajna izleenja: aku
punkturni sistem organizma je glavni snabdeva energije.
Uopte, u prirodi su superprovodnici, u kojima dolazi do
ubrzanja elektrona, primami tj. glavni izvori energije. Odav
de se razjanjava i sledea tajna-glavni nosioci energije koja
cirkulie u organizmu su elektroni.
Pokretaka snaga nastajanja, punjenja, prenosa i preraspodele veeg dela energije u organizmu jesu ubrzani
elektroni - elektrina polja. Elektrinim poljima se m o e

upravljati pomou vlastite svesti. Misao - to je polje. U

zavisnosti od emocionalnog raspoloenja mi m o e m o elek
trino polje koncentrisati (stabilizirati), rasejavati, p r e m e tati u bilo k o m pravcu.
Ishrani kroz usta daje se skromna uloga - da blago
vremeno zamenjuje dotrajalo, odraeno tkivo: belanevine,
fermente i a r m a t u r u " - tetive, vezivno tkivo i kosti, na koje
se sve privruje. Dopunski, posredstvom ukusa hrane,
m o e se vriti korekcija energetike organa, izjednaavati
funkcije doa i njihove proporcije radi boljeg p o d e a v a n j a
prema godinjem dobu po p a r a m e t r i m a - zagrevanje ili
hlaenje, vlaenje ili suenje organizma.

OSOBINE PLAZME
Vei deo metoda prikupljanja energije zasnovan je na
uticaju razliitih faktora na energetsko telo, to kao rezultat
stvara energiju. Poto se ono sastoji iz plazme, poznavanje
njenih osobina pomoie nam da razotkrijemo mehanizam
prikupijanja energije.
Kao to je ranije naglaeno, plazma okruuje oveka
slino ljusci od jajeta. To plazmeno jaje ima svoje m a g n e t n o
polje, ija se osovina poklapa sa elektrinom osovinom srca.
Ta elektrina osovina probada oveji organizam slino
streli u gornjem delu lopatice i izlazi oko slezine (slika 4).
Prema tome, plazma - to je smesa elektrino nabijenih
estica, kod kojih je puni naboj estica negativnog znaka
(elektrona) jednak p u n o m pozitivnom naboju. U celini,
plazma je elektrini neutralni sistem koji dobro provodi
elektrinu struju. Obini plamen predstavlja plazmu,
elektrino punjenje (naboj) - takoe oblik plazme, ali oni su
m n o g o kompaktniji od plazme naeg tela.

Slika

5 - Primer

temperaturnog uticaju
telo oveka:

na plazmeno

a) radi preglednosti telo oveka sa z a m r z n u t i m " p l a z m e n i m u

njemu telom p r i k a z a n o je u vidu lopte;
b) brzo hlaenje - polivanjem h l a d n o m v o d o m ; ohlaeni sloj plaz
me odlazi u dubinu tela; to je prvi talas termoelektrine struje;
c ) o d m a h posle polivanja tela v o d o m , topla p l a z m a iz d u b i n e tela
z a u z i m a m e s t o o h l a e n e p l a z m e ; to je drugi lalas t e r m o e l e k t r i n e struje,
koji zagreva kou, a s k o e se p o d i e para;

Iz fizike znamo da ako je gustina (kompaktnost) estica

u plazmi vea, tada sebi m o e m o pravilnije predstaviti plaz
mu kao kompaktnu sredinu, slinu tenosti. Ali ta t e n o s t "
je neobina: ona je izvanredan provodnik elektrine struje.
Na nju snano utie magnetno polje. Uz to, o n a ima svoje
magnetno polje, a takoe dobro provodi toplotu.
Sada m o e m o razmatrati razliite pojave koje se dea
vaju u plazmi pri uticaju spoljanjih faktora na nju: toplote,
elektrine struje, magnetnog polja i niza drugih. Sline
pojave se uoavaju i u plazmi ovejeg tela.
Temperaturni uticaj na plazmu (slika 5). Ako se u
plazmi javlja razlika u temperaturi, tada se u njoj stvaraju
bujice toplote koje se prenose iz dela sa viom u deo sa
niom temperaturom. Pri tome dolazi do konvekcionog
kretanja (strujanja) estica. Ali kretanje elektrinih punjenja
(naboja) jeste elektrina struja. Shodno tome, pod uticajem

d) us led pojave k o n v e k c i o n o g kretanja u p l a z m e n o m telu o n o se

d o p u n j a v a ; dolazi do hiperpolarizacije elijskih m e m b r a n a , poboljava
se biosinteza i bioenergetika.

temperaturne razlike u plazmi se stvara elektrina struja,

koja se naziva termoelektriuom strujom.
Uticaj magnetnog polja na plazmu. Pri kretanju plaz
me u odnosu na magnetno polje (na primer Zemlje) ili
obrnuto, u plazmi treba da nastanu EMS indukcije.
Kada plazma ima svoje magnetno polje, tada kau d a j e
ono z a m r z n u t o " u plazmi. Upravo takvo magnetno polje
ima ovek. Pri tome se to polje premeta zajedno sa plaz
m o m i m o e sadejstvovati sa magnetnim poljima okoline, a
takoe sa bujicama naboja koje se kreu od povrine Zemlje
prema jonosferi i obrnuto.
Sadejstvo magnetnog polja sa plazmom m o g u e je i na
drugi nain. Tako, u zapremini plazme linije m a g n e t n o g
polja (linije indukcije) rasporeene su na odreenom rasto-

janju jedna od druge. Pri tome, ako se tonost" (plazma)

iri, magnetno polje slabi, j e r se rastojanje izmeu linija
indukcije poveava. Ako se skuplja - linije indukcije se
skupljaju (zgunjavaju) i magnetno polje se pojaava. Skup
ljanje i irenje plazme sa zamrznutim magnetnim poljem
prouzrokuje razne efekte. Tako, pri skupljanju plazme,
magnetni tok ostaje konstantan, ali njegova indukcija se
poveava proporcionalno u odnosu na skupljanje, to prouz
rokuje pojavu veoma snanog magnetnog polja. Pri irenju
plazme, magnetno polje se, takoe, iri - smanjuje se njego
va indukcija, to dovodi do smanjenja energije magnetnog
polja zamrznutog' u plazmi. Ali poto se maksimalna
energija plazme i magnetnog polja u njoj ne menjaju, tada se
poveava energija plazme - ona se zagreva.
Plazma se zagreva i pri difuziji suprotnih polja. Ako je
smer magnetnog polja van plazme suprotan smeru magnet
nog polja zamrznutog' 1 u plazmi, zajednika difuzija dovo
di do toga da se polja meusobno ponitavaju. To ima kao
posledicu smanjenje napona magnetnog polja i poveanje
energije plazme.
Uticaj zvunih talasa na plazmu. Za plazmu (u o d n o
su na gas) karakteristine su plazmene oscilacije. Njih j o
nazivaju elektrostatikim. Na primer, kao rezultat oscila
cija, negativni naboj je izbaen iz poloaja u k o m e su
elektrina polja svih estica meusobno kompenzirana. Ta
da se javlja j a k o magnetno polje, koje tei da uspostavi
naruenu ravnoteu. Vraajui se u poloaj ravnotee, naboj
(punjenje) po inerciji protrava" ravnoteu, to ponovo
dovodi do pojave jakog elektrinog polja. Rasprostiranje
oscilacija u plazmi dovodi do stvaranja plazmenih talasa,
koji su (kao i zvuni) longitudinalni (uzduni). Uglavnom
osciliraju elektroni, to izaziva visokofrekventne oscilacije.
Oscilacije jona izazivaju niskofrekventne oscilacije. Kao
rezultat toga energija oscilacija postepeno prelazi u toplotu.

Udarni talasi u plazmi. Procesi koji dovode do stva

ranja udarnog talasa odvijaju se skokovito. Ako se u plazmi
na bilo kojoj povrini ili zapremini pojavi skok kompakt
nosti (udar), tada se na toj povrini, zapremini pojavljuju
skokovi svih drugih veliina (konstanti) - pritiska, brzine i
temperature. Kompaktnost je maksimalna kada je brzina
plazme jednaka lokalnoj" brzini zvuka (brzina zvuka unu
tar odreenog tela). Rasprostiranje udarnog talasa u plazmi
propraeno je izdvajanjem vee koliine toplote. U plazmi
sa magnetnim poljem mogua je pojava magnetno-hidrodinamikih udarnih talasa. Izmeu ostalog, ovde je j o pri
sutan i magnetni pritisak. Sve to doprinosi veoma j a k o m
zagrevanju plazme (naeg tela).
Zraenje i apsorbovanje plazme. Svako telo vie apsorbuje (upija) zraenje to mu je vea sposobnost zraenja
te iste frekvencije. U plazmi elektroni vre toplotnu kre
tanje. Energiju svetlosti, koju su plazma apsorbovala, elek
troni primaju u toplotnom opsegu. Elektroni u plazmi su
sposobni da to zraenje ponovo zrae, ali u drugom smeru.
S t o j e vea gustina i koncentracija plazme oko organizma,
time veu koliinu energije toplotnog zraenja ona moe
apsorbovati i manje zraiti napolje. I obrnuto - to je manji i
sa manjim punjenjem (nabojem) plazmeni prostor koji
okruuje oveka, time se manja koliina toplote apsorbuje, a
to to se apsorbuje ne zadrava se i ponovo se zrai napolje.

KARAKTERISTIKE UZIMANJA, PRENOSA I

RASPODELE ENERGIJE U ORGANIZMU
U prethodnom poglavlju smo ematski razradili ener
getsko telo i detaljnije njegov spoljanji, plazmeni deo sferu u obliku jajeta. Sada nam predstoji da razotkrijemo niz
interesantnih karakteristika vezanih za apsorbovanje ener-

gije preko koe, njeno prenoenje kroz kanal i raspodelu u

organizmu.
Apsorbovanje energije preko koe. Merenje elektrinog
otpora ronatog sloja epiderma (gornjeg sloja koe) pokazalo
je neverovatne v e l i i n e - o d nekoliko milijardi oma do neko
liko stotina milijardi oma na svaki kvadratni centimetar
ronatog sloja epiderma. Zbog toga se oko tela oveka stvara
snano statiko polje. Njegov izvor je - triboelektrini naboj
(od grke rei tribo trenje), koji nastaje usled trenja i
nagomilava se na koi u ronatom sloju epiderma u debljini
od 2 do 3 desetine mikrona. U zavisnosti od otpora koe, taj
naboj polako, priblino za deset sekundi do petnaest minuta,
prodire u dubinu tela.
Promena elektrinog otpora ronatog sloja epiderma
povezana je u prvom redu sa difuzijom (razlivanjem)
vode
direktno kroz kou (a ne kroz znojne lezde) u procesu
neosetne regulacije temperature tela. to je intenzivnije
isparavanje vlage kroz ronati sloj epiderma, tim bre naboj
prodire unutar organizma, a pri tome se smanjuje napon
elektrinog polja.
To je jedan nain apsorpcije energije preko koe. Drugi
se vri preko receptora koe i akupunkturnih taaka.
Na koi oveka postoji bezbroj receptora. Oni se nalaze
i na mestima razmetaja akupunkturnih taaka. Receptori to su visokomolekularne belanevine odreene grade, koje
su sposobne da primaju, transformiu i prenose informaciju
i energiju od spoljanjeg pobudivaa u akupunkturni sistem.
U drevnoj Kini tako su ih i nazivali - predajnicima' 1 . Ali ti
^ r e d ^ n i c r mogu na razne naine, u zavisnosti od uslova,
prenositi (predavati) slobodne elektrone sa povrine koe u
akupunkturni sistem. Receptori koe dobro prenose elek
trone kada je koa elastina, vlana i topla. Prvu, voda

Slika 6 - anci stvaranja akupunhturnog kanala:

l. a k u p u n k t u r n a taka koja dostavlja s l o b o d n e elektrone sa p o v r i n e
k o e u k a n a l ; 2. a k u p u n k t u r n i kanal u k o m e dolazi do cirkulacije elek
trona, usled ega se poveava njihova kinetika energija; 3. p o t r o a
s l o b o d n i h elektrona - elija organizma, g d e se direktno troi kinetika
energija n a g o m i l a n a u e l e k t r o n i m a kao rezultat cirkulacije, za odvijanje
biolokih reakcija.

stvara najpovoljnije uslove za cirkulisanje elektrona i, kao

s t o j e navedeno u prvom sluaju, bolje potpomae skidanje
naboja sa povrine koe. Drugo, gde nema vlage, t a m o je
nemogue prenoenje i ubrzanje elektrona. Tree, toplotna
energija potpomae kvalitetnije skidanje slobodnih elektro
na sa receptora. Otuda se izvanredni uslovi za prenoenje
slobodnih elektrona sa receptora koe (a takoe uopte
naboja sa koe) u akupunkturne kanale (slika 6) stvaraju pri
ovla vlanoj od znoja " i toploj koi, to jest posle manjeg
fizikog optereenja. Receptori j o bolje prenose slobodne
elektrone pri specijalnoj (posebnoj) stimulaciji: masai, ja
kom toplotnom ili hladnom nadraaju, stavljanju aplikatora
(igle moraju biti od metala),
uticaju razliitih trljanja, ma
zanja i tome slino.
Slobodni elektroni se najbolje apsorbuju u: nosnoj d u p
lji, pluima, usnoj duplji (naroito jezikom), anusu, o i m a i
spoljanjim polnim organima - to jest u delovima orga
nizma koji su prirodno vlani i sadre najveu koliinu
45

Znoj - to je rastvor soli, koja stvara m n o t v o m i k r o s k o p s k i h

kontakata i, na taj nain, predstavlja odlian ubrziva (akcelerator,
M).

44

80

P r i m e d b a prevodioca.

46

M e t a l n e igle su d o n a t o r i " slobodnih elektrona.

8l

receptom. Slobodne elektrone dobro apsorbuje koa lica,

glave, vrata, a takoe se dobro apsorbuju na mestima prelaza jednih kanala u druge - na akama i stopalima (od
vrhova prstiju ruku do lakata i od vrhova prstiju nogu do
kolena).
Slaba apsorpcija i prenos slobodnih elektrona pomou
receptora koe (i uopte koe) uoava se kod hladne, suve
koe i kada su receptori blokirani" ljakama (neistoama)
organizma.
Posmatrajui kou oveka moe se rasuivati
o njegovom zdravlju. U drevnosti su se uveliko primenjivala raznovrstna sredstva i terapije da bi se koa odr
avala u istom, vlanom i elastinom stanju. Uzgred ree
n o , to pokazuje zato lica sa konstitucijom vetra (kod njih je
suva i hladna koa) ive manje nego lica sa konstitucijom
.v///Z/(kod kojih je koa vlana i elastina).
Prvi zakljuak - Vodite rauna o svojoj koi i sluzokoama. Odravajte kou istom, elastinom i toplom, a
sluzokou uvajte od sluzi i suenja.
Prenos i ubrzanje elektrona u kanalu. A. C e r e n k o v , I.
E. Tamni i I. M. Frank su dobili 1958. godine Nobelovu
nagradu za otkrie i objanjenje svetlucanja tenih rastvora
pod uticajem gama-zraka. Detaljno izuavanje tog svet
lucanja pokazalo je da je usmereno svetlucanje
(svetlost)
prouzrokovano elektronima, koji se u rastvoru kreu supersvetlosnom brzinom.
Voda, vodeni rastvori, kompozicioni sistemi (krv, limfa, meuelijska tenost, mokraa^ pokazali su se u naj
veem stepenu srodnim elektronu.

47

Neista koa menja svoje osobine elektroprovodljivosti i u m e s t o

a k t i v n o g uzimanja ona j e d n o s t a v n o rasejava energiju.

48
49

A k u p u n k t u r n i kanal, takode, svetli i neki senzori to vide.

Pod s r o d s t v o m " se u d a t o m kontekstu p o d r a z u m e v a postojanje
najpovoljnijih uslova za kretanje i ubrzanje elektrona.

Otkrie elektrona krajem XIX veka pokazalo je njihovu

odluujuu ulogu u stvaranju struje, elektriciteta, u oksidaciono-regenerativnim procesima.
I, na kraju, opteusvojeno shvatanje da u hemijskim
izvorima struje dolazi do pretvaranja hemijske energije u
elektrinu (u stvari je obrnuto) veoma je pogreno. Upravo
ti stavovi su zastupljeni u osnovi objanjenja prenosa i
ubrzanja elektrona u kanalu i njihovog uea u biolokim
reakcijama.
Prenos i ubrzanje elektrona u kanalu nastaju pod dejstvom kulonovih sila. Tako se pokretni elektron pod uti
cajem tih sila privlai ka pozitivnonabijenom jonu. Po ste
penu pribliavanja jonu, brzina, a shodno tome i kinetika
energija elektrona rastu. Kao rezultat toga, on prolee pored
jona, dospeva u polje dejstva kulonskih sila drugog j o n a
navlai ga prema sebi, prolee i pored njega i tako se
kree dalje. Na taj nain elektron se konstantno i ubrzano
kree od j e d n o g pozitivnonabijenog jona do drugog, u
elektrinom polju koje ubrzava. P r e m a tome, glavni fiziki
faktor koji podstie prenos i ubrzanje elektrona na povrini i
unutar tvrdih i tenih tela jesu elektrini kontakti, stvoreni
od raznovrsnih mikroskopskih naboja - punjenja (slika 7).

Lanac mikroskopskih elektrinih kontakata (na primer

j o n a rasporeenih sa obe strane membrane elije, tkiva) bie
primami kanal kroz koji se prenose i ubrzavaju elektroni.
Takvi kanalii spajajui se meusobno u ovejem telu,
stvaraju specifine puteve, kanale koji povezuju kou sa
unutranjim organima. Takvi kanali mogu biti krvni i limfni
sudovi, nervni snopovi i vlakna i ak tetive (postoje speci
jalni tetivno-miini kanali). Prirodno, svaki od nabrojanih
kanala ima svoju propusnu sposobnost elektrona, koja zavi
si od niza faktora:
- od kinetike energije elektrona;
- slobode premetanja naboja koji stvaraju elektrine
kontakte za elektrinu pro vodljivost;
- uzajamnog razmetaja istoimenih i raznoimenih na
boja elektrinih kontakata elektroprovodnika; rastojanja iz
meu njih;
- dimenzije i veliina raznoimenih naboja koji stvaraju
elektrine kontakte elektroprovodnika;
- energije srodnosti pozitivnih naboja elektrinih kon
takata elektroprovodnika sa elektronom.
To je strogo nauna formulacija. Objasnimo je j e d n o
stavnije sa pozicija fiziologije.
Elektroni moraju imati takvu minimalnu energiju koja
bi im omoguila izlazak iz ravnotenog stanja u k o m e ih
d r e " kulonove sile. Plazmena sfera u obliku jajeta upravo
i daje elektronima dopunsku energiju na raun razliitih
dejstava ispoljenih na njoj (vidi poglavlje Osobine plaz
me).
Elektroni treba da se slobodno premetaju od j e d n o g do
drugog elektrinog kontakta. Sto je istiji prostor izmeu
mikroskopskih kontakata - tim je bolje.
Rastojanje i meusobni raspored mikroskopskih kon
takata (pozitivnih i negativnih jona) treba da budu strogo
regulisani i optimalni - da omoguavaju najbolje ispolja-

vanje efekta prenosa i ubrzanja elektrona. Ako je rastojanje

izmeu mikroskopskih kontakata vee ili manje i ako su oni
haotino rasporeeni (slika 9), tada je efekat prenosa i
ubrzanja elektrona krajnje otean, a u nekim sluajevima
potpuno nemogu. To isto se odnosi i na veliinu i d i m e n
zije naboja u samom elektrinom kontaktu. Ako je naboj
mali, on jednostavno ne moe zaoscilirati elektron, a ako je
suvie veliki - tada ga nee otpustiti od sebe.
Voda koja je strukturirana i predstavlja teni kristal ima
najbolje osobine. Na raun tenokristalne strukture j on i su
razmeteni na optimalnom nastojanju jedan od drugoga, a
usled naboja molekula vode, meusobni razmetaj j o n a i
njihova orijentacija su najpovoljniji za ispoljavanje efekta
superprovodljivosti (slike 8 i 9). Veliina naboja molekula
vode i j o n a soli u plazmi krvi ini je j e d n i m od najboljih
prirodnih superprovodnika.
Ta ista svojstva ima i morska voda, u kojoj je odnos
mikroelemenata skoro isti kao u plazmi krvi.
50

U o d n o s u na to m n o g o je j a e dejstvo m o k r a e . U njoj se sadri

n e k o l i k o puta vie j o n a soli, usled ega je ona sama po sebi
niscentna (svetlucava).

lumi-

Drugi zakljuak - Vodite rauna o tenim sredinama

organizma. Svim silama odravajte njihovu teno-kristalnu
strukturu, istou, odnos soli i organskih materija u njima.
Raspodela energije u organizmu. Priroda je odavno
izabrala strogo odreene tipove mikroskopskih elektrinih
kontakata. Njihovi nosioci u organizmu su membrane, eli
je, nervni snopovi i vlakna, krvni sudovi, a takode tene
sredine organizma zasiene jonima. Sve te tvorevine sadre
lance elektrinih kontakata. Takvi lanci, spajajui se, stva
raju jae lance, a oni, sa svoje strane, objedinjujui se,
stvaraj u jak akupunkturni kanal, koji izlazi na povrinu koe
i zavrava se akupunkturnim takama.
Ako se uporedi akupunkturni kanal sa drvetom, tada su
korenja tog d r v e t a " - nkupunkturne take, koje hvataju
slobodne elektrone. Stablo" predstavlja sam kanal, u ko
j e m dolazi do cirkulacije elektrona, kao rezultat ega oni
dobijaju dopunsku kinetiku energiju. G r a n e " koje polaze
od stabla jesu veliki lanci elektrinih kontakata, koji ulaze u
organ. Tanke granice" na ijim krajevima su listovi" jesu
pojedinani lanci elektrinih kontakata preko kojih se do
stavljaju s n a n i " elektroni do mesta u eliji gde se odvija
oksidaciono-regenerativna reakcija. Tu elektroni predaju
svoju snagu, to jest kinetiku energiju, koja aktivira reak
ciju.
Da bi se reakcija odvijala stabilno, u j e d n o m tempu,
potreban je neprekidan dotok snanih" elektrona. Koordi
naciju tog procesa vri sam akupunkturni sistem na raun
svojih superprovodljivih osobina. Elektroni se praktino
trenutno rasporeuju na mesta i organe gde su potrebni u
datom momentu, to jest mesta gde se burno odvijaju hemijske reakcije.
Mi s m o razmotrili varijantu raspodele energije kada se
organizam nalazi u stanju mirovanja. Za vreme intenzivne
aktivnosti, akupunkturni sistem iskljuuje" niz organa i

drugostepenih funkcija sa jedinim ciljem -koncentrisati svu

energiju samo na organ ili grupu organa koji rade u povi
enom reimu. Na primer, za vreme brzog tranja, u potpu
nosti se zaustavlja probava hrane; pri usiljenom u m n o m
radu, uoava se relativno mirovanje miia; posle zasienja
jelom, kada organizam usmerava svu energiju na probavu
hrane, javlja se potreba za snom.
Trei zakljuak:
a) Svakodnevno se pothranjujte slo
bodnim elektronima i aktivirajte akupunkturni sistem, b)
Nikada ne radite odjednom dva posla razliita po karakteru
- jesti u pokretu itd. To pogorava njihov kvalitet i efi
kasnost. Sve poslove radite po redosledu, stoje lake, bolje i
prijatnije za ceo organizam.

KARAKTERISTIKE VEZANE ZA ENERGIJU

ORGANIZMA
Odmah u se ograditi: iako ovo poglavlje po svojoj
unikatnoj informativnosti, pristupu izlaganja materijala, ne
ma analogija kako u popularnoj, tako i u specijalistikoj
literaturi, prema tematici leenja organizma energija pred
stavlja samo prvi stepen. Detaljnija objanjenja i pove
zivanje energije organizma sa okolnim svetom ( K o s m o som) bie obraeni u drugom radu. U ovom poglavlju bie
razmotreno to to nam obavezno treba upravo na odreenim
etapama energetskog treninga za jaanje zdravlja i to nam
m o e pomoi da razreimo sporna pitanja.
Uloga srca u energetici. Pored funkcije kompresije krvi,
srce izvrava j o dve energetske funkcije.
I .Pothranjivanje energijom. Srani mii pri svojim
kontrakcijama naizmenino dejstvuje na niz receptora (u
aorti, veim krvnim sudovima) - centara razmene elektrona.

Takvim dejslvom sc skidaju elektroni sa receptora i preba

cuju u superprovodnc kanale, to jest u akupunkturni sistem.
O prisustvu te pojave govori elektrokardiogram.
l.Raspodekt energije. Ova funkcija prirodno proistie
iz prethodne. Tako se energija dobijena pri svakoj sranoj
kontrakciji na raun osobina akupunkturnog sistema tre
nutno raspodeljuje na mesta gde se najvie upotrebljava.
Uloga r e c e p t o r a , r a z m e t e n i h u n u t a r o r g a n i z m a , u
e n e r g e t i c i . O ulozi konih receptora u pothranjivanju ener
gijom reeno je sasvim dovoljno, ali njih ima veoma m n o g o
u organizmu. Jedna vrsta receptora nam signalizira o zauze
tom stavu tela, druga vrsta signalizira kako i sa kakvom
s n a g o m se vri kretanje tela i njegovih pojedinih organa.
Postoje receptori koji pokazuju prisustvo kiseonika u krvi,
koncentraciju eera i mnogi drugi. U m o m e n t u optereenja
organizma (jako muskulaturno naprezanje, nedostatak vaz
duha i tome slino) oni se pobuuju i sa m a k s i m a l n o m
s n a g o m poinju da dostavljaju elektrone u akupunkturni
sistem. Od tako snanog dejstva i lavine elektrona koji
ospevaju u kanale organizam bukvalno k i p i " od izobilja
energije.
C i r k u l a c i j a energije u o r g a n i z m u . Energija u orga
nizmu nikada ne stoji na mestu, ona stalno cirkulie (to jest
elektroni se neprekidno kreu po kanalima). Tako o n a u
toku 24 asa obilazi" 50 puta svih 12 kanala. Duina
trajanja j e d n o g ciklusa (obilaska) je 28 minuta i 48 sekundi.
K r o z jedan kanal, za vreme j e d n o g ciklusa, ona proe za dve
minute i 24 sekunde. Na taj nain, u toku 24 asa energija
prolazi kroz svaki kanal oko 600 puta. O d a v d e proizilazi
najvaniji zakljuak: da bi energetika kvalitetno, harmo
nino cirkulisala, kovitlala, obnavljala se i poveavala, tre
ba da izdvojimo na tranje, disanje itd. najmanje 28 minuta i
48 sekundi (zaokrueno 30 minuta). U toku treniranja, sami

Sliku

10 -

Vreme aktivnosti kanala i unutranjih organa,

vezanih za njih
P r o r a u n se vri po lokalnom v r e m e n u , od m o m e n t a izlaska s u n c a do
njegovog p o t p u n o g zalaska. O d a v d e postaje j a s n o da se u zavisnosti od
d u i n e dana i noi men ja aktivnost d n e v n i h i nonih kanala. T a k o , u
periodu letnje solsticije"^' (slika 10 - levo) dolazi do m a k s i m a l n o g
k o m p r i m i r a n j a " d n e v n i h kanala, a u d a n e z i m s k e s o l s t i c i j e ^ dolazi do
irenja" nonih kanala. S a m o u d a n e prolene r a v n o d n e v i c e e n e r g e t i k a
n o n i h i d n e v n i h kanala je j e d n a k a i traje dva asa n a d o l a e n j a ' i dva
asa o p a d a n j a " . U d a n i m a letnje solsticije, kada svetlosni dan traje 17
asova i 37 minuta, dnevni kanali funkcioniu s k o r o tri asa, a n o n i n e t o vie od asa. Taj o d n o s se o b r n u t o menja u d a n e z i m s k e solsticije.
Sebi zabeleite da je v r e m e p r o l e n o g i jesenjeg teranja kod ivotinja
p o v e z a n o sa izjednaavanjem n o n e " i d n e v n e " e n e r g e t i k e orga
nizma.

ete to osetiti, i za krae vreme neete postii zadovolja

vajue rezultate.
Osim te cirkulacije energije, u kanalima se u toku 24
asa, i ak tokom godine, uoavaju nadolazei" i opada
j u i " talasi. N a d o l a z e i " talas se pojavljuje u svakom kana51

Prekretnice - 22. j u n a - prim, prevodioca.

52

S u n e v e prekretnice - 2 2 . d e c e m b r a - prim, p r e v o d i o c a .

lu jedanput dnevno i traje dva asa. Za to vreme kanal i or

gan koji je vezan za njega ispoljavaju svoju najveu aktiv
nost. Opadajui" talas se pojavljuje u suprotnom vremen
skom intervalu dana u odnosu na nadolazei". On takode
traje dva asa, za koje vreme su kanal i organ vezan za njega
najpasivniji.
Odatle proizilazi drugi vaan zakljuak: podeavajte
svoje optereenje u toku dana tako da se ono poklapa sa
aktivnou energetike kanala i organa. Na primer, funkcija
srca je maksimalna od 1 1 do 13 asova danju. Upravo u to
vreme maksimalno se opteretite kroz fiziko vebanje.
Energetika probavnih organa naroito je pojaana danju
(slika 10). Ako se jede posle 19 asova, kada se energija
troi na ostavljanje rezervi a ne na probavu hrane, to znai
da unosite haos, poremeaj u svom zdravlju. To se naroito
odnosi na fiziki slabe i bolesne ljude.
Kako organizam skladiti energiju. Za razliku od
kondenzatora i akumulatora, energija se u akupunkturnom
sistemu nagomilava na raun prenosa i ubrzavanja elek
trona. Drugim recima, kao rezultat stalnih vebi za prikup
ljanje energije (ili jednostavno veoma aktivnog ivota) pos
tepeno se poveava cirkulacija kroz energetske kanale, usa
vrava se i poboljava proces njenog prikupljanja iz okolne
sredine. Na taj nain sami kanali postaju deblji i izgledaju
kao sivkasto-beli gajtani" prenika od j e d n o g do osam
milimetara. Akupunkturne take se, takode, postepeno po
veavaju i mogu dostii do centimetra u preniku. Sa pove
anjem opte energetike, postepeno se menja i boja kanala.
U pojedinim sluajevima (kod ljudi koji su visoko napre
dovali) on postaje beo i bletav. U celini to se m o e upore diti sa vodom u reci. U poetku je bio mali potoi, koji se
postepeno pretvorio u reicu, a od nje - u reku punu vode,
koja brzo tee. Jer ak je i boja vode u reci koja sporo tee
drugaija u odnosu na reku koja bizo tee.

Poto u reci postoje iroka i duboka mesta - virovi, gde

polako cirkulie velika masa vode, tako i u akupunkturnom
sistemu postoje specijalne tvorevine koje Kinezi nazivaju
mora CP9 (to jest mora energije), a lndusi - a k r a m a " (to
jest tokovima). Te akre (mora ci) izgledaju kao vrtlozi,
koji imaju oblik spiralnih konusa. D e o energije, kada je ima
mnogo, iz akupunkturnog sistema dospeva u te vrtloge",
gde ona cirkulie. U raznim akrama energija razliito cir
kulie: brzo, sporo, ritmino, na mahove. Kada u akupunk
turnom sistemu ostane malo energije (ili se neoekivano
oseti potreba za njenom veom koliinom), ona, obrnuto,
dolazi iz akri. Eto tako se odvija proces skladitenja, pove
anja i upotrebe energije.
Simptomi koji ukazuju na prikupljanje i skladite
nje energije. Oni sejavljaju po etapama u pocesu vebanja i
ak za vreme pojedinih vebi. Tako se na samom poetku
osea neko kretanje u organizmu, koje se zatim pretvara u
raznovrsne vibracije i brujanje", koje prolazi kroz telo,
ruke, noge. Pojaava se cirkulacija tenih sredina orga
nizma, telo poinje da se zagreva iznutra, otvaraju se pore,
dolazi do isparavanja. Dalje se zagrevanje i znojenje poja
avaju, moe se pojaviti drhtavica. Kada ovek dostigne
odreeni nivo u prikupljanju energije, pred oima mu se
m o g u pojaviti raznovrsni bleskovi (fohatove iskre), bletee
figure, raznobojne mrlje i ak^like. Na primer, evo kako to
doivljava Albert Ignjatenko.
Padala je kia. Ignjatenko se neoekivano zaustavio,
ispruio ruku sa dlanom nagore i nekoliko minuta je stajao
nepomian. Bukvalno pred mojim oima tamnosiva zavesa
od oblaka poela je da svetli, sloj oblanosti se istanjio,
poeo da se topi, i odjednom se pojavilo jarko sunce...
- Z a m i l j a m da dlan moje ruke zrai energiju dotle dok
ne ugledam svetlucave take koje se podiu prema oblacima
53

Stela J a m o n t Nai u sebi... sebe",

1988.

asopis O k o sveta", broj 11,

u vidu debelog zraka. Ja aljem snop energije upravo na to

mesto, gde n datom momentu treba da se nalazi sunce. Kada
zrak dolazi do oblaka, zamiljam reakciju koja se tamo
odvija. I postepeno poinjem da oseam teinu, kao da
drim teku kuglu (topovsko dule)/ Zatim dolazi do blage
vibracije... Eto, i to je sve! Jedanput sam u periodu od 15
dana u radij usu od pet-est kilometara odravao sunano
vreme, m o e se rei, dlanovima."
U predelu akri, pri koncentrisanju na njih, nastaje
oseaj teine, nadimanja, scvanja u kostima (bolova), toplo
te i ak vruine.
Kada se organizam u dovoljnoj meri p o p u n i o ener
gijom, postaju prisutne sledee injenice: masni sloj se
znatno smanjuje, za vreme rada (ak intenzivnog) prestaje
grenje miia, poveava se elastinost, manje su potrebe za
hranom, skrauje se san, a danju ovek prestaje da se umara,
stalno je aktivan. Prirodno, sve bolesti nestaju s a m e od sebe,
a nove se ne pojavljuju.
ta rasejava energiju? U zavisnosti od prirodnih
karakteristika organizma i naina ivota, sposobnost akupunkturnih sistema da stvaraju energiju moe se razlikovati
za 1,5 do 15 puta. Neki ljudi, zahvaljujui sistematskoj,
konstantno usavravajuoj praksi, pravilnom nainu ivota i
pravilnom razmiljanju, poveavaju snagu akupunkturnog
sistema za 5 0 0 " i vie puta u odnosu na isti akupunkturni
sistem kod obinog oveka.
Najmanje struje generiu akupunkturne sisteme ljudi sa
slabo aktivnim nainom ivota. Uzimanje alkohola naglo
smanjuje aktivnost akupunkturnih sistema za dva do pet

puta, pri emu se niske vrednosti stvaranja energije mogu

zadrati nekoliko dana. Nakon 15 do 40 minuta posle sitog,
obilnog ruka, a jo bolje posle prazninog prejedanja, ak
tivnost akupunkturnog sistema se smanjuje za 1,5 do 2,5
puta. Stalno zadravanje oveka u odei, naroito sinte
tikoj, a takode u obui, znatno smanjuje prikupljanje ener
gije- 5
Sada nam je donekle jasno zato treba voditi asketski
nain ivota da bismo imali jaku bioenergetiku.
Uporedenje energetskih sistema i njihovo jedinstvo.
Odavno su drevni mudraci zapazili da je sve u Vasioni
stvoreno po j e d n o m principu. To se odnosi i na energetiku.
A k o se paljivo razmotri, videe se d a j e sutina energetike
jedinstvena. Tako, veina galaktika ima oblik uvrnutih spi
rala. Rukavac spirala, okreui se, konstantno usisava"
okolnu energiju, usmeravajui je prema centru. U centru
ubrzana energija predaje svoju kinetiku silu za stvaranje
materije i njeno zagrevanje. Odradivi svoje, ona odlazi,
izbacuje se napolje usled okretanja (centrifugalne sile),
a
njeno mesto zauzima nova energija. U celini to uveliko
podsea na vetrenjau vetar udara na lopatice, okree ih i
odlazi dalje.
Sunce se, takoe, okree. Zajedno sa njim okree se i
njegovo magnetno polje. Magnetno polje Sunca ima sek
tom u strukturu. U j e d n o m sektoru se vri kretanje od Sunca,
a u drugom - prema Suncu (slika 1 1). To okretanje takoe
podsea na vetrenjau. Sunev vetar i njegovo magnetno
polje m e t u " (iste) iz prostora oko Sunca galaktiko polje
i njegovu sredinu. Kao rezultat toga stvara se kokon (aura),
na ijim se ivicama uravnoteava pritisak Sunevog vetra i

54 T o p o v s k o u l e - prim, p r e v o d i o c a .
55 Lenjingradski naunik, d o k t o r telinikih n a u k a G. Sergejev, uz p o
m o i n s t n i m e n t a bioplazmografa, kojeg j e o n n a p r a v i o , u s t a n o v i o j e
d a j e bioenergija P. K. I v a n o v a o k o 500 p u t a vea od srednjeg n i v o a
bioenergije kod obinih ljudi.

56 Naboj triboelektriciteta, u m e s t o da prodire u telo, gubi se u o d e i .

57 Prinicdba prevodioca.
58 P r i m e d b a prevodioca.

Slika

11-

Energija

Sunca

Galaktike

galaktike sredine. Iz tog kokona - upljine Sunce crpi

svoju energiju.
Zemlja se, takoe, okree, i na raun svoje magnetosfere, kroz polarne kaspe (slika 1 1), upija potrebnu koliinu
energije Sunca, odbacujui viak u magnetosferu.
oveji embrion u prvom redu pri svome razvoju stva
ra, takoe, amnionsku upljinu (slika 12). On se ograuje od
spoljanje sredine i stvara za sebe najpovoljnije uslove za
ivot i razvoj.
Ishrana embriona vri se iz okolne sredine - majinog
organizma, ali kroz zidove amnionskog mehura. Ti zidovi
se brzo pretvaraju u placentu. Sama amnionska upljina,
ispunjena mokraom bebe, predstavlja idealnu sredinu, za
sienu elektrinim kontaktima i pro vodljivu za elektrone. U
amnionskoj upljini, kao u predakceleratoru, cirkuliu slo
bodni elektroni, idui prema koi. Koa je, stalno vlana,
topla i usisava" ih na najbolji mogui nain unutra. Kao
rezultat toga dobija se da se i jedan i drugi put ishrane
materijalni kroz pupak, koji ide u k o r e n " svih energetskih
kanala, i kroz kou - energetski, realizuju sa granica amnionske upljine (poroajni mehur). Pri roenju oveji orga
nizam dobija nove mogunosti - da upija hranu kroz usta, a
energiju - kroz plua i kou. Amnionska upljina i pupak

Slika

12 - Amnionska

upljina

oveji

embrion

nestaju samo za vidljivi svet, njihov fini ablon u vidu aure

ole i svetlosnih niti ostaje i produava da dejstvuje kao
ranije. Kada taj primarni mehanizam produi da usavrava
(na primer, prekaljivanje - uvebavanje po P. K. Ivanovu),
ovek dobija ogromne mogunosti. U svetskoj praksi posto
ji veliko iskustvo takvog razvoja i mnogovekovni metodi joga, cigun i niz drugih.
Sada oigledno vidite u emu se sastoji jedinstvo ener
getike, i V a m a preostaje samo d a j e razvijate i usavravate.
Opti zakljuak: Da bismo ubrzali odvijanje procesa
razmene elektrona i energije u organizmu, pothranili sa
energijom pojedine sisteme organizma, stvorili optimalne
uslove za transportne i biohemijske procese, iskljuili nepo
vezanost rada pojedinih organa i elija, otklonili pojavu
zaguenja u organizmu, koja prouzrokuju oboljenja, mi tre-

ba da stvorimo jaku vlastitu bioenergetiku. Tada e bolesti

od kojih bolujete same nestati, a nove nee imati pristupa u
organizam.
Iz sadraja ove glave proistie etvrti zakon leenja:
Deficit energije u organizmu je glavni uzrok oboljenja i
prevremene starosti. On se ne nadoknauje ni obilnom
ishranom, ni skupim lekovima, ni odmorom u modernim
banjama. S a m o motorna aktivnost (kretanje), unutranja
istoa i pravilno razmiljanje mogu odravati energiju u
organizmu na visokom nivou.

BIOSINTEZA - OSNOVA IVOTA,

ZDRAVLJA I DUGOVENOSTI

Sve .suvino je nekorisno. Postoji stara

poslovica: Ako se ne koristi umereno - i med
nanije u.

Ako je prethodna glava bila tajna iza sedam brava",

tada je ova - iza sedamdeset".
Nama predstoji da razmotrimo u dosta velikom obimu
informacije o ivotu, zdravlju i dugovenosti. U prividnim
protivrenostima uoiemo zajednike elemente i na osno
vu njih stvoriti jedinstveno pravilno uenje o dugom i
zdravom ivotu, ilustrujui ga primerima iz vievekovne i
savremene prakse. Koristei se preporukama, sami ete
postati zdravi i dugoveni.

ZAKON REDUKCIJE NEPOTREBNIH FUNKCIJA

ORGANIZMA I NJEGOVA SUPROTNOST - ZAKON
UVEBAVANJA FUNKCIJA

59
96

P r i m e d b a prevodioca.

Zakon
redukcije
(ograniavanja)
nepotrebnih funkcija
glasi: Ako se u procesu ivotne aktivnosti organizma neka
funkcija (organ) ne upotrebljava, ona (on) se gasi, skoro do
nestanka. I stvarno, praksa nam pokazuje da, na primer,
letovi u Kosmos, gde je druga sila tee, dovode do toga da
potpuno zdrav ovek, vrativi se na Zemlju, ne moe dobro
da se kree j e r se njegov organizam odvikao od zemaljske
gravitacije i privikao se na lake uslove besteinskog stanja.

Takav ovek mora ponovo da ui da hoda, da prikuplja

snagu, j e r su njegovi miii atrofirali od duge neaktivnosti.
Suprotnost navedenom zakonu je Zakon uvebavanja,
jaanja funkcija, koji glasi: Ako se u procesu ivotne aktiv
nosti organizma neka funkcija (organ) redovno i intenzivno
upotrebljava, ona (on) se usavrava i jaa. Oigledan primer
iz prakse je sledei: vebe oveka sa teretom koje pove
avaju miie. Pri tome dolazi ne samo do koliinskih nego i
kvalitativnih promena u aktivnom organu. Tako se kvali
tativni preobraaj u miiima ispoljava kroz bolje snabdevanje krvlju miia, bolju ishranu, disanje, pojaanje fermentacionih procesa, poboljanje inervacije i tako dalje; a
koliinski - u pojavi veeg broja kapilara, stvaranju vee
koliine zaliha glikogena, poveanju belanevinastih struk
tura i drugo.
Kao to nam je poznato, ovek pri svom razvoju u
komprimiranom obliku naizmenino prolazi kroz stadijume
od jednoelijskog organizma, vieelijskog, ribe, vodozem
ca, ivotinje do oveka. To jest u nabrojanim stadijumima, u
kraem vremenskom periodu, ispoljavaju se funkcije koje se
u procesu daljeg razvoja gase, nalazei se u atrofiranom
stanju. Ali se kasnije umenim i upornim vebanjem one
mogu veoma razviti.
Najsveiji primer toga desio se na Pashu 1992. godine,
u bazenu moskovske kole broj 20. Vasja Razenkov, star
j e d n u godinu i devet meseci, samostalno je plivao u bazenu
12 asova. Sam je izaao iz bazena ,,i krenuo po ivici bazena
vrstim k o r a k o m " . A Igora arkovskog, koji se o njemu
brinuo za sve vreme plivanja, ,,u prvim trenucima boravka
na kopnu drugovi su drali ispod pazuha". Fenomen zapa
njujue izdrljivosti i sposobnosti za plivanje Vasja je ste
kao zahvaljujui svakodnevnim vebama po specijalnom
metodu Igora Carkovskog. Zato se vodeni m e h a n i z m i "
kod njega nisu ugasili posle roenja ve obrnuto, produ-

avaju da se usavravaju. Sam arkovski je ve m n o g o

izgubio na tom planu. Zato je on to plivanje daleko tee
podneo.
Ali, u datom sluaju govoriemo o potpuno drugim
mehanizmima, o elijskom nivou sa njegovim izvanrednim
mogunostima.
Iz glave 3. poznato nam je da elije naeg organizma
prva dva meseca ivota (embrionski stadij um), nalazei se u
materici, gde ima veoma malo kiseonika, koriste beskiseoniki nain ivljenja (anaerobni), branei se na raun fermentacionog razlaganja elija majinog organizma koje se
nalaze u njihovom okruenju. Pri tome dolazi do veoma
brzog deljenja elija i rasta budueg ovejeg organizma.
Od dva meseca pa do samog roenja menja se nain
ishrane i disanja. Pojavljuje se posebni organ - placenta,
kroz koju se vri ishrana, disanje i oslobaanje od svega
nepotrebnog. Sam plod se nalazi u tenoj sredini, dobijajui
etiri puta manje kiseonika nego odrasli ovek. U tom
periodu elije se ne dele tako intenzivno; prirodno, usporen
je i rast tela u poreenju sa prethodnim stadij umom.
Pri roenju ovek j o jedanput menja nain ishrane i
disanja. Ako se posmatra logino, tada nastupaju najpo
voljniji uslovi za rast i razvoj organizma. Dospeva mnogo
vie hrane kroz eludano-crevni trakt i kiseonika kroz
plua nego u prethodnom stadijumu ivota, a elije se iz
nepoznatih razloga jo vie optereuju i tokom celog preo
stalog ivota sposobne su da se dele 50 do 60 puta.
Potpuno je prirodno pretpostaviti da na elijskom nivou
dolazi do progresivne redukcije nekih funkcija koje su od
govorne za rast i obnavljanje organizma. Mi treba da sazna
mo koje su to funkcije i ta ih optereuje.

TRANSFORMACIJA BIOSINTEZE U IVOTNOM

PROCESU OVEKA

Kako se moe saznati istina ako ne za

miljate mehanizme ili druge procese, ne posmatrajui ih sistematski, ne analizirajui, ne
uoptavajui ih!
V. M. Diljman

Sada emo po redu poeti da razmatramo te meha

nizme, koji se ispoljavaju i dobro funkcioniu n j e d n o m
periodu ivota i redukuju nepotrebno ili se gue u drugom
periodu.
Prvo. Kakvi mehanizmi obezbeduju najbolji razvoj u
prva dva meseca ivota?
U svakoj eliji naeg tela nalazi se genetska informacija
dovoljna za regeneraciju celog organizma. Zato, da bi se
elija podstakla na deljenje, treba aktivirati njen genetski
aparat, dati joj graevinski materijal" i energiju.
Promena okolne sredine elije prema kiseloj strani (u
fiziolokom obliku) podstie nagomilavanje ugljen-dioksida i azota u njoj, koji su ne samo graevinski materijal",
ve i pobuivai biosinteze. Energetsko polje majinog
organizma, koje ima najveu koncentraciju u upljini mate
rice, neprekidno snabdeva energijom (slobodnim elektroni
ma) elije rastueg organizma i aktivira genetiki aparat.
Kao rezultat toga, dolazi do snane biosinteze. Pri t o m e se
ugljenik iz ugljen-dioksida pretvara u ugljenik organskih
jedinjenja-sjedinjujui se sa azotom, a dva molekula kiseonika izdvajaju se na disanje. Slobodna energija, koja se
stvara nri odvajanju kiseonika od miljenika, dopunski poja
ava procese biosinteze (slika 13).

Sliku
13
energijom u

ematski prikaz procesa biosinteze i snubdevanja

elijama na embrionskom stadijumu

Na taj nain se postie da kisela sredina u upljini

materice, u elijama koje se dele, potpomae nagomilavanje
ugljenine kiseline i azota, kojih ima previe u sluzi na
zidovima materice. Snano hronalno polje, koje je koncentrisano u upljini materice, i sama kisela sredina aktiviraju
do maksimuma genetski aparat elija. Otpoinje proces
biosinteze, za koji je potrebna energija i kiseonik. Ugljen-dioksid koji se razlae daje slobodni kiseonik za disanje i
energiju. Svi procesi su ne samo maksimalno aktivirani, ve
i meusobno izbalansirani. Celokupnost tih faktora potpo
mae brz i snaan razvoj.
Navedena informacija potvruje se sledeim:
1. Pojava kuge i kolere bila je povezana sa p r o m e n o m
suneve aktivnosti, to ukazuje na aktiviranje genetskog
aparata mikroorganizama sunevim zraenjem.
2. Radovi akademika M. F. Guloga potvruju asimi
laciju ugljenine kiseline u elijama pri promeni KAR-a (kiselo-alkalnog rastvora) prema kiseloj sredini. Radovi profe
sora M. I. Volskog to isto potvruju i za azot.
3. Jaja koje nose kokoke ne apsorbuju toplotu ve je
otputaju. Za 20 dana inkubacije izdvaja se 380 kalorija po

gramu teine jajeta. Uloga kokoke je reguliua: ona s a m o

odrava temperaturu koja je potrebna za razvoj jajeta (oko
40C). Stvorena toplota ukazuje na proces stvaranja dopun
ske energije pri cepanju ugljen-dioksida ( C 0 2 ) u procesu
biosinteze.
Drugo. Kakvi mehanizmi ohezheduju razvoj organizma
od dva meseca do roenja?
U tom periodu budui ovek sainjava ne samo grupu
elija koje se dele, ve sloeni organizam u k o m e su poje
dinosti potinjene j e d n o m . Vie nema potrebe za nekontrolisanim deljenjem elija, potreban je konkretan, h a r m o
nian rad na razvoju celog organizma (slika 14). Biosinteza
je m n o g o naruena, ali je j o uvek jaka. A nju naruavaju
sledei faktori:
1. Ranije su elije bile okruene kiselom sredinom, a
sada plod priva u amnionskoj tenosti koja ima slaboalkalnu
reakciju.
2. Krv, koja okruuje elije tela, takoe je daleko od te
kisele sredine koja je postojala ranije.
3. Dotok kiseonika sa krvlju i alkalizacija meuelijske
tenosti pogorava procese nagomilavanja i fiksiranja u
njima ugljen-dioksida i azota. Kao posledica toga vri se
pritisak na genetski aparat elije, ometa se biosinteza, to
dovodi do toga da elije prestaju da se brzo dele.
4. Centralizovano dostavljanje hranljivih materija sa krv
lju ini nepotrebnim njihovo fermentaciono cepanje (razla
ganje) na povrini membrana elija. A unutar elije atrofira
mehanizam za stvaranje belanevina i drugih materija iz
rastvorenih gasova (ugljen-dioksida i azota) u protoplazmi
elije. Zato sintetizovati belanevine unutar elije kada one
u nju dospevaju iz okolne sredine u vidu amino-kiselina?
Eto tako, neprimetno ali stvarno atrofira m e h a n i z a m za
stvaranje energije i biosintezu materija izrazloenih gasova
unutar elije.

Slikii

14

ematski prikaz procesa biosinteze i snabdevanja

u elijama na stadij umu ploda

energijom

To je i logino, j e r ako bi produio sa intenzivnim

deljenjem i poveanjem mase prethodnim t e m p o m , plod bi
jednostavno razorio majin organizam. Zato je p r o m e n a
programa upravljanja razvojem organizma sa unutarelijskog nivoa na vanelijski (humoralni i nervu i) prirodni i
blagovremeni korak, predvien od Majke-Prirode.
Tree.
od roenja

Kakvi mehanizmi
do starosti?

obezheuju

razvoj

organizma

Priroda je veoma mudro postupila ograniivi do mini

muma samostalnu ulogu elija, potinjavajui njihovu aktiv
nost, rast itd. (to jest genoregulacioni aparat elije) jedin
stvenoj kontroli koja se vri pomou nervnog i endokrinog
sistema (slika 15).
Nervni sistem stimulie i upravlja elijama p o m o u
elektrinih impulsa. Na primer, od nervne elije mozga na
periferiju se alje u proeku do 50 impulsa u sekundi. Pri
t o m e se u elijama menja veliina membrauskog poten
cijala, to dovodi do njegovog poveanja - hiperpolarizacije. Hiperpolarizacija membrane, bez obzira na to ime
je prouzrokovana, aktivira genetiki aparat elije, koji stim
ulie biosintezu. U starosti se smanjuje koliina elektrinih

elijsku biosintezu. Dospeva etiri puta vie kiseouika nego

od dva meseca do roenja, a hrana na raun svojih sastojaka
(belanevina, soli, ugljenih hidrata itd.) naglo menja unutra
nju sredinu koja zapljuskuje elije. Kao rezultat narua
vanja unutarelijske biosinteze, elija gubi sposobnost kva
litetne asimilacije hranljivih materija. itav organizam se
preplavljuje suvinim belanevinama, ugljenim hidratima,
solima i drugim inertnim i tetnim materijama. To dovodi
do totalnog sluenja, nagomilavanja masti, taloenja mate
rija u vidu vrstih konglomerata (kostobolja - giht), sma
njenja aktivnosti elija, gubitka vode. Kao rezultat toga,
smanjuju se zatitne i ivotne funkcije, stvara se povoljna
sredina za naseljavanje bakterija i virusa u organizmu.
Slika

15

- ematski prikaz procesa biosinteze i snabdevanja

energijom u elijama
odraslog oveka

impulsa koje alju elije, to dovodi do naruavanja bio

sinteze. Ako se usled bilo ega prekine u potpunosti bujica
impulsa, tada elije atrofiraju, to se i uoava pri presecanju
nerava.
Endokrini sistem ispoljava svoj uticaj na elije posred
stvom hormona. M e m b r a n a elije je posebno osetljiva na
razne hormone. Ispostavlja se da mnogi hormoni prouzrokuju hiperpolarizaciju elijske membrane, to dovodi do
aktiviranja genetskog aparata i pojaane biosinteze u eli
jama.
Pribeleimo za sebe d a j e mehanizam nervne stimula
cije elija mnogo efikasniji od humoralnog. Jer do atrofije
elija dolazi pri snabdevanju krvlju i drugim materijama, ali
pri odsustvu elektrine stimulacije.
etvrto. Sta prouzrokuje bolesti

ovejem

organi

zmu?
Promena naina ishrane i disanja (kroz usta i plua, a ne
kroz placentu) j o se u veem stepenu odraava na unutar-

Kiseonik, koji odrava oveka u ivotu, istovremeno je

i toksian. Na primer, izlaganje ivotinja atmosferi sa povi
enom koncentracijom kiseouika za pet do deset puta dovo
di do njihove brze smrti. Kiseonik nije sam po sebi toksian.
Stvar je u tome to se u procesu njegove regeneracije do vo
de stvaraju tri veoma spremna za reakciju meujedinjenja
slobodni radikali. Zbog poviene reaktivnosti, te materije
stupaju u reakciju sa biolokim makromolekulima: nukleinskim kiselinama, belanevinama, mastima, ugljenim hi
dratima, menjajui njihovu strukturu. Sa izmenjenom struk
turom te materije ne mogu kvalitetno izvravati svoje fun
kcije. Dolazi do mnogih oteenja u elijama: naruava se
struktura membrana, inaktiviraju se fermenti, naruava se
biosinteza, nagomilavaju se balastne belanevine, koje opet
pogoravaju elektro-provodne karakteristike protoplazme.
Takva oteenja na elijskom nivou su toliko velika da
prouzrokuju oboljenja jetre, aterosklerozu i rak.
Zbog izobilja neistoa smanjuje se osetljivost recep
tora hipotalamusa - glavnog regulatora unutranje sredine
organizma, dirigenta" hormonalnog sistema. Sada za obezbedenje normalne povratne sprege, koja ini osnovu svih

regulacija i korekcija organizma, lezde unutranje sekrecije moraju da proizvode veu koliinu h o r m o n a . To se
posebno odnosi na polne lezde, koje izmeu 45 i 50 godina
proizvode pet puta vie polnih hormona nego u dvadesetim
g o d i n a m a ! Prekomerna poplava organizma h o r m o n i m a ,
kao prvo, brzo troi hormonalni aparat; kao drugo, hormoni,
dejstvujui po principu svima, svima, svima", stimuliu
nekontrolisano deljenje elija, to prouzrokuje razvoj n a
jraznovrsnijih tumora (otoka), naroito u tkivima, veoma
osetljivih na dejstvo tih hormona. Na primer, polni hormoni
najbolje stimuliu mlene lezde, jajnike, prostatu. I, po
pravilu, na tim mestima se uoava najvea koliina tumor
ske patologije.
N a p r a v i m o mali zakljuak. Biosinteza predstavlja slo
eni proces u kome glavnu ulogu igraju tri faktora: stimu
lacija genetskog aparata, obezbeenje energijom i hranljivim materijama. U naem ivotu svi oni se progresivno
naruavaju; genetiki aparat, na primer: zbog p r o m e n e
okolne sredine elije prema alkalnoj strani, smanjenja hiperpolarizacije membrana, tetnog dejstva kiseonika i sapiranja ugljeninom kiselinom. Smanjenje sposobnosti elija
da stvaraju energiju javlja se usled promene beskiseonikog
naina disanja, pri kome se slobodna energija stvara razla
ganjem ugljen-dioksida; dolazi do promene spoljanje sre
dine, bogate elektrinim kontaktima (amnionska tenost), u
suvu vazdunu sredinu, kao i do smanjenja m o t o r n e aktiv
nosti. Pogoranje asimilacije hranljivih materija u orga
nizmu ispoljava se u tome to one dospevaju u organizam u
vidu sloenih jedinjenja, u neizbalansiranoj i suvinoj (obil
noj) koliini. Sve to treba u poetku razloiti, m e u s o b n o
izbalansirati, odstraniti suvino i tetno. Pri t o m e se sve to
mora raditi svakodnevno i po nekoliko puta dnevno na
planu progresivnog smanjivanja energetskog i fermentacionog obezbeenja. Tako se postepeno, neprimetno stvaraju
uslovi koji podrivaju nae zdravlje i skrauju ivot.

S T I M U L A C I J A B10S1NTET1K1JH P R O C E S A
Upoznavi se sa ranije izloenom informacijom, sada je
znatno lake usvojiti i narednu koja e produbiti vae sazna
nje. Da bi mnoga vana pitanja bila jasna ak i ljudima sa
slabim predznanjem, materijal e bili izloen u vidu pitanja i
odgovora.
Prvo. Zato su drevni mudraci govorili - to ovek bre
pojede koliinu hrane koju mu je priroda dodelila, time e
bre umre ti? Pri prejedanju kod oveka se bre ljute elije
eludano-crevnog trakta, ije je deljenje, takoe, koliin
ski ogranieno. U poreenju sa elijama miia, o n e se
obnavljaju za 20 do 40 puta bre. Takvo brzo deljenje
podsea na proces izgaranja iznutra. To je posebno poja
ano pri uzimanju belanevinaste hrane, koja zahteva j a k e
probavne fermente, a koji mnogo oteuju elije sluzokoe.
Osim toga, organizam brzo gubi osetljivost na hranljive
materije, on ih tranzitira kroz sebe, ubrzavajui usput sve
razmene materija i zaguujui organizam neistoama.
Drugo. Zato su drevni mudraci govori I i - to ovek
bre potroi za njega odreenu koliinu vazduha, time e
bre umreti? ovek koji brzo die, naglo ispira ugljeninu
kiselinu iz organizma. Usled njenog nedostatka dolazi do
naruavanja biosinteze, slabije se asimiliraju hranljive ma
terije. Organizam se sa tom pojavom bori pomou spazmi
(greva) gornjih disajnih puteva i kivnih sudova, a takoe
pojaanim stvaranjem sluzi. Sve to prouzrokuje astmu, hi
pertoniju, popunjavanja organizma sa sluzi, pleuritis, aterosklerozu i tako dalje. ovek koji brzo i duboko die ne ivi,
ve se katastrofalno bizo unitava.
Tree.
Zato drevni mudraci savetuju da se fiziki radi
do pojave lakog isparavanja, a ne do znojenja?
itava
informacija razvoja, od polne elije do kompletnog orga
nizma, sadri se u molekulu D N K . U najhitnije unutranje

faktore koji naruavaju D N K spadaju toplotno dejstvo i

dejstvo slobodnih radikala. Pri intenzivnom fizikom radu
poveava se temperatura tela i pojaano je generisanje slo
bodnih radikala. Prema proraunima M. M. Vilenika, brzi
na spontanog oteenja od navedenih faktora iznosi j e d n o
oteenje D N K u sekundi. Pri intenzivnom fizikom radu
ona se znatno poveava. Da bi se izbegla oteenja, elija
poinje da se bre deli od uobiajenog. Deljenje elije je
neto posebno, kao obnavljanje struktura i metabolikih
ciklusa, to uspostavlja njen ivotni nivo i likvidira pret
hodne starosne promene. Ali, poto se elije organizma dele
oko 50 do 60 puta, bre se troi limit deljenja, a s h o d n o t o m e
i ivot.

kretljiviji) nain ivota, prirodno se hrane, to umereno

aktivira procese biosinteze. Usporen (trom) nain ivota,
neprirodna ishrana, obrnuto, pogorava procese biosinteze i
skrauje ivot.
Povremeno padanje u zimski san mnogo usporava sve
vrste ivotne aktivnosti, stimulie procese regeneracije ge
netikog aparata u jezgri ma elija. Nema jakih oteenja od
slobodnih radikala. Sve to omoguava takvim ivotinjama
da znatno produe ivot.

etvrto.
Zato pobio uzdravanje doprinosi produe
nju ivota? Aktivno stvaranje polnih hormona, koje se u
klimakterijumu poveava nekoliko puta, smanjuje osetljivost hipotalamusa i zbog hormonalne disharmonije stimulie razvoj raznovrsne patologije. To, prirodno, utie na
duinu ivota. Eksperimenti na ivotinjama, koje je ubedljivo demonstrirao S. A. Arakeljan, pokazali su da glado
vanje potpomae ienje unutranjih sredina organizma i
regeneraciju osetljivosti hipotalamusa, a aktivnost - oksi
dacijom unutranje sredine (keto-acidoza), slabljenjem ge
netikog aparata. Zato prirodno polno uzdravanje znatno
produuje ivot ivotinjama.

1. Svaka elija sama sintetizuje za sebe belanevine,

nukleinske kiseline, masti, sloene eere i druge materije, a
ne dobija ih kao gotove iz spoljanje sredine. Na primer,
glikogen (ivotinjski krob), koji se nalazi u miiima, sin
tetizuje se u miinim elijama, a ne dobija se sa krvlju iz
jetre.
2. Svaka etapa biosinteze katalizira se posebnim fermentom.
3. Neke etape kod uzastopnih biosintetikih reakcija ne
zahtevaju dostavu energije spolja, iako je u celini za proces
biosinteze u eliji potreban dotok energije spolja.
4. Kao osnovna sirovina za procese biosinteze upotreb
ljava se relativno malo materija: voda, ugljen-dioksid,
azot, mikroelementi i prosti eeri.
5. Procesi sinteze ne predstavljaju proste procese usled
kojih dolazi do razlaganja (cepanja) datog molekula. Cepanje i sinteza bilo kog sloenog molekula vri se pomou
razliitih fermenata, a takode se reguliu pomou razliitih
mehanizama koji su odvojeni jedan od drugog.

Sva etiri navedena odgovora ukazuju na to da asketski

nain ivota (bez preterivanja) doprinosi kvalitetnom pro
duavanju ivota. Savremena koncepcija reima ograni
avanja i optereenja" propoveda to isto. Z a t o su asketizam
m n o g o uvaavali drevni mudraci i uvaavaju ga najpa
metniji ljudi savremenosti.
Peto.
Zato domae ivotinje ive krae od divljih, a
ivotinje koje padaju u zimski san due od drugih? Divlje
ivotinje ive due od domaih zato to vode aktivni (po-

esto.
U Bibliji je zapisano da je Mafusail iveo oko
hiljadu godina. Da li je to mogue? Da bi se dao iscrpan
odgovor na to pitanje, treba poznavati temeljne principe
kojima se potinjavaju procesi biosinteze u eliji.

6. Pri brzom rastu elije za procese biosinteze potrebno

je rashodovati vei deo celokupne energije koja je u njoj

stvorena, a posebno na biosintezu belanevina. Od 100%

energije koju elija troi za biosintezu, oko 9 0 % odlazi na
stvaranje belanevina.
Kao stoje poznato, hrana Mafusaila bile su kajsije i med
od divljih pela. Shodno taki 4, kao osnovna sirovina za
biosintezu mogu posluiti proste materije. Tako med daje za
potrebe biosinteze mikroelemente i proste eere, plus sve
to je potrebno uz njih - fermente i vitamine, to olakava
njihovu asimilaciju. Kajsije daju eer i vodu koji se lako
asimiluju, dostavljaju u izobilju biogene elemente, naroito
kalijum i natrijum, u takvom odnosu koji stimulie umerene ivotne procese sa njihovim pomeranjem na stranu
malih potreba za kiseonikom. U neznatnoj koliini ti pro
izvodi sadre azotna jedinjenja.
Shodno taki 1, takva ishrana stimulie na rad meha
nizam za stvaranje kvalitetnih belanevina iz ugljenine
kiseline i azota, a takode maksimalno aktivira mehanizam
za stvaranje ivotinjskog kroba i masti iz ugljenih hidrata.
Shodno taki 3, energija za biosintezu se dobija u samoj
eliji pri cepanju ugljen-dioksida, a drugi deo - u vidu
lakoasimilujuih eera.
Ako se ovek hrani uobiajeno, to jest skrobastom
(hleb, krompir), belanevinastom (meso, mladi kravlji sir,
jaja), masnom (salo, maslo - ulje, mast) i slatkom (eer,
slatko, pekmez) hranom, tada se na elijskom nivou odvi
jaju sledei procesi.
Kao prvo, ograniava se prirodni mehanizam biosin
teze, zasnovan na pretvaranju iz vode ugljen-dioksida i
azota sloenih belanevina, koji obezbeduje eliju svim
neophodnim. Zato ga koristiti kada iz sredine koja okru
uje eliju dolaze ve gotovi eeri, masti, belanevine itd.?
Ponovno aktiviranje tog unutarutrobnog mehanizma bio
sinteze veoma je sloeno iz sle4eih razloga. Shodno o p tem biolokom stavu jedan gen - jedan ferment - jedna

reakcija", svaka biohemijska reakcija u procesu razvoja i

ivotne aktivnosti organizma realizuje se pomou posebnog
fermenta, a taj ferment se kontrolie posebnim genom. Redukovavi j e d n o m nepotrebno, geni prelaze u stanje miro
vanja i vie ne kontroliu proces stvaranja fermenata neop
hodnih za realizaciju biosinteze ugljen-dioksida i azota. Tih
fermenata vie nema u eliji. Sada ivotna aktivnost elija
u potpunosti zavisi od neprekidnog dostavljanja mate
rija spolja. Ako je iz bilo kojih razloga elija dobila manje
materija koje su joj potrebne, ona ih vie ne moe samo
stalno sintetizovati (to se odnosi na nezamenjive materije) i
to je unitava. Takav organizam dospeva u potpunu zavis
nost od spoljanje ishrane, koja treba da bude kvalitetna
(zasiena vitaminima, amino-kiselinama) i izbalansirana
(na odreenu koliinu belanevina, masti itd. treba da dolazi
isto toliko vitamina, mineralnih materija itd.).
Kao drugo, organizam na cepanje hranljivih materija do
monomera troi ogromnu koliinu energije i plastinih ma
terija (stvaranje fermenata, sekreti probavnih sokova). U
radu probavnog aparata zadejstvovan je ogroman broj naj
snanijih mehanizama koji pljakaju" organizam. Prosu
dite sami. Shodno taki 6, pri brzom rastu i deljenju elija
potrebno je rashodovati vei deo energije koja se stvara u
eliji. Vreme potpunog obnavljanja elija eludano-crevnog trakta kod oveka varira u granicama od est do etr
naest dana, belanevina jetre obnavlja se nakon 14 do 20
dana. Ako ovek esto j e d e , tada se svi ti procesi odvijaju
j o bre. I dobija se da upotrebljavajui hranu u izobilju
ovek uglavnom radi na obezbedenju energije za elije
eludano-crevnog trakta, pa se i asimilirana hrana uglav
nom troi na obnavljanje oljutenih elija sluzokoe. Radi
poreenja, elije miia u potpunosti se obnavljaju za 360
dana (u celini belanevine tela se obnavljaju za 160 dana).
Ako se uzme u obzir da se tokom ivota elije eluda-

no-crevnog trakta takoe dele samo 50 do 60 puta, tada

hrana (naroito belanevinasta, koja zahteva j a k e p r o b a v n e
fermente, a koji jako oteuju elije sluzokoe) stimulie
brzinu dcljenja, pojaava reakcije specifino-dinamikog
dejstva hrane i veoma skrauje na ivot.
Mafusail je postupio veoma mudro, on nije u g a s i o "
prirodnu biosintezu iz ugljqn-dioksida i azota; hranio se
h r a n o m koja se lako asimilira i najmanje oteuje eludano-crevni trakt; kod njega nije bilo autointoksikacije,
koja nastaje kod uobiajene kombinovane ishrane; fcrmentacioni sistemi su radili samo na sintezi - od prostih materija
ka sloenim; nije postojao glomazni m e h a n i z a m za pret
hodno cepanje sloenih materija (kroba, belanevina, m a
sti itd.) na proste sastavne materije. Eto ti faktori su mu
omoguili da znatno produi ivot. Kao to vidite, u osnovi
fenomena dugovenosti lei prosta fiziologija, ijim pridr
avanjem s v a k o moe znatno poveati kvalitet i duinu
ivota.
U stvari, svi veliki sveci (Sergej Radoneskij, Serafini
Sarovskij), veliki jogisti, majstori ci-guna uglavnom su ob
navljali svoju primarnu biosintezu i upotrebljavali malu
koliinu proste hrane. Kao rezultat toga m a k s i m a l n o se
poveava osetljivost oveka i nastaju nadnormalne sposob
nosti.
S e d m o . Moe Use navesti primer prelaska na prirodnu
biosintezu iz ugljen-dioksida i azota? Odlian p r i m e r je
ivot Porfirija Kornejevia Ivanova. On je spontano preao
na takvu ishranu, ne udubljujui se misaono u procese koji
se odvijaju. U poetku on je gladovao 24 asa u toku nedelje
dana. Ponekad po nekoliko dana uzastopce. R e d o v n o je
upranjavao fizike aktivnosti - trao, polivao se hladnom
vodom (koja stimulie genetiki aparat, pobuujui hiperpolarizaciju membrana). U ishrani se due v r e m e nije pri
dravao nikakvih normativa. Zatim je on postepeno pove-

ao vreme gladovanja na dva, a potom na etiri dana u toku

nedelje. Prema njegovom seanju, apetit je postao vuji, ali
ja sam trpeo". U poslednjem periodu ivota (u devedesetim
godinama), on je preao na ishranu samo jedanput nedeljno
- nedeljom. U tom periodu on se trudio da jede samo voe
(suvo groe) - priroda omoguava da se j e d e samo v o e " .
Priblino 40 godina, dok je vebao po svom metodu, on se
hranio kao i ostali ljudi: bor, kobasica, jaja, mleko, hleb i
tako dalje. Zatim je upotrebljavao samo mleko i vegetari
janske proizvode, i potom - samo voe. Takav program
postepenog prelaska na prirodnu biosintezu kod njega se
oduio na 50 godina. Znajui navedene karakteristike, a
takoe i nijanse izloene u daljem opisu, Vi ako elite
moete znatno skratiti taj rok, aktiviravi prirodnu bio
sintezu u svom organizmu.
Prema tvrdnji Ivanova, kod njega su se ve na s a m o m
poetku prakse pojavljivale siddhe (savrenstva). Evo kako
on o tome sam pria u stihovima:

Iza gora, iza uma,

Iza irokih mora.
Bilo danas, ili davno Zna sunace o tome.
Jo zna vejavica, vetar,
Znaju odrasli i deca.
Samo to jutro svane,
A Uitelj na put krene.
Sa nepokrivenom glavom,
Neobuvenom nogom S a m o gaice na Njemu,
Bez koulje - bos.

Grudima vetar raseca,

A meava pred Njim igra.
Smelo po snegu koraa,
Nogama ne ostavlja trag.
A deavalo se, u more ulazi,
Oi sa Njega niko ne skida:
Odjednom je nestao, otiao je na dno.
ekaju, brinu se odavno.
Proao je as, drugi prolazi,
On iz mora odjednom izlazi.
Drago mi je da vas vidim", govori,
A narod stoji, uti.
On lee na vodu da spava,
1 hre - tako slatko spava.
A talas ga zapljuskuje,
Vetar pesme peva
I Iju ljuska tamo-amo,
Kao bebu u kolevci.
Dalja pria je takva, deco,
To neete proitati u knjizi.
Kau, da se to zbilo!
Tri dana je pljusak lio!
Zatopilo je sve okolo,
ta se desilo! Uas, prijatelji.
Plau starci i deca,
Kao da jei sve na svetu.

Plau svi, mukarci i ene,

Sve se pomealo: krici, zvona.
Odjednom se pojavio Uitelj,
I sav narod se zaudio!
Samo je ruku podigao,
Pljusak je odmah tii postao.
Postepeno se stiavao
1 odjednom potpuno prestao.
Kau da je tako bilo:
Sunce jarko je palilo.
Da spali useve sve je pretilo,
A bez hleba je loe bilo.
Ali Uitelj je ponovo doao.
Pogledom je nebo obiao.
Samo je ruku podigao Svod nebeski je zadrhtao!
Zaplivali su po nebu oblaci,
Na zemlju se pljusak srui.
Napila se zemlja sita,
Od praine sva limita.
A j o je i to bilo:
Dva dana je more urlalo.
Bura snano podrhtava,
Pla dece se ne stiava.
Kamenje je s treskom letelo.
Ljudi su svi ve zanemeli.
Kako se Uitelj pojavio Bura na moru je prestala.

Samo je ruku podigao Vetar je sve tii postao,

Postepeno utiavao.
Morsku povrinu grlio.
Svi su Uitelja voleli,
Za savet su Njemu ili.
A Njegov je savet takav:
Da bi svako bio zdrav.
Mlade daj na nauke,
Starcima uvek potovanje,
I da bi svako bio zdrav,
Ne bojao se hladnoe.
Ujutro - uvee prati noge,
Jedan dan ne jesti krompir,
ak ni kapi u usta ne uzimati.
Da ne bi od bolesti patio.
A evo drugog primera koji je ispriao Sevastopoljac
Jevgenij Jalov:
,,'Stotka' (tranje na 100 kilometara, prim, autora) u
Odesi za mene je svetinja. Ipak sam mislio d a j e propustim u
ovoj godini: malo sam trenirao.
Ali bukvalno pet dana pre odlaska 'obrlatio' me je drug
i ja sam poao.
I desilo se udo: ja ne samo da sam pretrao, ne prela
zei na hod, 100 kilometara, nego vie od toga: sledeeg
dana nisam oseao uobiajene bolove u zglobovima i mii
ima. Kako se kasnije ispostavilo, ak sam oborio rekord
60

Iz knjige .,[storija Pareka ", sastavlja Piugina N. A., Voronje,

1991.

majstora sporta za starosnu grupu iznad 65 godina za 1 as i

18 minuta.
Analizirajui rezultate, doao sam do zakljuka: novi
nivo izdrljivosti vezanje za moj prelazak na vegetarijansku
ishranu.
Na vegetarijansto sam preao u avgustu prole godine, u
planinarskom logoru 'Dajlik', na visini 2,5 hiljade metara,
u klancu Adirsu, pod rukovodstvom Galine Sergejevne atalove."
Kod ta dva primera nema nieg udnog i natprirodnog.
Najvanije su - upornost i pravilnost ukljuivanja prirodnih
mehanizama, koji ve postoje u nama, ali nisu pokrenuti u
datom momentu. Pri pravilnom pristupu ti mehanizmi se
aktiviraju u svakoj eliji. Aktiviraju se potpuno drugi geni,
razvija se sasvim drugi program razvoja, pojavljuju se sas
vim druge regulacije i mnogo, mnogo ta drugo, to dovodi
tog istog oveka do izvanrednih rezultata i fenomena.
Osmo.
Koji metodi poboljavaju biosintezu u orga
nizmu?
1. Dugo, umereno tranje, iji je rezultat pojava disajne
kompenzirane acidoze. Tranje u znatnoj meri obezbeduje
poveanu fiksaciju ugljen-dioksida u elijama organizma.
Ako kod maratonca ne bi proradio taj efekat, tada mu
masnog tkiva ne bi bilo dovoljno ni za pola puta. Kod ljudi
koji se pravilno hrane, bez ivotinjskih belanevina, za
vreme tranja disajna acidoza nastupa znatno bre i kvali
tetnije funkc ionie.
2. Disanje po sistemu K. P. Butejka je samo varijanta
jogistikog.
3. Gladovanje potpomae nagomilavanje ketonovih tela
i oksidaciju u krvi. Na raun toga elije nagomilavaju
ugljen-dioksid i azot, aktivira se genetiki aparat i pojaava
61

Vegetarijanstvo vegetarijanstvu smeta. Pogledajte knjige: G. P.

Malahov,

ienje organizma"

Ishrana

i hrana".

se biosinteza. Takva kisela sredina krvi odrava se neuporedivo due nego pri disajnoj acidozi, zbog ega glado
vanje bolje obnavlja organizam.
4. Kratkotrajno, naglo smanjenje temperature tela (poli
vanje hladnom vodom) prouzrokuje hipeipolarizaciju mem
brana i aktivira genetiki aparat. Hiperpolarizacija nastaje
na raun konvekcije (strujanja) plazmenog tela, kada na
mesto hladne plazme pored koe iz dubine dolazi topla
plazma, to stvara jaku elektrinu struju.
5. Prema podacima iz radova akademika M. F. Guloga,
fiksiranje ugljen-dioksida pomou elija pojaava se pri
primeni veine mikroelemenata i niza jona. Kalijum, magnezijum, mangan poboljavaju procese fiksacije i biosin
teze. Natrij um, kalcij um - obrnuto, smanjuju te procese.
Minnie sadri skoro itav spektar mikroelemenata koji po
boljavaju biosintezu. Ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine takode to potpomae. Od biljaka sline karakteristike
imaju: zlatni koren, eleiiterokokus (divlja paprika - biber) ,
enj-enj, kavkaska cliaskoreja.
6. Razaranje tkiva organizma: protoplazme elija za
vreme fizikog optereenja; gubitak krvi ili odstranjivanje
dela organa (za vreme operacije itd.).
7. Presaivanje tkiva pod kou (metod Filatova) ili ma
siranje tela ukuvanim urinom, a takoe i pijenje urina.
8. Ako bi se ovek stavio u vreu napunjenu ugljen-dioksidom,
tada
bi
elije
koe dobro
asimilovale
ugljen-dioksid spolja. Boravak na planinama (brdima) na
umerenoj visini takoe stimulie biosintezu.
9. Crveni snop laserskih zraka ima lokalni regeneriui
efekat po principu hiperpolarizacije membrana. Taj isti efekat se moe postii jednostavnim stavljanjem ruku na bolno
mesto (organ), koncentracijom panje, beskontaktnom ma
saom, zamiljanjem.

1 18

Opti zakljuak: Pre nego to preemo na praktini

deo, gde su detaljno opisani metodi i mehanizmi uticaja
zdravstvenih sredstava, koncentriimo svoju panju na sledee.
Shodno zakonu korekcije i uvebavanja funkcija, treba
stalno raditi na odravanju ili j o bolje - usavravanju po
trebnog nivoa biosintetikih procesa u elijama. To e biti
Peti zakon leenja. Pri tome se treba drati zlatne sredine umerenosti i redovnosti. Setite se: usporeno, neredovno
stimulisanje biosinteze u elijama ne daje odgovarajui efe
kat; isuvie snano - brzo iscrpljuje limit deljenja.
Mi, uglavnom, gorimo iznutra na raun suvie brzog
deljenja elija eludano-crevnog trakta. Moramo promeii i ti ishranu, prei na kvalitetno druge proizvode i smanjiti
koliinu obroka hrane. Dalje - moramo ukljuiti prirodnu
biosintezu iz ugljen-dioksida i azota. To e nam omoguiti
da naglo poboljamo kvalitet ivota i dugovenost. To ne
treba samo shvatiti ve, po mogunosti, sprovoditi u ivot.

I 19

BIORITMOLOGIJA
UVOD
Ja vidim i sluam kako u tiini svaki as
zvone nebeska zvona" i kako se sve ivo
potinjava tom ritmu... Odakle petli i uopte
ptice znaju kada treba da pevaju? Odakle cvet
zna kada treba da se probudi i raspusti svoje
latice? Sve se potinjava tom glasu.
V a n g a (bugarska vidovnjakinja)

Ova glava je nastala u potpunosti iz praktinih potreba

vezanih za realizaciju programa leenja. Na primer, mnogi
ljudi su na sebi isprobali da nekim danima m o g u lako
otpoeti gladovanje i podnositi vee fiziko optereenje i
obrnuto, da se drugim danima ne mogu primorati na glado
vanje, a fiziko optereenje podnose mnogo tee. Kod nekih
ljudi ienje jetre uspeva odmah, izbacuje se m n o g o ka
menia; kod drugih obrnuto, moe doi do potpunog neuspeha. U emu je uzrok? U tome to se u organizmu povre
m e n o menja aktivnost organa i sistema.
Izuavanjem ritmova aktivnosti i pasivnosti koji se de
avaju u naem organizmu bavi se posebna nauka - bioritmologija. Shodno toj nauci, veina procesa koji se odvi
jaju u organizmu sinhronizovani su sa periodinim (povre
m e n i m ) sunevo-meseevo-zemaljskim a i kosmikim uti
caj ima. 1 to nije udno, jer bilo koji ivi sistem, izmeu
ostalog i ovek, neprekidno se nalazi u stanju razmene
informacija, energije i materija sa okolnom sredinom. Ako
se usled bilo kakvih uzroka ta razmena (na bilo kom nivou -

informacionom, energetskom i materijalnom) izoblii ili

narui, tada se to negativno odraava na razvoj i ivotnu
aktivnost organizma.
Najskrivenija znanja joge (re, j o g a " znai povezivati,
spajati") odnose se na ritmove i periode. Zato bioritmologija
omoguava da se pokau te najintimnije veze oveka sa
K o s m o s o m , od kojih u pivom redu zavisi ne samo zdravlje i
procvat oveka kao ivog organizma, ve i realizacija nje
govih umnih i duhovnih potencija.
Osniva heliobiologije i kosmobiologije Aleksandar
Leonidovi Cievskij, na osnovu o g r o m n o g statistikog i
eksperimentalnog materijala, dokazao je zavisnost zdravlja
i ponaanja ljudi od kosmikih uticaja. Evo ta on pie u
svojoj poznatoj knjizi Zemaljski eho sunanih b u r a " :
Dakle, mi smo sa svih strana okrueni bujicama (sno
povima) kosmike energije, koja nam pritie od dalekih
svemirskih maglina, zvezda, meteorskih bujica i Sunca.
Bilo bi potpuno pogreno smatrati samo energiju Sunca kao
jedinog stvaraoca zemaljskog ivota u njegovom organ
skom i neorganskom planu. Treba znati d a j e tokom veoma
dugog razvoja ive materije energija dalekih kosmikih
tela, kao to su zvezde i magline, ispoljila ogroman uticaj na
evoluciju ive materije. Razvijajui se pod neprekidnim
snopovima kosmikih radijacija, iva materija je morala da
usaglaava sa njima svoj razvoj i da stvori odgovarajue
prijemnike koji bi iskoristili tu radijaciju ili zatitne meha
nizme koji bi titili ivu eliju od uticaja kosmikih sila. Ali
neosporno je samo j e d n o : iva elija predstavlja rezultat
kosmikog, solarnog i telurskog dejstva i predstavlja objekat koji je stvoren naprezanjem stvaralakih sposobnosti
cele Vasione.
Tokom dugog perioda uticaja kosmikih sila na Zemlju
ustalile su se odreene cikline pojave, koje se pravilno i
63

Telurski - to j e s t zemaljski.

periodino ponavljaju kako prostorno, tako i vremenski.

Poev od krunog kretanja (turbulencije)
atmosfere, ugljenine kiseline, okeana, dnevne, godinje i viegodinje
periodinosti u fiziko-hemijskom ivotu Zemlje i zavr
avajui sa promenama u organskom svetu koje prate te
procese, mi se svugde susreemo sa ciklinim procesima,
koji su rezultat uticaja kosmikih sila. Ako bismo pokuali
da grafiki predstavimo sliku te raznolike ciklinosti, dobili
bismo niz sinusoida koje prekrivaju jedna na drugu ili presecaju jedna drugu. Sve te sinusoide pokazale bi se kao
isitnjeni zupci koji bi, takode,predstavljali cik-cak liniju itd.
U tom beskonanom broju uspona i padova razliitog inten
ziteta pojavljuje se udaranje opteg svetskog pulsa, velika
dinamika prirode, iji razliiti delovi harmonino rezoniraju
jedni sa drugima.
Ako bismo dalje produili sa naom analizom, tada
bismo videli da se maksimumi i minimumi kosmikih i
geofizikih pojava poklapaju sa maksimumima i minimu
mima tih ili drugih pojava u organskom svetu. Videli bismo
da se jedan ciklus biolokih pojava po vremenu nastupanja
svojih maksimuma i minimuma dobro poklapa sa vreme
nom maksimalnih i minimalnih napona u kretanju tih ili
drugih kosmikih ili geofizikih elemenata. M a k s i m u m i i
minimumi drugog biolokog ciklusa poklapaju se sa maksi
m u m i m a i minimumima te ili druge kosmike ili geofizike
pojave. I eto, pri pogledu na sve te sloene narastajue krive,
naa mata nam predstavlja punu ivota dinamiku kosmotelurske sredine u vidu beskrajnog okeana, pokrivenog
mnotvom narastajuih i obruavajuih talasa, usred kojih
je ivot i ponaanje pojedinanog organizma slino neprimetnoj i bezvoljnoj treici (iverku), koja se povinuje u
svom ponaanju, kao i u stvarnom okeanu, svim kapricima
okolne fizike stihije."

ievski je velelepno uporedio oveka sa treskom

(iverom), ali ako poznajemo bioloke zakone, tada svesno
moemo koristiti njihovu silu. Prema tome, nama je naj
vanije da poznajemo kako ritmiku aktivnost unutar vlas
titog organizma, tako i ono to njom upravlja spolja. Tom
pitanju treba prii obavezno sa izuavanjem razmene infor
macija, energije i materija.
Zbog toga to postoji ogroman broj bioritmova, raz
motrimo najvanije, koji se tiu zdravlja oveka, na elij
skom nivou, na nivou organa i na nivou celog organizma:
dnevne, nedeljno-mesene i sezonske oscilacije aktivnosti
organa i sistema. Opis svakog bioritma vriemo po sledeem: fizioloka funkcija, ta njom upravlja, s t a j e gui i
s t a j e pojaava.

DNEVNI BIORITMOVI
Unutarelijski bioritmovi
Svaka elija predstavlja samostalnu funkcionalnu jedi
nicu, a aktivnost organizma se u celini zasniva na aktivnosti
i sadejstvu pojedinanih elija. Shodno tome logino je da
se razmatranje bioritmova pone od elijskog nivoa.
Sastavni deo elije je protoplazma u kojoj se nepre
kidno odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam.
Anabottzam - to je bioloki proces pri kome se proste
materije meusobno sjedinjavaju i stvaraju sloenije mate
rije, to dovodi do formiranja nove protoplazme, poveanja
i nagomilavani a energije.
Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, cepanje (razlaganje) sloenih materija na prostije, pri emu se
ranije nagomilana energija oslobaa i javlja se spoljanja ili
unutranja aktivnost.

Na taj nain, anaboliki procesi vode ka poveanju

protoplazme, a kataboliki o b r n u t o - k a smanjenju i njenoj
destrukturizaciji. Ali ta dva procesa, sjedinjavajui se,
meusobno pojaavaju jedan drugog. Tako, procesi raspada
elijskih struktura stimuliu njihovu naknadnu sintezu, a to
se vie sloenih struktura nagomilava u protoplazmi, time se
aktivnije moe odvijati naredno cepanje sa oslobaanjem
velike koliine energije. U tom sluaju se uoava mak
simalna ivotna aktivnost elije, a prema tome i itavog
organizma. Tim ritmom upravljaju svetlost i temperatura.
to su ta dva faktora jaa, time je izraenija cikloza (meanje protoplazme) i aktivniji su fermenti. Osim toga, od tri
do 15 asova dolazi do pomaka unutranje sredine organi
zma prema kiseloj strani. Umereno fiziko optereenje do
punski podstie pomak KAR-a (kiselo-alkalne ravnotee)
na kiselu stranu. Na taj nain, dnevna svetlost podstie
aktivnost katabolikih procesa u svakoj eliji ovejeg or
ganizma.
Sa smanjenjem svetlosti i sniavanjem temperature
smanjuje se i fizika aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje
zgunjavanje protoplazme elija, smanjenje cikloza u nji
ma. Kao rezultat toga, elije prelaze u neaktivno stanje
(stanje mirovanja).
Sada se u njima realizuje program
obnavljanja, nagomilavanja, to potpomae pomak KAR-a
na alkalnu stranu od 15 asova do tri asa (slika 16).
Prema tome, glavni vodi i sinhronizator unutarelijskih bioritmova jeste smena dana i noi.
Bioritmove elija naruava nekoliko faktora.
Prvo.
Elementarno nepridravanje ritma hdenja i sna.
Danju spavati, nou raditi. Treba se obavezno odrei nonih
smena i neprirodnog naina ivota.
Postoji podela ljudi na s o v e " i eve". Polazei od
izloenog, s o v e " vode neprirodan nain ivota, koji naru-

Slika

16 - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalnu faza

tok razliitih procesa u toku dana

utiu na

ava usaglaenost ritma elija sa dnevnom svetlou. Prosu

dite sami: suneva energija (infracrveno, fotonsko, ultravioletno, elektromagnetno zraenje, a takoe snopovi drugih
estica) kroz poveanje temperature tela, stvaranje vitamina
(na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju tela),
jonizaciju tenih sredina organizma i druge faktore poja
ava biohemijske reakcije, to dovodi do poviene aktiv
nosti organizma. U t a m n o vreme dana tog prirodnog pothra
njivanja nema; uz to se nou organizam hladi, a veina

fermenata optimalno su aktivni pri temperaturi od 37 do

38C. Smanjenje temperature tela znatno smanjuje njihovu
aktivnost, spazmiraju se (gre se)
sudovi. S a m o ta dva
faktora pogoravaju probavu hrane koja se uzima uvee ili
preko noi, a takode podstiu odstranjivanje proizvoda me
tabolizma iz organizma. Kao rezultat takvog izopaenog
naina ivota, dolazi do j a k o g zagaivanja organizma. Osim
toga, ovek mora da ulae vlastite dopunske napore na
podsticanje" neprirodnog ritma bdenja. Prirodno, to u znat
noj meri prevremeno iscrpljuje organizam.
Takvim nainom ivota zloupotrebljavaju se ljudi stva
ralakih profesija, to dovodi do njihovog brzog sagorevanja u cvetu stvaralakih sposobnosti. Na primer, Valentin
Pikulj i Vladimir Visockij aktivno su radili nou.
Drugo. Organizam ima svoj vlastiti elektrini naboj.
Z b o g toga to povrina Zemlje i slojevi atmosfere oko
Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod o v e k a ) ' dobijaju
negativan naboj. Ali proseni naboj trupa treba da bude
neutralan, a time i opti naboj tela oveka pri razlici poten
cijala izmeu stopala nogu i temena glave dostie u proeku
2 1 0 - 230 volti. Ti pokazatelji su veoma vani pri normalnoj
ivotnoj aktivnosti organizma, to utie na unutranju sre
dinu i bioloke struje. Budui d a j e savremeni ovek izolovan od Zemlje (obua sa elektroizolacionim o n o m , sinte
tika odea, vetake pokrivke na podovima, nametaj od
plastike itd.), napajanje organizma negativnim nabojima
preko nogu veoma je oteano. Z b o g toga organizam dobija
viak pozitivnog naboja, koji pomera unutranju sredinu
prema kiseloj strani i oi jentie makromolekule organizma u
prostoru na stranu koja je nepovoljna za njihovo funkcionisanje. Kada je oveji organizam veoma nabijen pozi-

66
67

P r i m e d b a prevodioca.
Isto.

tivnim elektricitetom, ljudi doivljavaju strujni udar pri

doticanju uzemljenih predmeta.
Kako utie pomak unutranje sredine organizma prema
kiseloj strani? Pomak plT unutranje sredine samo za 0,40,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do tekih poremeaja
funkcija organizma. Usled promene unutranje sredine u
prvom redu menja se aktivnost fermenata u svakoj eliji.
One ne m o g u da kvalitetno cepaju materije koje u njih
dospevaju do njihovog konanog stanja u kome se one lako
izbacuju iz organizma. Na primer, belanevine se zaglavIjuju na stadijumu mokrane kiseline, ne dospevajui" do
mokrae; ugljeni hidrati se zaglavljuju" na stadijumu
ugljen-dioksida, ne pretvarajui se u ugljen-dioksid. Usled
toga javlja se mnotvo bolesti i poremeaja zbog povienog
sadraja mokrane kiseline u organizmu, ugljen-dioksida i
drugih materija. Meikamentozno teenje takvih bolesti je
uzaludno.
Kako utie pramena orijentacije makromolekida u or
ganizmu na njihovo funkcionisanje? U ivom organizmu
postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona
obinih molekula. Karakteristike molekula umnogome za
vise od toga kako su one orijentisane u prostom. Po pravilu,
ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju
magnete. Na primer, pod uticajem vika pozitivnog naboja
opteg magnetnog polja oveka, molekuli D N K menjaju
svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu
normalno izvravati svoje funkcije. Od toga strada ceo orga
nizam.
Kako utiu promene opteg naboja tela oveka na cir
kulaciju elektrona u akupunktumom sistemu?
Viak pozi
tivnog naboja oteava cirkulaciju elektrona po kanalima. To
opet oteava koordinirani rad organa i sistema, izaziva zas
toje u pojedinim delovima tela, to se nepovoljno odraava
na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem dana poinje da

boli glava - to je posledica vika pozitivnog naboja u gor

njem delu trupa.
Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete nor
malni tok bioritmova na nivou elija. Medikamentozno te
enje tih poremeaja je neefikasno, ak moe dovesti do
medikamentoznog zaguenja organizma. Potreban je sas
vim drugi pristup. Zato je za izjednaavanje unutarelijskih
bioritmova potrebno postupiti na sledei nain.
Prvo.
Slepo se pridravati ritma bdenja i sna. Na
vreme ii na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fiziko
optereenje u toku dana dopunski e stimulisati unutarelijske procese raspada i sinteze - osnove postojanja i
vota. Jang prelazi u fin, a fin prelazi u jang. Jedno se
smanjuje - drugo se poveava i obrnuto. Samo pri takvoj
dinamici moe postojati kvalitetan ivot i odravati se
zdravlje u najboljem redu.
Drugo. U toku dana treba regidisati opti naboj orga
nizma. Naime, treba manje leati danju, jer je kod ovejeg
organizma dobra cirkulacija energije mogua samo u verti
kalnom poloaju. U horizontalnom poloaju naboj se raspo
reuje na sasvim drugi nain, naruava se razlika poten
cijala izmeu tabana nogu i glave. Ako pri vertikalnom
poloaju snopovi elektriciteta koji idu od povrine Zemlje u
stratosferu, potpomau cirkulaciju energije, tada e oni u
horizontalnom poloaju to ometati. Uz to, ti snopovi su
danju i nou potpuno razliiti - danju su oni povoljni za
vertikalni poloaj tela, a nou - za horizontalni. Ujutro i
uvee treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne),
tuiranje, polivanje, to omoguava da se r a v n o m e m o ras
poredi naboj po telu. To potpomae i uzemljenje organizma
- hodanje bez obue (bos), trljanje tela obinim ili ukuvanim urinom (najjaa terapija od svih na energetskom
planu), dizanje nogu u slanoj vodi.

Kao rezultat primene tih jednostavnih i prirodnih mera,

moete se izbaviti od mnogih bolesti i poremeaja i ak
izleiti medikamentozno neizleive".

FUNKCIONALNA BIORITMOLOGIJA
ORGANIZMA
To je veoma interesantno i vano pitanje. Razmotrivi
ga, shvatiemo zato sve treba raditi na vreme, i ako se toga
ne pridravamo, tada e nae zdravlje brzo nestajati.
Da bismo detaljno razmotrili ovo ne tako jednostavno
pitanje, pristupimo mu sa nekoliko strana; u poetku - u
razliito vreme dana, a zatim emo ve moi razmatrati
kako se ti procesi odraavaju na funkcionisanje naeg orga
nizma. Posle toga emo odluiti da li su bili u pravu ajuverdistiki lekari i kineska narodna medicina sa njenim ue
njem o cirkulaciji energije u organizmu.
Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj povrini tokom
dana?
Ako paljivo analiziramo pojave koje se deavaju u
prirodi tokom dana (24 asa), K tada moemo uoiti sledee:
u procesu sunevog zagrevanja povrine Zemlje i atmosfere
uoava se kretanje vazdunih masa, njihovo podizanje usled
zagrevanja i opadanje, kondenzacija od hladnoe. Pogle
dajmo kako se ti parametri menjaju tokom dana.
Pre izlaska Sunca, povrina Zemlje i vazduh iznad nje
najvie se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage,
koja je ranije isparila. Vodena para se pretvara u maglu,
magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vodena
para otputa energiju koju je ranije apsorbovala tokom isparavanja iz okolnog prostora. Na taj nain, u predsvanue,

uoava se teak vazduh, njegovo sputanje nadole, padanje

rose i otputanje ranije nagomilane energije u okolni pros
tor. Postaje ne tako hladno, ve vlano. Taj period se karakterie relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje
kao da zamire.
Sunce izlazi i postepeno zagreva povrinu Zemlje i
slojeve vazduha iznad nje. Poinju procesi isparavanja apsorpcija suneve, toplotne energije za isparavanje, poste
peno se vazduh podie. to je blie podne, time je j a e
zagrevanje vazdunih masa i povrine Zemlje. T o p a o vaz
duh se iri, njegov pritisak se poveava i on poinje da
potiskuje prizemni hladni sloj. Kao rezultat toga, vazdune
mase poinju da se kreu i, po pravilu, posle podne uoava
se intenzivno premetanje vazdunih masa - nastaje vetar.
Posle zalaska Sunca, povrina Zemlje i sloj vazduha
koji je okruuje postepeno se hlade, kretanje vazdunih
masa se usporava dok ne nastupi potpuna ravnotea izmeu
toplote i hladnoe. im do toga dode, nastaje zastoj u
kretanju vazdunih masa, i u veernjim asovima se uoava
zatije u prirodi, kao i ujutro. Ohlaeni vazduh poinje
postepeno da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u
veernjim asovima javlja neka vlanost, prohladnost, otpu
tanje energije.
Priblino sredinom noi uoava se sledea interesantna
pojava. Sunce se sada nalazi sa druge strane Zemlje, i kroz
Zemljinu kuglu sada moe prolaziti samo hronalno zra
enje, koje sadri informaciju o procesima koji se deavaju
na Zemlji, u Kosmosu i t o m e slino. To hronalno zraenje
potpomae sabijanje i pothranjivanje naeg vlastitog hro
nalnog polja - ono postaje jo kompaktnije. Hronalno polje
se m o e efikasno sabijati samo kada telo oveka miruje.
Prolazei kroz oveji organizam, na membranama elija,
tkiva itd. ono stvara stojee talase - komprese, koje na
organizam asimilira. Poze joge na raun promene poloaja

tela i naknadnog zadravanja u stanju mirovanja u tim

pozama omoguavaju da se selektivno akumulira to zra
enje, to dovodi do razvoja te ili druge osobine ili jaanja
funkcije. Danju, za vreme kretanja, mi rasejavamo svoje
hronalno polje, troimo ga. Ljudi koji rade nou ne dobijaju
dovoljno tog zraenja i veoma pate od toga. Njihov se
organizam bizo troi (stari).
Uposlednoj treini noi povrina Zemlje i vazduh iznad
nje sve vie se hlade i, prema tome, zgunjavaju. Stvara se
slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vaz
duh. Tako se neposredno pred svitanje uoava kretanje
vazdunih masa u prirodi.
A sada nekoliko vanih napomena. U predjutarnjim
asovima kretanje vazdunih masa prouzrokovano je hlae
njem, a u predveerje (druga polovina d a n a ) - z a g r e v a n j e m .
S m e r kretanja vazdunih masa ujutru je od hladne - none
strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se one podiu
uvis kao rezultat zagrevanja i irenja. Uvee se vazdune
mase kreu od tople veernje strane prema hladnoj - nonoj.
Nou prestaje kretanje vazdunih masa kao rezultat hlae
nja. Na taj nain prisutna je smena suprotnosti u kretanju:
ujutro i u v e e - z d e s n a nalevo; danju i n o u - o d o z g o prema
dole. Ako se danju aktivnost podstie svetlosnim i toplot
nim zraenjem Sunca, tada nou - hlaenjem i hronalnim
zraenjem, koja razliito utiu na ivotnu aktivnost organi
zma. Danju to dovodi do aktivnosti organizma, raspada
njegovih struktura, uzimanje i probava hrane - to jest do
gubitka energije (katabolizma). Nou se odvija suprotan
proces - prelazak organizma u pasivno stanje, obnavljanje
struktura razruenih tokom dana i prihvatanje prethodno
asimilovane hrane (anabolizam). Na taj nain, prisutna je
pojava dijalektikog zakona jedinstva i borbe suprotnosti
ili, po drevnoistonom, jin smenjuje fang, a fang smenjuje

jin.

Pre nego to nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo

j e d n u vanu primedbu. Mi smo navikli da p o s m a t r a m o svoj
organizam kao da je koom zagraen od okolne sredine. To
je u osnovi nepravilno. Pri velikom uveanju mi predstav
ljamo gomile atoma i molekula, izmeu kojih postoje og
romni meuprostori. Kada u prirodi dode do bilo kakvih
kretanja, promena, tada se to, prirodno, deava i u prostoru
naeg organizma. Kroz njega duvaju vetrovi, u njemu se
kondenzuje vlaga, nastaje su voa, hladnoa i mnotvo dru
gog. Naa koa nas titi samo od grubih materijalnih uticaja
(ejstava); za sve ostale, finije uticaje mi smo takode otvo
reni kao ribarska mrea na vetru, premda smo i zatieni
spoljanjim oblogama - ljuskama. Zato sve to se deava u
prirodi promena strujanja vazdunih masa, suvoe,
vlanosti itd. - deava se i u naem organizmu. Tu osobinu sinkronizaciju procesa koji se deavaju u prirodi i nji
hovo odraavanje u organizmu - uoile su rie (drevni
mudraci Indije), stvorivi nauku o ivotu ajurvedu.
Rie su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput
ponavljaju, priblino po etiri asa svaki. Tako su oni izdvo
jili period teine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Kap
ha i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa.
U dane jesenje i prolenje ravnodnevice, kada je izjedna
eno trajanje dana i noi, taj period traje etiri asa i to od
est do deset asova ujutro. Na ivotnu aktivnost taj period
se odraava mirovanjem i teinom. Ako se probudite u tom
periodu, tada se oseaj teine i inercije zadrava ceo dan. U
to v r e m e aktivira se sluz u elucu, koja potpomae razla
ganje hrane i njeno pretvaranje u gustu lepljivu masu. To
jest, to je najpovoljniji period dana za uzimanje prvog obro
ka hrane.
Sledei period, od 10 do 14 asova, karakterie se naj
veom energetikom i naziva se Pitta. U tom periodu, pod
uticajem toplote, isparavanja, kretanja, lakoe koja proima

nae telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi

upravo rezonu ju tim vrstama energije, akumuliraju ih i
poinju da rade. U to vreme kod nas se javlja posebna elja
za jelom i hrana uneta u organizam u tom periodu bie
kvalitetno probavi) en a. To je najpovoljnije vreme za uzi
manje vee koliine hrane i njenu probavu.
Period od 14 do 18 asova karakterie se poveanim
kretanjem, lakoom premetanja vazdunih masa itd. Slini
procesi deavaju se i u naem organizmu. To je period
ispoljavanja najvee radne sposobnosti, motorne aktivnosti,
i on se naziva Vata. Uz to, kako istiu rie, vetar spolja
aktivira dva funkcionalna vetra" unutar organizma: eludanog pobuivaa vatre", koji se lokalizuje u elucu,
dvanaestopalanom crevu i cirkulie kroz tanko crevo (nje
gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga,
asimilacija u tankom crevu), i vetra", koji isti nadole", a
koji se nalazi u anusu, mokranom mehuru i u nekim drugim
organima (njegove funkcija su odstranjivanje ekskrcmcnta,
mokrae i neke druge). ak i plod u utrobi majke uvee se
vie pokree nego danju. To je najpovoljnije vreme za
ispoljavanje fizike aktivnosti, bavljenje sportom, to e,
takoe, davati podsticaj u zavrnim fazama probave hrane i
ienja organizma.
Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organ
izam ispoljavaju neto drugaije. Period Kapha traje od 18
do 22 asa. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje
69

U p r e t h o d n i m knjigama autor je razjasnio p o j m o v e K a p h a , P i t t a i

V a t a . K a p h a o z n a a v a sluz", t e i n u " , inertnost", h l a d n o u " ;
P i t t a oznaava u " , t o p l o t u " , Ijutinu", s p o s o b n o s t r a z l a g a n j a " ;
V a t a - l a k o u " , kretanje", vetar", rasejavanje". Po svojim
o s o b i n a m a V a t a predstavlja suprotnost K a p h i . K o m b i n u j u i s e
j e d n a s a d r u g o m , o n e daju s l o e n e osobine. N a primer, P i t t a s a
V a t o m daje osobine s u v o e i vruine, tj. suvi vetar, koji unitava s v e
i v o itd.

sve, prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno

vee. Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog
burnog perioda Vata, nastupa koenje. U tom vremenu
aktivira se zadovoljavajua" sluz u glavi. Covek postaje
zadovoljan prolim danom, glava je puna utisaka od prolih
dogaaja. Sve se to ispoljava u vidu sloenog psihikog
stanja zadovoljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu
se aktiviraju dva procesa povezana sa obnavljanjem organ
izma. Prvi proces - aktiviranje posebne vrste sjedinjujue"
sluzi, koja se lokalizuje u svim zglobnim j a m a m a , vrei
funkciju meusobnog spajanja zglobova. Kombinacija oputanja organizma sa poveanjem pokretljivosti zglobova je
najpovoljniji faktor za vebanje vebi za istezanje i oputanje. Ljubitelji joge ne smeju ni u kom sluaju propustiti to
vreme za vebanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje
obnavljanja razruenih struktura u toku dana u elijama i
tkivima. Organizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i
nagomilavam'a. Kraj perioda Kapha najpovoljniji je za od
lazak na spavanje. U to vreme ovek se dobro oputa i mirno
zaspi. S a n j e , po pravilu, spokojan, i ovek se dobro odmori
preko noi.
Od 22 do dva asa nastupa energetski period Pitta sa
znakom minus. Hronalna svetlost Sunca sa suprotne strane
Zemlje u to vreme je maksimalna. U tom periodu posebno
dobro se ispoljava biolokacioni efekat, efekat upljih struk
tura. To je najpovoljnije vreme za oitavanje informacija.
Misaoni procesi, aktivirani snanom hronalnom svetlou,
podstiu pojavu najfinijih intuitivnih dosetki i ideja. U to
vreme najee se sanjaju stvarni snovi, vri se o b u k a " ,
reavaju se zadaci. Na primer, Periodina tablica elemen
a t a " javila se u gotovom obliku D. I. Mendeljejevu u snu,
kao slika. To je najpovoljnije vreme za stvaralatvo. Smet
nje su svedene na nulu, informacija je maksimalno izraena,
a mozak aktiviran. Sposobnost da se prodire u sutinu prob-

lema je jedna od funkcija Pitte. Na grubljem fiziolokom

nivou - to je pojava apetita; u to vreme hrane se ivotinje
koje vode noni nain ivota, dolazi do transmutacije (pret
varanja)
hranljivih materija u jetri, nagomilavanja liranIjivog supstrata izmenjenog oblika. Energiju za svoj rad
(anabolizam - to je vezivanje energije, znai za njegovo
normalno odvijanje potrebna je slobodna energija) organi
z a m dobija od aerojona (slika 17), j e r je njihova koncen
tracija nou najvea. I sada na raun energije koju su aerojoni nagomilali u organizmu odvijaju se opisani pocesi. Um
mora biti budan, ali telo obamrlo u statinoj pozi, tj. to je
tipina stvaralaka meditacija. Na primer, vidovita Vanga
preko noi ne spava, ve mirno sedi i vidi" prole ili
budue dogaaje. Nije tajna da se umesto stvaralatva kod
veine meditacija kao jedan od simptoma ukljuenja" u
tom periodu javlja apetit. Zato bez nude ne ekajte taj pe
riod, ve na vreme idite na spavanje.
Od dva asa do est asova ujutro ponavlja se period
kretanja Vata. Sada je to kretanje prouzrokovano hlae
njem. Na fiziolokom nivou, ako je ovek budan, to je
najtee vreme, koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to
vreme se snivaju jutarnji snovi, ovek lako izlazi iz svog
fizikog tela. Aktivira se vetar" koji proiava odozgo
nadole . Eto zato mi trpimo prirodnu nudu - pranjenje
creva i mokranog mehura. Ako se ustaje krajem tog perio
da, tada e lakoa i sveina, koji su njemu svojstveni, ostati
u organizmu preko celog dana. Otuda - radi pravilnog
ukljuivanja u dnevni ritam - listajte izmeu pet i est aso
va ujutro.
Sada razmotrimo kretanje energije (slobodnih elektro
na) kroz kanale akupunkturnog sistema, aktivnost organa, i
sve to uporedimo sa procesima koji se deavaju na povrini
Zemlje u toku dana.

Slika 17 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u atmosferi:

A) dijagram
dnevnih
oscilacija
koncentracije
aerojona:
njihova
kon
centracija je nou najvea, to povoljno utie na dopunjavanje akupunhturnog sistema;
, ,
B) vreme poveanja
i smanjenja potencijala atmosferskog
elektriciteta:
1 - poveanje; 2 - smanjenje (u periodu poveanja najbolje je raditi,
trenirati sa ciljem nagomilavanju energije: jogistiko disanje, cigun); 3
- dnevne oscilacije parcijalne gustine 02.
Za obezbedenje organizma
kiseonikom najvie odgovara period od dva do etiri asa.
U to vreme
meditira
veina jogista.

Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini,

naziva se jangperiodom, a tamnojinperiodom. Uopte, pod
t e r m i n o m j a n g , podrazumeva se muki zaetak, aktivnost
(rad), dan, energija. Pod terminom jin podrazumeva se
enski zaetak, pasivnost, nagomilavanje, no, krv. Ali pos
toji jo detaljnija podela na j a n g i jin. Tako, ako razmatramo
dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka do podneva
predstavlja Jang ujangu*. Drugim recima, organizam ivi
samo na raun vlastite energije i energije koju dobija od
Sunca. Period od podneva do veernjeg sumraka predstavlja
Jin u jangu \ tj. tada se vlastiti energetski procesi organi
z m a kombinuju sa energijom koja je stvorena pri deliminoj
probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno vlastitog ener
getskog stanja, na raun asimilacije hrane preveden u kombinovano, tj. ivi na raun vlastite energije i energije od
hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se na jang, ali
pokazuju energetsku i materijalnu proporciju dana. Period
od veernjeg sumraka do ponoi predstavlja Jin a janga".
U to vreme dana najizraeniji su materijalni procesi, a zatim
u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od ponoi
do jutarnjeg sumraka predstavlja Jang u jinil*. Tada se
energetski procesi uravnoteuju materijalnim. Na taj nain,
u naem organizmu se stalno deavaju, naizmenino, dva
procesa - energetski jang i materijalni - jin. Ako preovlauju /V/A/i/procesi, tada to dovodi do smanjenja jin procesa
(naruavanja strukture tela). Ako se poveava jin (telo), to
zahteva dopunsku energiju za sintezu, smanjuje se jang
(ovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast i smanji
vanje fina i janga, njihova uzajamna naizmeninost, glavni
su uslovi za razvoj i ivot ovejeg organizma. itava
kineska medicina zasnovana je na tome i zadatak leenja je
uspostaviti naizmeninost tih procesa u organizmu, sinhronizujui ih sa prirodnim.

Posle takve prethodne napomene, moe se prei na

energetske kanale. Postoji 12 glavnih kanala: est jang i est
jin. Jang kanali povezani su BOL jang organima, a jin kanali
sa jin organima. U est jang organa spadaju radni organi,
koji slue za uzimanje hrane, njeno usitnjavanje, asimilaciju
i izluivanje. U est jin organa spadaju organi za nagomila
vanje, uvanje i preradu stranog u vlastito. Kao rezultat rada
tih organa organizam popunjava svoje rezerve, obnavlja
razruene strukture. Postoji sutinska razlika u cirkulaciji
energije kroz jang i jin kanale. Tako, energija u est
jangkanala kod oveka koji stoji sa podignutim rukama
navie prolazi odozgo nadole. U suprotnom smeru energija
prolazi kroz jin-kanale. Kao primer, razmotrimo etiri
glavna jang organa, odgovorna za uzimanje i izluivanje
hrane, a takoe etiri ghvmjin-organa, odgovorna za uva
nje i nagomilavanje hranljivih materija.

etiri

JANG organa

Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma.

Njihova funkcionalna aktivnost je od pet do sedam asova
ujutro. U tom periodu zavrava se dejstvo Vate i poinje
Kapha - period taloenja i oblikovanja. Kao rezultat svega
toga, u debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja ekskrementa, njegovo kretanje nadole, to odgovara jutarnjem
procesu padanja rose (slika 18).
eludac izvrava funkciju nagomilavanja i primarne
prerade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od sedam do
devet asova ujutro. To je vreme kada je u punom jeku pe
riod Kapha, koji se karakterie teinom, nagomilavanjem, a
takoe otputanjem (predajom) ranije nagomilane energije.
Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene pare, tada se
izdvaja energija koja je ranije utroena na njeno isparavanje.

Otuda je upravo taj period najprirodniji za prvi obrok hrane,

to aktivira sluz koja se nalazi u elucu.
Tanko crevo izvrava funkciju razlaganja hrane do m o nomera i amino-kiselina i njihovog prenoenja kroz crevnu
barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna aktivnost
je od 13 do 15 asova. Tada u prirodi gospodare dva perioda
- Pitta i Vata. Prvi period je najpogodniji za razlaganje
hranljivih materija, poto se intenzivno koristi energija sun
evog zraenja, koja, shodno unutranjoj rezonansi organa,
stimulie probavne procese. Drugi period, period kretanja i
meanja - Vata - potpomae meanje hranljive mase u up
ljini creva i njeno aktivno prenoenje kako unutar upljine,
tako i prenoenje razloenih materija kroz zidove tankog
creva u krv.
Mokrani mehur lui produkte razmene belanevina i
soli iz organizma. Funkcionalna aktivnost mu je od 15 do 17
asova. To je vreme aktivnosti perioda Vata, koji podstie
razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje nepot
rebnog iz organizma. Malo ko zna da se u mokranom
mehuru vri odvajanje hronalne energije, koja proima celo
telo, od tenosti. Upravo ta energija daje urinu blagu fluorescentnost. Hronalna energija u mokranom mehuru, kao
u m a n c e u jajetu, koncentrie se u centru i organizam je
ponovo koristi.
Cetiri

JIN organa

Bubrezi
vre funkciju odravanja primarne ivotne
energije u organizmu vodeno-slanog balansa i izbacivanja
proizvoda razmene azota (belanevina). Njihova funkcio
nalna aktivnost je od 17 do 19 asova. To je vreme aktiv
nosti dva perioda - Vata i Kapha. Period Vata podstie
razlaganje belanevinastih tela i njihovo izluivanje iz or
ganizma. Period Kapha ima taloea" svojstva, od pret-

hodnog razloenog taloi i izbacuje napolje sve s t o j e nepot

rebno, a potrebno se vraa u krv. Ako se prisetimo fizio
logije oveka, upravo poglavlja koje se odnosi na bubrege,
tada emo videti da se iz 100 litara krvi koja proe kroz
bubrege u mokrau pretvara samo jedan litar!
Odmah postaje oigledno kakav se gigantski posao u
njima obavlja na izdvajanju nepotrebnog i asimiliranju po
trebnog. Kao to vidite bolji period za rad bubrega u toku
dana ne postoji.
Perikard - to nije organ ve posebna funkcija organi
z m a za odravanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcio
nalna aktivnost mu je od 19 asova do 21 as. To je vreme
aktivnosti perioda Kapha, ija je jedna od karakteristika
stabilnost. Na taj nain, u procesu poviene aktivnosti orga
nizma u svetio doba dana, asimilacije hrane itd. dolazi do
promene hemizma krvi i unutranja sredina organizma m o
e promeniti svoje konstante. Da do toga ne bi dolo, potre
ban je poseban period mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju
pufemi sistemi krvi, plazme itd. 1 pokazalo se d a j e to naj
bolje raditi uvee, kada je sva dnevna hrana ve unesena,
asimilirana u krv i raspodeljcna po elijama organizma. Ve
ernje zatije je idealno za kvalitetno izvravanje te funk
cije.
Jetra - glavna laboratorija i energetski pult" gde se
vre sve vrste razmene, raspodele krvi i energije. Hranljive
materije koje dospevaju u krv strane su za organizam i s a m o
ako prou kroz jetru, promenivi svoju strukturu, o n e pos
taju srodne organizmu. Funkcionalna aktivnost jetre je od
jednog do tri asa nou. U to vreme su aktivne none
varijante Pitte i Vate. U emu se sastoji njihova aktivnost?
U periodu none Pitte javlja se snaan snop hronalne ener
gije, koji n a n i j e i potreban, da ne razlaemo ve preprav
ljamo strano u svoje. Na to prepravljanje troi se m n o g o
hronalne energije (vri se ozraivanje stranog vlastitim hro-

nalnim poljem radi asimilacije), i u to vreme nje ima isuvie.

Period Vata je potreban u radu jetre da bi se razloili stari
eritrociti i stvorila u. Stvorena u ima alkalnu pH vrednost. Kao rezultat toga, kada jetra radi, dolazi do najjaeg
pomaka pH sredine organizma prema alkalnoj strani, to
pogorava zarastanje rana vie nego u bilo koje drugo vre
me. Kao to vidite, i ta funkcija je idealno povezana sa
ritmom prirode.
Plua izvravaju funkciju odravanja odnosa kiseonika
i ugljen-dioksida u unutranjoj sredini organizma. Ali,
prema kineskoj medicini, a takode uenju jogista, plua su
organ koji nagomilava energiju i rasporeuje je po elom
organizmu. Kako se to deava? Ispostavlja se da je nou
najvea koncentracija aerojona u atmosferi (slika 17 i 18). U
svakom aerojonu nagomilana je masa energije dobijena
tokom dana od Sunca. Ali danju je energija troena na
irenje, kretanje. Nou je ona, usled nonog hlaenja, koncentrisana oko molekula vodene pare, na granici razdva
janja sredina voda - vazduh. Dospevajui kroz plua, aerojoni predaju svoj naboj organizmu. Plua imaju posebnu
uplju strukturu, koja cedi", m e t e " sve od sebe, stvarajui
posebne stojee zone, pa se zato ti naboji na raun p o m e nutog efekta rasporeuju po elom organizmu. T o m e dop
rinosi i period Vata, koji uzrokuje meovito kretanje u
organizmu.
UTICAJ M E S E C A N A D N E V N E B I O R 1 T M O V E
Kako su pokazala posmatranja, periodini procesi u
prirodi i u organizmu oveka veoma su povezani sa vre
m e n o m obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema nieg
udnog. Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajed
nikog centra tee (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se
nalazi unutar Zemlje, blie njenoj povrini. Iako je masa

Sliku 19- Uticaj Meseca na povrinu Zemlje:

A) talas plime, koji , J u r i " za M e s e c o m ; B) raspodela v o d e na Zemlji
z a v r e m e p u n o g M e s e c a ; C ) m e u s o b n a neutralizacija g r a v i t a c i o n i h
uticaja M e s e c a i S u n c a ; D) najvee p l i m e za v r e m e m l a d o g M e s e c a .

Meseca za 27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za

374 puta blia Zemlji i utie na nju jae nego Sunce. U e m u
se sastoji uticaj Meseca na Zemlju (slika 19), a otuda na
ivotnu aktivnost organizama koji je naseljavaju?
Prvi efekat uticaja Meseca na Zemlju je gravitacioni.
Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 asa i 50
minuta. Pod dejstvom sile privlaenja Meseca, tvrda povr
ina Zemlje se deformie, razvlai se u smeru Meseca za
oko 50 centimetara vertikalno i oko pet centimetara hori
zontalno. Prirodno, taj uticaj se jo jae ispoljava na vode
nom omotau Zemlje, izazivajui plimu i oseku. Kao rezul
tat toga, u toku dana, kroz jednake vremenske intervale
uoavaju se dva velika i dva mala talasa, priblino jednaka
po visini, a takode jedan veliki i jedan mali talas, ako ne
raunamo kombinovane. Na taj nain, pojava plime i oseke
ispoljava se u tome to u priobalnim z o n a m a okeana voda
nakon svakih 12 asova i 25 minuta poinje da nadolazi,
obrazujui talas plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj,
prirodno, ispoljava se na ponaanje atmosfere, to opet utie
na m n o g e meteoroloke pojave.
Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i
oseke oseaju i tene sredine naeg organizma. To se poseb
no ispoljava na raspodelu krvi u organizmu oveka. Drevna
kineska medicina kae da 12 organa povezanih sa odgo
varajuim energetskim kanalima jedanput dnevno doiv
ljavaju dvoasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog
organa, i suprotno - oseku, kada se organ minimalno oroava krvlju.
Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izraen j e ,
takoe, u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog
dejstva drugaiji. Lenjingradski naunik B. S. Borhsenius
dao je pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu

hipotezu potvrdio je francuski naunik Kervran. 7 ' Na taj

nain, povrinu Zemlje, kao i sve to se na njoj nalazi, treba
razmatrati kao kristalne tvorevine. Rekli smo da pod uticaj e m gravitacije Meseca preko Zemljine povrine prelaze
talasi, koji izvlae omota Zemlje za 50 centimetara prema
Mesecu. Naravno, sve to utie na stanje kristalnih reetki, iz
kojih se sastoji materija Zemljine povrine. Kao rezultat
toga, u kristalnim reetkama se javlja varirajui napon, koji
je u tesnom sadejstvu sa elektrinim i magnetnim poljima.
Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji utiu
na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. A nama je ve
poznato da promena magnetnog polja utie na brzinu odvi
janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener
getskog uticaja na funkcionisanje organizma (slika 20).
Sada nam ostaje da uporedimo dva Meseeva uticaja gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo ta se deava.
Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraeniji u
teno-kristalnoj sredini zasienoj mikroelementima. Osno
vu teno-kristalne sredine, zasiene mikroelementima u telu
oveka, ine krv, meuelijska i unutarelijska tenost. Na
taj nain, gde se u datom momentu nagomilava krv i vanelijska tenost, tamo se aktiviraju elektromagnetni efekti,
koji prouzrokuju bioloku aktivnost fermenata na datom
delu organizma. Odavde se dobija da Mesec upravlja dvoasovnim ritmom naizmenine aktivnosti 12 ovekovih or
gana, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini. I
tek sada nam postaje jasno zato su unutranji organi aktivni
samo dva asa u toku dana, a u protivfazi isto toliko vre
mena se nalaze u stanju mirovanja.
Sada m o e m o sa potpunom pouzdanou rei da se
cirkadni (dnevni) ritmovi aktivnosti ovejeg organizma
stvaraju pod uticajem procesa koji se odvijaju na povrini
71

Vidi: G. A. Sergejev, Bioritrnovi i biosfera", Znanje",

Moskva, 1976.

Zemlje i koji usuglaavaju datu funkciju organizma sa spoljanjim kretanjem (setite se poglavlja Funkcionalna bioritomologija organizma" - sputanje vazduha ujutro i aktiv
nost debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima,
punei aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom
krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira bioloke
procese datog organa. Eto, na tako jednostavan nain u
oveku se realizuje to najvee udo prirodel I tog uda
bioritmologije treba se strogo pridravati. K a o primer n e
m a r n o g odnosa prema bioritmologiji, razmotrimo uzimanje
hrane uvee. Postoji preporuka Hcrberta Seltona da se uvee upotrebljava belanevinasta hrana. To se objanjava time
to preko noi organizam odmara i moe kvalitetno razlagati i asimilirati belanevine. Ali istovremeno postoji pre
poruka ajuverdista i makrobiotiara koja glasi da poslenji
obrok hrane treba uzeti do zalaska Sunca. Kao dopuna tim
d v e m a preporukama postoji detaljniji savet majstora ciguna
koji glasi da jutarnji obrok hrane mora biti najvei od svih
obroka.
Hajde da paljivo izuimo dijagram koji sam sastavio, a
koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perio
da i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upot
rebljavati belanevine uvee, posle napornog dana. Po pra
vilu, radni dan se zavrava u 17-18 asova i veera je
priblino izmeu 19 i 20 asova.
1. Sredina u organizmu je alkalna, to ne p o t p o m a e
razlaganje tako sloenih, termiki obraenih materija kao
to su belanevine.
2. Priblino u to vreme u organizmu nastupa mirovanje,
poinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. P r o
bava belanevina treba da odvoji deo energije za sebe.
3. Prema binarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su
bubrezi, a eludac se nalazi u fazi energetskog opadanja.
Prema tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belan
evina ne m o e biti rei.

ta mi, u stvari, dobijamo kao rezultat veernjeg uzi

manja belanevinaste hrane? Belanevine, kao uostalom i
bilo koja druga hrana, unesene u organizam u to vreme ne
probavljaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, ve stvaraju
polufabrikat' , - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno po
punjava ceo na organizam, taloi se u vidu kristala mok
rane kiseline, zapuava sudove i istu tu sluz mi ujutro i
tokom dana redovno iskaljavamo. Naruava se faza miro
vanja i odmora. Organizam ne moe kvalitetno, mirno da
nagomilava energiju, p o s t o j e oduzima probava hrane. K.ao
rezultat toga, organizam se nou ne odmara, on radi, srce
lupa oteano, teko se die. Sve to postepeno dovodi do
umaranja, sa prelaskom u hronini oblik. ovek ujutro us
taje trom (mlitav), razbijen, oteeu i, da bi se osveio, pije
kafu, kakao, aj, pui i tome slino, to ga sve vie uvlai u
krug bolesti i rane starosti. Tu lei uzrok tenje za stimu
lator i ma i njihovoj optoj upotrebi.
Probava hrane u veernjim asovima zahteva preraspodelu energije i krvi u organizmu, to se delimino odraava i
na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu
kvalitetno da izvravaju svoju glavnu funkciju: regulisanje
belanevinaste i vodeno-slane razmene. Postoji vaan fizio
loki zakon: kada je aktivan jedan organ, jedna funkcija,
drugi organi i funkcije nalaze se u potinjenom stanju. Eto
uzroka rasprostranjenog poremeaja rada bubrega, ije je
leenje beskorisno pri takvom nainu ivota medikamenti
ma (lekovima), injekcijama i tome slino. To je jedan od
uzroka tako iroko rasprostranjenog i neizleivog" eer
nog dijabetesa i drugih slinih poremeaja.
Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uvee,
jedenje tokom noi u stvari unitava na organizam, prekida
itav proces leenja. Opet, s druge strane, pridravanje
naina ivota koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka
jaanju organizma i spreavanju svakojakih oboljenja.

A sada razmotrimo drevnu preporuku majstora ciguna.

Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 asova ujutro. U
to vreme eludac je pun energije i krvi, od koje se stvaraju
sluz i eludani sok. Sredina organizma je kisela, to je
povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u probavu hrane
ukljuuju slezina i guteraa (pankreas), ija je aktivnost u
to vreme maksimalna. D r u g i m recima, ta etapa probave
hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apsolutno neograniavajui ni u emu druge procese. Poveana koliina
suneve energije, shodno rezonansnoj raspodeli u organi
z m u , r a z g a r a " do maksimuma vatru probave h r a n e " - sve
gori", razlae se. To su upravo procesi koji su i potrebni za
tanko crevo. Dalje, spoljanji uslovi pokretljivosti i ener
getske aktivnosti tankog creva dovravaju ranije zapoeto
delo, pri emu sve faze probave hrane protiu u kiseloj etapi
organizma - najpovoljnijoj za probavu hrane. Fizika aktiv
nost organizma i poslednji period probave hrane samo podstiu tu etapu. Sledei obrok hrane, koliinski manji i koji se
lako asimilira, moe se uzeti izmeu 15 i 17 asova. U tom
sluaju bie ispotovani u potpunosti svi bioritmovi, a sam
ovek e biti zdrav i pun snage. U stvari, biblijski patrijarsi,
pravi sveti ljudi, hranili su se jedan-dva puta dnevno i
doivljavali do 100 i vie godina. Na primer, Simeon Stolpnik je j e o samo jedanput nedeljno (!) ,,i to v e o m a malo i
laku hranu", a doiveo je 110 godina.
Prema tome, mi s m o razmotrili kako su usklaeni pro
cesi koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i
uverili smo se d a j e skladnost stoprocentna, pri emu spo
ljanji uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne
obrnuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu
korist^ukljuuje se ritmino i postepeno u reim rada (aktiv
nosti)
i isto tako prelazi u reim mirovanja i stvaranja
72
73

Zitija svetih", knjiga prva, P r a v o s l a v n a knjiga,

Priniedba p r e v o d i o c a .

1991.

zaliha. Ovo poglavlje nam je oigledno pokazalo koliko

malo z n a m o o sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni
ljudi (elton i drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju
bioritmologiju.
U savremenoj medicini pojavio se novi pravac - hronomedicina, koja izuava bioritmove razliitih oboljenja i
razrauje metode efikasnog uticaja na bolest uzimajui u
obzir bioritmove. Ta grana medicine je ve izdvojila dve
osnovne postavke, koje se sastoje u sledeem:
1. Imajui u vidu karakteristike bioritma bolesti, boles
nicima se odreuje uzimanje lekova i fizioterapija u periodu
najvee aktivnosti obolelih organa. To omoguava izleenje
sa daleko manjim dozama lekova, to dovodi i do smanjenja
sporednih efekata hemioterapije.
2. Bolesniku se daju lekovi ili se sprovodi fizioterapija
na odreeno vreme do komplikovanja bolesti. Na primer,
sprovodenje seanse nagomilavanja ugljenine kiseline do
poetka astmatinog napada moe da ubije bolesnika.
Uopte, naunici su u dananje vreme otkrili kod o
veka vie od 300 funkcija koje se ritmiki smenjuju u toku
24 asa.
Zapaeno je sledee: sunano vreme ispoljava na orga
nizam oveka pobuujui, tonizirajui efekat, koji je naj
bolje izraen pri vidljivom izlasku Sunca. T o k o m zimskih
sunanih dana dolazi do kombinacije svetlosnog i hladnog
pobuivanja, pojaanog refleksijom suneve svetlosti od
snenog pokrivaa i blagim vetrom. Sve tmuran dan debi
je umirujue, ali gusta i niska oblanost donekle gui.
Oblaci, olujna pranjenja vre pritisak na nervni sistem.
Svee vreme sa mrazom kao i oluja (bura) izazivaju
depresiju.
Zakljuujui o svemu izloenom u ovom poglavlju,
m o e se otvoreno rei da su otkrivena nebeska zvona
ijem zvonjenju se potinjava sve ivo na Zemlji. Iz nave-

d e n e veze lunarno-zemaljskih uticaja proizilazi najvaniji

zakon leenja: Pridravaj se ritmova prirode i usuglaavaj
svoju aktivnost sa njima.
Sada nam se sa svom jasnou razotkriva da je jedan od
glavnih uzroka oboljenja i neuspeha u prirodnom leenju
organizma neusaglaenost ivota oveka sa prirodnim rit
m o v i m a - upravljaima funkcija organizma. Uzimanje hra
ne nou, kada su sve funkcije probave hrane van svoje
aktivnosti a ukljuene su potpuno druge, bdenje i uopte
motorna aktivnost kasno nou, kada treba spavati i jaati
svoje hronalno telo, i spavanje danju, kada se treba kretati,
aktivirati jang procese, urba u vreme kada je potreban mir i
oputanje, i m n o g o ta drugo iscrpljuju i stare organizam
neverovatno bizo.
Mi smo razmotrili dnevni reim. Postao nam je jasan
smisao tog pojma i sada nam ostaje samo da ga se pridr
avamo, kao s t o j e to radila veina dugovenih ljudi.

NEDELJNO-MESEN1 BIORITMOVI
Kao osnove za razmatranje nedeljno-mesenih biorit
m o v a izdvojiemo dve: uticaj magnetnog polja Sunca i
gravitaciono-energetski uticaj lunarnog meseca na ivot
oveka.
74

M n o g i ljudi mi m o g u zameriti j e r u v e e imaju p o s e b n u elju za

j e l o m i oni ne m o g u da z a s p e dok n e t o ne pojedu. K a k o to objasniti?
A k o ste zdravi, tada ete Jako prei na pravi ritam ivota i d o b i e t e
s v e n j e g o v e blagodeti. Ali a k o j e o v e k bolestan, n a r o i t o a k o j e
oteen e l u d a n o - c r e v n i trakt, postoje polipi i druga patologija,
tada e V a s u p r a v o to primoravati da j e d e t e nou, da bi nastala trule
- njihovo omiljeno j e l o i o s n o v a Zivoia. V a m a predstoji u p o r n a
borba sa tom patologijom, koja izaziva veliki apetit uvee. Izbacivi
j e , Vi ete osetiti veliku b l a g o d a t i k a k o je lako, r a d o s n o pratiti
prirodni ritam.

Nedeljni bioritmovi
Sunce zrai u svim pravcima bujice (snopove) nabijenih
estica, koje se nazivaju sunevom plazmom (ili sunev
vetar"). Suneva plazma v u e " za sobom magnetno polje,
koje kao rezultat stvara meuplanetarno magnetno polje.
Naunici su ustanovili da to polje koje potie od Sunca ima
sektorsku strukturu. Tako se negativne estice pod nje
govim uticajem kreu prema Suncu, a pozitivne - obrnuto.
Kao rezultat toga, brzina sunevog vetra" i gustina estica
koje se zrae od Sunca sistematski se menjaju. Poto se
S u n c e okrene oko vlastite ose za 27 dana, Zemlja, u pro
eku, preseca razliite sektore meuplanetarnog m a g n e t n o g
polja tokom sedam dana.
N a k o n svakih sedam dana Zemlja se nalazi as u pozi
tivnom, as u negativnom sektoru tog polja. Sve se to
odraava na magnetosferu Zemlje, usled ega se menja i
vreme. Ve je bilo rei o t o m e kako razliite p r o m e n e u
m a g n e t n o m polju Zemlje, pozitivni i negativni elektricitet
utiu na organizam. N a p o m e n i m o da je to promena unut
ranje pH sredine u kiselu i alkalnu. Kisela sredina je pove
zana sa aktivnou organizma, a alkama - sa njegovom
pasivnou. Promena unutranjeg magnetnog polja na odre
eni nain orijentie molekule organizma, to se odraava
na njihovo funkcionalno stanje. Na taj nain se organizam
oveka tokom sedam dana nalazi u fazi poviene aktivnosti.
T o m e pogoduju kisela sredina i poveani dotok plazme od
Sunca (jang period); sedam dana otpada na pasivnu fazu,
kada preovladava alkalna sredina i smanjeni dotok sunane
plazme (jin period).
U praksi se promena sektora meuplanetarnog magnet
nog polja manifestuje u sledeem: nedelju dana kod Vas je
raspoloenje poboljano, lako podnosite fizika i intelek
tualna optereenja, lako se uzdravate od hrane tokom

24-48 asova. I obrnuto, druge nedelje veoma vam je teko

da se uzdravate od hrane, raspoloenje je loe, a fiziki
napori se podnose sa kripom". Naroito nepovoljno utiu
dani kada se vri smena sektora meuplanetarnog polja. U te
dane, da biste pomogli organizmu da se prestroji (prilagodi),
treba da vodite veoma umeren ivot: fiziki se ne napreite
m n o g o , jedite koliinski malo i hranu koja se lako asimilira
itd.
Da biste samostalno odredili svoj ritam aktivne i pasiv
ne nedelje, treba paljivo pratiti oscilacije svog raspolo
enja, fizike i intelektualne aktivnosti. Zbog toga tokom
j e d n o g do dva meseca vodite dnevnik, u koji ete zapisivati
svoje fiziko optereenje, po redosledu kako ga obavljate,
oscilacije raspoloenja, polnu aktivnost itd. Dalje, analizi
rajui te pokazatelje, vi ete uvideti da se oni menjaju. U
dane kada ste aktivniji, V a m a pomae meuplanetarno
magnetno polje podsticajem" i obrnuto.

Meseni bioritmovi
Na kalendarski mesec, koji broji od 30 dana do 31 dan,
ne odgovara nikakvim periodinim procesima prirode. Z a t o
je lunarni mesec koji traje 29,5 dana prirodni period, sa
kojim su povezane sve cikline promene u prirodnim pro
cesima na Zemlji. Tokom lunarnog meseca javljaju se plime
i oseke na morima i okeanima, pri emu se njihova snaga
poveava ili smanjuje u zavisnosti od dana lunarnog mese
ca; menja se ponaanje atmosfere, to se odraava na m n o g e
meteoroloke pojave; pri prolasku Meseca kroz magnetosfcrni zatitni omota Zemlje, menjaju sc parametri magnetosfere; odbijanje suneve svetlosti od povrine Meseca
takoe se periodino menja i sve te p r o m e n e odraavaju se
na organizam biljaka, ivotinja i oveka. Tako od lunarnog

ciklusa zavisi intenzitet vrenja vina, asimilacija kiseouika

kod poljoprivrednih kultura (argarepa, krompir), periodi
razmnoavanja kod ivotinja (naroito morskih), mesena
periodinost ovulacije kod oveka.
Savremena nauka je pronala veze posredstvom kojih
Mesec utie na oveka. Tako, zbog j a k o g gravitacionog
uticaja Meseca na omota Zemlje (tvrdi i teni) u dane
mladog i p u n o g Meseca, mnogo se menjaju sledei fiziki
parametri: vlanost, atmosferski pritisak, temperatura, elek
trino i magnetno polje. Ispostavlja se da ak najmanje
promene tih parametara ispoljavaju uticaj na oveji orga
nizam. Ali ako do toga dolazi naglo i snano, a organizam
oveka je prethodno oslabljen, pun neistoa itd., tada to
prouzrokuje raznovrsna oboljenja. Na primer, nagle osci
lacije atmosferskog pritiska naruavaju stabilnost funkcija
stvaranja krvi, prouzrokujui oboljenja kao to su hiper
tonija i razliiti recidivi srano-vaskularnih poremeaja.
Mozak veoma oseajno reaguje na promene vlanosti a t m o
sfere, to se ispoljava na njegovu aktivnost. Jo izraenije na
bioelektrinu aktivnost mozga utiu promene napona mag
netnog polja, to moe prouzrokovati mnotvo psihikih
poremeaja. Ameriki psihijatar Leonard D. Ravic, po
etkom sedamdesetih godina XX veka, vrio je merenja
razlike elektronskih potencija u mozgu i u grudima d u e v n o
obolelih ljudi. Pokazalo se da se ta razlika menja iz dana u
dan u zavisnosti od faza Meseca. Menjala se i uznemirenost
(razdraenost) bolesnika. Ravic je ovako objasnio tu poja
vu: Mesec direktno ne utie na ponaanje oveka ali, menjajui odnos elektromagnetnih sila Vasione, on m o e prou
zrokovati katastrofalne reakcije kod neuravnoteenih ljudi."
Na prvi pogled izgleda da savremena nauka sve zna o
Mesecu, mehanizmima njegovog uticaja na oveka itd. Ali
ako se obratimo razliitim drevnim izvorima, u kojima se
iznosi mnotvo preporuka o tome kako najbolje iskoristiti

binarni ciklus, zalazimo u orsokak. Na emu se te prepo

ruke zasnivaju? Mada je njihova vanost neuporedivo dragocenija od strogo naunih. Tako, tibetska medicina prepo
ruuje da se profil akt i ko leenje i druge uoplene mere za
jaanje organizma sprovode od prvih dana binarnog mese
ca. Navodi se da bolesti zlih d u h o v a " (izliv krvi u mozak,
paraliza, infarkt miokarda, akutna psihika oboljenja, epi
lepsija i druge) najee nastaju 4, 8, 11, 15, 22. i 29. dana
binarnog meseca. Kineska narodna medicina preporuuje
da se pri izlasku Meseca, prvog dana, uradi j e d n o ispa
ljivanje (rana), drugog d a n a - d v a i tako do 14 ispaljivanja
sredinom binarnog meseca. Zatim talas nestaje na isti nain
kao to je i doao. Tako se sprovoenje uvene terapije
moksa po dzu-san-li" (ispaljivanje take dugovenosti,
koja se nalazi u predelu zgloba kolena) preporuuje s a m o
prvih osam dana binarnog meseca. Avestijska astrologija
tvrdi da za vreme mladog Meseca prekomerna fizika aktiv
nost nije tako opasna kao za vreme punog Meseca. Jer za
v r e m e mladog Meseca energija je koncentrisana u dubini
organizma i teko se izbacuje napolje. Za vreme p u n o g
Meseca - obrnuto, ona se nalazi spolja i lako se gubi. Z a t o
prekomerna motorna aktivnost u to vreme moe da opustoi
energetski budet" oveka. Pravi majstori ciguna takode se
pridravaju tog pravila.
U Kini i Indiji ljudi i danas ive po fazama binarnog
kalendara, koji je sastavni deo graanskog kalendara. Na
unici smatraju da binarni bioloki ciklus po svom znaaju
ne zaostaje za dnevnim, a ezoterijska astrologija tvrdi da su
binarni ciklusi njen klju, a faze Meseca - prvi stepen
spoznaje tog kljua. Sada nam ostaje da samostalno raz
motrimo da li treba da usaglaavamo svoju aktivnost sa
binarnim ciklusom i u emu se sastoji ezoterizam (tajna)
binarnih faza?

Razmatranje ovog pitanja otpoeemo sledeim redosledom: ta je to lunarni mesec; iz ega se sastoje faze
Meseca i njihov uticaj na Zemlju? 1 tek posle toga vriemo
uoptavanje, davati zakljuke i preporuke.
Pri svome kretanju u odnosu na Sunce, Mesec mu se
as pribliava, as udaljava. Povratak Meseca u j e d a n te isti
poloaj kosmikog prostranstva u odnosu na Sunce obavi se
za 29,5 dana. To se zove sinodian mesec - od latinske rei
zbliavanje". Eto tih 29,5 dana predstavljaju lunarni cik
lus. Ali postoji i si deru i (zvezdani) mesec, koji traje 27,3
dana. Za to vreme Mesec napravi puni krug oko Zemlje.
Zato to se periodi okretanja Meseca oko Zemlje i okretanja
Meseca oko svoje ose poklapaju, prema Zemlji je uvek
okrenuta jedna te ista strana Meseca. Tu stranu Meseca, u
zavisnosti od kretanja, Sunce osvetljava razliito: as se vidi
desna polovina koja se svakim danom sve vie poveava
dok Mesec ne postane potpuno osvetljen - okrugao; zatim
nastaje smanjivanje osvetljenosti povrine Meseca i osvet
ljava se samo leva polovina dok potpuno ne iezne. Pro
mena osvetljenosti Meseca ukazuje na njegove faze, kojih
ima etiri, i svaka traje po 7,4 dana.
Sada detaljno razmotrimo razliite poloaje i faze M e
seca i njihov uticaj na vodeni omota Zemlje.
1 - Mladi Mesec. Kada se Sunce, Mesec i Zemlja
nalaze na jednoj liniji, tako da je Mesec izmeu Sunca i
posmatraa koji se nalazi na Zemlji, tada Sunce obasjava
samo suprotnu stranu Meseca, i tada on postaje nevidljiv.
To je mlad Mesec. Kada se Sunce i Mesec nalaze na jednoj
strani n odnosu na Zemlju, njihove gravitacione sile se
poklapaju i deluju u j e d n o m smeru. Upravo u to vreme na
Zemlji se uoavaju najvee plime i oseke. A promena sile
tee, koja nastaje kao rezultat plima u tvrdom telu Zemlje,

iznosi priblino 2 0 % osnovnih promena, uslovljenih sna

g o m privlaenja Meseca i Sunca, i dejstvuje na tu istu
stranu!
Dodajmo to da se u taki mladog Meseca, na maksi
m u m u plima i oseka, uoava suprotno kretanje prema smiri
vanju, smcni smera dejstva.
I I - Prva faza. Po stepcnu kretanja Meseca od Sunca na
istok (suprotno od kretanja kazaljke na asovniku), on p o
n o v o postaje vidljiv - u vidu mladog Meseca na z a p a d n o m
delu neba. I osvetljeni (desni) deo Meseeve polulopte p o
veava se dok nakon 7,4 dana ne bude osvetljena tano
polovina Meseca. To je upravo prva faza. Za vreme te faze
dolazi do sledeih p r o m e n a na vodenom omotau Zemlje.
Poto Mesec na zavretku te faze zauzima poloaj pod
ugloin od 90 u odnosu na Sunce, tada je gravitacioni efekat
njihovog rezultirajueg dejstva najmanji. Meseeve p l i m e
se poklapaju sa sunevim osekama, a meseeve oseke, obr
n u t o , sa sunevim plimama. Na taj nain, u toj fazi se
uoavaju tendencije prelaska od maksimalnih uticaja plima
i oseka prema potpunom smirivanju.
III - P r v a e t v r t i n a . U d a n e k a d a je osvetljena desna
polovina Meseca, nema nikakvih gravitacionih reakcija od
Meseca i Sunca. To je posebna taka u kojoj se u m a l o m
vremenskom intervalu mirovanja menja smer kretanja u
drugi - koji se iri.
IV - Druga faza. Mesec produava svoje kretanje p o
sle take prve etvrtine, udaljavajui se sve vie i vie od
Sunca. Osvetljena povrina Meseca poveava se iz dana u
dam I na kraju, kada Mesec zauzima poloaj pod uglom od
180 u odnosu na Sunce, a Zemlja se zajedno sa posmatraem na njoj nalazi izmeu njih, u potpunosti je vidljiva
strana Meseca koju osvetljava Sunce. Nastupa pun Mesec.
Od momenta prve etvrtine do punog Meseca prolazi j o 7,4
dana (od mladog Meseca - 14,8). To je druga faza. T o k o m

nje rezultujua sila gravitacionog uticaja Meseca i Sunca

poinje da razdvaja vodeni omota Zemlje, dok se sa punim
M e s e c o m ne zavri i taj proces. Na taj nain, posle take
prve etvrtine u toj fazi uoava se tendencija ka razjedinjavanju, irenju.
V - Pun Mesec (utap). Za vreme punog Meseca dola
zi do maksimalne podele vodenog omotaa Zemlje izmeu
Meseca i Sunca. Pod Utiajem Meseca i Sunca nastaju
posebne plime. Izmeu tih talasa plime uoavaju se oseke.
Prema tome, pun Mesec - to je posebna taka maksimalnog
razdvajanja i irenja vodene povrine, posle koje dolazi do
obrnutog procesa.
VI - Trea faza. Posle take punog Meseca - maksi
malnog udaljenja od Sunca - Mesec poinje da se ponovo
pribliava Suncu. Potpuno osvetljeni deo Meseeve polulopte poinje da se smanjuje dok sa leve strane ne ostane
tano polovina. To je trea faza, koja u binarnom mesecu
traje od 14,8 do 22,1 dana. U toj fazi d o l a z i l o p r o m e n e
poloaja Meseca u odnosu na Sunce sa 180 na 90 . Za
vreme promene poloaja Meseca, gravitacione sile Meseca i
Sunca sjedinjuju vodeni omota Zemlje. Plime se postepeno
smanjuju, skoro do potpunog nestanka. Na taj nain, u toj
fazi uoava se tendencija prelaska od irenja prema sabi
janju.
VII - Trea etvrtina. Onih dana kada je osvetljenja
tano leva polovina Meseca isto tako kao i u prvoj etvrtini,
nema nikakvih gravitacionih reakcija. To je posebna taka u
kojoj se kroz kratak interval mirovanja menja tendencija od
sabijanja u drugu vrstu kretanja.
VIII - etvrta faza. Mesec se sve vie i vie pribliava
Suncu, dok ne zauzme srednji poloaj izmeu Zemlje i
Sunca. To obuhvata period od 22,1 do 29,5 dana, tj. do
mladog Meseca. Spolja se to izraava u sve veem nesta
janju meseevog srpa skoro do pojave mladog Meseca, kada

se nita ne vidi. To je poslcnja, etvrta faza. U toj fazi

Mesec iz poloaja od 90 u odnosu na Sunce prelazi u nulti
poloaj. Za vreme tog kretanja, gravitacione sile poinju da
se nadograuju jedna na drugu, da se meusobno poja
avaju i da v u k u " vodeni omota Zemlje u j e d n o m smeru,
stvarajui za vreme mladog Meseca najvee plime i oseke.
Na taj nain, u toj fazi se uoava usmereno na cilj meu
sobno pojaavajue kretanje od stanja mirovanja do maksi
malne aktivnosti.
A sada razmotrimo kako se odraava uticaj faza Meseca
i posebnih taaka na kretanje energije i tenosti u ovejem
organizmu. Pri t o m e emo koristiti drevnu terminologiju
jang-jin. Ali pre nego to preemo na razmatranje tog va
nog pitanja, sledi nekoliko bitnih napomena (pojanjenja).
1. T e r m i n o m jang oznaiemo zemaljsku gravitaciju, a
jin - meseevu i sunanu.
2. Poloaj: jang - unutranji, jin - spoljanji.
3. Smer: jin - uzlazi (izlazi),y'r//?g- sputa se (zalazi).
4. Tendencija: jin - hi,jang - skuplja.
5. Teina: jin - lagan, jang - teak.
6. U ovejem organizmu jan energija ide odozgo
prema dole, a jin odozdo prema gore.
Gravitacione sile Meseca i Sunca delovae na oveka
koji stoji na povrini Zemlje na sledei nain.
Prvo. Za vreme mladog Meseca, tene sredine orga
nizma, na raun sloene gravitacije Meseca i Sunca, bie
privuene prema glavi. Zemaljska gravitacija vie ne priv
lai toliko oveka, poto na suprotnu stranu dejstvuje meseevo-suneva gravitacija. Kao rezultat toga, ovek postaje
laki za 2 0 % . Pun Mesec je prva posebna taka u kojoj pri
m a k s i m u m u jin dolazi do raanja suprotnosti - jang. Jer
sada se procesi irenja i podizanja navie smenjuju suprot-

nim - skupljajuim i usmerenim nanie. Takav nagli zao

kret intimnih (linih) procesa postavlja poveane zahteve
organizmu.
Drugo. U prvoj fazi poinje smanjivanje zajednike
gravitacije Meseca i Sunca, skoro do njihove potpune me
usobne neutralizacije. Na taj nain, spoljanje -jin dejstvo
gravitacije na tene sredine slabi, zbog ega se pojaava
jang dejstvo, zemaljsko. To dejstvo se ispoljava u t o m e to
se tenosti iz predela glave ustremljuju nanie i ravnomerno
se raspodeljuju po organizmu. Zbog toga to spoljanja
gravitaciona sila - jin prestaje da dejstvuje, zemaljska jang gravitacija j a e privlai telo oveka, to se ispoljava
kroz poveanje njegove teine. Prva faza Meseca - to je
porast janga (Veliki jang), to se manifestuje kroz poste
peni porast aktivnosti ovejeg organizma.
Tree. Taka prve etvrtine karakterie se maksimal
nom aktivnou organizma - jang manifestacijom. Gravi
tacije spol ja nema - ona se meusobno unitila, Zemlja se iz
rastegnutog stanja u obliku jajeta povratila u okruglo stanje.
Teina oveka u tom momentu je najvea, organizam je
zbijen. U toj prelaznoj taki, kada je jang maksimalan, raa
se njegova suprotnost - jin. Procesi u organizmu pod dejstvom narastajue sile jin - gravitacije Meseca i Sunca poinju delovati na irenje organizma. Smena tih kretanja,
m e u s o b n o kontradiktornih, predstavlja ogroman unutra
nji rad - stres za organizam.
etvrto. Druga faza se odlikuje postepenim povea
njem spoljanje gravitacije od Meseca i Sunca. Jin se pove
ava, njarig-zemaljska gravitacija slabi. Pri punom Mese
cu, spoljanje jin dejstvo na Zemlju je maksimalno. Pri t o m e
su Mesec i Sunce svojom gravitacionom energijom podelili
vodeni omota na dva dela, koja su meusobno suprotna.
Slian proces se uoava i u ovejem organizmu zbog toga
to je opti tok razdeljen na dva dela - on je oslabio. U

kineskoj filozofiji to se izraava terminom Mala/7//. Ener

gija i tene sredine organizma podvrgnute jinskom uticaju,
usmeravaju se iznutra prema spolja, organizam se iri. Z b o g
toga to sve iznutra ide napolje, taj period je najpovoljniji za
ienje organizma. Fiziku aktivnost treba smanjiti da se
ne bi rasejavao energetski snop.
Peto. Period punog Meseca se karakterie maksimal
nim kontradejstvom Meseca i Sunca na Zemlju. Zemlja je
rastegnuta, rairena. U organizmu oveka energija se slobo
dno izliva iznutra prema spolja, tene sredine su, takode,
blie povrini tela. Maksimalni Jin u to vreme rada svoju
suprotnost - jang. U toj taki dolazi do zaokreta, od irenja
prema sabijanju (skupljanju), vodi se borba, preokret na
najtananijim nivoima ovejeg organizma. To je o g r o m a n
stres za ovela.
esto. Posle stresnog preokreta (loma), od irenja pre
ma sabijanju, procesi sabijanja - jang poinju da preovlauju. Sada energija i tene sredine iz spoljanjeg, raire
nog stanja organizma tee da se koncentriu, prodru u du
binu organizma. Centripetalno, sabijajue kretanje je znak
(simptom) aktiviranja jan procesa. Na taj nain, za vreme
tree faze, aktiviraju se sviyVwgprocesi i organi vezani za
njih. Kod oveka se javlja snaga, on eli da se aktivno kree,
bavi sportom, uopte da bude optereen. I to je u potpunosti
celishodno - to je najbolji period za vea fizika optere
enja, koja organizam prihvata bez problema. Taj period se
naziva Mali jang, j e r ranije razdvojene, oslabljene bujice
tenosti i energije tee da se meusobno spoje. Po pravilu, u
toj fazi se ispoljava poveana polna aktivnost, koja je u
potpunosti opravdana. Jer tokom prve dve faze dolazi do
sazrevanja jajnih elija, njihovog kretanja kroz falopijeve
kanale i dospevanja u matericu, za ta su potrebni prvih 14
dana lunarnog meseca. Otuda se zaee moe kvalitetno
ostvariti u toj fazi. Kao to vidite, sve je usaglaeno, u e m u
se i sastoji mudrost prirode.

S e d m o . Trea etvrtina - to je taka maksimalnog sabi

janja organizma jangskom, to jest zemaljskom gravitacio
nom energijom. U njoj, kao i u prethodnim posebnim
takama, dolazi do unutranjeg zaokreta od sabijanja prema
irenju. Taj dan unutranje toe", kao i period mladog
Meseca, prvu etvrtinu i period punog Meseca treba prove
sti u mirovanju. Tog dana izbegavajte vea optereenja,
suzdravanja od hrane i drugih slinih stvari koje pred
stavljaju stres za organizam. Dva stresa - unutranji: od
zaokreta sabijanja ka irenju - i stres od optereenja (na
primer, parnog kupatila) - moe se dogoditi da organizam
ne izdri.
O s m o . etvrta faza Meseca - to je ponovni porast
jinske energije, poveanje zajednikog dejstva gravitacije
Meseca i Sunca u jednom smeru. Bujica energije i tenosti
unutar organizma oveka ustremljava se prema glavi, teina
tela se smanjuje, ono se iri. To povoljno utie na odvijanje
svih jin procesa, aktivira /'inske organe. Z b o g toga to se u
toj fazi uoavaju najvee plime, a sile tee dejstvuju u
jednom smeru, prema kineskoj terminologiji ta faza se
naziva Veliki jin. Spolja se taj period odlikuje porastom
pasivnosti, neke oteenosti, isticanjem ljaka i tenosti iz
organizma. Drugim recima, to je period prirodnog ienja
organizma - menstruacije kod ena, zavretak ivotnog
ciklusa - kraj menstrualnog ciklusa, okonanje svih procesa
u prirodi. Lunarni mesec (ciklus) drevni mudraci su uvek
razmatrali kao z a v r e n u celinu, shodno V e l i k o m z a k o n u
slinosti sa drugom celinom, makar to bio dan, godina,
oveji ivot ili grandiozna epoha postojanja Vasione.
Lunarni ciklus u prirodnom leenju organizma slian je
tablici elemenata D. I. Mendeljejeva u fizici. Taj ciklus
pokazuje potpuni razmetaj: ta, zato i kada treba uraditi. Iz
tog ciklusa, putem logikih rasuivanja, m o e m o za sebe
izraunati" to to nam je do sada nepoznato. Najvanije je

da sada moemo samostalno korigovati program vlastitog

leenja sa silama prirode, a ne sa preporukama razliitih
autora, razliitih sistema", koje su u bioritmologiji potpuno
beznaajne. Ja sam pobornik drevnih Veda. oveku je po
trebno znanje, a ne sistem. Izmenili su se uslovi i s i s t e m "
koji se ranije odlino pokazao poinje da daje suprotne
rezultate. Zato stiite znanje, uverljivo znanje, pravo i
primenjujte ga. Ostalo e doi samo od sebe i zdravlje i
materijalni uspeh, a Vi ete zauzeti svoje mesto u velikoj
harmoniji Vasione.
A u nastavku emo stvarati - razdvajati medicinske
mere (mere leenja) u binarnom ciklusu i obrazlagati ih.

RASPODELA MEDICINSKIH MERA U

LUNARNOM CIKLUSU
Da bismo shvatili kako gravitacione sile utiu na o
veji organizam, treba shvatiti jednostavnu ali vanu poja
vu. Sunce, Zemlja, Mesec i druge planete stvaraju oko sebe
vrsti (gusti) omota zahvaljujui tome to oni, na raun
gravitacije, privlae, sakupljaju i zadravaju oko sebe mate
riju, to jest njihovo gravitaciono polje zadrava masu mate
rije. Razmislite o tome na raun ega se nae telo zadrava u
okolnoj sredini. Gravitacija je ta osnova koja formira telo,
daje mu oblik i omoguava da ivi (postoji) odreeni vre
menski period (tj. tokom ivota) u stabilnom stanju.
A d a gravitacija ne bi p r e k o m e m o sabijala (stezala) na
organizam, u naem telu postoji druga vrsta energije elektromagnetna. N a e telo ima odreeni opti potencijal,
svaka elija ima svoj vlastiti potencijal (naboj), a unutar
elije svaka micelija je sa nabojem (potencijalom), da bi se
zadravala voda i spreilo lepljenje jednih materija sa dru
gim. Kao to vidite, u telu oveka se nalazi jedna s i l a - j a n g

(gravitaciona, saimaj ua, teka) koja je u ravnotei sa dru

gom -jin (elektromagnetna, rairujua, laka).
Centar tee tela kod normalno graenog oveka nalazi
se u predelu pupka. A poto se on, u stvarnosti, nalazi
izmeu nesrazmerno veih centara tee (gravitacionih sila)
Zemlje, Meseca i Sunca, on stalno varira, pratei paljivo
spoljanja dejstva - sabiranje, oduzimanje, m e u s o b n o
podudaranje gravitacionih sila Zemlje, Meseca i Sunca. To
dovodi do toga da se centar tee kod oveka, kao baricentrum (teite)
izmeu Zemlje i Meseca, neprestano
premeta u telu: gore - dole, u krug itd. Ako pri prolasku
baricentruma Zemlja - Mesec na povrini Zemlje nastaju
razliite r e a k c i j e - t a l a s plime itd., tada na potpuno isti nain
dolazi do premetanja vlastitog centra tee po organizmu
oveka, a zajedno s njim - tenosti i energije, i to prouzro
kuje aktiviranje ili priguenje (slabljenje) funkcija.
Najstarija nauka astrologija upravo i opisuje kako sile
gravitacije planeta i zraenja Sunca i drugih zvezda utiu na
fiziologiju oveka, na njegovo telo, psihu i m n o g o , m n o g o
drugog. Autor po prvi put u svetu razotkriva pred velikom
masom italaca sam mehanizam tog dejstva, obnavljajui
samim time nauku astrologiju, dajui joj onaj oblik koji je
imala u svom nastanku. Astrologija - to je velianstvena
nauka o oveku i Kosmosu, a njeni zakoni gravitacije i
zraenja dejstvuju matematikom preciznou i neumoljivou, kao Njutnov svetski zakon gravitacije.
Sada, posle takvog kraeg ali, prema autoru, j a s n o g
objanjenja, moe se pristupiti razmatranju toga kako podi
zanje i oputanje, sabijanje i irenje, koji se deavaju u
organizmu usled spoljanjeg uticaja, del uju na samooseanje i zdravlje naeg organizma.
Prva faza Meseca (slika 21). Opteprimedbe: O d m a h
posle perioda mladog Meseca tenosti organizma i centar

gravitacione energije premetaju se po telu oveka u naj

irim razmerama - od temena glave do stopala nogu. To se
deava zbog toga to zajednika gravitacija Meseca i Sunca
deluje plimom i osekom na oveka koji stoji; plima - kada
se ovek nalazi na nonoj strani. Ali poto ovek nou lei,
koncentracija tenosti i energije nije u stopalima, ve je
rasporeena po telu vie-manje ravnomerno. Zato se uopte
mnogo vie stimulie gornji deo oveka, nego donji. To je
j o j e d n o za" protiv nonih smena, nonih aktivnosti, zato
to se, zbog gravitacione oseke, mozak slabo snabdeva
tenostima, i ovek se brzo umara upravo u to vreme.
Na taj nain, tokom prve faze Meseca, naroito u njenoj
prvoj treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust
i oi; u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva truba, vratni
prljenovi, a u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata),
plua, nervni sistem. Ali ako kod Vas na tim mestima
postoji skrivena patologija, tada e ona kulminirati (pogor
ati se). Tako, u prvoj treini dolazi do: oteenja (pore
meaja) vida, migrene, nesanice, poremeaja funkcije zad
njeg dela hipofize, upale mozga, psihikih poremeaja, opa
danja kose; u drugoj treini - akutnog gnojnog tonzilitisa i
faringitisa, bolova u nogama i stopalima, onih oboljenja,
menstrualnih poremeaja; u poslednjoj treini - otoka plu
a, reumatizma u ramenima i rukama do lakata, bronhitisa,
astme, pneumonije i aneurizme.
Komplikacije su, uglavnom, vezane za to to organizam
z b o g zagaenosti ne moe brzo da reaguje na proces ire
nja". Tako krvni sudovi ne uspevaju da na vreme propuste
pojaanu cirkulaciju krvi, to dovodi do spazmi, bolova,
zaguenja u pojedinim delovima krvotoka i tome slino.
Sto se tie optih preporuka, predloiemo dve. Prva:
U ovoj fazi bi bilo dobro otpoeti sa bilo kojim ciklusom
leenja posle mladog Meseca. Samim tim vi ete se prila
goditi poetku lunarnog ivotnog ciklusa i na raun njegove

energije usaglaavnjte i jaajte vlastite funkcije organizma.

Ta faza Meseca je najpovoljnija za stimulaciju organizma
ispaljivanjem take dugovenosti moksapo du-san-U".
To se vri na sledei nain:
prvog dana posle mladog Meseca - j e d n o zagrevanje u
toku 5-10 sekundi;
drugog dana - dva zagrevanja;
treeg dana tri zagrevanja.
Narednih dana treba dodavati po j e d n o zagrevanje, sve
do osmog dana. Posle toga terapija se prekida i ponavlja
samo u sledeem lunarnom ciklusu. Druga: Ako ovek h o e
da se oslobodi loih navika koje podrivaju njegovo zdravlje,
na primer, obedovanja kasno uvee, tada obavezno otpoeti
ponaanje u skladu sa binarnim ciklusom. Tako, u etvrtoj
fazi Meseca treba sami sa sobom da obavite intelektualni
rad zbog ega hoete da se oslobodite loe navike, koju
korist ete od toga imati i da svesno zaelite da promenite
svoj nepravilni nain ivota. Programirajte se u poslednoj
fazi Meseca intelektualno, emocionalno i donesite vrstu
odluku. I im nastupi mlad Mesec, ponite da realizujete
svoj program - uvee pijte samo odvar (aj)
od trava, a za
ruak ili ujutro - neto vie pojedite. Po stepenu pojav
ljivanja Meseca sve vie e se javljati iskuenje da se vratite
na stari nain ivota, a najvee iskuenje je u d a n e p u n o g
Meseca. Ali Vi morate sve to da pretrpite, da slomite stari
stereotip i uvrstite novj, da se fizioloki prestrojite. Z a
pamtite da snaga starih navika debije samo do sledeeg
mladog meseca. K a d a je M e s e c u utapu (pun), napon e
opadati, a sledeeg binarnog ciklusa ete iveti po n o v o m i
neete imati nikakvih potekoa, poto se fiziologija prestrojila i funkcionie sasvim drugaije.
78

Primedba prevodioca.

79

Isto.

Konkretne preporuke u prvoj fazi Meseca:

1. Fiziko optereenje se mora postepeno poveavati do
petog dana. Petog, estog i sedmog dana moete se solidno
opteretiti.
2. Fizioterapija. Poto se u ovoj fazi vri sabijanje, a
kretanje je usmereno nadole, treba pomoi organizmu da se
bre prilagodi tom nainu kretanja, neutralisati prethodno
irenje i kretanje nagore. Za to su veoma dobre kontrastne
vodene terapije: topao tu jedan minut, naglo polivanje
hladnom vodom u trajanju 5-10 sekundi. Hladnoa potpo
mae sabijanje organizma i usmeravanje svih procesa pre
ma unutranjosti.
3. Ishrana. U tom periodu treba jesti vie j a n g s k e hrane,
koja utie na sabijanje organizma, a posle etvrtog dana, da
ne bi dolo do prekomernog sabijanja i spazmiranja orga
nizma, jedite vie hrane sa energetskim potencijalom" - to
je brana koja ima elektrino punjenje (potencijal), to jest
termiki je neobraena, sveza, sona, vodnjikava, prohlad
na; na primer, svee isceeni sokovi od argarepe, cvekle sa
j a b u k a m a itd.
4. Terapije ienja. U tom periodu, naroito pred nje
gov kraj, dobro je istiti kou, a takoe vriti pothranjivanje
organizma mikroelementima. Z b o g toga primenjujte tople
kupke, a u drugom sluaju - sa ekstraktima trava ili urinom
(ukuvanim urinom). Tenosti se dobro asimiluju kroz kou i
dospevaju u dubinu tela. Osim toga, u prvoj treini te faze,
trljanjem koe glave urinom moe se stimulisati rast kose; u
drugoj treini - treba se oistiti od nagomilavanja sluzi u
nosnim (frontalnim)' i gajmorovim (maksilarnim) sinusi
ma, istiti krajnike - ispiranjem urinom i zauzimanjem
poze lava"; u poslednjoj treini - treba leiti plua p o m o u
80

Isto.

81

Isto.

kupki i stavljanja kompresa (obloga) na grudi i lea od

vunene tkanine sa urinom ili slanom vodom.
5. Sakupljanje trava. U toj fazi najbolje je sakupljati
korenje i plodove, naroito estog i sedmog dana. Energija i
mikroelementi u to vreme nalaze se maksimalno u koren ju.
Posebne preporuke se odnose na etvrti dan binarnog
meseca. Taj dan je veoma teak za oveka, zato to se tada
ispoljava umor organizma posle tako burnog rada kojeg je
organizam odradio prethodno na prestrojavanju unutranjeg
toka na suprotni. To je dan odmora i molitvi.
Druga faza Meseca. Opte napomene: o s m o g dana
binarnog meseca, zahvaljujui likvidaciji (neutralisanju)
spoljanjih gravitacionih dejstava, tenosti organizma i gra
vitacioni centar energije nalaze se u grudnoj upljini. Na taj
nain, tokom druge faze Meseca, naroito u njenoj prvoj
treini, aktiviranje deo iznad trbuha, grudi, stomak (trbuh),
zglobovi na laktovima; u drugoj treini - srce, uni mebur,
grudni ko i grudni deo kime; u poslednoj treini - organi
trbune duplje, vezani za probavu brane - eludac, tanko i
debelo crevo. Ako u tim delovima tela postoji skrivena
patologija, tada e se ona komplikovati (kulminirati): u
prvoj treini - e l u d a n e bolesti, vodena bolest, poremeaji
u probavi brane, gojenje (to je povezano sa guteraom),
neuravnoteeno ponaanje; u drugoj treini - bolovi u le
ima, srana oboljenja, poremeaj u krvotoku; i u posled
njoj treini - otoci trbune duplje (polipi), poremeaj rada
creva, apendicitis, proliv.
Napominjanje takvih poremeaja, kao to je vodena
bolest, poremeaj krvotoka, proliv, ukazuje na to da su svi
oni povezani sa nesposobnou organizma da asimilira
tenosti. Kao rezultat gravitacije tenost je dospela u te
delove, a oni su veoma zagaeni, oslabljeni od upotrebe
brane koja nije u stanju da zadrava vodu, to prouzrokuje
navedene pojave.

Opte preporuke u toj fazi zasnovane su na t o m e da

dolazi do irenja" ovejeg organizma, usmeravanja buji
ce tenosti i energije iznutra napolje, to veoma podstie
ienje organizma, lak gubitak energije i obilne gubitke
krvi. Zato se manje fiziki optereujte u tom periodu srednje i malo optereenje omoguie nam da lepo prei
v i m o tih 7,4 dana. Sve operacije, ako su potrebne, prebacite
na treu fazu, najbolje na njen zavretak; veu panju poklo
nite terapijama ienja.
Konkretne preporuke u drugoj fazi Meseca:
1. Fiziko optereenje treba postepeno smanjivati do
punog meseca, od srednjeg ka malom.
2. Fizioterapija. Poetak te faze vezan je za to da se
p o m o g n e organizmu da bre i lake pree na irenje. Za to
su dobre tople i vrue kupke: tople - za osobe sa konsti
tucijom sluzi, a vrue - za lica sa konstitucijom vetra, to
jest za debele i mrave. Odlino pogoduje parno kupatilo
(sauna) devetog i desetog dana. Prohladna i hladna poli
vanja u poetku te faze treba vriti krajnje umereno, a zatim
ih pojaati na kraju faze, pred pun Mesec, da bi se ugasilo
prekomerno irenje koje dovodi do apatije, oputanja.
3. Ishrana. Na poetku faze jedite jinsku hranu, koja
iri, da biste to bie preokrenuli proces od sabijanja ka
irenju, a posle desetog dana jinske proizvode zamenite sa
jangskim: kae, dinstano povre. Masnou dodajte u mini
malnim koliinama. Lica sa konstitucijom sluzi u to vreme
uopte treba da jedu suvu hranu, sa manje vlage. Za osobe sa
konstitucijom vetra, kod kojih organizam slabo zadrava
vodu, ovaj period je veoma povoljan. Oni mogu da normal
no j e d u kuvane kae, blago dinstano povre, hleb od proklijalogzrna. Taj period je najpovoljniji za njihov organizam.
4. Terapije ienja. Ta faza je najpovoljnija za sprovo
enje terapija ienja - ljake (neistoe) zajedno sa buji
com tenosti same tee da izau napolje. Zato to su u

drugoj treini te faze aktivni uni mehur i jetra, sve terapije

vezane za ienje tih organa treba podesiti u dato vreme.
Tada se postie izvanredan efekat, a doza k o m p o n e n a t a za
ienje moe biti mala, to se lako podnosi. Prema tome, to
je najbolji fizioloki period za ienje jetre. U to vreme je
veoma dobro vriti ienje organizma kroz kou - pariti se
u parnom kupatilu (sauni), ulazei nekoliko puta u toku
j e d n e posete kupatilu. Sank-prakalana koja se uradi u to
v r e m e izvanredno isti itav eludani trakt, naroito jetru i
guterau (pankreas), to potpomae njihovo naknadno
aktiviranje. Klistiri, naroito oni koji se sprovode u posled
njoj treini tog perioda, omoguavaju da se oisti debelo
crevo i uopte izvlae" svu pogan (neistou) iz trbune
duplje. Na tu fazu otpada najvie povoljnih dana za ienje
organizma. Na primer, devetog dana dobro je vriti ienje
ne samo od ljaka (neistoa), ve i finije vrste ienja,
smanjivanje oteenja (povreda),"
svoenje bolesti na
predmete. Jedan od dana ekadai" (neradnih, prazninih
dana) jedanaesti dan lunarnog kalendara, najsnaniji od
svih dana lunarnog ciklusa, uopte je namenjen samo za
ienje: gladovanje se podnosi lako i efikasno, a efekat
ienja je kao da ste gladovali tri dana. etrnaesti dan se
tako i naziva dve c e v i " i simbolizuje odvodne cevi, kroz
koje treba izbaciti ljake iz organizma. On idealno odgovara
za klistire ank-prakalane. Tog dana se moe gladovati ali
ne jednostavno, ve n a s u h o " , to jest uopte ne piti vodu.
Shodno drevnim traktatima, tenost uneta u tom periodu
zagauje organizam, pa je najbolje uopte je ne piti. A k o
bismo uopte govorili o tome kada je najbolje poeti i
zavriti gladovanje da bi ono dalo najbolji efekat ienja,
tada bi trebalo istai da nema boljeg perioda za to od druge
faze Meseca. Odgladovavi nedelju, Vi ete se oistiti pri82

Primedba prevodioca.

83

Isto.

rodno i bez stresova dva-tri puta bolje nego u bilo kojoj fazi
sabijanja.
5. Sakupljanje trava. Ta faza je najpovoljnija za sakup
ljanje n a d z e m n o g dela biljki. Energija koja ide o d o z d o
nagore i dejstvuje na irenje izbacuje masu mikroelemenata
napolje, pri emu je najbolje sakupljati biljke kada je meseina.
Posebne preporuke: Prvo, to je o s m o g dana, u k o m e
dolazi do unutranjeg zaokreta energije organizma. To je
dan stresa, dan transmutacije (preobraavanja)' energije
bukvalno na svim nivoima. Uz odgovarajuu pripremu tog
dana se m o e kvalitetno prestrojiti vlastita egzistencija,
koristei naglu promenu spoljanje gravitacione energije.
Obian ovek, koji ne tei dostizanju vrbova d u h o v n e trans
mutacije, taj dan treba da provede mirno, bez preterivanja.
Trinaestog dana energija snano cirkulie po kanalima, i to
se m o e iskoristiti za ienje, za svoenje crne energije na
predmete - upijae, na primer, na topolu, jasiku itd. Sledei
veoma vaan dan je dan punog Meseca (utap). * Tada
energija izbija kao snana fontana, oveka privlai suprotni
pol, iskuenja su najvea. Ali treba se uzdrati od bilo
kakvih seksualnih veza, j e r je predaja energije tog dana
kolosalna (ogromna) i ovek posle toga treba due vreme da
se oporavlja.
Druga karakteristika tog dana je to treba prei iz rei
ma irenja na sabijanje i, po pravilu, na taj prelazak odlazi
m n o g o vie vremena nego od sabijanja i ka irenju. Glavni
uzrok zato se ovek moe isprazniti" polnim aktom je taj
to se centar gravitacione energije nalazi u predelu polnih
organa, a ustave" su u to vreme maksimalno otvorene;
otuda orgazam u to vreme predstavlja vrata kroz koja u
84

Isto.

85

Isto.

ogromnoj koliini odlazi naa energija, i tog dana, kao ni

j e d n o g drugog, orgazam je najsladostrasniji i naroito odgo
vara enama.
Trea faza Meseca. Opte napomene: Posle punog
Meseca, spoljanje gravitaciono/7/7 dejstvo poinje da slabi,
dok u treoj etvrtini, u posebnoj taki ne postane nulto. Ta
faza se karakterie prelaskom ovejeg organizma iz stanja
irenja u stanje sabijanja. Propratimo kako se gravitacioni
centar premeta u organizmu oveka, a uporedo s njim se
aktiviraju jedni ili drugi organi.
U prvoj treini te faze aktiviraju se bubrezi, d e o oko
bubrega i slabina (krsta); u drugoj treini - polne lezde,
prostata, mokrani mehur i pravo crevo; u poslednjoj treini
- zadnjica, butne kosti, trtini prljenovi. Ako na tim mestima postoji skrivena patologija, tada e se ona ispoljavati
kroz sledee poremeaje i komplikacije: u prvoj treini poremeaj rada bubrega, uremija, guavost, apscesi, glavo
bolja, izobliene polne sklonosti (homoseksualizam); u dru
goj treini - bolesti organa za raanje dece, upala m o
kranog mehura, kila (hematom), vodena bolest jajnika,
neredovne menstruacije kod ena, bolesti grla; u poslednjoj
treini - povrede i oboljenja u predelu karlice, neuralgija
iijadinog nerva (iijadikusa), paraliza, astma.
Kao to se vidi iz pregleda poremeaja i oboljenja, oni
su, uglavnom, povezani sa zagadenou organizma, od ega
stradaju tkiva koja su nesposobna da kvalitetno proputaju
bujicu energije i tenosti. Shvativi glavni uzrok, m o e se
veoma uspeno dejstvo vati na te delove radi njihovog izleenja i obnavljanja (regeneracije). Tako, na primer, na ote
ene delove gde je nagomilana tenost mogu se stavljati
komprese od mokrae i ona se moe piti. To e potpomoi
brzo odstranjivanje suvine tenosti, j e r urin je - prirodni
diuretik. Lokalne terapije na slabine (kista) u vidu zagre-

vanja, kompresa itd. potpomoi e izleenje tih delova orga

nizma.
Opte preporuke u toj fazi zasnivaju se na tome to
tada dolazi do sabijanja: jang se poveava,//'/? smanjuje. Na
samom poetku, radi breg zaokreta prema sabijanju, pri
me nj i ij t e j ed n os t a v u i j e terapije, koje su ranije opisane: poli
vanja, uzimanje jangske hrane, a pred kraj te faze, da biste
spreili prekomerno sabijanje, odravajte balans p o m o u
ishrane, terapija i drugih sredstava. U tom periodu m o g u se
izvriti i uspeno izdrati velika fizika optereenja. Za o n e
koji se bave vrstama sporta gde je potrebna snaga, to je
v r e m e udarnih treninga, a oni koji rade na uvebavanju
gipkosti (elastinosti), to je nepovoljan period - telo je
neosetljivo (kruto). Ali to je privremena pojava, i ne treba
oajavati ako odjednom zglobovi na kolenima nisu tako
elastini kao to su bili prethodne nedelje. U stvari, veba
nje asana j o g e upravo se i ne preporuuje tada kada ste
najvie elastini (gipki), ve kada se ta elastinost u jangskim periodima donekle gubi -radi spreavanja prekomernog sabijanja. Joga, prava joga, sve usaglaava samo sa
prirodnim ciklusima. U suprotnom, vebajui korisnu asanu
i postiui sa njom efekat u jednom periodu, moe doi do
traume u drugom periodu. Na primer, kod oboava laa
stajanja na glavi bez uzimanja u obzir raspodele krvi u
organizmu po fazama Meseca, dolazi do pucanja krvnih
sudova oiju, trauma na vratnim prljenovima i mnogih
drugih poremeaja. Kompleks asana mora da se menja od
faze do faze radi harmonizacije spoljanjeg dejstva unu
tranjim svesnim naporom, ali ne treba poveavati spo
ljanje dejstvo unutranjim. U tome je sva razlika izmeu
pravog jogiste i oboavaoca asana".
Konkretne preporuke u treoj fazi Meseca:
/. Fiziko optereenje. Dolazi do poveanja fizikog
optereenja i najintenzivniji treninzi, na primer, u atletici,

sprovode se na kraju faze, pred treu etvrtinu. Vi ete

oseati kako se lako borite sa poveanjem obima i inten
ziteta treninga i bukvalno ete imati elju da stalno trenirate.
2. Fizioterapija. Ona je priblino ista kao u prvoj fazi. U
poetku treba pomoi organizmu da pree na reim sabi
janja, a pred kraj treba spreavati to sabijanje - odravati
balans izmeu janga i jina. To se posebno odnosi na lica u
starijem dobu. Oteenost, vodena bolest, koje se javljaju
kod njih, to je posledica neelastinosti (krutosti) tela. Vama
predstoji da se mnogo potrudite da biste povratili izgub
ljeno. Ako to ne radite, tada e se vae stanje v r e m e n o m
samo pogorati. Setite se ene oboavaoca kupki, koju sam
opisao u knjizi Kretanje, gladovanje, disanje i vodene
terapije". Zahvaljujui parnom kupatilu (sauni) i vodenim
terapijama, ona je odravala elastinost svojih tkiva i u
svojih 70 godina bila je sveza i privlana kao devojka. Zato
se koristite tim savetom i dejstvujte. Nije sluajno Porti rije
Ivanov rekao da mi svi z n a m o umirati, a da se izleimo,
preporodimo ne znamo i ne elimo.
3. Ishrana. Preporuke su iste kao i za prvu fazu. Z b o g
aktiviranja jangskih organa: eluca, creva - procesi probave
hrane odvijaju se daleko bolje, moe se upotrebljavati grub
lja hrana, ali se ne treba prejedati. Razumna mera potrebna
je u svemu. U j e d n o m od mojih ranih radova razmatrao sam
preporuke ukrajinskog akademika Bolotova, konkretno pre
porod organa. Bolotov preporuuje da se intenzivno vri
pothranjivanje kroz kou, trljanje koe haringom (vrsta
ribe)' itd. Tako je to pothranjivanje" organizma radi regeneracije (obnavljanja) bubrega, srca itd. najbolje sprovoditi
u treoj fazi Meseca. Materije nanesene na kou aktivnije e
se prenositi u dubinu organizma i ispoljavati svoje lekovilo
dejstvo. Prva i trea faza Meseca najpovoljnije su u te svrhe.

Sprovodenje tih istih terapija u drugim fazama nee doneti

uspeh. To se odnosi i na primenu urinskih kupki, vivatona
87
( l e k ) i drugih sredstava za podmladivanje organizma. Uz
to se u prelaznim takama, danima izmeu faza, treba bra
niti krajnje umereno.
4. Terapije ienja. Isto kao i u prvoj fazi.
5. Sakupljanje trava. Isto kao stoje opisano u prvoj fazi.
Ali treba neto rei o njihovom suenju. Radi m a k s i m a l n o g
zadravanja svih materija, trave treba suiti upravo u tom
periodu. Mikroelementi i druge potrebne materije kao da se
same konzerviraju u jangskim fazama. Primena trava se
takoe preporuuje sa uzimanjem u obzir faznog stanja
organizma. Na primer, trave koje drobe kamen najbolje je
koristiti u prethodnoj, drugoj fazi, kada se odvija prirodno
irenje, razredivanje svega to postoji u organizmu. Efekat
takve upotrebe bie daleko vei. U stvari, pri izbacivanju
kamenia nee biti nikakvih komplikacija, poto su svi
kanali i prolazi oputeni i raireni. U j a n g s k o m periodu
m o g u se lako pojaviti spazme, zaepljenja, komplikacije.
Iskoristite te nijanse u svoju korist.
Posebne preporuke: O n e se odnose, uglavnom, na
sedamnaesti dan binarnog meseca. Tog dana v e o m a je po
eljno da mukarac ima polni odnos sa e n o m poto je u
toku preobraaj enske energije, koja moe pothraniti m u
karca i neoekivano za njega samog dovesti ga na nove
nivoe percepcije (opaanja). Upravo tog dana odravane su
svete bakanalije u drevnoj Grkoj, sprovodene su tantrike
vebe sa partnerkama. Dvadeset prvi dan binarnog ciklusa
v e o m a je dobar za udarni trening.
Dvadeset drugi d a n j e dan posebne take, u kojoj dolazi
do energetskog zaokreta, transmutacije organizma. Na meni
lino to se ispoljilo tako to sam stekao osobinu da obnav87

Isto.

ljam informaciju za godinu dana. U meni se stvorio takav

oseaj da mogu predstaviti, opisati kako praktino primeniti
bilo koju temu u jednostavnoj ali najefikasnijoj varijanti. Za
to su mi potrebne dve stvari: vreme za rad i sredstva za
realizaciju. Na primer, moe se napisati kapitalno delo iz
astrologije, ali da li je to potrebno obinom oveku i gde
pronai sredstva za njegovo objavljivanje kako je zamislio
autor, a ne zbrda-zdola, kako se kod nas deava?
Prema tome, dvadeset drugi dan treba provesti tiho,
spokojno da bi se zaokret energije odvijao bez ikakvih
komplikacija.
etvrta faza Meseca. Opte napomene: Posle dvadeset
drugog dana binarnog meseca, nastupa nova etapa irenja,
ali njeno dejstvo je svojevrsno. Z b o g toga to se s p o l j a n j a jinska dejstva gravitacionih sila Meseca i Sunca m e u s o b n o
nadopunjuju, sabiraju, energija i tenosti se podiu nagore
p r e m a glavi. Poto se Mesec tokom svetlog vremena dana
nalazi sa suprotne strane Zemlje, gravitaciona energija or
ganizma, a zajedno sa njom i tene sredine, vre kretanje u
suprotnom smeru, to jest prema stopalima nogu, i stimuliu
te delove tela.
Prema tome, tokom etvrte faze Meseca, u njenoj prvoj
treini, aktiviraju se sledei delovi tela - kolena, uopte
kotani sistem, koa i probavni sistem; u drugoj treini glenjevi nogu i ruku, kosti donjih ekstremiteta, vid; u
poslednjoj treini - stopala nogu, tenosti tela, eludano-crevna peristaltika. Komplikacije u toj fazi ispoljavaju
se u sledeem: u prvoj treini - deficit ^ G d i - n a z i y ' i i c e "
tenosti u zglobovima, reumatizam, poremeaji probave
hrane, ospe na koi, psorijaza; u drugoj treini - poremeaj
krvotoka, naroito u donjim ekstremitetima, varikozno pro
irenje vena na nogama, vodena bolest, nesvestice; u po
slednjoj treini - slaba cirkulacija krvi u ekstremitetima,
vodena bolest, bolovi i spazme u stopalima, psihosomatske
bolesti.

Kao to se vidi iz pregleda poremeaja, stradaju gornji i

donji delovi organizma - as prekomerna plima (priliv) u
stopala prouzrokuje zastoje u njima, komplikaciju varikoze,
a deficit krvi u mozgu dovodi do nesvestica; as oseka
(odliv) krvi u ekstremitetima prouzrokuje spazme, slabu
pokretljivost, reumatine pojave; pojaana bujica tenosti
koja cirkulie od glave prema nogama ispira itavo telo,
izvlai sve ljake (neistoe) napolje toliko snano da se u
ienje ukljuuje koa, pa se otuda na njoj pojavljuju ospe i
drugi poremeaji.
Opte preporuke povezane sa svojevrsnou te faze.
To je zavretak lunarnog ciklusa, pa zato sve poslove, ciklu
se treniranja i leenja treba u to vreme zavravati. Ne is
putajte ga radi leenja donjih ekstremiteta, oslobaanja od
taloenja soli, mamuza na stopalima. Naizmenino dejstvo
kompresa sa ukuvanim urinom i pijenje sokova koji alkalizuju organizam, trava, steranje ispod stopala preko dana
razliitih trava (ladole poljski, brljan, sipanica Herniaria
glabra) potpomagae brzo ienje tih delova tela. Uopte,
ta faza potpomae ienje organizma, sprovodenje glado
vanja, raznovrsnih ispiranja. Zato paljivo pratite srp Mese
ca. im se on izgubi iza horizonta, nakon tri do pet asova
moe se vriti ank-prakalana, raditi klistiri ienja itd.
Pojaane gravitacije Meseca, Sunca i Zemlje koje dejstvuju
u j e d n o m smeru pomoi e vam da lako i prijatno uradite
ank-prakalanu, ako vam do tada to nije uspevalo. Licima
koja pate od gubitka (isticanja) tenosti u glavi, za to vreme
se preporuuje da rade obrnute (prevrnute) asane j o g e :
p l u g " , breza", polubreza", stoj na glavi" i njihove vari
jante.
Konkretne preporuke u etvrtoj fazi Meseca:
/. Fiziko optereenje. Z b o g otvaranja energetskih us
tava ( b r a n a ) " spolja i opasnosti od gubitka energije, fiziko
optereenje mora biti umoreno, skoro do njegovog sraa-

njivanja pred mlad Mesec. Vie hodajte, manje sedite da se

krv ne bi zadravala u donjim ekstremitetima. ee primenjujte vibrogimnastiku, vie koristite obrnute poze j o g e .
2. Fizioterapijo. Poetak faze usmeren je na to da se
p o m o g n e organizmu da prede sa sabijanja na irenje, ali
zatim se mora izvriti takva korekcija da bi se kompenzovalo odsustvo krvotoka usled veoma j a k o g prilivno-odlivnog dejstva jinske gravitacije. Na primer, patite od nesvestice usled odliva krvi u noge. Da bi u to vreme normalizovali krvotok, prime nj uj te prohladne kupke za noge; da
lje, leite i umotajte ramena da biste potpomogli dotok krvi
u gornji deo tela. Prohladno polivanje se vri sledeim
redosledom: u poetku mlaz usmerite na stopala pa na
kolena, bedra, stomak, a tek posle toga na glavu. Takav
redosled potpomoi e potiskivanje krvi nagore i unutra.
A k o se pone obrnutim redosledom, to jest od glave, tada
e, obrnuto, krv otii iz mozga i vi ete se loe oseati.
Naravno, te preporuke se odnose na starije, iscrpljenije
osobe. Mladim, zdravim osobama to, takoe, nije na odmet
da znaj u.
3. Ishrana. U ishrani se pridravati uputstava za drugu
fazu Meseca. Manje jedite masnu hranu, nepoznatu i koja se
slabo asimilira. Organi za probavu hrane nisu tako snani
kao u jangskim fazama, a gravitacija varira" gore-dole po
organizmu, naruavajui samim tim normalno prenoenje
hrane kroz eludano-crevni trakt. Eto odakle nastaju mno
gobrojni poremeaji probave hrane u toj fazi, a takoe ospe
na koi od neasimilirane hrane. Upotreba jangskih proi
zvoda u poslednjoj treini te faze veoma je dobra; korisni su,
takoe. razliiti zaini, koji usmeravaju energiju organizma
nagore, potpomau zagrevanje organizma i razredivanje

krvi.

4. Terapije ienja. One odlino uspevaju upravo u toj

fazi. Veoma je uspeno ienje kroz kou p o m o u parnog

kupatila (saune). Raznovrsne komprese primenjene lokalno

privlaie na sebe svu neistou iz organizma i sa povreenib delova tela. U to vreme veoma je dobro oslobaati se
manjih (finih) neistoa, svodei ih na glinene kataplazije
(obloge od gline). 1 Kao to je ranije istaknuto, to vreme
posebno odgovara za ank-prakalanu i ienje klistirima.
Ne dolazi sluajno u to vreme do menstruacija kod ena otvara se donji kanal za ienje. To se, analogno, deava i
sa mukarcima, ali ne u tako uoljivom obliku. Pomou tog
kanala moe se bitno poveati efikasnost ienja organi
zma. Na primer, dobro je postupiti na sledei nain: pariti se
u banji (sauni) i dopunski posle toga vriti klistiranje sa
ukuvanim urinom. Terapija sa parom potpomae bolje od
vajanje ljaka (neistoa), koje se, shodno sili tee koja
debije u to vreme, nagomilavaju ispod stomaka, a mikroklistiri sa 100 grama ukuvanog urina izvanredno e dejstvovati na izbacivanju tih gadosti iz tela. Postupajui na taj
nain, Vi ete dejstvovati zajedno sa prirodom i postizati
odline rezultate. irok vidokrug dejstva taj period prua
ljubiteljima gladovanja. Energetika, koja se kree iznutra
napolje, veoma odgovara gladovanju, ienje koje dejstvuje nadole dopunski pojaava njegovo dejstvo, a poto se
ciklus odvija prema svom prirodnom kraju, to glad samo
potpomae njegov bezbolni (laki) zavretak. Za sprovoenje gladovanja, tanije uzdravanja od hrane, povoljni su
sledei dani: 2 3 . - dan pokajanja, drugih opratanja i posta;
26. dan - drugi dan ekadai" (neradni dan), za vreme kojih
se prema vedskim pisanjima posebno preporuuje uzdr
avanje od uzimanja hrane; zato ne proputajte povoljnu
mogunost koju Vam daje taj dan. Nije loe da se uzdrite
od uzimanja hrane i 29. dana, da biste pomogli organizmu
da prede na novi ciklus. Ako ste odluili da sprovedete

88

180

P r i m e d b a prevodioca.

nedeljno gladovanje u tom periodu, tada ga obavezno zavr

ite 29. dana binarnog meseca, da bi se poetak vae regeneracije (obnavljanja) poklopio sa poetkom ciklusa. U tom
sluaju e se procesi za obnavljanje organizma podudariti sa
energetskom osnovom binarnog ciklusa i odvijae se m n o
go bolje. Dugotrajno gladovanje, ako ste se odluili na to,
takoe uskladite po rokovima sa binarnim fazama. Praksa je
pokazala da je veoma teko otpoeti gladovanje u prvoj i
treoj fazi Meseca. Organizam punom snagom angauje
j a n g s k e organe za preradu brane, a zbog usmerenosti unu
tranjeg toka na sabijanje, ienje organizma je oteano.
Z a t o je efekat krajnje minimalan, ak i pri s e d m o d n e v n o m
gladovanju. A neki ljudi tvrde da su celu nedelju imali
potrebu za jelom. Najbolja je, skoro uvek, za poetak dugo
trajnog gladovanja druga ili etvrta faza Meseca. Hranljiva
veza se prekida mnogo lake i bezbolnije, a ienje je dosta
efikasnije. Kombinovanjem aktivne nedelje (vidite nedeljni ciklusi") sa drugom ili etvrtom fazom binarnog ciklusa
postiu se najbolji efekti pri gladovanju. Obnavljanje (regeneraciju) uvek poinjite sa poetkom jangske faze Meseca
(prva i trea faza binarnog ciklusa). U to vreme prirodno se
ukljuuju organi za probavu hrane, aktivira se energija i
obnavljanje se vri samo od sebe. Ali zapamtite, z a p o
injanje gladovanja i izlazak iz njega u dane posebnih taa
ka jeste kontraindikativno. Veina komplikacija i neprijat
nosti deava se tada kada dolazi do takve podudarnosti.
5. Upotreba trava. Svojevrsnost te faze daje n a m m o
gunost uspene primene berbe trava za ienje organizma
od kamenja u bubrezima, mokranom i u n o m mehuru.
T a k o se svojstva trava da drobe kamenje nadopunjuje sa
irenjem organizam, to zajedno pojaava efekte usitnja
vanja kamena i njegovog izbacivanja. Da biste iskoristili tu
fazu binarnog ciklusa za izbacivanje razdrobljenog k a m e
nja, treba shvatiti sledee. Sila zajednike gravitacije Mese-

ca, Sunca i Zemlje u tom periodu je najvea kada se ovek

nalazi sa suprotne strane. Na taj nain, ako je M e s e c (stari
srp) bio u zenitu u 12 asova danj u, tada e u 12 asova nou
Mesec i Sunce upravo biti ispod Vas, sa druge strane. Z a t o
terapiju izbacivanja kamenja treba otpoeti na 1 , 5 - 2 asa
pre nastupanja tog vremena. Sedite u kadu sa toplom vodom
i pojaano ponite da primenjujete sredstva za otkidanje i
drobljenje kamena. Sve to se u V a m a razdrobilo lako e
izlaziti, bez ikakvih bolova i spazmi. U jangskim fazama
(prva i trea faza lunarnog ciklusa, kada telo tei da se sabije
i sve to je dospelo u organizam ima tendenciju da ide
Unutra' i da se tamo akumulira, preporuuje se primena
berbe lekovitih trava za izjednaavanje funkcija organizma,
nagomilavanje mikroelemenata i drugih korisnih materija.
Vievekovno iskustvo astrologije pokazuje d a j e ljudi
ma roenim u tom ili drugom znaku zodijaka potrebna
poveana koliina odreenih materija, i samo se u tom
sluaju ovek osea potpuno zdrav. Sada, znajui da u prvoj
i treoj fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije razno
vrsnih materija u organizmu, mi moemo dopunski, p o m o
u ishrane, trava i tome slino, unositi u organizam nedo
stajue materije. Evo preporuka po znacima zodijaka.
1. Ovan (21. marta -19. aprila). Potreba za hranom
koja sadri fosfat kalijuma; trave - goruica, aloja, beli luk
(enjak); vitamini - A, B, C; mikroelemenat - organsko
gvoe; preporuljivi proizvodi - cvekla, j a b u k e (naroito
je dobra smesa svee iscedenih sokova od cvekle i j a b u k a u
odnosu 1: 4), celer, argarepa, spana, orasi.
2. Bik (20. aprila -21. maja). Potreba organizma za
hranom koja sadri sulfat sode; t r a v e - z o v a , alfija, kiseljak
(kiselo zelje); vitamini - A i E; mikroelemenat - med;
preporuljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bun
deva); za one koji ive pored mora - morski plodovi.
3. Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom
koja sadri hlorid kalijuma; trave - celer, hmelj, valerijana;

vitamini - grupe B, C, E i D; preporuljivi proizvodi proklijalo zrno, orasi, celer, kaj sije (naroito suene), sirevi
i posno meso.
4. Rak (22. juna - 21. jula). Potreba za h r a n o m koja
sadri hlorid kalcijuma; trave - rumarin, ugas (Nasturtium
officinale); vitamini - B_, C, E; preporuljivi proizvodi lisnati kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo
groe.
5. L a v (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja
sadii fosfat magnezijuma; trave - kleka, aromatina rutvica, mirodija, perun; vitamini - C i E; mikroelemenat zlato. Preporuljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora,
salata, golubika (Vaccinium uliginosum).
6. Devica (22. avgusta-22. septembra). Potreba za hra
nom koja sadri sulfat kalijuma; trave - cikorija, letnji
ubar; vitamini grupe B; mikroelemenat - organsko gvoe;
preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata
endivija (Cichorum Endivia), lenik.
7. Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hra
n o m koja sadii fosfornokiseli natrijum; trave - ubar, lju
biica; vitamini - A i E; mikroelemenat - mangan; prepo
ruljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba,
zelen, suva smokva, agrumi.
8. k o r p i j a (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za
hranom koja sadri sulfat kalcijuma; trave - pelen, bazilika;
vitamini - grupe B, C i E; mikroelemenat - organsko gvo
e; preporuljivi p r o i z v o d i - pargla, rotkvica, ljive, svee
isceeni sokovi od cvekle sa jabukama.
9. S t r e l a c (22. novembra - 21. decembra). Potreba za
hranom koja sadri dioksid silicijuma; trave - alfija, slez,
crvena detelina; vitamini - C i E; mikroelemenat - kalaj
(kositar); preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna,
zelen od peruna, argarepa, pastrnjak, jetra.
10. Jarac (22. decembra - 20. januara). Potreba za
hranom koja sadri fosfornokiseli kalcijum; vitamini - A, C

i E; mikroelemenat - olovo; trave - divizma (Verbascum

thapsus); preporuljive namirnice - soivo (lea), agrumi,
jaja, brokule.
11. Vodolija (21. januara - 19. februara). Potreba za
branom koja sadri blorni natrij um; trave - vrati, gavez;
vitamini - C i E; preporuljivi proizvodi - med, j a b u k e ,
tvrdi sir, limun, zelen od repe.
12. R i b e (20. februara 20. marta). Potreba za branom
koja sadri fosfat gvozda; mikroelemenat - organski j o d ;
vitamini E, D i C; trave - morski kupus, apotekarski borac
(Borago officinalis); preporuljiva brana - krastavci, bob,
badem ili lenik, goveda jetra.
P o s e b n e p r e p o r u k e u etvrtoj fazi binarnog ciklusa:
Za kontakte izmeu suprunika nepoeljan je 2 3 . dan, a
povoljan je 24. dan. Suzdrite se od bilo kojih energetskih
gubitaka 28. i 29. dana binarnog meseca. Sauvajte snagu za
uspean zaokret smera kretanja energije i tenosti u orga
nizmu, j e r za gaenje najveeg prilivnog talasa potrebno je
organizmu i vie energije nego u drugim posebnim takama.
Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu.
Nesposobnost organizma da se na vreme potini gravi
tacionim silama, da prede sa sabijanja na irenje i obrnuto,
p r o m e n a bujica (energije i tenosti)
dovodi do naglih i
velikih neprijatnih posledica u dane posebnih taaka: 8, 15,
22. i 29. dana binarnog ciklusa. Vievekovna praksa tibetan
ske i indijske medicine samo to potvruje. Teoretsko obra
zloenje tih nepovoljnih dana sa naune take gledita prvi
put je za iri krug italaca dao autor ove knjige.
Sada, poznavajui sastavne delove vanijeg binarnog
ciklusa, mi m o e m o izbei do 9 0 % raznovrsnih greaka i
neprijatnih (neugodnih) neuspeba u stvaranju vlastitog p r o
cesa leenja. Pridravati se neijih krutih instrukcija, pro-

pisa predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to j e ,

stvarno, z l a t n i klju za vlastiti uspeh, stabilno zdravlje i
procvat.

GODINJI BIORITMOVI

Onaj ko hoe da zaslui stvarno i piuio

priznanje u umetnosti leenja treba pre svega,
da ima u vidu karakteristike godinjih doba
ne samo zbog toga to se ona razlikuju jedno
od drugog, ve i zato to svako od tih doba
moe izazvati nojrazliiti je posledice...
Od
atmosferskih pojava zavisi veoma mnogo, jer
se stanje organizma menja u skladu sa naizmeninou godinjih
doba.
H i p o k rat

Zemlja se okree oko Sunca ne po krunici sa centrom

na Suncu, ve postoji ekscentricitet. Zato je poetkom j a n u
ara Zemlja najvie pribliena Suncu, a poetkom jula naj
udaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje izmeu
Zemlje i Sunca menja se tokom godine priblino za 4,8
miliona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvanija sun
eva uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest jang- teki i jin
- laki. Na primer, godinje promene energije koja dospeva
na Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%.

KARAKTERISTIKE GODINJIH DOBA I NJIHOV

UTICAJ N A O R G A N I Z A M O V E K A

Inido sam tri dvorca: jedan za zimski bo

ravak, drugi - za let nj i i trei - za kino go
dinje doba. I u poslednjem sam boravio etiri
kina meseca ne izlazei.
Buda

Do smene godinjih doba dolazi zbog p r o m e n e koliine

energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma
(suneve prekretnice) , svetlosni dan je najdui i na povr
inu Zemlje pada maksimum suneve energije. U dane
zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najblie
Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunani snop da
su dani najkrai i njena povrina dobija m i n i m u m energije.
U dane prolene i zimske ravnodnevice, dani i noi su
izjednaeni. Koliina suneve energije koju Zemlja dobija
srednje je veliine, izmeu maksimuma i m i n i m u m a , stoje
najoptimalnijezaive organizme i aktivira njihovo razmno
avanje.
Osim promene sunanog snopa koji dospeva na povr
inu Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od
njega: vlanost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika
i niz drugih. Na primer, maksimum aerojona uoava se od
avgusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se
odraava na aktivnost organa i sistema oveka. Poto plua
aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova
najvea aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina
kiseonika najvea je zimi u januaru, a minimalna u ju90 P r i m e d b a p r e v o d i o c a

186

nu-julu. Te oscilacije se veoma odraavaju na rad celog

organizma, naroito bubrega. Oni su najaktivniji u z i m s k o m
periodu.
Drevni Indusi i Tibetanci su itavu godinu podelili na tri
godinja doba: Kapha (sluzi). Pitta (ui) i Vata (vetra). Da
biste bili zdravi i da biste se uspeno titili od nepovoljnih
dejstava svakog godinjeg doba, propisuje se voenje po
sebnog naina ivota, ishrana hranom sa odgovarajuim
ukusima, konzistencijom (gustinom)
itd.
Godinje doba Kapha karakterie se vlanou i sveinom, tj. vlagom; godinje doba Pitta - toplotom i vla
nou, a godinje doba Vata je suprotnost dobu Kapha, ono
je suvo i hladno. Poto se klimatski uslovi srednjeg pojasa
Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam
prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlanosti itd.
na naim geografskim irinama tokom godine. Kao rezultat
dobio sam sledei dijagram (slika 22). Godinje doba Kap
ha kod nas se javlja dva puta godinje - u prolee i ujesen,
pri emu drevnoruski nazivi meseci odgovaraju sutini pri
rodnih procesa. U prolee, u godinje doba Kapha spadaju
sledei meseci: vodolija (april) sa obuhvatanjem manjeg
dela prota/jnika (mart) i travnja (maj). Ujesen to su meseci:
grjaznik (oktobar) i manji deo listopada (septembar) i poluzimnika (novembar). Godinje doba Pitta obuhvata itavo
leto i manji deo prolea i jeseni. U tom dobu temperatura je
u plusu i dovoljno visoka - iznad + 1 0 C. Sutinu tog go
dinjeg doba odraava mesec grozovik (juli) - burno odvi
janje atmosferskih procesa u prirodi. Godinje doba Vata
obuhvata svu zimu: hmurenj (decembar), prosinac (januar)
i Ijutenj (februar), a takoe obuhvata deo poslednjeg meseca
jeseni poluzimnika (novembra) i deo prvog meseca prolea
protaljnika (marta). Po pravilu, u tom godinjem dobu tem
peratura je najnia u toku godine, suvo je i vetrovito.

Svako od navedenih godinjih doba odlikuje se time to

se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba prenose
na organizam. Tako, pod uticajem godinjeg doba Kapha
hladnoa i sveina nagomilavaju se postepeno u organizmu
i poinju da ometaju njegovu normalnu ivotnu aktivnost.
To se ispoljava kroz niz patolokih simptoma, koji su opi
sani u drugoj glavi (Individualna konstitucija). U godinjem
dobu Pitta zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a
u godinjem dobu Vata hladnoa i suvoa. Cesto se
deava da sveina (vlanost) koju je organizam prethodno
nagomilao u godinjem dobu Kapha prelazi u sledee go
dinje doba - Pitta ili Vata, nadograujui se na nepovoljne
akumulacije tih godinjih doba: vreline ili hladnoe. Kao
rezultat toga javljaju se sloena oboljenja, koja se m n o g o
tee lece. Na primer, obina prehlada u prolee-leto komplikuje se u vidu upale plua; prehlada ujesen-zimi ispoljava se
u suvom pleuritisu. Jer svi se simptomi meaju, a patogeni
uzronici sluzi, ui i suvoe (dehidracije) pojavljuju se na
mestima koja im nisu svojstvena.
Da bi se spreili tetni uticaj i godinjih doba na orga
nizam oveka, narodna mudrost je ukazivala na pridra
vanje sistema profilaktikih mera radi odstranjivanja iz or
ganizma vika sluzi, ui i suvoe. Iz ega se sastoji taj
sistem profilaktikih mera?
/. ienje organizma - Pana-karma" ajurvedista;
pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod slovenskih i
m us 1 i man ski h naroda.
2. Voenje odreenog naina ivota u svakom godi
njem dobu - U godinjem dobu Kapha, kada je sve okolo
svee i prohladno, treba iveti u toploj i suvoj prostoriji,
stimulisati se na aktivni nain ivota, koji spreava nagomi
lavanje sluzi u organizmu; u godinjem dobu Pitta, obrnuto,
potrebno je nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji,
raspraivati osveavajue aromate, fiziki se mnogo ne za-

morati; u godinjem dobu Vata, kada je suvo i hladno, treba

se grejati pored vatre, poseivati parno kupatilo (saunu),
trljati telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom),
da organizam ne dehidrira i da sauva toplotu.
3. Uzimanje odreene hrane - U godinjem dobu Kap
ha treba uzimati suvu, toplu hranu, zainjenu zagrevajuim
zainima, koji spreavaju nagomilavanje sluzi u organizmu
oveka; u godinjem dobu Pitta poeljna je prohladna,
vodnjikava hrana, bez zaina, kiselog ukusa, koja p o m a e
organizmu da sauva vlagu i spreava njegovo pregrevanje;
u godinjem dobu Vata - vrua, vodnjikava, masna brana,
zainjena zagrevajuim zainima, na primer, jak bor (su
pa sa mnogo povra) ili supa, slanina sa senfom itd., koji ne
dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu. Narav
no, to su najprostiji saveti u ishrani, koji omoguavaju da se
jednostavno suprotstavite tetnim uticaj ima godinjih doba.
Preporuke prirodnjaka iz oblasti ishrane neto se razlikuju
od tradicionalnih, koje su navedene u knjizi Ishrana i
hrana", u poglavlju Ishrana po godinjim d o b i m a " . U tim
preporukama, osim navedenih karakteristika kako se odupreti tetnim uticajima godinjih doba, uzeti su u obzir i
povoljni uticaj i na organe za probavu brane. Tako, na pri
mer, ako svakodnevno (obino) uzimate: j a k bor sa hlebom, slaninom, lukom, senfom itd., tada e se do kraja zime
u organizmu obavezno nagomilati mnogo sluzi. Veliki post
i slui zato da bi se posnom branom (a j o bolje glado
vanjem) odstranila sluz iz organizma. Pri prirodnoj ishrani
proizvodi ne stvaraju tako obilnu sluz i gladovanje e u to
vreme, osim ienja, vie potpomagati moralno usavrava
nje oveka.
Prema tome, mi smo zajedniki razmotrili mere kojih se
m o r a m o pridravati po godinjim dobima. Oni koji se pri
dravaju tih mera redovno, sistematski, tokom celog ivota,
imae ogromne prednosti u produenju ivota, stvaralatvu,

samorealizaciji. Na primer, ljudi sa po prirodi slabim zdrav

ljem: Pol Breg, A. N. Mikulin, S. A. Arakeljau, M. Kotljarov u m n o g o m e su ispred svojih ranije zdravih, lepih
vrnjaka iz mladosti i zrelijeg doba, ali koji su pre vremena
umrli zbog neurednog ivota.

AKTIVNOST ORGANA I FUNKCIJA OVEJEG

ORGANIZMA PO GODINJIM DOBIMA
Zbog promene dnevnog i nonog vremenskog intervala
(to jest pristizanja odreene koliine suneve energije) i
dejstva sile tee Sunce - Zemlja - Mesec, godinja doba
bitno utiu na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz njih na
funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, to je dui
svetlosni deo dana, tim je jai rad kanala (i organa vezanih
za njih) koji r a d e " u to vreme. Stoje dua no, tim snanije
r a d e " kanali tamnog doba dana. Savremena medicina sta
tistiki potvruje prisustvo te injenice bez opisivanja m e
hanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (eksplozije)
najee dolazi u januarskoj noi; vrhunac infarkta miokarda javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a mini
m u m navedene patologije uoava se u avgustu-septembru.
Prema podacima duodenoskopije, upalne promene na sluzokoi eludano-probavnog trakta najmanje su leti i po
etkom jeseni, a najvee zimi i poetkom prolea. Teina
novoroenadi je najvea (3040 - 3120 grama) u januaru,
februaru, martu; u junu, julu, avgustu - najmanja (1940
3060 grama). Prisustvo navedenih fenomena objanjava se:
a) oscilacijama snopa suneve energije i
b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca.
Razmotrimo sluaj infarkta miokarda u januaru. U to
vreme (nou) na oveka debije najvea sabijajua gravi
taciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i

Meseca. Kao rezultat toga, kod oveka sa tkivima ogrubelim od neistoa gubi se elastinost miia, i oni se prosto
kidaju pod dejstvom kivnog pritiska ili spreavaju kvali
tetan protok krvi, pa dolazi do odumiranja dela sranog
miia. Ta oboljenja se najrede javljaju leti, zato to su tkiva
maksimalno rairena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan
krvotok. Raanje dece sa najveom teinom zimi m o e se
objasniti sa postepeno narastajuom gravitacijom ploda,
koju spolja potpomae suneva gravitacija koja je u porastu.
Kao rezultat tog zajednikog dejstva gravitaciono polje de
teta moe oko sebe da zadrava vie materija nego leti, kada
je gravitacija Sunca minimalna. Ve na osnovu tih pojava
godinjih doba mogu se izvesti odline praktine preporuke.
Na primer, enama iji su kanali za raanje uski, uska
karlica itd., moe se preporuiti da raaju decu leti, a onima
koje raaju decu male teine - da planiraju raanje sredi
nom zime.
Posle kraeg uvoda vratimo se aktivnostima organa i
funkcijama ovejeg organizma u razliitim godinjim do
bima. Takd Cud-i" sadri sledei opis aktivnosti organa
u razliitim godinjim dobima:
Tri prolena meseca - sezona rasta trava, drvea, so
kova iz drvea i bujanja pupoljaka.
Rta-ba, Nag-po reguliu vreme.
U toj sezoni poinju da pevaju eve.
Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojaava svoj puis.
Kao glas eve, on je tanan i napregnut.
Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje slezine.
U tri letnja meseca otvara se lie, poinju kie.
Sa-ga, Sion, hu-stod reguliu vreme.
uje se pevanje kukavice - carice pernatih.
Sedamdeset dva dana vatra srce pojaava svoj puis.

Kao glas kukavice, on je pun i otegnut.

Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje slezine.
Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja itarica, plo
dova.
Gro-bin, Khurums-stod, Dbjub reguliu vreme.
U vazduhu se uje um krila ptice ur-ba.
Sedamdeset dva dana gvoe - plua pojaavaju svoj
puis;
Kao glas ptice bied-po, on je kratak i estok (odsean).
U preostalih osamnaest dana bije puis z e m l j e - s l e z i n e .
Tri zimska meseca sezona zamrzavanja tla i vode.
Smin-drug, Mgo, Rgjal reguliu vreme.
U vazduhu odjekuje rika crnih jelena.
Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojaavaju svoj
puis.
Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton.
Preostlih osamnaest dana pojaan je puis zemlje - sle
zine. "
U tom poetinom obliku sadri se glavna tajna Svemira,
a upravo i redosled stvaranja osnove celog prostranstva i
cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko u opisati
taj redosled.
1. Cetverodiinenzioiudno prostranstvo.
Osnovu
etverodimenzionnlnog prostranstva predstavlja ravnostrana etvorougaona piramida. Napravite tu piramidu od ravnog
crtea (slika 23 pod a). Kao rezultat toga dobiete piramidu
prikazanu na crteu 23 pod b.
2. Sada na stranicama te piramide napravite po jo
jednu istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije
dobiete figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u
ijem centru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema
tome, centralna piramida je upravo primarni elemenat zem-

lja koja predstavlja osnovu i nalazi se u centru, a na strani

cama - etiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda.
Grafiki, na ravnoj povrini to se prikazuje kao na slici 2 3 .
Ali zapreminska konstrukcija, kao to sam naveo, sadr
i mnogo vie informacija. Figura koja se sastoji od pet
piramida omoguava da se shvati veza pet primarnih ele
menata, dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajuih)
kanala, vreme rada svakog primarnog elementa, a takode
organa vezanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se
12 stranica, tj. kanala, kroz koje cirkulie energija, osam
uglova na kojima se ta energija prikuplja (tj. udesnih
meridijana' 1 ); jedna piramida se sastoji od 720 (etiri trougla pomnoeno sa 180 ) - eto odakle se dobija broj 72; broj
piramida - pet. To je u celini 360 . Zato u takvoj figuri
energija cirkulie na sledei nain: obilazi etiri stranice
j e d n e piramide (na primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz
j e d n u stranicu centralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi
u sledeu piramidu (vatra), cirkuliui po njoj takode 72
dana i tako dalje. U Kalagiji" se razmatra pitanje o pove
zanosti prostranstva i energije koja cirkulie u njemu, ali u
tako komplikovanom obliku da se postavlja pitanje o tanosti izvora i verodostojnosti informacije. B e z dobrog obja
njenja ta knjiga e predstavljati gomilu papira na ijim se
koricama nalazi nepoznati amblem.
Eto tako oveji organizam kao prostorna tvorevina
sainjen je po tom istom principu (princip ili zakon slino
sti), i u njemu isto tako cirkulie energija, a unosi j e " u
jedan ili drugi primarni elemenat" gravitaciona energija.
Leti ona vue centar tee naeg tela nagore (jug) - aktivira
srce (bije puis); zimi vue nadole (sever) - aktivira bubrege;
u prolee vue udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju,
ujesen vue ulevo (zapad) - aktivira plua. U intervalima
(nakon 72 dana aktivnosti j e d n o g ili drugog primarnog

e l e m e n t a " i za njega vezanog organa) po 18 dana ona,

prolazei kroz centar, aktivira slezinu (pankreas i eludac).
Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i
ta da radimo u periodima aktivnosti srca, plua, slezine,
jetre i bubrega, a od ega da se suzdravamo.
Prvo e m o konkretno razmotriti kako otkrivati periode
aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se
koristite istonjakim kalendarom. Poetak godine kod njih
varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa
mladim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvede Vodolije.
Evo datuma nastupanja Nove godine u istonjakom stilu:
1994. godina - 10. februara; 1955. godina - 30. januara;
1996. godina - 19. februara; 1997. godina - 7. februara;
1998. godina - 28. januara; 1999. godina - 16. februara;
2000. godina - 5. februara. Od tih datuma raunajte 72 dana
aktivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti
zemlje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspodeljena aktivnost organa u 1993. godini: Nova godina, po
istonjakom kalendaru, nastupila je 22. januara. T o m datu
mu dodajemo 72 dana i dobija se 3. april. Zim'ijetra (uni
mehur) bila je aktivna od 22. januara do 3. aprila. Posle 3.
aprila dodajemo 18 dana i dobijamo 2 1 . april. Znai slezina
(pankreas, eludac) bila je aktivna od 3. do 2 1 . aprila. Dalje
proces dodavanja ponavljamo i dobijamo:
srce (tanko crevo) aktivno je od 2 1 . aprila do 2. jula;
slezina (pankreas, eludac) - od 2. do 20. jula;
plaa (debelo crevo) - od 20. jula do 30. septembra;
slezina

(pankreas, eludac) - od l . d o 18. oktobra;

bubrezi (mokrani mehur) - od 18. oktobra do 30.

decembra;
slezina (pankreas, eludac) - od 3 1. decembra do I 7.
januara.

Eto tako se priblino moe saznati o nastupanju aktiv

nosti jednog ili drugog organa. To se tanije odreuje prema
pulsu odgovarajue take i po 27 znakova binarnog zo
dijaka.
Praktine preporuke iz svega navedenog sastoje se u
sledeem:
1. Najpovoljnije vreme za leenje bilo kog organa - to
je vreme njegove najvee aktivnosti tokom godine.
2. Profilaktiki odravajte svoje slabe organe u perio
dima slabe aktivnosti. Na primer, srce odravajte zimi,
bubrege - leti, jetru ujesen, plua - u prolee.
3. ienje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vrite
u njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to prolee, za
srce - leto, za bubrege - zima, za plua - jesen, za eludac medusezona.
4. Nikada ne stimuliite po prirodi jak organ, j e r e, po
zakonu antagonizma, on j o vie guiti suprotni slabi organ.
Na primer, stimulacija bubrega zimi jo vie gui srce i
obrnuto, stimulacija srca leti j o vie gui slabe bubrege. To
isto se odnosi na jetru i plua.
Ako sada, na osnovu svega izloenog, pristupimo ob
navljanju organa kao to preporuuje Bolotov, tada treba
izabrati vreme koje je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.).
Ako se t o m e pristupa bez uzimanja u obzir najpovoljnijeg
vremena, tada e se, po zakonu antagonizma, jaati sasvim
drugi organ (ako se zimi obnavlja" srce, tada e se jaati
suprotni organ - bubrezi, poto oni u to vreme sve priv
lae" prema sebi). Lino Vam savetujem da primenjujete
sledei redosled za kvalitetno obnavljanje j e d n o g ili drugog
organa:
1. Kapitalno oistite svoj organizam. Bez toga, bez ob
zira na to o emu se radi, raunajte d a j e kvalitetno obnav
ljanje potpuno beskorisno. Kako istiti organizam opisano
je u knjizi ienje o r g a n i z m a " istog autora.

2. Izaberite povoljan godinji period; uskladite ga sa

j a n g s k o m fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj
terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg elite
da obnovite. D r u g i m recima, morate svesno da uskladite tri
faktora najvee aktivnosti: godinje, mesene i dnevne. Tek
tada e sve poi kao po maslu.
Primer obnavljanja jetre u 1993. godini. Jetra je naj
aktivnija od 22. januara do 3. aprila. im je u drveu poela
cirkulacija sokova (brezov) - to je najpovoljniji m o m e n a t ,
koji se obino javlja u martu. Od 20. do 27. marta traje
jangska nedelja - organizam tei da se sabije i sve vue u
dubinu. Za postizanje naeg cilja naroito odgovara v r e m e
od 2 3 . do 26. marta. Upravo u te dane mi primenjujemo
bolotovljeve" terapije i postiemo maksimalan efekat.
Primer ienja jetre u 1993. godini. Za to nam posebno
odgovara druga faza lunarnog ciklusa, koja traje od 27.
marta do 3. aprila. Za ienje su najbolji dani od 2 8 . marta
do 1. aprila. Znai, 28, 29. i 30. marta dobro zagrevajte itav
organizam p o m o u saune, toplih kupki, a 3 1 . marta pris
tupate s a m o m ienju jetre. O efektu ete sami prosuditi.
Eto, na taj nain treba postupati u svim sluajevima:
birati najpovoljnije godinje doba, a u njemu lunarnu fazu i
u njoj dan, a u danu - vreme. itava magija, izmeu
ostalog i zdravlja, sadri se u tome.

ZAKLJUAK
Razmotrili smo glavnu postavku procesa leenja - uzi
manje u obzir bioritmova. Bioritmovi su razmotreni sa vie
.

strana; pokazani su spoljanji vodii (regulatori)

92 Primedba prevodioca

92

ritmova:

dnevnog, mesenog i godinjeg; ispoljavanje tih ritmova na

elijskom, energetskom, funkcionalnom i globalnom nivou
ovejeg organizma. Kao rezultat tog istraivanja, mi smo
zajedniki napravili kartu zemlje zdravlja", po kojoj m o
ete smelo koraati, ne bojei se da ete zalutati" ili pasti
u j a m u razoaranja". Autor je veoma teko doao do tih
saznanja, a u razliitoj literaturi o tome su samo postojali
nagovetaji. Bilo je potrebno 12 godina da bi se ovaj rad
pojavio pred itaocima.
Meni niko nije a p u t a o " kao Kalagiju", ve sam do
svega morao dolaziti sam. Jedini a p a t " koji ujem govori
sledee: Pii jednostavno i jasno da bi te svi r a z u m e l i . "
Koliko je u t o m e autor uspeo, sudiete Vi, dragi i voljeni
itaoe. Zeleo bih da imam povratnu vezu sa Vama, piite
mi ta Vam nije j a s n o , ta treba razjasniti, koju temu rasvelliti u pivom redu i tako dalje. To e pomoi da sledea
knjiga bude j o bolja. Uite m e , nemojte se stideti, jer ja sam
u sutini veiti uenik, isti takav kao i Vi, ovek, ali koji je
spoznao d a j e manifestacija Boga, kome je sve p o d r e e n o ,
ali su potrebni znanje i elja za usavravanjem. 1 nauka
bioritmologija tome mnogo doprinosi.

Do s a d a objavljena izdanja iz alternativne m e d i c i n e :

Biblioteka Lekovite sile, Genadij

Ostala

Petrovi M a l a h o v

izdanja

1. E N C I K L O P E D I J A IENJA O V E I J E G O R G A N I Z M A

1. I E N J E O R G A N I Z M A

2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE

2. I S H R A N A I H R A N A

3 . P O B E D I L A S A M R A K , Marijana Zjola M a r k u

3. J A A N J E O R G A N I Z M A U STARIJEM DOBU

4 . L U N A R N I K A L E N D A R , G e n a d i j Petrovi M a l a h o v

4. U R I N O T E R A P I J A
5. O S N O V N A Z N A N J A O I V O T U I Z D R A V L J U

S v e informacije o k n j i g a m a m o e t e dobiti na telefone:

- biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka

IGP "Prometej"

6. M E T O D I P O V E A N J A L J U D S K E B I O E N E R G I J E I

tel./faks 0 1 1 - 2 6 0 4 - 7 5 1 ; 011-319-31-13; 064-26-99-143

BIOSINTEZE

Mahmut ehi

7. UTICAJ O K O L I N E NA O V E K O V O ZDRAVLJE

tel./faks 0 1 1 - 2 1 5 4 - 4 7 5 ;

- biljke, m i n e r a l i , t k a n i n e i d r u g e m a t e r i j e

063-396-860

8. G L A D O V A N J E
Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij

Petrovi M a l a h o v

1. I V O T B E Z PARAZITA
2. Z D R A V L J E M U K A R C A - l e t e n j e i p r o f i l a k s a
3. Z D R A V L J E E N E - ta svaka ena treba da zna
4. S V E O Z A T V O R I M A - o p s t i p a c i j e k o d l j u d i
5 . T U M O R I - leenje i p r o f i l a k s a n a r o d n i m s r e d s t v i m a
6. E L I E N J E O R G A N I Z M A I L E E N J E V O D O M
7. S A M O I Z L E E N J E U XXI V E K U
8. P R O S T A T A
9. L E E N J E DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH
OBOLJENJA
Biblioteka

Recepti

zdravlja

1. L E E N J E D I S A N J E M - metod a k a d e m i k a Butejka,
Fjodor Grigorjevi K o l o b o v
2 . G R I P P R E H L A D A K A A L J I K I J A V I C A , M a h m u t ehi
3 . N E R V N A I P S I H I K A O B O L J E N J A , Henrih N i k o l a j e v i U e g o v
4 . L E E N J E K O R E N J E M , V l a d i m i r Kalistratovi L a v r e n o v i
Alina Viktorovna Moroz
Biblioteka

Realni produetak ivota,

Georgij

Nikolajevi

1. L E K O V I T E MOTIVACIJE KOD O B O L J E N J A
ELUDANO-CREVNOG TRAKTA

Sitin

011-319-49-48; 064-329-01-50;