411 Potassium in Plant Nutrition Potassium and Vegetables PDF

-KALIJUM I POVRE-
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA

R. KASTORI, . ILIN
I. MAKSIMOVI, M. PUTNIK-DELI
RUDOLF KASTORI
ARKO ILIN
IVANA MAKSIMOVI
MARINA PUTNIK-DELI
KALIJUM U ISHRANI
BILJAKA
-KALIJUM I POVRE-
Rudolf Kastori
arko Ilin
Ivana Maksimovi
Marina Putnik-Deli

- KALIJUM I POVRE -
POTASSIUM IN PLANT NUTRITION

- POTASSIUM AND VEGETABLES -

NOVI SAD 2013
Rudolf Kastori
arko Ilin
Ivana Maksimovi
Marina Putnik-Deli
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

- KALIJUM I POVRE -
Izdava
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Univerzitet u Novom Sadu
Lektor i korektor
Nataa Beli
Prevod
Tanja Vunjak-Kvai
Prelom i tampa
TampoGraf, Novi Sad
Tira
300
Predgovor
Prosperitet oveanstva u velikoj meri zavisi od biljnog sveta. Biljke
obezbeuju oveku hranu, sirovine, energiju, humanu sredinu i uopte
uslove za ivot. Poveanje svetske populacije namee potrebu za stalnim
poveanjem proizvodnje hrane. Predvia se da e broj stanovnika na Zemlji
do 2025. godine dostii osam milijardi i zbog toga je potrebno proizvodnju
hrane poveati za oko 50%, u cilju zadovoljavanja poveanih potreba za
hranom. Poveanje proizvodnje hrane je imperativ za opstanak i razvoj
ljudske populacije. Optimalna mineralna ishrana je od izuzetnog znaaja za
rast i razvie biljaka i za njihovu organsku produkciju. Zahvaljujui tome,
poznavanje osnovnih principa, zakonitosti i prakse mineralne ishrane
biljaka, pored naunog, ima i izuzetan praktini znaaj. Intenziviranje
biljne proizvodnje, gajenje novih biljnih vrsta i genotipova, uvoenje novih
sistema i tehnologija gajenja biljaka, irenje poljoprivrednih povrina na
zemljita i u klimatske uslove koji nisu najpovoljniji za biljnu proizvodnju,
uvanje ivotne sredine od zagaenja, novi zahtevi za kvalitetom
proizvoda i drugo, nameu stalno nove, i sve sloenije probleme u vezi
sa ishranom biljaka. Za njihovo reavanje, pored ostalog, neophodno je
solidno poznavanje osnovnih principa, ali i novih naunih i praktinih
saznanja u oblasti mineralne ishrane biljaka, a u okviru toga sagledavanje
uloge pojedinih elemenata u ivotnim procesima biljaka. Od optimalne
mineralne ishrane biljaka ne oekuje se samo postizanje maksimalnih,
ekonomski isplativih prinosa, ve istovremeno i proizvodnja bioloki i
tehnoloki punovredne hrane, odnosno proizvoda, na principima ouvanja
ivotne sredine i odrivog razvoja.
Mineralna ishrana biljaka zavisi od prisustva i odnosa za njih
neophodnih 17 elemenata. Meu njima izuzetno vano mesto zauzima
kalijum, koji je neophodan makroelement za sve ive organizme. Od svih
katjona, biljke u najveoj koliini usvajaju kalijum. Kalijum ne ulazi u sastav
organskih jedinjenja biljaka, ali i pored toga, neposredno ili posredno utie
na brojne ivotne procese biljaka i time na njihovu organsku produkciju.
Stoga je optimalna obezbeenost biljaka kalijumom od velikog znaaja za
postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta. Cilj autora je bio da
obuhvate celokupnu problematiku ishrane biljaka kalijumom. Razmatrani
su problemi sadraja i dinamika kalijuma u zemljitu, njegova fizioloka i
biohemijska uloga, uticaj na rast i razvie, kalijumova ubriva i utvrivanje
potrebe za ubrenjem kalijumom. Na osnovu brojnih saznanja pogreno
je znaaj ishrane kalijumom svesti samo na njegov uticaj na prinos biljaka.
Optimalna ishrana biljaka kalijumom znai znatno vie. Stoga je u knjizi
detaljno ukazano i na znaaj optimalne obezbeenosti biljaka kalijumom,
na njihovu tolerantnost prema bolestima i tetoinama, nepovoljnim
III
ekolokim uslovima, bioloku i tehnoloku vrednost proizvoda, skladitenje,

kao i na znaaj sadraja kalijuma u biljkama sa stanovita zdrave ishrane
ljudi.
Potrebe pojedinih biljnih vrsta i genotipova za kalijumom su razliite.
Povrtarske vrste veinom se ubrajaju u kalifilne biljke. Stoga je njihovo
optimalno obezbeenje kalijumom od posebnog znaaja. Specifinost
povrtarstva ini veliki broj vrsta sa posebnim zahtevima u mineralnoj
ishrani i razliiti sistemi proizvodnje povra. Pored navedenog, povrtarstvo
predstavlja jednu od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje. Povre je
sirovina za razliite oblike prerade, odlikuje se velikim sadrajem hranljivih
i zatitnih materija znaajnih u ishrani ljudi. Zahvaljujui navedenim
odlikama povre zauzima vano mesto u ukupnoj proizvodnji hrane, a i
ima veliku ekonomsku vanost. Pomenute specifinosti povra, odnosno
povrtarstva, bile su osnovni razlozi zbog kojih smo se odluili da detaljnije
razmatramo ishranu povra kalijumom.
Naune postavke u knjizi temelje se na saznanjima do kojih su autori
doli korienjem literatrure, ali i na rezultatima sopstvenih ispitivanja
i istraivanja pojedinih problema. Citirana literatura, posebno novija,
omoguava itaocu da sagleda pojedine probleme i stekne uvid u pravce
istraivanja u oblasti ishrane biljaka kalijumom, s posebnim osvrtom na
povre. Autori se nadaju da e knjiga biti korisna svim itaocima koji ele
da proire svoje znanje iz ove oblasti.
Smatramo svojom dunou da se zahvalimo recenzentima rukopisa
prof. dr Borivoju Krstiu, prof. dr Darinki Bogdanovi i prof. dr Vladanu
Markoviu na korisnim predlozima za poboljanje teksta. Posebno se
zahvaljujemo International Potash Institute - IPI (Horgen, vajcarska) i
Yara International ASA (Norveka) na velikodunoj finansijskoj podrci.
Zahvaljujemo se, takoe, Poljoprivrednoj strunoj slubi Sombor d.o.o.
Sombor na finansijskoj pomoi za objavljivanje ovog dela.
Autori
IV
Preface
Prosperity of humankind largely depends on the flora. Plants
provide humans with food, raw materials, energy, humane environment
and general conditions for life.Increase of the world population imposes
the need for constant increase of food production. It is estimated that
Earths population will have reached eight billion by the year 2025 which
will cause the increase of food production by circa 50% so as to fulfil the
heightened food demands. Increase in food production is the imperative
for the survival and development of human population. Optimalmineral
nutrition is of utmost importance for the growth and development of
plants and their organic production. Owing to this, knowledge on basic
principles, rules and best practices regarding mineral plant nutrition
has an outstanding scientific and practical significance. Intensified plant
production, growing new plant species and genotypes, introduction of new
systems and technologies of plant growing, expansion of agricultural areas
onto soils and climatic conditions that are less than favourable for plant
production, keeping environment unpolluted, new demands for product
quality, etc. keep imposing new and more complex issues on plant nutrition.
In order to tackle these, a solid knowledge of basic principles is required,
besides other things, as well as new scientific and practical achievements
in the field of mineral plant nutrition, within which overview of individual
elements roles in plant life processes becomes important. Optimal plant
mineral nutrition is not expected to bring only maximum, cost-effective
yields but to simultaneously provide the production of biologically and
technologically valuable food or foodstuffs based on the principles of
environmental protection and sustainable development.
Mineral plant nutrition depends on the presence and ratios of 17
necessary elements. Among them potassium is very important, being the
necessary macro element for all living organisms.Out of all cations, plants
uptake potassium in the largest quantities. Potassium does not enter the
composition of organic compounds in plants; nonetheless it affects many
plant life processes, directly or indirectly, as well as their organic production.
Thus optimal supply of plants with potassium is very important for attaining
high and stable yields of good quality. Authors aim was to encompass plant
nutrition with potassium in its entirety. Issues on content and dynamics
of potassium in the soil are discussed, its physiological and biochemical
role, effect on plant growth and development, potassium fertilizers and
determining the need for them. According to research data it is wrong to
downsize the importance of potassium nutrition only based on its affect
on plant yield. Optimal plant nutrition with potassium is much more than
that. This is why the book before you gives details on the importance of
V
optimal plant supply with potassium, plant tolerance to diseases and pests,
adverse environmental conditions, biological and technological value of
the products, storage, and importance of potassium in plants from the
standpoint of human food safety.
Potassium demands of individual plant species and genotypes are
different.Vegetables are mostly regarded as potassium-loving plant species,
which is why their optimal supply is very important. A large number
of species with specific demands for mineral nutrition is what makes
vegetable gardening so specific, as well as different production systems.
Additionally, vegetable production is one of the most intensive branches of
plant production. Vegetables are used for different processed products, and
with high contents of nutrients and protective agents it is very important
for human nutrition. Owing to all these features, vegetables are very
important in the total food production, plus it is of great economic value.
The mentioned specificities of vegetables and vegetable growing have been
the underlying cause of our decision to look into vegetable nutrition with
potassium in details.
Scientific presumptions given in this book have been based on
various references as well as our own research on individual issues.
The cited references, especially those of recent date, allow the reader to
understand specific issues and gain insight into research on plant nutrition
with potassium, with a special focus on the vegetables. Authors hope that
this book will be useful to all readers who seek more information on this
topic.
It is our duty to acknowledge the manuscript reviewers Profes-sor
Borivoje Krsti, Professor Darinka Bogdanovi and Professor Vladan
Markovi for their useful suggestions on manu script improvements. We
express our deepest gratitude to the International Potash Institute - IPI
(Horgen, Switzerland) and Yara International ASA (Norway) for their
generous financial support. We are also thankful to Extention Service
Sombor d.o.o. Sombor for financially supporting this book.
Authors
VI
SADRAJ
Predgovor
Preface
Sadraj
Contents
III
V
VII
XI
AGRONOMSKI, NUTRITIVNI I EKONOMSKI ZNAAJ

PROIZVODNJE I POTRONJE POVRA
SPECIFINOST PROIZVODNJE POVRA
Mesto i nain proizvodnje povra

Sistemi proizvodnje povra
EKONOMSKI ZNAAJ PROIZVODNJE POVRA U SRBIJI
NUTRITIVNI ZNAAJ I KVALITET POVRA
Osnovne hranljive materije

Bioloki vredne materije
Dijetetiki delujue materije
Organoleptiki izgled
KALIJUM U ZEMLJITU
KALIJUM U MINERALIMA I NJEGOVA MOBILIZACIJA
OBLICI KALIJUMA U ZEMLJITU
Fiksirani kalijum
Izmenljivi kalijum
Kalijum u zemljinom rastvoru
STANJE I DINAMIKA KALIJUMA U ZEMLJITIMA SRBIJE
Gubici kalijuma u zemljitu

Utvrivanje obezbeenosti zemljita hranivima
Utvrivanje obezbeenosti zemljita kalijumom
inioci pristupanosti kalijuma za biljke
ZNAAJ KALIJUMA U IVOTNIM PROCESIMA BILJAKA
USVAJANJE KALIJUMA
Usvajanje korenom
inioci usvajanja
Spoljanji inioci
Unutranji inioci
1
1
2
8
17
25
27
31
35
36
39
39
43
44
47
49
51
55
57
60
63
67
67
67
70
70
78
VII
Usvajanje nadzemnim organima

inioci usvajanja
Spoljanji inioci
Unutranji inioci
Odavanje kalijuma
Transport kalijuma provodnim sudovim
Transport ksilemom
Transport floemom
Transport izmeu ksilema i floema
Retranslokacija i remobilizacija
Kompartmentacija i koncentracija
Fizioloka uloga
Aktivacija enzima
Sinteza nukleinskih kiselina i proteina
Osmoregulacija i vodni reim
Fotosinteza i disanje
Ostale fizioloke funkcije
UTVRIVANJE OBEZBEENOSTI POVRA KALIJUMOM
ODNOS SADRAJA KALIJUMA U BILJKAMA I PRINOSA
INIOCI KOJE TREBA IMATI U VIDU PRI UTVRIVANJU
OBEZBEENOSTI BILJAKA KALIJUMOM
LISNA ANALIZA POVRA
JEDINSTVENI SISTEM DIJAGNOZE I PREPORUKE (DRIS)
ANATOMSKE I BIOHEMIJSKE METODE
VIZUELNA DIJAGNOZA
SPECIFINI SIMPTOMI NEDOSTATKA
I SUVIKA KALIJUMA KOD POVRTARSKIH VRSTA
Nedostatak kalijuma
Suviak kalijuma
KALIJUM U UBRIVIMA
PRIRODNE KALIJUMOVE SOLI
KONCENTROVANE KALIJUMOVE SOLI
KALIJUM U SLOENIM UBRIVIMA
OSTALI NEORGANSKI IZVORI KALIJUMA
VIII
81
83
83
84
84
85
85
87
88
88
89
91
91
93
95
96
97
99
101
104
110
116
116
118
119
119
123
125
126
127
129
132
MOGUE PRATEE DEJSTVO UBRENJA KALIJUMOM
Uticaj na pH zemljita
Znaaj prateih elemenata
Uticaj na biogenost zemljita
Zaslanjivanje zemljita
ORGANSKA UBRIVA KAO IZVOR KALIJUMA
Stajska ubriva
Ostala organska ubriva
POTRONJA KALIJUMOVIH UBRIVA
EKOLOKI ASPEKTI PRIMENE KALIJUMOVIH UBRIVA
UBRENJE POVRA KALIJUMOM

IZBOR I PLODNOST ZEMLJITA ZA PROIZVODNJU POVRA
ODREIVANJE POTREBE U HRANIVIMA
OBEZBEENOST ZEMLJITA KALIJUMOM
KVALITET VODE ZA NAVODNJAVANJE I FERTIGACIJU
ISHRANA POJEDINIH POVRTARSKIH VRSTA KALIJUMOM
Ishrana korenastog, krtolastog i lukoviastog povra

Ishrana plodovitog povra
Ishrana kupusnjaa
Ishrana graka i boranije
134
135
136
143
146
147
148
150
153
157
161
161
167
174
178
184
189
200
204
206
KALIJUM I KVALITET POVRA
209
KVALITET PROIZVODA U FUNKCIJI MINERALNE ISHRANE 210
UTICAJ KALIJUMA NA KVALITET PROIZVODA
212
Sadraj ugljenih hidrata
212
Sadraj azotnih materija
217
Sadraj lipida
219
Sadraj vitamina
219
Sadraj kiselina
221
Sadraj mineralnih materija
222
Sadraj bojenih materija
224
UTICAJ KALIJUMA NA SKLADITENJA POVRA
224
IX
UTICAJ KALIJUMA NA TOLERANTNOST BILJAKA PREMA

BIOTIKIM I ABIOTIKIM INIOCIMA STRESA
ULOGA KALIJUMA U TOLERANTNOSTI BILJAKA
PREMA ABIOTIKIM INIOCIMA STRESA
Znaaj kalijuma u tolerantnosti biljaka prema sui

Kalijumom indukovana tolerantnost biljaka
prema niskim temperaturama
Uloga kalijuma u poveanju otpornosti
prema poleganju useva
Uloga kalijuma u ublaavanju efekta sonog stresa
Zatitno dejstvo kalijuma od fotodestruktivnog
delovanja suneve radijacije
ULOGA KALIJUMA U TOLERANSTNOSTI BILJAKA
PREMA BIOTIKIM INIOCIMA STRESA
Kalijum i bolesti povra

Kalijum i tetoine povra
ZNAAJ KALIJUMA U ISHRANI LJUDI
SADRAJ I RASPODELA KALIJUMA U ORGANIZMU OVEKA
UNOS I IZLUIVANJE KALIJUMA
FIZIOLOKA ULOGA KALIJUMA
Nedostatak kalijuma
Suviak kalijuma
IZVORI KALIJUMA
227
228
228
230
232
234
235
236
238
245
249
249
250
251
251
254
254
SIMPTOMI NEDOSTATKA KALIJUMA KOD POVRA
259
LITERATURA
273
SPONZORI
309
CONTENTS
Preface (in Serbian)
Preface (in English)
Contents (in Serbian)
Contents (in English)
AGRONOMIC, NUTRITIVE AND ECONOMIC IMPORTANCE
OF VEGETABLE PRODUCTION AND CONSUMPTION
III
V
VII
XI
SPECIFICITIES OF VEGETABLE PRODUCTION
Place and Mode of Vegetable Production

Vegetable Production Systems
ECONOMIC IMPORTANCE OF VEGETABLE PRODUCTION
IN SERBIA
NUTRITIVE IMPORTANCE AND QUALITY OFVEGETABLES
Basic Nutritional Substances
Biologically Valuable Substances
Dietetic Substances
Organoleptic Properties
2
8
POTASSIUM IN SOIL
POTASSIUM IN MINERALS AND ITS MOBILITY
FORMS OF POTASSIUM IN SOIL
Fixed Potassium
Exchangeable Potassium
Soluble Potassium
STATUS AND DYNAMICS OF POTASSIUM IN SOILS OF SERBIA
Potassium Losses in Soil

Determining Supply of Nutrients in Soil
Determining Supply of Potassium in Soil
Factors of Potassium Availability to Plants
IMPORTANCE OF POTASSIUM IN PLANT LIFE PROCESSES
POTASSIUM UPTAKE
Uptake by Roots
17
25
27
31
35
36
39
39
43
44
47
49
51
55
57
60
63
67
67
67
XI
Uptake Factors
External Factors
Internal Factors
Uptake by Shoots
Uptake Factors
External Factors
Internal Factors
Potassium Efflux
Transport of Potassium via Conducting Vessels
Xylem Transport
Phloem Transport
Transport Between Xylem and Phloem
Retranslocation and Remobilization
Compartmentation and Concentration
Physiological Role
Enzyme Activation
Nucleic Acid and Protein Synthesis
Osmotic Regulation and Water Regime
Photosynthesis and Respiration
Other Physiological Functions
DETERMINING SUPPLY OF VEGETABLES WITH POTASSIUM
RATIO OF POTASSIUM CONTENT IN PLANTS AND YIELD
FACTORS AFFECTING DETERMINATION OF PLANT
SUPPLY WITH POTASSIUM
LEAF ANALYSIS OF VEGETABLES
DIAGNOSIS AND RECOMMENDATION
INTEGRATED SYSTEM (DRIS)
ANATOMIC AND BIOCHEMICAL METHODS
VISUAL DIAGNOSTICS
SPECIFIC SYMPTOMS OF POTASSIUM DEFICIENCY AND
EXCESS IN VEGETABLE SPECIES
Potassium Deficiency
Potassium Excess
POTASSIUM IN FERTILIZERS
XII
70
70
78
81
83
83
84
84
85
85
87
88
88
89
91
91
93
95
96
97
99
101
104
110
116
116
118
119
119
123
125
NATURAL POTASSIUM SALTS

CONCENTRATED POTASSIUM SALTS
POTASSIUM IN COMPLEX FERTILIZERS
OTHER INORGANIC SOURCES OF POTASSIUM
POSSIBLE CONSEQUENCES OF FERTILIZING WITH POTASSIUM
126
127
129
132
134
Effect on Soil pH
135
Importance of Accompanying Elements
136
Effect on Soil Biogenity
143
Soil Salinization
146
ORGANIC FERTILIZERS AS A SOURCE OF POTASSIUM
147
Manure
148
Other Organic Fertilizers
150
POTASSIUM FERTILIZERS UTILIZATION
153
ECOLOGICAL ASPECTS OF APPLYING POTASSIUM FERTILIZERS 157
VEGETABLE FERTILIZATION WITH POTASSIUM
CHOICE AND FERTILITY OF SOIL INTENDED FOR
VEGETABLE PRODUCTION
DETERMINING THE NEED FOR NUTRIENTS
SOIL SUPPLY WITH POTASSIUM
IRRIGATION AND FERTIGATION WATER QUALITY
NUTRITION OF CERTAIN VEGETABLES WITH POTASSIUM
Nutrition of Root, Tuber and Bulb Vegetables

Nutrition of Fruit-Bearing Vegetables
Nutrition of Brassicas
Nutrition of Peas and Green Beans
POTASSIUM AND VEGETABLE QUALITY
PRODUCT QUALITY REGARDING MINERAL NUTRITION
POTASSIUM EFFECT ON PRODUCT QUALITY
Carbo-Hydrate Content
Nitrogen Matter Content
Lipid Content
Vitamin Content
Acid Content
Mineral Matters Content
Colour Substances Content
161
161
167
174
178
184
189
200
204
206
209
210
212
212
217
219
219
221
222
224
XIII
POTASSIUM EFFECT ON VEGETABLE STORAGE
224
POTASSIUM EFFECT ON PLANT TOLERANCE TO BIOTIC AND

ABIOTIC STRESS FACTORS
227
POTASSIUM ROLE IN PLANT TOLERANCE TO ABIOTIC

STRESS FACTORS
228
Potassium Importance in Plant Tolerance to Drought 228
Potassium Induced Plant Tolerance
to Low Temperatures
230
Potassium Role in Increasing Resistance to Lodging 232
Potassium Role in Reduction of Salinity Stress Effect 234
Potassium as Protection from Photodestructive
Solar Radiation
235
POTASSIUM ROLE IN PLANT TOLERANCE TO BIOTIC

STRESS FACTORS
Potassium and Vegetable Diseases

Potassium and Vegetable Pests
POTASSIUM IMPORTANCE IN HUMAN NUTRITION
POTASSIUM CONTENT AND DISTRIBUTION IN
HUMAN ORGANISM
POTASSIUM INTAKE AND OUTPUT
PHYSIOLOGICAL ROLE OF POTASSIUM
Potassium Deficiency
Potassium Excess
POTASSIUM SOURCES
236
238
245
249
249
250
251
251
254
254
POTASSIUM-DEFICIENCY SYMPTOMS IN VEGETABLES
259
REFERENCES
273
SPONSORS
309
XIV
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -
AGRONOMSKI, NUTRITIVNI I EKONOMSKI ZNAAJ

PROIZVODNJE I POTRONJE POVRA
SPECIFINOST PROIZVODNJE POVRA
Povrtarstvo je grana biljne proizvodnje koja prouava gajenje posebne grupe biljaka nazvane povre. Ua nauna oblast povrtarstvo se kod nas
prouava u okviru naune oblasti biotehnologija. U svetu se povrtarstvo
prouava u okviru ire naune discipline i/ili oblasti hortikultura (hortus
bata i/ili vrt).
Prema Radiu (1878) komad zemlje na kojem se povre proizvodi i
gaji zove se povrtnjak, vrt ili bata. Povrtnjak moe biti malen ukraj kue,
za proizvodnju povra samo za domau upotrebu, a moe biti i vei u polju za proizvodnju povra za trgovinu. Povrtarstvo je najsavrenija grana
poljoprivrednog rada, a razvilo se od obine zemljoradnje. Isti autor navodi da je povre svako ono bilje koje mi u naem povrtnjaku gajimo i
od njega za ishranu upotrebljavamo ma koji njegov deo. Nekolicina toga
povra slui imunim ljudima kao poslastica, ali veina slui kao neophodno nuna hrana, imunome i siromanome podjednako. U to vreme, tvrdi Radi, proizvodnja povra je korisnija od proizvoenja (proizvodnje)
obinih poljskih (ratarskih) usjeva (useva). Posebno je to sluaj kada se
na jednoj bati povrtarstvo sa voarstvom zajedno rabota (proizvodi), sad
bilo to samo za svoju potrebu, svoj ef, ili za trgovinu onda e gospodar
(vlasnik) te bate imati u svako godinje doba za svoju sovru (za svoj sto)
svee i dobro povre, koje bi se inae iz okoline nabaviti moralo. Isto je tako
i s voem; pa i voarstvo doprinosi vlasniku mnoge koristi i prijatnosti. Jer
to niko nee, a i ne moe rei, da skoranje friko povre i voe nije samo
prijatnije i ukusnije, nego je za oveka zdravije i bolje.
U bati se gaje jednogodinje, dvogodinje i viegodinje zeljaste biljke, koje se ubiraju u fazi optimalne tehnoloke zrelosti (graak, boranija,
kukuruz eerac, paprika, plavi patlidan, krastavac salatar i kornion, tikvica, kupus, kelj, karfiol, brokola, keleraba, kelj pupar, kineski i pekinki
kupus, rukola, salata, spana, lisnati perun, lisnati celer i celer rebra,
blitva, mrkva, korenasti perun, parnak, korenasti celer, cvekla, rotkva,
rotkvica, umbir, crni i beli luk, praziluk, vlaac, mladi krompir, artioka, bamija, pargla, ren i rabarbara) i pune ili fizioloke zrelosti (paprika,
zainska paprika, paradajz, krompir, lubenica, dinja, bela bundeva i tikva
eerka).
1
R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli
Teko je povui jasnu granicu izmeu povrtarstva, ratarstva i hortikulture. Tako, na primer, kukuruz eerac, lubenica, dinja, mladi graak,
boranija i mladi krompir pripadaju povrtarstvu. Prema nekim autorima,
lubenica i dinja pripadaju vou (hortikulturi), a jagoda povru (Radi,
1878), to kod nas nije sluaj. Povre se najee ubira u fazi tehnoloke
zrelosti i gaji se na manjim povrinama u odnosu na ratarske useve koji se
ubiraju u fazi pune ili fizioloke zrelosti (pasulj i kukuruz), a hortikulturne
biljke (voe i vinova loza) su viegodinje drvenaste biljke. Izuzetak je jagoda kod koje su vegetativni organi zeljasti (kao kod povra), a ubira se u fazi
pune ili fizioloke zrelosti kao lubenica i dinja.
Proizvodnja i potronja kvalitetnog povra tokom itave godine nose
jednu specifinost koja se ogleda u gajenju velikog broja povrtarskih vrsta,
razliite duine vegetacije u razliitim sistemima proizvodnje kao glavnog
useva, naknadnog, prethodnog ili meuuseva. Karakteristino je bogatstvo
najrazliitijih vegetativnih i generativnih organa koji se koriste u ishrani u
razliitoj fazi zrelosti i na najrazliitije naine. Povre u ishrani se koristi u
sveem i preraenom stanju. Koristi se kao salata, varivo, grilovano, preno, peeno, punjeno, pohovano, pravi se slatko i desert od povra, zatim
se koristi kao dodatak supama, orbama, raznim pitama, polugotovim i
gotovim jelima. Povre se koristi za spravljanje sokova i deje hrane, polugotovih i gotovih jela.
U svetu je na bazi povra izgraena mona preraivaka industrija.
Povre se prerauje i na trite plasira kao duboko zamrznuto (hladnom
preradom) povre (graak, boranija, kukuruz eerac, paprika u kockicama, pomfrit, brokola, karfiol), toplom preradom ili pasterizacijom (graak,
boranija), kiseljenjem (paprika, krastavac kornion, kiseli kupus, karfiol,
brokola, mrkva, cvekla), dehidracijom ili suenjem (zainska paprika, mrkva, perun, patrnak, celer, crni i beli luk, paradajz, brokola, keleraba,
list kupusa, spana, pargla), mariniranjem (ren ili hren, cvekla, crni luk),
pravljenjem pirea od krompira i paradajza, keapa od paradajza, ips i snek
proizvodi od krompira.
Mesto i nain proizvodnje povra
Istorijski posmatrano, na razvoj povrtarstva u Srbiji znaajan uticaj
imala je blizina Bliskog istoka i Mediterana. Iskustva u proizvodnji povra
u zemljama srednje Evrope su, takoe, bila veoma znaajna (Ilin, 2010). U
poslednja dva veka, kao to je to sluaj i danas, pored ve pomenutih, evidentan je snaan uticaj iz zapadne Evrope (Radi, 1878). Na osnovu toga moe
se rei da proizvodnja povra u Srbiji ima sva obeleja proizvodnje povra u
regionu, Evropi i svetu (Ilin et al., 1999; Ilin, 2010, Ilin et al., 2013).
2
Proizvodnja povra, bez obzira na nain i mesto proizvodnje, ima

agronomski, bioloki, ekoloki i ekonomski znaaj.
Proizvodnja povra u Srbiji odvija se na otvorenom polju i u zatienom
prostoru (Tab. 1). Na otvorenom polju proizvodnja povra odvija se u bati
(na okunici, vikendici) i na njivi. Njivska proizvodnja povra uslovno moe
da se podeli na kombinovanu proizvodnju povra (u ratarsko/povrtarskom
plodoredu i/ili zajedno sa voarsko-vinogradarskim i hortikulturnim biljkama) i intenzivnu proizvodnju povra u specijalizovanim porodinim komercijalnim gazdinstvima (Ilin, 2003, Ilin et al., 2013).
U zatienom prostoru proizvodi se kvalitetan rasad (Markovi et
al., 1999, Ilin i Mikovi, 2007) i konzumno povre (Ilin et al., 2006, 2009).
Proizvodnja se odvija u niskim, poluvisokim i visokim plastinim tunelima, plastenicima i staklenicima (Ilin i Mikovi, 2008), ali i na nastiranom
(malovanom) zemljitu sa neposrednim pokrivanjem biljaka (bez nosee
konstrukcije) agrotekstilom.
Tab. 1. Mesto i nain proizvodnje povra (Ilin, 2003)
PROIZVODNJA POVRA
PROIZVODNJA POVRA NA OTVORENOM POLJU
BATENSKA
PROIZVODNJA
POVRA
NJIVSKA PROIZVODNJA POVRA
KOMBINOVANA
RATARSKOPOVRTARSKA
PROIZVODNJA
INTENZIVNA
PROIZVODNJA
POVRA U
SPECIJALIZOVANIM
PORODINIM
KOMERCIJALNIM
GAZDINSTVIMA
PROIZVODNJA
POVRA U
ZATIENOM
PROSTORU
MALOVANJE I
NEPOSREDNO
POKRIVANJE
BILJAKA
AGROTEKSTILOM
PROTIVGRADNE
MRE I MREE
ZA SENENJE
NISKI TUNELI
POLUVISOKI
TUNELI
VISOKI TUNELI
PLASTENICI
STAKLENICI
S agronomskog stanovitva, ali i sa stanovitva zadovoljenja domaih

potreba u povru itave godine, najvei znaaj ima njivska proizvodnja
povra. Zatim, proizvodnja povra iz zatienog prostora, proizvodnja
povra u bati i na kraju proizvodnja semena i sadnog materijala. Njivska
proizvodnja povra i proizvodnja iz zatienog prostora namenjena je
domaem tritu i za izvoz, dok je proizvodnja u bati prevashodno namenjena za sopstvenu potronju u domainstvu, a vikovi se iznose na
zelenu pijacu (Ilin et al., 2013).
Njivska proizvodnja povra
Najvei broj proizvoaa povra na otvorenom polju organizuje
proizvodnju povra u kombinovanom ratarsko-povrtarskom plodoredu na
povrini od svega 0,5-1 ha. Usitnjenost povrina, odsustvo specijalizacije u
proizvodnji, nizak nivo tehnologije razlozi su niskih prinosa, to potvruju
statistiki podaci (Stat. god. 2010).
Kombinovana ratarsko-povrtarska proizvodnja odvija se na povrini
od 1 do 5 ha pod povrem u ratarsko-povrtarskom plodoredu. Za ovaj
tip proizvodnje karakteristino je odsustvo specijalizacije u proizvodnji,
nii nivo mehanizovanosti tehnolokog procesa proizvodnje i veliki broj
radnika po jedinici povrine.
Znaajan deo proizvodnje razvija se na porodinim komercijalnim
gazdinstvima kod robnih proizvoaa. Ovaj tip proizvodnje povra kod nas
se organizuje na povrini od oko 10 do 30 ha.
U poslednje dve decenije izdvojila se jedna manja grupa proizvoaa
povra s optimalnom veliinom imanja na nivou od 50 do 80, maksimalno
100 ha, pod povrem i krompirom. Primetan je visok stepen specijalizacije u
proizvodnji. Gaji se 3-5 glavnih vrsta i vei broj naknadnih i postrnih vrsta.
To omoguava potpun kontinuitet u proizvodnji i isporuci sveeg povra
po standardima Komisije Evropske unije i intenzivno korienje zemljita u
uslovima navodnjavanja.
Industrijska proizvodnja povra, namenjena industrijskoj preradi,
menja strukturu setve, odnosno sadnje i uslovljena je kapacitetom kombajna
za berbu graka, boranije i kukuruza eerca. Optimalna povrina je 500600 ha. Ovaj tip proizvodnje karakteristian je za privatizovana, nekadanja
drutvena preduzea. Osim navedenih kultura, za industrijsku preradu gaje
se krastavac kornion, kupus za kiseljenje, paprika (babura, turijara ili roga,
paradajz paprika), karfiol, brokola, cvekla, paradajz, mrkva, patrnak, perun,
celer, crni luk i zainska paprika.
Proizvodnja povra u zatienom prostoru

Proizvodnja povra u zatienom prostoru svrstava se meu najintenzivnije u biljnoj proizvodnji. Zatieni prostor obezbeuje smanjenje
rizika od uticaja nepovoljnih klimatskih uslova tokom jesenjeg, zimskog
i prolenog perioda, ali i vrlo uspenu zatitu od visokih temperatura u
letnjim mesecima. Rezultat upravljanja mikroklimatskim uslovima tokom
itave godine, shodno biolokim zahtevima gajene biljke, jeste znaajno
poveanje prinosa po biljci, samim tim i po jedinici povrine (Ilin et al.,
2006).
Preciznih podataka o povrinama pod plastenicima tunelskog tipa
kod nas praktino nema. Procena je da se u plastenicima povre gaji na
povrini od 3.000 do 5.000 ha. U poslednjih deset godina podignuto je jo
oko 2.000 do 3.000 ha. To znai da se kod nas povre u plastinim tunelima
gaji na povrini od 5.000 do 6.000 ha, sa stalnom tendencijom rasta (Ilin,
2003, Ilin et al., 2009).
U naim uslovima, preovlauju objekti tunelskog tipa (visine 1,8-2,5
i irine 4-5,5 m i/ili 2,6-3,6 visine i 7-8 m irine) i jo uvek se gotovo u
celosti povre proizvodi na zemljitu na kojem je podignut zatieni prostor. Praktino iskustvo nedvosmisleno pokazuje da visokospecijalizovano
gajenje salate, paradajza, paprike i krastavca, uz neophodan nivo prinosa, nije trajno mogue u varijanti gajenja na zemljitu. Problemi u vezi s
opadanjem plodnosti (zaslanjenost, sabijanje i zabarenost) zemljita i/ili
bolesti korenovog sistema, prisustvo nematoda i progresivno opadanje prinosa i kvaliteta povra, vrlo brzo e naterati proizvoae da preu na neki od
sistema proizvodnje bez zemljita. Osim ove mogunosti proizvoaima
na raspolaganju ostaje mogunost premetanja objekata na drugu lokaciju ili iznoenje i zamena oraninog sloja zemljita. Naravno, to su skupe
metode da bi se pravilno i dugorono reili objektivni problemi na koje se
ve sada nailazi (Ilin et al., 2009).
Kod nas se u razliitim tipovima zatienog prostora povre proizvodi na:
prirodnom zemljitu;
na smeama iste batenske zemlje, zgorelog stajnjaka, komposta
i/ili treseta;
na industrijski nain pripremljenim supstratima organskog porekla (kokosova vlakna ili na smeama od crnog i belog treseta);
u sistemu bez zemljita (supstrati neorganskog porekla i kamena
vuna);
tehnika tankog hranljivog filma (NFT), plavljenjem (Ebb&Flow),
kapanjem.
5
Dominantan nain proizvodnje u Srbiji je na prirodnom zemljitu,

kao to je to u ostalom sluaj u celom regionu, ali i na Mediteranu. Preostali
naini proizvodnje kod nas su zastupljeni na manje od 1% od ukupnih
povrina pod zatienim prostorom.
U razvijenom svetu dominira proizvodnja na neorganskim supstratima
(na kamenoj vuni u Holandiji je preko 95% povrina), zatim, organizovana
je proizvodnja na organskim supstratima (oko 2-5% od ukupnih povrina u
Holandiji), a proizvodnja na prirodnom zemljitu je praktino zanemarljiva.
Tehnika tankog hranljivog filma (NFT), plavljenjem na betonskoj
podlozi ili pokretnim stolovima (Ebb&Flow) kod nas i u svetu zauzima
relativno male povrine, sa tendencijom porasta (Ilin et al., 2013).
Proizvodnja povra u bati
Znaajna koliina povra poizvede se u bati, na okunici, vikendicama ili u vikend-naseljima. Ova proizvodnja je gotovo iskljuivo
namenjena potronji u domainstvu i za plasman preko zelenih pijaca. Re
je o setvi i/ili sadnji velikog broja vrsta itave godine. Povrina od 300400 m2 pod povrem apsolutno moe da zadovolji potrebe etvorolane
porodice. Veliina bate je obino od 500 do 2.000 m2, to je mnogo vie
od potreba etvorolane porodice. Vikovi zavravaju na zelenim pijacama
(Ilin, 2010). U naim uslovima ova proizvodnja obino ima obeleja
proizvodnje povra po organskim principima. Po popisu poljoprivrede iz
2012. godine registrovano je 628.555 porodinih gazdinstava. Svako od
gazdinstava raspolae u proseku sa oko 800 m2 bate (Ilin et al., 2013).
U bati se proizvodi povre cele godine kao prethodni usev, glavni
usev, meuusev i naknadni (drugi i/ili trei) usev. U ovoj proizvodnji se ne
primenjuje teka mehanizacija, nema gaenja, sabijanja i naruavanja strukturnih agregata zemljita. U bati se povre gaji u tro i/ili etvoropoljnom
plodoredu, gde znaajno mesto ima batenski graak, boranija, pasulj i
povrtarski bob. Primenjuju se uglavnom organska ubriva, kao to je kompost, poluzgoreli i zgoreli stajnjak, glistenjak i zelenino ubrivo. Obino
se u bati povre gaji bez ili uz minimalnu upotrebu mineralnih ubriva.
Obrada zemljita u bati je sa minimalnim prevrtanjem oraninog sloja
zemljita (plitka obrada zemljita aovom, vilama ili frezom). Fina predsetvena priprema zemljita je na ravnoj povrini ili gredici frezom ili grabljicama. Posle nicanja, ee posle sadnje rasada, zemljite se prekriva organskim
malom, od fine pokoene i prosuene trave ili penine slame. Ponekad se
povre u bati proizvodi zajedno sa lekovitim i zainskim biljkama, cveem,
voem i vinovom lozom. Vrlo esto se na delu bate (ponekad i polovina
vee bate od 2.000 m2) zasniva i eksploatie kao kvalitetna stona hrana
lucerka (svee pokoena u ishrani svinja ili seno u ishrani goveda i ovaca).
6
Gajenje povrtarskog graka, boranije, pasulja, povrtarskog boba i

krmnih leguminoza (krmnog graka, grahorice, detelinsko-travnih smea i
lucerke) u veim batama od izuzetnog je agronomskog znaaja. Preporuka
za gajenje leguminoza u bati u skladu je sa preporukama agronomske struke
i nauke da se elementarni azot iz vazduha fiksira kvrinim bakterijama
koje se nalaze u kvricama na korenovom sistemu leguminoza i da se na taj
nain gajeni, ali i naredni povrtarski usev, obezbedi dovoljnom koliinom
ovog makroelementa neophodnog za rast i razvie povra kao nosioca
prinosa.
Proizvodnja semena i sadnog materijala povra
O znaaju proizvodnje kvalitetnog semena povra pisao je Radi,
davne 1878. godine, u poglavlju pod nazivom O izvodu sjemena u opte
(str. 85-92) u udbeniku Povrtarstvo za kolu i narod. U istom delu, u
drugom delu udbenika, u poglavlju Posebno gajenje raznoga povra, Radi
je detaljno opisao 352 sorte povra toga vremena kod 58 povrtarskih vrsta
koje preporuuje za gajenje na ovim prostorima.
Semenu je oduvek pridavan veliki znaaj. Organizovano semenarstvo u svetu ima dugu tradiciju. Semenom se prenosi ivot s generacije
na generaciju, odnosno ono je prenosilac osobina roditelja na potomstvo.
Koristilo se samo seme od najboljih i najproduktivnijih biljaka sa
najkrupnijim plodovima i drugim pozitivnim osobinama. Zato je seme
u dalekoj prolosti bilo, danas je i bie predmet globalne trgovine u
budunosti.
Proizvodnja semena i sadnog materijala povra sa agromonskog
stanovita, i u prolosti, ali i u dananje vreme, predstavlja znaajnu privrednu
aktivnost u naoj zemlji. Kod nas se proizvodnja semena obavlja preko
organizovanog semenarstva. Naalost, znaajan deo proizvodnje povra je
preko sopstvenog semena i sadnog materijala povra (Ilin et al., 2013).
Organizovano semenarstvo podrazumeva kontinuiranu proizvodnju svih kategorija semena i sadnog materijala. Vano je korienje
deklarisanog semena u to veem procentu, kao i sorti sa visokim genetskim
potencijalom rodnosti (Miloevi et al., 2004). Semenarstvo povra u
najirem smislu rei obuhvata proizvodnju, doradu i promet semena
(Gvozdenovi et al., 1996) i sadnog materijala povra. Osnovni cilj jeste, da
se obezbedi dovoljna koliina kvalitetnog semena i sadnog materijala svih
sorti i hibrida za potrebe povrtarske proizvodnje u naoj zemlji i za izvoz.
Sa agronomskog stanovitva, Srbija ima izuzetno pogodne klimatske i edafske uslove za proizvodnju semena i sadnog materijala. Oko
90 % semenske proizvodnje nalazi se u Vojvodini, izuzimajui krompir
(Gvozdenovi et al., 1996). Potrebne koliine semena povra utvruju se
7
na bazi statistikih podataka o zasejanim povrinama i setvenom normom

po jedinici povrine, za odreenu biljnu vrstu, a za one iju proizvodnju
statistika ne belei, potrebne koliine semena se odreuju procenom
(Gvozdenovi 2010; Gvozdenovi et al., 2011).
Do sredine osamdesetih godina prolog veka seme povra u Srbiji se
gajilo na povrini od oko 4.500 ha. Tokom devedesetih godina prolog veka
i u prvoj deceniji XXI veka, povrine pod semenom povra su se postepeno smanjivale. Prema podacima Uprave za zatitu bilja pri Ministarstvu
poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva Vlade Republike Srbije u proseku
u poslednjih pet godina (2008-2012) seme povra se gaji na 1087 ha.
Organizovano, i pod kontrolom nadlenih dravnih organa, a u skladu sa
Zakonom o semenu i sadnom materijalu proizvodi se trideset vrsta povra
za domae potrebe i za izvoz (Ilin et al., 2013).
Sistemi proizvodnje povra
Prinos i kvalitet povra zavisi od ekolokih uslova (klimatskih
i edafskih), produktivnosti biljne vrste, odnosno njenog genetskog
potencijala, morfolokog izgleda, fiziolokih osobina gajene biljne vrste,
odnosno sorte i/ili hibrida i primenjene agrotehnike. Da bi pomenuti uslovi
i genetski potencijal gajene biljke doli do izraaja istorijski su se razvijali
razliiti sistemi (agrotehnike mere) u biljnoj proizvodnji, pa i proizvodnji
povra, a radi obezbeenja dovoljnih koliina hrane.
Danas se, s agronomskog stanovitva, razlikuju dva osnovna naina
ili sistema proizvodnje hrane i to:
konvencionalna i/ili uobiajena proizvodnja hrane (povra) i
alternativni sistemi proizvodnje hrane (povra).
Konvencionalni sistem proizvodnje hrane, pa i povra, je dominantan sistem gajenja u svetu. Ima dugu tradiciju, i praktino kao takav se
razvijao od postanja sveta do danas. To je jedan vrlo dinamian sistem
proizvodnje gde se stalno uvode novi savremeniji tehniko-tehnoloki
procesi u cilju intenziviranja proizvodnje i ostvarenja to veeg profita,
uvaavajui temeljne principe proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane,
pa i povra. Intenziviranje konvencionalne proizvodnje je poelo prvom
zelenom revolucijom polovinom XIX veka. ezdesetih godina prolog
veka, sa drugom zelenom revolucijom, ovaj sistem proizvodnje dobija
na zamahu. U novije vreme, za ovaj sistem je karakteristina stalna
kontrola tehnolokog procesa proizvodnje, pa se ovaj sistem esto naziva
kontrolisana konvencionalna proizvodnja hrane (povra).
Poetkom prolog veka u svetu se javljaju alternativni sistemi proizvodnje hrane, pa i povra. Smatra se da je biodinamika proizvodnja kao
8
alternativni sistem konvencionalnoj proizvodnji poela da se razvija dvadesetih godina prolog veka.
Bri razvoj alternativnih sistema proizvodnje poinje sedamdesetih
godina prolog veka kao odgovor na masovnu i nekontrolisanu upotrebu
mineralnih ubriva, teke mehanizacije i posebno pesticida kao potencijalnih zagaivaa ivotne sredine. Devedesetih godina prolog veka ovi alternativni sistemi proizvodnje hrane, pa i povra, definiu se kao odrivi sistemi proizvodnje i u razliitim dravama dobijaju razne nazive. Naveemo
neke od njih:
biodinamika proizvodnja, kao najstariji alternativni sistem proizvodnje;
integralna proizvodnja;
organska proizvodnja;
bioloka proizvodnja;
ekoloka proizvodnja;
poljoprivreda niskih ulaganja;
regenerativna proizvodnja;
holistika proizvodnja;
biointenzivna proizvodnja;
alternativna proizvodnja.
Od pomenutih alternativnih sistema proizvodnje najjasnija razlika
je izmeu integralne i preostalih devet sistema proizvodnje hrane (i povra).
Dok izmeu pomenutih devet sistema praktino nema razlike ili bolje
reeno u pitanju su nijanse u tehnolokom procesu proizvodnje, kontrole
i/ili sertifikacije. Zbog toga je mogue proizvodnju hrane (i povra) u svetu
uslovno podeliti na tri osnovna sistema i to:
proizvodnja kontrolisana konvencionalna,
integralna i
odriva proizvodnja hrane (i povra).
U Srbiji tokom prve decenije XXI veka, pored kontrolisane konvencionalne proizvodnje, nadleno Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i
umarstva prepoznaje, podstie i subvencionie organsku proizvodnju hrane
(i povra) (Zakon o organskoj proizvodnji Slubeni glasnik, br. 30/10 od
7. 5. 2010), dok integralni sistem proizvodnje, kao veoma razvijen sistem
proizvodnje (gotovo na nivou kontrolisane konvencionalne proizvodnje) u
razvijenom svetu, kod nas jo uvek nije dobio svoje mesto. Sistem integralne
proizvodnje hrane je vrlo slian kontrolisanom konvencionalnom sistemu,
uz integraciju nekih od mera koje su razvijene ili se razvijaju u alternativnim
sistemima proizvodnje.
Konvencionalna proizvodnja povra

Konvencionalna (uobiajena) proizvodnja jeste opteprihvaen
sistem proizvodnje povra u svetu, pa i u Srbiji. Dugo vremena e jo biti
dominantan nain i/ili sistem proizvodnje. Re je o intenzivnoj proizvodnji
na otvorenom polju (bati i na njivi) i u najrazliitijim oblicima i tipovima
zatienog prostora. Intenzitet konvencionalne proizvodnje ogleda se u primeni i u ulaganju sredstava u repromaterijal, kao to je mineralno ubrivo,
zatitna sredstva najnovije generacije, seme i sadni materijal, agrotekstil,
protivgradne mree i mree za senenje, mal folije i veoma skupe energente (dizel, benzin, gas, elektrina energija). Zatim, primena i ulaganje u
sisteme obrade zemljita, setvu i/ili sadnju u sistemu na zemljitu ili u sistemu bez zemljita (hidroponi), teku mehanizaciju i sisteme za navodnjavanje, ali i fertigaciju (navodnjavanje i hranjenje biljaka vodotopivim
ubrivima najnovije generacije).
Veliki profesionalni proizvoai na porodinim komercijalnim
gazdinstvima su proizvodnju povra na otvorenom polju u celosti
restrukturirali i maksimalno intenzivirali, uvaavajui bioloke zahteve
gajenih biljaka. Organizovali su celogodinju proizvodnju kvalitetnog
sveeg povra po koliini i asortimanu, potujui principe smene useva
u vremenu i prostoru, uz odravanje plodnosti zemljita, uvoenje novih
tehnologija gajenja (Ilin et al., 1999) i informacione osnove za upravljanje
proizvodnjom zdravstveno bezbednog povra (Novkovi et al., 2011a).
Intenzivna proizvodnja povra u specijalizovanim porodinim komercijalnim gazdinstvima podrazumeva proizvodnju povra (Ilin, 2010) kao:
glavnog useva i to paprike babure, turijare ili roge, paradajz paprike, zainske paprike, crnog i belog luka, praziluka, paradajza
za sveu potronju i preradu u sok, plavog patlidana, krompira,
mrkve, peruna, patrnaka i celera, krastavca korniona za preradu, graka, boranije, kukuruza eerca;
naknadnog useva, kelj pupar, kupus, krastavac kornion, praziluk;
u postrnoj setvi, odnosno sadnji, krastavac kornion za trite,
karfiol, brokola, kelj, keleraba, kineski i pekinki kupus, cvekle za
preradu, kupus za preradu i sveu potronju tokom zime i ranog
prolea, boranije, kukuruza eerca, mrkve itd.
u predzimskoj proizvodnji seju se direktnom setvom semena na
stalno mesto zimski lukovi i spana, odnosno u jesen se sadi crni
luk iz arpadika i jesenji beli luk koji se proizvodi iz enova ili
enjeva, uz uvoenje mehanizacije i navodnjavanja kao obavezne
agrotehnike mere.
Intenzivna proizvodnja povra na otvorenom polju zahteva dobru
organizaciju, koncentraciju i specijalizaciju proizvodnje. Koncentracijom
10
proizvodnje osigurava se ekonominost korienja mehanizacije, sistema za

navodnjavanje i radne snage. Specijalizacijom proizvodnje povra podie se
nivo proizvodnje pojedinih vrsta povra, kvalitet i ekonominost proizvodnje
(Novkovi et al., 2011b).
U intenzivnoj proizvodnji znaajno mesto imaju mere za odravanje
i poveanje plodnosti zemljita. U tom smislu panja je usmerena na
kvalitetnu i pravovremenu obradu zemljita. Obavezno je uvoenje
povrtarskog plodoreda, a ubrenju se pristupa iskljuivo na bazi kontrole
plodnosti, planiranog prinosa i iznoenja hraniva jedinicom prinosa. ubri
se organskim (stajnjakom) i mineralnim ubrivima (Ilin et al., 2000a). Zato
postoji neraskidiva veza izmeu stoarstva i povrtarstva.
Navodnjavanje je agrotehnika mera bez koje se ne moe zamisliti
intenzivna proizvodnja povra. Oko 150-160 hiljada hektara pod povrem
se navodnjava iz bunara, sekundarne kanalske mree, vodotokova i ureenih
sistema. Istovremeno, vano je ovom poslu pristupiti struno, sa znanjem,
u protivnom efekti navodnjavanja mogu biti veoma mali (ili ak mogu da
izostanu), uz vrlo visoke trokove. Ova mera moe u vrlo kratkom vremenu
da dovede do naruavanja strukture i plodnosti zemljita (Ilin et al., 2000a).
U intenzivnoj, kontrolisanoj konvencionalnoj i integralnoj proizvodnji povra vano je strogo potovanje rokova setve, odnosno sadnje i
pravovremeno sprovoenje redovnih mera nege, zatite od korova, bolesti
i tetoina.
S agronomskog stanovitva, re je o vrlo intenzivnoj proizvodnji
povra. Primenjuju se opte agrotehnike mere zajednike za celu biljnu
proizvodnju sa nekim specifinostima u odnosu na sadnju rasada (kod
50-70% od ukupnog broja gajenih povrtarskih vrsta), reznica (kod rena
i pargle), podzemnih rizoma (kod pargle i rabarbare), krtola (kod
krompira, slatkog krompira, ioke), enova ili enjeva (kod belog luka)
i arpadika (kod crnog luka i luka srebrnjaka). Specijalne agrotehnike
mere karakteristine za proizvodnju povra (i samo nekih hortikulturnih
biljaka) i specifine agrotehnike mere koje su karakteristine za pojedine
povrtarske vrste (celer, pargla, radi, karfiol, kelj pupar) i/ili za pojedine
sorte, odnosno hibride i tehnologije proizvodnje kod poludeterminantnih
i indeterminatnih hibrida paradajza (zakidanje zaperaka, voenje biljaka u
V uzgoju, skidanje listova, orezivanje cvasti, vrikanje, kolenje i gajenje
u paliru), paprike (rezidba, voenje biljaka na 1 ili 2 stabla u V uzgoju)
i krastavca salatara i korniona (pinciranje, voenje biljaka na 1 stablo, 2
stabla u V ili u kiobran sistemu gajenja i gajenje u paliru).
U kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji povra vodi se precizna i detaljna evidencija o svim primenjenim agrotehnikim merama u
knjizi istorije polja ili u novije vreme elektronski. Temelj ovog, kao uostalom
i svih do sada poznatih sistema proizvodnje, je plodored, poljosmena i
11
plodosmena. Plodored po definiciji predstavlja smenu useva u vremenu i

prostoru, te kao specifian, stari dobro poznat sistem proizvodnje odrava
i popravlja plodnost zemljita.
Agrotehnike mere u konvencionalnoj proizvodnji povra
1. Opte agrotehnike
mere
2. Specijalne
agrotehnike mere
3. Specifine
agrotehnike mere
Ljutenje:
- tanjiranje
- plitko oranje
U proizvodnji rasada:
- pikiranje
- kalemljenje
- kaljenje
- dodatno osvetljavanje
Kod paradajza:
- zakidanje zaperaka
- voenje biljaka u V
- skidanje listova
- vrikanje
- kolenje
- orezivanje cvasti
- gajenje u paliru
Osnovna obrada:
- plugovima ravnjacima
- plugovima obrtaima
- noenim i/ili vuenim
podrivaima/razrivaima
ubrenje:
- organskim ubrivima
- mineralnim ubrivima
- zeleninim ubrivima
Predsetvena priprema:
- tanjiranje
- setvospremanje
Gredice razliite irine

i visine
Fertigacija
Kod krastavca:
- pinciranje
- gajenje u paliru
Zatita od mraza
Malovanje
Neposredno pokrivanje
biljaka agrotekstilom
Kod paprike:
rezidba
voenje
biljaka na 1 ili 2 stabla u
V
Setva i/ili sadnja

Senenje
Mere nege:
- popunjavanje praznih
mesta
- proreivanje
- meuredna kultivacija
- okopavanje
- ogrtanje
- navodnjavanje
- zatita - od korova
- bolesti i
- tetoina
12
Hidroponi:
- kap po kap na
neorganskim i
organskim supstratima
- tehnika tankog
hranljivog filma (NFT)
- plavljenje i potapanje
biljaka u hranljivi
rastvor (Ebb&Flow)
Aerosoli
Blaniranje:
- celera
- pargle
- radia
Dorastanje:
- karfiola
- kelja pupara
- radia
Integralna proizvodnja povra

Integralna proizvodnja je jedan od brojnih alternativnih sistema
kontrolisanom konvencionalnom ili uobiajenom sistemu intenzivne
proizvodnje povra. Naime, u kontrolisani konvencionalni sistem proizvodnje povra (kao najintenzivniji nain) integrisane su brojne mere iz
dosada poznatih alternativnih sistema gajenja, a u cilju zatite ivotne
sredine i proizvodnje zdravstveno bezbednog povra. Ovaj sistem se
u razvijenom svetu poeo razvijati sedamdesetih godina prolog veka
kao jedan od ekoloki prihvatljivih sistema proizvodnje povra za sveu
potronju ili najrazliitije oblike i tipove prerade.
Integralna proizvodnja povra definie se kao ekonomina proizvodnja visokokvalitetnih i zdravstveno-bezbednih povrtarskih proizvoda.
Prioritet se stavlja na ekoloki bezbednije metode i tehnologije gajenja
kako bi se smanjili neeljeni efekti primene organskih i mineralnih ubriva
i pesticida, a sve radi poveanja sigurnosti po zdravlje oveka, ivotinja i
ivotnu sredinu, smanjenjem zagaenja vode, vazduha i zemljita.
U zemljama sa razvijenom integralnom proizvodnjom postoji
centralna agencija za integralnu proizvodnju i regionalne jedinice. Farmeri
se registruju u agenciji i samim tim inom prihvataju sve propisane principe
proizvodnje, kontrole i sertifikacije sopstvene proizvodnje.
Da bi se proizvodnja povra registrovala kao integralna dva osnovna
uslova moraju biti ispunjena:
potencijalni proizvoa u sistemu integralne proizvodnje povra
treba da bude posveen ovom sistemu proizvodnje, da ispuni
odreene zahteve koji moraju biti u celosti primenjeni na gazdinstvu i/ili farmi i
uslovi koji moraju da se ispune u tehnolokom procesu proizvodnje povra ispunjavaju se po principu i zahtevima Internacionalnog
udruenja za integralnu proizvodnju (IOBC, 2005), po principima
dobre poljoprivredne prakse (GAP) i pozitivnim zakonskim propisima dravnih organa i agencije za integralnu proizvodnju.
U tehnolokom procesu proizvodnje propisane su mere koje treba
preduzeti u proizvodnji zdravstveno bezbednog povra i zatite ivotne
sredine i to:
zatita biodiverziteta u najirem smislu i obezbeenje neophodne
infrastrukture;
izbor parcele;
plodored;
izbor sorte ili hibrida i odnos prema gajenju GMO;
obrada zemljita;
navodnjavanje;
13
ubrenje organskim i mineralnim ubrivima;

integralna zatita od tetnih insekata, bolesti, korova i njihova
primena u praksi;
sigurno i kvalitetno uvanje i postupanje sa preparatima za zatitu bilja;
berba, skladitenje i rukovanje gotovim proizvodima;
zdravlje radnika i ouvanje ivotne sredine.
U sistemu integralne proizvodnje povra posebna panja se posveuje
ubrenju organskim i mineralnim ubrivima i korienju pokrovnih useva,
zatim preventivnim biolokim i agrotehnikim merama u suzbijanju bolesti,
tetoina i korova, izboru tolerantnih sorti i hibrida. Obavezna je primena
cvetnih margina oko parcele. Cvetne vrste lue atraktanate, te mirisom
i bojom privlae tetne, ali i korisne insekte. Podstie se nastanjivanje i
umnoavanje predatorskih vrsta. Uklanjanju se biljke hraniteljke za pojedine
tetne insekte ili obolele biljke. Tek kada se iscrpe mogunosti koje pruaju
preventivne (indirektne) bioloke i agrotehnike mere, uz stalni i struni
monitoring, pristupa se zatiti od bolesti tetoina i korova preparatima sa
zelene liste, a uz posebnu dozvolu samo u izuzetnim prilikama mogu da
se koristite preporueni preparati sa ute liste. To su preparati koji imaju
dozvolu Agencije za integralnu proizvodnju povra. Koriste se preparati
kratke karence u tano preporuenim (insekticidi i fungicidi) ili malo
niim od propisanih doza (posebno kod herbicida). Herbicidi se vrlo esto
koriste u split aplikaciji na osnovu prethodno utvrenih korovskih vrsta,
brojnosti i faze u kojoj se korovske vrste nalaze. Sve to radi zatite agroekosistema i proizvodnje zdravstveno-bezbednog povra.
Odriva proizvodnja povra
Odriva poljoprivreda je sistem koji ukljuuje tehnologije i metode
proizvodnje koji imaju za cilj proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane,
ouvanje prirodnih resursa i adekvatan odnos prema ivotinjama u okviru
stoarske proizvodnje.
Odriva poljoprivreda pridrava se principa da je neophodno vratiti
sve to je uzeto iz prirode. Na taj nain uvaju se prirodni resursi, kao to
su: zemljite, voda, vazduh, i omoguava njihovo korienje u budunosti
za generacije koje dolaze.
Odriva poljoprivreda je vaan element sveukupnog napora da se celokupna ljudska delatnost uini kompatibilnom sa zahtevima ekosistema
u kojem ljudski rod ivi i funkcionie. Stoga je prouavanje i razumevanje
razliitih sistema poljoprivredne proizvodnje, koji vode ka ekolokoj poljoprivredi, neophodno kako bi se prirodni resursi racionalno koristili.
14
Postoji veliki broj definicija odrive poljoprivrede. Dve opteprihvaene definicije ovako glase: Odriva poljoprivreda je takav razvoj
poljoprivredne proizvodnje koji e zadovoljiti rastue potrebe ljudi za
hranom, pri emu nee ugroziti mogunost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe i Odriva poljoprivreda poboljava sveukupan kvalitet ivota, sada i u budunosti, pri emu se odravaju ekoloki
procesi na kojima se ivot zasniva.
Agroekoloki pristup poljoprivrednoj proizvodnji promovie
zatvoreni ciklus biljnih hraniva na gazdinstvu (farmi), ouvanje vodnih
resursa, korienje redukovanih sistema obrade zemljita, zatitu od
erozije, ouvanje i unapreenje biodiverziteta i integraciju biljne i stoarske
proizvodnje na gazdinstvu (farmi). Bez obzira na to koliko proizvoa
(farmer) uspeva da proizvodi i ivi u skladu s ovim principima, nijedan
sistem nije odriv, ukoliko nije profitabilan. Stoga, odriva poljoprivreda
poseban naglasak stavlja na socio-ekonomski aspekt poljoprivredne
proizvodnje. Ovaj sistem mora da obezbedi dobit proizvoau (farmeru),
kao i njegovu konkurentnost na tritu.
Kao to smo ve istakli razvijaju se brojni alternativni i odrivi sistemi
poljoprivredne proizvodnje, pa i proizvodnje povra.
Proizvodnja povra po organskim principima
Proizvodnja povra po organskim principima (organska proizvodnja
povra) jedan je od tradicionalnih odrivih sistema gajenja povra. Ovakav
nain proizvodnje povra se poeo razvijati dvadesetih godina prolog veka
pod nazivom biodinamika proizvodnja povra u Nemakoj. Tri velika
pokreta koja se smatraju zaecima moderne organske proizvodnje, kao
alternativnog metoda gajenja, su biodinamka (u Nemakoj), organska (u
Engleskoj) i bioloka poljoprivreda (u Nemakoj). Pojavili su se u priblino
isto vreme na samom poetku (biodinamika) i u prvoj polovini XX veka i
to najpre u Nemakoj (dvadesetih godina prolog veka), Engleskoj (krajem
tridesetih i poetkom etrdesetih godina prolog veka) i Sjedinjenim
Amerikim Dravama (sredinom etrdesetih godina prolog veka).
Sedamdesetih godina prolog veka nastao je Master gardner
program (1972. godine pokrenut je pilot-projekat), pod okriljem dravnih
fakulteta u Sjedinjenim Amerikim Dravama, odnosno njihovih strunih
slubi. Zapoeo je promociju organske proizvodnje 1973. godine u dravi
Vaington da bi se odatle program proirio i na druge drave Sjedinjenih
Amerikih Drava i Kanade (Vico, 2012a).
Proizvodnja po organskim principima spada u alternativni sistem
kontrolisanom konvencionalnom sistemu i samo je jedan od tri ravnopravna
sistema ove za nas znaajne grane biljne proizvodnje.
15
Postoji veliki broj definicija organske proizvodnje, koje su esto

veoma sline definicijama odrive poljoprivrede. Najee koriene i
opteprihvaene definicije organske poljoprivrede su definicije IFOAM-a,
Amerikog ministarstva poljoprivrede i Codex Alimentariusa.
IFOAM (International Federation for Organic Movements) je
privatna, neprofitna organizacija nastala sedamdesetih godina prolog
veka. IFOAM-ovi osnovni standardi za organsku proizvodnju, preradu
i distribuciju su u irokoj upotrebi od osnivanja i korieni su za razvoj
sertifikacionih programa od Evropske unije, FAO i razliitih nacionalnih
organizacija. Definicija organske poljoprivrede (pa i organske proizvodnje
povra) po IFOAM-u (1996, 2008, 2012) glasi: Organska poljoprivreda
je sistem poljoprivredne proizvodnje koji odrava zdravstveno stanje
zemljita, ekosistema i ljudi. Oslanja se na ekoloke procese, biodiverzitet i
cikluse prilagoene lokalnim uslovima, dok je upotreba inputa koji potiu
izvan gazdinstva (farme) ograniena. Organska poljoprivreda kombinuje
tradiciju, inovaciju i nauku kako bi se unapredila ivotna sredina, razvili
pravini odnosi i omoguio dobar kvalitet ivota. Samo godinu dana
kasnije (1997) Ameriko ministarstvo poljoprivrede i njegovo savetodavno
telo Odbor za nacionalne organske standarde (NOSB, 1995) definie
organsku poljoprivredu kao ekoloki sistem poljoprivredne proizvodnje
koji naglaava i podstie biodiverzitet, bioloke cikluse, kao i bioloku
aktivnost zemljita. Zasnovana je na minimalnom korienju inputa koji
potiu izvan gazdinstva (farme) i na praksi koja obnavlja, odrava ili
poboljava ekoloku harmoniju. Primarni cilj organske poljoprivrede jeste
optimiziranje zdravlja i produktivnosti meusobno zavisnih zajednica
zemljinih organizama, biljaka, ivotinja i ljudi.
Tri, odnosno dve godine kasnije (1999) Codex Alimentarius, kao
deo Svetske organizacije za proizvodnju hrane (FAO) i Svetske trgovinske
organizacije (WHO), predlae sledeu definiciju organske poljoprivrede:
Organska poljoprivreda je holistiki pristup poljoprivrednoj proizvodnji
iji je cilj unapreenje zdravstvenog stanja agro-ekosistema, ukljuujui
biodiverzitet, bioloke cikluse i bioloku aktivnost zemljita. Ona naglaava
znaaj organizacije i agrotehnikih mera, kojima daje prednost u odnosu
na inpute koji potiu izvan gazdinstva (farme), imajui u vidu da lokalni
uslovi zahtevaju sistem koji je prilagoen tim uslovima. To se postie
korienjem, kad god je to mogue, agronomskih, biolokih i mehanikih
metoda, a izbegava se korienje sintetikih materijala, radi obezbeivanja
normalnog odvijanja bilo koje specifine funkcije sistema.
Na osnovu napred iznetih definicija proizvodnja povra po organskim principima moe da se definie kao sistem proizvodnje koji ima
za cilj stvaranje sveobuhvatnog (holistikog), humanog, ekonomski i
ekoloki prihvatljivog i odrivog sistema gajenja povra u bati, na njivi
16
i u razliitim oblicima i tipovima zatienog prostora. Oslanja se na

korienje lokalnih, obnovljivih resursa na gazdinstvu (farmi), primenu
plodoreda, zeleninog ubriva, komposta, glistenjaka, bioloku kontrolu
bolesti i tetoina, meurednu obradu ili kultivaciju i okopavanje kao
mere u suzbijanju korova i pokorice, kao i minimalnu osnovnu obradu i
predsetvenu pripremu zemljita bez znaajnijeg okretanja plastice, gaenja
i sabijanja zemljita. Upotreba sintetikih ubriva, pesticida, regulatora
rasta, antibiotika, hormona, vetakih aditiva, jonizujueg zraenja i
genetski modifikovanih organizama, strogo je ograniena ili zabranjena
(Zakon o organskoj proizvodnji Sl. glasnik, br. 30/10 od 7. 5. 2010).
U Srbiji je, tokom 2012. godine, u organskoj proizvodnji povra
registrovano ukupno 529,5 ha (Vlahovi et al., 2013), to ini 0,18% od
prosenih povrina pod povrem u poslednjih 40 godina (297.231 ha) ili
0,016% od ukupnih obradivih povrina u Srbiji.
Prema istom autoru od pomenutih povrina pod povrem koje se
gaji po organskim principima (529,5 ha) u procesu konverzije je 233 ha
ili 0,078% od prosenih povrina pod povrem u poslednjih 40 godina ili
0,007% od ukupno obradivih povrina (3.294.000 ha), a preostalih 296,5
ha je u organskoj proizvodnji to ini 0,1% od prosenih povrina pod
povrem ili 0,009% od ukupno obradivih povrina u Srbiji.
EKONOMSKI ZNAAJ PROIZVODNJE POVRA U SRBIJI
U Srbiji, s ekonomskog stanovita, najvei znaaj ima proizvodnja

povra u zatienom prostoru, njivska poizvodnja povra, proizvodnja u
bati i na kraju proizvodnja semena i sadnog materijala povra i krompira
(Ilin et al., 2013).
U udbeniku Povrtarstvo za kolu i narod iz davne 1878. godine,
Radi je istakao ekonomski znaaj povra na sledei nain: Korist, koju
povrtartvo ovjeku materijalno doprinosi, tako je ve optepoznata, da je
ove malo zbora o tome nuno, jer je povrtarstvo danas u svima krajevima
postalo pravi izvor teciva, naroito po selima blizu veijeh gradova.
Povrtarstvo kao jedna od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje
ima, u poslednjih etrdeset godina, znaajan uticaj na razvoj sela u Srbiji.
Sa relativno malih povrina proizvede se u proseku blizu 2,5 miliona tona
povra i 852 hiljade tona krompira. Prosena godinja vrednost proizvodnje
povra, krompira, semena i sadnog materijala je na nivou od oko milijardu
i 188 miliona evra. Godinje na selu ostaje ist prihod na nivou od oko 330
miliona evra (Ilin et al., 2013).
17
Ekonomski znaaj proizvodnje povra na njivi i u bati

Prosene povrine pod povrem u poslednjih etrdeset godina u
Srbiji bile su 297.231 ha, to ini oko 9% od ukupno obradivih povrina.
Minimalna povrina pod povrem, od 260.000 ha, zabeleena je 1970, a
maksimalna (341.000 ha) 1996. godine. Na pomenutim povrinama do
2010. godine gajilo se 68 povrtarskih vrsta svrstanih u 2 klase i 11 familija.
Od 2010. godine u Registru poljoprivrednog bilja ostala je 41 povrtarska
vrsta sa 111 domaih i odomaenih sorti povra (Ilin et al., 2010).
Od ukupnog broja gajenih vrsta zvanina statistika belei povrine (Tab.
2), prinose i ukupnu proizvodnju (Tab. 3) kod dvanaest povrtarskih vrsta.
Tab. 2. Prosene povrine pod povrem i krompirom (ha) u Republici Srbiji
Prosek perioda
Vrsta povra
Krompir
Pasulj
Graak
Crni luk
Kupus i kelj
Paprika
Paradajz
Bostan
Mrkva
Krastavac
Zainska paprika
Beli luk
Ukupno
1970-1979.
96.889
18.359
9.041
20.048
17.183
16.989
18.017
22.578
3.837
5.770
3.863
/
232.574
1980-1989. 1990-1999. 2000-2009. 1970-2009.

86.887
24.003
11.428
22.682
19.048
17.568
19.265
19.723
6.128
7.379
3.082
/
237.193
92.829
24.569
11.496
21.412
20.721
18.275
19.745
17.241
8.042
8.042
3.231
/
245.603
86.602
23.517
13.184
19.888
21.629
19.375
20.725
16.969
7.659
8.748
4.057
9.000
251.353
90.802
22.612
11.287
21.008
19.645
18.052
19.438
19.128
6.417
7.485
3.558
9.000
248.432
U periodu od 1970. do 2009. godine krompir se gajio na povrini od

90.802 ha. U prvoj deceniji XXI veka prosena povrina pod krompirom je na
nivou od 86.602 ha (Tab. 1). Poslednjih deset godina zabeleen je pad povrina
pod krompirom po stopi od -2,1% godinje i rast prinosa po godinjoj stopi
od +3,3%.
Preostalih 11 povrtarskih vrsta (Tab. 2) su se, za poslednjih 40 godina,
u proseku gajile na povrini od 157.630 ha. U periodu od 2000. do 2009.
godine utvren je pad povrina pod povrem, kod paradajza po godinjoj
stopi od -0,5%, a kod graka -7,3%. U istom periodu zabeleen je rast prinosa
kod svih povrtarskih vrsta, kod kupusa i kelja po godinjoj stopi od +0,2%,
18
a kod graka +5,6%. Stabilan rast povrina i prinosa utvren je kod zainske
paprike (povrine rastu po stopi od +3,6%, a prinos po stopi od +3,3%) i
krastavca (povrine rastu po stopi od +0,3%, a prinosi po stopi od 1,8%).
Prosena proizvodnja (Tab. 3) belei rast po godinjoj stopi od +0,3%
kod paradajza, kupusa i kelja pa do +10,9% kod pasulja. Pad proizvodnje
utvren je kod bostana po godinjoj stopi od -0,7% i kod belog luka gde je
utvren pad proizvodnje po godinjoj stopi od -0,9%. Prikazani rezultati
se slau s rezultatima istraivanja drugih autora (Novkovi et al., 2011, b;
Pukari, 2012).
Na preostalih 48.799 ha gajilo se povre u batama, na okunici,
vikendicama i na manjim povrinama na otvorenom polju, koje zvanina
statistika ne registruje. Na ovim povrinama gaji se dvadesetak vrsta povra
kao to su: kukuruz eerac, boranija, salata, spana, perun, patrnak, celer,
plavi patlidan, praziluk, tikvice, karfiol, brokola, keleraba, kelj pupar,
rotkvica, rotkva, kineski kupus, ampinjoni, bukovaa (Ilin, 2003, Ilin et
al., 2013).
Tab. 3. Prosena proizvodnja povra (t) u Republici Srbiji i vrednost proizvodnje
(u 000 evra)
1970-1979.
Krompir
Pasulj
Graak
Crni luk
Kupus i kelj
Paprika
Paradajz
Bostan
Mrkva
Krastavac
Zainska paprika
Beli luk
Ukupno
Vrednost
proizvodnje
1980-1989. 1990-1999. 2000-2009. 1970-2009. 1970-2009.
823.761
753.300
859.289
852.394
153.431
59.009
46.056
32.099
53.025
63.630
12.509
21.043
33.232
19.354
16.451
182.719
126.512
126.273
147.378
29.476
252.674
273.619
304.054
287.545
28.754
136.625
116.661
150.190
136.303
27.261
206.826
169.482
175.887
185.450
18.545
278.787
219.991
251.735
265.047
26.505
70.824
51.997
60.366
57.039
17.112
35.178
51.997
54.726
49.170
14.751
4.131
4.932
8.751
5.804
1.741
/
/
24.900
24.900
37.350
2.063.043 1.835.590 2.081.502 2.083.409
435.006
Prosek perioda
Vrsta povra
973.226
74.935
10.630
154.007
319.833
141.734
189.603
309.676
44.969
54.779
5.402
/
2.278.794
U Srbiji se u proseku za poslednjih 40 godina proizvodilo oko 2,1

miliona tona povra i krompira u vrednosti od oko 435 miliona evra
(Tab. 3), na povrini od oko 248 hiljada hektara (Tab. 1). Od toga svee
povre je oko 1,23 milona tona (pasulj, graak, crni luk, kupus i kelj, paprika,
paradajz, bostan, mrkva, krastavac, zainska paprika i beli luk) sa povrine
od 157.630 ha i 852.394 tona krompira sa povrine od 90.802 ha.
19
Procena je da se u batama sa povrine od 48.799 ha proizvede oko

409.240 tona povra ukupne vrednosti od oko 85,5 miliona evra.
U proseku za 40 godina povre i krompir se u Srbiji gaji (u bati i na
njivi) na povrini od 297.231 ha, to ini 9% od ukupno obradivih povrina.
Sa ove povrine proizvede se u proseku 1,64 miliona tona povra i 852 hiljade
tona krompira u vrednosti od oko 521 milion evra (Ilin et al., 2013).
Ekonomski znaaj proizvodnje povra u zatienom prostoru
Proizvodnja povra u zatienom prostoru svrstava se meu najintenzivnije u biljnoj proizvodnji (Tab. 4). Zatieni prostor obezbeuje
smanjenje rizika usled uticaja nepovoljnih klimatskih uslova tokom
jesenjeg, zimskog i prolenog perioda, ali i vrlo uspenu zatitu od visokih
temperatura u letnjim mesecima. Rezultat upravljanja mikroklimatskim
uslovima tokom itave godine, shodno biolokim zahtevima gajene biljke,
jeste znaajno poveanje prinosa po biljci, samim tim i po jedinici povrine
(Ilin et al., 2006).
Zvanina statistika vodi evidenciju o 64 ha pod staklenicima i 8 ha
plastenika podignutih sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka.
Od ovih povrina je 70% van upotrebe, a na 8,0% povrina uraena je
revitalizacija grejanja i tehnologije proizvodnje (Ilin, 2003). U poslednjih
15 godina podignuto je oko 40 ha pod visokim zatienim prostorom (Ilin
et al., 2006, 2009). Dominira proizvodnja povra u plastenicima tunelskog
tipa bez dodatnog zagrevanja i sa smenom najmanje dve, ee tri vrste u
toku godine. Obino se u predzimskom i zimskom periodu (od oktobra do
poetka marta) gaji salata, spana, blitva, rotkvica, crni luk iz glaviuraka i
arpadika (Tab. 4). Proizvede se oko 150 hiljada tona salate i oko 30 hiljada
tona ostalog povra malih biolokih zahteva za uslovima uspevanja. U
kasnu jesen i zimu proizvede se salata i ostalo povre u vrednosti od oko
177 miliona evra.
Toploljubive povrtarske vrste (paradajz, paprika, krastavac, Tab. 4)
proizvode se od polovine marta, ee prve dekade aprila, u objektima bez
dodatnog zagrevanja. U plastenicima tunelskog tipa dominantan je paradajz
sa oko 360 hiljada tona i vrednou proizvodnje od oko 252 miliona evra.
Sledi paprika sa oko 200 hiljada tona i sa oko 166 miliona evra. Sa oko 1.000
ha pod krastavcima proizvede se u proseku oko 100 hiljada tona godinje u
vrednosti od oko 60 miliona evra (Ilin et al., 2013).
Sa pomenutih 6.000 ha, uz smenu minimum dve, ee tri vrste u toku
godine, proizvede se minimum 840 hiljada tona sveeg povra u vrednosti
od oko 655 miliona evra (Tab. 4).
20
Tab. 4. Povrine pod povrem u zatienom prostoru i vrednost proizvodnje u

Srbiji
Prinos
Biljna vrsta
Salata
Paradajz
Paprika
Krastavac
Ostalo povre
Ukupno
Povrina u ha
5.000
3.000
2.000
1.000
1.000
/
kg/m2 /komada/ m2
12 kom
12
10
10
3
/
tona
(000)
150
360
200
100
30
840
Vrednost proizvodnje
(000 evra)
132.000
252.000
166.000
60.000
45.000
655.000
Vie od dva veka javlja se deficit ranog i srednjeranog povra. Ovaj

deficit je mogue prevazii poveanjem proizvodnje povra u zatienom
prostoru i podizanjem adekvatnog skladinog prostora za kratkorono i
dugorono uvanje sveeg povra. Na ovaj nain bi se gubici sveli na razumnu meru, a vreme uvanja produilo do pristizanja ranog povra iz
zatienog prostora i ranog i srednjeranog povra sa otvorenog polja naredne godine.
Srbija izveze povra i krompira godinje u vrednosti od svega 96,3
miliona dolara. Vrednost izvoza ima tendenciju rasta po stopi od 14,28%
(Pukari, 2012). Isti autor istie da u strukturi izvoza 25,8% (24,8 miliona $)
ini konzervisano povre, 25,4% (24,4 miliona $) hladno preraeno povre
(smrznuto), 22,5% (21,7 miliona $) svee povre, 20,9% (20,1 miliona $)
dehidrirano (sueno) povre i 5,5% (5,3 miliona $) ostalo povre. Ve pri
ovom nivou ukupne proizvodnje neophodno je poveati izvoz jer se javljaju
znaajni trini vikovi srednjekasnog i kasnog povra.
Ekonomski znaaj proizvodnje semena i sadnog materijala povra
Mogunosti za proizvodnju semena povra u Srbiji daleko su vee
od sadanjih, ali je veoma vana bolja organizacija proizvodnje, gde je
potrebno organizovati sve uesnike u proizvodnji semena povra i na taj
nain obezbediti visoke prinose i bolji kvalitet semena. Da bi to ostvarili
potrebno je intenzivirati rad na oplemenjivanju povrtarskih kultura u cilju
stvaranja novih visokorodnih sorti i hibrida povra. Treba intenzivirati
agrotehnika istraivanja u semenarstvu povra kako bi se poveali prinosi
i kvalitet semena.
21
Tab. 5. Prosean bilans ostvarene proizvodnje i vrednosti semena povra i

krtola krompira u Republici Srbiji za period 2008-2012. godine
Vrsta povra
Crni luk
Pasulj
Graak
Beli luk
Krastavac
Boranija
Cvekla
Dinja
Lubenica
Patrnak
Celer
Salata
Mrkva
Perun
Miroija
Blitva
Kupus
Spana
Rotkvica
Tikvica
Paprika
Paradajz
Keleraba
Karfiol
Rotkva
Patlidan
Uljana tikva golica
Bundeva
Krompir
UKUPNO
Ponjevena
povrina ha
74
35
198
1,0
20
57
5
6
11
2
1
8
11
15
0,07
2,8
5
12
5
5
199
27
1,4
0,2
2
1
6,8
1
375
1.087
Procena
doraenog
semena kg
572.485
44.972
317.713
3.872
4.312
64.213
4.086
1.413
666
1.488
348
4.624
11.116
17.588
76
5.031
3.851
14.807
2.959
1.943
31.462
2.769
1.200
7,8
2.306
282
2.829
159
7.704.863
8.823.441
Veleprodajna
cena (evra/kg)
Ukupno
evra
1,5
4,5
1,3
4,2
42
5
20
42
42
18
80
14
17
17
15
10
30
2,5
12
14
100
70
30
50
12
100
16
16
0,80
/
858.727,50
202.374,00
413.026,90
16.262,40
181.104,00
321.065,00
81.720,00
59.346,00
27.972,00
26.784,00
27.840,00
64.736,00
188.972,00
298.996,00
1.140,00
50.310,00
115.530,00
37.017,50
35.508,00
27.202,00
3.146.200,00
193.830,00
36.000,00
390,00
27.672,00
28.200,00
56.576,00
2.544,00
6.163.890,40
12.690.935,00
Izvor: Uprava za zatitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva Vlade
Republike Srbije (osnovno i seme C1 kategorije, bez predosnovnog, C2 i proizvodnog semena)
U Srbiji se proizvodi seme oko 30 povrtarskih vrsta (Tab. 5), to

ukljuuje preko 100 sorti i hibrida. Pored proizvodnje visokih kategorija
semena (predosnovnog i osnovnog), proizvodi se i sertifikovano seme
prve generacije (kategorije C1) za potrebe domaeg prometa i izvoza. U
poslednjih pet godina u proseku se godinje proizvodilo oko 1.119 tona
22
semena povra (oko 6,1% od potreba) i oko 7.705 tona (10,3% od potreba)
sadnog materijala krompira. Seme povra i krompira, prema podacima
Uprave za zatitu bilja, proizvodi se u periodu od 2008. do 2012. godine
na povrini od 1.087 ha (osnovno seme i seme kategorije C1). U proseku
se proizvede 8.823 tone semena povra i sadnog materijala krompira u
vrednosti od oko 12,7 miliona evra. Procena je da se jo u proseku godinje
proizvede oko 15-30% predosnovnog semena, semena kategorije C2 i
proizvodnog semena povra (Ilin et al., 2013).
Prema istom izvoru i u istom periodu uveze se godinje u proseku
1.750 tona semena povra (9,5% od potreba) i oko 5.046 tona sadnog
materijala krompira (6,7% od potreba).
Domae i uvozno seme povra ini svega oko 15,7% od potreba, a
sadni materijal krompira oko 17% od potreba (Ilin et al., 2013).
U povrtarstvu kvalitet semena i sadnog materijala ima poseban
znaaj jer se ove biljke direktno koriste za ljudsku ishranu, bilo u sveem
bilo u preraenom stanju. S obzirom na izraenu nestaicu hrane u svetu,
a s druge strane i na sve razvijeniju industriju za preradu povra, gajenje
povra postaje sve unosnije i znaajnije, a time i proizvodnja kvalitetnog
semena i sadnog materijala. Proizvodnja semena i sadnog materijala povra
je, meutim, veoma specifina i propraena raznim tekoama pa je zbog
toga slabije razvijena u odnosu na proizvodnju glavnih ratarskih kultura.
Kao specifinosti moemo spomenuti sledee:
veliki broj povrtarskih kultura se gaji na relativno malim
povrinama;
mnoge povrtarske vrste su viegodinje biljke, zatim jedne se
razmnoavaju vegetativno, druge generativno, dok neke na oba
naina;
u proizvodnji semena veem delu povra neophodne su velike prostorne izolacije, sem toga, veina iziskuje navodnjavanje. Zatim,
ove biljke su veoma osetljive na bolesti i tetoine;
neke povrtarske kulture imaju veoma sitno seme, to predstavlja
problem pri ubiranju i doradi, a vrlo esto su potrebe za takvim
semenom po jedinici povrine relativno male.
Ekonomski znaaj proizvodnje povra i mere koje bi trebalo preduzeti u
cilju unapreenja ove proizvodnje u Srbiji
Karakteristino je da u proizvodnji, distribuciji i potronji povra
u zemljama EU, ali i u regionu, nastaju znaajne promene pod stalnim
pritiskom udruenja potroaa i naroito medija. Insistira se na proizvodnji
povra po principima dobre poljoprivredne prakse (GAP), uz preciznu
evidenciju o sprovedenim redovnim merama nege, zatite od bolesti,
23
tetoina i korova, uz obavezan sertifikat o zdravstvenoj bezbednosti

proizvedenog proizvoda u konvencionalnoj, integralnoj ili organskoj
proizvodnji (Ilin et al., 2013).
U zemljama EU proizvede se oko 55 miliona tona povra za oko 450
miliona ljudi. Najvea proizvodnja povra je u centralnoj i junoj Italiji,
paniji, Francuskoj, Holandiji, a od novoprimljenih lanica EU znaajan
proizvoa povra je Poljska. Zanimljivo je da sa oko 4% od ukupnih obradivih povrina povre uestvuje sa oko 15% u ukupnoj vrednosti proizvodnje hrane u zemljama EU (Ilin, 2010).
U naem irem okruenju, bez bivih jugoslovenskih republika, znaajni
proizvoai povra uopte, a posebno ranog povra, su Turska, Grka i u
nekoliko poslednjih godina Albanija, a na severu Maarska, posebno u
proizvodnji povra u zatienom prostoru tunelskog tipa bez i sa dodatnim
zagrevanjem, posebno geotermalnim vodama.
Od bivih jugoslovenskih republika najznaajniji proizvoa ranog
povra u regionu je Republika Makedonija, zatim juna i istona Hrvatska,
Semberija u Republici Srpskoj, Zetsko-bjelopavlika ravnica i primorski
deo Crne Gore.
Posmatrajui stanje u proizvodnji povra u zemljama u okruenju i u
EU, oigledno je da je Srbija znaajan proizvoa povra za sopstvene potrebe
i za izvoz. S obzirom na izuzetno povoljne uslove za proizvodnju povra
na otvorenom polju i u zatienom prostoru, kao i brojne komparativne
prednosti, kod nas postoji mogunost celogodinje proizvodnje i plasmana
sveeg i preraenog povra, posebno u zemlje iznad 45 SG.
Na osnovu prethodnih rezultata i utvrene prosene godinje stope
po kojoj opadaju povrine pod povrem i krompirom, moemo oekivati
da e u periodu do 2037. godine doi do znaajnog smanjenja povrina pod
povrem i krompirom u Republici Srbiji. Blagi rast povrina pod povrem
mogu je kod proizvodnje krastavca i zainske paprike.
U istom periodu, na osnovu godinje stope rasta, moemo oekivati
znaajno poveanje prinosa po jedinici povrine u narednih 25 godina, a sa
tim i ukupne proizvodnje za potrebe svee potronje i prerade.
Veliki profesionalni proizvoai ovladali su kontrolisanom konvencionalnom proizvodnjom i vrlo uspeno prelaze na integralnu proizvodnju
povra na otvorenom polju, ali i u zatienom prostoru. U integralnoj
proizvodnji naglasak je na optimizaciji i meusobnoj usklaenosti svih
agrotehnikih mera (plodored, obrada, ubrenje, navodnjavanje, zatita od
bolesti tetoina i korova) koje u konanom rezultiraju visokom, stabilnom
i kvalitetnom proizvodnjom zdravstveno bezbednog povra (Novkovi et
al., 2011, b; Ilin et al., 2013).
Kontrolisana konvencionalna, pogotovo razvijena integralna proizvodnja povra u Srbiji, kao to je to sluaj u razvijenom svetu, nikako nije
24
i ne moe biti prepreka za smeliji i organizovaniji pristup razvoju organske

proizvodnje povra. Proizvodnja povra po organskim principima ima
perspektivu na tritu Srbije i razvijene Evrope. Sertifikovana organska
proizvodnja povra moe zauzeti znaajno mesto u ukupnoj proizvodnji
i plasmanu samo u sluaju snane podrke dravnih institucija, zainteresovanih firmi, trgovakih lanaca i megamarketa potencijalnim
proizvoaima povra po organskim principima.
Proizvodnja i plasman povra u Srbiji deli sudbinu ukupnog stanja
u biljnoj i stoarskoj proizvodnji. Razvoj biljne (ratarske i voarskovinogradarske proizvodnje) i stoarske proizvodnje po sistemu spojenih
sudova utie na stanje i razvoj proizvodnje i plasman povra. U duem
vremenskom periodu povrtarstvo je bilo lokomotiva razvoja biljne proizvodnje. Da li e to i ostati zavisi od strategije razvoja poljoprivrede u celini
i mera agrarne politike. Zato, koncept odrive proizvodnje povra nema
alternativu. Odriva proizvodnja podrazumeva racionalno korienje
prirodnih resursa, uz uvaavanje biolokih zahteva gajenih biljaka u cilju
racionalne i kontrolisane potronje energije i zatitu ivotne sredine.
Proizvodnja povra u zatienom prostoru ima sva obeleja ove
proizvodnje u regionu, ali i ire na Mediteranu. Karatakteristino za ovu
proizvodnju kod nas je da se odvija na zemljitu i ima izuzetan agrotehniki,
bioloki, ekoloki i ekonomski znaaj. S obzirom na ukupni znaaj proizvodnje povra u zatienom prostoru poeljno je poveanje povrina pod
plastenicima tunelskog tipa sa sadanjih 6 hiljada na 10 hiljada ha. Blok tip
visokih plastenika sa duplom folijom bi trebalo za 25 godina da dostignu
povrinu od oko 125 ha, a najmoderniji staklenici bi trebalo da zauzmu
povrinu od 50 ha u narednih etvrt veka (Ilin et al., 2013).
NUTRITIVNI ZNAAJ I KVALITET POVRA
Povrtarska proizvodnja u Srbiji odvija se u bitno izmenjenim

agroekolokim, ali i ekonomskim uslovima. injenica je da je proizvodnja
hrane u celini, pa i povra kod nas, u nepovoljnom poloaju. No, uprkos
tome beleimo stalni rast potronje povra po glavi stanovnika. Po potronji povra po glavi stanovnika smo na nivou razvijene Evrope. To je
posebno vano s obzirom da se u poslednje vreme u svetu kvalitet ishrane
ceni na bazi potronje povra, posebno sveeg (Ilin et al., 1999).
Pravilna ishrana zahteva stalno unoenje vitamina, mineralnih
i zatitnih materija (Vueti et al., 1998). Najsigurniji izvor navedenih
bioloki vrednih materija jeste povre. To otvara nove dimenzije u shvatanju kvaliteta povra, gde pored poznate konstitutivne, energetske i
metabolitike funkcije, povre ima i lekovita svojstva (Ilin et al., 1999).
25
Bioloki vredne materije nalaze se u jestivom delu, ali i u etvenim ostacima. Jestivi deo kod najrazliitijih povrtarskih vrsta moe biti vegetativni
i generativni organ. Vegetativni organi koji se koriste u ishrani su podzemni
i nadzemni, a generativni organi koji se koriste u ishrani u povrtarstvu su
iskljuivo nadzemni. Preko 50% biolokog prinosa, zavisno od biljne vrste,
odnosno sorte i/ili hibrida nije jestivi deo (etveni ostaci). Na prvi pogled za
nas (proizvoae i potroae) znaajan je jestivi deo. Naalost, esto se zanemaruje znaaj etvenih ostataka koji se koriste kao kvalitetna stona hrana
(svea i/ili silirana) i kao zelenino ubrivo (Ilin, 2010).
Od ukupnog broja gajenih povrtarskih vrsta na naim geografskim
irinama kod polovine se u ishrani koriste vegetativni organi. Od nadzemnih vegetativnih organa u ishrani se koriste listovi (kod kupusa, kelja, kelja
pupara, kineskog i pekinkog kupusa, salate, spanaa, novozelandskog
spanaa, lisnatog peruna, lisnatog celera, blitve, listovi cvekle, rukole,
endivije i cikorije), zadebljalo stablo (koristi se kod kelerabe), zadebljale
lisne drke (kod celera rebraa i rabarbare) i nadzemno stablo (kod zelene
pargle). Od podzemnih vegetativnih organa u ishrani se koristi zadebljali koren (kod mrkve, korenastog peruna, patrnaka, korenastog celera,
cvekle, rotkve, rotkvice, repe ugarnjae), krtole (kod krompira, slatkog
krompira i ioke), lukovice (kod crnog luka, jesenjeg i prolenog belog
luka, praziluka) i podzemno stablo (kod hrena i blanirane pargle, crnog i
belog korena i cikorije).
JESTIVI DEO
VEGETATIVNI ORGAN
NADZEMNI
PODZEMNI
listovi
koren
zadebljalo stablo
krtole
zadebljale lisne drke
lukovice
stablo
stablo
GENERATIVNI ORGAN
NADZEMNI
plod
zrno
cvast
cvet
Od generativnih organa u ishrani se koristi plod i zrno u razliitoj

fazi zrelosti, zatim, cvast i cvet. Generativni organi koji se koriste u ishrani
u povrtarstvu su nadzemni (kikiriki obrazuje podzemne generativne organe). Plod od nadzemnih generativnih organa u ishrani se koristi kod
paprike, paradajza, plavog patlidana, fizalisa, krastavca, dinja, lubenica,
tikava, boranije, graka, vigne, bamije, boba, ajota. Zrno u ishrani koristi
se kod graka i kukuruza eerca u tehnolokoj zrelosti i pasulja u punoj
ili fiziolokoj zrelosti. Cvast ili rua sastavljena od mnogobrojnih razraslih
mesnatih cvetnih drki u ishrani se koristi kod karfiola, brokole i artioke,
a cvet u ishrani se koristi kod tikava.
26
Sone, hrskave i nene, izbeljene ili blanirane klice (bez razvijenih

listova) koriste se kao kvalitetna salata ili kao dodatak razliitim jelima.
Klice nastaju naklijavanjem semena u vodi ili uslovima visoke vlage u kontejnerima ili se seme naklijava u platnenim kesama koje se potapaju u vodu.
Klice se proizvode u mraku ili uslovima slabog osvetljenja. Konzumiraju se
kao zamrena masa korena, subkotiledonog kolenca (stabljike) i razvijenih
kotiledonih listia u fazi nerazvijenih lisnih pupoljaka. Visoke su hranljive
i bioloke vrednosti (Vico, 2012b).
U poslednjih etvrt veka, osim standardnih vegetativnih (podzemnih
ili nadzemnih) i generativnih organa tipinih za sortu i/ili hibrid po svojoj
krupnoi, obliku i boji u ishrani se u znaajnim koliinama koristi mini
povre svih gajenih povrtarskih vrsta. Ovaj tip proizvoda razvijan je na
zahtev preraivake industrije kako bi se izbeglo seckanje i priprema povra
pre upotrebe u najelitnijim restoranima, hotelima, ali i u domainstvu.
Relativno nov proizvod u SAD (od sredine 90-tih) i Evropi (od 2002.
godine) je mlado lisnato povre (microgreens), sastoji se od sonog i nenog
subkotiledonog kolenca (stabljike) na kojem su potpuno razvijena dva kotiledona listia, i najee jedan par pravih listova (retko 3-4 para pravih
listova) starosti 14-28 dana i visine 2,5-8,0 cm. U ovom trenutku mlado
lisnato povre je najvei gurmanski hit meu dodacima i ukrasima jela.
Kuvare privlai zbog razliitosti i obilja ukusa, lepote i raznolikosti boja i
hrskave teksture. Mlado lisnato povre je, 2009. godine, svrstano meu pet
najpoeljnijih i najtraenijih proizvoda u kategoriji hrane i pia od strane
1.600 efova kuhinja iz najeskluzivnijih restorana i hotela u SAD (Vico,
2012b). U Food quality lab, u Beltsvilu, Merilend (SAD) pod rukovodstvom dr Lestera pokrenuta su ispitivanja hranljive vrednosti ove nove vrste
hrane. Rezultatima je utvreno da je hranljiva vrednost mladog lisnatog
povra vrlo visoka. Sadraj vitamina (C, -karotena, lutein+zeaksantin,
violaksantin, filoholin-vitamin K, -tokoferol-vitamin E i y-tokoferol-vitamin E) je vii nego u klicama ili odraslom povru (Vico, 2012b).
Osnovne hranjive materije
Povre se u ishrani koristi u sveem stanju kao najrazliitije salate.
Zatim, kao prilog glavnom jelu u vidu variva, grilovano, preno, peeno,
pohovano i bareno. Osim za sveu potronju u domainstvu povre ini
osnov preraivake industrije. Prerauje se sterilizacijom, zamrzavanjem,
dehidracijom, kiseljenjem, za spravljanje (ceenje) sokova, deje hrane i za
spravljanje polugotovih i gotovih jela.
Bogatstvo hranljivih, posebno zatitnih materija ini povre znaajnim u ishrani ljudi. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije
povre se dnevno u ishrani konzumira u 4-5 obroka i u koliini od 350-450
27
g. Povre je male energetske vrednosti zbog visokog sadraja vode i niskog

sadraja suve materije, odnosno masti, proteina i ugljenih hidrata (Tab. 6).
Ugljeni hidrati
Od ugljenih hidrata u suvoj materiji povra nalaze se monosaharidi
(prosti eeri). Prosti eeri (najee pentoze) javljaju se u povru
kao sastojak nukleinskih kiselina, nukleotida i nekih enzima. Jedan od
najzastupljenijih monosaharida u povru jeste glukoza, neto manje je
fruktoze i galaktoze (iz grupe heksoza) i visoke su energetske vrednosti.
Prosti eeri nalaze se u povru i u vidu derivata monosaharida kao to
su organske kiseline, amino-eeri, estri monosaharida sa fosfornom
kiselinom i u vidu glukozida.
Oligosaharidi su sloena jedinjenja, sastavljeni od dva ili vie
monosaharida (prosta eera) koja se nalaze u povru. Oligosaharidi se
dele prema broju monosaharida u njihovom molekulu na: disaharide,
trisaharide, tetrasaharide itd. U povru su iz grupe oligosaharida
najzastupljeniji disaharidi: saharoze, maltoze i celobioze. Saharoza je
sastavljena od glukoze i fruktoze. Maltoza je disaharid, sastavljen od dva
molekula glukoze, a nastaje kao proizvod razlaganja skroba. Saharoza i
maltoza su visoke hranljive i energetske vrednosti za ljudski organizam.
Celobioza je disaharid, sastavljen je od dva molekula glukoze. Nastaje
hidrolizom polisaharida celuloze.
Polisaharidi su ugljeni hidrati iji se molekul sastoji od mnogo molekula
monosaharida ili disaharida (skrob, celuloza, hemiceluloza, pektin i inulin).
Mogu biti sastavljeni od jedne vrste monosaharida ili od dva ili vie razliitih
monosaharida. Jedan od najznaajnijih polisaharida u povru je skrob. Nalazi
se u vidu rezervne hranljive materije (suvoj materiji) krtolastog povra, u
zadebljalom korenu, podzemnom i nadzemnom stablu i drugim vegetativnim
i generativnim organima vodeih povrtarskih vrsta. Skrob se sastoji od dva
polisaharida (amiloze i amilopektina) koje enzimi hidrolizuju do maltoze
(disaharid) i veeg broja molekula glukoze (monosaharid). Skrob je visoke
hranljive i energetske vrednosti. Povre sadri znaajne koliine celuloze i
hemiceluloze. Ovi polisaharidi nisu svarljivi, ali su od izuzetnog znaaja za
promet materija u organizmu, odaju utisak sitosti i bitno doprinose ienju
crevnog trakta. Inulin kao rezervna hranljiva materija (polisaharid) nalazi
se u nekim krtolastim povrtarskim vrstama (ioka). Inulin kao i celuloza
nije svarljiv (razgradljiv) u ljudskom organizmu. Izluuje se iz organizma u
mokrau nepromenjen. Pektini su biljni proizvodi slini polisaharidima.
28
Masti
Povre sadri veoma malo masti u vidu zasienih i nezasienih masnih kiselina. Najmanji sadraj masti, 0,1 g na 100 g svee materije, utvren
je u cvekli, kupusnjaama, celeru rebrau, krastavacu, plavom patlidanu,
lubenici, gljivama, bamiji, slatkim lukovima, krompiru, radiu, tikvici i
paradajzu. Neto vei sadraj masti (0,5-0,7 g na 100 g svee materije, Tab.
6) utvren je kod: belog luka, fizalisa, slatkog krompira, boba, crnog luka,
crvene paprike babure, umbira, kelja i kiseljaka. Najvei sadraj masti
utvren je u renu ili hrenu i to do 1, 7 g masti na 100 g svee materije.
Proteini
Povre sadri relativno malo proteina. Kod veine povrtarskih
vrsta sadraj proteina je do 2 g na 100 g svee materije (Tab. 6). Manji
broj povrtarskih vrsta ima od 2 do 4 g proteina na 100 g svee materije i
to: artioka, zelena pargla, vigna, brokola, kelj pupar, karfiol, kelj, hren,
gljive, bamija, listovi mladog luka, perun, mahuna kod graka, krompir,
crni koren, kiseljak, spana i slatki krompir. etiri do 6,4 g proteina na 100
g svee materije imaju sledee povrtarske vrste: kukuruz eerac, bob, zrno
kod graka i beli luk. Proteini u povru sadre esencijalne amino-kiseline, te
dobrim odabirom povrtarskih vrsta u dnevnom obroku mogue je uspeno
zameniti proteine ivotinjskog porekla.
Tab. 6. Kvalitet povra (Howard et al., 1962; Maynard i Hochmuth, 2007)
Biljna vrsta
Artioka
pargla zelena
pargla bela
Vigna
Bob
Cvekla
Brokola
Kelj pupar
Beli glaviasti kupus
Crveni glaviasti
kupus
Savoy
Mrkva
Karfiol
Celer korenasti
Celer rebra
blaniran
Celer rebra zeleni
Prosek u g na 100 g svee materije

Proteini
Masti
eer
1962. 2007. 1962. 2007. 1962. 2007.
2,7
3,3
0,2
0,2
1,8
10,5
2,8
2,2
0,2
0,1
1,9
3,9
1,9
2,2
0,2
0,1
2,3
3,9
3,3
/
0,3
/
3,0
/
5,6
/
0,6
/
2,8
/
1,9
1,6
0,1
0,2
5,9
9,6
3,6
2,8
0,3
0,4
1,6
6,6
3,5
3,4
0,2
0,3
2,2
9,0
1,2
1,4
0,1
0,1
3,8
5,6
1,4
1,4
0,1
0,6
3,3
7,4
Voda
1962. 2007.
83
85
92
93
93
93
85
/
81
/
89
88
90
89
88
86
90-92
92
92
90
Suva materija
1962. 2007.
17
15
8
7
7
7
15
/
19
/
11
12
10
11
12
14
8-10
8
8
10
Kalorija
1962 . 2007.
20
47
27
20
25
20
40
/
53
/
34
43
23
34
26
43
21
24
19
31
91
88
90-91
88
96
91
88
92
89
95
9
12
9-10
12
4
9
12
8
11
5
2,0
0,8
2,2
1,5
0,7
2,0
0,9
2,0
1,5
0,7
0,1
0,2
0,1
0,3
0,1
0,1
0,2
0,1
0,3
0,2
2,9
6,2
2,3
2,0
1,0
6,1
9,6
5,3
9,2
3,0
20
31
22
20
7
27
41
25
42
14
95
0,9
0,1
1,0
29

Salata-listovi
Salata-lisne drke
ajot
Cikorija-listovi
Cikorija-koren
Kukuruz eerac
Krastavac sve
Krastavac kiseli
Plavi patlidan
Endivija
Beli luk
umbir
Hren
Fizalis
Kelj
Keleraba
Praziluk
Lubenica
Gljive
Bamija
Lufa
Crni luk
Slatki lukovi
Mladi luk glavice
Mladi luk listovi
Perun
Patrnak
Graak mahuna
Graak zrno
Paprika babura
zelena
Paprika babura
crvena
Krompir
Radi
Rabarbara
Broskva
Crni koren
Kiseljk
Spana
Novozelandski
spana
Tikvice
Slatki krompir
(jersey)
Paradajz
Repa ugarnjaa
Slatki krompir
30
94
95
93
92
80
68
96
96
93
95
61
90
77
91
85
91
83
90
92
88
93
86
90
90
92
90
81
88
79
93
94
/
95
95
/
76
95
/
92
94
59
/
/
/
84
91
83
92
92
90
/
89
/
/
90
88
80
89
79
94
6
5
7
8
10
32
4
4
7
5
39
10
23
9
15
9
17
10
8
12
7
14
10
10
8
10
19
12
21
7
6
/
5
5
/
24
5
/
8
6
41
/
/
/
16
9
17
8
8
10
/
11
/
/
10
12
20
11
21
6
1,1
0,6
0,9
1,7
1,4
4,0
0,6
0,7
1,1
1,3
6,4
1,5
3,1
1,4
3,3
1,7
1,5
0,6
2,9
2,0
1,2
1,5
0,5
1,3
2,0
2,2
1,2
2,8
5,9
0,9
1,3
/
0,8
0,9
/
3,2
0,7
/
1,0
1,3
6,4
/
/
/
3,3
1,7
1,5
0.6
3,1
2,0
/
0,9
/
/
1,8
3,0
1,2
2,8
5,4
0,9
0,4
0,2
0,3
0,3
0,2
1,3
0,1
0,1
0,1
0,2
0,5
0,7
1,7
0,5
0,7
0,1
0,3
0,1
0,1
0,1
0,2
0,6
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,2
0,3
0,3
0,3
/
0,1
0,1
/
1,2
0,1
/
0,2
0,2
0,5
/
/
/
0,7
0,1
0,3
0.2
0,3
0,1
/
0,1
/
/
0,2
0,8
0,3
0,2
0,4
0,2
1,2
2,2
4,0
0,9
2,4
3,3
2,5
2,0
3,3
1,1
1,0
2,8
1,8
3,9
2,0
4,5
4,5
9,0
0,1
2,5
3,2
8,1
6,3
3,5
3,0
1,1
4,8
4,0
5,6
4,0
3,5
/
3,9
4,0
/
19,0
3,6
/
5,7
3,4
33,1
/
/
/
10,0
6,2
14,1
7.6
3,2
7,0
/
10,1
/
/
7,3
6,3
18,0
7,6
14,5
4,6
12
12
26
13
23
116
12
12
20
11
39
28
55
25
27
23
35
36
13
25
20
37
26
21
19
16
53
35
68
22
18
/
17
17
/
86
15
/
24
17
149
/
/
/
50
27
61
30
22
31
/
42
/
/
32
36
75
42
81
20
91
94
0,8
0,9
0,6
0,2
5,0
4,6
29
20
78
94
92
90
77
93
90
94
79
93
94
90
/
/
91
/
22
6
8
10
23
7
10
6
21
7
6
10
/
/
9
/
2,3
0,6
0,7
1,2
3,3
2,0
3,6
1,5
2,0
1,4
0,9
1,2
/
/
2,9
/
0,1
0,1
0,2
0,2
0,2
0,7
0,4
0,2
0,1
0,3
0,2
0,2
/
/
0,4
/
0,7
2,5
2,0
5,0
2,9
0,3
0,6
0,4
17,5
4,5
4,5
8,1
/
/
3,6
/
75
13
12
25
34
15
20
10
77
23
21
36
/
/
23
/
95
67
88
/
5
33
12
/
1,2
2,0
0,8
/
0,1
0,2
0,1
/
1,8
6,0
10
/
13
116
40
/
94
91
74
95
/
77
6
9
26
5
/
23
0,9
1,5
1,8
0,9
/
1,6
0,1
0,3
0,5
0,2
/
0,1
3,0
1,3
0,5
3,9
/
20,1
15
14
88
18
/
86
Bioloki vredne materije

U bioloki vredne materije u povru spadaju materije koje nemaju
energetsku vrednost ili gradivnu ulogu u organizmu oveka, ali bitno utiu
na fizioloko biohemijske procese, promet energije i materija u organizmu.
Mnoge od ovih materija deluju stimulativno na organe za varenje, zbog ega
znaajno doprinose boljem i potpunijem iskoriavanju (varenju) hrane.
U grupu bioloki vrednih materija spadaju vitamini, mineralne materije, specifina eterina ulja, organske kiseline (dijetetiki delujue materije), celuloza, hemiceluloza, hormoni, enzimi i fitoncidi. Nesumljivo da
je re o izuzetno korisnim materijama bez kojih ljudski organizam ne bi
mogao normalno da funkcionie.
Vitamini
Vitamini se u ivotnim namirnicama nalaze u vrlo malim koliinama.
Nedostatak vitamina dovodi do poremeaja u ljudskom organizmu. Takvi
poremeaji nazivaju se avitaminozama. Povre je osim voa osnovni izvor
vitamina za ljudski organizam. Hemijski su labilne supstance zato je povre
u ishrani najbolje koristiti u sveem stanju (salate). Prilikom pripreme
povra kao priloga glavnom jelu poeljan je minimalan temperaturni
tretman (tek malo ga probariti, grilovati, pohovati). Vitamini u ljudskom
organizmu imaju vanu fizioloku ulogu. Neophodni su u procesu rasta i
razvia (pre svega, dece razliitog uzrasta), za pravilan razvoj i strukturu
epiderma i epitela (spadaju u materije mladosti). Mnogi od vitamina ulaze
u sastav koenzima mnogih enzima neophodnih za promet materija u
organizmu i za varenje hrane. Vitamini su neophodni za plodnost, razvoj
embriona i fetusa kod trudnica i dr.
Tab. 7. Prosene dnevne potrebe oveka za nekim vitaminima (preuzeto od
Nikoli, 1980)
ivotno doba osobe
Dete ispod 1 godine
Dete 7 godina
Dete 10-12 godina
Omladina 16-20 godina
Odrasla osoba; rad srednje teine
A
0,5
1,2
1,4
1,5
1,5
D
25-50
25-50
25-50
*
*
V i t a m i n (mg)
B1
B2
0,6
0,6
1,0
1,5
1,2
1,8
1,9
2,4
1,8
2,7
PP
4
10
12
16
18
C
30
60
75
90
75
Dnevna potreba oveka u vitaminu C iznosi od 30 do 75 mg (90 mg

kod omladine 16-20 godina, Nikoli, 1980), to znai da se dnevne potrebe
organizma za ovim vitaminom lako mogu zadovoljiti svakodnevnim
31
korienjem sveeg povra u ishrani. Vitamin C (L-askorbinska kiselina) je

snanog antioksidantnog i antibakterijskog dejstva, utie na rad imunolokog
sistema i pojaava otpornost prema zaraznim bolestima. Deluje na stres i ima
antikancerogenu ulogu u organizmu (Ilin et. al., 1999).
Tab. 8. Sadraj vitamina (Howard et al., 1962; Maynard i Hochmuth, 2007)
Biljna vrsta
Artioka
pargla zelena
pargla bela
Vigna
Bob
Cvekla
Brokola
Kelj pupar
Beli glaviasti
kupus
Crveni glaviasti
kupus
Savoy
Mrkva
Karfiol
Celer korenasti
Celer rebra
blaniran
Celer rebra zeleni
Salata-listovi
Salata-lisne drke
ajot
Cikorija-listovi
Cikorija-koren
Kukuruz eerac
Krastavac sve
Krastavac kiseli
Plavi patlidan
Endivija
Beli luk
umbir
Hren
Fizalis
Kelj
Keleraba
Praziluk
Lubenica
Gljive
Bamija
32
Vitamin A
I.J.
1962.
2007.
mg/100 g svee materije

Tiamin B1
1962. 2007.
Riboflavin B2
1962. 2007.
Niacin
1962. 2007.
Vitamin C
1962. 2007.
160
980
50
634
350
trag
3.800
950
200
0
756
756
/
/
33
660
754
171
0,08
0,23
0,11
0,37
0,17
0,05
0,11
0,13
0,05
0,07
0,14
0,14
/
/
0,03
0,07
0,14
0,05
0,06
0,15
0,08
0,06
0,11
0,02
0,10
0,04
0,03
0,07
0,14
0,14
/
/
0,04
0,12
0,09
0,04
0,8
2,2
1,1
1,3
1,5
0,4
0,6
0,6
0,3
1,05
0,98
0,98
/
/
0,33
0,64
0,75
0,30
11
48
28
38
33
11
110
85
60
11,7
5,6
5,6
/
/
4,9
89,2
85,0
32,2
Vitamin
B6
2007.
0,12
0,09
0,09
/
/
0,07
0,18
0,22
0,10
40
1,116
0,05
0,06
0,03
0,07
0,3
0,42
57
57,0
0,21
1.000
10.000
40
0
90
1,000
12,036
13
29
4,468
0,07
0,05
0,09
0,05
0,03
0,07
0,07
0,06
0,6
0,04
0,03
0,03
0,02
0,06
0,02
0,03
0,06
0,06
0,03
0,07
0,3
0,4
0,6
0,7
0,3
0,30
1,0
0,53
0,16
0,50
31
5
71
8
7
31,0
5,9
46,4
2,8
45,0
0,19
0,14
0,22
0,04
0,19
120
3.500
70
50
4.000
0
650
45
270
70
2.500
0
0
0
380
5.800
30
95
300
0
660
/
7,405
/
0
29
/
280
105
/
27
2,167
0
/
/
/
15,376
36
1,667
569
0
375
0,03
0,09
0,02
0,03
0,06
0,04
0,20
0,03
0,04
0,09
0,07
0,20
0,02
0,06
0,15
0,11
0,05
0,06
0,08
0,08
0,20
/
0,07
/
0,03
0,6
/
0,2
0,03
/
0,04
0,08
0,2
/
/
/
0,11
0,05
0,06
0,03
0,09
0,20
0,04
0,12
0,02
0,04
0,10
0,03
0,06
0,02
0,02
0,02
0,08
0,11
0,02
0,03
0,03
0,13
0,02
0,03
0,02
0,30
0,06
/
0,08
/
0,03
0,03
/
0,06
0,04
/
0,04
0,08
0,11
/
/
/
0,13
0,02
0,03
0,02
0,42
0,06
0,3
0,5
0,6
0,5
0,5
0,4
1,7
0,3
0,4
0,6
0,4
0,7
0,6
0,5
3,5
1,0
0,4
0,4
0,2
4,6
1,0
/
0,38
/
0,47
0,16
/
1,70
0,65
/
0,65
0,40
0,70
/
/
/
1,0
0,4
0,4
0,18
3,85
1,0
10
33
6
11
24
5
9
12
19
7
8
15
5
95
4
120
62
12
6
8
44
/
18,0
/
7,7
2,8
/
6,8
2,2
/
2,2
6,5
31,2
/
/
/
120
62,0
12,0
8,1
2,4
21,1
/
0,09
/
0,08
0,04
/
0,06
0,08
/
0,08
0,02
1,2
/
/
/
0,27
0,15
0,23
0,05
0,12
0,22
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Lufa

Crni luk
Slatki lukovi
Mladi luk glavice
Mladi luk listovi
Perun
Patrnak
Graak mahuna
Graak zrno
Paprika babura
zelena
Paprika babura
crvena
Krompir
Radi
Rabarbara
Broskva
Crni koren
Kiseljk
Spana
Novozelandski
spana
Tikvice
Slatki krompir
jersey
Paradajz
Repa ugarnjaa
Slatki kromir
410
0
0
330
5.000
5.200
0
580
1.000
530
/
2
/
/
997
8,424
0
1,087
640
370
0,05
0,06
0,02
0,06
0,07
0,08
0,09
0,15
0,30
0,06
/
0,05
/
/
0,06
0,09
0,09
0,15
0,14
0,06
0,06
0,01
0,02
0,05
0,14
0,11
0,05
0,08
0,08
0,02
/
0,03
/
/
0,08
0,1
0,05
0,08
0,13
0,03
0,4
0,1
0,1
0,3
027
0,7
0,7
0,6
1,5
0,4
/
0,08
/
/
0,53
1,31
0,7
0,60
2,09
0,48
12
9
6
32
45
90
17
60
40
160
/
6,4
/
/
18,8
133,0
17,0
60,0
40,0
80,4
/
0,15
/
/
0,06
0,09
0,09
0,16
0,17
0,22
5.700
370
0,11
0,06
0,08
0,03
0,7
0,48
220
80,4
0,22
0
0
100
trag
0
4.000
5.800
4.400
2
27
102
2
/
/
9,377
/
0,13
0,02
0,02
0,09
0,08
0,04
0,12
0,04
0,08
0,02
0,02
0,09
/
/
0,08
/
0,02
0,02
0,03
0,04
0,22
0,10
0,16
0,13
0,03
0,03
0,03
0,04
/
/
0,19
/
0,3
0,2
0,3
0,7
0,5
0,5
0,8
0,5
1,05
0,26
0,3
0,70
/
/
0,72
/
10
22
8
33
8
48
52
30
19,7
8,0
8,0
25,0
/
/
28,1
/
0,30
0,06
0,02
0,10
/
/
0,20
/
340
1.500
367
/
0,07
0,10
0,14
/
0,03
0,02
0,01
/
0,4
0,8
0,70
/
9
32
11,0
/
0,15
/
1.700
3.400
0
833
/
14,187
0,10
0,07
0,08
0,04
/
0,08
0,02
0,10
0,01
0,02
/
0,06
0,6
0,6
0,4
0,60
/
0,56
21
60
6
12,7
/
2,4
0,08
/
0,80
Mineralne materije
Sadraj mineralnih materija varira u zavisnosti od vrste i sorte. Da
bi zadovoljili potrebe u mineralnim materijama, iste se moraju unositi
hranom, a najsigurniji izvor je povre. Unoenjem dovoljnih koliina mineralnih materija u organizam poboljava se fizioloka uloga vitamina i
doprinosi boljem prometu materija. Ljudskom organizmu su neophodni
makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima (ultramikroelementi). U ljudskom organizmu i hrani se nalaze svi do sada poznati elementi
periodnog sistema i bez njih ovek ne bi mogao da funkcionie.
Kalijum zajedno sa natrijumom regulie promet vode u organizmu
te na taj nain utie na odstranjivanje tetnih produkata metabolizma iz
organizma. Kalijum utie i na ritam i funkciju sranog miia. Od unoenja
kalcijuma i prisustva fosfora zavisi zdravstveno stanje zuba i kostiju.
Kalcijum zajedno sa magnezijumom utie na nesmetan rad sranog miia
i krvotoka. Kalcijum utie u procesu apsorpcije gvoa i doprinosi dobrom
funkcionisanju nervnog sistema (kao elektrolit odgovoran je za prenoenje
nadraaja). Uloga magnezijuma u organizmu je u funkcionisanju nervnog
33
sistema i miia, to se objanjava njegovom ulogom u brzom prevoenju

eera u energiju u miiima. Gvoe je neophodno za sintezu hemoglobina, a od njega zavisi prenoenje kiseonika do vitalnih organa, te tako
utie na prestanak zamora, kao i otpornost prema bolestima i na porast
dece. Zbog male iskorienosti unesenog gvoa u organizam vano je
unoenje dovoljnih koliina vitamina C, E i flavonoida, jer utiu na apsorpciju gvoa i iskorienost istog (Ilin et al., 1999).
Tab. 9. Sadraj mineralnih materija (Howard et al., 1962; Maynard i Hochmuth, 2007)
Biljna vrsta
Artioka
pargla zelena
pargla bela
Vigna
Bob
Cvekla
Brokola
Kelj pupar
Beli glaviasti
kupus
Crveni glaviasti
kupus
Savoy
Mrkva
Karfiol
Celer korenasti
Celer rebra
blaniran
Celer rebra zeleni
Salata-listovi
Salata-lisne drke
ajot
Cikorija-listovi
Cikorija-koren
Kukuruz eerac
Krastavac sve
Krastavac kiseli
Plavi patlidan
Endivija
Beli luk
umbir
Hren
Fizalis
Kelj
Keleraba
Praziluk
Lubenica
Gljive
34
Ca
Fe
mg/100 g svee materije

Mg
P
1962. 2007. 1962. 2007.
48
/
78
90
/
/
52
52
/
/
52
52
54
/
78
/
38
/
95
/
19
/
55
40
39
/
74
66
23
/
69
69
22
/
34
23
1962.
53
24
16
32
22
13
78
39
38
2007.
44
24
24
/
/
16
47
42
47
1962.
1,5
1,5
1,1
1,7
1,9
0,5
1,0
0,9
0,4
2007.
1,3
2,1
2,1
/
/
0,8
0,7
1,4
0,6
51
45
0,7
0,8
17
42
35
31
30
43
25
35
33
22
43
40
0,4
0,9
0,5
0,7
0,3
0,4
0,3
0,4
0,7
0,2
28
/
12
20
10
/
/
/
/
/
70
59
18
19
100
41
11
12
13
7
42
24
22
150
8
135
24
59
5
5
/
68
/
17
28
/
2
145
/
9
52
181
/
/
/
135
24
59
7
6
0,5
0,8
0,3
0,4
0,9
0,8
1,4
0,3
0,4
0,4
2,0
1,7
0,3
2,4
0,3
1,7
0,4
2,1
0,2
0,5
/
1,4
/
0,3
0,2
/
0,5
0,2
/
0,2
0,8
1,7
/
/
/
1,7
0,4
2,1
0,2
0,2
14
38
17
14
30
22
45
15
14
16
20
32
/
81
/
34
19
28
11
12
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
Na
1962. 2007.
110
94
/
2
/
2
5
/
50
/
130
78
40
33
30
25
20
18
1962.
340
/
/
220
250
290
360
390
220
2007.
370
202
202
/
/
325
316
389
246
30
190
243
17
27
42
32
45
115
27
42
35
44
115
24
230
/
230
300
160
230
320
303
300
260
28
/
20
100
200
28
69
30
100
80
34
34
43
20
47
61
125
24
24
25
30
195
13
41
34
56
46
35
9
90
/
25
/
18
26
/
89
10
/
25
28
153
/
/
/
56
46
35
10
11
240
330
330
150
420
290
260
150
190
210
280
540
/
420
/
400
350
180
130
320
/
264
/
125
211
/
270
169
/
230
314
401
/
/
/
447
350
180
112
228
130
9
12
4
45
50
10
6
6
5
60
10
/
16
/
40
20
20
5
9
/
9
/
2
2
/
15
20
/
2
22
17
/
/
/
43
20
20
1
18
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Bamija

Lufa
Crni luk
Slatki lukovi
Mladi luk glavice
Mladi luk listovi
Perun
Patrnak
Graak mahuna
Graak zrno
Paprika babura
zelena
Paprika babura
crvena
Krompir
Radi
Rabarbara
Broskva
Crni koren
Kiseljk
Spana
Novozelandski
spana
Tikvice
Slatki krompir
jersey
Paradajz
Repa ugarnjaa
Slatki krompir
81
20
33
27
62
80
125
40
43
35
7
81
/
22
/
/
72
138
36
43
25
10
0,8
0,4
0,4
0,6
0,5
1,0
2,0
0,7
0,9
1,6
0,4
0,8
/
0,2
/
/
1,5
6,2
0,6
2,1
1,5
0,3
59
/
17
16
25
24
79
29
22
31
13
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
/
63
32
43
27
43
30
40
69
53
110
22
63
/
27
/
/
37
58
71
53
108
20
280
/
180
120
120
220
270
330
170
260
150
303
/
144
/
/
276
554
375
200
244
175
10
/
8
6
70
10
140
10
6
10
2
8
/
3
/
/
16
56
10
4
5
3
10
0,3
0,3
13
28
20
200
175
9
27
130
31
60
44
107
58
12
19
86
47
/
/
99
/
0,7
0,4
0,7
0,4
0,7
2,4
2,1
0,8
0,8
0,6
0,2
0,5
/
/
2,7
/
30
22
28
19
23
103
103
39
/
/
/
/
/
/
/
/
65
24
20
41
75
63
66
28
57
40
14
58
/
/
49
/
390
190
360
220
380
390
710
130
421
302
288
337
/
/
558
/
6
30
10
20
20
4
110
130
6
22
4
20
/
/
79
/
15
60
33
/
0,5
0,9
0,7
/
21
34
/
/
32
57
36
/
220
390
347
/
3
140
3
/
6
190
23
10
/
30
0,3
1,1
0,6
0,3
/
0,6
10
31
29
/
/
/
16
42
65
24
/
47
220
250
600
237
/
337
5
40
14
5
/
55
Dijetetiki delujue materije

U digestivnom traktu (organima za varenje) hrana u toku procesa
varenja dobija pogodan fiziko-hemijski oblik za resorpciju (apsorpciju)
u krv i limfu. Varenje hrane, bez znaajnije resorpcije, zapoinje luenjem
lezda u usnoj duplji, jednjaku i elucu. Znaajan proces resorpcije zapoinje
u tankom i debelom crevu. Dijetetiki delujue materije, specifina eterina
ulja i organske kiseline, izazivaju luenje lezda u usnoj duplji i digestivnom
traktu ime zapoinje varenje i bolje iskoriavanje hrane u ljudskom
organizmu.
Eterina ulja iz povra su specifinog i prijatnog mirisa, arome i ukusa. Specifina eterina ulja su sa i bez sumpora. Eterina ulja bez sumpora
su karakteristina za mrkvu, perun, patrnak, celer i miroiju. Eterina
ulja sa sumporom nalaze se u praziluku, pargli i luku vlacu. Poseban miris i ukus ima povre kod kojeg eterino ulje, pored sumpora, sadri i azot
(beli i crni luk, hren, rotkva, kupus i cvekla).
Organske kiseline iz povra deluju osveavajue i zajedno sa eerima daju prijatan ukus, to stimulativno deluje na luenje probavnih sokova. Od organskih kiselina u povru su najvie zastupljene: oksalna (spana,
rabarbara, paradajz, boranija), jabuna (paradajz, salata, spana, karfiol),
35
limunska (salata), mlena (kiseli kupus, paprika) i vinska kiselina (cvekla).

Bez obzira na sadraj organskih kiselina povre je bazne reakcije. Zbog
te svoje osobine, povre uspeno neutralie viak kiselina, koje nastaju u
procesu metabolizma.
Organske kiseline imaju baktericidno dejstvo, a eterina ulja fitoncidno svojstvo (beli i crni luk).
U dijetetiki delujue materije iz povra spada celuloza i voda. Povre,
zahvaljujui ovim materijama, ima veliku zapreminu te doprinosi oseaju
sitosti i potpomae peristaltiku crevnog trakta. Voda se u organizam unosi
i na drugi nain, zato je vano u pravilnoj ishrani uneti celulozna vlakna iz
povra. Celulozna vlakna znaajno doprinose izbacivanju tetnih materija
iz organizma.
Fitoncidi
Imaju baktericidno i fungicidno svojstvo. Znaajni su u ishrani cele
godine, a posebno u sezoni gripa. Zato raznovrsna ishrana povrem cele
godine ima preventivnu ulogu u organizmu oveka. Osim preventivne uloge, brojni autori, istiu i lekovita svojstva povra. Fitoncidi imaju zatitnu
ulogu i nalaze se u belom i crnom luku, kupusnjaama, hrenu, rotkvi, rotkvici, mrkvi, celeru i perunu.
Bioaktivne materije
Povre u manjoj ili veoj meri, od bioaktivnih materija, sadri: karotenoide, flavonoide, glukozinolate, polifenole, sulfide, fitosterine, terpene,
fitoestrogene i balasne materije. Bioaktivne materije u organizmu imaju
znaajan uticaj na fizioloke procese i smanjuju rizik od malignih oboljenja, oboljenja krvnih sudova i srca.
Organoleptiki izgled
Nesumnjivo da je povre izuzetne nutritivne vrednosti to je
potvreno brojnim rezultatima istraivanja. Da bi nutritivni znaaj povra
doao do izraaja u ishrani stanovnitva na naim prostorima moraju se
menjati navike proizvoaa, ali i potroaa. Proizvoai povra mogu bitno
da doprinesu kvalitetnoj ishrani, ali i promenama u navikama potroaa,
veom ponudom povra izvan glavne sezone (itave godine). Zatim,
uvoenjem u proizvodnju novih vrsta povra na otvorenom polju (na njivi
i u bati) i u zatienom prostoru. Trenutno se u proizvodnji kod nas nalazi
20-25 vrsta povra (na velikim povrinama ne vie od 10 do 15 vrsta). Vrlo
uspeno na naim prostorima moe da se gaji od 50 do 70 najrazliitijih
36
vrsta povra. Trenutno, u Registru poljoprivrednog bilja, Uprave za zatitu

bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, registrovano je bilo do 2010. godine 68 povrtarskih vrsta (www.minpolj.gov.rs).
Naalost, mnoge se uprkos visokoj nutritivnoj i biolokoj vrednosti gaje na
zanemarljivo malim povrinama (na okunici, u bati ili vikendici) i pored
znaajne ekonomske dobiti koja moe da se ostvari po jedinici provrine.
Stalna edukacija potroaa o znaaju korienja raznovrsnog povra
u ishrani ljudi cele godine (stanovnitva najrazliitije starosne dobi)
kratkorono moe bitno da doprinese poveanoj potranji za retkim i/
ili malo gajenim vrstama povra kod nas. Dugorono, vea potronja i
kvalitetna ishrana moe da se podstakne podizanjem svesti o znaaju
kvaliteta ishrane povrem kod dece predkolskog i kolskog uzrasta, studenata i sportista.
Nesumnjivo, najvei uticaj na potronju povra, pored ve iznetih
injenica, ima organoleptiki izgled povra u fazi tehnoloke ili pune,
odnosno fizioloke zrelosti, pakovanje i marketing.
Od organoleptikih parametara za privlaan izgled i uspean plasman
povra znaajni su: boja, ukus, aroma, tekstura, oblik i masa povra. Na
osovu organoleptikog izgleda povre se deli na ekstra I, I i II klasu (najee
na I i II klasu, zavisno od povrtarske vrste).
Povre je najrazliitijih boja zavisno od povrtarske vrste, sorte
(hibrida) i faze zrelosti vegetativnog ili generativnog organa, koji se koristi
u ishrani. Vegetativni organi u ishrani se koriste u tehnolokoj zrelosti, kada
su kod veine povrtarskih vrsta svetlo do tamnozelene boje, ponekad bele
boje (poput svea kod pargle, blaniranog celera rebraa i radia) sa manje
ili vie antoncijanove pigmentacije, zavisno od vrste i agroekolokih uslova.
Generativni organi u tehnolokoj zrelosti mogu biti od snenobele (kod
karfiola), svetlozelene do tamnozelene boje. U punoj ili fiziolokoj zrelosti
generativni organi koji se koriste u ishrani mogu biti od bele boje (kod
plavog patlidana), bledoute, ute, razliitih nijansi crvene do ljubiaste
boje.
Povre je bez obzira na fazu zrelosti vrlo prijatnog ukusa i arome,
fine teksture, sono i jedro, najrazliitijih oblika od pljosnatog, pljosnato
okruglog, okruglog, okruglo izduenog do izduenog, vretenastog, konusnog, prizmatinog do etvrtastog oblika.
37
KALIJUM U ZEMLJITU
Kalijum se ubraja u alkalne metale, u IA grupu periodnog sistema. Za
pomenute metale je karakteristina jako izraena alkalnost. Alkalni metali,
meu njima i kalijum, u svim svojim jedinjenjima imaju iskljuivo stepen
oksidacije +1. Zbog lakoe kojom alkalni metali otputaju elektrone prilikom hemijskih reakcija, u svojim jedinjenjima oni se nalaze u obliku jona s
jednim pozitivnim nabojem, tj. njihova jedinjenja imaju gotovo iskljuivo
jonski karakter. U periodnom sistemu elemenata redni broj kalijuma je 19,
a atomska masa 39. Hemijski je veoma reaktivan zbog ega se u prirodi ne
nalazi u elementarnom obliku. Specifina masa mu je 0,865, taka topljenja
62,5 oC, a taka kljuanja 760 oC. Pomenute fiziko-hemijske osobine odreuju mesto i ulogu kalijuma u mrtvoj i ivoj prirodi.
KALIJUM U MINERALIMA I NJEGOVA MOBILIZACIJA
Litosfera sadri 2,59% ili 25,9 kg/t kalijuma i po tim parametrima kalijum je po zastupljenosti sedamnaesti element. Kalijum nije ravnomerno
rasporeen u zemljinoj kori. U najveoj meri se nakuplja na mestima gde
preovlauju feldspati i liskuni. U do sada poznatim nalazitima kalijuma
nalazi se samo milioniti deo od ukupne koliine ovog elementa koja se nalazi u zemljinoj kori. Rezerve kalijuma u svim nalazitima sveta procenjuju
se na oko 100 milijardi tona, a polovina procenjenih rezervi se moe eksploatisati.
Najvei deo kalijuma vezan je u primarnim i sekundarnim mineralima gline. Najznaajniji minerali koji sadre kalijum su feldspati (16% K) i
oni ine najveu rezervu kalijuma. Feldspati su zastupljeni u svim stenama:
magmatskim, metamorfnim i sedimentnim. U grai listosfere uestvuju
sa oko 60% (Kukin et al., 2007). Veoma znaajni izvor kalijuma su i liskuni: muskovit kalijumov liskun (9,8% K) i biotit magnezijumov liskun
(8,7% K), zatim ilit (32 do 56 g K/kg), a sreu se i piroksini i amofiboli. Od
glinenih minerala veim sadrajem kalijuma odlikuju se ilit i vermikulit.
Ukoliko neko deviansko zemljite sadri neuobiajeno mnogo kalijuma,
velika je verovatnoa da se u frakciji gline tog zemljita nalazi ilit. to je
vei sadraj feldspata i liskuna utoliko e biti vei prirodni sadraj kalijuma
u zemljitu. Zemljita koja su nastala od stena sa veim sadrajem kalijuma
39
mogu da se odlikuju manjim sadrajem kalijuma ako se u toku njihovog

raspadanja u procesu pedogeneze ne oslobaa dovoljna koliina kalijuma.
Sadraj kalijuma u zemljitu zavisi od geoloke podloge, matinog
supstrata ijim razlaganjem zemljite nastaje, kao i od pedogenetskih procesa. Na primer, granit i gnajs sadre od 4 do 6% kalijuma, vulkanska lava
od 3 do 6%, dolomit oko 3%, a krenjaci svega od 0,01 do 0,05%. Zato su
zemljita nastala na krenjacima siromana kalijumom, a ona nastala na
granitima bogata istim elementom. Sadraj gline u zemljitu je u neposrednoj pozitivnoj korelaciji sa sadrajem kalijuma u njemu (Sparks i Huang,
1985). Zemljita sa veim sadrajem gline odlikuju se veom koliinom
kalijuma, poto sadraj kalijuma u glinama najee predstavlja oko 4% od
ukupne koliine kalijuma.
Sadraj kalijuma u zemljitu zavisi i od klimatskih uslova, u humidnim predelima je manji usled ispiranja kalijuma u odnosu na aridna podruja, to se odraava i na njegovu raspodelu u profilu zemljita. Koliina
ukupnog kalijuma u humidnim predelima vea je u B horizontu, a u aridnim i semiaridnim u A horizontu. Mlaa zemljita imaju veu koliinu
kalijuma od starijih koja se due koriste za poljoprivrednu proizvodnju
(Portela, 1993). Razlog tome je intenzivnije raspadanje minerala usled
obrade zemljita i iznoenje kalijuma prinosima iz zemljita (Ubavi i
Bogdanovi, 1995). Sadraj kalijuma u organskim zemljitima je esto nizak i u proseku iznosi 0,3 g/kg.
Sadraj ukupnog kalijuma u zemljitu kree se od 0,2 do 3%. U
oraninom sloju od 30 cm nalazi se od 9.000 do 140.000 kg/ha kalijuma
(Schilling, 2000). Ova koliina predstavlja rezervu neorganskog kalijuma u zemljitu. Pored toga, u zemljitu se nalazi od 25 do 50 kg/ha kalijuma vezanog u masi od oko 3.000 kg/ha mikroorganizama (Scheffer i
Schachtschabel, 1989). Humus sadri < 0,1% kalijuma i nema vei znaaj u
obezbeenju biljaka ovim elementom.
Najznaajniji potencijalni izvor kalijuma za biljke u prirodnim uslovima su minerali koji sadre kalijum koji se tokom njihovog razlaganja
oslobaa. Prema miljenju Scheffera i Schachtschabela (1989) koncentracija kalijuma u nekim primarnim i sekundarnim mineralima gline je sledea: alkalni feldspati 32-120, Ca-Na feldspati 0-24, muskovit 60-90, biotit 36-80, ilit 32-56, vermikulit 0-16, hloriti 0-8 i montmorilonit 0-4 g/kg.
Kalijum iz primarnih i sekundarnih minerala nije pristupaan biljkama.
Tek nakon njihovog razlaganja pod uticajem vlage, slabih kiselina, temperature ili silikatnih bakterija oslobaa se jon kalijuma, koji ulazi u zemljini
rastvor, time postaje pristupaan za biljke ili se adsorbuje na zemljine koloide. Oslobaanje kalijuma iz ortoklasa u prisustvu vode i ugljen-dioksida
odvija se na sledei nain:
40
2KAlSi3O8 + 2H2O + CO2 H4Al2Si2O9 + K2CO3 + 4SiO2

K2CO3 2K+ + CO32Feldspati su prisutni u skoro svim zemljitima. Feldspati su po hemijskom sastavu alumosilikati K, Na i Ca. Pojedini minerali iz grupe feldspata
imaju veoma sline fizike, hemijske i kristalografske osobine, usled ega
esto grade izomorfne smee. Od feldspata najznaajniji je ortoklas (9-15%
K2O), a zatim albit, plagioklas i dr. Osnovnu strukturu feldspata karakterie
tetraedarna trodimenzionalna graa. Jon kalijuma se nalazi u meuprostoru Si-Al-O kristalnih reetki, vrsto vezan kovalentnim vezama (Sparks,
1987). Rastojanje izmeu lamela je oko 1,0 nm. Kalijum svojim pozitivnim
naelektrisanjem privlai susedne lamele. Feldspati se u zemljitu nalaze u
vidu krupnijih estica, estica peska ili krupnijeg praha. Usled vee krupnoe estice feldspata imaju relativno manju kontaktnu povrinu u odnosu
na estice muskovita i biotita i time manju rastvorljivost. Razlaganje feldspata poinje na povrini estica. Kalijum se oslobaa pod uticajem dipola
vode i slabih kiselina i to mnogo bre od drugih sastojaka estica feldspata.
Pri raspadanju feldspata i drugih primarnih minerala nastaju sekundarni
minerali gline, po hemijskom sastavu sekundarni hidratisani alumosilikati, najee iz grupe ilita, kaolinita i montmorilonita. Vlada uverenje da u
kiselim zemljitima preovlauju minerali grupe kaolinita, a u neutralnim,
slabo alkalnim zemljitima tipa ernozema, preovlauju minerali grupe
montmorilonita. Ako razgradnja fedlspata protie direktno, bez nastajanja
sekundarnih minerala, onda prvo nastaju amorfni hidroksidi i neke nove
kristalne strukture minerala.
K+ - feldspati: KAlSi3O8 + H2O KOH + HAlSi3O8
Minerali tipa liskuna i sekundarni minerali sa graom reetke 2:1
(troslojni) se po svojoj strukturi znaajno razlikuju od feldspata. Na osnovu toga oni se razlikuju i po oslobaanju i vezivanju kalijuma. Liskuni
se sastoje od elementarnih slojeva, od kojih se svaki sastoji iz dva Si-Al-O
tetraedarska sloja, meu kojima je smeten M-O, OH oktaedarski sloj. M
je obino Al3+, Fe2+, Fe3+ ili Mg2+ (Fanning et al., 1989). Minerali grupe ilita
i montmorilonita imaju kristalnu reetku od tri sloja, dva tetraedarska i
jedan oktoedarski, a minerali kaulinitske grupe imaju po jedan tetraedarski
i oktaedarski sloj. Minerali grae reetke 2:1 imaju veu sposobnost adsorpcije kalijuma od minerala sa graom reetke 1:1. Fiksirani kalijumovi
joni nalaze se u heksagonalnim otvorima izmeu kristalnih slojeva.
Za dinamiku kalijuma u zemljitu odluujui znaaj imaju 2:1 slojni minerali gline. Oni se odlikuju posebnom sposobnou da adsorbuju i
41
desorbuju kalijum, tj. sposobni su da vre razmernu katjona. U troslojnim

(2:1) mineralima gline debljina tetraedernog sloja iznosi 0,3 nm, a oktaedarskog 0,4 nm. Izmeu dva tetraedarska sloja nalazi se oktaedarski sloj.
Oni ine elementarni (lamelarni) sloj ija debljina iznosi 10 nm. Razmak
izmeu elementarnih slojeva kree se od 0 do 1 nm (Sl.1 ). Vei broj slojeva, po pravilu od 10 do 50 elementarnih slojeva, ine mineral gline (< 2
um). Ukupna povrina minerala gline, kada se saberu povrine prostora
/
izmeu elementarnih slojeva i spoljne povrine, iznosi od 50 do 800 m2/g.
Zahvaljujui velikoj povrini, minerali gline imaju veliku reakcionu sposobnost. Pored velike povrine i kapaciteta za razmenu katjona znaajna je
i injenica da 2:1 slojni minerali gline imaju negativan naboj koji u osnovi ima kristalografsku grau tetraedarskog i oktaedarskog sloja. Kapacitet
razmene katjona kod ilita iznosi od 20 do 50, vermikulita od 150 do 200,
smektita od 70 do 130, a kod organske materije od 180 do 300 meq H+/100
g zemljita) (Blum, 1983).
Primarni minerali imaju vei sadraj kalijuma od sekundarnih koji
od njih nastaju. Prema Farmer i Wilson (1970) pri razlaganju liskuna (od
ilita do vermikulita) nastaju sekundarni glineni minerali 2:1, po sledeem
redosledu: liskun (oko 10% K) hidratisani liskun (6 - 8% K) ilit (4-6%
K) prelazni minerali (3% K) vermikulit i montmorilonit (<2% K). Do
osiromaenja sekundarnih minerala kalijumom dolazi usled zamene kalijuma H+-jonima. Kao posledica toga reetke minerala postaju rastresitije,
to olakava dalju zamenu katjona. Visoka koncentracija H+ (pH 3), pored
toga to podstie odavanje kalijuma, naruava i grau minerala.
Sl. 1. Shematski prikaz grae troslojnih (2:1) minerala gline (Blum, 1983)
Graa silikatnog sloja (uveana)
Tetraedarski sloj
Oktaedarski sloj
Tetraedarski sloj
Tetraedarski sloj
Oktaedarski sloj
Tetraedarski sloj
42
} 0,3 nm
} 0,4 nm
} 0,3 nm
1,0 nm
Odstojanje meu slojevima

0->1nm
Usvajanjem kalijuma biljke smanjuju njegovu koncentraciju u neposrednoj okolini korena to moe da indukuje odavanje jona kalijuma iz
minerala. Izlaskom kalijuma oslobaaju se mesta adsorpcije koja zauzimaju drugi katjoni Ca2+, Mg2+, Na+ u hidratisanom obliku i izazivaju bubrenje
meusloja.
Kalijum iz primarnih i sekundarnih minerala nije neposredno pristupaan biljkama. Pored toga, primarni minerali predstavljaju znaajnu
potencijalnu zalihu kalijuma poto se u nekim zemljitima od ukupnog
kalijuma od 60 do 75% nalazi u obliku feldspata i liskuna, a preostali deo u
izmenljivom obliku u sekundarnim mineralima.
OBLICI KALIJUMA U ZEMLJITU
Sa stanovita optimalne ishrane biljaka kalijumom i s tim u vezi racionalne primene kalijumovih ubriva od znaaja je poznavanje dinamike
kalijuma u zemljitu. Dinamiku kalijuma u zemljitu, pre svega, odreuju
njegova fiksacija, adsorpcija i desorpcija. Pomenuti procesi su usko povezani sa rastvorljivou i pristupanou kalijuma za biljke. Na osnovu
navedenog, postoji veliki broj podela oblika kalijuma u zemljitu. Prema
autorima Mengel i Kirkby (2001) kalijum u zemljitu se moe podeliti u tri
frakcije:
K+ kao strukturalni element minerala zemljita, ukljuujui i K+
koji se nalazi u meuslojnom prostoru minerala gline;
K+ adsorbovan u razmenljivom obliku za koloide zemljita, minerale
gline i organske materije i
K+ prisutan u zemljinom rastvoru.
Rajkovi (1965) navodi brojne podele frakcija kalijuma u zemljitu,
meu kojima i podelu koju su predloili Scheffer i Welte, a koja daje detaljniju podelu oblika kalijuma u zemljitu:
kalijum u zemljinom rastvoru,
kalijum adsorbovan na organskim koloidima,
kalijum adsorbovan na glinenim koloidima,
kalijum fiksiran u meuslojnim razmacima glinenih minerala,
kalijum reetke sekundarnih minerala,
kalijum reetke primarnih minerala i
bioloki fiksirani kalijum u mikroorganizmima i zemljinoj fauni.
Ako se kvantifikuju pojedine frakcije kalijuma u zemljitu dobijaju se
sledee vrednosti:
90 - 98% ugraeno u kristalnu mreu primarnih minerala,
43
1 - 10% prisutno u neposredno neizmenljivom, fiksiranom obliku,

1 - 2 % prisutno u izmenljivom, adsorbovanom obliku i
6 - 20 mg/kg u zemljinom rastvoru.
Iz navedenog proistie da se najvei deo ukupnog kalijuma, posebno
u veini mineralnih zemljita, nalazi u kristalnoj mrei primarnih kalijumovih minerala (kalijumovi feldspati i liskuni). Stoga kalijum iz primarnih
minerala predstavlja glavnu zalihu i istovremeno potencijalnu rezervu ovog
elementa u pedosferi. Kalijum iz primarnih i sekundarnih minerala postaje
pristupaan za biljke tek nakon razlaganja. Izlaskom iz primarnih minerala
kalijum definitivno naputa kristalnu mreu, za razliku od glinenih minerala
tipa 2:1, gde kalijum nakon naputanja meuslojnog prostora ponovo moe
biti vezan. Razlaganju primarnih i sekundarnih minerala doprinose brojni
inioci: temperatura, vlaga, silikatne bakterije i dr.
Pored toga to je kalijum vrsto vezan u mineralnim reetkama glinenih minerala on, zavisno od tipa minerala, postepeno prelazi u zemljini
rastvor odakle ga biljke mogu usvajati. Smatra se da se u toku raspadanja
minerala godinje oslobaa oko 40 kg/ha kalijuma.
Fiksirani kalijum
Pod fiksacijom kalijuma podrazumeva se proces u kom, u zemljitima koja sadre glinu, vei deo unetog kalijuma ulazi i biva vezan u kalijumu
osiromaenim i usled toga razmaknutim meuslojnim prostorima minerala gline. Kada joni kalijuma ulaze u meuslojni razmak glinenih minerala,
koji se odlikuje negativnim nabojem, dolazi do suavanja meuprostora
(skupljanja) izmeu slojeva tih minerala i time joni kalijuma bivaju zatvoreni, fiksirani. Usled kontrakcije razmak izmeu slojeva smanjuje se na
1 nm.
U zemljitima u kojima se nalaze minerali gline ilit, vermikulit ili
montmorilonit, u kojima moe da doe do proirenja meuslojnog prostora u toku dugoronog oduzimanja kalijuma, dolazi do odavanja kalijuma
vezanog na spoljanjem zidu minerala gline u zemljini rastvor, a kasnije
i kalijuma koji je zatvoren u meuslojnom prostoru minerala. Posledica
toga je ulaenje jona NH4+, Ca2+, Mg2+ i H+ u meuslojni prostor minerala
gline i praktino supstitucija jona kalijuma ovim jonima. Smatra se da joni
NH4 i H+ mogu da konkuriu jonima kalijuma za mesta vezivanja kalijuma. Minerali gline sa proirenjem meuslojnog prostora gube kalijum,
ali ne i specifinu sposobnost za vezivanje kalijuma. U sluaju osiromaenja meusloja kalijumom kod ilita dolazi do poveanja razmaka izmeu
meusloja na krajevima minerala i dolazi do ulaenja drugih katjona kalcijuma, magnezijuma i dr. U sluaju ubrenja dovoljno velikom koliinom
44
kalijuma, kalijum ulazi u meusloj i biva fiksiran. Tek kada je meuslojni

razmak zasien kalijumom, preostali kalijum postaje pristupaan biljkama.
U vlanom stanju kod montmorilonita dolazi do bubrenja meuslojnog
prostora i svi katjoni koji se tu nalaze pristupani su biljkama. U toku isuivanja dolazi do skupljanja slojeva i do fiksacije svih katjona koji se nalaze
u meusloju.
Razlikuje se suva i vlana fiksacija kalijuma. U sluaju suve fiksacije,
u toku suenja minerala gline, kalijum koji se nalazi u meusloju biva jako
zatvoren i kao takav nije pristupaan biljkama. U toku ponovnog kvaenja
dolazi do poveanja meuslojnog razmaka i do odavanja jona kalijuma.
Ovo se odnosi na zemljita koja sadre glineni mineral montmorilonit.
Vlana fiksacija se, pre svega, deava u zemljitima gde preovladavaju ilit i
vermikuliti. Ovi minerali u stanju poveanog meuslojnog razmaka tee da
kalijum, koji je unet u zemljite u vidu ubriva, veu za kalijum specifina
mesta vezivanja sve dotle dok se ta mesta potpuno ne zasite. Pri utvrivanju
potrebne doze kalijumovog ubriva koristi se podatak u vezi sa vlanom
fiksacijom, poto se jaka suva fiksacija kakva se utvruje u laboratorijskim
uslovima u prirodi retko deava (Rodewyk, 1979). Neki minerali, kao
to su liskun, ilit i vermikulit fiksiraju kalijum u vlanom i suvom stanju,
dok smektiti (filosilikati: montmorilonit, hektorit, ferosaponit, saponit
i nontronit) fiksiraju kalijum samo u suvom stanju (Odon, 1984). Iz
pomenutog razloga fiksacija kalijuma je ea u suvim nego u vlanim
uslovima u zemljitu.
Sposobnost fiksacije minerala gline 2:1 ima sledei redosled: vermikulit > ilit > smektiti. Sposobnost fiksacije kalijuma nemaju kaoliniti,
glimeri i kloriti. Jaku sposobnost fiksacije kalijuma imaju vermikuliti, a
malu fiksaciju ispoljava montmorilonit, dok ilit ispoljava promenljivu sposobnost fiksacije kalijuma, u zavisnosti od stepena raspadnutosti. Sharply
(1990) je ispitivao rastvorljivost, sposobnost fiksacije i izmenljivosti kalijuma u zavisnosti od sadraja gline i tipova minerala gline u velikom broju
uzoraka zemljita. On je utvrdio da zemljita sa smektitom kao mineralom
gline imaju najmanju rastvorljivost kalijuma koja se linearno smanjuje sa
poveanjem koncentracije gline u zemljitu. Najvea rastvorljivost kalijuma
utvrena je u zemljitima sa glinom preteno u vidu kaolinita, a zemljita
sa smeom gline (kaolinit + smektit) su se prema rastvorljivosti kalijuma
nalazila izmeu pomenuta dva zemljita.
Intenzitet fiksacije kalijuma zavisi od brojnih fizikih i hemijskih
osobina zemljita, kao i od nivoa primenjenih doza kalijumovih ubriva.
Do fiksacije kalijuma dolazi kako na kiselim tako i na neutralnim i alkalnim zemljitima. Znaaj fiksacija kalijuma sa stanovita smanjenja pristupanosti kalijuma u zemljitu za biljke u kiselim zemljitima (pH < 4,5) je
manji nego u krenim (Mengel i Kirkby, 2001). Ubavi i Bogdanovi (1995)
45
navode i sledee inioce od kojih zavisi fiksacija kalijuma: mineraloki sastav zemljita, koliina i sastav gline, tekstura zemljita, prirodni sadraj kalijuma u zemljitu (pri veem sadraju manja je fiksacija), udeo fiksiranog
kalijuma do odreene granice zavisi i od primenjene koliine (upotreba
vee doze u odnosu na primenjenu dozu relativno poveava fiksaciju).
Joni kalijuma koji su fiksirani, rvsto vezani izmeu lamela glinenih
minerala tipa 2:1 teko su izmenljivi. Fiksirani kalijum se samo postepeno
oslobaa i prelazi u izmenljiv, za biljke pristupaan oblik. Koliki e deo fiksiranog kalijuma i za koje vreme biti iskorien od strane biljaka zavisi od
brojnih inilaca, pre svega od: mineralokog sastava, pH vrednosti, vlanosti, sadraja drugih katjona i kiseonika u zemljitu, osobina biljaka i dr.
Vlanost zemljita je naroito znaajna u oslobaanju specifino vezanih
katjona. Visok sadraj vode posredno i neposredno podstie mobilizaciju
katjona vezanih u meuslojevima minerala gline. Pod uticajem vlage dolazi
do irenja minerala gline i hidratacije jona. Usled smanjenja koncentracije
jona u zemljinom rastvoru poveava se pad koncentracionog gradijenta,
to podstie oslobaanje katjona (Vollmar i Scherer, 1980). Oslobaanje
katjona je utoliko sporije ukoliko su oni dalje od periferije minerala gline, poto se put difuzije produava. Zbog toga vei minerali gline sporije
oslobaaju katjone od manjih. Veoma je znaajna i pH vrednost zemljita. Pri visokoj koncentraciji vodonikovih jona (pH 3 do 3,5) oslobaanje
jona kalijuma je dva puta vee nego pri reakciji zemljita od 4,5 do 9,0.
Prema Nmet i Grimme (1972) pri niim vrednostima pH dolazi do obrazovanja Al-hidroksida koji blokiraju selektivna mesta vezivanja katjona.
Oksidacija Fe2+ u Fe3+ u oktaedrima minerala gline poveava oslobaanje
katjona (Farmer i Wilson, 1970), ali do sada nije pouzdano utvreno na
koji nain.
Fiksirani kalijum ne treba smatrati u potpunosti izgubljenim, zato
to on moe da postane pristupaan posle izvesnog vremena, kada se nivo
zamenljivog kalijuma u zemljitu smanji. Pored toga, fiksacijom se privremeno zadrava kalijum unet u zemljite u nerastvorljivom obliku i time
spreava njegovo ispiranje. Ispiranje kalijuma iz zemljita je izuzetno nisko, izuzev na ekstremno peskovitim zemljitima, emu doprinosi i njegovo vezivanje za adsorptivni kompleks zemljita. Istovremeno, fiksacija
kalijuma moe znatno da sniava efikasnost primene kalijumovih ubriva
usled ega je ova pojava nepoeljna sa stanovita ishrane biljaka. Od primenjene koliine kalijuma u povrinskom sloju se fiksira najvie od 20 do
30%, a u dubljim slojevima u znatno veoj meri od 50 do 80% (Nielsen,
1972). Razlog vee fiksacije u dubljim slojevima zemljita moe da bude
vei sadraj gline. U zemljitima u kojima preovladavaju minerali gline sa
velikom sposobnou fiksacije kalijuma, kao to su vermikuliti, fiksacija
moe da bude znatno vea od pomenute vrednosti. Fiksacija moe da bude
46
razlog slabom efektu primene, naroito manjih, doza kalijuma na prinos,

posebno na tipovima zemljita koji se odlikuju veom sposobnou fiksacije kalijuma. Na zemljitima koje se odlikuju malim sadrajem izmenljivog
kalijuma, visokim nivoom izmenljivog kalcijuma i magnezijuma i jakom
fiksacijom kalijuma biljke veoma pozitivno reaguju na primenu veih doza
kalijumovih ubriva (Kovaevi i Vukadinovi, 1992, Kristek et al., 1996).
Na osnovu rezultata brojnih ispitivanja moe se zakljuiti da fiksirani
kalijum nije za sva vremena izgubljen za biljke. U uslovima koji omoguavaju njegovu pristupanost biljke mogu u malim koliinama koristiti i fiksirani kalijum.
Izmenljivi kalijum
Izmenljivi kalijum predstavlja samo oko 5% ukupnog sadraja kalijuma u zemljitu i definie se kao izmenljivi kalijum odreen sa 1000
mol/m3 NH4Cl ili 1000 mol/m3 NH4 acetatom. On obuhvata sav kalijum
adsorbovan fiziko-hemijskim silama na povrini koloidnih estica, kalijum koji se nalazi u zemljinom rastvoru i, zavisno od prisutnih minerala
gline, mali udeo meuslojnog kalijuma. Biljke su u stanju da usvajaju ne
samo izmenljivi kalijum ve i frakciju kaljuma koji nije izmenljiv sa 1000
mol/m3 NH4+, tzv. neizmenljivi kalijum, odat pod uticajem biljaka, veinom meuslojni kalijum, koji se odreuje ekstrakcijom sa 1000 mol/m3
HNO3 (Mengel i Kirkby, 2001). Kalijum osloboen iz minerala u zemljini
rastvor biljke mogu neposredno da usvajaju ili se on adsorptivno vezuje za
zemljine koloide. Brzina adsorpcije zavisi od sadraja gline i organske materije. Ukoliko je njihov sadraj vei utoliko e adsorpcija biti vea i bra.
Adsorpcija uvek tee u ekvivalentnim odnosima izmeu adsorbovanih katjona na adsorptivnom kompleksu i katjona u zemljinom rastvoru.
Minerali gline 2:1, zahvaljujui svojoj povrini i negativnom elektrinom naboju, sposobni su da vezuju, sorbiraju katjone. Sorpcija katjona, veinom kalcijuma, magnezijuma i natrijuma, nije naroito jaka, tako da se oni
supstituiu drugim katjonima, kao npr. H+ (H3O+), lako desorbuju i prelaze
u zemljini rastvor. Proces sorpcije i desorpcije, vezivanja i odavanja katjona
predstavlja izmenu katjona. Izmena katjona kao znaajna osnova ishrane biljaka moe se opisati kao proces u kom korenov sistem biljaka putem disanja
i drugih fiziolokih procesa odaje H3O+ jone usled ega dolazi do desorpcije
kalcijuma, magnezijuma i dr. katjona sa povrine minerala gline. Oni dospevaju u zemljini rastvor i time postaju pristupani za biljke.
Sorpcionim (adsorptivnim) kompleksom oznaava se deo zemljita
koje je u stanju da vezuje jone u izmenljivom obliku. Sorpcioni kompleks
se sastoji od neorganske gline i organske komponente humusa. On se oznaava kao glina-humus kompleks. Sa poveanjem sorpcionog kompleksa
47
raste sposobnost zemljita za vezivanjem hranljivih materija. Zahvaljujui

tome tea, humusom bogata, zemljita lake je obogatiti hranljivim materijama od organskom materijom siromanih peskovitih zemljita.
Pod izmenom katjona podrazumeva se proces u kom katjon slabo vezan za sorpcioni kompleks prelazi u zemljini rastvor i istovremeno jedan
drugi katjon iz zemljinog rastvora zauzima njegovo mesto i vezuje se na
sorpcionom kompleksu u izmenljivom obliku. Koliina vezanih katjona na
sorpcionom kompleksu uvek je u dinaminoj ravnotei sa njihovim udelom u zemljinom rastvoru.
Pod kapacitetom izmene podrazumeva se ukupna koliina katjona koje
neko zemljite moe da vee, adsorbuje na povrini minerala gline i humusa.
Procesom izmene katjona oni mogu da dospevaju u zemljini rastvor i time
postaju pristupani za biljke. Kapacitet izmene katjona zavisi od tipa zemljita,
a moe znaajno da se razlikuje i u zemljinom profilu. Uee pojedinih
katjona u kapacitetu izmene moe da bude veoma razliito.
Za razliku od kalcijuma i magnezijuma, pri izmeni kalijuma i amonijanog jona pojavljuju se specifini uslovi, koji tako jednostavnu izmenu
oteavaju. Specifini uslovi pri izmeni kalijuma proistiu iz prostornih uslova u unutranjoj povrini 2:1 minerala gline. Joni kalijuma nalaze se u heksagonalnim otvorima izmeu kristalnih lamela glinenih minerala 2:1, zbog
ega se izmena kalijuma modifikuje i smatra specifinom izmenom (Blum,
1983). Meuslojevi kristalnih lamela oznaavaju se i kao selektivna mesta vezivanja kalijuma, poto ulaganje kalijuma ima prednosti u odnosu na druge
katjone (Mg, Ca, H, NH4). Prema Steffens i Mengel (1979) trave se odlikuju
posebnom sposobnou da koriste meuslojni kalijum.
Pod stepenom zasienosti izmenljivog kapaciteta zemljita kalijumom
podrazumeva se udeo kalijuma u ukupnom kapacitetu izmene. On se prikazuje u procentima od ukupnog kapaciteta izmene ili u mg K/g gline. Smatra
se da je za dobru obezbeenost biljaka kalijumom potrebno da zasienost neorganskog kapaciteta izmene bude zasien kalijumom 3%. Tea zemljita se
odlikuju veom adsorpcijom i time i veim kapacitetom izmene. Stoga je na
teim zemljitima potrebno primeniti veu dozu kalijuma da bi se postigao
isti stepen zasienosti kalijumom nego na lakim. to je kapacitet izmene
jednog zemljita nii, potrebno je da stepen njegove zasienosti kalijumom
bude vei. Na taj nain se obezbeuje dovoljan dovod kalijuma u zemljini
rastvor i time zadovoljavaju potrebe biljaka za kalijumom.
Od ukupne koliine katjona vezanih na adsorptivnom kompleksu
na kalijum dolazi od 4 do 5%. Izmenljiva koliina kalijuma u zemljitu u
proseku se kree od 40 do 400 ppm, to je oko 2% prosenog kapaciteta
adsorpcije. Izmeu pojedinih frakcija kalijuma u zemljitu postoji dinamika ravnotea koja se menja kada se promeni koliina jednog od oblika
kalijuma:
48
K+ u zemljinom
rastvoru
izmenljivi K+ neizmenljivi, odnosno

teko izmenljivi, fiksirani K+
Kalijum koji se nalazi u zemljinom rastvoru, za biljke pristupaan

kalijum nalazi se u ravnotei sa izmenljivim, a izmenljivi sa neizmenljivim.
Znaajnu ulogu pri tome ima koeficijent difuzije. Koeficijent difuzije (cm2/
sec) neizmenljivog kalijuma kree se od 10-23 do 10-15, pri odavanju izmenljivog kalijuma u zemljini rastvor 10-7, a iz zemljinog rastvora na povrinu korena praktino se deava istom brzinom od 10-5 do 10-8. Zahvaljujui
tome pri hemijskom ispitivanju zemljita mogue je na osnovu ekstrahovane
koliine kalijuma laktatnim rastvorom utvrditi biljkama pristupane koliine
kalijuma u zemljitu (Beringer, 1983). Difuzija ima najvei znaaj u dovoenju jona kalijuma na povrinu korena (Renger et al., 1981). Usled intenzivnog usvajanja kalijuma od strane biljaka u blizini korenovog sistema dolazi
do smanjenja njegove koncentracije to podstie njegovo difuzno kretanje
ka povrini korena. Intercepcijom na povrinu korena dospe 7%, protokom
mase 30%, a difuzijom 63% K2O. Za difuziju kalijuma odluujue je veliko
smanjenje njegove koncentracije na udaljenosti od 0,5 mm od povrine korena, tj. u domenu korenskih dlaica. Koncentracija kalijuma u tom delu rizosfere iznosi svega oko 2 - 3 M, a na udaljenosti od 3 mm je znatno vea 75
M. Na osnovu navedenog, opravdano je pretpostaviti da, pri intenzivnom
usvajanju kalijuma od strane biljaka iz neposredne okoline rizosfere, i deo
neizmenljivog kalijuma iz meuslojeva minerala gline postaje pristupaan
za biljke. U peskovitom zemljitu koncentracija kalijuma do povrine korena
se jako smanjuje, dok u ilovastom zemljitu na odstojanju > 2 mm praktino
ostaje konstantna zahvaljujui veem sadraju gline i time dobroj pufernosti
(Jungk et al., 1982).
Izmenljivi, adsorbovani kalijum ima znaajnu ulogu u obezbeenju biljaka kalijumom, poto jonskom izmenom lako i brzo prelazi sa adsorptivnog kompleksa u zemljini rastvor i postaje pristupaan biljkama.
Smatra se da u obezbeenju biljaka kalijumom izmenljivi kalijum uestvuje sa 20 do 76%. Stoga je opravdano smatrati da izmenljivi kalijum karakterie obezbeenost zemljita kalijumom.
Kalijum u zemljinom rastvoru
Kalijum se u zemljinom rastvoru nalazi u malim koliinama i neposredno je pristupaan biljkama. Sadraj kalijuma u zemljinom rastvoru je
nizak i kree se u irokim granicama od 1 do 10 mg/kg. Od ukupno izmenljivog kalijuma udeo kalijuma u vodenoj fazi zemljita ini svega oko 1%.
Stoga koliina kalijuma u zemljinom rastvoru ne zadovoljava potrebe biljaka, ali on se stalno obnavlja na raun izmenljivog i neizmenljivog kalijuma.
49
Kalijum zemljinog rastvora obezbeuje svega 5% ukupne potrebe biljaka

u kalijumu (McLean i Watson, 1985) i predstavlja 0,1 do 0,2% od ukupno
trenutno pristupanog kalijuma koji se nadopunjuje izmenljivim kalijumom
(lako, brzo pristupaan i sporo pristupaan) ili nezamenljivim kalijumom,
sporo pristupani kalijum. Izmenljivi kalijum ini od 1 do 2%, a sporo izmenljivi kalijum od 1 do 10% ukupnog kalijuma i predstavlja glavni izvor kalijuma za biljke (Rmheld i Kirkby, 2010). Zahvaljujui tome biljke su u manjoj ili veoj meri obezbeene u toku cele vegetacije potrebnom koliinom
kalijuma. Ukoliko su specifina mesta vezivanja za kalijum na adsorptivnom
kompleksu vea utoliko e sadraj kalijuma u zemljinom rastvoru biti manji
i obrnuto. Ukoliko nedostaju meuslojna mesta vezivanja za kalijum, kao
to je to sluaj u peskovitim i organskim zemljitima, siromanim u glini,
koncentracija kalijuma u zemljinom rastvoru se brzo menja pod uticajem
primene kalijumovih ubriva, ispiranja i usvajanja kalijuma od strane biljaka
(Wulff et al., 1998).
Kalijum se u zemljinom rastvoru nalazi u vidu rastvorljivih soli.
Kalijum u zemljini rastvor dospeva: raspadanjem minerala, jonskom izmenom vezanog kalijuma na adsorptivnom kompleksu, primenom mineralnih ubriva, iz organske materije i padavinama (Sl. 2).
Koliina pristupanog kalijuma za biljke zavisi od ukupne koliine
kalijuma u zemljitu i od inilaca koji utiu na uspostavljanje ravnotee
izmeu nepristupanih i pristupanih oblika kalijuma. Ravnotea izmeu
pristupanih i nepristupanih oblika kalijuma se menja kada se promeni
koliina jednog od oblika kalijuma.
Na pristupanost i ravnoteu pojedinih oblika kalijuma utiu brojni
inioci, pre svega sastav zemljita, ekoloki inioci i primena kalijumovih
ubriva. Od sadraja gline i sastava glinenih minerala u velikoj meri zavisi fiksacija kalijuma. Ukoliko se zemljite odlikuje veim sadrajem gline
tipa ilita i montmorilonita, usled intenzivne fiksacije, ravnotea se pomera
u pravcu stvaranja nepristupanih oblika kalijuma. Primena kalijumovih
ubriva poveava pristupane oblike kalijuma, a kalcifikacija, usled antagonizma sa kalijumom, moe da smanji obezbeenost biljaka kalijumom.
ubrenje kalijumovim ubrivima, zavisno od primenjene doze i osobine
zemljita moe da povea njegovu poetnu koncentraciju u zemljinom
rastvoru i za nekoliko stotina puta. Sa poveanjem temperature raste sadraj
izmenljivog kalijuma na raun fiksiranog. Zavisno od vrste glinenih minerala naizmenino suenje i vlaenje pogoduje fiksaciji kalijuma. Kalijum
mogu da mobiliziraju mikroorganizmi zemljita. Prema Mehta (2012) mikroorganizmi mogu da mobiliziraju i do 20% vezanog kalijuma u zemljitu.
Sadraj vode u zemljitu u znaajnoj meri utie na rast korenovog sistema i
time na usvajanje kalijuma iz razliitih dubina zemljita. Pri sadraju vlage u
oraninom sloju od 27% jara penica je u fazi vlatanja iz sloja od 0 do 30 cm
50
usvajala 5 kg kalijuma/ha/dan, odnosno 72% od ukupno usvojene koliine.

U uslovima nedovoljne vlanosti oraninog sloja biljke su, zahvaljujui dubljem prodiranju korenovog sistema, 50% dnevne potrebe u kalijumu usvajale
iz podoraninog sloja zemljita (Grimme et al., 1981). Ovi rezultati ukazuju
da je, u aridnim uslovima i pri gajenju biljnih vrsta koje se odlikuju korenom
koji prodire u dublje slojeve zemljita, potrebno voditi rauna i o sadraju
kalijuma u podoraninom sloju.
Sl. 2. Dinamika kalijuma u sistemu zemljite biljka (Syers, 2003)
usvajanje
K u min.ubrivu
i stajnjaku
(reciklaa)
Spoljni unos
otputanje
K u biljci
p
ot
K u zemljinom rastvoru
odmah pristupaan
Gubitak
ispiranjem
n
ta
izm
fik
sa
c ij
ot
a
pu
t
an
je
je
ot
pu
Izmenljiv
brzo pristupaan
ta
nje
a
en
Strukturni K
Sporo izmenljivi K
ot
pu
ta
nje
(meuslojni K)
jako sporo pristupaan
(fiskiran, neizmenljiv)
sporo pristupaan
STANJE I DINAMIKA KALIJUMA U ZEMLJITIMA SRBIJE
Stanje i dinamiku kalijuma u glavnim tipovima zemljita Srbije meu

prvima prouavali su Pantovi (1962), Rajkovi (1965, 1967), ivkovi et
al. (1972) i Jankovi (1976).
Najznaajniji tipovi zemljita Srbije razlikuju se meusobno po sadraju baza u adsorptivnom kompleksu i ueu kalijuma u njemu, kao i po
ukupnom sadraju kalijuma i zastupljenosti njegovih razliitih oblika.
Ispitivanja Pantovia (1962) su pokazala da kod ernozema, smonice, gajnjae i pseudogleja ne postoji visoka korelacija izmeu fiksacije kalijuma i
sadraja frakcije manje od 2 . Istovremeno, utvrena je vrlo visoka korelacija izmeu stepena oslobaanja nezamenljivog kalijuma i frakcije manje od
2 /u. Pomenuti tipovi zemljita pokazuju visoku sposobnost za mobilizaciju
prirodnih nezamenljivih rezervi kalijuma. Iz rezultata navedenih u Tab.10
vidi se da je najvea mobilizacija prirodnog nezamenljivog kalijuma kod
smonice, posle dolazi gajnjaa, a zatim ernozem i pseudoglej. To znai da
e se snabdevanje biljaka kalijumom koji je fiksiran iz unetih kalijumovih
ubriva ii istim redosledom. Prema pomenutom autoru najvea je fiksacija kalijuma u ritskoj crnici i smonici, neto manja u gajnjai, a najmanja
u pseudogleju. Fiksacija kalijuma u razliitim tipovima zemljita Jugoslavije
prikazana je u radu Richter et al. (1990).
51
Tab. 10. Mobilizacija nezamenljivog kalijuma (Pantovi, 1962)

Tip zemljita
ernozem
Gajnjaa
Smonica
Pseudoglej
Mobilizacija
Tretirano sa KCl
Netretirano sa KCl
mg K2O/100 g zemljita
324,3
207,1
482,0
314,5
785,0
478,0
353,1
242,3
Razlika
tretiranonetretirano
117,2
167,5
306,9
110,8
Osloboeno
fiksirane
koliine (%)
36,20
37,80
58,41
26,53
Prema ispitivanjima Rajkovia (1965) u smonici, karbonatnom ernozemu, gajnjai i pseudogleju najvei deo sadranog kalijuma u zemljitu
(70-90%) nalazi se u reetkama primarnih kalijumovih minerala i glinenih
minerala. Na drugom mestu dolazi kalijum fiksiran u meuslojnim razmacima glinernih minerala, prvenstveno ilita. Mobilne rezerve kalijuma,
tj. dela nezamenljivog kalijuma (izdvajan kljualom n HNO3), koji moe
biti pristupaan biljkama, nalaze se u znatnim i u relativno izjednaenim
koliinama u karbonatnom ernozemu, smonici i gajnjai, a u pseudogleju
su znatno nie. Zamenljivi kalijum nalazi se u najveoj koliini u smonici, pa zatim u karbonatnom ernozemu i gajnjai, dok ga pseudoglej ima
znatno manje. Relativna fiksaciona sposobnost ispitivanih zemljita znatno
varira izmeu pojedinih tipova, ali takoe i u istom tipu iz raznih lokaliteta. Pomenutu fikascionu sposobnost u najveoj meri ima smonica, zatim
karbonatni ernozem i gajnjaa, dok pseudoglej ima znatno manju sposobnost.
Rajkovi (1967) navodi da smonica, karbonatni ernozem, gajnjaa
i pseudoglej sadre veoma malo vodorastvorljivog kalijuma (0,33-2,29 mg
K2O/100 g). Po pravilu ga ima vie u povrinskom slojevima, ali ga zemljita zahvaena procesom destrukcije i ispiranja gline (pseudoglej) sadre vie
u Bg horizontu. Utvreno je da postoji korelacija izmeu vodorastvorljivog
kalijuma i veliine adsorpcije katjona i sadraja zamenljivog kalijuma u
zemljitu. Zemljita sa visokim sadrajem zamenljivog kalijuma i naroito
visokog kapaciteta adsorpcije katjona imaju manji procenat vodorastvorljivog kalijuma. Znatan uticaj na poveanje koliine vodorastvorljivog kalijuma ima upotreba kalijumovih ubriva. Na osnovu ispitivanja dinamike
kalijuma pomenuti autor zakljuuje da su, prema uobiajenim graninim
vrednostima, ispitivane smonice, karbonatni ernozem i gajnjae u proseku
dobro obezbeene kalijumom, dok je pseudoglej nedovoljno obezbeen.
ivkovi et al. (1972) u monografiji Zemljita Vojvodine, pored ostalog, navodi i sadraj pristupanog kalijuma u pojedinim tipovima zemljita
Vojvodine. Prema rezultatima ispitivanja pomenutih autora veina tipova
zemljita Vojvodine je dobro obezbeena ovim elementom.
52
Jankovi (1976) je u svom radu, pored ostalog, ispitivao sadraj pojedinih oblika kalijuma u razliitim tipovima zemljita Jugoslavije (Tab.11).
Na osnovu navedenih rezultata moe se zakljuiti da se ispitivani tipovi
zemljita razlikuju ne toliko po ukupnom sadraju kalijuma, koliko po pojedinim njegovim oblicima. Izuzetak ini pseudoglej koji se odlikuje manjim sadrajem ukupnog i pojedinih oblika kalijuma od drugih ispitivanih
tipova zemljita. Bogatstvo zemljita kalijumom u Jugoslaviji prikazano je
i u radu Kastori (2000).
Tab. 11. Sadraj pojedinih oblika kalijuma u nekim tipovima zemljita
Jugoslavije (Jankovi, 1976)
Dubina (cm)
Ukupni (%)
Vodorastvorljivi Zamenljivi Mobilni

mg K2O / 100 g zemljita
Vlana fiksacija
ernozem
0-20
20-40
Ritska crnica
0-20
20-40
Gajnjaa
0-20
20-40
Smonica
0-20
20-40
Pseudoglej
0-20
20-40
1,42
1,29
1,56
0,82
17,55
12,42
292,48
233,95
21,73
28,61
1,52
1,54
1,11
0,76
23,39
20,32
394,50
356,25
52,51
65,25
1,58
1,48
1,09
0,80
13,01
12,57
317,66
317,67
30,33
33,31
1,39
1,37
0,75
0,70
18,43
16,18
436,17
446,13
35,52
42,00
1,11
1,10
0,91
0,65
9,71
9,33
244,12
234,07
12,54
16,60
Bogdanovi et al. (1993) ispitivali su hemijska svojstva zemljita

Vojvodine u okviru ega i sadraj pristupanog kalijuma. Na osnovu navedenih rezultata u Tab.12 moe se zakljuiti da je dolo do poveanja sadraja
pristupanog kalijuma u veini najzastupljenijih tipova zemljita Vojvodine,
to autori objanjavju poveanom upotrebom mineralnih ubriva poev od
ranijih ezdesetih godina prolog veka i naglaenim prisustvom kalijuma u
primenjenim kompleksnim mineralnim ubrivima.
Na osnovu rezultata prikazanih u Tab.12 i 13 moe se zakljuiti
da su najzastupljeniji tipovi zemljita Vojvodine dobro obezbeeni
lakopristupanim kalijumom, to ukazuje da su obrazovana na matinom
supstratu bogatom kalijumom. Prema podacima Hadi et al. (1993)
ernozem je u Vojvodini zastupljen sa 42,17%, livadska crnica sa 16,38%, a
ritska crnica sa 15,37%.
53
Tab. 12. Sadraj lakopristupanog kalijuma u najzastupljenijim tipovima

mg K2O/ 100 g zemljita
Tip zemljita
A
A
ernozem, karbonatni na lesnom platou

ernozem, karbonatni na lesnoj terasi
ernozem beskarbonatni
Livadska crnica, karbonatna, na lesnom platou
Livadska crnica, karbonatna, na lesnoj terasi
Livadska crnica, beskarbonatna
Ritska crnica, karbonatna
Ritska crnica, beskarbonatna
18,10
22,58
39,47
16,01
23,19
29,30
31,58
37,92
B
24,19
30,96
36,86
24,57
31,85
32,25
33,52
31,11
A - Prosena vrednosti koje su bile osnova izradu pedoloke karte Vojvodine 1972. godine; B - Prosene vrednosti izvedene iz analize 1600 uzoraka u Vojvodini 1991. godine.
Tab. 13. Procentualna zastupljenost uzoraka po klasi obezbeenosti u lako

pristupanom kalijumu u najzastupljenijim tipovima zemljita u Vojvodini
(Bogdanovi et al., 1993, Ubavi i Bogdanovi, 1995)
Tipovi zemljita
5 5- 15
- 15
15
15 -- 50
50
>> 50
50
ernozem, na lesnoj terasi,

lesnom platou i beskarbonatni
7,4
80,8
5,7
Livadska crnica, na lesnoj terasi,

lesnom platou i beskarbonatna
6,7
90,5
2,8
Ritska crnica, karbonatna i

beskarbonatna
9,8
83,2
5,0
n > 80% zemljita Vojvodine
9,8
83,2
5,0
Rezultati prikazani u Tab.14 ukazuju, takoe, na optimalnu i visoku

obezbeenost zemljita lakopristupanim kalijumom pri svim nainima
njegovog korienja u Vojvodini. Posebno se istie veliko uee ispitivanih uzoraka sa veoma visokim sadrajem lakopristupanog kalijuma u
54
zemljitu u zatienom prostoru, to je razumljivo ako se ima u vidu intenzivan karakter proizvodnje u tim uslovima. Pri tome potrebno je imati u
vidu da se u zatienom prostoru prevashodno gaji povre koje se odlikuje
poveanim potrebama za ovim elementom.
Tab. 14. Procentualno uee broja ispitivanih uzoraka u klasama zemljita
prema sadraju lakopristupanog kalijuma pri njegovom razliitom nainu
korienja (Vasin, 2008)
Klasa zemljita
Vrlo nizak sadraj
Nizak sadraj
Srednji sadraj
Optimalan sadraj
Visok sadraj
tetan sadraj
Toksian sadraj
Toksian sadraj
K2O
mg/100 g
0-5
5-10
10 - 15
15-25
25-50
50-100
>100
>200
Oranice
0,09
1,58
7,58
42,33
41,86
6,10
0,47
0,09
Nain korienja
Vonjaci Vinogradi Zatien prostor
1,03
1,03
0,00
12,94
6,03
1,20
14,51
7,93
3,49
26,50
26,21
9,88
26,33
31,72
38,19
15,78
22,59
31,81
2,90
4,48
15,42
1,03
1,03
0,00
Gubici kalijuma u zemljitu

Kalijum, kao i ostali hranljivi elementi, gubi se iz zemljita, iz rizosfere
iznoenjem prinosima, ispiranjem i erozijom. Sa stanovita obezbeenja
biljaka kalijumom i fiksacija kalijuma se moe smatrati gubitkom, poto
se smanjuje za biljke pristupana frakcija kalijuma. Pri tome, meutim, ne
dolazi do smanjenja njegove ukupne koliine u zemljitu.
Na obradivim zemljitima u umerenim klimatskim uslovima
iznoenje kalijuma prinosima predstavlja najvei deo gubitka. Iznoenje
kalijuma prinosima zavisi od vrste i genotipa, visine prinosa, plodnosti
zemljita, posebno obezbeenosti zemljita pristupanim oblicima kalijuma, klimatskih uslova i brojnih drugih inilaca i kree se u veini sluajeva
od 30 do 200 kg/ha. Sa stanovita bilansa kalijuma u zemljitu od znaaja je
da li se sa parcele odnosi celokupan bioloki prinos ili samo poljoprivredni.
Naime, kalijum se u znatno veoj meri nagomilava u vegetativnim organima biljaka (stabljici i listovima) ijim se zaoravanjem nakon etve znaajan
deo iznetog kalijuma vraa u zemljite.
Ispiranje hraniva iz oraninog sloja, pored toga to nepovoljno
utie na ishranu biljaka, predstavlja i ekonomski gubitak i ekoloki problem. Za razliku od azota (ispiranje nitratnog jona) koji se u odreenim
agroekolokim uslovima intenzivno ispira i predstavlja znaajan ekoloki
problem (eutrofikacija i dr.), ispiranje kalijuma je drugaije. Zahvaljujui
55
njegovom vezivanju za adsorptivni kompleks zemljita kalijum se u manjoj

meri gubi i time predstavlja znatno manji fitotehniki i ekoloki problem.
Smatra se da je ispiranje kalijuma posledica peptizacije zemljinih koloida,
koji dispergovani lako prolaze kroz zemljita i ispiraju se u dublje slojeve
zemljita i u podzemne vode. Na zemljitima koja sadre vie kalcijuma ispiranje kalijuma je manje poto kalcijum utie na taloenje koloida i spreava
njihovu disperziju, a time i ispiranje kalijuma. Pokretljivost kalijuma i njegovo ispiranje je naroito veliko na lakim peskovitim zemljitima koja se
odlikuju malim sadrajem gline i kapacitetom izmene katjona i na kiselim
zemljitima u humidnim uslovima. Prema Wulff et al. (1998) intenzitet
ispiranja kalijuma na peskovitom zemljitu, na osnovu viegodinjeg merenja, pri dozi ubrenja od 180 kg K/ha, iznosilo je godinje 133 kg K/ha.
Sadraj vlage u zemljitu u velikoj meri utie na pokretljivost kalijuma.
U tropskim uslovima, sa velikom koliinom padavina, na organogenim i
razloenim zemljitima ispiranje kalijuma moe da bude znaajno. U humidnim uslovima u geoloko vreme vei deo primarnih minerala gline
prelazi u sekundarne usled ispiranja jona kalijuma. Ovaj proces je naroito
prisutan kod malih minerala usled njihove velike specifine povrine. U
humidnim uslovima dolazi do zakiseljavanja zemljita. Samo u uslovima
visoke koncentracije vodonikovih jona (pH<3) dolazi do znaajnijeg odavanja jona kalijuma i s tim u vezi dekompozicije minerala (Feigenbaum et
al., 1981). Organska materija zemljita nema specifina mesta za vezivanje kalijuma zbog ega je on sklon ispiranju. Godinji gubici kalijuma zavisno od edafskih, klimatskih i agrotehnikih uslova, kreu se u proseku
od nekoliko do desetine kilograma po hektaru godinje. Gajenjem useva,
poboljanjem strukture zemljita i kalcifikacijom kiselih zemljita moe
se spreiti vei gubitak kalijuma iz zemljita. U kiseloj sredini dolazi do
razdvajanja lamela kod minerala gline (2:1), to je praeno izlaenjem jona
kalijuma koji se zatim ispira sa koloidima iz oraninog sloja. Poto ispiranje kalijuma u znaajnoj meri zavisi od edafskih i klimatskih uslova pri
utvrivanju vremena primene kalijumovih ubriva neophodno je voditi
rauna o pomenutim iniocima. U uslovima u kojima postoje uslovi za
intenzivnije ispiranje kalijuma preporuuje se njegova primena u manjim
dozama u vie navrata.
Gubici kalijuma vodenom erozijom na nagnutim terenima mogu
da budu znatno vei nego ispiranjem. Vodena erozija zemljita se javlja
usled disperzione akcije i transportne snage vode, oticanja vode po nagibu.
Koliina i brzina oticanja zavisi od: padavina i njihovih karakteristika, pada
povrine terena i sposobnosti zemljita da upije i provodi vodu kroz vertikalni presek. Vegetacijski pokriva, kao to je gust sklop ledine ili ume,
modifikuju, ublaavaju dejstvo klime, topografije i svojstva zemljita na
eroziju i time gubitak kalijuma. U vetrovitim, ravniarskim oblastima eol56
ska erozija moe da prouzrokuje, takoe, vee gubitke kalijuma. Odnoenje

povrinskog sloja zemljita erozijom osiromauje zemljite u hranljivim elementima, tako i u kalijumu, to se nepovoljno odraava na njenu plodnost.
Utvrivanje obezbeenosti zemljita hranivima

Utvrivanje obezbeenosti zemljita neophodnim elementima ima
izvanrednu vanost u intenzivnoj biljnoj proizvodnji, poto ini ekonomsku,
bioloku i ekoloku osnovu za primenu ubriva i time omoguava optimalnu
ishranu biljaka, postizanje visokih prinosa i proizvodnju zdravstveno
bezbedne, bioloki i tehnoloki punovredne hrane. Imajui u vidu da
genetski potencijal rodnosti vrste, genotipova mogu da dou do punog
izraaja samo u optimalnim uslovima ishrane, poetkom XIX veka su ve
uinjeni prvi napori u pravcu iznalaenja objektivnih metoda za utvrivanje
stepena obezbeenosti zemljita i biljaka neophodnim elementima. Za
to su koriene razliite metode kao to su hemijska analiza zemljita i
biljaka, poljski i vegetacioni ogledi i dr. U svetlu dananjih saznanja iz
oblasti hemije zemljita i ishrane biljaka nepravilno je dati prednost nekoj
od pomenutih metoda, poto svaka od njih ima prednosti i nedostatke. U
zavisnosti od stepena razvijenosti nauke i tehnologije uopte, a posebno
tradicije, pomenute metode su u prolosti nale manju ili veu primenu u
pojedinim zemljama i kod pojedinih biljnih vrsta.
Kontrola obezbeenosti zemljita i biljaka neophodnim elementima u naoj zemlji nema duu tradiciju (Manojlovi, 1988). U proteklom
periodu ona se svela uglavnom na hemijske analize zemljita, izvoenje
poljskih ogleda i, ree, vegetacionih ogleda u sudovima i analizi biljaka.
Pomenute metode se razlikuju po: ceni i trajanju izvoenja, potrebnoj opremi, obuenosti kadrova, tanosti, primenljivosti rezultata u praksi i dr.
Metode za utvrivanje obezbeenosti zemljita kalijumom i drugim hranljivim elementima i, s tim u vezi, potrebe za ubrenjem mogu se deliti na
hemijske, bioloke i mikrobioloke.
Hemijskim ekstraktivnim postupcima se utvruje koncentracija i ukupna koliina hranljivih elemenata i njihove pojedine frakcije u zemljitu,
pa se na osnovu dobijenih rezultata odreuje potreba za ubrenjem. Ovi
postupci se zasnivaju na prevoenju hranljivih elemenata zemljita pomou
razliitih hemijskih sredstava u rastvor iz kojeg se pogodnim anlitikim
metodama odreuje njihova koncentracija.
Rezultati hemijske analize zemljita ukazuju na stanje asimilativa
u zemljitu u vreme uzimanja uzoraka za analizu. Ovi rezultati mogu da
poslue kao dobro polazite pri odreivanju potrebe za ubrenjem pod uslovom da se vodi rauna o specifinostima potrebe razliitih vrsta i geno57
tipova u hranljivim elementima, planiranom prinosu, antagonizmu jona

pri njihovom usvajanju, kao i o razliitim potrebama biljaka u toku rasta i
razvia za pojedinim biogenim elementima.
Hemijska analiza zemljita je najzastupljeniji pristup pri odreivanju
obezbeenosti zemljita neophodnim asimilatima, tako i kalijumom. Za to
postoji vie razloga. Hemijske metode omoguavaju brzo utvrivanje, ne
zahtevaju znaajnija ulaganja, omoguavaju ispitivanje u velikim serijama,
zavisno od postojee opreme i primenjene metode, mogua je automatizacija postupka i ukoliko je kalibracija metode dobro uraena dobijeni
rezultati su pouzdani.
Veliki broj razliitih metoda odreivanja obezbeenosti zemljita
neophodnim elementima i potrebe za ubrenjem ine bioloki postupci
u ijem sreditu se nalazi biljka. Ovim postupcima se posredno odreuje
nivo neophodnih asimilativa u zemljitu. U ove metode ubrajaju se: vegetacioni ogledi u polju i sudovima, Neubauerova metoda, folijarna i vizuelna
dijagnoza, biofizike, biohemijske i mikroskopske metode i metode biljaka
indikatora.
U poljskim vegetacionim ogledima obezbeenost zemljita neophodnim elementima utvuje se na osnovu razlike u prinosu izmeu
neubrenih i ubrenih parcela. Isti je princip i u sluaju vegetacionih ogleda u sudovima. Prednost poljskih ogleda je u tome to se efekat ubrenja
na prinos i time nivo asimilata u zemljitu utvruje u realnim uslovima, pri
emu dolaze do izraaja i druge osobine zemljita, klime i specifini zahtevi
biljke. Posebno su znaajni kalibracioni vegetacioni poljski ogledi pomou
kojih se utvruju kategorije obezbeenosti zemljita asimilativima na osnovu rezultata hemijske analize zemljita. Pored niza prednosti, pre svega
poljskih vegetacionih ogleda, potrebno je istai da su skupi i dugotrajni.
Naime, smatra se da poljske oglede pri ispitivanju dejstva ubrenja na prinos biljaka treba izvoditi najmanje tri godine da bi dobijeni rezultati bili
pouzdani. Sa stanovita ispitivanja dejstva dugotrajne primene ubriva i pri
ubrenju na rezervu na prinos i hemijske, fizike i mikrobioloke osobine
zemljita, od posebnog znaaja su dugotrajni stacionirani poljski ogledi.
Neubauerovom laboratorijskom metodom utvruje se prirodni potencijal ukupnog sadraja za biljke lakopristupanog fosfora i kalijuma u
zemljitu. Na osnovu nakupljanja pomenutih elemenata u biljkama dobijeni
rezultati mogu da poslue kao osnova za utvrivanje potreba za ubrenjem.
Metod folijarne analize ili dijagnoze naao je iru primenu, pre svega,
kod viegodinjih biljaka. Ovaj postupak se zasniva na saznanju da izmeu
sadraja asimilativa u pojedinim biljnim organima, pre svega u listovima
i sadraja njihovih pristupanih oblika u hranljivom supstratu, zemljitu
postoji pozitivna korelacija. Ova metoda se pre svega koristi u cilju korekcije ishrane, primene ubriva u toku vegetacije. Folijarna analiza, slino
58
hemijskoj analizi zemljita, daje pouzdane rezultate, ne iziskuje vea materijalna ulaganja, podesna je za serijsku analizu, omoguava brzo dobijanje rezultata i ne iziskuje skupu opremu. Rezultati folijarne analize mogu
da poslue kao korisna dopuna rezultatima hemijskih ispitivanja zemljita
i time pri utvrivanju potrebe za ubrenjem.
Folijarna dijagnoza moe da poslui kao prva informacija o stanju obezbeenosti biljaka neophodnim elementima. Ona, meutim, nije
dovoljno pouzdana poto brojni drugi inioci, ekoloki (sua, ekstremne
temperature i dr.), bioloki (bolesti) i agrotehniki (pesticidi) mogu da
prouzrokuju sline simptome koji se javljaju pri nedostatku ili suviku
neophodnih elemenata.
Biofizike metode su novijeg datuma i zasnivaju se na promenama
koje nastaju u biofizikim procesima (hlorofil fuorescencija) biljaka pod
uticajem ekolokih inilaca (stresa), tako i u sluaju nedostatka nekog
hranljivog elementa.
Biohemijske metode zasnivaju se na specifinim promenama aktivnosti pojedinih enzima ili sadraju nekih organskih jedinjenja pod uticajem nedostatka nekog hranljivog elementa.
Nedostatak biogenih elemenata izaziva specifine promene ne samo
u morfolokoj, ve i u anatomskoj grai biljaka. Zahvaljujui tome ispitivanjem anatomske grae odreenih tkiva i organa biljaka mogue je utvrditi nedostatak nekog elementa.
Potrebe biljnih vrsta za pojedinim hranljivim elementima su razliite
i zahvaljujui tome one nejednako reaguju na njihov nedostatak. Biljke
koje ispoljavaju veu osetljivost na nedostatak nekog hranljivog elementa
mogu da poslue kao indikator. Biljke indikatori mogu da ukau ne samo
na nedostatak ve i na prisusutvo vee koncentracije nekog elementa u
zemljitu (Ni serpentinska flora). Biljke indikatori u ocenjivanju prisustva hranljivih i drugih elemenata u zemljitu imaju vei znaaj samo u
prirodnoj vegetaciji.
Ne samo vie biljke ve i mikroroganizmi reaguju na prisustvo biljnih
asimilativa u zemljitu. Na osnovu njihovog kvalitativnog i kvantitativnog
prisustva u zemljitu mogue je dobiti opti uvid u plodnost zemljita, kao
i o zastupljenosti pojedinih hranljivih elemenata.
Od svih navedenih metoda pri utvrivanju obezbeenosti zemljita kalijumom i s tim u vezi potrebe za ubrenjem, najveu primenu u praksi imaju
hemijske ekstraktivne metode zbog ega e se samo one detaljnije prikazati.
59
Utvrivanje obezbeenosti zemljita kalijumom

Ispitivanju hemijskih osobina zemljita i u okviru toga ispitivanje
obezbeenosti kalijumom prethodi uzimanje uzoraka. Pravilno uzimanje uzoraka zemljita je preduslov za dobijanje tanih, pouzdanih rezultata. Stoga je jedan od najvanijih i najodgovornijih poslova u ispitivanju
zemljita uzimanje uzoraka. Metodologija uzimanja uzoraka zavisi od brojnih inilaca: svrhe, biljne vrste, veliine parcele, zagaenosti zemljita i dr.
Jedan prosean uzorak se uzima sa povrine od 1 do 2 ha. Jedan prosean
uzorak ini od 20 do 25 pojedinanih uzoraka. Dubina uzimanja uzoraka,
pre svega, zavisi od biljne vrste. Za ratarske i povrtarske vrste uzorci se uzimaju sa dubine od 0 do 20 cm i od 20 do 40 cm. Dubina uzimanja uzoraka
je znaajna i zbog raspodele za biljke pristupanog kalijuma po horizontima zemljita. Prema Nei et al. (2008) sadraj pristupanog kalijuma
(AL) za biljke po horizontima karbonatnog ernozema na lesu i lesolikim
sedimentima na lokalitetu Rimski anevi (juna Baka) bio je sledei: Ap
od 0 do 40 cm 21,4 , Amo od 40 do 65 cm 12,7, ACca 65 110 cm 9,5 i
Cca 110 135 cm 5,0 mg K2O/100 g zemljita. Znaajno je poznavanje
sadraja pristupanog kalijuma po horizontima zemljinog profila, poto
su biljke sposobne da ga usvajaju i iz dubljih slojeva. Tako, na primer, prema
Kuhlmann i Barraclough (1987) ozima penica moe 50% svojih potreba u
kalijumu da zadovoljava iz podoraninog sloja. Metodologija za uzimanje
uzoraka zemljita za analizu detaljno je prikazana od strane Manojlovi
(1969), Ubavi i Bogdanovi (2006 ) i Kastori et al. (2006).
Obezbeenost zemljita kalijumom sa stanovita potrebe biljaka
utvruje se na osnovu sadraja lakopristupanog kalijuma. Za odreivanje
kalijuma u zemljitu i njegovih oblika, kao i lakopristupanog kalijuma,
postoji velik broj metoda. Oni se meusobno razlikuju u ekstrakcionom
sredstvu i trajanju ekstrakcije. Za biljke je lakopristupani kalijum u
zemljitu onaj kalijum koji se nalazi u zemljinom rastvoru i vei deo izmenljivog kalijuma u adsorptivnom kompleksu. Pri tretiranju zemljita rastvorom neutralnih soli oni prelaze u rastvor. U rastvoru se zatim odreuje
njihova koncentracija.
Postupci koji se koriste za utvrivanje potrebe za ubrenjem kalijumom irom sveta najee se zasnivaju na utvrivanju izmenljivog kalijuma u oraninom sloju ekstrakcijom pomou rastvora razliitih soli. Prema
Blum (1983) u Evropi se kao najrasprostranjenije metode odreivanja
lakopristupanog kalijuma u zemljitu istiu sledee metode:
K(AL) amonijum-laktat metoda prema Egner Riehmu (0,1 M NH4laktat, 0,4 M siretna kiselina, pH 3,75, 1:20, 2 h);
60
K(DL) dupli laktat metoda prema Egner Riehmu (0,02 M Ca-laktat, 0,02 M, pH 3,7, 1: 50, 2 h);
K(NH4) amonijum-acetat metoda (1 M , pH 7, 1:20, 1 h);
K(CaL) kalcijum-acetat-laktat metoda prema Schlleru (0,05 M
Ca-laktat, 0,05 M Ca-acetat, 3 M siretna kiselina, pH 4,1, 1:20,
2h);
K(HCl) metoda sa sonom kiselinom (0,1 M sona kiselina, 0,2 M
oksalna kiselina, 1:10, 1h);
K(CaCl2) kalcijum-hlorid postupak prema Schachtschabelu (0,0125
M kalcijum-hlorid, 1 :10, 1 h).
Pored navedenih postupaka, u upotrebi su i brojne druge metode za
odreivanje pristupanog kalijuma u zemljitu kao, na primer, ekstrakcija
sa acetnooksalatnim rastvorom po Schachtschabelu (0,8 M amonijum-acetat, 0,2 M amonijum-oksalat, 1:2,5, 1 h), ekstrakcija sa amonijum-acetatom
prema Attoe i Troug (2 M amonijum-acetat, pH 7), ekstrakcija sa meavinom 0,25 mM kalcijum-laktata i sone kiseline pH 3,6, zatim ekstrakcija sa
1 mM sonom kiselinom.
Izmenljivi kalijum koji je potencijalno pristupaan biljkama prema
Fincku odreuje se ekstrakcijom sa amonijum-acetatom (1 N amonijumacetat, 1:10, 30 min.). Pri odreivanju neizmenljivog kalijuma, meuslojnog i strukturnog kalijum feldspata koriste se razblaene kiseline 10 mM
sona kiselina ili 10 mM azotna kiselina.
Elektroultrafiltraciona (EUF) metoda (Nmeth, 1976) se zasniva na
ekstrakciji hraniva, meu kojima i kalijuma, pomou elektrinog jednosmernog napona. Pomou ovog postupka mogue je utvrditi efektivnu, neposredno pristupanu i potencijalno pristupanu, mobilnu rezervu hraniva
u zemljitu. Ovaj postupak je naao iroku primenu pri ubrenju njivskih
biljaka, posebno eerne repe kalijumom u Nemakoj i Austriji. Pomou
ovog postupka mogue je utvrditi i pristupanost drugih hraniva u zemljitu za biljke: neorganski i organski azot, fosfor, magnezijum, kalcijum i
mikroelementi.
Stanje kalijuma u zemljitu prouava se i pomou brojnih drugih
specifinih metoda kao to su: vlana i suva fiksacija, tekorastvorljivi kalijum (kalijumove rezerve), ukupan sadraj kalijuma, mobilna kalijumova
rezerva, vodorastvorljivi kalijum i dr.
Postoje i brze metode za utvrivanje obezbeenosti zemljita hranljivim elementima, tako i kalijumom. Ove metode nisu dovoljno pouzdane,
61
pa je stoga njihova primena opravdana samo u sluaju ako se na terenu eli

dobiti brz uvid u obezbeenosti zemljita hranljivim materijama.
U Srbiji se za odreivanje lakopristupanog kalijuma u zemljitu
najee koristi amonijum-laktatna metoda. Na osnovu rezultata dobijenih pomou navedenog postupka, zemljita su svrstana u tri klase obezbeenosti kalijumom (mg K2O/100 g zemljita): siromana < 10, srednje
obezbeena od 10 do 20 i dobro obezbeena >20. Obezbezbeenost zemljita lakopristupanim kalijumom u znaajnoj meri zavisi od mehanikog
sastava, sadraja gline i zastupljenosti pojedinih minerala gline. U literaturi
se navode donekle razliite vrednosti sadraja kalijuma za odreene nivoe
obezbeenosti zemljita kalijumom (Tab.15 i 16)
Tab. 15. Klasifikacija zemljita na osnovu sadraja lakopristupanog kalijuma
u zavisnosti od njegovog mehanikog sastava
___________________________________________________
mg K2O/100 g vazd. suv. zem.
Klasa obezbez______________________________________
beenosti
Glinovito
Ilovasto
Peskovito
___________________________________________________
Nizak
< 15
< 12
<8
Srednje
15 - 24
12 - 20
8- 12
Visok
> 24
> 20
>12
___________________________________________________
Tab. 16. Granine vrednosti sadraja pristupanog kalijuma u zemljitu za pojedine nivoe obezbeenosti kalijumom (Kdr, 2012)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Tip zemljita
Granine vrednosti (AL K2O mg/kg)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Nizak
Srednje Zadovoljavajue Visok
tetan
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Peskovito
< 50
51-100
100-150
151-200 >201
Ilovasto
< 100
101-150
151-200
201-250 >251
Glinovito
< 150
151-200
201-250
251-300 >301
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Detaljna ispitivanja lakopristupanog kalijuma u zemljitu i rezultati
primene kalijumovih ubriva omoguili su da se obezbeenost zemljita
kalijumom i potreba za njegovim povraajem u zemljite definie u pet nivoa (Tab.17).
62
Tab. 17. Nivoi kalijuma u zemljitu (AL-metoda) i potreba za ubrenjem

njivskih vrsta kalijumom (Manojlovi, 1986)*
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Procenat vraanja
Sadraj u zemljitu
Ocena nivoa
K2O od iznete
mg K2O/100 g
koliine prinosom
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Vrlo nizak
<5
100
(meliorativni)
Nizak
5 - 10
80 - 90
(siromano)
Srednji
10 - 15
60 - 70
(Srednje siromano)
Optimalan
15 - 25
50 - 60
(dobro obezbeeno)
Visok
25 - 40
30 - 40
(preterano obezbeen)
Vrlo visok
40 - 50
izostaviti primenu
(ekstremno obezbeen)
1 - 3 god.
tetan
> 50
izostaviti primenu
dui period
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------* privremeni normativi
Kompjuterska adaptacija i nadogradnja AL-metode za utvrivanje

potrebe u ubrenju ratarskih useva prikazana je od strane Vukadinovi i
Vukadinovi (2011).
inioci pristupanosti kalijuma za biljke
Izmenljivi kalijum i kalijum u zemljinom rastvoru, rastvorljiv u vodi
predstavljaju lakopristupani oblik kalijuma za biljke. Meutim, samo 1 do
4% od ukupnog sadraja kalijuma u zemljitu je prisutno u izmenljivom
obliku i samo relativno mala koliina kalijuma se nalazi u zemljinom rastvoru u odnosu na izmenljivu frakciju. Zemljini rastvor je sredina iz koje
biljke putem korenovog sistema usvajaju kalijum, stoga njegova koncentracija u zemljinom rastvoru ima presudni znaaj u obezbeenju biljaka kalijumom. Fiksirani ili neizmenljivi kalijum je sastavni deo rezerve kalijuma
koja moe da uestvuje u obezbeenju biljaka kalijumom kada se koliina
izmenljive frakcije smanji na minimum. Kalijum koji se nalazi u mineralima zemljita postaje pristupaan za biljke tek nakon njihovog razlaganja,
to je obino veoma spor proces.
63
Za organsku produkciju neophodno je da su biljke u toku cele vegetacije obezbeene neophodnom koliinom biogenih elemenata, meu
kojima i kalijumom. Pristupana koliina kalijuma u zemljitu zavisi od
brojnih inilaca: klime, tipa i teksture zemljita, sastava minerala gline, fiksacija kalijuma, vlanosti zemljita, ubrenja kalijumom i dr.
U tropima su zemljita ee nedovoljno obezbeena kalijumom
nego u umerenom klimatu. Osnovni razlog je njegovo intenzivnije ispiranje. Smatra se da je u tropskim regionima June Amerike oko 53% zemljita nedovoljno obezbeeno kalijumom. Ista se pojava uoava u humidnim
predelima drugih kontinenata (Kemmler, 1980).
Izmeu koncentracije kalijuma u zemljinom rastvoru i prinosa utvrena je pozitivna korelacija, poto pri veoj koncentraciji kalijuma u zemljinom rastvoru u jedinici vremena dospeva vie kalijuma na povrinu korena.
Koncentracija kalijuma u zemljinom rastvoru nije obina funkcija izmenljivog kalijuma. Obino pri istom nivou izmenljivog kalijuma, glinovita zemljita se odlikuju malom koncentracijom kalijuma u zemljinom rastvoru, a
peskovita zemljita visokom. Pri istom sadraju gline koncentracija kalijuma
u zemljinom rastvoru zavisie od tipa gline. Minerali gline, ilit, a naroito
vermikulit, adsorbuju kalijum selektivno usled ega je njegova koncentracija u zemljinom rastvoru nia. Minerali gline kaolinita i organska materija
zemljita nemaju specifina mesta vezivanja za kalijum. U zemljitima gde su
oni dominantni koncentracija kalijuma u zemljinom rastvoru bie vea, ali
ne tako visoka kao u peskovitom zemljitu usled njihovog veeg kapaciteta
za vezivanjem vode (Kemmler i Hobt, 1985).
Puferni kapacitet kalijuma zemljita je od velikog znaaja za odravanje nivoa pristupanog kalijuma u zemljinom rastvoru. Peskovita i organska zemljita i zemljita u kojima od minerala gline preovladava kaolinit odlikuju se slabim pufernim kapacitetom kalijuma. Da bi se na takvom
zemljitu biljke obezbedile dovoljnom koliinom kalijuma u toku cele vegetacije potrebno je biljke prihraniti ili ubriti sa poveanom koliinom
kalijuma. Glinena zemljita koja sadre ilit, vermikulit ili smektit odlikuju
se velikim kalijum pufernim kapacitetom. Takva zemljita mogu u duem
vremenskom periodu da odravaju nivo kalijuma u zemljinom rastvoru,
zahvaljujui prilivu kalijuma iz izmenljivih i neizmeljivih izvora. Smatra
se da u sluaju da transport kalijuma na povrinu korena ne obezbeuje
poveane potrebe biljaka u fazi intenzivnog porasta, neizmenljiv kalijum iz
neposredne okoline korena moe da poslui kao izvor kalijuma.
Vlanost zemljita posredno ima znaajnu ulogu u obezbeenju biljaka kalijumom, poto se procesi koji omoguavaju njegovo dovoenje na
povrinu korena, protok mase i difuzija odigravaju u zemljinom rastvoru.
Protokom mase se voda i joni kalijuma koji se u njoj nalaze kreu u pravcu
korena, a difuzija se zasniva na koncentracionom gradijentu koji se stvara
64
usvajanjem jona kalijuma od strane korena. U vlanom zemljitu intenzitet difuzije kalijuma je vei nego u suvljem zemljitu (Grimme, 1971).
Nepovoljno dejstvo zemljine sue na obezbeenost biljaka kalijumom delimino se moe kompenzovati primenom kalijumovih ubriva (Mengel
i Braunschweig, 1971). U humidnim uslovima dolazi do zakiseljavanja
zemljita. Samo u uslovima visoke koncentracije vodonikovih jona (pH<3)
dolazi do znaajnijeg odavanja jona kalijuma i s tim u vezi dekompozicije
minerala.
65
ZNAAJ KALIJUMA U IVOTNIM PROCESIMA BILJAKA

Hemijski element kalijum otkrio je Humphry Davy (1778-1827) i,
ubrzo nakon njegovog otkria, utvreno je i njegovo prisustvo u biljkama i stimulativno dejstvo na njihov rast. Kalijum je jednovalentni katjon
i ubraja se u grupu alkalnih metala. Za razliku od neophodnih elemenata
koji po pravilu uestvuju u izgradnji organske materije biljka, alkalni metali se prvenstveno mogu smatrati funkcionalnim elementima. Kalijum
se u biljnoj eliji preteno nalazi u jonskom obliku u elijskom soku ili
je labilno vezan za organsku materiju, npr. za proteine. Kalijum je najzastupljeniji katjon u protoplazmi biljaka i sa prateim anjonima daje velik
doprinos osmotskom potencijalu elija i tkiva glikofitnih biljnih vrsta. On
utie na hidrataciju koloida protoplazme i promet vode, a preko toga na
sve ostale ivotne procese koji zavise od njih. Alkalni metali, posebno kalijum, u prometu materija biljaka esto imaju i ulogu manje-vie specifinog
aktivatora, odnosno kofaktora brojnih enzima. Zahvaljujui tome kalijum posredno ili neposredno utie na brojne fizioloko-biohemijske procese, zbog ega ima izvanredan znaaj u ivotu biljaka (ljaa et al. 2006,
Krsti et al. 2011). Na osnovu njegove zastupljenosti u biljkama i znaaja
u ivotnim procesima kalijum se ubraja u neophodne, biogene elemente za
biljke. Bez kalijuma biljke nisu u stanju da zavre svoj ivotni ciklus.
USVAJANJA KALIJUMA
Usvajanje korenom
Biljke kalijum usvajaju preko korena iz zemljinog rastvora. Od svih
katjona, u najveoj koliini usvajaju kalijum. Biljke usvajaju kalijum veoma
intenzivno. Smatra se da jedino azot bre usvajaju od kalijuma, i da je redosled brzine usvajanja jona nekih elemenata sledei: N> K> P> Ca> S>
Mg. Da bi moglo doi do usvajanja potrebno je da joni kalijuma dospeju
na povrinu korena. Najvei znaaj u tome imaju difuzija i protok mase.
Prema ispitivanjima Becker i Meurer (1986) zavisno od koncentracije
izmenljivog kalijuma u zemljitu od ukupno usvojene koliine kalijuma
od strane kukuruza putem difuzije na povrinu korena dospe od 75 do
67
80,9% kalijuma, a protokom mase u sluaju da je zemljini rastvor dobro

obezbeen kalijumom 30,9%. Izvesnu ulogu pri usvajanju kalijuma ima i
kontaktna izmena izmeu povrine korena i minerala gline, pri emu dolazi do izmene vodonikovog jona sa povrine korena i jona kalijuma minerala gline. Smatra se da na ovaj nain svega oko 6% kalijuma dospe na
povrinu korena.
Joni iz spoljanje sredine, zemljinog rastvora ulaze u slobodan prostor korena koji obuhvata elijski zid i meuelijske prostore u kori korena sve do endodermisa. U elijskom zidu postoje pore veliine do 5,0 nm
(Carpita et al., 1979). One su dovoljno velike da hidratisani jon kalijuma,
iji prenik iznosi 0,66 nm moe pasivno, nemetabolitiki, putem difuzije
ili protokom mase, da prolazi, ulazei u apoplast. Smatra se da je jon usvojen tek ako preko plazmaleme dospe u unutranjost elije, tj. u citoplazmu. Na osnovu navedenog, pojam usvajanje obuhvata pasivno ulaenje
jona u slobodan prostor korena i aktivan transport jona kroz plazmalemu.
Uprkos izvesne selektivnosti u pogledu vezivanja katjona u elijskom zidu,
selektivnost pri usvajanju obezbeuje plazmalema.
Uoeno je da usvajanje kalijuma iz rastvora razliitih koncentracija
ima dvofaznu kinetiku u emu uestvuju razliiti sistemi. Pri niskim koncentracijama usvajanje je na poetku intenzivno, da bi se pri neto viim
koncentracijama usporilo i dolo do zasienja. Dalje poveanje koncentracije kalijuma u spoljanjoj sredini ima za posledicu ponovno intenziviranje
usvajanja, pri emu takoe dolazi do zasienja, ili je ono linerano u odnosu
na njegovu koncentraciju. Epstein (1976) je pomenute transportne sisteme
nazvao mehanizam I i mehanizam II. Oni su u proteklo vreme intenzivno
prouavani, pri emu je posebna panja posveena kalijumu zahvaljujui
njegovoj bliskosti sa rubidijumom (86Rb) ija je primena u znaajnoj meri
olakala prouavanje kinetike usvajanja kalijuma. Utvreno je da sistem I u
velikoj meri zavisi od procesa u kojem se obezbeuje energija i da je veoma
osetljiv na razne inhibitore transporta elektrona i transfera energije i na
anaerobne uslove, dok je sistem II mnogo manje osetljiv. Pored toga, oni
se razlikuju i u pogledu selektivnosti, kinetici i afinitetu prema kalijumu u
spoljanjoj sredini (Maathuis i Sanders, 1996). Pomenuta dva sistema ne
deluju paralelno, ve se sistem II nadovezuje na sistem I. Postoji, meutim,
i miljenje da deluju paralelno. Smatra se da ne postoji razlika u funkcionisanju pomenuta dva transportna sistema u elijama korena i lista. Saznanja
steena u poslednje dve decenije u vezi sa fiziolokim i molekularnim osnovama transportnog mehanizma kalijuma u biljkama detaljno su prikazali Szezerba et al. (2009).
Pomenuta dva membranska transportna sistema kalijuma opisuju se
kao sistem visokog (mehanizam I) i sistem niskog (mehanizam II) afiniteta (Maathuis i Sanders, 1997, Maathuis, 2007). Pri niskoj koncentraciji
68
kalijuma u spoljanjoj sredini (< 1 mM) dominantan je transportni sistem

visokog afiniteta (HATS), a pri visokoj (>1 mM) transportni sistem niskog afiniteta (LATS). Transportni sistem jona kalijuma visokog afiniteta
predstavlja transport putem prenosioca tipa kotransportera pri emu se
putem simporta K+ i H+ joni zajedno prenose kroz plazmalemu u citosol
(Sl.3). Prema Schachtman i Schroeder (1994) sintezu transportnog sistema
visokog afiniteta indukuje niska koncentracija kalijuma i predstavlja prilagoavanje nedovoljnoj pristupanosti kalijuma. Transportni sistem visokog afiniteta ima znaajnu ulogu u mobilizaciji meulamelarnog kalijuma
minerala gline. Smatra se da transportni sistem visokog afiniteta na veini zemljita ima odluujuu ulogu u neto usvajanju kalijuma (Maathuis
i Sanders, 1996). Transportni sistem visokog afiniteta odvija se nasuprot
razlici u elektrohemijskom potencijalu (10 M K+ spoljanjoj sredini: oko
80 M u citoplazmi). Oba transportna sistema su povezana sa aktivnostima H+ jonske pumpe plazmaleme koja stvara elektrohemijski gradijent
neophodan za transport kroz membranu, a u sluaju transportnog sistema visokog afiniteta i neophodnog H+ za kotransport. Transport kalijuma
niskog afiniteta je olakana difuzija kroz selektivne jonske kanale u citosol putem difuzije du elektrohemijskog gradijenta (Fox i Guerinot, 1998).
U uslovima visoke spoljne koncentracije kalijuma u njegovom usvajanju
znaajna uloga pripada transportnom sistemu niskog afiniteta. Na osnovu postojeih eksperimentalnih podataka moe se zakljuiti da se kalijum
usvaja aktivno, sekundarnim aktivnim transportom, zahvaljujui funkciji
protonske pumpe, pokretake motorne sile koju ostvaruje P-ATPaza, pri
emu uestvuju i sekundarni transportni mehanizmi. Intenzivno usvajanje kalijuma u irokom opsegu njegove koncentracije u spoljanjoj sredini
obezbeuju transportni sistemi plazmaleme, veinom specifini jonski kanali plazmaleme i tonoplasta. U jonskim kanalima u kojima se joni kalijuma prenose prema unutranjosti ili izvan sledi gradijent elektrohemijskog
potencijala. Britto i Kronzucker (2008) su u svom preglednom radu dali
detaljan opis najnovijih saznanja o mehanizmima transporta kalijuma u
biljkama, osvrui se i na molekularne osnove.
Azot ini izuzetak meu hranljivim elementima poto biljke azot usvajaju u vidu katjona (NH4+), anjona (NO3-) i u organskom obliku. Ova
osobina azota znaajno utie na mineralnu ishrani biljaka, a tako i na usvajanje kalijuma koji se usvaja samo u vidu katjona. Katjon NH4+ smanjuje
usvajanje katjona, a nitratni anjon NO3- anjona. NH4+ jon inhibira transportni sistem visokog afiniteta koji je dominantan pri niskoj spoljanjoj
koncentraciji kalijuma, dok je na transportni sistem niskog afiniteta (koji
je dominantan pri visokoj koncentraciji kalijuma u spoljanjoj sredini) njegov uticaj relativno mali (Nieves-Cordones et al., 2007).
69
Sl. 3. Transport K+ u eliju biljke putem transportnog mehanizma visokog (A)

i niskog (B) afiniteta (Britto i Kronzucker, 2008)
Biljke gajene u prisustvu nitratnog azota bolje reguliu koncentraciju

kalijuma u citosolu pri visokoj spoljanjoj koncentraciji kalijuma nego biljke
gajene u prisustvu amonijanog jona, putem odavanja kalijuma transportnim sistemom niskog afiniteta (Szezerba et al., 2009). Detaljan prikaz o uticaju oblika azota na interakciju sa kalijumom dat je u radu Bar-Tal (2011).
inioci usvajanja
Na intenzitet usvajanja jona korenom utiu brojni spoljanji (koncentracija jona u spoljanjoj sredini, selektivnost, temperatura, vrednost
pH sredine i dr.) i unutranji inioci (vrsta, genotip, zdravstveno stanje,
onotgenetsko razvie i dr.).
Spoljanji inioci
Koncentracija kalijuma. Od svih ekolokih inilaca, na usvajanje
jona najvei uticaj ima njegova koncentracija u spoljanjoj sredini. Sa
poveanjem koncentracije jona u spoljanjoj sredini do odreene granice
poveava se njihovo usvajanje. Poveanje nije linearno ve se na poetku
usvajanje znaajnije poveava, a zatim je sve manje. Na to ukazuje i
70
koeficijent akumulacije jona. On predstavlja odnos izmeu koncentracije

nekog elementa u biljkama i koncentracije u spoljanjoj sredini. Poveanjem
koncentracije jona u spoljanjoj sredini koeficijent akumulacije se obino
smanjuje. Poveanje intenziteta usvajanja poveanjem koncentracije jona u
spoljanjoj sredini ukazuje da usvajanje ne odraava uvek stvarnu potrebu
biljke za nekim elementom, poto biljke u odreenim uslovima mogu da
usvajaju znatno veu koliinu nekog jona nego to im je zaista potrebno za
optimalno odvijanje ivotnih procesa (luksuzna ishrana).
Pri niskim koncentracijama kalijuma (<0,2 mM) transport obavlja
mehanizam visokog afiniteta, koji pokazuje kinetiku zasienja. Pri viim
koncentracijama ( >1 mM) ukljuuje se transportni sistem niskog afiniteta
prema kalijumu (Epstein, 1972).
Selektivnost pri usvajanju. Usvajanje kalijuma je veim delom selektivno. Ipak, prisusutvo nekih katjona moe da utie na njegovo nakupljanje
u biljkama. Usled mogueg antagonizma (kompeticije izmeu katjona kalijuma i drugih katjona), sa stanovita ishrane biljaka od posebnog je znaaja
antagonizam izmeu jona amonijuma, kalcijuma, magnezijuma i natrijuma. Pored toga, uoen je i antagonizam izmeu kalijuma i nekih mikroelemenata: litijuma, bora, rubidijuma i cezijuma. U sluaju antagonizma pri
usvajanju jona dolazi do konkurencije za mesto vezivanja na prenosiocu
ili do stvaranja za biljke nepristupanih jedinjenja u spoljanjoj sredini, na
povrini korena ili u samoj biljci. Na taj nain pri antagonizmu moe doi
do pojave nedostatka nekog elementa i do promene odnosa sadraja pojedinih elemenata u biljkama, to se negativno odraava na prinos i kvalitet
proizvoda, a moe da izazove i fizioloka oboljenja. Izmeu pojedinih jona
pri njihovom usvajanju i uestvovanju u prometu materija biljaka moe
da postoji i sinergizam. Tako, na primer, anjoni esto stimuliu usvajanje
katjona, a katjoni anjona.
Azot je meu neophodnim elementima jedini kojeg biljke usvajaju
u obliku katjona, anjona i molekula. Ova osobina azota omoguava njegov
uticaj na usvajanje drugih jona i time mineralnu ishranu biljaka. Uticaj azota na usvajanje kalijuma zavisi od njegovog oblika. U prisustvu aonijanog
jona, pri istoj vrednosti pH, biljke usvajaju manje kalijuma nego pri ishrani
nitratom. Amonijani jon inhibira transportni sistem kalijuma visokog afiniteta, koji je aktivan pri niskoj koncentraciji kalijuma u spoljanjoj sredini,
dok na aktivnost transportnog sistema niskog afiniteta, koji je dominantan
pri visokoj koncentraciji kalijuma, prisustvo amonijanog jona relativno
malo utie (Nieves-Cordones et al., 2007). Jednovalentni nitratni anjon
moe da slui kao protivtea jednovalentnom katjonu kalijuma (Lu et al.,
2005). Uoeno je da ponici tretirani visokom koncentracijom nitrata intenzivnije usvajaju i translociraju kalijum (Zsoldos et al., 1990).
71
Visoke koncentracije kalijuma smanjuju usvajanje kalcijuma, magnezijuma i natrijuma to moe nepovoljno da se odrazi na prinos i kvalitet proizvoda (Girmme et al., 1975). Prema Havlin et al. (1999) na jako
krenim zemljitima i u uslovima njegove dobre obezbeenosti kalijumom
moe doi do simptoma nedostatka kalijuma usled konkurencije izmeu
kalijuma i kalcijuma za mesta vezivanja na povrini korena. Istovremeno,
nedovoljna obezbeenost kalijumom podstie usvajanje pomenutih katjona. Usled toga, suma katjona u biljkama i u pojedinim tkivima se samo
neznatno menja u sluaju promene nivoa obezbeenosti biljaka jednim
katjonom. Anatagonizam izmeu pojedinih katjona moe da izazove fizioloka oboljenja. Sve dok je koncentracija kalijuma u neposrednoj blizini
korena visoka koren, pre svega, usvaja kalijum i tek kada se koncentracija
kalijuma smanji poinje intenzivnije usvajanje drugih katjona. Posledica
toga je da u uslovima velike obezbeenosti zemljita kalijumom moe doi
do pojave nedostatka magnezijuma ili kalcijuma. U odreenim uslovima
pri usvajanju pojedinih katjona postoji sinergizam. Tako, u kiseloj sredini
kalcijum moe da podstie usvajanje kalijuma smanjujui negativno dejstvo visoke koncentracije vodonikovih jona na integritet plazma membrane
i funkcije protonske pumpe.
Zahvaljujui veoma efikasnom sistemu usvajanja, kalijum vidno
utie na primanje drugih katjona. Kalijum dovodi do delimine depolarizacije plazmaleme (citosol postaje manje negativan usled usvajanja katjona
kalijuma). Depolarizacija smanjuje pokretaku snagu usvajanja drugih katjona (Mengel, 2006). Prema Kdr et al. (2012a) sa poveanjem primenjene
doze kalijumovog ubriva u mrkvi poveao se sadraj kalijuma sa 0,78% na
1,45% u suvoj materiji, a odnos K/Ca sa 0,20 na 0,55, K/Mg sa 1,8 na 4,7.
Prema istom autoru (Kdr, 2012b) visoke koncentracije selena znaajno
su smanjile sadraj kalijuma u listovima, stablu i mahuni graka. U izdanku penice utvreno je i znaajno poveanje odnosa K/Sr pri poveanju
sadraja kalijuma, to oito ukazuje na postojanje antagonizma izmeu
pomenuta dva elementa. Utvren je i antagonizam pri usvajanju izmeu
kalijuma i rubidijuma. Antagonizam pri usvajanju izmeu K+ i Rb+ i anjona
SO42- i SeO42- ukazuje da selektivnost mesta vezivanja na plazma membrani
ne odraava ulogu datog elementa u metabolizmu, ve jedino fiziko-hemijsku slinost jona (Marschner, 1995).
Postoji antagonizam i izmeu kalijuma i bora. Primena visokih doza
kalijuma moe da ima za posledicu pojavu nedostatka bora kod biljaka, a
moe delimino i da smanji toksino dejstvo visokih koncentracija bora
(Kdr, 2011a, b, Kdr i Csath, 2012).
Visoka koncentracija kalijuma naroito smanjuje usvajanje natrijuma. Transport natrijuma kroz plazmalemu se veim delom ostvaruje
olakanom difuzijom kroz membranski kanal niskog afiniteta koji omo72
guava prolaz i drugim katjonima (Fox i Guerinot, 1998). Utvrena je neto

razmena izmeu jona kalijuma i natrijuma preko plazmaleme (Jeschke,
1979). Postoje brojni podaci koji ukazuju i na mogunost delimine zamene kalijuma natrijumom. Ona zavisi od biljne vrste, genotipa i fiziolokog
procesa (Mengel, 2006).
Utvreno je i negativno selektivno dejstvo jona Cs+ i Al3+ na usvajanje kalijuma (Erdei i Trivedi, 1991). Smatra se da aluminijum inhibira
aktivnost transportnih kanala.
Parcijalni pritisak kiseonika. Intenzitet usvajanja jona zavisi i od parcijalnog pritiska kiseonika u zoni korena (Sl. 4) Smanjenjem parcijalnog
pritiska sa 21 na 10% kiseonik ne utie znaajnije na usvajanje jona. Tek
kada je parcijalni pritisak kiseonika manji od 10 ili 5% usvajanje jona se
znaajno smanjuje. Smanjenje parcijalnog pritiska kiseonika ne utie podjednako na usvajanje pojedinih jona, posebno pri njihovoj razliitoj koncentraciji u hranljivoj sredini, zbog ega se menja ne samo njihovo ukupno
usvajanje, ve i njihov odnos u biljkama. U prirodnim uslovima do nedostatka kiseonika obino dolazi u zbijenim ili vodom zasienim zemljitima,
poto je difuzija O2 u gasnoj fazi l04 puta bra nego u vodenoj fazi. Pri
gajenju biljaka u vodenim kulturama posebno je znaajno voditi rauna o
aeraciji rastvora. Prema ispitivanjima Atwell i Steer (1990) usvajanje kalijuma pri njegovoj visokoj koncentraciji u hranljivom rastvoru u aeriranoj
sredini bilo je 18,1, a u neaeriranoj sredini 10,2, a u sluaju niske koncentracije 11,4, odnosno 5,2 mg kalijuma/g korena/dan. Uticaj parcijalnog pritiska kiseonika i time disanja na usvajanje jona ukazuje na zavisnost ovog
procesa od prometa energije.
Sl. 4. Uticaj parcijalnog pritiska kiseonika na usvajanje kalijuma kod citrusa
(Nelson, 1982)
Pro
lec
e
Je
se
n
mg K/biljka
500
250
0
152
13
<0,3
Log porcijalnog pritiska O2 (mm Hg)
73
Reakcija sredine. Pristupanost kalijuma u zemljitu za biljke u velikoj meri zavisi od adsorpcione i fiksacione moi zemljita. Sa poveanjem
pH vrednosti poveava se fiksacija kalijuma u zemljitu i smanjuje njegova
pristupanost za biljke (Drobner i Tyler, 1998). Dejstvo reakcije spoljanjeg
rastvora na usvajanje i time sadraj kalijuma u biljkama potvruju i ogledi
izvedeni sa pasuljem. Utvreno je da smanjenje pH vrednosti sa 8,5 na 5,5
poveava sadraj kalijuma u nadzemnom delu biljaka, a dalje smanjenje na
pH 4 i 3 dovodi do naglog smanjenja njegovog sadraja (Islam et al., 1980).
Tyler i Olsson (2001), takoe, istiu da poveanje pH vrednosti sa 5 na 8
smanjuje koncentraciju kalijuma u zemljinom rastvoru.
Uopte se moe rei da je usvajanje anjona intenzivnije u slabo kiseloj
sredini, a katjona obino u neutralnoj. Pri ekstremno niskoj vrednosti pH
(<3) dolazi do oteenja elijskih membrana, usled ega se poveava njihova permeabilnost, a time i odavanje jona u spoljanju sredinu.
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da pH vrednost sredine utie
i neposredno i posredno na usvajanje mineralnih materija, poto istovremeno u znaajnoj meri odreuje njihovu pristupanost u zemljitu za biljke.
Osmotski poptencijal rastvora. Intenzitet usvajanja jona zavisi i od osmotskog potencijala zemljinog, odnosno hranljivog rastvora. Ovaj inilac je
posebno znaajan u sluaju lokalne primene veih doza lakorastvorljivih mineralnih ubriva, visoke koncentracije rastvora pri gajenju biljaka u vodenim
i peanim kulturama, hidroponima, na zaslanjenim zemljitima i dr.
Biljke poseduju odreenu sposobnost prilagoavanja osmotskom
potencijalu spoljanjeg rastvora (Linser i Herwig, 1963). U tom pogledu
naroito se istiu halofite i kserofite. Pojedini genotipovi u okviru jedne
vrste mogu se znaajno razlikovati u pogledu tolerantnosti prema veim
vrednostima osmotskog potencijala spoljanjeg rastvora (Kastori, 1969).
Meutim, i pored toga, ponekad i male promene u osmotskom potencijalu
spoljanjeg rastvora mogu znaajno da utiu na usvajanje jona, ak i onda
ako je spoljanji rastvor hipotonian u odnosu na elije korena. Poveanje
osmotskog potencijala spoljanjeg rastvora smanjuje usvajanje vode i transpiraciju. Posledice toga su sporije dovoenje jona na povrinu korena i
transport jona iz korena u nadzemne organe i time njihovo manje usvajanje. Prema ispitivanjima Kastori (1969) usvajanje kalcijuma i intenzitet
transpiracije naglo se smanjio s poveanjem osmotskog potencijala rastvora, pri emu je promena osmotskog potecijala rastvora vie smanjila transport kalcijuma u nadzemne delove nego njegovo nakupljanje u korenu.
Istovremeno dolo je i do promene odnosa izmeu ukupnog sadrja kalcijuma i nezamenljive frakcije.
74
Temperatura. Temperatura posredno ili neposredno utie na sve ivotne procese biljaka. Uticaj temperature na usvajanje kalijuma utvren je
ve davno (Zsoldos et al., 1968, Gromiko, 1968). Temperatura utie na usvajanje jona na vie naina. Pri vioj temperaturi bra je sinteza jedinjenja
u iji sastav ulaze konstitucioni elementi, ime se podstie njihovo usvajanje. Poveanjem temperature poveava se intenzitet fotosinteze i disanja
u kojima se obrazuju jedinjenja bogata energijom, to se, takoe, posredno
odraava na brzinu usvajanja jona. Pored toga, pri poveanju temperature
poveava se permeabilnost protoplazme i brzina difuzije jona u zemljinom ili hranljivom rastvoru prema povrini korena, to, takoe, doprinosi
brem usvajanju jona. Temperatura utie na mobilizaciju mineralnih materija i na mikrobioloku aktivnost zemljita to se povoljno odraava na
usvajanje jona. Smatra se da se sa poveanjem temperature intenzivira i
transport kalijuma u ksilem. Prema ispitivanjima Ching i Barber (1979),
zahvaljujui brem dovoenju kalijuma na povrinu korena i intenziviranjem rasta korena sa poveanjem temperature sa 15 oC na 29 oC, sadraj
kalijuma u izdanku kukuruza se poveao sa 3,7 na 8,1%. Nelson (1982)
navodi rezultate prema kojima je sadraj kalijuma u paradajzu zavisio od
temperature. U opsegu temperatura od 12 do 28 C sadraj kalijuma se poveavao (na 12 C je iznosio 4,15%, na 20 C 4,89%, a na 28 C 5,79%), dok
je sa daljim poveanjem temperature opao (na 32 C iznosio je 4,5%).
Temperatura utie i na osobine biomembrana. Molekularne transformacije lipida biomembrana u temperaturnom intervalu od -20 do + 50 oC,
znaajnog za ive sisteme, su pre pravilo nego izuzetak. U veini sluajeva
dolazi do transformacije lipida iz fluidnog u kristalno stanje. Ovaj prelaz izaziva velike promene u membrani i time i u transportu jona kroz nju.
Temperaturni koeficijent usvajanja jona (Q10) zavisi od temperaturnog
intervala, koncentracije i vrste jona i dr. Vrednost temperaturnog koeficijenta u fiziolokom opsegu temperature za kalijum je najee >2. Zavisno
od biljne vrste i drugih ekolokih inilaca usvajanje jona se poveava sa poveanjem temperature do oko 35 oC. Veoma je znaajna temperatura u zoni
korena. Vrste osetljive na niske temperature u zoni korena (12 oC) smanjuju
rast izdanka i korena, kao i usvajanje kalijuma. Temperatura zone korena u
veoj meri utie na usvajanje kalijuma nego kalcijuma i magnezijuma.
Vlanost. Vlanost zemljita u znaajnoj meri utie na usvajanje mineralnih materija (Sl. 5). U optimalno vlanom zemljitu koren prodire u
dublje slojeve i obrazuje vei broj korenskih dlaica to poveava njegovu
apsorpcionu povrinu i omoguava iskoriavanje vode i mineralnih materija i iz dubljih slojeva zemljita. Joni kalijuma najveim delom na povrinu
korena dospevaju difuzijom. U sluaju nedovoljne vlanosti zemljita difuzija jona se smanjuje, usled ega u dovoljno vlanom zemljitu koren bilja75
ka moe da koristi kalijum i sa vee udaljenosti, a u suvom samo iz neposredne okoline. Postoji i miljenje da smanjenje neto usvajanja kalijuma u
uslovima zemljine sue nije posledica smanjenja intenziteta usvajanja, ve
poveanog odavanja kalijuma u spoljanju sredinu putem korena. Nizak
vodni potencijal zemljita deluje i neposredno na usvajanje jona, poto
utie na permeabilnost elijskih membrana, usporava razvoj i aktivnost
mitohondrija, procese fosforilacije to se sve skupa nepovoljno odraava
na usvajanje kalijuma (Nelson, 1982). Vlanost zemljita je veoma znaajna i sa stanovita njegove mikrobioloke aktivnosti i time mineralizacije
organske materije, procesa veoma znaajnog za obezbeenje biljaka mineralnim materijama. Mineralna ubriva se mogu efikasno rastvarati samo
u vlanom zemljitu, to je preduslov za njihovo iskoriavanje od strane
biljaka. Na usvajanje kalijuma utie kako nedovoljna tako i preterana vlanost zemljita. U zemljitu zasienom vodom, zemljine pore su ispunjene
vodom, to dovodi do nedostatka kiseonika, neophodnog za normalno odvijanje ivotnih procesa korena.
Svetlost. Odavno je utvreno da svetlost utie na usvajanje jona
svojim intenzitetom, spektralnim sastavom i trajanjem (Linser i FarrhhiAschtiani, 1965). Dejstvo osvetljenosti biljaka na usvajanje jona je posredno. Osvetljenost utie na brojne fizioloke procese, fotosintezu, transpiraciju, rast i razvie i dr., od kojih posredno ili neposredno, zavisi intenzitet
usvajanja jona. Rezultati dosadanjih istraivanja ukazuju da postoji optimum intenziteta osvetljenosti za usvajanje jona. Ona je razliita za pojedine biljne vrste i jone.
Sl. 5. Uticaj vlanosti zemljita na usvajanje kalijuma (rubidijum (Rb) ima
sline osobine) pri njegovoj razliitoj koncentraciji (Nelson, 1982)
22
Usvajanje (cpm x 10-3) korena
20
18
16
9
14
p
00
pm
Rb
12
10
300
ppm
Rb
0.5 ppm Rb
6
4
2
0
12
14
16
20
18
22
Vlaznost zemlje u %
v
76
24
26
28
30
Spektralni sastav svetlosti, takoe, utie na usvajanje jona poto su

i promet materija i energije u znaajnoj meri zavisni od kvaliteta svetlosti
(Sari et al., 1976). Svetlost utie ne samo na usvajanje jona ve i na njihov
metabolizam (Kastori, 1969), kao i na ukljuivanje u promet materija biljaka (redukcija nitrata). I sa stanovita usvajanja jona najznaajniji je vidljivi
deo spektra, fotosintetiki aktivna radijacija.
Zemljina mikroflora. U okolini korenovog sistema, u rizosferi, uvek
se nalaze mikroorganizmi koji mogu posredno i neposredno da utiu na
mineralnu ishranu biljaka. Pod rizosferom se podrazumeva zona zemljita
koja je pod uticajem ivotne aktivnosti korenovog sistema. Veliina i sastav
rizosfere mogu da budu veoma razliiti. Sastav i brojnost mikroorganizama koji se nalaze u korenu, na njegovoj povrini ili oko njega zavisi od
brojnih inilaca (fizike i hemijske osobine zemljita i dr.), a u najveoj
meri od sastava i koliine jedinjenja koja iz korena dospevaju u zemljite. U
zemljitu ivi veoma velik broj vrsta bakterija (30.000), gljiva (1.500.000),
algi (60.000) i oko 100.000 vrsta protozoa (Lee, 1994). Bakterije i gljive sa
svojim enzimima imaju centralnu ulogu u metabolitikoj aktivnosti zemljita, s obzirom da u njoj uestvuju sa 60 do 90%.
Rizosferna mikroflora svojom ivotnom aktivnou utie na mineralnu ishranu biljaka na vie naina. Preko mineralizacije organske materije, prevoenjem mineralnih materija zemljita u pristupane oblike za
biljke, utiu na rast i morfoloku grau korena i uopte na rast i razvie
biljaka. Istovremeno mineralna ishrana utie na mikrobnu populaciju
zemljita. U sluaju obilne ishrane azotom korenov sistem biljaka izluuje
niskomolekularna azotna jedinjenja u zemljite. Bakterije koriste izluena
azotna jedinjenja kao supstrat i zahvaljujui tome intenzivno se razmnoavaju. Biljke obilno obezbeene kalijumom lakorastvorljiva organska jedinjenja pretvaraju u sloena, u proteine i ugljene hidrate, usled ega manje
preostaje mikroorganizmima. Posledica toga je smanjenje broja mikroorganizama. Korenov sistem biljaka i aerobni mikroorganizmi upueni su
na kiseonik. Obilnija primena kalijumovih ubriva spreava prekomerno
razmnoavanje aerobnih mikroorganizama usled ega se poveava oksidaciona snaga korena. Ova pojava je znaajna u sluaju suvika gvoa.
Oksidacijom gvoa na povrini korena spreava se njegov ulazak u koren
i time njegovo toksino delovanje.
Ostali ekoloki inioci. Na usvajanje jona utiu i brojni drugi ekoloki
inioci kao to su: relativna vlanost vazduha, zbijenost i sadraj organske
materije zemljita, prisustvo vee koncentracije nekih tekih metala, mehaniki sastav zemljita, zagaenost vazduha gasovima, pesticidi i dr. Njihovo
dejstvo je indirektno, ali u odreenim uslovima moe da bude veoma
77
znaajno. Na primer, visoka relativna vlanost vazduha preko smanjenja

transpiracije moe u toj meri da smanji usvajanje, a naroito uzlazni transport jona nekih elemenata (Ca, B), da se na biljkama mogu uoiti akutni znaci njihovog nedostatka. Do prekomernog sadraja vlage u vazduhu
moe doi pre svega pri gajenju biljaka u zatvorenom prostoru u sluaju da
provetravanje i vlanost vazduha nisu dobro regulisani.
Iz napred iznetog proizilazi da za optimalnu mineralnu ishranu nije
dovoljno da supstrat bude dobro obezbeen neophodnim elementima za
biljke. Isto toliko je vano da postoje ili da se obezbede povoljni ekoloki
uslovi (obradom, navodnjavanjem, odvodnjavanjem, melioracijama, dopunskim zagrevanjem ili osvetljavanjem i dr. ) koji e omoguiti iskoriavanje hraniva iz supstrata.
Unutranji inioci
Osobine korenovog sistema. Jedna od osnovnih uloga korena je usvajanje mineralnih materija. Stoga su njegova fizioloka aktivnost i razvijenost od velikog znaaja za obezbeenje biljaka mineralnim materijama
(Adepetu i Akapa, 1977). ivotna aktivnost, graa, monost korenovog
sistema zavisi od osobina biljaka i niza ekolokih inilaca. Apsorpcionu
sposobnost korena u velikoj meri poveavaju korenske dlaice. One mogu
povrinu korena da poveaju ak i za deset puta. Ona je razliita kod pojedinih biljnih vrsta, kod nekih biljaka 70% ukupne povrine korena ine korenske dlaice. Tako, na primer, ukupna duina korena kod ozime penice
je oko 6 puta vea nego kod paradajza iji je koren relativno siromaan u
korenskim dlaicama. Mengel i Steffens (1985) utvrdili su pozitivnu korelaciju izmeu mase korena, gustine korena, kapaciteta zamene katjona,
povrine i duine korena i ukupno usvojene koliine kalijuma. Na znaaj
gustine korena (povrina korena po jedinici zapremine zemljita) u usvajanju jona ukazuju i Newman et al. (1973). Izmeu ukupne povrine korena i intenziteta usvajanja jona nije u svim sluajevima utvrena pozitivna
korelacija, to je i razumljivo ako se ima u vidu sloenost procesa usvajanja
jona koji zavisi od niza drugih osobina korena. Na to ukazuju i rezultati
ispitivanja Tima i Kastori (1985), koji su na osnovu rezultata ispitivanja sa
tri sorte graka, utvrdili da sorte u pojedinim periodima rasta i razvia, u
cilju zadovoljavanja svojih potreba u kalijumu i drugim mineralnim materijama, manju duinu korena nadoknauju veim intenzitetom usvajanja
po jedinici duine korena. Smatra se da je za usvajanje jona mnogo znaajnije da koren intenzivno raste, poto na taj nain bre dolazi u dodir sa
novim, mineralnim materijama bogatijim delovima zemljita. Kuhlmann i
Barraclough (1987) navode da ozima penica moe da usvaja 50% kalijuma
iz podoraninog sloja. Povrtarske vrste, posebno one sa kraom vegetaci78
jom, odlikuju se kraim korenovim sistemom, stoga su preteno upuene

na kalijum koji se nalazi u povrinskom sloju zemljita. Utvreno je da seminalni, lateralni i nodalni korenovi, kao i pojedine zone korena razliitim
intenzitetom usvajaju kalijum i premetaju u izdanak (Russell i Clarkson,
1971, Marschner i Richter, 1973). Kalijum utie ne samo na razvijenost
korenovog sistema ve i na njegovu anatomsku grau (Hecht-Buchholz i
Marschner, 1970).
Sa stanovita mineralne ishrane biljaka od velikog je znaaja i ivotna
aktivnost korenovog sistema. Korenov sistem u znaajnoj meri moe da izmeni hemijske (pH vrednost i dr.), bioloke (brojnost i sastav mikroflore),
pa ak i fizike osobine rizosfere, znaajne sa stanovita usvajanja mineralnih materija. Glass et al. (1981) je sa saradnicima utvrdio usku korelaciju
izmeu odavanja vodonika od strane korena u spoljanju sredinu i usvajanje kalijuma kod 24 sorti jema. Na osnovu navedenog, pomenuti autori
smatraju da se sposobnost za usvajanje kalijuma moe utvrditi na osnovu
intenziteta odavanja vodonika.
Ontogenetsko razvie biljaka. Intenzitet usvajanja jona nije isti u toku
ivota biljaka. U veini sluajeva biljke u poetku svog rasta i razvia veoma
intenzivno usvajaju mineralne materije. U to vreme je koliina usvojenih
mineralnih materija po jedinici biljne mase obino najvea. To znai da se
tada mineralne materije intenzivnije nakupljanju od organske materije. U
toku rasta i razvia biljaka sinteza organske materije se bre poveava nego
usvajanje mineralnih materija, a kao rezultat toga dolazi do razblaenja,
tj. smanjenja njihove koncentracije u biljkama. To, meutim, ne znai da
se vremenom smanjuje intenzitet nakupljanja mineralnih materija po biljci
(mg . biljka-1. dan-1). Nasuprot, ono se poveava i obino dostie svoj maksimum u momentu kada je i nakupljanje organske materije najvee. To je i
razumljivo, jer ukoliko biljka vie stvara organske materije utoliko su i njene potrebe za mineralnim materijama vee. Pri kraju vegetacije usvajanje
jona se smanjuje i u fazi fizioloke zrelosti potpuno prestaje.
Usvajanje i s tim u vezi nakupljanje pojedinih elemenata u toku rasta i razvia biljaka nije isto. Ono zavisi od fizioloke uloge pojedinih elemenata, dinamike sinteze organskih materija u iji sastav ulaze i dr. Kao
primer moe se navesti dinamika nakupljanja pojedinih elemenata u toku
vegetacije kod kukuruza. Na poetku vegetacije juna meseca od ukupno
akumulirane koliine na kraju vegetacije (100%) nalazilo se 25% azota, fosfora 22%, kalijuma 37%, kalcijuma 15%, sumpora 19% i natrijuma 17%
(Kastori, 1964).
Poznavanje dinamike usvajanja pojedinih elemenata u toku vegetacije veoma je znaajno sa stanovita optimalne ishrane biljaka pojedinim
elementima i s tim u vezi primene ubriva.
79
Koncentracija hraniva u biljci. Intenzitet usvajanja mineralnih materija treba da obezbedi nesmetani rast biljke. Nivo obezbeenosti biljaka
mineralnim materijama odraava se na intenzitet njihovog usvajanja. Pri
visokom nivou obezbeenosti biljaka mineralnim materijama intenzitet
usvajanja se smanjuje i obrnuto. Ova povratna regulacija usvajanja dobro je uoljiva u sluaju intenziteta usvajanja kalijuma pri razliitom nivou
obezbeenosti korena kalijumom (Tab.18 ).
Tab. 18. Odnos izmeu sadraja i usvajanja kalijuma u korenu jema
(Glass i Dunlop, 1979)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sadraj K
Usvajanje K+
(mol g-1 svea mat.)
(mol g-1 svea mat. h-1)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------20,9
3,05
32,1
2,72
47,9
2,16
57,8
1,61
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------Zdravstveno stanje. Biljne bolesti i tetoine mogu u znaajnoj meri
da smanje usvajanje jona. Pojava bolesti i tetoina na korenovom sistemu
naroito nepovoljno utiu na usvajanje jona. Fizioloka oboljenja, kao to
su nedostatak ili suviak nekog jona, stresovi izazvani ekstremnim ekolokim uslovima, mehanika oteenja korena, na primer pri nezi useva i
dr., takoe, utiu na obezbeenje biljaka mineralnim materijama. U nekim
sluajevima kod obolelih biljaka koncentracija mineralnih materija moe
da se poveava i pored smanjenja intenziteta usvajanja jona. Razlog tome je
smanjenje intenziteta sinteze organske materije. Kod obolelih biljaka esto
dolazi i do poremeaja u metabolizmu elemenata.
Genetska specifinost. Pojedine biljne vrste i genotipovi znaajno se
razlikuju u mineralnoj ishrani. Oni se razlikuju u pogledu sposobnosti usvajanja i nakupljanja pojedinih elemenata, efikasnosti korienja, njihovoj
raspodeli u biljci i osetljivosti na nedostatak ili suviak pojedinih elemenata. Poznavanje genetske specifinosti mineralne ishrane biljaka, pored naunog, ima i izvanredan ekonomski i ekoloki znaaj. U okviru tenje za
odrivim razvojem ine se napori u pravcu iznalaenja genotipova gajenih
vrsta koji se odlikuju boljom sposobnou iskoriavanja hraniva iz zemljinih rezervi, koji po jedinici mase stvorene organske materije troe manje mineralne materije, poseduju veu tolerantnost prema nedostatku ili
suviku nekog elementa, ili su zahvaljujui velikoj moi akumulacije, nekih
toksinih elemenata podesni za fitoremedijaciju zagaenih stanita.
80
Prema Gerloff (1976) efikasnost iskoriavanja kalijuma predstavlja

koliina proizvedene suve materije po jedinici utroenog kalijuma. S tim u
vezi Mengel (1989) navodi da pomenuta definicija ima svoju slabost, poto
e efikasnost korienja biti vea kod biljaka nedovoljno obezbeenim kalijumom i obrnuto. Pomenuti autor smatra da kod gajenih poljoprivrednih
vrsta nije od primarnog znaaja ukupno proizvedena masa suve materije, bioloki prinos, ve proizvedena koliina poljoprivrednog prinosa po
jedinici utroenog kalijuma. Utvrena je razlika u efikasnosti korienja
kalijuma izmeu i C-3 i C-4 biljaka. C-4 biljke efikasnije koriste sunevu
energiju u obrazovanju biomase od C-3 biljaka, to se prenosi i na potronju kalijuma. C-4 krmne biljke pri potronji kg kalijuma u proseku stvaraju
68,5 kg suve mase, dok C-3 biljke svega 41,7 kg. Utvrena je i visoka pozitivna korelacija izmeu sadraja kalijuma i proteina u zrnu pasulja, graka,
soiva, soje i dr. (0,92) i nakupljanja kalijuma i sinteze proteina kod krmnih
biljaka (0,94) (Blevins, 1984). Genetsku specifinost, sposobnost usvajanja
i iskoriavanja kalijuma razmatrali su u svom radu (Rengel et al., 2008). U
kalifilne biljke koje se odlikuju veom potrebom i veim nakupljanjem kalijuma spadaju: krompir, padadajz, paprika, cvekla, eerna i stona repa,
vinova loza i dr.
Specifinost genotipova u mineralnoj ishrani ponekad je vea nego
izmeu vrsta. Genetska specifinost genotipova u odnosu na ishranu sa
kalijumom utvrena je kod brojnih gajenih vrsta: eerne repe (Kastori et
al., 1979), krompira (Trehan i Sharma, 2002), soje (Kovaevi et al., 2011),
penice (Kostadinova i Panayotova, 2012), ioke (Terzi et al., 2011; Terzi
et al., 2012) i drugih.
Usvajanje nadzemnim organima
U procesu evolucije ispoljili su se odreeni principi meu kojima i
princip podela fiziolokih funkcija meu organima, tkivima, elijama, organelama i kompartmentima. Ova podela, meutim, nije iskljuiva. List i
drugi organi mogu da obavljaju i neke funkcije korena. Oni mogu da usvajaju i odaju vodu, mineralne i organske materije.
Biljke mogu veoma intenzivno da usvajaju kalijum i preko nadzemnih organa. Zahvaljujui tome, folijarna prihrana biljaka razblaenim rastvorom soli kalijuma moe da bude veoma uspena prihrana, utoliko pre
to je pokretljivost kalijuma u biljkama veoma dobra, kako u akro- tako i u
bazipetalnom pravcu. Kalijum usvojen preko lista veoma brzo se premeta
u druge organe biljke i ukljuuje u ivotne procese. Iskoriavanje hraniva
nanetih na povrinu lista je mnogo efikasnije nego pri njihovom unoenju
u zemljite. Zavisno od unutranjih i ekolokih inilaca pri folijarnoj ishrani iskoriavanje hraniva kree se oko 80%.
81
Rezultati dosadanjih istraivanja ukazuju da ne postoje principijelne razlike u mehanizmu i ekologiji usvajanja jona preko lista i korena, tj.
njegovog transporta preko plazmaleme elija lista. Selektivnost pri usvajanju pojedinih jona u listu i korenu je, takoe, slina. To je i oekivano
jer su elije korena i lista istog porekla i sline po grai. Razlike u mehanizmu usvajanja jona preko korena i lista proistiu iz njihove nejednake
grae. Povrina lista je prekrivena kutikulom, na njegovoj povrini nalaze
se stome, a sunerasto i palisadno tkivo i elije zatvaraica stoma sadre
hloroplaste. Propustljivost kutikule odreuje njena struktura i hemijski
sastav. Usled postojanja izvesnog razmaka izmeu lanaca hidroksimasnih
kiselina u kutikuli nastaju meumolekularni prostori, koji su dovoljno veliki za prolaenja jona i manjih molekula. Joni i molekuli mogu da prolaze kroz kutikulu ako postoji koncentracioni gradijent izmeu spoljanje i
unutranje stane kutikule, pri emu se kretanje estica zasniva na difuziji.
Sledea prepreka je elijski zid. Prolaenje rastvorljivih materija preko elijskog zida epidermalnih elija i njihov transport do plazmaleme dovodi se u vezu sa hidrofilnim mikrokanalima, ektodezmima (Franke, 1975).
Intenzitet transporta kalijuma preko kutikule zavisi, pored ostalog, od
vlanosti, prateeg anjona i temperature (Schnherr i Luber, 2001).
Odavno je utvreno da je usvajanje kalijuma preko lista aktivan
proces, zavisan od prometa energije u eliji, kao i njegovo primanje preko
korena (Rains, 1969). U plazmalemi elije lista ima oko 200 K+-kanala po
eliji. Transport jona kroz jonske kanale je veoma brz, od 106 do 108 jona
po sekundi. Pri prouavanju brzine usvajanja jona kalijuma, rubidijuma i
fosfatanog jona od strane lista, zavisno od koncentracije jona u spoljanjoj
sredini, uoena su dva kinetika sistema slina kao i u elijama korena. Prvi
funkcionie na niim koncentracijama, a drugi na viim.
Zahvaljujui injenici da su biljke sposobne da mineralne materije
usvajaju i preko nadzemnih organa, u biljnoj proizvodnji primenjuje se
prihrana biljaka mineralnim materijama preko listova (folijarna prihrana)
sa razblaenim rastvorima soli, pored ostalog i kalijuma (kalijum-nitrat,
sulfat, hlorid, tiosulfat, fosfat i kompleks kalijuma sa glicinom) (Weir et
al., 2001, Lester et al., 2011). Folijarna ishrana sa kalijumom pored toga
to utie povoljno na prinos, moe da pobolja i kvalitet proizvoda (Ben
Mimoun et al., 2009). Efikasnost folijarne primene kalijuma zavisi od oblika kalijumovog jedinjenja, vremena i uestalosti tretmana u toku vegetacije, obezbeenosti hranljivog supstrata kalijumom i dr. Usvajanje soli
kalijuma zavisi i od prateeg anjona. Prema Schnherr i Luber (2001) za
K2CO3 iznosi 44%; KCl 86%; KNO3 95% i KH2PO4 97%.
82
inioci usvajanja preko nadzemnih organa

Intenzitet usvajanja jona preko nadzemnih organa zavisi od brojnih
ekolokih i unutranjih inilaca (Kastori, 1984, 2011).
Spoljanji inioci
Od ekolokih inilaca veoma je znaajna osobina primenjenog rastvora. Iz rastvora vee koncentracije usvajanje je intenzivnije, ali samo dok je on
hipotonian u odnosu na osmotski potencijal elija lista. Primena hipertoninog rastvora izaziva plazmolizu elije lista, stvaranje oegotina. Kalijumsulfat se koristi u koncentraciji do 1%. Povrtarske i hortikulturne vrste su
obino osetljivije na veu koncentraciju rastvora od strnih ita. Veoma je
znaajna i rastvorljivost ubriva u vodi. Kalijumova mineralna ubriva, kalijum-nitrat, hlorid i sulfat, kao i kristalna ubriva koja sadre kalijum, su
u vodi dobro rastvorljiva. Na usvajanje jona preko lista utie i jonski sastav
rastvora, kao i fizioloke i hemijske osobine prateih anjona i katjona.
Pored koncentracije veoma je znaajna i pH vrednost rastvora. Listovi
biljaka bolje podnose kisele nego alkalne rastvore. Smatra se da rastvor oko
pH 3 ne oteuje listove, dok vrednost oko pH 8 moe da izazove oegotine.
Dikotiledone biljke su u proseku osetljivije na previsoke ili niske vrednosti
pH od monokotiledona. Od povrtarskih vrsta na ekstremne vrednosti pH
naroito su osetljivi listovi paradajza i krastavca.
Sa stanovita iskoriavanja hraniva nanetih na povrinu lista veoma
je znaajno da rastvor dospe na celu lisnu povrinu. Tehniki to je mogue
postii tako to se rastvor na nadzemne organe nanosi u vidu sitnih kapljica aerosola (prenik kapljica od 0,1 do 0,2 mm). Veoma je znaajno,
takoe, da se rastvor nanet na list zadri to due. Zato se preporuuje da
se folijarna prihrana obavi u ranim jutarnjim ili jo bolje u kasnijim popodnevnim asovima, kada je relativna vlanost vazduha vea. Suv vazduh
i visoka temperatura dovode do rekristalizacije soli u nanetom rastvoru,
to onemoguava i/ili smanjuje usvajanje primenjenog hraniva, a moe da
izazove i oegotine (Schnherr, i Luber, 2001).
Poveanjem temperature do odreene granice poveava se primanje
jona preko lista (Kastori, 1976). Temperaturni koeficijent (Q10) za usvajanje
pojedinih jona je razliit i zavisi od niza inilaca.
Odavno je uoeno da svetlost utie na usvajanje mineralnih materija
preko lista tako i kalijuma (Nobel, 1969). Svetlost svojim intenzitetom i
kvalitetom utie na usvajanje jona preko nadzemnih organa. Poveanjem
intenziteta svetlosti do odreene granice poveava se primanje jona. Smatra
se da svetlost utie na usvajanje jona svojim direktnim delovanjem na permeabilnost plazmaleme, i preko svetle i tamne faze fotosinteze.
83
Unutranji inioci
Razliite biljne vrste, pa ak i genotipovi, imaju nejednaku sposobnost usvajanja pojedinih jona preko lista (Kastori i Blind, 1977). Povrina
i graa lista, njegov poloaj na biljci, razvijenost kutikule, a posebno ivotna aktivnost imaju znaajnu ulogu pri folijarnom usvajanju jona (Kastori,
1984).
Ispitivanja koja su izvedena sa listovima razliite starosti pokazala su
da mineralne materije najintenzivnije usvajaju najmlai listovi i da postoji
visok stepen pozitivne korelacije izmeu intenziteta disanja i fotosinteze i
usvajanja jona. Uopteno se moe rei da mlai, metabolitiki aktivni listovi,
usvajaju mineralne materije intenzivnije od manje aktivnih starijih listova.
Stepen obezbeenosti biljaka mineralnim materijama, takoe, utie
na intenzitet usvajanja. Biljke nedovoljno obezbeene nekim elementom
e usvajati taj element mnogo intenzivnije nego ako su njime dobro obezbeene.
Primenom radioaktivnih izotopa neki autori su utvrdili da izmeu
usvajanja mineralnih materija preko lista i broja stoma po jedinici povrine
lista postoji pozitivna korelacija (ali ne i sa veliinom njihovog otvora).
Usvajanje jona preko lista zavisi i od debljine, strukture i sastava
kutikule. Pomenuta svojstva su razliita kod pojedinih biljnih vrsta, na licu
i naliju lista, kao i u pojedinim delovima liske. Propustljivost kutikule se
smanjuje sa starou lista i na naliju lista je obino vea nego na licu.
Dlake koje se nalaze na povrini lista utiu na usvajanje jona kako
neposredno tako i posredno. One utiu na kvaenje povrine lista i vezivanje materija, pored toga uestvuju i neposredno u usvajanju jona. Ako se
nalaze iznad provodnih sudova tada apsorbovani joni veoma brzo dospevaju u transportni sistem lista.
Usvojena koliina mineralnih materija zavisi i od veliine lisne
povrine. Neophodni preduslov uspene folijarne ishrane je dovoljno velika lisna povrina. Poloaj listova je, takoe, znaajan, poto se na listovima
sa manje-vie vertikalnim poloajem samo mala koliina nanetog rastvora
zadrava.
Odavanje kalijuma
Biljke mogu preko korena i nadzemnih organa, prvenstveno listova, da odaju mineralne i organske materije u spoljanju sredinu. Intenzitet
odavanja materija preko korena i nadzemnih organa zavisi od brojnih
unutranjih i spoljanih inilaca. Usvajanje i odavanje mineralnih materija
preko korena tee istovremeno. Razlika izmeu usvojene i odate koliine
mineralnih materija predstavlja neto usvajanje. Odavanje mineralnih ma84
terija preko korena, tako i kalijuma, zavisi od brojnih ekolokih inilaca

(temperature, koncentracije jona u spoljanjoj sredini, aeriranosti sredine i
dr.) i unutranjih inilaca (integriteta plazmaleme, transmembralnog elektrohemijskog potencijala, obezbeenosti biljaka mineralnim materijama i
dr.). Postoji miljenje da je odavanje kalijuma preko korena u spoljanju
sredinu difuzni proces, nezavisan od metabolizma. Nasuprot tome, neki
autori navode da je aktivan proces zasnovan na razlici u elektrohemijskom
potencijalu. Prema Mengel i Pflger (1972) odavanje kalijuma i natrijuma
preko korena kukuruza je difuzni proces. Bouteau et al. (1996) istiu postojanje membranskog kanala orijentisanog prema spolja, to omoguava
odavanje jona kalijuma. Pri niskoj vrednosti pH i smanjenja vodnog potencijala sredine korena odavanje kalijuma preko korena se poveava, pri tome
se odreena uloga pripisuje i ABA (Erlandsson, 1979). Niska temperatura i
mrak, takoe, poveavaju odavanje kalijuma u spoljanju sredinu.
Listovi mogu da odaju mineralne materije preko hidatoda i pomou
sonih lezda. Padavine, posebno kisele kie, mogu da ispiraju znaajnu
koliinu mineralnih materija, posebno kalijuma, iz listova. Ispiranje mineralnih materija iz listova je intenzivnije iz starijih listova. Utvreno je da se
mineralne materije usvojene preko lista mogu odati u spoljanju sredinu i
preko korena.
Transport kalijuma provodnim sudovima

Transport vode, mineralnih i organskih materija u biljkama na vee
rastojanje odvija se u provodnim sudovima u ksilemu i floemu.
Transport ksilemom
Uzlazni (ascendentni, akropetalni) transport vode, neorganskih jona
i organskih molekula (amino-kiselina, amida, fitohormona, alkaloida i dr.)
iz korena u nadzemne organe odvija se u provodnim sudovima ksilema.
U viim biljkama od izuzetnog je znaaja transport mineralnih materija iz
korena u nadzemne organe, mesta njihovog ukljuivanja u metabolitike
procese i ugradnju u organska jedinjenja.
U korenu postoje dva meusobno odvojena puta transporta jona do
ksilema. Jedan je u prividno slobodnom prostoru u apoplastu kroz koji se
joni pasivno kreu, a drugi je kroz simplast u koji joni ulaze iz prividno
slobodnog prostora i aktivnim transportom dospevaju do provodnog suda.
Organske materije dospevaju u ksilem preko ivih elija endoderma koje ih
aktivno izluuju. Kretanje organskih molekula u ksilemu je pasivno. One
su noene navie zajedno sa strujom vode koju izaziva transpiracija.
85
U prividno slobodnom prostoru, tj. apoplastu joni se kreu pod uticajem transpiracije i difuzijom. Pri transportu kroz apoplast joni mogu
dospeti do endodermisa korena, gde im Casparyjev pojas zatvara dalji put
ka provodnim sudovima. Endodermis u korenu je mesto gde pasivno transportovani joni iz prividno slobodnog prostora ulaze u citoplazmu i dalje
se transportuju aktivno po simplastu korena.
Ako joni aktivnim transportom ulaze u citoplazmu elije epidermisa
korena iz spoljanjeg rastvora, ili iz prividno slobodnog prostora elije kore,
tada je mogue da putem plazmodezmi dospevaju do provodnih sudova.
Protoplazma svih elija, prema tome i korena, meusobno je povezana
plazmodezmima, tako da ceo koren u stvari predstavlja meusobno povezani sistem koji se naziva simplast. Simplast bi predstavljao put aktivno
usvojenih jona do provodnih sudova. U toku transporta jona iz simplasta
korena u ksilem joni mogih elemenata se ukljuuju u metabolizam korena. Kljunu ulogu u ulaenju kalijuma u provodni sud ksilema imaju elije
parenhima ksilema (De Boer, 1999).
U ksilemu se mineralne materije transportuju samo uzlazno, dok se
u floemu prenose u oba pravca, uzlazno i silazno (descendentno, bazipetalno). Pokretaka snaga transporta u ksilemu je gradijent hidrostatikog
pritiska (korenov pritisak) i gradijent vodnog potencijala, odnosno transpiracija. Ulaenje kalijuma u sok ksilema smanjuje vodni potencijal, to
podstie usvajanje vode (Baker i Weatherley, 1969). Intenzivno usvajanje
vode nije obavezno povezano sa intenzivnim usvajanje mineralnih materija, poto su to dva odvojena procesa. Uopteno je prihvaeno da je transpiracija glavna pokretaka snaga ne samo za transport vode, nego i za translokaciju mineralnih materija u ksilem (Smith, 1991). Usvajanje kalijuma je
manje-vie nezavisno od transpiracije. U mladim biljkama, ponicima, koji
se odlikuju malom lisnom povrinom, glavna pokretaka snaga transporta
vode i mineralnih materija u ksilem je korenov pritisak. U toku dana, pri
svetlosti, uticaj transpiracije na usvajanje i translokaciju mineralnih materija je vei nego u toku noi. Transpiracija utie i na distribuciju nekih
elemenata u izdanku (mangan, bor, kalcijum). Najvei deo usvojenog kalijuma prenosi se ksilemom u izdanak, ali postoji i intenzivan lateralni transport kalijuma iz ksilema u floem, ime je omogueno snabdevanje sitastih
cevi i i tkiva kore kalijumom.
U toku vegetativnog rasta najvei primalac kalijuma je primarni meristem. Znaaj kalijuma u primarnom meristemu ogleda se u stimulaciji
ATPase plazmaleme koja obezbeuje potrebne uslove za usvajanje metabolita, kao to su eeri i amino-kiseline. U toku generativne ili reproduktivne
faze povean je transport kalijuma u plodove sa veim sadrajem vode. U
njima kalijum obezbeuje osmotski balans. Reproduktivni organi koji se
odlikuju manjim sadrajem vode nemaju vei zahtev za kalijumom. Tako,
86
na primer, kod ita dobro obezbeenih kalijumom u toku vegetativne faze,

obezbeenje kalijumom u generativnoj fazi nema veeg znaaja u formiranju zrna (Mengel i Forster, 1968). Visoka koncentracija kalijuma u listovima u toku nalivanja zrna veoma je znaajna za translokaciju asimilata u
zrnu i za biosintezu proteina u zrnu.
Transport floemom
Pri premetanju mineralnih materija iz listova ili nekog drugog organa u nie delove biljke oni se transportuju u floemu. Transport organskih
molekula iz fotosintetiki aktivnih delova biljke do vrha biljke ili do korena
obavlja se iskljuivo kroz floem. Floem se razlikuje od ksilema ne samo po
grai ve i po funkciji. Ksilem je izgraen od mrtvih elija, a floem se sastoji od ivih elemenata, meu kojima su, sa gledita transporta, najznaajniji
sitasti elementi i elije pratilice. Kao to je ve istaknuto, transport u ksilemu se odvija samo u jednom pravcu, uzlazno, a u floemu dvosmerno, uzlazno i silazno. Mehanizam transporta u floemu prema hipotezi Mnicha
zasnovan je na radu osmometra. Prema pomenutoj hipotezi nakupljanje
eera u floemu lista dovodi do poveanja koncentracije soka floema, to
ima za posledicu ulaenje vode u floem i stvaranje pozitivnog unutranjeg
pritiska. Ovaj pritisak izaziva protok mase u floemu i kretanje soka floema
ka mestu sa manjim pozitivnim pritiskom izazavan izlaskom rastvora iz
floema. Na ovaj nain se obezbeuje transport organskih materija iz mesta njihovog stvaranja ka mestu potronje. Glavni pravac transporta mineralnih materija u floemu kree se sa mesta izvora (listovi, stablo) prema
mestima intenzivnog rasta, tj. potronje mineralnih materija (vrni delovi
izdanka, plodovi i dr.).
Sok floema im visoku pH vrednost (od 7,5 do 8,5) i visoku koncentraciju rastvorljivih organskih i mineralnih materija. Koncentracija suve
materije u soku floema u proseku se kree od 15 do 25% i znatno je vea
od koncentracije soka ksilema. Od mineralnih materija u soku floema
najvea je koncentracija kalijuma, zatim fosfora, magnezijuma i sumpora.
Koncentracija natrijuma i hlora, zavisno od nivoa obezbeenosti biljaka
ovim elementima, moe da bude takoe znaajna. Koncentracija kalcijuma
u soku ksilema je veoma niska, dok su bor, molibden i nitratni jon prisutni
samo u tragovima. Izuzev kalcijuma koncentracija ostalih elemenata i organskih materija je u floemu znaajno vea nego u ksilemu. Koncentracija
kalijuma u soku floema sivozelenog duvana (Nicotiana glauca) iznosio je
10.808, a u soku ksilema svega 283 /ug ml-1 (Hocking, 1980).
Kalijum se u floemu transportuje u vidu jona. Visoka koncentracija kalijuma u soku floema ukazuje na mogunost brzog transporta ovog
elementa u sve delove biljke. Intenzitet transporta kroz floem u znaajnoj
87
meri zavisi od brzine ulaenja jona u sitaste cevi. Brzina transporta u floemu u proseku se kree od 10 do 100 cm h-1, a u ekstremnim sluajevima
i od 3 do 30 m h-1. Brzina transporta pojedinh jona je razliita. U floemu
se veoma brzo provode, imaju veoma dobru pokretljivost kalijum, azot,
fosfor, hlor i dr.
Transport izmeu ksilema i floema
Za razliku od ivotinja koje imaju zatvoren sistem cirkulacije materija, najznaajniji putevi transporta u viih biljaka na vee rastojanje putem floema i ksilema nisu neposredno povezani jedni sa drugim. Razmena
rastvora izmeu floema i ksilema je veoma znaajna. Vezu izmeu njih
omoguava lateralni transport. Poto je koncentracija soka floema vea
nego u ksilemu, transport iz floema u ksilem predstavlja nizbrdni proces preko plazmaleme elija sitatstih cevi, ukoliko postoji odgovarajui
koncentracioni gradijent. Nasuprot tome, transport iz ksilema u floem je
uzbrdni, aktivni proces poto se odvija nasuprot gradijentu koncentracije
izmeu apoplazme (ksilem) i simplazme elija parenhima koje okruuju
ksilem i elija floema. Transport iz ksilema u floem je veoma znaajan sa
stanovita mineralne ishrane biljaka, poto se mineralne materije putem
ksilema prenose prevashodno u organe, delove biljke u kojima je odavanje vode intenzivno, to se esto ne podudara sa zahtevom za mineralnim
materijama. Transport izmeu kselima i floema odvija se tokom prenosa
organskih i mineralnih materija iz korena u izdanak, pri emu stablo ima
izuzetan znaaj. U prenosu materija iz ksilema u floem znaajna uloga pripada transfer elijama (Kuo et al., 1980). U stablu ita prenos iz ksilema u
floem veoma je intenzivan u nodusu (voru), to je znaajno sa stanovita
njihove ishrane kalijumom (Haeder i Beringer, 1984).
Sa stanovita ishrane biljaka veoma je znaajan i transport iz floema
u ksilem (Jeschke et al., 1987). U penici je, posle cvetanja, retranslokacija
iz floema lista zastaviara u stablo kroz ksilem utvrena kod fosfora, magnezijuma i azota. Pomenuti elementi su kasnije putem ksilema transportovani u klas (Martin, 1982).
Retranslokacija i remobilizacija
Retranslokacija ima vanu ulogu u kruenju elemenata u biljkama.
Ulaenje mineralnih materija u ksilem i njihov prelaz (retranslokacija) u
floem (osim kalcijuma i verovatno mangana) je normalna pojava u ivotu listova. Retranslokacija mineralnih materija iz ksilema u floem odvija
se brzo, ali je u to ukljuen samo manji deo mineralnih materija liske.
88
Znaajan deo mineralnih materija retranslociran u floem transportuje se u

koren. Iz korena putem ksilema vei deo, naroito kalijuma i magnezijuma,
vraa se u izdanak (Jeschke i Pate, 1991). Prema Cooper i Clarkson (1989) u
penici i rai 30% kalijuma krui izmeu izdanka i korena. Retranslokacija
mineralnih materija iz listova u koren moe da ima razliitu ulogu. Ona
moe da sprei preterano nakupljanje nekog elementa u listovima ili predstavlja signal korenu o stepenu obezbeenosti nadzemnih organa mineralnim materijama i da na taj nain utie na njihovo dalje usvajanje preko
korena (White, 1997).
Remobilizacija elemenata ima vanu ulogu u ivotu biljaka.
Remobilizacijom elemenata omoguava se pokretanje, oslobaanje elemenata iz jednog kompartimenta ili organele, npr. kalijuma, magnezijuma,
amino-N i dr., iz vakuole ili jedinjenja i time njihovo ponovno ukljuivanje
na drugom mestu u ivotne procese. Remobilizacija mineralnih materija
ima naroito vanu ulogu u toku klijanja semena, u vegetativnoj fazi ivota
biljaka kada je obezbeenost korenovog sistema mineralnim materijama
nedovoljna, u reproduktivnoj fazi pri formiranju plodova i u viegodinjih
biljaka pre opadanja listova. Remobilizacija mineralnih materija se odvija
u nekoliko stepena i obuhvata: mobilizaciju u eliji lista; transport na malo
rastojanje u simplastu do floema; ulaenje u floem i transport floemom.
Naroito je znaajna remobilizacija mineralnih materija u reproduktivnoj
fazi razvoja biljaka, pri obrazovanju organa za skladitenje rezervnih materija, semena, plodova. U toj fazi intenzitet usvajanja mineralnih materija
od strane korena se smanjuje, veinom kao posledica nedovoljne obezbeenosti korena ugljenim hidratima. Potrebe reproduktivnih organa u
mineralnim materijama veim delom se obezbeuju njihovom remobilizacijom iz vegetativnih organa. U toj fazi dovoenje mineralnih materija
u listove je manje nego njihovo odvoenje retranslokacijom, usled ega se
sadraj mineralnih materija u njima smanjuje.
Kalijum ima dobru pokretljivost u ksilemu i floemu i zahvaljujui
tome podlee retranslokaciji i remobilizaciji. Time se moe objasniti injenica da se prvi znaci neodstatka kalijuma redovno javljaju na najstarijim
listovima.
Kompartmentacija i koncentracija
Od svih katjona, biljke u najveoj koliini usvajaju kalijum. Sadraj
kalijuma u suvoj materiji biljaka moe da dostigne 4 do 5%, pa i vie. Neke
biljke sadre vie ovog sastojka od ostalih i ubrajaju se u grupu kalijumovih
(kalifilnih) biljaka. U ovu grupu spadaju: spana, cvekla, krompir, paprika,
lucerka, duvan, suncokret, heljda i dr., kao i neke viegodinje drvenaste
biljke ameriki orah, bukva i dr. Udeo kalijuma u pepelu ovih biljaka
89
veoma je velik. Tako, na primer, u pepelu heljde i suncokreta sadraj K2O

iznosi oko 40, odnosno 35%.
Kalijum se u biljnim tkivima najveim delom nalazi u jonskom obliku. Samo veoma mali udeo od ukupne koliine kalijuma je vezan za organske ligande.
Ako se analizira distribucija kalijuma u biljci po organima, moe se
utvrditi da je najvie kalijuma u listu, stablu, korenu, a zatim u reproduktivnim organima. Njegova raspodela ak ni na nivou jednog organa nije
ravnomerna. Kalijum se u najveoj meri nakuplja u najmlaim organima,
odnosno delovima, tkivima biljaka, gde je intenzivna deoba elija, u vegetacionoj kupi korena, stabla, u sonim plodovima ili pak u organima u
kojima je promet materija intenzivan u listovima zbog ega se kalijum s
pravom moe nazvati elementom mladosti.
Posmatrajui lokalizaciju kalijuma na nivou pojedinih tkiva moe se
uoiti da se kalijum u stablu u najveim koliinama nalazi u kambijumu,
parenhimu kore i u sitastim cevima. U listu ga najvie ima u palisadnom
parenhimu.
Raspodela kalijuma unutar elije je, takoe, nejednaka. Joni kalijuma
nalaze se u tenosti elijskog zida, citoplazmi i elijskim organelama (hloroplastima, mitohondrijama, jedru, vakuoli i dr.). Naroito je visok sadraj
kalijuma u citoplazmi. Sadraj kalijuma u citoplazmi odreuje transport
kalijuma iz zemljinog rastvora u citoplazmu i njegovo odavanje iz citoplazme i transport u vakuolu i njegovo odavanje iz vakuole u citoplazmu.
Transportne procese kataliziraju transporteri koji se nalaze u plazmalemi
i tonoplastu. Koncentracija kalijuma u citoplazmi kree se od 80 do 200
mM. Do smanjenja njegove koncentracije u citoplazmi dolazi u uslovima
nedostatka kalijuma, toksinosti aluminijuma i amoniuma, kao i pri sonom stresu (Britto i Kronzucker, 2008). Visoka koncentracija kalijuma u
citoplazmi svojstvena je za sve eukariotske elije. Koncentracija kalijuma
u vakuoli kree se od 20 do 100 mM i ona odraava nivo obezbeenosti
kalijumom (Fernando et al., 1992). U vakuoli elijama stoma njegova koncentracija moe da dostigne 500 mM.
Usavravanje metoda izolacije elijskih organela omoguilo je ispitivanje sadraja pojedinih elemenata u organelama elija. Prvi rezultati o
sadraju kalijuma u hloroplastima, mitohondrijama i jedru objavljeni su jo
sredinom prolog veka (Kastori, 1983). Larkum (1968) navodi da hloroplasti
repe sadre oko 300 mM kalijuma, dok prema ispitivanjima Nobela (1969) u
hloroplastima graka kalijuma ima manje, svega 100 mM. Na visok sadraj
kalijuma u jedru ukazuju rezultati ispitivanja Sieberta (1970). Kalijum se u
hloroplastima, mitohondrijama i jedru nalazi u veoma labilno vezanom obliku. Na osnovu postojeih rezultata ispitivanja moe se zakljuiti da je kalijum
neophodan za normalnu funkciju elijskih organela.
90
Na osnovu podataka iz literature o lokalizaciji kalijuma u biljci, odnosno u pojedinim organima, tkivima i organelama, proizlazi da svuda gde
se odigravaju procesi znaajni za ivot biljaka, kao to su sinteza energijom
bogatih organskih fosfornih jedinjenja, nukleinskih kiselina, gde je uopte
enzimska aktivnost velika, dolazi do akumulacije kalijuma. To sigurno nije
sluajno, ve ukazuje na znaajnu ulogu i neophodnost kalijuma za odvijanje svih ivotnih procesa biljaka.
Fizioloka uloga
Aktivacija enzima
Utvreno je da relativno velik broj enzimatskih reakcija za optimalnu
aktivnost zahteva prisustvo kalijumovih jona. Kalijum je kofaktor za velik
broj enzima koji uestvuju u brojnim znaajnim metabolitikim procesima. U enzimima aktiviranim metalnim jonima joni metala su slabo vezani
za protein, pored toga imaju znaajnu ulogu u ukupnoj aktivnosti enzima.
Kod takvih enzima postoji ravnotea izmeu jona metala (M), enzima (E)
i metalom aktiviranog enzima (ME).
M + E ME
Kod ove grupe enzima jednostavnim hemijskim postupkom mogue
je odvojiti metal od proteina, pri emu se aktivnost proteina osloboenog od metala ne gubi u potpunosti. Kod ovih enzima specifinost prema
metalu nije jako izraena, dok je specifinost proteina znaajna. U jone
elemenata koje obrazuju aktivirane enzime ubrajaju se: kalijum, natrijum,
magnezijum, kalcijum, cink i mangan. Stvaranjem kompleksa izmeu metalnog jona i proteina mogu se stabilizirati neke konformacije proteina i na
taj nain uticati na fizike i bioloke osobine proteina. Joni metala utiu i
na strukturu i funkciju nukleotida i nukleinskih kiselina, pre svega preko
stabilizacije strukture.
Utvreno je da preko ezdeset razliitih enzima aktivira jednovalentne katjone i to u najveem broju jon kalijuma (Evans i Wildes, 1971).
Jon kalijuma se vezuje za enzim, menja njegovu konformaciju, to dovodi do aktivacije enzima. Pri stvaranju kompleksa kalijuma sa organskim
molekulom atomi kiseonika su orijentisani prema pozitivnom naboju jona
kalijuma (Mengel, 2006). Joni kalijuma aktiviraju: ligaze (sintetaze) koje
katalizuju povezivanje dva molekula uz uee ATP; oksidoreduktaze koje
katalizuju prenoenje elektrona sa jednog molekula na drugi; transferaze enzime koje prenose funkcionalne grupe, odstranjuju grupe sa jednog
91
molekula i vezuju ih za drugi molekul (Tab.19). Pored navedenog, kalijum

aktivira i brojne druge enzime i zahvaljujui tome on je neophodan za sintetske procese i brojne reakcije metabolizma energije.
Tab.19. Neki enzimi koje aktivira K+
________________________________________________________
Ligaze
Oksidoreduktaze
Transferaze
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------acetil-CoA sintetaza
NAD sintetaza
glutation sintetaza
malat ezim
sintetaza skorba
saharoza fosfat sintetaza
glicerol dehidrogenaza
malat dehidrogenaza
nitrat-reduktaza
sukcinat dehidrogenaza
izocitrat dehidrogenaza
fruktokinaza
adenil kinaza
piruvat kinaza
fosfoheksokinaza
peptidiltransferaza
heksokinaza
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Brojne enzimske reakcije koje aktivira kalijum su specifine i njegovu

ulogu ne mogu ili samo delimino mogu da preuzimaju drugi jednovalentni katjoni. Oji i Izawa (1969) prouavali su uticaj jednovalentnih katjona
na aktivnost nitrat-reduktaze i nitrit-reduktaze i utvrdili su stimulativno
dejstvo posebno kalijuma na njihovu aktivnost (Sl.6). U poreenju sa drugim jednovalentnim katjonima aktivnost sintetaze skroba je, takoe, u najveoj meri poveao kalijum (Mengel, 1976).
Kalijum uestvuje kao kofaktor u nizu procesa pri kojima se stvaraju prekursori makroenergetskih jedinjenja (npr. u procesima glikolize,
pentozofosfatnom ciklusu, respiratornom lancu, fotosintezi), kao i pri
transformaciji nekih metabolita iz Krebsovog ciklusa. Kod biljaka gajenih
u odsustvu kalijuma dolazi do snane inhibicije metabolizma usvojenog
mineralnog fosfora, tako da se on akumulira u neorganskom obliku, dok je
ugraivanje u organskim jedinjenjima znatno smanjeno.
Koncentracija kalijuma potrebna za aktivaciju enzima je prilino visoka, oko 50 mM. Ovo ukazuje da se mehanizam aktivacije jona kalijuma razlikuje od dvovalentnih katjona i tekih metala. Zavisnost aktivacije
enzima od koncentracije kalijuma kod nitrat-reduktaze utvrena je kod
eerne repe (Petrovi et al., 1991). Sa poveanjem koncentracije kalijuma
sa 1,0 do 15,0 mM znaajno se poveala aktivnost nitrat-reduktaze kako u
listu tako i u korenu eerne repe.
92
Sl. 6. Dejstvo jednovalentnih katjona na aktivnost nitrat-reduktaze (M NO2/

mg proteina/minut) kod mladih biljaka pirina (Oji i Izawa, 1969)
Sinteza nukleinskih kiselina i proteina

Uloga kalijuma kao kofaktora u biosintezi nukleinskih kiselina i
proteina intenzivno se prouava od druge polovine prolog veka. Detaljan
pregled rezultata pomenutih istraivanja dat je u radu Gruji i Kastori
(1973). Ova ispitivanja su uglavnom vrena na mikroorganizmima, a znatno manje na tkivima ivotinja i viih biljaka.
Kalijum je neophodan za niz reakcija u kojima se vri biosinteza purinskih nukleotida, kao i u reakcijama za povienje stepena fosforilacije
adenozinfosfata. Ova injenica jasno ukazuje na razlog to biljke gajene u
odsustvu kalijumovih jona imaju smanjenu biosintezu ne samo nukleotida
i makroenergetskih jedinjenja ve i nukleinskih kiselina (Sl.7). Prisusutvo
kalijuma je neophodno i za pojedine etape biosinteze nukleinskih kiselina
i specifinih proteina (stvaranje ribozoma, aminoacil-tRNK, proces vezivanja aminoacil-tRNK). Ispitivanja uticaja kalijuma na ugraivanja 32P u
pojedine grupe nukleinskih kiselina (tRNK, rRNK, TB-RNK i DNK) su
pokazala da se u sluaju nedostatka kalijuma u znaajnoj meri smanjilo
njegovo ugraivanje u tRNK (Kastori et al., 1978). Cocucci et al. (1988) su
utvrdili stimulativno dejstvo 1mM kalijuma na sintezu RNK i proteina u
semenu Phacelia tanacetifilia.
93
Kalijum u znaajnoj meri utie na metabolizam azota u biljkama.

U sluaju njegovog nedostatka dolazi do nakupljanja rastvorljivih azotnih
jedinjenja (amida, amino-kiselina i nitrata) i toksinih amina putrescina
i agmatina, to ukazuje na njegovu ulogu u primarnoj asimilaciji nitrata i
biosintezi proteina. Kao primer mogu se navesti rezultati ispitivanja Koch
i Mengel (1974) koji su utvrdili da je u toku pet sati u biljkama duvana u
prisustvu kalijuma ugraivanje 15N u proteine bilo 32%, a u odsustvu kalijuma svega 11%.
Imajui u vidu da kalijum utie na veliki broj vanih enzimatskih
reakcija, na fiziko-hemijske osobine koloida protoplazme, metabolizam
nukleinskih kiselina i proteina, mogue je objasniti njegovu neophodnost
za normalno odvijanje ivotnih procesa u biljkama, pa i ire u svim ivim
organizama.
Sl. 7. Koncentracija nukleinskih kiselina

u izdanku mladih biljaka kukuruza pri
razliitoj ishrani kalijumom (Kastori
et al., 1976). Sa K; Bez K----; 1.biljke
gajene od 0 do 20 dana na potpunom
hranljivom rastvoru ; 2. biljke od 0 do
7 dana gajene na potpunom hranljivom
rastvoru, a od 7 do 20 dana pri nedostatku kalijuma ; 3. biljke od 0 do 7 dana
gajene pri nedostatku kalijuma, a od 7
do 20 dana na potpunom hranljivom
rastvoru.
94
Osmoregulacija i vodni reim

U osmoregulaciji uestvuju rastvorljive neorganske i organske materije. Kalijum ima znaajnu ulogu u osmoregulaciji. Veina razvijenih elija
odlikuje se velikom vakuolom. Kalijum u vakuolarnom soku ne predstavlja samo zalihu kalijuma, ve i istovremeno i neophodnog osmotikuma.
Njegova uloga kao osmotikuma je naroito znaajna u tkivima koja intenzivno rastu. turgorov pritisak ima vanu ulogu u rastenju elija. Utvreno
je da kalijum poveava turgorov pritisak i podstie rast kabijuma (Wind et
al., 2004) (Tab.20).
Tab. 20. Uticaj ishrane kalijumom na turgorov pritisak i veliinu elija epidermisa mladih biljaka pasulja (Arneke, 1980)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Starost listova
Turgor listova
Veliina elija
(dani)
(bar)
(mm2)
K4,0
K0,1
K4,0
K0,1
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------18
4,2
6,5
0,99
1,38
24
4,3
6,6
0,91
2,05
30
5,6
8,7
0,79
1,37
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Nakupljanje kalijuma u eliji dovodi do poveanja osmotskog pritiska i time ulaska vode u eliju i poveanja turgorovog pritiska, to je od
velikog znaaja za vodni reim biljaka. Visok osmotski potencijal u korenu
je preduslov za transport vode u ksilem podstaknut turgorovim pritiskom.
Pokretaka snaga transporta u ksilemu je gradijent hidrostatinog pritiska
(korenov pritisak) i gardijent vodnog potencijala.
Kalijum posredno i neposredno utie na vodni reim biljaka. Njegovo
dejstvo se ne organiava samo na osmoregulaciju i time usvajanje i odavanje
vode, ve i na vododreu sposobnost tkiva. Kalijum poveava vododreu
sposobnost biljaka (Scherer et al., 1982), to je veoma znaajno u uslovima
nedovoljne obezbeenosti biljaka vodom, poto se time omoguava efikasnija fotosinteza i vei prinos. Pored toga, u uslovima dobre obezbeenosti
biljaka kalijumom poveava se efikasnost iskoriavanja vode (proizvedena jedinica suve materije po jedinici transpirisane vode) (Jensen i Tophoj,
1985).
Kalijum ima veoma vanu ulogu i u regulaciji stomaterne transpiracije biljaka, poto uestvuje u mehanizmu pokreta elija zatvaraica stoma. Kalijum je najznaajniji osmotikum u elijama zatvaraicama stoma
(Talbott i Zeiger, 1996). Poveanje koncentracije kalijuma u elijama zatvaraica ima za posledicu poveanje osmotskog potencijala i time usva95
janje vode od strane elija zatvaraica stoma. Shodno tome, poveava se

i turgorov pritisak u elijama zatvaraica to dovodi do otvaranja stoma.
Stomin otvor se zatvara u mraku ili pod uticajem ABA, pri emu dolazi
do odavanja kalijuma i prateih anjona od strane elija zatvaraica, smanjenja osmotskog potencijala i turgorovog pritiska. Istovremeno dolazi do
poveanja koncentracije kalijuma i prateih anjona u apoplastu elija zatvaraica.
Poto kalijum utie i na usvajanje i na odavanje vode, brojni autori su
utvrdili njegovo povoljno dejstvo na otpornost biljaka prema nedostatku
vode. Ova injenica je veoma znaajna, poto u mnogim regionima nedostatak vode ograniava visinu prinosa gajenih vrsta.
Fotosinteza i disanje
Brojni autori su u prolosti utvrdili povoljno dejstvo kalijuma na fotosintezu. Uticaj kalijuma na fotosintezu moe biti neposredan i posredan.
Kalijum poveava intenzitet asimilacije ugljen-dioksida, utie na transformaciju svetlosne energije u hemijsku i smanjuje difuzni otpor stoma za ugljendioksid (Tab.21). Smatra se da kalijum povoljno utie i na transport elektrona u fotosintetikom elektrontransportnom lancu i na taj nain na stvaranje
redukcionih ekvivalenata NDPH i fosforilaciju sintezu ATP, neophodnih inilaca za razliite sintetske procesa, tako i asimilaciju ugljen-dioksida.
Poveane koncentracije kalijuma povoljno utiu i na aktivnost RuBP- karboksilaze, kljunog enzima u asimilaciji ugljen-dioksida. Kalijum utie na fotosintezu i posredno putem njegovog povoljnog dejstva na vodni reim, naroito u uslovima vodnog deficita. Behboudian i Anderson (1990) navode da
je opadanje intenziteta fotosinteze u uslovima nedostatka kalijuma rezultat
smanjenja fotosintetikog kapaciteta, a ne zatvaranja stoma. Hloroplasti se
odlikuju visokim sadrajem kalijuma. On je neohodan za strukturnu funkcionalnost hloroplasta. U uslovima nedostatka kalijuma dolazi do naruavanja
strukture hloroplasta, a takoe i mitohondrija.
Tab. 21. Uticaj K+ na asimilaciju CO2, fotorespiraciju i tamno disanje (Peoples
i Koch, 1979)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Asimilacija CO2
Fotorespiracija
Tamno disanje
K+ u listu
2
2
dpm/dm /h
mg/dm2/h
mg K/g SM
mg/dm /h
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------12,8
11,9
4,00
7,56
19,8
21,7
5,87
3,34
38,4
34,0
8,96
3,06
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------96
Poveanje intenziteta fotosinteze u uslovima dobre obezbeenosti

kalijumom paralelno prati smanjenje mitohondrijalnog, tamnog disanja.
U listovima sa viskom koncentracijom kalijuma ATP stvoren u fotosintezi
nadomesti smanjenu sintezu ATP-a mitohondrijama.
Kalijum utie i na translokaciju fotosintata. Kalijum podstie ulaenje i transport eera u sitaste cevi floema (Mengel i Haeder, 1977). Uticaj
kalijuma se ne ograniava samo na translokaciju novo sintetizovane fotosintate, ve podstie i mobilizaciju rezervnih supstrata. Kalijum poveava mobilizaciju proteina iz listova i stabla i translokaciju amino-kiselina u
zrno, kao i vezanog azota u kvricama leguminoza.
Ostale fizioloke funkcije
Kalijum uestvuje i u mehanizmu pokreta viih biljaka. Uloga kalijuma u pokretu elija zatvaraica stominog aparata navedena je pri razmatranju njegove uloge u vodnom reimu biljaka. Kalijum uestvuje i u
pokretima indukovane spoljanjom drai nastije koje pokazuju opte
odlike svih senzorskih mehanizama. Kada je nastija varijacione prirode kao to su fotonastije i seizmonastije, delovi organa menjaju poloaj u
prostoru na osnovu reverzibilne promene turgora u posebno adaptiranim
elijama. Promena turgora izaziva smanjenje, skupljanje ili bubrenje elija
u suprotnoj regiji od delovanja spoljanje drai (savijanje i ispravljanje) u
pokretakom delu, pri emu su K+, Cl- i malat2- najznaajniji joni ukljueni
u osmoregulaciji, promeni turgora, zapremine elije i time pokreta lista i
lisne drke (Satter et al., 1988). Fotonastije ili fotoniktinastije listova nekih
biljaka su varijacioni pokreti, koje omoguava promena turgora u pulvinusu koji se nalazi u osnovi lisne drke. Slini mehanizmi su odgovorni i za
seizmonastije, pokrete listova i drugih delova biljaka. Pokret se obavlja na
osnovu promene turgora u pulvinusu. Ne iskljuuje se i uloga hormona.
Veoma je znaajna uloga kalijuma u uspostavaljanju ravnotee anjona
i katjona pojedinim i kompartimentima elije. Jon kalijuma je najznaajniji
katjon u uspostavljanju ravnotee sa mobilnim anjonima u ksilemu, folemu i vakuoli i imobilnim anjonima u citoplazmi i hloroplastima. Uloga
kalijuma u uspostavljanju ravnotee anjona i katjona ogleda se i u injenici
da je jon kalijuma pratei katjon pri transportu nitratnog jona na vee rastojanja u ksilemu, kao i pri njihovom skladitenju u vakuoli. Nakupljanje
organskih kiselina, anjona u biljnim tkivima esto je posledica transporta
katjona kalijuma bez prateeg anjona u citoplazmi.
Kalijumu se pripisuje i vana uloga u rastu elija. U rastu, izduivanju
elija, pored poveanja sposobnosti istezanja elijskog zida, vanu ulogu
ima nakupljanje osmotskih aktivnih materija i time poveanje osmotskog
potencijala i turgora vakuole. Brojni literaturni navodi ukazuju da jon kali97
juma sa drugim, pre svega, neorganskim anjonima ili anjonima organskih

kiselina, predstavlja najznaajni sastojak u vakuoli sa stanovita poveanja
turgorovog pritiska i izduivanja elija. Pored nakupljanja anjona i katjona
u vakuoli kod nekih biljnih vrsta znaajnu ulogu u stvaranju osmotskog
potencijala moe da ima nakupljanje eera u vakuoli. Utvreno je i sinergistiko dejstvo giberelinske kiseline i jona kalijuma u izduivanju izdanka
(Guardia i Benlloch, 1980).
Kalijum utie neposredno i posredno na brojne druge procese koje
odreuju hemijske, fizike, organoleptike i optike osobine biljnih proizvoda i time njihovu hranidbenu i upotrebnu vrednost. Utie, takoe, i na
otpornost, toleranost biljaka prema stresnim uslovima bioloke i ekoloke
prirode.
98
UTVRIVANJE OBEZBEENOSTI POVRA KALIJUMOM

Utvrivanje obezbeenosti povra kalijumom ima izvanrednu vanost, posebno u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji, poto ini ekonomsku, bioloku i ekoloku osnovu za primenu kalijumovih ubriva i time
omoguava optimalnu ishranu biljaka, postizanje visokih i stabilnih prinosa
i proizvodnju zdravstveno bezbedne, bioloki punovredne hrane. Imajui
u vidu da genetski potencijal rodnosti vrste, genotipa moe da doe do
punog izraaja samo u optimalnim uslovima ishrane, ve su poetkom XIX
veka (Soussure, 1804) uinjeni prvi napori u pravcu iznalaenja objektivnih postupaka za utvrivanje obezbeenosti biljaka neophodnim elementima. Zato su koriene razliite objektivne metode kao to su: hemijska
analiza zemljita i biljaka, histohemijske, biohemijske i brze test metode,
poljski i vegetacioni ogledi i dr. i subjektivna vizuelna dijagnostika. U svetlu savremenih saznanja iz oblasti hemije zemljita i ishrane biljaka nepravilno je dati prednost nekoj od pomenutih metoda, poto svaka od njih
ima odreene prednosti i nedostatke i po pravilu se meusobno dopunjuju.
Najveu primenu u utvrivanju obezbeenosti biljaka mineralnim materijama i time potrebe za ubrenjem ima hemijska analiza zemljita i biljaka. Hemijske analize zemljita i biljaka smatraju se objektivnim metodama
poto se zasnivaju na konkretnim rezultatima analize.
Hemijska analiza zemljita omoguava da se dobije opta slika
o plodnosti zemljita i u okviru toga o ukupnom sadraju i koliini za
biljke pristupanih biogenih elemenata u zemljitu. Na osnovu graninih
vrednosti sadraja pristupanih oblika asimilata u zemljitu za biljke
utvruje se njena obzebeenost biogenim elementima i potreba za
ubrenjem (Kastori, 1988). Pri tome se esto ne vodi rauna o specifinim
potrebama biljne vrste i genotipa u hranivima, i o moguem antagonizmu
i sinergizmu jona pri usvajanju. Pored toga, zemljini ekstrakt u kojem se
odreuje sadraj elemenata pri hemijskoj analizi zemljita nije isto to i
zemljini rastvor odakle biljke u prirodi usvajaju hraniva. Ekstrakciono
sredstvo samo delimino odslikava procese koji se odigravaju u rizosferi
(Schilling et al., 1998). Stoga je veoma vano utvrditi ta za biljku znai
utvren sadraj pristupanog oblika nekog hraniva u zemljitu, odreen
hemijskom ekstraktivnom metodom. S tim u vezi veoma je vana kalibracija
metode, utvrivanje graninih koncentracija, nivoa obezbeenosti zemljita
99
hranivima. One mogu da poslue kao osnova za utvrivanje potrebe za

primenom i delovanjem ubrenja. Pored toga, potrebno je imati u vidu da
se, pri hemijskoj analizi zemljita pri utvrivanju obezbeenosti hranivima
kod jednogodinjih useva, uzorci uzimaju sa povrinskog sloja zemljita,
a biljke deo hraniva uzimaju i iz vee dubine. Rezultati hemijske analize
zemljita odraavaju trenutno stanje, koje se pod uticajem spoljanje
sredine (temperature, padavina i dr.) vremenom menja. Svaka metoda, tako
i analiza zemljita, ima svoje dobre i loe osobine. Neosporno je, meutim,
da rezultati hemijske analize zemljita predstavljaju vanu osnovu pri
razradi sistema ubrenja, posebno osnovnog, predsetvenog.
Izmeu koncentracije pojedinog elementa u biljkama i njegove pristupanosti za biljke u zemljitu postoji pozitivna korelacija. Zahvaljujui
tome, hemijska analiza biljaka, pored toga to neposredno ukazuje na
obezbeenost biljaka hranljivim elementima (to nije mogue na osnovu
rezultata hemijske analize zemljita) ukazuje i na nivo pristupanih oblika
hraniva u zemljitu. Hemijska analiza biljaka ukazuje na prethodno stanje
raspoloivosti hraniva u zemljitu (do analize biljaka), koja ne mora biti
dovoljna u narednom periodu, to svakako predstavlja manjkavost ove metode i ukazuje na potrebu da se analiza biljaka u toku vegetacije ponavlja.
Hemijska analiza biljaka se uspeno moe koristiti posebno pri utvrivanju potrebe za prihranjivanjem useva, korekciji u ishrani u toku vegetacije.
Pomou hemijske analize biljaka mogue je:
posredno utvrditi obezbeenost zemljita ili supstrata za biljke
pristupanim oblicima hraniva;
utvrditi neposrednu obezbeenost biljaka neophodnim elementima u toku cele vegetacije;
uz istovremenu hemijsku analizu zemljita otkriti antagonizam
jona pri usvajanju hraniva;
proveriti efekat primene mineralnih i drugih ubriva;
otkriti poremeaje u ishrani biljaka pre nego to se vizuleno manifestuju i
razgraniiti simptome nedostatka nekog biogenog elementa od slinih
simptoma izazvanih drugim ekolokim iniocima ili bolestima.
Zahvaljujui brojnim prednostima koje ima hemijska analiza biljaka
ona je nala iroku primenu, posebno pri gajenju intenzivnih kultura kao
to su povrtarske vrste. Tome je svakako, pored ostalog, doprinelo i usavravanje analitikih postupaka. Uvoenjem savremenih metoda pri analizi
biljnog materijala i primene raunara u cilju numerike obrade i vrednovanja podataka, omoguena je velika efikasnost u radu. Zahvaljujui ovim
inovacijama, analize se mogu uraditi za kratko vreme u velikom broju i sa
relativno malim ulaganjima, to omoguava da se na osnovu dobijenih rezultata brzo preduzimaju odgovarajue korekcije u ishrani biljaka.
100
Ve sredinom XIX veka dolo se do saznanja da nedovoljna obezbeenost biljaka neophodnim elementima dovodi do smanjenja organske
produkcije biljaka. Tako je Liebig (1842) uoio zakonomernost po kojoj
visinu prinosa uvek odreuje onaj elemenat (kasnije je proireno i na druge ekoloke inioce) kojeg je, u odnosu na druge, najmanje. Ova zavisnost
nazvana je zakonom o minimumu. Poveanjem sadraja elementa koji se u
biljci nalazi u minimumu prinos se srazmerno poveava sve dotle dok neki
drugi elemenat ne dospe u minimum u odnosu na ostale neophodne elemente, tj. ne postane ograniavajui inilac visine prinosa. Kasnije su brojni istraivai prouavali znaaj i drugih ekolokih inilaca u obrazovanju
prinosa i uopte zavisnost i zakonomernost izmeu organske produkcije
biljaka i pojedinih ekolokih inilaca.
Pri utvrivanju obezbeenosti biljaka kalijumom na osnovu hemijske analize biljaka znaajno je poznavanje odnosa izmeu sadraja kalijuma u biljkama i prinosa i s tim u vezi i uticaja pojedinih biotikih i abiotikih inilaca na nakupljanje kalijuma u biljkama.
ODNOS SADRAJA KALIJUMA U BILJKAMA I PRINOSA
Sa stanovita porasta i prinosa biljaka i kvaliteta proizvoda moemo razlikovati est nivoa obezbeenosti biljaka kalijumom i drugim biogenim elementima: akutni i prikriveni nedostatak, optimalni, luksuzni, toksini i letalni
nivo obezbeenosti. Oni se meusobno razlikuju odreenim anatomskim,
morfolokim, fiziolokim i produkcionim osobenostima biljaka (Tab.22).
Tab. 22. Nivoi obezbeenosti biljaka kalijumom i morfoloka i produkciona
svojstva biljaka
Nivoi obezbeenosti
kalijumom
Akutni nedostatak
Prikriveni
nedostatak
Optimalna
obezbeenost
Luksuzna
obezbeenost
Toksini nivo
Letalni
Znaci nedosUticaj prime- Uticaj primene

tatka ili su Porast biljaka ne kalijuma na kalijuma na kvalivika kalijuma
prinos
tet proizvoda
Izuzetno poJasno uoljivi Veoma slab
Veoma povoljan
voljan
Relativno
Nisu uoljivi
Povoljan
Povoljan
dobar
Nema
Maksimalan
Nema
Obino nema
Nema
Maksimalan
Nema
Obino povoljan
Jasno uoljivi
Veoma slab
Nepovoljan
Veoma nepovoljan
Uginue
101
Na osnovu rezultata velikog broja ogleda dolo se do saznanja prema

kojem se odnos izmeu sadraja nekog biogenog elementa u biljkama i
prinosa najbolje moe prikazati pomou jedne krive koja ima oblik slova
C (prema Prevot i Ollagnier, Kastori, 1977). Analizirajui pomenutu krivu
moe se uoiti, sa stanovita ishrane biljaka i produkcije organske materije,
est znaajnih segmenata i etiri kritine take (Sl. 8).
Sl. 8. Odnos izmeu koncentracije neophodnih (A), korisnih i drugih (B)
elemenata i prinosa pri razliitim nivoima obezbeenosti biljaka pomenutim
elementima i njihove kritine koncentracije (Kastori, 1988)
102
Deo krive koja je obeleena slovom a je karakteristian za sluajeve kada se, usled nedovoljne koncentracije kalijuma u hranljivoj sredini, u
biljkama drastino smanjuje sinteza organske materije i time prinos i rast
biljaka. Ovaj segment se karakterie akutnim znacima nedostatka kalijuma
i predstavlja kritinu taku za opstanak biljke. Sadraj ostalih elemenata,
moe da bude, usled smanjene sinteze organske materije, veoma povean.
Segment krive koja je obeleena slovom b karakterie se naglim
poveanjem produkcije organske materije ve pri neznatnom poveanju
sadraja kalijuma u hranljivom supstratu, odnosno u biljkama. U ovom
segmentu krive postoji neposredna zavisnost izmeu sadraja kalijuma u
biljkama i prinosa.
Dalje poveanje koncentracije kalijuma, deo krive c poveava sintezu
organske materije, odnosno prinos, ali ne u tako velikoj meri kao pri niim
koncentracijama. Pri odreenoj koncentraciji u tom delu krive postie se
najvei mogui prinos. Sadraj kalijuma pri kojem sa dobija najvei prinos
ili porast, naziva se kritinom, graninom ili optimalnom koncentracijom.
U ovom delu krive moe da se desi da poveanje sadraja kalijuma u biljkama nije uvek praeno odgovarajuim poveanjem prinosa. Iz navedenog
razloga neki autori predlau da se za graninu koncentraciju uzima vrednost koja je od 5 do 10% nia od one pri kojoj se postie najvei prinos.
Ovo je posebno znaajno sa stanovita racionalne, ekonomski opravdane
primene ubriva.
Dalje poveanje koncentracije kalijuma u zemljitu ili vetakom
hranljivom suspstratu dovodi do poveanja sadraja kalijuma u biljkama, tj.
do njegove akumulacije, luksuzne ishrane, odseak d, pri emu se, meutim,
prinos vie ne poveava. Ova pojava je tetna i predstavlja kritian segment,
taku u ishrani sa ekonomskog stanovita, poto se pri tim koncentracijama
ne postie odgovarajue poveanje prinosa, odnosno novani efekat.
U sluaju da se obezbeenje biljaka kalijumom dalje poveava dolazi
do smanjenja prinosa, segment e. U takvim uslovima veoma esto dolazi
i do antagonizma pri usvajanju izmeu jona K+ i Ca2+, Mg2+ i NH4+ to
moe nepovoljno da se odrazi i na kvalitet proizvoda, kao i na tolerantnost
biljaka prema nepovoljnim biotikim i abiotikim iniocima. Pri ovom nivou obezbeenosti biljaka kalijumom pojavljuju se simptomi izazvani prekomernom koncentracijom kalijuma.
Segment f i s tim u vezi kritina taka predstavljaju letalnu koncentraciju kalijuma u hranljivom supstratu, odnosno biljkama, koja dovodi do
uginua biljaka. U prirodi nije poznat sluaj da je dolo do uginua biljaka
usled visoke koncentracije kalijuma u zemljitu.
Da bi se na osnovu hemijske analize biljaka dolo do pouzdanih rezultata u vezi sa obezbeenou biljaka kalijumom neophodno je strogo voditi
rauna o uticaju pojedinih inilaca koji utiu na njegovu koncentraciju.
103

INIOCI KOJE TREBA IMATI U VIDU PRI UTVRIVANJU
OBEZBEENOSTI BILJAKA KALIJUMOM
Pri utvrivanju i tumaenju nivoa obezbeenosti biljaka kalijumom

na osnovu rezultata hemijske analize biljaka, potrebno je imati u vidu uticaj
pojedinih biotikih i abiotikih inilaca na usvajanje, raspodelu i nakupljanje kalijuma u biljkama, poto oni utiu posredno na njegov sadraj u
biljkama. Od biotikih inilaca najznaajniji su: biljna vrsta, genotip, vrsta
organa, zdravstveno stanje i starost biljaka. Od abiotikih inilaca posebnu
vanost imaju: obezbeenost zemljita, odnosno hranljivog supstrata kalijumom, visina temperature, intenzitet, spektralni sastav i trajanje osvetljenosti, obezbeenost biljaka vodom i dr. Uticaj pojedinih abiotinkih inilaca na usvajanje i koncentraciju kalijuma u biljkama detaljno je razmatran
u poglavlju u kojem se razmatra fizioloka uloga kalijuma.
Biljna vrsta. Biljne vrste se meusobno znaajno razlikuju prema sadraju, sposobnosti nakupljanja, raspodeli na nivou organa, tkiva i elijskih
organela i osetljivosti prema nedostatku i suviku kalijuma. Specifinost
vrste u odnosu na mineralnu ishranu proistie iz njihove prilagoenosti
odreenim ekolokim uslovima u kojima su nastale, specifinosti metabolizma, morfoloke i anatomske grae. Ukupna potreba jedne biljne vrste za
kalijumom zavisi od njegovog sadraja u biljci i produkcije organske materije. Velika produkcija organske materije i visok sadraj kalijuma ukazuje
na poveanu potrebu te vrste za ovim elementom. Sa agronomskog stanovita, potreba jedne biljne vrste za kalijumom izraava se u masi kalijuma
potrebnog za stvaranje npr. 100 kg biolokog ili poljoprivrednog prinosa.
Veina povrtarskih vrsta se odlikuje poveanom potrebom za kalijumom,
stoga se ubrajaju u kalifilne biljke (krompir, paradajz, spana, blitva, paprika i dr.). Postoje biljne vrste koje se odlikuju poveanom potrebom za dva
i vie elemenata. Na primer, kupusnjae intenzivno nakupljaju kalijum i
sumpor.
Biljne vrste se odlikuju i prema osetljivosti na nedostatak i suviak
nekog elementa, one mogu da poslue kao indikator sadraja elemenata u supstratu. Tako, na primer, za kalijum indikator biljke su krompir i
kupusnjae. U sluaju njegovog nedostatka u zemljitu indikator biljke u
veoj meri smanjuju rast i organsku produkciju, nego druge biljne vrste
koje imaju manje potrebe za kalijumom.
Genotip. Odavno je utvreno da se linije, sorte, hibridi, ekotipovi
iste vrste meusobno ponekad u veoj meri razlikuju po sadraju, odnosno osetljivosti na nedostatak i suviak mineralnih materija nego pojedine
vrste (Epstein i Jefferies, 1964). Granine koncentracije kalijuma za poje104
dine nivoe obezbeenosti biljaka najee su date za vrste i mnogo ree za

genotipove iste vrste. Za to ima vie razloga. Osnovni problem u odreivanju granine koncentracije za pojedine nivoe obezbeenosti kalijumom
i uopte biogenim elementima za genotipove je, posebno kod jednogodinjih biljaka u koje spada velik broj povrtarskih vrsta, da su relativno kratko
vreme, esto samo nekoliko godina u proizvodnji. Istovremeno, odreivanje graninih vrednosti zahteva dosta vremena i finansijskih sredstava.
No i pored toga, u novije vreme, intenziviranjem povrtarske proizvodnje
ine sa napori da se granine vrednosti za pojedine nivoe obezbeenosti
genotipova pojedinih povrtarskih vrsta utvrde.
Poznavanje mineralne ishrane jednog genotipa veoma je znaajno
sa agronomskog, ekonomskog i ekolokog stanovita. U novije vreme iz
ekonomskih, a pre svega iz ekolokih razloga, ine se napori u iznalaenju i
stvaranju genotipova koji imaju manju potrebu za mineralnim materijama,
genotipova malih ulaganja (low imput variety). Istraivanja se rade u pravcu iznalaenja i stvaranja genotipova sa veom sposobnou za iskoriavanje hraniva iz tee pristupanih oblika za biljke, genotipova koji sa istom
ili manjom koncentracijom nekog elementa mogu da stvaraju veu masu
organske materije ili ispoljavaju veu tolerantnost prema nedostatku ili suviku nekog elementa. S tim u vezi u novije vreme intenzivno se istrauju
genetske osnove mineralne ishrane biljaka, nain nasleivanja sadraja,
kao i tolerantnost prema nedostatku i suviku pojedinih elemenata.
I pored toga, pri hemijskoj analizi biljaka, folijarnoj dijagnozi najee
se primenjuju granine vrednosti koje se odnose na vrstu. Poto se u okviru
vrste nalazi veliki broj genotipova, koji se odlikuju svojim specifinim zahtevom prema kalijumu i njegovom sadraju, granine vrednosti esto obuhvataju relativno veliki raspon vrednosti, to moe da otea njihovu primenu.
Otuda granine vrednosti optimalne obezbeenosti biljaka kalijumom treba
koristiti kao okvirne. Sline zamerke mogu se uputiti i na primenu rezultata
analize zemljita. Naime, granine vrednosti koje se navode za pojedine nivoe obezbeenosti zemljita asimilatima esto se ne odnose ni na tip zemljita ni na parcelu koja se odlikuje svojim hemijskim, fizikim i biogenim
osobinama. U obzir se ne uzimaju ni potrebe za mineralnim materijama ni
genotipova, ni biljnih vrsta koje e se gajiti na tom zemljitu.
Organi i tkiva. Sadraj elemenata u pojedinim organanima, tkivima i
elijskim kompartimentima zavisi od njihove funkcije i strukture, tj. sposobnosti za nakupljanje i ukljuivanje usvojenih jona u metabolizam. U veini
sluajeva najvei je sadraj mineralnih materija u listovima, a esto znatno
manji u ostalim organima. U toku vegetacije, usled translokacije elemenata iz
starijih u metabolitiki aktivnije mlae ili generativne organe za nakupljanje
rezervnih materija, menja se raspodela elemenata u biljci. U generativnim
105
organima se, pre svega, nakupljaju konstitucioni elementi koji ulaze u sastav rezervnih organskih jedinjenja reproduktivnih organa. Poto kalijum ne
ulazi u sastav organskih jedinjenja njegov udeo u generativnim organima je
obino mali. U sluaju nedostatka nekog biogenog elementa koji se odlikuje
dobrom pokretljivou u biljkama, kao to je, na primer, kalijum dolazi do
njegovog premetanja iz starijih u mlae listove i organe.
Kalijum se nakuplja uvek u najmlaim organima, odnosno delovima
biljaka gde je intenzivna deoba elija, u vegetativnoj kupi korena i stabla
ili, pak, u organima u kojima je promet materija intenzivan u listovima. U
sluaju obilne ishrane kalijumom, stariji organi izuzetno mogu da sadre
vie kalijuma od mladih.
Raspodela mineralnih materija, ak ni na nivou jednog organa, nije ravnomerna. Sadraj kalijuma u listu se smanjuje od najmlaeg ka starijem delu.
Sadraj kalijuma u listu zavisi i od njegovog poloaja na biljci. Tako,
na primer, kod kupusa je sadraj kalijuma bio vei u starijim listovima nego
u mlaim i bio je vei u glavnom lisnom nervu nego u listu (Tab. 23).
Tab. 23. Sadraj kalijuma u listovima kupusa razliite starosti (mg/100g suve
materije) (Sarich et al., 1990)
Br.
List
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
882
800
699
683
698
858
799
799
Lisni
nerv
1898
1895
1766
1846
1799
1748
1413
1656
Br.
List
9
10
11
12
13
14
15
16
915
949
1076
999
1013
1181
1082
1150
Lisni
nerv
1415
1596
1883
1863
1814
1980
1981
2114
Br.
List
17
18
19
20
21
22
23
24
1266
1132
1132
1315
1299
1331
1431
1665
Lisni
nerv
2181
1762
1715
1813
2579
2426
2496
2514
Br.
List
25
26
27
28
29
30
31
32
1832
1983
2182
2130
2399
2614
2628
2614
Lisni
nerv
2197
2260
2247
2316
2430
2432
2598
2598
1 najmlai list; 32 najstariji list
Pojedina tkiva se, takoe, razlikuju po sadraju mineralnih materija.

U provodnim tkivima, ksilemu stabla, lisne drke i liske je naroito visok
sadraj kalijuma. Posmatrajui lokalizaciju kalijuma na nivou pojedinih
tkiva moe se uoiti da kalijuma u stablu najvie ima u kambijumu, parenhimu kore i u sitastim cevima, a u listu u palisadnom parenhimu.
Navedeni su samo neki primeri koji ukazuju na razliitu i specifinu
raspodelu sadraja kalijuma u biljkama. Pri uzimanju uzoraka za hemijsku analizu veoma je vano da se ta specifinost ima na umu. Za hemijsku
analizu lista vano je uzimati list koji najvernije odraava ukupno stanje
ishrane cele biljke kalijumom u datoj fazi rasta i razvia (Tab. 24).
106
Tab. 24. Granine vrednosti sadraja kalijuma u povrtarskim biljkama pri

njihovoj optimalnoj obezbeenosti kalijumom (Granine vrednosti su na osnovu
literaturnih
podataka sastavili Bergmann i Neubert, 1976, Bergmann, 1983)
___________________________________________________________________________
Biljna vrsta
Faza rasta
Biljni organ
% K u suvoj materiji
___________________________________________________________________________
Paprika
Paradajz
Gornji list
Gornji list
4-5. list od vrha
List iznad 1. grozda
5. list od vrha
2,4 - 3,4
1,4 -2,4
2,9 - 3,4
2,5 - 4,9
2,2 - 2,6
List
Potpuno razvijeni list
Lisna drka potpuno
razvijenog lista
2,5 - 2,7
0,2 - 0,3
3,8- 5,3
3,0
Pre proreivanja
Sklapanje redova

4,1 - 5,8
2,1 - 3,5
pargla
Celer
Stablo potpuno razvijeno

Sredina vegetacije
Neposredno pre ubiranja
1,5 - 2,4
5,0
4,0
Cvekla
Mrkva
Sredinom avgusta
Pre proreivanja
Septembar
Starost 30 dana
Pre ubiranja
Ubiranje
Faza 4 lista
Obrazovanje cvetova
Poetak obrazovanja
plodova
Prva berba
Poetak cvetanja
Poetak cvetanja
Poetak cvetanja
Poetak cvetanja
Obrazovanje cvasti
Poetak obrazovanja
pupova (glavice)
Deo stabla 45-90 cm

Lisna drka potpuno
razvijenog lista
Liska srednjeg lista
Ceo nadzemni deo
Ceo nadzemni deo
List
Ceo nadzemni deo
Ceo nadzemni deo
Ceo nadzemni deo
Lisna drka 6. lista od
od vrha vree
Plod sa sredine vree
Srednji list
Crni luk
Lubenica
Spana
Repa
ugarnjaa
Salata
Keleraba
Krastavac
Krompir
Pasulj
Graak
Bob
Karfiol
Kelj pupar
65 dana stara biljka

Cvetanje
Poetak berbe
Obrazovanje plodova
do zrenja
Prenik lukovice 2 cm
Sredinom vegetacije
Starost 30-50 dana
Sredina vegetacije
Glaviasti
kupus
Faza obrazovanja
glavice
Hren
Sredina vegetacije
1,0 - 6,0
3,5 - 3,7
2,2 - 3,3
4,8 - 6,6
4,2 - 9,9
3,0 - 4,0
3,1 - 3,3
2,4 - 2,7
4,0
4,6 - 7,5
5,0 - 6,6
2,0 - 3,0
2,2 - 3,5
2,1 - 2,8
3,0 - 4,2
2,4 - 3,4
3,0 - 4,0
Potpuno razvijeni mladi

2,4 - 3,8
list
___________________________________________________________________________
107
Ontogenetsko razvie biljaka. Osim obezbeenosti mineralnim materijama, faza rasta i razvia biljaka najvie utie na sadraj elemenata u
biljkama. Razlog tome je to relativni sadraj elemenata u biljkama zavisi,
pre svega, od intenziteta njihovog usvajanja i dinamike sinteze organske
materije, a u manjoj meri i od njihovog odavanja putem korena i ispiranja
padavinama.
Biljke u toku ivota ne usvajaju jone istim intenzitetom. U veini
sluajeva biljke u poetku rasta i razvia intenzivno usvajaju mineralne materije, izuzev u toku klijanja kada korenov sistem jo nije dovoljno razvijen.
U to vreme je koliina usvojenih elemenata po jedinici suve biljne mase
obino najvea. To znai da se tada mineralne materije nakupljaju intenzivnije od organske materije, zbog ega je sadraj mineralnih materija u
mladim biljkama obino vei nego u starijim. U toku rasta i razvia biljaka
sinteza organske materije se poveava bre od usvajanja mineralnih materija. Rezultat je razblaenje, tj. smanjenje njihove koncentracije u biljkama.
To, meutim, ne znai da se vremenom smanjuje intenzitet nakupljanja
mineralnih materija po biljci (mg/biljka/dan). Naprotiv, poveava se i maksimum dostie obino u momentu kada je nakupljanje organske materije
najvee. To je i razumljivo, jer ukoliko biljka vie stvara organske materije utoliko su i njene potrebe za mineralnim materijama vee. Pri kraju
vegetacije usvajanje jona se smanjuje i u fazi fizioloke zrelosti potpuno
prestaje. U to vreme se ukupno akumulirana koliina mineralnih materija u nadzemnim organima, usled odavanja u spoljanju sredinu putem
korena i ispiranja padavinama, esto smanjuje. Poto se kalijum u biljkama
preteno nalazi adsorptivno vezan, u vidu soli i u jonskom obliku, njegovo
ispiranje padavinama moe da bude znaajno.
Usvajanje i nakupljanje pojedinih elemenata u toku ontogenetskog
razvia biljaka nije isto. Ono zavisi od fizioloke uloge pojedinih elemenata, dinamike sinteze organske materije u iji sastav ulaze, pojave pojedinih
organa i dr. Na primer, obino na poetku rasta i razvia, biljke intenzivnije usvajaju kalijum od natrijuma, kalcijuma i magnezijuma itd. Otuda se
kalijum esto naziva elementom mladosti, a kalcijum starosti. Nakupljanje
kalcijuma u skeletu se i kod oveka intenzivira sa starou, zahvaljujui
tome starost skeleta se relativno tano moe utvrditi na osnovu prisustva
kalcijuma.
Poznavanje dinamike usvajanja pojedinih jona u toku vegetacije
veoma je znaajno za optimalnu ishranu biljaka i primenu ubriva, kao i
uzorkovanje biljaka za hemijsku analizu. Granine vrednosti sadraja elemenata za pojedine nivoe obezbeenosti biljaka kalijumom odnose se na
odreenu fazu rasta i razvia biljaka i organa (Tab.24), o emu pri folijarnoj
dijagnozi strogo treba voditi rauna.
108
Poto su granine vrednosti za razliite nivoe obezbeenosti biljaka

kalijumom date za odreenu fazu rasta i razvia veoma je vano da se navodi taan opis i da ih dobro poznaje osoba koja uzorkuje.
Faza rasta i razvia biljaka moe da se karakterie pomou razliitih
morfolokih parametara i fiziolokih faza razvia. Za utvrivanje faze generativnog porasta koristi se starost biljaka (broj dana od setve, nicanja i dr.), visina,
broj listova, broj lisnih parova, visina vrnog lista na izdanku i dr. Vano je i
navoenje datuma uzimanja uzoraka i starost biljaka, poto zavisno od mesta
vremenskih prilika, vrste, genotiopa i drugih inilaca biljke mogu da budu u
razliitim fazama rasta i razvia pri istoj starosti i datumu uzorkovanja.
Morfofizoloki postupak zasniva se na etapama organogeneze generativnih organa biljaka u pojedinim momentima njihovog razvia. Ustanovljeno je
da u ivotu biljaka postoje karakteristini momenti kada se u biljkama deavaju
odreeni fizioloki procesi, koji se opet kao specifini manifestuju na morfologiju. Oni su nazvani etapama organogeneze generativnih organa ili plodonosnih organa. Nedostatak ovog postupka teko je primenljiv na terenu i u
praksi poto zahteva odreenu obuenost i priruni pribor.
Faza rasta i razvia moe da se karakterie i na osnovu mase suve
materije biljaka. U tom sluaju i granine vrednosti za odreivanje nivoa
obezbeenosti biljaka kalijumom treba da su prikazane za odreenu masu
suve materije.
Zdravstveno stanje. Samo zdrave, neoteene biljke mogu da daju realnu sliku o nivou obezbeenosti hranljivog supstrata i mineralnim materijama. Biljne bolesti i tetoine mogu znaajno da smanje usvajanje jona
i da utiu na njihov sadraj u biljkama. Naroito nepovoljno utie pojava
bolesti i tetoina na korenovom sistemu. Fizioloka oboljenja kao to su
nedostatak ili suviak nekog jona, stresovi izazvani ekstremnim ekolokim
uslovima, mehanika oteenja korena (npr. pri nezi useva), takoe, utiu
na obezbeenje biljaka mineralnim materijama. U nekim sluajevima kod
obolelih biljaka koncentracija kalijuma moe da se povea uprkos smanjenju njegovog usvajanja. Razlog tome je smanjenje intenziteta sinteze
organske materije i shodno tome manje razblaivanje usvojenih mineralnih materija. Kod obolelih biljaka est je i poremeaj u metabolizmu elemenata. Imajui u vidu sve navedeno, pri utvrivanju nivoa obezbeenosti
biljaka kalijumom, pa i drugim biogenim elementima, za hemijsku analizu
potrebno je uzimati samo potpuno zdrave biljke.
Uzorke za analizu radi utvrivanja nivoa obezbeenosti biljaka kalijumom ne treba uzimati posle dugotrajnih kia, sue, mraza, kao ni sa
povrina na kojima se na biljkama uoavaju netipine morfoloke ili druge
promene, niti iz rubnih delova useva. Za uzorak ne treba uzimati odumrle
delove, odnosno previe mlade ili stare biljke.
109

LISNA ANALIZA POVRA
Davno je uoeno da se na osnovu rezultata hemijske analize biljaka moe utvrditi obezbeenost biljaka neophodnim elementima i s tim u
vezi potreba za ubrenjem (Lundegardh, 1945, Chapman, 1966, Cerling,
1971, 1990, Walsh i Beaton, 1973, Bergmann i Neubert, 1976, Kastori et al.,
2006). Lundegardh (1945) je na osnovu velikog broja ispitivanja (600-700)
zakljuio da izmeu sadraja kalijuma, azota, fosfora i kalcijuma u biljkama i zemljitu postoji linearna zavisnost. Uporeujui tanost prognoze o
sadraju mineralnih materija u zemljitu i potrebe za ubrenjem kod ita,
na osnovu njihovog sadraja u listu i rezultata hemijske analize zemljita,
ustanovio je da je analiza lista u 104 sluajeva dala tanu, u 59 sluajeva
nesigurnu, a u 9 sluajeva pogrenu prognozu. Analiza zemljita u istim
ogledima dala je 44 tana, 40 nesigurnih i 26 pogrenih prognoza. Anketa
koju je isti autor vrio meu farmerima pokazala je da je od 644 anketiranih, njih 467 ocenilo prognozu (pomou lisne analize) kao dobru, 68
kao osrednju, a jedan kao lou. Imajui u vidu veliki napredak koji je uinjen na polju iznalaenja novih i usavravanja postojeih metoda hemijske
analize zemljita i biljaka Lundegarhova ispitivanja, koja se mogu smatrati
pionirskim na polju primene lisne analize, imaju danas jo samo ogranienu, istorijsku vrednost.
Da bi se pouzdano mogao utvrditi nivo obezbeenosti biljaka kalijumom i drugim biogenim elementima hemijskom analizom biljaka, lisnom analizom (folijarnom dijagnozom) i potreba za njegovom primenom,
dva inioca su posebno znaajna deo biljke koji se uzima za ispitivanje
i termin kada se u toku vegetacije uzima uzorak. Naime, nisu svi delovi,
organi biljaka i faze rasta i razvia podjednako podesni za karakterizaciju
obezbeenosti biljaka mineralnim materijama, tj. kalijumom. Znaajna je
i veliina prosenog uzroka, mrea uzimanja uzoraka i povrina sa koje
se uzorci uzimaju. Ove probleme je veoma detaljno razmatrao i opisao
Bergmann (1976), iji se nalazi u tekstu navode.
Radi utvrivanja obezbeenosti biljaka neophodnim mineralnim
materijama na osnovu njihovog sadraja u biljkama najee se obavlja hemijska analiza listova, lisne drke ili celih mladih biljaka, te se otuda ovaj
postupak naziva lisna analiza ili folijarna dijagnoza. U poreenju sa drugim
postupcima koji se zasnivaju na hemijskoj analizi biljaka najiru primenu
ima lisna analiza.
Postoje opti principi, ali ne i konkretna optevaea pravila za uzimanje uzoraka za hemijsku analizu biljaka. Kao primer moe se navesti
uzimanje uzoraka za analizu kod razliitih vrsta povra. Ono je specifino
za svaku vrstu, zavisno od njihove morfoloke grae, duine vegetacije, dinamike usvajanja hraniva i dr. Uzimanje uzoraka zavisi i od svrhe i metode
110
analize biljaka. Postoje, meutim, neka opta pravila koja vae neovisno od
biljne vrste i cilja ispitivanja, na koja e se u daljem tekstu ukazati.
Izbor organa. Pri izboru organa za analizu najznaajniji kriterijum je
odnos izmeu sadraja elemenata u organu i visine i/ili kvaliteta prinosa,
uz strogo voenje rauna o fazi rasta i razvia. Veina autora koji se bave
folijarnom dijagnozom saglasni su da su najpodesnija tkiva i organi koji su
fizioloki, metabolitiki aktivni i sa intenzivnim prometom i transportom
mineralnih materija. To se, pre svega, odnosi na potpuno razvijene, ali jo
ne ostarele listove i zelene delove biljke (npr. lisnu drku). Za hemijsku analizu nisu podesni delovi i organi biljaka u kojima se sadraj elemenata brzo
menja. U potpuno ili skoro potpuno razvijenim listovima sadraj elemenata se izvesno vreme u toku vegetacije znaajnije ne menja, to nije sluaj sa
mladim listovima koji intenzivno rastu ili sa starijim listovima iz kojih se
neki elementi ubrzo premetaju u mlae organe ili u organe za nakupljanje
rezervnih materija. Istovremeno, deo biljke koji se preporuuje za uzorkovanje mora da bude dobro definisan i da se lako uzima za uzorak.
Za ispitivanje obezbeenosti kalijumom povrtarskih vrsta preporuuje se analiza celog lista (liska sa lisnom drkom), samo liska ili lisna
drka potpuno razvijenih listova (Tab.25). Prema Sharma i Sud (2001) kod
krompira postoji dobra korelacija izmeu sadraja kalijuma u lisnoj drci i
liski i visine prinosa krtola. Prema pomenutim autorima kritina koncentracija kalijuma, zavisno od sorte i ekolokih uslova, kod krompira u fazi obrazovanja stolona u liski se kree od oko 3,6%, u lisnoj drci od 6,8 do 11,9%, u
fazi inicijacije krtola u lisci od 2,6 do 3,1, u lisnoj drci od 5,4 do 10,7%, a u
toku obrazovanja krtola u lisci od 2,0 do 2,8%, a u lisnoj drci od 4,1 do 8,3%.
Lisna drka se analizira kada se eli utvrditi obezbeenost biljaka elementima koji se u veoj meri nakupljaju u provodnim sudovima, ksilemu kao to
su kalcijum i hlor ili frakcije nekih elemenata NO3-N i PO4-P. Kod korenastih biljaka za ocenu nivoa obezbeenosti azotom i kalijumom pouzdaniji
pokazatelj je njihov udeo u liski, a fosfora u lisnoj drci (Kastori et al., 1982).
Kod mladih biljaka za analizu se uzima ceo nadzemni deo.
Cela biljka se uzima za analizu i ako se eli izbei uticaj translokacije
elemenata na njihov sadraj u pojedinim organima biljaka. Uzorci se
uzimaju po odreenoj shemi, sluajnim izborom biljaka. Uzorci se stavljaju
u iste papirne ili platnene kesice i skupljaju po mogustvu u runom
friideru. Neposredno nakon uzorkovanja ili najkasnije posle 24 sata, sue
u sunici na temperaturi od 105 oC u toku 30 minuta, u cilju zaustavljanja
ivotnih procesa i dalje na 70 oC do konstantne mase. U sluaju da se u
uzorcima istovremeno odreuju i neka organska lakorazgradiva ili isparljiva
jedinjenja preporuuje se suenje uzoraka u vakuum sunici.
111
Tab. 25. Uzimanje uzoraka za hemijsku analizu kod pojednih povrtarskih vrsta
(Na osnovu literaturnih podataka sastavili Bergmann i Neubert, 1976)
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Biljna vrsta
Vreme uzimanja
uzoraka
Deo biljke
Poetak
obrazovanja
krtola
Poetak cvetanja
Kraj cvetanja
Gornji potpuno
razvijeni list sa
lisnom drkom
Sredinom
vegetacije
Potpuno razvijeni
list
Veliina uzorka
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Krompir
50 listova
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Lisnato povre
(spana, salata)
30-55 biljaka
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kupus
Stadijum rozete
Srednji listovi
rozete
10-20 biljaka
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Krastavci i
dinja
Pre obrazovanja
plodova
Listovi blizu
osnove glavne
vree
20-30 biljaka
Lisna drka potpuno razvijenih

listova
15-30 biljaka
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Celer
Visina biljaka
30-40 cm
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Paradajz
(na polju)
Pre ili u toku

cvetanja
Trei ili etvrti

list odozgo
20-25 biljaka
Paradajz
(u stakleniku)
Pre ili u toku

obrazovanja
plodova
Listovi sa II ili
III, odnosno IV
ili VI etae
20-25 biljaka
Pre obrazovanja
lukovice, zadebljanja korena
Srednji list lisne

rozete
20-30 biljaka
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Korenasto
povre
(mrkva,
cvekla, luk)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Termin uzimanja uzoraka. Potreba biljaka za kalijumom u toku vegetacije je razliita. Stoga jednim uzorkovanjem nije mogue utvrditi obezbeenost biljaka kalijumom za ceo vegetacioni period. Problematino je i
ako se na osnovu jedne analize u ranoj fazi porasta eli predvideti snabdevenost biljaka kalijumom za sve vreme vegetacije, poto se u toku vegetacije, delovanjem spoljanjih inilaca, znaajno mogu izmeniti uslovi ishrane
112
biljaka. Stoga je preporuljivo nivo obezbeenosti biljaka kalijumom i drugim elementima po mogustvu vie puta ispitati u toku vegetacije. U tom
sluaju mogue je, ukoliko se ukae potreba u toku vegetacije, preduzeti
odgovarajue mere (npr. prihranjivanje radi otklanjanja nedostataka u ishrani). Ukoliko se planira samo jedno uzorkovanje u toku vegetacije preporuuje se da se to uini u momentu kada su potrebe biljaka za kalijumom
najvee. To se najee poklapa sa krajem intenzivnog rasta vegetativnih i
poetkom obrazovanja generativnih organa. Potrebno je imati na umu da
se prihrana biljaka u toj fazi porasta obino ne odraava znaajnije na prinos, ali moe da pobolja kvalitet proizvoda. Otuda je potrebno obezbediti
optimalnu obezbeenost biljaka kalijumom ve u ranijoj fazi porasta da bi
se obrazovala potrebna vegetativna masa koja moe da obezbedi stvaranje
visokog prinosa. Analiza biljaka u kasnijim fazama rasta i razvia moe da
prua korisne informacije u vezi sa planiranjem ubrenja narednog useva.
Ukoliko se jave znaci nedostatka kalijuma, treba odmah uzorkovati i analizirati biljke, bez obzira na plan uzorkovanja. Uzorke treba uzimati odmah
im se primete prvi znaci nedostatka, poto kasnije nastaju sekundarne
promene koje mogu da oteaju pravilnu ocenu rezultata ispitivanja. Radi
lake i sigurnije ocene pojave nedostatka, preporuljivo je sa istog mesta
istovremeno uzeti uzorke zdravih i biljaka sa znacima nedostataka. Biljke
na kojima se uoavaju znaci nedostatka kalijuma obino zaostaju u porastu
za zdravim biljkama, to treba uzeti u obzir prilikom vrednovanja rezultata
ispitivanja.
Veliina uzorka. Veliina uzorka zavisi od brojnih inilaca, pre svega,
od heterogenosti biljaka. Prihvaeno je miljenje da ak i u ujednaenom i
zdravom usevu postoji individualna heterogenost hemijskog sastava i drugih osobina biljaka. Da bi uzorak bio dovoljno reprezentativan, prosean
uzorak treba da obuhvata to vei broj biljaka, tj. dovoljan broj da verno
reprezentuje celinu. Heterogenost biljaka u jednom usevu bie vea ako
je zemljite po hemijskim, fizikim i drugim osobinama neujednaeno.
Intenzivno ubrenje i njegovo neravnomerno rasturanje, nedovoljna
sortna istoa, takoe, doprinose veoj varijabilnosti hemijskog sastava
pojedinanih biljaka. Varijabilnost je vea i u usevu koji su otetile tetoine,
led, mraz ili patogeni.
Veliina uzorka zavisi i od genetske ujednaenosti useva. Ona se
odraava u ujednaenosti morfolokih (habitusa, veliini, boji, obliku organa i dr. ) i hemijskih osobina. Kod samooplodnih biljaka i onih koji se
vegetativno razmnoavaju, mnogo je vea verovatnoa da je usev genetski
ujednaen nego kod stranooplodnih. Prema tome, genetski neujednaen
materijal zahteva uzimanje veeg uzorka da bi se dobio pravi prosek, u
sluaju male neujednaenosti, dovoljan je manji uzorak.
113
Pri neujednaenoj zrelosti, potrebno je da uzorak bude vei da bi se

dobio dobar prosek, jer je hemijski sastav zrelih i nezrelih delova biljaka
razliit.
Manje osetljive analitike metode zahtevaju rad sa veom masom
uzorka od osetljivijih, tanijih, te uzorak treba da bude vei. Sadraj kalijuma u biljnom materijalu obino je dovoljno velik, stoga njegovo odreivanje ne predstavlja vei problem. Sadraj kalijuma u biljnom materijalu
moe se odrediti pomou emisione spektrometrije, tj. plamenfotometrije (Arsenijevi-Maksimovi i Pajevi, 2002), atomskom apsorpcionom
spektrofotometrijom (AAS), indukovanom kuplovanom plazmom (ICP),
neutronskom aktivacionom metodom i dr.
Ako je udeo materije koji treba ispitati mali, treba uzimati vei uzorak i obrnuto, jer se proporcionalno uveava uzorak za analizu.
Supstanca koja se odreuje obino se nalazi u suvoj materiji i zbog
toga od materijala sa veim sadrajem vode treba uzimati vei proseani
uzorak, jer se u tom odnosu smanjuje suva materija i sadraj njenih sastavnih delova, prema tome i kalijuma.
Da bi se prosenim uzorkom obuhvatio potreban broj jedinki, treba
po masi uzimati toliko vei uzorak koliko su biljke ili njihovi organi koje
treba ispitati vei, odnosno imaju veu masu i obrnuto.
U sluaju da se analiziraju listovi preporuuje se da uzorak ini od 20
do 50 listova, a ako su listovi manji taj broj moe da bude vei. Smatra se
da sa jedne biljke kod jednogodinjih biljaka ne bi trebalo uzeti vie od dva
lista. Ukoliko se uzorak uzima u ranijim fazama porasta, tj. ceo nadzemni
deo, veliina uzorka se veinom ne utvruje u broju biljaka, ve u masi
uzorka. Ukoliko se za analizu uzima lisna drka (npr. kod cvekle) preporuuje se da uzorak ini 400 lisnih drki uzetih po odreenoj shemi sa oko
0,6 ha povrine, da bi pri verovatnoi od 5% greka bila manja od 10%.
Mrea uzorkovanja. Prosean uzorak treba da je reprezentativan za
povrinu i usev sa koje se uzima uzorak. Ako uzorak nije reprezentativan
onda su svi dalji napori uzaludni, poto nee prikazati realno stanje ispitivanog parametra. Na parceli sa koje se uzima prosean uzorak treba da
se primenjuju iste agrtotehnike mere na celoj povrini, da je bio isti predusev, da je primenjena ista koliina pojedinih ubriva u istom odnosu i
vremenu i na isti nain itd. Nije utvrena jedinstvena najmanja ili najvea
povrina sa koje se uzima uzorak, poto to zavisi od brojnih inilaca: biljne
vrste, ujednaenosti useva i zemljita i dr. Sa jedinice povrine uzorkovanja
uzorci se uzimaju po duini jedne ili dve dijagonale ili u cik-cak pravcu. U
svakom sluaju mreu uzorkovanja treba prilagoditi uslovima i vrsti useva. Zavisno od vrste useva i drugih inilaca preporuuje se da se jedan
prosean uzorak uzima sa povrine od 0,1 do 0,5 ha.
114
Uzorci se uzimaju i u cilju utvrivanja kvaliteta proizvoda povrtarskih vrsta. Krtole krompira se uzimaju sa vie mesta iz razliitih dubina
gomila ili trapa, bez biranja i sjedinjuju se u jedan uzorak. Pri uzimanju
prosenog uzorka korenastih biljaka cvekle, mrkve, patrnaka i dr. odabiraju se vei, srednji i sitniji primerci, proporcionalno njihovom odnosu u
ukupnoj masi.
Pri uzimanju prosenog uzorka plodova paradajza, paprike i dr. treba
obratiti panju na to da se plodovi uzimaju iz svih delova biljke, gornjih i
donjih delova, sa spoljanje i sa unutranje strane i sa sve etiri strane sveta.
Na taj nain se izbegava greka koja moe nastati usled delovanja razliitih mikroekolokih inilaca. Pored toga, treba imati u vidu da plodovi na
jednoj biljci ne nastaju istovremeno, najee postepeno, to znai u nejednakim uslovima.
Obrada uzorka. Uzorke treba to pre posle uzimanja preneti u laboratoriju radi obrade. Da bi se uticaj ivotnih procesa (disanja, odavanje vode
i dr.) u uzorcima na rezultate ispitivanja sveo na najmanju meru, potrebno
je iste to pre prekinuti ili usporiti. Stoga se preporuuje da se uzorci transportuju u runom friideru na oko 0 oC. U cilju zaustavljanja enzimatskih
reakcija uzorci se mogu termiki obraditi suenjem 30 minuta na 105 oC
i dalje do konstantne mase na 60 - 80 oC. Ukoliko se eli odrediti koncentracija nekog lakoisparljivog jedinjenja procedura treba da je drugaija.
Najpodesnije je uzorke suiti u vakuum sunici.
Ukoliko su uzorci zagaeni zemljitem, prainom, ostacima pesticida ili mineralnih ubriva i sl. potrebno je uzorke najpre oprati. Radi odstranjivanja ostatka metala predlae se potapanje uzoraka u rastvor EDTA,
a preporuuje se i pranje rastvorom deterdenta, zatim spiranje uzoraka
dejonizovanom vodom. Uzorke treba obazrivo prati i to samo ako je neophodno. Preterano i neadekvatno pranje moe za posledicu imati gubitak
kako mineralnih materija (npr. kalijuma, natrijuma i dr.) tako i organskih
materija. Samo se sve biljni materijal sme prati.
Ukoliko je uzorak vei od koliine potrebne za analizu, treba ga rairiti u tankom sloju iste debljine u vidu kvadrata, podeliti dijagonalno na
etiri trougla. Dva suprotna se odbacuju, a ostala dva se pomeaju. Ova
radnja se ponavlja sve dotle dok se ne dobije koliina potrebna za analizu i
zalihu (ukoliko bi bilo potrebno analizu ponoviti). Kod korenastog povra,
krtola, glavice kupusa i sl., prosean uzorak se smanjuje tako to se koren,
krtola, glavica po vertikalnoj osi na polovine ili etvrtine see i jedna polovina ili etvrtina zadrava za analizu, a ostalo se odbacuje.
Uzorci se ne smeju drati due ili uvati u laboratoriji gde se uvaju
hemikalije ili neke lakoisparljive materije.
115

JEDINSTVENI SISTEM DIJAGNOZE I PREPORUKE (DRIS)
Za razliku od lisne analize, koja se pri utvrivanju obezbeenosti biljaka mineralnim materijama zasniva na sadraju pojedinih elemenata, jedinstveni sistem dijagnoze i preporuka (DRIS Diagnosis and
Recomendation Integrated System), koju je razradio Beaufils (1973), koristi se odnosom sadraja elemenata. U sluaju utvrivanja obezbeenosti biljaka kalijumom koriste se odnosi: N/K, K/Ca, K/Mg, K/Na, K/P. Prednost
ove metode prema autoru postupka i sledbenicima je u tome da se jednom
utvrene vrednosti odnosa ispitivanih elemenata za pojedine nivoe obezbeenosti jedne vrste ili genotipa mineralnim materijama mogu koristiti u
svim agroekolokim uslovima, kod svih genotipova iste vrste i u bilo kojoj
fazi rasta i razvia. Naime, dolo se do zakljuka da se relativni sadraj elemenata u toku vegetacije u razliitim agroekolokim uslovima i kod razliitih genotipava mnogo vie menja od njihovog odnosa. Kasnija ispitivanja
nekih autora su, meutim, pokazala da se DRIS metodom utvrene granine vrednosti ne mogu uspeno koristiti u toku cele vegetacije, ve samo u
odreenom kraem vremenu. Smatra se da ovaj postupak daje pouzdanije
rezultate kod mlaih biljaka.
U cilju poboljanja DRIS postupka, sadraj elemenata se ne vezuje za
odreenu fazu rasta i razvia biljaka, ve za stvorenu masu suve materije.
Koncentracija pojedinih elemenata stavljena je u funkciju prosene mase
suve materije biljaka. Na taj nain su dobijene krive pomou kojih je mogue
oitati optimalnu koncentraciju nekog elementa u odgovarajuoj masi suve
materije. Ovaj postupak je nazvan korekcionim modelom. Za razliku od drugih postupaka, pomou njega je mogue odrediti i potrebnu dozu ubriva.
ANATOMSKE I BIOHEMIJSKE METODE
Poremeaj u mineralnoj ishrani esto izaziva i karakteristine promene

u grai tkiva, elija i njenih organela. Na osnovu specifinih promena koje
izaziva nedovoljna obezbeenost biogenim elementima u grai pojedinih
organa biljaka listova, stabla i dr., pomou svetlosnog mikroskopa, mogue
je utvrditi nedostatak pojedinih neophodnih elemenata. Mikroskopske
preparate treba raditi na organima na kojima nedostatak ili suviak nekog
elementa u najveoj meri utiu na grau tkiva i elija. Radi poreenja preporuljivo je istovremeno ista ispitivanja vriti na kontrolnim biljkama (iste
vrste, genotipa, starosti, isti organ i dr.) na kojima se ne uoavaju nikakve
morfoloke promene. Da bi ispitivanja bila pouzdana potrebna su merenja
na preparatima (samo posmatranje preparata nije dovoljno). Broj preparata i
merenja treba da je dovoljno velik da bi rezultati bili pouzdani.
116
Nedostatak kalijuma smanjuje obrazovanje kutikule, mehanikog tkiva, lignifikaciju provodnih sudova i obrazovanje ksilema i floema. Prema
Pissarek i Finck (1972) smanjenje veliine provodnih sudova u uslovima
nedostatka kalijuma, moglo bi da poslui za rano otkrivanje nedostatka ovog
elementa. Anatomske, mikroskopske metode nisu nale iru primenu, poto
zahtevaju posebnu opremu, dobru obuenost izvoaa i dugotrajne su.
Postoje i histohemijske, brze test metode koje se zasnivaju na karakteristinim bojenim reakcijama pojedinih jona sa odgovarajuim reagensima. Pri tome se obino boji sve presek na nekom organu (lisnoj drci i
dr.). U primeni brzih test metoda polazi se od pretpostavke da, ukoliko je
sadraj nekog jona u elijskom soku ili na preseku vei, da su biljke tim elementom bolje obezbeene. Ovo je, meutim, samo delimino tano poto
se joni nekog elementa mogu nakupljati i usled poremeenog metabolizma
ili nepovoljnih uslova za ugraivanje jona u organska jedinjenja biljaka. Da
bi rezultati ispitivanja bili pouzdani potrebno je histohemijski test uraditi
na najmanje 20-30 biljaka, uzetih po emi koja se preporuuje prilikom
lisne analize.
Postoje i biohemijske metode pomou kojih je mogue utvrditi nivo
obezbeenosti biljaka pojedinim neophodnim elementima, kao i kalijumom. Kriterijum moe da bude promena aktivnosti nekog enzima ili koncentracija nekog rastvorljivog, nie molekularnog organskog jedinjenja.
Smatra se da smanjenje aktivnosti piruvatkinaze moe da poslui kao pokazatelj nedovoljne obezbeenosti biljaka kalijumom. Nedostatak kalijuma
dovodi do poveanja aktivnosti tirozinaze kod krompira, paradajza i pasulja usled ega su nekrotirane povrine izrazito tamne boje.
Nedostatak ili suviak nekog elementa moe da povea ili da smanji
aktivnost nekih enzima, usled ega dolazi do nakupljanja odreenih metabolita. Nedostatak kalijuma dovodi do dehidratacije. Posledica toga je,
pored ostalog, nakupljanje putrescina (inicirani putrescin), peroksida i
prolina (stres prolin).
U novije vreme ine se napori u pravcu iznalaenja jednostavnih i
brzih postupaka za odreivanje nedostatka pojedinih elemenata i stresnog
stanja biljaka izazvanih raznim ekolokim iniocima.
Hlorofilmetar se koristi za utvrivanje nivoa obezbeenosti biljaka
azotom na osnovu sadraja hlorofila u listovima (Kastori et al., 1997a).
Pomou specijalnih tapia ili trake koje navlaene isceenim sokom
lista ili lisne drke pokazuju odreenu boju koja se uporeuje sa standardom i tako polukvantitativno utvruje koncentracija nekog hraniva. Ove
metode su podesne za rad na terenu, brze su i jeftine, najee se koriste
za utvrivanje potrebe za prihranjivanjem, pre svega, azotom. Stresno stanje kod biljaka uopte i nedostatak ili suviak biogenih i drugih elemenata
mogue je utvrditi pre nego to se uoe njihovi vidljivi znaci pomou ne117
destruktivne metode, merenjem parametara fluorescencije hlorofila listova

biljaka (Plesniar et al., 1994).
Pomou simulatora korena biljaka (Plant root simulator - PRS Nutrient Forcaster) mogue je utvrditi obezbeenost biljaka jonima biogenih elemenata, meu njima i kalijumom i na osnovu dobijenih rezultata
utvrditi potrebu za ubrenjem.
Na osnovu sadraja mineralnih materija u soku ksilema mogue je,
takoe, utvrditi nivo pristupanosti mineralnih materija u zemljitu za biljke (Noguchi et al., 2001).
VIZUELNA DIJAGNOZA
Vizuelna dijagnoza zasniva se na specifinim morfolokim promenama koje izaziva nedostatak ili suviak nekog elementa na biljkama. Manji
poremeaji u ishrani (latentni nedostatak ili suviak) neznatno smanjuje prinos i ne izaziva specifine, slobodnim okom vidljive promene na biljkama.
Jasno vidljive simptome i znaajnije smanjenje prinosa izaziva samo akutni
nedostatak, suviak ili dishramonija u ishrani. Latentni poremeaj u ishrani
nije mogue pouzdano utvrditi samo posmatranjem biljaka, ve jedino hemijskom analizom biljaka ili pomou neke druge objektivne metode.
Pri vizuelnoj dijagnozi veoma je znaajno voditi rauna na kojim listovima se javljaju simptomi, na mladim ili na starijim, na kojim delovima
liske na rubnom ili interkostalnom, zatim da li se javlja hloroza ili nekroza,
boja hlorotinih pega, da li je dolo do promene oblika ili veliine ili do
savijanja rubnog dela liske i dr. Kod elemenata ija je pokretljivost u floemu ograniena, prvi znaci nedostatka javljaju se na mladim listovima i
na apikalnom meristemu (kalcijum, bor, gvoe), a nedostatak elemenata
koji se dobro kreu uzlazno i silazno, tj. u ksilemu i floemu i zahvaljujui
tome dobro premetaju iz starijih u mlae organe (azot, fosfor, kalijum) na
najstarijim listovima. U sluaju da je translokacija elemenata u uslovima
intenzivnog rasta iz starijih listova nedovoljna znaci nedostatka i kod elemenata koji se odlikuju dobrom pokretljivou u biljkama mogu se javiti
istovremeno i na mlaim organima.
Simptomi nedostataka pojedinih elemenata su manje-vie specifini,
dok toksine koncentracije elemenata najee izazivaju manje specifine
promene.
Nedostatak istog biogenog elementa moe da izaziva donekle drugaije morfoloke promene kod razliitih biljnih vrsta to se zasniva na
njihovoj nejednakoj osetljivosti prema nedostatku pojedinih elemenata.
Ponekad se razlike u reakciji na nedostatak nekog biogenog elementa mogu
uoiti i izmeu razliitih genotipova iste vrste.
118
Brojni inioci mogu da oteavaju i ine nesigurnim vizuelnu dijagnozu kao to su: sua, niske temperature, ekstremna pH vrednost zemljita,
odnosno supstrata, zagaenost vazduha tetnim gasovima, anaerobni uslovi, istovremeni nedostatak ili suviak vie neophodnih elemenata, parazitska oboljenja, nestruna primena pesticida, posebno herbicida i dr. Zato
vizuelnu dijagnozu treba da prati hemijska analiza biljaka, i po mogustvu
i analiza zemljita. Kao primer moe se navesti simptom nedostatka kalcijuma na plodu paradajza, koji se manifestuje u vidu mrke do crne pege sa
donje strane ploda. Isti simptom moe da bude izazvan i patogenom. Niska
temperatura u prolee moe da izaziva pojavu antocijana kao rezultat poremeenog metabolizma eera pre svega na donjem delu izdanka. Razlog
pojave moe da bude i nedostatak kalijuma, fosfora, pa i azota. Nedostatak
kalijuma kod vinove loze sorte burgunder izaziva pojavu antocijana ljubiasto-mrke boje.
Kod nekih biljnih vrsta nizak ili previe visok sadraj pojedinih
elemenata u zemljitu ne izaziva vidljive morfoloke promene niti utie
znaajnije na produkciju organske materije, osim u ekstremnim uslovima.
Takve biljne vrste ispoljavaju veu tolerantnost prema nedostatku ili suviku nekih elemenata. To se, pre svega, odnosi na neke lanove prirodne
vegetacije, adaptirane na stanita sa niskim sadrajem nekog neophodnog
elementa ili na uslove visokog sadraja esto toksinih elemenata (biljke indikatori, akumulatori, metalofite) (Kastori et al., 1997). Kod takvih
biljaka nije mogue na osnovu vizulenog posmatranja pouzdano utvrditi obezbeenost biljaka i zemljita biogenim elementima ili suviak nekih
elemenata. Donoenje pravilne dijagnoze na osnovu vidljivih, morfolokih
simptoma naroito je oteano kada istovremeno deluje vei broj nepovoljnih inilaca. Na primer, na plavnim kiselim zemljitima istovremeno mogu
da se jave simptomi suvika mangana, nedostatak magnezijuma i kiseonika
i niske pH vrednosti.
SPECIFINI ZNACI NEDOSTATKA I SUVIKA KALIJUMA
KOD POVRTARSKIH VRSTA
Nedostatak kalijuma
Vizuelna dijagnoza nedostatka ili suvika kalijuma i drugih biogenih
elemenata zbog svoje sloenosti zahteva solidno poznavanje vidljivih morfolokih promena koje izazivaju pojedini biotiki i abiotiki inioci. Naime,
simptomi slini nedostatku kalijuma na biljkama mogu se pojaviti i u sluaju kada je zemljite ili hranljivi supstrat osrednje ili dobro obezbeen ovim
elementom, a izazvani su drugim iniocima: oteenjem korena, napadom
119
nematoda, gljiva, bakterija, virusa, pojavom niske temperature. Pomenuti

inioci mogu da smanje usvajanje i translokaciju kalijuma u nadzemne organe biljaka i time da izazovu pojavu njegovog nedostatka. Uoeno je da se
u sunoj godini sa relativno niskom vlanou vazduha sadraj kalijuma u
listovima smanjuje i pored dobre obezbeenosti zemljita vodom. Primena
veih doza azota pospeuje ovu pojavu. Poto se kalijum u biljkama ne nalazi vezan u organskim jedinjenjima on se iz nadzemnih organa lako ispira. Intenzivno navodnjavanje vetakom kiom moe za krai period da
izazove nedostatak kalijuma i u uslovima dobre obezbeenosti zemljita
ovim elementom. Uoeno je da je potreba biljaka za kalijumom pri niem
intenzitetu osvetljenosti vea. Fitopatogeni mogu da izazivaju venjenje kod
biljaka kao to se moe uoiti i u uslovima nedostatka kalijuma.
Kalijum ima viestruku i specifinu ulogu u ivotnim procesima
biljaka stoga se njegov nedostatak relativno brzo manifestuje na rast,
a kasnije i na morfoloki izgled i grau biljaka (Sl. 20-46). U uslovima
nedostatka kalijuma, pre nego to se uoe morfoloke promene, dolazi i
do pojave gubitka turgora, venjenja. Do ove pojave dolazi usled znaajne
uloge kalijuma u hidrataciji koloida protoplazme i mehanizmu pokreta
elija zatvaraica stominog aparata i time u vodnom reimu biljaka. Veoma
su detaljno opisani simptomi nedostatka i suvika pojedinih biogenih
elemenata, tako i kalijuma u knjigama Bergmann i Neubert (1976), Kastori
(1983), Bergmann (1988 i 1992).
U prepoznatljive znake nedostatka kalijuma spadaju usporen rast
i njegov prestanak. U uslovima nedovoljne obezbeenosti biljaka kalijumom mobilizacija kalijuma iz starijih organa u mlae moe samo kratko
vreme i u ogranienoj meri da zadovolji potrebe mladih organa, pre svega
listova, u kalijumu, zbog ega njihov rast prestaje. U uslovima nedostatka
kalijuma listovi imaju uobiajenu zelenu boju, esto tamnozelenu, poto je
biosinteza organske supstance u veoj meri inhibirana od stvaranja hlorofila. Slina se pojava uoava i u sluaju nedostatka fosfora, to moe ponekad
da otea razgranienje nedostatka pomenuta dva elementa. U odmakloj fazi
nedostatka ponekad je teko razgraniiti nedostatak kalijuma od nedostatka
magnezijuma. Kao pomo moe da poslui injenica da je pri nedostatku kalijuma liska, usled ranijeg prestanka rasta, manja nego u sluaju nedostatka
magnezijuma. Usled usporenog rasta u uslovima nedostatka kalijuma vrni
listovi su manji. Rubni deo lista je savijen na dole, poto prestanak rasta lista
poinje na ivici liske. Interkostalni deo liske je talasast, kao posledica propadanja elija palisadnog parenhima i epidermisa. Na liski se javljaju male
nekrotine i hlorotine take koje se vremenom spajaju stvarajui pege koje
se ire u interkostalnom delu sa ivice prema sredini liske. Usled visoke aktivnosti tirozinaze nekrotine pege kod pasulja, paradajza i krompira su izrazito
tamne boje. Kod monokotiledonih biljaka pojava nedostatka kalijuma prvo
120
se uoava na vrhu lista i iri se po ivici liske. U odmakloj fazi nedostatka dolazi do odumiranja najstarijih listova.
Gubljenje turgora je jedan od prvih znakova nedostatka kalijuma,
posebno u uslovima visokih temperatura i nedostatka vlage. Kod biljaka
nedovoljno obezebeenih kalijumom u uslovima visokih temperatura i
nedostatka vlage ranije dolazi do pojave gubitka turgora nego kod biljaka dobro obezbeenim ovim elementom. Do pojave venjenja u uslovima
nedostatka kalijuma dolazi pre pojave vidljivih morfolokih znakova njegovog nedostatka.
Kalijum utie i na obrazovanje mehanikog tkiva. Prenik stabla je u
uslovima nedostatka kalijuma manji. Zbog toga esto u sluaju velikog nedostatka kalijuma lako dolazi do lomljenja stabla i lisne drke. Nivo obezbeenosti kalijumom odraava se i na razvijenost provodnih tkiva, prenika traheja i monost sklerenhimskog prstena.
Nedostatak kalijuma odraava se i na rast i izgled korena. Koren ostaje kratak, slabo se grana, smanjuje se broj i veliina korenskih dlaica,
gubi belu boju i lako podlee napadu parazita.
Nedostatak kalijuma se nepovoljno odraava i na grau organela elija. Kod hloroplasta se smanjuje broj tilakoida i dolazi do njihovog kolapsa, a kod mitohondrija se uoavaju odreene morfoloke i strukturne
promene koje su praene smanjenjem P/O kvocijenta.
Simptomi nedostatka kalijuma kod pojedinih povrtarskih vrsta na
osnovu njihove morfoloke i anatomske grae i stepena osetljivosti prema
njegovom nedostatku su manje-vie specifini.
U uslovima nedovoljne obezbeenosti kalijumom plodonoenje
paprike je slabo, plodovi su sitni i esto deformisani. Preobilno ubrenje
azotom i kalijumom ograniava usvajanje kalcijuma to moe da ima posledicu pojave trulei na vrhu plodova.
Kod graka listovi su manji i tamnozelene boje. Na obodu starijih
listova dolazi do pojave nekroze. Biljke zaostaju u rastu i imaju krae internodije. Mahune su slabo razvijene sa malim brojem nedovoljno razvijenih
semenki.
Liska kod krastavca oko nerva ima plavo-zelenu, bronzanu boju.
Povrina mladih listova je talasasta. Odumiranje listova poinje sa ruba
lista uz pojavu utomrke do mrke boje. Plodovi su meki i smeurani.
Stariji listovi luka su tamnozelene boje sa tamnozelenim pegama. Na
vrhu starijih listova javljaju se hlorotine pege, koje se vremenom spajaju
i nekrotiraju. Kod sorti koje se odlikuju veim sadrajem antocijana vrh i
rub lista su purpurno-mrko obojeni.
121
Kod cvekle povrina listova je talasasta. Oko lisnih nerava liska je

plavo-zeleno obojena. Rubni deo lista je uvijen prema dole. Stariji listovi
vremenom promene boju i rubni i interkostalni deo postaje ukasto do
crveno-mrke boje, uvenu i odumiru.
Paradajz je izrazito kalifilna biljka, stoga nedostatak ovog elementa
kod ove biljne vrste izaziva veoma jasno vidljive simptome nedostatka na
svim delovima biljke. Listovi su tamnozelene boje, kod starijih listova vie
mrko-zelene. Na najstarijim listovima nastaju belo-ute takaste nekroze du
rubnog dela lista i u interkostalnim povrinama koje se vremenom spajaju,
stvarajui nekrotine pege. Stablo je tanje i na njemu se uoavaju nekrotine
pege. Plodovi neujednaeno sazrevaju i imaju zelene i ute pege, kod jo nedozrelih plodova zelene pege. Plodovi imaju meku konzistenciju.
Listovi karfiola su talasasti, plaviasto-tamnozeleno obojeni i savijeni
na dole. Na rubnom delu lista i u interkostalnom delu nastaju ukastebelo-mrke pege sa tamnim obodom, koje se kasnije spajaju. Rubni deo lista
je nekrotiran i savijen nagore.
Krompir ima bunast, zbijen izgled sa kratkim internodijama i
tankim stablom. Na poetku su listovi tamnozeleno do plavo-zelene boje,
manji i savijeni na dole, sa blago talasastom povrinom. Na starijim listovima na vrhu i rubnom delu liske javljaju se sitne svetle take koje se brzo
poveavaju i postaju mrke, ljubiasto-mrke i/ili tamnomrke boje, spajaju se
i ire u interkostalni deo liske, na kraju usev je bronzano obojen. Nadzemni
deo vene i odumire. Korenov sistem je slabo razvijen, broj i veliina krtole
su smanjeni.
Kod korenastog povra u uslovima nedostatka kalijuma smanjuje se
rast, izduivanje internodija, usled ega se kod biljaka javlja rozetast, bunast rast, kao npr. kod mrkve, celera i cvekle. Kod mrkve listovi su savijeni
na dole, na rubnom delu i na vrhu lista javljaju se hlortine pege koje vremenom prelaze u rubnu nekrozu. Stariji listovi odumiru.
Kod pasulja usled skraenja internodija biljke imaju bunast izgled.
Listovi su plaviaste do tamnozelene boje, vrh listova je mrko, tamnomrko,
crno-mrko obojen. Poloaj listova je promenjen, ugao izmeu lista i stabla
je smanjen.
Kod boranije listovi se uvijaju, na rubnom i interkostalnom delu lista
dolazi do hloroze koja brzo prelazi u nekrozu mrke boje.
Biljke iz porodice kupusnjaa imaju sline simptome. Glavice su male,
meke, naduvane. Nekrotine povrine kod belog glaviastog kupusa su
belo-ljubiasto obojene, a kod crvenog kupusa listovi su svetlocrveni sa
plaviastom nijanson, rubni deo je mrke boje i uveo. Kod karfiola pege na
listovima su belo-mrko obojene, obrazovanje cvasti rue je smanjeno.
122
Na osnovu gore navedenog moe se zakljuiti da su morfoloki simptomi nedostatka kalijuma kod pojedinih povrtarskih vrsta specifini ali da
se istovremeno mogu uoiti brojni zajedniki znaci. Sumirajui oni bi bili
sledei:
u uslovima nedostatka kalijuma biljke na poetku samo zaostaju
u porastu, hloroza i nekroza i drugi vidovi simptoma nedostatka
javljaju se tek kasnije;
prvi znaci nedostatka javljaju se na najstarijim listovima, list (ili
rubni deo lista) se savija preteno na dole, povrina lista ima talasast izgled, mladi listovi su manji;
na rubnom delu i/ili i na vrhu lista obrazuju se takaste pege, lezije
svetle do tamne boje koje se vremenom spajaju, ire u interkostalni deo liske obrazujui nekrotine pege;
listovi i plodovi ispoljavaju znake venjenja;
u odmakloj fazi deficijencije dolazi do odumiranja najstarijih listova, a na kraju cele biljke;
stablo je tanje, esto sa kraim internodijama i na njemu se javljaju
nekrotine pege;
mehanika tkiva i provodni sudovi su slabije razvijeni;
koren ostaje kratak, slabo se grana, smanjuje se broj i veliina korenskih dlaica i menja boju.
Suviak kalijuma
Znaci suvika kalijuma na biljkama u poljoprivrednoj praksi i u prirodi uopte se veoma retko javljaju. Za to ima vie razloga. Biljke mogu da
nakupljaju znaajne koliine kalijuma, posebno kalifilne biljke bez tetnih
posledica. Nadalje, veina zemljita poseduje dobru fiksacionu sposobnost
za kalijum, posebno glinovita, zbog ega u zemljitu samo izuzetno retko
dolazi do poveanja koncentracije njegovog pristupanog oblika za biljke u
toj meri da moe da deluje tetno. Vea je verovatnoa da do pojave suvika
kalijuma dolazi pri gajenju povra na vetakom supstratu u sluaju njegove prekomerne, nestrune primene.
Na zemljitima i vetakom supstratu sa slabom sorpcionom sposobnou primena visokih doza kalijuma moe da izazove tetne posledice
usled poveanja koncentracije soli u zemljinom rastvoru. Uoeno je da
kod mladih, presaenih biljaka paprike unoenje veih doza kalijumovih
ubriva, usled poveanja koncentracije soli u zemljitu, deluje nepovoljno.
U sluaju upotrebe kalijum-hlorida vea koncentracija prateeg anjona hlora moe nepovoljno da utie na biljke.
123
Visoke doze kalijuma mogu i posredno da ispolje nepovoljno dejstvo

preko antagonizma jona pri usvajanju, izazivajui tako nedostatak nekih
biogenih elemenata kod biljaka, pre svega kalcijuma, magnezijuma, ali i
bora, cinka i mangana. Prema nekim autorima postoji i antagonizam pri
usvajanju i izmeu kalijuma i gvoa.
Najee primenjivana kalijumova ubriva su fizioloki kisela ubriva, njihovom primenom smanjuje se pH vrednost sredine to moe da
utie na usvajanje jona elemenata ija pristupanost u zemljitu za biljke u
veoj meri zavisi od hemijske reakcije sredine.
Na osnovu malobrojnih opaanja na razliitim biljnim vrstama suviak kalijuma smanjuje rast, dovodi do uvijanja, savijanja i opadanja listova i odlaganja sazrevanja plodova.
124
KALIJUM U UBRIVIMA
Justus von Liebig je 1840. godine objavio teoriju o mineralnim materijama u kojoj je ukazao na znaaj pojedinih elemenata, pored ostalog, i
kalijuma u ishrani biljaka. U to vreme, meutim, nije bilo mogue obezbediti potrebnu koliinu kalijuma za ubrenje. Za potrebu industrije kalijum (K2CO3) je dobijen iz pepela biljaka, pre svega drvea. Pomou ovog
postupka jedva je pokrivena potreba za proizvodnju sapuna, stakla i dr.
Uparivanje luine u kalijum-karbonat obavljano je u velikim metalnim
loncima. Otuda naziv na engleskom potassium, potash (pot lonac, ash
pepeo), na nemakom Pottasche (Asche pepeo), na francuskom potasse,
na sprskom potaa. Latinska re kalium potie iz arapskog jezika el-kali.
Proizvodnja kalijumovih ubriva nije bila mogua sve dok pri traganju za
kamenom soli nije otkirvena so gorkog ukusa, nepodesna za ljudsku ishranu, koja je sadrala kalijum. To se desilo 1856. godine u Strassfurtu blizu
Magdeburga u Nemakoj. Prvo kalijumovo ubrivo sa visokim sadrajem
kalijuma proizvedeno je 1861. godine u Nemakoj, da bi 1920. godine
proizvodnja pomenutog ubriva otpoela i u drugim zemljama.
Leita kalijumovih minerala najee se nalaze na mestima gde su
ranije bila mora i okeani. Njihovim isuivanjem nastala su leita kalijumovih
soli, koja su prekrivena raznim drugim materijama. Broj kalijumovih
minerala je velik i oni se razlikuju po rastvorljivosti. Najrasprostranjenije
sirove soli kalijuma su: silvin (KCl) 63% K2O, kainit (KCl . MgSO4 . 3H2O)
12-15% K2O, karnalit (KCl . MgCl2 . 6H2O) 17% K2O, silvinit (KCl . NaCl )
12-15% K2O, polihalit (K2SO2 . MgSO4 . 2CaSO4 . 2H2O) 15% K2O, langbenit
(K2SO4 . 2MgSO4) 23% K2O. Znaajna nalazita sirovih kalijumovih soli
nalaze se u Evropi u Nemakoj, paniji, Poljskoj, Francuskoj, Rusiji i Italiji.
U oblasti Urala nalazi se 85% svetskih rezervi sirovih kalijumovih soli.
Znaajna nalazita nalaze se i u Kanadi, Sjedinjenim Amerikim Dravama,
Peruu i Izraelu.
Proizvodnja kalijumovih ubriva iz sirovih kalijumovih soli koje su
po pravilu siromane kalijumom (sadre oko 10 do 13% K2O) zasniva se na
odstranjivanju balastnih materija. U tu svrhu koriste se razliiti tehnoloki
postupci: termiko rastvaranje, flotacija i ESTA-postupak.
Termiko rastvaranje zasniva se na nejednakoj rastvorljivosti pojedinih soli koje se nalaze u sirovim kalijumovim mineralima pri razliitoj
125
temperaturi. Kalijum-hlorid se na viim temperaturama znatno bolje rastvara od natrijum-hlorida, a hlaenje smanjuje. Isitnjena sirova so se rastvara na 110 oC, dok se ne dobije zasieni rastvor. Zatim se rastvor hladi pri
emu se KCl taloi, a NaCl ostaje u rastvoru. Rastvor NaCl se odvaja od
taloga u kome preostaje KCl. Ovaj postupak se koristi pri preradi silvinita i
karnilita.
Flotacioni postupak se koristi kada u sirovoj kalijumovoj soli kristali
KCl nisu previe vrsto vezani za ostale kristale soli. Postupak se zasniva
na obogaivanju pomou flotacionog agensa (amini), koji obrazuje film u
vidu pene oko soli kalijuma i separie ga na povrini smee. Ovaj postupak
je primenljiv pri preradi sirove kalijumove soli bogate u silvinu.
U ESTA-postupku dolazi do razdvajanja fino samlevenih estica soli
u elektrinom polju od 120.000 volti, suvim putem.
Za dobijanje kalijumovih ubriva mogu se koristiti i prirodne vode
bogate solima. U plitkim bazenima uparava se voda pomou sunevih
zraka pri emu nastaje koncentrovani rastvor soli iz kojeg se zatim izdvajaju pojedine soli. Ovaj postupak se koristi u Izraelu i Jordanu na Mrtvom
moru.
Kalijumova ubriva koja se dobijaju iz sirovih kalijumovih soli sadre
kalijum u pristupanom obliku za biljke. Ova ubriva su u vodi dobro rastvorljiva i pored kalijuma esto sadre i druge biogene elemente, pre svega
magnezijum.
U svetu postoji veliki broj proizvoaa kalijumovih ubriva koji koriste razliite sirove kalijumove soli i razliite tehnologije proizvodnje ime
se moe objasniti da se ponekad za isto ubrivo navode neto drugaije
vrednosti za sadraj pojedinih hranljivih elemenata.
Pri pisanju ovog poglavlja prevashodno su koriena dela autora:
Finck (1982), Ubavi i Bogdanovi (1995), Dami i Stevanovi (2000),
Schilling (2000) i Vukadinovi i Vukadinovi (2011). Navedena su samo
najrasprostranjenija i kod nas upotrebljena kalijumova ubriva.
Kalijumova ubriva se na osnovu fiziko-hemijskih osobina mogu
deliti na: sirove (prirodne) i koncentrovane kalijumove soli.
PRIRODNE KALIJUMOVE SOLI
Prirodne kalijumove soli se, usled niskog sadraja kalijuma i time

poveanih trokova transporta, kao ubrivo koriste samo u reonima
nalazita i pored toga to se kalijum u njima nalazi u pristupanom obliku
za biljke. Postoje i brojni drugi razlozi zbog kojih prirodne sirove kalijumove soli nisu pogodne za neposredno ubrenje. One mogu da sadre kao
balastnu materiju Cl, NaCl, perhlorat (KClO4), kao i veu koncentraciju
126
SO42- jona. Prisustvo vee koncentracije hlora i sulfatnog jona moe nepovoljno da utie na prinos i kvalitet nekih biljnih vrsta, a natrijum koji deluje peptizirajue na koloide zemljita naruava strukturu zemljita. Pored
toga, sirove kalijumove soli su vrlo higroskopne materije to oteava njihovu primenu.
Od sirovih kalijumovih soli u ogranienoj meri u prometu se nalaze:
kainit, karnalit i silvinit.
Kainit (magnezijum-kainit) koji se nalazi na tritu predstavlja
meavinu KCl, NaCl i MgSO4. Sadri 11% K2O, 5% MgO, 20% Na i 4% S (9,1
K, 3% Mg, 20% Na i 4% S). Ree se sree ist kainit (KCl . MgSO4 . 3H2O).
Na tritu se nalazi sa veliinom granula < 3mm i >0,5mm. Preporuuje se
za ubrenje panjaka i livada, posebno zbog sadraja Mg i Na koji povoljno
utiu na ukus vegetacije i zdravlje ivotinja.
Karnalit je meavina kalijum- i magnezijum-hlorida (KCl . MgCl2 .
6H2O) i primesa magnezijum-sulfata. Proseno sadri od 9 do 12% K2O.
Njegovu primenu oteava njegova velika higroskopnost.
Silvinit sadri od 15 do 20% K2O. Od primesa najee sadri
NaCl.
Sirove kalijumove soli mogu da se koriste za ubrenje gajenih vrsta
koje nisu osetljive na prisustvo vee koncentracije hlora i na zemljitima
koje nisu tekog mehanikog sastava. One se, pre svega, koriste za proizvodnju koncentrovanih kalijumovih soli.
KONCENTROVANE KALIJUMOVE SOLI
Koncentrovana kalijumova ubriva odlikuju se veim sadrajem kalijuma, manjim prisustvom balastnih materija i dobrom rastvorljivou u
vodi. Zahvaljujui tome deluju brzo. Kalijum se u kalijumovim ubrivima
nalazi u pristupanom obliku za biljke. Smatra se da se u godini primene
kalijum iz kalijumovih ubriva iskoriava od strane biljaka od 50 do
60%, a produeno dejstvo u narednoj godini iznosi oko jednu desetinu od
iskoriavanja u godini primene (Finck, 1982). Iskoriavanje kalijuma iz
kalijumovih ubriva zavisi od obezbeenosti zemljita ovim elementom,
primenjene doze ubriva, biljne vrste, kao i od brojnih ekolokih inilaca,
vlanosti, aeracije, temperature zemljita i dr. U sluaju da se kalijum
primenjuje u vidu fertigacije iskoriavanje kalijuma je znatno vee i do
70%. Koncentrovana kalijumova ubriva mogu se koristiti i u cilju korekcije ishrane sa kalijumom u toku vegetacije, tj. folijarno, pri emu je potrebno
voditi rauna o pH vrednosti primenjenog rastvora.
Vie od 90% kalijumovih ubriva dobija se oplemenjivanjem sirovih
kalijumovih soli. Zavisno od koriene sirovine u primenjenom postupku
127
proizvodnje, na osnovu prateeg anjona, razlikuju se ubriva u kojima se

kalijum nalazi u obliku kalijum-hlorida i kalijum-sulfata.
Kalijum-hlorid - KCl. Kalijum-hlorid 40% sadri 40% K2O (33% K),
63% (KCl) i kao primesu od 20 do 30% NaCl. ubrivo je dosta higroskopno. Kalijum-hlorid 50% sadri 50% K2O, (42% K), 80% (KCl) i kao
primesu od 10 do 15 % NaCl. Kalijum-hlorid 60% sadri 60% K2O (50%
K), 96% KCl i od 1 do 3% NaCl. Pomenuta ubriva su standarna kalijumova ubriva, bele do slabo obojene boje. Nalaze se u obliku sitnih kristala ili
u obliku granula. Koriste se kao pojedinana ubriva ili kao komponenta
meanih ubriva. Kalijum-hlorid 60%-ni koristi se u proizvodnji kompleksnih NPK ubriva. Ova ubriva su hemijski neutralna, a fizioloki kisela.
Visok sadraj najtrijuma ini ovo ubrivo posebno podesnim za ishranu
vrsta koje se odlikuju veom potrebom za ovim elementom. Kalijum-hlorid koji se nalazi na naem tritu sadri od 58 do 62% K2O.
Kalijum-hlorid sa magnezijumom. Sadri 42% u vodi rastvorljivog
K2O, 6% u vodi rastvorljivog MgO, pored toga u njemu se nalazi i od 5 do
7% Na2O i oko 5% sumpora. Ovo ubrivo se odlikuje veoma dobrim odnosom kalijuma i magnezijuma i primenjuje se u uslovima kada je biljkama potrebno istovremeno obezbediti oba elementa. Pojava nedostatka
magnezijuma se u poslednje vreme sve ee javlja poto NPK mineralna
ubriva koja se preteno primenjuju ne sadre magnezijum, a istovremeno
poveanjem prinosa podstie se njegovo iznoenje iz zemljita. Nedostatak
magnezijuma se javlja na kiselim i alkalnim zemljitima.
Kalijum-sulfat - K2SO4. Kalijum-sulfat sadri 50% K2O (42% K),
93% K2SO4 , 18% S, O,6% Mg i manje od 2,5% Cl. Ovo ubrivo ima brojne pozitivne osobine, sadri dva neophodna elementa za biljke kalijum i
sumpor, odlikuje se malim sonim indeksom, ima dobre fizike ososbine, a
sadraj hlora je veoma nizak. U nekim zemljama se proizvodi tretiranjem
kalijum-hlorida sa sumpornom kiselinom ili preradom kainita, kome se
dodaje koncentrovani rastvor kalijum-hlorida ili iz kizerita pri emu se kalijum-hlorid u dva stupnja prevodi u kalijum-sulfat. Za proizvodnju ovog
ubriva koriste se i sirove kalijumove soli enit i langbenit. Ovo ubrivo se
prevashodno primenjuje pri gajenju biljaka osetljivih na prisustvo hlora.
Kalijum-sulfat nije higroskopno ubrivo, moe se skladititi i u vlanim
uslovima, moe se ugraditi u druga ubriva, u vodi je dobro rastvorljivo
(preko 110 g/L), podesno je za mehanizovano rasturanje, javlja se u obliku
kristala bele boje i fizioloki je kiselo ubrivo. Proizvodi se u obliku granula
(veliina estica 0,8 do 3,6 mm) i kristalnog praka (veliina estica od 0,01
do 0,5 mm). Skuplje je od kalijum-hlorida, zbog ega se koristi pri ubrenju
128
intenzivnih biljnih vrsta. Koncentracija hlora u ovom ubrivu ne sme da

bude vea od 2,5, odnosno 3%. Proizvodi se i sa 52% K2O (43,2% K). Ovo
ubrivo se koristi pri fertigaciji. Po potrebi kalijum-sulfat se proizvodi i sa
veoma niskim sadrajem hlora 1% ili svega sa 0,5%.
Kalijum-sulfat ima prednosti u odnosu na kalijum-hlorid ne samo
pri ubrenju biljaka osetljivih na prisustvo vee koncentracije hlora, ve i u
sluaju kada postoji opasnost od zaslanjivanja zemljita, odnosno hranljivog
supstrata, poto se odlikuje niim sonim indeksom od kalijum-hlorida.
Kalijum-sulfat koji se nalazi na naem tritu sadri od 48 do 52% K2O.
Kalijum-magnezijum-sulfat (Patent-kalijum) je dvojno ubrivo
K2SO4 . MgSO4, sadri 30% K2O (24,9% K), 10% MgO (6% Mg) i 17% S
u obliku sulfata. Sadraj hlora ne sme da bude vei od 2,5, odnosno 3%.
Fizioloki je kiselo ubrivo, sivo-bele boje i nije higroskopno. Preporuuje
se primena kod biljnih vrsta osetljivih na prisustvo hlora i vrsta sa veim
zahtevom za magnezijumom.
Magnezijum-kainit sadri 11% K2O, 5% MgO, 20% Na i 4% S (9,1%
K, 3% Mg, 20% Na i 4% S). Naziv kainit dolazi od dvostruke soli KCl .
MgSO4 . 3H2O, koja je u poetnim fazama eksploatacije kalijuma koriena
u poljoprivredi. Ovo ubrivo se posebno preporuuje za ubrenje livada i
panjaka zbog visokog sadraja natrijuma i prisustva magnezijuma. Smatra
se da ovo ubrivo povoljno utie na ukus hrane i time podstie njihovu
potronju, kao i na zdravstveno stanje ivotinja.
Postoje i sporodelujua kalijumova ubriva, meutim, njihova
primena ima ogranieni znaaj.
KALIJUM U SLOENIM UBRIVIMA
Kalijum se u ishrani biljaka u veini sluajeva koristi u obliku sloenih

mineralnih ubriva. Za razliku od pojedinanih ubriva koja sadre jedan
hranljivi element, sloena ubriva u svom sastavu imaju dva i vie hranljivih
elemenata. U ovu grupu ubrajaju se i pojedinana ubriva iji anjoni i katjoni uestvuju u ishrani biljaka, npr. kalijum-nitrat. Sloena ubriva, pored
osnovnih hranljivih elemenata azota, fosfora i kalijuma mogu da sadre i
druge biogene elemente. U savremenoj agrotehnici preovladava primena
sloenih, kompleksnih ubriva. Upotreba sloenih, posebno kompleksnih
ubriva ima niz prednosti u odnosu na upotrebu pojedinanih ubriva.
Ona se najee odlikuju visokim ukupnim sadrajem aktivne materije
(koncentracija mineralnog ubriva), usled ega se smanjuju trokovi trans129
porta i skladitenja, pojednostavljuje se ubrenje usled jednovremene

primene vie hraniva, smanjuje se utroak energije i radne snage. Smatra se
da se u novije vreme osnovni hranljivi elementi oko 50 do 70% primenjuju
u vidu kompleksnih ubriva. Omer sadraja pojedinih elemenata, njihov
maseni odnos (N : P2O5 : K2O) oznaava se kao formulacija ubriva.
Potrebno je istai da i primena pojedinanih mineralnih ubriva u
odreenim agroekolokim uslovima ima svoje opravdanje, na primer, ako
u zemljitu kocentracija samo jednog elementa ograniava visinu prinosa
ili ako ne postoji sloeno ubrivo ija formulacija obezbeuje optimalnu
obezbeenost biljaka hranivima. Pored toga, potrebno je istai da je cena
aktivne materije u pojedinanim ubrivima obino neto nia.
Na osnovu tehnologije proizvodnje sloena ubriva se dele na:
meana sloena ubriva, polukompleksna sloena ubriva i na kompleksna
sloena ubriva.
Meana sloena ubriva proizvode se mehanikim meanjem dva ili
vie vrstih pojedinanih ubriva u prakastom ili granulisanom obliku,
pri emu ne dolazi do hemijskih reakcija izmeu pojedinanih ubriva u
najveem delu proizvoda. Prednost primene sloenih meanih mineralnih
ubriva je u mogunosti da se formulacija smee prilagodi obezbeenosti
zemljita i potrebama biljaka za pojedinim hranivima. Pri nestrunom
meanju pojedinih ubriva moe doi do nepoeljnih fiziko-hemijskih
promena u smei (antagonizam ubriva), zbog ega je potrebno poznavanje mogunosti njihovog meanja. Meana sloena ubriva mogu da budu
dvojna i trojna formulacija (NP, NK, PK, NPK). Dvojna formulacija moe
da bude : 0:14:12, 0:14:21, trojna: 8:8:8 , 4:18:12, 4:11:9 itd.
Polukompleksna ili kompleksno-meana ubriva najee nastaju
meanjem amonijum-nitrata, superfosfata, amonijaka, kalijum-hlorida,
sumprone i fosforne kiseline. U toku meanja dolazi do hemijskih reakcija,
koje omoguavaju dobijanje vrih i homogenijih granula. Formulacija
takvih ubriva moe da bude 14:14:14.
Kompleksna sloena ubriva nala su iroku primenu u naoj agronomskoj praksi. U toku proizvodnje kompleksnih sloenih mineralnih
ubriva u reaktorima dolazi do sloenih hemijskih reakcija izmeu
komponenti koje se kompleksuju. Pri tome nastaju potpuno nova kompleksna jedinjenja, homogen proizvod, ujednaenog sastava. Formulacija
kompleksnih ubriva moe da bude dvojna (NP, NK, PK) i trojna (NPK).
Kompleksna ubriva odlikuju se visokim sadrajem aktivne materije,
najee izmeu 40 i 60%.
130
Od dvojnih kompleksnih mineralnih ubriva koja sadre kalijum

potrebno je navesti kalijum-nitrat i dvojna fosforno-kalijumova ubriva.
Kalijum-nitrata u prirodi ima malo, stoga se uglavnom proizvodi industrijski. To je dvojno kompleksno ubrivo, bele do sivkaste ili ukaste
boje, dobro rastvorljivo u vodi, manje je higroskopno u odnosu na druga
nitratna ubriva i fizioloki je neutralne do slabo alkalne reakcije. Sadri oko
46,5% K2O i od 12 do 14% N u proseku 13% N i 38,2% K. Zahvaljujui visokom sadraju kalijuma veoma je pogodno ubrivo za kalifilne biljke. Poto
se dobro rastvara u vodi uspeno se moe koristiti za fertigaciju u povrtarskoj proizvodnji, kao i za prihranjivanje biljaka osetljivih na prisusutvo hlora. Prisustvo balastnih materija je veoma malo. U najvee proizvoae ovog
ubriva ubrajaju se Izrael, ile i Sjedinjene Amerike Drave.
Dvojna fosforno-kalijumova ubriva koriste se za osnovno ubrenje
pri zasnivanju lucerita, detelita, vinograda i vonjaka, nadalje pri ubrenju
na rezervu, kao i u cilju meliorativnog ubrenja, poveanja sadraja
lakopristupanog fosfora i kalijuma u zemljitima koja su siromana u pomenutim elementima. Ova ubriva se proizvode u razliitim PK formulacijama, kao npr. 0:30:18, 0:20:30 itd. Dvojna kombinacija moe da bude i
kalijum sa magnezijumom.
Trojna kompleksna mineralna ubriva proizvode se u velikom broju
formulacija u zavisnosti u namene. Za osnovno i melioracijsko ubrenje
koriste se formulacije NPK ubriva u kojima je povean udeo fosfora i kalijuma (4:18:39, 6:18:35, 10:18:27), za predsetveno i startno ubrenje koriste se ubriva sa manje-vie uravnoteenim odnosom NPK (15:15:15,
13:10:12) zavisno od zemljinih uslova i biljne vrste.
Kompleksno sloeno ubrivo sa etiri elementa je npr. NPK+Mg.
Kompleksno sloeno ubrivo moe da sadri i est elemenata (N, P, K,
Ca, Mg, S) ako se azotno-magnezijumovo ubrivo kombinuje sa PK
ubrivom.
Kristalna ubriva. Kristalna ubriva (kristaloni) u celini i hranljivi
elementi koje sadri su potpuno rastvorljivi u vodi i ne sadre balastne
materije. Zahvaljujui njihovoj dobroj rastvorljivosti u vodi ova ubriva
su pogodna za fertigaciju i za folijarnu prihranu biljaka. Kristalna ubriva
se ubrajaju u brzo delujua ubriva. Ona se mogu koristiti i zajedno sa
zatitnim sredstvima. Kristalna ubriva su nala iru primenu u intenzivnoj
proizvodnji, visoko profitabilnih vrsta, pre svega u hortikulturi. Postoje
razliite formulacije kristalnih ubriva: 12:12:36, formulacija namenjena
za kalifilne biljke, zatim 15:5:30 i dr.
131

OSTALI NEORGANSKI IZVORI KALIJUMA
Kalijum silikati. Silikati kalijuma, nakon hemijske dorade i sitnjenja,

mogu da se koriste kao kalijumovo ubrivo. Zbog niskog sadraja kalijuma
od 8 do 21% K2O i s tim u vezi visokih transportnih trokova primenjuju
se, pre svega, u okolini nalazita i u zemljama koja ne raspolau naslagama
sirovih kalijumovih soli. Raznim hemijskim tretmanom uz upotrebu kiselina mogue je od kalijum silikata proizvesti kalijumova ubriva. U zavisnosti sa kojom kiselinom se tretiraju silikati kalijuma mogue je proizvesti
razliite soli kalijuma (KNO3, KCl i dr.). Najznaajniji kalijumovi silikati
su: leucit KAl(SiO3)2 21% K2O, 55% SiO2; muskovit H2KAl3Si3O12,
12% K2O; nefelin K2Na6Al8Si9O34, 7% K2O; galukonit KFeSi2O6 . nH2O,
7% K2O; ortoklas KAlSi3O8. Pristupanost kalijuma iz kalijum silikata u
znaajnoj meri zavisi i od finoe njihovog mlevenja. Postoje podaci koji
ukazuju da uz primenu iste koliine kalijuma moe da ispolji slino dejstvo kao i 40%-na kalijumova so. Pored slabe rastvorljivosti kalijum silikati
mogu sa uspehom da se koriste u uslovima plavljenja zemljita kada im je
rastvorljivost dovoljna za obezbeenje npr. pirina kalijumom (Tokunaga,
1991).
Pepeo. Pepeo koji nastaje posle sagorevanja biljnih ostataka, usled
visokog sadraja kalijuma smatra se kalijumovim ubrivom, iako pored
kalijuma sadri i druge biogene elemente. Upotreba pepela kao ubriva
ima lokalni znaaj. Pepeo se koristio u seoskim gazdinstvima u doba kada
su se kao gorivo koristili etveni ostaci, slama itarica, stabljike suncokreta, kukuruzovina i dr. U novije vreme proizvodnjom energije, tzv. zelene
energije, sagorevanjem etvenih ostataka pepeo postaje ponovo aktuelno
ubrivo (Ili et al., 2004, Martinov et al., 2005).
Sastav i nutritivna vrednost pepela koji nastaje kao produkt sagorevanja biomase razmatrali su Loo i Koppejan (2002). Pri sagorevanju
biomase gubi se celokupna koliina azota. Najvei deo fosfora zaostaje u
pepelu i dolazi do emisije jednog dela kalijuma, hlora, sumpora i natrijuma
kao sastojka leteeg pepela ili soli (KCl, NaCl, K2SO4). Soli nastaju u reakciji kalijuma ili natrijuma sa hlorom ili sumporom. Sa ekolokog stanovita
naroito je znaajna sudbina nekih tekih metala: Cd, Hg, Cu, Pb. Oni ostaju u pepelu ili isparavaju.
Svea biljna masa sadri u proseku oko 80% vode i oko 20% suve
materije Suva materija biljaka sadri u proseku 6% mineralnih materija,
pepela. Elementarni sastav pepela u proseku je sledei (%): K 42, O 24,
Cl 7, Si 7, P 5, Ca 5, Mg 4, S 4, Na 1 i mikroelemenata 1. Iz navedenog se
moe zakljuiti da je pepeo biljaka izuzetno bogat kalijumom. Sastav i rastvorljivost pojedinih elemenata u pepelu iz biomase su razliiti i zavise od
132
veeg broja inilaca, posebno od njegovog porekla, odnosno biljne vrste

i zemljinih uslova (Tab. 26). Pepeo nusproizvoda strnih ita odlikuje se
veim sadrajem oksida kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Pored
toga, fosfor se nalazi u obliku Ca3(PO4)2, a kalcijum u vidu CaCO3. U pepelu
slame ita oko 30% kalijuma je u vodi rastvorljivo, to znai da je za biljke
pristupaan. U pepelu se kalijum nalazi i u slabo rastvorljivom obliku u
vidu kalijum silikata. Samo deo fosfora je rastvorljiv, dok su hlor i sumpor
rastvorljivi u vodi.
Pepeo nezagaene biomase moe da se koristi kao ubrivo. U Austriji
se upotreba pepela kore drveta i piljevine kao ubrivo na poljoprivrednim povrinama preporuuje do 1.000 kg/ha, na zelenim povrinama,
panjacima i livadama do 700 kg/ha, a u umama do 3.000 kg/ha jednom
u 50 godina. Pepeo drveta sadri od 3 do 7% K2O. Poto u toku sagorevanja organske materije u pepelu dolazi do poveanja koncentracije prisutnih mineralnih materija meu kojima i tekih metala, preporuljivo je pre
ubrenja pepelom ispitati njegov hemijski sastav i tek nakon toga utvrditi
njegovu koliinu za ubrenje. Pepeo suncokretove stabljike predstavlja izrazito kalijumovo ubrivo poto sadri 36% K2O, 2,5% P2O5 i 18,5% CaO,
pepeo stabljike kukuruza se, takoe, odlikuje visokim sadrajem kalijuma
27% K2O, 9% P2O5 i 8% CaO, pepeo penine slame ima 14% K2O, 7%
P2O5 i 6% CaO. Zbog visokog sadraja katjona pepeo ima alkalnu reakciju,
zbog ega se preporuuje njegova primena na kiselim zemljitima u cilju
popravke pH vrednosti Sander i Andren (1997).
Tab. 26. Sadraj kalijuma u pepelu nekih biljaka (Popovi, 1989)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Biljna vrsta
K2O % u SM
Biljna vrsta
K2O% u SM
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------etinari
6-6,9
Penica (slama)
9,4-17,0
Hrast
8,5
Krompir (stabljika)
21,7
Topola
12,5
Kukuruz (stabljika)
27,2
Brest
22,0
Duvan (stabljika)
23,0
Ra (slama)
9,7-22,0
Suncokret (stabljika) 36,0
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Cementna praina. Praina koja nastaje u toku proizvodnje cementa moe da poslui kao kalijumovo ubrivo. Fabrike cementa prerauju
feldspate i druge minerale koje sadre kalijum. Praina, fini prah koji nastaje u toku proizvodnje sadri od 12 do 45% K2O u obliku K2CO3 i K2SO4.
Znaajno je da praina ne sadri primese sa tetnim dejstvom.
133
Ukoliko praina koja nastaje u cementarama dospe u atmosferu moe

da izazove niz nepoeljnih fiziolokih i anatomskih promena na biljkama.
Utvreno je da praina smanjuje sadraj hlorofila, eera i skroba u listovima i intenzitet fotosinteze i poveava debljinu epidermisa i meuelijske
prostore, to se sve skupa nepovoljno odraava na prinos biljaka. Praina
cementara deluje na nadzemne organe biljaka svojim hemijskim sastavom
i alkalnom reakcijom.
Padavine. Industrijalizacija, urbanizacija, razvoj saobraaja i neodgovarajue rukovanje otpadnim materijama doveli su do porasta raznih
organskih i neorganskih jedinjenja u vazduhu. Pored ovih antropogenih
inilaca, postoje i prirodne pojave koje mogu da zagauju vazduh kao to
su: umski poari, erupcije vulkana, oluje, zemljotresi i dr.
Iz vazduha putem atmosferskog taloga na povrinu Zemlje, pored
ostalog, dospe i kalijum. Koncentracija kalijuma u atmosferskim padavinama je niska i razliita je u pojedinim regionima, u proseku se kree od 0,1
do 4 mg K/L (Nativ, 1992). Prema navodima Kdr et al. (2012) u oblasti
izmeu Dunava i Tise (rbottyn) 2006. godine je iz atmosfere dospelo
16,5, a 2007. godine 6,3 kg/ha kalijuma, a u Mezfldu 14,0, odnosno13,2
kg/ha. Suma godinjih padavina u oba lokaliteta bila je priblino ista od
450 do 550 mm.
Koliina kalijuma koja dospe iz atmosfere na povrinu Zemlje u
znaajnoj meri zavisi od lokalnih uslova, zagaenja vazduha i vegetacije.
Utvreno je da postoji interakcija izmeu koncentracije kalijuma u padavinama i povrine pokrivene vegetacijom. Biljni pokriva deluje kao primalac za azot i izvor za kalijum (Puckett, 1987). Koliina kalijuma koja dospe
na povrinu Zemlje nema vei znaaj u kruenju ovog elementa u prirodi,
niti u obezbeenju biljaka kalijumom.
MOGUE PRATEE DEJTSVO UBRENJA KALIJUMOM
Cilj primene kalijumovih ubriva je optimalno obezbeenje biljaka

ovim elementom u uslovima gde je njegova koncentracija u hranljivom supstratu nedovoljna. Na taj nain treba obezbediti da se genetski potencijal
genotipa za prinos i kvalitet proizvoda u potpunosti realizuje. Kalijumova
ubriva, kao u ostalom i primena drugih hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji, imaju i pratee efekte koji zavise od njihovog hemijskog sastava
i drugih fiziko-hemijskih osobina i od njihove interakcije sa elementima
spoljanje sredine.
134
Uticaj na pH zemljita
Kalijumova mineralna ubriva su soli kalijuma sa mineralnim kiselinama. Ona po pravilu ne sadre tetne materije. U okviru njihovog sporednog dejstva najvea panja se posveuje njihovom uticaju na pH zemljita,
odnosno hranljivog supstrata. Kalijumova ubriva (KCl i K2SO4) su fizioloki kisela ubriva, jer biljke intenzivnije usvajaju kalijum od prateeg
anjona koji sa vodonikovim jonom stvara kiselinu usled ega se poveava
aktivna kiselost zemljita.
Kalijum-hlorid je u Srbiji iz ekonomskih razloga najee korieno
mineralno kalijumovo ubrivo. Kalijumova ubriva su lako rastvorljiva u
vodi. U zemljinom rastvoru disosuju, deo kalijuma vee se za adsorptivni
kompleks zemljita, a deo ostaje u zemljinom rastvoru. Na neutralnim i
alkalnim zemljitima deo kalijuma iz kalijumovog ubriva zamenjuje kalcijum adsorbovan u adsorptivnom kompleksu zemljita (AK). Osloboeni
jon kalcijuma u zemljinom rastvoru stvara sa hlorom CaCl2 koji je vrlo
pokretan i stoga se, naroito u humidnim predelima, na lakim peskovitim
zemljitima i pri navodnjavanju sa veim zalivnim normama, lako ispira u
dublje slojeve zemljita:
Ca2+
AK)
+ 2 KCl AK)
Ca2+
K+
- K+ + CaCl2
Ca2+ ispira se
Kalijum jon moe da istiskuje iz adsorptivnog kompleksa zemljita

i vodonikove jone koji sa hlorom u zemljinom rastvoru stvaraju hlorovodoninu kiselinu, usled ega se pH zemljita moe lokalno smanjiti i ispod
4:
H+
AK) - H+ + 2KCl
H+
K+
AK) - K+ + 2HCl
H+
Pri duoj upotrebi posebno veih doza kalijum-hlorida na kiselim

zemljitima moe doi do zamene aluminijuma u adsorptivnom kompleksu zemljita sa kalijumom i time poveanja koncentracije aluminijuma u
zemljinom rastvoru to se nepovoljno odraava na biljni svet.
135
3+
AK) Al
K+
+ 3KCl AK) - K + AlCl3
K+
+
AlCl3 + 3H2O Al(OH)3 + 3HCl

Navedene reakcije ukazuju da ubrenje sa veim dozama kalijumhlorida, koje je ubrivo fizioloki kisele reakcije, na kiselim zemljitima
rezultira poveanjem kiselosti zemljinog rastvora. Zato se u sluaju upotrebe kalijum-hlorida na kiselim zemljitima preporuuje povremena primena krea ili fizioloki alkalnih mineralnih ubriva.
Kalijum-sulfat je, takoe, fizioloki kiselo ubrivo. Na neutralnim i
alkalnim zemljitima kalijum istiskuje kalcijum iz adsorptivnog kompleksa. Istisnuti kalcijum jon u zemljinom rastvoru stvara sa sulfatnim jonom
tekorastvorljivu so kalcijum-sulfat:
Ca2+
K+
+ K2SO4 AK) - K + CaSO4
Ca2+
+
AK)
Ca2+
Smatra se da je fizioloka kiselost kalijum-sulfata vea od kalijumhlorida. Razlog je vea mobilnost jona hlora u zemljitu i njegovo vee ispiranje. Finck (1982) navodi da je uticaj primene kalijumovih ubriva na
reakciju zemljita od malog znaaja, kao i da obino nije uoeno smanjenje
pH vrednosti zemljita nakon primene ovih ubriva, osim neznatno poveanje gubitka kalcijuma.
Uopteno se moe rei da u zemljitima gde je adsorptivni kompleks
zasien jonima kalcijuma, komponente kalijumovih ubriva kalijum, natrijum i magnezijum zamenjuju jone kalcijuma u adsorptivnom kompleksu,
koji zatim u zemljinom rastvoru stvaraju so sa sulfatima i hloridnim jonima.
U kiselim, vodonikovim jonima zasienim zemljitima najpre dolazi do zamene kalcijuma i magnezijuma na adsorptivnom kompleksu, a zatim vodonikovih jona koji stvaraju hlorovodoninu i sumpornu kiselinu.
Znaaj prateih elemenata

Koncentrovana kalijumova ubriva kao pratee elemente sadre,
pored ostalog, hlor, sumpor, natrijum, magnezijum i dr. Nepovoljno dejstvo moe se oekivati samo od prisustva hlora, dok magnezijum, sumpor i
natrijum deluju pozitivno na prinos i kvalitet proizvoda.
136
Hlor. Kalijum-hlorid sadri znaajnu koliinu hlora to je potrebno

pri njegovoj primeni imati u vidu. Od halogenih elemenata u pedosferi u
najveim koliinama je zastupljen hlor. Koncentracija hlora u zemljitu je
veoma promenljiva, od 0 do 1%. Hlor je, prema miljenju nekih autora,
neophodan elemenat za biljke, dok ga drugi ubrajaju u korisne elemente
(Marschner, 1995). Znaci nedostatka hlora u prirodi nisu uoeni. Hlor se u
zemljitu nalazi u jonskom obliku, u vidu soli i vezan za organsku materiju.
Znaajna koliina hlora se u zemljitu nalazi u vidu slobodnog Cl- jona u
kom obliku ga biljka usvaja. Hlor je veoma mobilan u zemljitu i odlikuje
se velikim koeficijentom difuzije u zemljinom rastvoru i zemljitu. Hloridi
zemljita su lakorastvorljivi i u zemljinom rastvoru su veoma pokretljivi,
u kiselom opsegu su slabo adsorbovani, stoga se u humidnim uslovima
hlor intenzivno ispira. Kisela sredina pogoduje usvajanju hlora kod biljaka
(Gerson i Poole, 1972).
Hlor moe da deluje veoma toksino na biljke. Biljke hlor intenzivno usvajaju i translociraju u nadzemne organe, gde njegova koncentracija
moe znaajno da premauje potrebe biljaka. Stoga je njegova koncentracija u biljkama ponekad veoma visoka, moe u suvoj materiji dostii i 10%.
Granica tolerantnosti kod biljnih vrsta koje su osetljive na prisustvo vee
koncentracije hlora kree se od 0,5 do 2% hlora u suvoj materiji, a kod
tolerantnih 4%. Visoka koncentracija hlora poveava turgorov pritisak u
elijama lista, usled ega se smanjuje transpiracija. Suviak hlora istovremeno smanjuje usvajanje ostalih anjona: nitrata, fosfata, sulfata i dr., spreava deobu elija, naruava bilans anjona i katjona i esto izaziva hlorozu.
Vrh korenskih dlaica postaje mrk, pre vremena kree vegetacija, a listovi
se obino ne razvijaju potpuno, ostaju sitni i deformiu se. Simptomi suvika hlora javljaju se prvo na vrhovima i rubu listova, slino kao i suviak
drugih elemenata (Kastori, 2006). U sluaju suvika hlora rubovi listova
se esto uvijaju i nastale promene su sline simptomima koje izaziva nedostatak kalijuma ili suviak nitrata. Na prisustvo vee koncentracije hlora
naroito su osetljivi mladi ponici. Prisustvo NH4+ jona poveava toksinost
suvika hlora. Potrebno je, meutim, istai da vidljivi znaci suvika hlora
kod biljaka, ni kod osetljivih vrsta na prisustvo vee koncentracije hlora pri
uobiajenoj primeni kalijum-hlorida nisu uoeni. Fotosintetika aktivnost
i potronja vode mogu da poslue kao fizioloki parametri za utvrivanje
osetljivosti slatke paprike na hlor (Slezk et al., 2011).
Tolerantnost pojedinih biljnih vrsta prema suviku hlora je razliita i genetski je kodirana. eerna i stona repa, jeam, kukuruz, spana,
celer i kupus ubrajaju se u biljke koje imaju jae izraenu tolerantnost prema veim koncentracijama hlora. Veu tolerantnost prema hloru ispoljavaju veinom biljne vrste koje podnose veu koncentraciju soli halofiti.
Nasuprot njima: leguminoze, vinova loza, duvan, trenja, crvena ribizla,
137
malina, hmelj i veina ukrasnih biljaka, gerbera, hrizantema, etinari i dr.

vae za jako osetljive biljke na suviak hlora. Veina povrtarskih biljaka je
osetljiva na vee koncentracije hlora (Tab. 27).
Tab. 27. Osetljivost nekih povrtarskih biljaka na prisustvo hlora (preuzeto iz
Terbe, 2012)
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Jako osetljive
Malo osetljive
Podnose prisustvo
Vole prisustvo
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------paprika, krastavac spana, krompir
rotkva, zeleni luk
pasulj, dinja, luk
paradajz, glaviasta patrnak, cvekla,
salata, kupusnjae
mrkva
celer, pargla
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Biljne vrste koje su osetljive na prisustvo vee koncentracije hlora

treba ubriti kalijum-sulfatom, posebno u aridnim predelima. Da bi se
ublailo nepovoljno dejstvo vee koncentracije hlora, potrebno je unositi
kalijum-hlorid u zemljite u jesen, kako bi se hlor ispirao u dublje slojeve zemljita i otiao van domaaja korenovog sistema. Istovremeno se joni
kalijuma veu u povrinskom sloju zemljita, u zoni domaaja korenovog
sistema. Kalijum-hlorida, posebno vee doze kod vrste koja je osetljiva na
prisusutvo hlora, nije preporuljivo uneti u zemljite neposredno pre setve
ili celokupnu predvienu dozu odjednom.
Suviak hlora se odraava na kvalitet proizvoda gajenih vrsta. Suviak
hlora kod krompira smanjuje translokaciju asimilata iz listova u krtole,
pospeuje pojavu virusnih oboljenja, smanjuje sadraj skroba i veliinu
skrobnih zrna u krtolama (Kastori, 1983). Hlor nepovoljno utie na kvalitet
duvana. Zato se pri ubrenju duvana preporuuje upotreba kalijum-sulfata.
Vei sadraj hlora nepovoljno utie na kvalitet i preradu eerne repe. U
prisustvu vee koliine hlora smanjuje se iskoriavanje eera pri preradi
korena poto se poveava koliina saharoze koja odlazi u melasu.
U veem broju ogleda do sada je utvreno da nie koncentracije hlora mogu povoljno da utiu na prinos nekih gajenih biljka: paradajza, stone i eerne repe, spanaa i dr. Halofite, meu gajenim vrstama eerna
i stona repa, imaju naglaenu potrebu za hlorom. Specifinu potrebu za
hlorom imaju i uljana palma i kokos, a od povrtarskih vrsta celer i pargla.
Kod ovih biljnih vrsta prednost treba dati upotrebi kalijum-hlorida (Trebe
i Csat, 2004). Smatra se da se znaaj hlora ogleda u njegovoj ulozi u stvaranju osmotskog pritiska.
Hlor u zemljite dospeva i primenom organskih ubriva u toku navodnjavanja i u manjoj koliini padavinama iz atmosfere, posebno u priobalnim oblastima. Tako, na primer, upotrebom 30 m3 tenog stajnjaka
u zemljite se unosi i do 90 kg hlora. Zaoravanjem etvenih ostataka u
zemljite se unosi, takoe, odreena koliina hlora. Cima krompira sadri
138
od 0,80 do 3,0%, list repe od 1,40 do 2,26%, slama itarica od 0,10 do 0,69%
hlora (Matzel, 1983).
Natrijum. Kalijum-hlorid, pored hlora, sadri znaajnu koliinu
natrijuma. Kalijum-hlorid 40%-ni i 50%-ni sadri od 5 do 15% Na2O.
Natrijum se ubraja u korisne elemente, poto moe da utie povoljno na
neke fizioloke procese biljaka, i time na njihov rast i razvie. Kalijum i
natrijum su antagonosti pri usvajanju, istovremeno natrijum moe da zameni neke nespecifine uloge kalijuma u fiziolokim procesima biljaka.
Postoji i miljenje da delimina zamena kalijuma natrijumom doprinosi
boljem iskoriavanju kalijuma. Biljke se prema reakciji na prisustvo natrijuma mogu podeliti u etiri grupe:
Biljke koje u sluaju nedovoljne ishrane kalijumom slabo
reaguiju na natrijum (luk, pasulj, kukuruz, soja, ra i dr.).
Biljke koje pri nedostatku kalijuma pozitivno reaguju na natrijum
(paradajz, jeam, crvena detelina, lucerka i dr.).
Biljke kod kojih pri optimalnoj ishrani kalijumom, natrijum osrednje stimulie rast (graak, penica, ovas, lupina i dr.).
Biljke kod kojih natrijum pri optimalnoj ishrani kalijumom znaajno
stimulie rast (cvekla, spana, stona i eerna repa i dr.).
Natrijum ima veoma znaajnu ulogu u organizmu ljudi i ivotinja.
Najznaajnija mu je uloga u odravanju osmotskog pritiska ekstracelularne
tenosti. Pored toga, natrijum aktivira neke enzime i sa kalijumom i magnezijumom uestvuje u prenoenju nadraaja u miie i u elije mozga. U
normalnim uslovima ishrane kod ljudi se nedostatak natrijuma retko javlja. Veoma je znaajan sadraj natrijuma u stonoj hrani, posebno preivara. Krava dnevno preko mleka izluuje od 25 do 35 g natrijuma. Natrijum
poveava mlenost i plodnost kod krava, stoga je vano da hrana sadri
dovoljnu koliinu natrijuma. Sadraj natrijuma u biljkama zavisi od njegovog prisustva u zemljitu, kao i od sposobnosti pojedinih biljnih vrsta da
ga nakupljaju. U cilju poveanja koncentracije natrijuma u biljkama livada
i panjaka na zemljitima koja ne sadre dovoljno natrijuma ili je zemljite
osrednje obezbeeno ovim elementom (od 7 do 12 mg Na/100g zemljita)
preporuuje se upotreba 10 dt/ha ubriva magnezijum-kainita koji, pored
12% K2O i 6% MgO, sadri 24% Na2O. U uslovima kada zemljite sadri
dovoljnu koliinu natrijuma upotreba posebno veih doza kalijumovog
ubriva znaajno je smanjila sadraj natrijuma u graku, kao rezultat antagonizma izmeu pomenuta dva elementa (Kdr, 1992).
Halomorfna zemljita odlikuju se poveanim sadrajem natrijuma.
Povrtarske vrste prema tolerantnosti na soli, na osnovu sadraja natrijuma,
mogu se svrstati u etiri grupe: na tolerantne, neosetljive, srednje osetljive
139
i osetljive. U tolerantne se ubrajaju: paradajz, spana, luk, praziluk, karfiol,

celer, crveni i glaviasti kupus. Srednje osetljivi su: graak, krompir, mrkva,
rotkva i muskatna tikva, a osetljivi: pasulj, krastavac i glaviasta salata.
Magnezijum. Koncentrovana kalijumova ubriva i sirove kalijumove
soli sadre i magnezijum. Magnezijum se ubraja u neophodne makroelemente za sve ive organizme. Sadraj magnezijuma u kalijum-sulfatu je 0,6%,
kalijum-magnezijum-sulfatu 6%, magnezijum-kainitu 3%, kiserit sadri 27%
MgO (81% MgSO4), pored toga i druge sirove kalijumove soli sadre magnezijum: biotit, karnalit, enit i palihalit. Magnezijum ima veoma znaajnu
ulogu u fizioloko-biohemijskim procesima ivih organizama, stoga njegov
sadraj u biljkama ima veliku vanost, poto su za ljude i ivotinje glavni
izvor magnezijuma biljke. Razlozi nedovoljne obezbeenosti biljaka magnezijumom mogu da budu: njegov nedovoljan sadraj u zemljitu, usled poveanja prosenih prinosa poveano iznoenje iz zemljita, primena visokih
doza koncentrovanih ubriva koja kao primesu ne sadre magnezijum, nedovoljan povraaj magnezijuma u zemljite mineralnim ubrivima i stajnjakom, posebno u regionima sa nedovoljno razvijenim stoarstvom. U takvim
uslovima upotreba kalijumovih ubriva koja kao primesu sadre magnezijum od velike je vanosti. Za meliorativno ubrenje zemljita siromana
magnezijumom preporuuje se upotreba 10 dt/ha kiserita u jesen ili 5 dt/ha
u jesen i 5 dt/ha u prolee. Da bi se sadraj magnezijuma u oraninom sloju
poveao za 1 mg potrebno je primeniti od 60 do 80 kg MgO/ha (Rodewyk,
1979). Potrebno je, meutim, imati u vidu da izmeu kalijuma i magnezijuma postoji antagonizam pri usvajanju, usled ega obilna ishrana kalijumom
dovodi do smanjenja sadraja magnezijuma u biljkama.
Nedovoljna obezbeenost biljaka magnezijumom uz preobilne ishrane kalijumom moe kod ivotinja da izaziva hipomagneziju, panu tetaniju. Ova pojava je ve davno uoena. Voisin (1963) navodi da intenzivno ubrenje kalijumovim ubrivima livada i panjaka moe kod ivotinja
koja se dre na ispaama da izaziva panu tetaniju, kontrakciju miia. Do
ove pojave moe da doe ako ivotinje pasu bujnu, brzo rastuu travu koja
sadri puno sirovih proteina i nebelanevinastog azota i kalijuma i malo
svarljive energije. U takvim uslovima u krvi goveda nizak je nivo magnezijuma, a esto i kalcijuma. Uzorok moe da bude, pored preterane primene
kalijumovih ubriva, i prirodno nizak sadraj magnezijuma u zemljitu.
Smatra se da ako je odnos sadraja K/(Mg+Ca) u travi ispod 1,8 tetanija se
retko javlja; pri odnosu od 2,2 do 2,6 u 5% sluajeva; pri velikoj prevagi kalijuma, odnosno odnosa od 2,6 do 3,0 u 7%, a ako je odnos preko 3,0 u 17%
sluajeva javlja se pana tetanija koja moe da izaziva i uginue (Seekles,
1960). Postoje i miljenja da pojava pane tetanije nije strogo posledica prekomerne primene kalijumovih ubriva, ve da nastaje kao zajedniko dejst140
vo veeg broja nepovoljnih inilaca. Pretpostavlja se da je uzrok poremeeni

metabolizam azota, naglo poveanje amonijaka u buragu ivotinje.
Znaajan izvor magnezijuma su i organska ubriva. Stajnjak sadri
od 0,03 do 0,18%, a teni stajnjak sa 10% suve materije od 0,05 do 0,08%
magnezijuma.
Sumpor. Sumpor je znaajan pratei elemenat kalijum-sulfata. Kalijum-sulfat sadri 18% sumpora, kalijum-magnezijum-sulfat (Patetkali) od
16 do 12%, a kiserit 22%. Sumpor se ubraja u grupu neophodnih konstitucionih elemenata. Uloga sumpora u metabolizmu biljaka je mnogostruka:
strukturalna, katalitika, povezan je s lancem prenosa elektrona, uestvuje
u odravanju ravnotee oksido-redukcionih procesa u sintezi proteina i dr.
Posebno treba istai njegovu interakciju sa azotom. Meu gajenim vrstama
najveu potrebu za sumporom imaju biljke iz familije Cruciferae, a znatno
manje biljke iz familije Gramineae.
U proteklo vreme malo je panje posveeno prisustvu sumpora u
kalijumovom ubrivu. Za to postoji vie razloga. Upotrebom superfosfata
koji sadri od 12 do 16% sumpora i amonijum-sulfata iji sadraj sumpora
iznosi 24% u zemljite je uneta odreena koliina sumpora. Primena ovih
pojedinanih ubriva i upotreba koncentrovanijih ubriva (koncentrovani
superfosfat sadri svega 3% sumpora) znaajno je smanjila unoenje sumpora u zemljite, pored toga smanjila se i emisija SO2 u atmosferu. Sredinom
prolog veka na povrinu Zemlje iz atmosfere je u nekim regionima dospelo i do 80 kg S/ha godinje, da bi se osamdesetih godina prolog veka,
usled stroih ekolokih propisa, ta koliina smanjila na 20 kg S/ha godinje
(Schnug, 1991). Emisija SO2 koja nastaje pri sagorevanju vrstih goriva i
dalje se smanjuje, to je u nekim regionima dovelo do negativnog bilansa sumpora u zemljitu, a kod biljaka koje se odlikuju veom potrebom
za sumporom (uljana repica) do pojave njegovog nedostatka. Kosti et al.
(1995) su ispitivali sadraj sumpora u zemljitu u najznaajnijim poljoprivrednim regionima Srbije u Vojvodini, umadiji i u severnom Pomoravlju i
utvrdili su da se 57% ispitivanih zemljita odlikuje niskim sadrajem sumpora, 10% zemljita belei nedostatak sumpora, a svega 3% je dobro obezbeeno ovim elementom. Pomenuti podaci ukazuju da bi ubudue veu
panju trebalo posvetiti sumporu kao neophodnom elementu, kao i njegovom znaajnom prisustvu u kalijumovim ubrivima. Nedostatak sumpora
se najee javlja na peskovitim, u organskoj materiji siromanim i ispiranju podlenim zemljitima. Nedostatak sumpora u zemljitu poveava se
irom sveta (Ceccotti, 1996), a za to ima vie razloga. Smanjena je upotreba
superfosfata koji sadri gisps (CaSO4), poveanjem prinosa gajenih vrsta
povealo se iznoenje sumpora iz zemljita i usled erozije i ispiranja smanjuje se njegova zaliha u zemljitu.
141
Zemljite je najznaajniji izvor sumpora za biljke. Mineralizacijom

organske materije zemljita godinje se oslobaa od 5 do 32 kg/ha. Pored
toga, biljke su sposobne da usvajaju u manjim koliinama sumpor i iz atmosfere. Sumpor se u zemljite unosi i primenom organskih ubriva.
Stajnjak u proseku sadri oko 0,2%, a osoka 0,05% sumpora.
Mikroelementi. Koncentrovana kalijumova ubriva kao pratee elemente, pored makroelemenata u tragovima, sadre i mikroelemente: neophodne za biljke, ija uloga u ivotnim procesima biljaka nije utvrena i
elemente sa preteno toksinim dejstvom. Prema Nagy et al. (1990) kalijumhlorid korien u Maarskoj sadrao je (mg/kg) : 7,2 B, 0,24 Cd, 0,30 Co,
2,8 Cr, 8,6 Cu, 0,89 Ni, 2,3 Pb, 4,7 V i 42,6 Zn. Vrednosti navedene u Tab. 28
takoe, potiu iz Maarske i kod nekih elemenata uoava se znaajna razlika od prethodno navedenih koncentracija. Razlog tome moe da bude da
je analizirano ubrivo razliitih proizvoaa. Mikroelementi u kalijumovim ubrivima verovatno najveim delom potiu iz sirovina. Njihova koncentracija u kalijumovim ubrivima je veoma mala, stoga se moe smatrati
da kalijumova ubriva ne zagauju zemljite, a time ni biljke, elementima
sa preteno toksinim dejstvom. Primena posebno veih doza kalijuma
smanjuje nakupljanje nekih mikroelemenata u biljkama: bora, mangana,
a naroito stroncijuma (Kdr, 1992, Kdr, 2011). Interakcija kalijuma sa
azotom utvrena je od strane veeg broja autora (Anjana i Iqbal, 2009), kao
kalijuma, magnezijuma i kalcijuma (Csath et al., 2000).
Tab. 28. Sadraj mikroelemenata u kalijum-hloridu (Kdr, 2000)*
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Elemenat
mg/kg
Elemenat
mg/kg
Elemenat
mg/kg
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Rb
Bi
Cu
Ba
Pb
V
Li
19,360
0,217
5,800
2,27
0,90
1,16
2,080
Zr
Ni
Al
B
Co
Ti
Cr
0,285
0,321
114,000
1,520
0,080
8,900
0,278
Ge
Mn
Sr
Zn
Cd
Y
0,856
13,100
42,100
0,820
0,000
0,299
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------*
Prosek za pet godina
Kalijum u vodama. Primena kalijumovih ubriva neznatno utie na

kvalitet pijae vode, poto se u zemljitu brzo vee. Do ispiranja, maksimalno nekoliko kg/ha godinje, dolazi na peskovitim, ljunkovitim, u glini,
siromanim zemljitima, to se ne moe smatrati ekoloki nepovoljnim,
142
poto doprinosi boljem snabdevanju oveka ovim elementom. U drenanim vodama kod veine normalnih poljoprivrednih zemljita u Engleskoj,
utvreno je da se samo oko 2 kg/ha kalijuma godinje ispira sa parcela koja
su ubrena kalijumom. Smatra se da se u Severnoj Americi godinje ispira
od 10 do 15 kg/ha kalijuma, a u tropskim zemljitima koja se odlikuju slabom fiksacijom kalijuma gubitak ispiranjem dostie od 50 do 200 kg/ha
godinje (Cooke, 1984).
Primenom kalijum-hlorida dolazi do ispiranja hlora, natrijuma i
kalcijuma. Ispiranje hlora moe da doprinese boljoj obezbeenosti oveka
hlorom, koji inae unosi u organizam upotrebom kuhinjske soli. Ispiranje
kalcijuma i hlora povea sadraj soli i tvrdou vode. Kalijumova ubriva
neznatno zakiseljavaju zemljite, ime se poveava rastvorljivost gvoa i
mangana i nekih drugih tekih metala u zemljitu to moe da dovede do
pogoranja parametara kvaliteta vode. Ova pojava moe da podstie pogoranje kvaliteta vode na kiselim zemljitima na kojima se i ne preporuuje redovna primena veih doza fizioloki kiselih ubriva bez kalcifikacije.
U zemljite se unosi znatno vea koliina hlora navodnjavanjem.
Ako se za navodnjavanje koristi pijaa voda, to iz ekolokih i ekonomskih
razloga nije preporuljivo koja sadri od 0,2 do 0,35 g/L hlora pri navodnjavanju sa 60 mm u zemljite se unosi od 120 do 210 kg/ha hlora. Pri
upotrebi vode za navodnjavanje koja obino sadri od 0,3 do 1 g/L hlora
obogauje se zemljite sa 180 do 600 kg/ha (Matzel, 1983).
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da primena kalijumovih
ubriva ne utie na kvalitet pijae vode. Pored toga, potrebno je istai da, za
razliku od azotnih i fosfornih ubriva, ne doprinose eutrofikaciji stajaih i
tekuih povrinskih voda.
Uticaj na biogenost zemljita

Biogenost je izuzetno znaajno svojstvo zemljita poto u velikoj
meri odreuje njenu plodnost. Mikroorganizmi koji ive u zoni korenovog
sistema utiu na dinamiku hraniva u zemljitu i na obezbeenost biljaka
mineralnim materijama. Primena mineralnih ubriva moe da dovede do
promena u biogenosti, kao i do zastupljenosti pojedinih grupa mikroorganizama. Uticaj mineralnih ubriva na mikrofloru zemljita zavisi, kako od
vrste, doze i kombinacije mineralnih ubriva, tako i od same kulture koja
se gaji. Pored toga, mineralna ubriva utiu i na dinamiku pojedinih fiziolokih grupa mikroorganizama u toku vegetacije.
Kalijum je neophodan elemenat za sve ive organizme tako i za bakterije, gljive i alge. On moe neposredno i posredno da utie na biogenost
zemljita. Posredno kao neophodan elemenat, a neposredno preko utica143
ja na ivotne procese biljaka i spoljanju sredinu. Na brojnost mikroorganizama u zemljitu utiu i biljke preko korenskih izluevina (Beniziri et
al., 2007). Intenzitet i sastav izluene materije preko korena u znaajnoj
meri zavisi i od nivoa obezbeenosti biljaka kalijumom. Mikroorganizmi u
zemljitu su veoma raznovrsni i razlikuju se prema zahtevima za ekolokim
uslovima. Stoga primena mineralnih ubriva koja utiu na pH vrednost
zemljita (fizioloki kisela ili alkalna) moe da utie na brojnost i sastav
zemljine mikroflore (Kastori i Miloevi, 2011).
Uoeno je da se u uslovima poveane obezbeenosti biljaka azotom
u hranljivoj sredini korena poveao broj bakterija, dok je poveana obezbeenost kalijumom dovela do smanjenja njihovog broja. Smatra se da
korenov sistem u uslovima poveane obezbeenosti azotom i nedovoljnog
prisustva kalijuma odaje jedinjenja u spoljanju sredinu koje bakterije lako
iskoriavaju, i zahvaljujui tome, njihovo prisustvo se poveava. U uslovima dobre obezbeenosti kalijumom lakorastvorljiva jedinjenja prelaze u
sloene ugljene hidrate i proteine usled ega se smanjuje prisusutvo za mikroorganizme lako pristupanih jedinjenja i time broj bakterija. Utvreno
je, takoe, i smanjenje denitrifikacije (Trolldenier, 1971).
Mikroorganizmi zemljita su konkurenti korenovom sistemu biljaka
za kiseonik. U zbijenim zemljitima prisustvo kiseonika brzo se smanjuje sa
poveanjem broja bakterija u rizosferi biljaka obilno obezbeenih azotom
i nedovoljno kalijumom. Zahvaljujui uticaju kalijuma na broj bakterija
i time aerobne procese u rizosferi utvreno je da primena ovih ubriva
smanjuje usvajanje gvoa, koje oksiduje i taloi i time njegovu toksinost
u reduktivnim uslovima na pirinanim poljima (Tanaka i Tadano, 1982).
U uslovima nedostatka kalijuma izostaje taloenje gvoa usled potronje
kiseonika od strane poveanog broja mikroorganizama. Utvreno je
da primena kalijumovih ubriva spreava prekomerno razmnoavanje
mikroorganizama koji troe kiseonik, usled ega oksidaciona sposobnost
korena biva ouvana. Utvreno je da u odreenim uslovima primena
kalijuma smanjuje i denitrifikaciju.
Mengel et al. (1974) na osnovu rezultata ogleda izvedenog sa bobom
navode da kalijum posredno uestvuje u regulaciji simbiotske fiksacije atmosferskog azota kod leguminoza. Pretpostavlja se da kalijum poveava
promet ugljenih hidrata u kvricama i time doprinosi obezbeenju ATP i
elektrona potrebnih nitrogenazi za redukciju molekularnog azota. U uslovima nedovoljne ishrane kalijumom preteno se stvaraju nia molekularna jedinjenja koja se odaju preko korena u spoljanju sredinu, usled ega
se smanjuje fiksacija azota i poveava mikrobioloka aktivnost rizosfere.
Chalamet et al. (1987), pri poveanju koncentracije kalijuma u hranljivom
rastvoru kod crvene deteline, nisu utvrdili signifikantno poveanje simbiotske fiksacije atmosferskog azota.
144
Dehidrogenaza je oksidoredukcioni enzim, koji ima vanu ulogu u

procesima zemljita i kao takav se moe koristiti kao pokazatelj biogenosti
zemljita. Utvreno je da su pojedinana mineralna ubriva, kao i manje
doze NPK, stimulisala mikrofloru i dehidrogenaznu aktivnost. Posebno se
istie povoljno dejstvo kalijuma i azota u rizosferi eerne repe na kraju
vegetacije (Tab. 29).
Jedna od najznaajnijih fiziolokih grupa mikroorganizama u zemljitu su amonifikatori. Uticaj mineralnih ubriva na promene u zastupljenosti pojedinih vrsta asporogenih i sporogenih amonifikacionih bakterija
zavisi od vrste mineralnih ubriva, njene doze i kombinacije, kao i od vrste
gajene biljke. Najvea raznovrsnost asporogenih bakterija iz grupe amonifikatora dobijena je sa trokomponentnim ubrivima, dok je sa pojedinanim
ubrivima dobijena manja raznovrsnost i zatupljenost (Sari et al., 1987).
Na kraju vegetacije na svim varijantama sa mineralnim ubrivima utvren
je vei broj asporogenih bakterija nego na kontrolnoj varijanti (Tab.30).
Tab. 29. Zastupljenost ukupnog broja mikroorganizama (106/g zem.) i
dehidrogenazna aktivnost (/ug TPF/10g zem.) u rizosferi eerne repe u toku
vegetacije na ernozermu u zavisnosti od primene N, P i K ubriva (Miloevi
et al., 1989)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Doze ubriva
100 kg/ha
Poetak vegetacije
Faza intenzivnog
porasta
Kraj vegetacije
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Broj mikroorganizama
Kontrola 0
N
P2O5
K2O
432,94
674,49
568,48
611,74
403,67
405,21
455,11
421,54
213,14
655,23
488,72
670,06
Dehidrogenazna aktivnost
Kontrola 0
N
P2O5
K2O
410
570
425
492
390
412
365
400
382
460
438
506
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
145
Tab. 30. Dominantne vrste asporogenih bakterija u rizosferi eerne repe,

suncokreta i kukuruza u toku vegetacije na ernozemu pri primeni N, P i K
ubriva (Sari et al., 1987)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------100 kg K2O /ha
Kontrola 0
100 kg N/ha
100 kg P2O5 /ha
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Poetak vegetacije
P. radiobacter
P. denitrificans
P. fragi
A. fluorescens
A. oxydans
A. globiformis
P. radiobacter
P. liquenciens
A. fluorescens
A. oxydans
A. pascens
M. phley
P. radiobacter
P. denitrificans
P. fragi
A. fluorescens
A. globiformis
A. pascens
P. radiobacter
P. denitrificans
P. fluorescens
A. globiformis
A. fluorescens
M. phley
Kraj vegetacije
P. radiobacter
P. denitrificans
P. liquefieciens
A. globiformis
P. radiobacter
P. radiobacter
P. radiobacter
P. denitrificans
P. denitrificans
P. denitrificans
P. liquefeciens
P. liquefaciens
P. fluorescenes
P. puntida
P. acidovorans
P. fluorescent
P. aeruginosa
A.fluorescens
A. pascens
Pseudomonas sp.
A. symples
A. oxydans
A. globiformis
M. phley
M. phley
A. fluorescens
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Zaslanjivanje zemljita
U praksi se pod osetljivou na so podrazumeva nastajanje ekonomske
tete kada njegova koncentracija prelazi odreenu granicu. Biljke osetljive na
so mogu se sa sigurnou gajiti pri njegovoj maksimalnoj koncentraciji od
0,05%. Manje osetljive biljke mogu se gajiti ako je ukupan sadraj soli ispod
0,2%. U sluaju da je ukupna koncentracija soli iznad 0,3% u hranljivoj podlozi, ona nije podesna za povrtarsku proizvodnju. Povrtarske vrste se prema
osetljivosti na ukupan sadraj soli mogu svrstati u dve grupe: manje osetljive
na soli i osetljive. U grupu manje osetljivih ubrajaju se: paradajz, lubenica,
kupusnjae, bundeve, roge dugaka paprika i patlidan. U grupu osetljivih
se ubrajaju: rasad, rotkvica, glaviasta salata, dinja, krastavac, lisnato povre
i bela konzumna paprika. Zahvaljujui intenzivnom ispiranju hlora u dublje
slojeve zemljita u krajevima sa dovoljnom koliinom padavina i pri redov-
146
noj upotrebi kalijum-hlorida ne dolazi do nakupljanja hlora u povrinskim

slojevima zemljita, usled ega ne dolazi ni do zaslanjivanja zemljita. Ova
opsanost postoji u aridnim i semiaridnim oblastima gde je prisutna tendencija nakupljanja soli u povrinskom sloju zemljita pri upotrebi u natrijumu bogatih i kalijumu siromanih ubriva. U takvim uslovima preporuuje
se upotreba soli kalijuma sa niim sonim indeksom, tj. niskim osmotskim
efektom kao to je kalijum-sulfat. U staklenicima se obino gaje intenzivne
biljne vrste koje su istovremeno esto i osetljive na vee koncentracije soli i
hlora, stoga se preporuuje upotreba kalijum-sulfata iji je soni indeks vie
od polovine nii nego kod kalijum-hlorida. Soni indeks NaNO3 je 100, KCl
116,3, KNO3 73,6 a K2SO4 46,1. Pored toga, treba imati u vidu da je u staklenicima, pri gajenju biljaka na vetakom supstratu, ispiranje soli minimalno, a istovremeno se koriste visoke doze ubriva i esto zaliva, to u sluaju
korienja nedovoljno kvalitetne vode dodatno doprinosi nakupljanju soli u
supstratu. Prema Vasin (2009) u Vojvodini u zatienom prostoru u 38,2%
sluajeva sadraj kalijuma bio je visok, 31,8% tetan, a u 15,4% ispitivanih
uzoraka toksian. Uoeno je da se soni stres izazvan natrijum-hloridom kod
jema moe ublaiti poveanom primenom kalijuma (Helal i Mengel, 1979).
Uticaj ukupnog sadraja soli na biljke zavisi i od sastava supstrata od tipa
zemljita i sadraja organske materije i dr. (Tab. 31).
Tab. 31. Osetljivost povra na prisustvo soli na razliitom supstratu KCl g/l
supstrat (preuzeto iz Terbe, 2012)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Supstrat
Rasad Rotkva Glaviasta salata Krastavac Paradajz Karfiol
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Batensko zem. 4
5
5,2
7,5
8,2
9
Treset
11
11,5
14
15
16,6
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ORGANSKA UBRIVA KAO IZVOR KALIJUMA
Organska ubriva u povrtarskoj proizvodnji imaju poseban znaaj.

Organska ubriva sadre sve neophodne makro i mikro i druge elemente,
tako i kalijum. Koncentracija kalijuma i drugih neophodnih elemenata u
organskim ubrivima je nia nego u mineralnim ubrivima. Njihovo dejstvo je sporije, ali traje due. Organska ubriva, pored toga to obezbeuju
biljke mineralnim materijama, povoljno utiu na strukturu i biogenost
zemljita i time i posredno na mineralnu ishranu biljaka. U zavisnosti
od porekla, organska ubriva mogu se deliti na: ubriva proizvedena na
gazdinstvu, industrijska, komunalna i dr. Sa stanovita biljne proizvodnje
147
posebnu vanost imaju ubriva proizvedena na gazdinstvu: stajska ubriva,

komposti, osoka, zelenina ubriva i etveni ostaci.
Potreba pojedinih vrsta povra za primenom organskih ubriva je
razliita. Vrste sa duom vegetacijom, sa razvijenim sonim vegetativnim
i generativnim organima: kupus, kelj, karfiol, paradajz, paprika, krompir,
dinja, lubenica i dr. imaju poveane zahteve za ubrenjem organskim
ubrivima. U povre koje ne podnosi neposredno ubrenje organskim
ubrivima (zbog toga to ono doprinosi obrazovanju vodnjikavih organa,
nepodesnih za due uvanje) ubrajaju se: crni i beli luk, mrkva, perun,
patrnak, rotkva i dr. Zbog sporijeg dejstva, upotreba organskih ubriva
se ne preporuuje ni za povre sa kratkom vegetacijom, npr. za salatu i
spana. Ne preporuuje se ubrenje organskim ubrivima ni legumoniza
(bob, graak, boranija). Ove vrste povra imaju sposobnost da vezuju atmosferski azot i na taj nain veim delom sami obezbede potrebnu koliinu
azota i da istovremeno obogauju zemljite ovim elementom
Stajska ubriva
Stajska ubriva nastaju na gazdinstvu pri talskom sistemu gajenja domaih
ivotinja. Na osnovu sastava i po nainu dobijanja (reimu dranja ivotinja)
mogu se svrstati u tri grupe: stajnjak (vrst stajnjak), osoka i teni stajnjak.
Stajnjak je od izuzetnog znaaja, posebno u njivskoj proizvodnji
povra. Stajnjak je viefazni prirodni proizvod sloenog hemijskog sastava.
Stajnjak se sastoji od vrstih i tenih izluevina (ekskremenata) domaih
ivotinja i prostirke. Stajnjak sadri za biljke sve neophodne elemente.
Hemijski sastav i sadraj biogenih elemenata u stajnjaku kree se u irokim
granicama zavisno od brojnih inilaca: vrste, starosti i ishrane ivotinja,
negovanja i zgorelosti stajnjaka, vrste prostirke itd. (Tab. 32).
Sadraj azota u stajnjaku kree se od 0,2 do 0,6% (0 0,5%), fosfora od
0,04 do 0,3% (0 0,1%), kalijuma od 0,1 do 0,8% (0 0,5%), kalcijuma od 0,07
do 1,0%, magnezijuma od 0,06 do 0,3%, mangana od 30 do 50 ppm, cinka
od 10 do 20 ppm, bora od 3 do 5 ppm, bakra od 1 do 3 ppm, molibdena
od 0,1 do 0,2 ppm (Finck, 1982). vrst izmet ivine je naroito bogat kalijumom. Sadraj kalijum-oksida u vrstom izmetu kokoi kree se od 0,8
do 2,3, goluba od 0,7 do 2,6, guske 1,0 i patke 0,8. vrst izmet odlikuje se
veim sadrajem suve materije, fosfora i sumpora, dok je mokraa bogatija
azotom, a posebno kalijumom (Tab 33.). Prostirka koja se koristi u cilju
upijanja tenih izluevina, takoe, utie na sadraj pojedinih elemenata u
stajnjaku, tako i kalijuma. Prostirka se, zavisno od vrste, odlikuje razliitim
sadrajem kalijuma. Slama penice sadri oko 0,90, ovsa 0,97, jema 0,45,
treset nizijski 0,15, piljevina 0,17, kora drveta 0,74 % K2O.
148
Tab. 32. Prosean sadraj kalijuma u sveem stajnjaku razliitih domaih ivotinja (Aigner, 1978)
------------------------------------------------------------------------------------------------------Stajnjak
%K
Stajnjak
%K
------------------------------------------------------------------------------------------------------Konjski
0,40
Oviji
0,56
Govei
0.42
Svinjski
0,42
ivinski
0,75
Patke/guske 0,66
Meani
0,50
------------------------------------------------------------------------------------------------------Tab. 33. Sadraj kalijuma (%) u izmetu i mokrai razliitih domaih ivotinja
(Rauhe, preuzeto iz Schilling, 2000)
---------------------------------------------------------------------------------Vrsta ivotinje Izmet
Mokraa
---------------------------------------------------------------------------------Govee
0,17
1,20
Svinja
0,29
0,83
Ovca
0,25
1,49
---------------------------------------------------------------------------------U toku uvanja sagorevanja zgorevanja stajnjaka dolazi do procentualnog poveanja sadraja pojedinih elemenata u stajnjaku, tako i kalijuma kao rezultat smanjenja udela drugih sastojaka. Smatra se da biljke kalijum iz stajnjaka manje-vie podjednako iskoriavaju kao iz mineralnih
ubriva. Kalijum se u stajnjaku nalazi adsorbovan ili u vidu soli (K2CO3),
tj. u lakopristupanom obliku za biljke. Iskoriavanje kalijuma iz stajnjaka
u godini primene se procenjuje na 79 do 85%.
Osoka najveim delom predstavlja tene izluevine domaih ivotinja
koju prostirka nije upila. Pored toga u osoci se u manjim koliinama nalazi
vrsti izmet, prostirka, kao i voda koja se utroi za pranje staje. Sadraj
vode u osoki je preko 90%. Usled meanja sa vodom i gubitaka u azotu
sadraj hranljivih elemenata u osoki je nii u odnosu na mokrau. Pri 2%
suve materije sadraj pojedinih elemenata u osoki je sledei: azota od 0,15
do 0,25%, fosfora od 0,01 do 0,05%, kalijuma do 0,6% i magnezijuma od
0,08 do 0,1%. Sadraj elemenata u osoki u velikoj meri zavisi od upotrebljene koliine vode pri pranju staja. Hranljive materije su u rastvorljivom
pristupanom obliku za biljke. Osoka je, pre svega, kalijumovo ubrivo.
Kalijum se u osoki preteno nalazi u obliku K2 CO3. S obzirom na neprijatan miris, prisustvo razliitih hemijskih supstanci i mikroorganizama,
osoka se u povrtarstvu koristi kao osnovno ili startno ubrivo, a nikako za
prihranjivanje. Osoka se moe koristiti i za zalivanje komposta.
149
Teni stajnjak nastaje pri dranju i uzgoju pre svega goveda, svinja i
ivine, bez prostirke na reetkastim podovima. Teni stajnjak predstavlja
smeu tenog i vrstog izmeta, razblaenu vodom. Hemijski sastav tenog
stajnjaka zavisi od brojnih inilaca. U proseku svinjski teni stajnjak se odlikuje manjim sadrajem suve, organske i mineralne materije i azota od
goveeg, a posebno od ivinskog stajnjaka. Hranljive materije u tenom
stajnjaku nalaze se preteno u rastvorljivom obliku, pa tako i kalijum
(Tab.34). Sadraj kalijuma u tenoj i vrstoj komponenti tenog stajnjaka
je priblino jednak (Tab.35).
Tab. 34. Sadraj kalijuma u tenom stajnjaku (Dami i Stevanovi, 2000)
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sadraj K2O Svinjski
Govei
ivinski
(u %)
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ukupni
0,10-0,20
0,15-0,30
0,10-0,20
Rastvorljivi 0,09-0,17
0,11-0,25
0,09-0,15
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Tab. 35. Sadraj kalijuma u tenoj u vrstoj komponenti tenog stajnjaka
(Koriath et al.,1975)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Teni stajnjak
%K
Teni stajnjak
%K
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Govei (polazni)
0,25
Svinjski (polazni)
0,30
Tena komponenta 0,27
Tena komponenta 0,32
vrsta komponenta 0,23
vrsta komponenta 0,28
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ostala organska ubriva
Kompost je prirodno vrsto, organsko ubrivo dobijeno fermentacijom razliitih otpadaka domainstva, industrije, iz biljne proizvodnje, iz
komunalnog otpada i dr. S obzirom da se za njegovu proizvodnju koriste
razliiti materijali kompost ima razliit sadraj kalijuma i drugih biogenih
elemenata (Tab.36). Prema Finck (1982) kompost u proseku sadri od 30
do 50% suve materije, od 10 do 15% organske materije, 0,3% azota, 0,1%
fosfora i 0,3% kalijuma. Sline vrednosti navode Ubavi et al. (2002) za azot
od 0,2 do 0,5, fosfor od 0,1 do 0,2, kalijum od 0,2 do 0,4 i kalcijum od 0,5
do 3,0%. Prema ispitivanjima Kdr et al. (2012) zreo kompost od otpadaka klanine idustrije sadri 2,04% azota, 2,22% fosfora, 0,76 % kalijuma
i 9,32% kacijuma, a brano od kosti i mesa 6,41% azota, 4,06% fosfora,
150
0,41% kalijuma i 7,02% kalcijuma. Kompost se u povrtarstvu najee koristi u rasadniarskoj proizvodnji.
Tab. 36. Sadraj kalijuma u kompostu od razliitog materijala (Dami i Stevanovi, 2000)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Vrsta komposta
% K2O
Vrsta komposta
%K2O
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kompost biljni
0,40 - 0,80
Kompost kone industrije 1,5 - 2
Kompost lignitni mulj
0,2 - 0,3
Kompost komina
Kompost drvne industrije
Kompost komunalni mulj
prosuen
1,5 - 2,5
0,4 - 0,7
0,3 - 0,5
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Glistenjak (glistnjak) se odlikuje visokim sadrajem humusa (i do

25%) zbog ega se u intenzivnoj biljnoj proizvodnji esto koristi kao organsko ubrivo, posebno u povrtarstvu za uzgoj rasada i povra u proizvodnji u zatienom prostoru. Glistenjak se odlikuje i visokim sadrajem
P2O5 do 2.400 i K2O do 1.400 mg/kg. Sadraj mineralnog azota kree se od
1 do 1,5%, a ukupnog azota oko 2%.
Suplementi organskim ubrivima koriste se u intenzivnoj organskoj
proizvodnji u zatienom prostoru za korekciju potrebnih koliina hraniva
primenjenih u vidu stajnjaka ili komposta kao osnovno ubrenje. Oni se
odlikuju veim sadrajem azota, a neto manjim sadrajem fosfora i kalijuma. Sadraj kalijuma (%) u: ribljem branu 0,5, branu od perja 0,2,
suvoj surutki 0,9, branu koljki i rakova 0,5, branu ivotinjskog porekla
0,7, branu od riblje krljuti 0,1, branu pamukovog semena 1,6, sojinom
branu 2,4, peninoj mekinji 1,3, branu kanole 1,3 i lucerkinom branu
1,9 (Greer i Driver, 2000).
Treset je prirodni, organski proizvod koji nastaje deliminom ili potpunom humifikavijom hidrofilnih biljaka koje nastanjuju vlana, movarna
stanita. Ovaj prirodni proizvod odlikuje se velikim sadrajem organske
materije u proseku oko 60%, istovremeno je siromano u mineralnim materijama. Zavisno od njegovog porekla sadri svega od 1 do 2% pepela.
Sadraj azota u tresetu se proseno kree od 1,5 do 2,5%, P2O5 od 0,1 do
0,3%, a K2O od 0,2 do 0,4%. Treset se u povrtarskoj proizvodnji najee
koristi kao sastavni deo zemljinih smea u zatienom prostoru ili pri
proizvodnji rasada.
151
Zelenino ubrivo predstavlja sveu biljnu masu. Zaoravanjem svee

biljne mase u zemljite se, pored organske, unosi i mineralna materija.
Za zelenino ubrenje najee se koriste leguminoze koje vezuju atmosferski azot i na taj nain dodatno obogauju zemljite ovim elementom.
Zaoravanjem 22 t/ha smee graka i grahorice u zemljite se unosi 78 kg, a
pri zaoravanju 24 t/ha crvene deteline 120 kg K2O. Kao zelenino ubrivo
u povrtarstvu se koriste etveni ostaci povrtarskih biljaka graka, boranije, paprike, kupusnjae i dr. Zelenino ubrivo u intenzivnoj provrtarskoj
proizvodnji se ree koristi zbog smene povra u toku godine.
etveni ostaci. etveni ostaci imaju znaajnu ulogu u kruenju materija agroekosistema. Zaoravanjem etvenih ostataka u zemljite se unosi
znaajna koliina organske i mineralne materije. Zahvaljujui tome, zaoravanje etvenih ostataka doprinosi ouvanju organske materije zemljita i
njene biogenosti, smanjuje se ispiranje nitrata u dublje horizonte zemljita i
spreava erozija, na kiselim zemljitima poboljava se iskoriavanje fosfora
i molibdena, smanjuje potrebna doza ubriva i u krajnjem efektu poveava
prinos biljaka (Latkovi et al., 2009). Zaoravanje etvenih ostataka ima
naroito veliki znaaj u regionima sa slabo razvijenim stoarstvom gde je
ubrenje organskim ubrivima neredovno.
Primenom kalijumovih ubriva poveava se prinos biomase i sadraj
kalijuma u etvenim ostacima. Zahvaljujui tome, zaoravanje etvenih
ostataka biljaka ubrenih kalijumom moe istovremeno da doprinosi
ouvanju organske materije zemljita i njegovom obogaivanju kalijumom.
etveni ostaci njivskih biljaka odlikuju se velikim sadrajem kalijuma poto
se kalijum u veoj meri nakuplja u vegetativnim organima nego u generativnim. Zaoravanjem etvenih ostataka vraa se u zemljite znaajan deo
kaljuma usvojenog od strane biljaka (Tab.37).
Tab. 37. Koliina hraniva u etvenim ostacima nekih njivskih biljaka (preuzeto
iz Bogdanovi i Ubavi, 2008)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------kg/t vegetativne mase
Biljna vrsta
N
P2O5
K2O
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------Penica
4,0
1,9
12,0
Jeam
4,4
2,3
15,3
Kukuruz
6,0
3,4
22,8
Suncokret
11,3
12,7
52,8
Uljana repica
6,0
3,2
33,0
eerna repa
3,2
0,6
4,4
Krompir
1,5
0,4
1,2
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------152
Ostatak posle fermentacije u bio-gas postrojenju. Sve vea potreba

za energijom i cena energenata, kao i narasla ekoloka svest, podsticali
su istraivanja u pravcu iznalaenja alternativnih, obnovljivih i ekoloki
prihvatljivih izvora energije. Meu obnovljivim izvorima energije biomasa zauzima veoma znaajno mesto. Ona moe da se koristi posredno ili
neposredno pomou razliitih tehnolokih postupaka za dobijanje energije, pored ostalog i proizvodnjom bio-gasa. Ostatak posle fermentacije odlikuje se visokim sadrajem neophodnih makro- i mikroelemenata. Prema
ispitivanjima Tei i sar. (2012) sadraj suve materije u tenom ostatku posle fermentacije kretao se u zavisnosti od korienog polaznog materijala
od 4,82 do 6,82%, pH od 7,80 do 8,20, sadraj organske materije u suvoj
materiji tenog ostataka od 72,33 do 80,30%, mineralne materije od 19,70
do 27,60%, azot od 2,84 do 3,92%, fosfor od 0,51 do 0,62%, kalijum od
5,07 do 6,86%, kalcijum od 1,77 do 2,35% i magnezijum od 0,26 do 0,30%.
Sadraj neophodnih mikroelemenata kretao se u granicama koje se navode
za suvu materiju stajnjaka.
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da se ostatak posle
fermentacije u bio-gas postrojenju odlikuje hemijskim osobinama koje
ga ine podesnim organskim ubrivom ne samo u uobiajenoj nego i u
organskoj proizvodnji povra. Posebno se istie visok sadraj kalijuma u
ostatku posle fermentacije koji je znatno vei nego u stajnjaku.
Biomasa mikroorganizama. Zemljini mikroroganizmi, zavisno od
njihove mase, sadre od 2,1 do 25,4 /ug K/g zemljita ili oko 0,1% kalijuma
koji se ekstrahuje iz zemljita sa amonijum-nitratom (Khan et al., 2009).
Kalijum koji se nalazi u mikroorganizmima nema vei znaaj u ciklusu
kalijuma. On se u mikroorganizmima nalazi preteno u jonskom obliku i
zahvaljujui tome lako prelazi u zemljini rastvor.
POTRONJA KALIJUMOVIH UBRIVA
ubrenje se ubraja u najznaajnije agrotehnike mere. Utie na

visinu, stabilnost i kvalitet prinosa i time na ekonominost proizvodnje.
Proseni prinosi gajenih biljaka po jedinici povrine su se proteklih decenija
u svetu znaajno poveali. Smatra se da se prinosi gajenih vrsta u proseku
godinje poveaju za 5 do 6%. Ako se analiziraju inioci koji su doprineli
tako naglom razvoju biljne proizvodnje poslednjih decenija, dolazi se do
zakljuka da najvea zasluga pripada oplemenjivanju biljaka, stvaranju
novih visokorodnih genotipova i primeni raznih hemikalija: mineralnih
ubriva, pesticida, regulatora rasta i dr. Kao primer naveemo kretanje
prosenih prinosa u funkciji potronje mineralnih ubriva u Nemakoj od
153
druge polovine XIX do druge polovine XX veka. Godine 1800. u Nemakoj

je proizvedeno po ha proseno 7,4 t itnih jedinica, 1875. 12,0, 1900. 18,4,
1925. 22,8. 1950. 29,8, 1975. 44,4, a 1982/83. godine 54,7 t/ha. U isto vreme
potronja mineralnih ubriva, izraeno u aktivnoj materiji (N+P2O5+K2O),
rasla je sledeim intenzitetom: 1800. godine nisu upotrebljavanja mineralna
ubriva, 1875. potronja iznosi 3,1, 1900. 15,6, 1925. 43,9, 1950 101,9, 1975.
233,5, a 1982/83. godine 267,5 kg/ha (Kastori, 1995).
Da bi se dobio kompleksan uvid u potronju kalijumovih ubriva kod
nas i u svetu potrebno je njegovu primenu analizirati u sklopu upotrebe
azotnih i fosfornih ubriva. Primena mineralnih ubriva u Jugoslaviji
zapoeta je kasnije u odnosu na ekonomski razvijene zemlje i po koliini
znatno je zaostajala. Znaajnija upotreba mineralnih ubriva u Saveznoj
Federativnoj Republici Jugoslaviji poela je 60-tih godina prolog veka
kada je primenjivano oko 150 kg/ha ubriva ili oko 34 kg /ha aktivne NPK
materije. U periodu najintenzivnije primene mineralnih ubriva potronja
je bila 375 kg/ha ubriva, odnosno 148 kg/ha hraniva (1986. godine), to
je najvea zabeleena potronja (Bogdanovi, 2010). Raspadom prvobitne Jugoslavije i pogoranjem ekonomske situacije, upotreba mineralnih
ubriva se znatno smanjila, da bi devedesetih godina dostigla simboline
koliine. Tako je 1985. godine primena (kg/ha) N bila 57,28, P2O5 30,28, a
K2O 26,19, a 1998. godine N 18,40, P2O5 3,80, a K2O 4,30 (Kastori, 2000).
Prema uvadri et al. (1999) usled minimalne primene mineralnih i organskih ubriva bilans hraniva u obradivim zemljitima u to vreme bio je
negativan. Iznoenje hraniva prinosima biljaka u odnosu na njihov unos u
zemljitu u Jugoslaviji 1997. godine bio je kod N za 23,4, P2O5 17.7 i K2O
16,0 kg/ha vee. Ovako negativan bilnas hraniva odrazio se na visinu prinosa gajenih vrsta (Bogdanovi, 2010). Potronja mineralnih ubriva se kod
nas poslednjih godina poveala, ali jo uvek znaajno zaostaje iza njihove
primene u ekonomski razvijenim zemljama (Tab.38). esto se ubri samo
N-ubrivima. Od gajenih biljaka najveim koliinama ubre se povrtarske
vrste, a od njivskih biljaka eerna repa, a najmanje soja i suncokret, dok
se strna ita ne retko samo prihranjuju N-ubrivima. Mineralna ubriva
se u veoj koliini koriste u Vojvodini, vie nego u drugim delovima Srbije.
Ranije su dravna (drutvena) gazdinstva koristila vee doze ubriva od
privatnih proizvoaa.
Znaajan rast primene mineralnih ubriva poinje polovinom
prolog veka. Godine 1969. potronja NPK hraniva u svetu iznosila je 30
miliona tona, a 1998/99. godine 138,3 miliona tona sa blagom tendencijom
daljeg poveanja, naroito azotnih ubriva. Posebno je bio intenzivan rast
potronje mineralnih ubriva izmeu 80-tih i 90-tih godina prolog veka,
da bi pri kraju veka potronja stagnirala, pa i smanjivala se u razvijenim
zemljama, a poveala u zemljama u razvoju.
154
Tab. 38. Potronja ubriva u Srbiji u periodu (2007/2009) (Bogdanovi, 2010)

N-ubriva (t)
Ukupna
potronja
ubriva (t)
Obradiva
povrina
kg/ha
ubriva
Oranice i
bate kg/ha
ubriva
496.497
482.530
979.027
232.0
296.8
2008.
286.003
355.464
641.467
152.0
194.4
2009.
334.561
611.890
946.451
224.3
286.9
Godina
NPKubriva
(t)
2007.
Potronja N, P i K ubriva rasla je razliitim intenzitetom to je

dovelo do promene odnosa hraniva u korist azota. U drugoj polovini
prolog veka odnos primenjenih hraniva N: P2O5 : K2O bio je oko 1:0,60,5: 0,5-0,4, da bi na kraju bio oko 1:0,42: 0,24 sa tendencijom daljeg pada
uea kalijuma. Do sline promene odnosa primenjenih hraniva dolo je
i kod nas. U Jugoslaviji je odnos NPK hraniva 1985. godine bio 1: 0,53:
0,46, a 1998. godine 1: 0,21: 0,23 (Statistiki godinjak Jugoslavije, 1999).
Naroito je upadljivo smanjenje odnosa primenjenih doza azota i kalijuma
u svetu (Sl. 9). Smatra se da za to postoji vie razloga. Jedan od razloga je
poveanje proizvodnje ita koja se ubre obino manjom dozom kalijuma
i manja upotreba kalijumovih ubriva u centralnoj Evropi i Sovjetskom
Savezu. Smatra se da e promena u setvenoj strukturi gajenjem kultura se
veim zahtevom za kalijumom, povra, voa, uljanih biljaka (uljana palma,
soja) u svetu dovesti do poveane potronje kalijumovih ubriva i time do
promene odnosa potronje kalijuma i azota (Tab. 39).
Sl. 9. Potronja N, P, K i odnos K:N za period 1960-2010. godine (Mangen,
2010, izvor FAO i OFA)
155
Tab. 39. Relativna potronja kalijuma pri gajenju pojedinih biljnih vrsta 2007.
godine i predvienja za 2050. godinu (Mangen, 2010)*
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Biljna vrsta
Primena K u 2007.
Primena K u 2005.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------% od ukupne potronje K
itarice
37
31
Voe i povre
22
27
Uljane kulture
16
22
eerne kulture
9
9
Druge kulture
16
11
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------*
IFA, 2009. i FAO, 2006.
O potronji kalijumovih ubriva kod nas se u novije vreme ne vodi

posebna evidencija. Kod itarica koje zauzimaju daleko najvei deo obradive povrine, zavisno od kulture, planiranog prinosa, obezbeenosti
zemljita pristupanim kalijumom i finansijskom sposobnou gazdinstva
koristi se od 0 do 80 kg/ha K2O.
Pojedine zemlje u svetu raspolau znaajnom rezervom kalijuma, pre
svega, Kanada i Rusija (Tab. 40). Ako bi se potronja kalijuma ubudue kretala na nivou iz 2011. godine rezerve kalijuma bile bi dovoljne za narednih
256 godina.
Tab. 40. Proizvodnja i rezerve kalijuma (K2O kt) u zemljama proizvoaa
(IPI 2012)*
Proizvodnja
2011.
Kanada
11.200
Rusija
7.400
Belorusija
5.500
Brazil
400
Kina
3.200
Drava
Rezerve
Drava
4.400.000
3.300.000
750.000
300.000
210.000
ile
Izrael
Jordan
Engleska
panija
Ostale
zemlje
Ukupno
(svet)
Nemaka
3.300
150.000
SAD
1.100
130.000
Proizvodnja
Rezerve
2011.
800
130.000
2.000
40.000
1.400
40.000
430
22.000
420
20.000
-
50.000
37.000
9.500.000
USGS 2012: http// minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/potash/mcs-2001-potas. pdf.
156
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE EKOLOKI ASPEKTI PRIMENE KALIJUMOVIH UBRIVA
Hemizacija biljne proizvodnje je u znaajnoj meri doprinela poveanju

prinosa gajenih vrsta. Istovremeno poveala se opasnost od zagaivanja
agroekosistema i ire ivotne sredine hemijskim sredstvima tetnih za ive
organizme. Uticaj pojedinih agrohemikalija na ivotnu sredinu zavisi od
njihovog hemijskog sastava, fizikih osobina, doze i uestalosti primena,
brzine razgraivanja i dr.
Mineralna ubriva imaju veoma irok spektar delovanja na ivotnu
sredinu. Mogu da utiu i pozitivno i negativno na osobine zemljita,
vazduha i voda (Sekuli, 1998, Sekuli et al., 2003). Ona mogu da utiu na
reakciju, strukturu i biogenost zemljita i da doprinose nakupljanju tetnih
materija u zemljitu i biljkama, mogu da podstiu eutrofikaciju povrinskih
voda i da zagauju podzemne vode. Mineralna ubriva mogu da utiu i
na sastav vazduha i fitocenoze, da doprinose poveanju sadraja tetnih
materija u vazduhu i oteuju ozonski sloj atmosfere, da utiu na pH vrednost zemljita i dr. (Kastori, 1995, Thyll, 1996). Balastne materije koje se
nalaze u mineralnim ubrivima mogu, takoe, da optereuju zemljita. Od
mineralnih ubriva, sa stanovita zagaivanja agroekosistema i ire ivotne
sredine, najopasnija su azotna ubriva (Marschner i Rmheld, 1992).
Od kalijumovih ubriva kod nas se najee koriste kalijum-hlorid,
a ree kalijum-sulfat. Ova ubriva ne sadre primese u veim koliinama,
koje bi mogle da zagauju sredinu. Zahvaljujui tome, ak i pri upotrebi veih doza kalijumovih ubriva, ne dolazi do optereenja lanca ishrane
nepoeljnim materijama. U kalijumovim ubrivima se kao primesa nalaze
elementi sa preteno toksinim dejstvom (Cd, Pb, As, Cr i dr.) u veoma
maloj koncentraciji, u tragovima zbog ega ne predstavljaju nikakvu opasnost po ivotnu sredinu.
Kalijum-hlorid i kalijum-sulfat su hemijski neutralna, a fizioloki kisela ubriva. U sluaju ubrenja uobiajenim dozama kalijumovih ubriva,
nema znaajnije promene pH vrednosti zemljita. Pri upotrebi kalijum-hlorida, hlor jon koji je u zemljitu mobilan ispira se u dublje slojeve, a kalijum
se adsorbuje. Kao posledica toga gube se ekvivalentne koliine kalcijuma iz
zemljita. Prilikom upotrebe veih doza kalijumovih ubriva, posebno na
kiselim zemljitima preporuuje se primena KHCO3. Smanjenje vrednosti
pH na alkalnim zemljitima moe da ima povoljno dejstvo, poto se poveava pristupanost nekih elemenata u zemljitu za biljke, dok na kiselim
zemljitima podstie usvajanje nekih tekih metala koji deluju nepovoljno
na biljke. Pri dugotrajnoj upotrebi veih doza kalijumovih ubriva u zemljitu se poveava sadraj lakopristupanog kalijuma i natrijuma.
Pri intenzivnom ubrenju kalijumom nije preporuljivo koristiti
ubrivo sa niskim sadrajem kalijuma, zbog velike koliine balastnih ma157
terija, posebno ne na zemljitima sa veim udelom soli i u aridnim predelima. U takvim uslovima prednost treba dati kalijum-sulfatu u odnosu na
kalijum-hlorid, a najbolje je koristiti kalijum-nitrat koji ne sadri balastne
materije.
Poveanje sadraja kalijuma u biljkama, kao posledica primene kalijumovih ubriva, ne deluje tetno na biljke niti moe da prouzrokuje suviak kalijuma u ljudskom ili ivotinjskom organizmu, poto se suviak kalijuma iz organizma brzo izluuje mokraom. U mnogim zemljama uoava
se nedostatak kalijuma u ishrani.
Dugotrajna primena visokih doza kalijumovih ubriva usled antagonizma kalijuma i drugih katjona pri usvajanju, smanjuje nakupljanje
magnezijuma, kalcijuma, natrijuma i stroncijuma u biljkama. Istovremeno
poveava se sadraj kalijuma u biljkama. Dugotrajna upotreba veih doza
kalijuma, usled antagonizma pri usvajanju izmeu kalijuma i magnezijuma, moe da izazove, posebno u viegodinjim zasadima, ponekad i pojavu
akutnog nedostatka magnezijuma. Antagonizam izmeu kalijuma i drugih katjona moe da ima i nepoeljnih posledica po obezbeenje ivotinja
potrebnom koliinom magnezijuma i natrijuma. Pored navedenog, dobra
obezbeenost biljaka kalijumom poveava iskoriavanje azota iz zemljita
i time smanjuje ispiranje NO3- u dublje slojeve zemljita, zagaenje podzemnih, tekuih i stajaih voda.
U uslovima dobre obezbeenosti biljaka kalijumom smanjuje se akumulacija nepoeljnih materija u biljkama, ije nakupljanje moe da podstie
upoteba veih doza azotnih (NO3) i fosfornih ubriva (Sr), kao i toksino
dejstvo suvika bora. U uslovima zagaenosti zemljita radioaktivnim cezijumom kalijum smanjuje njegovo nakupljanje u biljkama.
Od kalijumovih ubriva najee se koristi 40%-tni kalijum-hlorid.
Ovo ubrivo sadri 63% kalijum-hlorida i od 20 do 30% natrijum-hlorida. Kod nas je u upotrebi 58 do 62%-tni kalijum-hlorid. Zahvaljujui visokom sadraju korisnog elementa natrijuma, ovo ubrivo, ako se koristi
u uobiajenim dozama, povoljno utie na rast i razvie posebno halofita.
Osim toga, poveava udeo natrijuma u biljkama, to je veoma znaajno
za neke ivotinje, biljojede, koje imaju veu potrebu za tim elementom.
Natrijum pri veim dozama moe nepovoljno da utie na strukturu
zemljita, a poveane doze hlora na kvalitet proizvoda nekih gajenih vrsta.
Ljudi su izloeni zraenju iz razliitih izvora. Spoljanji izvori su kosmiko zraenje, zraenje radioaktivnih elemenata zemljita, zgrada, (radon) itd. Oni ine oko 90% ukupnog izvora, a preostalih 10% potie iz
unutranjeg izvora, tj. radioaktivnih elemenata koji se nalaze u organizmu.
Sadraj 40K u organizmu odraslog oveka ekvivalentan je aktivnosti od 60
Bq kg-1 ili 3000-4000 Bq po osobi. U proseku, od ukupne izloenosti oveka radijaciji oko 20% potie iz spoljnjih izvora od 40K. Prirodna radioak158
tivnost zemljita na koju je ivi svet prilagoen najveim delom pripisuje se

izotopu 40K. Oko 50 do 1000 Bq kg-1 zemljita potie od pomenutog izotopa.
Od tri izotopa kalijuma radioaktivan je samo 40K, koji u smesi sa ostalim
izotopima ini tek 0,0119% (119 ppm) elemetarnog kalijuma. 40K je beta
i gama emiter sa poluvremenom raspada 1,8 x 109 godina. Kalijum pokazuje slabu beta radioaktivnost, priblino hiljadu puta manju od urana. Od
mineralnih ubriva radioaktivne elemente sadre fosforna i kalijumova
ubriva. U forfornim ubrivima nalaze se uran, torijum radijum, u kalijumovim 40K. Svi minerali kalijuma, ukljuujui i kalijum-hlorid, sadre
istu proporciju 40K. Kalijum-hlorid se odlikuje sa oko 15.800 Bq kg-1, to
se smatra nekodljivim (Laegreid et al., 1999). Iz navedenog proistie da se
upotrebom kalijumovih ubriva zanemarljivo poveava prirodna radioaktivnost sredine.
Kalijumovo ubrivo povoljno utie i na tolerantnost biljaka prema
biljnim bolestima i tetoinama to omoguava manju upotrebu sredstava
za zatitu bilja i time manju zagaenost sredine ovim sredstvima.
Primena kalijumovih ubriva, osim to povoljno utie na prinos biljaka, moe da pobolja kvalitet proizvoda i time doprinese zdravlju ljudi i
ivotinja.
Kalijumova ubriva ne zagauju podzemne vode poto se kalijum
jon praktino ne ispira u dublje slojeve zemljita, niti podstiu eutrofikaciju povrinskih voda poto kalijum, za razliku od fosfora i azota, u veini
sluajeva ne ograniava rast i razmnoavanje vodenih organizama.
ubrenje kalijumom preko fotosinteze utie i globalno na ivotnu
sredinu, na sastav atmosfere. Osim prinosa, ubrenjem se poveava
oslobaanje O2 i vezivanje CO2 u procesu fotosinteze. Koliina osloboenog
O2 u direktnoj je zavisnosti sa visinom biolokog prinosa. U toku vegetacije
u procesu fotosinteze se proseno po hektaru godinje oslobaa oko 60
dt O2. Svako poveanje prinosa postignuto primenom ubriva poveava
koliinu osloboenog O2. Smatra se da gajene biljke po jedinici povrine
oslobaaju vie kiseonika od umske ili pustinjske vegetacije. Jednoj osobi
je dnevno potrebno oko 1,3 kg O2, odnosno godinje oko 4,7 dt O2. Iz navedenog sledi da jedan hektar useva moe da obezbedi godinju potrebu
za kiseonikom za vie od deset osoba. Ako se polazi od pretpostavke da se
prinos pri upotrebi ubriva u proseku poveava samo za deset procenata,
onda se, zahvaljujui ubrenju, dodatno po hektaru obezbedi potrebna
koliina kiseonika za jednu do dve osobe godinje (Fick, 1982).
Dobra obezbeenost kalijumom poveava intenzitet fotosinteze i
time prinos suve materije svih biljnih organa, ukljuujui i korena. Kalijum
podstie transport ugljenih hidrata iz nadzemnih organa u koren (Cakmak,
1994), usled ega se poveava ne samo odnos mase korena prema nadzemnom delu, ve i masa korena i time premetanje fotosintezom vezanog CO2
159
u zemljite. Prema Asher i Bar-Yosef (2009) pri primeni 0, 100, 200 kg K/

ha masa korena kukuruza bila je (t/ha) 1,87, 2,85 i 3,16, a koliina ugljenika u pomenutoj masi korena (t C/ha) 0,86 , 1,31, odnosno 1,45. Kalijum
podstie premetanje ugljen-dioksida, znaajnog zagaivaa atmosfere u
zemljite. Pri razlaganju korena u zemljitu najvei deo ugljenika ostaje na
mestu razlaganja.
Kao zakljuak istiemo da nauno zasnovana primena kalijumovih ubriva nema ekoloki nepovoljno dejstvo na agroekosistem i ire na
ivotnu sredinu.
160
UBRENJE POVRA KALIJUMOM

IZBOR ZEMLJITA ZA PROIZVODNJU POVRA
Zemljite je osnovni i jedan od najvanijih prirodnih resursa za

uspenu biljnu proizvodnju, pa i za proizvodnju povra. Povre ima
poveane zahteve kada je zemljite u pitanju. Razlog je slabo razvijen
korenov sistem kod veine povrtarskih vrsta. Koren se uglavnom nalazi
u plitkom oraninom sloju zemljita i slabe je moi usvajanja. Pored toga,
veina povrtarskih vrsta odlikuje se kratkom vegetacijom, to namee
potrebu za intenzivnim usvajanjem mineralnih materija u relativno kratkom
vremenskom periodu. Neke od povrtarskih vrsta obrazuju zadebljali
koren (mrkva, korenasti perun, patrnak, korenasti celer, cvekla, rotkva,
rotkvica, repa ugarnjaa, broskva itd.), lukovice (crni i beli luk, praziluk,
luk vlaac) ili krtole (krompir, slatki krompir, ioka, umbir i druge) u
oraninom sloju zemljita. Da bi se vegetativni organi povra, koji se koriste
u ishrani, pravilno formirali i da bi bili tipini za sortu i/ili hibrid vano je
poznavanje mehanikog sastava zemljita, njegovih hemijskih, biolokih,
vodno-vazdunih i toplotnih osobina, a u okviru toga posebno treba voditi
rauna o obezbeenosti (za biljke) pristupanim oblicima hraniva.
Zemljite u prirodi nastaje kao proizvod pedogenetskih faktora (klime, matinog supstrata, organskog sveta, reljefa i starosti terena).
Pedogenetski faktori odreuju pravac i intenzitet procesa koji se odvijaju u
zemljitu, a kao rezultat njihovog delovanja obrazuju se zemljita razliite
plodnosti. Zemljite kao povrinski deo litosfere, pod uticajem biosfere, hidrosfere i atmosfere, stie kvalitativno svojstvo pod nazivom plodnost.
Kao to naglaeno, specifinost u razvijenosti korenovog sistema,
njegova sposobnost usvajanja mineralnih materija, razvijenost u odnosu
na nadzemnu vegetativnu masu, visok ekonomski i ukupan bioloki
prinos, razliiti naini setve, odnosno, sadnje razlozi su zbog ega povre
ima poveane zahteve kada je zemljite u pitanju.
Prilikom izbora zemljita za gajenje povra neophodno je, pored
plodnosti, obratiti panju na sledee osobine zemljita: nagib (inklinacija)
terena, nivo podzemnih voda, zakorovljenost zemljita, ekspozicija terena, tip i
njegove mehanike, hemijske i bioloke osobine. Sve to je od znaaja za pravilno
i pravovremeno ubrenje povra, pa i ishranu kalijumovim ubrivima.
161
Nagib terena. Za proizvodnju povra treba birati, kad god je to

mogue, idealno ravne terene bez mikrodepresija ili breuljaka. Intenzivna
proizvodnja povra uspeno se odvija i na zemljitima sa blagim nagibom,
ne veim od 0,25-0,30% (i=h/l.100; i nagib terena u %, h visinska
razlika u m, l duina parcele u m), to odgovara prvoj klasi zemljita sa
nagibom od priblino 0,150 (=arctgh/l; ugao u 0, h visinska razlika
u m, l duina parcele u m). U tom sluaju visinska razlika od poetka do
kraja parcele, na du od 400 m (du moe da iznosi 200-800 m), iznosi 1,01,2 m u idealnim uslovima, to je retko u irokoj proizvodnoj praksi.
Na parcelama sa gravitacionim odvoenjem suvinih voda od
padavina i/ili navodnjavanja poeljni su tereni sa nagibom, ne veim od
0,5% (eventualno 0,6%), to odgovara priblino nagibu do 0,3o (odnosno
0,28-0,34o) ili visinskoj razlici od 2,0-2,4 m na du od 400 m. Ovakav nagib
omoguava normalno oticanje suvine vode od obilnih padavina u godinama
sa visokim nivoima podzemnih voda. Ovakve parcele pripadaju prvoj klasi
(I klasa je sa nagibom od 0 do 3o) prema stepenu nagiba terena.
Ravnanje zemljita je obavezna agrotehnika mera u povrtarstvu.
Ravnanjem se postie i prua mogunost obezbeenja blagih padova u
bilo kojem pravcu. Blagi padovi omoguavaju odvoenje suvinih voda (u
kanale za odvodnjavanje) bez erozije.
Cilj ravnanja je najee dobijanje idealno ravne povrine. Na ravnim
povrinama se postie precizna setva i/ili sadnja na zadatu i idealnu dubinu,
to je posebno vano kod sitnosemenih povrtarskih vrsta. Osim toga, na
idealno ravnom zemljitu smanjuju se gubici u berbi na hederu prilikom
kombajniranja graka, boranije i pasulja.
Za ravnanje zemljita koriste se laserski voene maine, kao to
su skreper sa dozerom i greder ili ravnja. Na terenima s izraenim
mikrodepresijama i breuljcima zemljite je neujednaene plodnosti. U
depresijama se zadrava voda od padavina, navodnjavanja i/ili podzemne
vode to remeti vodno-vazduni reim, zaustavlja rast i razvie povra i ima
znaajan uticaj na prinos po jedinici povrine. Osim toga, esta pojava jesu
erozije ili spiranja oraninog sloja sa breuljaka u mikrodepresije. Breuljci
ostaju s oraninim slojem zemljita manje plodnosti bilo zbog erozije
vodom ili eolske erozije na terenima sa jakim i estim vetrovima. Zato su na
terenima s manjim i/ili velikim nagibom neophodna dodatna ulaganja za
ravnanje zemljita, nivelaciju terena, ali i zatitu od erozije. Na terenima sa
izuzetno velikim nagibom neophodna je obrada i proizvodnja po izohipsama
ili izgradnja poloenih terasa. U tom sluaju koriste se, pored prethodno
navedenih maina, bageri iji su radni organi kaika sa noem. Poljozatitni
pojas je, izmeu ostalog, pouzdano reenje za eolsku eroziju.
Brojni su razlozi zbog ega za proizvodnju povra treba birati ravne
terene ili eventualno parcele sa blagim nagibom. Jedan od razloga su i
162
znaajni gubici u kalijumu koji mogu nastati na terenima sa manje ili vie
izraenim nagibom.
Kalijum koji se mobilie iz zemljinih rezervi, kao i kalijum iz
ubriva, vezuje se u zemljitu za adsorptivni kompleks, ali to ne znai da
nema opasnosti od gubitaka kalijuma iz zemljita. Ova problematika je
detaljno obraena u poglavlju Kalijum u zemljitu i podpoglavlju Gubici
kalijuma u zemljitu.
Utvreno je da najvei gubici kalijuma nastaju erozijom i ove koliine
mogu da budu 3 do 10 puta vee od gubitaka koji nastaju ispiranjem
kalijuma podzemnim vodama (Dami i Stevanovi, 2000).
Nivo podzemnih voda. Nivo podzemnih voda je u tesnoj korelaciji
sa blizinom vodotokova, razvijenou primarne, sekundarne i tercijalne
kanalske mree, teksturom i tipom zemljita. Nivo podzemnih voda zavisi
od odnosa makro i mikropora. Voda se iz dubljih slojeva zemljita u zonu
korenovog sistema podie mikroporama. Kapilarnim putem voda se podie u
povrinski sloj zemljita u zonu korenovog sistema, poto se u makroporama
nalazi vazduh. Posle obilnih kia i/ili navodnjavanja voda se u dublje slojeve
proceuje preko mikro i makropora u kojima se nalazi vazduh.
Na lakim, peskovitim zemljitima vee je uee makropora, a zbog
slabijeg kapilarnog penjanja nivo podzemne vode moe biti vii i obrnuto.
Na teim, glinovitim zemljitima, zbog jaeg kapilarnog penjanja vode iz
dubljih slojeva njen nivo moe i treba da bude znatno nii.
Povre je osetljivo na visok nivo podzemnih voda, iako je korenov
sistem kod veine povrtarskih vrsta plitko rasporeen u oraninom sloju
zemljita. Veina povrtarskih vrsta ima slabo razvijen korenov sistem, koji
je uglavnom rasprostranjen plitko u oraninom sloju zemljita na dubini ne
veoj od 15-25 cm. Kod malog broja povrtarskih vrsta aktivna rizosfera je na
dubini od 30-40, maksimum do 60 cm. Izuzetak je korenov sistem cvekle,
lubenice i viegodinjeg povra. Korenov sistem kod ovih povrtarskih vrsta
dobro je razvijen u odnosu na nadzemnu vegetativnu masu, prodire u
dubinu i preko 3 m. Korenasto-krtolaste i lukoviaste vrste povra obrazuju
jestivi deo (zadebljali koren, krtole i lukovicu) ispod povrine zemlje. Ovu
injenicu treba imati u vidu prilikom izbora parcele u proizvodnji povra
na otvorenom polju, posebno pri proizvodnji na zemljinom supstratu u
zatienom prostoru. Na otvorenom polju poeljno je da nivo podzemnih
voda bude na dubini do nivoa od 70 do 120 cm, pa i dublje. U razliitim
tipovima zatienog prostora nivo podzemne vode mora biti dublje i to na
nivou od minimum 150 cm, ako je proizvodnja na zemljinom supstratu.
tete od podzemnih voda mogu biti direktne i indirektne. Direktne tete
mogu biti sledee: znaajni gubici kalijuma iz zemljinog rastvora, guenje
korenovog sistema, zaustavljanje useva u porastu, uta boja biljaka, pa, ak, i
163
uginue. Indirektne tete i gubitak kalijuma nastaju tako to, usled visokog nivoa
podzemnih voda, dolazi do peptizacije zemljinih koloida koji se dispergovani
vrlo lako ispiraju podzemnim vodama. Visok nivo podzemnih voda indirektno
doprinosi zabarivanju i zaslanjivanju oraninog sloja zemljita. To je esta
pojava u zatienom prostoru, zbog neadekvatnog i nestrunog upravljanja
navodnjavanjem vodom loeg kvaliteta i fertigacijom.
Regulacija nivoa podzemnih voda u nekom regionu je mogua
hidrotehnikim melioracijama, ureenjem i odravanjem otvorene kanalske
mree. Kanalska mrea je prevashodno namenjena odvoenju suvinih
podzemnih voda i za odvodnjavanje. Stalnim odravanjem nivoa vode u
kanalskoj mrei po sistemu spojenih sudova odrava se i nivo podzemnih
voda u zemljitu na idealnoj dubini. Osim toga, u sunim uslovima ova voda,
iz kanalske mree, se koristi za navodnjavanje. Hidrotehnike melioracije
su, po pravilu, veoma skupi zahvati. Zato se ovi radovi finansiraju iz
nacionalnih budeta ili su drave davale i danas daju koncesije.
Proizvodna svojstva zemljita i vodni reim na mikroplanu regulie
se agrotehnikim melioracionim radovima na svakoj pojedinanoj parceli.
Visok nivo podzemnih voda, ali i uklanjanje voda poreklom od padavina
i/ili navodnjavanja je mogue regulisati postavljanjem drenae bilo da je
re o proizvodnji na otvorenom polju (u bati ili na njivi) ili u zatienom
prostoru to je ei sluaj. Suvine vode se plastinim perforiranim cevima
100-110 mm (40-300 mm) odvode do ureene kanalske mree za
odvodnjavanje. Drenane cevi na lakim peskovitim zemljitima postavljaju
se na dubinu od 80-120, a na tekim, glinovitim zemljitima na 80-100 cm.
Cevi se postavljaju, na lakim peskovitim zemljitima, na rastojanje od 3-4
m, a na tekim, glinovitim zemljitima na 1,5-2 m. Drenaa se postavlja van
domaaja radnih organa mehanizacije neophodne za obradu zemljita.
Na terenima sa visokim nivoima podzemnih voda, osim odvodnjavanja, predlae se gajenje na uzdignutim lejama, gredicama ili bankovima.
Uzdignute gredice se bre prosue. Bolje se i bre zemljite zagreva, pa je
mogua rana setva ili sadnja.
Vodni reim je u direktnoj korelaciji sa tipom i produktivnou zemljita, ali i sa vremenom i nainom ubrenja. Prema nainu vlaenja i sposobnosti
dranja vlage, zemljita mogu da se podele na: automorfna, hidromorfna,
halomorfna i subakvalna (subhidrina) zemljita (Nei, 2011).
Uspena i kvalitetna proizvodnja povra moe da se organizuje na
automorfnim zemljitima (klase I i klase II prema pogodnosti zemljita za
navodnjavanje), uz obavezno navodnjavanje kvalitetnom vodom klase I.
Na hidromorfnim zemljitima (klase III, IIIa i IIIb) problem za
uspenu proizvodnju povra moe da predstavlja prevlaivanje, usled
zadravanja vode od padavina ili navodnjavanja iznad nepropustljivog
sloja. Ova pojava je karakteristina za pseudoglejna zemljita.
164
Red halomorfnih (solonjec, solonak i solod, klasa IIIc prema pogodnosti zemljita za navodnjavanje) zemljita nije pogodan za organizovanje
proizvodnje povra zbog vlaenja podzemnim slanim i alkalizovanim
vodama. Red subakvalnih zemljita podrazumeva zemljita na dnu bara,
movara i jezera i ova zemljita imaju najmanju produktivnost i nemogua
je proizvodnja uopte, pa ni proizvodnja povra (Nei, 2011).
Zakorovljenost zemljita. Povre se proizvodi na zemljitu bez
masovnog prisustva jednogodinjih travnih i irokolisnih korova. Posebno
je vano da na parcelama sa povrem nema viegodinjih rizomskih
korova. Korovi imaju brz poetni tempo rasta, mnogo bri od veine
povrtarskih vrsta, koje se proizvode direktnom setvom semena na stalno
mesto. Korovi mogu da predstavljaju problem i u proizvodnji povra preko
rasada golih ila. U fazi ukorenjavanja mlade biljke zaostaju u porastu,
a korovi imaju intenzivan poetni rast. Reenje je mehaniko suzbijanje
korova meurednim kultivatorima kako bi se smanjila potronja skupih
herbicida, ali i ubriva (azotna i fosforna), koja zagauju ivotnu sredinu.
Korovi predstavljaju problem u toku vegetacije, jer troe vodu i hranu, a pre
svega kalijum iz zemljita. Veina korovskih biljaka su biljke hraniteljke za
tetne insekte, izvor su pojave i vrlo brzog prenoenja bolesti. Razvijenou
korenovog sistema i bujnom nadzemnom masom znaajno oteavaju
berbu, runu ili mainsku. Suzbijanje korova se vri agrotehnikim
merama, a herbicidi se primenjuju samo kada ba mora i to preko zemljita
ili u poetnoj fazi rasta i razvia folijarno. Sa porastom korova smanjuje
se efikasnost primenjenih preparata u kontrolisanoj konvencionalnoj i
integralnoj proizvodnji povra. U organskoj proizvodnji povra suzbijanje
korova se vri mehanikim putem, obradom u toku vegetacije ili nastiranjem
zemljita organskim malom.
Ekspozicija terena. Ako je to mogue, u proizvodnji povra uvek
treba birati june prisojne terene. Na ovakvim zemljitima mogua je znatno
ranija predsetvena priprema zemljita, setva ili sadnja, jer se zemljite bre
prosui i bre se zagreva setveni sloj zemljita. Dobri rezultati se postiu i
na jugoistonim ili jugozapadnim ekspozicijama terena. Najloiji efekti se
postiu na severnim ekspozicijama terena jer je zemljite hladno, sporo
se sui, nemogue je predsetveno ubrenje i pravovremena predsetvena
priprema, a samim tim setva ili sadnja.
Tip zemljita. Povre se u svetu proizvodi na najrazliitijim tipovima zemljita, a u zatienom prostoru i na otvorenom polju mogua je
proizvodnja povra bez zemljita (hidroponi sistem gajenja povra).
165
Zemljite kao uslovno obnovljivi prirodni resurs nije homogeno, nego

je porozni i propusni sistem koji se sastoji iz vrste (mineralne, organske
i estica organomineralnog porekla), tene i gasovite faze. U zemljitu se
nalaze ivi organizmi.
Kod izbora tipa zemljita za uspeno gajenje povra znaajna je
njegova plodnost, mehaniki sastav, fizike, hemijske (pH), bioloke
osobine, vodno-vazduni i toplotni reim, struktura i tekstura zemljita.
Po mehanikom sastavu povre zahteva laka aluvijalna, srednje laka
do srednje teka zemljita (ernozem i livadska crnica). Mehaniki sastav
utie na vodni i vazduni reim, na fizika i hemijska svojstva zemljita. Od
mehanikog sastava zavisi rast i oblik korenovog sistema (mrkve, peruna,
patrnaka, korenastog celera, cvekle, rotkve i rotkvice), sadraj vlage, makro
i mikroelemenata. Povre se gaji i na lakim peskovitim zemljitima, ali i na
tekim, glinovitim zemljitima kao to je ritska crnica. Na ovim tipovima
zemljita (minutno zemljite izrazito teko i glinovito) se primenjuje
specifian sistem obrade i ubrenja makro i mikroelementima, posebno se
vodi rauna o ubrenju kalijumovim ubrivima.
Plodnost zemljita. Plodnost zemljita je njegova sposobnost da istovremeno obezbeuje biljke vodom, hranljivim materijama i kiseonikom, uz
odgovarajuu toplotu u toku itavog vegetacionog perioda. Osim toga, ono
treba da bude rastresito, kako bi se obezbedio normalan razvoj korenovog
sistema, mikrobioloka aktivnost, kao i da u njemu nema tetnih materija.
Plodnost je kompleksno svojstvo zemljita i uslovljava ga veliki broj inilaca.
Istovremeno, treba istai da je plodnost zemljita relativan pojam. Jedno
isto zemljite moe da predstavlja zemljite visoke plodnosti za razvoj nekih
biljnih vrsta, a istovremeno zemljite niske plodnosti za neke druge biljne
vrste. Pri proceni plodnosti nekog zemljita za gajenje odreene povrtarske
vrste neophodno je poznavati sa jedne strane zahteve te biljne vrste u odnosu
na zemljite i, sa druge strane, osobine toga zemljita. Poto su svi inioci
plodnosti od istog znaaja, s obzirom na to da nedostatak jednog inioca ne
moe biti zamenjen drugim, to znai da, na primer, nedostatak hrane, vode
ili kiseonika ne moe biti kompenzovan nekim drugim svojstvima zemljita.
Iz toga proizilazi da u toku itavog vegetacionog perioda zemljite treba da
poseduje visok stepen plodnosti, jer se samo u tom sluaju mogu postizati
visoki i stabilni prinosi odgovarajueg kvaliteta.
Zemljite obezbeuje, pre svega, uspeno ukorenjivanje i oslonac za
biljku. Zatim, vodu, neophodne makro i mikroelemente i vazduh (kiseonik), bez kojih je nemogu razvoj i ivotna aktivnost korenovog sistema.
To je posebno vano imati na umu zbog slabo razvijenog korenovog sistema kod veine povrtarskih vrsta.
166
Zemljite razliitog mehanikog sastava sadri etiri osnovne komponente: minerale, organsku materiju, vodu i vazduh. Idealno zemljite,
koje prua optimalne uslove za rast korenovog sistema, trebalo bi da sadri
zapreminski sledee elemente u sledeim odnosima: 25% vode, 25% vazduha, 45% mineralnih materija i 5% organskih materija (Howard, 2004).
Ni najbolja zemljita obrazovana pod prirodnim uslovima, koja se karakteriu izuzetno povoljnim vodno-fizikim i hemijskim svojstvima, kao to su
karbonatni ernozem i njegovi varijeteti (livadska crnica), ne ispunjavaju u
potpunosti ove uslove (Ilin et al., 2005; Ilin et al., 2009).
Povre zahteva plodna zemljita, dobrih fizikih, hemijskih i biolokih svojstava, zbog intenzivnog rasta (vegetativnih organa) i razvia (generativnih organa), odnosno, zbog visokih prinosa koji se postiu u uslovima
intenzivne agrotehnike. Dobra vodna, vazduna i fizika svojstva zemljita
omoguuju uspenu proizvodnju povra u duem vremenskom periodu,
uz intenzivno navodnjavanje i ubrenje i smenu dve do tri vrste u toku
jedne godine (Ilin et al., 2009). Povre zahteva srednje laka do srednje teka
duboka i plodna zemljita.
ODREIVANJE POTREBA U HRANIVIMA
Ishrana povra, pored navodnjavanja, setve semena i/ili sadnje

kvalitetnog rasada, deklarisanog sadnog materijala kod krompira, crnog
i belog luka, sprovoenja redovnih mera nege, zatite od bolesti, tetoina
i korova jedan je od najznaajnijih faktora visoke i stabilne proizvodnje
kvalitetnog povra u svim do sada poznatim sistemima gajenja.
Rezultati istraivanja mnogih autora upuuju na kompleks parametara koji se moraju imati u vidu pri pravljenju bilansa hraniva u ishrani
povra. Naime, potrebe u hranivima utvruju se na vie naina:
prema vizuelnom izgledu biljaka;
na osnovu hemijske analize biljaka;
pomou mree poljskih ogleda sa ubrenjem na razliitim tipovima zemljita u razliitim agroekolokim uslovima;
na osnovu agrohemijskih analiza zemljita.
Izgled biljke kod povra, boja nadzemnog vegetativnog dela, pojave
nekroza, razne morfoloke deformacije vegetativnih organa, najoigledniji
su dokazi nedostatka neophodnih hranljivih materija u zemljitu. Na
osnovu vizuelnog izgleda biljke pravilnu dijagnozu nedostatka ili suvika
nekog hranljivog elementa mogue je utvrditi ako se pridravamo jasno
propisanih procedura. U sutini radi se o sistemu eliminacija. Naime,
prema Howardu (2004), prvo je neophodno utvrditi na kojoj biljnoj vrsti
ili organu se pojavljuje simptom. Da li je na donjem starijem ili gornjem
167
mlaem liu? Da li su simptomi na stablu, plodu, cvetu i/ili u takama

porasta biljke? Kako izgleda cela biljka? Da li je patuljastog porasta, deformisana ili preterano razgranata? Da li je tkivo hlorotino (uto), nekrotino (mrko) ili deformisano? Zatim, vano je detaljno opisati izgled pega
ili deformacija koristei opteprihvaenu terminologiju u takvim sluajevima. Poto su simptomi paljivo proueni i opisani, treba utvrditi da li
je poremeaj mogao da izazove neki drugi biotiki ili abiotiki faktor. Pri
tome uzimaju se u obzir oteenja koja mogu nastati od visoke ili niske
temperature, svetlosti, poremeaji koji mogu biti izazvani usled vodnog
stresa, oteenja koja mogu nastati od pesticida ili folijarne ishrane visokim
koncentracijama hraniva (soli), tete od parazitskih oboljenja (patogena ili
saprofita), insekata, oteenja od zagaenja. Oteenja od pesticida i folijarne ishrane pri visokim temperaturama i maloj vlanosti vazduha mogu
izazvati oegotine na biljci, odnosno listovima i to ukoliko se koriste vee
koncentracije, odnosno doze, od propisanih. Vrlo esto u irokoj proizvodnoj praksi se sree herbicidni efekat usled zanoenja rastvora vetrom.
Kada se provere i eliminiu svi navedeni faktori, moe se pretpostaviti da je u pitanju poremeaj u ishrani. U sutini, poremeaji u ishrani e biti
primetni u celom usevu, simptomi e biti uoljivi na svim biljkama u isto
vreme, dok e se poremeaji izazvani drugim faktorima prvo primetiti na
pojedinanim biljkama, a tek zatim e se iriti ka susednim biljkama.
Simptomi nedostatka kalijuma su vidljivi na starijim listovima. Kod
dikotila (veina povrtarskih vrsta), ovi listovi su prvo hlorotini. Hloroza
kree od ruba lista, ubrzo listovi dobijaju tamne nekrotine pege. Kod monokotila (crnog, belog luka, praziluka i kukuruza eerca), vrhovi i obod lista prvo odumiru. Kod kukuruza eerca se, u sluaju nedostatka kalijuma,
razvijaju slabo razvijene stabljike koje lako poleu.
Povrtarske biljke kalijum obino ne usvaja u suviku tako da nema
jasnih simptoma. Kod dinje i paradajza se razvijaju vrsti plodovi sa visokim nivoom kalijuma (Lester et al., 2005), a krtole kod krompira su vrste,
otporne na oteenja od udara prilikom vaenja i pritiska prilikom transporta u rinfuzi i uvanja u skladitu u gomilama visine preko 4 m. Suviak
kalijuma moe dovesti do nedostatka magnezijuma, mangana, cinka ili
gvoa (Howard, 2004).
Osim vizuelne dijagnostike, hemijskom analizom biljnog materijala
sa sigurnou se moe utvrditi obezbeenost useva neophodnim elementima. Ponekad simptomi nedostatka hraniva mogu da dovedu u zabludu
i najiskusnije strunjake, zbog toga je potrebno uzeti uzorke i utvrditi
sadraj hraniva u biljkama. Utvrivnje obzbeenosti povra kalijumom na
osnovu hemijske analize biljaka, kao i simptomi nedostatka kalijuma kod
pojedinih povrtarskih vrsta, detaljno su prikazani u poglavlju Utvrivanje
obezbeenosti povra kalijumom.
168
Postavljanje mree poljskih ogleda s ishranom povra najpouzdaniji

je metod za odreivanje potreba povra u hranivima. Ovaj nain slui kao
standardna metoda za sve druge do danas poznate metode odreivanja
potreba u hranivima. Kao i druge, i ova metoda ima svojih nedostataka.
Naime, da bi se dolo do pouzdanih podataka neophodno je da se poljski
ogledi postavljaju dui niz godina (minimum tri godine, a poeljno je vie
godina). Potreban je, takoe, veliki broj najrazliitijih varijanti ispitivanja
na razliitim tipovima zemljita i u razliitim agroekolokim uslovima. Kao
poseban nedostatak izdvajamo visoku cenu izvoenja takvih ogleda.
Moemo zakljuiti da je u irokoj proizvodnoj praksi opteprihvaeno da se odreivanje potrebne koliine hraniva vri na bazi agrohemijskih
analiza zemljita. Ispitivanje zemljita, sa svim svojim prednostima i nedostacima, je osnova pravilne i racionalne primene organskih i mineralnih ubriva u svim do sada poznatim sistemima gajenja povra. Potrebe u
hranivima odreuju se na osnovu kontrole plodnosti zemljita, iznoenja
hraniva jedinicom prinosa i na osnovu planiranog prinosa. Razlikuje se
hidroponski sistem gajenja povra u takozvanom sistemu bez zemljita,
gde je za odreivanje potrebne koliine hraniva neophodno laboratorijski
analizirati hemijski sastav (kvalitet) vode za fertigaciju.
Analiza zemljita. Analiza zemljita jedan je od naina za utvrivanje potreba u hranivima (ubrivima) i kalcifikaciji, kao i neophodna metoda
za tano utvrivanje plodnosti zemljita (Benton, 2001, Vukadinovi i
Vukadinovi, 2011).
Bez rezultata analize zemljita i/ili preporuke koja prati ovu analizu,
upotreba kalcijum-karbonata i ubriva moe biti tetna za ostvarivanje visokog prinosa narednog useva. Naalost, ovo se esto deava u praksi. Na
svetskom nivou, blizu jedne etvrtine obradivih povrina je pod uticajem
neke vrste stresa u pogledu ishrane (Benton, 2001). Intenzivnom proizvodnjom, ak i na najplodnijim zemljitima, dolazi do odreene vrste degradacije, stresa ukoliko se ne potuju pravila:
da se ubrenjem nadoknauje koliina hraniva izneta prethodnim
usevom;
da se ubrenjem sprei eventualna acidifikacija zemljita i
da se ouva odgovarajui balans hraniva u zemljitu za optimalan
porast biljaka.
Pri utvrivanju doze ubriva potrebno je imati u vidu i injenicu da li
se istovremeno eli poveati plodnost zemljita, to podrazumeva upotrebu veih doza ubriva, ekonomske efekte kao i uticaj ubrenja na kvalitet
i tolerantnost biljaka prema bolestima, tetoinama i abiotikim stresnim
uslovima.
169
Sl. 10. Postupak analize zemljita (Benton, 2001)

UZORKOVANJE ZEMLJITA U POLJU
PRIPREMA UZORAKA ZEMLJITA
LABORATORIJSKA ANALIZA UZORAKA ZEMLJITA
REAKCIJA ZEMLJITA
(pH)
ELEMENTI KOJI SE
MOGU EKSTRAKTOVATI
pH VODE
PUFERNA pH
Kapacitet
izmenjivosti
katjona (CEC)
P
K
Ca
Mg
Na
Al
B
Cu
Fe
Mn
Zn
NO3
NH4
SO4
Cl
OSTALE ANALIZE
ORGANSKA
MATERIJA
MEHANIKE
ANALIZE
RASTVORLJIVE SOLI
POTREBE U CaCO3
PREPORUKA ZA UBRENJE
Reakcija zemljita. Povre ima izraene zahteve prema pH zemljita i

vode za navodnjavanje i/ili fertigaciju. Od reakcije zemljita (pH vrednosti)
zavisi sposobnost korenovog sistema da usvoji mikro i makroelemente,
to je usko povezano sa prinosom biljaka (Sl. 11). Promena pH vrednosti
dovodi do promene koncentracije H+ jona, to ima veliki uticaj na
pristupanost jona za biljke. Veina povrtarskih vrsta bolje uspeva pri pH
vrednosti zemljita od 6,0 do 7,0 (blago kisela do neutralna sredina). Pri
ovim vrednostima povre korenovim sistemom usvaja hranljive materije
(Sl. 12). Gvoe, magnezijum, cink, bakar i drugi elementi postaju manje
dostupni kada se pH zemljita povea na 6,5; 7,5 ili 8,0. Molibden je, sa
druge strane, dostupniji biljci na veim vrednostima pH. Na veoma visokim
vrednostima pH bikarbonatni jon (HCO3-) moe biti prisutan u suficitu to
e poremetiti usvajanje drugih jona i time onemoguiti optimalan rast i
razvie povra.
Neorganske soli u zemljinom rastvoru disociraju na katjone (pozitivni
joni + ) i anjone (negativni joni - ) i kao takvi se nalaze u zemljinom rastvoru.
Joni se u zemljini rastvor oslobaaju i iz zemljinih koloida. Korenov sistem
preko korenskih dlaica uspostavlja kontakt sa zemljitem i iz zemljinog
rastvora i sa povrine zemljinih koloida usvaja jone. Zemljini rastvor je
najvaniji izvor hraniva za biljku. Ukoliko je zemljini rastvor jako razreen
170
iz zemljinih koloida e se osloboditi hraniva u zemljini rastvor odakle e

biljka moi da ih usvoji (Howard, 2004).
Sl. 11. Zavisnost izmeu pH zemljita, pristupanosti hraniva i rasta povra
(prilagoeno sa veb-sajta Agricultural Lime Association (ALA, www.aglime.
org.uk)
Kiselo
Neutralno
Bazno
Porast biljaka
Pristupanost
hraniva
Joni
pH
Kiselost zemljita je
rezultat prisustva
elektropozitivnih jona
vodonika i izraava se
logaritamskom skalom
(puna linija).Porast pH
nakon dodavanja jona
kalcijuma i/ili magnezijuma
prikazan je isprekidanom
linijom.
Ova promena pH zemljita

utie na pristupanost
hraniva za biljke. Ona je
najvea kada je pH
priblino 7.
Reakcija zemljita utie na mobilizaciju rezervnih biogenih elemenata, posebno mikroelemenata. Blago kisela reakcija dovodi do poveanja
pristupanosti veine mikroelemenata, dok kisela i/ili jako kisela reakcija
moe da dovede i do toksinog sadraja mikroelemenata (Mn, Fe) (Argo,
1998). Kalcifikacijom, uz unoenje organskih ubriva, poveava se pH
zemljita. Prema visokoj kiselosti i visokom sadraju aluminijuma veoma
su osetljivi: salata, krastavac, paradajz (Maksimovi, 2006).
Zemljita sa alkalnom reakcijom ubre se fizioloki kiselim mineralnim ubrivima (KCl, K2SO4, KNO3) ili se u zemljite unosi kiseo treset
(u zatienom prostoru). U zemljite se unose elementi koji nisu neophodni
za biljke (Cl-, Na+) i dr. i to ubrenjem i/ili vodom za navodnjavanje
(Maksimovi, 2006, Ilin et al., 2009).
171
Sl. 12. Pristupanost hraniva za biljke u zavisnosti od pH vrednosti supstrata

(prilagoen sa veb-sajta Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu, FAO)
Paradajz i paprika najbolje uspevaju pri pH 5,5-6,8 (minimum je

5,0 a maksimum 7,0), a krastavac i salata na pH 6,0-7,0 (minimum je 5,5
a maksimum 7,5). Krompir zahteva blago kiselu reakciju zemljinog rastvora (pH 6-6,5) poto na neutralnim (6,51-7,2) i alkalnim zemljitima
(pH >7,2) postoji opasnost od napada prouzrokovaa obine krastavosti.
Sadraj CaCO3 treba da je ispod 10 %.
Tab. 41. Klasifikacija zemljita u odnosu na pH (Ubavi et al., 2002)
pH (1M KCl)
< 4,5
4,51-5,50
5,51-6,50
6,51-7,20
> 7,20
Klasa zemljita
Jako kisela zemljita
Kisela zemljita
Slabo kisela zemljita
Neutralna zemljita
Alkalna zemljita
Pristupanost makro i mikroelemenata je uslovljena pH vrednostima zemljita. Na alkalnim zemljitima u ishrani treba koristiti kisela mineralna ubriva i obrnuto na slabo kiselim zemljitima za dovoenje pH
vrednosti na optimum treba koristiti, na primer, kreni amonijum-nitrat, a
na jako kiselim i kiselim zemljitima je neophodno obaviti kalcifikaciju.
172
Od sadraja kalcijum-karbonata zavisi pH, ali i brojne hemijske i

bioloke osobine. Otuda zemljite moe da bude beskarbonatno do jako
karbonatno sa sadrajem CaCO3 preko 10%.
Tab. 42. Klasa zemljita u odnosu na sadraj CaCO3 (Ubavi et al., 2002)
Sadraj CaCO3 ( %)
0
0-5
5-10
> 10
Klasa zemljita
Beskarbonatno zemljite
Slabo karbonatno zemljite
Srednje karbonatno
Jako karbonatno
U alkalnim zemljitima sa visokim sadrajem kalcijum-karbonata,

Ca2+ joni se nalaze u visokoj koncentraciji i mogu da ogranie usvajanje K+.
Visoke koncentracije katjona, naroito Ca2+ i Mg2+, esto onemoguavaju
usvajanje K+ preko korena. Povrtarski usevi gajeni na zemljitima sa visokom koncentracijom kalcijum-karbonata mogu da pokazuju simptome
nedostatka K iako se u zemljitu analizom utvrdilo da ga ima u dovoljnoj
koliini (Havlin et al., 1999, citat Lester et al., 2010).
Iz prethodno navedenog sledi tabela na osnovu koje je mogue za svaku
pojedinanu parcelu pod usevom povra dati okvirnu preporuku za ubrenje
kalijumom (Tab. 43). U ovom sluaju se u obzir uzima reakcija zemjita (pH)
na dva nivoa i tri nivoa obezbeenosti zemljita humusom.
Tab. 43. Koliine kalijuma koje treba vratiti od iznetih koliina prinosom u zavisnosti
od pH i sadraja humusa u zemljitu (sastavljeno na osnovu veeg broja autora)
Kalijum
pH
Humus u
Vratiti u % od iznetog
mg K2O/100g
u
%
zemljita
prinosom
KCl
4,0-5,5
<2
0-5
150
5,6-8,0
<2
5-10
125
4,0-5,5
2-4
10-15
100
5,6-8,0
2-4
15-20
60-80
4,0-5,5
>4
20-30
50-70
5,6-8,0
>4
> 30
50
Povre zahteva duboka plodna zemljita sa visokim sadrajem organske materije. Povre treba gajiti na zemljitima sa 2,0-4,0 % humusa i
na zemljitima srednje do dobro obezbeenim u ukupnom azotu, fosforu i
kalijumu.
173

OBEZBEENOST ZEMLJITA KALIJUMOM
U veini zemljita kalijuma ima u dovoljnoj koliini, najvei deo

kalijuma nije dostupan za biljke jer se nalazi u obliku koji biljka ne moe
da usvoji (Lester et al., 2006, 2010).
Kalijum se u zemljitu nalazi u mineralima i to ak 90 do 98% od ukupnog kalijuma u zemljitu (Tisdale et al., 1985, citat Lester et al., 2010). Zatim,
u obliku neizmenjivog kalijuma, fiksiranog u sekundarnim alumosilikatima
gline u koliini od 1 do 10%. Izmenjivi kalijum u adsorptivnom kompleksu
(supstitucioni i izmenjivi kalijum) ini 1-2% i kalijum u zemljinom rastvoru
sa 6-20 mg K2O/kg zemljita koji je lako pristupaan biljkama (videti detaljan opis izvora kalijuma u poglavlju Kalijum u zemljitu). Prelazak jednog
oblika kalijuma u drugi je dinamian proces. Biljke usvajaju lakopristupaan
kalijum iz zemljinog rastvora. Za to vreme kalijum iz adsorptivnog kompleksa prelazi u zemljini rastvor popunjavajui iznete ili usvojene koliine,
a fiksirani kalijum (iz sekundarnih alumosilikata gline) ulazi u adsorptivni
kompleks i uspostavlja se dinamika ravnotea, meutim brzina prelaenja
jednog oblika kalijuma u drugi nije ista (Dami i Stevanovi, 2000). Joni
K+ su pristupani biljkama sa povrine zemljinih koloida (koloida gline)
i iz soli koje se nalaze u zemljinom rastvoru. Pozitivno naelektrisani joni
(katjoni) kao to su kalijum (K+) i kalcijum (Ca++) joni su katjoni koji su u
najveoj meri adsorbovani na povrini koloida (gline) zemljita (Howard,
2004). Na raspoloivost kalijuma u zemljinom rastvoru najvei uticaj ima
koliina i vrsta gline i fiksacijska mo zemljita (koloida gline) prema kalijumu (Vukadinovi i Vukadinovi, 2011).
Tab. 44. Klase obezbeenosti zemljita kalijumom i potrebe za ubrenjem (ALmetod Egner i Riehm 1958, iz Ubavi et al., 2002, Vukadinovi i Vukadinovi,
2011)
Vratiti K2O
Vratiti K2O od
Klase
Sadraj
od iznetog
iznetog prinosom
obezbeenosti
kalijuma
prinosom u %
u%
zemljita
mg/100g
(iz Ubavi et al.,
(Vukadinovi et
kalijumom
zemljita
2002)
al., 2011)
Siromano
<10
80-100
125-150
Srednje
10-20
60-80
100-125
obezbeeno
Dobro
>20
50-60
100
obezbeeno
174
Grupisanje zemljita na osnovu sadraja biljkama pristupanog kalijuma je od izuzetnog agronomskog, biolokog, ekolokog, ali i od velikog ekonomskog znaaja. Prema Ubaviu (1996) i Ubavi et al. (2002) u
dosadanjoj praksi za podelu zemljita u klase obezbeenosti prema ovom
hranljivom elementu, koriste se granine vrednosti po AL-metodi, ukoliko
je gajenje povra na otvorenom prostoru. Zemljita po ovoj metodi grupisana su u tri klase po obezbeenosti kalijumom (Tab. 44).
Slinu klasifikaciju za ubrenje kalijumom predlae Meunarodna
asocijacija industrije ubriva (IFA-International Fertilizers Industry
Association, 1992) (Tab. 45).
Tab. 45. Klasifikacija zemljita na osnovu sadraja kalijuma i ubrenje
kalijumom (IFA, 1992)
Klase obezbeenosti
Sadraj kalijuma
Preporuka za ubrenje u
zemljita kalijumom
mg/100g zemljita
kg K2O/ha
Veoma siromano
<10
190-250
zemljite
Siromano zemljite
10-15
140-200
Srednje obezbeeno
15-20
120-140
zemljite
Visok sadraj
>20
80-100
Ukoliko se pri klasifikaciji uzme u obzir i mehaniki sastav zemljita
onda se prema Dami i Stevanovi (2000) sree sledea klasifikacija prema
obezbeenosti zemljita kalijumom (Tab. 46).
Tab. 46. Klase obezbeenosti zemljita kalijumom u zavisnosti od mehanikog
sastava (AL metod Egner i Riehma, 1958, iz Dami i Stevanovi, 2000)
mg K2O/100g vazduno-suvog zemljita
Obezbeenost
Peskovita
Glinovita
zemljita
Ilovasta zemljita
zemljita
zemljita
Nizak sadraj
8
12
15
Srednji sadraj
8-12
12-20
15-24
Visoki sadraj
12
20
24
Prema istim autorima, u klasifikaciju obezbeenosti zemljita kalijumom potrebno je ukljuiti, pored mehanikog sastava, i sadraj humusa, jer
izmeu ovih parametara postoji izraena zavisnost vezana za pristupanost
kalijuma za biljke (Tab. 47).
175
Tab. 47. Klase obezbeenosti zemljita kalijumom u zavisnosti od mehanikog

sastava i sadraja humusa na nivou do 5% (iz Dami i Stevanovi, 2000)
Obezbeenost
zemljita
Vrlo niska
Niska
Srednja
Visoka
Vrlo visoka
mg K2O/100g vazduno-suvog zemljita

Peskovita
Ilovasta zemljita Glinovita zemljita
zemljita
<5
<8
<10
5-8
8-12
10-15
8-12
12-20
15-24
12-20
20-35
24-40
>20
>35
>40
Zemljite, odnosno supstrat, obezbeuje, pre svega, uspeno ukorenjavanje i oslonac za biljku. Zatim, vodu, makro i mikroelemente i vazduh
(kiseonik) bez kojih je nemogu razvoj i aktivnost korenovog sistema za
nekoliko puta vee prinose povra u odnosu na proizvodnju na otvorenom
polju. Bez obzira na to to su plastenici uglavnom podignuti na plodnim
ili potencijalno plodnim zemljitima, moe se konstatovati da se zemljita
u svetu, pa i kod nas, u plastenicima veoma razlikuju po svojim hemijskim
svojstvima (Ilin et al., 2009).
Da bi se korigovala svojstva zemljita za potrebe plastenike i
staklenike proizvodnje, najee se prirodnom zemljitu dodaju razliite
komponente organskog i neorganskog porekla, kao to su treset, stajnjak,
pesak, perlit i dr. Ove komponente dodaju se u odreenim razmerama i
meaju sa povrinskim slojem zemljita. Na taj nain, bitno se menjaju osnovna svojstva prirodnog zemljita, te mnogi autori, ovu novu antropogenizovanu sredinu, nazivaju supstratom.
Tab. 48. Obezbeenost zemljita kalijumom u proizvodnji povra u zatienom
prostoru (Pavlek, 1975, citat Ubavi et al., 2002)
Nivo snabdevenosti
Laka zemljita
Tea zemljita
zemljita
mg K2O/100g
mg K2O/100g
Nizak
40
<50
Srednji
40-60
50-70
Visok
60-100
70-120
Vrlo visok
>100
>120
U uslovima specifine proizvodnje u zatienom prostoru, zemljite
je u veoj meri podlono dinaminim promenama. Usled primene velikih
koliina organskih i mineralnih ubriva, vode za navodnjavanje, sredstava
za zatitu bilja, u supstratima esto dolazi do veoma tetnih procesa, kao
to su zaslanjivanje i/ili alkalizacija, oglejavanje (zabarivanje), akumulacija
rezidualnih ostataka zatitinih sredstava i dr. Usled visokih temperatura i
176
optimalne vlanosti, ubrzani hemijski procesi i vea bioloka aktivnost u

zemljitu, imaju za posledicu intenzivnu mineralizaciju organske materije,
koja se nepovoljno odraava na fizika svojstva zemljita, a samim tim i na
smanjenje prinosa. Proizvodna svojstva zemljita u zatienom prostoru
brzo se menjaju i potrebno ih je veoma esto obnavljati.
Pri rastu i razviu povra u proizvodnji u zatienom prostoru
utvruje se sadraj kalijuma u zemljitu i esto se uzima u obzir u vodi
rastvoreni i lakopristupaan kalijum (Tab. 49).
Tab. 49. Ocenjivanje zemljita zatienog prostora na sadraj kalijuma na
osnovu vodenog ekstrakta 1:5 (ppm) (Terbe et al., 2005)
Opis
Rangiranje zemljita prema sadraju kalijuma

Srednje
Srednje
Nizak
Srednji
Visok
nizak
visok
Lako peskovito zemljite
Kalijum
(K2O )
5%
humusa
57%
humusa
7%
humusa
50
51 100
101 150 151 200
201
60
61 120
121 180 181 250
251
70
71 140
141 220 221 300
301
Srednje teko zemljite
Kalijum
(K2O )
5%
humusa
57%
humusa
7%
humusa
70
71 130
131 180 181 230
231
80
81 150
151 210 211 280
281
90
91 160
161 240 241 320
321
Proizvodnja povra na supstratima, bez obzira na poreklo, smanjuje

zavisnost proizvodnje sveeg povra od zemljinih inilaca, inei proizvodnju povra moguom i tamo gde na zemljitu kao prirodnom supstratu
to nije bilo mogue iz bilo kog razloga (Ghler i Molitor, 2002).
Vrste ubriva na tritu Republike Srbije. Uprava za zatitu bilja pri
Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije
vodi preciznu evidenciju registrovanih ubriva na tritu Republike Srbije.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede sprovodi inspekcijski
nadzor nad kvalitetom ubriva iz domaih fabrika, ali i legalno uvezenih
registrovanih ubriva iz celog sveta. Poto je re o velikom broju proizvoaa
ubriva, zastupnika i distributera na naem tritu bie navedene samo
grupe proizvoda, a vie informacija o njihovim formulacijama i trgovakim
nazivima mogu se nai na sajtu Ministarstva: www.minpolj.gov.rs.
177
Na tritu Srbije nalaze se ubriva iz sledeih grupa: neorganska:

pojedinana azotna ubriva, pojedinana fosforna ubriva, pojedinana
kalijumova ubriva. Sloena meana NPK ubriva, sloena kompaktna
NPK ubriva, sloena kompleksna NPK ubriva, ubriva na bazi
mikroelemenata, ubriva na bazi sekundarnih elemenata, neorganski
oplemenjiva zemljita, organska ubriva i organski oplemenjivai zemljita,
ubriva i oplemenjivai zemljita meanog (organskog-neorganskog)
porekla, mikrobioloka ubriva i ostala ubriva.
KVALITET VODE ZA NAVODNJAVANJE I FERTIGACIJU
Obezbeenost biljaka hranivima uslovljena je kvalitetom vode za

navodnjavanje. Sve vode koje se koriste u navodnjavanju sadre manje ili
vie rastvorenih soli i suspendovane materije, pa su osnovni kriterijumi za
ocenu kvaliteta vode za navodnjavanje analize hemijskih i fizikih svojstava.
Za ocenu kvaliteta vode najee se koriste sledei parametri: pH vrednost,
elektroprovodljivost, suvi ostatak, jonski bilans i SAR vrednost (Sodium
Adsorpcio Ratio) kao pokazatelj relativne aktivnosti vodorastvornog Na
u adsorpcionim reakcijama sa zemljitem. Posebno se analiziraju mikroelementi, ije je prisustvo u malim koliinama neophodno, a u veim tetno,
pa i toksino. U poslednje vreme se posebno analiziraju takozvani elementi
u tragovima, teki metali koji su poreklom iz otpadnih voda ije je i malo
prisustvo u vodi za navodnjavanje tetno za zemljite i biljke, a mogu biti
veoma opasni i za ljude i za ivotinje (Nei et al., 2003; Nei 2004).
Sve soli uzrokuju zaslanjivanje zemljita, ak i male koncentracije u vodi
za navodnjavanje mogu uzrokovati zaslanjivanje viegodinjim navodnjavanjem to se naroito ispoljava u aridnim klimatskim uslovima, a kod nas to
je sluaj u zatienom prostoru. Naime u zatienom prostoru posle utroene
vode od strane biljaka u zemljitu ostaje izvesna koliina soli i nakon nekoliko
godina dolazi do zaslanjivanja zemljita, kada je potrebno izvriti ispiranje soli
ili zameniti zemljite. Ako u vodi za navodnjavanje preovlauju soli natrijuma
onda se odvija proces alkalizacije, zemljitu se ozbiljno pogoravaju vodnofizika svojstva, koja kasnije nije ni jednostavno ni jeftino popraviti.
Nakupljanje vodorastvorljivih soli u sloju aktivne rizosfere zemljita
koja se navodnjavaju, moe da bude izraeno do tog stepena da prouzrokuje ozbiljne probleme u gajenju povra. U Vojvodini postoje i zemljini i klimatski uslovi koji mogu prouzrokovati zaslanjivanje zemljita u sistemima
za navodnjavanje, naroito kada je voda za navodnjavanje mineralizovana
iznad dozvoljenog stepena. Podzemne vode prve izdani u Vojvodini su u
manjoj ili veoj meri mineralizovane, to je u tesnoj vezi sa hidrologijom,
geologijom i geomorfologijom Panonske nizije.
178
Problem zaslanjivanja zemljita u sistemima za navodnjavanje u

Vojvodini uoen je u ranijim ispitivanjima Nejgebauera (1949), Miljkovia
(1988), Hadia et al. (1989) i Dragovia et al. (1994).
Tab. 50. Kvalitet vode za navodnjavanje (Terbe et al., 2005)
Parametar
Granina vrednost
Nivo
< 6,5
Nizak
pH
6,5 7,2
Srednji
> 7,2
Visok
< 520 mg/l
Nizak
Sveukupna koliina
520 2000 mg/l
Srednji
rastvorene soli
> 2000 mg/l
Visok
< 0,5 mS/cm
Idealno
0,5 1,5 mS/cm
Zadovoljavajue
EC vrednost
1,5 2,0 mS/cm
Jo uvek zadovoljavajue
> 2,0 mS/cm
Visok
< 0,1 mg/l
Optimalan
Sadraj mangana
0,1
1,0
mg/l
Zadovoljavajui
( Mn++ )
> 1,0 mg/l
Visok
Sadraj gvoa
( Fe++ )
Sadraj natrijuma
( Na+ )
Sadraj hidrogen
sulfida ( SH- )
Sadraj hlora ( Cl- )
Sadraj hidro
karbonata (HCO3- )
< 0,1 mg/l

0,5 2,0 mg/l
> 2,0 mg/l
Nizak
Srednji
Visok
< 1,5 mg/l

1,5 3,0 mg/l
> 3,0 mg/l
< 0,5 mg/l
0,5 2,0 mg/l
> 2,0 mg/l
< 1,5 mg/l
1,5 3,0 mg/l
> 3,0 mg/l
Idealan
Srednji
Visok
Nizak
Srednji
Visok
Idealan
Srednji
Visok
< 5,0 mg/l

5,0 6,0 mg/l
> 6,0 mg/l
Idealan
Srednji
Visok
Unoenje hranljivih elemenata u zemljite sa vodom za navodnjavanje

prilikom zalivanja predstavlja agrotehniku operaciju, koja se definie fertigacijom. Hranljivi elementi mogu biti rastvoreni ili suspendovani u vodi
za navodnjavanje. Za fertigaciju se koriste organska i mineralna ubriva.
179
Od organskih ubriva koristi se osoka, teni stajnjak sa svinjogojskih farmi

ili druga organska ubriva u prikladno pripremljenim meavinama sa vodom. Od mineralnih ubriva za fertigaciju koriste se kompletni hranljivi
rastvori koji ine hranljivi elementi poreklom iz mineralnih soli. Mogu se,
takoe, primenjivati pojedinani makro ili mikroelementi ili nekoliko njih
zajedno iz tenih kristalnih ili granulisanih mineralnih ubriva ili soli.
Tab. 51. Kvalitet vode za navodnjavanje pre i nakon dodavanja mineralnih
ubriva u cilju fertigacije (Ilin et al., 2009)
Pokazatelji
Uobiajeni
Uzorak 2,
nivoi u vodi za Uzorak 1, Voda za
navodnjavanje Voda iz
papriku
(Ayers i Westcot, bunara
(fertigacija)
1985).
Uzorak 3,
Voda za
paradajz
(fertigacija)
Uzorak 4,
Voda za
krastavac
(fertigacija)
pH vrednost
6,0 - 8,5
6,58
6,10
6,16
6,84
Elektroprovodljivost
0-3
0,65
2,86
4,07
4,83
0 - 2000
342
2709
3997
5275
0 20 meq/l
0 5 meq/l
4,11
3,20
0,08
3,201
3,06
1,60
0
12,88
0,45
0,76
0,008
0,111
7,807
0,006
0,119
0,057
0,077
10,60
6,73
4,23
165,53
6,78
2,3
0
1,01
10,50
2,02
0,078
13,230
15,553
0,098
0,072
0,45
1,55
17,82
10,02
6,95
271,55
5,77
1,55
0
0,69
6,96
3,02
0,074
82,458
17,699
0,249
0,135
0,65
2,30
17,63
10,68
39,97
1562,95
8,37
2,23
0
2,89
7,81
12,97
0,099
62,971
5,839
0,337
0,459
0,68
2,19
C2S1
C4S2
C4S2
C4S2
dS/m ECw
Suvi ostatak
mg/l
Ca meq/l
Mg meq/l
K meq/l
K mg/l
Na meq/l
SAR
CO3 meq/l
HCO3 meq/l
SO4 meq/l
Cl meq/l
Mo mg/l
P mg/l
Si mg/l
Cu mg/l
Mn mg/l
B mg/l
Fe mg/l
Klasa vode
(prema
USSalinity Lab.)
0-2 mg/l
0 40 meq/l
0 -15
0 0,1 meq/l
0 10 meq/l
0 30 meq/l
0-2 mg/l
MDK1 0,1
MDK2 0.20
MDK2 2,0
MDK2 5.0
U kojoj meri se menjaju hemijske osobine vode za navodnjavanje

kada se putem nje vri i unoenje hranljivih elemenata, najbolje ilustruju
rezultati prikazani u Tabeli 51. Voda iz bunara (koja je relativno dobrog
kvaliteta i spada u klasu srednje mineralizovanih sa malim sadrajem na180
trijuma) je, nakon unoenja mineralnih ubriva neophodnih za fertigaciju

paprike paradajza i krastavca, znaajno promenila svoje osobine. Promene
su uoljive u koncentraciji soli i jonskom bilansu tako da je voda postala
vrlo mineralizovana sa srednjim sadrajem natrijuma. Da bi se ovakva
voda mogla primenjivati neophodno je da zemljite ili supstrati budu vrlo
propustljivi i dobro drenirani.
Tab. 52. Kvalitet vode za fertigaciju (Terbe et al., 2005)
Klasa
EC
Na+
Cl-
Jedinica
mere
<0,5 mS/cm
<1,5 mg/l
<1,5 mg/l
HCO3-
<5,0 mg/l
Elektroprovodljivost
Na+
Cl-
0,5-1,5 mS/
cm
1,5-3,0 mg/l
1,5-3,0 mg/l
HCO3-
5,0-6,0 mg/l
EC
Na+
Cl-
>1,5 mS/cm
>3,0 mg/l
>3,0 mg/l
HCO3-
>6,0 mg/l
EC
II
III
Mogunost upotrebe vode za

navodnjavanje
Visok kvalitet vode za fertigaciju
na zemljinom supstratu
i na otvorenom polju. U
hidroponskom sistemu gajenja
na neorganskim supstratima
HCO3- neutralie se azotnom
i/ili fosfornom kiselinom.
Moe da se koristi za
proizvodnju na zemljinom
supstratu u zatienom prostoru
i na otvorenom polju.
U hidroponskom gajenju povra
HCO3- mora se neutralisati
azotnom i/ili fosfornom
kiselinom.
Moe da se koristiti samo
na zemljinom supstratu, uz
poveani rizik od zaslanjivanja.
Bikarbonatni jon se neutralie
kalcijum nitratom ili kiselinom.
Nepovoljan kvalitet vode za navodnjavanje moe se poboljati dodavanjem izvesnih sastojaka ili se, ak, mogu odstranjivati odreeni tetni
sastojci. Odstranjivanje pojedinih elemenata, kao to su mikroelementi u
veoj koncentraciji, teki i toksini metali je mogue, ali je proces sloen
i vrlo skup, tako da se u veini sluajeva ne sprovodi, izuzev u retkim
sluajevima kod visoko akumulativnih kultura na manjim povrinama.
Najee su u pitanju alkalne vode sa visokom pH vrednou i relativno visokim sadrajem Na i HCO3 i manjim sadrajem Ca i Mg. Ukoliko
se navodnjavaju karbonatna zemljita, ove vode se popravljaju dodavanjem
kiselina, najee sumporne i ugljene, a moe i ugljen-dioksid, pri emu
im se smanjuje pH vrednost. Istovremeno na karbonatnim zemljitima
se poveava rastvorljivost karbonata Ca i Mg to popravlja SAR vrednost
zemljinog rasvora. U svim sluajevima najbolje je dodavati gips, pri emu
181
Ca popravlja SAR vrednost i smanjuje sadraj HCO3 taloenjem CaCO3.

Najefikasnije je sva sredstva dodavati zemljitu, kada je u pitanju alkalna
reakcija, jer ukoliko se dodaju vodi, one imaju agresivno dejstvo na razlaganje betona i koroziju metala opreme za navodnjavanje, jer su vode sa
veim sadrajem slobodnih kiselina korodirajue. Osim toga, neka od kalijumovih ubriva koja se koriste za fertigaciju mogu korodirajue delovati
na beton, meki elik, elik, mesing i metal uopte (Tab. 53)
Tab. 53. Rastvorljivost, pH vrednost i druge karakteristike kalijumovih ubriva
(Kafkafi i Tarchitzky, 2011)
Vrste
kalijumovih
ubriva
Kalijum
hlorid
KCl
Maksimalna
koliina
(u kg)
rastvorena u
100 litara na
20C
34
Vreme
potrebno
za
rastvaranje
pH
rastvora
Nerastvorljivost
(%)
7,0-9,0
0,5
Korozivno za
mesing i elik
Komentar
Kalijum
sulfat
K2SO4
11
8,5-9,5
0,4-4
Korozivno za
meki elik i
beton
Monokalijum
fosfat
MKP
213
5,50,5
<0,1
Ne korodira
Kalijum
nitrat
KNO3
31
10,8
0,1
Rastvor se
hladi kao
produkt
rastvaranja,
korodira metal
Obavezno se uzima u obzir stepen kiselosti rastvora ubriva uopte,

pa i kalijumovih ubriva, u odnosu na njegov uticaj na koroziju pojedinih
komponenti sistema za navodnjavanje i/ili fertigaciju (Tab. 53).
Fertigacija. Inkorporacija ubriva u sistem za navodnjavanje, meanje
sa vodom u odreenom odnosu i snabdevanje biljaka ubrivom i vodom
zove se fertigacija. Na ovaj nain se kroz sistem za navodnjavanje dodaje
hrana i voda u zonu aktivne rizosfere. Prednost je u tome to proizvoa
ima mogunost kontrole nad ishranom povra i kontrolu nad potronjom
vode za fertigaciju. Distribucija ubriva je precizna, pa biljke mogu da
rastu uniformno. Koliina hraniva koja se povru dodaje fertigacijom
182
zavisi od vrste useva, faze rasta i razvia, kvaliteta vode za fertigaciju,

edafskih (ako je proizvodnja povra na zemljitu) i klimatskih uslova. U
zatienom prostoru koliina hraniva i potrebna koliina vode zavise od
mikroklimatskih uslova i sume radijacije u J/cm2. Postoje odreene metode
aplikacije koje se esto spominju kao univerzalne. Neki hranljivi elementi,
ukoliko se nalaze u istoj koncentraciji, mogu meusobno reagovati i
stvarati druga jedinjenja. U mnogim sluajevima jedinjenja koja se stvore
mogu zaepiti filtere i kapaljke. Na primer ubriva koja sadre visok nivo
Ca ili Mg ne bi se smela meati sa ubrivima koja sadre P i S. To je zato to
fosfati reaguju sa Fe, Ca i Mg i stvaraju nerastvorljiva jedinjenja. Polifosfati,
ak mogu sa Ca i Mg stvarati gel.
Sulfati u ubrivima reaguju sa Ca i formiraju gips. Rastvorljivost ubriva
zavisi od elementa koji ima najslabiju rastvorljivost od svih prisutnih u rastvoru. Za proveru rastvorljivosti, preporuuje se provera u posudi sa vodom.
Izbor opreme, ali i naina aplikacije ubriva zavisi, pre svega, od oblika ubriva koje e se koristiti (vrsto ili teno), od pristupanog izvora
energije, potreba za pokretljivou sistema i zahteva za protokom rastvora.
ubriva koja nisu kisele prirode unose se pre filtera, da ga ne bi otetile.
U bilo kom sluaju, mora se obezbediti ispiranje istom vodom, kako bi se
ostaci ubriva isprali. Preporuljivo je rastvor sa ubrivom profiltrirati pre
upotrebe. ubriva su razliite rastvorljivosti u vodi. Priblina rastvorljivost
(grama ubriva na 100g vode) pri razliitim temperaturama vode prikazana je u (Tab. 54).
Tab. 54. Uticaj temperature na rastvorljivost ubriva u g na 100g vode (Kafkafi
i Tarchitzky, 2011)
Temperatura (C)
KNO3
KCl
K2SO4
NH4NO3
Urea
10
20
40
21
31
46
31
34
37
9
11
13
158
195
242
84
105
133
Na sistem za navodnjavanje bi trebalo da se montira vakuum pumpa koja

spreava neeljeno zapuavanje kapaljki. Unoenje ubriva u sistem za navodnjavanje moe biti na razliite naine, a pre svega potrebno je proveriti da li je
sistem za navodnjavanje kompatibilan sa ubrivima koja se ele primeniti.
Najjednostavniji nain doziranja vode i hraniva je preko venturi injektora. Na ovaj nain rastvorena hraniva se usisavaju u vodu sa kojom
se navodnjava. Da bi injektor dobro funkcionisao neophodno je obezbedi
stabilan i ujednaen pritisak preko pumpe.
ee se koriste, jer su pouzdanije, pumpe za unoenje rastvorenih
hraniva u sistem za navodnjavanje, tako to se rastvor usisava iz otvore183
nog rezervoara (ili rezervoara pod pritiskom), ubacujui hraniva sa neto

povienim pritiskom. Pumpe su prilagoene automatskoj i runoj kontroli i sposobne su za korienje razliitih pogonskih goriva. Obino se kao
pogon koristi energija nekog motora na teno gorivo ili pogon dobijaju
od motora traktora. Kao pogon se moe upotrebiti i elektrina energija.
Obavezno se zahteva ujednaen reim rada. Korienje mernih instrumenata omoguava tano doziranje potrebne koliine hraniva.
Fertigacija je praktino nemogua bez postavljanja filtera. Filteri su
dizajnirani da spree zaepljenje sistema za fertigaciju. Sistem za filtraciju
se bira i podeava u skladu sa karakteristikama vode za navodnjavanje, tipa
sistema za navodnjavanje i mogunosti pojave vrstih estica u sistemu za
navodnjavanje. Obino se ugrauju diskosni, filteri u obliku tankog filma i
meufilteri (filteri unutar sistema).
ISHRANA POJEDINIH POVRTARSKIH VRSTA KALIJUMOM
Brojni rezultati istraivanja izneti u prethodnim poglavljima,

upoznavanje sa analitikim metodama za odreivanje kalijuma u zemljitu
i biljnom materijalu, pravilno tumaenje i mogunost primene prikazanih
rezultata analize zemljita i biljnog materijala, rezultati poljskih ogleda,
poznavanje vrlo dinamikih procesa koji se odigravaju u zemljitu,
upoznavanje sa znaajem kalijuma u ivotnim procesima biljaka i potrebe
biljaka za ovim elementom, kao i poznavanje koliina ovog hranljivog
elementa u organskim i mineralnim ubrivima posluie za preporuke u
ishrani kalijumom kod ekonomski najznaajnijih povrtarskih vrsta.
Povre ima poveane zahteve za kalijumom u svim fazama rasta i
razvia i u svim do sada poznatim sistemima gajenja povra (konvencionalnom, integralnom, po organskim principima u odrivoj proizvodnji
povra) na otvorenom polju (u bati ili na njivi) i u zatienom prostoru.
ubrenje ima zadatak da obezbedi kontinuitet i stabilnost
koncentracije za biljke pristupanog kalijuma u zemljitu u cilju postizanja
visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta. U ovu svrhu koriste se organska i mineralna ubriva u skladu sa zahtevima povra. Izvor kalijuma u
zemljitu za biljke detaljno je obraen u poglavlju Kalijum u ubrivima.
Koliine kalijuma za ishranu povra iz organskih ubriva indirektno
su ograniene koncentracijom nitrata u organskim ubrivima (nitratnom
direktivom-Council Directive 91/676/EEC iz 1991. godine (Tab. 55). Naime,
u cilju zatite ivotne sredine i voda od zagaenja nitratima pravilnik o dobroj poljoprivrednoj praksi o korienju organskih ubriva propisuje najvee
koliine azota iz organskih ubriva kojom se godinje moe ubriti povrina
pod povrem ali i drugim poljoprivrednim usevima (Tab. 55).
184
Tab. 55. Sadraj N, P, K u organskim ubrivima i najvea dozvoljena koliina koja se

moe primenuti po jedinici povrine (t/ha organske materije i/ili kg/ha hraniva)
Vrsta organskih
ubriva
N
%
P2O5
%
Granina
K2O vrednost
%
primene
N kg/ha
Najvea koliina
stajskog ubriva
prema graninim
vrednostima
t/ha
210
42
170
34
210
35
Konjski
0,6 0,3 0,6
170
28
210
26
Oviji
0,8 0,5 0,8
170
21
210
35
Svinjski
0,6 0,5 0,4
170
28
210
14
Kokoiji
1,5 1,3 0,5
170
11
210
7
Brojlerski
3,0 3,0 2,0
170
5,5
210
10
Kompost govei 2,1 2,2 0,8
170
8
210
16,8
Zgoreli govei
1,25 1,50 0,8
stajnjak
170
13,6
210
13,13
Kompost
1,6 2,9 1,1
svinjski
170
10,63
210
17,5
Glistenjak
1,2 1,6 1,1
170
14,17
210
52,5
Meani stajnjak 0,4 0,2 0,6
170
42,5
210
42
Meani zgoreli
0,5 0,25 0,65
stajnjak
170
34
210
52,5
Kompost
0,4 0,3 0,2
170
42,5
210
52,5 m3/ha
Osoka govea
0,4 0,2 0,5
170
42 m3/ha
210
42 m3/ha
Osoka svinjska 0,5 0,4 0,3
170
34 m3/ha
210
4,7
Fertor
4,5 2,7 2,3
170
3,8
210
4,2
Siforga
5,0 3,0 8,0
170
3,4
*Council Directive (91/676/EEC) of 12 December 1991, Article 5, 4.
Govei
0,5
0,3
0,5
Koliina hraniva
kg/ha
N
P2O5
K2O
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
210
170
126
102
105
85
130
106
175
142
182
147
210
170
220
180
252
204
381
308
280
227
105
85
105
85
158
128
105
85
168
136
127
103
126
102
210
170
210
170
210
170
140
113
70
57
140
110
80
65
135
109
144
117
193
156
315
255
273
221
105
85
263
210
126
102
108
87
336
272
185
U poetnom etvorogodinjem periodu ubrenja najvea dozvoljena primenjena koliina azota iz organskih ubriva iznosi 210 kg N/ha
godinje. Posle isteka poetnog etvorogodinjeg perioda uvodi se trajno ogranienje najvee dozvoljene koliine N koji se unosi iz organskih
ubriva i ova koliina je ograniena na 170 kg N/ha godinje (Tab. 55).
Ovo ogranienje indirektno ima uticaj i na koliinu kalijuma koji se
moe u zemljite uneti iz organskih ubriva u konvencionalnoj, integralnoj i u proizvodnji povra po organskim principima. Pomenuta koliina
azota (i odgovarajua koliina K, P, Ca, Mg i mikroelemenata) iz organskih
ubriva priblino odgovara koliini stajnjaka proizvedenom od 2 uslovna
grla po ha (uslovno grlo je 500 kg).
Organska ubriva imaju izuzetan znaaj i ulogu u odravanju i
popravljanju plodnosti zemljita. Brojni autori istiu neprocenjivu ulogu
i znaaj organskih ubriva u poboljanju fizikih, biolokih, hemijskih
i mikrobiolokih osobina zemljita. Imaju znaajan uticaj na vodnovazdune osobine zemljita. Naime, znaajno poveavaju kapacitet za vodu
(3-5 puta) i vazduh u zemljitu, a time utiu i na toplotne osobine zemljita.
Zahvaljujui razgradnji organske materije u zemljitu oslobaa se ugljendioksid koji sa vodom stvara ugljenu kiselinu (H2CO3) koja polako rastvara
neorganska tee rastvorljiva jedinjenja i minerale bogate kalijumom.
Organska ubriva su sporodelujua u godini primene, ali imaju
produeno dejstvo na 3 i/ili 4 godine (Tab. 56), i spadaju u kategoriju
kompletnih (potpunih) ubriva, jer sadre sve neophodne makro i mikroelemente. Organska ubriva poveavaju adsorptivna svojstva zemljita,
usporavaju vezivanje kalijuma za adsorptivni kompleks zemljita to bitno
doprinosi boljem korienju ovog hraniva od strane biljaka u svim do sada
poznatim sistemima gajenja povra.
Stajnjak u poreenju sa mineralnim ubrivima ima mali sadraj
hranljivih elemenata. Najmanje je kalijuma, 0,4% kod svinskog stajnjaka do
0,8% kod kompostiranog ili zgorelog goveeg i ovijeg stajnjaka. Brojlerski
stajnjak sadri 2% kalijuma. Na industrijski nain proizvedena peletirana
organska ubriva, trgovakog naziva Fertor sadre 2,3% kalijuma, a Siforga
ak 8% kalijuma.
Kalijum iz organskih ubiva se koristi kao i kod mineralnih ubriva
na nivou od minimum 50-60%, a po mnogim autorima i do 80% od dela
koji e se iskoristiti u svakoj od godina zavisno od mehanikog sastava,
teksture i tipa zemljita (Tab. 56).
186
Tab. 56. Dinamika iskoriavanja kalijuma po godinama iz organskih ubriva

(na bazi podataka iz Tab. 55)
Godine
Zemljita
Laka
peskovita
zemljita
Srednje
teka
zemljita
Teka
zemljita
kg/ha
kg/ha
kg/ha
etvrte
godine
%
kg/ha
60
81,6
30
40,8
10
13,6
50
68
35
40,8
10
13,6
6,8
40
54,4
30
40,8
20
27,2
10
13,6
Prve godine
Druge godine
Tree godine
*34 t/ha; % pristupanosti kalijuma povru za svaku godinu ponaosob; 0,5% kalijuma u
organskom ubrivu; iskorienost kalijuma 80%.
Za fertigaciju na otvorenom polju i u zatienom prostoru, masovnu

upotrebu u irokoj proizvodnoj praksi imaju etiri kalijumova ubriva i
to: kalijum-hlorid (KCl, 95% istoe) kao najjeftinije i najee korieno
ubrivo u biljnoj i povrtarskoj proizvodnji. Kalijum-sulfat (K2SO4, 90%
istoe) kao najee preporuivano i korieno ubrivo u povrtarstvu. Kalijum-nitrat (KNO3, je 95% istoe) ubrivo koje je najbolje koristiti tokom
vegetativnog rasta, jer kasnija primena u fazi sazrevanja plodova ne daje
znaajnije efekte na poboljanje kvaliteta povra i kalijum-fosfat (KH2PO4)
koji je dobro rastvorljiv, bez primesa, ali je veoma skup.
Kalijumova ubriva se primenjuju pod osnovnu obradu, zaoravanjem plugovima ravnjaima, obrtaima ili unoenjem razrivaima. Vano
je kalijumovo ubrivo rasporediti kvalitetnom i pravovremenom osnovnom
obradom ravnomerno po celoj dubini profila u oraninom sloju zemljita. U
godini primene kalijum iz mineralnih ubriva se primenom preko zemljita
iskoriava sa 50-60% od primenjenih koliina. Produeno dejstvo u narednoj godini iznosi oko 10% od iskoriavanja u godini primene.
Predsetveno kalijumova ubriva se unose plitko u oraninom sloju
zemljita po celoj povrini ili zajedno sa setvom i/ili sadnjom u redove. Ova
agrotehnika mera se moe i izostaviti u sluaju da e prihrana u toku cele
vegetacije biti fertigacijom.
Zatim, u prihrani tokom vegetacije, dok biljke ne sklope redove,
unoenjem izmeu redova pre navodnjavanja i kultivacije ili okopavanja. Mnogo efikasniji nain doziranja kalijuma iz vodotopivih ubriva u
prihrani je fertigacijom u zonu aktivne rizosfere sistemima kap po kap. Na
187
ovaj nain iskoriavanje kalijuma je za 10-20% vee u odnosu na klasino

ubrenje i iznosi 70%.
Pored vremena upotrebe kalijuma, znaajan je i broj primena
kalijuma u toku vegetacije. Naime, utvreno je da 1/3 do 1/2 od ukupne
koliine hraniva podeljena u vei broj obroka po fazama rasta i razvia
daje najbolje efekte kako na tekim glinovitim tako i na lakim peskovitim
zemljitima. Specifini izvori kalijumovih ubriva u kombinaciji sa
specifinim reimom primene znaajno utiu na proizvodnju povra sa
poboljanim kvalitetom. Visok sadraj kalijuma u usevima povra u toku
jeseni i zime znaajno e uticati na kvalitet povra i tolerantnost na niske
temperature. Zimi treba udvostruiti odnos K/N u korist K pri proizvodnji
na otvorenom polju zimskih lukova iz direktne setve semena, crnog luka iz
arpadika, jesenjih belih lukova i spanaa. U zatienom prostoru zimski
recepti za hranjenje povra su, izmeu ostalog, sa naglaskom na kalijum u
proizvodnji na zemljitu i organskim supstratima, posebno u hidroponskom
gajenju povra.
Tab. 57. Karakteristike kalijumovih ubriva za fertigaciju (Howard, 2004)
Kalijumova
ubriva
Molarna
masa
Obezbeuje
elemente,
jone
Rastvorljivost
odnos
rastvorenih
supstanci i
vode
Cena
Napomene
KNO3
100,1
K+, NO3-
1:4
niska
Dobro rastvorljivo,
velika istoa
KH2PO4
136,1
K+, H2PO4-
1:3
veoma
skupo
Dobro rastvorljiva i
ista so
KCl
74,55
K+, Cl-
1:3
niska
K2SO4
174,3
2K+,SO4-
1:15
umereno
skupo do
skupo
U hidroponima se
koristiti (samo u sluaju
nedostatka kalijuma) i
kada nije prisutan NaCl
Slaba rastvorljivost,
mora se rastvarati u
toploj vodi
Izuzetni efekti i znaajno poveanje kvaliteta povra postie se primenom kalijuma u folijarnoj prihrani. Ovaj nain se koristi u cilju korekcije
ishrane kalijumom i u sluajevima kada ubrenje preko zemljita ne daje
eljene efekte zbog visokog sadraja kalcijum-karbonata u zemljitu (Jifon
i Lester, 2011). Tom prilikom treba voditi rauna o pH vrednosti primenjenog rastvora da ne bi dolo do oegotina. Folijarna prihrana se primenjuje
188
u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim i veernjim asovima u vreme visoke relativne vlanosti vazduha i u vreme bez vetra. Koriste se fini
rasprivai kako bi kapljice bile krupnoe 0,1-0,2mm.
Ishrana korenastog, krolastog i lukoviastog povra
Ekonomski znaajne vrste, u uslovima umerene klime, iz grupe
korenastog povra su: mrkva (Daucus carota, L.), perun (Petroselinum
hortense, L.), patrnak (Pastinaca sativa, L.), celer (Apium graveolens, L.
var. rapaceum) iz familije Apiaceae (titonoa). Iz familije Chenopodiaceae
(pepeljuga) ekonomski znaajna je cvekla (Beta vulgaris, L. ssp. esculenta),
a iz familije Brasicaceae (krstaica) roda raphanus znaajna je rotkvica
(Raphanus sativus, L. var. radicula).
Iz grupe krtolastih najvei znaaj ima krompir (Solanum tuberosum)
iz familije Solanaceae ili pomonica.
U grupi lukoviastih povrtarskih vrsta iroko rasprostranjeni su
crni luk (Allium cepa, L.), beli luk (Allium sativum, L.) i prazilik (Allium
ampeloprasum L. var. porum).
U svetu se biljke iz ovih grupa gaje na svim tipovima zemljita.
Zahtevaju laka, srednje laka do srednje teka zemljita sa 2,0-4,0%, odnosno 2,5-3,0% humusa. U poizvodnji po organskim principima poeljno je da
se povrtarske vrste iz ove grupe gaje na zemljitima sa vie od 3% humusa.
Veina povrtarskih vrsta iz ove grupe zahteva neutralnu do blago alkalnu reakciju, izuzetak je rotkvica (pH 5,5-6,8) i krompir koji podnosi pH
5,5 i vie. Rotkvica i krompir zahtevaju blago kiselu do neutralnu reakciju
zemljinog rastvora. Krompir najbolje uspeva pri pH 6-6,5, poto na neutralnim (6,51-7,2) i alkalnim zemljitima (pH >7,20) postoji opasnost od
napada prouzrokovaa obine krastavosti, a pri izraenoj alkalnosti javlja
se i nedostatak mikroelemenata.
U plodoredu celer, krompir i praziluk dolaze na prvo mesto, jer dobro
reaguju na ubrenje organskim ubrivima. Beli luk u najnovijim tehnologijama zahteva ubrenje organskim ubrivima. Ostale korenaste i lukoviaste
vrste dolaze na drugo mesto u plodoredu, jer dobro reaguju na produeno
dejstvo organske materije unete pod prethodni usev. Zato u organskoj
proizvodnji kod ovih povrtarskih vrsta treba koristiti organska ubriva sa
minimalnim sadrajem azota, a naglasak se stavlja na ishranu kalijumom iz
organskih ubriva. Na isto se mesto ne vraaju za minimum 3-4, a krompir
4 do 5 godina. Dobri predusevi celeru su paradajz, paprika i kupusnjae,
a praziluku rano lisnato povre, leguminoze i strnine. Krompiru su dobri
predusevi leguminoze (pasulj, graak, boranija), korenasto, lukoviasto i
lisnato povre. U ratarsko-povrtarskom plodoredu dobri predusevi su soja,
grahorica i strnine. Rani krompir je dobar predusev za kupusnjae, letnju
189
setvu mrkve, cveklu, krastavc kornion i praziluk. Fizioloki zreli krompir

je dobar predusev za povrtarske vrste koje dolaze na drugo mesto u plodoredu kao to je korenasto, lukoviasto i lisnato povre, nikako ne za povrtarske vrste iz iste familije.
Pre ubrenja, uzimaju se uzorci zemljita u sloju 0-30 cm za ispitivanje njegove plodnosti. Tom prilikom uzima se prosean uzorak organskog
ubriva (stajnjaka razliite zrelosti, komposta i glistenjaka) sa gazdinstva
kako bi se utvrdio sadraj hraniva, pa i sadraj kalijuma (Tab. 55). U sluaju
da je bilo zaoravanja etvenih ostataka treba uzeti u obzir kalijum koji se u
tom sluaju unosi u zemljite. etvenim ostacima u zemljite se unosi od 10
do 80 kg K2O/ha. U sluaju da se zaorava zelenino ubrivo treba u obraunu
potrebne koliine kalijuma imati u vidu da se na ovaj nain u zemljite unosi
od 70 do 120 kg K2O/ha. Na osnovu ova etiri vana parametra, zatim na
osnovu iznoenja kalijuma jedinicom prinosa i planiranog prinosa pravi se
bilans kalijuma neophodnog za ishranu u razliitim sistemima proizvodnje
povra, pa i korenastih, krtolastih i lukoviastih vrsta povra.
Prilikom sastavljanja bilansa hraniva treba imati na umu duinu
vegetacije, broj biljaka i koliine kalijuma koje se ispiraju. Broj biljaka i
duina vegetacije ima presudan znaaj u ishrani povra fertigacijom
preko sistema kap po kap. Pored svih svojih prednosti, nedostatak fertigacije jeste to u periodu kada ima dovoljno prirodnih padavina, ovaj vid
prihranjivanja kalijumom moe da dovede do prevlaivanja zemljita, a
ako se prihranjivanje izostavi, biljke ostaju uskraene za potrebne koliine
kalijuma i drugih hranljivih elemenata koje su bile predviene da se dodaju
putem fertigacije u proizvodnji na otvorenom polju.
Gubici koji nastaju ispiranjem mogu biti na nivou od 68 kg K2O/ha na
ugaru (Dami i Stevanovi, 2000). U povrtarstvu su to najee koliine koje
se ispiraju na nivou od oko minimum 70 kg K2O/ha (IFA) pa ak do 133 kg
K2O/ha na lakom peskovitom zemljitu (Wulff et al., 1998). Gubici nastaju u
uslovima obilnih padavina, na zemljitima sa visokim nivoima podzemnih
voda, navodnjavanjem ili se trajno znaajne koliine kalijuma gube erozijom
(gubici su detaljno obraeni u podpoglavlju Gubici kalijuma u zemljitu).
U proizvodnji korenasto-krtolastih i lukoviastih povrtarskih vrsta
po organskim principima (u skladu sa nitratnom direktivom) izvor kalijuma mogu biti organska, zelenina i mikrobioloka ubriva.
U konvencionalnoj i integralnoj proizvodnji izvor kalijuma za ishranu korenastih vrsta i crnog luka su mineralna ubriva (sa naglaskom na
kalijumu iz kompleksnih ubriva ili iz pojedinanih kalijumovih ubriva),
a u proizvodnji krompira, celera, praziluka i belog luka izvor kalijuma su
organska i mineralna ubriva. Pravilnim izborom dobro odnegovanih organskih ubriva mogue je vie nego prepoloviti potrebe za kalijumom iz
kompleksnih i pojedinanih kalijumovih ubriva.
190
Korenasto povre ima poveane zahteve za kalijumom (Tab. 58).

Gaji se na dubokim plodnim zemljitima dobro obezbeenim kalijumom,
pogodnog mehanikog sastava s obzirom da se zadebljali koren obrazuje u
zemljitu.
Tab. 58. Iznoenje kalijuma sa 1 t zadebljalog korena, planirani prinos
korenastog povra i potrebna koliina kalijuma na zemljitima razliite
obezbeenosti ovim hranivom (sastavljeno na osnovu rezultata vie autora)
Biljna
vrsta
Iznoenje
K2O kg/t
zadebljalog
korena
Mrkva
5,00
Perun
4,00
Patrnak
6,00
Celer
6,00
Cvekla
5,0
Rotkvica
4,0
Planirani
prinos
t/ha
30
40
50
20
25
30
30
40
50
25
30
40
20
25
30
10
15
25
Potrebna koliina K2O kg/ha

u zavisnosti od obezbeenosti zemljita u
Visoko
Srednje
Siromano
Veoma
obezbeeno obezbeeno
sa 10siromano
sa >20 mg
sa 15-20
15 mg
sa <10 mg
K2O/100 g mg K2O/100 K2O/100 g K2O/100 g
zemljita
g zemljita
zemljita
zemljita
90
120
150
190
120
160
200
250
150
200
250
300
80
100
120
160
100
125
150
175
120
150
180
210
108
144
180
225
144
192
240
300
180
240
300
375
90
120
150
190
108
144
180
225
144
192
240
300
60
80
100
125
75
100
156
220
90
120
190
260
60
70
80
90
90
105
120
135
125
150
175
225
Na osnovu podataka iz Tab.58 mogue je precizno odrediti potrebne

koliine kalijuma iz organskih i mineralnih ubriva za bilo koji do sada
poznat sistem gajenja korenastog povra. Osim toga, vano je u knjizi
istorije polja voditi preciznu evidenciju o mestu neke od korenastih vrsta
u plodoredu i ubrenju, posebno organskim ubrivima pod prethodnu
kulturu. To je vano imati na umu u proizvodnji korenastog povra po
organskim principima kako bi na najbolji mogui nain izbalansirali
koliine kalijuma iz razliitih organskih ubriva unetih pod prethodni
usev i kalijuma koji je neophodno uneti pod neku od korenastih vrsta iz
prikazane tabele (Tab. 58). Povrtarske vrste razliito reaguju na pojedina
191
organska ubriva na razliitim tipovima zemljita, razliitog mehanikog

sastava. Tako se na lakim peskovitim zemljitima u proizvodnji mrkve po
organskim principima, mogu preporuiti sledea organska ubriva: svinski
stajnjak u koliini do 28 t/ha to e usevu mrkve obezbediti 113 kg K2O/ha,
kompostirani svinjski stajnjak u koliini do 10,63 t/ha to e obezbediti
usevu mrkve 117 kg K2O/ha, koziji i oviji stajnjak u koliini do 21 t/ha sa
170 kg K2O kg/ha. Na glinovitim zemljitima mrkva se ubri sa kompostom
u koliini do 42,5 t/ha ili sa 85 kg K2O/ha i konjskim stajnjakom u koliini do
28 t/ha ili sa 170 kg K2O kg/ha. Mrkva se za prinos do 30 t/ha u proizvodnji
po organskim principima ubri i organskim ubrivima proizvedenim na
industrijski nain, trgovakog naziva Fertor ili Siforga. Iz organskih ubriva
i zeleninog ubriva na veoma siromanim zemljitima kalijumom mrkvi
treba obezbediti 190 kg K2O/ha, a na siromanom zemljitu za 40 kg K2O/
ha manje. Na srednje do visoko obezbeenim zemljitima kalijumom treba
mrkvi obezbediti 90-120 kg K2O/ha (Tab. 58). Pomenuta organska ubriva
se unose u jesen pod osnovnu obradu zemljita. Siforga i Fertor se unose u
zemljite predsetveno.
U proseku perun ima neto manje zahteve (za 10-30 kg K2O/ha)
za kalijumom (za planirani prinos od oko 20 t/ha) od mrkve u proizvodnji
po organskim princiima (Tab. 58). Za ubrenje peruna preporuuje se na
lakim peskovitim zemljitima svinjski stajnjak u koliini do 28 t/ha to e
usevu peruna obezbediti 113 kg K2O/ha. U nedostatku prethodnog moe se
preporuiti i svinjski kompostirani stajnjak u koliini do 10,63 t/ha. Svinjski
kompostirani stajnjak e usev peruna obezbediti sa 117 kg K2O/ha. Na
glinovitim zemljitima perun se ubri kompostom u koliini do 42,5 t/ha ili sa
170 kg K2O kg/ha, a na zemljitima sa visokim sadrajem kalcijum-karbonata
perun se ubri svinjskim stajnjakom i svinjskim kompostiranim stajnjakom.
Organska ubriva se unose u jesen zajedno sa osnovnom obradom zemljita.
Najvee zahteve za kalijumom ima patrnak (Tab. 58), na lakim
peskovitim zemljitima u organskoj proizvodnji ubri se svinjskim stajnjakom
zaoravanjem pod osnovnu obradu i kompostiranim svinjskim stajnjakom
unoenjem pred setvu zajedno sa predsetvenom pripremom zemljita.
Celer je prema zahtevima za kalijumom na nivou mrkve. Na lakim
peskovitim zemljitima ubri se pod osnovnu obradu goveim stajnjakom u
koliini do 34 t/ha to e usevu celera obezbediti oko 170 kg K2O/ha. Moe se
predsetveno ubriti zgorelim goveim stajnjakom u koliini od 13,6 t/ha to
e usevu celera obezbediti 109 kg K2O/ha ili konjskim stajnjakom u koliini do
28 t/ha ili sa 170 kg K2O/ha. Na glinovitim zemljitima celer se ubri goveim
stajnjakom pod osnovnu obradu, zgorelim goveim stajnjakom predsetveno
i svinjskim stajnjakom pod osnovnu obradu zemljita, a na zemljitima sa
visokim sadrajem kalcijum-karbonata celer se ubri konjskim stajnjakom
pod osnovnu obradu zemljita.
192
Najmanje zahteve prema kalijumu iz organskih ubriva u organskoj

odrivoj proizvodnji imaju cvekla i rotkvica (Tab. 58). Cvekla se na lakim
peskovitim zemljitima ubri meanim stajnjakom unoenjem pod osnovnu
obradu zemljita u koliini do 42,5 t/ha (255 kg K2O/ha) ili meanim zgorelim
stajnjakom koji se unosi pred setvu u koliini do 34 t/ha (221 kg K2O/ha).
Cvekla i rotkvica se mogu ubriti i konjskim stajnjakom zaoravanjem pod
osnovnu obradu zemljita. Na glinovitim zemljitima cvekla se pod osnovnu
obradu ubri goveim, konjskim, i svinjskim stajnjakom. Kompostirani
svinjski stajnjak se unosi predsetveno, a na zemljitima sa visokim sadrajem
kalcijum-karbonata cvekla se pod osnovnu obradu ubri goveim, zgorelim
goveim (predsetveno) ili konjskim stajnjakom, pod osnovnu obradu
zemljita. Rotkvica se na lakom peskovitom zemljitu pod osnovnu obradu
ubri svinjskim i predsetveno svinjskim kompostiranim stajnjakom. Na
glinovitim zemljitima rotkvica se ubri kompostom, unoenjem u zemljite
predsetveno.
U kontrolisanoj konvencionalnoj i integralnoj proizvodnji korenasto
povre se ubri kalijumom iz kompleksnih i pojedinanih kalijumovih
ubriva. U usevu mrkve za prinos od 40-50 t/ha neophodno je uneti, u
zavisnosti od obezbeenosti zemljita kalijumom, od 120-300 kg K2O/ha
(Tab. 58). Na srednje do dobro obezbeenim zemljitima mrkva se ubri sa
120-160, maksimum 200 kg K2O/ha (Tab. 58).
U usevu peruna za prinos od 25-30 t/ha neophodno je uneti, u
zavisnosti od obezbeenosti zemljita kalijumom, od 100-210 kg K2O/ha
(Tab. 58). Na srednje do dobro obezbeenim zemljitima perun se ubri sa
100-125, maksimum 150 kg K2O/ha.
Patrnak za prinos od 40-50 t/ha zahteva, u zavisnosti od obezbeenosti
zemljita kalijumom, da se u zemljite unese od 144-375 kg K2O/ha (Tab. 58).
Na srednje do dobro obezbeenim zemljitima patrnak se ubri sa 140-190,
maksimum 240 kg K2O/ha.
Za prinos od 30-40 t.ha-1 celer zahteva 110-300 kg K2O/ha. Celer za
razliku od veine povrtarskih vrsta zahteva kalijum u obliku kalijum hlorida
(KCl). Na srednje do dobro obezbeenim zemljitima celer se ubri sa 110140, maksimum 190 kg K2O/ha iz mineralnih ubriva. Ove koliine e se
znaajno umanjiti unoenjem organskih ubriva pod osnovnu obradu (Tab.
58; Tab. 55; Tab. 56).
U usevu cvekle za prinos od 25-30 t/ha neophodno je uneti, u zavisnosti
od obezbeenosti zemljita kalijumom, od 75-260 kg K2O/ha, a u usevu
rotkvice za planirani prinos od 15-25 t/ha neophodno je uneti 90-225 kg
K2O/ha, za svega 22 do 30 dana vegetacije i 522.000 do 1.250.000 biljaka po
ha. Na srednje do dobro obezbeenim zemljitima rotkvica se ubri sa 90105, maksimum 125-150 kg K2O/ha.
193
Od krtolastih povrtarskih vrsta u uslovima umerene klime najvei

privredni znaaj ima krompir. Krompir je kalijumofilna biljka i ima
poveane zahteve za ovim hranljivim elementom u svim fazama rasta (Tab.
59; 60).
Tab. 59. Iznoenje kalijuma sa 1 t prinosa krtola krompira na zemljitu visoko
obezbeenom kalijumom, tipa karbonatni ernozem u uslovima sa i bez
navodnjavanja, planirani prinos i potrebna koliina K2O kg/ha (Ilin, 1993)
Faza
zrelosti
Navodnjavanje
Iznoenje
K2O kg/t
krtola
krompira
Bez
3,14
Sa
3,00
Bez
3,61
Sa
3,05
Mladi
krompir
Zreli
krompir
Planirani
prinos
krompira t/ha
Potrebna
koliina K2O
kg/ha
8
12
16
16
18
20
25,12
37,68
50,24
48,00
54,00
60,00
18
20
25
25
30
40
50
65,03
72,26
90,33
76,18
91,41
121,88
152,35
Kalijum iz mineralnih ubriva ili kombinacije organskih i mineralnih

ubriva unosi se u zemljite pod osnovnu obradu, pred sadnju i u prihrani
u razliitim odnosima. Naime, celokupna koliina organskih ubriva i 2/3
kalijuma iz mineralnih ubriva se zaorava pod osnovnu obradu u jesen.
Preostala 1/3 od ukupne koliine neophodnog kalijuma unosi se u celosti
pred sadnju krompira po celoj povrini ili u redove zajedno sa sadnjom
krompira. esto se 1/2 ove koliine unosi pred sadnju, a preostala 1/2 u
prihrani (prilikom ogrtanja krompira i/ili folijarno).
U kontrolisanoj konvencionalnoj, integralnoj i u proizvodnji krompira po organskim principima pod osnovnu obradu u jesen zaorava se
poluzgoreli stajnjak (govei, meani, konjski, oviji, kokoiji, brojlerski ili
svinjski) u skladu sa nitratnom direktivom (Tab. 55).
194
Tab. 60. Preporuka za ubrenje kalijumom na zemljitima razliito

obezbeenim kalijumom u uslovima sa i bez navodnjavanja (sastavljeno na
osnovu sopstvenih i literaturnih podataka)
Faza
zrelosti
Navodnjavanje
Bez
Mladi
krompir
Sa
Bez
Zreli
krompir
Sa
Planirani
prinos
krompira
t/ha
8
12
16
16
18
20
18
20
25
25
30
40
50

Srednje
Siromano
Veoma
Visoko
sa 10siromano
obezbeeno obezbeeno
sa 15-20 mg
15 mg
sa <10 mg
sa >20 mg
K2O/100 g
K2O/100 g K2O/100 g
K2O/100 g
zemljita
zemljita
zemljita
zemljita
25
35-38
44-50
60-63
38
53-57
66-75
90-94
50
70-75
88-101
120-125
48
67-72
84-96
115-120
54
76-81
95-108
130-135
60
84-90
105-120
144-150
65
91-98
114-130
156-163
72
101-108
126-144
173-180
90
126-135
158-180
216-225
76
106-114
133-152
182-190
91
127-137
159-182
218-228
122
171-183
214-244
293-305
152
213-228
266-304
365-380
U nedostatku poluzgorelog stajnjaka pred sadnju krompira unosi se

zgoreli govei ili konjski, ivinski, kompostirani svinjski stajnjak ili meani
stajnjak (Tab. 55).
U nedostatku prethodna dva izvora kalijuma (iz poluzgorelog ili zgorelog stajnjaka) moe se koristiti na industrijski nain proizvedeno peletirano organsko ubrivo trgovakog naziva Fertor u koliini od 1-2,5 t/ha
(maksimum 3,8 t/ha) i/ili Siforga u koliini od 1-2 t/ha (maksimum 3,4 t/ha,
Tab. 55). Preporuene koliine su u skladu sa odredbama nitratne direktive
bez obzira na odabrani sistem proizvodnje.
Unoenjem 34 t stajnjaka po ha unosi se oko 170 kg K2O. U zavisnosti
od tipa zemljita krompiru je prve godine iz stajnjaka dostupno na lakom
peskovitom zemljitu u proseku oko 60% (102 kg K2O/ha). Krompir je u
stanju da od pomenutih koliina usvoji 81,6 kg K2O/ha.
Na srednje tekim zemljitima u proseku iz stajnjaka (34 t/ha)
krompiru je na raspolaganju oko 85 kg K2O/ha (oko 50%). Od pomenute
koliine na srednje tekim zemljitima krompir je u stanju da usvoji oko
80% ili 68 kg K2O/ha.
195
Na tekim zemljitima u proseku iz stajnjaka krompiru je na

raspolaganju oko 68 kg K2O/ha (ili 40%). Krompir je u stanju da usvoji oko
80% ili 54,4 kg K2O/ha.
Pomenute koliine kalijuma iz organskih ubriva uzimaju se u obraun
prilikom sastavljanja bilansa kalijuma za ishranu krompira. Naime, koliine
koje je neophodno uneti za ostvarenje planiranog prinosa iz kompleksnih
ili pojedinanih kalijumovih ubriva umanjuju se za pomenute koliine u
uslovima sa i bez navodnjavanja.
U naim prethodnim rezultatima (Ilin 1993, Ilin et al., 1994)
utvreno je da kalijumova ubriva poveavaju prinos mladog krompira
linearno (Y=a+bx, Sl. 13A). Na kontroli bez navodnjavanja izraunato
b iznosi 0,0216 (to znai da sa svakih 100 kg K2O/ha prinos mladog
krompira se poveava za 2,16 t/ha) uz vrlo visok koeficijent korelacije
r=0,84**. Zalivanjem se odrava optimalna vlanost zemljita, pa i koliine
lakopristupanog kalijuma u zemljinom rastvoru, te se u takvim uslovima
znatno bolje koriste kalijumova ubriva (b=0,0284, r=0,86**, Sl. 13A).
Kalijum, za razliku od azota, poveava prinos mladog krompira posredno
(nije nosilac prinosa), poveavajui iskoriavanje azota iz organskih i
mineralnih ubriva posebno u uslovima navodnjavanja.
Sl. 13. Zavisnost prinosa mladog (a) i fizioloki zrelog krompira (b) od ubrenja
kalijumom
A) mladi krompir
b=0.0216
b=0.0284
B) zreli krompir
25
b=0.0358
b=0.0441
r=0.84**
r=0.86**
40
r=0.79*
r=0.90**
35
20
25
t/ha
15
t/ha
30
20
10
15
5
0
40
80
120
160
200
10
0
40
80
120
160
200
kg K2O/ha
kg K2O/ha
BEZ NAVODJNJAVANJA
ubrenje rastuim koliinama kalijuma, kao i navodnjavanje,

znaajno poveava prinos zrelih krtola krompira po jedinici povrine.
Utvrena je visoka pozitivna korelacija izmeu prinosa fizioloki zrelih
krtola i navodnjavanja sa jedne strane, odnosno prinosa zrelih krtola i
ubrenja rastuim koliinama kalijuma sa druge strane (Sl. 13B). Kalijumova
ubriva linearno poveavaju prinos fizioloki zrelog krompira. Bolji efekti
196
se postiu primenom rastuih koliina kalijuma u uslovima navodnjavanja

(b=0,0441) u odnosu na kontrolu bez navodnjavanja (b=0,0358). Utvreni
su vrlo visoki koeficijenti korelacije u oba sluaja (bez navodnjavanja
r=0,79*, a u uslovima navodnjavanja r=0,90**), kao i visoki koeficijenti
determinacije (Sl. 13B., Ilin, 1993).
Isti princip vai i prilikom ishrane krompira fertigacijom preko
sistema kap po kap (Tab. 61). U uslovima umereno kontinentalne klime sua
nije redovna pojava. U deset godina, 2-3 godine su sa velikim koliinama
padavina i sa neravnomernim rasporedom. Zato je zbog sigurnosti pod
osnovnu obradu potrebno uneti 50-60% kalijuma iz organskih i mineralnih
ubriva ili samo mineralnih ubriva, a preostala koliina se dodaje
fertigacijom po principu i na nain prikazanom u Tabeli 61.
Od organskih ubriva, u nedostatku stajnjaka ili bilo kojeg drugog
organskog ubriva na porodinom komercijalnom gazdinstvu, moe se
preporuiti peletirano organsko ubrivo Fertor u koliini od 1,0-2,5 t/ha
(maksimum 3,8 t/ha) sa 2,3% K2O ili granulisano (sa 1-2mm ili 2-5mm
prenika granule) organsko ubrivo trgovakog naziva Siforga u koliini
od 1,0-2,0 t/ha (maksimum 3,4 t/ha) sa 8% K2O.
Prilikom ubrenja sa 2,5 t/ha Fertora prve godine na srednje tekom
zemljitu krompir e usvojiti 23,0 kg K2O/ha ili prilikom ubrenja sa 2,0
t/ha Siforge na istom zemljitu krompir e usvojiti 64 kg K2O/ha. Preostala
koliina do polovine potrebne koliine (141 kg K2O/ha, iz Tab. 61) dodaje
se zaoravanjem pod osnovnu obradu kompleksnih mineralnih ubriva
(sa 20-30% K2O) u koliini od 77,0-118,0 kg K2O/ha. Preostala koliina
kalijuma za planirani prinos od 50 t/ha dodaje se fertigacijom.
U sluajevima kada se ne primenjuju organska ili zelenina ubriva,
kalijum se unosi preko sistema kap po kap. Potrebna koliina kalijuma se
podeli u pet obroka i primenjuje se od sadnje do vaenja krompira u priblino
istim intervalima, ali u razliitim koliinama (Tab. 61).
Tab. 61. Potrebe krompira u kalijumu pri proizvodnji u sistemu kap po kap
(Kafkafi i Tarchitzky, 2011)
0-20
Vreme rasta izraeno u %

20-40 40-60 60-80 80-100
Usvajanje* (g/biljka)
Ukupno
usvajanje
g/biljka
Broj
biljaka
po ha
Usvajanje
kg
K2O/ha
Oekivani
prinos
t/ha
0,20
0,80
1,80
1,50
0,40
4,70
60.000
282
50
(10)
(40)
(90)
(75)
(20)
(47)
*Brojevi u zagradama su dnevne koliine K (mg K2O po biljci dnevno) koje treba da
se dodaju fertigacijom preko sistema kap po kap u toku oekivanog vremena porasta
(od sadnje do vaenja krtola krompira). U ove koliine je ukljueno 10% vie kalijuma
neophodnog za usvajanje i potronju od strane korena kod krompira.
197
Utvren je znaajan uticaj kalijuma na kvalitet mladog i fizioloki

zrelih krtola krompira u uslovima sa i bez navodnjavanja. Naime, prema
Ilin et al. (2000b) rastue koliine kalijuma (K0-K200) imaju znaajan uticaj
na sadraj i nakupljanje mineralnih materija (K, Ca, Mg i P). ubrenje sa
K200, znaajno utie na biosintezu, nakupljanje i prinos skroba (Ilin, 1994,
1996), uz znaajne efekte na smanjenje sadraja invertnih i redukujuih
eera (Ilin et al., 1997).
Utvrena je pozitivna korelacija izmeu broja biljaka po jedinici
povrine i potreba u kalijumu iz mineralnih ubriva, organskih i mineralnih
ubriva, organskih i kalijumovih ubriva u folijarnoj prihrani.
U standardnoj tehnologiji krompir se sadi na 70 x 25-40 cm. Novije
tehnologije podrazumevaju sadnju krtola krompira u prethodno pripremljene bankove visine 30-33 cm na razmak izmeu reda od 80 cm, u redu
krtole se sade na razmak od 28-38 cm (33cm).
Krompir se sadi sa 30.000-60.000 krtola (biljaka) po ha. Sadnja je na
meuredno rastojanje 60-90 cm, a razmak u redu zavisi od ranostasnosti
sorte, krupnoe sadnog materijala i namene proizvodnje.
Lukoviasto povre ima velike zahteve za kalijumom (Tab. 62) iz
mineralnih i organskih ubriva (praziluk i beli luk). Lukovi se proizvode na
svim tipovima zemljita i u svim do sada poznatim sistemima gajenja. Crni luk
se proizvodi direktnom setvom semena (rano u prolee i kasno leto zimski
lukovi) iz arpadika i iz rasada (slatki ili kaba lukovi). Beli luk se poizvodi u rano
prolee i u jesen iskljuivo sadnjom enova ili enjeva, a praziluk se proizvodi
iz rasada i direktnom setvom semena (rano u prolee, leto i jesen).
U proizvodnji lukova po organskim principima mali je izbor organskih
ubriva pogodnih za ovaj sistem proizvodnje. Na lakim peskovitim
zemljitima preporuuje se (u skladu sa direktivom EU) svinjski stajnjak
u koliini do 28 t/ha (113 kg K2O/ha), svinjski kompostirani stajnjak u
koliini do 10,63 t/ha (117 kg K2O/ha), kompost u koliini od 42,5 t/ha (85
kg K2O/ha) i pepeo u koliini od 1,6-5,0 t/ha (ima 6% kalijuma i poveava
pH zemljita) i na taj nain se moe uneti od 96-300 kg K2O/ha. Prilikom
korienja pepela neophodno je uraditi hemijsku analizu u cilju utvrivanja
eventualnog prisustva tekih metala.
Na glinovitim zemljitima preporuuje se svinjski stajnjak, svinjski
kompostirani stajnjak, meani stajnjak u koliini od 42,5 t/ha (255 kg K2O/
ha), meani zgoreli stajnjak u koliini od 34 t/ha (221 kg K2O/ha) i pepeo.
Na zemljitima sa visokim sadrajem kalcijum-karbonata u proizvodnji po organskim principima preporuuje se svinjski stajnjak.
Dobrom kombinacijom preporuenih organskih ubriva i
zaoravanjem zeleninih ubriva mogue je lukoviasto povre obezbediti
dovoljnim koliinama kalijuma u organskoj odrivoj proizvodnji, a u skladu
sa potrebama prikazanim u Tabeli 62.
198
Lukoviasto povre zahteva srednje do dobro obezbeena zemljita

lakopristupanim kalijumom. U kontrolisanoj konvencionalnoj i integralnoj proizvodnji lukoviastog povra na razliitim tipovima zemljitima, razliitog mehanikog sastava i razliite obezbeenosti zemljita lakopristupanim kalijumom ubri se kalijumom iz kompleksnih
mineralnih (sa 20-30% K2O) i pojedinanih granulisanih kalijumovih
ubriva (videti podpoglavlje Kalijum u ubrivima i Vrste ubriva na tritu
Republike Srbije) u koliinama prikazanim u Tabeli 62.
Tab. 62. Iznoenje kalijuma sa 1 t prinosa, planirani prinos lukoviastog povra
i potrebna koliina kalijuma za ishranu na zemljitima razliite obezbeenosti
ovim hranivom (sastavljeno na osnovu rezultata vie autora)
Biljna
vrsta
Crni luk
iz semena
Crni
luk iz
arpadika
Arpadik
Beli luk
jari
Iznoenje
K2O kg/t
4,0
3,5
4,0
4,0
Beli luk
ozimi
4,0
Praziluk
4,0
Planirani
prinos
t/ha
40
50
60

Srednje
Veoma
Siromano
Visoko
obezbeeno
siromano
sa 10obezbeeno
sa 15sa <10 mg
15 mg
sa >20 mg
20 mg
K2O/100 g K2O/100 g
K2O/100 g
K2O/100 g
zemljita
zemljita
zemljita
zemljita
96
128
160
200
120
160
200
250
144
192
240
300
20
25
30
70
90
105
88
110
130
123
130
160
140
150
210
12
15
18
60
75
90
72
90
110
84
105
126
96
120
144
7
8
9
42
48
54
50
56
63
56
64
72
80
80
90
10
12
14
60
72
84
70
84
98
80
96
112
100
120
140
30
40
50
72
96
120
96
128
160
120
160
200
150
200
250
199
Markovi et al. (1994) istiu da se ubrenjem poveava prinos lukovica,

a da se zadovoljavajui prinos, posebno kvalitet luka iz direktne setve i iz
arpadika, postie ve pri ubrenju sa 80 kg K2O/ha. Isti autor navodi da se
lukovicama najvie iznosi kalijum. Sa 10 t lukovica proizvedenih iz arpadika
iznosi se 40-80 kg K2O/ha, a direktno iz semena iznosi se 10-20 kg K2O/ha.
Specifinost praziluka i belog luka je u zahtevu za kombinovanom
primenom organskih i mineralnih ubriva. Pomenute biljne vrste se
odlikuju znaajnim potrebama za ubrenjem organskim ubrivima. Za
visok i stabilan prinos praziluka i belog luka, u zavisnosti od plodnosti
zemljita, u jesen pod osnovnu obradu zaorava se 34 t/ha poluzgorelog
stajnjaka. Ako se praziluk proizvodi kao drugi usev tokom leta ili jeseni
pod osnovnu obradu (u kasno prolee po skidanju prethodne kulture)
zaorava se 20 t/ha zgorelog stajnjaka (goveeg ili svinjskog kompostiranog
stajnjaka). Trend u razvijenom svetu, a u prvoj deceniji ovog veka i kod
nas sve ea praksa, je zaoravanje 10 t/ha peletiranih ili granulisanih na
industrijski nain proizvedenih organskih ubriva.
Mineralna ubriva, u proizvodnji praziluka i belog luka, se unose
zaoravanjem pod osnovnu obradu, predsetveno i u prihrani zajedno sa
meurednom obradom (kultivacijom) ili sa navodnjavanjem (fertigacija).
Polovina od ukupnih koliina kalijumovih ubriva se unosi zaoravanjem pod
osnovnu obradu. Preostala koliina kalijuma unosi se u zemljite predsetveno.
U zavisnosti od tipa zemljita, plodnosti i koliine zaorane organske
materije, praziluk se u naim uslovima ubri sa 96-250 kg K2O/ha, odnosno
120-160 kg K2O/ha (Tab. 62). Brewster, (2008) predlae da se praziluk ubri
sa 160 kg K2O/ha. Proleni beli luk se ubri sa 50-90 kg K2O/ha, a jesenji
beli luk zbog due vegetacije i veih prinosa po jedinici povrine ubri se
sa 80 kg K2O/ha na dobro obezbeenim zemljitima do 140 kg K2O/ha na
veoma siromanim zemljitima kalijumom (Tab. 62).
Ishrana plodovitog povra
U grupu plodovitog povra spadaju vrste iz familije Solanaceae i
familije Cucurbitaceae. Ekonomski najznaajnije vrste iz famlije Solanaceae
su paradajz (Lycopersicon esculentum, Mill.) i paprika (Capsicum annuum,
L.). Iz familije Cucurbitaceae u grupu plodovitog povra ubraja se vreasto
povre i to krastavac (Cucumis sativus, L.) i bostan, odnosno, lubenica
(Citrulus vulgaris, L.) i dinja (Cucumis melo, L.).
Jednogodinje su zeljaste toploljubive povrtarske vrste koje se gaje direktnom
setvom semena i iz rasada na otvorenom polju i u zatienom prostoru.
Karakteristino za ovu grupu biljaka je da se u toku tehnolokog procesa
proizvodnje primenjuju brojne specifine i specijalne agrotehnike mere koje se
razvijaju i primenjuju u cilju ostvarenja visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta.
200
U sklopu brojnih mera je i racionalna ekonomski opravdana, na

potrebama biljaka zasnovana ishrana kalijumom iz organskih i mineralnih
ubriva unoenjem kalijuma u zemljite (Markovi et al., 1994) u razliitim
sistemima proizvodnje, zatim, sistemom kap po kap i folijarno sa 3 do 5
tretiranja (Tab. 63).
Tab. 63. Iznoenje kalijuma sa 1 t prinosa, planirani prinos plodovitog povra
i potrebna koliina kalijuma za ishranu na zemljitima razliite obezbeenosti
ovim hranivom (sastavljeno na osnovu rezultata vie autora)
Biljna
vrsta
Iznoenje
K2O kg/t
ploda
Paradajz
iz rasada
4,00
Paradajz
iz semena
2,00
Paprika
7,52
Zainska
paprika
4,33
Lubenica
5,60
Dinja
4,30
Krastavac
3,00
Planirani
prinos
t/ha
30
60
90
60
80
100
20
30
50
10
15
20
30
50
80
20
30
40
15
30
60

Srednje
Siromano
Veoma
Visoko
obezbeeno
sa 10siromano
obezbeeno
sa 1515 mg
sa <10 mg
sa >20 mg
20 mg
K2O/100 g K2O/100 g
K2O/100 g
K2O/100 g
zemljita
zemljita
zemljita
zemljita
70
100
110
120
140
190
220
240
216
290
320
360
72
100
120
150
128
160
200
240
200
250
300
350
90
120
135
150
135
180
200
225
225
300
340
375
65
90
110
130
115
140
170
200
170
190
225
260
100
130
150
170
168
220
250
280
270
360
400
440
86
105
130
150
129
160
190
225
172
215
260
300
45
60
70
80
90
110
135
160
180
225
270
315
Plodovito povre zahteva neutralnu reakciju zemljita. U plodoredu

dolazi na prvo mesto i na isto se ne vraa minimum 4-5 godina. Dobri
predusevi su leguminoze (graak, boranija, bob, pasulj), lukoviasto,
korenasto povre i kupusnjae. Povrtarske vrste iz grupe plodovitog povra
dobri su predusevi za korenasto, lukoviasto i lisnato povre.
201
Plodovito povre zahteva ubrenje organskim ubrivima u skladu i

na nivou prikazanom u Tab. 63, koja je proistekla iz preporuka komisije EU
(nitratna direktiva). Ove preporuke se odnose na proizvodnju plodovitog
povra po organskim principima, ali i za konvencionalnu i integralnu
proizvodnju plodovitog povra.
Najbolji efekti u proizvodnji plodovitog povra postiu se kombinovanim unoenjem organskih i mineralnih ubriva (Markovi, 1984,
Markovi et al., 1994, Markovi, 2001) u konvencionalnoj i integralnoj
proizvodnji plodovitog povra. Organska ubriva se zaoravaju u jesen, izuzetak je postrna proizvodnja krastavca korniona za industrijsku preradu
i preradu u domainstvu, kada se organska ubriva zaoravaju po ubiranju
prethodnog useva, odnosno, posle vaenja zimskih lukova, berbe lisnatog
povra (salate i spanaa), vaenja ranog krompira ili u ratarsko-povrtarskom plodoredu posle ubiranja jema i penice.
Markovi et. al. (1994) u svojim rezultatima istiu da 20-30 t
stajnjaka po ha kod paradajza poveava prinos sa 42,8 t/ha na 47,7 t/ha, a
pri koliini od 40-80 t/ha stajnjaka prinos paradajza se poveava za 7,6 t/
ha. U prikazanim rezultatima prinos industrijskog paradajza je bio na vrlo
visokom nivou i kretao se od 69,3-117,6 t/ha.
Na osnovu podataka iz Tabele 63, na srednje do dobro obezbeenim
zemljitima kalijumom paradajz se ubri sa 70-290 kg K2O/ha, zavisno
od naina proizvodnje (iz rasada ili iz semena) i planiranog prinosa. Na
siromanim do veoma siromanim zemljitima potrebne koliine kalijuma
su na nivou od 110-360 kg K2O/ha iz organskih i mineralnih ubriva.
Potrebne koliine kalijuma paradajzu se dodaju preko sistema kap po
kap. Preko sistema kap po kap kalijumova ubriva se dodaju u vidu kalijumnitrata (do poetka plodonoenja) i kalijum-sulfata u fazi plodonoenja i
sazrevanja plodova kao to je to prikazano u Tabeli 64.
Prema Markoviu (1981, 1984) zainska paprika sa 10 t prinosa u
proseku iznosi 43,3 kg K2O, a paprike tipa babure u proseku iznosi 75,2
kg K2O sa 10 t prinosa na zemljitu tipa ernozem, visoko obezbeenom
lakopristupanim kalijumom. Najbolji efekat na kvalitet zainske paprike
(sadraj suve materije, bojene materije, sirovi pepeo, etarski ekstrakt celog
ploda i perikarapa) i prinos utvren je pri ubrenju sa 160 kg K2O/ha.
Utvreno je da sa 40 t ploda po ha je paprika tipa babure u proseku iznela
301 kg K2O (Markovi et al., 1994).
Na osnovu planiranog prinosa, iznoenja K2O jedinicom prinosa i
obezbeenosti zemljitima kalijumom paprika tipa babure se ubri sa 90300 kg K2O/ha na zemljitima sa srednjom do visokom obezbeenou ovim
hranljivim elementom. Na siromanim do veoma siromanim zemljitima
lakopristupanim kalijumom za vrhunske prinose visokog kvaliteta znaajno
se poveava koliina kalijuma iz organskih i mineralnih ubriva (Tab. 63).
202
Utvreno je da prinos i kvalitet zainske paprike, sem ubrenja, zavisi

i od naina proizvodnje (direktna setva semena i iz rasada). Bolji efekti se
postiu direktnom setvom semena na stalno mesto (Markovi et al., 2005),
zbog veeg broja biljaka po jedinici povrine. To zahteva vee koliine
kalijuma u cilju ostvarenja visokog prinosa vrhunskog kvaliteta ploda.
Paprika se proizvodi i u sistemu kap po kap. Ukupne koliine kalijuma
se dele u pet obroka i preko sistema se kalijum dodaje paprici u skladu sa
fazama rasta i razvia. Raspored aplikacije je prikazan u Tab. 64.
Na visoko obezbeenim zemljitima lakopristupanim kalijumom
zainska paprika se ubri sa 65-170 kg K2O/ha. Na srednje obezbeenim
zemljitima lakopristupanim kalijumom se ove koliine kreu na nivou
od 90-190 kg K2O/ha, a na siromanim i veoma siromanim zemljitima
zainska paprika se ubri sa 110-260 kg K2O/ha.
Lubenica, dinja i krastavac su vreaste povrtarske vrste sa velikim
zahtevima za kalijumom (Lester et. al., 2010) iz organskih i mineralnih
ubriva. Prema istom autoru, kalijum znaajno poveava prinos, trinu
vrednost i senzorska svojstva lubenice, dinje i plodova krastavca. ubri se
kompleksnim mineralnim ubrivima sa naglaskom na kalijumu (20-30%
K2O) i pojedinanih granulisanim kalijum-sulfatom (50% K2O).
Dinja jako dobro reaguje na folijarnu prihranu sa K2O u koliini od
3,6-4,0 kg/ha, jednom nedeljno od faze poetka formiranja plodova do
berbe. Utvreno je znaajno poveanje prinosa i kvaliteta plodova (Lester et
al., 2005, 2006). Isti autor istie da plodovi znatno ranije sazrevaju. Kalijum
poveava vrstinu plodova to utie na transportabilnost i duinu uvanja,
kao to je to sluaj kod paradajza i krompira.
Najbolji efekti u ishrani kalijumovim ubrivima se postiu
fertigacijom kao to je to prikazano u Tab. 64.
Tab. 64. Potrebe plodovitog povra u kalijumu pri proizvodnji u sistemu kap po
kap (Kafkafi i Tarchitzky, 2011)
Vreme rasta izraeno u %
0-20
20-40
40-60
60-80
80-100
Ukupno
usvajanje
g biljka-1
4,50
(165)
0,40
(20)
2,00
(100)
16,50
(121)
5,70
(77)
12,00
(120)
Usev
Usvajanje* (g biljka-1)
Paradajz
Paprika
Dinja
0,70
(25)
0,50
(25)
0,40
(20)
0,80
(30)
2,00
(100)
1,20
(60)
3,50
(128)
1,40
(70)
4,00
(190)
7,00
(256
1,40
(70)
4,40
(220)
Broj Usvajanje
biljaka kg K2O
ha-1
po ha
Oekivani
prinos
t ha-1
20.000
330
100
50.000
285
55
25.000
300
50
*Brojevi u zagradama su dnevne koliine K (mg K2O po biljci dnevno) koje treba da se dodaju
fertigacijom preko sistema kap po kap u toku oekivanog vremena porasta (od sadnje do berbe
plodova). U ove koliine ukljueno je 10% vie kalijuma neophodnog za usvajanje i potronju od
strane korena kod plodovitog povra.
203
Za prinos od 100 t paradajza fertigacijom je neophodno primeniti

330 kg K2O/ha, a za prinos od 55 t paprike upotrebljava se 285 kg K2O/
ha. Prinos dinje, pri gotovo istom nivou ubrenja kalijumom, je mogue
znaajno poveati u sistemu kap po kap u odnosu na standardne tehnologije
(Tab. 64) proizvodnje.
Ishrana kupusnjaa
U uslovima umerene klime u ovu grupu spada veliki broj povrtarskih
vrsta (Dixon, 2007). Vei privredni znaaj imaju vrste iz familije Brassicaceae,
roda Brassica i to: Brassica oleracea var. capitata sa dve forme. Forma alba ili
beli glaviasti kupus i forma rubra ili crveni glaviasti kupus. U ovu grupu,
pored kupusa, spada i karfiol, Brassica oleracea var. botritis.
Markovi et al. (1994) istiu da kupus spada u red povrtarskih kultura
koje zahtevaju intenzivno ubrenje kako organskim tako i mineralnim
ubrivima. Kupus ima visoke zahteve prema kalijumu. U proseku sa 10 t
kupus iznosi iz zemljita 46,5 kg K2O, a karfiol iznosi 70 K2O (Tab. 65).
Tab. 65. Iznoenje kalijuma sa 1 t prinosa, planirani prinos kupusnjaa i
potrebna koliina kalijuma za ishranu na zemljitima razliite obezbeenosti
ovim hranivom (sastavljeno na osnovu IFA, 1992 i Markovi et al., 1994)
Biljna
Vrsta
Iznoenje
K2O kg/t
Kupus
4,65
Karfiol
7,00
Planirani
prinos
t/ha
50
60
70
20
25
30

Srednje
Visoko
Siromano
Veoma
obezbeeno
obezbeeno
sa 10siromano
sa 15sa >20 mg
15 mg
sa <10 mg
20 mg
K2O/100 g
K2O/100 g K2O/100 g
K2O/100 g
zemljita
zemljita
zemljita
zemljita
140
160
180
210
170
195
220
250
195
230
260
290
85
110
140
175
105
140
175
220
126
170
210
260
Kupus i karfiol se proizvode iz rasada. Sadnja je od druge dekade

marta do polovine jula meseca. Proizvode se kao rani, srednje rani i kasni
postrni usevi, za sveu potronju u domainstvu i za preradu kiseljenjem,
dehidracijom i zamrzavanjem.
Kupus ne podnosi kisela zemljita, za razliku od karfiola koji uspeva
na pH 5,5-7,5 i vrlo je tolerantan na zemljita sa veim sadrajem soli.
204
Kupus na lakim peskovitim zemljitima zahteva ubrenje goveim

stajnjakom u koliini do 34 t/ha, svinjskim do 28 t/ha i meanim stajnjakom
do 42,5 t/ha. Na glinovitim zemljitima, kao i na zemljitima sa visokom
koncentracijom kalcijum-karbonata, kupus se ubri goveim i meanim
stajnjakom.
Karfiol dobro reaguje na lakim peskovitim zemljitima na govei,
konjski (u koliini do 28 t/ha), svinjski i meani stajnjak. Na glinovitim
zemljitima karfiol dobro reaguje na konjski, svinjski, oviji (21 t/ha) i
meani stajnjak. Na zemljitima sa povienom koncentracijom kalcijumkarbonata karfiol dobro reaguje na ubrenje svinjskim stajnjakom. Koliina
lakopristupanog kalijuma iz organskih ubriva u prvoj godini zavisi od
tipa zemljita (Tab. 56). U prvoj godini iz organskih ubriva od ukupne
koliine lako pristupanog kalijuma iskoristi se do 80%, kao i iz mineralnih
ubriva (Tab. 56).
Koliine kalijuma iz primenjenih organskih ubriva (Tab. 55)
uzimaju se u obzir prilikom sastavljanja bilansa hraniva u razliitim
sistemima proizvodnje (konvencionalna, integralna i organska odriva)
na zemljitima razliite obezbeenosti lakopristupanim kalijumom, a
na osnovu iznoenja i planiranog prinosa kupusa i kafiola. Preporuke su
prikazane u Tabeli 65, s tim da treba uzeti u obzir duinu vegetacije i broj
biljaka po jedinici povrine kod kupusa i karfiola.
Nedostatak kalijuma kod kupusa se manifestuje pojavom nekroze i
smanjenim kvalitetom glavice, a viak kalijuma moe dovesti do toga da
glavica ostane otvorena. Kod karfiola se u nedostaku kalijuma javlja rubna
nekroza na listovima lisne rozete.
Najbolji efekti u proizvodnji kupusa i karfiola postiu se doziranjem
kalijumovih vodotopivih ubriva preko sistema kap po kap. Fertigacijom
se dodaje polovina od ukupno planirane koliine aktivne materije iz
Tabele 65, a druga polovina se primenjuje pod osnovnu obradu iz organskih
i mineralnih ubriva (najee iz kompleksnih ubriva sa naglaskom na
kalijumu i granulisanom kalijum-sulfatu). Predviena koliina vodotopivih
ubriva za fertigaciju sa naglaskom na kalijumu iz vodotopivih kompleksnih
ubriva sa 20-30% K2O, kalijum-nitrata i kalijum-sulfata se deli u minimum
pet (kod ranih), osam (kod srednje ranih sorti) do 10 prihrana (kod kasnih
hibrida), s tim da se kalijum-nitrat primenjuje u fazi ukorenjavanja do poetka
zavijanja glavice, a kalijum-sulfat se primenjuje u drugom delu vegetacije.
205
Ishrana graka i boranije

Graak (Pisum sativum L.) i boranija (Phaseolus vulgaris L.) su
kulture kratke vegetacije iz familije Fabaceae. Proizvode se zbog zrna kod
graka, odnosno mahune kod boranije. Zrno i mahuna se koriste u sveem
stanju u domainstvu. Veliki privredni, ali i ekonomski znaaj, imaju u
proizvodnji za potrebe preraivake industrije. Prerauju se toplom i
hladnom preradom (zamrzavanjem).
Usev graka zahteva zemljite sa dobrom drenaom koja omoguava
dobru simbiotsku aktivnost kvrinih bakterija na korenu. Poeljna
su zemljita pH reakcije 6,0-7,5. Zemljita sa visokom koncentracijom
kalcijuma mogu da izazovu pojavu hloroze kod graka.
Boranija se gaji na svim tipovima zemljita. Jako reaguje i osetljiva je
na visoku koncentraciju soli u vodi i zemljitu. Soli u koncentraciji preko
1,5 g/l vode smanjuju prinos mahuna kod boranije za 50%. Joni hlora u
koncentraciji od 0,25 g/l vode smanjuju prinos mahuna za 25%. Boranija
ne podnosi pH zemljinog rastvora ispod 6. Na kiselim zemljitima se esto
javlja nedostatak Mg i Mn.
Graak i boranija se proizvode direktnom setvom semena. Setva
graka je rano u prolee, im to temperatura i vlanost zemljita dozvole.
etva poinje u treoj dekadi maja meseca za potronju u domainstvu, a
u prvoj polovini prve dekade juna u proizvodnji za industrijsku preradu.
Setva je gusta sa 100-120 biljaka po m2.
Boranija se proizvodi u dva roka, prolena setva poinje u treoj dekadi
aprila meseca i traje do kraja maja meseca. Boranija se vrlo uspeno proizvodi
kao drugi usev, postrno. Sa setvom se zapoinje polovinom juna meseca, a
zavrava do polovine jula meseca. Setva je irokoreda sa 40-50 biljaka po m2.
Prema rezultatima Markovi et al. (1994) sa jednom tonom prinosa
zrna graak iznosi 5,1 kg, a boranija 6,0 K2O za jednu tonu mahuna (Tab.
66). Na osnovu poljskih ogleda sa grakom (ubreno je sa 124-166 kg K2O/
ha) i iznoenja kalijuma prinosom, isti autor preporuuje da se na dobro
obezbeenim zemljitima kalijumom graak ubri sa 90-120 kg K2O/ha, a
boranija sa 80 kg K2O/ha za prinos od 13,38 t/ha, to u celosti odgovara
preporukama za ishranu useva boranije prikazanim u Tab. 66. U ishrani
boranije vaan je K/N odnos i on treba da iznosi 3 na prema 1.
206
Tab. 66. Iznoenje kalijuma sa 1 t prinosa, planirani prinos leguminoza i

potrebna koliina kalijuma za ishranu na zemljitima razliite obezbeenosti
ovim hranivom (sastavljeno na osnovu IFA, 1992 i Markovi et al., 1994)
Biljna
Vrsta
Iznoenje
K2O kg/t
Graak
5,10
Boranija
6,00
Planirani
prinos
t/ha
6
8
10
10
14
16

Srednje
Siromano
Veoma
Visoko
obezbeeno
sa 10siromano
obezbeeno
sa 1515 mg
sa <10 mg
sa >20 mg
20 mg
K2O/100 g K2O/100 g
K2O/100 g
K2O/100 g
zemljita
zemljita
zemljita
zemljita
30
40
46
54
40
50
60
70
51
64
75
90
60
75
90
105
84
105
126
150
96
120
144
170
Na osnovu prethodnih istraivanja, zatim, na osnovu iznoenja

kalijuma jedinicom prinosa i na osnovu obezbeenosti zemljita
lakopristupanim kalijumom (Tab. 66) u zemljinom rastvoru, moe se u
intenzivnoj proizvodnji graka preporuiti sledee:
Na dobro obezbeenim zemljitima lakopristupanim kalijumom
za planirani prinos zrna od 6-10 t/ha se ubri sa 2/3 od 30-50 kg
K2O/ha pod osnovnu obradu, a preostala koliina se unosi predsetveno (Tab. 66).
Na srednje obezbeenim zemljitima usevu graka je neophodno
obezbediti 40-64 kg K2O/ha. Od ukupne koliine (Tab. 66) dve
treine se unosi pod osnovnu obradu, a preostala koliina predsetveno.
Na siromanim zemljitima kalijumom, graak se ubri sa 46-75
kg K2O/ha, a na veoma siromanom zemljitu graku je neophodno obezbediti 54-90 kg K2O/ha. Od ukupne koliine 2/3 se unose
pod osnovnu obradu, a 1/3 predsetveno.
Na dobro obezbeenim zemljitima boranija za planirani prinos
od 10-16 t/ha se ubri sa 2/3 od 60-96 kg K2O/ha pod osnovnu
obradu, a 1/3 se unosi predsetveno (Tab. 66).
Na srednje obezbeenim zemljitima lakopristupanim kalijumom boranija se ubri sa 75-120 kg K2O/ha. Dve treine se unose
pod osnovnu obradu, a jedna treina kalijumovih ubriva se unosi
predsetveno.
207
Na siromanim zemljitima boraniji je neophodno obezbediti za

planirani prinos 2/3 od 90-144 kg K2O/ha pod osnovnu obradu, a
1/3 se unosi pred setvu boranije.
Na veoma siromanim zemljitima, potrebno je boraniji pod osnovnu obradu i predsetvenu pripremu u zemljite uneti 105-170
kg K2O/ha (Tab. 66).
KALIJUM I KVALITET POVRA

Kvalitetu poljoprivrednih proizvoda, posebno hrane, se u novije vreme
pridaje se sve vei znaaj. To je naroito prisutno u ekonomski razvijenim
zemljama, a poveana briga za kvalitet hrane direktna je posledica podignute
svesti o znaaju zdravstveno bezbedne i bioloki punovredne ishrane u ouvanju zdravlja i kvaliteta ivljenja. Tome je doprinelo i poveanje ivotnog
standarda, sve vee zagaenje ivotne sredine i hrane po zdravlje tetnim
materijama, kao i prelazak sa konvencionalne proizvodnje hrane na intenzivnu, koja podrazumeva upotrebu razliitih hemijskih sredstava i dr. Pojam
kvalitet obuhvata najrazliitije osobine poljoprivrednih proizvoda. Kvalitet
je mera za upotrebljivost nekog proizvoda. Odrediti kvalitet nekog proizvoda znatno je tee nego izmeriti, na primer, prinos, poto je kvalitet uslovljen
nizom osobina koje se mogu utvrditi esto samo sloenim hemijskim i/ili
fizikim postupcima, a zavisi i od namene proizvoda.
Kod poljoprivrednih proizvoda u osnovi se mogu razlikovati hranidbeni i trini kvalitet (Schilling, 2000).
Hranidbenu vrednost nekog proizvoda odreuju sadraj i sastav
hranljivih supstanci i njihova bioloka vrednost. oveku su potrebne supstance koje obezbeuju potrebnu energiju i gradivni materijal (ugljeni hidrati, masti i proteini), neophodne amino i masne kiseline, vitamini i mineralne materije. Da bi proizvod biljaka sadrao sve pomenute materije u
optimalnoj koliini i odnosu neophodno je da se biljkama obezbede optimalni uslovi rasta i razvia tokom cele vegetacije, pri emu se podrazumeva i harmonina mineralna ishrana. Nedostatak ili suviak nekog biogenog
elementa dovodi do naruavanja hemijskih, fizikih i organoleptikih osobina proizvoda i time do pogoranja njegovog kvaliteta, hranidbene i bioloke vrednosti. Kao primer moe se navesti nakupljanje nitrata u lisnatom
povru pri preobilnoj ishrani azotom.
Trina, komercijalna vrednost proizvoda obuhvata hranidbenu,
tehnoloku i preraivaku vrednost. Mineralnom ishranom mogue je
uticati i na trinu vrednost proizvoda, to je sa stanovita ekonominosti
proizvodnje od velikog znaaja. Vizuelne karakteristike nekog proizvoda,
mogu u znaajnoj meri da utiu na trinu vrednost kao to su krupnoa,
oblik, boja i dr. Ove osobine su, pre svega, nasledna svojstva, karakteristina
za genotip, meutim, mineralnom ishranom mogue je u veoj ili manjoj
meri uticati na pomenuta svojstva. Organoleptika svojstva, kao to su
209
miris i uskus, takoe su veoma znaajna. Kao primer moe se navesti da

prekomerna ishrana azotom u krtolama krompira dovodi do nakupljanja
amida, glutamina i asparagina koji su po ukusu neutralni, ali pri kuvanju
amini oslobaaju neprijatan miris. Poto se poljoprivredni proizvodi,
posebno povre i voe, esto transportuju na velika rastojanja i u skladita,
znaajno je da pri tome ne trpe vee promene u konzistenciji, boji, sastavu
i dr. Mineralnom ishranom mogue je uticati na mogunost skladitenja
i na tehnoloku vrednost proizvoda: sadraj eera u povru, pekarske
kvalitete brana, sadraja skroba u pivskom jemu i krtolama krompira,
sadraja eera i tetnog azota u korenu eerne repe, kvaliteta vlakna kod
kudelje, sadraja sirove masti u uljanoj repici i dr. Mineralna ishrana moe
neposredno i posredno da utie i na zdravstveno stanje proizvoda, to
takoe utie na njihovu trinu vrednost.
Potrebno je istai da osobine proizvoda koje odreuju njihovu trinu vrednost nisu za sva vremena data, poto se navike u ishrani vremenom
menjaju i tehnoloki procesi prerade usavravaju, prilagoavaju potrebama
potroaa, trita. Pojam kvaliteta za isti poljoprivredni proizvod nije potpuno isti ni u prostoru, u pojedinim delovima sveta, ni za pojedine namene.
KVALITET PROIZVODA U FUNKCIJI MINERALNE ISHRANE
Odavno je uvreeno miljenje da posebno povre sadri brojne neorganske i organske supstance znaajne za zdravlje ljudi. Otuda nije iznenaujue da se ve poetkom prolog veka, kada su ve postojale preciznije analitike metode, poeo intenzivno istraivati uticaj pojedinih biotikih i abiotikih inilaca, meu kojima i ubrenja, npr. na sadraj pojedinih vitamina i mineralnih materija, a u novije vreme poseban naglasak se
stavlja na ispitivanja sadraja antioksidantnih supstanci. Tenja biljaka da
odre svoj hemijski sastav naziva se homeostaza. Sastav organske i mineralne materije biljaka je nasledno svojstvo, uslovljeno genetskim iniocima
na koje mogu u manjoj ili veoj meri da utiu ekoloki inioci.
ubrenjem se moe poveati ne samo prinos gajenih vrsta po jedinici povrine, ve i poboljati kvalitet i bioloka vrednost proizvoda u sluaju
njegovog neodgovarajueg kvaliteta, izazvanog nedovoljnom obezbeenou biljaka mineralnim materijama ili podravanjem visokog kvaliteta
pri poveanju prinosa. Naime, veoma esto izmeu visine prinosa i kvaliteta proizvoda postoji negativna korelacija.
Primenom biogenih elemenata, ubrenjem moe se neposredno i
posredno uticati na kvalitet proizvoda. Biogeni elementi utiu i/ili uestvuju u izgradnji organskih materija i time neposredno utiu na kvalitet proizvoda. Pored toga, oni uestvuju u prometu energije i osnovnih fiziolokih
210
i biohemijskih procesa i time u celokupnom metabolizamu biljaka, ime

mogu neposredno da utiu, npr. na tolerantnost biljaka prema nepovoljnim abiotikim (sua, ekstremne temperature, nakupljanje tetenih materija i dr.) i biotikim iniocima (bolesti i tetoine) koji mogu negativno da
utiu na kvalitet proizvoda.
Uticaj ubrenja na kvalitet proizvoda zavisi od nivoa obezbeenosti biljaka neophodnim mineralnim materijama. Poveanje obezbeenosti
biljaka hranivima, u domenu od njihovog nedostatka do optimalne obezbeenosti, dovodi po pravilu do poveanja prinosa i poboljanja kvaliteta.
Poveanje obezbeenosti preko optimalne granice obino ne dovodi do
znaajnijeg poboljanja kvaliteta. Obezbeenost preko optimalne vrednosti, u domenu luksuzne ishrane, moe, ali i ne mora, da smanji kvalitet. Prekomerna obezbeenost, u domenu toksine koncentracije, redovno
smanjuje kvalitet proizvoda. Potrebno je istai da se optimalna obezbeenost biljaka nekim hranljivim elementom za prinos esto ne poklapa sa
optimalnom vrednou za kvalitet. Veoma esto do poboljanja kvaliteta
dolazi samo pri upotrebi doza ubriva koja su vea od potrebne doze za
postizanje maksimalnog prinosa.
Veoma esto izmeu visine prinosa i kvaliteta proizvoda postoji negativna korelacija. Tako, na primer, veu masu korena eerne repe prati
nii sadraj eera ili kod itarica u veini sluajeva postoji negativna korelacija izmeu visine prinosa zrna i sadraja proteina u zrnu (Feil, 1998).
Glavne rezervne materije u zrnu itarica su ugljeni hidrati, skrob i proteini.
Energija koja se oslobaa oksidacijom 1 g glukoze dovoljna je za sintezu
0,83 g skroba ili 0,40 g proteina ili 0,33 g masti. Iz navedenog proistie da
je za sintezu proteina potrebna dvostruko vea koliina energije nego za
stvaranje iste koliine ugljenih hidrata. Kompeticija za energijom za sintezu ugljenih hidrata i proteina moe da bude ograniavajui inilac za sintezu proteina i za negativnu korelaciju izmeu prinosa i sadraja proteina
(Bhatia i Rabson, 1976). Postoje i brojna miljenja da je razlog smanjenja
sadraja proteina pri poveanju prinosa rezultat razblaavanja supstanci
(Kastori i Petrovi, 2004).
U cilju obezbeenja harmonine mineralne ishrane useva u poljoprivrednoj praksi najee se koriste tri elementa: azot, fosfor i kalijum, i to u
razliitim koliinama i odnosu. Uopteno se moe rei da dobra obezbeenost fosforom, kalijumom i magnezijumom podstie sintezu visoko polimernih jedinjenja. U sluaju da je pri tome obezbeenost biljaka azotom
nedovoljna nastaju, pre svega, polisaharidi, a kod biljaka koje se odlikuju
veim nakupljanjem lipida dolazi do nakupljanja masti. U sluaju da su
biljke obilno obezbeene azotom dolazi do poveanja sadraja proteina na
raun ugljenih hidrata i masti, dok se sadraj celuloze i lignina u veini
sluajeva znaajnije ne menja. Na osnovu pomenutog saznanja, npr. kod
211
pivskog jema, kod koga se zahteva manji sadraj proteina i vei sadraj
skroba i kod eerne repe manji udeo tetnog azota i vei sadraj eera ograniava se primena azota. Imajui u vidu da pojedini elementi usmeravaju
primarne produkte fotosinteze u pravcu sinteze razliitih organskih jedinjenja, uravnoteena mineralna ishrana je veoma znaajna za obezbeenje
ravnomerne sinteze pojedinih organskih supstanci.
Iz ekolokih razloga, a i zbog kvaliteta proizvoda, primena mineralnih azotnih ubriva u organskoj proizvodnji je iskljuena, a za upotrebu kalijumovih i fosfornih ubriva postoje razliiti pristupi u pojedinim
zemljama. Sa ekolokog stanovita ne postoji nijedan racionalan razlog za
iskljuenje kalijuma u organskoj proizvodnji, poto on ne optereuje ivotnu sredinu tetnim materijama, a pri tome povoljno utie ne samo na
prinos ve i na kvalitet poljoprivrednih proizvoda, poveava tolerantnost
biljaka prema nepovoljnim biotikim i abiotikim iniocima. Lester i dr.
(2006) u svom radu zakljuuju da voe i povre proizvedeno organskom
i konvencionalnom tehnologijom podjednako sadre supstance znaajne
za zdravlje oveka i navodi brojne autore koji istiu da izmeu dve pomenute tehnologije proizvodnje ne postoji znaajna razlika u visini prinosa i
kvalitetu proizvoda. Sa ekolokog stanovita upotreba kalijumovih ubriva
ne predstavlja nikakvu opasnost, a istovremeno moe povoljno da utie na
hranidbenu i bioloku vrednost hrane (Kastori, 2009).
UTICAJ KALIJUMA NA KVALITET PROIZVODA
U najznaajnija jedinjenja biljaka ubrajaju se: ugljeni hidrati, proteini

i lipidi. Za ovo ima puno opravdanja poto su ova jedinjenja najznaajniji
sastojci kako po koliini (procentualnom ueu) tako i po svom znaaju
za strukturu i funkciju organizama. Ova jedinjenja su od izuzetnog znaaja
i u ishrani ljudi, ali ne samo u obezbeivanju potrebne energije i gradivnih
elemenata. Pored njih, posebnu vanost imaju mineralne materije, vitamini, organoleptika i vizuelna svojstva proizvoda.
Sadraj ugljenih hidrata
Ugljeni hidrati su iroko rasprostranjeni u biljnom svetu i predstavljaju znaajnu rezervnu materiju kod brojnih gajenih vrsta. Oni su vaan
izvor energije u ishrani ljudi i ivotnja i sirovina za brojnu preraivaku
industriju. Stoga je razumljivo da je uticaj pojedinih ekolokih inilaca i agrotehnikih mera, posebno ubrenja, na njihov sadraj bio predmet brojnih istraivanja ve polovinom prolog veka, pa i ranije (Kastori, 1967).
212
U biljkama se ugljeni hidrati nalaze u vidu mono-, di- i polisaharidi.

Monosaharidi i disaharidi se nalaze u zelenim i drugim tkivima biljaka,
a kao rezervna materija u veoj koliini se nakupljaju u zadebljalom delu
korena eerne repe, bobicama vinove loze, u stablu eerne trske i dr. Oni
imaju raznovrsnu ulogu u ivotnim procesima biljaka. Neophodni su za
normalan tok metabolizma, pre svega, kao supstrat u procesima u kojima
se njihovom razgradnjom oslobaa energija i kao strukturni elementi elijske membrane. Od povrtarskih vrsta veim sadrajem mono- i disaharida odlikuju se paradajz, dinja, lubenica, graak i dr. Polisaharid (homopolisaharid), skrob javlja se kao rezervna materija u krtolama krompira, mrkvi,
graku, patrnaku i dr.
Kalijum posredno i/ili neposredno utie na brojne procese metabolizma i nakupljanja ugljenih hidrata. Kalijum povoljno utie na fotosintezu,
na procese u kojima se stvaraju ugljeni hidrati, na njihov transport u biljkama, kao i na aktivnost mnogih enzima koji uestvuju u njihovom metabolizmu. U literaturi postoje brojni podaci koji potvruju povoljno dejstvo
kalijuma na sadraj ugljenih hidrata u povru. Lester et al. (2010) su utvrdili
poveanje sadraja saharoze, glukoze i fruktoze u plodu dinje pri primeni
kalijuma. Prema Lin et al. (2004) kod iste biljne vrste primena kalijuma
poveala je samo sadraj saharoze, dok na sadraj glukoze i fruktoze nije
uticala. Sa stanovita potroaa veoma je znaajan odnos sadraja saharoze
i fruktoze, poto je fruktoza za 80% slaa od saharoze. Kalijum ima znaajnu ulogu i u sintezi saharoze iz glukoze i fruktoze, poto kao kofaktor podstie aktivnost enzima saharoza fosfat sintetazu. Prema Nagy i Pankotai
(1986) na zemljitu dobro obezbeenom kalijumom ukupan sadraj eera
u lubenici kretao se od 8 do 9%, a sadraj redukujuih eera koji znaajno
utiu na sladak ukus ploda od 6 do 7%. Na zemljitu nedovoljno obezbeenom kalijumom sadraj ukupnog eera bio je oko 6%, a redukujuih od
4 do 5%. Povoljno dejstvo primene kalijuma na poveanje sadraja eera
u paradajzu utvrdili su Chapagain i Wiesmann (2004). Kalijum poveava i
sadraj eera u kupusu, to se povoljno odraava na njegovo kiseljenje. U
brojnim ogledima je do sada utvreno i povoljno dejstvo primene kalijuma
na sadraj eera u eernoj repi (Orlovius, 1993).
Veina biljaka koje kao rezervnu materiju nakupljaju ugljene hidrate su kalifilne. Za kalijum je svojstveno da podstie i obrazovanje visoko
polimernih jedinjenja, polisaharida, homopolisaharida skroba i celuloze.
Skrob je najvaniji biljni polisaharid, on se u nekim biljkama nagomilava
kao rezervna metarija u znaajnoj koliini: u krtolama krompira, u semenu
ita i leguminoza i dr. Povoljno dejstvo kalijuma na obrazovanje skroba
moe se objasniti njegovim dejstvom preko fotosinteze na sintezu prekursora glukoze i na aktivaciji enzima skrob sintetaze.
213
Od povrtarskih vrsta skrob se u najveoj meri nakuplja u krtolama

krompira. Imajui u vidu znaaj krompira u ishrani ljudi i njegovu raznovrsnu primenu u preraivakoj industriji razumljivo je da su uticaj
ubrenja, a u okviru toga dejstvo kalijuma, predstavljali predmet brojnih
istraivanja. Utvreno je da povoljna ishrana sa kalijumom poveava sadraj kalijuma, skroba, limunske kiseline i vitamina C, a smanjuje tamnjenje
krtola, aktivnost polifenoloksidaze i sadraj prostih eera (Kastori, 2008)
(Sl. 14). Poveanje sadraja skroba pri upotrebi kalijumovih ubriva u krtolama krompira utvrdili su i Kdr et al. (2000). U cilju postizanja povoljnog
kvaliteta, sadraj kalijuma u suvoj materiji krtola treba da bude preko 2%,
a odnos sadraja N:K 1:1,6. Kalijum, vitamin C, proteini i dr. supstance
znaajne u ishrani ljudi nalaze se u veoj koliini ispod ljuske krtole. Krtole
sa niskim sadrajem skroba imaju sapunasti karakter, a krtole sa previsokim sadrajem su branaste i pri kuvanju se raspadaju. Krtole sa niim
sadrajem prostih eera (glukoze, fruktoze) bolje se skladite i podesnije
su za industrijsku preradu, npr. za proizvodnju ipsa i pomfrita i druge
prene proizvode.
Sl. 14. Uticaj kalijuma na kvalitet krtola krompira (Mller, 1988)
% u suvoj materiji
4
Potamnjenje
Aktiv. u %
4000
3000
2000
1000
% u suvoj materiji
eer
% u suvoj materiji
4
Limunska kis.
Polifenol-oksidaza
mg/100 g u suvoj materiji

Vitamin C
30
3
2
20
1
1
10
1
1 - 1,5; 2- 3,0; 3 - 4,5 g K2O/sud

214
Kvalitet krtola zavisi i od boje na preseku krtole. Pri ljutenju i seenju krtola vremenom dolazi do promene boje. Smatra se da je to posledica fiziolokih poremeaja na koje mogu da utiu abiotiki inioci. Prema
Vertregt (1968) do promene boje na preseku krtole dolazi ako je sadraj
kalijuma ispod 2,5% u suvoj materiji. Prema istom autoru kod krtola u
kojima je sadraj kalijuma u suvoj materiji bio 2,9% nije dolo do promene
boje preseka ni posle dva dana, dok je kod krtola iji je sadraj kalijuma bio
od 1,75 do 1,90% ve posle jednog sata dolo do pojave mrke boje, a posle
20 sati rubni deo preseka krtole bio je tamnomrko do crno obojen.
U osnovi razlikuju se dva procesa koji prouzrokuju promenu boje.
Enzimatska promena boje se javlja na sirovim krtolama, neenzimatska
promena dovodi do promena boje u toku kuvanja i prenja. Mehanike
ozlede, seenje, trljanje, pritiskanje sveih krtola dovodi do oteenja elija. One su usled toga izloene veem dovodu kiseonika to prouzrokuje
pojave mrke boje na mesnatom delu krtole. Pojava plavih pega je, takoe,
posledica mehanike ozlede, pritiska, gnjeenja u toku ubiranja, transporta
i skladitenja krtola. Prema Prummel (1981) ako je sadraj kalijuma u cimi
tokom jula meseca oko 6,5%, a u krtolama oko 2,2% mala je verovatnoa
da e doi do pojave plavih pega na krtolama. Promena boje sveeg mesnatog dela krtola izazvana mehanikim ozledama zasniva se na oksidativnom
preobraaju poveane koliine tirozina u melanin crno-plave boje. Tirozin
u krtolama zaostaje nakon njihovog naknadnog dozrevanja. Krompir gajen
u uslovima nedovoljne obezbeenosti kalijumom odlikuje se veim sadrajem rastvorljivog neproteinskog azota i tirozina (Usherwood, 1985). Na
osnovu rezultata brojnih ispitivanja smatra se da je pojava crne boje na
mesnatom delu krtole u toku kuvanja posledica oksidacije dvovalentnog
u trovalentno gvoe i kompleksiranje gvoa sa hlorogenom kiselinom.
Limunska kiselina remeti stvaranje pomenutog kompleksa i nalazi se u pozitivnoj korelaciji sa sadrajem kalijuma u krtoli.
Do neenzimske promene boje dolazi na temperaturama iznad 80
stepeni kada vie ne moe da dolazi do promena izazvanih enzimima.
Pri ubrenju, previsoke doze azota, uz nedovoljnu ishranu kalijumom
i fosforom, imaju za posledicu poveanje sadraja redukujuih eera
i amino-kiselina u krtolama. Na viim temperaturama karamelizacija
redukujuih eera i prisustvo reakciono sposobnih amino-kiselina dovode
do stvaranja boje. Enzimatsko obojenje, potamnjenje, nastaje i enzimatskom
oksidacijom fenolnih jedinjenja. Smatra se da kalijum posredno utie
zatitno od potamnjenja krtola preko poveanja sadraja vitamina C i
limunske kiseline i time smanjenje pH vrednosti elijskog soka. Posledica
toga je smanjenje aktivnosti enzima polifenoloksidaze, uzronika promene
boje mesnatog dela krtole. Utvreno je da primena kalijumovih ubriva
smanjuje koncentraciju fenola u krtolama krompira, pri emu je efekat
kalijum-hlorida bio vei od kalijum-sulfata (Sharma i Sud, 2001).
215
Zavisno od namene krompira zahtevi za sastav krtola su razliiti. U

sluaju da se krompir koristi za pomfrit sadraj suve materije (%) treba da
bude od 22 do 24, a za suve proizvode i ips 22 do 26. Sadraj redukujuih
eera u sveoj masi (mg/100g) za pomfrit i suve proizvode treba da je
<250, a za ips <150. Koncentracija redukujuih eera u znaajnoj meri
odreuje stepen tamnjenja pri prenju. Redukujui eeri reaguju sa amino-kiselinama to moe da dovede i do poveanog stvaranja akrilamida. Za
ovo jedinjenje se pretpostavlja da ima kancerogeno dejstvo. Smanjenjem
temperature pri prenju i dobrom obezbeenou krompira kalijumom
mogue je smanjiti nastajanje akrilamida. U ogledu u kojem su primenjene
doze azota smanjene (g N/sud) 2,4, 1,6 i 0,8, a istovremeno poveana doza
kalijuma (g K/sud) 1, 3 i 5 koncentracija akrilamida (/ug/kg suve materije)
u krtolama krompira smanjila se sa 853 na 350 i 270.
Nastajanje upljine u krtoli (hollow heart, Hohlherzigkeit) moe se
preduhitriti ili u znaajnoj meri smanjiti dobrom obezbeenou biljaka
kalijumom. upljinu okruuje tamno nekrotirano tkivo. Primena kalijumhlorida bila je efikasnija od upotrebe kalijum-sulfata u suzbijanju pomenute pojave (Jackson i McBride, 1986).
Primena previsokih doza kalijuma moe da dovede do smanjenja
sadraja skroba u krtolama krompira (Mller, 1988), naroito ako su biljke istovremeno dobro obezbeene azotom. U takvim uslovima nadzemni
organi se i u drugoj polovini vegetacije, posle cvetanja, jo intenzivno razvijaju. Prinos krtola i skroba po hektaru se poveava, ali se udeo skroba u
krtolama smanjuje. Razlog tome je nedovoljan dovod produkata fotosinteze (eera) u krtole, kao i razblaenje skroba usled poveanog prinosa krtola. Uzrok ove pojave nije jo u potpunosti objanjen. Naime, nije poznato
koji su razlozi u promeni mehanizma usmeravanja produkata fotosinteze
u uslovima preobilne ishrane biljaka kalijumom. Utvreno je da se u uslovima nedostatka kalijuma premetanje ugljenih hidrata iz izdanka u koren
kod pasulja znaajno smanjilo (Cakmak, 1994).
Poto se krompir zbog cena skoro iskljuivo ubri KCl-om, u zemljite
se pri upotrebi ove soli unosi i znaajna koliina hlora. Hlor utie na
premetanje produkata fotosinteze, ugljenih hidrata iz listova u organe za
nakupljanje rezervnih materija. Pretpostavlja se da hlor u listovima podstie
obrazovanje nerastvorljivog skroba i na taj nain smanjuje translokaciju
eera iz listova u krtole. Nakupljanje produkata fotosinteze u nadzemnim
organima podstie njihov rast na raun krtola, to ima za posledicu suavanje
odnosa mase krtola i cime. Hlor, pored toga to smanjuje prinos krtola,
nepovoljno utie na sadraj skroba, organskih kiselina i suve materije krtola.
Poto je jon hlora u zemljitu vrlo pokretljiv, lako se ispira, preporuuje se
da se ubrenje KCl-om obavi u jesen, ime se izbegava mogue nepovoljno
dejstvo vee koncentracije hlora u toku vegetacije. Ukoliko se iz bilo kojeg
216
razloga namee potreba za primenom kalijuma u prolee, pre sadnje se

preporuuje upotreba kalijum-sulfata. Ovo utoliko pre to se krompir ubraja
u biljne vrste koje povoljno reaguju na ishranu sumporom.
Pored toga to kalijum povoljno utie na kvalitet krtola, poveava i
njihov prinos, sposobnost za uvanje, kao i krupnou krtola (Kdr et al.,
2000). Krupnoa krtola je veoma znaajna zato to su gubici prilikom njihovog ljutenja manji.
Kalijum povoljno utie i na obrazovanje drugog homopolisaharida
celuloze, iju osnovu gradivnu jedinicu ini, takoe, glukoza. S tim u vezi
utvreno je da kalijum povoljno utie na kvalitet vlakna konoplje.
Sadraj azotnih materija
Za veinu povrtarskih vrsta nije svojstveno nakupljanje vee koliine
proteina, to meutim, ne umanjuje njihov znaaj u obezbeivanju ljudi
proteinima. Veim sadrajem proteina od povrtarskih biljaka odlikuju se
biljke iz porodice Fabaceae: graak, boranija, bob, vigna i dr.
Uopteno se moe rei da kalijum podstie sintetske procese, stvaranje visokomolekularnih organskih jedinjenja, tako i proteina. Stoga je
sadraj slobodnih amino-kiselina i amida u biljkama dobro obezbeenih
kalijumom manji, poto pri povoljnom odnosu N:K brzo prelaze u visokomolekularna jedinjenja. Visoke doze azota i nedovoljna obezbeenost kalijumom dovode do poveanja neproteinskog azota na raun proteinskog.
Kao primer moe se navesti povoljno dejstvo kalijuma na smanjenje sadrraja alfa-amino azota u korenu eerne repe (Orlovius, 1993). U uslovima
nedostatka kalijuma dolazi do nakupljanja putrescina produkta razlaganja
arginina, to moe da poslui i kao indikator nedostatka kalijuma.
Blevins (1984) je utvrdio visoko signifikantnu korelaciju izmeu nakupljanja kalijuma po jedinici povrine useva krmnih biljaka i stvorene koliine
proteina (r-0,94), kao i izmeu sadraja kalijuma i proteina u zrnu zrnastih
biljaka (graka, pasulja, soiva) (r-0,92). Povoljno dejstvo kalijuma na sadraj
proteina utvreno je kod brojnih gajenih vrsta, npr. u golubijem graku
(Cajanus cajan) i slaici (Tiwari et al., 2012), grahorici (Mona et al., 2011).
Dobra obezbeenost biljaka kalijumom, fosforom i magnezijumom u
uslovima nedovoljne obezbeenosti azotom podstie sintezu polisaharida i
u prisustvu dovoljne koliine mangana kod biljaka koje nagomilavaju masti i
nakupljanje neutralnih masti (Shilling, 2000). U prisustvu vee koncentracije
azota doi e do sinteze proteina na raun masti i polisaharida, pri emu se
ponekad uoava smanjenje prinosa kod genotipova koji se odlikuju veim
nakupljanjem proteina. Ova pojava moe da ima energetske razloge. Jedan
gram glukoze obezbeuje potrebnu energiju za sintezu 0,83 g sloenih
ugljenih hidrata, za 0,40 g proteina ili 0,33 g masti. Do smanjenja prinosa
217
dolazi samo ako vee primenjene doze azota nisu poveale intenzitet
fotosinteze i asimilacionu povrinu i produile preriod nalivanja zrna i time
kompenzirali veu potrebu u energiji za sintezu proteina. Izmeu sadraja
proteina i visine prinosa genotipova koji se odlikuju veim sadrajem
proteina esto postoji negativna korelacija, to takoe nema bioenergetsku
osnovu, ve je rezultat efekta razblaenja (Kastori i Petrovi, 2004).
injenica da kalijum podstie biosintezu visokomolekularnih
azotnih jedinjenja je znaajna ne samo sa polazita kvaliteta proizvoda
nego i tolerantnosti povra prema patogenima, gljivama i bakterijama.
Niskomolekularna organska jedinjenja predstavljaju znaajan supstratni
izvor azota za patogene. Uoeno je, na primer, da dobro obezbeene biljke
kalijumom, osetljive na botritis i plamenjau (kupus, krastavac, salata) ispoljavaju veu tolerantnost prema pomenutim bolestima.
U povru je veoma znaajan i sadraj nitrata. Vea koncentracija nitrata u povru i uopte u hrani nije poeljna, poto njegovom redukcijom
nastaje nitrit koji je veoma toksian za oveka i ivotinje i izaziva methemoglobinemiju. Od ukupnih koliina nitrata koje dospevaju u organizmu oveka putem hrane, u veini sluajeva vie od 80% potie iz povra.
Posebno lisnato povre (spana, blitva, salata i dr.) se odlikuju velikom
akumulacijom nitrata u uslovima obilne ishrane azotom. Iako kalijum ne
ulazi u sastav enzima on poveava aktivnost enzima koji uestvuju u metabolizmu azota (NR, NiR, GS, GOGAT) i time asimilaciju nitrata, ime se
smanjuje njegovo nakupljanje u biljkama (Umar i Iqbal, 2009). Pri tome,
treba istai da kalijum istovremeno podstie usvajanje nitratnog jona, poto je nitratni anjon pratilac katjona kalijuma pri njegovom ascendentnom
transportu kroz ksilem.
Sl. 15. Uticaj kalijuma na koncentraciju nitrata i nitrita u spanau razliito
obezbeenog azotom (Gruji i Kastori, 1974)
218
Neosporno je da kalijum, osim sadraja nitrata, posredno smanjuje i

udeo nitrita u biljkama. Zbog toga ishrani povra kalijumom (posebno pri
upotrebi veih doza azota), treba posvetiti veu panju, poto se time poveava njena bioloka vrednost i zdravstvena bezbednost (Sl. 15.). Povoljno
dejstvo kalijuma na asimilaciju nitrata kod spanaa utvrdili su i Xianyong i
Yongsong (2005). Utvreno je da kod spanaa, rotkve i krompira i magnezijum smanjuje udeo nitrata.
Sadraj lipida
Za povrtarske vrste nije svojstveno nakupljanje vee koliine
lipida. U sveem lisnatom povru ima oko 0,3, korenastom povru 0,2, a
u plodovitom 0,4 g/100 g. U povrtarskim vrstama lipidi se nakupljaju u
semenu (lubenici, tikve). Prema ulozi u biljnom svetu lipidi (ulja i masti)
se mogu podeliti na membranske i rezervne. Rezervni lipidi su skladiteni
u razliitim organima biljaka i najvie ih ima u semenu uljanih biljaka:
suncokretu, uljanoj repici, ricinusu i dr., a od povrtarskih vrsta u semenu
paprike, lubenice i tikve. ubrenje veim dozama azota smanjuje sadraj
rezervnih lipida u biljkama. Istovremena upotreba veih doza kalijuma
ublaava efekat preobilne ishrane azotom. Uopteno se moe rei da
kalijum poveava sadraj lipida u biljkama, ali samo neznatno utie na
njihov sastav. Hemijski sastav lipida u biljkama je obeleje genotipa na ta
ekoloki inioci mogu samo u maloj meri da utiu. Utvreno je da obilna
ishrana azotom poveava sadraj glukozinolata u semenu uljanje repice,
nepoeljnog u ishrani ivotinja. Visoke doze kalijuma smanjuju sadraj
pomenutog jedinjenja i poveavaju prinos ulja (Forster, 1977). Povoljno
dejstvo kalijuma na sadraj ulja kod soje utvrdili su Sale i Campbell (1986),
a kod kikirikija Umar et al. (1992).
Sadraj vitamina
Vitamini su neophodni za normalan ivot kako heterotrofnih tako i
autotrofnih organizama. Oni imaju katalitiku i regulatornu ulogu u metabolizmu. Njihov nedostatak izaziva poremeaje u metabolizmu koji se
ispoljavaju specifinim fiziolokim znacima. Otuda se u ishrani ljudi i ivotnja posebna panja posveuje njihovom sadraju u hrani.
Vitamine najvie sintetizuju biljke i mikroorganizmi. Njihov sadraj
je razliit u pojedinim biljnim vrstama i njihovim organima. Meu povrem
najvei sadraj vitamina C ima paprika i list peruna. C vitaminom su bogati i salata, kupus i mladi luk. Provitamin A najvie je zastupljen u mrkvi,
zainskoj paprici, spanau, celeru, zatim u tikvi, posebno u muskatnoj. U
povru od vitamina grupe B najvie je zastupljen vitamin B1, posebno u ku219
pusnjaama. Vitaminom B2 bogati su pargla i spana. Drugi vitamini (B3 ,

B6, D, E, K i folna kiselina) zastupljeni su u povru manjim koliinama.
Ekoloki inioci mogu da utiu na sadraj vitamina u povru. Jo u
prolom veku vie autora je uoilo da se i mineralnom ishranom moe uticati na njihov sadraj. Utvreno je da se primenom kalijuma moe poveati
sadraj vitamina C, B1, E , beta-karotena (provitamina A). Povoljno dejstvo kalijuma na sadraj vitamina C u kupusu, blitvi i karfiolu utvrdili su
Scharrer i Werner (1957), u krtolama krompira Mller (l988), Perrenoud
(1993), u spanau Xianyong i Yongsong (2005), askorbinske kiseline i betakarotena u dinji (Lester et al. (2006).
Povre i voe je naroito bogato vitaminom C, dok ga seme itarica ne sadri. Poveanje sadraja vitamina C (askorbinske kiseline) je
od posebnog znaaja ako se ima u vidu njegovo antioksidantno dejstvo.
Askorbinska kiselina moe enzimatski i neenzimatski da razlae vodonik
peroksid. Antioksidantno dejstvo askorbinske kiseline zasniva se na otputanju elektrona i vodonikovih jona koji redukuju reaktivne vrste kiseonika
ili slobodnih radikala. Poveanje nivoa antioksidantnih supstanci, pored
toga to u velikoj meri odreuje bioloku vrednost hrane, veoma je znaajno i za biljke poto poveava njihovu tolerantnost prema nepovoljnim ekolokim iniocima (Cakmak, 2005). Vitamin C moe da povea i rast biljaka.
On se sintetizuje u biljnim elijama iz ugljenih hidrata. U uslovima obilne
ishrane azotom dolazi do smanjenja sadraja vitamina C to se objanjava
poveanom potronjom produkata fotosinteze u sintezi azotnih jedinjenja
(Tab. 67).
Tab. 67. Uticaj razliitih doza azota i kalijuma na sadraj vitamina C u kupusu,
blitvi i karfiolu (Scharrer i Wrener, 1957)
ubrenje
N1PK
N2PK
N3PK
NPK1
NPK2
NPK3
mg vitamina C u 100 g svee materije

Kupus
113
112
99
98
112
118
Blitva
68
56
48
50
56
59
Karfiol
112
101
93
88
101
100
Sadraj vitamina C u povru se, zavisno od brojnih inilaca, kree se

irokim granicama. Tako npr. u plodu paradajza se kree od 25 do 50 mg/
l00g. U toku sazrevanja bobica sadraj vitamina C se postepeno poveava
i u potpuno zrelim plodovima dostie najveu vrednost. Zapaeno je da se
220
plodovi koji su proizvedeni na polju odlikuju veim sadrajerm vitamina C

od plodova poreklom iz zatienog prostora. Sadraj vitamina C najee
je vei u plodovima sorata koje se odlikuju bobicama manjih dimenzija.
U sluaju nepovoljnog skladitenja sadraj vitamina C moe da se smanji
na polovinu od prvobitne vrednosti. U sluaju kada se plodovi transportuju na vea rastojanja esto se beru u poluzrelom stanju, zatim se pre prodaje vetaki izaziva sazrevanje pomou gasa etilena tokom 1 do 2 dana. U
takvim plodovima vitamin C se nalazi jo samo u tragovima. Znaajno je
znati i da je vitamin C termolabilna supstanca i da se na temperatruri iznad
60oC razgrauje, gubi bioloku vrednost.
Beta-karoten predstavlja provitamin A. Od jednog molekula betakarotena nastaju dva molekula vitamina A. Ovaj proces se odigrava samo u
organizmu ljudi i ivotinja. On ima viestruku ulogu u ivom svetu. Pored
toga to predstavlja provitamin A, u zelenim tkivima sa drugim karotenoidima ima ulogu pomonog pigmenta. Ukljuen je u usvajanje i transport
fotona i zatiti molekula hlorofila od tetnog dejstva jakog intenziteta svetlosti, koja izaziva fotooksidaciju, odnosno fotodestrukciju hlorofila. To se
deava kada je koliina apsorbovane svetlosne energije vea od one koja
se moe iskoristiti u fotosintezi. Zatitna uloga karotenoida objanjava se
njihovom mogunou brze transformacije jednih u druge (ksantofili), pri
emu se vezuje reaktivni kiseonik i onemoguava oteenje molekula hlorofila. Karotenoidi imaju primarnu fotoprotektivnu ulogu u hloroplastu.
Beta-karoten ispoljava dobra antioksidantna svojstva u uslovima niske
koncentracije kiseonika (2%) u plodovima i tkivima korena i krtola (Gross,
1991). Karotenoidi imaju i neke druge regulatorne uloge u ivotnim procesima biljaka. Pored toga, svojim bojama doprinose trinoj vrednosti
plodova i ukrasnog bilja.
Sadraj kiselina
Sadraj kiselina je znaajan sa stanovita kvaliteta proizvoda, poto
zajedno sa eerima daju prijatan ukus povru i vou. Zastupljenost pojedinih organskih kiselina u povru je razliita. Oksalna kiselina je zastupljena u veoj koliini u spanau, rabarbari boraniji i paradajzu, jabuna
u salati, paradajzu i karfiolu, limunska u salati, vinska u cvekli i mlena u
kiselom kupusu i paprici.
Bhargava i Singh (1989) navode da u literaturi ne postoje konzistentni
rezultati o uticaju kalijuma na sadraj kiselina u tropskom i suptropskom
vou. Imas i Bansal (2013) u svom preglednom radu navode da primena
veih doza kalijuma obino dovodi do poveanja sadraja organskih kiselina i da istovremeno imaju povoljno dejstvo na nivo askorbinske kiseline.
Lester et al. (2006) su utvrdili poveanje sadraja slobodne askorbinske
221
kiseline, dehidroaskorbinske kiseline i ukupne askorbinske kiseline u dinji

pri folijarnoj prihrani kalijumom. Bajaj (1989) navodi povoljno dejstvo
kalijuma na sadraj kiselina u plodu paradajza i na njegov miris. Veoma
je znaajan sadraj oksalne kiseline poto u veim koncentracijama deluje tetno na zdravlje ljudi. Prema rezultatima ispitivanja Xianyoung i
Yongsong (2005) optimalnom ishranom azotom i kalijumom moe se pozitivno uticati na sadraj oksalne kiseline i vitamina C u spanau, pri emu
je smanjenje prisustva oksalne kiseline povezano sa poveanjem koncentracije vitamina C. Od povrtarskih vrsta veim sadrajem oksalne kiseline
odlikuje se i kiseljak. Postoji miljenje da kalijum uestvuje u neutralizaciji
kiselina u biljkama.
Sadraj mineralnih materija
Mineralne materije imaju izuzetno veliki znaaj u ivotnim procesima ivih organizama. Poto je znatan deo namirnica i ivotinjske hrane
biljnog porekla, od sadraja i sastava mineralnih materija u osetnoj meri
zavisi mineralna ishrana, a time i zdravstveno stanje oveka i ivotinja.
Stoga je opravdano rei da je sadraj biogenih elemenata vaan pokazatelj
bioloke vrednosti hrane. Sadraj mineralnih materija u biljkama je vrlo
promenljiv i zavisi od vrste, genotipa, starosti, klimatskih i edafskih uslova,
agrotehnike i u najveoj meri od sadraja lakopristupanih oblika biljnih
asimilativa u zemljitu i od ubrenja.
Primena kalijuma moe neposredno i posredno da utie na nakupljanje pojedinih elemenata u biljkama. Neposredno dejstvo se zasniva na
antagonizmu pri usvajanju izmeu jona kalijuma i jona nekih drugih elemenata npr. Mg2+, Ca2+, Na+, NH4+, a posredno preko njegovog uticaja na
fizioloke procese i rast, na primer, korenovog sistema.
Poto kalijum ima znaajnu ulogu u ivotnim procesima oveka i
ivotinja njegov sadraj u biljnoj hrani je veoma vaan. Sadraj kalijuma
se, pre svega, primenom kalijumovih ubriva, posebno na zemljitima nedovoljno obezbeenih za biljke pristupanim kalijumom moe u znaajnoj
meri poveati. Pratea pojava toga je promena, poveanje odnosa sadraja
K/Ca i K/Mg (Tab. 68).
Visok sadraj kalijuma u zemljitu ili upotreba preterano visoke doze
kalijumovih ubriva moe da izazove nepovoljne efekte. Tako, na primer,
visoke doze kalijuma u proizvodnji paprike u zatienom prostoru dovode
do poveanja broja plodova po biljci i mase pojedinanih plodova, ali i do
poveanja BER-a i smanjenja koncentracije Ca u plodovima i listovima, to
je dovelo do smanjenja trine vrednosti ovih plodova (Paraikovi et al.,
2008). Suviak kalijuma moe da dovede do smanjenja sadraja nekih, u
ishrani oveka i ivotinja, znaajnih biogenih elemenata, npr. magnezijuma
222
i kalcijuma i da podstie nedostatak cinka i mangana. Primena veih doza

kalijumovih ubriva, npr. na panjacima i livadama, na lakim peskovitim
zemljitima, koja su obino siromana magnezijumom, moe da izaziva
nedostatak magnezijuma kod ivotinja i do pada njihove proizvodnosti.
Tab. 68. Uticaj kalijuma na mineralni sastav korena mrkve (Kdr et al.,
2012)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------NPK
Ca
K
Mg
K/Ca
K/Mg
kg/ha -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------% u suvoj materiji
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------NP
0,42
0,94
0,26
2,2
3,6
NPK100
0,62
1,56
0,32
2,5
4,9
0,51
1,82
0,25
3,6
7,3
NPK200
0,49
1,91
0,28
3,9
6,8
NPK300
0,51
1,90
0,23
3,7
8,3
NPK400
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------N - 160; P2O5 - 120 kg/ha
Kalijum moe da ima i znaajnu zatitnu ulogu. U vlanim predelima toksinost gvoa je rasprostranjena pojava, posebno kod pirina i
izaziva znaajno smanjenje prinosa. Toksino dejstvo gvoa se obino
javlja na zemljitima nedovoljno obezbeenim kalijumom, cinkom i fosforom. U uslovima nedostatka kalijuma simptomi toksinosti gvoa su
jae izraeni. Kod pirina je poveanje obezbeenosti kalijumom smanjilo
koncentraciju gvoa u listovima za dva puta i poboljalo rast biljaka (Li et
al., 2001). Smatra se da je dobra ishrana biljaka kalijumom na zemljitima
sa poveanim sadrajem rastvorljivog gvoa znaajna u cilju otklanjanja
toksinog delovanja gvoa. Na koji nain kalijum ublaava nepovoljno
dejstvo suvika gvoa nije poznato, osim to smanjuje njegovo nakupljanje u biljkama.
Zatitna uloga kaljuma ogleda se i pri usvajanju 137Cs. Pri nuklearnim
probama i katastrofi nuklearnih postrojenja oslobaa se znaajna koliina
radioaktivnih estica meu kojima i 137Cs, koji usled dugog vremena poluraspada (30 godina) predstavlja veliku opasnost za ivi svet. Utvreno je
da kalijum smanjuje nakupljanje 137Cs u biljkama, dok ga primena azota
poveava. Efekat je zavisio i od oblika kalijuma. Kalijum-sulfat i kalijummagnezijum-sulfat su se pokazali efikasnijim u smanjenju nakupljanja pomenutog izotopa od kalijum-hlorida. (Tulin et al., 1995).
223
Sadraj bojenih materija

Trinu vrednost povra, izmeu ostalog, odreuje i njihova boja. U
tom pogledu naroito se istie industrijska zainska paprika. Bojene materije koje se nalaze u paprici po hemijskom sastavu pripadaju karotenoidima, u vodi nerastvorljivim plastidnim pigmentima. U boji ploda paprike
uestvuje vei broj karotenoida. Najznaajniji su karoteni crvene boje kapsantin i kapsorubin, preostali su preteno ute boje i nemaju veu ulogu u
stvaranju boje ploda. Sinteza karotenoida je naroito intenzivna u toku sazrevanja i naknadnog dozrevanja ploda. U to vreme se postepeno poveava
njihov sadraj, dok se udeo hlorofila smanjuje. U plodu paprike nalaze se
i rastvorljivi pigmenti, koji se nalaze u elijskom soku, flavoni, antocijani,
flavanoli i dr.
Kalijum povoljno utie na sintezu bojenih materija ne samo kod
zainske paprike, nego i kod paradajza, cvekle, mrkve, crvenog kupusa,
rotkve i drugog povra. Kalijum utie na sadraj karotenoida, a na koji
nain to jo nije potpuno razjanjeno. Kod paradajza pojavu zelene boje
oko osnove ploda (zelena kragna) ili zelenih pega (to u znaajnoj meri
smanjuje njegovu trinu vrednost) podstie nedostatak kalijuma. Do ove
pojave dolazi kada je sadraj za biljke pristupanog kalijuma u zemljitu,
odnosno hranljivom supstratu, manji od 200 ppm. Prema Hartz et al. (2005)
fertigacija kalijumom smanjila je pojavu ute boje oko osnove ploda i pojavu belog tkiva u plodu paradajza, ali nije uticala na sadraj suve materije
i boju soka. Najznaajnija bojena materija ploda paradajza je likopen. Li
et al. (2006) su utvrdili povoljno dejstvo poveanja obezbeenosti biljaka
kalijumom na koncentraciju likopena u plodu paradajza. Bajaj (1989) u
svom preglednom radu navodi povoljno dejstvo kalijuma na boju paradajza i mrkve, a Terbe et al. (2002) povoljno dejstvo kod crvenog kupusa.
UTICAJ KALIJUMA NA SKLADITENJE POVRA
Kalijum povoljno utie i na skaditenje povra. On poveava sadraj

suve materije u proizvodu i smanjuje odavanje vode u toku skladitenja,
poveavajui osmotski pritisak elija, ime se smanjuje gubitak u masi i
uva sveina proizvoda. Kalijum podstie sintezu celuloze i hemiceluloze
i time obrazovanje elijskog zida. Poveava debljinu elijskog zida epidermalnih elija ime doprinosi veoj vrstoi proizvoda i otpornosti prema
mehanikom delovanju i nekim patogenima.
Krtole krompira dobro obezbeenih kalijumom su vre to je veoma znaajno za njihovo skladitenje, pretovar i transport. U mesnatom delu
krtola biljke krompira dobro obezbeene kalijumom ne dolazi do promene
boje u toku skladitenja ili ako ipak doe, tada je to u manjoj meri. Osim
224
toga, kalijum smanjuje intenzitet disanja i time potronju, pre svega prostih
eera u toku skladitenja krtola. Prema Perrenoud (1993) pri ubrenju sa
100 kg K2O/ha gubitak pri skladitenju krtola krompira iznosio je 5,6%, a
kod kontrole 20,3%. Prema pomenutom autoru kalijum smanjuje gubitke
u toku skladitenja smanjenjem aktivnosti enzima katalaze i peroksidaze.
Sharma i Sud (2001) navode da je pri upotrebi 150 kg K2O/ha smanjeno
klijanje krtola, a gubitak u masi iznosio je 9% u odnosu na kontrolu gde je
bio znatno vei 22%.
Sa stanovita transporta i skladitenja znaajna je i vrstoa proizvoda.
Utvreno je da primena kalijuma poveava vrstou ploda kod dinje (Lester
et al., 2006) i kod paradajza (Chapagain i Wiesman, 2004), poveanjem
turgora tkiva. Utvrena je pozitivna korelacija izmeu koncentracije soka
tkiva, turgora i vrstoe i kod krtola krompira (Beringer et al., 1983). U
uslovima nedovoljne obezbeenosti kalijumom dolazi do pucanja pokoice
ploda paradajza, to umanjuje mogunost njegovog uvanja.
Kod krastavca se, nakon konzerviranja, esto primeuje gubljenje
vrstoe. To moe da ima vie razloga: genotip, nepovoljno uvanje i nepaljiva manipulacija izmeu berbe i prerade, jednostrano ubrenje visokim dozama azota, nedovoljna obezbeenost fosforom i kalijumom, a pre
svega nepovoljan odnos N:K pri ubrenju.
Plodovi paprike biljaka preobilno jednostrano ubrenih kalijumom
nakon berbe brzo gube sveinu ime se smanjuje njihova skladina sposobnost uvanja (Gvozdenovi, 2010). U uslovima nedostatka kalijuma
plodovi paprike ostaju sitni i esto su deformisani. Preobilnim ubrenjem
kalijumom ograniava se usvajanje kalcijuma to za posledicu moe imati
pojavu vrne trulei na plodovima (Matotan, 2002).
Utvreno je da kalijum povoljno utie i na dozrevanje crnog luka,
pri emu nije utvrena razlika izmeu delovanja kalijum-hlorida i kaljumsulfata. Kalijum povoljno utie i na vrstou glavica kupusa, poboljava
skladinu sposobnost kelja, kelerabe i kupusa. U uslovima nedostatka kalijuma kod kelja pupara glaviurci su sitniji, imaju gorak ukus i loije osobine pri kuvanju (Terbe et al., 2002).
225
UTICAJ KALIJUMA NA TOLERANTNOST BILJAKA PREMA

ABIOTIKIM I BIOTIKIM INIOCIMA STRESA
Biljke u toku rasta i razvia mogu da budu izloene brojnim ekstremnim iniocima koji izazivaju stresno stanje, koje kod biljaka izaziva
promene koje odstupaju od normalnog stanja (Krsti et al. 2008, Stiki i
Jovanovi, 1012). Stresno stanje kod biljaka mogu da izazivaju antropogeni
inioci (zagaenja i dr.) i prirodni, ekoloki inioci. Od prirodnih inilaca kod gajenih biljaka stresno stanje najee izazivaju nedostatak vode i
ekstremne temperature. ovek je u stanju da donekle ublai tetno, nepoeljno stanje (stres) izazvan ekolokim iniocima poveanjem prirodne,
nasleene tolerantnosti biljaka. Jedna od mogunosti jeste obezbeivanje
optimalnih uslova za rast i razvie, npr. odgovarajuim agrotehnikim merama ili obezbeivanjem optimalnih ekolokih uslova. Biljke gajene u optimalnim uslovima ispoljavaju veu tolerantnost prema iniocima stresa. U
brojnim istraivanjima je utvreno da optimalna mineralna ishrana biljaka, naravno i ishrana kalijumom, moe da ublai nepovoljno dejstvo nekih
ekolokih i antropogenih inilaca na rast i razvie biljaka.
Cakmak (2005) navodi da biljke koje su izloene uticaju sue, niskih ili visokih temperatura, visokom intenzitetu svetlosti ili nedostatku neophodnih elemenata trpe oksidativna oteenja od reaktivnih vrsta kiseonika kao to su hidroksil radikal (OH.), vodonikperoksid (H2O2), superoksid
radikal (O2.-). U uslovima stresa ivotnu aktivnost biljaka ograniavaju
reaktivne vrste kiseonika, koje preteno nastaju u toku fotosintetikog
transporta elektrona i pri aktivaciji za membranu vezane NAD(P)H-oksidaze. Prema pomenutom autoru, postoje injenice koje ukazuju da dobra obezbeenost biljaka kalijumom smanjuje nastajanje reaktivnih vrsta
kiseonika. Nedostatak kalijuma znaajno smanjuje fotosintetiku fiksaciju
ugljen-dioksida, to ima za posledicu nastajanje vika elektrona u procesu
fotosinteze usled ega se poveava obrazovanje reaktivnih vrsta kiseonika,
a kao rezultat poveanog prenosa elektrona na O2. Utvreno je da u uslovima nedostatka kalijuma, u elijama korena pasulja, dolazi do viestrukog
poveanja kapaciteta za oksidaciju NAD(P)H i nastajanje od NADPH zavisnog O2.- .
227

ULOGA KALIJUMA U TOLERANTNOSTI BILJAKA
PREMA ABIOTIKIM INIOCIMA STRESA
Znaaj kalijuma u tolerantnosti biljaka prema sui

Do nedostatka vode u biljkama dolazi ako je njeno usvajanje manje
od odavanja. Razlog ogranienog usvajanja vode moe da bude nedovoljna
koliina za biljke pristupane vode u zemljitu, mraz, visoka koncentracija
soli u zemljitu, nedovoljno razvijen korenov sistem i dr. Za stresno stanje izazvano nedostatkom vode je svojstveno da nastaje postepeno, i da se
simptomi, zavisno od duine trajanja, postepeno pojaavaju.
Samanjenje vodnog potencijala razliito se odraava na pojedine
ivotne procese biljaka. Prvi znak je opadanje turgora i time smanjenje rasta izduivanjem. Rast izduivanjem je ogranien ve pri smanjenju vodnog potencijala za 0,1 MPa, a fotosinteza, disanje, nakupljanje eera pri
smanjenju vodnog potencijala za oko 2 MPa (Lng et al., 1998). Dejstvo
smanjenja turgora se razliito odraava na rast pojedinih organa biljaka
zavisno od faze rasta u kojoj se javlja. Smanjenje turgora u ranijim fazama
rasta smanjuje lisnu povrinu, to se nepovoljno odraava na produktivnost fotosinteze. U kasnijim fazama smanjuje se broj cvetova, obazovanje i
nalivanje semena i ubrzava sazrevanje plodova, to se negativno odraava
na visinu prinosa. Soli kalijuma su veoma vani osmotici u elijama listova
kod veine glikofita, to ukazuje na njihovu znaajnu ulogu u obrazovanju
i odravanju turgorovog pritiska. Znaaj dobre obezbeenosti biljaka kalijumom u uslovima sue ogleda se i u injenici da je difuzija kalijuma u
nedovoljno vlanom zemljitu do povrine korena sporija, a istovremeno
se smanjuje izduivanje korena, to u celini u velikoj meri ograniava usvajanje kalijuma.
Nedostatak vode odraava se na i strukturu i funkciju elijskih
membrana, a time i na ultrastrukturu elije. Blagi nedostatak vode naruava strukturu mikrotela usled ega u citoplazmu dospevaju hidrolitiki enzimi (lipaze i proteaze) koji naruavaju integritet membrana drugih elijskih organela. Do oteenja mitohondrija i hloroplasta dolazi tek pri veem
vodnom deficitu. Kalijum ima znaajnu ulogu u odravanju integriteta elijskih organela. Na to ukazuje, pored ostalog, i visok sadraj kalijuma u
hloroplastima, koji se kree od 100 do 300 mM. Kod spanaa se vie od
polovine kalijuma u listu nalazi u hloroplastima (Schrppel-Meier i Kaiser,
1988).
Nedostatak vode ima za posledicu zatvaranje stominih otvora, to
dovodi do smanjenja koncentracije ugljen-dioksida u meuelijskim prostorima i time do pada intenziteta fotosinteze i poveanja fotooksidacije.
Smanjenje turgora dovodi do promene permeabilnosti spoljanje mem228
brane hloroplasta, usled ega se menja pH vrednost hloroplasta i koncentracija jona, a to se posredno odraava na aktivnost Rubisca. Stres izazvan
suom dovodi i do degradacije hlorofila, smanjenja koliine proteinkompleksa koji vezuju hlorofil i time se remeti apsorpcija svetlosti i transport
elektrona kroz PSII. Kalijum ima znaajnu ulogu u mehanizmu otvaranja
i zatvaranje stominih otvora i time utie na ukupnu stomaternu transpiraciju. Na to, pored ostalog, ukazuje visok sadraj kalijuma u stomama, koji
se kree oko 500 mM. Otvaranje stoma omoguava nakupljanje kalijuma
u elijama zatvaraicama, a njegovo izlaenje iz njih dovodi do zatvaranja
otvora. Kalijum utie i na kutikularnu transpiraciju. On pozitivno utie na
obrazovanje kutikule i time na smanjenje odavanja vode preko kutikule.
Kalijum svojim uticajem na pokrete elija zatvaraica stoma utie znaajno
na odavanje vode i obrazovanja osmotskog potencijala elija (Talboltt i
Zeiger, 1996). Zbog toga kalijum ima znaajnu ulogu u vodnom reimu
biljaka, posebno u uslovima vodnog stresa.
Nedostatak vode utie i na metabolizam azota. U uslovima vodnog
stresa sporiji je transport azota iz korena u listove, a u korenu dolazi do nakupljanja nitrata i amonijuma. Nedostatak vode intenzivira hidrolizu proteina i smanjuje njihovu sintezu, usled ega dolazi do poveanja sadraja
slobodnih amino-kiselina. Sinteza nekih amino-kiselina se poveava, kao
na primer prolina i betaina. Kalijum ima znaajnu ulogu pri usvajanju, ascendentnom transportu i redukciji nitratnog jona (Frster i Jeschke, 1993),
a utie i na biosintezu proteina (Koch i Mengel, 1974) ime moe da ublai
nepovoljno dejtsvo nedostatka vode na usvajanje i metabolizam azota.
U uslovima nedostatka vode sadraj prostih eera se u nekim tkivima biljaka poveava, poto se skrob u hloroplastima razgrauje. Razgradnja
skroba je karakteristian znak nedostatka vode. Istovremeno dolazi i do
smanjene translokacije ugljenih hidrata, kao rezultat promene odnosa centara stvaranja i potronje asimilata. Kalijum podstie aktivnost sintetaze
skroba i transport asimilata u floemu iz centara stvaranja u centre potronje, na osnovu ega moe da se pretpostavi da kalijum moe da ublai nepovoljno dejstvo vodnog stresa na promet ugljenih hidrata.
Smatra se da biljke izloene stresu izazvanom ekolokim iniocima
imaju veu potrebu za kalijumom. Na to ukazuje injenica da se kod biljaka nedovoljno obezbeenih kalijumom u uslovima sue dodatno poveava
nastajanje reaktivnih vrsta kiseonika, a istovremeno dolazi do poremeaja
u procesima u kojima kalijum ima znaajnu ulogu u otvaranju stoma, vodnom reimu i fotosintezi. U uslovima sue dolazi do intenzivnog izlaenja kalijuma iz hloroplasta to dodatno smanjuje fotosintezu (Sen Gupta i
Berkowitz (1987).
Kalijum preko svoje viestruke uloge u ivotnim procesima biljaka, a
pre svega putem njegovog uticaja na fotosintezu, moe da ublai nepovolj229
no dejstvo sue. U prirodi nedostatak vode esto prati i nepovoljno dejstvo

visokih temperatura zbog ega je ponekad teko razgraniiti njihovo pojedinano delovanje.
Kalijumom indukovana tolerantnost biljaka prema niskim
temperaturama
Da bi biljke mogle da podnesu nepovoljno dejstvo niskih temperatura i mraza neophodno je da prou period kaljenja. U toku kaljenja u elijama se odigravaju sloene fizioloko-biohemijske promene koje obezbeuju
zatitu elija od smrzavanja. U prvoj fazi kaljenja skrob se hidrolitiki razlae do eera, ija je osnovna funkcija zatita protoplazme od koagulacije na negativnim temperaturama. Istovremeno, proteini prelaze u prostije
strukturne oblike, u kojima su otporniji prema denaturaciji. Uopteno se
moe rei da u prvoj fazi kaljenja, usled aktivacije hidrolitikih enzima,
dolazi do nakupljanja niskomolekularnih, osmotski aktivnih organskih
materija. U prvoj fazi kaljenja sadraj eera u biljkama, obraunat na
suvu materiju, moe da dostigne 25 do 30%. Poveanje koncentracije osmotski aktivnih materija u elijama sniava taku smrzavanja citoplazme.
Prema tome, jedan od znaajnih preduslova za uspeno proticanje kaljenja
je nakupljanje dovoljnih koliina produkata fotosinteze, u emu kalijum
moe da ima znaajnu ulogu.
U toku kaljenja dolazi i do promene u metabolizmu nukleinskih kiselina. Uoeno je da se u toku kaljenja znaajno poveava sadraj rastvorljivih proteina, kao i da dolazi do promena u sadraju RNK, rRNK, populaciji
mRNK i veliini polizoma.
Enzimski sistem biljaka je osetljiviji na dejstvo visokih nego niskih
temperatura. Postoje izuzeci, kao npr. K+-ATPaza, ija smanjena aktivnost u
uslovima niskih temperatura ima za posledicu odavanje (izluivanje) kalijuma iz biljaka.
U uslovima niskih temperatura dolazi i do smanjenja sadraja slobodne, a poveanja sadraja vezane vode. Dehidratacija protoplazme u uslovima niskih temperatura deluje na slian nain kao sua.
Imajui u vidu da kalijum povoljno utie na fotosintezu i transport
asimilata (Peoples i Koch, 1979), na metabolizam nukleinskih kiselina
(Cocucci et al., 1988) i na sposobnost tkiva biljaka da zadravaju vodu
(Scherer et al., 1982), opravdano je smatrati da dobra obezbeenost kalijumom doprinosi uspenom kaljenju biljaka.
Nepovoljno dejstvo negativnih niskih temperatura na biljke moe da
se svede na dve osnovne pojave: obrazovanje leda u elijama i promena
fiziko-hemijskih osobina elijskih membrana. Pod uticajem negativnih
temperatura membrane gube selektivnu permeabilnost i sposobnost za
230
aktivan transport jona, dolazi do degradacije fosfolipida i do bonog pomeranja proteina u membranama, usled ega se menja njihov raspored u
membranama. U toku kaljenja dolazi i do poveanja udela masnih kiselina
sa 1-3 nezasiene veze u elijskim membranama, zbog ega one prelaze
u semikristalno stanje na nioj temperaturi. Poveanje udela nezasienih
masnih kiselina u membranama, kao to je linolenska (18:3), u odnosu na
linolnu (18:2), doprinosi veoj stabilnosti membrana i time veoj otpornosti prema niskim temperaturama i mrazu. Uloga kalijuma u promeni
odnosa nezasienih i zasienih masnih kiselina nije poznata.
Postoji miljenje da u uslovima stresa, izazvanog niskom temperaturom, apsorbovana svetlosna energija prevazilazi kapacitet hloroplasta
za fiksaciju ugljen-dioksida. Preostala energija se koristi za aktivaciju O2 u
reaktivne kiseonine vrste, koje oteuju elije u uslovima niskih temperatura (Lee i Lee, 2000).
Brojni autori su do sada utvrdili povoljno dejstvo kalijuma na otpornost biljaka prema niskim temperaturama i mrazu kod vinove loze
(Eifert i Eifert, 1976), zelene duglazije (daglasova jela) (Larsen, 1976),
krompira (Grewald i Singh, 1980) (Tab. 69), paradajza, paprike i patlidana
(Hakerlerler et al., 1997). Pored toga, kalijum moe da ublai nepovoljno dejstvo veih doza azota na otpornost biljaka prema mrazu (Tab. 70).
Naime, u sluaju obilne ishrane azotom, vei deo fotosintata koristi se za
sintezu azotnih jedinjenja, usled ega se smanjuje sadraj eera u elijama
i time njihova otpornost prema mrazu.
Na osnovu do sada steenih saznanja o otpornosti biljaka prema
niskim temperaturama i mrazu, smatra se da se neposredno i posredno
dejstvo kalijuma na tolerantnost biljaka prema pomenutom iniocu zasniva
na: 1) povoljnom uticaju na turgor elija, 2) regulaciji osmotskog pritiska, 3)
poveanju otpornosti prema dehidrataciji, 4) fotosintezi, 5) poveanju sadraja
eera, lipida i katjona. Pored navedenog, smatra se da dobra obezbeenost
kalijumom smanjuje oksidativna oteenja izazvana niskim temperaturama.
Tab. 69. Uticaj kalijuma na tolerantnost krompira prema mrazu (Grewald i
Singh, 1980)
------------------------------------------------------------------------------------------------Doze K
Sadraj K u
Oteeni listovi
(kg/ha)
listovima
od mraza (%)
mg/g suve m.
------------------------------------------------------------------------------------------------0
24,4
30
42
27,6
16
84
30,0
7
------------------------------------------------------------------------------------------------231
Tab. 70. Uticaj razliitih koncentracija i odnosa N, P i K na tolerantnost ozime

penice prema niskim temperaturama (Sari i Kastori, 1965)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Koncentracija i
Sadraj redukujuih Sadraj sirovih
Preivele
odnos N, P i K u
eera
proteina
biljke (%)
______________________________
hranljivom
rastvoru
u % u suvoj materiji
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------5,24
17,80
90,29
N0,25 P0,25 K0,25
4,22
23,01
84,32
N1 P1K1
2,43
25,07
59,10
N1,75 P1,75 K1,75
N0,25 P1 K1
4,99
17,05
93,71
2,17
24,21
10,33
N1,75 P1 K1
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uloga kalijuma u poveanju otpornosti prema poleganju useva

Poleganje useva moe u znaajnoj meri da smanji i otea ubiranje
prinosa i da pogora njegov kvalitet. U ekolokim uslovima Srbije do poleganja najee dolazi kod strnih ita i kukuruza. Brojni ekoloki inioci
mogu da prouzrokuju poleganje useva: jaki vetrovi, preterana vlanost, nedovoljna osvetljenost i dr. Pored toga, i neki patogeni mogu da doprinose
poleganju useva. Pojedini genotipovi ispoljavaju razliitu predispoziciju
prema poleganju zavisno od visine i grae i razvijenosti mehanikih tkiva stabla. Preterana i neizbalansirana primena azotnih ubriva, zajedno
sa kalijumovim i fosfornim ubrivima, kao i visoke doze tenog ili vrstog
stajnjaka bogatog azotom, mogu takoe da izazovu poleganje useva.
Preobilna ishrana azotom smanjuje stvaranje potpornih, skeletnih supstanci, mehanikog tkiva.
Brojni autori su u prolosti utvrdili povoljno dejstvo kalijuma na otpornost biljaka prema poleganju lana (Koeleva, 1965) i kukuruza (Fisher
i Smith, 1960, Arnold et al., 1974). vrstoa stabla itarica, kukuruza i dr.
u znaajnoj meri zavisi od ugraivanja potpornih supstanci lignina i celuloze u mehanika tkiva stabla. U uslovima nedostatka kalijuma smanjuje
se popreni presek stabla, a pri jakom nedostatku lome se i lisne drke.
Prema Pissarek i Finck (1972), u uslovima nedostatka kalijuma kod kukuruza smanjuje se veliina snopa provodnih sudova, popreni presek traheja i debljina spoljanjeg sklerenhimskog prstena. Smatra se da pomenute
promene u anatomskoj grai mogu da poslue za identifikaciju latentnog
nedostatka kalijuma. Udeo lignina u elijskom zidu moe da iznosi i do
25%, a u elijama koje uestvuju u izgradnji drvenastog dela i znatno vie
232
(od 50 do 80%). Ugradnja lignina u interfibrilarne pukotine sekundarnog

elijskog zida doprinosi vrstoi i otpornosti elija prema pritisku i savijanju. Kalijum povoljno utie na stvaranje ugljenih hidrata, ukljuujui celulozu i lignin. Na to ukazuju i rezultati istraivanja Kosti (1975) koji je
utvrdio poveanje sadraja celuloze u stablu penice sa poveanjem doza
i udela kalijuma prilikom ubrenja penice. Istovremeno se poveala i otpornost penice prema poleganju (Tab. 71 ).
Tab. 71. Poleganje penice u periodu od poetka klasanja do poetka votanog
zrenja (%) pri primeni razliitih doza i odnosa mineralnih ubriva (Kosti,
1975)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Varijante
14. maj
24. maj
5. juni
20. juni
*kg/ha
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------0
10
20
N50P40
N50K100
P40K100
N100P80
20
40
50
10
15
N100K200
30
50
80
100
N200P160
20
35
N200K400
85
100
100
100
N300P240
N300K600
15
30
65
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------*N, P2O5, K2O
Visoka obezbeenost kalijumom smanjila je prelamanje stabla kod
belog karanfila (Yermiyahu i Kafkafi, 2009). Utvreno je da primena CCC
u cilju smanjenja visine stabla, a time i poleganja, ne moe da zameni uticaj kalijuma na obrazovanje potpornih supstanci, mehanikog tkiva i time
na ukupnu vrstou stabla. Kalijum moe i posredno da utie na vrstou
stabla time to smanjuje pojavu bolesti stabla kao to je trule stabla kukuruza.
S obzirom na vrstou stabla, mogu se razlikovati dve grupe biljaka: drvenaste i zeljaste. Drvenaste biljke imaju vrsto stablo, sa mnogo
mehanikog tkiva. Njivske biljke spadaju u zeljaste biljke, koje se, takoe,
odlikuju prisusutvom mehanikog tkiva. Kod njivskih biljaka vrstoi
stabla i drugih organa doprinosi i turgorov pritisak u ijem obrazovanju
znaajnu ulogu ima i kalijum.
233
Uloga kalijuma u ublaavanju efekata sonog stresa

Visoka koncentracija soli u zemljitu ograniava biljnu proizvodnju u mnogim regionima sveta zato to ograniava porast gajenih biljaka
(Romero-Aranda et al., 2001; Ghoulam et al., 2002). Vegetacija se skrauje,
remeti vodni reim biljaka i usvajanje i distribucija neophodnih elemenata i u poljskim i u polukontrolisanim uslovima (Maksimovi et al., 2008;
Maksimovi et al., 2010). Tipini predstavnici halomorfnih zemljita (halos so) se kod nas nalaze na oko 148.000 ha, a sem izrazitih slatina, na
naim prostorima su zastupljena i slatinasta zemljita na oko 86.000 ha.
Pored visoke koncentracije soli, ova zemljita se odlikuju i visokom pH
vrednou. Hloridni i sulfatni solonaci imaju pH vrednost do 8,7 odnosno 9, dok sodni solonaci imaju vrlo izrazitu alkalnu reakciju, i do 10,3
pH (Miljkovi, 1996). Ova zemljita nastanjuju ili se na njima mogu gajiti
samo biljne vrste i/ili genotipovi koji se odlikuju veom otpornou prema
visokim koncentracijama soli i visokoj pH vrednosti.
Zaslanjena zemljita esto sadre srednje do visoke koliine
pristupanog kalijuma (Sharma et al., 1968), ali prilikom popravke
zemljita putem ispiranja moe da doe do gubitka K, to smanjuje
koliinu kalijuma dostupnog biljkama (Torres i Bingham, 1973). Kalijum
i natrijum imaju sline fizike i hemijske osobine. Ponaaju se kao antagonisti pri usvajanju, a natrijum moe da zameni kalijum u nekim, pre
svega nespecifinim, fiziolokim funkcijama i to kod natrofilnih biljaka.
U principu, biljke u uslovima velike zaslanjenosti pokazuju znake nedostatka K usled antagonistikog delovanja Na+ i Ca2+ na apsorpciju K+ i/ili
na poremeen Na+/K+ ili Ca2+/K+ odnos (slika iz rada Maksimovi et al.,
2010 CEJB). U ogledima sa jemom utvreno je da se soni stres izazvan natrijum-hloridom moe ublaiti poveanom primenom kalijuma. Primena
kalijuma poveala je sveu masu biljaka, usvajanje azota i ugraivanje 15N u
proteine (Helal i Mengel, 1979). Chow et al. (1990) su u svojim ispitivanjima, takoe, utvrdili povoljno dejstvo kalijuma na tolerantnost prema sonom stresu. Na osnovu do sada steenog znanja smatra se da se primenom
kalijumovih ubriva moe poveati tolerantnost biljaka prema sonom stresu, pri emu se prednost daje upotrebi ubriva kod kojih je aktivna materija kalijum-sulfat. Ipak, suviak natrijuma moe da prouzrokuje smanjenje
koncentracije kalijuma u biljkama. Dokazano je da poveane koncentracije
Na+ blokiraju AKT1 (kanal koji slui za usvajanje K+) i tako smanjuju usvajanje K+. Inhibitorni efekat Na+ na transport K+ kroz kanale u membranama
je verovatno znaajniji u fazi usvajanja iz zemljinog rastvora nego u fazi
transporta K+ u ksilem (Qi i Spadling, 2004). Stepen tolerantnosti biljaka
prema zaslanjenosti je vei ako one poseduju efikasniji sistem za selektivno
usvajanje K+ umesto Na+ (Ashraf, 2004). Tako, na primer, jeam tolerant234
niji prema solima odrava koncentraciju Na+ u citosolu 10 puta niom od

osetljivijeg genotipa (Carden et al., 2003). Mera u kojoj kalijum moe da
bude zamenjen natrijumom u jestivim delovima gajenih biljaka se kree
izmeu 1% u penici (Triticum aestivum L.) do 90% u cvekli (Beta vulgaris
L.) (Subbarao et al., 2000). Uoeno je da tolerantnost genotipova penice
prema prisustvu razliitih koncentracija izmenljivog natrijuma u zemljitu
zavisi od sposobnosti nakupljanja kalijuma. Naime, kod genotipa koji se
odlikovao veom tolerantnou, odnos koncentracije Na/K u stablu u fazi
vlatanja je bio manji nego kod osetljivog genotipa (Joshi, 1980). Uoeno je
da se biljke osetljive na soni stres odlikuju malim kapacitetom za usvajanje
kalijuma (Borsani et al., 2001). Soni stres menja odavanje kalijuma preko
elija korena. elije tolerantnih genotipova sposobne su da odre internu
koncentraciju kalijuma uprkos visokoj eksternoj koncentraciji soli. Pored
toga, uoeno je da je u uslovima visoke koncentracije soli transport kalijuma u nadzemni deo biljke smanjen (Maksimovi et al., 2010).
U novije vreme zastupa se miljenje da genotipovi tolerantni na prisustvo vee koncentracije soli reaguju aktiviranjem antioksidantnog zatitnog sistema za detoksifikaciju reaktivnih kiseoninih vrsta (Hernandez et al., 2000).
Stoga se smatra da optimalna ishrana biljaka kalijumom u uslovima sonog
stresa moe da bude znaajna za smanjenje oksidativnog oteenja elija usled
smanjenja obrazovanja reaktivnih kiseoninih vrsta tokom fotosinteze i inhibicije aktivacije O2.- -generatora (NADPH oksidaze).
Zatitno dejstvo kalijuma od fotodestruktivnog delovanja suneve
radijacije
U letnjim danima jaina svetlosti dostie vrlo visoku vrednost, i
preko 100.000 luksa. U toku vegetacije, prosena koliina svetlosti iznosi
oko 35.000 luksa. Pri vedrom sunanom danu udeo direktnog zraenjA
iznosi od 70 do 90%, a difuznog od 10 do 30%. Pojedine gajene vrste zahtevaju razliit intenzitet osvetljenja, a u pogledu iskoriavanja svetlosti one
se takoe nejednako ponaaju. Tako se navodi da su za pojedine biljne vrste
potrebni sledei nivoi osvetljenosti pri kojima se biljka normalno razvija
(izraeno u luksima, lx): graak 3.000, pasulj 7.000, rotkva 10.000, duvan
8.000, kukuruz 25.000. Iz navedenih podataka se vidi da jaina svetlosti u
letnjim danima premauje optimalne vrednosti, koje biljke nisu u stanju da
iskoriste. Viak apsorbovane svetlosne energije moe da prouzrokuje niz
tetnih posledica: povredu membranskih sistema u eliji, pre svega tilakoida, razaranje hlorofila, inaktivaciju enzima i dr.
U normalnim prilikama preko 20% od ukupnog fotosintetikog protoka elektrona prenosi se na O2, ijom nepotpunom redukcijom nastaju
toksini oblici kiseonika: superoksid (O2.-), vodonik peroksid (H2O2) i hi235
droksil radikal (OH.). Ovi tetni radikali nastaju prenosom elektrona sa feredoksina (Fd) na O2 ili neposrednom interakcijom O2 sa pobuenim molekulom hlorofila. U biljkama postoje razliiti zatitni mehanizmi od negativnog dejstva jake insolacije, koji pre svega tite hlorofil od degradacije, i
to su: toplotno izraivanje, luminiscencija, aktivacija reverzibilnog ciklusa
ksantofila (violaksantin zeaksantin), aktivacija antioksidantnih enzima
(katalaza, peroksidaza, superoksid-dismutaza) (Stankovi et al., 2006).
Biljke nedovoljno obezbeene kalijumom veoma su osetljive na
poveanje intenziteta svetlosti. Postoje brojni podaci koji ukazuju da visok
intenzitet svetlosti u uslovima stresa izazvanim nekim drugim iniocem
veoma brzo izaziva hlorozu i nekrozu. Uoeno je da u uslovima nedovoljne
obezbeenosti kalijumom visok intenzitet svetlosti izaziva nekrozu, dok se
pri niskom intenzitetu svetlosti nekroza ne uoava (Marschner i Cakmak,
1989). Poveanje intenziteta hloroze na listovima pri nedostatku kalijuma
praeno je poveanjem aktivnosti enzima ukljuenih u detoksifikaciju vodonik peroksida (askorbat peroksadaza) i korienjem vodonik peroksida u
oksidativnim procesima (gvajakol peroksidaza) (Cakmak, 1994). Poveana
obezbeenost biljaka kalijumom u uslovima visokog intenziteta svetlosti
potrebna je za bolje iskoriavanje apsorbovane svetlosne energije u procesu asimilacije ugljen-dioksida i transporta fotosintata na mesta njihove
potronje (Cakmak, 2005).
ULOGA KALIJUMA U TOLERANTNOSTI BILJAKA PREMA BIOTIKIM
INIOCIMA STRESA
Da bi produktivnost povrtarskih kultura bila to vea, neophodno

je istovremeno prouavati ishranu biljaka, otpornost prema bolestima,
plodosmenu, kontrolu korova i insekata. Mnoge metode za kontrolu pojave
i irenja bolesti, kao to su plodosmena, ubrenje organskim ubrivima i
zaoravanje etvenih ostataka, podeavanje pH vrednosti zemljita, oranje i
navodnjavanje deluju na pojavu bolesti time to utiu na interakcije izmeu
hraniva u zemljitu. Ove agrotehnike mere direktno poveavaju pristupanost
hraniva za biljke ili ih indirektno ine pristupanijim za biljke preko svog uticaja
na ukupnu bioloku aktivnost zemljita. Sa promenama u agrotehnici, npr.
nainu obrade zemljita, ili primenom samo jedne vrste herbicida, dolazi i do
promena u ishrani biljaka i istovremeno do poveanja obolevanja od uobiajenih
bolesti, ali i do pojave novih. Vea dostupnost i primena mineralnih ubriva
je omoguila iskorenjivanje mnogih bolesti kroz poveanu otpornost biljaka,
izbegavanje zaraze ili promene patogenosti izazivaa bolesti (amprag, 2002).
Po pravilu, uticaj mineralne ishrane na otpornost biljaka je relativno
mali kod veoma otpornih i veoma osetljivih sorti (genotipova), ali je veo236
ma velik kod umereno osetljivih ili delimino otpornih genotipova povra.

Ipak, korelacija izmeu obezbeenosti biljaka hranivima, pa i kalijumom,
i podlonosti biljaka napadu tetoina i infekcijama ne moe da se uopti.
Obino, tzv. izbalansirana mineralna ishrana, koja obezbeuje harmonian rast i razvie biljaka, smatra se optimalnom i za otpornost (Marschner,
1995). Takva idealna situacija nije uvek pravilo, i u nekim sluajevima postoji obrnuta korelacija, tj. pojava da hranljivi element smanjuje otpornost
biljaka prema tetoinama i prouzrokovaima infekcije, kao to moe da
se vidi u Tabelama 72, 73 i 74. U takvim sluajevima se ispoljava inverzan
odnos izmeu obezbeenosti hranivima sa jedne, i pojave bolesti ili oteenja od strane tetoina sa druge strane. Iz ovoga bi se moglo zakljuiti
da biljke koje su optimalno snabdevene hranljivim elementima imaju najveu otpornost prema bolestima, a da otpornost opada sa promenom nivoa
obezbeenosti u odnosu na optimalnu. Kada se radi o tolerantnosti, vlada
pravilo da kod biljaka koje pate od nedostatka nekih elemenata tolerantnost prema tetoinama i parazitima opada, a dodavanjem elementa koji
je u nedostatku tolerantnost moe da se povea. Ovakav odnos se zasniva
na injenici da biljke koje rastu brzo (koje imaju veliki vigor) obino imaju vei kapacitet za prevazilaenje, npr. gubitaka produkata fotosinteze ili
povrine listova i korena usled infekcije ili napada tetoina.
Na osnovu analize 2450 literaturnih navoda, Perrenoud (1990) navodi da je korienje K smanjilo pojavu gljivinih bolesti biljaka u 70%,
bakterijskih 69%, insekata i moljaca 63% i virusa u 41% sluajeva (Sl. 16).
Sl. 16. Uticaj kalijuma na poveanje prinosa i pojavu bolesti i tetoina na
biljkama (u procentima, Perrenoud, 1990).
80
Pojava bolesti/tetoina
Prinos
60
40
20
Viroze
tetoine
-40
Bakterioze
-20
Mikoze
-60
-80
237
Kalijum i bolesti povra

Bolesti povra mogu znaajno da ogranie postizanje visokih prinosa
dobrog kvaliteta. Genetski izvori otpornosti biljaka prema bolestima su
omoguili stvaranje genotipova koji mogu da se gaje i na mestima gde bi
zbog rairenosti izvora zaraza proizvodnja bila neprofitna. Ipak, dobra
obezbeenost hranljivim elementima je neophodna kako bi genetika
otpornost koju biljke poseduju mogla da se ispolji. To je znaajan nain
za kontrolu mnogih uobiajenih bolesti za koje genetska otpornost ne
postoji. Simptomi bolesti esto zapravo odraavaju promene u koncentraciji
hraniva u biljci i zato je veoma esto teko jasno razlikovati stvarni doprinos
uticaja biotikih i abiotikih inilaca na razvoj i teinu bolesti. Hraniva
koja se nakupljaju oko mesta infekcije, kao i elementi koji se nakupljaju u
hiperplazijama koje prouzrokuju neke bakterije, gljive i nematode, biljke ne
mogu da koriste u svom metabolizmu. Patogeni mikroorganizmi u osnovi
smanjuju pristupanost neophodnih elemenata za biljke, ometaju njihovo
usvajanje, transport i ukljuivanje u metabolike procese. Smanjen rast
korena, usled pojave nekroza, moe direktno da ugrozi usvajanje hranljivih
elemenata, moe da uini biljke osetljivijim na razvoj veih infekcija ili na
napade drugih patogena. Poremeaji u funkcionisanju provodnog tkiva ili
promene u propustljivosti membrana mogu da izazovu sistemski ili lokalni
nedostatak hraniva. Poveana propustljivost elijskih membrana moe da
prouzrokuje gubitak hraniva izluivanjem iz korenovog sistema. Izluivanje
elemenata preko listova moe i da privue patogene ili da povea infekciju.
Ishrana biljaka utie na sve inioce koji utiu na intenzitet oboljevanja
biljaka (Sl. 17). Kao deo ivotne sredine, hraniva utiu na biljku, patogene,
njihov rast i razmnoavanje i zato su veoma vana za kontrolu bolesti. Interakcije
ovih inilaca sa ishranom su veoma dinamine. Neophodni elementi utiu
na pojavu i intenzitet razvoja bolesti, pa tako neki element moe da smanji
intenzitet jednih bolesti, ali povea intenzitet drugih, dok neka hraniva imaju
suprotne efekte u zavisnosti od ostalih agroekolokih inilaca.
Bioloka kontrola bolesti se esto realizuje kroz uticaj na mikrobioloku
aktivnost zemljita, koja opet utie na pristupanost hraniva za biljke. U celini,
najvea dobrobit za biljke se ostvaruje u uslovima dobre snabdevenosti svim
neophodnim elementima. Meutim, odgovor biljke na pojedinaan element
moe da se menja kada se njegova koncentracija menja od nedostatka do
optimale obezbeenosti i od optimalne ka luksuznoj obezbeenosti i suviku.
Efekat svakog pojedinanog elementa zavisi od fino izbalansiranog odnosa
izmeu potreba konkretnog genotipa povra za hranivima i uslova spoljanje
sredine, i zato je obezbeenje takvog balansa neophodno za optimalni rezultat
proizvodnje. Kroz razumevanje interakcija izmeu bolesti i kalijuma, kao i
svakog drugog pojedinanog hraniva, konani efekti kalijuma na biljku,
238
patogen i sredinu mogu da budu efikasno modifikovani kako bi se unapredila

kontrola bolesti i poveala efikasnost proizvodnje i kvalitet proizvoda.
Povezanost izmeu mineralne ishrane i bolesti povra se zasniva na: 1)
uoenom efektu ubrenja na pojavu infekcije i teinu bolesti, 2) poreenju
izmeu koncentracije mineralnih elemenata u zdravim (ili otpornim)
tkivima sa koncentracijama u tkivima obolelih (ili osetljivih) biljaka ili
3) uslovima koji utiu na pristupanost, npr. kalijuma, u prisustvu bolesti
(Huber i Haneklaus, 2007). Sva ova opaanja su vana da bi se ustanovila
i razumela korelacija izmeu nekog elementa i bolesti, i ako faza rasta
biljke, agroekoloki uslovi, i bioloka aktivnost mogu znaajno da utiu na
konaan ishod. Efekat mnogih hraniva na pojavu i tok bolesti je primeen
sluajno, kao posledica ubrenja. Zatim su ova opaanja testirana brojnim
eksperimentims u kontrolisanim i/ili u poljskim uslovima.
Korelacije izmeu koncentracije kalijuma u tkivima zdravih i obolelih
biljaka, ili izmeu osetljivih i otpornih biljaka, ukazuju, takoe, na to da
postoji interakcija izmeu hraniva i pojave i razvoja bolesti. Prouavanje
uslova koji utiu na pristupanost kalijuma i povezivanje sa pojavom i
razvojem infekcije dovelo je do grupisanja bolesti u odnosu na to da li se
javljaju pri vioj ili nioj pH vrednosti zemljinog rastvora, veoj ili manjoj
vlanosti zemljita, ili se radi o neparazitskim bolestima, prouzrokovanim
abiotikim iniocima, i posebno neuravnoteenom ishranom.
Ishrana biljaka utie na interakcije izmeu biljke, patogena i ivotne
sredine i zbog toga se pravilnom upotrebom ubriva moe smanjiti pojava
mnogih bolesti. Ovde se pre svega misli na 1) nivo genetske otpornosti
biljaka (veoma osetljive, tolerantne, otporne, imune) i pristupanost
hraniva u odnosu na potrebe biljaka (nedostatak, dovoljna ili prekomerna
obezbeenost), 2) oblik u kom se hranivo preteno nalazi i bioloku
stabilnost hraniva koje je primenjeno ili se ve nalazi u zemljitu (u
oksidovanom ili redukovanom obliku), 3) dozu, vreme i nain primene
hraniva, 4) uravnoteenost hraniva i prateih jona, i 5) povezanost ubrenja
sa ostalim agrotehnikim merama (Huber i Haneklaus, 2007).
Sva ubriva, pa i kalijumova, primenjuju se tako da ispune
potencijalne zahteve useva koji treba da daju visoke prinose uz racionalna
ulaganja i ouvanje ivotne sredine. Najvei uticaj kalijuma na pojavu
i razvoj bolesti povra je zapaen u situaciji kada se obezbeenost
povrtarskih kultura kalijumom kree od nedostatka do optimuma.
Meutim, potrebe za kalijumom i njegovo usvajanje zavise od stadijuma
razvia biljke, pristupanosti kalijuma u zemljitu, vremena primene
ubriva, mikrobioloke aktivnosti zemljita i opteg zdravstvenog stanja
biljaka. Veoma je vano pravovremeno primeniti ubriva kako bi se skratili
periodi tokom kojih su biljke nedovoljno obezbeene kalijumom i kako
bi se produili periodi tokom kojih sastav zemljinog rastvora deluje
nepovoljno na razvie patogena.
239
Neuravnoteena ishrana, poput nedostatka kalijuma, moe da

bude pogubna po rast biljaka i otpornost prema patogenu. Fuzariozno
uvenue paradajza, plamenjaa kupusa i pepelnica duvana se poveavaju
pod uticajem kalijuma ukoliko postoji neravnotea drugih neophodnih
elemenata. Obina krastavost krompira, kila kupusnjaa i kasna plamenjaa
krompira su u veoj korelaciji sa odnosima kalijuma i magnezijuma, kao
i kalcijuma i azota, nego sa koncentracijama svakog od ovih elemenata
pojedinano (Huber i Arny, 1985). Pratei jon, koji se unosi zajedno sa
organskim ili mineralnim ubrivom, moe da utie na tok bolesti nezavisno
od primarnog jona zbog kog se ubrivo zapravo primenjuje. Rizosferne
bakterije koje pospeuju rast biljaka (Plant growth promoting rhizosphere
bacteria, PPRB), nanete na seme ili rasad, mogu da smanje pojavu i
razvoj bolesti tako to menjaju sredinu u kojoj se nalaze mikroorganizmi
i poveavaju pristupanost pojedinih mikroelemenata kao to su gvoe i
mangan. Silicijum, u kombinaciji sa drugim elementima, ojaava elijske
zidove i pravi veu fiziku barijeru za prodor, na primer prouzrokovaa
pepelnice Erysiphe spp., i ukljuen je u fizioloki odgovor na infekciju tako
to poveava pristupanost kalijuma i pokretljivost mangana.
Dobra obezbeenost kalijumom i drugim mineralnim elementima
omoguava sintezu i odravanje dovoljno visoke koncentracije jedinjenja
koja inhibitorno deluju na razvie patogena, i/ili omoguava brzu sintezu takvih supstanci kao odgovor na infekciju. Brzo izolovanje inficiranog
mesta, ime se ograniava irenje patogena, zavisi takoe od obezbeenosti
biljaka neophodnim kalijumom.
Sl. 17. inioci koji utiu na pojavu biljnih bolesti i njihove interakcije (Huber i
Haneklaus, 2007)
BILJKA
Vigor, Faza rasta, Otpornost
Izbegavanje zaraze
ekol. inioci
PATOGEN
Virulentna populacija
240
BOLEST
Izbegavanje
patogena
Saprofiti koji postoje

i bez biljke
IVOTNA SREDINA
Bioloki inioci
Hemijski
Fiziki
Kalijum smanjuje koncentracije glutamina i glutaminske kiseline

u biljkama osetljivim prema gljivama rodova Alternaria, Cercospora, i
Sclerotinia, to ini biljke manje osetljivim na ove patogene. Dovoljna
obezbeenost hranivima moe da skrati razvojne faze tokom kojih su biljke
osetljive prema patogenu i da time smanji oboljevanje od pojedinih bolesti.
Intenzivniji rast povra usled ubrenja moe se smatrati jednim od naina
za izbegavanje pojave bolesti.
Paraziti koji napadaju biljke mogu da se podele na obligatne i fakultativne. Obligatni paraziti ive na asimilatima koje obezbeuje iva elija domaina, a fakultativni su semisaprofiti koji se radije hrane tkivima u
fazi starenja ili koji lue toksine kojima oteuju ili izazivaju uginue elija
biljke domaina. Po pravilu, svi inioci koji stimulativno utiu na metabolizam elija biljke domaina i koji odlau njihovo starenje, takoe, poveavaju otpornost ili tolerantnost prema fakultativnim parazitima. Kalijum
smanjuje osetljivost biljke domaina i prema obligatnim i prema fakultativnim parazitima. Uticaj kalijuma je u nekim sluajevima veoma velik, i
najvie se ispoljava kada su biljke nedovoljno snabdevene ovim elementom
(Marschner, 1995). Povrtarske vrste kojima nedostaje kalijum su mnogo
podlonije infekcijama obe grupe parazita od biljaka dobro obezbeenih
kalijumom. Po pravilu, osetljivost prema bolestima se smanjuje (odnosno, otpornost ili tolerantnost se poveavaju) pod uticajem kalijuma na isti
nain kao to se i rast biljaka poveava sa poboljanjem obezbeenosti kalijumom. Kada obezbeenost kalijumom postane vea od optimalne, dalje
poveanje otpornosti prema bolestima nije mogue postii njegovim dodavanjem i poveavanjem njegove koncentracije u tkivima biljaka.
Velika osetljivost biljaka kojima nedostaje kalijum prema parazitskim
bolestima je povezana sa metabolikom ulogom kalijuma. Kod povrtarskih
kultura kojima nedostaje kalijum sinteza visokomolekularnih jedinjenja
(proteina, skroba i celuloze) je poremeena i u elijama se nakupljaju niskomolekularna organska jedinjenja. elije listova kojima nedostaje kalijum
nakupljaju znaajne koliine niskomolekularnih organskih jedinjenja zato
to ova jedinjenja preuzimaju ulogu osmotikuma u uslovima nedostatka
kalijuma, ali predstavljaju i supstrat za mikroorganizme. Zbog toga dodavanje kalijuma biljkama koje su njime nedovoljno obezbeene vodi poveanju
rasta i smanjenju koncentracije niskomolekularnih jedinjenja, sve dok se
ne dostigne maksimalan intenzitet rasta. Dalje poveanje obezbeenosti
kalijumom i poveanje njegove koncentracije u tkivima nema bitan uticaj
na organska jedinjenja u biljkama, pa ni na njihovu otpornost ili tolerantnost prema bolestima. Karakteristian obrazac ovih promena moe da se
vidi na Sl. 18.
Kada biljkama nedostaje kalijum, poveanje porasta koje izaziva dodavanje kalijuma biljkama prouzrokuje nespecifino smanjenje koncentra241
cije drugih mineralnih elemenata (razreenje usled rasta). Odnosi izmeu

kalijuma i otpornosti prema razliitim bolestima su znatno kompleksniji u
semenima i plodovima koji se kalijumom snabdevaju prvenstveno retranslokacijom iz vegetativnih organa.
Rastnadzemnogdelai
sadrajusuvojmasi
nadzemnogdela
Sl. 18. Shema mogueg uticaja poveanja obezbeenosti biljaka kalijumom

na rast i koncentraciju nekih elemenata i jedinjenja u suvoj masi nadzemnog
dela (Marschner, 1995)
Rastizdanka
Kalijum
Silicijum
Kalcijum,magnezijum
eeri,aminokiseline
Snabdevenostbiljakakalijumom
Kalijum utie na intenzitet razvoja bolesti koje na povru prouzrokuju patogeni mikroorganizmi. U principu, kalijum smanjuje intenzitet
mnogih oboljenja. Razvoj bolesti zavisi i od toga u kojoj meri su biljke ve
bile obezbeene kalijumom. Ako biljka ne sadri dovoljno kalijuma onda
ovog elementa nema dovoljno ni za patogen, pa se on onda sporije razvija.
Takve biljke su, meutim, esto i manje otporne, pa intenzitet oboljevanja
moe da bude i vei. U tom sluaju esto kalijum ima vei uticaj na otpornost biljaka nego na razvoj patogena. Nedostatak kalijuma dovodi do
poremeaja u iskoriavanju fosfora u biljkama i moe da dovede do njegovog nakupljanja. Visoke doze kalijuma mogu i da smanje i da poveaju intenzitet oboljevanja biljaka u zavisnosti od vrste povra, konkretne bolesti
i ostalih agroekolokih inilaca. Uticaj kalijuma na razvoj pojedinih bolesti
povrtarskih kultura koje prouzrokuju glive, bakterije i virusi moe da se
vidi u tabelama 72, 73 i 74.
Pojava infekcije i razvoj bolesti povra u velikoj meri zavisi od odnosa
koncentracija azota i kalijuma, ali i drugih neophodnih elemenata biljnim
tkivima. Razvoj bolesti povra pospeuje poveanje koncentracije azota
u tkivima biljaka poto podstie nakupljanje niskomolekularnih azotnih
jedinjenja. Efekat dodavanja kalijuma je tada u direktnoj vezi sa koncentracijom azota. Kod krompira optimalno obezbeenog azotom i fosforom
(ali sa nedostatkom kalijuma) efekat odnosa koncentracija azota i kalijuma
na ukupan, proteinski, neproteinski i amino azot (u neproteinskoj frakciji)
odreuje osetljivost krtola krompira prema plamenjai koju prouzrokuje
Phytophtora infestans. Kalijum utie i na bioloku fiksaciju azota.
242
Tab. 72. Uticaj kalijuma na razvoj nekih gljivinih bolesti povra*

Vrstapovra
Bolest
Prouzrokova(gljiva)
Uticajkalijumana
pojavubolesti
Bundeva
Celer
Trulestabla
Sclerotiniasclerotiorum
Smanjuje
Uvenue
Smanjuje
Crniluk
Dinja
Purpurnapegavostluka
Fusariumoxysporumf.sp.
apii
Alternariaporri
Smanjuje
Graak
Trulekorena
Uvenue
Belanoga
Plamenjaakrompira
Trulevrhastabla
Fuzarioznatrule
Plamenjaakupusa
Sivaplesan
Uvenue
melonis
Aphanomyceseuteiches
Fusaiumoxysporumf.sp.pisi
Rhizoctoniasolani
Phytophtorainfestans
Fusariumspp.
Fusariumoxysporum
Peronosporaparasitica
Botrytiscinerea
niveum
Alternariasolani
lycopersici
Krompir
Kupus
Lubenica
Paradajz
Pasulj
Uvenue
Crnapegavostparadajza
Fuzarioznouvenue

Trulekorena
Rhizoctoniasolani
Poveava
Smanjuje
Smanjuje
Poveavaismanjuje
Smanjujeilineutie
Smanjuje
Smanjuje
Poveava
Smanjuje
Poveava
Smanjuje
Poveavaismanjuje
Poveava
*Sastavljeno na osnovu razliitih literaturnih izvora
Kalijumova ubriva, koja su najee u obliku razliitih soli kalijuma, mogu da sadre anjone koji, takoe, mogu da utiu na pojavu i razvoj
bolesti povra, u kombinaciji sa jonom kalijuma ili nezavisno od njega. Tu
se obino nalaze hloridi, sulfati, nitrati, fosfati, silikati, ali i razliite organske soli. esto nije jednostavno razgraniiti koliki je efekat kalijuma, a koliki prateih anjona na pojavu i razvoj bolesti. Poznato je da jon hlora moe
da utie na pojavu bolesti nezavisno od kalijuma, ali i da kalijum utie na
usvajanje nitrata, kalcijuma, gvoa i drugih mineralnih elemenata i time,
opet, na pojavu i razvoj infekcije.
Koncentracija kalijuma u biljkama zavisi od pristupanosti magnezijuma i kalcijuma u podlozi. Promena odnosa kalcijuma i kalijuma
utie i na metabolizam drugih elemenata u biljkama. Kalcijum poveava
pristupanost kalijuma na neutralnim, ali ne i na kiselim zemljitima.
Kalijum i magnezijum mogu da smanje koncentraciju kalcijuma i poveaju
infekciju gljivama rodova Rhizoctonia i Pythium. Promene ravnotee
izmeu kalijuma i kalcijuma mogu da promene osetljivost krompira prema
pojavi krastavosti krtola koju prouzrokuje Streptomyces scabies.
243
Tab. 73. Uticaj kalijuma na razvoj nekih bakterioza povra*

Vrstapovra
Bolest
Prouzrokova(bakterija)
Uticajkalijumana
pojavubolesti
Krastavac
Uglastapegavostlista
Uvenuebakterijskog
porekla
Pseudomonaslachrymans
Erwiniatracheiphila
Smanjuje
Poveava
Krompir
Krastavostkrtola
Mekatrule
Streptomycesscabies
Erwiniacarotovora
Poveava
Kupus
Mekatrule
Erwiniacarotovora
Smanjuje
Paradajz
Bakterioznirakiuvenue

Vlanatrule
Uvenue
Corinebacterium
michiganense
Erwiniacarotovora
Pseudomonassolanacearum
Poveava

Smanjuje
Smanjuje
Pasulj
Plamenjaa
bakterijskogporekla
Pseudomonassyringae
Smanjuje
Smanjuje
Obino je odgovor biljaka na dodavanje kalijuma izrazitiji kod biljaka koje su rasle u prisustvu nedovoljne koliine kalijuma u odnosu na biljke
koje su njime bile dovoljno ili ak luksuzno obezbeene. Ustanovljeno je da
je pojava meke trulei krompira, koju prouzrokuje Erwinia carotovora, bila
najmanja kada su primenjivane uobiajene doze kalijuma i fosfora, ali bez
dodavanja azota. Udvostruavanje koliine kalijuma i fosfora, uz primenu
uobiajene doze azota, povealo je nakupljanje nepoeljnih ortohidroksi
fenola u krtolama krompira u odnosu na situaciju kada su primenjene
uobiajene doze sva tri elementa. Mehanizam delovanja kalijuma na otpornost povra prema bolestima nije dovoljno jasan. Poznato je, meutim,
da kalijum utie na propustljivost elijskih membrana, kao i na proteinski i aminokiselinski sastav elija. Kod krompira, sa poveanjem koncentracije kalijuma raste i koncentracija amino-kiseline arginina. U takvim uslovima poveava se otpornost biljaka prema plamenjai koju prouzrokuje
Phytophtora infestans. To se moe objasniti time to arginin u listovima zaustavlja klijanje spora ove gljive. Ako u biljkama nema dovoljno kalijuma,
a istovremeno ima mnogo azota i fosfora, arginina ima najmanje. Razliite
soli kalijuma, kao to su K2HPO4, KH2PO4 i KNO3, stimuliu sticanje
sistemine otpornosti krastavca prema pepelnici koju izaziva Podosphaera
xantii i antraknozi koju izaziva Colletotrichum lagenarium. Ishrana kalijumom utie i na anatomske osobine biljaka. Kalijum, zajedno sa fosforom, utie na stvaranje deblje kutikule i elijskog zida koji predstavljaju
mehaniku barijeru za prodiranje parazita i infekciju.
244
Tab. 74. Uticaj kalijuma na razvoj nekih viroza povra*

Vrstapovra
Bolest
Prouzrokova(virus)
Uticajkalijumana
pojavubolesti
Krompir
Mozainapegavost
krompira
Virusmozaikakrompira
Smanjuje
Paradajz
Virusmozaikaduvanana
paradajzu
Tobaccomosaicvirus
Poveava
Pasulj
Virusmozaikaduvana
Tobaccomosaicvirus
Smanjuje
Spana
Virusnooboljenje
Viruskrastavca
Poveava
Iako nain na koji kalijum poveava otpornost biljaka nije sasvim

jasan, izvesno je da je odgovarajua ishrana kalijumom veoma vana
za kontrolu bolesti povra. Mogue je da je, bar delimino, vaan uticaj kalijuma na razvoj debljih elijskih zidova i epidermalnih elija to
oteava otpoinjanje i razvoj infekcije. Kalijum treba da bude prisutan u
odgovarajuoj koliini, u odgovarajue vreme i u obliku koji je pristupaan
biljkama. Zaoravanje etvenih ostataka veoma dobro utie na bilans organske materije u zemljitu i ishranu biljaka kalijumom. Primena kalijuma
na zemljitima na kojima ga nema dovoljno moe da povea otpornost biljaka prema bolestima. Potrebno je vie istraivanja kako bi se tano odredile potrebe povrtarskih kultura za kalijumom u razliitim fazama rasta
i razvia biljaka. Potrebno je, takoe, prikupiti i analizirati vie podataka
o uticaju odnosa izmeu kalijuma i drugih hranljivih elemenata na razvoj bolesti povra u razliitim agroekolokim uslovima poto je dobro
uravnoteena ishrana veoma vaan inilac otpornosti povrtarskih kultura
prema bolestima.
Kalijum i tetoine povra
Insekti aktivno biraju biljke kojima se hrane prema, u velikoj meri, izgledu biljaka, stadijumu razvia i hemijskom sastavu. Preduslov za uspean
napad jeste koincidencija izvesnih razvojnih stepena domaina i tetoine.
Korienje ubriva moe da utie na ovu koincidenciju ubrzavanjem ili usporavanjem razvia biljke domaina u odnosu na tetoinu.
Nedovoljna koliina kalijuma u tkivima dovodi do bledila listova to
je posebno privlano za vai, koje, osim to konkuriu elijama biljaka koje
napadaju za hraniva, esto prenose i viruse. Uvenue, esto prisutno u uslovima nedostatka kalijuma, takoe, privlai insekte (Kraus, 2001).
Boja listova je veoma vaan inilac koji utie na osetljivost biljaka prema tetoinama. Nedostatak hranljivih materija, ukljuujui kalijum, dovo245
di do obezbojavanja listova to poveava podlonost biljaka napadu herbivornih insekata (Spann i Schumann, 2010). Tri najvanija naina putem
kojih se biljke brane od napada tetoina su: 1. fizike osobine povrine
biljnih tkiva: boja, prisustvo dlaica, glatkoa i sl., 2. mehanike prepreke:
gruba vlakna, kristali silicijuma, odrvenjavanje, 3. hemijska/biohemijska
kontrola: koncentracija atraktanata, toksina, repelenata. Mineralna ishrana utie na sva ova tri naina kojima se biljke brane od napada tetoina.
Verovatnije je da e mlade biljke, koje brzo rastu, biti napadnute nego u
veoj meri nego starije, koje rastu sporo. Zbog toga obino i moe da se
uoi korelacija izmeu primene azota i napada tetoina.
Mineralna ishrana izaziva specifine odgovore u biljkama koji imaju
ulogu u optimalizaciji usvajanja hraniva i reprogramiranju metabolizma u
sluaju napada tetoina. Biljke kojima nedostaje kalijum usvajaju ga tako
to koriste mehanizme visokog afiniteta i prilagoavaju svoj primarni metabolizam koliini raspoloivog kalijuma. Da li i kako biljke koje pate od
nedostatka kalijuma menjaju svoj sekundarni metabolizam kako bi bolje
iskoriavale pristupana hraniva i aktivirale odbrambene reakcije, za sada
nije poznato.
Armengaud et al. (2004) su pokazali da biljke kojima nedostaje K
sadre vie jasmonske kiseline (JA), hidroksi-12-oktadekanoinske kiseline (HODs) i 12-okso-fitodienoinske kiseline (OPDA) nego biljke dobro
obezbeene kalijumom. Ekspresioni profil i glukozinolatni profil biljaka
kojima nedostaje kalijum je liio na profil biljaka koje su napali herbivorni
insekti. Troufflard et al. (2010) su ustanovili da biljke kojima nedostaje kalijum sintetiu oksilipine i glukozinolate koji poveavaju njihovu sposobnost
da se odupru napadu herbivornih insekata i da istovremeno time stvaraju
privremene rezerve trenutno suvinog S i N. Oksilipini su 18 C ciklopentil polinezasiene masne kiseline koje potiu od alfa-linolenske kiseline.
Biosintezu inhibiraju salicilati, a kljuni lan kod biljaka je jasmonska kiselina.
Postoje i preparati na bazi kalijumovih soli masnih kiselina, npr. DesX Insecticidal Soap, koji ima osobine kontaktnog brzodelujueg insekticida irokog spektra koji unitava vai, moljce, bele muice i druge vrste
riliara (Highland, 2010). Kalijumove soli masnih kiselina deluju kontaktno na membrane i elije tetoina u svim stadijumima razvia. Efekat ovog
insekticida na votanu kutikulu insekata moe da povea efikasnost drugih insekticida. Bezbedne su za korisne insekte, a verovatnoa da bi insekti
mogli da steknu otpornost prema ovim preparatima je minimalna. Obino
se primenjuju u vidu 1% rastvora (vol/vol).
Uticaj kalijuma na intenzitet napada biljaka domaina, metabolizam
i razmnoavanje herbivornih insekata je mnogo istraivan, u razliitim
agroekolokim uslovima i na raznim biljnim vrstama. Veliki broj ovih
246
istraivanja sproveden je u prvoj polovini prolog veka. Prema Perrenoud

(1990), 89% teta biljkama nanose biljne vai, leptiri, grinje, biljni skakavci,
titaste vai, tvrdokrilci (Tab. 75).
Tab. 75. Uticaj kalijuma na herbivorne insekte i grinje (Perrenoud, 1990
izmenjeno)
Fitofagi
Thysanoptera
Heteroptera
Homoptera
Lepidoptera
Coleoptera
Hymenoptera
Diptera
Acarine
Ukupno
Broj suajeva (u zagradi je % od ukupnog broja)

Total
+
0
8
5
1
2
6
5
1
245
173
24
48
83
41
5
37
34
23
1
10
5
3
1
1
14
9
1
4
64
31
6
27
459
290 (63)
39 (9)
130 (28)
Od 175 prouavanih sluajeva uticaja kalijuma na biljne vai ustanovljeno je da je u 115 sluajeva kalijum stimulisao, u 41 sluaju destimulisao
razvoj vai, dok u 19 sluajeva nije ustanovljena povezanost izmeu kalijuma i uticaja vai na biljke (Perrenoud, 1990). Od vai koje napadaju povre,
najvie literaturnih podataka ima o uticaju kalijuma na Myzus persicae,
poljske stenice koje nanose tete vreastim kulturama. Kalijum je sedam
puta ee uticao na smanjenje nego na poveanje njihovog broja. Aphis fabae, crna repina va koja napada uglavnom korenasto povre i mahunarke,
u dva sluaja je bila stimulisana i u dva destimulisana primenom kalijuma.
Na Brevicoryne brassicae, kupusnu lisnu va, kalijum je imao stimulativan
uticaj u pet sluajeva. Acyrthosiphon pisum, zelena grakova va, u devet
sluajeva je bila stimulisana, a u etiri destimulisana kalijumom. Baker i
Tauber (1951) su ustanovili da je uticaj kalijuma na plodnost enki zelene
grakove vai i period od zaraavanja do uginua biljaka usled prisustva
vai zavisio od starosti biljaka u vreme infekcije. Kod tri nedelje starih biljaka kalijum je malo smanjio plodnost enki, ali je znatno (za 30%) produio
ivot biljaka, dok je kod biljaka starosti etiri nedelje u momentu infekcije
kalijum poveao plodnost vai, ali i skoro udvostruio ivot biljaka nakon
infekcije.
Fritsche (1961) je ustanovio da je brzina razmnoavanja pauinara
(Tetranychis urticae) bila znaajno vea kod biljaka kojima nedostaje
kalijum. Na korenove nematode, koje nanose tete povru (posebno u
zatienom prostoru, a ree na otvorenom) kalijum esto deluje stimulativno. Ovo se posebno odnosi na Heterodera schachtii, koja napada lis247
nato povre. Slini podaci su dobijeni i za Meloidogyne hapla na krastavcu,

Meloidogyne incognita na pasulju, paradajzu i kupusnjaama (Perrenoud,
1990; Ismail, 1980; Mountain, 1965; Rodriguez-Fuentes i Perdomo, 1981,
Ismail i Saxena, 1979).
Vano je istai da, i pored stimulativnog dejstva kalijuma na nematode ali i druge tetoine, ovaj element deluje veoma povoljno na poveanje
tolerantnosti biljaka prema tetoinama, kao i na brzinu njihovog oporavka nakon napada, to je veoma znaajno (Spiegel et al., 1982; Perrenoud,
1990). U mnogo sluajeva je dokazan pozitivan uticaj sloenih mineralnih ubriva (NPK) na aktiviranje kompenzacionog svojstva biljaka prema
napadu tetnih organizama (N) i uveanje fizioloke otpornosti biljaka na
napad tetnih organizama (P i K). Primenom izbalansiranih koliina neophodnih makro- i mikrohraniva po pravilu se normalizuje fitosanitarna situacija, posebno kada su u pitanju tetni organizmi u zemljitu (amprag,
2002).
Nedovoljna obezbeenost kalijumom stimulie nakupljanje
niskomolekularnih jedinjenja, prvenstveno neproteinskih azotnih
jedinjenja i rastvorljivih ugljenih hidrata (redukujuih eera). Nakupljanje
ovih jedinjenja je posledica poveane aktivnosti hidrolitikih enzima kao
to su amilaze, saharaze, glukozidaze i proteaze i smanjenja intenziteta
fosforilacija (Trolldenier i Zehler, 1976). Nakupljanje navedenih jedinjenja
usled nedostatka kalijuma je esto praeno intenzivnijim razvojem
tetoina. Prema Perrenoud (1990) hipoteza o uticaju kalijuma na odnos
domaina i tetoina se vie zasniva na pretpostavkama nego na konkretnim
injenicama. Fenoli, takoe, mogu da budu korisni za odbrambene reakcije
biljaka i, osim nekoliko izuzetaka, odgovarajua ishrana kalijumom
poveava koncentraciju fenola u biljkama. Prema Chaboussou (1972)
biljka e biti napadnuta u meri u kojoj njen biohemijski status odgovara
zahtevima za hranom konkretnog parazita ili tetoine.
248
ZNAAJ KALIJUMA U ISHRANI LJUDI

SADRAJ I RASPODELA KALIJUMA U ORGANIZMU OVEKA
Kalijum je neophodan elemenat za sve ive organizme. Kalijum se

ubraja u grupu alkalnih metala. Za razliku od nemetala koji, po pravilu,
uestvuju u izgradnji organske materije, alkalni metali se prvenstveno
mogu smatrati funkcionalnim elementima. Oni se u eliji nalaze preteno
u jonskom obliku u elijskom soku ili su labilno vezani za organsku materiju. Kalijum uestvuje i utie na brojne biohemijske i fizioloke procese, stoga njegov nedostatak i suviak izaziva metabolitike i funkcionalne
poremeaje u organizmu ivih bia.
elijska membrana selektivno proputa jone metala to je u uskoj
vezi sa biolokom funkcijom jona alkalnih- i zemnoalkalnih metala (K+,
Na+, Ca2+, Mg2+). To se odraava i na njihovu raspodelu unutar i izvan elije. Kao posledica selektivnosti elijske membrane pri transportu jona,
joni kalijuma i magnezijuma nakupljaju se unutar elije, a joni natrijuma i
kalcijuma izvan elije. Gradijent jona je znaajan za regulaciju biohemijskih reakcija. Raspodela pojedinih jona unutar i izvan elije je znaajna za
aktivnost selektivno razmetenih enzima u eliji. Promenom koncentracije jona menja se aktivnost enzima. Kao primer moe se navesti raspodela
kalijuma i natrijuma. U crvenim krvnim zrncima (eritrocitima) odnos K+
: Na+ je 105 : 10, a u krvnoj plazmi 5 :143. Natrijum obino prati jon hlora,
a kalijum fosfatni jon (Krs, 1980).
Sadraj kalijuma u kg telesne mase oveka kree se od 2 do 3 g odnosno od 0,2 do 0,3%. Odrasli ovek sa telesnom masom od 70 kg sadri
oko 140 do 210 g kalijuma. Od ukupne koliine kalijuma od 90 do 98%
nalazi se u eliji (intracelularno), a od 2 do 10% u vanelijskom prostoru (ekstracelularno). Najvei deo intracelularnog kalijuma nalazi se u
miiima, a preostali deo u ostalim organima i eritrocitima (Tannen, 1990).
Koncentracija kalijuma u serumu je u skladu sa njegovom koncentracijom
u ekstracelularnoj tenosti. Normalna koncentracija kalijuma u serumu
kree se od 3,5 do 5,0 meq/L. Smatra se da unos 1 g kalijuma u toku dana
obezbeuje potreban nivo kalijuma u serumu. Intracelularna koncentracija kalijuma je 20 do 30 puta vea nego ekstracelularne. Kalijum je prema
tome veoma znaajan intracelularni elemenat u organizmu oveka. Sadraj
kalijuma u tkivima pojedinih organa oveka je, takoe, razliit. Svea masa
249
1 kg obezmaenog tkiva oveka sadri: krv 4,4, glatki miii 3,6, jetra 3,0,
miii srca 2,6, koa 0,8 g kalijuma. Sadraj kalijuma u telu oveka je 2 g K
kg-1 telesne mase.
ive elije su sposobne da selektivno usvajaju ak i po hemijskim i
fizikim osobinama sline jone. Kao primer moe se navesti sadraj i distribucija kalijuma i natrijuma u elijama. Intracelularna koncentracija kalijuma
kod oveka, ivotinja i morskih biljaka je viestruko vea nego u spoljanoj
sredini, a obrnuto je u sluaju natrijuma. Natrijum ima manji jonski radijus
i time vei hidratacioni omota od kalijuma. Usled toga natrijum ostaje u
ekstracelularnom prostoru, a kalijum ulazi u unutranjost elije.
Asimetrinu raspodelu K/Na obezbeuje jonska pumpa. Jonsku NaK pumpu katalizira Na-K-ATPaza. Ona omoguava transport jona kalijuma
u eliju pri emu zamenjuje natrijum koji izlazi u ekstracelularni prostor.
Aktivan transport jona kroz membranu nasuprot gradijentu potencijalne energije, koncentracionom gradijentu (uzbrdni) moe da se ostvari
samo ako je on posredno ili neposredno povezan sa mehanizmom koji za
to obezbeuje potrebnu energiju. Energiju za rad jonske pumpe obezbeuje ATP. Izlazak jona kalijuma u ekstracelularni prostor odvija se nasuprot
elektrohemijskom gradijentu, a podstie ga hemijski gradijent. Ovaj proces
se zasniva na permeabilnosti membrane. Permeabilnost membrane za jon
kalijuma primarno odreuju selektivni K+ jonski kanali. Razliiti tipovi K+
kanali postoje u pojedinim tkivima. Na aktivnost K+ kanala utiu medijatori i hormoni, a mogu modifikovati razliiti signalni mehanizmi, ukljuujui kalcijum, magnezijum, ATP, ciklini AMP i dr. (Kecskemti, 1991).
UNOS I IZLUIVANJE KALIJUMA
Pri normlanoj ishrani ovek dnevno unosi u organizam oko 3 do 4 g

kalijuma i priblino istu koliinu izluuje. Nova preporuena doza dnevnog
unosa kalijuma iznosi 4,7 g, to je skoro duplo od koliine koju veina odraslih ljudi unosi u organizam. Svega oko 2 do 3% od unete koliine zadrava, to odgovara biolokom poluvremenu od 50 do 60 dana. Kalijum se
usvaja najveim delom preko tankog creva, a izluuje preko bubrega. Oko
90% kalijuma se izluuje preko mokrae, a ostatak preko vrstog izmeta i
znoja. U sluaju dugotrajnog optereenja ili u uslovima visokih temperatura izluivanje kalijuma preko znoja moe da dostie 30% od ukupno odate
koliine.
Zdrava odrasla osoba u toku dana izluuje oko 3 do 4 g kalijuma. Da bi
se odrala fizioloka ravnotea dnevni unos kalijuma treba da je iznad ili na
istom nivou i da bude u ravnotei sa njegovim izluivanjem (Serfass i Manatt,
1985). Poveano izluivanje kalijuma uoeno je u stresnom stanju, u toku
250
mravljenja i dugotrajnom prolivu i povraanju. Pored toga, brojni lekovi

mogu da podstiu izluivanje kalijuma preko mokrae kao to su diuretici,
purgativna sredstva i kortikoidi. Do nedostatka kalijuma ee dolazi kod
starijih osoba koje uestalije koriste purgativna sredstva i diuretike. Sporedni
efekat korienja diuretika moe da bude nedostatak kalijuma. Poveani
gubitak kalijuma korienjem pomenutih lekova moe se kompenzovati
dodatnim unosom kalijuma, tj. ublaiti ishranom hranom bogatom kalijumom. Naglo unoenje vee koliine kalijuma (prekomerno doziranje leka),
moe da deluje otrovno, da zaustavi rad srca, izazivajui smrt.
Znaajna panja se posveuje i uticaju lekova (diuretika, antibiotika,
hormona, laksativa, kardiovaskularnih lekova i dr.) na fizioloku regulaciju
hipo- i hiperkalemiju, kao i interakciju lekova (Tannen, 1990, Kecskemti,
1992). Sporedno dejstvo brojnih lekova ogleda se u podsticaju odavanja
kalijuma (Hazard et al., 1971). Odnos izmeu kalijum homeostaze i dejstva lekova je znaajna, poto lekovi mogu da izazivaju poremeaje u elektrolitima (Rado, 1987). Hipokalemija moe da menja efekat primenjenog
leka, to moe da se odrazi na uspenost leenja. Visoke doze antibiotika
penicilina ili njihovi derivati (ampicillin, nafcillin, ticarcillin i dr.) podstiu
u bugregu odavanje kalijuma. Hormoni i medijatori menjaju redistribuciju kalijuma. Insulin, catacholamini i u manjoj meri aldosteron poveavaju
ulazak kalijuma u eliju i mogu da izazovu hipokalemiju.
FIZIOLOKA ULOGA KALIJUMA
Nedostatak kalijuma
Poremeaj izazvan neadekvatnim unosom kalijuma ee se pojavljuje kod oveka nego kod biljojeda. Homeostaza kalijuma je regulisana
unosom kalijuma u organizam i njegovim odavanjem (spoljanji balans)
i iniocima koji osiguravaju nejednaku distribuciju jona kalijuma izmeu
intracelularnog i ekstracelularnog prostora (unutranji balans). Njegov
nedostatak u ishrani je uestaliji od njegovog suvika. Nedostatak kalijuma
(hipokalemija) se definie kao stanje kada je njegova koncentracija u organizmu ispod normalne vrednosti, a suviak (hiperkalemija) kada je iznad
te vrednosti. Hipokalemija ima brojne negativne posledice. Uzrok hipokalemije moe da bude nedovoljan unos i usvajanje kalijuma, a najee
poremeena funkcija i hronino obolenje bubrega, eluca i crevnog trakta
i s tim u vezi poveano izluivanje kalijuma (Sl. 19). Unos kalijuma je nedovoljan naroito u ruralnim oblastima i u zemljama u razvoju gde najvei
deo hrane ine proizvodi od itarica koje se odlikuju niskim sadrajem kalijuma. U novije vreme preovladava ishrana sa preraevinama na raun
251
sveeg povra i voa, to dodatno pogorava obezbeenost organizma kalijumom. Ova pojava je esto povezana sa poveanim unosom natrijuma,
najveim delom u obliku natrijum-hlorida to ima za posledicu poveanje
krvnog pritiska, kardiovaskularnih i bubrenih oboljenja i osteoporoze (He
i MacGregor, 2008).
Kalijum je prisutan u svim elijama organizma i ima veoma znaajnu
ulogu u vitalnim funkcijama oveka (Tab.76).On je neophodan u metabolizmu i izgradnji proteina, ugljenih hidrata i u energiji bogatih fosfornih jedinjenja, aktivira enzime, vaan je za funkciju miia, u procesima
nadraaja, uspostavljanju ravnotee kiselina i baza i regulaciji osmotskog
pritiska, za funkciju nadbubrene lezde, otkucaja srca i za jaanje miia
srca, smanjuje krvni pritisak, a njegov nedostatak usporava rast kod dece
i dr. Kalijum kao kofaktor veeg broja enzima ima znaajnu ulogu u procesima metabolizma glukoze, a neophodan je i za sintezu glikogena u jetri
i miiima. U membranama u kojima se nalazi natrijumova pumpa nalazi
se enzim koji razgruje ATP, ATPaza. Ovaj enzim aktiviraju joni natrijuma
i kalijuma, zbog ega se naziva Na+/K+ aktivirana ATPaza. Aktivnost natrijumove membranske pumpe jednim delom omoguava ovaj enzim. U in
vivo ogledima utvreno je da kalijum i magnezijum stabiliziraju RNK i
mehanizma sinteze proteina RNK i DNK.
Kalijum je jedan od kreatora elektrinog potencijala membrane elija
koji je, pored drugih elektrolita, od vitalnog znaaja za prenoenje nadraaja i tonusa miia. Oba poremeaja u koncentraciji kalijuma (hipo i hiper)
mogu dovesti do promene u nervno-miinoj razdraljivosti, to kao posledicu moe izazvati paralizu glatkih i popreno-prugastih miia. To se
potom manifestuje slabljenjem refleksa (poremeaj eludane sekrecije i
motiliteta creva), degenerativnih promena na miokardu (prvenstveno zbog
oteenja Purkinijevih elija), to izaziva poremeaj ritma sranih kontrakcija u smislu bradikardije (smanjenog broja kontrakcije), sve do potpunog
prestanka rada srca.
U tekim sluajevima nedostatak kalijuma moe da izazove srani
infarkt i da izazove smrt. Simptomi nedostatka kalijuma su: malaksalost,
umor, slabost miia, zatvor. U teim sluajevima dolazi do gubitka svesti
i poremeaja u sranom ritmu. Najznaajnija klinika manifestacija hipokalemije je njen uticaj na miie srca, skeletne i glatke miie. Kod uesnika 15 Apollo misije na Mesec utvrena je neregularnost u sranom ritmu
izazvanom smanjenjem nivoa kalijuma u organizmu. U cilju prevencije pomenute pojave lekari NASA su posadi 16 Apollo misiji na Mesec prepisali
kalijumom obogaenu hranu. Nedostatak kalijuma dovodi i do poremeaja
tolerancije prema ugljenim hidratima, to je naroito znaajno kod obolelih od dijabetisa.
252
Sl. 19. Kalijum je neophodan za funkciju brojnih organa (Rodewyk, 1979)
Tab. 76. Raspodela najznaajnijih katjona u organizmu oveka i njihova uloga

(Bir i Lindnern, 1988)
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Elemenat
Raspodela u organizmu
%
Uloga elementa u ivotnim procesima

organizma
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------K
90 Intracelularno
10 Ekstracelularno
Sa Na zajedno u procesima nadraaja,

funkcionisanje miia i nervi, ravnotea
kiselina i baza, osmotski pritisak
Ca
99 Kosti, zubi
1 Ekstracelularno
meka tkiva
Konstitucioni elemenat: skelet, zubi (Cafosfat), regulacija nadraaja, zgruavanje

krvi, pokreti miia, funkcionisanje enzima i membrana
Mg
50 Kosti
50 Intracelularno
Funkcionisanje miia i nervi, regulacije a

enzima, metabolizam proteina, ugljenih
hidrata i masti
Na
65 Ekstracelularno
35 U kostima i u
mekim tkivima
Zajedno sa K u procesima nadraaja,

funkcionisanje miia i nervi, ravnotea
kiselina i baza,
osmotski pritisak
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------253
Problem nedostatka kalijuma moe se prevazii ishranom u kalijumu

bogatim proizvodima (voni sokovi, povre), to ponekad nije dovoljno
pouzdano. Iskustva ukazuju da se u tom sluaju dnevnim unosom od 1
g kalijuma moe zadovoljiti potreba organizma u kalijumu i da pri tome
ne postoji opasnost od predoziranja. U cilju brzog otklanjanja nedostatka
kalijuma koristi se kalijum-glukanat ili kalijum-hlorid. U sluaju da se kalijum primenjuje u vidu kalijum-hlorida zadovoljava se i potreba organizma
u hloru iji nedostatak ne retko prati hipokalemiju. Prema Serfass i Manatt
(1985) i zemljite moe da bude izvor kalijuma. Konzumiranje zemljita
(geophagia) rasprostranjena je po celom svetu, pre svega u tropima i u junim delovima Sjedinjenih Amerikih Drava. Smatra se da kod bubrenih
bolesnika ova praksa moe da izazove hiperkalemiju sa traginim posledicama.
Suviak kalijuma
Do prekomernog nakupljanja kalijuma u zdravom organizmu i
pri uravnoteenoj ishrani ne dolazi. U literaturi nije poznat sluaj da je
do hiperkalemije dolo kod zdrave osobe usled potronje hrane sa veim
sadrajem kalijuma. Do hiperkalemije dolazi ako se u organizam dnevno
redovno unosi od 18 do 20 g kalijuma i to pre svega kod bubrenih bolesnika. Hiperkalemija moe da nastaje u uslovima zadravanja kalijuma
i kao rezultat razliitih endogenih i egzogenih inilaca koji modifikuju redistribuciju kalijuma preko elijske membrane. Do prekomernog nakupljanja kalijuma moe doi njegovim unosom u organizam ili smanjenjem
odavanja preko bubrega. Ovo zadnje je najei sluaj. Hiperkalemija se
najee javlja kod bubrenih bolesnika. Stoga se kod bubrenih bolesnika, kalijum moe unositi samo u ogranienim koliinama. Za dijabetiare
sa oteenom bubrenom funkcijom vae ista ogranienja (Pantelinac,
2012). Bubreg poseduje sposobnost da prekomernu koliinu kalijuma iz
krvi brzo prevodi u mokrau. Time se jednim delom objanjava nagla promena kalijuma u mokrai. Oboleli bubreg nije u stanju da u potpunosti
obavlja svoju funkciju usled ega dolazi do nakupljanja razliitih materija
u krvi, pored ostalih i kalijuma koji moe da deluje toksino. Blagi nedostatak ili suviak kalijuma organizam je u stanju da izjednaava (nakuplja i
putem bubrega izdvaja).
IZVORI KALIJUMA
Sa stanovita unosa dovoljne koliine mineralnih materija znaajna

je raznovrsna ishrana i korienje biljnih proizvoda koji se odlikuju veim
sadrajem mineralnih materija (Welch, 2001). Ljudi svoje potrebe u kaliju254
mu najveim delom podmiruju vrstom hranom, a manjim delom vodom.

Sadraj kalijuma u hrani zavisi od brojnih inilaca, npr. primene kalijumovih ubriva, sastava hrane, njene pripreme i dr. Vei sadrajem kalijuma
ima povre i voe (Tab. 77). Od povrtarskih biljaka veim sadrajem kalijuma odlikuju se tikva, keleraba, salata, kupus, karfiol, paradajz, spana
(Anke et al., 1992). Visok je sadraj kalijuma i u soji, maku, orahu, leniku,
mleku i citrusima. Niskim sadrajem kalijuma (< 100 mg K/100g) odlikuju
se proizvodi od itarica, brano, beo hleb, keks, zatim eer, med, ulje, sirevi i mesnati proizvodi, vino, pivo i dem. Veoma bogato kalijumom (>700
mg K/100 g) je sueno voe smokva, kajsija, ljiva, groe.
Tab. 77. Sadraj kalijuma u povru (Anke, 1992)
Vrsta povra
Gljive meano
Graak zelen
ampinjon
Luk vlaac
Beo kupus
Kiseo kupus
Crveni kupus
Paradajz
Salata
Mrkva, svea
pargla
Miroija
Perun
Paradajz
Keleraba
Beo kupus
Tikva
Karfiol
Salata
Tikva
Suva materija
%
6,0
21,8
5,2
10,6
9,8
7,8
9,2
18,3
6,0
7,0
4,6
10,0
17,8
5,8
11,4
8,0
5,2
8,0
7,3
5,2
mg/100 g svee
materije
x
8
248
101
275
262
225
273
552
192
266
197
483
933
319
650
528
372
603
930
678
mg/kg suve
materije
x
1,3
11,4
19,4
26,0
26,7
28,9
29,8
30,2
32,0
37,7
42,9
48,3
52,6
54,9
57,0
66,1
71,5
75,4
127,4
130,4
s
0,5
2,6
5,3
10,9
5,1
8,5
12,3
4,5
5,2
12,3
11,8
12,8
15,2
13,3
16,4
25,3
9,6
15,0
21,2
13,7
Upotrebom kalijumovih ubriva mogue je znaajno poveati koncentraciju kalijuma u gajenim vrstama. Kalijum se najveim delom nakuplja u vegetativnim organima, stoga se njegov sadraj, npr. u zrnu penice,
kukuruza, pirina i dr., nee znaajnije poveati ni pri obilnoj ishrani kali255
jumom. Plodovi biljaka koji se odlikuju veim sadrajem vode u uslovima

dobre obezbeenosti kalijumom mogu znaajno da poveaju udeo kalijuma. Sadraj kalijuma u spanau dobro obezbeenog kalijumom moe
da dostie 6, kod mrkve 4, paradajza 3,5, a kod korompira 2%. Kod istih
biljnih vrsta pri nedovoljnoj obezbeenosti kalijumom njegov sadraj je
znatno nii, kod spanaa, mrkve i krompira je 1, a kod paradajza 1,5%.
Pored obezbeenosti biljaka kalijumom na njegovu koncentraciju utiu i
brojni unutranji (genotip, starost, vrsta organa, zdravstveno stanje i dr.)
i spoljanji inioci (obezbeenost vodom, temperatura, osvetljenost i dr.).
Stoga kod iste vrste i genotipa sadraj kalijuma u pojedinim godinama
moe da bude razliit.
Svea hrana ima vei sadraj kalijuma od preraene, kuvane. U toku
kuvanja i prerade gubi se znaajna koliina kalijuma, stoga potronja kuvane hrane ima za posledicu manji unos kalijuma u organizam. Poto se
kalijum u biljnom tkivu ne nalazi vezan u organskim jedinjenjima on se
lako ispira i kuvanjem gubi. Sadraj kalijuma u kuvanom krompiru iznosi
400, u ipsu od krompira 1350, pasulju 1310, sveem ampinjonu 418, kuvanom spanau 324, sirovoj rotkvi 242 mg/kg. Sadraj kalijuma u hrani,
ukoliko se ukae potreba moe se smanjiti putem njenog dijaliziranja.
Pijaom vodom u poreenju sa vrstom hranom unosi se u organizam relativno mala koliina kalijuma. Prema Grossklausu (1992) u
Nemakoj na pijau vodu otpada svega oko 1%, a na ostala pia, raunajui
i pijau vodu, 13,5% od ukupnog unosa u toku jednog dana. U EU se smatra poeljnim da je koncentracija kalijuma u pijaoj vodi nia od 10 mg/L i
da ne prelazi 12 mg/L. U nekim mineralnim vodama, a posebno u vonim
sokovima koncentracija kalijuma moe da bude i znatno vea. Sadraj kalijuma u estokim piima je relativno nizak. U belom i crnom vinu, pivu,
vermutu je visok sadraj kalijuma. Na primer, pri potronji dve litre piva
u organizam se unosi 1 g kalijuma. Kalijum se tee oslobaa iz silikatnih
minerala od natrijuma i ispoljava veu tendenciju za ponovno ugraivanje
u vrste produkte razlaganja, naroito u minerale gline. Stoga je u veini
prirodnih voda koncentracija natrijuma vea od kalijuma (Hem, 1985).
Znaajan izvor kalijuma je kuhinjska so. Sadraj kalijuma u suvoj
materiji kuhinjske soli je relativno visok oko 68 g/kg. Stoga unos kalijuma
u znaajnoj meri zavisi i od potronje hrane koja se soli. Postoji razlika
u unosu kalijuma izmeu polova, to se objanjava korienjem soljene
hrane. U Nemakoj dnevni unos kalijuma kod odrasle enske osobe iznosio
je 2,6 g, a kod muke 3,3 g. Postoje i znaajne razlike u unosu soli izmeu
pojedinih zemalja u Finskoj iznosilo je 4,5, Holandiji 4,4, vajcarskoj 2,8, a u
Velikoj Britaniji 2,8 g/dan (Anke 1992). Unos preterane koliine natrijuma
i istovremeno nedovoljne koliine kalijuma ugroava zdravlje. Unos vee
koliine natrijuma podstie pojavu hipertenzije, istina ne kod svih osoba.
256
Uoeno je da populacije koje uzimaju manje od 4,5 g soli dnevno imaju

nii krvni pritisak od populacije koja unosi vie od 5,8 g soli. Kalijum je
odgovoran za izbacivanje natrijuma iz organizma preko urina. Stoga je
postala potreba da se u promet stavi kuhinjska so sa poveanim sadrajem
kalijuma. U prometu se nalazi so koja sadri 40% kalijuma, ona se prodaje
samo u apotekama na osnovu preporuke lekara. Pored toga postoji i so
koja predstavlja meavinu natrijum- i kalijum-hlorida. Sadraj kalijuma u
toj soli iznosi 25%. Osobama koje boluju od hipertenzije preporuuje se
adekvatan unos kalijuma, magnezijuma i kalcijuma.
U ishrani ljudi etiri katjona K+, Na+, Ca2+ i Mg2+ imaju posebnu
vanost. Znaajan je i odnos pomenutih katjona u ishrani. Prema Bir i
Lindnern (1988) poeljno je da odnos unete koliine Na/K bude oko 1,
(Ca+Mg)/K= 0,55, a (Na+Ca+Mg)/K=1,55. U zemljama gde stanovnito
troi veu koliinu kuhinjske soli (uostalom i u Srbiji) odnos unete koliine
Na/K moe da bude znatno vei. Sadraj pomenutih katjona u biljnoj hrani
je razliit i pri njihovom usvajanju od strane biljaka postoji antagonizam.
ubrenje sa veim dozama kalijumovih ubriva moe da ima za posledicu
smanjenje sadraja drugih katjona. Za oveka su najznaajniji neophodni
katjoni: Ca, Mg, K i Na imaju veoma vanu ulogu u ivotnim procesima
(Tab. 78). Stoga je njihov sadraj u hrani veoma vaan. Zbir resorbovanih
katjona sa pozitivnim nabojem (K+, Na+, Ca2+, Mg2+) treba da je jednak
sumi anjona sa negativnim nabojem (npr. Cl-, NO3-, SO42-, PO33-). Na primer, da bi se to postiglo ako nema dovoljno magnezijuma u hrani usvajae
se veim intenzitetom neki drugi katjon. Tako ako nedostaje magnezijuma moe doi do poveanog usvajanja, npr. kalijuma. U sluaju da se oba
katjona magnezijum i kalijum nalaze u dovoljnoj koliini u hrani njihovo
usvajanje bie razliito, ali se to nee negativno odraziti na balans anjona
i katjona. Poveani unos kalijuma moe da dovede do smanjenja usvajanja magnezijuma od strane probavnog trakta, to se nepovoljno odraava
na njegovu funkciju u metabolizmu elije. Smatra se da prehrambena industrija i proizvoai hrane treba da obezbede vei i izbalansirani unos
kalijuma i magnezijuma i istovremeno manji unos natrijuma (Doming et
al., 2004). Sa poveanjem upotrebe kalijumovih ubriva dolo je do smanjenja sadraja magnezijuma u poljoprivrednim proizvodima (Rmheld i
Kirkby, 2010). Pri upotrebi veih doza kalijumovih ubriva, posebno na
zemljitima nedovoljno obezbezbeenih magnezijumom, primenjuje se i
magnezijum. Koloidna hemijska uloga kalijuma je veoma vana za ivotne
procese, ona je suprotna kalcijumu i znaajna je za rad srca. Velika prevlast
kalijuma nad kalcijumom zaustavlja rad izolovanog srca, dok ga kalcijum
pokree.
257
Tab. 78. Sadraj, Ca, Mg, K i Na u organizmu odraslog oveka i potreba za

ovim elementima ( Bir i Lindnern, 1988)
--------------------------------------------------------------------------------------------Elemenat Prosena
Ukupan
Dnevna
koncentracija
sadraj
potreba
g/kg
g
g
-------------------------------------------------------------------------------------------Ca
13-16
800-1100
0,8
Mg
0,3-0,4
20-28
0,3
K
2
150
2
Na
1,2-1,4
85-95
2
---------------------------------------------------------------------------------------------Suviak kalijuma utie i na sadraj natrijuma i vodni reim, izaziva poveano odavanje kalijuma, natrijuma i vode. Intenzivnije izluivanje vode dovodi do odavanja soli iz tkiva. Primena kalijumovih ubriva
neznatno utie na sadraj kalijuma u podzemnim vodama, potencijalnim
izvoritima pijae vode, poto njegovo ispiranje u dublje slojeve zemljita
iznosi svega nekoliko kg po hektaru u toku jedne godine. Prema Johnston
i Goulding (1992) u prosenim uslovima sa 100 mm padavina ispira se
oko 1 kg kalijuma po hektaru. Do veeg ispiranja kalijuma moe doi na
peskovitim u glini siromanim zemljitima. Redovna upotreba veih doza
kalijumovih ubriva moe da izazove privremeno zasienje adsorptivnog
kompleksa zemljita kalijumom i time njegovo lake ispiranje. Mala je verovatnoa da e do ove pojave u poljoprivrednoj praksi doi, izuzev na
zemljitima koja se odlikuju malim udelom glinene frakcije i u humidnim
uslovima u kiovitim godinama.
Sadraj kalijuma u stajaim i tekuim vodama retko premauje 10
mg/L. U tekuim vodama se sadraj kalijuma kree od 1 do 13 mg/L, u
proseku 3,39 mg/L. Sadraj kalijuma u podzemnim vodama je nizak, jednim delom zbog visoke stabilnosti alumosilikata koje sadre kalijum. U
razblaenim prirodnim podzemnim vodama u kojima je suma natrijuma i
kalijuma <10 mg/L nije neobino da je koncentracija kalijuma jednaka ili
nadmauje koncentraciju natrijuma (Nativ, 1992).
Do poveanja sadraja kalijuma u pijaoj vodi moe doi usled njenog zagaenja. Smatra se da ni u uslovima intenzivnog korianja zemljita
koncentracija kalijuma u pijaoj i podzemnoj vodi ne prelazi 12 mg/L.
Na osnovu postojeih literaturnih podataka moe se zakljuiti da
primena kalijumovih ubriva povoljno utie na njegov sadraj u biljkama
i time na obezbeenje oveka ovim elementom. Veina povrtarskih vrsta
odlikuje se veim sadrajem kalijuma, stoga njihovo korienje u ishrani,
posebno u sveem stanju, predstavlja vaan izvor kalijuma za oveka.
258
SIMPTOMI NEDOSTATKA KALIJUMA

KOD POVRA
Sl. 20. Krompir je veoma osetljiv prema nedostatku kalijuma

(Izvor: Pepen Kali und Salz AG)
Sl. 21. Hloroza i nekroza izazvana nedostatkom kalijuma na listovima

krompira (Izvor: Burkersroda - Kali und Salz AG)
Sl. 22. U uslovima nedostatka kalijuma na preseku krtola krompira

javljaju se plave pege, levo nedostatak kalijuma, desno kontrola (Izvor: Kali und Salz AG)
261
Sl. 23. Pomfrit i ips treba da budu zlatnoute boje. Nedostatak

kalijuma prouzrokuje braon boju, znak smanjenog kvaliteta
(Izvor: Durban - Potash SA)
Sl. 24. Uticaj kalijuma na poetni porast cvekle, desno nedostatak

kalijuma, levo kontrola (Maksimovi, I.)
262
Sl. 25. Simptomi nedostatka kalijuma na vrhovima mladih listova crnog

luka (Ilin, .)
Sl. 26. Simptomi nedostatka kalijuma na arpadiku

u poetnim fazama rastenja (Ilin, .)
263
Sl. 27. U uslovima nedostatka kalijuma crni luk ostaje duguljast i vrhovi
listova se sue. Levo nedostatak kalijuma, desno kontrola.
(Izvor: Kali und Salz AG)
Sl. 28. Usev belog luka u uslovima nedovoljne obezbeenosti kalijumom

(Ilin, .)
264
Sl. 29. Hloroza lista paradajza u uslovima nedostatka kalijuma

(Izvor: Yara International)
Sl. 30. Znaci nedostatka kalijuma na listovima paradajza (Ilin, .)

265
Sl. 31. Rubni deo lista paradajza je

suv i savijen na gore u odmakloj fazi
nedostatka kalijuma
266
Sl. 32. Nedostatak kalijuma podstie

pojavu zelene kragne na plodu
paradajza u uslovima intenzivnog
osunavanja
Sl. 33. Pojava zelene kragne na plodu paradajza u uslovima nedovoljne

ishrane kalijumom (Izvor: Yara International)
Sl. 34. Pucanje pokoice ploda paradajza usled nedostatka kalijuma, desno
nedostatak kalijuma, levo kontrola. (Izvor: Huschka - Kali und Salz AG)
267
Sl. 35. Uticaj kalijuma na poetni porast krastavca, levo bez kalijuma,
desno kontrola (Maksimovi, I.)
Sl. 36. Rubna nekroza na razvijenom listu krastavca u uslovima

nedovoljne ishrane kalijumom (Izvor: Yara International)
268
Sl. 37. Rubna nekroza na

listovima rasada krastavca
usled nedostatka kalijuma
Sl. 38. Poetni simptomi

nedostatka kalijuma na listu
paprike
269
Sl. 39. Simptomi nedostatka

kalijuma u odmakloj fazi na listu
paprike
Sl. 40. Rubna nekroza na listu salate u uslovima nedostatka kalijuma (Ilin, .)
270
Sl. 41. Simptomi nedostatka kalijuma na listovima karfiola (Izvor: Yara International)
Sl. 42. Simptomi nedostatka kalijuma na kupusu (Izvor: Kali und Salz AG)
Sl. 43. Uticaj kalijuma na vrstou glavice crvenog kupusa, levo

nedostatak kalijuma, desno kontrola (Izvor: Papen - Kali und Salz AG)
271
Sl. 44. Simptomi nedostatka kalijuma na listovima pasulja u sredini i

desno, levo kontrola (Putnik-Deli, M.)
Sl. 45. Simptomi nedostatka kalijuma na listovima pasulja

Sl. 46. Simptomi nedostatka kalijuma na mladim

biljkama graka, levo kontrola,
desno nedostatak kalijuma
(Krsti, B.)
272
LITERATURA
Adepetu, J.A., Akapa, I.K. (1977): Root growth and nutrient uptake characteristics
of some cowpea varieties. Agron. J. 69: 940-943.
Agricultural Lime Association (ALA), www.aglime.org.uk
Aigner, H. (1978): Mittlerer Nahrstoffgehalt von Frischmist. In: Faustzahlen fr
Landwirtschaft und Gartenbau. Landwirtschaftsverlag GmbH, Mnster-Hiltrup.
Amtmann, A., Troufflard, S., Armengaud, P. (2008): The effect of potassium nutrition
on pest and disease resistance in plants. Physiol. Plant. 133: 682691.
Anjana, S.U., Iqbal, M. (2009): II Effect of Applied Potassium in Increasing the
Potential for Nitrogen Assimilation in Spinach (Spinacia oleracea L.). IPI
Optimizing Crop Nutrition 20: 9-10.
Anke, M., Lsch, E., Mller, M., Kramer, K., Glei, M., Bugdol, K. (1992): Potassium
in Human Nutrition. In: Potassium in Ecosystems, IPI 23rd Colloquium,
Prague, 187-204.
Argo, W.R. (1998): Root Medium Chemical Properties. Hort Technol. 8: 486-494.
Armengaud, P., Breitling, R., Amtmann, A. (2004): The potassium dependent
transcriptome of Arabidopsis reveals a prominent role of jasmonic acid in
nutrient signaling. Plant Physiol. 136: 2556-2576.
Arneke,W.W.(1980):DerEinflussdesKaliumsaufdieKomponentendesWasserpotentials
und auf die Wachstumsrate von Phaseolus vulgaris L. Diss, Giessen.
Arnold, J., Josephson, L.M., Parks, L.M., Kincer, H.C. (1974): Influence of nitrogen,
phosphorus and potassium applications on stalk quality characteristics and
yield of corn. Agr. J. 66: 605-608.
Arsenijevi- Maksimovi, I., Pajevi, S. (2002): Praktikum iz fiziologije biljaka.
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Prirodnomatematiki fakultet u Novom Sadu, Novi Sad.
273

Asher, B.J., Bar-Yosef, B. (2009): Potassium and CO2 Sequestration. http://www.
ipipotash.org/udocs/, e-ifc 20: 14-16.
Ashraf, M. (2004): Some important physiological criteria for salt tolerance in
plants. Flora 199: 361376.
Atwell, B.J., Steer, B.T. (1900): The effect of oxygen deficiency on uptake and
distribution of nutrients in maize plants. Plant Soil 122: 1-8.
Ayers, R.S, Westcot, D.W. (1985): Water Quality for Agriculture, FAO Irrigation
and drainage paper 29, 1, Rome.
Bajaj, K.L. (1989): Effect of potassium on the biochemical characteristics of
vegetable crops. Porc. Group Discussion at IARC - Potassium and its influence
on quality of fruit and vegetable crops, New Delhi, 44-49.
Baker, D.A., Weatherley, P.E. (1969): Water and solute transport by exuding root
systems of Ricinus communis. J. Exp. Bot. 20: 485-496.
Barker, J.S., Tauber, O.E. (1951a): Development of green peach aphid as affected
by nutrient deficiencies in a host, Nasturtium. J. Econ. Entomol. 44: 125.
Barker, J.S., Tauber, O.E. (1951b): Fecundity of and plant injury by the pea aphid as
influenced by nutritional changes in the garden pea. J. Econ. Entomol. 44: 1010-1012.
Bar-Tal, A. (2011): The Effect of Nitrogen Form on Interactions with Potassium.
e-ifc No 29, International Potash Institute, 3-11.
Beauflis, E.R. (1973): Diagnosis and Recomendation Integrated System (DRIS).
A generel sheme for experimentation and calibration based on principles
developed from research in plant nutrition. Soil Sci. Bull. Univ. Natal. 1: 1-132.
Becker, M., Meurer, E.J. (1986): Morfologia de raizes, suprimento e influxo de
potassio em plantas de milho. Revista Brasiliera de Cimica do Solo, 10: 259263. Soil Fertilizers 51, 9, ref. 9344, 1988.
Behboudian, M.H., Anderson, D.R. (1990): Effect of potassium deficiency on water
relations and photosynthesis of the tomato plants. Plant Soil 127: 137-139.
Ben Mimoun, M., Ghrab, M., Ghanem, M., Elloumi, O. (2009): Effect of Potassium
Foliar Spray on Olive, Peach, Plum. Part 2: Peach and Plum Experiments.
Optimizing Crop Nutrition, International Potash Institute 19: 14-17.
274
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Benizri, E., Nguyen, Ch., Piutti, S., Slezack-Deschaumes, S., Philippot, L. (2007):
Additions of maize root mucilage to soil changed the structure of the bacterial
community. Soil Biol. Biochem. 39: 1230-1233.
Benton, J.J. (2001): Laboratory guide for conducting soil tests and plant analysis.
CRC Press Boca Raton London New York Washington. D.C.
Bergman, W. (1992): Nutritional Disoder of Plants - Development Visual and
Analytical Diagnosis. Fischer Verlag, Jena.
Bergmann, W. (1976): Farbatlas Ernhrungsstrungen bei Kulturpflanzen. VEB
Fischer Verlag, Jena.
Bergmann, W. (1983): Ernahrungsstorungen bei Kulturpflanzen - Entstehung
und Diagnose, VEB Gustav Fischer Verlag, Jena.
Bergmann, W. (1988): Ernahrungsstorungen bei Kulturpflanzen. Entschtehung,
visuelle und analytische Diagnose. Gustav Fischer, Jena.
Bergmann, W., Neubert, P. (1976): Pflanzendiagnose und Pflanzenanalyse. VEB
Gutav Fischer Verlag, Jena.
Beringer, H. (1983): Kaliumaufnahme in Wechselbeziehung von Planze und
Boden. Dynamik und Verfgbarkeit des Kalis im Boden. Fachinformation
der sterreichischen Dngerberatungssstelle, 4: 1-19.
Beringer, H., Haeder, H. E., Lindhauer, M. (1983): Water relationship and
incorporation of 14C assimilates in tubers of potato plants differing in
potassium nutrition. Plant Physiol. 73: 956-966.
Bhargava, B.S., Singh, H.P. (1989): Potassium and the quality of tropical and
subtropical fruit crops. Proc. of Group Discussion - Potassium and its
influence on quality of fruit and vegetable crops. New Delhi, 22-30.
Bhatia, C.R., Rabson, R. (1976): Bioenergetic consideration on cereal breeding for
protein improvement, Science 194: 1418-1421.
Bir, Gy., Lindnern,K. (1988): Tpanyagtblzat. Medecna Kiad, Budapest.
Blevins, D.G. (1984): The potassium-protein link: Why some crops need more K
than others. Crop Soils Magazine 36: 42-47.
275

Blum, W.E.H. (1983): Kalium-Dynamik im Boden. Dynamik und Verfgbarkeit des Kalis
im Boden. Fachinformation der sterreichisches Dngerberatungsstelle. 4: 1-20.
Bogdanovi, D. (2010): Hemizacija- potronja mineralnih ubriva u proizvodnji
hrane. Letopis naunih radova, Poljoprivrednog fakulteta, Novi Sad 34: 32-45.
Bogdanovi, D., Ubavi, M. (2008): ubrenju u plodoredu. U: Manojlovi, M. (ured.)
ubrenju u odrivoj poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 78-97.
Bogdanovi, D., Ubavi, M., Dozet, D. (1993): Hemijska svojstva i obezbeenost
zemljita Vojovodine neophodnim makroelementima. U: Kastori, R. (ured.)
Teki metali i pesticidi u zemljitu - Teki metali i pesticidi u zemljitima
Vojvodine. Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi
Sad, 197-215.
Bouteau, F., Bousquest, U., Pennarum, M., Convert, M., Dellis, O., Cornel, D.,
Rona, J. P. (1996): Time dependent K+ currents through plasmalemma of
lacifer protoplasts from Hevea brasiliensis. Physiol. Plant. 98: 97-104.
Brewster, L.J. (2008): Onions and other vegetable Alliums. CAB International.
London, UK: 1-456.
Britto, D.T., Kronzucker, H.J. (2008): Cellular mechanisms of potassium transport
in plants. Physiol. Plant. 133: 637-650.
Cakmak, I. (1994): Activity of ascorbat-dependent H2O2 -scavenging enzymes and
leaf chlorosis are enhanced in magnesium and potassium deficient leaves, but
not in phosphorus deficient leaves. J. Exp. Bot. 45: 1259-1266.
Cakmak, I. (2005): The role of potassium in alleviating detrimental effects of
abiotic stresses. J. Plant Nutr. Soil Sci. 168: 521-530.
amprag, D. (2002): Agrotehnikom protiv tetoina ratarskih kultura sa osvrtom
na integralnu zatitu bilja. SANU, Ogranak u Novom Sadu, p. 399.
Carden, D.E., Walker, D.J., Flowers, T.J., Miller, A.J. (2003): Single-cell
measurements of the contributions of cytosolic Na+ and K+ to salt tolerance.
Plant Physiol. 131: 676683.
Carpita, N., Sabularse, D., Montezinos, D., Delmer, D.P. (1979): Determination of
the pore size of cell walls of living plant cells. Science 205: 1144-1147.
276
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Ceccotti, S.P. (1996): Plant nutrient sulphur - a review of nutrient balance,
environmental impact and fertilizers. Fert. Res. 43: 117-125.
Cerling, V.V. (1971): The diagnostics of plant nutrition. Proc. Internat. Sympos.
Soil. Fertility Evaluat, New Delhi, 1: 211- 217.
Cerling, V.V. (1990): Diagnostika pitanija selskohozjaistvennih kultur.
Agropromizdat, Moskva.
Chaboussou, F. (1972): The role of potassium and of cation equilibrium in the
resistance of plants towards diseases. Potash Review, Subject 23, 39th suite.
Chalamet, A., Audergon, J.M., Maitre, J.P., Domenach, A.M. (1987): Study of
influence of potassium on the Trifolium pratense fixation by 15N method.
Plant Soil 98: 347-352.
Chapagain, B.P., Wiesman, Z. (2004): Effect of Nutri-Vant-PeaK foliar spray on plant
development, and fruit quality in greenhouse tomatoes. Sci. Hort. 102: 177-188.
Chapman, H.D. (1966): Diagnostic criteria for plants and soils. Univ. California,
Div. Agric. Sci. Riverside.
Ching, P.C., Barber, S.A. (1979): Evaluation of temperature effects on K uptake by
corn. Agron. J. 6: 1040-1044.
Chow, W.S., Ball, M.C., Naderson, J.M. (1990): Growth and photosynthetic
response of spinach to salinity: implications of K+ nutrition for salt tolerance.
Aust. J. Plant Physiol. 17: 563-578.
Cocucci, S.M., Ranieri, A., Zocchi, G. (1988): Potassium-dependent increase
in RNA and protein synthesis in the early phase of incubation of the
thermodormant Phacelia tanacetifolia seeds. Plant Physiol. 80: 891-894.
Cooke, G.W. (1984): Problemi fosfora i kalijuma u biljnoj proizvodnji i kako ih treba
reiti. Bilten za kontrolu plodnosti zemljita i upotrebu ubriva. 3-4: 50-71.
Cooper, H.D., Clarkson, D.T. (1989): Cycling of amino-nitrogen and other nutrients
between shoots and roots in cereals- a posible mechanism integrating shoot
and root in the regulation of nutrient uptake. J. Exp. Bot. 40: 753-762.
Council directive (1991): Concerning the protection of waters against pollution
caused by nitrates from agricultural sources (91/676/EEC). Official Journal
277

of the European Communities. No L 375/1-No L 375/8. http://eurlex.europa.
eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:1991:375:0001: 0008:EN:PDF
Csath, P., Debreczeni, J., Srdi, K, (2000): K-Ca-Mg Interactions in Winter Wheat
in Network of Hungarian Long-term Field Trials. Commun. Soil Sci. Pant
Anal. 31: 2065-2079.
uvardi, M., Bogdanovi, D., Ubavi, M. (1999): Uloga ubrenja u odrivoj
poljoprivredi. Zbornik radova Naunog instituta za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, 32: 271-284.
De Boer, A.H. (1999): Potassium translocation in to the root xylem. Plant Biol. 1: 36-45.
Dixon, R.G. (2007): Vegetable brassicas and related crucifers. CAB International.
London, UK: 1-339.
Doming, C., Sabboh H., Rmsy, C., Meneton, P. (2004): Protective effects of high
dietary potassium: nutritional and metabolic aspects. J. Nutr. 134: 2903-2906.
Dragovi, S., Hadi, V., Maksimovi, L., Nei, Lj., Beli, M. (1994): Uticaj kvaliteta
vode za navodnjavanje zemljita u sistemima za navodnjavanje u Vojvodini.
Savremena poljoprivreda, 6: 132-135.
Drobner, U., Tyler, G. (1998): Conditions controlling relative uptake of potassium
and rubidium by plants from soils. Plant Soil 201: 285-293.
Dami, R., Stevanovi D. (2000): Agrohemija. Partenon, Beograd.
Eifert, A., Eifert, J.(1976): Zusammenhaenge zwischen der Kaliumversorgung, der
Etragshhe und der Forsthaerte von Rebenstaenden. Kali-Briefe, 10: 1-5.
Epstein, E. (1972): Mineral Nutrition of Plants: Principles and Perspectives. John
Wikey and Sons, New York.
Epstein, E. (1976): Kinetics of Ion Transport and the Carrier Concept. In: Lttge,
U. Pitman, M. G. (eds.) Transport in Plants II. Springer-Verlag, Berlin.
Heidelberg. New York, 70-94.
Epstein, E., Jefferies, R.L. (1964): The genetic basis of selective ion transport in
plants. Ann. Rev. Plant Physiol. 15: 169-184.
Erdei, L., Trivedi, S. (1991): Cesium/potassium selectivity in wheat and lettuce of
different K+ status. J. Plant Physiol. 138: 696-699.
278
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Erlandsson, G. (1979): Efflux of potassium from roots induced by changes in the
water potential of the root medium. Physiol. Plant. 47: 1-6.
Evans, H.J., Wildes, R.A. (1971): Potassium and its Role in Enzyme Activation.
Potassium in Biochemistry and Physiology. International Potash Institute,
Berne, 13-39.
Fanning, D.D., Keramidas, V.Z., El-Desoky, M.A. (1989): Micas. In: Dixon, J. B.,
Weed, S. B. (eds.) Minerals in Soil Environments. Madison, USA, Soil Sci.
Soc. Am. 551-634.
Farmer, V.C., Wilson, M.J. (1970): Experimental conversion of biotite to
hydrobiotite. Nature 226: 841-842.
Feigenbaum, S., Edelstein, R.E., Shainberg, J. (1981): Release rate of potassium
and structural cations from micas to ion exchangers in dilute solutions. Soil
Sci. Soc. A. J. 45: 501 -506.
Feil, B. (1998): Physiologische und pflanzenbauliche Aspekte der inversen
Beziehung zwischen Ertrag und Proteinkonzentration bei Getreidesorten.
Ein bersicht, Pflanzenbauwissenschaften, 2: 37-46.
Fernando, M., Mehroke, J., Glass, A.D.M.(1992): De novo synthesis of plazma
membarne and tonplast polypeptides of barley roots during short-time K
deprivation. In search of the high-affinity K transport syste. Plant Physiol.
100: 1269-1276.
Finck, A. (1982): Fertilizers and Fertilization - Intorduction and Practical Guide
to Crop Fertilization. Verlag Chemie, Weinheim.
Fisher, F.L., Smith, E.O. (1960): The influence of nutrient balance on yield and
lodging of texas hybrid corn. Agron. J. 52: 201-204.
Food and Agriculture Organization of the United Nations (1999): What is organic
agriculture? FAO/WHO Codex Alimentarius Commission. http://www.fao.
org/organicag/oa-faq/oa-faq1/en/
Foreman, J., Demidchik, V., Bothwell, J.H., Mylona, P., Miedema, H.H., Torres,
M.A., Linstead, P., Costa, S., Brownlee, C., Jones, J.D., Davies, J.M., Dolan, L.
(2003): Reactive oxygen species produced by NADPH oxidase regulate plant
cell growth. Nature 422: 442446.
279

Forster, H. (1977): Influence of N and K fertilizers on the quality and yield of
oil form old and new varieties of rape seed (Brassica napus, ssp. oleifera).
Proceedings 13th Colloq. Int. Potash Inst., York.
Frster, J.C., Jeschke, W.D. (1993): Effect of potassium withdrawal on nitrate
transport and on the contribution of the root to nitrate reduction in the whole
plant. Plant Physiol. 141: 322-328.
Fox, T.C., Guerinot, M.L. (1998): Molecular biology of cation transport in plants.
Annu. Rev. Plant Physiol. Plant Mol. Biol. 49: 669-696.
Franke, W. (1975): Stoffaufnahme durch das Blatt unter besonderer
Bercksichtigung der Ektodesmen. Bodenk. 26: 331-341.
Fritsche, R. (1961): Einfluss der Kulturmassnahmen auf die Entwicklung von
Spinnmilbengradationen. Med. Land. Gent., 1088-1097.
Gerloff, G.C. (1976): Plant efficiencies in the use of nitrogen, phosphorus, and
potassium. In: Wright, M.L., Ferrari, S.A. (eds.) Plant Adaption to Mineral
Stress in Problem Soils, Beltsville Maryland, 161-173.
Gerson, D.F., Poole, R.J. (1972): Chloride accumulation by mung bean root tips.
A low affinity active transport system at the plasmalemma. Plant Physiol. 50:
603-607.
Ghoulam, C., Foursy, A., Fares, K. (2002): Effect of salt stress on growth, inorganic
ions and proline accumulation in relation of osmotic adjustment in five sugar
beet cultivarts. Environ. Exp. Bot. 47: 39-50.
Glass, A.D.M., Dunlop, J. (1979): The regulation of K+ influx in excised barley roots.
Relationship between K+ influx and electrochemical potential differences.
Planta 145: 395-397.
Glass, A.D.M., Siddigi, M.Y., Gilesi, K.I. (1981): Coreelation between potassium
uptake and hydrogen efflux in barley varieties. A potential screening method
for the isolation of nutrient efficient lines. Plant Physiol. 68: 457-459.
Ghler, F., Molitor, H. D. (2002): Erdelose kulturverfahren im gartenbau. Eugen
Ulmer GmbH &Co, Stuttgart (Hohenheim), 1-267. www.ulmer.de
280
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Greer, L., Driver, S. (2000): Organic Greenhouse Vegetable Production, Attra.
Grewal, J.S., Singh, S.N. (1980): Effect of potassium nutrition on frost damage and
yield of potato plants on alluvial soils of the Punjab. Plant Soil 57: 105-110.
Grimme, H., Strebel, O., Renger, M., Fleige, H. (1981): Die potentielle KAnlieferung an die Pfalnzenwurzeln durch Diffusion. Mitt. Dtsch. Bodenkund.
Ges. 31: 57-66.
Grimme, H., von Braunschweig, L.C., Nemeth, K. (1975): K, Mg, and Ca interaction
as related to cation uptake and yield. Bntehof Abs. 4: 7-8.
Grimme, H. (1971): Some factors controlling potassium availability in soil. Proc.
Int. Samp. Soil Fert. Eval. 1: 33-34.
Gromiko, O.I. (1968): Vlijanie temperaturi na pogloenie kalia, kalcia i magnia
podsolnenikom i tomatomi. Dokl. Mosk. Akad. im. Timirjazeva 23: 47-53.
Gross, J. (1991): Carotenoids. In: Gross, J. (ed.) Pigments in vegetables: Chlorophylls
and carotenoids. Van Nostrand Reinhold, N.Y., 75-278.
Grossklaus, R. (1992): K concentrations in beverages as a guidance for K thershold
levels in drinking water. In: Potassium in Ecosystems. IPI 23rd Coloquium,
Prague, 251-262.
Gruji, S., Kastori, R. (1973): Potassium in metabolic processes in plants. Zbornik
Matice srpske za prirodne nauke 45: 107-118.
Gruji, S., Kastori, R. (1974): Einfluss der verschiedener Mineralstoffernrung auf den
Nitrat-und Nitritgehalt im Spinat. IV. Int. Congress Food and Technol. 3: 272-277.
Guardia, M.D., Benlloch, M. (1980): Effects of potassium and gibberellic acid on
stem growht of whole sunflower plants. Physiol. Plant. 49: 443-448.
Gvozdenovi . (2010): Paprika, monografija, Institutut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, ISBN978-86-80417-27-1, 1-286.
Gvozdenovi, ., ervenski, J., Gvozdanovi-Varga, J., Vasi, M., Jovievi, D.,
Bugarski, D., Taka, A. (2011): SEMENARSTVO- vol. III ISBN 978-86-8041734-9, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, monografija, 1-802.
281

Gvozdenovi, ., Vasi, M., Bugarski, D., Gvozdanovi Varga, J., Taka, A.,
ervenski, J. (1996): Semenarstvo i plasman semena povra. Zbornik radova
Instituta za Ratarstvo i povrtarstvo, seminar agronoma, 481-487.
Hadi, V., Dragovi, S., Nei, Lj., Beli, M. (1989): Soni reim u nekim
hidromorfnim zemljitima u uslovima navodnjavanja. Jugoslovenski simpozijum
Navodnjavanje kao inilac proizvodnje hrane, Subotica, 1989, Vodoprivreda,
Godina XXI, 119-120 i 313-319.
Hadi, V., Nei, Lj., Beli, M., Milojkovi, N. (1993): Zemljite kao prirodni
resurs u proizvodnji hrane. U. Kastori, R. (ed.) Teki metali i pesticidi u
zemljitu - Teki metali i pesticidi u zemljitima Vojovodine. Poljoprivredni
fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 9-15.
Haeder, H.E., Beringer, H. (1984): Long distance transport of potassium in cereals
during grain filling in intact plants. Physiol. Plant. 62: 439-444.
Hakerlerler, H., Oklay, M., Eryce, N., Yagmur, B. (1997): Effect of potassium
on the chilling tolerance of some vegetable seedlings grown in hotbeds, in
Johnston, A.E. (ed.): Food Security in the WANA Region, the Essential Need
for Balanced Fertilization. International Potash Institute, Basel, 317-327.
Hartz, T.K., Johnstone, P.R., Francis, D.M., Miyao, E.M. (2005): Processing tomato
yield and fruit quality improved with potassium fertirigation. Hort Sci. 40:
1862-1867.
Havlin, J.L., Beaton, J.D., Tisdale, S.L., Nelson, V.L. (1999): Soil fertility and fertilizers.
6th edn. Prentice Hall, Upper Saddle River, NJ, USA, 499.
Hazard, J., Renou, Ph., Perlemuter, L. (1971): The Therapeutic Use of Potassium
Salts. Potassium in Biochemistry and Physiology. International Potash
Institute, Berne, 181-194.
He, F.J., MacGregor, G.A. (2008): Beneficial effects od potassium on human health.
Physiol. Plant. 133: 725-735.
Hecht-Buchholz, Ch., Marschner, H. (1970): Vernderungen der Feinstruktur
von Zellen der Maiswurzelspitze bei Entzug von Kalium. Z. Pflanzenphysiol.
63: 416-427.
Helal, H.M., Mengel, K. (1979): Nitrogen metabolism of young barley plants as
affected by NaCl-salinity and potassium. Plant Soil 51: 457-462.
282
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Hem, J.D. (1985): Study and iterpretation of the chemical characteristics of natural
water, U.S. Geological Survey Water Supp. Pap. 2254: 104-105.
Hernandez, J.A., Jimenez, A., Mullineaux, E., Sevilla, E. (2000): Tolerance of pea
(Pisum sativum L.) to long-term salt stress is associated with induction of
antioxidant defenses. Plant Cell Environ. 23: 853-862.
Highland, H.B. (2010): Organically approved and reduced risk pest control options
for fruiting vegetable production. Proc. Fla. State Hort. Soc. 123: 151155.
Hocking, P.J. (1980): The composition of phloem exudate and xylem sap from tree
tobacco (Nicotiana glauca Groh.), Ann. Bot. 45: 633-643.
Howard, F.D., MacGillivary, J.H., Yamaguchi, M. (1962): Nutrient composition
of fresh California grown vegetables. Bull Nr 788, Calif Agric Expt Stn,
University of California, Berkeley.
Howard, M.R. (2004): Hydroponic food production. Newconcept Pres, Inc.,
Mahwah, New Jersey, USA.
Huber, D.M., Arny, D.C. (1985): Interactions of potassium with plant disease. In:
Munson, R. D. (ed.) Potassium in agriculture. Amer Soc Agron., Madison
USA, 467488.
Huber, D.M., Haneklaus, S. (2007): Managing nutrition to control plant disease.
Landbauforschung Volkenrode 57: 313-322.
IFA. (1992): World fertilizer use manual. Wichmann W. (ed.) Paris: International
Fertilizers Industry Association. http://www.fertilizer.org/ifa/HomePage/
LIBRARY/Our-selection2/World-Fertilizer-Use-Manual/by-taxonomic-names
IFOAM (1996): IFOAM Standards, Tholey-Theley
IFOAM (2008): Definition of Organic Agriculture. http://infohub.ifoam.org/en/
what-organic/definition-organic-agriculture
IFOAM (2012): The IFOAM norms for organic production and processing. http://
www.ifoam.org/sites/default/files/page/files/ifoam_norms_version_august_
2012_with_cover_0.pdf
Ili, M., Grubor, B., Tei, M. (2004): The state of biomas energy in Serbia. Thermal
Science 8: 5-19.
283

Ilin ., Nei Lj., Mikovi A. (2005): Zemljite u zatienom prostoru, Plodnost i
degradacija zemljita, Ekonomika poljoprivrede 4: 503-514.
Ilin, . (1993): Uticaj ubrenja i navodnjavanja na prinos i kvalitet krompira.
Doktorska disertacija.
Ilin, . (1994): Content and yield of starch as depending on fertilization and
irrigation. Contemporary Agriculture 42: 431-435.
Ilin, . (1996): Starch content in potato tubers as depending on irrigation and
fertilization. The Bok abstracts, International Symposium Drought and Plant
production, Lepenski Vir, 214.
Ilin, . (2003): Povrtarstvo (http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/index.html).
Ilin, . (2010): Stanje u proizvodnji povra u Srbiji na kraju prve decenije XXI
veka. Zbornik radova, XI Savetovanja Savremena proizvodnja povra,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 11. decembar 2010, 4-6.
Ilin, ., urovka, M., Markovi, V. (1997): Effect of fertility and irrigation on sugar
content in potato tubers. Acta Hort. 462: 303-310.
Ilin, ., urovka, M., Markovic, V. (2000a): Effect of irrigation and mineral
nutrition on the quality of potato. Acta Hort. 579: 625-629.
Ilin, ., urovka, M., Markovi, V., Lazi, B. (1994): Yield of new potato of the variety
desiree as depending on fertilization and irrigation. Contemporary Agriculture,
XLII: 499-506.
Ilin, ., urovka, M., Markovi, V., Sabado, V. (2000b): Agrobioloke osnove za
uspenu proizvodnju krompira. Arhiv za poljoprivrene nauke 61: 101-114.
Ilin, ., Gvozdenovi, ., Boanski, J., Novkovi, N. Adamovi, B. (2013): Role of
vegetable production in the development of rural regions in Serbia. Srpska
akademija nauka i umetnosti. Nauni skup, Perspektive razvoja sela, 17-18.
april, Beograd.
Ilin, ., Lazi, B., Markovi, V., urovka, M. (1999): Quality production of
vegetables at the crossroads of the two centuries. Proceeding of 2nd International
Scientific Conference. Production of Field Crops at the treshold of 21st century.
University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Yugoslavia, 101-111.
284
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Ilin, ., Markovi, V., Mikovi, A. (2006): Revitalizacija staklene bate i tehnologije
proizvodnje u AD Doline iz Gloan. Tehniko i razvojno reenje registrovano
u MNO Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja.
Ilin, ., Mikovi, A. (2007): Pilot glasshouse production of high quality vegetable
seedlings. Tehniko i razvojno reenje registrovano u MNO Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Vlade Republike Srbije.
Ilin, ., Mikovi, A. (2008): Staklenik za proizvodnju povra, cvea i ukrasnog
bilja. Tehniko i razvojno reenje registrovano u MNO Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja Vlade Republike Srbije i Sekretarijatu za nauku i
tehnoloki razvoj Vlade AP Vojvodine.
Ilin, ., Nei, Lj., Maksimovi, I., Mikovi, A. (2009): Importance of fertility
and quality of soil substrates for greenhouse vegetable production. Zbornik
radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. 46: 135-148.
Ilin, ., Sabado, V., Markovi, V., Gvozdenovi, ., Bjeli, V., Zdravkovi, M.,
Mikovi, A., Marinkovi, D., Boca, Z., Sekuli, O., Ivan, J., Kuki, B. (2010):
Odreivanje odravaoca za odomaene sorte iz registra poljoprivrednog
bilja. Tehniko i razvojno reenje registrovano u Ministarstvu poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije.
Imas, P., Bansal, S.K. (2013): Potassium and Integrated Nutrient Managment in
Potato. http://www.ipipotash.org/presentn/kinmp.html, 1-14.
IOBC (2005): Guidelines for integrated production of field grown vegetables,
Malavolta C, Boller E. F., Wijnands F.G. (ed.) 28: 1-26. http://www.iobcwprs.org/ip_ipm/IOBC_Guideline_Field_Vegetables_2004_ENGLISH.pdf
IPI International Potash Institute (2012): Potassium a Nutrient Essential for Life.
http://www.ipipotash.org/udocs 1-18.
Islam, A.K., Edwards, D.G., Asher, C.J. (1980): pH optimum for crop growth. Results
of a solution culture experiment with six species. Plant Soil 54: 338-357.
Ismail, W. (1980): The influence of potassium on the relationship between
Meloidogyne incognita and cucurbitas. Indian J. Bot. 3: 24-30.
Ismail, W., Saxena, S.K. (1979): Effect of different levels of potassium on the
growth of root-knot nematode Meloydogine incognita on tomato Lycopersicon
lycopersicum and Lycopersicon peruvianum and development of root-knot.
Indian J. Nematol. 6: 23-31.
285

Jackson, T.L., McBride, R.E. (1986): Yield and quality of potassium improved with
potassium and chloride fertilization. In: Jackson, T. L. (ed.) Special Bulletin
on Chloride and Crop Production. Potash & Phosphate Institute Atlanta,
Georgia, 2: 73-83.
Jankovi, M. (1976): Uzajamni odnos izmeu zasienosti zemljita bazama,
sadraja kalijuma u adsorptivnom kompleksu i ishrani biljaka kalijumom.
Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun.
Jensen, C.R., Tophoj, H. (1985): Potassium induced improvement of yield response
in barley exposed to soil water stress. Irrig. Sci. 6: 117-129.
Jeschke, W.D. (1979): Nettoaustausch von K+- Na+ durch das Plasmalemma von
meristematischen Wurzelgeweben. Z. Pflanzenphysiol. 94: 325-330.
Jeschke, W.D., Atkins, C.A., Pate, J.S. (1987): Partitioning of K+, Na+, Mg2+ and
Ca2+ through xylem and phloem to component organs of nodulated white
lupin under mild salinity. J. Plant Physiol. 128: 77-93.
Jeschke, W.D., Pate, J.S. (1991): Cation and chlorid partitioning through xylem
and phloem within the whole plant of Ricinus communis L. under condition
of salt stress J. Exp. Bot. 42: 1105-1116.
Jifon, L.J., Lester E.G (2011): Effect of foliar potassium fertilization and source on
cantaloupe yield and quality. Better Crops 95: 13-15.
Johnston, A.E., Goulding, K.W.T. (1992): K concentrations in surface and
groundwater and the loss of K in relation to land use. In: Potassium in
Ecosystems. IPI 23rd Coloquium, Prague, 135-158.
Joshi, Y.C. (1980): Sodium/Potassium, index of wheat seedlings in relation to
sodacity tolerance. Proc. Intern. Symp. Salt-Affected Soils. Centr. Soil Salinity
Res. Inst. Karnal (India), 457-460.
Jungk, A., Claassen, N., Kuchenbuch, R. (1982): Potassium depletion of the soilroot interface in relation to soil parameters and root properties. Proc. 9th Int.
Plant Nutr. Colloq., Commonwealth Agric. Bureau, 250-255.
Kdr I., Mrton, L., Lng I. (2012): Az rbottynyi 50 ves rk rozs s egyb
mtrgyzsi tartamksrletek tanulsgai. Magyar Tudomnyos Akadmia
ATK Talajtani s Agrokmiai Intzete, Budapest.
286
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Kdr, I. (1992): A nvnytplls alapelvei s mdszerei. Akaprint, Budapest.
Kdr, I. (2000): Neobjavljeni rezultati.
Kdr, I. (2011a): A klium s a br elemek kztti klcsnhatsok vizsglata
tartamksrletben. Agrokmia s Talajtan, 60: 161-178.
Kdr, I. (2011b): Analysis of interactions between potassium, borom and
strontium in alfalfa. Agrokmia s Talajtan, 61: 133-150. H.
Kdr, I. (2012a): A fbb szennyez mikroelemek krnyezeti hatsa. Magyar
Tudomnyos Akadmia, ATK Talajtani s Agrokmiai Intzet, Budapest.
Kdr, I. (2012b): Nvnytplls, trgyzs, elemforgalom. Agrokmia s
Talajtan, 61: 147-162.
Kdr, I., Csath, P. (2012): A klium s br kztti klcsnhatsok vizsglata
kukoricban. Nvnytermels, 61: 37-57.
Kdr, I., Mrton, L., Horvth, S. (2000): Mineral fertilization of potato (Solanum
tuberosum L.) on calcareous chernozem soil. Nvnytermels 49: 291-306. H.
Kdr, I., Mrton. L., Lng, I. (2012): Az rbottyni 50 ves rk Rozs s Egyb
Mtrgyzsi Tartamksrletek Tanulsgai. Magyar Tudomnyos Akadmia
ATK Talajtani s Agrokmiai Intzete, Budapest.
Kdr, I., Raglyi, P. (2012): Effect of slaughterhouse wastes on the contents of
plants on calcareous sandy soil. Agrokmia s Talajtan 61: 181-192. H.
Kafkafi, U., Tarchitzky, J. (2011): Fertigation: A tool for efficient fertilizer and water
management. International fertilizer industry association (IFA), Paris, France,
International potash institute (IPI), Horgen, Switzerland, Paris, France 14-138.
Kastori, R. (1964): Der Gehalt einiger Nrstoffe im Laufe der Vegetation beim
Mais.Ve Congres Mondial des Fertilisants, Zurich 1-6.
Kastori, R. (1967): The influence of mineral fertilizer on certain properties of
agricultural products. Agrohemija 7/8: 295-309.
Kastori, R. (1969): Depedence of Calcium Uptake and Transpiration on the Osmotic
Pressure of Extrenal Solution in Different Wheat Varieties. Contemporary
Agriculture 17: 277-284.
287

Kastori, R. (1976): The Effect of Some Ecological Factors on 32P Uptake by Leaf
Tissue. VIII International Fertiliter Congress, Moscow, Papers of foreign
participants. 3: 444-452.
Kastori, R. (1977): Lisna analiza i kontrola plodnosti zemljita. Bilten za kontrolu
plodnosti zemljita i upotrebu ubriva 1: 49-52.
Kastori, R. (1983): Uloga elemenata u ishrani biljaka. Matica srpska, Novi Sad.
Kastori, R. (1984): Mehanizam i ekologija usvajanja jona preko lista. U: Fizioloki
aspekti mineralne ishrane biljaka. Jugoslovensko drutvo za fiziologiju biljaka.
Beograd, 37-54.
Kastori, R. (1988): Uloga i mesto analize biljaka u sistemu kontrole plodnosti
zemljita i upotrebe ubriva. Jugoslovenski nauni simpozijum. Sistem
kontrole plodnosti zemljita i upotrebe ubriva u funkciji optimalnih prinosa
danas i sutra, Novi Sad, Zbornik radova, 177-198.
Kastori, R. (1995): Zatita agroekosistema. Feljton, Novi Sad.
Kastori, R. (2000): The Soil Potassium Resources and the Efficiency of Potassium
Fertilizers in Yugoslavia. Country Report 14, International Potash Institute,
Basel, 1-26.
Kastori, R. (2006): Fiziologija biljaka. Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad.
Kastori, R. (2008): Uloga kalijuma u ishrani krompira. Savremeni povrtar 31: 12-13.
Kastori, R. (2009): Kalijum- neophodan elemenat za dobar kvalitet povra.
Savremeni povrtar 31: 12-14.
Kastori, R. (2011): inioci koji utiu na efikasnost folijarne ishrane povra
mineralnim materijama. Savremeni povrtar 38: 10-13.
Kastori, R. Bogdanovi, D. Kdr, I., Miloevi, N., Sekuli, P., Pucarevi, M.
(2006): Uzorkovanje zemljita i biljaka - nezagaenih i zagaenih stanita.
Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Kastori, R. Gruji, S., Kandra, J., Adamov, I. (1978): Eifluss der unterschiedlichen
K-Ernrung auf den 32P-einbau in einzelnen Nukleinsregruppen bei jungen
Maispflanzen. Acta Bot. Croat. 37: 61-66.
288
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Kastori, R., Arsenijevi-Maksimovi, I., Petrovi, N. (1997a): Sadraj hlorofila
kao pokazatelja obezbeenosti eerne repe azotom. Zbornik radova, Nauni
institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 29: 27-34.
Kastori, R., Blind, A. (1977): Phosphorus uptake by different age maize leaves
and their physiological activity. Savremena poljoprivreda 5/6: 23-32. S
Kastori, R., Gruji, S. (1975): Einfluss der verschiedenen K- Ernrung auf die
Dynamik von RNS- und DNS- Gehalt in jungen Maispflanzen. Biochem.
Physiol. Pflanzen (BPP) 167: 13-16.
Kastori, R., Miloevi, N. (2011): Ekoloki i fizioloki aspekti kisele sredine- zemljite,
biljke i mikroorganizmi. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Kastori, R., Petrovi, M., Arsenijevi-Maksimovi, I. (1997b): Teki metali i biljke.
U: Kastori, R. (Ured.) Teki metali u ivotnoj sredini. Nauni institut za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 197-257.
Kastori, R., Petrovi, M., Joci, B., Verebaranji, I. (1982): Odnos izmeu udela
azota, fosfora i kalijuma u liski i lisnoj drci i prinosa i kvaliteta eernme
repe. Arhiv za poljoprivredne nauke 43: 421-432.
Kastori, R., Petrovi, N. (2004). Bioenergetic aspects of composition between
nitrogen metabolism and carbohydrate synthesis in small gains. Matica
Srpska Proceedings for Natural Sciences 106: 21-27.
Kastori, R., Sari, M., Petrovi, M., Krsti, B. (1979): The specific characteristics
of different sugar beet varieties related to potassium in nutrition. Agrohemija
3/4: 97-107. S
Kasztori, R. (1969): Effect of Lihgt on Calcium Uptake and Metabolism.
Agrochemistry and Soil Science 18: 321-326.
Katan, J. (2009): Mineral nutrient management and plant disease. Research
Findings: e-ifc No. 21: 6-8.
Kecskemti, V.(1992): Therapeutic Implications of Alterations in Endogenous
Potassium Concentrations for Organ Functions. IPI: Potassium in Ecosystems.
IPI 23rd Colloquium, Prague, 235-250.
Kemmler, G. (1980): Potassium deficiency as a yield -liminting factor in the
tropics. Potash. Rev. (IPI), Subj. 16, 84th suit.
289

Kemmler, G., Hobt, H. (1985): Potash a product of nature, K+S booklet, German
Potash for World Agriculture.
Khan, K.S., Heinze, S., Joergensen, R.G. (2009): Simultaneous Measurements of S,
Macronutrients, and Heavy Metals in the Soil Microbial Biomass with CHCl3
Fumigation and NH4+NO3- Extraction. Soil Biol. Biochem. 41: 309-314.
Kiraly, Z. (1976): Plant disease resistance as influenced by biochemical effects of nutrients
in fertilizers. Proc. 12th Collq International Potash Institute, Bern, 33-46.
Koch, K., Mengel, K. (1974): The influence of the level of potassium supply to
young tobacco plants (Nicotiana tabacum L.) on short term uptake and
utilisation of nitrate nitrogen (15N). J. Sci. Food Agric. 25: 465-471.
Koriath, H. et al. (1975): Gllewirtschaft - Glledngung. VEB Deutscher
Landwirtschaftsverlag, Berlin.
Krs, E. (1980): Bioszervetlen kmia.Godolat, Budapest.
Koeleva, L. L. (1965): Vlijanie osnovnih elementov mineralnovo pitanija na
formirovanie svojstv ustojivosti k poleganiju rastenij ljna. Ustojivost rast.
protiv poleg. Izd. AN BSSR, Inst. eksper. bot. i mikrobiol. Minsk, 118-122.
Kostadinova, S., Panayotova, G. (2012): Effect of potassium deficiency on the
potassium utilization efficiency in wheat genotypes. In: Kastori R. (eds.)
Proceedings XVI International ECO-conference - Safe Food, Ecological
Movement of Novi Sad, Novi Sad, Serbia, 175-181.
Kosti, M. (1975): The influence of the potassium nutrition on the content of cellulose
and some morphological characteristics of wheat stalk as factors of resistance to
lodging. Zbornik radova, Zavod za strna ita, Kragujevac 5: 73-80.
Kosti, N., Hadi, V., Proti, N., Stevanovi, D., Jakovljevi, M. (1995): Sulfur
geochemistry of some soils of Vojvodina, umadija, and northern Pomoravlje.
Zemljite i biljka 44: 181-190.
Kovaevi, V., Sudari, A., Antunovi, M. (2011): Mineral Nutrition, In: Hany A. El.
Shemy (ed.) Soybean Physiology and Biochemistry, Intech Publisher, 389- 426.
Kovaevi, V., Vukadinovi, V. (1992): The potassium requirements of maize and
soyabean on high K-fixing soil. S. Afr. Tydskr. Plant Grond, 9: 10-13.
290
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Krauss, A. (2001): Potassium and biotic stress. 1st FAUBA-FERTILIZAR-IPI
Workshop on Potassium in Argentinas Agricultural Systems. 20-21 November
2001, Buenos Aires, Argentina.
Kristek, A., Rastija, M., Kovaevi, V., Liovi, I. (1996): Response of sugar beet to
potassium fertilization on a high K-fixing soil. Roslinn Vroba, 42: 523-528.
Kuhlmann, H., Barraclough, P.B. (1987): Comparasion between the seminal and
nodal root systems of winter wheat in their activity for N and K uptake. Z.
Pflanzenernrh. Bodenk. 150: 24-30.
Kukin, A., Hadi, V., Nei, Lj., Beli, M. (2007): Agrogeologija. Univerzitet u
Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad.
Kuo, J., Pate, J.S., Rainbird, R.M., Atkins, C. A. (1980): Internodes of grain legumes
- New location of xylem parenchyma transfer cells. Protoplasma 104: 181-185.
Laegreid, M., Bockman, O.C., Kaarstad, O. (1999): Agriculture, Fertilizers and
Environment. CABI Publishing, Wallingford.
Lng, F. (ed.) (1998): Nvnylettan - A nvnyi anyagcsere, ELTE Etvs Kiad, Budapest.
Larkum, A.W.D. (1968). Ionic relations of chloroplasts in vivo. Nature 218: 447-449.
Larsen, J.B. (1976): Untersuchungen ber die Forstempfindlichkeit von
Douglasienherknften und ber Einfluss der Naerstoffversorgung auf die
Forstresistenz der Douglasie. Forst- und Holzwir. 15: 299-302.
Latkovi, D., Marinkovi, B., Maleevi, M., Jaimovi, G., Jug, D. (2009): Effect of
different levels of nitrogen from plowed under harvest residues on grain yild
of corn. Contemporary Agriculture 58: 16-22.
Lee, D.H., Lee, C.B. (2000): Chilling stress-induced changes of antioxidant
enzymes in the leaves of cucumber: in gel enzyme activity assays. Plant Sci.
159: 75-85.
Lee, K.E. (1994): The functional signifikance of biodiversity in soils. 15th World
Congress of Soil Science, Acapulco, Mexico, 4a: 168-182.
Lester, G.E. (2006): Organic versus conventionally grovn produce: quality
differences, and guidelines for comparison studies. Hort. Sci. 41: 296-300.
291

Lester, G.E., Jifon J. L., Makus D.J. (2010): Impact of potassium nutrition on postharvest
fruit quality: Melon (Cucumis melo L.) case study. Plant Soil 335: 117-131.
Lester, G.E., Jifon, J.L., Makus, D.J. (2006): Supplemental foliar potassium
aplications with or without a surfactant can enhance netted muskmelon
quality. Hort. Sci. 41: 741-744.
Lester, G.E., Jifon, J.L., Makus, D.J. (2011): Impact of potassium nutrition on postharvest
fruit quality: Melon (Cucumis melo L.) case study. Plant Soil 335: 117-131.
Lester, G.E., Jifon, J.L., Rogers, G. (2005): Supplemental foliar aplications during
muskmelon fruit development can imrove fruit quality, ascorbic acid and
beta-carotene contents. J. Amer. Soc. Hort. Sci. 130: 649-653.
Li, H., Yang, X., Luo, A.C. (2001): Ameliorating effect of potassium on iron toxicity
in hybrid rice. J. Plant Nutr. 24: 1849-1860.
Li, S., Xu, Y., White, W.S., Rodermel, S., Taber, H. (2006): Lycopen concentration
in tomato is increased by enchanced potassium nutrition. FASEB J. 20: 1059.
Liebig, J. von (1842): Die organische Chemie in ihrer Anwendung auf Agricultur
und Physiologie. 4 Auflage, Vieweg, Braunschweig.
Lin, D., Huang, D., Wang, S. (2004): Effect of potassium levels on fruit quality of
muskatmelon in soilless medium culture. Sci. Hort. 102: 53-60.
Linser, H., Farrahi-Aschtiani, S. (1965): Einfluss von Licht und Dunkelheit auf die
Nrstoffaufnahme etiolierter and grner Pflanzen. Z. Pflanzenernr. Dng.
110: 26-35.
Linser, H., Herwig, K. (1963): Untersuchungen zu Abhngigkeit der Nrstoffaufnahme
vom osmotischen Druck der Aussenlsung. Prottoplasma 22:1-4.
Loo, S., Koppejan, J. (2002): Handbook of Biomass Combustion and Co-Firing.
Twente University Press, Enschede.
Lorenzo, O., Piqueras, R., Sanchez-Serrano, J.J., Solano, R. (2003): Ethylene
response factor 1 integrates signals from ethylene and jasmonate pathways in
plant defence. Plant Cell 15: 165178.
Lu, Y.X., Li, C.J., Zhang, F.S. (2005): Transpiration, Potassium Uptake and Flow in Tobacco
as Affected by Nitrogen Forms and Nutrient Levels. Ann. Bot. 95: 992-998.
292
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Lundegardh, H. (1945): Die Blattanalyse. Gustav Fischer Verlag, Jena.
Maathius, F.J.M., Sanders, D. (1997): Regulation of K+ Absorption in Plant Root
Cells by External K+: Interplay of Different Plasma Membrane K+ Transporters.
J. Exp. Bot. 48: 451-458.
Maathuis, F.J.M. (2007): Monovalent Cation Transporters: Establishing a link
between bioinformatics and physiology. Plant Soil 301: 1-15.
Maathuis, F.J.M., Sanders, D. (1996): Mechanisms of potassium absorption by
higher plant roots. Physiol. Plant. 96: 158-168.
Magen, H. (2010): Current World Potash Situation & Future Outlook.http://www.
ipipotash. org/udocs 1-9.
Maksimovi, I. (2006): Uticaj pH vrednosti supstrata na pristupanost hraniva.
Savremeni povrtar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 17: 6-7.
Maksimovi, I., Beli, S., Putnik-Deli, M., Gani, I. (2008). The effect of sodium
concentration in the irrigation water on pea yield and composition. ECO
Conference 2008, Novi Sad, 231-235.
Maksimovi, I., Putnik-Deli, M., Gani, I., Mari, J., Ilin, . (2010): Growth, ion
composition, and stomatal conductance of peas exposed to salinity. Cent. Eur.
J. Biol. 5: 682-691.
Manojlovi, S. (1969): Uzimanje uzoraka zemljita. Prirunik za sistematsku
kontrolu plodnosti zemljita i upotrebu ubriva. Centar za unapreenje
poljoprivredne proizovdnje SR Srbije, Beograd, Poslovno udruenje
proizvoaa vetakih ubriva Agrohemija Beograd, 9-18.
Manojlovi, S. (1986): Teorijske osnove jedinstvenog sistema kontrole plodnosti
zemljita i upotrebe ubriva u Jugoslaviji. Agrohemija 1: 1-36.
Manojlovi, S. (1988): Aktuelni problemi upotrebe ubriva sa posebnim osvrtom
na mogunost zagaivanja zemljita i predlozi za njihovo reavanje, kroz
uvoenje i funkcionisanje sistema kontrole plodnosti zemljita i upotrebe
ubriva. Agrohemija 5/6: 393-434.
Markovi, V. (1981): Effect of mineral nutrition on quality of industrial peppers.
Matica srpska, 401-411.
293

Markovi, V. (1984): Effect of fertilization on yield and quality of red spice pepper.
Savremena poljoprivreda. 32: 37-45.
Markovi, V. (2001): Conteporary agricultural practices for sweet pepper
production. Zbornik radova, a periodical of scientific research on field and
vegetable crops 35: 341-348.
Markovi, V., urovka, M., Ilin, ., Mikovi, A. (2005): Influence of production
methods on the yield and quality of red spice pepper, Contemporary
Agriculture 54: 84-87.
Markovi, V., Lazi, B., urovka, M. (1994): Economical application of feltilizers
in vegetable crops production. Zbornik radova, A periodical of scientific
research on field and vegetable crops. 22: 659-669.
Markovi, V., Taka A., Ilin . (1999): Uticaj razliitih supstrata i naina proizvodnje
na kvalitet rasada paradajza. Savremena poljoprivreda 41: 178-185.
Marschner, H. (1995): Mineral plant nutrition of higher plants, 2nd edn. Academic
press, Harcourt Brace & Company, Publishers, p 889.
Marschner, H., Cakmak, I. (1989): High light intensity enhances chlorosis
and necrosis in leaves of zinc-, potassium- and magnesium-deficient bean
(Phaseolus vulgaris) plants. J. Plant Physiol. 134: 308-315.
Marschner, H., Richter, C. (1973): Akkumulation and Translokation von K+, Na+
und Ca2+ bei Angebot zu einzelnen Wurzelzonen von Maiskeimpflanzen. Z.
Pflanzenernr. Bodenk. 134: 1-15.
Marschner, H., Rmheld, V. (1992): Optimierung der Stickstoffdngung bei
gleichzeitiger Verringerung der Umweltbelastung. Inter. Tagung. Optimierung
der Stickstoffdngung, Hohenheim, 187-192.
Martin, P. (1982): Stem xylem as a possilble pathway for mineral retranslocation
from senecing leaves to the ear in wheat. Aust. J. Plant Physiol. 9: 107-207.
Martinov, M., Tei, M., Konstantinovi, M., Stepanov, B. (2005): Perspektive
u korienju biomase za grejanje domainstava u seoskim podrujima.
Savremena poljoprivredna tehnika 31: 211-220.
Matotan, Z. (2002): Proizvodnja paprike. Hrvatski zadruni savez. Zagreb.
294
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Matzel, W. (1983): Die Bedeutung de Kalidngungsorten fr die Nahrstoffversorgung der
Pflanze. Dynamik und Verfgbarkeit des Kalis im Boden. Fachsymposium, 1982,
Fachinformation der sterreichischen Dngungberatunsstelle. Wien 4: 1-25.
Maynard, N.D., Hochmuth, J.G. (2007): Knott`s handbook for vegetable grovers.
Published by Johan Wiley&Sons, New Jersey, 642.
Mazoyer, M., Roudart, L. (2006): A history of world agriculturw from the neolithic
age to the current crisis. Earthscan. London, UK.
McLean, E.O., Watson, M.E. (1985): Soil Measurements of plant available
potassium. In: Munson, R.D. (ed.) Potassium in Agriculture. CSSA SSSA,
Madison, 277-308.
Mehta, K. (2012): Biological nutrient enhancers: A success story in South Asia?
New AG International, June/July, 54.
Mengel K, Haghparast M, Koch K (1974): The effect of potassium on the fixation
of molecular nitrogen by root nodules of Vicia faba. Plant Physiol. 54: 535-538.
Mengel, K. (1976): Potassium in Plant Physiology and Yield Formation. Ind.
Soc. Soil Sci. Bull. 10. Reprinted by International Potash Institute, Berne,
Switzerland, 23-40.
Mengel, K. (1989): Experimental Approaches on K+ Efficinecy in Different Crop
Species. 21st Colloquium of the International Potash Institute, Louvain-la
Neuve, Belgium. International Potash Institute, Worblaufen-Bern, 47-56.
Mengel, K. (2006): Potassium. In: Barker, A. V., Pilbeam, D. J. (eds.) Handbook of
Plant Nutrition. Taylor & Francis. Boca Raton London New York, 91-120.
Mengel, K., Braunschweig, L.C. (1971): The effect of soil moisture upon the
availability of potassium and its influence on the growth of young maize
plants. Soil Sci. 114: 142-148.
Mengel, K., Forster, H. (1969): The effect of seasonal variation and intermittent
potassium nutrition on crop and visual quality of barley. Z. Acker- Pflanzenbau,
127: 317-326.
Mengel, K., Haeder, H.E. (1977): Effect of potassium supply on the rate of phloem
sap exudation and the composition of phloem sap of Riciunus communis.
Plant Physiol. 59: 282-284.
295

Mengel, K., Haghparast, M., Koch, K. (1974): The effect of potassium on the fixation
of molecular nitrogen by root nodules of Vicia faba. Plant Physiol. 54: 535-538.
Mengel, K., Kirkby E.A. (2001): Principles of Plant Nutrition. Kluwer Academic
Publishers, Dordrecht/Boston/London.
Mengel, K., Pflger, R. (1972): The release of potassium and sodium from young excised
roots of Zea mays under various efflux conditions. Plant Physiol. 49: 16-19.
Mengel, K., Steffens, D. (1985): Potassium uptake of rye-grass (Lolium perenne)
and red clover (Trifolium pratense) as related to root parameters. Biol. Fert.
Soils 1: 53-58.
Miljkovi, N. (1988): Appearance of the secondary salinization of soils in
Yugoslavia, Procedings of the International Symposium on Solonetz Soils,
Osijek, 339-346.
Miljkovi, N. (1996): Osnovi pedologije. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematiki fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad.
Miloevi, M., Maleevi, M. (2004): Semenarstvo 1, Nauni institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad.
Miloevi, N., Jarak, M., Govedarica, M. (1989): Dinamika ukupnog broja
mikroorganizama i dehidrogenazna aktivnost u rizosferi eerne repe u
zavisnosti od NPK ubriva. Agronomski glasnik 4-5: 3-11.
Mona, A.M., Sabah, M.A. Rehab, A.M. (2011): Influence of potassium sulfate on
faba bean yield and quality. Aust. J. Basic Appl. Sci. 5: 87-95.
Mountain, W.B. (1965): Pathogenesis by soil nematodes. In: Ecology of Soil-Borne
Plant Pathogens: Prelude to Biological Control. KF Baker and WC Snyder,
eds. University of California Press, Berkley, 285-301.
Mller, K. (1988): Zur Frage der Kalidngung zu Kartoffel. Der Kartoffelbau 3: 1-3.
Nagy, J., Pankotai, M. (1986): A dinnye kmiai sszettele. Kert. Egy. Kzlemnyei. 18: 10-14.
Nagy, Zs., Lszl, A., Dallos, F., Fodor, P. (1990): Klnbz talajtpusok
hatrrtkekre pl, fogadkpes kapacitsnak rtkelse, kommunlis s
kolajipari hulladk-iszapok krnyezetkml programozott elhelyezshez.
In: Blaske, Z. (red.) Hungagrochem,90, Keszthely, Hungary, 91-97.
296
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE National Organic Standards Board (NOSB) (1995): What is organic production?
http://www.nal.usda.gov/afsic/pubs/ofp/ofp.shtml
Nativ, R. (1992): Potassium in Natural Groundwater Systems. In: Potassium in
Ecosystems. IPI 23rd Colloquium, Prague, 117-134.
Nejgebauer, V. (1949): Upotrebljivost povrinskih i podzemnih voda za
navodnjavanje i njihova klasifikacija u prirodnim prilikama Vojvodine.
Radovi poljoprivrednih nauno-itraivakih ustanova.
Nelson, W.L. (1982): Interactions of potassium with moisture and temperature.
Potassium for Agriculture - a situation analysis, 109-119.
Nmeth, K. (1976): Die effektive und potentielle Nrhrstoffverfgbarkeit im Boden
und ihre Bestimmung mit Elektro-Ultrafiltration (EUF). Habilitationsschrift,
Universitt, Gissen.
Nmeth, K., Grimme, H. (1972): Effect of soil pH on the relationship between K concentration
in the saturation extract and K saturation of soils. Soil Sci. 114: 349-354.
Nei, Lj. (2004): Uticaj zaslanjenosti zemljita i vode na proizvodnju povra u zatienom
prostoru. Savremeni povrtar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 9: 7-8.
Nei, Lj. (2011): Soil irrigability in Vojvodina. Ed. Sima Beli., Irrigation water
quality, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture: 3-27.
Nei, Lj., Beli, M., Manojlovi, M., Vasin, J. (2008): Zemljite - osnova odrive
poljoprivrede. U: Manojlovi, M. (ured.) ubrenje u odrivoj poljoprivredi.
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 35-44.
Nei, Lj., Hadi, V., Sekuli, P., Beli, M. (2003): Kvalitet vode za navodnjavanje
i salinitet zemljita u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji. Letopis naunih
radova, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 27: 5-10.
Newman, E.I., Rosalie, E., Andrews, I. (1973): Uptake of phosphorus and potassium
in relation to root growth and density. Plant Soil 38: 49-69.
Nielsen, J.D. (1972): Fixation and release of potassium and ammonium ions in
Danish solis. Plant Soil 36: 71-88.
Nieves-Cordones, M., Martinez-Cordero, M.A., Martinez, V., Rubio, F. (2007):
An NH4+-sensitive component dominates high-affinity K+ uptake in tomato
plants, Plant Sci. 172: 273-280.
297

Nikoli, B. (1980): Biohemija. Nauna knjiga. Beograd.
Nobel, P.S. (1969): Light-dependent Potassium Uptake by Pisum sativum Leaves.
Plant Cell Physiol. 10: 597-605.
Nobel, P.S. (1969): Light-induced changes in the ionic content of chloroplasts in
Pisum sativum. Biochem. Biophys. Acta 172: 134-143.
Noguchi, A., Hasegawa, I., Yataki, J. (2001): Use of xylem sap to determine
differences in the availability of mineral elements in soils. In: Horst, J. (eds.)
Plant nutrition - Food security and sustainability of agro-ecosystems. Kulwer
Academic Publishers. Printed in the Netherlands, 734-735.
Novkovi, N., Ilin, ., Ivanievi, D. (2011b): Model za optimiranje proizvodnje povra.
Zbornik radova meunarodnog naunog simpozijuma agronoma, AGROSYM
2011, Poljoprivredni fakultet Istono Sarajevo i Zemun, Jahorina, 555-559.
Novkovi, N., Ilin, ., Matkovi, M., Milovi, B. (2011a): Informacione osnove za
upravljanje proizvodnjom zdravstveno bezbednog povra, Tematski zborinik
VI Meunarodnog naunog skupa: Turizam i ruralni razvoj, Sajamski grada
Trebinje, IEP, Trebinje, 374-379.
Odon, I. E. (1984): Smectite clay minerals: properties and uses. Phil. Tans. R. Soc.
Lond. 311: 391-409.
Oji, Y., Izawa, G. (1969): Effect of univalent cations on the formation of nitrate
reductase and nitrite reductase in rice seedling. Plant Cell Physiol. 10: 665-674.
Orlovius, K. (1993): Sugar beet quality - the importance of potassium. Potash Rev. 2: 1-5.
Pantelinac, P. (2012): Ishrana osoba sa dijabetesom na hemodijalizi. Eliksir 2: 54-57.
Pantovi, M. (1962): Fiksaciona spsobnost za kalijum glavnih tipova zemljita
Srbije. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd - Zemun.
Paraikovi, N., Tekli, T., Vinkovi, T., Balievi, R., Lepedu, H. (2008):
Influence of K excessive soil and plant supply on Ca deficiency in pepper
fruits (Capsicum annuum L.). Cereal Res. Comm. 36: 1563-1566.
Pavlek, P. (1975): Ope povrtarstvo. Sveuilite u Zagrebu, Poljoprivredni fakultet, Zagreb.
Peoples, T.R., Koch, D.W. (1979): Role of potassium in carbon dioxide assimilation
in Medicago sativa L. Plant Physiol. 63: 878-881.
298
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Perrenoud, S. (1990): Potassium and plant health. IPI Research Topics No. 3, 2nd
edn. Basel/Switzerland, p 365.
Perrenoud, S. (1993): Fertilizing for High Yield Potato. IPI Bulletin 8. 2nd Edition,
International Potash Institute, Basel.
Petrovi, N., Kastori, R., Rajan, I. (1991): Effect of cadmium on nitrate reductase
activity in young sugar beet (Beta vulgaris) plants differently supplied with
potassium. Zemljite i biljka 40: 29-36.
Pissarek, H.P., Finck, A. (1972): Untersuchungen zur anatomisch-mikroskopischen
Diagnose des latenten Kaliummangels. Landw. Forsch. Sonderh. 241-248.
Plesniar, M., Kastori, R., Petrovi, N., Pankovi, D. (1994): Photosynthesis and
chlorophyll fluorescence in sunflower (Helianthus annuus L.) leaves as affected
by phosphorus nutrition. J. Exp. Bot. 45: 919-924.
Popovi, . (1989): Agrohemija, Nauna knjiga, Beograd.
Portela, E.A. (1993): Potassium supplying capacity of northeastern Portugues
soils. Plant Soil 154: 13-20.
Prabhu, A.S., Fageria, N.K., Huber, D.M., Rodrigues, F.A. (2007): Potassium and plant
disease. In: Datnoff LE, Elmer WH, Huber DM (eds) Mineral nutrition and plant
disease. The American Phytopathological Soc Press, Saint Paul, 57-78.
Prummel, J. (1981): Kalidngung und Kartoffelqualitt. Der Kartoffelbau 32: 73-76.
Puckett, L.J. (1987): The influence of forest canopies on the chemical quality of
water and the hydrological cycle. In: Averett, R.C., McKnight, D.M. (eds.)
Chemical Quality of Water and the Hydrologic Cycle. Lewis Publishers,
Chelsea, Michigan, 4-22.
Pukari, A. (2012): Izvoz povra u funkciji razvoja povrtarske proizvodnje u
Republici Srbiji. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.
Qi, Z., Spalding, E.P. (2004): Protection of plasma membrane K+ transport by the
salt overly sensitive Na+-H+ antiporter during salinity stress. Plant Physiol.
136: 2548-2555.
Radi, . (1878): Povrtarstvo za kolu i narod, str. 1-393. Poljoprivredni spisi,
tamparija brae Jovanovi, Panevo.
299

Rado, J.P. (1987): Drug-induced electrolytes disturbances. Giorn. It. Chim. Clin.
12: 173-190.
Rains, D.W. (1969): Kinetics and energetics of light-enhanced potassium
absorption by corn leaf tissue. Plant Physiol. 43: 394-400.
Rajkovi, . (1965): Stanje i dinamika kalijuma u glavnim tipovioma zemljita
Srbije. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Rajkovi, . (1967): Lakopristupani oblici kalijuma u zemljitima Srbije. Letopis
naunih radova, Poljoprivrednog fakulteta, Novi Sad, 11: 49-71.
Rengel, Z., Damon, P. Cakmak, I. (2008): Crops and genotypes differ in efficiency
of potassium uptake and use. Physiol. Plant. 133: 624-636.
Renger, M., Strebel, O., Grimme, H., Fleige, H. (1981): Nrstofflieferung an die
Pflanzenwurzel durch Massenfluss. Mitt. Dtsch. Bodenkundl. Ges. 30: 63-70.
Richter, D., Kovaevi, V., Flossmann, R. (1990): Ergebnisse und Untersuchung
von K-fixierenden Boden in Jugoslaviens. Richtig dngen-mehr ernten. Kalibergbau Handelsgesellsch. Berlin, 14: 1-6.
Rodewyk, A. (1979): Information ber Kali. Ratgeber fr die Landwirtschaft,
Kassel, 4: 1-163.
Rodriguez-Fuentes, M.E., Perdomo, L.L. (1981): Influence of the mineral nutrition
upon the populational changes of Rothylenchulus reniformis in 3 crops. Cent.
Agric. 8: 69-76.
Romero-Aranda, R., Soria, T., Cuartero, J. (2001): Tomato plant water uptake and
plant-water relationships under saline growth conditions. Plant Sci. 160: 265-72.
Rmheld, V., Kirkby, E. (2010): Research on potassium in agriculture: needs and
prospects. Plant Soil 335: 155-180.
Russell, R.S., Clarkson, D.T. (1971): The Uptake and Distribution of Potassium in
Crop Plants. Potassium in Biochemistry and Physiology. International Potash
Institute, Berne, 79-92.
Sale, P.W.G., Campbell, J.C. (1986): Yield and composition of soybean seed as a
function of potassium supply. Plant Soil 96: 317-325.
300
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Sander, M., Andren, O. (1997): Ash from cereal and rape straw used for heat
production: liming effect and contents of plant nutrients heavy metals. Water
Air Soil Pollut. 93: 93-108.
Sari, M., Kastori, R. (1965): Effect of different concentration and proportion
of nitrogen, phosphorus and potassium on the resistance of wheat to low
temperatures. Zemljite i biljka14: 51-62.
Sari, M., Kastori, R., Petrovi, M. (1976): Effect of light quality on absorption of
32
P and 45Ca by maize young plants. Fiziologija i biohemija kulturnih rastenij
8: 411-414.
Sari, Z., Jarak, M., Govedarica, M. (1987): Uticaj mineralnih ubriva i biljne vrste
na populaciju asporogenis bakterija u ernozemu. Mikrobiologija 24: 107-115.
Sarich, M., Zatezalo, S., Krstich, B. (1990): The amount of pigments and basic
mineral elements in leaf blade of cabbage of different age. Fiziologija i
biohimija kuljt. rastenij 22: 32-37.
Satter, R., Morse, M.J., Lee, Y., Crain, R.C., Cote, G.G., Moran, N. (1988): Light
and clock-conrolled leaflet movements in Samanea saman: a physiological,
biophysical and biochemical analysis. Bot. Acta 101: 205-213.
Schachtman, D.P., Schroeder, J.I. (1994): Structure and transport mechanism of a highaffinity potassium uptake transport from higher plant. Nature 370: 655-658.
Schachtman, D.P., Shin, R. (2006): Nutrient sensing and signaling: NPKS. Annu.
Rev. Plant Biol. 58: 4769.
Scharrer, K., Werner, W. (1957): ber die Abhngigkeit des Askorbinsregehaltes
der Pflanze von ihre Ernhrung. Z. Pflanzenernhr. Dng. Bodenkunde. 77.
Scheel, D. (1998): Resistance response physiology and signal transduction. Curr.
Opin Plant Biol. 1: 305310
Scheffer, F., Schachtschabel, P. (1989): Lehrbuch der Bodenkunde. 12. Auflage.
Ferdinand Enke Verlag, Stuttgart.
Scherer, H.W., Schubert, S., Mengel, K. (1982): The effect of potassium on growth
rate, carbohydrate content, and water retention in young wheat plants. Z.
Pflanzenernrh.Bodenk. 145: 237-245.
301

Schilling, G., Gransee, A., Deubel, A., Lazovic, G., Ruppel, S. (1998): Phosphorus
availability, root exudates, and microbial activity in the rhizosphere. Z.
Pflanzenernrh.Bodenk. 161: 465-478.
Schilling. G. (2000): Pflanzenernhrung und Dngung. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart.
Schnug, E. (1991): Sulphur Nutritional Status of European Crops and Consequences
for Agriculture. Sulphur in Agriculture 15: 7-12.
Schnherr, J., Luber, M. (2001): Cuticular penetration of potassium salts: effects of
humidity, anions and temperature. Plant Soil 236: 117-122.
Schppel-Meier, G., Kaiser, W. M. (1988): Ion homeostasis in chloroplasts
under salinity and mineral deficiency. I. Solute concentrations in leaves and
chloroplasts from spinach plants under NaCl or NaNO3 salinity. Plant Physiol.
87: 822-827.
Seekles, L. (1960): Pathology of potassium in animals. In: Potassium in the Animal
Organisms. IPI Congress, Berne, Switzerland, 349-379.
Sekuli, P., Kastori, R., Hadi, V. (2003): Zatita zemljita od degradacije. Nauni
institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Sekuli, P., Ubavi, M., Dozet, D. (1998): Effect of fertilizer application on chemical
soil properties. Proceedings of 2nd Balkan Symposium on Field Crops, Section
3, 303-309.
Sen Gupta, A., Berkowitz, G.A. (1987): Osmotic adjustment of symplast volume,
and non-stomatally mediated water stress inhibition of photosynthesis in
wheat. Plant Physiol. 85: 1040-1047.
Serfarss, R.E., Manatt, M.W. (1985): K in human nutrition. In: Munson, R.D. (ed.)
Potassium in Agriculture. ASA, CSSA, SSSA Publ. Madison, Wisconsin, USA.
Sharma, D.L., V.B. Moghe, Mathur, C.M. (1968): Salinity and alkalinity problems and
fertility status of soil of Pali district (Rajastan). J. Ind. Soc. Soil Sci. 16: 263-269.
Sharma, R.C., Sud, K.C. (2001): Potassium managment for yield and quality of
potato. In: Pasricha, N. S., Bansal, S. K. (eds.) Proceedings of an International
Symposium on the role of potassium in nutrient management for sustainable
crop production in India. International Potash Institute, Basel, 363-381.
302
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Sharma, S.K. (1980): Effect of different rates and methods of nitrogen application
on yield of eggplant under saline conditions of Yemen Arab Republic. Indian
J. Agron. 25: 557-558.
Sharply, A.N. (1900): Relation of fertilizer potassium in solis defferent mineralogy.
Soil Sci. 149: 44-51.
Shilling, G. (2000): Pfanzenernrung und Dngung. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart.
Shin, R., Schachtman, D.P. (2004): Hydrogen peroxide mediates plant root cell
response to nutrient deprivation. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 101: 8827-8832.
Siebert, B. (1970): Ionhaushalt im Zellkern. Die Naturwissenschaften 3: 119-124.
Slezk, K., Kis, K., Terbe, I. (2011): Effect of different potassium forms on sweet pepper,s
leaves on photosynthetic activity and water consumption. The 17th Symposium
on Analitical and Environmental Problems, SZAB, Szeged, Hungary.
Smith, J.A.C. (1991): Ion transport and the transpiration stream. Bot. Acta 104: 416-421.
Spann, T.M., Schumann, A.W. (2010): Mineral nutrition contributes to plant
disease and pest resistance. HS1181, Horticultural Sciences Department,
Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural
Sciences, University of Florida, http://edis.ifas.ufl.edu.
Sparks, D.L. (1987): Potassium dynamics in soils. Adv. Soil Sci. 6: 1-63.
Sparks, D.L., Huang, P.M. (1985): Physical chemistry of soil potassium. In:
Munson, R. D. (ed.) Potassium in Agriculture. Madison Wisconsin USA. Soil
Sci. Soc. Am. 201-276.
Spiegel, Y., Cohn, E., Kalkafi, U., Sulami, M. (1982): Influence of potassium and
nitrogen fertilization on parasitism by the root-knot nematode Meloidogyne
javanica. J. Nematol. 14: 530-535.
Stankovi, ., Krsti, B., Petrovi, M., Eri, . (2006): Fiziologija biljaka, Univerzitet
u Novom Sadu, Univerzitet u Banjaluci, Novi Sad.
Steffens, D., Mengel, K (1979): The uptake potential of Lolium perenne and
Trifolium pratense for interlayer K+ of clay minerals. Landw. Forsch. Sonderh.
36: 120-127.
303

Suelter, C.H. (1985): Role of potassium in enzyme catalysts. In: Munson, R. D.
(ed.) Potassium in Agriculture. American Society for Agronomy, Crop Science
Society of America, Madison, Wisc. 337-349.
Syers, J.K. (2003): Potassium in soils: Current concepts. In: Johnston, A. E. (ed.)
Proceedings of the IPI Golden Jubilee Congress 1952-2002, Basel 2002. The role of
potash in sustainable agriculture. International Potash Institute, Basel, 301-310.
Szezerba, M.W., Britto, D.T., Kronzucker H. (2009): K+ Transport in Plants:
Physiology and Molecular Biology. J. Plant Physiol. 166: 447-466.
Talboltt, L.D., Zeiger, E. (1996): General role of potassium and sucrose in guardcell osmoregulation. Plant Physiol. 111: 1051-1057.
Tanaka, A., Tadano, T. (1982): Potassium in relation to iron toxicity of the rice
plant. Potash Rev. (IPI) Subj. 27, 108th suite.
Tannen, R.L. (1990): Potassium disoders. In: Kokko, J. P., Tannen, R. L. (eds.)
Fluids and electrolytes. Saunders, Philadelphia, 195-300.
Terbe, I., Hodossi, S., Kovcs, A. (2005): Zldsgtermeszts termesztberendezs
ekben. Mez gazda, 15-272, Budapest, Hu.
Terbe, I., Kuroli, G., Nmeth. L., Reisinger, P., Csath, P., rends, T., Nmeth, T.,
Fodor, N. (2012): Zldsgflk. In: Radics. J. (ed.) Fenntarthat szemllet
szntfldi nvnytermeszts 3. Agroinform Kiad, Budapest, 247-318.
Terbe, I., Slezk, K., Nomi, K., Tth, K. (2002): The effect of potassium fertilization
on the yield and the quality of vegetable crops. In: Buzs, I., Kirkby, E. A.
(eds.) Balanced Plant Nutrition un Horticultura for High Yield and Quality.
Budapest, 29-37.
Terzi, S., Atlagi, J., Maksimovi, I., Zeremski, T., Zori, M., Mikli, V., Balali, I.
(2012): Genetic variability for concentrations of essential elements in tubers and
leaves of Jerusalem artichoke (Helianthus tuberosus L.). Sci. Hort. 136: 135-144.
Terzi, S., Zori, M., Atlagi, J., Maksimovi, I., Zeremski, T., Dedi, B. (2011):
Classification of Jerusalem artichoke accessions by discriminant analysis of
mineral concentration in tubers and leaves. Helia 34: 83-90.
Tei, M., Kastori, R., Maksimovi, I., Effenberg, M., atkov, ., Putnik Deli, M.
(2012): Content of the Essential and Other Elements in Residues Left Over
After Fermentation in a Biogas Plant. Ratar. Povrt. 49: 37-312. S
304
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Thyll, Sz., ed. (1996): Krnyezetgazdlkods a mezgazdasgban. Mezgazda
Kiad, Budapest.
Tisdale, S.L., Nelson, W.L., Beaton, J.D. (1985): Soil and fertilizer potassium. Ch.
7 in Tisdale S. L., Nelson W. L., Beaton J. D. (eds) Soil fertility and fertilizers
4ed. Macmillan, New York, 249-291.
Tima, A. Kastori, R. (1985): Relationship between root length and nitrogen,
phosphorus, potassium, calcium, and magnesium uptake in young pea plants
(Pisum sativum ). Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 68: 47-58.
Tiwari, D.D., Pandey, S.B., Dubey, M.K. (2012): Effect of Potassium Application on
Yield and Quality Charactersitics of Pigeon Pea (Cajanus cajan) and Mustard
(Brassica juncea L. Czern) Crops in Central Plain Zone of Utta Pradesh,
International Potash Institute, e-ifj, 31: 16-20.
Tokunaga, Y. (1991): Potassium silicate-a slow-release fertilizer. Fert. Res. 30: 55-59.
Torres, B.C., Bingham, F.T. (1973): Salt tolerance of Mexican wheat. I. Effect of
NO3 and NaCl on mineral nutrition, growth, and grain production of four
wheats. Soil Sci. Soc. Am. J. 37: 711-715.
Trebe, I., Csath, P. ured. (2004): Krnyezetkml tpanyag-gazdlkods a
szabadfldi zldsgtermesztsben. A szabadfldi zldsgnvnyek j,
krnyezetkmel tpanyaggazdlkodsi szaktancsadsi rendszere. Budapest
Corvinus Egyetem KTK-MTA, TAKI, Budapest.
Trehan, S., Sharma, R. (2002): Potassium uptake efficiency of young plants of three
potato cultivars as realted to root and shoot parameters. Commun. Soil Sci.
Plant Anal. 33: 1813-1823.
Trolldenier, G. (1971): Einfluss des Stickstoff- u Kaliumernahrung von Weizen
sowie der Sauerstoffversorgung der Wurzel auf Bakterienzahl, Wurzelatmung
und Denitrifikation in der Rhizosphare. Zentr. bl. Bakteriol. Parasitenk.,
Infekt. krankh., Hygiene 126: 130-141.
Trolldenier, G., Zehler, E. (1976): Relationships between plant nutrition and rice diseases.
Fertilizer use and plant health. Proc. 12th Coll. Internat. Potash Inst., Bern, 85-93.
Troufflard, S., Mullen, W., Larson, T.R., Graham, I.A., Crozier, A., Amtmann,
A., Armengaud, P. (2010): Potassium deficiency induces the biosynthesis of
oxylipins and glucosinolates in Arabidopsis thaliana. BMC Plant Biol. 10: 172.
305

Tulin, S.A., Stavrova, N.G., Koroviakovskaya, S.O., Tulin A.S. (1995): The Effect of
Potassium Fertilizers on 137Cs Uptake and Yield of Crops on Bryansk Soddy Podzolic
Sandy Soils Contaminated by the Chernobyl Disaster. Potash Rev. 2: 1-5.
Tyler, G., Olsson, T. (2001): Concentrations of 60 elements in the soil solution as
related to the soil acidity. Eur. J. Soil Sci. 52: 151-165.
Ubavi, M. (1996): ubriva i ubrenje. Feljton, Novi Sad, 7-151.
Ubavi, M., Bogdanovi, D. (1995): Agrohemija. Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i popvrtarstvo, Novi Sad.
Ubavi, M., Bogdanovi, D. (2006): Praktikum iz agrohemije. Poljoprivredni
fakultet, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Ubavi, M., Kastori, R., Markovi, M., Oljaa, R. (2002): Ishrana povra. Nauno
voarsko drutvo Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Banjaluci, 9-180.
Umar, A, S., Iqbal, M. (2009): II Effect of Applied Potassium in Increasing
the Potential for Nitrogen Assimilation in Spinach (Spinacia oleracea L.)
International Potash Institute, e-ifc, 20: 8-10.
Umar, S., Afridi, M.M.R.K., Dwivedi, R.S. (1992): Influence of added potassium
on the drought resistance of groundnut. J. Potassium Res. 7: 53-61.
Usherwood, N.R. (1985): The role of potassium in crop quality. In: Munson R. S.
(ed.) Potassium in Agriculture. ASA-CSSA-SSSA, Madison, 489-513.
Vasin, J. (2008): Stanje plodnosti zemljita Vojvodine. U: Manojlovi, M. (ured.)
ubrenje u odrivoj poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 45-53.
Vertregt, N. (1968): Relation between black spot and composition of the potato
tuber. Eur. Potato J. 11: 34-44.
Vico, I. (2012a): Microgreens-mlado lisnato povre-kulinarsi hit velike hranjive
vrednosti. Savremeni povrtar, Poljoprivredni fakultet Novi Sad 41: 4-9.
Vico, I. (2012b): Fitopatologija u slubi okunica i bati Master Gardner program
u SAD-u. Savremeni povrtar, Poljoprivredni fakultet Novi Sad 42: 52-55.
Vlahovi, B., Pukari, A. (2013): Organska poljoprivreda-ansa za agrobiznisGrad Novi Sad, Gradska uprava za privredu: 1-164.
306
KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE Voisin, A. (1963): Weidetetanie. Bayerische Landw. Verlag, Mnchen.
Volker, V., Kirkby, E.A. (2010): Research on potassium in agriculture: needs and
prospects. Plant Soil 335: 155-180.
Vollmar, N., Scherer, W. (1980): Der Mechanismus der spezifischen Bindung und
der Freisetzung von NH4+ - und K+-Ionen. Kali-Briefe (Bntehof) 15: 339-343.
Vueti, J., Vujin S., Izrael A. (1998): Mineralne supstance voa i povra i njihov
znaaj u ishrani. Hemijski Pregled, 39: 89-96.
Vukadinovi, V. Vukadinovi, V. (2001). Ishrana bilja. Sveuilite Josipa Jurja
Strossmayera u Osjeku, Poljoprivredni fakultet u Osjeku.
Walsh, L., Beaton, J.D. (1973): Soil Testing and Palant Analysis. Revised Edition.
Soil Soc. Amer. Madison, Wiss.
Weir, B.L., Roberts, B.A., Stoddard, S. (2001): Effect of foliar applied K on California
cotton. In: Horst,W.J. (eds.) Plant-nutrition - Food secutity and sustainability of
agro-ecosystems. Kluwer Academic Publishers in the Netherlands, 792-794.
Welch, R.M. (2001): Impact of mineral nutrients in plants on human nutrition
on a worldwide scale. In: Horst, et al. (eds.) Plant nutrition - Food security
and sustainability of agro-ecosystems. Kulwer Academic Publishers. Printed
in the Netherlands, 284-285.
White, P.J. (1997): The regulation of K+ influx into roots of rye (Secale cereale
L.) seedlings by negative feedback via the K+ flux from shoot to root in the
phloem. J. Exp. Bot. 48: 2063-2073.
Wind, W., Arend, M., Fromm, J. (2004): Potassium-dependent cambial growth in
poplar. Plant Biol. 6: 30-37.
Wulff, F., Schulz, V., Junkg, A., Claassen, N. (1998): Potassium fertilization on
sandy soils in relation to soli test, crop yield and K-leaching. Z. Pflanzenernhr.
Bodenk. 161: 591-599.
www.minpolj.gov.rs. Vrste ubriva na tritu Republike Srbije.
Xianyong, L., Yongsong, Z. (2005): Optimizing the Nitrogen/Potassium Balance
for High Quality Spinach. Better Crops 89: 22-24.
307

Yang, Y., Shah, J., Klessig, D.F. (1997): Signal perception and transduction in plant
defence responses. Genes Dev. 11: 1621-1639.
Yermiyahu, U., Kafkafi, U. (2009): Higher yields and reduction of incidence of stem
brittle in white carnation by increasing potassium concentration and NO3-:
NH4+ ration in fertigation medium. Optimizing Crop Nutrition, International
Potash Institut 20: 2-7.
ivkovi, B., Nejgebauer, V., Tanasijev, D., Miljkovi, N., Stojkovi, L., Drezgi. P.
(1972): Zemljite Vojvodine. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Zsoldos, F., Cseh, E., Bszrmnyi, Z. (1968): Potassium and bromide uptake by
excised roots at different temperatures. Z. fr Pflanzenphysiologie 60: 37-43.
Zsoldos, F., Haunold, E., Herger, P., Vasfagyi, P. (1990): Effects of sulfate and nitrate;
K+ uptake and growth of wheat and cucumber. Physiol. Plant. 80: 425-430.
308
SPONZORI
International Potash Institute (IPI) je nevladina i neprofitna

organizacija sa seditem u mestu Horgen, vajcarska. Osnovana je 1952. i
aktivna je u 53 zemlje. Misija IPI je razvoj i unapreenje optimalne primene
ubriva u cilju poveanja prinosa i kvaliteta proizvoda, uz uvaavanje
principa odrivog razvoja i ouvanje plodnosti zemljita za budue
generacije. irom sveta IPI svake godine izvodi poljske i demonstracione
oglede, organizuje brojne seminare, kurseve i dane polja. Meunarodni
simpozijumi se odravaju redovno, u razliitim zemljama u kojima je IPI
aktivan, sa ciljem da se ukae na poseban znaaj efekta i uloge kalijuma u
optimalnoj ishrani biljaka.
Yara International ASA iz Norveke je vodea svetska hemijska
kompanija koja pretvara energiju, prirodne minerale i azot iz vazduha
u hemijske proizvode za poljoprivredu i industriju. Portfelj ine azotna
ubriva YaraBela, YaraMila NPK granulisana ubriva sa kalijumom na
sulfatnoj ili hlornoj osnovi. Vodotopiva ubriva Ferticare i Kristalon.
YaraLiva proizvodi na osnovi kalcijum-nitrata i proizvodi sa visokim
sadrajem kalijuma, kalijum-nitrat Krista K Plus i kalijum-sulfat Krista
SOP. Distribucija Yara proizvoda na teritoriji Srbije se vri kroz prodajnu
mreu Agrimatco Group Dipkom iz Novog Sada (www.agrimatco.rs) i
AgrofertiCrop Subotica (www.agro-ferticrop.rs).
Poljoprivredna struna sluba Sombor radi ve dui niz godina
na teritoriji optina Sombor, Apatin i Odaci sa ciljem unapreenja
poljoprivredne proizvodnje na imanjima poljoprivrednih proizvoaa i
preduzea, u oblasti biljne i stoarske proizvodnje. PSS Sombor obavlja
poslove savetodavne slube u oblasti biljne i stoarske proizvodnje, poslove
Prognozno-izvetajne slube u oblasti zatite bilja, sprovoenje selekcijskih
mera u oblasti stoarstva, sertifikaciju semena na nacionalnom nivou,
kontrolu semenske proizvodnje, izvodi oglede iz oblasti ispitivanja sorti i
hibrida, ubriva, pesticida, biostimulatora i drugo i prezentacije rezultata
i dr.
CIP
,
635.1/.8:631.83
KALIJUM u ishrani biljaka: kalijum i povre = Potassium in plant nutrition:
potassium and vegetables / Rudolf Kastori... [et al.] .- Novi Sad : Poljoprivredni fakultet,
2013 (Novi Sad : Tampograf). - 309 str. ; 25 cm
Tira 300.-Bibliografija
ISBN 978-86-7520-281-3
1. ,
) -
COBISS.SR-ID 280993031

411 Potassium in Plant Nutrition Potassium and Vegetables PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

411 Potassium in Plant Nutrition Potassium and Vegetables PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

-KALIJUM I POVRE-

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA

POTASSIUM IN PLANT NUTRITION

- POTASSIUM AND VEGETABLES -

NOVI SAD 2013

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA

ekolokim uslovima, bioloku i tehnoloku vrednost proizvoda, skladitenje,

AGRONOMSKI, NUTRITIVNI I EKONOMSKI ZNAAJ

Mesto i nain proizvodnje povra

Osnovne hranljive materije

Gubici kalijuma u zemljitu

Usvajanje nadzemnim organima

MOGUE PRATEE DEJSTVO UBRENJA KALIJUMOM

UBRENJE POVRA KALIJUMOM

Ishrana korenastog, krtolastog i lukoviastog povra

KALIJUM I KVALITET POVRA

UTICAJ KALIJUMA NA TOLERANTNOST BILJAKA PREMA

Znaaj kalijuma u tolerantnosti biljaka prema sui

Kalijum i bolesti povra

SIMPTOMI NEDOSTATKA KALIJUMA KOD POVRA

SPECIFICITIES OF VEGETABLE PRODUCTION

Place and Mode of Vegetable Production

Potassium Losses in Soil

NATURAL POTASSIUM SALTS

Nutrition of Root, Tuber and Bulb Vegetables

POTASSIUM EFFECT ON VEGETABLE STORAGE

POTASSIUM EFFECT ON PLANT TOLERANCE TO BIOTIC AND

POTASSIUM ROLE IN PLANT TOLERANCE TO ABIOTIC

POTASSIUM ROLE IN PLANT TOLERANCE TO BIOTIC

Potassium and Vegetable Diseases

POTASSIUM-DEFICIENCY SYMPTOMS IN VEGETABLES

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

AGRONOMSKI, NUTRITIVNI I EKONOMSKI ZNAAJ

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

Proizvodnja povra, bez obzira na nain i mesto proizvodnje, ima

PROIZVODNJA POVRA NA OTVORENOM POLJU

NJIVSKA PROIZVODNJA POVRA

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

S agronomskog stanovitva, ali i sa stanovitva zadovoljenja domaih

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

Proizvodnja povra u zatienom prostoru

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

Dominantan nain proizvodnje u Srbiji je na prirodnom zemljitu,

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

Gajenje povrtarskog graka, boranije, pasulja, povrtarskog boba i

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

na bazi statistikih podataka o zasejanim povrinama i setvenom normom

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

Konvencionalna proizvodnja povra

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

proizvodnje osigurava se ekonominost korienja mehanizacije, sistema za

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

plodosmena. Plodored po definiciji predstavlja smenu useva u vremenu i

Gredice razliite irine

Setva i/ili sadnja

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -

Integralna proizvodnja povra

R. Kastori, . Ilin, I. Maksimovi, M. Putnik-Deli

ubrenje organskim i mineralnim ubrivima;

KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRE -