Neverbalna komunikacija

neverbalna komunikacija je iri pojam od govora tela.

Neverbalna komunikacija uglavnom podrava verbalnu komunikaciju.
ljudi vie veruju akcijama nego reima.
55% utiska ostavljaju izrazi lica,
38% neverbalni aspekti govora (parajezik) i
7% sam govor odnosno ono to je reeno.
Neverbalna komunikacija ima viestruke funkcije:
koristi se da bi naglasila verbalnu poruku,
dopunjuje verbalnu poruku, ali moe biti i kontradiktorna sa njom.
Regulie interakcije (prenosi kada bi druga osoba trebalo da govori ili da prestane
da govori).
Moe biti zamena za verbalnu poruku - (npr. prst na usnama, klimanje glavom
umesto da itd.)

oblik tj. forma, funkcija i znaenje neverbalne komunikacije, mogu varirati od

jezika do jezika, od kulture do kulture.

2.1. Kinestetika komunikacija

Kinestetika komunikacija obuhvata:
pokrete tela (kao to su npr. sleganje ramenima, udaranje nogom, lupkanje
prstima),
gestikulaciju,
pokrete glavom,
izraze lica kao i pokrete oiju (npr. namigivanje).
Pokreti tela imaju bioloke limite, znaenje im je pod uticajem ireg okruenja ali imaju i
neke jedinstvenosti.
2.1.1. Gestikulacija
Gestikulacija se odnosi pre svega na pokrete ruku, kako bi se potvrdio, naglasio ili podrao stav
ili namera govornika.
Moemo izdvojiti 5 kategorija gestova odnosno pokreta:
Amblemi pokreti koji zamenjuju rei,
Ilustratori pokreti koji prate odnosno dopunjuju govor,
Regulatori pokreti koji zapravo kontroliu konverzaciju (tapanje po ramenu i sl.),
Adapteri pokreti kao to su ekanje glave, trljanje ruku (mogu da ukau na
emocionalno stanje osobe) i
Pokazivai afekta pokreti koji direktnije izraavaju emocije, npr. prate izraze lica.
Ako gest ili pokret tela ne zahteva verbalnu dopunu, onda ga nazivamo amblem.
Postoje stotine znakova:
kako bi se pokazala ljutnja
stegnuta pesnica,
kao znak dosade
zevanje,
kao znak odobravanja i ohrabrenja
tapanje po leima,
kako bi se ukazalo na glad
trljanje stomaka,

ne znam
sleganje ramenima, podignute ruke i obrve,
novac, skupo, koliko
trljanje palca i prstiju,
malo
palac i prst su jedan blizu drugog,
vreme
dodirivanje vrha runog zgloba,
kojim putem, gde?
prsti pokazuju u suprotnim smerovima sa upitnim pogledom,
to nije ono ta sam naruio
lice iskrivljeno u vrisak, itd.
Neki amblemi imaju univerzalno znaenje, dok su neki uslovljeni kulturom.
Gestovi su najkorisniji u ispoljavanju stavova i emocija.
Za gestove su karakteristini:
Gestovni eho i
Gestovna sinhronija.
Gestovna sinhronija
Ljudi slinih emocija, na istoj talasnoj duini, izmeu kojih e se
uspostaviti poverenje.
Usklaivanje se esto vri zarad povezivanja sa drugom osobom.
Slinost u gestovima poveava dopadanje odnosno simpatije izmeu sagovornika.
Dobro je koristiti otvorene gestove i pokrete telom jer prenose toplinu, poverenje i prijateljstvo.
2.1.2. Pokreti glavom
Najznaajniji pokret je klimanje.
Klimanje moe da utie na trajanje razgovora.
Glavu koristimo kako bismo akcentovali neke rei ili fraze.
Kada ujemo da nas neko doziva ili kada neto drugo privue nau panju, glavu
okreemo u tom smeru.
Glavu moemo i namerno pomeriti kako bismo ukazali na smer u kome elimo da se
okrene na sagovornik.
U toku razgovora, pokreti glavom su usaglaeni sa naom gestikulacijom, poloajem tela.
2.1.3. Izrazi lica i pokreti oiju
Tokom razgovora, izrazi lica se konstantno smenjuju i zbog toga imamo potrebu da ih
konstantno pratimo i interpretiramo.
Lice je organ emocija.
Lice je znaajan kanal identiteta.
Lice igra takoe kritinu ulogu u fizikoj atraktivnosti. Zbog toga je i predmet
doterivanja
Moemo rei da lice:
a) definie na identitet,
b) izraava nae stavove, miljenja i raspoloenja, i
c) ukazuje na na odnos sa drugima.
Istraivanja (Ekman i Friesen) pokazuju da su izrazi lica za sreu, tugu, ljutnju, strah,
iznenaenje i gaenje univerzalni u svim kulturama.
Lice prenosi emotivno stanje pojednica zato ljudi pokuavaju da kontroliu svoja lica i
maskiraju emocije.

 Veza izmeu emocije i izraza lica moe funkcionisati i u suprotnom smeru.

Mikrotrenutni izrazi lica.
Razliiti delovi lica izraavaju razliite emocije:
Strah i tuga se trae u oima,
Srea, na obrazima i u oima itd.
Ljudima se dopadaju osobe koje imaju:
pravilne, simetrine crte lica,
visoko elo,
lep ten,
jednake zube itd.
Poseban znaaj se pridaje osmehu.
Osmeh se koristi kako bi se zamaskirale druge emocije, kada elimo da smanjimo napetu
situaciju itd.
Pokreti oiju
Pokreti oiju imaju kljunu ulogu u definisanju izraza lica.
Uestalost kontakta oima sa sagovornikom - moe sugerisati zainteresovanost, dosadu
ili otkriti neiskrenost.
Direktan pogled moe preneti iskrenost ili otvorenost.
Sputen pogled je povezan sa skromnou.
Prevrtanje oima, pogled nagore je znak zamora.
iz oiju drugih moemo da vidimo da li im se dopadamo a iz naina na koji nas
posmatraju, da li se lepo ponaamo.
Kontakt oima uspostavljamo kada:
Trimo informaciju,
Pokazujemo panju i interesovanje,
Traimo i kontroliemo interakciju,
Otkrivamo stavove itd.
U toku razgovora mnogo vie gledamo u sagovornika dok ga sluamo.
Kontakt oima bi trebao da bude umeren jer se:
previe kontakta oima tumai kao manjak potovanja, pretnja i elja za
dominacijom, dok se
premalo kontakta oima interpretira kao nedostatak panje, nepristojnost,
neiskrenost, ak i stidljivost.
Znaajnu ulogu prilikom kontakta oima imaju zenice.

2.2. Proksemika komunikacija

Proksemika izuava distancu izmeu komunikatora, korienje prostora (kako bi se signalizirala
privatnost ili privlanost) i teritorijalnost.
Nain na koji se prostor koristi i interpretira je esto stvar kulture.
2.2.1. Postavljanje komunikacionih zona
Proksemika se odnosi na izuavanje naina na koji ljudi uspostavljaju i upravljaju
mikroprostorom.
Moemo govoriti o tri vrste prostora. To su:
Nepromenljiv (utvren) prostor,

 Delimino-promenljiv prostor i
Neformalan prostor (lina zona).
ovek u odnosu na okruenje uspostavlja etiri nevidljive granice, koje nazivamo
komunikacionim zonama:
Intimna zona: 0-50cm (distanca za grljenje i aputanje),
Lina zona: 50cm-120cm (u razgovorima izmeu dobrih prijatelja).
Drutveno-konsultantska zona: 120cm-3m (za razgovore izmeu poznanika - pri
susretima drutvenog ili poslovnog tipa),
Javna zona: 3m i vie (distanca u javnim govorima ili nastupima).
Razliite kulture - razliite norme za blizinu.
Ljudi u razgovoru, uspostavljaju distancu u skladu sa vrstom razgovora.
Interpersonalna distanca u razgovoru izmeu ena je esto manja nego izmeu ena i
mukaraca.
U SAD-u dre otvorena vrata kancelarije, u nemakoj zatvorena.
2.2.2. Korienje prostora (odravanje distance)
Kada se vozimo eleznicom ili smo u punom liftu, traiemo naine da odbranimo svoju
linu zonu.
Postoje trenuci kada uivamo u energiji velike guve - na sportskim deavanjima, muzikim
dogaajima i sl.
Promena distance izmeu dve osobe moe da oznai elju za intimnou, pokae nedostatak
interesovanja ili da smanji/ povea dominaciju.
Sam sadraj konverzacije esto zahteva specifinu distancu.
Interesantna je i proksemika stana.
U razliitim situacijama, ovek analizira trenutno okruenje i njegovu vezu sa prostorom i
dogaajima, tako da moe da odredi gde se nalazi, gde e stati i kako e uspostaviti svoj
prostor.
U izuavanju proksemike vaan je ivotni prostor koji obuhvata:
bazu (stan ili kuu),
mesta za nabavku hrane,
radni prostor,
centre namenjene deci,
rekreativne centre i
mesta na koja obino odlazimo na pie ili na ruak.
Veinu svog ivota provodimo upravo:
a) nalazei se na ovim mestima ili
b) putujui izmeu njih, uobiajenim putanjama.
Ako su stanovi u kojima ljudi ive previe mali, prenatrpani i prisiljavaju ih da su stalno
zajedno, to e voditi podizanju tenzije.
2.2.3. Teritorijalnost (poloaj i opremanje kancelarije)
ovek je veoma teritorijalno bie.
teritorijalnost je relativno stacionarna.
za uspostavljanje teritorije unutar bilo kog okruenja, ljudi esto koriste nametaj.
Kancelarija na poslu, postaje teritorija koja se brani, koliko god suptilna bila odbrana.
Postoji nekoliko osnovnih poloaja stola:
Zaposleni sedi za stolom i zatien je sa tri strane

 Zaposleni sedi za stolom i leima je okrenut ulazu

Zaposleni sedi za stolom koji je postavljen tako da je posetiocima dozvoljen
prilaz samo sa jedne strane stola.
Kada drimo sastanak, osobe nieg statusa uglavnom sedaju odmah pored vrata, oni vieg
statusa prilaze stolu, oni jednakog statusa sedaju pored stola osobe ija je kancelarija.
okrugli stolovi - treba da stimuliu saradnju izmeu sagovornika.
Konferencijski stolovi neutralizuju prednosti visine.
dominantni pojedinci biraju centralne pozicije i uglavnom vode re.
sluaoci reaguju negativno na signale dominantnosti: glasan govor, podizanje obrva, poloaj
koji pokazuje tenziju miia...
2.3. Paralingvistika komunikacija
Paralingvistika se bavi nainom na koji je neto reeno.
Moemo rei da govor obuhvata dva razliita tipa komunikacije:
tekst (odnosno same rei) i
"vokalni parajezik", bezbroj naina na koje svaka re moe biti izgovorena.
Svaki put kada govorimo, glas otkriva: na pol, godine, poreklo, nivo obrazovanja, emocionalno
stanje i na odnos sa osobom kojoj govorimo.
Organi govora ljudskog tela su:
Plua, trbuni miii, dijafragma i dunik - skupljaju vazduh (plua), istiskuju vazduha
(trbuni miii i dijafragma) ili sprovode vazduh (dunik),
Glasne ice, jezik, nepce, zubi, usne - proizvode glasove pokretom (glasne ice, usne,
jezik) ili se na njima stvaraju glasovi (npr. nepca, zubi) i
drelna (drelo), usna i nosna duplja, odreuju jainu glasa i daju mu posebnu boju.
Paralingvistika se prvenstveno bavi: intonacijom, tonom glasa, tempom, vokalnom bukom,
pauzom.
2.3.1. Intonacija
Intonacija se odnosi na opaene varijacije u tonu glasa.
Intonacija nam govori da li je poruka saoptena u formi pitanja ili izjave.
intonacija ukazuje na zavretak jedne celine informacija zarezom, takom, takazarezom, znakom uzvika ili upitnikom.
2.3.2. Ton glasa
Ton glasa reflektuje uzbuenje, emocije i raspoloenje.
U razgovoru ton ne bi trebalo da bude previe grub, ali ni previe umilan. Vano je da ton bude
samouveren.
Primeri tona glasa su: agresivan, vatren (u politikoj debati), umeren (prilikom saoptavanja
dnevnih vesti na televiziji), ubedljiv itd.
Raspon kretanja tona je od:
1. 80-200 Hz za mukarce i
2. 180-400 Hz za ene.
Ton na kome se preteno odvija govor nazivamo srednjim tonom - najmanje zamara grlo.
Kod ena je to: alt, mezosopran, sopran,
kod mukaraca: bas, bariton, tenor.

2.3.2.1. Intenzitet (jaina) glasa

Jaina zvuka se meri u dB na 1m od usta. Tako je:
apat 35dB,
Uobiajeni govor 65dB,
Dranje, urlanje 100dB.
to je intenzitet vei razumevanje sagovornika je bolje,
jaina se moe nadomestiti i pomagalima (npr. razglas),
previe tih kao i previe glasan govor su nepristojni
Intenzitet moe prenositi razliita znaenja:
Uopteno, kao proksemiki element,
Prema broju slualaca,
Sa psiholoke take gledita,
Sa aspekta kulture,
Prema raspoloenju.
Promena jaine (intenziteta) zvuka odnosno glasa daje oseaj dinaminosti.

2.3.2.2. Boja glasa

Boja glasa je prirodno data.
Ona je uslovljena polom i fiziolokim karakteristikama oveka, meutim moe biti i
relevantan pokazatelj psihikog stanja osobe.
2.3.2.3. Visina glasa
Zavisi od:
prirode i temperamenta osobe,
od njenog vaspitanja,
odnosa prema sagovorniku i trenutnog raspoloenja.
Ona zavisi od situacije i esto je odraz ljudskih misli i oseanja

2.3.3. Tempo
Izraava se najee brojem izgovorenih slogova u sekundi.
Normalan (srednji) tempo govora je 4-7 slogova u sekundi.
Brzina govora, odnosno tempo, zavisi od:
spoljanjih faktora (npr. imamo malo vremena) i
unutranjih faktora (poseban znaaj misli itd.)
2.3.4. Vokalna buka
Vokalna buka pomae u izraavanju stavova i oseanja.
Obuhvata smejanje, krike radosti odnosno uivanja, bola kao i uobiajene izraze gaenja,
trijumfa i slino, tradicionalno pisane kao uh!, bljak!, ha ha!
Ljudi esto koriste vokalnu buku kada su neodluni.

2.3.5. Korienje pauze

Pauza moe imati dve razliite funkcije:

 moe predstavljati kratak prekid glasa kako bismo ukazali na granice i odnose izmeu
delova reenice.
moe predstavljati privremenu vokalnu neaktivnost, prenosei neizvesnost, oklevanje,
tenziju ili nelagodnost.

Pauze mogu biti:

glasne i
bezglasne.
Pauza moe biti:
Logika ili pauza razgranienja razdvaja misaone celine.
Psihika prenosi odreeno psihiko stanje govornika
Ritmika vezana za stih, rimu i
Tehnika kao rezultat respiratornih mogunosti komunikatora.
Sem navedenih moemo pomenuti:
Pauzu usled isticanja,
Pauzu oklevanja (prisaanje, biranje rei) - korienje potapalica ovaj, znai...
Pauzu prekida govora zbog kaljanja, kijanja, ispijanja vode itd.