HIV

(Virus humane imunodeficijencije)

 HIV je skradenica od engleskog human

immunodeficiency virus, to bi okarakterisalo
ovaj virus kao uzronika opadanja
sposobnosti imunskog sistema organizma.
HIV za najedu metu napada ima veoma
bitne delove imunskog sistema - CD4+ T
celije . Ovaj virus vodi direktno i indirektno do
pada u proizvodnji CD4+ T delija i do njihovog
krajnjeg unitenja. CD4+ T delije su glavni
pokretai odbrambrenog sistema i kada je
proizvodnja ovih delija ravna nuli, imunski
sistem skoro da i ne funkcionie.

Kako mogu da dobijem HIV?

HIV se transmituje putem telesnih tenosti,
na primer tokom analnog, vaginalnog i
oralnog seksa, putem transfuzije krvi,
nesavesnim korienjem igala zavisnika od
intravenske upotrebe droga, i preko placente
(izmeu majke i fetusa).

Odakle je HIV?
HIV je poreklom iz oblasti juno od Sahare,
u Africi tokom druge polovine HH veka.
Trenutno ova bolest je globalna epidemija. Na
kraju 2004. godine, veruje se, prema
postojedim podacima, da 40 miliona ljudi
imaju HIV virus [1]. Svetska Zdravstvena
Organizacija je potvrdila da je u istoj godini,
2004, obolelo 3 miliona ljudi vie nego u
prethodnoj godiini, i da de tokom 2005 godine
5 miliona ljudi tek oboleti od ovog virusa.

SIDA
je polno prenosiva bolest koja predstavlja
poslednji stadijum infekcije
organizma virusom humane
imunodeficijencije (HIV), a karakterie je
progresivno slabljenje imunskog sistema to
pojedince ini podlonim irokom
sprektru infekcija i tumora

Koja je razlika izmedju HIV obolele

osobe I osobe obolele sidom?
Postoji razlika izmeu pojmova HIV pozitivna
osoba i osoba obolela od side.[3] To su dve
povezane ali razliite stvari, koje se esto
pogreno poistoveuju.[4] HIV pozitivna osoba
je zaraena virusom (HIV-om), ali to jo uvek
ne znai da ima sidu. Do pojave bolesti moe
da proe vremenski period od dve do deset
godina. HIV pozitivna osoba moe da izgleda
potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo
koju drugu aktivnost, poput zdravih
pojedinaca.[2]

Kako se prenosi?
Virus se najee prenosi seksualnim putem, a neto
ree preko zaraene krvi, sa zaraene majke na dete
tokom trudnoe, poroaja ili dojenja itd.[2] Virus se ne
moe preneti uobiajenim socijalnim kontaktima,[5] niti
putemivotinja.[6] U cilju prevencije, u mnogim
zemljama se sprovode razliite aktivnosti sa svrhom
edukacije ljudi o nainu prenoenja virusa i merama
koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi
dolo.[7] Za sada ne postoji efikasan lek ili vakcina,
koji garantuju izleenje.[8] Ipak, antiretroviralni
lekovi mogu da produe period trajanja infekcije i
odloe ulazak u fazu side.[9]

Kako prepoznati sidu?

Stanje koje nastaje nakon zaraze HIV-om
naziva se HIV-bolest i ono traje sve do smrti
zaraene osobe. Bolest se obino deli na
vie faza, no u praksi najee nema jasne
granice izmeu pojedinih faza bolesti. Nakon
tri do est sedmica od zaraze nastupa prva faza
HIV-bolesti, koja se naziva akutna HIV-infekcija.
Kod vedine bolesnika javlja se poviena
temperatura i bolest koja je slina virozi, gripi ili
infektivnoj mononukleozi. Osnovni znaci bolesti
su: vrudica, povedanje limfnih vorova, grlobolja,
osip, te bolovi u miidima i zglobovima.

Kako je spreciti?
Izbegavanjem droga bilo koje vrste, jer svaka droga,
ukljuujudi i takozvane "lagane droge", kao i
alkohol, utie na sposobnost nevetog
prosuivanja i dovodi do nepromiljenih
postupaka
Apstinencijom, odnosno suzdravanjem od
rizinih seksualnih odnosa
Uzajamnom vernodu dvoje zdravih seksualnih
partnera, pod uslovom da niti jedno od njih nema
neko drugo rizino ponaanje, npr. zloupotrebu
opojnih droga

 Upotrebom prezervativa, od samog poetka do

kraja snoaja, pri svakom seksualnom odnosu s
osobom za koju nema potpune sigurnosti da nije
zaraena HIV-om, to je istodobno i zatita od
neeljene trudnode i od mnogih drugih, polno
prenosivih bolesti; takvo se ponaanje ne
smatra potpuno sigurnim polnim odnosom, ved
je to takozvani "sigurniji seks"

 Izbegavanjem invazivnih postupaka, npr.

tetoviranja, pirsinga, tamo gde nije potpuna
sterilnost instrumenata
Izbegavanjem direktnog dodira s krvlju drugih
osoba na otedenu kou ili sluznice.
Uzimanje alkohola i koritenje opojnih droga
pridonosi rizinom polnom ponaanju. Opijenost
smanjuje racionalnost, pojaava nagon, a slabi
samokontrolu. Stoga, koristite se zatitnim
sredstvima pri svakom polnom odnosu i recite
alkoholu i drogama NE!

 Pre bilo koje seksualne aktivnosti:

razmislite o pravilima sigurnijeg seksa
odredite svoje granice
nabavite kondome i budite sigurni da ih moete
nadi kada vam budu trebali
razgovarajte sa svojim partnerom o sigurnijem
seksu.

Drite se svojih granica. Nemojte dopustiti da se

zbog droge, alkohola ili privlanog partnera
zaboravite zatititi!