Za Ratan, moju dragu saputnicu na stazi ivota.

UNIVERZALNI SUFIZAM

H. J. VITEVEN

Sadraj
Spisak ilustracija
Spisak slika
Odobrenja za slike
Predgovor
Uvod
1 Poreklo i istorijat sufizma
2 Hazrat Inajat Kan
3 Sufijevo putovanje na Zapad
4 Univerzalni sufizam: poruka duhovne slobode
5 Filozofija sufizma
6 Putovanje due
7 Na odnos prema Bogu: ideal Boga
8 Misticizam: jedinstvo sa Bogom
9 Etika kultura
10 Misticizam zvuka
11 Zdravlje i leenje
12 Ideal mira: neki drutveni aspekti
Zakljuak
Bibliografija

Spisak ilustracija
Ilustracija 1
Ilustracija 2
Ilustracija 3
Ilustracija 4
Ilustracija 5
Ilustracija 6
Ilustracija 7
Ilustracija 8
ploe

Religijski i mistiki uticaji na sufizam

Putovanja Inajata Kana po Indiji
lanak 'Vesnik' iz Southern Daily Echo, 9. april 1919.
Prikaz spektra zraenja
Putanja elektrona
Slaganje vibracija
Dua, um i telo
Obrazac zvunih talasa, proizvedenih kretanjem du eline

Spisak slika

Odobrenja za ilustracije i slike

Crno-bele slike
1 Hazrat Inajat Kan (1882-1927)
2 Sufijsko uenitvo
3 Dargah (grob) Nizamudina Aulije
4 Portret Maulabaka, dede Inajata Kana
5 Mesto roenja Inajata Kana u Barodi
6 Majka Inajata Kana
7 Inajat Kan kao mladi
8 Inajat Kan u kasnijem ivotu
9 Inajat Kan u vrtu u Suresnesu
10 Dvorite ispred dargaha Inajata Kana u Nju Delhiju
11 Dargah Inajata Kana
12 Unutranjost damije Kajtbaj
13 Sufijski hram 'Universal Murad Hassil', u Katvijku

Slike u boji
1
2
3
4

Hazrat Inajat Kan

Hazrat Inajat Kan sa grupom murida
Razgovor sa Hazratom Inajatom Kanom
Inajat Kan prkosi oluji

Autor i izdavai eleli bi da se zahvale sledeim ustanovama i

linostima to su nam dozvolili korienje ilustracija i slika:
The Bookworks, Kalifornija, za ilustraciju ''Obrazac zvunih talasa,
proizvedenih kretanjem du eline ploe'', iz knjige Majka i Nensi
Semjuels (Mike and Nancy Samuels) Seeing with the Mind's Eye (Random
House, London, 1988);
Dover Publications Inc, za ilustracije ''Spektar zraenja'', ''Putanja
elektrona'', ''Slaganje vibracija'' i ''Dua, um i telo'' iz knjige Gaja Murija
(Guy Murchie) Music of the Spheres (New York, 1967);
East-West Publications i Sufi Foundation Inayat, za slike Saide van Tujl
van Seroskerken (Saida van Tuyll van Serooskerken) ''Hazrat Inajat Kan sa
grupom murida'', ''Razgovor sa Hazratom Inajatom Kanom'' i ''Inajat Kan
prkosi oluji'' iz knjige The Flower Garden (London/The Hague, 1978);
Meunarodnom seditu Sufijskog pokreta, za portret Maulabaka,
fotografiju rodnog mesta Inajata Kana, fotografiju majke Inajata Kana,
fotografije Inajata Kana kao mladia i u kasnijem ivotu, kopiju lanka iz
Southern Daily Echo, 9. april 1919, i fotografiju Inajata Kana u vrtu u
Suresnesu;
Bertu van Limpdu (Bert van Liempd), za njegove fotografije dargaha
Nizamudina Aulije, dvorita ispred dargaha Inajata Kana u Nju Delhiju,
dargaha Inajata Kana i sufijskog hrama 'Universal Murad Hassil' u
Katvijku;
Narodnom muzeju u Nju Delhiju, za sliku na naslovnoj strani ''Sufijski
uitelj (Murid) i njegovi uenici (muridi)'' i za sliku ''Sufijsko uenitvo''.
Uinili smo sve to smo mogli da pronaemo sve vlasnike autorskih
prava, no ukoliko smo ikoga od njih nekom grekom prevideli, autoru i
izdavaima bie zadovoljstvo da prvom prilikom sklope potrebnu
nagodbu.

Predgovor
Ova knjiga je odraz neizmerne blagodati i nadahnua koje je sufijska
poruka Hazrata Inajata Kana predstavljala u mom ivotu. Nastavio sam da
prouavam tu poruku, ali ne na akademski, teorijski nain, jer sufizam
mora da se ivi. Sufijski ideal je odravanje ravnotee izmeu unutarnjeg i
spoljnog ivota. Nastojao sam da se ugledam na taj ideal tokom svog
radnog veka u svojstvu ekonomiste.
Kada pronae neto to ima veliku vrednost, ovek prirodno eli da to
podeli sa drugima. Iz tog razloga sam napisao ovu knjigu koja prikazuje
divni i bogati svet univerzalnog sufizma. Pri tumaenju razliitih vidova
sufijske poruke esto sam citirao rei samog Hazrata Inajata Kana, poto
one najbolje mogu da prenesu njegovo mistino nadahnue.
Takoe bih eleo da u predstavljanju ove knjige izrazim svoju
zahvalnost mnogim sufijima koji su me godinama nadahnjivali i pomagali
mi da shvatim i oivotvorim silno bogatstvo i dubinu sufijske poruke.
Prvo treba da spomenem svoje roditelje. Njima dugujem to to sam
odrastao u sufijskoj atmosferi i to su mi sufijska uenja bila izloena
veoma jasno i jednostavno jo dok sam bio deak. Takoe moram da se
zahvalim i svom prvom inicijatoru, Kafiji Blauv-Robertsonu, koji me je na
veoma inspirativan nain uveo u neke sufijske prakse. Kasnije sam imao tu
povlasticu da dobijem duhovno vostvo i usmerenje od Muhameda Ali
Kana i Muarafa Kana, istaknutih mistika i prijatelja Hazrata Inajata Kana,
a potom i od njegovog unuka Fazala Inajata Kana. Prikljuio sam se
rukovodstvu sufijskog pokreta i to me je dovelo u bliskiju vezu sa tim
izvanrednim ljudima. Tokom itavog mog punoletnog ivota prouavao
sam uenja Inajata Kana i uestvovao u razliitim aktivnostima sufijskog
pokreta. I sada se bavim sufijskom delatnou, i to u skladnoj saradnji sa
sadanjim voom sufijskog pokreta Hidajatom Inajatom Kanom, drugim
sinom Hazrata Inajata Kana. Imao sam brojne podsticajne rasprave i
sklopio duboko prijateljstvo sa mnogim drugim sufijskim muridima
(sledbenicima unutarnje kole sufizma). Posebno sam zahvalan Ratan,

mojoj supruzi, koja me je uvek podravala i podsticala na ovo delo dok

smo zajedno ili sufijskom stazom.
U radu na ovoj knjizi dragoceni su mi bili brojni predlozi Leonarda
Apela, sjajnog urednika briselskog asopisa Inicijacije, koji je prvi izneo
ideju o ovakvoj knjizi. eik-ul-maeik Mahmud Kan, roak Inajata Kana
koji je opseno prouavao klasini sufizam, dao je znaajan doprinos
prvom poglavlju o istoriji sufizma, na emu sam mu izuzetno zahvalan.
Naravno, za nain na koji sam upotrebio njegove priloge odgovornost
snosim iskljuivo ja sam.
Potom treba da se zahvalim i svojim sekretaricama Riji Sampimon,
Patrii Mjuz i Dorjen de Jong, iji doprinos se sastoji u briljivom
prekucavanju delova rukopisa. I na kraju, veoma cenim doprinos Desa
Kurtisa, mog engleskog urednika, koji je izvrio brojna promiljena
poboljanja u engleskom tekstu ove knjige.
Bez obzira na sve, svestan sam injenice da e pokuaj da se opie
sufijska poruka uvek biti nepotpun. Sufizam predstavlja mnogo vie od
onoga to moe da se stavi u rei i pojmove, poto nije teorija i ne
poseduje nikakvu dogmu. To je nain ivota, naelni stav. Odlikuje ga
stanovita atmosfera mira, jedne dublje stvarnosti. Nadam se da e neto od
te atmosfere zablistati kroz veo mojih pisanih objanjenja.

Uvod
Dana 13. septembra 1910. godine veliki indijski mistik i muziar
Hazrat Inajat Kan uputio se brodom iz Bombaja za Sjedinjene Amerike
Drave. S njim su putovali i njegov brat Mahebub Kan i roak Muhamed
Ali Kan. Cilj mu je bio da svetu donese poruku sufizma, duhovne
mudrosti, i da tako uskladi istok i zapad. Latio se tog tekog zadatka sa
dubokom verom u svoju boansku misiju.
Ameriki nain ivota bio mu je potpuno stran, i po mnogo emu
sasvim suprotan tadanjem indijskom. Posmatrao ga je i oslukivao, i bio
je podstaknut da prenese svoju sufijsku poruku kao odgovor na pitanja tog
zapadnog sveta. Pri tom je osavremenio vekovnu sufijsku mudrost i uinio
je opteprimenljivom kako bi mogla da izae iz islamskog konteksta u
kojem se stoleima razvijala.
Zbog toga univerzalni sufizam koji je on doneo svetu prua duboko
zadovoljavajui odgovor na potrebe sadanjice. Jer, u svetu koji se spaja u
jednu celinu i u kojem sve kulture i religije stupaju u bliskiju vezu,
nesumnjivo postoji velika potreba za razumevanjem i slogom izmeu
religija. U tu svrhu Inajat Kan je osnovao Univerzalno bogosluenje, koje
sve religije okuplja u objedinjenoj nadahnjujuoj verskoj misiji (videti 7.
poglavlje). Pokazao je da postoji sutinsko jedinstvo velikih svetskih
religija, i opaao boansko nadahnue koje oveanstvu s vremena na
vreme stie u razliitim oblicima koji su u skladu sa kulturom odreenog
naroda u odreeno vreme. Oblici su razliiti, ali osnovna istina je ista.
U naem naunom i specijalizujuem svetu u kojem se religijske
tradicije i dogme esto sukobljavaju sa naunim pogledom na svet,
Univerzalni sufizam izlae mistiku filozofiju koja je bliska otkriima
savremene nauke s jedne strane i misticizmu i religiji s druge. Ogroman
doprinos Inajata Kana sufizmu lei u njegovom spajanju obnovljenog
klasinog sufizma, line stvaralake osobenosti, i usredsreenosti na ono
to je univerzalno. Svestrana i sveobuhvatna vizija poput ove izuzetno je
potrebna u sadanjem stanju ljudske svesti (videti 5. poglavlje).

Potrebnije od svega je da savremeni ovek putem meditacije pronae

nain da ponovo stupi u vezu sa svojim unutarnjim biem. Sufijski red,
ezoterina kola duhovnog prosveivanja sufijskog pokreta, prua
ozbiljnim tragaocima pristup stazi duhovnog vostva i obuavanja koja je
vekovima potvrivala svoju korisnost. Inajat Kan zadrava pojmove i
metode klasinog sufizma. Da bi stigao do spoznaje jedine sveopte istine,
ovek mora da se dri naroitih praksi i postupaka; meanje razliitih
metoda nije uputno. Nadahnut svojim linim iskustvom, Inajat Kan je
obnovio te ezoterine prakse. Tako je ta mistika tradicija, koja neprekidno
postoji jo od sedmog stolea, dobila novi ivotni podstrek od ovog
velikog duhovnog uitelja i mistika dananjice. Taj pristup meditaciji i
unutarnjem ivotu ne iziskuje okretanje lea spoljnom ivotu; naprotiv, on
nas nadahnjuje i bodri da obavljamo svoj posao i da ispunjavamo svoje
obaveze. Na ivot u svetu se gleda pozitivno, kao na mogunost da uimo i
proirujemo svest, i tako se pripremimo za mistino iskustvo. Sufijski ideal
je ravnotea izmeu unutarnjeg i spoljnog ivota (videti 8. poglavlje).
Da bi se izloili neki od razliitih naina na koje je ova mistika
mudrost bila ispoljavana u prolosti, prvo poglavlje prua pregled razvoja
sufizma kroz stolea, od poetaka misticizma u misterijama starog Egipta,
preko odreenih mistinih doivljaja uvenih sufija na islamskom
Srednjem istoku, do indijskog reda itija u koji je Inajat Kan bio iniciran.
Drugo poglavlje bavi se samim Inajatom Kanom: drutvom u kojem je
odrastao, njegovom muzikom karijerom i vanrednom duhovnom
potragom koja ga je pripremila za njegov uzvieni zadatak na zapadu.
Zatim slede neki najvaniji dogaaji u njegovom ivotu i radu na zapadu.
Tu su i neka lina seanja prvih sledbenika Inajata Kana, koja doaravaju
neka svojstva i ambijent sufijske poruke. U narednim poglavljima opisani
su razliiti oblici sufijskih pouavanja, uz esto citiranje samog Inajata
Kana, a rastumaeno je i kako se ta shvatanja sastaju sa drugim pravcima
dananjeg miljenja.
Zavrno poglavlje izlae ideju mira. To je ono to svetu danas treba vie
od iega drugog. Meutim, mogunost izgradnje skladnog i mirnodopskog
sveta zavisi od duhovnog razvitka oveanstva, jer samo putem tog
razvitka ovek moe da proiri svoju svest i da prevazie ogranienja koja
remete sklad, i da tako uvea svoje razumevanje za blinje i saoseanje
prema njima. Mir nastaje u istoi srca. Sufizam pokazuje put do tog
ideala, i nadam se da e i ova knjiga doprineti daljem irenju tog
univerzalnog sufijskog ideala.

1
Poreklo i istorijat sufizma
Poreklo misticizma u egipatskim misterijama
Naziv 'sufizam' dovodi se u vezu sa grkom rei sophia (sofija) to
znai mudrost, i sa arapskom rei sof koja oznaava istotu, a takoe i
potpuno belu vunenu haljinu koju nose neki sufiji. Te rei zajedno upuuju
na sutu mudrost, mudrost koja se pojavljuje u istoj svesti iz koje su
iskorenjeni svi utisci i problemi spoljnog ivota; to je mudrost srca, a ne
intelekta. Inajat Kan je u poetku svom sufijskom redu dao dodatni naziv
'Red istote'. Uenitvo, to e rei lini odnos izmeu murida, duhovnog
uenika koji traga za istinom, i eika ili murida, duhovnog uitelja, uvek
je u misticizmu imalo izuzetan znaaj. Duhovno zraenje u tiini moe
da prenese ivu sutinu istine, njeno iskustvo, mnogo dublje i potpunije od
objanjenja putem rei i teorija.
U drevnim vremenima duhovna mudrost je bila prenoena lino sa
uitelja na uenika i putem linog kontakta sa svecima i misticima.
Poreklo te mistike tradicije moemo da pratimo unazad sve do drevnih
vremena. Evropsko i islamsko gledite slau se u zakljuku da se najstariji
izvor te mudrosti nalazi u egipatskim misterijama, koje su svoj pisani izraz
nale u hermetinim spisima koji se pripisuju Hermesu Trismegistu
(Trostruko Najuzvienijem Hermesu, to je grki naziv za egipatskog boga
Tota). Za te spise se smatra da su se prenosili takozvanom hermetikom
mreom pitagorejskih i neoplatoniarskih filozofa i mistika. Vana veza
izmeu tog misticizma iz davnina i sufizma iz vremena islama je linost
Dul-Nun al-Misrija (830 g.) koji je, prema merodavnom britanskom
orijentalisti R.A. Nikolsonu, vie od ikoga drugog dao sufijskoj doktrini
njen trajni oblik. (1) Taj Dul-Nun bio je Nubijac, egipatski hermetik i sufi.

Za njega se kae da je znao da ita egipatske hijeroglife. Drevno egipatsko

ezoterino znanje se izgleda potajno nastavilo kada je Egipat potpao pod
ranohrianski, a kasnije pod islamski uticaj (2). Dul-Nun je sebi
predstavljao Boga kako se ispoljava u celoj vasioni. Ta spoznaja Boje
jednote zauzima sredinje mesto u mistikoj i sufijskoj misli. Dul-Nun je
to izrazio u sledeoj nadahnjujuoj molitvi:
O, Boe, nikada nisam sluao glasove zveri ni utanje drvea, ni
zapljuskivanje vode ni poj ptica, ni fijuk vetra ni grmljavinu, ali ipak
ih doivljavam kao potvrdu Tvoje Jednote (vahdanija) i dokaz Tvoje
Neuporedivosti, kao i toga da si Sveprisutan, Sveznajui, Premudar,
Potpuno Pravedan, Potpuno Istinit, i da u Tebi nema ni propasti ni
neznanja ni bezumlja ni nepravde ni lai. Boe, prepoznajem Te u
postojanosti Tvoje tvorevine i u oevidnosti Tvojih dela; daj mi,
Gospode, da sa vedrim spokojstvom i vrstom reenou traim Tvoje
zadovoljstvo u svom, i Ushienost Oca u Njegovom detetu,
opominjui Te se u mojoj ljubavi prema Tebi. (3)
Zato Dul-Nun opeva svoju ljubav prema boanskom voljenom, kao to je
Rabija iz Basre inila pre njega, i kao to su inili mnogi sufiji nakon
njega:
Umirem, ali u meni ne umire
ar ljubavi prema Tebi,
Niti je Tvoja Ljubav, moj jedini cilj,
Ublaila groznicu moje due.
Jedino za Tobom vapi moj duh;
U Tebi je sva moja tenja,
I Tvoje Blago je jo uvek daleko iznad
Siromatva moje malene ljubavi.
Tebi se obraam u mojoj molbi,
I u Tebi traim svoj konani poinak;
Ka Tebi se podie moj glasni lelek,
Ti prebiva u mojoj skrivenoj misli. (3)
Hermetika mudrost koja je nadahnjivala Dul-Nuna datira iz doba
piramida, oko 3000 godina pre nove ere. U vreme starog Rima se znalo da
su egipatski svetenici uvali tajnu mudrost. Ta mudrost bila je veoma
slina kasnijem sufijskom misticizmu. Raspolagala je istom vizijom Boga

koji je prisutan u celoj tvorevini, vizijom koju je izneo Dul-Nun. L. Hojak

citira ovaj egipatski tekst:
Bog je jedan i jedini, nema nikoga osim Njega
Bog je onaj koji je sve stvorio
Bog je duh, skriveni duh, duh duhova
Bog je vean
Bog je skriven i niko nije sagledao njegov izgled
Niko nije otkrio njegov lik. Skriven je za Boga i ljude
Skriveno ostaje njegovo ime
Bog je istina i ivi kroz istinu
Bezbrojna su njegova imena
Bog je ivot i sve ivi pomou Njega
On duva ivotni dah u nos oveanstva
Bog je otac i majka
Bog je samo postojanje
Bog je sve stvorio
Bog je onaj koji se ispoljio u mnogostrukosti
Bog je tvorac neba i zemlje, praotac bogova
Bog je saoseanje, titi bespomone, slua molitve
onih koji su uhvaeni u zamku, on je samilostan
On je sudija izmeu monika i sirotana
Bog priznaje onog ko Njega priznaje, ko mu slui,
i titi onog ko ga slua. (4)
Hojak primeuje da je taj tekst mogao da bude naveden i iz Starog
Zaveta ili Kurana. I Hazrat Inajat Kan vidi direktnu vezu koju ovako
tumai:
Avram je, poto se vratio iz Egipta u kojem je bio posveen u
misterije ivota, doao u Meku, i tu je bio postavljen kamen u znak
seanja na tu inicijaciju koju je upravo primio od staroegipatske
ezoterine kole; a glas koji je u taj kamen bio unet, glas Avramove
pevajue due, nastavio se i postao ujan za one koji su bili u stanju da
ga uju. Od tog doba su proroci i vidovnjaci hodoastili do tog kamena
u Kabi; glas se nastavio i jo uvek traje. (5)
Cilj tih davnih mistika bio je da prisno opte sa Bogom i da se spoje sa
Njim. Put do tog iskustva naznaen je u jednom Poimandrovom odlomku
(grki prevod hermetikog spisa):
Znanje koje ovek prima od Boga je boanska tiina, zatvaranje svih
ula; jer, gubei svest o svim osetima i svim telesnim pokretima, dua

(nous) ostaje u mirovanju; i kada Boja lepota izlije svoju svetlost na

duu... na taj nain se ceo ovek preobraava u sutinu postojanja. (6)
Ovaj odlomak ukazuje na duboko mistino iskustvo, potpuno saobrazno
objanjenjima Hazrata Inajata Kana na koje emo se kasnije vratiti. Ovi
citati su dovoljni da pokau da je Egipat imao jedinstveno mesto u drevnoj
religiji; on moe da se shvati kao ezoterino srce oveanstva. A
hermetizam se doima kao osnova ezoterije. Inajat Kan vidi dokaz toga u
egipatskim piramidama. On tvrdi da je ta arhitektura bila dostigla duhovni
stepen, i dodaje: To je bilo mistino doba, i sve to su uradili nije bilo
ostvareno mehanikom snagom, nego duhovnom snagom; i zato e ono to
su oni napravili trajati... (7)

Uticaji na sufizam u islamskom svetu

Pored najstarije tradicije koja zapoinje sa egipatskim misterijama i
novog podsticaja iz kuranskog otkrovenja, to je podsticalo potragu za
linim odnosom sa boanskim, razliite veze izmeu sufizma i mistikih
stremljenja nalazimo i u drugim velikim religijama koje su se meusobno
upoznavale na Srednjem istoku. Za univerzalni sufizam sufizam koji je
obnovio i nadahnuo Hazrat Inajat Kan te veze su znaajne zbog toga to
upravo lako slivanje razliitih mistikih struja u sufizam dokazuje njegov u
osnovi univerzalni karakter. U vezi sa tim prikladno je pomenuti
impozantnu pojavu sufija ihabudina Jahje al Suhravardija (1151-91) koji
je na izrazito kreativan i osoben nain teio spajanju svih oblika sufizma i
svih njegovih struja u jednu filozofsku i ezoterinu celinu. Suhravardi je
zapravo nastojao da duhovnim i simbolikim elementima iz hermetike, a
takoe i iz zoroastrijanske, tradicije dodeli kljunu ulogu u sufizmu.
Borba izmeu dobra i zla, svetlosti i tame, zauzima znaajno mesto u
zoroastrijanskoj religiji. Na osnovu njenog principa boanske svetlosti
Suhravardi je izgradio mistiku filozofiju prosvetljenja. Najpoznatija
knjievna dela su mu Filozofija prosvetljenja i Hram svetlosti. (S tim u
vezi je zanimljivo da je Hazrat Inajat Kan u mladosti oseao naroitu
bliskost sa Parsima, Zoroastrijancima koji su bili najsavremenija i
najnaprednija drutvena grupa koja je ivela u njegovoj rodnoj Barodi.)
Suhravardi je stremio ivoj sintezi zasnovanoj na nepresunoj mistikoj
tradiciji iji je zaetnik bio Hermes, i koju je nastavio Platon, a potom i
indijski i persijski mudraci.

I judaizam je imao svoje tradicionalno mesto u drutvu u kojem se

sufizam razvijao. Sufiji su bili naroito inspirisani linou Mojsija,
uvenog jevrejskog proroka. Kao to Hazrat Inajat Kan kae: Mojsije,
najistaknutiji prorok iz Starog Zaveta... bio je najomiljenija linost za
arapske i persijske pesnike, i u pesmama persijskih sufija spominje se
jednako esto kao i Krina u poeziji Hindusa. (8)
Pria o Mojsijevom usponu na planinu Sinaj kae da je on stigavi na
vrh ugledao blesak munje koji je bio toliko moan da je proao kroz celo
njegovo bie. Mojsije se onesvestio i pao, a kada je doao sebi naao se u
stanju prosvetljenosti. (9) Inajat Kan objanjava da to pokazuje da je
mogue da prosvetljenje u dui nastupi u trenutku. A Mojsijevo padanje
na zemlju moe da se protumai kao krst, to znai ''ne ja; Ti jesi.'' Da bi
postojao, ovek mora da proe kroz fazu nepostojanja, nitavila. Sufijski
izraz za to je fana, stanje u kojem ovek misli: ''Nisam ono to sam oduvek
mislio da jesam''. To je istinsko samoporicanje, koje Hindusi nazivaju
lajam, a budisti ponitenje. To ponitenje lane linosti dovodi do buenja
stvarnog bia; od trenutka kada se to postigne, ovek prilazi sve blie
Bogu, sve dok ne stane licem u lice sa svojim boanskim idealom, sa
kojim moe da bude povezan u svakom asu svog ivota. (10)
Hrianski uticaji dolaze uglavnom iz istonog hrianstva koje je bilo
blisko arapskoj misli i naravi. Hrianski monasi i isposnici su linim
primerom i usmenim izlaganjem davali uzor svojim duhovno nastrojenim
muslimanskim parnjacima, i meu njima su se uspostavile dugotrajne i
prijateljske veze. Prelaz sa stroge pobonosti i odanosti isposnitvu na
potpuni misticizam ostvaren je putem sve vee prevlasti ljubavi prema
Bogu u duhovnoj svesti. Izgleda da se porast vanosti tog presudnog
naela oitovao u svim raznolikim religijskim tradicijama toga doba. Stoga
ne moe da se kae da je bilo koja religija postala nadmona; uzajamno
dejstvo izraavanja u poeziji i mudrim izrekama tih razliitih religijskih
grupa svakako je prualo dragocen duhovni podstrek.
Nezavisno od svega toga, Isusova linost izvrila je poseban uticaj na
isposniki i mistiki idealizam. U jednom neponovljivom, izvanrednom
sluaju taj ideal je izvrio veoma moan uticaj. Mansur Al Halad (to mu
je bilo najpoznatije ime) i danas vai za jedno od najveih imena u istoriji
sufizma. Njegova uvena izreka 'Ana al Hak' ('Ja sam Istina' ili 'Ja sam
Bog') dovela je do njegovog pogubljenja 922. godine zbog navoenja na
jeres. Objavljujui kako se Bog ovaplouje u oveku, kao svoj uzvieni
primer isticao je Isusa, i svesno je i dosledno prihvatio osudu i stradanje
kao sastavni deo i cenu svoje boanske sudbine. Zaista se mora priznati da

je sam prouzrokovao svoje muenitvo. Poput mnogih drugih, ukljuujui

njegovog uitelja Al unaida i ekstremistu Bejazida Bistamija, i Al Halad
bi se izvukao neozleen da nije tako glasno isticao svoja uverenja, poto je
kalifatska vlast u Bagdadu proganjala takve ideoloki neprihvatljive
doktrine samo kada su one vodile u socijalne ili politike nemire i potrese.
On je teio da potvrdi svoje uverenje u bezmalo hrianskom smislu, i
istrajno ga je ispoljavao. Za njega su izvori nadahnua bili i ovaploenje
Boga u Hristu i Hristovo stradanje; naravno, njegova izreka 'Ja sam Istina'
predstavljala je sutinu sufijskog misticizma. Iz spoznaje sledi da je istina
Bog i da je Bog jedan, sveprisutan i sveproimajui. Naa poistoveenost
sa svojom ogranienom linou je ono to nas spreava da se u svojoj
svesti sjedinimo sa boanskim biem. Kada se ta poistoveenost prekine,
ovek spoznaje i ostvaruje jedinstvo. Al Halad se molio za to: Gospode,
ukloni svojim biem moje 'to sam ja' koje me kinji. (11) A kada mu je to
sjedinjenje bilo odobreno, svoje iskustvo je objavio reima 'Ana al Hak',
'Ja sam Bog'. Meutim, najdirljivije su bile njegove uzviene rei
neposredno pred pogubljenje:
Gospode, preklinjem Te, dopusti mi da budem zahvalan na Tvojoj
milosti koju si mi podario. Od drugih si sakrio ono to si meni otkrio
velelepnost Tvog blistavog lica. Dozvolio si mi ono to si drugima
zabranio da posmatram misterije Tvoje skrivene svesti. to se tie tih
drugih, Tvojih slugu, vatrenih vernika koji ude za Tvojom milou, i
koji su se okupili da me ubiju, oprosti im i saali se na njih, jer da si
im otkrio ono to si sakrio ja ne bih ovako postradao. Sva zasluga
pripada Tebi ma ta da odlui. (12)
Tee je ui u trag doprinosima sufizmu iz ostalih glavnih pravaca
religijskog nadahnua, hinduizma i budizma. Meutim, zanimljivo je
videti kako je Bejazid Bistami (9. vek) svoje sopstveno autentino
mistino iskustvo zasnivao na Upaniadama. Pokazalo se da je ta
povezanost injenina, a zasluga verovatno pripada jednom sufijskom
uitelju iz Sinda koji je bio odlino upuen u vedantiku tradiciju. Tako
meu Bistamijevim ushienim izjavama nalazimo i uvenu 'Ti si to', zatim
usklik 'Slava meni!' koji se takoe nalazi u Upaniadama, kao i 'Ja sam
On'. (13) Ta iskustva ostvarenja jedinstva sa Bogom su glavna stvar u
svakom misticizmu. Bistami se slui i drugim hinduistikim doprinosima,
uvodei izmeu ostalog i arapski termin za ideju maje, iluzije spoljnog
sveta.

Najzad, poznato nam je da je u Balku u istonoj Persiji (danas je to

avganistanski Turkestan) postojala aktivna budistika zajednica, i da je taj
grad kasnije postao uven po svojim sufijima. Odatle je potekao jedan od
najglasovitijih ranih isposnikih sufija, ija linost je simbolizovala vezu
izmeu bikua i zahida, budistikih i sufijskih isposnika. To je bio Ibrahim
Ibn Adam, princ od Balka, sin korasanskog kralja. Legenda o njegovom
preobraenju u isposnitvo esto je bila poreena sa priom o Gautami
Budi. Dok je bio u lovu zauo je kako mu neki glas govori: ''Ti nisi stvoren
da bi se time bavio; nije to ono to si obavezan da uradi''. Osvrnuo se oko
sebe i nije video nikoga, pa je rekao: ''Neka Bog satre avola''. Ali kada je
produio, ponovo je uo isti glas, i to jo razgovetnije. To se jo jednom
ponovilo, i on se tada povinovao Bojem glasu. (14)
Jednom je od Adama bilo zatraeno da objasni ta je sluenje, i on je
odgovorio: ''Sluenje nastaje u meditaciji i zaboravu svega izuzev Boga.''
(15) (To upuuje na sufijsku praksu dikr-a ili zikar-a.) Rani sufiji su i inae
naglaavali znaaj unutarnjeg ivota.

Sufijska poezija
Nakon Bejazida Bistamija i Al Halada, kasnija galerija zanimljivih
linosti vodi do Al Gazalija, uitelja iz 11. stolea. Zatim je klasini
sufizam u 13. veku dostigao svoj vrhunac sa Ibnom al-Arabijem, panskim
filozofom i mistikom, i Maulanom Delaludinom Rumijem, persijskim
sufijskim pesnikom ije delo Matnavi predstavlja poetski parnjak Ibn alArabijevom teorijskom radu. U tom periodu je u Persiji cvetala sufijska
poezija. Pesnika uobrazilja Persijanaca bila je plodan izvor za takvo
izraavanje sufizma. Velik broj sufijskih mistika davao je prvenstvo
izraavanju svog bia u pesmama, priama i knjievnim simbolima, poto
su na taj nain mogli da izbegnu negodovanje 'pravovernih', a takoe i zato
to se uvidelo da u svakom sluaju istina nikada ne moe tano da se
zabelei u teorijama. Poput Rumija, i Faridudin Atar, Sadi, Hafiz i Omar
Hajam postali su na zapadu poznati kao veliki pesnici. Nekoliko kratkih
odlomaka iz dela nekih od tih slavnih sufijskih pesnika mogu da nam
prue predstavu o atmosferi sufizma koja je nadahnula Hazrata Inajata
Kana, koji je u svojim predavanjima esto citirao upravo te pesnike.
Delaludin Rumi, iji je otac bio ueni teolog, izuavao je sufizam
takorei od malih nogu, te je i sam postao uvaeni verouitelj. Meutim,
unutarnje prosveenje stekao je tek pri susretu sa emsom iz Tabriza,

derviem koji se udno i neobuzdano ponaao, ali u kojem je Rumi video

savreno olienje boanskog voljenog. Njih dvojica su godinama bili
nerazdvojni. ems je podsticao Rumija da dopre dalje od prouavanja
knjiga; legenda kae da je on taj koji je bacio rukopis na kojem je Rumi
godinama radio. Na taj nain ga je priveo unutarnjoj svetlosti, duhovnoj
ljubavi; i tako je Rumi postao nadahnuti pesnik koji je u mnogim
sastavima, simbolima i priama izraavao zanos ljubavi prema boanskom
voljenom. Svoje mistino nadahnue ispoljavao je i u obruem dervikom
plesu koji je upranjavao njegov Mevlevi sufijski red, mistinom plesu
koji se odrao do danas. Rumi je svoje pesme esto pisao dok se nalazio u
stanju ushienosti, i zbog toga su one jo uvek ive i oivljavajue, i
predstavljaju veni izvor nadahnua, mada nisu uvek lake za razumevanje.
One moraju da se sluaju duhovnim uhom. Nekoliko citata e na najbolji
nain pruiti utisak o udesnoj atmosferi Rumijeve poezije. Njegovo
najuvenije delo, Matnavi, zapoinje dobro poznatim poreenjem sa
tranom sviralom:
Posluaj trsku kako kazuje svoju priu,
jadikujui zbog razdvojenosti:
Otkada sam u traku odseena,
moja tualjka naterala je mnoge da zajecaju.
Svako ko je otrgnut od svoje postojbine eli da se vrati
ono vreme kad je bio sjedinjen sa njom.
Sluaj taj oganj Ljubavi koji je u svirali,
sluaj ar Ljubavi koji je u vinu.
Svirala je drug svakome ko je odvojen od prijatelja:
njene melodije probole su nam srca. (16)
Hazrat Inajat Kan o ovom Rumijevom poreenju kae:
Svirala ovde predstavlja duu; duu koja je bila odseena od svog
ishodita, od korena, korena koji je Bog. I neprestani vapaj due, bila
ona toga svesna ili ne, prouzrokovan je udnjom za ponovnim
nalaenjem tog korena od kojeg je jednom bila odseena. (17)
A na jednom drugom mestu Inajat Kan dodaje sledee objanjenje:
ovek je pare bambusa odseeno od svog stabla;
to stablo je celovito, ono je savreno; pare je nepotpuno, nesavreno;
ivot je prosekao rupe do njegove sri kako bi moglo da svira sve
tonove. Kada su rupe izraene, iz njega poinje da izlazi muzika koja
osvaja ljudske due. (18)

U jednom drugom ciklusu pesama Rumi istie ushienje kojim se odlikuje

ta enja:
O, zvuku umilno govorljive svirale, tvoj ton ima ukus eera; tvoj ton
mi danonono donosi miris vernosti. Ponovo odsviraj poetak, daj jo
jednom one melodije. O, sunce arobnog izgleda, nebeska slavo nad
svima koji ljube!
uti, ne cepaj veo; iskapi bokal utljivih; budi onaj koji stavlja veo,
navikni se na Boju milost. (19)
Poslednji stih upuuje na jo dve vane stvari: 1) utanje, bokal
utljivih koji treba da iskapimo; a time treba da 2) razotkrijemo boansku
misteriju. Drugi vid tog zastiranja je milost Boga kojem nije previe stalo
da vidi nae mane.
Sledea strofa takoe opeva tiinu u srcu:
Ako eli da ti vera prui sigurnost, potrai svoju sigurnost u
osamljenosti. Koje je mesto za osamljenost? To je dom srca; navikni
da boravi u srcu. U domu srca daje se pehar snanog i postojanog
vina. Budi tih, posveti se umeu utanja; batali lukavo hvalisanje, jer
srce je sedite vere; u srcu se vrsto dri vernosti. (20)
Ipak, da bismo dotakli nebeske sfere moramo da sledimo put, i da se
popnemo na sam vrh.
Rekoh: ''Pokai mi merdevine uz koje mogu da se popnem na nebo''.
On ree: ''Tvoja glava (um) je merdevine; poloi je dole i stani na nju.''
Kada stane stopalima na svoju glavu, stavie ih na glavu zvezda;
kad se probija kroz vazduh, poloi stopalo na vazduh, tako, i penji se!
Pokazuje ti se stotinu puteva do nebeskog vazduha; svake zore se
letei die u nebesa kao molitva. (21)
Moramo da pognemo glavu, da poloimo svoj intelekt. Putem te predaje
moemo da se uznesemo. Srce mora da bude otvoreno; tada moemo da se
vratimo iskonskom jedinstvu:
Sluaj me, jer stojim pred Tvojim vratima! Otvori ih; reza na vratima
nije znak dobre volje. U jezgru svakog atoma je dvorite za Tebe; dok
ga ne otvori, ostae skriveno. Ti si Cepa Praskozorja, Gospod
Svanua; otvara stotinu vrata i kae: 'Ui!' Nisam to ja pred vratima,
nego Ti; dopusti pristup, otvori vrata ka sebi. (22)

Ovaj saeti izbor iz beskrajnog bogatstva Rumijeve poezije moe da

nam prui prvi utisak o vatrenoj revnosti sufijskog misticizma toga doba.
Drugi veliki sufijski pesnik, Hafiz od iraza, bio je majstor persijskog
gazala, bliskog naem sonetu, u kojem peva o vinu i ljubavi, i o
zaboravljanju svog ogranienog 'ja'. Neki kratki odlomci iz Hafizove
poezije odaju utisak ushienja koje proima te boanstvene ljubavne
pesme:
Ne, kunem se da mi vie nee dotai usne
prepuni pehar prinet rukom koja mi vino prodaje,
dok moja dragana svojim blistavim licem ne ushte
da ulepa moj pir dok tajna Ljubavi to se podaje
ne sklizne s nje kao sa plamenog jezika svee,
mada ja, oprljeni noni leptir, od sramote sve vee
ne smem da svetlu Ljubavi bez pomraenja potu odajem. (23)
Ljubavni zanos navodi oveka da poeli da prevazie svoj ego.
Poreenje sa nonim leptirom, koji se spaljuje zbog ljubavi prema
plamenu svee, esto je korieno u sufijskoj poeziji. Ta ljubav je iznad
svih ovozemaljskih dobitaka i gubitaka:
Pogledaj na pijaci sveta svo to zlato,
i sve suze sveta uzalud prolivene;
nee li to umiriti tvoje srce gladno?
Gubici i dobici vie ne dotiu mene;
kad imam svoju Ljubav, za im jo da eznem?
Ispunjen sam radou zbog njenog drutva,
njene usne na mojima su lekarija suta i to mi je dosta! (24)
Bitno je da se prevazie svoje ogranieno bie:
Svoje 'ja', Hafize, mora savladati svoje 'ja'!
Pouj vajnu mudrost krmareve keri!
To je tata mala nevaljalica, tako mi vere,
od gline i vode arobna opsena,
svojom lepotom opsednuta preko svake mere.
E pa, Hafize, ivot je zagonetka okani je se:
nema reenja za nju sem da napije se. (25)

Jo jedno znaajno stanovite sufizma ispoljilo se u delu Muslihudina

Sadija. Njegove jednostavne prie i alegorije upuuju na vane vrline koje
mogu da budu usvojene u svakodnevnom ivotu. Stoga ovaj pesnik stavlja
naglasak na razvoj linosti. On srce uporeuje sa cvetom koji se predivno
rascvetava i iri svoj miris. Dva najpoznatija Sadijeva dela su Gulistan, to
znai 'ruinjak', i Bustan, 'stanite mirisa'. Kljune ideje su zahvalnost,
vera u Boga i predavanje. Sa takvim stavom on se obraa i kralju i
vlastodrcima:
O, kralju, ne oblai se u kraljevsku odedu kad dolazi na
bogosluenje; pomoli se skrueno poput dervia, kazujui: ''Boe, Ti si
moan i silan. Ja nisam vladar, ve prosjak u Tvojoj avliji. Ako me
Tvoja pomo ne podri, ta moja ruka moe da prui? Priteci mi u
pomo, daj mi snagu vrline, jer kako drugaije da budem narodu od
koristi?''
Ako danju vlada, nou se usrdno moli. Tvoje najbolje sluge ekaju te
pred vratima; i ti bi tako trebalo da slui, sa glavom u molitvi
sputenom na Boji prag. (26)
To je idealno dranje za svakog ko je na odgovornom poloaju. Hazrat
Inajat Kan navodi vrlo slinu anegdotu i povezuje je sa otvaranjem srca:
Koliko je srce otvoreno, toliko mu se pokazuje obzorje lepote. Ne
samo to probueno srce pribliava oveka Bogu, nego ivo, krepko
srce privlai Boga oveku. To je kao u prii o jednom persijskom
kralju, kojem je njegov veliki vezir rekao: ''Po itav dan se bavi
dravnim poslovima, a no ti prolazi u molitvi Bogu. Koji je razlog
tome?'' Kralj mu odgovori: ''Ja nou stremim ka Bogu da bi tokom
dana On mene pratio!'' (27)
Jedna druga pria iz Sadijevog Gulistana predstavlja slavnog sufija
Dul-Nun al-Misrija, o kojem smo ve govorili kao o vezi izmeu sufizma i
egipatskih misterija. U Sadijevom prikazu on istie vanost pojaavanja
oseanja zavisnosti i straha od Boga, koje treba da bude jednako stvarno
kao i u odnosu na zemaljskog vladara:
Jedan vezir (ministar) posetio je Dul-Nun Misrija i zamolio ga za
savet, rekavi: ''I danju i nou sam zaposlen u sultanovoj slubi,
nadajui se nagradi, ali i pored toga strepim da e me on kazniti.'' DulNun zaplaka i ree: ''Da sam se ja bojao Boga kao to se ti boji
sultana, ve bih bio jedan od brojnih pravednika.''
Kad ne bi razmiljao ni o odmoru ni o naporu,
dervi bi ve osvojio duhovne vrhunce.

A da se vezir bojao Boga kao to se bojao kralja,

on sam bi bio kralj. (26)
Na jo jedno gledite nailazimo u povesti o veziru koji je doiveo
blagodat boravka meu derviima (sufijskim misticima) i postao
nezainteresovan za sve ono to poloaj u izvrnoj vlasti moe da prui:
Jedan smenjeni vezir stupio je u drutvo dervia, i blagodat druenja
sa njima tako je delovala na njega da se u dui oseao potpuno
zadovoljnim. Kad mu je kralj ponovo postao naklonjen i naloio mu
da se vrati u njegovu slubu, ovaj je to odbio i rekao: ''Povlaenje je
bolje od zaposlenosti.'' (29)
- Ilustracija 1: Religijski i mistiki uticaji na sufizam
puna strelica uticaji na sufizam
isprekidana strelica irenje sufijskih redova u Indiju
(Geografske oznake): Crno more, Kaspijsko more, Mediteransko more,
Crveno more, Persijski zaliv
(Pune strelice): neoplatonizam, gnosticizam, istona crkva, hermetizam,
zoroastrijanizam, budizam, vedanta
(U sredinjem krugu): sufizam
(Isprekidane strelice): Nakibandiji, itiji, Kvadiri, Suhravardiji

Putovanje sufizma u Indiju

Sufizam se iz Persije i Srednjeg istoka proirio dalje u 13. stoleu, kada
su sufiji iz razliitih sufijskih redova putovali u Indiju. Muslimanski
kraljevi koji su osvojili delove severne Indije ponudili su im zatitu i
uticaj, ali ti sufijski misionari su delovali individualno, bez potpore ikakve
centralne organizacije. Svojom iskrenom pobonou i duhovnou
privukli su mnoge sledbenike. Islamski sufizam je najgostoljubiviji dom
naao na indijskom tlu. (30) Indija je, sa svojom dugotrajnom duhovnom
utemeljenou, bila veoma otvorena za tu novu veru. Prvi sufijski red koji
je stigao u Indiju bio je red Suhravardija. (31) Mnogi uitelji iz ovog reda
postali su duhovni vodii tadanjih vladara; tako je Nizam od Hajderabada
bio duhovni potomak sufija iz suhravardijskog reda. Danas je najbrojniji
sufijski red u Indiji red itija, koji je 1192. godine u Indiju uveo
Muinudin iti.
Tom redu je pripadao i Muhamed Abu Haim Madani, duhovni uitelj
koji je inicirao Hazrata Inajata Kana. Njegov osniva, Muinudin iti,

kolovao se u Bokari i Samarkandu. Bio je iniciran od strane Hazrata

Usmana Harunija; sa svojim muridom putovao je na mnoga mesta na
Srednjem istoku. Postoji podatak da je tokom boravka u Medini sanjao
kako mu sveti prorok kae da treba da ide u Amer. iti nije znao gde je
to; ali u drugom snu mu je bila pokazana mapa severne Indije na kojoj je
bio obeleen taan poloaj Amera. Prvo je otputovao u Delhi, kojim je
tada jo uvek vladao hinduski kralj Rada Pritvirada. Vladar je naredio da
se on protera iz Delhija. Kae se, meutim, da je
svako ko je namerio da ukine red bio tako neodoljivo savladan
magnetskom linou velikog sveca i njegovim srdanim ponaanjem
da se, naprotiv, oseao obaveznim da, umesto da ga protera iz grada,
poslua propoved Kvae Saheba (itija) i da prigrli islam. (32)
Tako je 'Kvaa' svojom duhovnom spoznajom i porukom mira i ljubavi
osvojio srca Indijaca. Ono to je islamske sufijske redove inilo privlanim
za narod bio je ideal bratstva, po kojem su svi njegovi lanovi bili jednaki,
bez ikakvih kastinskih razlika koje su bitno obeleavale i razjedinjavale
indijsko drutvo. I iti je u poetku u Ameru naiao na snano
protivljenje, ali bio je udesno zatien, privukao je brojne sledbenike i
nastanio se u njemu. Pisao je prosveujua pisma Kutubudinu Baktijaru
Kakiju, svom kalifu (duhovnom nasledniku) koji je upravljao njihovim
redom u Delhiju. U jednom od tih pisama je napisao:
Kako da ovek zna da li je dospeo u blizinu Boga? Evo kako: najbolji
nain da se to zakljui jeste da se ine dobra dela. Budi siguran da u
Boju blizinu dolazi onaj kome je data sposobnost da ini dobra dela.
(33)

To je bilo sasvim tipino za njega, poto je veoma esto bio nazivan

Garibom Navazom, to znai zatitnik ubogih. Evo jo jedne podsticajne
itijeve izreke, tipine za mistiku filozofiju:
Znanje je sadrano u neizmernom okeanu, a prosvetljenje je nalik
talasu na njemu; kakav je onda odnos izmeu Boga i oveka? Dok
okean znanja samo Bog odrava, prosvetljenje pripada oveku. (34)
iti je preminuo 1236. godine, u 93. godini ivota. Njegov dargah
(grobnica sveca) u Ameru postao je sveto mesto hodoaa koje jo uvek
svake godine privlai na hiljade potovalaca. Pri poseti ovom mestu ovek
biva ganut ozarujuom i nadahnjujuom atmosferom. U ograenom
prostoru grobnice snaan utisak ostavlja i ogroman kazan, vii od oveka,
koji se koristio za kuvanje hrane za sirotinju. I to pokazuje kako su dobra
dela socijalni rad bila tesno povezana sa duhovnim uenjem. U obuci i
meditaciji reda itija muzika ima veoma vanu ulogu. Za Muinudina

itija se kae da je sluajui muziku ponekad bivao toliko ushien da je

gubio svest o spoljnom svetu. Njegovi koncerti bacali su ljude u duhovni
zanos. (35) Ta se muzika tradicija vekovima odravala u itijskom redu,
koji je putem neprekidnog niza duhovnih uitelja opstao do danas.
Jedan od duhovnih potomaka Muinudina itija bio je Nizamudin
Aulija (1238-1325), koji je bio sahranjen izvan Delhija tamo gde se sada
nalazi Nju Delhi. I njegov je dargah zajedno sa susednom damijom i
dargahom Amira Husra, velikog indijskog sufijskog pesnika koji je bio
njegov uenik postao sveto mesto koje svake godine poseuju stotine
hiljada potovalaca.
Krajem 19. veka Maula Bak, deda Inajata Kana i uveni muziar,
postao je prvi direktor Muzike akademije (Gajanale) u Barodi. Bio je
ovek vrlo irokih pogleda i spajao je mnoge razliite pravce indijske
muzike. U toj porodinoj tradiciji je Inajat Kan odgajan tako da od njega
postane istaknuti mistik predodreen da rairi sufizam i da njegovu
mudrost donese na zapad. Tako sufizam nastavlja svoje putovanje.
Napomene
1. Citirao A.J. Arberry, An Introduction To the History of Sufism, Longman, Green,
London, 1942, str. 44.
2. Za dodatne podatke videti knjigu L. Hoyack-a De Soefi Gedachte, jun 1954.
3. Iz knjige A.J. Arberry-a Sufism: An Account of the Mystics of Islam, London,
1950, str. 52-53.
4. L. Hoyack: 'De Wijsheid van Hermes Trismegistos', iz De Soefi Gedachte,
septembar 1954, str. 66 (citirano iz knjige H. Brugsch-a Religion und Mythologie
der alten Egypter).
5. The Sufi Message of Inayat Khan, II, str. 202.
6. Hoyack, 'De Wijsheid', str. 68.
7. The Sufi Message, X, str. 203.
8. ibid, IX, str. 173.
9. ibid, str. 173.
10. ibid, str. 174.
11. Citirano iz Emergence, Journal for Evolving Consciousness, 1, str. 8.
12. ibid, str. 8.
13. Videti pronicljivu analizu R.C. Zaehner-a u njegovom delu Hindu and Muslim
Mysticism.
14. Arberry, Sufism, str. 36.
15. ibid, str. 37.
16. R.A. Nicholson, The Mathnavi of Jelal-ud-Din Rumi, E.J.W. Gibb Memorial
Series, Lucas, London, 1972, str. 5.

17. The Sufi Message, X, str. 141.

18. Complete Works of Pir-o-Murshid Hazrat Inayat Khan, original texts:
Lectures on Sufism 1923, 1, January-June, East-West Publications, London/The
Hague, 1989, str. 145.
19. Mystical Poems of Rumi, preveo A.J. Arberry, University of Chicago Press
London, 1968, str. 11.
20. ibid, str. 18-19.
21. ibid, str. 9-10.
22. ibid, str. 30.
23. Poems from the Divan of Hafiz, Javidan Publication, 1963, str. 25.
24. ibid, str. 65.
25. ibid, str. 34.
26. The Bustan of Saadi, The Wisdom of the East Series, John Murray London,
1911, str. 23.
27. The Sufi Message, XI, str. 115.
28. The Gulistan or Rose Garden of Saadi, preveo Edward Rehatsek, George
Allen & Unwin, London, 1964, str. 105.
29. ibid, str. 88-89.
30. Videti Arberijevu knjigu An Introduction to Sufism, str. vi-x.
31. Ovaj red su osnovala dva ranija lana porodice Suhravardi, a ne prethodno
pomenuti slavni ihabudin Jahja al Suhravardi.
32. W.D. Begg, The Holy Biography of Hazrat Khwaja Muin-ud-Din Chishti,
W.D. Begg, Ajmer, 1960, str. 51.
33. ibid, str. 107.
34. ibid, str. 113.
35. Videti knjigu Khwaja Gharib Nawaz, str. 97. Autor je Zahurul Hassan Sharib.

2
Hazrat Inajat Kan (1)
Detinjstvo
Inajat Kan je roen u Barodi, u Indiji, 5. jula 1882. godine. Baroda je
bila napredna pokrajina. Njen maharada Sajai Rao Gekvar ovako je
opisao svoje ideale vezane za Indiju:
Indija ne treba vie da bude zemljoradnika zemlja, i mora da zauzme
svoje mesto meu trgovakim i industrijskim nacijama. Ne mogu da
zamislim nijednu uzvieniju misiju od toga da se Zapad upozna sa
njenom filozofijom a da ona od njega usvoji nauna znanja, da prui
Evropi istotu ivljenja i da se ugleda na njene politike ideale, da
usadi duhovnost u umove Amerike i da ovlada nainima poslovanja
njenih trgovaca.
Taj ideal udruivanja najznaajnijih vrednosti Istoka i Zapada kasnije je
postao jedan od ciljeva Sufijskog pokreta Inajata Kana.
Inajat Kanov deda s majine strane, Maula Bak, imao je veoma vanu
ulogu u njegovom ivotu. Maula Bak je dobio ime od jednog dervia koji
je pripadao itijskom sufijskom redu i koji ga je zamolio da mu neto
otpeva, dao mu svoj blagoslov i rekao mu: Tvoje ime e biti Maula Bak,
'Onaj koji ima bogomdani talenat', i bie poznato diljem Indije, jer e ga
tvoja muzika uiniti slavnim (B, str. 19).
Nekoliko godina kasnije Maula Bak je bio prihvaen za jedinog
uenika Gasita Kana, jednog od najvrsnijih indijskih pevaa. Od svog
uitelja je nauio sve to se moglo nauiti i ostao je uz njega sve do
njegove smrti. Potom je poeo da putuje po Indiji, zadravajui se na
dvorovima mnogih maharada i dobijajui najvia priznanja za svoju
umetnost. Tako je imao priliku da se upozna i sa muzikom severne Indije
pod jakim uticajem persijske i arapske muzike i sa jednostavnijom
muzikom juga, koja se smatrala za svetu i religioznu. Njegova muzika

poela je da odraava vetinu severa zajedno sa dubinom juga. Cilj mu je

bio da razvije sistem muzikih znakova koji bi ujedinio severnjaku i
junjaku praksu u toj oblasti, sistem koji bi bio prihvatljiv u celoj Indiji.
(2) Takoe je, pripremajui se za predstavljanje vicekralju, prouavao i
zapadnu muziku. Kada se posle mnogo godina vratio u Barodu, napredni
maharada osnovao je Gajanalu (Muziku akademiju) i postavio Maulu
Baka za njenog prvog upravnika. Ovome je to omoguilo da ostatak
ivota, sve do smrti 1896. godine, posveti usavravanju i pouavanju
indijske muzike. Akademija je pod njegovim vostvom bila svakome
pristupana, bez obzira na kastu, veroispovest, pol i muziko naslee.
Smatrao je da muzika treba da ini osnovu obrazovanja svakog deteta, zato
to snano utie na karakter.
Dom Maule Baka postao je sastajalite filozofa i pesnika isto koliko i
muziara, poto su maharadine reforme privukle u Barodu neke od
najboljih umova Indije i iz islamske i iz hinduistike vere. Maula Bak je
bio odgojen kao musliman, ali je uviao i priznavao lepotu u svim
religijama i mnogi od njegovih uenika bili su bramani.
Takva je bila atmosfera u kojoj je Inajat Kan odrastao: inspirativna
muzika, sveobuhvatno gledite otvoreno za sva ljudska bia bez pravljenja
ikakvih razlika, sluenje svima ujedinjavanjem dva pola indijske muzike.
Bilo je sasvim prirodno da se izmeu Inajata i njegovog dede uspostavi
veoma blizak kontakt.
Deakova udnja je neodoljivo privlaila itavu duu njegovog dede,
i ovaj ga je bodrio i nadzirao sa uverenjem da taj deak predstavlja
najsavreniji plod postojanja uloenog u dostizanje ideala. (B. str. 29)
Dok je Inajat bio deak, njegov deda je imao obiaj da ga probudi ujutro i
da celo prepodne provede sa njim u vebanju, pevanju i uenju muzike.
Kako se deak razvijao, tako mu je Maula Bak posveivao sve vie
panje, a Inajat je bio izuzetno prijemiv i upijao arm linosti Maule
Baka i sve ono to je u njegovom dedi bilo dobro i lepo. (B, str. 44)
Inajatov otac, Maeik Rahmat Kan, takoe je poticao iz porodice
muziara, pesnika i mistika. Putujui po Indiji sreo je jednog uitelja i
zapitao ga gde bi trebalo da ide. Uitelj je rukom pokazao u pravcu Barode
i on je otiao tamo. Rahmat Kan je sklopio duboko i prisno prijateljstvo sa
Maulom Bakom; oenio se njegovom erkom i svesrdno pomagao svom
tastu u njegovom radu na Muzikoj akademiji. Rahmat Kan bio je izvrstan
peva klasine drupad muzike.
Rahmat Kan je bio strog ovek, ali odan i plemenit. I, kao to pie u
Biografiji: Smatrao je da su najvanije stvari u ivotu srdano postupanje

i utivost, i izuzetno se trudio da potedi tua oseanja (B, str. 31). O

Katidi Bibi, Inajatovoj majci, malo toga pie u Biografiji, ali se namee
utisak da se radilo o divnoj, nenoj eni koja je bila pobona, ljubazna i
plemenita. Imala je iroka interesovanja i vladala je arapskim, persijskim i
urdu jezikom. Prema slugama je bila paljiva isto kao prema deci, uvek
odravajui skladnu atmosferu. Nije htela da ima uea u imovini svoga
oca: Neka Bog blagoslovi moju decu; ako su nasledili uzviene osobine
moga oca, to je sasvim dovoljno, i ne treba im njegova svojina. Koliko e
dugo trajati taj ovozemaljski imetak? Ono to zavreuje najveu panju je
samo jedna stvar, a to je duevnost njihovog dede; to je ono to mogu da
naslede (B, str. 33).
Pre Inajatovog roenja njegova majka je imala snove u kojima je videla
Hrista kako dolazi i lei je; ponekad se pojavljivao Muhamed i blagosiljao
je, ponekad bi se nala usred proroka i svetaca koji su se brinuli o njoj ili je
primali u svoje drutvo, ili iekivali neto i spremali se za trenutak koji su
predvideli. Po prirodi pobona, skromna, edna i nenametljiva, nije
govorila o svojim snovima nikome izuzev Bimi, svojoj baki, koja je takoe
bila vrlo pobona i u to vreme jako stara. Bima je rekla: To su dobre
vesti, ali i veliki teret i odgovornost za tebe kao majku, a i za onoga ko e
prispeti. Ne govori nikome o tome, ve trai zatitu od Boga i pomo od
onih koje vidi u snovima (B, str. 33).
U takvoj duhovnoj porodici i okruenju Inajat Kan je rastao kao
izuzetno nadaren mladi. Njegove sklonosti, nain razmiljanja, njegovi
ideali i iskustvo pripremali su ga za uzvienu misiju njegovog ivota.
Biografija prua izvrstan opis njegovog ivota kao deaka i mladia u
Indiji, sa mnogim nadahnjujuim priama o njegovim susretima sa
muziarima, misticima i uiteljima u arobnom svetu indijskih prineva.
Mnoge od tih pria pruaju rasvetljujui uvid u duhovni ivot i u sufizam.
Ovde mogu da se iznesu samo osnovna skica i nekoliko primera, kao to je
ovaj: Najvea radost mu je bila da podeli svaki kola ili slatki koji bi
dobio sa svojom braom ili drugovima u igri (B, str. 37). Snano je
saoseao sa nevoljama i patnjama svojih blinjih, i esto bi se povlaio u
samou i u tiini meditirao. Ve u detinjstvu pokazala se njegova sklonost
ka mistici, poto bi veoma esto usred velike aktivnosti ili uzbuenja,
meu svojim roacima i prijateljima, Inajat bio sasvim miran i odavao
utisak nekog ko je iznad svega to ga okruuje (B, str. 41).
Od poetka je dolazio u dodir sa razliitim religijama, nadahnjivao se
njima, i doivljavao i izraavao sutinsku doslednost istine u svim
religijama. To je poelo kada je, iako iz muslimanske porodice, bio poslat

u marati (hindu) kolu, u kojoj se predavalo na jeziku vladajue grupacije i

koja je bila smatrana najsavremenijom mada je kolovanje jo uvek bilo
vrlo staromodno. (3) I deda i otac su ga, videvi njegovo zanimanje za
duhovnost, upoznali sa mnogim mudracima i jogijima. Deak bi sasvim
mirno sedeo, upijajui atmosferu koja se irila oko njih. Kada je upoznao
Hamsasvarupu, veoma nadahnjujueg svamija (svetog oveka), Inajat je
osetio snanu naklonost prema hinduizmu. Voleo je da prouava
Bhagavadgitu i podjednako dobro je vladao marati jezikom hinduistikih
uenjaka, guarati jezikom kojim su govorili mnogi Parsi, prijatelji
njegove porodice, kao i jezikom kojim se govorilo u njegovom vlastitom
domu a koji je danas poznat kao urdu. Istovremeno je redovno obavljao
muslimanske molitve i imao uroenu naklonost prema Muhamedu (B, str.
53). Kasnije je, tokom boravka u Hajderabadu, upoznao mnoge Parse i
stupio u vezu sa jednim prvosvetenikom njihove drevne zoroastrijanske
religije, koji je bio oaran Inajatovim pretvaranjem njihovih duhovnih
pesama u rage, poto ih je mladi pevao sa takvim zanosom i dubokim
potovanjem kao da je ponikao u toj tradiciji (B, str. 72).
Nakon to je Inajat pronaao svoga murida (4), jedan ortodoksni
musliman se jednom prilikom poalio tom muridu na njega zato to
meu njegovim prijateljima ima i ljudi iz drugih religija, Hindusa, Parsa,
hriana i Jevreja, ali Inajatov murid mu je odgovorio: Dok ti vidi
Inajatov spoljni izgled, ja vidim njegovo unutarnje bie. Ne mogu ba
tano da ti kaem ko je Inajat i ta mi on znai, sem da je on moj voljeni
murid i da sam ponosan na njega (B, str. 77-78).
Inajat se ivo interesovao i za ivot na Zapadu. Voleo je da ita o njemu
i uio je engleski jezik. im je stekao osnovno znanje engleskog, sluio se
njime i usavravao ga u razgovoru sa svakim Englezom na kojeg bi naiao.
Takoe je uio o evropskoj muzici od svog strica Alaodina Kana (dr A.M.
Patan), koji se kolovao u Londonu na Kraljevskoj muzikoj akademiji.
Sve je to bilo od koristi u Inajatovoj pripremi za ivotnu misiju u
zapadnom svetu.
Otac ga je nauio mnogim vanim stvarima. Poto je video da Inajat
ima snanu sklonost prema usamljenikom i isposnikom ivotu u prirodi,
potrudio se da uspostavi ravnoteu pokazujui mu i vanost ivota u svetu,
tj. u drutvu. ''Jer, svet je stvoren sa nekom svrhom'' (B, str. 55). Pokazao je
Inajatu lepotu ljubavi prema blinjima i pomaganja drugima. Uio ga je da
govori istinu, da vodi edan ivot i da veruje u Boga. To pouavanje
prodrlo je duboko u Inajatovo bie. Kao da je neto u njegovoj prirodi
izbilo na povrinu (B, str. 56).

Godine 1896, neposredno posle Inajatovog etrnaestog roendana,

preminuo je Maula Bak. Gubitak dede, te magine linosti koja ga je tako
dobro razumela i bila mu i prijatelj i uitelj, predstavljao je veliki udarac
za Inajata. Taj ''veliki bol rastanka jo vie mu je otvorio srce za pitanje
ivota i smrti'' (B, str. 58).

Prva putovanja po Indiji

Njegovi roditelji su zakljuili da bi promena ivotne sredine pomogla
Inajatu Kanu da savlada alost. Bilo mu je doputeno da prati oca, na
poziv nepalskog maharade, na skup istaknutih indijskih muziara.
To je bio poetak Inajatovih putovanja po Indiji. U toku sledeih 14
godina proputovao je celu Indiju. Ovde priloena mapa pokazuje gde je
sve stigao. Opis tih putovanja u Biografiji deluje bajkovito, doaravajui
lepotu indijske prirode. Na prvom putovanju u Nepal est dana su se van
bilo kakvih staza kretali kroz umu. Maharada je poslao nosiljke za goste,
ali Inajat je vie voleo da peaei uiva u lepoti prirode, netaknutoj
umskoj divljini i ptijem poju. Drvee koje stotinama godina stoji u miru,
na mestu koje ovek nikada nije zaposeo, prualo mu je oseaj spokojstva.
''U svakoj savijenoj grani video je Boju ruku koja blagosilja'' (B, str. 59).
- Ilustracija 2: Putovanja Inajata Kana po Indiji
Drave: Avganistan, Pakistan, Tibet, Nepal, Banglade, Burma, Indija, Sri
Lanka.
Mesta: Delhi, Katmandu, Daipur, Agra, Sigoli, Amer, Tonk, Benares,
Patan, Muridabat, Daka, Gvalior, Kalkuta, Baroda, Idar, Bombaj,
Sekunderabad, Rangun, Gulbarga, Hajderabad, Bangalor, Madras, Misor,
Kumbakonam, Nagapatinam, Tanor, Triinapoli, Koin, Travankor,
Kandi, Kolombo.
Ta putovanja bila su izuzetno znaajna za Inajatov muziki i duhovni
razvoj. U Katmanduu, glavnom gradu Nepala, Inajat je imao priliku da
slua velianstvene indijske pevae. To je potpomoglo njegov stalni
napredak u muzikom znanju i umeu. Takoe je uvideo da muzika moe
da uskladi linosti muziara; i vie nego ikada je nauio da muziku smatra
svetom. No, istovremeno je primetio da su oni koji se nisu potpuno
udubili u muziku, naprotiv, skloniji zabavi i povrnosti, i da ih vie
privlae razonoda i veselje, neobuzdana oseanja i nepromiljene strasti
(B, str. 61).

Takoe mu se nije dopadala sklonost mnogih muziara da veliaju

svoje pokrovitelje maharade i da im laskaju, kako bi stekli njihovu
naklonost. Uvideo je da to vodi kvarenju indijske muzike. Za vreme jedne
svoje kasnije posete Bombaju 1902. godine, ustanovio je da je indijska
muzika zaista uniena i da preovlauje sklonost ka lakim reenjima i
povrnosti. Shvatio je da je razlog za to injenica da je prava muzika
vekovima bila izvoena uglavnom u palatama a retko u hramovima, tako
da je javnost sve vreme bila neupuena u nju (B, str. 66). Stoga je esto
bivao razoaran slabom reakcijom publike na njegovu muziku. Tada bi
pevao samom sebi, i to je inio veoma uspeno.
Posle nekih godinu dana Inajat se sa ocem vratio u Barodu. Majka ga je
radosno doekala, i majka i sin su razvili veoma prisan odnos i uzajamno
razumevanje. Zbog toga je majina neoekivana smrt posle kratke bolesti
za njega predstavljala teak udarac. Tada je Inajat poeo sam da putuje i
dobijao pozive da peva na dvorovima raznih maharada. Postigao je veliki
uspeh u Misoru i dostigao vrhunac svoje muzike karijere u Hajderabadu,
gde se nadao da e pevati za vladara Nizama. Posle estomesenog
strpljivog ekanja, tokom kojeg je vebao i napisao jednu knjigu o muzici,
jedan prijatelj ga je upoznao sa premijerom, koji je bio impresioniran
Inajatom i predstavio ga Nizamu. Taj vladar je shvatao i cenio njegovu
muziku i duhovnu atmosferu koju je ona stvarala. Biografija ovako opisuje
Inajatov susret sa Nizamom:
Kada je stigao pred Nizama, izmeu njih se smesta uspostavilo
razumevanje. Nizam je i sam bio pesnik i muziar, tako da je osetio
snaan poziv u carstvo muzike koji mu je doao preko Inajata. U isti
mah, Inajat je bio impresioniran Nizamovom jednostavnou i
ljubaznou, kao i izvanrednim razumevanjem ljudske prirode. Nizam
je naslutio da je Inajatov muziki talenat samo plat ispod kojeg se
krije neka udesna tajna, koju je teio da dokui (B, str. 70).
Kada mu je bilo postavljeno pitanje o tome, Inajat je objasnio magiju svoje
muzike na sledei nain:
Poto je zvuk vrhovni izvor ispoljavanja, on je sam po sebi
tajanstven. Stoga svako ko poseduje znanje o zvuku zaista poznaje
tajnu univerzuma. Moja muzika je moja misao, a moja misao je moje
oseanje. to dublje uranjam u okean oseanja, to su divniji biseri koje
iznosim u obliku melodija. Tako moja muzika proizvodi u meni
oseanje koje zatim obuzima i publiku. Moja muzika je moja religija,
tako da ovozemaljski uspeh nikada ne moe da bude odgovarajua

cena za nju; jedini moj cilj u muzici je da dostignem savrenstvo (B,

str. 70).
Nizam je bio duboko impresioniran. Dao je Inajatu ime Tansen, po
slavnom pevau u Akbarovoj palati velikana, i stavio mu je na prst
prekrasni smaragdni prsten. To je Inajata uinilo poznatim u celoj Indiji,
poto je dvor u Hajderabadu bio vodei u zemlji. Nakon toga je svuda bio
pozivan da peva, mada je isprva boravio samo kod Nizama. Na svojim
kasnijim turnejama izvodio je muziku na mnogim indijskim kneevskim
dvorovima.
Od samog poetka Inajat je koristio priliku da tokom svojih putovanja
obie sveta mesta i da se upozna sa velikim sufijima i uiteljima. U
Katmanduu je naiao na jednog starog sufija ija predivna linost ga je
oduevila. Jednog dana je jaui brdima
ugledao u daljini nekoga kako sedi na mestu na kojem teko da bi se
iko ikada mogao videti. Stigavi do njega, ustanovio je da je taj ovek
mahatma koji sedi i ko zna otkada meditira na tom samotnom mestu.
Kad su im se pogledi susreli, Inajata je ispunilo ushienje, a spokoj
kojim je bila proeta atmosfera koju je mahatma stvorio oko sebe bio
je neizreciv. inilo se kao da svo drvee i svaki list na njemu
nepomino s potovanjem stoji pred mahatmom. Kao da se i vetar koji
uvek duva privremeno smirio pod uticajem savrenog mira
prouzrokovanog spokojstvom njegove due. Inajat je pevao tom
mahatmi i zauzvrat dobio blagoslov njegovog nadahnjujueg pogleda.
Nakon toga je esto odlazio na to mesto, ponekad sa svojom vinom (5),
i stekao mahatminu naklonost. Svetlost, snaga i mir koje je dobio od
njega obeleili su karijeru koja mu je bila predodreena (B, str. 6263).

Duhovna potraga Inajata Kana

Kasnije je, tokom boravka na dvoru Nizama od Hajderabada, Inajat
poeo da posveuje sve vie vremena kontemplaciji. Tokom noi bi ustajao
da meditira, i poeo je da oko sebe osea blistavu svetlost. Kasnije ga je
glas ''Alah ho akbar, Bog je velik'' budio u noi. Tada bi ustajao i satima
sedeo u tiini. Jednom prilikom je zatvorenih oiju video kako se neko
pojavljuje pred njim i ugledao lice neopisive lepote. Sutradan je Inajat taj
svoj unutarnji doivljaj ispriao jednom prijatelju, koji mu je rekao: ''Sada
si stigao do take na kojoj treba da potrai murida'' (B, str. 73).

Tako se dao u potragu za uiteljem. Prvo je nekoliko svetaca kojima se

obratio odbilo da ga vodi, ukazujui mu umesto toga izuzetno potovanje.
Potom je u Hajderabadu posetio uvenog uitelja maulanu Kair-ulMubina, zbog kojeg je i sam Nizam esto ponizno stajao u uglu da bi uo
njegovu propoved. ak i maulana je rekao: ''Ja? Ja ne zasluujem tu
privilegiju. Nisam dostojan toga.'' On je u Inajatovim oima video ono to
ovaj nije izrazio reima, oseanje dubokog potovanja, na koje je
odgovorio: ''Ja sam tvoj sluga, tvoj rob'' (B, str. 75). Ali onda, kao to se u
Biografiji navodi:
Nekim izvanrednim sticajem okolnosti dobio je telepatsku poruku,
usled koje je zatraio od jednog deaka da otvori vrata i pripremi
sedite, posle ega se okrenuo svojim posetiocima i rekao: ''Hazrat
(Uitelj, Gospodar) dolazi.'' Sledeeg trenutka se na vratima pojavila
jedna linost koja kao da je sila sa neba i poela blago i otmeno da
koraa po zemlji, koja nije bila njen dom. Meutim, Inajatu taj lik ipak
nije bio nepoznat. Sinulo mu je da je to isto ono lice koje je viao u
meditaciji. Poto se smestio na seditu pripremljenom za njega, Uitelj
ga je pogledao i inilo se kao da ne moe da odvoji oi od njega.
Taj susret njihovih pogleda u trenu je oiveo, da tako kaemo,
iskonsku bliskost. ''Ko je ovaj mladi? On mi silno privlai duu'',
rekao je Uitelj. Maulana mu odgovori: ''Vaa Svetosti, ovaj mladi je
muziki genije i udi da se potini vaem neuporedivom vostvu.''
Uitelj je smesta pristao da ispuni Inajatovu elju i na licu mesta ga je
inicirao.
Inajat je napisao pesmu posveenu svome muridu, koja je ovako
glasila:
Uzeo si me za ruku, moj potovani posvetioe,
i sada je moj ponos u Tvojoj ruci.
Dao sam Ti srce, moje jedino blago;
nita mi nije ostalo, i to me ini srenim.
Opio me je pehar koji mi Ti dade,
te mi vie nikakav nektar ne treba.
Kao Josif si mi osvojio srce,
kao Hrist si me digao iz mrtvih,
kao Mojsije si mi preneo Poruku,
kao Muhamed si mi pruio pehar,
Tvojom milou Inajat ima sve za ime je eznuo,
budi blagosloven, Spasitelju, moj Gospode.

Otpevao je tu pesmu svome muridu, i ona je na ovog ostavila veoma

dubok utisak. Poloio je ruke na Inajatovu glavu i blagoslovio ga,
rekavi: ''Budi blagosloven Boanskom Svetlou i prosvetli sve koje
Alah ljubi.'' (B, str. 75-76)
Otada se razvio veoma dubok ueniko-uiteljski odnos izmeu Inajata i
njegovog murida, Sajeda Muhameda Abua Haima Madanija. Inajat je
odlazio kod njega to je ee mogao i otvorenog srca sedeo u prisustvu
murida, poput prazne ae u koju su mogle da se uliju prosvetljujue rei,
opojni pogled i uzdiua atmosfera kojom je bilo nabijeno sve to je
okruavalo njegovog murida (B, str. 76).
Kad bi se vratio kui, satima je ostajao nem. A kada je bio sa svojim
muridom uviao je da se
svi problemi reavaju bez ikakve potrebe da neto zamoli ili zatrai.
Inajat je shvatio da rei uopte nisu neophodne, i da je samo prisustvo
murida bilo svetlost koja prosveuje umove onih koji su bili u
njegovoj nazonosti. Sve to se inilo tekim i nejasnim postajalo je
jednostavno i krajnje jasno. Kao da mu je i pre toga sve bilo poznato,
pa ipak zaklonjeno od njegovih oiju, i da se u prisustvu njegovog
murida sve razotkrivalo (B, str. 80).
Njegovi prijatelji su primetili izvanrednu promenu u njemu; postao je
sasvim drugaija osoba. I njegovo pevanje se promenilo. Nizama je to
zadivilo i pokuao je da ga zadri na svom dvoru, ali Inajat je poeo da
udi za slobodom. Naao je neto to je bilo neuporedivo privlanije od
svetovne velelepnosti dvora.
Kada je 1908. godine njegov murid napustio ovaj svet zatraivi
oprotaj od svih oko sebe, molei se za njih i dajui im svoje blagoslove
u Inajatovom srcu je ostala bolna praznina. Raskoni Nizamov dvor vie
ga uopte nije privlaio. Stoga je poao na hodoae indijskim svecima.
Prethodna mapa pokazuje kuda se sve kretao. Jo jednom je sreo mnoge
uitelje i sufije. Duboko ga je nadahnula poseta grobnici Muinudina
itija, osnivaa itijskog sufijskog reda u Ameru, kojem je i njegov
murid pripadao. Sluajui nou pevanje jednog fakira bio je ganut do
suza.
Sedei na svojoj prostirci sa brojanicom u ruci, razmiljao je o tome
kako su sva vetina i ugled koje je stekao bili krajnje beskorisni kad se
radi o njegovom naatu ili spasenju. Shvatio je da ovaj svet nije ni
pozornica postavljena za nau zabavu, ni pijaca za zadovoljavanje nae
sujete i gladi, nego kola za uenje teke lekcije. Stoga je odluio da

sledi sasvim drukiji put od onog kojim se dotada kretao, i okrenuo je

novu stranicu u svom ivotu (B, str. 86).
Pitao se ta da radi:
''Da li da postanem dervi i ivim od milostinje? Ako to uinim
(razmiljao je), predstavljau teret za one koji zarauju za ivot.''
Mislio je: ''Ukoliko reim da zaraujem i ponem da prodajem svoju
muziku za novac, to bi bilo gore od ropstva; osim toga, to bi bilo
bacanje bisera pred svinje.'' Vrealo ga je to to je video kako se loe u
njegovoj zemlji bogatai odnose prema muzici i njegovoj profesiji.
Zakljuio je da bi najbolje bilo da pokua da svojim slobodnim duhom
uzdigne indijsku muziku do njene stare slave (B, str. 89).
Stoga je putovao i u mnogim mestima drao koncerte i predavanja o
muzici. No, muzika je bila samo odea njegovog bia. Po ceo dan je
posmatrao dervie i fakire i razgovarao sa njima, a najvei deo noi je
provodio u bdenjima; u zoru je pevao pobone pesme, a uvee je meditirao
uz muziku (B, str. 89).
Doiveo je mnogo divnih i nadahnjujuih susreta. Jednog dana je
posetio jednog bramana koji je bio uveni vidovnjak. Kad su ostali
nasamo, taj braman mu je rekao:
Ti treba da ode na Zapad... Tamo e obaviti veliki posao koji sada
ne moe da ti se saopti. To ti nee doneti bogatstvo, ali u pitanju je
posao koji ne moe ni da se zamisli. Zato, prikupi hrabrost i svi e se
oblaci razii (B, str. 109).
Inajat je tada doao do vrhunca svoje duhovne potrage. U trenutku je
mogao da dospe u stanje samadija. Kao to Biografija opisuje:
im bi poeo da izvodi svoju muziku, uzdigao bi se iznad zemaljskih
sfera. Uskoro bi ne samo on, nego i svi oni koji su sedeli oko njega
postajali opinjeni i oseali se ushieno, u emu je on nalazio svrhu
svog posedovanja muzikog dara. Ljudi nisu bili svesni gde se nalaze
ni ta sluaju, i nisu mogli da shvate u koju sferu su podignuti sa
zemlje. Poto bi zavrio sa svojom muzikom, Inajat bi pao u zanos, a
svi ostali su izgledali kao da su izgubljeni u magli.
Tako je muzika izvrila svoj zadatak u njegovom ivotu; nastupio je
trenutak za novu ivotnu etapu (B, str. 111).
Tada je shvatio zbog ega je nedugo pre toga izgubio sve svoje ordenje
koje mu je bilo dodeljeno za njegov muziki uspeh. On je tih godina zaista
bio izgubio i sve one koji su ga vodili: svoga dedu, svog oca i majku, i
svoga murida. Oseao je da oveku zapravo nita ne pripada. U njegovoj
svesti jasno se isticalo ono mu je njegov murid rekao: Putuj u svet, dete

moje, i uskladi Istok i Zapad harmonijom svoje muzike. Na sve strane iri
mudrost sufizma, jer upravo zbog toga te je tako izdano obdario Alah,
Milosrdni i Samilosni (B, str. 111).
Obavljene su zavrne pripreme; dolo je vreme za njegovu misiju. Niko
ga nije zadravao; put pred njim bio je ist, i 13. septembra 1910. godine
Inajat je krenuo iz Indije za Sjedinjene Amerike Drave. Stariji od dva
njegova preivela brata, Muhamed Ali Kan, poao je sa njim. Inajat se
uzdao u boansko vostvo i zatitu. Kasnije je u svojoj autobiografiji
napisao: Sudbina me je prenela iz sveta lirike i pesme u svet industrije i
trgovine... Rekao sam zbogom svojoj otadbini Indiji, zemlji sunca, i
krenuo za Ameriku, zemlju moje budunosti (B, str. 121).
Njegov rad na irenju sufijske poruke u zapadnom svetu je zapoeo.
Napomene
1. Graa za ovo poglavlje uzeta je iz prvog dela knjige Biography of Pir-oMurshid Inayat Khan, East-West Publications, London/The Hague, 1979. Citati iz
nje oznaeni su kao (B, str...).
2. Zanimljivi podaci o motivacijama i ciljevima Maule Baka u njegovom traenju
muzike reforme i unapreenja mogu da se nau u knjizi E. de Jong-Keesinga
Inayat Khan: A Biography, East-West Publications, London/The Hague, 1974.
3. ivopisni dodatni prikazi ivotnih okolnosti u Barodi u to vreme nalaze se u
memoarima Pages in the Life of the Sufi, iji je autor Murshid Musharaff Khan,
Sufi Publishing Company, 1971.
4. Murid je indijska re za duhovnog vodia. Pir-o-Murid (Najvii Uitelj i
Voa) je predvodnik duhovne kole. Uenici se zovu muridi.
5. Vina je indijski muziki instrument slian gitari, s tim to ima dve velike tikve,
po jednu na svakom kraju.

3
Sufijevo putovanje na Zapad
Ugledavi Kip slobode dok je uplovljavao u njujorku luku, Inajat Kan
je osetio da ona ''eka na trenutak da se izdigne iz materijalne slobode u
duhovnu slobodu'' (B, str. 123). (1)
Prispevi u Njujork, imao je utisak da se nalazi u potpuno drugaijem
svetu, svetu abnormalne aktivnosti u kojem ''kao da se sve kree'' (B, str.
123). Ali, poto je donosio poruku jedinstva, verovao je da e biti u stanju
da se prilagodi ljudima i okolnostima.
Doao je da prenese sufijsku poruku; ali, oseao je da je u poetku
jedino njegovo sredstvo muzika, njegov poziv, a u tome su mu pomagali
njegov brat Mahebub Kan i roak Muhamed Ali Kan, koji su takoe bili
odlini indijski muziari. I zaista, muzika im je otvorila prva vrata; dobijali
su pozive za odravanje koncerata i predavanja o indijskoj muzici, prvo na
Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a potom i na zapadnoj obali na UCLAi Berkliju. Tako su poeli da uspostavljaju kontakte. Meutim, oseali su
da je njihova muzika bila stavljena na teak ispit u tuoj zemlji, u kojoj je
liila na stare novie donete u banku koja posluje sa novcem koji je
trenutno u opticaju (B, str. 123).
to se tie njegovog stvarnog cilja donoenja sufijske poruke
zapadnom svetu, on je shvatio da vreme jo nije sazrelo. U poetku mu je
trebalo vremena da proui zapadni svet i psihologiju njegovih ljudi kako bi
dokuio na koji nain moe da sprovede svoju misiju. Uvideo je da njegov
posao na Zapadu predstavlja ''tei zadatak nego to je to ikada mogao da
pretpostavi'' (B, str. 179).
Za takav zakljuak postojalo je mnotvo razloga.
Pre svega, on nije imao iza sebe nikakvu organizaciju koja bi ga
podravala; uz to, stigao je u potpuno razliit svet, u kojem nije imao ni

poznanstava ni pristalica. U takvoj situaciji esto mu je nedostajalo i

novca; kasnije je napisao da se ''siromatvo ispostavilo kao moj
najogoreniji neprijatelj'' (B, str. 185). Nije krio da je bilo ''nekoliko prilika
koje su mi pruale mogunost velikog bogaenja'' (B, str. 185), ali one nisu
bile u skladu sa njegovim principima. Odluio je da se odrekne takvog
profita, oseajui da vie snage dobija drei se svog principa potpune
slobode i nezavisnosti. Sledeim reima je dodatno objasnio svoj stav o
tome:
Mnogi su se pitali da li je bilo van moi jednog mistika da sebi
pribavi bogatstvo, ukoliko mu je ono bilo jako potrebno kao to je
meni bilo. Nisam umeo da na to pitanje dam sasvim jasan odgovor, ali
nikada nisam oseao da mi je nemogue da se obogatim ukoliko to
elim. Meutim, moj ivot je po tom pitanju bio nalik ivotu ptice,
koja mora da se spusti na zemlju da bi pojela neko zrno, ali stvarnu
radost nalazi u letenju vazduhom. Ako bi neko rekao ptici: ''U vazduhu
nema zrnevlja, ostani na zemlji i tu ga skupljaj'', ona bi rekla: ''Ne,
meni je potrebno tek nekoliko zrna. Ni tone zrnevlja koje lei na
zemlji ne bi mogle da me namame toliko da odustanem od radosti
letenja kroz vazduh.'' Tako ni ja nisam mogao da rtvujem ono to me
je zaista zanimalo u ivotu, ak ni da mi je bilo ponueno svo blago
ovog sveta (B, str. 185).
Osim tog materijalnog problema, postojale su i potekoe svojstvene
mentalitetu koji je u to doba preovlaivao na Zapadu. Suoio se sa brojnim
predrasudama: protiv islama bez obzira na to to je on sam doao sa
univerzalnom porukom; protiv istonjake filozofije i sistema vrednosti;
ponegde je ak postojala i predrasuda koja se ticala boje koe; otkrio je da
se mnogi ljudi plae mistinih, psiholokih ili okultnih ideja (B, str. 180); a
razume se da su tokom Prvog svetskog rata i nacionalistika oseanja
postala veoma jaka.
Najzad, iskustvo mu je pokazalo da je zapadnjacima, ak i kada su bili
impresionirani sufijskim idealom, bilo veoma teko da shvate i razviju
ideju uenitva, koja je preko potrebna na mistikoj stazi. Uvideo je da ''na
Zapadu nema uenika (sledbenika), iako ima uitelja''. ak ni oni ''koji
nastoje da ispolje duh uenitva nekako ne uspevaju da igraju tu ulogu'' (B,
str. 187). ene su bile spremnije da razumeju i prihvate njegov rad i
sufijsku poruku, poto su po prirodi osetljivije, a takoe i manje uvuene u
delanje u svetu. Stoga su ene imale veoma znaajnu ulogu u Inajat
Kanovom radu na prenoenju sufijske poruke. Tako je njegov prvi daroviti
murid i pomaga u Sjedinjenim Dravama bila jedna ena: Ada Martin,

koja je kasnije dobila sufijsko ime Rabija. Kada je 1912. godine odlazio za
Englesku, Inajat Kan joj je dao najviu incijaciju i poverio joj ''brigu o
odravanju niti Poruke'' u Americi.
I dalje je oseao da jo uvek nije u stanju da uini neto veliko na
unapreivanju i irenju sufijskog pokreta. To je pre bilo vreme za
prouavanje i prilagoavanje i za stvaranje prvih kontakata. No, najvanije
je bilo to to je ''pronaao duu koja je bila odreena da bude moj ivotni
partner'' (B, str. 126). Oseao je da mu je bilo potrebno iskustvo
porodinog ivota, naroito ivota sa decom i razliitim fazama njihovog
razvoja, koje prua potpunu predstavu o ljudskoj prirodi (B, 183). Ora
Bejker je bila jedan od njegovih studenata muzike. Inajat ju je snano
privlaio, a on je u svojim meditacijama primio saoptenje da je ona
predodreena da mu bude supruga. Isprva ju je njena porodica spreavala
da ga prati u Englesku, ali ona je nala naina da ode sa njim, tako da su se
1912. godine venali u Engleskoj (B, str. 184). Imalo su etvoro dece: dva
sina Vilajeta i Hidajeta, koji su kasnije imali znaajnu ulogu u
nastavljanju sufijske poruke; i dve keri Nurunisu i Kairunisu. Nurunisa
je postala junakinja francuskog pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, u
kojem je uzvieno rtvovala svoj ivot.
U sledeoj etapi sufijskog putovanja Inajata Kana po Engleskoj, i dalje
mu je bilo teko da napravi znaajniji pomak u svojoj misiji. Uspostavio je
neke zanimljive kontakte, ali reakcija na njegovu muziku bila je prilino
slaba. Poto mu je reeno da bi interesovanje za nju bilo vee u
Francuskoj, 1913. godine se preselio u Pariz. U njemu je stekao mnogo
prijatelja koji su bili veoma otvoreni za indijsku muziku i upoznao se sa
velikim kompozitorom Klodom Debisijem, koji je kako je napomenuo
''postao veoma zainteresovan za nae rage''. Izgleda da su upravo njima
bile nadahnute neke docnije Debisijeve kompozicije. (2)
Tokom njegovog boravka u Francuskoj, Inajatu Kanu je bilo ponueno
da poseti Rusiju. Meutim, to se ispostavilo kao prilino neprijatno
iskustvo: od njega i njegove brae se oekivalo da izvode svoju muziku za
zabavu bogatijih ruskih stalea:
Kao da je Bog eleo da mi pokae, pre nego to je Rusiju zadesila
velika nesrea (revolucija), kako su ak i itavi narodi voeni ka
unitenju kada svojevoljno odaberu taj put. Da sam unapred znao o
kakvom se pozivu radi, sigurno ga ne bih prihvatio. Ipak, Boja slava
svugde je prisutna (B, str. 135).
Uprkos nepovoljnom poetku, putovanje se ispostavilo kao uspeno. Bio je
pozvan na Carski muziki konzervatorijum, na kojem je njegova muzika

izazvala oduevljenje (B, str. 135). Stekao je mnogo prijatelja, osobito

Sergeja Tolstoja, sina uvenog pisca. U Rusiji je naiao na veliko
interesovanje za religijske i filozofske teme. Njegova prva knjiga, Sufijska
poruka duhovne slobode, bila je prevedena na ruski i objavljena. Takoe se
upoznao i sprijateljio sa kompozitorom Skrjabinom, koji je smatrao da ''na
Istoku postoji mnogo toga to bi moglo da se uvede u zapadnu muziku'' (B,
str. 138). Inajat Kan se sloio s tim i uzdao se da e na kraju takva muzika
''postati svetska muzika, koja e pomoi da se oveanstvo ujedini'' (B, str.
138). (3)
Dok nije otiao iz Rusije 1914. godine, Inajat Kan je postao privren toj
zemlji i njenom narodu. Dopadao mu se ruski jezik, koji mu se inio
slinim hindiju; video je idealizam Rusa i njihovu naklonost prema
umetnosti, misticizmu i filozofiji. Na jednom skupu u domu voe
muslimana u Moskvi govorio je o bratstvu i naiao na izvanredan odziv
ljudi iz mnogih istonih zemalja. Za njega je to bila ''slika doma, ali ipak
ne dom'' (B, str. 138).
Vratio se 1914. godine u Pariz da uestvuje na muzikom kongresu.
Uskoro posle toga poeo je Prvi svetski rat, i on se sa porodicom prebacio
u London i u njemu proveo ratne godine. Bilo je to teko vreme. Jedna
anegdota iz Biografije pokazuje kako mu je bila pruena boanska pomo
u trenutku nevolje.
Jednog dana je murid stigao u grad u neoekivano vreme, tako da ga
na stanici niko nije doekao. Za vreme rata na ulicama nije bilo
rasvete, a ni vozila. Murid je bio preputen sam sebi sa svim stvarima
koje je trebalo nositi, sa rukama punim torbi i instrumentom. Hodao je
cestom oekujui da e naii na nekoga ko bi mogao da mu pokae
put. Video je kako mu iz daljine prilaze neki ljudi. Kad im se pribliio
shvatio je da su svi pijani i na vrhuncu razdraganosti. Glasno su se
smejali. Uz dreku, kokanje i igranje prili su muridu koji je stajao u
mraku natovaren silnim torbama. Jedan od njih ga je spazio i rekao:
''Hej, ko je ovo?'' Svi ostali su na to prsnuli u smeh. A muridov pogled
se na njih spustio poput groma; inilo se da su njihova opijenost i
veselost iezli u trenutku. Zatim ih je upitao za adresu koju je traio, a
oni su odgovorili: ''Odveemo te tamo.'' Jedan od njih je uzeo jednu
muridovu torbu, drugi drugu, a i trei je uzeo neto, ali Murid nije
nikome hteo da da svoju vinu; meutim, dvojica meu njima su mu je
takorei silom uzeli i mirno poli putem kao da su na svetoj dunosti.
Vie nije bilo ni najmanjeg znaka pijanstva. Kao da su svi bili
obuzdani odreenim utiskom koji je on odavao, a kojeg on sam nije

bio svestan do trenutka kad su reili da ga otprate do njegovog

odredita (B, str. 259-260).
- Ilustracija 3: lanak 'Vesnik' iz The Southern Daily Echo, 9. april
1919.

VESNIK
Skup je tiho sedeo i ekao u velikoj predivnoj prostoriji; neki su sklopili
ruke i oborili glave; neki su napregnuto gledali napred sa iekivanjem; u
nekima je radoznalost bila prikrivena kao da su bili obuzdani bestelesnom
silom koja se nevidljivo irila iz mirisnih tapia.
Situacija je bila takva da se ovek jedva usuivao da die, plaei se da
e osujetiti neko nepoznato prisustvo.
Pepeljasti safiri setno su visili iz plameno-plave grnarije na stoiima.
Onaj kojeg su svi bez glasa ekali da vide, beumno je uao u
svetlozlatnoj odori; na grudima mu je poivalo krilato srce ukraeno
dragim kamenjem.
Lice mu je zrailo savrenim spokojem; mir se iz njega irio kao sjaj
koji samo dua moe da primeti. Sve lepe misli kao da su ule u svoj dom
da borave u njemu.
Doao je sa porukom Ljubavi, Sklada, Jedinstva i Lepote. U stvari, on
sam je bio sopstvena poruka bio je olienje svega to je doao da
poduava.
Za trenutak je zastao utonuvi u koncentraciju, uspostavljajui dodir sa
Beskrajnim. A onda je tiina bila prekrasno zaarana uzbudljivim ritmom
dubokog, mistinog pevanja.
Naglo je prekinuo svoju pobonu pesmu i otvorio velike, blistave oi
da, zraei blagoslov duboko unutarnje sree, pogleda sve prisutne.
Polako je, kao da miluje, podigao ruku i obratio se: ''Due Bogu drage.''
E.G.P.W.
____________________________________________________________
Inajat Kan je oseao da je''rat paralisao umove ljudi'' (B, str. 139). Rat je
bio u ii interesovanja, a ''glas mira je za mnoge ui bio akord koji unosi
nesklad'' (B, str. 139). Uprkos tome, za njega je bio ugovoren niz
predavanja, mada je esto govorio pred veoma malobrojnom publikom.
Upravo u tom periodu priklonili su mu se neki veoma predani muridi.
Inajat posebno istie gospoicu Gudinaf ''koja je predstavljala kamentemeljac za graevinu Reda'' (B, str. 141). U njoj je otkrio duh uenitva,
inae tako redak na Zapadu. I gospoa Sejnsberi Grin bila je od velike

pomoi, pogotovo u sprovoenju aktivnosti Univerzalnog bogosluenja.

Polako je poinjao rad na irenju sufijske poruke: objavljivane su prve
knjige; sufijski red je bio ozakonjen i osnovani su neki sufijski centri.
Inajat Kan je i pored toga oseao da je to ''jo uvek bilo vreme za oranje
zemlje''.
Kada se 1918.godine rat zavrio, Inajat Kan je imao utisak da su se
okolnosti u Engleskoj dodatno pogorale: ''srca su postala hladna usled
naknadnih posledica rata'' (B, str. 147). Zbog toga je meunarodnu centralu
Sufijskog pokreta premestio iz Engleske u vajcarsku, u enevu, a sam se
sa porodicom smestio u okolini Pariza, gde se ponajvie oseao kod kue.
Odatle je rad na irenju sufijske poruke poeo da napreduje. Posle jedne
decenije pripremanja na Zapadu, iz njega je poela da se izliva
neverovatna bujica nadahnutih predavanja. To je dovelo do osnivanja
njegovih letnjih kola u Suresnesu, predavakih turneja kroz mnoge
evropske zemlje i jo dva putovanja u Ameriku.
Godine 1923. je ustanovio da je u SAD veoma teko da se Poruka
uopte uje, tako da se oseam kao da duvam u pitaljku usred buke
hiljadu bubnjeva. Stvari treba da budu izloene ''u velikom stilu'' (B, str.
175), jer u protivnom je teko izazvati ikakvu reakciju. U vreme njegovog
drugog obilaska Amerike njegova organizacija je bila jaa; sastao se sa
mnogim novinarima i odrao svoje prvo predavanje u hotelu Valdorf
Astorija u Njujorku pred velikom masom ljudi. Opisao je svoje utiske o
tom dogaaju:
Neki su doli zainteresovani reklamom, neki zato to su proitali
novinske izvetaje, neki su doli da vide nekakav fenomen na bini, a
neki iz puke radoznalosti; neki su, pak, imali strpljenja samo pet
minuta poto su uli u dvoranu. I pored toga cela stvar je protekla
uspeno. To me je navelo da se zapitam ta svet eli: istinu ili la.
Due nesvesno tragaju za istinom, ali su oarane laima. (B, str. 205)
Uprkos svemu, na tom putovanju je mnogo toga bilo postignuto. Kada
razmotrimo predavanja iz tih godina, zapanjuje nas njihova
sveobuhvatnost, dubina i jasnoa. O ma kojoj temi iz filozofije,
psihologije, misticizma i religije da se radi, Inajat Kan uvek nadahnjuje i
ukazuje na sutinu, boanski duh. Tih godina su bili inicirani mnogi
muridi; osnivana su nacionalna udruenja i centri Sufijskog pokreta, a
njegovo meunarodno sedite bilo je registrovano 1923. godine u enevi.
Zbog svega toga je optereenost Inajata Kana poslom postala tolika da
je morao da se ostavi muzike, to je za njega predstavljalo veliku rtvu.
Ovako je objasnio tu svoju odluku:

Digao sam ruke od muzike zato to sam od nje dobio sve to se

moglo dobiti. Da bi sluio Bogu, ovek mora da rtvuje ono to mu je
najdrae, i ja sam rtvovao svoju muziku, koja mi je draa od svega.
Komponovao sam pesme, pevao sam ih i svirao vinu, i izvodei tu
muziku doao sam do stepena razvoja u kojem sam dotakao muziku
sfera. Tada je svaka dua za mene postala jedna muzika nota, a moje
rei su privukle sveukupni ivot, koji je sluao njih umesto da slua
moje pesme. Ako se iim danas bavim, onda je to podeavanje dua
umesto instrumenata, usklaivanje ljudi umesto tonova. Ako ima iega
u mojoj filozofiji, onda je to zakon usklaenosti sa sobom i sa
drugima. U svakoj rei sam otkrio odreenu muziku vrednost, u
svakoj misli melodiju, u svakom oseanju harmoniju, i nastojao sam
da istu stvar jasnim i jednostavnim reima protumaim onima koji su
navikli da sluaju moju muziku. Svirao sam vinu sve dok se moje srce
nije pretvorilo u taj instrument; a zatim sam ga ponudio boanskom
Muziaru, jedinom postojeem Muziaru. Otada sam postao Njegova
svirala, i kada poeli On na njoj svira svoju muziku. Ljudi su mi
pripisivali zasluge za tu muziku za koju zapravo ne treba zahvaliti
meni, nego Muziaru koji svira na svom vlastitom instrumentu. (4)
Krajem ivota, kada se vratio u Indiju, Hazrat Inajat Kan je izrazio elju da
bude sahranjen blizu groba Nizamudina Aulije u Delhiju. Posle njegove
smrti tako je i uinjeno, a poslednjih godina meunarodni sufijski pokret
radi na poboljanju i proirenju njegovog dargaha u Indiji. Napravljen je
mermerni spomenik izvanredne lepote. U istoj i nadahnjujuoj atmosferi
tog dargaha prireuju se redovne meditacije i koncerti; u isti mah se
organizuju i socijalni programi za siromane ljude koji ive u toj oblasti.
Lepota i skladnost tog dargaha u razvoju, sa starim dargahom
Nizamudina Aulije u pozadini, pokazuju kako kontinuitet mistike linije
kroz vekove, tako i novi boanski podstrek i nadahnue univerzalne
sufijske poruke koju je Hazrat Inajat Kan doneo zapadnom svetu.
Razume se da ovaj kratak injenini prikaz putovanja Inajata Kana po
Zapadu radi irenja Univerzalnog sufizma ne moe da doara duhovnu
atmosferu njegovih beseda. Izgleda da je za to potreban jedan liniji
pristup. U sledeem odeljku u saeto izloiti lina iskustva nekih murida
koji su uestvovali u Inajat Kanovim letnjim kolama.

Lina seanja na Inajata Kana

Mnoga saoptenja i mnoge uspomene govore nam o nezaboravnom,
preobraavajuem utisku koji je Pir-o-Murid Inajat Kan ostavljao na svoje
uenike, svoje muride. Ponimo sa Azmat Faber, koja opisuje kako ju je
1923. godine jedan prijatelj pozvao u enevu da se upozna sa Muridom
Inajatom Kanom. Ona je tada boravila u vajcarskoj radi zdravstvenog
oporavka i raiavanja privatnih problema. Napisala je:
Nikada neu zaboraviti te jesenje dane u enevi; oni su
predstavljali poetak velike promene. Promene koja je poela od
trenutka kad sam sela da intervjuiem Murida i kada mi je on uputio
svoj duboki blagi pogled. Rei ne mogu da iskau ta mi je znaio taj
prvi susret sa njim. Bila sam dirnuta neim za ime sam eznula u
najdubljem delu svog bia. Osetila sam da ne postoji nita to taj ovek
ne bi razumeo i da mu je poznata najdublja udnja moje due. Svo
traganje iz poslednjih godina, sva tuga i usamljenost su nestali; bilo je
to kao da je neka blaga ruka uklonila sve to me je uznemiravalo i
nanosilo mi bol. Kao da je ivot ponovo poeo. Iste te sedmice Murid
me je inicirao. Predloio mi je da ostanem u enevi kako bih mogla da
sluam predavanja o sufizmu i da malo pripomognem u radu koji je
trebalo da se obavi. Osetio je koliko je velika moja duhovna glad i
znao je da bih tu uvidela sve mogunosti za produbljivanje svoje
linosti kroz sufizam.
Kada je Murid sledeeg prolea ponovo doao u enevu, dao mi
je drugo ime. Sluaj je hteo da za to ime ne saznam neposredno od
Murida nego od jednog aktiviste u seditu pokreta, koji mi ga je
grekom saoptio. Tog dana nisam videla Murida, tako da nisam
mogla da ga pitam za znaenje tog imena. Kad sam se probudila
sledeeg jutra, tiho sam ponavljala to ime i svaki put bih dodala:
''Napredovau u Bojoj slavi, biu ispunjena slavom Bojom.''
Nekoliko minuta sam to ponavljala. Bila sam neizmerno srena, bilo je
to kao da se blagoslovi sa svih strana izlivaju ka meni. Pa ipak, u tom
trenutku nisam shvatala ta sve to znai. U toku dana mi je, meutim,
postalo jasno. Posle ruka Murid je sa nekim svojim muridima hodao
prema seditu organizacije i iznenada mi kroz smeh rekao:
''Upropastili su mi tajnu, rekli su ti tvoje ime.'' Na to je neko zapitao:
''A ta ono znai?'', a Murid je odgovorio: ''Ono znai Boja slava.''
Tada mi je postalo jasno ta se dogodilo tog jutra, kada sam ponavljala

znaenje tog imena a da toga nisam bila ni svesna. Kako je to bilo

mogue, kako se to desilo?
Bilo je to dragoceno vreme, ta prva letnja kola. Kad sam konano
pola na put i rastala se sa Muridom, oseala sam da sam iskusila
neto ega domet nisam mogla u potpunosti da shvatim. Rekla sam
Muridu: ''Ovo je za mene nalik snu'', a on je na to odgovorio: ''Pa to i
jeste san.'' Nain na koji je to rekao uinio je da jo dublje osetim da je
itav ivot jedno putovanje od nesavrenosti ka savrenosti, od neeg
nestvarnog ka stvarnom...
Poslednja letnja kola 1926. godine bila je vrhunac lepote.
Ponekad se inilo kao da celo Muridovo bie isijava svetlost. To sam
najjae doivela jedne subote; to je bio dan posle veeri kada nam je
Murid dao svoj blagoslov u tiini svog samadija. Ne verujem da je
mogue opisati te samadi veeri. To su bili najuzvieniji trenuci koje
jedno ljudsko bie moe da doivi na ovom svetu. utke smo sedeli u
toj monoj boanskoj atmosferi pre nego to nam je jednom po jednom
bilo odobreno da na nekoliko minuta budemo u Muridovoj blizini.
Pogled koji nam je Murid upuivao, oslobaajui oseaj
proiavanja koji ni sa im ne moe da se uporedi, sve je to teko
opisati. Mnogi od nas su oseali to poslednje leto u Suresnesu kao
vrhunac svega to je Murid mogao da nam prui. (5)
Sirkar van Stolk, koji je pratio Inajata Kana na mnogim njegovim
evropskim putovanjima, opisuje jedan veoma zanimljiv razgovor sa njim
posle jednog od njegovih predavanja:
Misli li ti da se itav moj rad sastoji od ovakvih predavanja? Ta
predavanja su samo paravan; moj pravi zadatak nalazi se u viim
sferama. Kada bih morao da procenim rezultate svega to radim po
prisustvovanju ove aice ljudi, bio bih potpuno obeshrabren. Tano je
da mogu da razumem kakve probleme i potekoe imaju ljudi u publici
i pokuavam da im pruim odgovore na njihova pitanja. Ali, to se
tie moje prave namere... Jedan od najvanijih zadataka koje moram
da obavim jeste da u raznim zemljama u koje odlazim podeavam
unutarnje sfere prema viem nivou vibracija. Eto zbog ega moram
toliko da putujem. (6)
Van Stolk se prisea i sledee epizode:
ak i najpraktiniji i najkritikije raspoloeni ljudi bili su
impresionirani Hazratom Inajatom Kanom; nikada neu zaboraviti
njegov susret sa mojim ocem. U mojoj ranoj mladosti otac se nadao da
u ga naslediti u porodinom poslovanju; meutim, nakon to sam

upoznao Murida rekao sam ocu da to vie nije moguno. Hteo sam da
sledim duhovnu stazu. Mada je bio duboko razoaran, otac je prihvatio
moju odluku bez ikakvog negodovanja. No, bilo je sasvim normalno
to je poeleo da i on upozna oveka koji je tako snano uticao na
njegovog sina; delimino iz tog razloga udesio sam da Murid, posle
naeg povratka iz Nemake 1924. godine, provede nekoliko dana u
naem domu u Holandiji.
Otac nije imao nikakve mistike sklonosti, a nije bio ni religiozan
u uobiajenom smislu rei, ali je bio pronicljiv poznavalac ljudi. esto
je nastojao da stupi u kontakt sa bilo kojim autoritetom u filozofskim i
duhovnim stvarima koji bi mogao da mu saopti neto vredno; ali,
poto ga je krasio blistav um, nije lako potpadao pod uticaj njihovih
shvatanja. Prve veeri Muridovog boravka kod nas, otac ga je posle
veere pozvao u svoj kabinet. Dugo su tamo ostali zajedno, zadubljeni
u razgovor, a ja sam otiao u krevet. Poeo sam da itam, i posle dosta
vremena vrata kabineta su se otvorila. Otac se popeo stepenicama do
moje sobe, i polako seo na ivicu mog kreveta. ''Deae moj, deae
moj'', rekao mi je, ''ovaj tvoj Uitelj je najdivnija osoba koju sam ikada
upoznao. A zna li zato? Zato to je to jedini ovek koga znam koji
ivi ono to poduava.'' (7)
Munira Naun, jedna od prvih murida u Sjedinjenim Dravama, opisuje
svoj utisak sa jedne druge veere sa Inajatom Kanom:
Imala sam tu privilegiju da nekoliko puta veeram u domu Hazrata
Inajata Kana pre nego to sam otputovala. Verovatno najvei blagoslov
u celom mom ivotu dogodio se u jednoj od tih nezaboravnih prilika.
Tada nisam znala da vidovnjak jednim svojim pogledom moe oveka
da obaspe ogromnom milou. Zato, kada se te veeri moj pogled sreo
sa pogledom mog Murida, nisam mogla ni da pretpostavim da e to
na mom neupuenom srcu ostaviti boanski peat. Pa ipak, mora da je
bilo tako, poto sam mnogo godina kasnije, dok sam radila neku
vebu, iznenada ponovo u seanju videla mog Murida kako na veeri
sedi preko puta mene i gleda me onako kako me je gledao te davne
veeri. Posle toga sam svake noi u mislima oivljavala taj prizor, i
dok sam jedne noi mirno leala blagoslovljena tim samilosnim
pogledom, obuzeo me je dubok mir, i u tom blaenom trenutku
shvatila sam iji sam gost na veeri tada bila. (8)
Predivna, neuporediva atmosfera koja se irila oko Murida Inajata Kana i
na njegovim predavanjima u letnjoj koli prikazana je na nekim suptilnim
crteima Saide van Tujl van Seroskerken, jedne od prvih sledbenica.

Murid ju je nagovarao da nacrta njegov portret, ali ona u to vreme nije

imala smelosti za to. Kasnije ga je nacrtala po seanju. Jedna od tih slika
prikazuje Murida na veeri sa nekim pozvanim muridima. Saida ovako
opisuje taj prizor u svojim memoarima:
Murid nije mnogo govorio, samo bi povremeno oslovio nekog iz
drutva. Bilo je to dirljivo zajednitvo koje je navodilo na pomisao o
poslednjoj veeri Isusa Hrista. Jednom su i moji roditelji bili pozvani
na jednu takvu veeru. Moj otac je bio ustar sagovornik i sa
uivanjem je razgovarao sve dok nije poeo da osea potpuno drukiju
atmosferu u tom stvarno izuzetnom drutvu. Potom su moji roditelji
ugostili Murida jedne veeri u Holandiji, ali oni nisu bili muridi. Otac
je bivao sve tii i na kraju vie uopte nije govorio. Kada smo se vratili
kui rekao je majci: ''Mislim da smo bili u drutvu jednog istinskog
velikana.'' (9)
Jedna druga slika prikazuje Murida u privatnom razgovoru. Na jednom
izvanrednom crteu Murid se nalazi u bati za vreme oluje. Saida ovako
opisuje taj prizor:
Tog nedeljnog dana bilo je prisutno mnotvo posetilaca iz Pariza u
Muridovom vrtu u Visuu (10). Bio je avgust i spremala se oluja s
grmljavinom. Postalo je mrano i podigao se jak vetar. Muridova
supruga, braa, deca i gosti brzo su se sklonili u veliku sobu. Ja sam
bila poslednja i upravo sam htela da otvorim dvokrilna vrata da bih i
sama ula u kuu kad sam se osvrnula oko sebe da vidim da li i Murid
dolazi. Ono to sam tada videla nikad neu zaboraviti. Murid je mirno
stajao na jednom brdacu poput velianstvenog kipa, okrenut prema
oluji kao da je unosi u sebe. Oko njega su se kovitlali uvelo lie i
praina. Kosa mu je leprala na vetru. Stajao je tamo kao neki biblijski
prorok, Mojsije, Avram. Nije primetio da ga posmatram. Unutra su
gosti i deca razgovarali, a napolju je na delu bilo neto sasvim razliito
vene sile prirode u svoj svojoj moi sa Muridom. Taj trenutak se
zauvek utisnuo u mene, i kasnije sam pokuala da ga ovekoveim na
jednom akvarelu. (11)
Ratan de Vris Fejens, koja mi je kasnije postala supruga, dola je u kontakt
sa sufizmom jo dok je bila mala, kad su je roditelji 1926. godine poveli sa
sobom u Suresnes. Kad joj je bilo est godina prisustvovala je poslednjoj
letnjoj koli Inajata Kana i bila je potpuno impresionirana njegovom
blistavom linou.
Kada sam imala est godina roditelji su me poveli sa sobom u
Suresnes u okolini Pariza radi pohaanja dvomesene sufijske letnje

kole. Najvei deo onoga to se u mom ivotu deavalo u godinama

pre i posle toga postalo je mutna, bezbojna prolost. Ti meseci su,
meutim, ostali veoma upeatljivi. Prvo, ambijent je bio vrlo prijatan
divna poljana sa stablima kajsija i ljiva, dvorana za predavanja, vedro
nebo, blistavo sunce. Pored toga, itava atmosfera je stvarala utisak da
ste kod kue. U mom kasnijem ivotu smenjivala su se veoma tuna,
dosadna, uzbudljiva i radosna iskustva i okolnosti, ali sve se to svesno
ili nesvesno odigravalo naspram pozadine koju je inilo oseanje koje
je tamo nastalo; oseanje da sam pronala dom koji mi je pruio
utemeljenje.
I tree, to je bio centar aktivnosti, ljudi su sa oduevljenim
izrazom lica celim svojim biem bili usredsreeni na Murida koji je
predstavljao centralnu figuru koja zrai duhovnou, nadahnjuje sve
prisutne i sve dri u ravnotei. Iako sam bila dete, intuitivno sam
oseala da je ono to se ta dva meseca deavalo u Suresnesu bilo deo
tog snanog izlivanja poruke sufizma na zemlju. Naravno, to oseanje
su budile i stare sufijske prie koje su roditelji kazivali svojoj deci.
Murid nije zanemarivao tu decu. I pored svog krajnje zahtevnog
posla, svake sedmice bi naao vremena da odri jedno predavanje za
decu onih koji su uestvovali u letnjoj koli. To se deavalo petkom
posle podne u bati Fazala Manzila, Muridovom tadanjem domu.
Osim to nas je obuavao u govorenju i pevanju, Murid nas je uio
najosnovnijim stvarima o meditaciji putem igara koncentracije. Jedno
dete bi imalo zadatak da isprazni svoj um, dok bi se ostala deca
koncentrisala na neku ivotinju. Bila je to oaravajua igra, u kojoj je
katkada bilo vie sree nego pameti. Jo uvek ujem Muridov glas
kako govori: pa, o kojoj se ivotinji radi?
Ti asovi za decu bili su prava svetkovina i postali nezaboravna
uspomena zahvaljujui usredsreenosti na Muridovu linost koja je
ulivala poverenje, velikoj ozbiljnosti i u isti mah radosnom
predoseanju i zadovoljstvu koje je svako oseao zbog vlastitog ili
tueg doprinosa. (12)
Napomene
1. Graa za prvi deo ovog poglavlja preuzeta je iz drugog dela knjige Biography
of Pir-o-Murshid Inayat Khan, East-West Publications, London/The Hague, 1979.
Upuivanja na stranice data su isto kao u prethodnom poglavlju.

2. E. de Jong-Keesing, Inayat Khan: a Biography, East-West Publications, The

Hague/London, 1974, str. 122.
3. Ovome je vie prostora posveeno u 11. poglavlju.
4. The Flower Garden of Inayat Khan, East-West Publications, The
Hague/London, 1978, str. 10.
5. Iz komemorativnog broja holandskog asopisa De Soefi Gedachte iz 1982.
godine, str. 51-53.
6. S van Stolk i D Dunlop, Memories of a Sufi Sage: Hazrat Inayat Khan, EastWest Publications, London/The Hague, 1967, str. 62-63.
7. ibid, str. 6.
8. Forty Years of Sufism (Sufi Quarterly Special Issue), 1950, str. 47.
9. Komemorativni broj De Soefi Gedachte, str. 45-48.
10. Mesto blizu Pariza u kojem je Hazrat Inajat Kan tada iveo i 1921. godine
vodio svoju prvu letnju kolu.
11. Akvarel: slikanje vodenim bojama, ponekad kiicom ili mastilom.
12. Komemorativni broj De Soefi Gedachte, str. 30-31.

4
Univerzalni sufizam:
poruka duhovne slobode
Kao to smo videli, Inajat Kan je odrastao okruen pravim sufizmom i
duhovnom muzikom. Od najranijih dana je bio pod univerzalnim
uticajima. Njegov deda spajao je elemente muzike severne i june Indije, a
u porodici je postojalo i veliko interesovanje za zapadnu muziku. Inajat
Kan je od detinjstva bio izloen nadahnuu raznih religija. Iao je u
Maharati hindu kolu i uio od mnogih uitelja i svetenika brojnih religija
koje su bile zastupljene u Indiji.
Uopte uzev, mongolska kultura sa svojim meovitim hinduistikomuslimanskim karakterom, u kojoj je Inajat Kan odrastao, kombinovala je
istone i zapadne religijske pravce. Zapadna linija poela je sa
avestanskim zoroastrijanizmom, nastavila se preko judaizma i hrianstva
do islama, i od najranijih vremena ukljuivala mnoge starije religijske i
filozofske vrednosti iz starog Egipta, Grke i Persije. Istona struja
poticala je od vedske mudrosti praene bramanistikim doktrinama.
Nastavila se irenjem budizma na Daleki istok, obuhvatanjem srodnih
tradicija kao to su taoistike i konfuijanske doktrine (slino je bilo i u
Indiji, gde se povezala sa ainizmom); vrhunac je dostigla u hinduizmu
kojeg je Inajat Kan tako dobro poznavao i voleo, i koji je u to vreme
sadrao i izvorna uenja Sika, ija je sveta knjiga Grant Saheb vrlo bliska
sufijskim idealima.
Prema tome, tu indijsku kulturu moemo u izvesnom smislu da
doivimo kao glavni tok duhovnog ivota ljudskog roda. Odakle je i
mogao da doe bolji odgovor na probleme svetovnjakog zapadnog sveta?
Dakle, kada je u potpunosti asimilovao sve te niti religijske i duhovne

misli, i kada je ostvario duhovnu spoznaju, Inajat Kan je krenuo da izvri

svoju misiju ''usklaivanja Istoka i Zapada'' i da iri mudrost sufizma kao
to je njegov murid najavio.
To je odlino izloeno u Inajat Kanovom formulisanju jednog od ciljeva
Sufijskog pokreta, kojeg je stvorio kao sredstvo za rad na irenju sufijske
poruke: Delovanje Sufijskog pokreta ukljuuje i tumaenje ideja tih
pesnika, izraavanje njihovih ideja reima koje savremeni ljudi mogu da
shvate, jer vrednost tih ideja ni sada nije nita manja nego to je bila
nekada. (1)
Izgleda da knjievnik A.D. Arberi nije bio svestan sufijske poruke
Inajata Kana kada je u pogovoru svoje istorije sufizma napisao:
Ukoliko 'intelektualni argumenti' neminovno moraju da budu
drugaije vrste od onih koji su zadovoljavali el-unaida, el-Gazalija,
Ibna Arabija ili Delaludina Rumija, to ni u kom sluaju ne znai da e
se disciplina tela i duha koju su izumeli sufijski uitelji pokazati kao
nepodesna da zadovolji potrebe sadanjeg i budueg oveka.
Daleko od toga da je beskorisno osvrnuti se na stranice iz daleke
prolosti. Bilo da smo muslimani ili ne, nesumnjivo smo deca istog
Oca, i zato za hrianskog naunika nije neprikladno niti beznaajno
da stremi ponovnom otkrivanju onih kljunih istina koje su Sufijskom
pokretu obezbedile tako trajan i moan uticaj. Ukoliko bi u svom
istraivanju imao saradnju svog muslimanskog kolege a ima dosta
pokazatelja da e imati onda mogu da se nadaju da e zajednikim
snagama obelodaniti zaista izvanrednu i inspirativnu istoriju uzvienog
ljudskog nastojanja; zajedno mogu da uspeju u oivljavanju obrasca
miljenja i ponaanja koji e zadovoljiti potrebe mnogih koji tee ka
ponovnom uspostavljanju etikih i duhovnih vrednosti u ovim
mranim i preteim vremenima. (2)
- Slike u boji
1. Hazrat Inajat Kan
2. Hazrat Inajat Kan sa grupom murida
(nacrtala Saida van Tujl van Seroskerken)
3. Razgovor sa Hazratom Inajatom Kanom
(nacrtala Saida van Tujl van Seroskerken)
4. Inajat Kan prkosi oluji
(nacrtala Saida van Tujl van Seroskerken)

No, potrebno je i neto vie od prouavanja spisa nekadanjih sufijskih

mistika. Potrebno je ivo strujanje da nadahne i obnovi na duhovni ivot,
i upravo to je ono to nam prua Univerzalni sufizam Inajata Kana.
Vana pitanja sufijske poruke su jedinstvo i uravnoteenost.
Univerzalni sufizam osvetljava dublje jedinstvo svih velikih religija i gradi
most koji spaja nauku, filozofiju, misticizam i religiju. On nam pokazuje
put do ujedinjujue i isceljujue dubine naeg sopstvenog bia, due koja
nas dovodi u vezu sa boanskim ivotom. Ui nas da stremimo ka
ravnotei izmeu tog unutarnjeg ivota i ideala i dunosti u naem
spoljnom ivotu.
Ravnotea izmeu glave i srca, izmeu snage i mudrosti, izmeu
aktivnosti i mirovanja. Naglasak je na ovenosti; ideal je ljubav, sklad i
lepota ivota. Sufijska poruka stie do modernog zapadnog sveta: Inajat
Kan je otiao u taj svet, oslukivao ga je i njegova opteprimenljiva
sufijska uenja pruaju odgovor na potrebe tog sveta. U tom odgovoru je
jedina i vena istina izloena savremenim reima, jednostavnim ali
dubokim.
Na taj nain sufizam Inajata Kana moe da doprinese spajanju istonog
i zapadnog sveta. To je poruka duhovne slobode koja ne namee nikakvu
dogmu, ve nam ostavlja slobodu da sledimo svoj sopstveni put do istine.
Mnoge od tih aspekata nalazimo u propisanim ciljevima Sufijskog pokreta
koje je ustanovio Hazrat Inajat Kan:
1. Sticanje i irenje znanja o jedinstvu, religiji ljubavi i mudrosti, kako bi
predrasude raznih veroispovesti i ubeenja mogle same od sebe da
otpadnu, kako bi ljudsko srce moglo da se do vrha ispuni ljubavlju, i kako
bi svaka mrnja izazvana pravljenjem razlika mogla da bude iskorenjena.
2. Otkrivanje skrivene svetlosti i snage u oveku, tajne svih religija, moi
misticizma i sri filozofije, bez ometanja vladajuih obiaja i uverenja.
3. Pomaganje da se sasvim priblie dva suprotna pola sveta, Istok i Zapad,
putem razmene misli i ideala, kako bi moglo da se uspostavi sveopte
bratstvo i kako bi ovek mogao da se upozna sa drugim ovekom van
uskih nacionalnih i rasnih granica.
Pa ipak, ove rei nisu dovoljne da opiu poruku sufizma. Ona je suvie
bogata i suvie duboka da bi se ukratko opisala. Jer, njena sutina, a to je
iskustvo boanskog dodira koje prevazilazi misli i rei, je mistina, tako da
njen stvarni smisao i vrednost nikada ne mogu u potpunosti da se izraze
reima. To mora da se doivi. Zato je najbolje da je shvatimo kao
boansko nadahnue koje nam otvara vrata ka venom izvoru mistinog
jedinstva sa Bogom i tvorevinom.

Najinspirativnije prizivanje ideala Univerzalnog sufizma i Sufijskog

pokreta stie nam od samog Hazrata Inajata Kan u sledeem odlomku:
U dananje vreme cilj Sufijskog pokreta je da dovede do boljeg
razumevanja meu pojedincima, narodima i rasama, i da prui pomo
onima koji tragaju za istinom. Njegova glavna preokupacija je
stvaranje svesti o boanstvenosti ljudske due. Sa tim ciljem se iznosi
sufijska doktrina.
Sufizam je donet na Zapad ne samo zbog nedostatka razumevanja
izmeu Istoka i Zapada ili izmeu hriana i muslimana, nego i zbog
nesuglasica meu samim hrianima i uopte pojedincima. Sufizam je
kao kola doao sa Istoka na Zapad. Sufijska ezoterina kola ima iza
sebe tradiciju drevnih sufijskih kola koje su postojale u razliitim
razdobljima, ali sufijska poruka ima svoju sopstvenu tradiciju. Ona je
vie od kole: ona je sam ivot; ona je odgovor na vapaj celog
oveanstva.
Sufizam je religija ukoliko ovek eli da se preko njega uputi u
religiju; on je filozofija ukoliko eli da putem njega stekne mudrost;
on je misticizam ukoliko ovek eli da njime bude voen u otkrivanje
due. A ipak je i iznad svih tih stvari. On je svetlost, on je ivot koji je
hrana i potpora svake due, i koji uzdie smrtnika do besmrtnosti. On
je poruka ljubavi, sklada i lepote. On je boanska poruka. On je poruka
vremena, a poruka vremena je odgovor na zov svake due. Meutim,
poruka se ne nalazi u njegovim reima, nego u boanskoj svetlosti i
snazi koja lei due, donosei im Boji mir i spokojstvo.
Sufizam nije ni deizam ni ateizam, jer deizam podrazumeva
verovanje u Boga negde daleko na nebu, a ateizam znai odsustvo vere
u Boga. Sufi veruje u Boga. U kojeg Boga? U Boga od kojeg se
razdvojio, Boga u sebi i izvan sebe; kao to je reeno u Bibliji, mi
ivimo i kreemo se i imamo svoju sutinu u Bogu. To uenje je
uenje sufija. (3)
Napomene
1. The Sufi Message of Inayat Khan, X, str. 130-131.
2. A J Arberry, Sufism: An Account of the Mystics of Islam, George, Allen &
Unwin, London, 1950, str. 134-135.
3. The Sufi Message VIII, str. 20-21.

5
Filozofija sufizma
Nauka i misticizam: zapadnjaka i istonjaka misao
Uvek mi je bilo podsticajno da pratim kako je Hazrat Inajat Kan, kao
mistik, razvijao filozofsku viziju koja je u mnogo emu u potpunom skladu
sa uvidima do kojih je moderna nauna misao stigla na analitiki nain.
Mistici i naunici pristupaju znanju o tvorevini sveta na potpuno suprotne
naine. Nauka se slui sve prodornijim ralanjavanjem i finijim
posmatranjem; misticizam odmah prodire u sr stvari i otkriva u
objedinjenoj unutarnjoj viziji sutinsku prirodu sveta i meusobne veze u
njemu. Metodologije nauke i misticizma kao i metodi zapadnog i
istonog miljenja su se razdvojile jo u srednjem veku. Zapadnjaka
nauka je razvila materijalistiku uzrono-deterministiku teoriju potpuno
suprotnu mistikim i religijskim vienjima. No, u dananjem neobinom
vremenu u kojem ivimo, ti putevi se ponovo pribliavaju i poinju da se
dodiruju u odreenim oblastima. U skladu sa tim, neki naunici su uoili
paralele izmeu vizije ranijih mistika i nekih vidova moderne nauke, koja
postaje sve organskija, celinskija, i poinje da gleda na celu kreaciju kao
na nedeljivu dinamiku celinu. Uzronost je u modernoj nauci zamenjena
verovatnoom. Dok u klasinoj mehanici odvojeni delovi odreuju celinu,
u kvantnoj mehanici celina je ta koja odreuje ponaanje delova. Taj
razvoj je 1930. godine opisao ser Dejms Dins, astronom i fiziar:
Vasiona poinje da izgleda vie kao ogromna misao nego kao ogromna
maina. (1)
Mistika filozofija koju je Inajat Kan izgradio u skladu sa principima
ranijih mistikih mislilaca u potpunosti se podudara sa tom modernom
slikom vasione. U daljem toku knjige razmotriemo neke bitne aspekte tog
pribliavanja i sastajanja.

TELEVIZIJA
TALASI ULTRAVISOKE FREKVENCIJE
VODONIK U KOSMOSU

Vibracija

jedan metar

Da vidimo prvo kako Inajat Kan doivljava celu tvorevinu kao

vibracije:
Sve postojee stvari koje vidimo ili ujemo, koje opaamo, vibriraju.
Da nije vibriranja, drago kamenje ne bi nam pokazivalo svoju boju i
svoj sjaj; to je vibriranje koje ini da drvee raste, da voe dozreva i da
cvee cveta. I nae postojanje je u skladu sa zakonom vibracija, i to ne
samo postojanje naeg fizikog tela nego i naih misli i oseanja. (2)
I to je sasvim u skladu sa najranijim mistikim spisima hermetika, u
kojima stoji da je trei princip to da ''nita ne miruje, sve se kree, sve
vibrira''. (3)
Postoji mnogo razliitih vrsta vibracija. Moderna nauka ih je podvrgla
sve istananijoj analizi i dola do nekih izvanrednih rezultata. Ona ukazuje
na sveoptu harmoniju koja je bila nazivana 'muzikom sfera'. (4)

hiljadu megaciklova

- Ilustracija 4: Prikaz spektra zraenja

trilion megaciklova

Frekvencija u
periodama u sekundi

RENDGENSKI (X) ZRACI

kvadrilion megaciklova
GAMA-ZRACI

Vrste talasa
ili zraka

Talasna
Talasna duina u
duina angstremovim jedinicama

NEPOZNATI TALASI PULSIRAJUIH ZVEZDA,

KRUEIH GALAKSIJA I VASIONE (?)
milion kilometara
jedna perioda u sekundi
TALASI NAIZMENINE STRUJE
hiljadu kilometara
jedan kilocikl
(hiljadu perioda)
DUGI RADIO-TALASI
jedan kilometar
KONTROLA LETENJA
REDOVNI OPSEG EMITOVANJA
jedan megacikl
(megaherc, milion perioda)
FM TALASI
KRATKI RADIO-TALASI

jedan santimetar
RADAR
milion megaciklova
INFRACRVENO
jedan mikron
(milioniti deo metra)
--------------CRVENO-------------------------- -----CRVENO-----------------VIDLJIVA SVETLOST
------------LJUBIASTO---------------------------LJUBIASTO--------------milijardu megaciklova
ULTRALJUBIASTO
jedan milimikron
jedan angstrem
(10 na -8 cm)

jedan fermi
NEPOZNATI TALASI U JEZGRU ATOMA (?)

Lako je razumeti da je zvuk vibracija. I vidom i dodirom opaamo da

ica na violini vibrira. Reeno pojmovima fizike, zvuk nastaje kada
molekuli odgovarajueg objekta, kao to je violinska ica, vibriraju. Ton je
odreen brojem vibracija, tj. titraja u sekundi (na primer, srednje C iznosi
262 titraja u sekundi); to je nezavisno od prirode titrajueg objekta. Tako je
zvuk u izvesnom smislu apstraktan fenomen. Svetlost je tajanstvenija
vibracija. Ona u fizici moe da se opie i ispita na dva naina kao tok
estica energije (fotona), i kao talas. Razliite boje svetlosti imaju razliite
talasne duine i frekvencije (uestalosti). Zanimljiva je pojava da je
proizvod talasne duine i frekvencije, a to je brzina svetlosti, uvek
nepromenljiv i iznosi 300000 km/sec za sve vrste svetlosti i zraenja.

Meutim, vidljiva svetlost je samo mali deo ogromnog raspona

elektromagnetskih talasa. Na donjim granicama vidljive svetlosti imamo
prvo infracrvene i ultraljubiaste zrake, a zatim i niz radarskih i radiotalasa sa sve niim frekvencijama; a na drugoj strani su rendgenski (X)
zraci sa viim frekvencijama. Ilustracija 4 pokazuje sloeni spektar
zraenja u njegovom ogromnom rasponu razliitih frekvencija i talasnih
duina.
Nae misli i emocije su nevidljive kao i ti talasi, i zato nijedan fiziki
instrument nije bio u stanju da ih izmeri. Meutim, njihovo dejstvo moe
da se posmatra i prouava u psihologiji i parapsihologiji. To su vibracije
razliite vrste, koje mogu da se prenose sa jedne osobe na drugu, ponekad i
na velike udaljenosti. To zapaamo u svakodnevnom ivotu kada oseamo
raspoloenje druge osobe preko njene 'atmosfere', bez njegovog
ispoljavanja putem rei. Fenomen telepatije pokazuje da odreene misli,
usmerene na odreenu osobu, mogu da budu primljene od nje ak i na
velikoj udaljenosti. Isto tako udesan za nae uobiajeno miljenje je i
fenomen sinhronosti, gde ista misao moe istovremeno da se pojavi u
umovima razliitih mislilaca koji inae ni na koji nain nisu u vezi. Inajat
Kan istie da finije vibracije dalje stiu:
Domet vibracija je u skladu sa finoom ravni njihove polazne take.
Jednostavnije reeno, re koju usta izgovore moe da dopre samo do
uiju sluaoca; ali misao koja potie iz uma dopire daleko, jurei od
jednog do drugog uma. Vibracije uma su mnoge snanije od vibracija
rei. Iskrena oseanja jednog srca mogu da prodru u srce druge osobe,
ona govore u tiini, irei se u okolni prostor, tako da sama atmosfera
neijeg prisustva obznanjuje njegove misli i oseanja. Vibracije due
su najmonije i najdalekosenije, one se poput elektrine struje kreu
od jedne do druge due. (5)
- Ilustracija 5: Putanja elektrona
- Ilustracija 6: Slaganje vibracija
zvuni talasi; ZVONO; povezani; ATOM;

svetlosni talasi

Na kraju stiemo do prirode materije, koja nam se ini tako vrsta i

konkretna, nimalo nalik vibraciji. Ali kvantna teorija je sada dola do
zakljuka da se materija, kad se ispita do svojih najmanjih subatomskih
estica, pokazuje ili kao estice ili kao talas. Tu materija pokazuje
''sklonosti ka postojanju''. Kao to je Kapra objasnio: U propisanoj formi
kvantnog mehanizma te sklonosti su izraene kao verovatnoe i povezane

su sa veliinama koje uzimaju oblik talasa; sline su matematikim

formulama i obrascima upotrebljenim da opiu, recimo, vibrirajuu
gitarsku icu, ili zvuni talas. (6)
Zapravo, slika atoma sa njegovim jezgrom i sa elektronima kao
esticama koji krue oko njega, sada moe da se posmatra kao mnoina
postojanih talasa oko jezgra. Naunik Ervin redinger shvata svaki
elektron kao jedan odseak vibracija (ilustracija 5). Na slian nain Gaj
Muri pravi poreenje izmeu vibriranja atoma i vibriranja zvona
(ilustracija 6).
Poslednja dostignua fizike kao da idu jo dalje u svoenju celokupne
manifestacije na vibracije. Osnovni graevinski blok prirode sastojao bi se
od 'superstruna', minuskulnih vibrirajuih struna, sto milijardi puta manjih
od protona! Sve razliite osnovne sile, sve estice u prirodi bile bi razliite
vibracije tih superstruna! (7) Na taj nain moemo da vidimo beskrajnu
raznovrsnost vibracija. One se proteu od vrste materije do svetlosti i
zraenja, do zvuka, i do misli i oseanja. Inajat Kan vidi materiju kao
sastavljenu od zbijenih vibracija, dok su manje materijalni i nevidljivi
fenomeni finije, razreenije vibracije. On ovako opisuje beskrajni raspon
razliitih vibracija:
Vibracije po pravilu imaju duinu i irinu, i mogu da traju najmanji
deli trenutka ili najvei deo epohe vasione. One stvaraju razliite
oblike, pojave i boje dok odmiu napred, i pri tom jedna vibracija
stvara drugu; tako mnotvo proizilazi iz jednog. Tako postoje nizovi
ispod nizova i nizovi iznad nizova, i svi oni sainjavaju vasionu. (8)

Duh i materija
Zatim dolazimo do pitanja 'ta je duh' kao suprotan materijalnom
svetu, ukljuujui i njegove najfinije vibracije zvuka i misli. Duh i materija
oduvek su bili smatrani za sutinski razliite. Inajat Kan veoma jasno
opisuje te suprotnosti: ivot ima dva osnovna inioca, od kojih je jedan
prihvaen a drugi jo uvek nije. Prihvaeni inilac ivota je ono to
zovemo materija (tvar, sadrina); inilac koji jo nije prihvaen moe se
nazvati vakuumom. (9)
Nauka je u stvari otkrila ogromnu vanost tog vakuuma, te praznine.
Ono to je izgledalo kao vrsta materija sada se u krajnjoj analizi pokazuje
kao neto to se sastoji od atoma u kojima veoma siuni elektroni krue
oko veoma siunog jezgra. Ta kretanja se odvijaju u praznom prostoru,

vakuumu koji zauzima daleko najvie mesta u atomu. Ali, ta je ta

praznina? ak ni sa najfinijim instrumentom ne moemo nita od nje da
opazimo, i zato je smatramo za 'nita'. No, Inajat Kan odmah zatim pravi
mistini skok: ''A taj vakuum je zapravo sve to postoji.'' (10)
Potekoa je u tome to vakuum ne moemo da posmatramo pomou
istih metoda kojima posmatramo ak i najprefinjenije tvari. U stvarnosti,
meutim, taj vakuum, koji je sve, jeste duh. Ponovo Inajat Kan: Ono to
prevazilazi materiju je duh. Duh je odsustvo materije, ak i u njenom
najfinijem obliku. Stoga je on zapravo sveproimajui Boanski Duh, u
kojem ivimo, kreemo se i imamo svoju sutinu, kao to Biblija kae.
Napravivi na taj nain jasnu razliku izmeu materije i duha, Inajat Kan
potom iznova spaja ta dva pojma, pojasnivi to ovim poreenjem: Kao
to su led i voda dve stvari a ipak su u sutini istovetni, isto vai i za duh i
materiju. Voda se pretvara u led tokom izvesnog vremena, a led se, kad se
topi, ponovo pretvara u vodu. (11) I dalje: Materija zapravo potie od
duha, i u svojoj sutini je duh; materija je delovanje duha koji se
materijalizovao i postao shvatljiv za naa ula opaanja, postavi na taj
nain stvarnost za njih, stvarnost iza koje se krije duh. (12) Neto kasnije
u istoj knjizi on prua isti opis govorei o tvari i vakuumu: Tvar
(supstanca) je bila sainjena u vakuumu i u njemu se ispoljila; uobliila se,
stvorila se i ponovo e se rastvoriti u vakuumu. (13)
Proces u kojem duh postaje materija odvija se putem vibriranja.
Vibriranjem duh prvo postaje ujan, zatim vidljiv, a na kraju i opipljiv. U
vezi sa tim Inajat Kan navodi rei iz Biblije: ''U poetku bee Re, i Re
bee Bog.'' Zatim opisuje taj proces: Vibracije se pretvaraju u atome, a
atomi proizvode ono to zovemo ivot; njihovo grupisanje, putem prirodne
sile privlanosti, obrazuje ivi entitet, bie; i poto se dah ispoljava kroz
oblije, telo postaje svesno. (14)
Ta misao se pokazuje potpuno saglasnom sa vienjem moderne nauke.
Fritjof Kapra je to jasno rastumaio u svojoj knjizi Tao fizike.
Odnos izmeu dejstvenih estica i vakuuma je u biti dinamiki
odnos; vakuum je u stvari 'ivua Praznina', koja pulsira u beskrajnim
ritmovima stvaranja i razaranja. Otkrie dinamikog svojstva vakuuma
mnogi fiziari smatraju za jedan od najznaajnijih pronalazaka
moderne fizike. Umesto da kao do tada bude smatrana za puko
spremite fizikih prirodnih pojava, pokazalo se da je praznina
dinamika veliina od najveeg znaaja. Otuda izgleda da rezultati
moderne fizike potvruju rei kineskog mudraca ang Tsai-ja: ''Kada

zna da je Velika Praznina puna i-ja (vitalne energije), ovek shvata

da ne postoji tako neto kao nitavilo''. (15)
Tada preostaje jedno pitanje: ta je taj duh koji putem vibriranja postaje
materija, i koji na taj nain postaje prvo ujan a zatim i vidljiv? Inajat Kan
tvrdi da duh ne moe da se definie naim pojmovima, ali da moe da se
shvati kao 'ista inteligencija'. Pod inteligencijom on ne misli na intelekt,
jer ta zamisao prevazilazi saznajno svojstvo (u smislu upuenosti,
obavetenosti). Na kraju dolazi do ove formule: Kada svest nije svesna
nijedne pojedinosti, ona je ista inteligencija. Kada se to ostvari, mogue
je dokuiti najveu tajnu ivota. (16)
Taj duh deluje u i kroz celu tvorevinu, u svakom biu. Duh koji deluje u
oveku je dua. Inajat Kan poredi duu sa zrakom boanskog sunca. S
jedne strane, ti zraci se zasebno ispoljavaju, ali s druge strane oni su jedno,
poto predstavljaju zraenje jednog sunca. Isti je sluaj i sa duama.
Na taj nain moemo da razumemo izvorno jedinstvo celokupne
tvorevine. Ono se na mnogo sloeniji nain pokazuje i u naunom vienju.
Tako David Bom koristi koncept 'neprekinute celovitosti', a Kapra istie da
moderna nauka vidi svet kao jednu nedeljivu, dinamiku celinu iji su
delovi bitno meusobno povezani i mogu da se shvate jedino kao uzorci
kosmikog procesa. (17) On to izraava i ukazujui da: Kada prodiremo
u materiju, priroda nam ne pokazuje bilo kakve izdvojene osnovne
graevinske blokove, ve se pojavljuje kao sloena mrea odnosa izmeu
razliitih delova objedinjene celine. (18) To postaje jasno kada
analiziramo atom: Subatomske estice a time, u krajnjoj liniji, i svi
delovi vasione ne smeju da se shvate kao odvojeni entiteti, nego moraju
da se definiu preko njihovih meusobnih odnosa. (19)
Postoji nadahnjujua analogija izmeu ovog vienja i Inajat Kanovog
objanjenja onog to nazivamo 'trostruki aspekt prirode':
Najinteresantnija injenica koja proizilazi iz prouavanja ta tri
aspekta je to da oni postoje u svakoj stvari, u svakom biu, i u svim
okolnostima, i da bez njih nita ne moe da postoji. Samo, ukoliko pri
prouavanju ta tri aspekta nastavimo da ih doivljavamo kao tri, ne
opaamo njihovu tajnu; no, ukoliko nauimo da ih vidimo kao jedno te
isto, onda imamo koristi od posmatranja ta tri posebna aspekta. (20)
On prua i primere tog trostrukog aspekta prirode u ljudskim i religijskim
pojmovima. U ljudskoj aktivnosti postoje tri aspekta voljenja: osoba koja
voli, voljena osoba i ljubav. I u znanju postoje tri aspekta: znalac, znano i
znanje (ili saznajna mo). U religiji imamo hinduistiko trimurti (trojstvo):

Brama, Tvorac; Vinu, Odravalac; i iva, Razoritelj ili Asimilator. Takoe

imamo i hriansko Sveto Trojstvo Oca, Sina i Svetog Duha.
No, Inajat Kan vidi taj trostruki aspekt u svim stvarima i svim biima. I
zaista, u atomu vidimo kako se jezgro i elektroni dre na okupu kroz
snaan uzajamni odnos; odnos koji ih, kao to smo videli, odreuje. Muri
ak govori o snanoj i bazinoj, gotovo polnoj udnji preobilnog
kiseonika da se spoji s drugim elementima. (21) Dakle, vidimo da slini
principi ili sile deluju u beskrajnoj raznolikosti vasione. To nas ponovo
dovodi do 'neprekinute celovitosti' Davida Boma. Po Bomovom shvatanju:
Taj uvijeni poredak razvija se u izriit, uoljiv poredak, svet koji vidimo i
u kojem je sve odvojeno. I zatim kae da taj implicitni
(podrazumevajui, nejasno izraeni) poredak i superimplicitni poredak iza
njega nagovetavaju postojanje stvaralake inteligencije koja je u osnovi
svega toga. (22) To se podudara sa Inajat Kanovim vienjem boanskog
duha koji se ispoljava u svim biima i u svim vidovima manifestacije.
Kada mu je postavljeno pitanje da li ''za sve atome u manifestaciji moe da
se kae da imaju duu'', on je odgovorio:
Svakako, poto je manifestacija nebeskog porekla, i nastala je iz
nebeskih sfera. Zbog toga svaki atom u ovoj vasioni, mentalni ili
materijalni, potie iz tog izvora, i ne moe da postoji a da nema deo
tog nebeskog zraenja u sebi. ak i trunka praine poseduje to
zraenje u svojoj osnovi, i da nema tog zraenja ne bi se pokazala
naem pogledu. Vidimo je zato to ima svetlost u sebi; njena sopstvena
svetlost je ono to nam je pokazuje. To je njena dua.
Ono to izgleda kao ispranjeno od Inteligencije zapravo to nije,
samo to je Inteligencija skrivena u biti toga. To je, tako rei,
Inteligencija koja se projektovala, pa ju je onda njen vlastiti ishod
pokrio i u sebi sakrio; ali Inteligencija mora jednog dana da se pokae.
Zato ona u svim fazama ivota nastoji da izbije. To moete da vidite u
vulkanskim erupcijama. Ta mo je na delu u poplavama, munjama i
gromovima, zvezdama i planetima. Ona ima elju da provali kad je na
neki nain zarobljena, a priliku za izlaenje dobija u ljudskom ivotu.
Iz tog razloga je duhovnost jedino mogue krajnje ostvarenje ljudske
evolucije.
Pitanje: Da li se na to misli pod izrazom: duhovno razumevanje
materije?
Odgovor: Da. (23)

Stvaralaki proces
Kada ponemo da prihvatamo to vienje sutinskog jedinstva tvorevine,
moemo da ponemo da razumevamo i njeno poreklo. Moderna nauka se
bavi fundamentalnim razmatranjima nulte take i Velikog praska, i stvara
razliite teorije o postanku vasione. Ali, tu ovek stie na granicu misterije
koja prevazilazi jednoznano odreeno miljenje. Te teorije pobuuju
duboka i zagonetna pitanja.
Inajat Kan nam je ponudio svoje mistiko tumaenje stvaralakog
procesa u uvodu u svoje majstorsko delo Dua, odakle i kuda:
ta je postojalo pre manifestacije, tj. ispoljenja? Dhat, sutina Bivanja,
istinsko Postojee, Jedino Bie. U kakvom obliku? Ni u kakvom. Kao
ta? Kao nita. Jedina definicija koju rei mogu da prue je: kao Apsolut.
Sufijski izraz za to postojanje je Ahadijah. Svest je potekla iz tog
Apsoluta, svest o postojanju. Nije bilo niega ega bi Apsolut mogao da
bude svestan jedino svog postojanja. To stanje se zove Vahdah. (24)
Vahdah osim toga znai i svest o zvuku. (25) Dok je dhat, Apsolut, neujan,
nepokretan, apstraktni ivot, u poetnoj stvaralakoj fazi vahdaha prvo
vibriranje se ispoljava kao zvuk. Nakon toga:
Iz te svesti o postojanju razvilo se miljenje, misao ja postojim. To
je bio razvitak svesti o postojanju. Taj razvitak je doveo do stvaranja
Ega, Logosa, koji sufiji nazivaju Vahdanijah. Sa oseanjem
jastvenosti, tj. sopstvenog postojanja, uroena mo Apsoluta se, da
tako kaem, prikupila; drugim reima, ona se koncentrisala u jednoj
taki. Tako je sveproimajue zraenje obrazovalo svoje arite,
sredite koje je boanski Duh ili Nur, u sufijskoj terminologiji
Arvah. (26)
To sredite zraenja ili nur moe da se uporedi sa suncem. Inajat Kan to
dodatno objanjava:
To Sunce je onaj aspekt Apsolutnog Boga u kojem On poinje da
se ispoljava i Njegov prvi korak ka ispoljavanju je usredsreivanje,
zbijanje, ono skupljanje koje je primetno kod svih ivih bia i kod svih
stvari. Prvo dolazi do skupljanja a zatim do irenja, koje nastupa kao
neto prirodno, kao reakcija. Prvo stremljenje je elja za udisanjem, a
potonje za izdisanjem. Skupljanje i irenje su primetni u svim
vidovima ivota i potiu od samog Boga.
Sveprisutna Svetlost usled tog stremljenja postaje zgusnuta, i
upravo ta zgusnuta Svetlost Inteligencije je Sunce koje mistici priznaju
i odaju mu priznanje. ems Tabriski govori o tome u jednoj svojoj

strofi: ''Kada se sunce Njegovog lica pokazalo, poeli su da se

pojavljuju atomi oba sveta. Kako je Njegova svetlost padala, svaki
atom je dobijao ime i oblik''. (27)
Dakle, taj in u stvaralakom procesu obeleen je duhovnom svetlou.
irenje tog svetla koje prirodno sledi posle skupljanja koje je njegovo
ishodite ''predstavljalo je uzrok celokupne manifestacije''. (28)
I taj proces ispoljavanja je Inajat Kan saeto izloio:
Tada je ta skoncentrisana svetlost podelila postojanje na dva
izraza: svetlost i tamu. Pravo govorei, ne postoji takva stvar kao
tama, nikada nije bilo tame. Postoji samo vie svetlosti u poreenju sa
manje svetlosti. Ta svetlost i tama obrazovale su akau, sufijski reeno
asman, prilagodbu, kalup; a fenomen svetlosti i senke koji deluje
putem tog kalupa doveo je ispoljavanje do velikog mnotva prilagodbi,
asmana ili akaa, od kojih su jedne unutar drugih, i jedne povrh
drugih. Svaki korak koji je ispoljenje uinilo rezultiralo je mnotvom
oblika napravljenih od razliitih tvari koje su proizvedene tokom
procesa pretvaranja duha u materiju. Delovanje tog procesa odvijalo se
u skladu sa zakonom vibriranja, koji predstavlja tajnu kretanja. To je
ravan odreenih, izrinih oblika prirode, koju sufiji zovu asam.
Iz tih oblika je postepeno, preko minerala, nastalo biljno carstvo;
iz biljnog je nastalo ivotinjsko carstvo, a iz njega ljudski rod, insan,
ime su boanskom Duhu pribavljena tela asam koja su mu
potrebna od vremena kada se usredsredio u jednoj taki i iz nje pruio
svoje zrake kao mnogobrojne due. (29)
itava manifestacija je Boje izdisanje, a ono to Indusi zovu
pralaja unitenje ili kraj sveta je upijanje, usisavanje koje je Boji
udisaj. (30)
To Inajat Kanovo izvanredno vienje poetka i kraja kreacije kao da
pokazuje izvesnu slinost sa onom astronomskom teorijom koja
pretpostavlja postojanje 'Velikog stiska' pre postojee iree vasione, da
bismo mogli da imamo
neku vrstu pulsirajue ili poskakujue vasione koja bi se naizmenino
irila i skupljala poput plua ili kucajueg srca, za razliku od
takozvane hiperboline vasione koja mora bezgranino da se iri. I ova
potonja vasiona, shodno 'najistijim' matematikim zakljucima,
morala je da se skuplja (pre Velikog stiska) od ''beskrajno razreenog
stanja kakvo je u veoma dalekoj prolosti vladalo'', pri emu su dve
strane Stiska zadravale jedna prema drugoj misterioznu simetriju
ogledala ravnoteu implozije (sabijanja) i eksplozije (rasprskavanja),

involucije (uvijanja unutra) i evolucije (razvijanja), koja moe da se

uporedi sa pribliavanjem i udaljavanjem komete i konano moe da
prui klju za razumevanje vremena. (31)
Napomene
1. F Capra, The Turning Point, Wildwood House, London, 1982, str. 76.
2. The Sufi Message, XI, str. 25.
3. The Kybalion, Yogi Publication Society, Chicago, 1908, str. 137.
4. Guy Murchie, Music of the Spheres, II, Dover, New York, 1967.
5. The Sufi Message, II, str. 18-19.
6. Capra, Turning Point, str. 69.
7. Miahia Kaku i Jennifer Trainer, The Cosmic Quest for the Theory of the
Universe.
8. The Sufi Message, II, str. 18.
9. The Sufi Message, XI, str. 22.
10. ibid, str. 9.
11. ibid, str. 57.
12. ibid.
13. ibid, str. 60-61.
14. The Sufi Message, II, str. 18.
15. F Capra, The Tao of Physics, Shambala, Boulder, 1975, str. 223.
16. The Sufi Message, XI, str. 69.
17. Capra, Turning Point, str. 83.
18. ibid, str. 70.
19. ibid.
20. The Sufi Message, XI, str. 50-51.
21. Guy Murchie, Music of the Spheres, II, Dover, New York, 1967, str. 262.
22. Art Meets Science and Spirituality in a Changing Economy, The Hague, 1990,
str. 61.
23. Inayat Khan, The Soul, Whence and Whither, East-West Publications,
London/The Hague, 1984, str. 41. Na jednom drugom mestu Inajat Kan definie
'duu' kao podruje zraenja ili inteligencije koje je najprisutnije u ljudskom biu.
24. ibid, str. 9.
25. The Sufi Message, V, str. 26.
26. Inayat Khan, The Soul, str. 9.
27. ibid, str. 15.
28. ibid, str. 26.
29. ibid, str. 9-10.
30. ibid, str. 15.
31. Murchie, Music of the Spheres, I, str. 218-19.

iz njegovog sopstvenog filozofskog vienja stvaralakog procesa, vienja

koje je saglasno sa modernim naunim miljenjem i stoga je savreno
prihvatljivo savremenom umu.

6
Putovanje due
U prethodnom poglavlju smo pokazali grandioznu prirodu stvaralakog
procesa koji nam je Hazrat Inajat Kan izloio. Videli smo da duh deluje u i
kroz celu tvorevinu. U oveku je dua taj duh, dua koja je zrak boanskog
sunca. U nizu predavanja na temu 'Dua, odakle i kuda' (1), Inajat Kan
iznosi velelepnu viziju iskustva ovekove due kao vrhunca stvaralakog
procesa; tokom njenog putovanja u zemaljsku ravan, tokom njenog ivota
na zemlji i pri povratku u boansko izvorite. To vienje je jedinstveno
zbog jasnoe i verodostojnosti sa kojima je u stanju da objasni, katkada do
zapanjujuih pojedinosti, iskustvo due u nebeskim sferama izmeu
samog Boga i zemlje. ovek osea da Inajat Kan poznaje te stvari, iako su
one za nas uglavnom skrivene velom smrti. Otkuda on poseduje takvo
znanje? Neka on sam na to odgovori:
Na pitanje: kako prorok dolazi do tog znanja? moe se odgovoriti
da je dua proroka poput ploda koji, usled svoje teine na grani,
dodiruje zemlju. Taj plod nije pao na zemlju, jo uvek je povezan sa
granom za koju je privren, granom koja prolazi kroz sve ravni
postojanja. Tako i prorok u svojim iskustvima, da tako kaem, dotie
sve razliite svetove. Ta misterija je ono to je skriveno iza prorokog
genija i prorokog nadahnua. Preko tog protoka plod je povezan sa
stablom. Dakle, iako je na zemlji, prorok govori o nebu; iako na
zemlji, on glasno izvikuje ime Boje. Dok je za mnoge Bog fantazija,
za njega je Bog stvarnost. (2)
On takoe kae da je ''svaki prorok govorio svojim sledbenicima (o
drugom svetu) na nain koji oni mogu da razumeju''. I dok su ivopisne
slike raja i pakla izloene u ranijim vremenima bile prilagoene tadanjem
shvatanju, mnogo tananije tumaenje Inajata Kana u potpunosti proizilazi

Aneoske sfere
Kao jedan zrak boanskog sunca, dua prvo stie na ravan postojanja
koja je blizu tog zraeeg izvora boanskog bitisanja zvanog aneoska
nebesa, i tada se opisuje kao 'aneo'. Neke due ostaju u toj ravni; druge,
koje imaju veu mo, snaniji podstrek boanskog duha iza sebe,
nastavljaju dalje. Na pitanje da li aneli imaju oblik, Inajat Kan odgovara
da je to neto ''veoma tanano i izuzetno teko da se objasni reima''.
Radi se o tome da svaka stvar ili bie koje ima naziv ima i oblik,
samo to smo mi navikli da oblikom smatramo ono to moemo da
vidimo, dok ono to nae oi ne mogu da vide ne smatramo oblikom.
Da bismo zamislili oblije jednog anela, moramo i sami da
postanemo aneo: moramo da se pretvorimo u anela da bismo
shvatili kakvo je stvarno oblije anela. Navikli smo da doaravamo
svako oblije kao svoje vlastito, i zato kad god zamiljamo vile ili
anele, duhove ili utvare, zamiljamo da su nalik nama. Vile na koje
misle Kinezi imaju kineske crte lica i ostala obeleja, a vile na koje
misle Rusi nose ruske eire, zato to um zamilja ono to je navikao
da gleda. (3)
U stvarnosti, aneli su bia od svetlosti (nur). Oni su vibracije. Oni su u
blizini Boga. Aneoske sfere su liene strasti i emocija. (4) Due koje tamo
ive slobodne su od svih ovozemaljskih osobina i razlika. Aneli znaju
samo za sreu, koja je istinska priroda, sutina due; njima je svojstveno da
vole i da su skloni da veruju.
Ta mistina istina je u hrianskom slikovitom predstavljanju izraena u
vidu anela koji sede na oblacima i sviraju na harfama. Harfa i njena
muzika su simbol injenice da su aneli ivue vibracije. Njihovo
prikazivanje na oblacima znai da su oni iznad zemaljskih prolaznih
uivanja i patnji.
Takve due koje su u neposrednoj vezi sa Bojim Duhom i koje ne
poseduju znanje o falinom svetu prepunom iluzije, koje ive i ne
znaju za smrt, iji ivoti su suta srea, ija hrana je boanska svetlost,
stvaraju oko boanskog duha, koji sufiji zovu nur, auru koja se naziva
ar, najvie nebo. (5)

Ti aneli su neiskazivo sreni, poto uivaju u Bojoj svetlosti i Bojem

ivotu. Mada obino ne komuniciraju sa ljudskim bitisanjem, ipak su neki
od njih odreeni da obave izvesnu dunost na zemlji. (6) Oni mogu da
budu glasnici, koji donose upozorenje ili pomo onim duama na zemlji
koje su otvorene za njih, koje su u svom srcu zadrale sponu sa viim
sferama. To su aneli uvari ljudskog roda. Aneli su ivotni tokovi
kojima je svojstveno da sakupljaju i da stvaraju. Na aneoskim nebesima
oni skupljaju atome zraenja. (7)
One due koje imaju snage da nastave svoje putovanje u zemaljsku
ravan nekada se sreu sa duama koje su se ponovo vratile na aneoska
nebesa; ove ih podeavaju svojim oseanjem i ritmom. To menjanje potom
odreuje pravac koji e one slediti u svom daljem putovanju. (8)

Sfera dinova
Proavi tako kroz aneoska nebesa, te due stiu u sferu dinova ili
genija. To je sfera uma i moe se nazvati duhovnom sferom, poto su um
i dua ono to sainjava duh. (9) Inajat Kan ovako objanjava dinove:
Din je entitet sa umom, ali ne takvim umom kakav ima ovek, ve
sa istijim, bistrijim umom, obasjanim Svetlou Inteligencije. Um
dina je dublji u opaanju i u razumevanju, zato to je prazan nije
ispunjen mislima i matarijama kao um oveka. Um dina moe da se
nazove praznom aom aom u koju moe da se uspe znanje, u
kojoj ima mesta za njega. (10)
Sfera dinova je svet poezije, muzike, umetnosti, nauke i filozofije, misli i
mate. Dinovi stiu svoje znanje (njihov naziv je u vezi sa sanskritskom
rei nana, to znai znanje, i sa latinskom genius, boanstvo proizvoenja
i raanja) putem intuicije i nadahnua. To je veoma slobodan svet, nije
ogranien kao u zemaljskoj sferi.
ivot u sferi dinova moe da se uporedi sa ivotom ptica i jelena u
lugovima, slobodnim ivotom u prirodi. Vreme u tom svetu je neuporedivo
drugaije: tamo je ivot mnogo dui. U toj sferi duha dua izgrauje svoj
um privlaei din-atome. Taj um funkcionie kao odea ili vozilo koje
dui omoguava da ivi u tom svetu. Nama je teko da pojmimo njegov
oblik, poto smo naviknuti na fizike oblike, koji ne pripadaju sferi
dinova.
Dinovi su u stanju da stupe u vezu sa duama u naem svetu i u stanju
su da jedni drugima pomau. U izvesnom smislu za jednog dina je lako

da pomogne nekom ljudskom biu, jer poseduje veliku slobodu kretanja.

Meutim, to moe da bude i prilino teko, jer ljudsko bie moe da bude
toliko zadubljeno u zemaljske misli i aktivnosti da je usled toga otporno na
uticaje iz sfere dinova.
Oni dinovi koji poseduju snagu i elju da putuju jo dalje potom e se
sresti sa duama koje se vraaju i od kojih mogu mnogo da naue. Kako
Inajat Kan kae, dinovi dobijaju ''mapu putovanja ka manifestaciji'' (11).
Oni primaju utiske iz jednog ili vie umova tih dua koje se vraaju, i to
preko procesa odraavanja, pojave koja ima vanu ulogu u celoj
manifestaciji. Na taj nain um dina prihvata utisak koji ima linost
vraajue due, a ova time nita ne gubi. Dakle, prazna aa uma dinove
due moe toliko da se ispuni tim utiscima da din postaje ono to je na
njega ostavilo utisak. Na taj nain linost vraajue due moe ponovo da
doe na zemaljsku ravan. To je Inajat Kanovo objanjenje istinskog smisla
reinkarnacije, tj. ponovnog utelovljenja. Linost sa kojom je ovek sklon
da se poistoveti je ono to se reinkarnira; dua je, kao boanski zrak,
ponovo privuena svom izvoru.

Dolazak na fiziku ravan

Nastavljajui svoje putovanje ka manifestaciji, dua potom stie na
fiziku ravan. Dua koja je roena prikazivana je kao Kupidon, aneli
koji odapinje strele u srca mukarca i ene, koji se usled toga zaljubljuju.
Filozofski to moe ovako da se objasni: Dvojnost u svakom aspektu
ivota i na bilo kojoj ravni je stvaralaka, a njen plod, tj. potomstvo, je
svrha i krajnji rezultat dvojnog izraza prirode. (12)
Na taj nain zaljubljeni par ''kri put za tu novopristiglu duu da ue u
fiziko postojanje''. (13) Novoroene smesta zaplae. Zato? Inajat Kan
kae da je to zato to ono uvia da se nalo u zarobljenitvu na nekom
nepoznatom mestu.
Telo koje dua preuzima kao svoje orue ili sredstvo, vozilo za
ivot na zemlji je, kako to Inajat Kan divno kae, ''dar od itavog
univerzuma''. (14)
Ono nije podareno dui samo od roditelja, nego od predaka, od
naroda i rase u kojoj se dua raa, i od celog ljudskog roda. To telo
nije dar samo od ljudskog roda, nego je ishod neega to je ceo svet
stvarao kroz mnoge epohe: ilovaa koja se hiljadu puta iznova mesila;
ilovaa koja je bila pripremana tako da je stalno postajala sve

inteligentnija, sve sjajnija i sve ivlja; koja se prvo pojavila u

mineralnom carstvu, napredovala u biljnom carstvu, a potom se
pojavila kao ivotinjsko carstvo, i koja je bila savreno doterana kroz
pravljenje tog tela koje je podareno novopridoloj ljudskoj dui. (15)
Hojak prikazuje taj proces kao dva puta evolucije vertikalni i
horizontalni koji se sastaju u roenju oveka. Vertikalni put je dua, duh
koji putuje od svetlosti i lakoe aneoske sfere do zbijenosti zemlje;
involucija najfinijih vibracija duha u gue vibriranje materije.
Horizontalni put je fizika evolucija od minerala do oveka, ijim
ispitivanjem se bavi nauka. A ovek, u kojem se ta dva puta sastaju,
predstavlja vrhunac procesa manifestacije, ispoljavanja. (16) Kada
posmatra taj proces, ''oveku doe da ustvrdi da je ne samo ovek, nego i
celokupna manifestacija stvorena po slici Bojoj''. (17)
Tako dua, roena na zemlji, sadri tri bia: anela, dina i oveka.
Shodno dubini utisaka steenih na raznim ravnima ona pokazuje svojstva
anela i dina. Utisci dobijeni od vraajuih dua u sferi dinova daju
individualne konkretne osobine i sklonosti. Osim toga, dua preuzima
naslee svojih zemaljskih predaka. Inajat Kan kae da dua 'pozajmljuje'
svojstva iz sfere dinova i iz fizikog sveta. Zajedno s tim svojstvima ona
preuzima i obaveze i dunosti koje idu uz ta svojstva. (18)
Za vreme ovog zemaljskog ivota dua eli da prikupi zemaljske
imetke. U stvari, to i jeste ono to je navodi da doe na zemlju; to je
elja da joj prie, da ovlada njome, da je iskoristi koliko god moe, i
da se stara da joj ne bude oduzeta. Takva je priroda due. U tome je
razlika izmeu socijalistike take gledita i mistikog shvatanja.
Socijalista kae: ''To je nepravedno'', ne shvatajui da je to potpuno
prirodno svojstvo. Bez toga, ivot ne bi bio mogu. (19)
Telo koje je dua na taj nain dobila napravljeno je kao savreno sredstvo
za iskuavanje ivota u punoj meri. Ono ini pojmljivim i izvesnim ono to
je opaljivo. U tu svrhu imamo pet ula, pomou kojih moemo da
kuamo, miriemo, dodirujemo, ujemo i vidimo.
Tako ''telo moe da se uporedi sa staklenikom napravljenim od
ogledala''. (20) To je evidentno za oko, ali ista je i priroda ostalih ula.
Oko se poput ogledala nalazi pred svime to je vidljivo, ono
odraava sve to vidi. Ui su prilagoene za ponavljano odjekivanje
svakog zvuka koji dopre do njih. Drugim reima, one su ogledalo svih
zvukova. ula dodira i ukusa su grublja u poreenju sa ulima vida i
sluha, ali njihova sutina je ista. Ona oseaju sve razliite slatke, kisele

i slane ukuse, kao i toplotu i hladnou, i slue kao ogledala u kojima se

ukus i dodir odraavaju.
Dakle, kao to ovek vidi sebe odraenog u ogledalu, tako i telo
postoji kao ogledalo u kojem se odraava i pojanjava svaki doivljaj
iz spoljnog ivota. Ukoliko je ogledalo pranjavo, ono ne moe jasno
da odrazi sliku; tako ni iskustvo ivota nije isto i jasno ukoliko se o
telu ne vodi briga sa duhovne take gledita.
Sufiji kau da je telo Boji hram, ali pravilno tumaenje te izreke
bi bilo da je telo napravljeno da bude Boji hram. (21)
Iz toga sledi da je briga o telu itekako vana stvar. Inajat Kan ak kae da
je to ''prvi i najvaniji princip religije''. (22)
Osim spoljnih ula, postoje i unutarnji centri opaanja. To su intuitivne
sposobnosti, pogodnosti putem kojih mogu da se shvate misli i oseanja
druge osobe ugoaj neke linosti ili mesta; a ukoliko su te sposobnosti
izotrene, ak mogu da se steknu i saznanja o prolosti i budunosti.
Meutim, usled naeg neprirodnog i materijalistikog ivota, ti centri su
esto zapueni. To dovodi do depresije i konfuzije, poto unutarnja udnja
za uvianjem nije sasvim zadovoljena. Iako su ti centri smeteni u telu, oni
su od mnogo finije grae koja moe da se neguje i podrava samo finijom
energijom koju privlaimo putem disanja i putem treperenja zvuka i rei.
Stoga to ima vanu ulogu u sufijskoj obuci. (23) (Videti 10. poglavlje)
Dva najznaajnija unutarnja centra nalaze se u srcu i u glavi. Sufijsko
obuavanje istovremeno usavrava oba ta centra, to dovodi do ravnotee.
Kada ljudsko bie dobije telo, njegov um je dovren. Pre roenja na
zemlji postojala je samo prilagodba (akaa), kako kae Inajat Kan,
usaglaavanje diktirano utiscima koji su snali duu tokom njenog
putovanja u zemaljsku ravan. Ta akaa postaje um kada se povee sa
telom. (24)

Osobenost uma
Inajat Kan opisuje karakter uma kao ogledalo. (25) Ve smo videli da
dua u svetu dinova putem odraza prima utiske o osobenosti due koja se
vraa. I u naem zemaljskom ivotu dua odraava sve utiske koje prima.
Ti utisci dolaze preko ula: sve to vidimo, ujemo, miriemo, kuamo i
dodirujemo ostavlja na nas utisak. Na taj nain sva naa razliita iskustva u
odnosima sa drugim ljudima, kao i nai sopstveni postupci, stvaraju snane
utiske. Takoe smo pod utiskom misli i oseanja, izgovorenih ili napisanih

rei; ili pak, kao to je ranije ukazano, neposrednog opaanja preko

unutarnjih centara. Svi ti utisci su odraeni u smislu da pune i obeleavaju
um dokle god je on usredsreen na njih. No, um kao ogledalo lako moe
da se okrene ka drugaijim utiscima, mislima i oseanjima i da se ispuni
njima. U tekstu Svet uma (25) Inajat Kan razmatra kakvu ulogu ima taj
fenomen odraavanja u celokupnoj manifestaciji; takoe i u ivotinjskom
svetu (u kojem e, na primer, konj odraavati ovekovu snagu volje i
povinovati mu se), pa ak i kod biljaka koje kako pokazuju skoranja
istraivanja reaguju na razliite vrste muzike, kao i na to koliko panja
im se posveuje.
Utisci koje ovek prima ponovo se projektuju na druge, na okolinu. I u
tom pogledu je um nalik ogledalu. Ali, um je neto vie od pasivnog
ogledala: on raspolae pamenjem, a uz to je i kreativan.
Njegovo pamenje podrazumeva da se jednom primljeni utisci belee i
ostaju sauvani nakon to se um na neko vreme okrene od njih i pozabavi
drugim stvarima. Ti utisci kasnije mogu da budu ponovo proivljavani i
ponovo razmatrani. to se vie to ini, to e jaa i dublja bivati traka za
beleenje tih utisaka. Na taj nain um skuplja znanje i iskustvo i razvija
odreeni model ponaanja svoj karakter. Stoga jedinka izgleda kao ono
to njen um sadri; na izvestan nain ti utisci jesu ta osoba.
Sem toga, um je kreativan. On obrauje svoje utiske. U stanju je da
razmilja o njima, da produbljuje svoje oseanje o njima u srcu. Ti utisci
mogu da se izraze reima i da nas podstaknu na odreena dela. Zatim drugi
ljudi putem mehanizma odraavanja reaguju na te misli, rei i dela.
Zraee dejstvo naih misli i oseanja moe da bude tako snano i
prodorno da moe da privue izvesna zbivanja i dogaaje u naem ivotu
na nain koji ne moemo svesno da razumemo. Tako je ceo na ivot
odreen tim mislima i oseanjima koja vre presudan uticaj u naem umu.
Moemo da kaemo da je on odreen smerom u kojem je na um najee
okrenut, ili naim stavom u ivotu. Taj mehanizam veoma esto dovodi do
vie ili manje automatskog razvoja dogaaja u naem ivotu, tako da nas
odreena duboka iskustva i utisci nose dalje u pravcu koji zapravo ne
elimo. Tako, na primer, neki neuspeh koji je snano uticao na nas moe
da proizvede trajni strah od neuspeha koji e privui kasnije neuspehe.
Ali, mi ne moramo i ne treba da dozvolimo da na ivot uzme takav tok
pod uticajem spoljnih dogaaja koji ne odgovara naim unutarnjim
eljama. Jer, iza uma se nalazi dua, boanski zrak kao to smo videli
izliv boanskog stvaralakog duha. U tom duhu je skrivena mo koja moe
da usmeri um i na ivot u eljenom pravcu. To moemo da uinimo kada

postanemo svesni te moi koja je nae boansko naslee, kada otvorimo

svoj um za nju. Stoga moramo da shvatimo da smo odgovorni za boanski
duh ne samo za vlastite postupke, ve i za svoje misli i oseanja. Klju
za postizanje tog savrenog vladanja ivotom voenog iz due lei u
tome da svesno biramo kojim utiscima poklanjamo panju koja e ih
hraniti i potkrepljivati a kojim nepoeljnim utiscima ne doputamo da
deluju na nas. To je umee 'gledanja i negledanja, sluanja i nesluanja'
odbijanja da se dalje posveuje panja utiscima koje smatramo
nepoeljnim.
Na taj nain moemo da razvijemo snagu da postignemo svoje ivotne
ciljeve. Otuda iskrsava pitanje koji bi to ciljevi trebalo da budu. ta je
svrha naeg ivota? U svojoj knjizi Svrha ivota Inajat Kan kae da je
''prvi korak na duhovnoj stazi da dua shvati svoj krajnji cilj u ivotu''. (26)
On citira i Sadija: ''Svaka dua je stvorena sa odreenim razlogom i
svetlost tog razloga je tada bila upaljena u njoj.'' (27)

Put postignua
Ko eli da sazna koji je to razlog taj e ga i nai, a nastojanje da se
postigne razabrani cilj daje smisao naem ivotu. U poetku taj cilj moe
da bude ogranien i materijalan, no stremljenje ka njemu je ipak ''korak na
duhovnoj stazi''. Kreui se ka njemu mi uimo, napredujemo, i to e nas
osposobiti, kada ostvarimo svoj poetni cilj, da teimo ka viem idealu.
Zato Inajat Kan kae da se ''svi ciljevi pretvaraju u jedan cilj, a taj cilj je
ono emu mistik tei.'' (28) Zatim navodi pet aspekata koji nas ine
sposobnim da napredujemo ka krajnjem mistikom cilju: naa elja da
ivimo, naa elja da saznajemo, naa elja za moi, naa elja za sreom i
naa elja za mirom. To su temeljne i sveobuhvatne elje koje se nalaze u
osnovi veine ovozemaljskih ciljeva. Inajat Kan nam prua pet praktinih
psiholokih saveta o tome kako moemo da budemo uspeni i ostvarimo
svoje ciljeve, prevazilazei brojne potekoe na svom putu. To uenje o
'putu postignua' veoma je znaajno za na spoljni ivot. O tim uenjima,
koja jo uvek nisu u celini objavljena, ukratko mogu da kaem ovo: pre
svega je potrebno da se razvije koncentracija da panja, misli i oseanja
budu stalno usmereni ka cilju. Treba imati pouzdanje da e cilj biti
postignut uprkos svim potekoama. Za nalaenje naina za uspeno
uklanjanje tih tekoa mora da se upotrebi razum. Zato napredak treba da
bude postepen; opasno je udeti da se ciljevi jako brzo postignu, jer to

moe da iscrpe ovekovu snagu i da bude kontraproduktivno. Inajat Kan je

rekao da u ovom svetu ima mnogih koji u svom entuzijazmu utnu cilj
svog postignua kao fudbalsku loptu. ovek prvo mora sebe da uini
spremnim da postigne cilj; da stekne potrebnu snagu za to. Stoga je
neophodno strpljenje uenje da se saeka pravo vreme da se napravi
odreeni korak napred. Nije lako biti strpljiv, ali to uveava unutarnju
snagu.
Sve to znai da je od poetka do kraja neophodna samodisciplina:
zadravanje pogleda na cilju; odbijanje da olako podlegnemo ljutnji i
uzrujanosti; odolevanje raznim odstupanjima i zastranjivanjima; sve to
iziskuje samodisciplinu. Pored toga, to podrazumeva da moraju da se uine
i odreene rtve kako bismo postigli svoj cilj. Dalje, samodisciplina je
neophodna i da ne bismo govorili o svojim planovima.Tim utanjem se
uva energija potrebna da se ostvari cilj, i ujedno se predupreuju
kritikovanje i protivljenje. Ako istrajemo u tom duhu, postii emo svoje
ciljeve. Inajat Kan o tome veoma jasno govori. On ukazuje na boansku
snagu due koja moe da privue sve to ovek zaista eli. Svemogui Bog
e se odazvati na enju due. Kao to je Hrist rekao: ''Itite, i dae vam se;
traite, i nai ete; pokucajte, i otvorie vam se.'' (29)
Napredovanjem na putu postignua moemo korak po korak da
stremimo ka viim idealima. Pet ranije pomenutih osnovnih elja na kraju
mogu da nas dovedu do krajnjeg unutarnjeg ispunjenja. Uvidevi da je
fiziki ivot vremenski ogranien, moemo da otkrijemo veni ivot due;
izvan granica zemaljskog znanja moemo da otkrijemo znanje o
boanskom postojanju; moemo da stupimo u dodir sa Svemonom
Snagom Bojom; i moemo da pronaemo stvarnu sreu due, van svih
ometajuih uticaja u ivotu.
U tom krajnjem ostvarenju svoje enje dua postaje svesna sebe,
sopstvene boanske sutine, sjedinjena sa Bogom i prosvetljena Njime.
Dua, koja je zrak boanske svetlosti ili boanske inteligencije, suzbijen
vlastitim oruima u obliku uma i tela bila je potpuno zauzeta svojim
uestvovanjem u iskustvima koja stie preko tih orua. Meutim, doi e
as kada e zakljuiti da su ta iskustva razoaravajua, i tada e se okrenuti
od njih i usmeriti panju na samu sebe. Inajat Kan je ovako opisao taj
proces:
Da bi postigao da oi vide same sebe, ovek mora da uzme ogledalo
da bi video njihov odraz; isto tako je, da bi se istinsko bie ispoljilo,
itav ovek, njegovo telo i um, nainjen kao ogledalo, kako bi u tom
ogledalu to istinsko bie moglo da vidi sebe i da spozna svoju

nezavisnu sutinu. Ono to treba da postignemo na stazi inicijacije,

putem meditacije i duhovnog saznanja, jeste da spoznamo tu sutinu
tako to emo od sebe uiniti savreno ogledalo. (30)
U osmom poglavlju, koje se bavi misticizmom, razmotriemo vane teme
inicijacije (posveivanja) i meditacije, koje predstavlju sr sufijske staze.
Cilj kretanja tom stazom je Bogosvesnost, koja moe da se postigne putem
samospoznaje, samoostvarenja. Sa tom samospoznajom se ispunjava svrha
manifestacije. Inajat Kan je dao odgovor na pitanje koja je svrha
manifestacije:
Na to se moe odgovoriti jednom reju: zadovoljstvo, radi Bojeg
zadovoljstva. Zato Bog bez toga nije zadovoljan? Bog je Jedino Bie,
a u prirodi bia je da postane svesno sebe. Ta svest stie iskustva o
ivotu putem razliitih kanala, imena i oblika; u oveku ta svest o biu
dostie svoj vrhunac. Prosto reeno, Bog kroz oveka doivljava ivot
u njegovom krajnjem savrenstvu. (31)

ivot posle smrti: povratak due Bogu

Nakon iskustva zemaljskog ivota, po svakog dolazi smrt. To moe da
se dogodi kada dua ispuni svoju svrhu na zemlji, ''kad se njen cvet
potpuno rascveta'', tako da nema vie niega to bi je zadravalo.
Meutim, do toga moe da doe i kada
iz jednog ili drugog razloga, bilo usled bolesti ili usled starosti, telo
izgubi tu snagu odravanja na okupu, koja prikiva duu koja deluje u
njemu. Ono se predaje i dua tada odlazi ostavljajui materijalno telo
kao to bi ovek bacio kaput koji mu vie ne treba. (32)
U tom sluaju ciljevi i elje due jo uvek nisu ispunjeni. Ali, ivot se tada
nastavlja u drugim sferama prvo u svetu dinova. Smrt je opsena
prouzrokovana ovekovim vezivanjem, privrenou, njegovim
poistoveivanjem sa svojim telom, koje je zapravo samo odelo, plat
navuen preko uma i due. U stvarnosti, smrt je samo prelazak u drugi
ivot.
Kao to je opisao putovanje due ka zemlji, Inajat Kan je opisao i
mnoge vidove nastavljanja ivota due u viim sferama. Kao to smo
videli, on to uspeva zahvaljujui svojoj mistinoj povezanosti sa nebeskim
sferama koja mu prua direktan uvid u te svetove. Nagovetaji koje on
daje o ivotu posle smrti upadljivo se u mnogo emu podudaraju sa
nedavno zabeleenim iskustvima osoba koje su bile na ivici smrti. (33)

Mnogi ljudi koji su se oporavili od teke bolesti ili udesa posle kojeg su
bili smatrani kliniki mrtvima, izvetavaju kako su napustili svoje telo i
videli ga, na primer, kako lei na operacionom stolu, i pri tom su uli kako
lekari razgovaraju. Posle toga je sledilo kratko iskustvo poetka ivljenja u
drugom svetu o kojem su mnogo toga imali da kau.
Takvi opisi, prueni od strane vrlo razliitih ljudi, upadljivo su slini.
Meutim, u malom broju sluajeva ljudi se nisu seali niega posle tog
kritinog trenutka. (34)
To moe da bude saobrazno Inajat Kanovom objanjenju da e dua
osobe koja umre, ubeena da nee biti nieg posle smrti, upravo zbog
takvog shvatanja neko vreme biti paralisana i u pasivnom stanju. To stanje
moe se nazvati 'istilitem'. Ali, nakon toga se javlja novi ivotni poriv
koji omoguava dui da pone da stie iskustva iz ivota u sferi dinova.
Dua koja nije smatrala da se sa smru sve okonava odmah se seli u novi
svet. Inajat Kan taj svet ovako opisuje:
A ta dua vidi na toj blistavoj dnevnoj svetlosti? Vidi sebe kako ivi
kao i ranije, sa istim imenom i izgledom, a ipak napreduje dalje. Dua
u toj sferi nalazi vie slobode a manje ogranienja koja je pre toga
doivljavala u svom ivotu na zemlji. Pred njom je sada svet koji joj
nije tu, jer to je svet koji je ona stvorila tokom svog ivota na zemlji.
Ono to je dua poznavala kao um upravo to je sada za duu svet.
Ono to je dua, dok je bila na zemlji, nazivala matom, sada se
pojavljuje pred njom kao stvarnost. Ukoliko je taj svet umetniki, to je
umetnost koju je dua stvorila. Ukoliko u njemu nema lepote, i to je
prouzrokovano duinim zanemarivanjem lepote dok je bila na zemlji.
(35)

Nakon smrti dua nastavlja svoje putovanje sa umom. Sadraji uma sva
iskustva zabeleena u njegovoj memoriji odreuju ivot due na din
ravni; to je pravo znaenje raja i pakla. Ako je na ivot na zemlji bio
srean, i ako smo i druge inili srenim, onda tu sreu nosimo sa sobom u
drugi svet. A ako smo bili nesreni i nanosili nepravdu drugima, nosimo taj
otrov sa sobom. Dakle, isprva nastavljamo sa istim mislima i oseanjima i
istom vrstom 'delovanja' kao na zemlji. (36) Ali, dua nije osuena na takvo
delovanje, poto nije izloena istim ogranienjima kao kada je bila na
zemlji. Ona se na kraju uzdie do standarda koji je bio standard njenog
ideala, i radi ono to je prethodno elela. (37) Taj drugi svet prua mnogo
veu slobodu i manje ogranienja. Stoga dua u tom svetu ima veu mo
da ostvari svoje ciljeve i elje.
I u tom svetu dua ima mentalno ili duhovno telo. Kako to telo izgleda?

Ono izgleda sasvim onakvo kakav je ovek bio na zemlji. Zato to

mora da bude tako? Zbog ovekove ljubavi prema svom telu. Ukoliko
dua eli da se ono promeni, ono moe da se promeni u skladu sa
njenim sopstvenim idealom. (38)
Takoe postoji i jezik svojstven sferi dinova, jezik koji je neodreeniji a
ipak izraajniji od naeg jezika.
Ti duhovi (due koje se vraaju sa svojim umovima) i dalje mogu
veoma jasno da vide okolnosti na zemaljskoj ravni ukoliko to ele. (39)
Oni su u stanju da komuniciraju sa duama na zemlji, ali ove ne mogu
razgovetno da ih uju. Jer, postoji jedan zid koji se nalazi samo pred
onima koji su jo uvek na zemlji, a ne i pred onima koji su preli na drugu
stranu. (40) Meutim, ljudi na zemlji ipak ponekad mogu nesvesno da
prime poruku od odreenog duha, i da ostvare svoje elje, mislei da to
ine vlastitom slobodnom voljom. (41)
Mudijev izvetaj o iskustvima na ivici smrti slae se sa ovim. On
razmatra ono to moe da se smatra 'odsustvom ogranienja' u tom svetu, i
to ovako objanjava: Pogledajmo to na ovaj nain: osoba u duhovnom
telu je u povlaenom poloaju u odnosu na druge osobe oko nje. Ona
moe da ih vidi i uje, dok one ne mogu da vide i uju nju. (42) On
opisuje i duhovno telo:
Pored toga, iako to telo nije opaljivo ljudima u fizikim telima, svi
koji su ga iskusili slau se da duhovno telo bez obzira na to jeste neto,
koliko god da ga je nemogue opisati. Postoji saglasnost da duhovno
telo ima oblik ili izgled (ponekad loptasti ili bezoblini oblak, ali
ponekad i u sutini isti oblik kao fiziko telo), pa ak i delove
(projekcije ili povrine sline rukama, nogama, glavi, itd.). ak i kada
se saoptava da je njegov oblik u osnovi okruglastog izgleda, esto se
kae da on ima ivice, jasan gornji i donji deo, pa ak i upravo
spomenute 'delove'. (43)
Shvatanje iz nekih svetih spisa, po kojem e nakon smrti doi do sudnjeg
dana kada aneli koji sve belee saberu sva dobra i loa dela jedne due
zapravo znai da, kada se sa due skloni pokriva tela, um postaje veoma
bistar, tako da dua odmah moe da ima pregled celog svog ivota na
zemlji. Kao to Inajat Kan kae: ''Beleenje i sud se u stvari odvijaju u
srcu.'' (44)
To potvruje i Mudi kada ustanovljava da je zanimljivo primetiti da
sud u sluajevima koje sam prouavao nije dolazio od svetlosnog bia, za
koje se ini da svakako voli i prihvata ljude, nego iz nutrine jedinke kojoj

se sudi. (45) Um postaje bistar u ivotu posle smrti zato to dua pri
prelaenju u drugi svet popravlja to svoje orue:
Oslobaajui se od svih utisaka bolesti, alosti, patnje koju je dua
trpela dok je bila na zemlji, ona lei svoje sopstveno bie, i obnavlja
tkiva onog tela koje i dalje ostaje sa njom nakon to je napustila
fiziko telo. Ona se proiava od bolesti i od utiska bolesti, i tako
uspostavlja ivot u svetu duha u skladu sa svojim stepenom evolucije.
(46)

Potom dua dugo ivi u sferi dinova. U njoj je vreme veoma razliito od
ovog ovde, na zemaljskoj ravni. Sve mnogo due traje.(47) Za to vreme
due se sreu sa drugim duama, koje putuju ka zemlji. Pomou procesa
odraavanja, uporedivog sa slikom koja se pojavljuje na fotografskoj ploi,
one prenose svoja iskustva na zemlji, svoje osobine, ubeenja i stavove
tim duama koje stiu na zemlju. Osim toga, ove druge due tada
preuzimaju garancije, ugovore, zaloge i sve raune koje je duh ostavio
nedovrene na zemlji sve to one preuzimaju na sebe da isplate ili prime
po dolasku na zemlju. (48) A due koje se vraaju nita ne gube u tom
procesu odraavanja; ta razmena ini davaoca jo bogatijim. (49) Kada se
to davanje svesno uini, ''taj duh osea veliku radost''. (50) Taj odnos je
poput odnosa deteta prema svom roditelju ili uenika prema njegovom
uitelju. (51) U meuvremenu dua koja se vraa neprekidno nastoji da u
svetu dinova ostvari svoje ciljeve.
Postoje ciljevi koji ostaju neostvareni za ovekovog ivota na zemlji.
Oni se postiu u daljem putovanju u svetu duha, jer nita to je ljudsko
srce ikada poelelo ne ostaje neispunjeno. Ukoliko ovde nije
ispunjeno, to se ostvaruje na drugom svetu. elja ljudske due je elja
Boga, bilo da je mala ili velika, ispravna ili pogrena, i ona ima svoj
trenutak zadovoljenja. Ukoliko taj trenutak ne doe dok se dua nalazi
na zemaljskoj ravni, on dolazi na njenom daljem putovanju, u svetu
duha. (52)
Kako izriito i nadahnjujue vienje Inajat Kan ovde prua! Kakvi god da
su nai problemi i razoarenja u zemaljskom ivotu, na kraju e, u ivotu
posle smrti, sve elje biti ispunjene i svi problemi reeni. Jer:
Poreklo due je savreno, a takav je i njen cilj. Prema tome, ak i
usred svojih ogranienja, dua poseduje iskru savrenstva. U prirodi
savrenstva je da nema elja ni potreba. Ogranienost koju dua osea
je na zemlji, gde ona ivi ivotom ogranienosti. Pa ipak, jedina njena
elja je savrenstvo, da postigne i stekne sve to eli. A ta elja biva

zadovoljena upravo zato to Onaj Savreni ak i u svetu raznolikosti i

mnotva ini sve to je mogue da doivi savrenstvo. (53)
Pored toga, u svom boanskom savrenstvu dua ne trpi uticaj svih loih
iskustva zemaljskog ivota. Ta iskustva e stvoriti utiske u umu, ali sama
dua ostaje ista i na kraju e proistiti um i potom se odvojiti od njega da
bi se ponovo sjedinila sa Boanskim Biem.
Na tom putovanju ka svom odreditu dua naputa sferu dinova i seli
se na nebo anela. I taj prelaz je jedna vrsta smrti, smrti koja nastupa posle
mnogo due vremena, smrti koja nije tako teka i bolna kao na
zemaljskoj ravni, na kojoj je sve grubo i prosto; promena se sasvim blago
osea posle veoma dugog vremena ispunjavanja svake elje. (54)
- Ilustracija 7: Dua, um i telo

Aneoska nebesa
Zatim dua ostavlja iza sebe svoju odeu iz sveta dinova. Ona ostavlja
za sobom sve misli, ali odnosi sa sobom svoja oseanja, oseanja koja je
sakupila. Njen ivot je u vibracijama, on je zvuk, ton (na sanskritu sura).
Telo due je znatno promenjeno pri ulasku u aneoska nebesa. Ona postaje
svetlosno bie, telo od zraenja i svetlosti. Svetlost je ovde ivot; ona je
ujna, vidljiva i shvatljiva. (55) Zapremina tog tela anela je vea od tela
jednog dina, kao to je i to telo vee od fizikog tela. Pa ipak, i ta tela
dina i anela ulaze u najunutarnjije bie oveka (videti ilustraciju 7).
Zanimanje anela je da budu u blizini Svetlosti i ivota Bojeg, kao
pele oko cveta.
Dua gleda boansku lepotu, udie boanski vazduh, boravi u sferi
slobode, i uiva u Bojem prisustvu. ivot na nebu anela je jedna
jedina muzika, jedna neprestana muzika. Zbog toga su mudraci iz svih
epoha nazivali muziku nebeskom, boanskom umetnou upravo
zato to je nebo anela u celosti muzika. (56)
Stoga je srea anela neuporedivo vea ak i od radosti u sferi dinova, a i
njihov ivot je dui od ivota dinova. Ali njihova jedina tenja je da se
priblie Svetlosti.
Na aneoskim nebesima kao to smo videli takoe dolazi do susreta
dua koje naputaju izvor i onih koje mu se vraaju. Za due koje se
vraaju konano dolazi vreme kada je dua potpuno spremna da napusti
ak i tu oblast ljubavi, sklada i lepote, kako bi prigrlila izvor i cilj ljubavi,

sklada i lepote koji ju je privlaio na svim ravnima. (57) Tada dua skida
svoje blistavo ruho i stie do svog odredita u Bogu.
Privuena magnetskom snagom boanskog Duha, dua dospeva u
njega sa neizrecivom radou, kao to se zaljubljeno srce predaje u
ruke voljene osobe. Jaanje te radosti je toliko da nita to je ikada
doivela u svom ivotu nije duu uinilo tako nesvesnom sebe kao to
je ta radost ini. Ali, ta nesvesnost sebe zapravo postaje Samosvest.
(58)

I pored toga, postoji znaajna razlika izmeu ovog naina postajanja

nesvesnim sebe i svesnog dolaska do tog ostvarenja.
Ta razlika je poput one koja postoji izmeu osobe vuene nazad sa
leima okrenutim izvoru, i druge osobe koja putuje ka cilju oseajui
na svakom koraku zadovoljstvo u svakom iskustvu na koje naie, i
radujui se svakom trenutku tog putovanja koje je pribliava cilju.
ta dua, svesna svog napredovanja ka cilju, ostvaruje? Sa
svakom koprenom koju skida ona ostvaruje bolji ivot, veu mo,
pojaano nadahnue, sve dok proavi kroz sfere dinova i aneoskih
nebesa ne stigne do faze u kojoj uvia onu greku koje je bila
svesna, ali ne u potpunosti svesna, greku koju je napravila
poistoveujui se sa svojim odrazom, svojom senkom, pri padanju na
te razliite ravni; kao kada bi sunce, zaboravljajui u tom trenutku da
je suncokret samo otisak njegovog stopala, pomislilo gledajui ga: ''Ja
sam suncokret''. (59)
Napomene
1. Hazrat Inayat Khan, The Soul, Whence and Whither, East-West Publications,
London/The Hague, 1984.
2. ibid, str. 52, uz neke manje ispravke zasnovane na izvornim tekstovima
predavanja objavljenim u Complete Works of Pir-o-Murshid Hazrat Inayat Khan
(original texts): Lectures on Sufism, 1923, II, East-West Publications, London/The
Hague, 1989.
3. Inayat Khan, The Soul, str. 23-24.
4. ibid, str. 20.
5. ibid, str. 21, uz neke ispravke zasnovane na izvornim tekstovima iz Complete
Works.
6. ibid, str. 29.
7. ibid, str. 38.
8. ibid, str. 173.
9. ibid, str. 47.

10. ibid, str. 48.

11. ibid, str. 55.
12. ibid, str. 71.
13. ibid, str. 71.
14. ibid, str. 74.
15. ibid, str. 74.
16. L Hoyack, De Boodschap van Inayat Khan, Uitgeverij Ae. E Kluwer,
Deventer, str. 63.
17. Inayat Khan, The Soul, str. 76.
18. ibid, str. 81.
19. ibid, str. 44.
20. ibid, str. 104.
21. ibid, str. 104.
22. ibid, str. 104.
23. ibid, str. 107-108.
24. ibid, str. 112.
25. The Sufi Message of Inayat Khan, IV, The Mind World.
26. The Sufi Message of Inayat Khan, I. The Purpose of Life, str. 189.
27. ibid, str. 26.
28. ibid, str. 26.
29. Matej 7:7 (autorizovani prevod).
30. The Sufi Message of Inayat Khan, II, Cosmic Language, str. 248.
31. Inayat Khan, The Soul, str. 130.
32. ibid, str. 135.
33. Videti R A Moody, Life after Life, Bantam Books, New York, 1975, kao i
njegovu knjigu Reflections on Life after Life, Bantam Books, New York, 1977.
34. Moody, Life after Life, str. 24.
35. Inayat Khan, The Soul, str. 141.
36. ibid, str. 160.
37. ibid, str. 160.
38. ibid, str. 153.
39. ibid, str. 145.
40. ibid, str. 145.
41. ibid, str. 147.
42. Moody, Life after Life, str. 46.
43. ibid, str. 46-47.
44. Inayat Khan, The Soul, str. 37.
45. R A Moody, Reflections on Life after Life, str. 32.
46. Inayat Khan, The Soul, str. 150.
47. ibid, str. 160; takoe i str. 140: ''Vreme na onom svetu je sasvim razliito od
vremena ovde.'' Takoe i Moody, Reflections, str. 101.
48. Inayat Khan, The Soul, str. 15.
49. ibid, str. 156.

50. ibid, str. 159.

51. ibid, str. 159.
52. ibid, str. 150.
53. ibid, str. 150.
54. ibid, str. 164.
55. ibid, str. 171.
56. ibid, str. 169.
57. ibid, str. 174.
68. ibid, str. 178.
59. ibid, str. 174.

7
Na odnos prema Bogu: ideal Boga
Predstave o Bogu
Kakav je odnos izmeu nas i Boga, boanskog izvorita due, tvorca
vasione?
U dubini svog bia mi neminovno eznemo da postanemo svesni tog
odnosa, te povezanosti. Ali, to je itekako teko, poto smo potpuno
zapleteni u ovaj materijalni svet, obuhvaeni njime i zaokupljeni naim
spoljnim ulima. A eleli bismo da vidimo i osetimo Boga. Zato je
razumljivo to je najraniji predmet oboavanja bilo sunce, sunce koje se
svakog dana raa i hrani nas svojom toplotom; sunce koje je bilo daleko,
van domaaja ali od presudne vanosti za ivot vasione. I zaista, kao to
smo videli, poreenje Boga koji stvara due sa suncem i njegovim zracima
moe da nam pomogne da razumemo misteriju stvaralakog procesa.
No, kako smo razvijali nae nauno znanje o vasioni i otkrivali prirodu
sunca, zemlje i ostalih planeta, ta predstava o Bogu bila je odbaena.
Poeli smo da shvatamo da je Bog nevidljiv i neujan za naa spoljna ula.
Pa ipak, oseamo poriv da tragamo za Njim. Da bismo izgradili svoj odnos
sa Bogom bilo nam je potrebno Njegovo drukije, natprirodno
predstavljanje. Teko nam je da u svom umu pojmimo i zamislimo Boga.
Jer (kao to Hazrat Inajat Kan kae u Gajanu): Sve to postoji ima svoju
suprotnost, izuzev Boga; to je razlog zbog kojeg Bog ne moe da bude
uinjen shvatljivim. (1)
Zato proroci, boanski izaslanici, s vremena na vreme dolaze u ljudski
rod da mu pokau put do Boga; da prue nadahnjujue i prizivajue slike i
ideje o Bojem biu. Oni su spoznali Boga; i dalje su bili u vezi sa
boanskim duhom i izvoritem; i bili su inspirisani da kroz ljudski jezik
probude oseaj misterije Bojeg bia.

Mnogi aspekti Boga na koje nam je na taj nain bilo ukazivano

predstavljaju suprotnosti raznih ogranienja oveka. Tako Saum, prva
molitva u Univerzalnom bogosluenju sufijskog pokreta, poinje ovako:
Slava Tebi, Najvii Boe, svemoni, sveprisutni, sveproimajui, jedina
sutino... Kao to je ovekova snaga uvek ograniena, tako je Bog
svemoan. Dok ovek moe da u jednom trenutku bude na samo jednom
mestu, Bog je sveprisutan i sveproimajui. Slino tome, u jednom od
najstarijih svetih spisa, Bhagavadgiti, pie:
Ti si sve to mi znamo, najuzvieniji, iznad ljudskih merila,
Pouzdana osnova ovog sveta i nikad poljuljano utoite, uvar
venog zakona, neprolazna Dua ivota.
Neroen, besmrtan; tvoja snaga je titanska, ima milion ruku,
sunce i mesec su tvoje one jabuice,
Lice ti je plameno, svet u pepeo pretvara,
Ispunjava sva etiri kraja neba, premouje bezdan
koji razdvaja nebo od zemlje. Velianstven i straan je tvoj izgled
zbog kojeg sva tri sveta drhte. (2)
I ovde nalazimo mnoge aspekte suprotne ovekovim ogranienjima:
'nikad poljuljano utoite' dok je zemaljsko utoite uvek krhko;
'uvar venog zakona' dok se nai zakoni uvek menjaju i postaju
nevaei;
'neprolazna dua ivota, neroena, besmrtna' dok smo mi smrtni,
raamo se i umiremo.
Veoma poetina je i sledea reenica iz Bhagavadgite, koja svakako sadri
neko seanje na oboavanje sunca: Zamisli da se hiljadu sunaca zajedno
uzdigne na nebu: takva je slava Beskrajnog Boga. (3) A u Kuranu,
poslednjoj od svetih knjiga, itamo:
U ime Boga, Najmilostivijeg, Najsaoseajnijeg.
1.Reci: On je Bog, Jedan i Jedini;
2. Bog, Veiti, Apsolutni;
3. On ne stvara,
Niti je stvoren;
4. I nema nikoga
Njemu slinog. (4)
Mada su svi ti aspekti uzdiui poto postavljaju Boje bie iznad svih
naih ljudskih ogranienja i slabosti, oni takoe mogu da nagoveste i
veliko rastojanje izmeu Boga i nas. Ti aspekti su apstraktne, teko
razumljive predstave.

Budizam je zbog svoje privrenosti istini najapstraktnija od svih

religija. Ali ta istina, koja je vena, koja donosi sreu i mir, tei da postane
svesna. Sledei budistiki tekst to pojanjava:
Stvari ovoga sveta i njegovi itelji podloni su promeni; oni su
proizvodi ranije postojeih stvari; sva iva stvorenja su onakva
kakvima su ih uinila njihova prethodna dela, jer zakon uzroka i
posledice je dosledan i bez izuzetaka.
Ali u promenljivim stvarima krije se istina.
Istina ini stvari stvarnima. Istina je i u promeni postojana.
I, istina eli da se pokae; udi da postane svesna; nastoji da
spozna sebe. I u kamenu postoji istina, jer kamen je ovde; i nikakva
sila na svetu, ni Bog, ni ovek, ni avo, ne moe da uniti njeno
postojanje. Ali, kamen nema svest.
Istina se nalazi u ivotinji; ona se kree naokolo i opaa svoje
okruenje; raspoznaje i ui da bira. Postoji svest, ali to jo uvek nije
svest o Istini. To je samo svest o sebi, o svom 'ja'.
Svest o sebi zamagljuje oi uma i skriva istinu. Ta svest je uzrok
zablude, izvor privida i samoobmane, klica greha.
To 'ja' proizvodi samoivost, egoizam. Nema tog zla koje ne
potie od njega. Nema nepravde koja nije poinjena isticanjem i
potvrivanjem tog 'ja'.
Svet Samsare prepun je patnje i bola. No, blaenstvo istine je
monije od sve te patnje. Istina prua mir udeem umu; ona pobeuje
zabludu, gasi oganj elje i dovodi do Nirvane. (5)
Ovo vienje razvoja manifestacije isto je kao ono koje smo ranije opisali i
koje proistie iz boanskog duha. Jasno reeno, kao to kae Inajat Kan:
''Bog je istina i istina je Bog''.
Meutim, da bi se odgovorilo na potrebu za linim odnosom sa Bogom,
pruane su i predstave o Bogu kao linosti. To je sasvim oevidno u
jevrejskim svetim knjigama koje iznose poseban odnos izmeu Boga i
Izraela i podstiu oveka da voli Boga, da ga se boji i da mu slui. Sledei
tekst je dobar primer:
Dakle, Izraele, ta Gospod tvoj Bog zahteva od tebe, ako ne da se
boji Gospoda tvoga Boga, da hoda svim njegovim putevima, i da ga
voli, i da slui Gospodu svome Bogu svim svojim srcem i svom
duom,

Da se pridrava svih zapovesti Gospoda, i njegovih zakona, koje ti

danas za tvoje dobro donosim?
...
Jer Gospod tvoj Bog jeste Bog bogova, i Gospodar svih
gospodara, moni Bog, silan i straan, kojeg se ne tiu osobe, niti
prima nagrade;
On izvrava ono to siroad i udovice presude, i voli stranca,
pruajui mu hranu i odeu.
Zato i vi volite stranca; jer i vi ste bili stranci u zemlji egipatskoj.
Boj se Gospoda svoga Boga; njemu slui, i njemu budi veran, i
zaklinji se njegovim imenom. (6)
A u Novom zavetu, svetoj knjizi hriana, Bog je esto prikazan kao Otac
na nebesima, Sudija i Onaj koji oprata nae mane, Stvoritelj.
Dakle, ima mnogo aspekata Boga i predstava o Njemu. Na prvi pogled
one kao da su razliite u razliitim religijama i to je esto dovodilo do
pogrenih shvatanja i nesuglasica, do sukoba, pa ak i do verskih ratova.
No, kada dublje prouimo svete knjige, otkrivamo da jedna te ista sveta
knjiga esto prua i apstraktne predstave i one vie linog karaktera. Tako
Bhagavadgita kombinuje gore-navedeni apstraktni odlomak sa veoma
dirljivim linim prizivanjem:
Primi nae pozdrave, Gospode, sa svih strana sveta,
Ti beskrajne snage i bezgranian u svojoj slavi,
Ti si sve to postoji, jer svugde te nalazimo.
Lakomisleno sam te zvao 'Krina' i 'moj drug',
Smatrao besmrtnog Boga za prijatelja i smrtnog sabrata,
Drzak u svojoj ljubavi, nesvestan tvoje veliine.
esto bih se suvie prisno naalio, dok smo se gostili
Sred gomile, ili etali, ili leali i odmarali zajedno;
Jesu li te moje rei vreale? Oprosti, Veiti Gospode.
Tvore ovoga sveta, nepokrenuti pokretau,
Ti si jedini dostojan oboavanja, ti najvii.
Gde bi u tri sveta iko mogao da ti nae ravnog?
Stoga ti se klanjam, niice padam i za oprotaj molim;
Oprosti mi, Boe, kao to prijatelj prata svom drugu,
Kao otac sinu, kao mukarac najdraoj voljenoj. (7)

S druge strane, Novi Zavet, pored linih predstava, prua i jedan veoma
mistian tekst u kojem Pavle pronalazi u Atini oltar neznanom bogu, tekst
koji dolazi do vrhunca u nadahnjujuim reima: ''U Njemu ivimo i
kreemo se i imamo svoju sutinu''.

Razvoj ideala Boga

Dakle, moemo da vidimo da nije neophodno da se pitamo koje
predstave su ispravne a koje pogrene. U izvesnom smislu sve one imaju
neke nedostatke, poto su izraene ljudskim reima i pojmovima i obraaju
se naim umovima. Boja stvarnost je s one strane naeg miljenja i ona za
njega ostaje tajna. Pa ipak, potrebna nam je predstava ili predstave o
razliitim aspektima Boga da bismo mogli da uspostavimo odnos sa Njim.
Iz tog razloga Hazrat Inajat Kan je uveo koncept 'ideala Boga': idealnu
predstavu o Bogu koju svako ko ima odreenu veru mora da napravi za
sebe. To je najpodsticajnija i najinspirativnija predstava koju ovek moe
da zamisli na osnovu sopstvenog shvatanja tvorevine sveta. Taj ideal Boga
nije istina o Bogu; on je ljudsko zamiljanje, i kao takav je za razliite
jedinke razliit; i ta e se predstava za svakog od nas vremenom razvijati
kako bude raslo nae razumevanje. Inajat Kan vidi razvijanje ideala Boga
kao merdevine kojima se korak po korak penjemo uvis, sve blie Bogu.
Tako moemo da uspostavljamo odnos sa Bogom koji u naem ivotu
postaje sve stvarniji kako izaziva odjeke u dubini naeg bia, u naoj
dui, van ogranienja naeg uma. To je na prvi zadatak u unutarnjem
ivotu. Inajat Kan pojanjava:
Prva i glavna stvar u unutarnjem ivotu jeste da se uspostavi odnos sa
Bogom, da Bog postane neko sa ime se povezujemo, neko kao to je
Stvoritelj, odravalac, pratalac, sudija, prijatelj, otac, majka i voljena
osoba. U svakom tom odnosu moramo da postavimo Boga ispred sebe
i da osvestimo taj odnos, tako da on vie ne bude fantazija... (8)
U sledeem pasusu on nastavlja: Zadatak unutarnjeg ivota je da Boga
uini stvarnim, tako da On vie ne bude fantazija; da bi taj odnos koji
ovek ima sa Bogom mogao da mu izgleda stvarnije od bilo kojeg drugog
odnosa u ovom svetu... (9) To je oduvek bio sufijski ideal. Meutim, kako
u dananje vreme moemo da sledimo taj put?
U naoj naunoj epohi mnogi ljudi nailaze u tome na velike potekoe
zbog toga to oseaju da je tradicionalni nain vienja Boga u stvari samo
jedna matovita ideja koja se ne temelji na injenicama. Tradicionalna

slika Boga koji sedi na nebu na svom prestolu nikako ne moe da se uklopi
u jedan nauniji pogled na svet i njegovo stvaranje.
Pa kako onda moemo, budui da smo upueni u nauni pogled na svet,
da izgradimo ideal Boga koji bi bio u skladu sa naunim shvatanjem? Ve
smo videli da je taj nauni pogled na svet u skladu sa jednom
apstraktnijom predstavom, tj. idejom o sveprisutnoj ivotnoj sili ili
energiji, to se slae sa mistinom izrekom iz Novog zaveta: ''u Njemu
ivimo i kreemo se i imamo svoju sutinu''. Ali, tako apstraktna predstava
ne dopire do naih oseanja; teko je doiveti lini odnos sa njom. Jedan
od najznaajnijih i najprosveujuih izraza sufijske poruke je upravo most
koji Inajat Kan gradi izmeu naunog i filozofskog vienja stvarnosti i
jednog linijeg ideala Boga kakav nam je potreban.
Naime, Inajat Kan, koji je jasnije od ikoga opisao apstraktni, mistini
ideal Boga, tvrdi u knjizi Saglasnost religijskih ideala da je za nas veoma
vano da svoj religijski razvoj zaponemo sa linim idealom. On kae da
su se oni koji su proitali mnotvo knjiga i razmiljali o dui i duhu kao
to smo mi to inili u prethodnom poglavlju ''hranili Istinom ne varei
je''. (10) ta to znai? 'Varenje' znai potpuno asimilovanje, unoenje istine
u nae bie, tako da dotina ideja postane deo nas i dobije stvarni smisao u
naem ivotu. Za to nije dovoljno da imamo zanimljivu apstraktnu
zamisao. Za unutarnji ivot je vano da razvijemo iv i snaan odnos kako
bismo imali oseaj da moemo da se predamo Bogu, da moemo da se
ponizimo pred Njim, da moemo da zanemarimo svoja ogranienja i
nedostatke. To prua potpuno drugaije iskustvo. Inajat Kan nam
preporuuje da ponemo sa oboavanjem linog Boga, pa da kasnije
dozvolimo svojoj dui da se otvori za apstraktnog Boga... Spoznaja
apstraktnog Boga je zadovoljstvo koje dolazi nakon to smo usavrili
oboavanje linog Boga. (11)
Meutim, u ovom naunom dobu i dalje nam ostaje pitanje: kako
izgraditi most izmeu te apstraktne ideje za koju znamo da je istinita, i
ideala Boga koji nam omoguava da razvijamo za nas neophodan ivi
odnos sa Bogom? Da bi spojio apstraktno vienje i ideal linog Boga,
Inajat Kan kae u Saglasnosti religijskih ideala: Ukoliko Bog ne
poseduje linost, kako onda ovek moe da je ima mi ljudi koji smo
izali iz Njegovog sopstvenog Bia, i koji moemo da ispoljimo boansko
kroz usavrenje naih dua? (12) On zatim pravi jedno poreenje
''ukoliko je mehuri voda, sigurno je i more voda''. Kako bi mehuri
mogao da bude voda, a more ne? On poredi ljudsku duu sa kapljom a
Boga sa okeanom. Kap je siuna u poreenju sa ogromnim okeanom,

beskrajno mala, pa ipak je od iste materije: ''Ukoliko smo mi kap a jesmo

linost, onda i Bog, okean, mora da bude linost.'' On to razrauje u
sledeem pasusu:
Ukoliko je isti taj duh koji udiemo iz prostora ono to oveka ini
inteligentnim biem sposobnim da misli i osea, isti duh koji mu prua
mo opaanja i razumevanja i razvija u njemu oseanje koje ovek
naziva 'ego', 'ja'; ukoliko je zaista izuzetan fenomen to to duh
svojevoljno biva uvuen u fiziko telo (13), koliko tek onda duh sam za
sebe mora biti sposobniji za opaanje i razumevanje, za miljenje i
oseanje. Meutim, zbog toga to smo ogranieni svojim telesnim
sastavom mi nismo u stanju da u potpunosti iskusimo njegov savreni
ivot i njegovu savrenu linost. (14)

ovekov odnos prema Bogu

To je sigurno veoma podsticajan most izmeu dva pristupa.
Na taj nain dobijamo udesnu predstavu Boga: s jedne strane, to je
sveproimajue, jedino bie u kojem se svi mi kreemo; s druge strane,
ipak moemo da zamislimo to bie kao savrenu linost, sa savrenim
umom, svemonu i koja upravlja celokupnom tvorevinom ukljuujui i na
pojedinani ivot. udesna stvar koju je tako vano shvatiti je to da smo
svi mi povezani sa Bogom isto kao to su kapi vode povezane sa okeanom.
Izmeu nas i Boga zaista postoji vrlo lian odnos; to nije nikakva fantazija
ve neto sasvim stvarno, to odreuje pravac naeg ivota; ali mi esto
drimo oi zatvorene pred tim. Zahvaeni smo opijenou svojim ivotom,
delovanjem u njemu i uvuenou u njega; no, ako otvorimo oi i
osmotrimo ivot, gledajui ta on ima da nam kae, onda moemo da
uvidimo boansko vostvo koje nam dolazi u mnogim razliitim oblicima.
Moemo da ga vidimo najistananije mogue, moemo da ga naemo u
vlastitom srcu, u naoj intuiciji. Da bismo bili u stanju da to osetimo,
moramo da budemo u stanju da utiamo svoj um; tada moemo
neposredno da ujemo glas Boji. No, ukoliko nismo dovoljno sposobni za
to, on moe da nam doe i spolja, preko nekog znamenja u prirodi, preko
nekog dogaaja sa simbolinim znaenjem, ili u snu. Inajat Kan nas
pouava da ak i ukoliko previdimo sve to, moemo da primimo
nagovetenja od prijatelja, a ako ni njih ne posluamo, upozorenje od
neprijatelja (koje nije tako ugodno). A ako i dalje nastavimo sa zatvorenim
oima, na kraju e nam ivot doneti iskustvo koje e nas nauiti. Sami
snosimo posledice svojih postupaka. Dakle, u ivotu stalno imamo priliku

da uimo. Vano je da se to uvidi, da se primeti taj Bog koji moe da nas

vodi kroz ivot. Da bi ilustrovao taj odnos, Inajat Kan pravi poreenje sa
majkom i detetom. Dete eli da se udalji od majke i da samostalno
istrauje ivot; majka ga puta, ali ga i dalje dri na oku, jer hoe da ono
poneto iskusi, ali ne previe toga. No, kada dete prie majci i eli da bude
voeno i uzme je za ruku, onda biva voeno znatno prisnije i revnosnije.
Isto tako, ukoliko ovek trai boansko vostvo, Bog mu prua posebno
vostvo.
Na taj nain moemo da razvijemo taj lini odnos koji je toliko vaan
za unutarnji ivot. Tada moemo da ponemo da ga inimo stvarnim;
postepeno moemo da ponemo da uviamo da je taj odnos koji oseamo
u dubini svog bia zapravo najvaniji odnos za nas. To stvara uda u
naem ivotu, ini nas snanim i nezavisnim. To niko ne moe da nam
oduzme. Taj odnos moe da nam pomogne u svim ivotnim okolnostima;
moe da nam pomogne da prevaziemo ogranienja. Sa predavanjem
Bogu u nas se uliva Njegova mo. Tako moemo da razumemo paradoks
na koji nam mistici ukazuju: i pored krajnje poniznosti, onaj ko ivi
unutarnjim ivotom moe da postane moniji i ispunjeniji ljubavlju zato
to e u svim ljudima videti taj isti duh. Plima ljubavi koja dobija na snazi
u naim srcima je najmonija sila koja moe da nas priblii doivljavanju i
doticanju boanskog. Na taj nain moemo da ostvarimo smisao naeg
ivota.

Saglasnost religijskih ideala

Ideja o idealu Boga omoguava nam da shvatimo temeljnu saglasnost
religijskih ideala koju pokazuje Univerzalni sufizam. Kao to ideal Boga
mora za razliite jedinke da ima donekle razline aspekte, razliitu aromu,
da tako kaemo, da bi se one izdigle iznad vlastitog naina razmiljanja u
boansku sferu, tako e on ispoljiti razlike i u razliitim kulturama u
razliitim istorijskim periodima. Rei kojima je religijski ideal izraen
moraju da odgovaraju kulturi datog perioda. Ali, uza sva svoja razilaenja,
sve razliite religije vode oveka u pravcu Jednog i Jedinog Bia. Hazrat
Inajat Kan nas navodi da razumemo kako boanski glasnik s vremena na
vreme dolazi kada oveanstvo ne moe da nae svoj put, kada ideal Boga
vie nije iv, nego biva pokopan pod krutim dogmama koje vie ne
nadahnjuju ljudski rod. Ti glasnici se pojavljuju kao ljudska bia, u obliju
koje je po ukusu ljudi tog vremena; i objanjavaju venu istinu na nain

koji je za veinu podsticajan. Ono to iz njih zrai, njihova vibracija, u

stanju je da prodre kroz spoljno miljenje oveanstva i da nas osvesti za
boansko bitisanje. Na taj nain svete knjige koje su nam ostavljene
mada su esto bile napisane izvesno vreme nakon to su ti boanski
glasnici napustili zemaljsku ravan mogu da nastave da nas nadahnjuju.
U dananje vreme, kada su mogunosti prevoza i komunikacije znatno
pribliile razliite religije, od velikog je znaaja da njihova sutinska
saglasnost bude obuhvatno shvaena. Postoji jedan Bog; zbog toga bi
religija, koja oveka ui da slui Bogu i da mu se moli, morala da ujedini
oveanstvo u sveoptem bratstvu / sestrinstvu. Da bi rairio i objasnio to
mistino shvatanje sutinskog jedinstva svih religija, Hazrat Inajat Kan je
uspostavio Univerzalno bogosluenje kao religijsku aktivnost Sufijskog
pokreta. To je oblik bogosluenja u kojem obred slikovito prikazuje kako
je ista boanska svetlost doneta oveanstvu putem razliitih religija. U tu
svrhu se jednom luom koja predstavlja svetlost Boga pali po jedna svea
za svaku od brojnih religija.
Zatim se iz raznih svetih knjiga ita neki odlomak na temu koja se
izlae u propovedi. To Univerzalno bogosluenje ne obavljaju
profesionalni svetenici nego pripadnici Sufijskog pokreta koji bivaju
posebno rukopoloeni, mada nastavljaju svoj posao u svetu. Mukarci i
ene podjednako uestvuju u toj slubi. Tako u Univerzalnom
bogosluenju sve religije govore svojim sopstvenim glasom. Sve one
mogu da nas nadahnu, i sledbenici razliitih religija mogu da se udrue u
tom Univerzalnom bogosluenju, nalazei u njemu neto od svoje religije
kao i jedinstvo sa drugima, otvarajui svoj um za inspirativne rei iz
drugih religija. To Univerzalno bogosluenje danas se obavlja u brojnim
sufijskim centrima irom sveta.
Njegov cilj je da ujedini razliite religije, a ne da stvori novu religiju.
Ono mistinom razumevanju prua simboliki izraz. Kada Inajat Kan
govori o ''religiji budueg sveta'', on misli na neto to je iznad
formalnosti, dogmi, pa ak i ideala Boga. To e biti ''neto to ivi u dui, u
umu i u srcu ovekovom''.
A ta je to? Hindusi su to nazvali darma, a uobiajeno znaenje te
rei je dunost. Meutim, radi se o neemu mnogo veem i
uzvienijem od onoga to smatramo dunou u naem svakodnevnom
ivotu. To je sam ivot. Kada je osoba obzirna i uviavna, kada je
svesna svojih obaveza prema blinjima, prema svom prijatelju, prema
ocu i majci, i u svakom odnosu u kojem se nalazi prema drugima, to je
neto ivo, poput vode koja dui daje oseaj ivota...

To je religija koja je bila religija prolosti i koja e biti religija

budunosti. Sve religije koje su pouavali Hrist i drugi velikani
nameravale su da u oveku probude onaj oseaj koji postoji kada je
religija iva. Tada nije bitno u koju zgradu ovek odlazi da se moli, jer
svaki trenutak njegovog ivota postaje religija ne religija u koju on
veruje, nego religija koju ivi.
Koja je misija sufizma? Sufizam je misija iskopavanja ivota koji
je nalik vodi, i koji su zatrpali utisci ovog materijalnog ivota.
Ta iva injenica u srcu je ljubav. Ona moe da se ispolji kao
dobrota, kao prijateljstvo, kao saoseanje, kao popustljivost, kao
pratanje, ali u kojem god vidu da ta iva voda izbije iz srca, ona
potvruje da je srce boanski izvor.
A kada se taj izvor jednom aktivira i potee, onda je sve to ovek
ini svojim delom, reju i oseanjem ista religija; takav ovek postaje
istinski religiozan.
Ako e se pojaviti neka nova religija, bie to ova religija, religija
srca. (15)
Napomene
1. Inayat Khan, The complete Sayings, Omega Publications, New Lebanon, 1978,
str. 49.
2. The Bhagavadgita, New American Library, 1944, poglavlje XI, str. 92-93.
3. ibid, str. 92.
4. Qur'an, sura CXII.
5. P Carus, The Gospel of Buddha, Open Court Publishing Company, London,
1921, str. 5, 6.
6. Deuteronomy, 10: 12, 13 i 17-20 (autorizovani prevod).
7. Bhagavadgita, str. 95-96.
8. The Sufi Message of Inayat Khan, I, str. 70.
9. ibid, str. 70.
10. The Sufi Message, IX, str. 89.
11. ibid, str. 92.
12. ibid, str. 89.
13. To se dogaa kada se ljudsko bie rodi: izvestan duh biva uvuen u
materijalno oblije koje je nae telo.
14. The Sufi Message, XI, str. 64.
15. The Sufi Message, XI, str. 24-25.

8
Misticizam: jedinstvo sa Bogom
Mistino iskustvo
U prethodnom poglavlju smo videli kako moemo da razvijemo odnos
prema Bogu stvaranjem takvog ideala Boga koji nas najvie uzdie. Taj
ideal se unapreuje sa naim razumevanjem i duhovnim razvojem. Tako
nam ideal slui kao lestve, koje nam omoguavaju da se popnemo blie
Bogu, i da pri tom taj ideal inimo sve divnijim, sve uzvienijim, bezmalo
savrenim. Na taj nain moemo da uspostavimo iv odnos sa Bogom, da
mu se molimo, da oseamo i prihvatamo Boje vostvo u svom ivotu.
Postepeno moemo da dostignemo stepen razvoja u kojem u svim biima
prepoznajemo boansko, i sva ivotna iskustva prihvatamo kao da dolaze
od Boga. Usled nae ljubavi prema Bogu, vidimo kako boanski duh
deluje u celoj tvorevini. To nam pomae da ispoljimo svetaku narav.
enja mistika je da odu ak i dalje od toga: da se uspnu jo vie kako
bi zaista doiveli Boga, da stupe u dodir sa boanskom stvarnou koja je
u pozadini svih predstava i oblika. Dok se u religijskom odnosu ovek i
Bog i dalje doivljavaju kao odvojeni, mistik stremi ujedinjenju s Bogom,
zaboravljajui svoje ogranieno bie da bi postao uronjen u svest Boga.
Prevazilazi se lano jastvo i otkriva ono pravo. Inajat Kan je opisao to
mistino stanje:
U tom stanju sufi uje preko Bojih uiju, vidi kroz Boje oi, radi
Bojim rukama, hoda Bojim nogama; tada je njegova misao Boja
misao, a njegovo oseanje je Boje oseanje. Za njega vie nema
razlike koju oboavalac pravi izmeu sebe i Boga; Kao to persijski
pesnik Hosro kae: ''Poto sam ja postao Ti a Ti si postao ja, poto sam
ja postao telo a Ti si postao dua, onda, Voljeni, nema razlike izmeu
mene i Tebe''. (1)

Poto je prvo traio Boga spolja, mistik ga na kraju pronalazi unutra, u

svojoj sopstvenoj dui. To je poetino izraeno u Gajanu:
Traio sam, ali nisam mogao da Te naem; glasno sam Te dozivao
stojei na minaretu; udarao sam u hramovno zvono na izlasku i
zalasku sunca; uzalud sam se kupao u Gangi; razoaran sam se vratio
iz Kabe; traio sam te na zemlji, i na nebu sam te traio, Voljeni, ali na
kraju Te naoh kao biser u koljci mog srca. (2)
Ono to se u mistinom iskustvu dogaa moe saeto da se opie kao
okretanje ogledala uma od spoljnog sveta, ka kojem je ono uglavnom bilo
upravljeno, prema unutarnjem svetu, kako bismo mogli da postanemo
svesni boanstvenosti nae due, a time i Boga. Inajat Kan razjanjava:
Dua ima dve razliite strane i dva razliita iskustva. Jedna strana
je iskustvo putem uma i tela, a druga strana je iskustvo duha. Ono prvo
se naziva spoljnim, a ovo drugo unutarnjim iskustvom. Dua ima
svojstvo stakla, ona je prozirna; a kada se jedna strana stakla pokrije,
ono postaje ogledalo. Tako dua postaje ogledalo u kojem se spoljna
iskustva odraavaju kada se druga strana pokrije.
Iz tog razloga pojedinac, ma koliko da je obdaren spoljnim
znanjem, nije nuno obdaren i unutarnjim znanjem. Da bi dospeo do
unutarnjeg znanja, sufi pokriva drugu stranu due kako bi njena
uglaana povrina mogla da odraava duhovni umesto spoljnog sveta.
im je u stanju da to izvede, on dobija nadahnua i otkrovenja. (3)
To je bilo izraeno i na jedan drugaiji nain: jedinka mora da postane
poput prazne olje da bi mogla da bude ispunjena boanskom svetlou i
nadahnuem. Takvo mistino iskustvo ne moe reima da se opie; ono je
s one strane miljenja i oseanja. To je doivljaj same due, iskustvo iste
svesti. Ono je savreno ispunjavajue, to je ekstaza u kojoj ovek ipak
moe da ostane razborit. To je sutina sveg znanja.
Tada nema nijednog dela ovekovog bia koji ostaje gladan. Postoji
oseaj trajne zadovoljenosti koju prua znanje neega to znalac
nikako ne moe reima da izrazi. To je ono znanje koje mistici zovu
samorealizacija (samospoznaja, samoostvarenje), neki religiozno
nastrojeni ljudi smatraju ga Bogosveu, a filozofski umovi
kosmikom sveu. (4)
Kao iskustvo jedinstva sa sutinom, sa duhom celokupne tvorevine,
misticizam je u osnovi isti u svim religijama. On je ujedinjujue jezgro u
svim religijama. Naini i metodi dolaenja do tog iskustva mogu da se
razlikuju, ali konano iskustvo je istovetno; i to jedinstvo zrai u svakom
unutarnjem religijskom iskustvu.

Znaajna razlika u metodu odnosi se na spoljni ivot. Hinduistiki i

budistiki mistici na Istoku esto su se povlaili iz ivota u svetu, ivei u
prirodi i sprovodei isposnike metode. Oni su se potpuno usredsreivali
na unutarnji ivot. Nain koji Inajat Kan preporuuje u dananje vreme je
ljudski, humani nain. Sufi stremi ka ravnotei unutarnjeg i spoljnog
ivota. ivot u svetu smatra se pravom prilikom za sticanje iskustva za
kojim je dua udela, pozivom da ispunimo svrhu naeg ivota, da
izvravamo svoje dunosti i da poveavamo svoje saoseanje prema
blinjima. Takvo irenje nae svesti takoe kri put za na unutarnji ivot.
Ono pomae u prevazilaenju naih linih ogranienja sa kojima smo
skloni da se poistovetimo, i time spreimo svoj unutarnji razvoj. S druge
strane, unutarnji ivot je izvor nadahnua za na spoljni ivot. Dovoenje
unutarnjeg i spoljnog ivota u ravnoteu prua nam punou ivota.
Prema tome, sufijski pristup misticizmu ima dva vida:
1. duhovno obuavanje: uenje osveivanja unutarnjeg ivota;
2. mentalno proienje: u vezi sa naim dranjem u spoljnom ivotu.

Duhovno obuavanje
Cilj duhovnog obuavanja je da se postane svestan due, naeg
najdubljeg bia. To je teko, poto naa panja stalno biva privuena ka
spoljnom ivotu, u kojem smo aktivni naim umom i telom. Od poetka
ivota na zemlji mi sebe doivljavamo kao odvojeno bie, razliito od svih
ostalih. Imamo svoje ime, po kojem nas svako poznaje. Roeni smo u
odreenom mestu, od odreenih roditelja; i to odreuje na poetak u
ivotu, i naa prva iskustva. Ta iskustva stvaraju duboke utiske u naem
umu koji daju odreeno usmerenje naem miljenju i oseanju, kao i
odreene naine na koje reagujemo na ono to nam se dogaa. To oblikuje
na karakter. U daljem ivotu uimo i stiemo jo mnoga iskustva koja
dopunjavaju sadraj naeg uma i esto produbljuju nae ranije misli i
oseanja. Tako razvijamo svoj vlastiti svet uma, sa problemima, eljama i
namerama koje nas dre neprestano zauzetim u spoljnom ivotu. Zapravo
smo tako snano obuzeti svim tim da se poistoveujemo sa ovim
ogranienim biem od uma i tela. Nismo svesni nieg drugog, potpuno
smo zaboravili svoje pravo bie, svoju duu. Inajat Kan je nau situaciju
uporedio sa onom u kojoj se nalazi putnik: kroz prozor naeg voza ili
automobila posmatramo arobne krajolike koji se stalno smenjuju, i toliko
smo obuzeti time da zaboravljamo na sebe. To je opojni privid spoljnog

ivota. Moramo da ponemo da gledamo kroz to, da se odvajamo od toga

da bismo otkrili stvarni ivot, ivot nae due. To je cilj misticizma.
Meutim, to nije neto to je namenjeno samo posebno nadarenim
mistinim linostima. Za svakog pre ili kasnije doe vreme kada ga vie ne
zadovoljava opijenost spoljnim ivotom. Kada stekne odreena iskustva i
postigne odreene ciljeve u spoljnom ivotu, ovek otkriva da je
zadovoljstvo koje mu to prua sve manje. Pojavljuje se udnja za dubljom,
vie ispunjavajuom sreom i mirnijim iskustvima. Inajat Kan to naziva
'buenjem due'. Poinjemo da shvatamo da isto kao to nismo svoje telo,
jer je ono samo nae orue za korienje, takoe nismo ni um. Sa svim
njegovim mislima i oseanjima, njegovim seanjima, njegovim razborom i
egom, i on je orue koje koristimo. No, ta smo onda 'mi'? Da bismo
poeli to da otkrivamo, moramo da budemo spremni da se okrenemo od
sve te aktivnosti uma i tela. Moramo i telo i um potpuno da umirimo.
Nepomino sedei u odgovarajuem poloaju, treba da obustavimo svoje
misli i oseanja, da ih pustimo da ieznu iz nae svesti; ali ne tako to
emo pokuavati da ih isteramo, nego tako to emo postati ravnoduni
prema njima. U meri u kojoj to moemo da uinimo, otkriemo unutarnje
iskustvo koje nema nikakve veze sa bilo im iz naeg spoljnog ivota. To
iskustvo ne moe prikladno da se opie. Ono je tanano i svetlo, kako u
smislu uzvienosti tako i u smislu unutarnje prosvetljenosti; i veoma je
spokojno. Kada prvi put to doivi, ovek osea da to iskustvo moe da
postane i mnogo snanije i zanosnije.
Ali, veoma je teko postii tu mirnu uutalost. im sednemo zatvorenih
oiju i pokuamo da budemo mirni, iskrsavaju sve mogue misli i oseanja
i uznemiravaju nam um. Uviamo da nemamo kontrolu nad svojim umom,
koji je nalik plahovitom, neukroenom konju. Upravo zato je potrebno
duhovno obuavanje. Prvo to moramo da nauimo u tom obuavanju je
da postanemo gospodar svoga uma. Mistike kole su u tu svrhu
upranjavale koncentraciju i kontemplaciju.
Koncentracija je svakako izuzetno znaajna i za unutarnji i za spoljni
ivot. Ne bismo bili u stanju nita da postignemo kada ne bismo mogli da
usmerimo svoju panju i energiju na to u toku potrebnog vremena. to se
vie usredsredimo na neku aktivnost zaboravljajui na sve drugo to
emo uspeniji i kreativniji biti u toj aktivnosti. Kada smo zainteresovani
za odreenu aktivnost, ta koncentracija moe da se povea na potpuno
prirodan nain. Ona je tajna svakog uspeha.
Svesna koncentracija koja se upranjava u duhovnom obuavanju je
tea, poto je njen cilj smirivanje uma. U tu svrhu moramo izvesno vreme

da odravamo um sasvim usredsreenim na jedan objekat, sliku ili simbol.

To e pripremiti um da se umiri.
Dalji razvitak toga je kontemplacija, u kojoj usredsreujemo svoj um na
jednu misao, jednu ideju. To je istananiji i apstraktniji postupak; on
prodire dublje. U sufijskim kolama osoba koja kontemplira uvek je
povezana sa Bogom, izvorom i sreditem sveukupne unutarnje svetlosti i
ivota, sa kojim treba ponovo da uspostavimo vezu. Duboko mislei o
izvesnim boanskim svojstvima i aspektima, ne samo da obuavamo svoj
um, nego i produbljujemo svoj odnos prema Bogu. Odraz tog boanskog
svojstva u naem umu postae kreativan, tako da emo moi da ispoljimo
to svojstvo u naem vlastitom ivotu i linosti. Na taj nain takve prakse
kontemplacije takoe mogu da nam pomognu da svoj ivot vodimo u
pravcu dublje unutarnje enje. No, najrazvijenija od tih kontemplativnih
praksi u sufizmu premauje specifina svojstva. Ona se zasniva na
shvatanju da je itava ova manifestacija svet privida koji ne poseduje
nezavisno postojanje, i da u stvarnosti jedino Bog postoji. To takoe znai
da su na um i telo samo sredstva za boanski duh, sredstva pomou kojih
on moe da postane svestan sebe. Nae telo je hram Boji.
U sufijskoj tradiciji te kontemplativne prakse se sprovode uz pomo
stalnog ponavljanja svetih rei koje izraavaju ideju boanskog svojstva o
kojem ovek kontemplira. Takve svete rei esto su preuzete iz arapskog
jezika, kao to su indijske mantre preuzete iz sanskrita, poto su to stari
jezici ije rei uvaju izvorni zvuk koji izraava njihovo znaenje; stoga
one dublje utiu na nas. Njihov zvuk, njihova vibracija neposredno nas
dira u srce. (5) Svete rei koje se koriste u sufijskom obuavanju imaju
dodatnu mo, zato to su ih vekovima koristili sufijski mistici. One oveka
podsvesno dovode u vezu sa ivim magnetizmom te poruke i zvuka u
kolektivnoj svesti oveanstva.
Takve rei treba da budu date kao sasvim lini recept, nalog od strane
ovlaenog inicijatora, duhovnog vodia na stazi; murid (uenik) mora da
ih prihvati kao sveto i tajno dobro. Iz tog razloga ovaj vaan aspekt
sufijskog misticizma ne moe ovde detaljnije da se izloi.
Vebe disanja su takoe bitan sastojak u duhovnom obuavanju. Svi
mistici su priznali vanost daha, pravilnog naina disanja, kontrolisanja
daha. Inajat Kan nam je pruio brojna divna i upeatljiva objanjenja o toj
tajanstvenoj stvari.
Dah je sam ivot u stvorenjima, a snaga daha je ono to odrava sve
estice tela na okupu, tako da kada se ona umanji volja gubi svoju
vlast nad telom. Kao to snaga sunca odrava sve planete, tako i snaga

daha odrava sve organe. Pored toga, dah proiava telo unoenjem
novog i sveeg ivota i iznoenjem svih gasova koje treba izbaciti. On
hrani telo tako to iz prostora upija duh i sadrinu koji su mu potrebni,
neophodniji od svega to ovek jede i pije. (6)
To vodi ka duhovnom znaenju:
Dah je kanal kroz koji mogu da se prenesu svi izrazi najunutarnjijeg
ivota. Dah je elektrina struja koja tee izmeu venog ivota i
smrtnog tela. Oni koji su stekli bilo kakvu intuiciju ili natprirodnu
mo, i uopte bilo kakvu mo, postigli su to uz pomo daha. No, prva
bitna stvar je ist kanal za disanje, a taj kanal je ljudsko telo. Ukoliko
je taj kanal zaepljen, ne postoji mogunost da dah neometano tee.
Vazduh sam po sebi nije lo, ali kada dodirne zemlju podloan je
njenom uticaju, te moe da postane zagaen. Isti je sluaj i sa dahom;
dah je sam po sebi ist, ali ukoliko kanal kroz koji se kree nije
pogodan i zdrav, on postaje neist. (7)
Stoga je, da bi se ostvario duhovni napredak, neophodno da se proiste
kanali za dah i da se on uini finijim. U tu svrhu su utvrene tehnike
disanja, koje mogu da predstavljaju velika pomo na putu ka Bogu. Za
sufija dah predstavlja most izmeu njega i Boga; on je za njega konopac
koji je privren za nebesa i sa njih se sputa do zemlje. Sufi se penje uvis
uz pomo tog konopca. (8) Uz to, dah moe da se koristi i kao sredstvo za
odravanje usredsreenosti uma u koncentraciji i kontemplaciji.
Zato mistici uzimaju konopac da njime veu um za odreeno mesto
sa kojeg on ne moe da se pomeri. ta je taj konopac? Taj konopac je
dah. Tim konopcem oni vezuju um i primoravaju ga da se zaustavi
tamo gde oni to ele. Kao to ptica koristi svoju pljuvaku da napravi
gnezdo, tako i mistik od daha stvara svoj ambijent, stvara svetlost i
magnetizam u kojem e iveti. (9)
Sve te prakse su samo priprema za ono ka emu stremi tragalac na
duhovnom putu, a to su meditacija i realizacija. U do sada opisanim
praksama, ovek je aktivan i koristi snagu svoje volje da proisti i umiri
telo i um. To je, kako kae Inajat Kan, ''granica ljudskog razvoja, iza koje
sledi duhovni razvoj''. Na toj granici ovek mora da postane pasivan, da se
otvori i u tiini preda boanskom duhu. To stanje meditacije, koje tada
moe da nastupi, najbolje je opisano izrazom Inajata Kana 'mistino
oputanje'. Oputanje prirodno dolazi nakon fizikog ili mentalnog
naprezanja snage volje. Tako i posle primene koncentracije i
kontemplacije, kada se nae telo i um umire, moemo prirodno da se

opustimo. U toj utianosti bez misli i oseanja, moemo da iskusimo istu

svest; moe da nas dodirne boanski duh.
Tree stanje, odnosno stepen, je meditacija. Ona nema nikakve veze
sa umom. To je iskustvo svesti. Meditacija je duboko poniranje u sebe,
i uzletanje u vie sfere, koje se prostiru dalje od vasione. Upravo kroz
to iskustvo se dolazi do blaenstva meditacije. (10)
Trei lan koncentracije je meditacija. Na tom stupnju ovek postaje
komunikativan; on opti sa tihim ivotom, i to optenje se prirodno
obelodanjuje i u spoljnom ivotu. (11)
Putem tih iskustava tragalac konano moe da stigne do stanja realizacije.
Realizacija je rezultat tri prethodna stupnja. U treoj vrsti iskustva
ovek se bavio meditacijom, dok se u ovoj meditacija bavi ovekom.
Drugim reima, nije vie peva taj koji peva pesmu, nego pesma peva
pevaa. Taj etvrti stupanj je jedna vrsta irenja svesti; to je otvaranje i
otkrivanje due; duboko poniranje u samog sebe; optenje sa svakim
atomom ivota koji postoji bilo gde u svetu; spoznaja i ostvarenje
stvarnog 'Ja' u kojem je ispunjenje svrhe ivota. (12)

Mentalno proienje
Na taj nain nam duhovno obuavanje omoguava da otvorimo vrata ka
unutarnjem znanju, da podignemo svoju svest iznad neprobojnosti i
neprozirnosti zemlje. To je vertikalna linija razvitka. Kada ivimo u svetu,
moramo tu unutarnju stazu, na kojoj nas meditacija izdie iznad sveta uma,
da dopunimo procesom proienja uma. Jer, dokle god na um ostaje
sputan krutim i ogranienim mislima i shvatanjima, i dok nam je srce
zatrovano neprijateljskim oseanjima prema drugima, moemo da
pokuavamo da se nakratko odvratimo od svega toga, ali tako neist um e
uskoro ponovo privui panju due. Dua e ponovo biti zatoena u
bednom zatvoru uma. Dogaaji iz spoljnog ivota izazvae zbrku i
uznemirenja, i tako nam suziti svest.
Istinski duhovni razvoj zbog toga iziskuje odreeno dranje u naem
spoljnom ivotu koje moe da dovede do mentalnog proienja. Tu
pratimo horizontalnu liniju razvoja, koju je Inajat Kan opisao kao 'irenje
svesti'.
Prvi vid razvoja se zove 'oduavanje'. Mi svoj ivot poinjemo uei
od naih roditelja, u koli i na fakultetu mnoga toga to nam treba u
ivotu. Nastavljamo da uimo iz svog iskustva i izgraujemo svoj karakter,

svoje obiaje i navike, kao i odreena miljenja i uverenja. Sve to

ograniava na um i tei da ga uini krutim.
Kada elimo da dopremo do unutarnjeg ivota, moramo u izvesnom
smislu da odgodimo proces oduavanja. Na prvi pogled to deluje kao
zbunjujua zamisao. Na ta se pod tim misli?
Duhovno postignue je od poetka do kraja oduavanje od onoga to je
ovek nauio. Ali, kako se to oduava? Ono to je ovek nauio je u njemu
samom. To moe da se postigne tako to e ovek postati mudriji. to
mudriji postaje, to je sposobniji da ospori svoja sopstvena shvatanja. to
manje mudrosti poseduje, to vie se dri svojih shvatanja. U zaista mudroj
osobi postoji spremnost da se pokori drugima. A sasvim budalasta osoba
uvek je spremna da odluno brani svoja shvatanja. Razlog za to je taj to
mudra osoba lako moe da se odrekne svog miljenja, dok ga se glupak
uporno dri. Upravo zato to je toliko privren svojim gleditima on i ne
postaje mudar, i zato se ne razvija. (13)
Dakle, ovek mora da pone da uvia i prihvata relativnost svojih misli i
shvatanja, i da postane otvoreniji za nove ideje. Vana i veoma praktina
smernica na tom putu sastoji se u tome da nauimo da razumemo gledita
drugih ljudi. Inajat Kan je rekao: ''Sufi sve posmatra sa dve take gledita:
sa svoje i sa tue''. To se protivi sklonosti mnogih ljudi da se snano i esto
plaljivo dre svoje sopstvene take gledita i da je vatreno brane od
drukijih shvatanja. Na taj nain se ovek zatvara unutar granica svojih
gledita i iskustava. Posmatranjem stvari i sa tue take gledita, on iri
svoje perspektive i otvara svoj um za drugaije i esto obogaujue uvide,
i tako razvezuje 'vorove' u svom umu.
U poetku moe izgledati teko da se sledi ovo uputstvo, ali ono se
neretko pokazuje iznenaujue praktinim. Radei u svetu mi moramo da
saraujemo sa drugim ljudima, a da bismo u tome bili uspeni moramo da
ih razumemo. Pribliavanje razliitih gledita, nastojanje da se postigne
opta saglasnost, esto dovodi do uravnoteenog pristupa koji je valjano
promiljen. ak i u sluaju onih koji nam se protive jer imaju drugaije
ciljeve i interese, sve biva bolje kada pokuamo da razumemo njihovo
stanovite. Moemo da otkrijemo neto vredno to i sami moemo da
primenimo. To e nam pomoi da izgradimo mostove preko razliitosti, i
tako stvorimo mogunost saradnje ili barem razumnog kompromisa.
U istoriji nauke moemo da vidimo kako su revolucionarni novi uvidi
bili postizani otvaranjem neijeg uma za neki nov i sasvim razliit nain
posmatranja odreenog problema.

Sledei vid mentalnog proienja sastoji se u tome da se uoi ta je u

ispravnom pogreno i ta je u pogrenom ispravno. Moemo da se
izdignemo iznad prilino ogranienih merila ispravnog i pogrenog koja su
u optoj upotrebi. I to e nam proirite vidike i pruiti nam dublje
razumevanje.
Mentalno proienje podrazumeva da pojmovi kao to su dobro i
loe, ispravno i pogreno, dobitak i gubitak, i uitak i patnja, te
suprotnosti koje nam sputavaju um, moraju da budu izbrisani tako
emo sebi predstaviti suprotnosti tih stvari. Tada ovek moe da vidi
neprijatelja u prijatelju i prijatelja u neprijatelju. Kada je ovek u
stanju da otkrije otrov u nektaru i nektar u otrovu, onda i smrt i ivot
postaju jedno. Za njega suprotnosti vie nisu suprotnosti. (14)
Na taj nain uimo da se izdignemo iznad suprotnosti od kojih je
celokupno ovo zemaljsko ispoljenje bilo sazdano. Izvan tih suprotnosti je
Boja jednota koja sve proima. Ta jednota je ono za ime jedan mistik
traga. Mentalno proienje kri put ka njoj.
Ovi vidovi mentalnog proienja dovode nas do dubljeg iskustva
proienja srca. Srce je dubina uma, u kojoj razvijamo i ispoljavamo
svoja oseanja. Kada ponemo da shvatamo taku gledita svog blinjeg i
kada je sputavajui inilac krutih sudova o dobrom i loem ublaen ili
uklonjen, poeemo da saoseamo sa drugima. Ne samo to ih razumemo,
nego smo u stanju i da saoseamo sa njima njihova oseanja mogu da se
odraze u naem srcu, tako da e se krajnje prirodno pojaviti neni poriv
prijateljstva, pratanja, dobrote i pomaganja. To je prekrasno i
oslobaajue iskustvo, koje nau svest dovodi do temeljnog jedinstva svih
razliitih stvorenja i linosti. Ono obezbeuje moralno izdizanje. Kao to
Inajat Kan kae: To izdizanje je proiujui proces. Jedan trenutak
izdizanja moe da proisti zlo iz mnogih godina, jer je nalik kupanju u
Gangi, kako Hindusi kau. (15)
Upravo tim proienjem naeg miljenja i oseanja moramo da tako
kaem da oistimo prainu i ru ivota sa ogledala naeg uma. Ukoliko
zatim usmerimo um na Boga, on moe da postane savreno ogledalo
Bojeg bia. To u krajnjoj liniji znai da Bog postaje svestan samog sebe
posmatrajui svoj odraz u ogledalu naeg uma. To je svrha naeg ivota, pa
ak i svrha celokupne tvorevine sveta. Ka tome nas vodi krst koji
ujedinjuje vertikalni put duhovnog obuavanja i horizontalni put irenja
svesti.

Inicijacija i uenitvo
Naravno, nije lako slediti taj put. Za to moe da bude potreban ceo
ivot voen sa sve veom usmerenou na taj ideal, i pri tom je veoma
vano da se dobije izvesno vostvo na tom putu. Uputanje u to unutarnje
putovanje dovodi nas do nove i neispitane teritorije, razliite od onoga to
smo nauili u svom spoljnom ivotu. Stoga predstavlja privilegiju i
praktinu pomo ukoliko moe da nas vodi neko ko je na tom unutarnjem
putovanju ve ostvario odreen napredak. Da bi se dobilo i sledilo to
vostvo, neophodno je uenitvo. Ono je uvek imalo znaajnu ulogu u
mistikim redovima svih religijskih tradicija. Praenje duhovnog vodia
gurua ili murida predstavljalo je osnovnu stvar. Kroz odnos izmeu
uitelja i uenika, izmeu murida i murida, gurua i ele, uspostavlja se
duboka duhovna veza meusobnog delovanja i poverenja, odanosti, ljubavi
i razumevanja. Taj odnos poinje sa inicijacijom, koja oznaava stupanje
na stazu. Upuenik prima blagoslov od uitelja i obeava da e verno
sprovoditi njegova uputstva. Uitelj potom prua duhovno obuavanje
tako to propisuje praktine vebe i postupke koji odgovaraju karakteru i
sposobnostima uenika. To je dragoceno, poto pravilan izbor i
kombinovanje tih praksi mogu da imaju vanu ulogu. Iskustvo i nadahnue
su ono to uitelju omoguava da napravi taj izbor, a privrenost i
poverenje uenika u uitelja daju tim praksama dublji smisao.
U isto vreme uitelj nudi pomo u mentalnom proiavanju. On e
ueniku otvoriti oi za drugaija gledita i vidike, za drugaije izraze
ivota. To e ueniku pomoi u napornom procesu oduavanja. Za to je
potrebno duboko poverenje u uitelja, kako bi uenik bio spreman da
prihvati uenja koja mogu da odstupaju od nekih njegovih ranije stvorenih
predstava. No, sutina tog duhovnog uenja prevazilazi verbalna
objanjenja. Radi se o finijoj i plemenitijoj uiteljevoj vibraciji, o
njegovom zraenju koje uenik moe da primi u tiini. To je odraz vie
svesti uitelja u uenikovom umu, odraz koji ovome omoguava da otkrije
dubinu vlastitog bia. Pravi uitelj dovodi svog uenika u sklad
usaglaavajui njegov ritam i oseanja, i tako mu doputa da na podesan
nain sam otkrije reenje svojih problema i pitanja.
Hazrat Inajat Kan je u okviru Sufijskog pokreta osnovao sufijski red
definisan kao Ezoterina kola unutarnje kulture kao njegovu najbitniju
aktivnost. Oni koji ozbiljno ele da slede unutarnju stazu mogu da dobiju
inicijaciju i duhovno vostvo unutar tog sufijskog reda. Za ljude sa Zapada
to je jedinstveno uvoenje u udesno obogaujui i ispunjavajui svet

misticizma u kojem mogu da se pridrue drevnom karavanu tragalaca za

istinom.
Napomene
1. The Sufi Message of Inayat Khan, XI, str. 163.
2. The Sufi Message, Gayan Vadan Nirtan, str. 86.
3. The Sufi Message, V, str. 245.
4. ibid, str. 250.
5. Mistino znaenje zvuka je vana tema na koju emo se vratiti u desetom
poglavlju.
6. The Sufi Message, XIII, str. 135.
7. ibid, str. 140.
8. ibid, str. 142.
9. The Sufi Message, IV, str. 155.
10. ibid, str. 172.
11. ibid, str. 155.
12. ibid, str. 156.
13. ibid, str. 108-109.
14. ibid, str. 109.
15. ibid, str. 117.

Mesto roenja Inajata Kana u Barodi

Inajat Kan kao mladi
Inajat Kan u kasnijem ivotu
Inajat Kan u vrtu u Suresnesu
Dvorite ispred dargaha Inajata Kana u Nju Delhiju

9
Etika kultura
Znaenje dobrog i loeg
Kao to smo videli u osmom poglavlju, u nastojanju da se mentalno
proisti mistik treba da naui da vidi ono to je ispravno u pogrenom i
ono to je pogreno u ispravnom. Mistik tei da se izdigne iznad tih
suprotnosti koje su obeleje zemaljske manifestacije. One su vane za
ivot u svetu u kojem, kao odgovorna ljudska bia, moramo da biramo
izmeu ispravnog i pogrenog. Ali, mistik trai i udi za Bogom, a Bog
transcendira te suprotnosti. Kao to Inajat Kan kae u Vadanu: Bog ne
moe da bude u isti mah i dobar i savren; za savrenstvo su potrebni i
dobro i loe. Uviajui to, takoe moemo filozofski da razumemo kako
svemogui Bog upravlja svojom tvorevinom sa odreenim ciljem tako to
koristi sve suprotstavljene sile.
Prirodna posledica toga je da ovek poinje da shvata zakon koji
deluje u prirodi; poinje da uvia da cela vasiona predstavlja jedan
mehanizam koji svrhovito funkcionie. Stoga svi, i pravednici i
nepravedni, i dobri i loi, putem nepravine snage i pravine snage
dovode do jednog eljenog rezultata, do predodreenog ishoda koji
predstavlja cilj ivota. (1)
- Slike:
Hazrat Inajat Kan (1882-1927)
Sufijsko uenitvo
Dargah (grob) Nizamudina Aulije
Gore levo: Portret Maulabaka, dede Inajata Kana
Gore desno: Majka Inajata Kana

(napomena tehnikom uredniku: u fotokopiji iz koje sam prevodio

nedostaju prethodne dve slike)

Dargah Inajata Kana

Unutranjost damije Kajtbaj
To takoe znai da dobro i loe mogu da budu relativni. Ne moe uvek
objektivno da se odredi ta je dobro za sve ljude i u svim okolnostima.
Budui da pripadnici razliitih rasa, naroda i religija imaju donekle
razliita merila ispravnog i pogrenog, shvatanja dobra i zla, kao i
poimanja greha i vrline, teko je razabrati zakon koji upravlja tim
suprotnostima. (2)
Stoga se javlja pitanje: kakav je to zakon? Kakve smernice moemo da
pronaemo za svoje etiko ponaanje u praktinom ivotu pre nego to
postignemo mistino iskustvo koje transcendira dobro i loe? Inajat Kan
odgovara na to pitanje o temeljnom zakonu dobra i zla na nain koji je u
tesnoj vezi sa mistikim vidom proirivanja svesti. U nastavku istog
odlomka on kae:
To, meutim, postaje jasno kada ovek shvati zakon vibracija. Svaka
stvar i svako bie izgledaju odvojeni jedni od drugih na povrini
postojanja, ali ispod povrine su na svakoj ravni sve blie jedni
drugima, da bi na najdubljoj, najunutranjijoj ravni svi postali jedno.
Tako svako remeenje mira i najmanjeg dela postojanja na povrini,
utie na celinu u nutrini. Zato su svaka misao, govor i postupak koji
remete mir nepravilni, runi i greni; dok je ono to dovodi do mira
pravilno, blagotvorno i valjano. Poto je ivot nalik kupoli, i njegova
sutinska priroda je nalik kupoli. Poremeaj i najmanjeg dela ivota
remeti celinu i vraa se u vidu nesree osobi koja ga je izazvala; svaki
mir proizveden na povrini umiruje i bodri celinu, i zatim se vraa kao
mir onome koji ga je proizveo. To je filozofija koja ini osnovu ideje o
nagradi za dobra dela i kazni za loa dela, tim posledicama koje dolaze
od viih sila. (3)
Prvo znaajno naelo u ovom odlomku je 'zakon vibracija'. To ukazuje na
naa oseanja, na ritam. Kakva su oseanja u pozadini naih postupaka; i
kakav je ritam u kojem postupamo? To odreuje da li i u kojoj meri ti

postupci usreuju druge i nas. U tom smislu Inajat Kan jo kae ''odista,
sve to pobuuje sreu je dobro''. (4)
Tajna te sree istinske unutarnje sree povezana je sa temeljnim
jedinstvom ove tvorevine. Mir nas ini svesnim tog temeljnog jedinstva
koje predstavlja sutinu naeg bia. I zato su svaka misao, govor i
postupak koji remete mir nepravilni, runi i greni; dok je ono to dovodi
do mira pravilno, blagotvorno i valjano.
Mir u svom srcu moemo da iskusimo kada se otvorimo za boanski
duh. I moemo inom da ga potvrujemo u spoljnom ivotu stvaranjem i
odravanjem skladnosti.
Sklad je odnos izmeu razliitih tonova, boja ili bia sa njihovim
oseanjima i mislima, odnos koji stvara lepotu i podstie ljubav. Na taj
nain se rue prepreke izmeu razliitih bia i doivljava se jedinstvo.
Prema tome, sklad je sutinski etiki i duhovni ideal. To znai da je zlo
neto to je lieno sklada, emu nedostaju lepota i ljubav, i iznad svega
neto to se ne uklapa u ugodnost ivota. (5)

Moralna evolucija
No, kako moemo da se ugledamo na takav ideal u svom
svakodnevnom ivotu, koji je uvek prepun konflikta i nesuglasica? U
svojoj knjizi Etika kultura Inajat Kan prua velik broj vrlo praktinih i
realistinih preporuka za nae ponaanje. Naslov knjige je karakteristian
za njegov pristup, koji se bavi evolucijom, unutarnjim rastom, a ne krutim
propisima. To je postepeno, korak-po-korak irenje naeg gledita i
shvatanja i prevazilaenje naih uskih egocentrinih sklonosti. Umesto da
se odmah suoimo sa najviim etikim idealom, moemo da ponemo da
se drimo ovog upuivanja na nivou na kojem za veinu nas poinje
uenje, dakle u naem obinom svakodnevnom ivotu. Imamo mnogo
razliitih vrsta odnosa: sa prijateljima i neprijateljima, sa poznanicima i
roacima, sa gazdama i slugama i sa Bogom. Na ovom stupnju se
oseamo sasvim odvojenim i razliitim od svih tih drugih bia, osetljivi
smo na ono to nam ona rade i esto smo skloni neprijateljskim
oseanjima. Na tom stupnju bi trebalo da teimo da shvatimo ono to
Inajat Kan naziva zakonom reciprociteta (uzajamnosti). Taj moral je
prirodan za onog koji vidi razlike izmeu sebe i drugih, koji svakog
oveka prepoznaje kao 'tog i tog'. (6) Taj zakon vodi ravnotei, potenju i

pravednosti u naim poslovima sa drugima. Zato je to prvi pristup skladu i

slozi.
Ideal reciprociteta moe da izgleda prilino jednostavno; meutim,
moramo da shvatimo da na ego uvek tei da proizvede izvesnu asimetriju
u naim prosuivanjima. Kao to Inajat Kan primeuje sa prodornim
psiholokim uvianjem: Svaki ovek je sam sebi najdrai, pa je prirodno
to, kada se bavimo moralnim procenama, veu vrednost pridajemo naim
postupcima prema drugima nego njihovim postupcima prema nama.. (7)
Da bi se dolo do stvarnog reciprociteta, nuno je da se prevazie ta
asimetrija:
Zbog toga, da bismo uspostavili ravnoteu, uvek moramo da imamo
u vidu da ljubazan postupak, korisna ideja, mala pomo ili izvesno
potovanje koje nam neko ukae, predstavljaju neto dragocenije od
istih tih stvari koje mi inimo svom prijatelju; dok uvredu, tetu koja
nam je priinjena, razoarenje izazvano od strane nekog prijatelja,
prekreno obeanje, prevaru i sve ostalo to nam se ne svia, treba
uzeti kao neto to nije toliko vredno osude kao kada mi to uradimo
drugome. (8)
Shvaen na ovaj nain, reciprocitet postaje prvi i vrlo bitan korak u naem
moralnom usavravanju. I u svom divnom objanjenju znaenja tog zakona
reciprociteta u raznim naim odnosima, Inajat Kan nas uvek navodi da
gledamo dalje od naih ogranienih egoistinih predstava, i podstie nas
da:
Kada imamo posla s nekom osobom, prvo treba da razmotrimo u
kakvom smo odnosu sa njom, pa da zatim razmislimo kakav nain
postupanja te osobe prema nama bi nam prijao, jer je i ona upuena na
nas isto kao i mi na nju. U svim ljubaznim postupcima treba da
uinimo vie nego to oekujemo da ona uini za nas, dok svoje
neprijatne postupke treba da svedemo na manju meru nego to
moemo da pretpostavimo da e ta osoba biti neprijatna prema nama.
(9)

Na taj nain moemo postepeno da proirujemo svoju simpatiju sa svojih

blinjih na one koji su udaljeniji od nas, i da izvravamo svoje dunosti
prema njima. Meutim, upozoreni smo da: Oseanje velikodunosti i
naklonjenosti treba da ide ruku pod ruku sa dunou; ukoliko nije tako,
dunost umesto blagoslova postaje prokletstvo. (10) Time jo jednom
postaje jasno da su naa oseanja, motivi koji podstiu nae delovanje,
vaniji od samih dela. Iskrenost i saoseanje daju vrednost onome to
inimo za druge.

Razume se, sve je to konkretna primena irenja svesti opisanog u

osmom poglavlju kao horizontalna dopuna vertikalnom pravcu mistikog
uzdizanja. Meutim, reciprocitet mora da se primenjuje i u naim
odnosima sa protivnicima. Inajat Kan sasvim realistino gleda na to kada
kae da je ''uzvraanje uvredom na uvredu i tetom na tetu jedino to
uspostavlja ravnoteu''. (11) U isti mah nam se savetuje da budemo veoma
obazrivi: ''Kada imamo posla sa neprijateljem treba da budemo taktiniji
nego u svojim postupcima prema prijatelju''. (12) Zato zakon 'oko za oko'
ne treba primenjivati ''dokle god postoji mogunost da se na neprijateljske
postupke uspeno odgovori ljubaznou i dobrim delom''.
I uopte, Inajat Kan nam savetuje da:
Treba preduzeti mere opreza da nam niko ne postane neprijatelj;
naroita briga mora da se povede da se ne dozvoli da nam prijatelj
postane neprijatelj. Ispravno je da se na svaki nain oprosti neprijatelju
i da se zaboravi njegovo neprijateljstvo ukoliko on to iskreno zatrai;
isto tako, da se uini prvi korak u uspostavljanju prijateljstva, umesto
njegovog odbijanja i zadravanja otrova iz prolosti u svojoj svesti, to
je jednako loe kao i zadravanje stare bolesti u organizmu. (13)
To jasno prikazuje aspekt moralnog proiavanja, kojim smo se
pozabavili u prethodnom poglavlju, kao bitno pitanje unutarnjeg ivota i
misticizma. Na taj nain a to vai i za ostale nae odnose dobro
izbalansiran reciprocitet dovodi nas do toga da ponemo bolje da
razumemo druge tako to emo se staviti u njihov poloaj i pogledati na
stvari sa njihove take gledita. Tako moemo da savladamo preterane ili
zamiljene otpore u drugima i da razvijemo pratanje i saoseanje. To e
nas dovesti do drugog stupnja moralne evolucije: zakona dobroinstva,
kada ovek, sagledavajui sebe kao bie odvojeno od drugih, a i
druge kao razliita bia ponaosob, ipak vidi neto to ih povezuje
prolazei kroz njega i sve njih, i doivljava sebe kao kupolu u kojoj
nastaje odjek dobra i zla; i da bi dobro odjekivao, on daje dobro za
dobro i dobro za zlo. (14)
Ovde, poevi da razumevamo druge i postavi svesni kako funkcioniu
nai odnosi sa njima, poinjemo da uviamo kako se nae misli i oseanja
odraavaju u umovima drugih ljudi. A u 'zamku ogledala' u svetu uma
njihov odjek nam se pre ili kasnije vraa. Zato bi trebalo da se potrudimo
da iz nas izlaze samo nena i prijateljska oseanja, kako bi nam se takve
vibracije vratile u kupoli vasione. Ta svest o postojanju kanala koji prolazi
kroz sva naizgled odvojena bia i povezuje ih vodi nas ka psiholokom
savetu Inajata Kana koji je prisutan u itavoj sufijskoj poruci da uvek

usmeravamo um na dobru stranu stvari, situacija i ljudi. To nije ni slepilo

ni odsustvo pronicljivosti, nego znai da svesno biramo kojim utiscima
posveujemo panju da bi mogli da se prodube i pojaaju u naem umu.
To je stav zapaanja i nezapaanja, koji dovodi do izvesne znalake
nevinosti. (15) Pomou tog stava moemo da postanemo gospodar svojih
oseanja i misli, a time i gospodar svog ivota. Jer, ivot nam kroz naa
iskustva vraa ono to smo inili i zraili putem svoga uma.
Sve to sadri u sebi jedno sasvim praktino pravilo: uzdravanje od
osuivanja i kritikovanja drugih ljudi. Stalno dolazimo u snano iskuenje
da to inimo; nai umovi vole da analiziraju druge sa nae take gledita; i
skloni smo da oseamo da smo bolji od njih. Ali zapravo, time to
usmeravamo um na tue slabosti i mane, postajemo skloni da stvorimo ili
podstaknemo te slabosti u sebi, pa e na odnos sa osobom koju
kritikujemo usled toga biti negativan i tetan. Netaktino kritikovanje
moe da izazove neprijateljstvo druge osobe i esto e je navesti na
odbrambeni stav i time jo vie pojaati njene mane. ak i ukoliko svoje
kritike iznesemo u njenom odsustvu nekoj treoj osobi, to e nepovoljno
uticati na na odnos.
Inajat Kan primenjuje taj pristup da objasni znaenje Hristove izreke:
''Ne opiri se zlu''.
Zlo moe da se uporedi sa vatrom. U prirodi vatre je da unitava sve
to joj se nae na putu, ali iako je mo zla jednako velika kao i mo
vatre, ono je takoe i nemono poput vatre. Jer, kao to vatra ne
istrajava, tako ni zlo ne traje. Kao to vatra samu sebe prodire, tako i
zlo nosi u sebi sopstvenu propast. Zato je reeno ''ne opiri se zlu''?
Zato to odupiranje uliva zlu ivot; neopiranje ga puta da samog sebe
satre. (16)
To znai da ne treba da reagujemo na isti nain, besom na bes. Iako je
takva reakcija prirodna, to znai da ovek doputa da bude zaraen istim
raspoloenjem, istim zlom, tako da je ovome dozvoljeno da se iri i prima
jo hrane. Tada rezultat moe da bude lanana reakcija.
Klonei se toga, obuzdavajui svoju reakciju, ovek moe da stoji kao
greben u moru. On ne mora da se slae sa mislima ili eljama drugog; ali
time to ne doputa sebi da u svom srcu potpadne pod uticaj negativnih
oseanja, mnogo su vee anse za pronalaenje skladnog reenja ili
kompromisa zahvaljujui unutarnjoj snazi i razumevanju.
Meutim, sklad uvek treba posmatrati u dovoljno irokom kontekstu:
ne samo sa osobom sa kojom smo u neposrednom kontaktu, nego i u

odnosu prema drugima koji su uvueni u to, u odnosu prema iroj

zajednici i prema naim idealima.

Prevazilaenje lanog ega

Razume se da uopte nije lako sprovoditi ta etika pravila u praksi. To
zahteva neprestanu borbu sa svojim egom. Deseta sufijska misao ovako to
iskazuje: Postoji jedna Staza ponitenje lanog ega u pravom koja
smrtnika uzdie do besmrtnosti i u kojoj se nalazi svako savrenstvo.
To izaziva temeljno pitanje: ta je lani a ta pravi ego? Inajat Kan
objanjava da je ego jednako vaan deo naeg uma kao i miljenje,
rasuivanje, pamenje i snaga volje. On nastaje kada dua u toku svog
putovanja dobije um i telo kao svoja orua. Nai um i telo, odraeni na
jednom delu sveproimajue svesti, ine od tog dela svesti individualnu
duu, koja je u stvarnosti univerzalni, sveopti duh. (17)
Mi ivimo od te svesti; sve to iskusimo posredstvom tih orua, uma i
tela, odraava se na nau svest, nau duu. Zato ti odrazi u i kroz na um i
telo postaju tako snani i opinjavajui u poetku naeg zemaljskog ivota
da naa svest biva potpuno osvojena njima. Posledica toga je da teimo da
se poistovetimo sa svojim umom i telom. Mislimo da jesmo na um i telo.
To je osnovna samoobmana u ivotu, i uzrok svih njegovih tragedija. To
poistoveenje tvori lani ego, i upravo ta samoobmana mora da se prevlada
da bismo mogli ponovo da otkrijemo stvarnu prirodu nae svesti, na pravi
ego koji je povezan sa sveoptim duhom.
Sve potekoe koje doivljavamo na stazi etike evolucije i proirivanja
svesti prouzrokovane su tim lanim egom. On se stalno sukobljava sa
drugim egoima, sa protivnim interesima, eljama, mislima i oseanjima.
Tako na lani ego neprestano izazivaju i razdrauju drugi egoi. To
poremeuje sklad i mir u naem srcu; to se vie borimo protiv drugih za
svoje interese i ideje, to muniji e biti taj nesklad. Sklad moemo da
stvorimo samo putem obuzdavanja i obuavanja svoga ega. A Inajat Kan
ukazuje da imamo posla sa tri oblika ega:
fiziki ego,
mentalni ego, i
duhovni ego.
Fiziki ego se razvija dok postajemo privreni, pa ak i potinjeni
zadovoljavanju naih telesnih potreba i elja. Kako moemo da nauimo
da savladamo taj ego? Treba li da se odreknemo svakog telesnog
zadovoljstva i ivimo isposnikim ivotom?

To nije metod sufije. Poto sufija tei savrenom ovladavanju ivotom i

ravnotei, moramo da razluimo ta egu treba a ta ne.
Moemo da zadovoljavamo svoje prirodne potrebe, ali treba da
izbegavamo pohlepu. Moemo da uivamo u ivotnim iskustvima, ali tako
da se ne vezujemo za njih. Inajat Kan to izuzetno dobro objanjava:
Obuavanje se sastoji u tome da budemo razboriti u ivotu, i da
shvatimo ta elimo i zato to elimo i kakva e biti posledica toga, ta
moemo sebi da priutimo a ta ne. Takoe, treba da procenimo elju
sa stanovita pravde, da uvidimo da li je ona ispravna i dolina. (18)
Mentalni ego nastaje i uveava se putem vezivanja za nae misli i
oseanja. Ukoliko se poistovetimo sa njima, prirodno je da emo eleti da
nae misli, oseanja i dela naa linost budu potovani, ak visoko
cenjeni. To dovodi do sujete, koja moe da ima negativne ili pozitivne
uinke u naem ivotu. Ona deluje negativno kada potcenjujemo i
omalovaavamo druge, pa ih ak i suzbijamo i inimo im nepravdu da
bismo osetili kako smo iznad njih; to je sujeta u grubom obliku. Meutim,
otmeniji oblik sujete moe da nas podstakne na dobra dela, u nadi da emo
putem njih zasluiti priznanje i potovanje svojih blinjih. Veina nas je u
mnogo emu zavisna od miljenja drugih ljudi, i stoga njihovo uvaavanje
hrani nau sujetu.
Taj mentalni ego je tee disciplinovati nego fiziki ego; prevejaniji je i
dublje ukorenjen u nau linost. Da bismo uspeli u njegovom obuavanju,
moramo svesno da ispitamo i procenimo nae mentalne elje. U tom
sluaju moemo da razaberemo ta je naem mentalnom egu potrebno a ta
ne. Izvesno prirodno zadovoljstvo moe da bude neophodno da nas
pozitivno motivie u naem etikom razvoju. Ali, preuveliavanje naih
dobrih osobina usled gordosti i uobraenosti nije nuno i spreie na
razvitak. to vie nauimo da obuzdavamo mentalni ego, to vie e se
uveavati nae vrline. Da bi se prevaziao ovaj ego, od velike je pomoi da
postanemo svesniji Boga, svemonog stvoritelja koji nam je dao sve nae
dobre osobine i mogunosti. Kada to shvatimo, naa gordost i uobraenost
e se istopiti i bie zamenjene zahvalnou za sve velike darove koje smo
dobili u svom ivotu. Stav predavanja Bogu dovee do smernosti i
poniznosti. Ta poniznost moe da se upranjava i unapreuje
''zaboravljanjem na svoju linost u svakoj misli i postupku i u svakom
odnosu sa drugima''. Jer:
Gotovo svi imaju sklonost da stave svoju linost u prvi plan, ime se
podie zid izmeu dve due ija sudbina i srea lee u jedinstvu i slozi.

U poslu, u struci, u svim vidovima ivota neophodno je da se ovek

udrui sa drugima u toj slozi, jer se time ispunjava svrha ivota. (19)
Na taj nain moemo da napredujemo na Stazi. Ali, borba e morati da se
nastavi celim putem. Jer, kada nekom novom skromnou prevaziemo
izvesne sujete, na ego uvek tei da se ponovo pojavi u finijem, lukavijem
obliku, kao tee primetna sujeta. To je znaenje izreke Inajata Kana u
knjizi Gajan: ''Skromnosti moja, / ti si zastor koji pokriva moju
domiljatiju sujetu''. (20) Zato moramo da nastavimo da budemo oprezni i
predostroni protiv tog dovitljivog neprijatelja. Jer, im ta sujeta ponovo
oivi, ona tei da nas ogranii, da nas rastavi od boanskog nadahnua i da
nam stegne srce.
Ako nastavimo da radimo na preiavanju mentalnog ega, on
postepeno moe da bude doveden pod kontrolu. Tada preostaje duhovni
ego. ta je to? Je li to pravi, autentini ego? Duh moemo da zamislimo
kao sutinu naeg bia. Ali, osveivanje naeg unutarnjeg bia jo uvek e
ostaviti jedan ego najvii oblik ega: ego duha. Jer, postoji duh oveka i
duh Boga. To dvoje su razliiti, pa ipak isti. Pomisli na more i na mehuri,
kako je prostrano jedno, a kako siuno drugo! (21)
Prema tome, moemo da vidimo da ak i kada dostignemo stupanj na
kojem smo oistili ogledalo svoga uma i usredsredili se na svoj unutarnji
ivot, postavi svesni sutine svoga bia, jo uvek je pred nama poslednji
skok: da postanemo nita, da potpuno zaboravimo na sebe i uronimo u
okean boanskog ivota. Moralna evolucija dostie svoj vrhunac i kraj u
mistinom sjedinjenju sa Bogom: ''Mene nema, samo Ti jesi''. (22) Ili, kao
to u zoroastrijanskim svetim spisima stoji: ''Tebi na rtvu Zaratustra
prinosi sam ivot i Sr svoga Bia.'' (23)
To je konano predavanje duhovnog ega Bogu. To je istovremeno i trei
etiki stupanj razvoja: pravilo odricanja, u kojem, kako kae Inajat Kan,
razlika izmeu 'mog' i 'tvog', i razlikovanje 'ja' od 'ti' nestaju u spoznaji
jedinog ivota koji je unutra i spolja, ispod i iznad; i to je smisao
biblijskog stiha ''u Njemu ivimo i kreemo se, i nalazimo svoju sutinu''.
(24)

Napomene
1. The Sufi Message of Inayat Khan, IV, str. 126.
2. The Sufi Message, VIII, str. 99.
3. ibid, str. 99.
4. The Sufi Message, XIII, str. 204.

5. The Sufi Message, VIII, str. 104.

6. The Sufi Message, III, str. 255.
7. ibid, str. 239.
8. ibid, str. 239.
9. ibid, str. 233.
10. ibid, str. 234.
11. ibid, str. 240.
12. ibid, str. 235.
13. ibid, str. 236.
14. ibid, str. 255.
15. Uporediti sa 6. poglavljem u ovoj knjizi, gde se ovo pitanje takoe razmatra.
16. The Sufi Message, VIII, str. 104.
17. The Sufi Message, V, str. 240.
18. The Sufi Message, XIII, str. 175.
19. ibid, str. 189.
20. Inayat Khan, The Complete Sayings, str. 8.
21. The Sufi Message, XIII, str. 191.
22. Videti Rumijeve stihove citirane u 1. poglavlju.
23. Yasna 33.14 u The Divine Songs of Zarathustra, priredio i izdao I J S
Tareporewala, Bombay, 1951, str. 348 (slobodan engleski prevod).
24. The Sufi Message, III, str. 255.

10
Misticizam zvuka
U petom poglavlju smo videli da se vasiona sastoji od vibracija koje su
veoma raznovrsne. Meu njima vibracije zvuka imaju najvaniju ulogu u
stvaranju sveta i u ljudskom ivotu. To su veoma fine vibracije i stoga su
najblie duhu. Videli smo da prva faza stvaranja, nazvana vahdah, kad je
svest potekla iz Apsoluta, moe da se oznai kao svest o zvuku. Nakon
toga, u sledeoj fazi ispoljavanja, zvanoj vahdanijat, razvijala se svest o 'ja
postojim', dok se mo Apsoluta koncentrisala, skupljala. Tada je stvorena
svetlost koja zrai u manifestaciju. (1) Otuda: Nevidljivi, neshvatljivi i
neopaljivi ivot postepeno postaje poznat tako to prvo postaje ujan a
zatim i vidljiv; i to je poreklo i jedino izvorite svih oblika. (2) Inajat Kan
dalje razjanjava ulogu zvuka u stvaralakom procesu: Zvuk daje svesti
dokaz o njenom postojanju, mada je on zapravo aktivni deo same svesti
koji se pretvara u zvuk. Znalac, mogu da kaem, postaje poznat samom
sebi; to u rei, svest postaje svedok vlastitog glasa. (3)
U vezi s tim on esto citira Novi Zavet. ''U poetku bee Re, i Re
bee s Bogom i Re bee Bog.'' (4) Ali taj zvuk kojim (i koji) zapoe
stvaranje apstraktan je. Vibracije su mu i dalje suvie fine da bi se ule
naim fizikim uima. Taj zvuk ispunjava sav prostor, i moe da se uje
unutarnjim ulom u dubokoj meditaciji. (5)
Posle zvuka dolazi svetlost; te dve vrste vibracija se za nas razliito
ispoljavaju. Svetlost, primljena putem oka, pokazuje nam oblike u
trodimenzionalnom svetu, prikrivajui obmanljivi karakter ovog
materijalnog sveta neodoljivom jasnoom onog to vidimo. Zvuk, primljen
preko uha, je iznad oblika i zbog toga lake moe da povee oveka sa
duhovnim svetom. U zanimljivoj knjizi Nada Brama: Svet zvuka, Joakim
Ernst Berent opisuje nau slunu sposobnost kao vie ensku, jin, po
naravi, a mo vida kao muku ili jang. (6)

No, to je samo razlika u naglasku. Hazrat Inajat Kan ak kae: Postoji

odnos izmeu zvuka i boje. Oni su zapravo jedno; to su dva aspekta ivota.
ivot i svetlost su jedno te isto; ivot je svetlost i svetlost je ivot, pa je
tako i boja zvuk, a zvuk boja. Samo, kada je zvuk boja on je najvidljiviji i
najmanje ujan. (7) A zatim objanjava da: Isti ivot koji je ujan takoe
je i vidljiv; ali gde? Na unutarnjoj ravni. (8) Dakle, u spoljnom ivotu
opaamo svetlost sa njenom bojom i zvuk, poto imamo razliita ula
za opaanje vidljivih i ujnih stvari. Meutim: U stvarnosti oni koji
meditiraju, koji se usredsreuju, koji prodiru u sebe, oni koji istrauju i
pronalaze izvor ivota, poinju da uviaju da iza ovih pet spoljnih ula
postoji jo jedno, skriveno. (9)

Skladnost i tvorevina
Povezivanje razliitih tonova ili razliitih boja u prikladnoj srazmeri i u
podesnom ritmu stvara sklad. Lepota je plod sklada, harmonije. Mi
eznemo za tom lepotom i zbog toga uvek pokuavamo da stvorimo sklad.
I cela tvorevina ispoljava sklad i sazdana je na njemu. Cela tvorevina je
zasnovana na skladu, i cela tajna tvorevine je sklad. (10)
- Ilustracija 8: Obrazac zvunih talasa, proizvedenih kretanjem du
eline ploe
Mi smo u stanju da doivimo taj sklad u lepoti prirode, gde je pevanje
ptica i utanje lia poput boanske muzike; a kakvu neopisivu lepotu
nam pokazuje netaknuta priroda sa svim razliitim nijansama! To je sklad
koji svi moemo da osetimo preko svojih ula. Ali, izvanredno je to to i
uvid savremene nauke u tajne vasione i u sklop kosmosa takoe otkriva
velianstvenu harmoniju. Dotakli smo tu temu u petom poglavlju, u kojem
smo spomenuli 'muziku sfera'. (11) Primetili smo da zvuk moe da se
smatra za apstraktan fenomen, poto je ton odreen brojem vibracija u
sekundi u ma kojem trepereem objektu. Ovde moemo da dodamo da su
akordi, kombinacije tonova, to skladniji to je manji broj koji prikazuje
omer njihovih vibracija. Najskladnija je oktava, sa omerom 1:2; ona sadri
sedam tonova. Za njom slede kvinta, sa omerom 2:3, i etvrtina 3:4. (12)
Pokazuje se da te brojke i omeri u razliitim matematikim varijacijama
odlikuju harmonijsku strukturu mikro i makrokosmosa. Tako svi gradivni
blokovi materije, atomi, imaju sedam omotaa u kojima njihovi elektroni
mogu da krue oko njihovog jezgra. Kvantna teorija pokazuje da elektroni

mogu da se kreu samo u omotaima ija se udaljenost od jezgra poveava

shodno geometrijskoj skali od 1, 4, 9 angstrema, itd. (x). (13) Broj
elektrona koji mogu da se nau u tim nadovezujuim omotaima poveava
se u nizu od 2, 8, 18, (2x). (14)
Konano, brzine kojima se elektroni kreu u tim uzastopnim
omotaima pokazuju omer od 12 do 6 do 4 do 3, itd., a to se tano poklapa
sa omerom vibracija u najharmoninijim akordima: 2:1, 3:2, 4:3. (15)
Izgleda da ima nekakve magije u tim brojevima! Zaista se ini da je
tajna kreacije u izvanrednoj usklaenosti.
U makrokosmosu razdaljine planeta od sunca priblino ali ne sasvim
odgovaraju matematikom nizu: 4 + 0; 4 + 3; 4 + 6; 4 + 12, itd., opet uz
sline omere kao kod muzikih slaganja. (16)
Moda moemo da uoimo neku povezanost izmeu tog vie priblinog
karaktera makrokosmikog sklada i Berentove ideje da vasiona 'stremi ka
skladu'. On istie da planete nisu mogle da menjaju svoje sadanje putanje
jo od vremena svoga postanka. Mora da su 'pronale' te putanje (orbite)
izmeu milijardi mogunosti nakon milijardi godina. (17) On dodaje da je
bilo potrebno mnogo stotina godina da se ustanovi sistem muzikih
harmonija. A u svetu prirode svaka biljka, svako drvo kulminira u cvetanju
iz kojeg se razvija novo semenje.
Tako je Tvorac oblikovao vasionu u beskrajnoj raznolikosti
harmonijskih odnosa. Ta harmonija izraava temeljno jedinstvo tvorevine.
Mora da stvaralaki duh neprekidno radi da bi parirao tenjama ka
raspadanju i haosu do kojih bi moglo da doe saglasno logikoj analizi.
Sve suprotstavljene sile i elementi u vasioni dre se na okupu, kao da su
obuhvaeni Sveprisutnim Jedinim Biem koje je bilo njihov uzrok i izvor.
Inajat Kan je prelepo izrazio paralelizam uoen izmeu harmonija u
vasioni i u muzici: ''Muzika je minijatura harmonije vasione, jer harmonija
vasione je sam ivot.'' (18) Prema tome, kada stvara muziku i ovek stremi
savrenom skladu.

Znaenje zvuka u ljudskom ivotu

Inajat Kan ovako nastavlja taj odlomak: I ovek, kao minijatura
univerzuma, pokazuje skladne i neskladne akorde u svom pulsiranju, u
kucanju srca, u svom treperenju, ritmu i tonu. Njegovo zdravlje ili bolest,
njegova radost ili uznemirenost, sve pokazuje muziku ili odsustvo muzike
u njegovom ivotu. (19) To nas dovodi do znaenja zvuka i muzike u

naem ivotu. Glas je na zvuk. Za Inajata Kana to je najivlji zvuk poto

mu je poreklo u dahu. Kao to smo videli u osmom poglavlju, dah je u
duhovnom smislu veoma znaajan. On povezuje duh i telo; disanje je
strujanje ivota.
Stoga nae rei mogu da budu veoma znaajne, ak mone u naem
ivotu. Pa ipak, veoma esto u svojoj svakodnevici koristimo mnotvo rei
tako povrno da njihovo znaenje gubi vrednost, i postaju prazne. S druge
strane, znamo da ak i rei izgovorene bez razmiljanja mogu da imaju
velik psiholoki uticaj. Ukoliko nagovetavaju neto pozitivno ili
negativno u naem ivotu, to moe da nas pokrene da razmiljamo i
oseamo na odreen nain; zato i neznatna sugestija moe da dovede do
znaajne posledice u naem ivotu. Stoga je neophodno da budemo svesni
psiholokog dejstva naih rei i da ih u pozitivnom smislu kontroliemo.
Takoe znamo da neke rei mogu da imaju mono, nemerljivo jae
dejstvo od onog koje ima veina rei koje koristimo u svakodnevici. To
zavisi od ivota koji se nalazi u pozadini rei, od snage i dubine misli i
oseanja, usredsreenosti ili duhovne dubine koju re izraava. Inajat Kan
nam kazuje prosvetljujuu priu o ueniku koji je doao kod svog uitelja i
poeo da mu postavlja neko filozofsko pitanje. No, duhovni uitelj je bio u
dubokoj meditaciji koju nije hteo da prekine. Rekao je ueniku: ''Tiina!''
Ta re je bila tako mona da je uenik uao u tiinu i ostao nem do kraja
svog ivota. Nikada vie nije progovorio. No, kao to nam Inajat Kan
kae: Dolo je vreme kada je njegovo utanje poelo glasno da govori.
Njegova nema misao bi se ispoljila, a nema elja bila bi ispunjena; njegov
nemi pogled bi leio, a nemo lice nadahnjivalo. Njegova tiina je postala
iva. (20)
Ako na glas i rei koje izgovaramo mogu da budu tako moni, trebalo
bi da nauimo da to udesno sredstvo koristimo svesnije i pozitivnije u
naem ivotu. To pre svega zahteva veu kontrolu onog to govorimo.
Meutim, to nas dovodi do sledeeg pitanja: kako i u kom pravcu bi
trebalo da koristimo svoje rei? Sa kakvim ciljem? I kako moemo da im
vratimo neto od snage koju su izgubile usled naeg povrnog
svakodnevnog korienja? Ovde moramo da shvatimo da, kako Inajat Kan
kae, ''glas je izraz duha''. (21) On izraava misli i oseanja odraena u
dui. Zato nije dovoljno da kontroliemo svoje rei; moramo da
kontroliemo i svoje misli i oseanja, svoja raspoloenja, i da ih
priklanjamo eljenom pravcu. U protivnom, prijateljske rei nee zvuati
ubedljivo; naa prava oseanja e se pokazati u tonu naeg glasa, ak i ako
su nam rei prijateljske. Iz tog razloga na glas moe da se upotrebi kao

barometar, kao to Inajat Kan preporuuje. Konsultujui svoj glas,

sluajui ga, moemo da ustanovimo pravo stanje naeg duha. (22)
Osim toga, glas moemo da koristimo i u duhovnim praksama, za
delovanje na na um i produbljivanje nae svesti. Dotakli smo se toga kada
smo u osmom poglavlju spominjali korienje svetih rei. Naravno, nae
misli i emocije treba da budu usredsreene na svetu re kao takvu, ali
izgovaranje rei, sa njenom vibracijom, moe tim praksama da da veliku
snagu.
To je upotreba rei u naem unutarnjem ivotu, u kojem one ponovo
stiu neto od svoje izvorne moi. Da bismo ih koristili na pravi nain u
svom spoljnom ivotu, moramo da teimo skladu. Tako, kao to smo ranije
citirali Inajata Kana, naa radost ili uznemirenost pokazuju muziku ili
odsustvo muzike u naem ivotu. Citiraemo ga jo jednom: Stei
duhovnost znai spoznati da je cela vasiona jedna simfonija; svaka jedinka
je jedna nota u njoj, i njena srea lei u tome da postane savreno
prilagoena harmoniji vasione. (23)
Ali, kako je mogue da se ostane u slozi sa svima oko nas kada se
sreemo sa tako mnogo neprijatnih ljudi ili ljudi koji imaju drugaije
poglede sa kojima ne moemo da se sloimo? Tajna koja otkriva put do
sloge i sklada lei u irenju naeg razumevanja, kako bismo poeli da
vidimo dobru stranu onog to je loe na mistinoj stazi oduavanja. (24)
U svojoj knjizi o muzici, Inajat Kan je opisao taj proces oduavanja:
ovek bi pomislio da je karakter uma takav da je ono to ovek naui
ugravirano na njemu; kako onda da se ovek odui od toga?
Oduavanje je upotpunjavanje tog znanja. Videti neku osobu i rei ''Ta
osoba je rava, ne dopada mi se'', to je uenje. Videti dalje od toga i
uoiti neto dobro u toj osobi, poeti voleti je ili saoseati sa njom, to
je oduavanje. Kada primetite neto dobro u nekome koga ste smatrali
ravim, oduili ste. Razmrsili ste taj vor. ovek prvo ui tako to
gleda jednim okom, a potom gledajui sa oba, i to njegov vid ini
potpunim. (25)
To znai izdizanje iznad dvojnosti, u jednotu i skladnost. Reeno
muzikim pojmovima, to moe da se shvati kao nae podeavanje prema
osnovnom tonu koje nas usaglaava sa svim drugim tonovima. Sa
religioznog stanovita, to znai usklaivanje nae due sa Bogom. Tada
svako delo, svaki postupak postaje muzika. A muzika nam pomae na putu
do sklada u ivotu. Uivanje u muzici podeava oveka i dovodi ga u sklad
sa ivotom. (26)

Od svih umetnosti muzika ima posebnu duhovnu vrednost i znaenje

zato to pomae oveku da se pribere ili meditira nezavisno od misli; tako
muzika deluje kao most preko ponora izmeu oblika i neuoblienog. (27)
Iz tog razloga je muzika uvek imala vanu ulogu u sufizmu, naroito u
itijskoj koli u kojoj je Inajat Kan bio iniciran. On ivot posmatra kao
simfoniju. Njegovo uenje o muzici dostie vrhunac u sledeem pasusu:
Lepota linije i boje moe da ide donekle i ne dalje od toga;
zadovoljstvo mirisa moe da ide neto dalje, ali muzika dotie nae
najunutarnjije bie i tako proizvodi novi ivot, ivot koji celom biu
prua ushienje, uzdiui ga do onog savrenstva u kojem lei
ispunjenje ovekovog ivota. (28)
ovek ne moe a da ovde ne pomisli na vrhunac muzike karijere Inajata
Kana u Indiji, kada je kao to smo videli u drugom poglavlju mogao
trenutno da dospe u stanje samadija. To je ilo dotle da bi ne samo on
nego i oni oko njega postali opinjeni i oseali se ushieno... Po zavretku
izvedbe Inajat je bio uronjen u ekstazu, a svi ostali su izgledali kao
izgubljeni u magli. (29)
Napomene
1. Videti peto poglavlje u ovoj knjizi, naroito prvu polovinu.
2. The Sufi Message of Inayat Khan, II, str. 37-38.
3. ibid, str. 14.
4. Jovan 1:1.
5. The Sufi Message, VIII, str. 62-67.
6. J E Berendt, Nada Brahma, East-West Publications, London/The Hague, 1988,
posebno poglavlje IX.
7. The Sufi Message, II, str. 124.
8. ibid, str. 124.
9. ibid, str. 130.
10. ibid, str. 148.
11. Videti poetak petog poglavlja u ovoj knjizi.
12. Berendt, Nada Brahma, str. 46, 47.
13. G Murchie, Music of the Spheres, II, Dover, New York, 1967, str. 338.
14. ibid, str. 261.
15. ibid, str. 342.
16. Murchie, Music of the Spheres, I, str. 85. Taj niz, koji je otkrio nemaki
astronom Johan Elert Bode, razvio se u takozvani Bodeov zakon.
17. Berendt, Nada Brahma, str. 104.
18. The Sufi Message, II, str. 149.

19. ibid, str. 149.

20. The Sufi Message, IV, str. 217.
21. The Sufi Message, II, str. 118.
22. ibid, str. 119.
23. ibid, str. 148.
24. Videti osmo poglavlje, Misticizam: Jedinstvo sa Bogom.
25. The Sufi Message, II, str. 151.
26. ibid, str. 149.
27. ibid, str. 25.
28. ibid, str. 152.
29. Videti zavrni deo drugog poglavlja u ovoj knjizi.

11
Zdravlje i leenje
Ritam i ton
Opisujui muziku kao minijaturu harmonije cele vasione, Hazrat Inajat
Kan nas pouava i da skladni ili neskladni akordi u naem pulsiranju, u
otkucajima srca, u naoj vibraciji, ritmu i tonu imaju presudan uticaj na
nae zdravlje ili bolest. Njegova pouavanja o zdravlju poinju od ove
teme:
Bolest je nesklad, bilo fiziki ili mentalni, pri emu jedan od njih utie
na onaj drugi. ta dovodi do nesklada? Nedostatak tona i ritma. (1)
Kako bi trebalo da se protumai ova muzika analogija? Pod 'tonom'
Inajat misli na pranu, ivot ili energiju. Manjak prane je slabost, fizika i
mentalna. Svaka ovek ima svoj osoben ton, koji sa dahom vibrira kroz
telo. Moramo da pokuamo da odrimo svoj ton na prikladnoj visini. Telo,
kao sveti instrument, mora da bude natimovano i odravano u skladu
''putem paljivosti u ishrani, putem trezvenosti i putem potpunog i
pravilnog disanja''. (2) A da bismo mentalni ton odrali na prikladnoj visini,
moramo da budemo postojani u svim promenljivim ivotnim okolnostima,
tako to emo se kloniti preteranog veselja i preteranog tugovanja, kao i
naglih promena raspoloenja.
'Ritam' u fizikom smislu znai pravilnost u cirkulaciji krvi. Svako od
nas ima sebi svojstven ritam, i taj ritam mora da se odrava. Pravilnost u
naim navikama, u radu i odmoru, u svemu, pomae nam da odrimo ''onaj
ritam koji je neophodan i koji upotpunjava muziku ivota''. (3) I upozoreni
smo da ukoliko se na ritam iz nekog razloga prekine, on mora da bude
ponovo uspostavljen sa velikom brigom, postepeno, razborito i strpljivo.

Ritam uma je delovanje uma u skladnim ili neskladnim mislima:

''Ukoliko ovek nastavi da stvara skladne misli, to je isto kao pravilni
otkucaji pulsa.'' (4) Ritam je uz to i brzina kojom um radi, i koja treba za
pojedinca da bude prirodna, neusiljena, tako da niti skae isuvie brzo s
jedne misli na drugu, niti se nadnosi nad jednom milju bez ikakvog
napredovanja. (5)
Ono to je bitno za odravanje pravilnog ritma, kako fiziki tako i
mentalno, jeste ravnotea izmeu aktivnosti i odmaranja. To smo ve
dotakli u jednom ranijem poglavlju. To takoe znai da ovek ne moe
stalno da troi energiju: to bi moglo da dovede do iscrpljenja nerava. Drugi
uzrok tog iscrpljenja je odsustvo trezvenosti: alkoholne i opojne supstance
svih vrsta, kao i neumerenost strasti i besa, satiru energiju nerava. (6)

Odnos izmeu uma i tela

Kakav je odnos izmeu ovekovog fizikog i mentalnog stanja? Inajat
Kan ga uopteno opisuje na ovaj nain: Um i telo stoje licem u lice. Telo
odraava svoju sreenost i pometnju na um, a um istovremeno odraava
svoj sklad i nesklad na telo. (7) U delu Metafizika bio je neto precizniji:
Um vri jae dejstvo na telo, a telo vri otvorenije dejstvo na um. (8)
Uobrazilja je automatsko, spontano delovanje uma koje moe da ima
veliki uticaj na bolesti poto esto preuveliava bol ili iznurenost. Ona ak
moe da prouzrokuje bolest ili da je potpomogne. Kako Inajat Kan kae:
Od stotinu osoba koje pate od odreene bolesti, ustanoviete da bi
devedeset i devet njih moglo da bude izleeno kada bi im njihova
uobrazilja to dopustila. (9) Elem, bolest moe ak i da nestane
odvraanjem nae uobrazilje od nje. Uz to, pozitivna uobrazilja moe da
lei. Sve to jo jednom pokazuje koliko je um moan, te da kontrola uma
predstavlja klju za zdravlje i sreu.
Zbog toga moramo da razvijamo pozitivne misli kako bismo zamenili
negativna uobraenja. Nai nervi smesta reaguju na misao i prenose njeno
dejstvo u sve delove fizikog tela. Taj proces je veoma jasno opisan u
modernoj neurologiji. U zanimljivoj knjizi Kvantno leenje dr Dipak
opra opisuje kako novootkriveni neurotransmiteri (provodnici, tj.
prenosioci) putuju u sve delove tela neverovatnom brzinom. (10)
Razume se, dejstvo naih misli zavisi od snage i dubine poriva uma.
Ovde moramo da uvidimo razliku izmeu miljenja i ubeenja, tj.
verovanja. ovek moe da misli da e biti izleen a da stvarno ne veruje u

to na dubljem nivou. Istinsko uverenje je najbolji lek protiv bolesti, mada

je takvo uverenje svakako teko imati bez dokaza koji ga podupire.
Meutim, kao to Inajat Kan ukazuje: ''To je kao pravljenje kule u
vazduhu, ali potom ta kula postaje raj''. (11)
Vera je vrhunac uverenja. Ona se osea u najdubljem delu naeg bia, u
kojem stvara unutarnju ubeenost da e se ono u ta ovek veruje dogoditi.
Vera je veoma mona. ''Vera je tako sveta da ne moe da se prenese na
drugog; ona mora da se pronae u samom sebi.'' (12) Vera je Boja milost.
Sve to moemo je da se otvorimo za nju i da se uzdamo u nju. Ali, da
bismo to uinili, moramo da uklonimo svaku vrstu pesimistikog gledita i
oseanja. Zbog ega moemo da imamo to pouzdanje? Duh, sila nae
boanske due, je ono to sa odreenom namerom radi sa umom. I, ''poto
je materija posledica duha, duh poseduje svu vlast nad materijom''. (13)
Kada nam je Inajat Kan poetkom stolea iznosio ove doktrine, takva
uverenja delovala su dijametralno suprotna medicinskom i naunom
miljenju. I to je napomenuo: ''U dananje vreme ovek misli da je duh
nastao iz materije.'' Ali, skoranja napredovanja u medicinskoj nauci
pribliila su se mistiarskom stanovitu. Dr Dipak opra kae to ovako:
Pre toga, nauka je izjavljivala da smo mi fizike maine koje su nekako
nauile da misle. Sada se pokazuje da smo mi misli koje su nauile da
stvore fiziku mainu. (14)

Metodi leenja
Sve nas ovo dovodi do teme leenja. Inajat Kan je potpuno siguran da
smo u stanju da steknemo i zadrimo dobro zdravlje: Ne postoji bolest
koja je neizleiva, i mi inimo greh protiv savrenstva boanskog Bia
kada odbacujemo nadu u bilo ije izleenje, jer u tom savrenstvu nita
nije nemogue; sve je mogue. (15) Naa je dunost da vodimo valjanu
brigu o svom telu, poto ono predstavlja ''sredstvo koje je Bog stvorio radi
svog sopstvenog iskustva''. (16) Inajat Kan zauzima veoma izbalansirano
gledite po pitanju naina voenja te brige. S jedne strane treba da pazimo
i da uvamo svoje zdravlje, svoj ton i ritam, da pronaemo uzroke
poremeaja i pokuamo da ih otklonimo ''usklaujui se''. S druge strane,
ne smemo previe da mislimo o svome zdravlju, i ne smemo da dozvolimo
svojoj mati da preuveliava i moda u beskraj odrava bilo koji sitan
problem. ''Voenje brige o sebi je podjednako neophodno kao i
zaboravljanje na svoju bolest.'' (17)

Inajat Kan zauzima uravnoteeno, mada donekle kritiko gledite i kad

se radi o tradicionalnom medicinskom leenju. Govorei o lekarskim
metodima koji su korieni za suzbijanje mikroba, bakterija i virusa, on
napominje da oni, bez obzira na sav njihov uspeh, ne moraju uvek da
pomognu. Razlog je to to:
sve to postoji u predmetnom, objektivnom svetu ima svoj ivi i
vaniji deo koji se nalazi u subjektivnom svetu; a taj deo koji je u
subjektivnom svetu odrava se pomou pacijentovog uverenja. Sve
dok veruje da je bolestan, on prua podrku onom delu bolesti koji je u
subjektivnom svetu. ak i kada bi klice bolesti bile unitene u
njegovom telu, ne jednom nego hiljadu puta, one bi tamo ponovo bile
stvorene. (18)
Ovo shvatanje potvruje i opra:
Prema ajurvedi, borba se vodi 'ovde unutra', suprotno teoriji klica ili
mikroba, koja nastoji da nam pokae da je rat zapoeo 'tamo napolju'
od strane upadaa svih vrsta bakterija, virusa, uzronika raka, i tako
dalje koji ekaju u zasedi da nas napadnu. Meutim, zdravi ljudi ive
usred tih opasnosti sasvim bezbedno. (19)
to se tie lekova, Inajat Kan upozorava da oni nisu uvek istinski uspeni,
i da naknadne posledice mogu da budu pustoee i zbunjujue za mozak i
um. On priznaje da lekovi imaju svoje neophodno mesto, ali istie da ne
treba da se koriste za sitne pojedinosti koje mogu da se izlee i drugim
sredstvima. (20) A opet, kao to kae u jednom kasnijem pasusu, ako
bolest moe da se izlei nekim obinim lekom onda ne treba rasipati
mentalnu snagu, poto ona moe da se upotrebi u nekom ozbiljnijem
sluaju. Ako bi se svaka boljka leila mentalno, zato su uopte napravljeni
svi lekovi i lekovite biljke? (21) Prema tome, potrebna je uravnoteenost u
primeni razliitih postupaka. I dr opra dolazi do zakljuka da nae
savremeno sagledavanje injenica ''ini da lekovi izgledaju mnogo
opasnije nego to smo mislili''. (22) Hirurke operacije takoe mogu da
budu od istinske pomoi, ali njihove naknadne posledice po nervni sistem
su tako teke da ih ne treba olako preduzimati. (23)
Inajat Kan pridaje veliki znaaj savladavanju bolesti i to vrlo jasno
kae. Zar bolest i smrt ne bi trebalo posmatrati kao da su izrazi Boje
volje? Smrt se razlikuje od bolesti; bolest je gora. aoka smrti je samo
trenutana; shvatanje da ovek naputa svoju okolinu je gorko iskustvo
koje traje jedan tren, ne due; ali bolest je nepotpunost, manjkavost, a to
nikako nije poeljno. (24) To dovodi do dve vane izjave o eutanaziji, koja
je u dananje vreme predmet mnogih polemika. Prvo, on kae da lekari ne

bi trebalo da ubijaju da bi izbavili oveka od bola i patnje, jer priroda je

mudra, i svaki trenutak koji ovek provodi na ovoj fizikoj ravni ima svoju
svrhu. Mi ljudska bia smo suvie ogranieni da bismo presudili i odluili
da dokrajimo ivot i patnju. Ali, ipak moramo da pokuamo da ublaimo
patnju. S druge strane,
koristiti vetaka sredstva da bi se neko satima ili danima odravao u
ivotu takoe nije ispravno, jer i to predstavlja protivljenje mudrosti
prirode i boanskom planu, i jednako je loe kao i ubijanje oveka. To
je ovekova tenja da uvek ide dalje nego to bi trebalo, i tu on ini
greku. (24)
Kada se imaju u vidu svi nedostaci medicine, lekova i operacija, koji je
najbolji put do dobrog zdravlja? Najbolji lek je jednostavna, nezagaena
hrana, sve vazduh, pravilnost u radu i odmoru, jasnoa u miljenju,
istota oseanja, i poverenje u savreno Bie, sa kojim smo povezani i iji
izraz predstavljamo. (25)

Duhovno leenje
To poverenje u savreno Bie Boga je ono to nas ini prijemivim za
boanski dar vere. U tom sluaju svemoni duh moe da deluje da bi nas
izleio od bilo koje bolesti. Molitva je od izuzetne pomoi u tom procesu,
poto nas ini svesnim nae unutarnje povezanosti sa Boanskim Biem. U
meditaciji moemo da stupimo u neposredan kontakt sa istom
inteligencijom i snagom svoje due, boanskog duha u nama; ona je osnov
najidealnijeg mogueg leenja. U jednom neobjavljenom predavanju
Hazrat Inajat Kan je to ovako objasnio:
Meditativni proces je tretman za sve bolesti, iz tog razloga to
ispoljeni ivot potie od neispoljenog. Neispoljeni ivot je lien svake
aktivnosti i u njemu vlada potpuno mirovanje; on je suti mir...
Zbog toga nema boljeg leka od mira.
Lekovi mogu da pomognu, ali samo u odreenoj meri. Na primer,
lek moe da pomogne telu, ali ne i umu; psiholoki tretman moe da
pomogne umu, ali ne i dui. Sve te stvari kao to su lekovi i psiholoki
tretmani dolaze spolja i pacijent je zavisan od njih, dok u
meditativnom postupku pacijent stvara svoj lek iz samog sebe. (26)
Osim toga, poto se vibracije nalaze u osnovi svega u vasioni kao i unutar
oveka, 'mo rei' ima snano isceljujue dejstvo. Pod time Inajat Kan
takoe misli na vibracije, ukljuujui i muziku. U tom kontekstu se navodi
da je u Americi postojao jedan lekar koji je imao tu ideju i nastojao da je

nauno sprovede u delo. (27) Taj lekar je verovatno bio dr Abrams, koji je
izumeo radioniku, korienje elektrinih vibracija za leenje. Inajat Kan ga
spominje na jednom drugom mestu, i to sa velikim oekivanjem od tog
razvitka u medicini:
On je poeo da dolazi do nekih dobrih rezultata, ali to je stvar za koju
je potreban barem jedan vek da se u potpunosti razvije. Veoma je
opsena i ovo je tek njen poetak; stoga jo uvek nema kraja
grekama; ali u isti mah, ako budemo dovoljno strpljivi, posle mnogo
godina neto bi od toga moglo da ispadne, neto to bi moglo da bude
vrlo korisno za medicinski svet. (28)
Jedno vreme je radioniki postupak bio estoko kritikovan u medicinskom
svetu, ali izgleda da sada nailazi na ire prihvatanje, naroito u Britaniji.
Leenje pomou meditacije i zvuka takoe se koristi u savremenom
razvoju drevne ajurvedske medicine. Dr opra, koji je nauno prouavao
te stare metode, je na molbu Mahariija Mahe Jogija objasnio kako
tehnika transcendentalne meditacije, takozvana 'tehnika blaenstva' i
praiskonski zvuk mogu da imaju snano isceliteljsko dejstvo. (29) Sve su to
naini samoleenja koje Inajat Kan smatra poeljnijim od leenja od strane
drugih, poto jaaju volju. (30)
No, esto nam je ipak potrebna tua pomo. Inajat Kan objanjava kako
moemo da pomognemo drugima putem duhovnog leenja, poredei
razliku izmeu medicine i duhovnog leenja sa putovanjem eleznicom ili
avionom. (31)
Zdravlje na ton i ritam je vibracija. Vera i meditacija stvaraju
osnovnu skladnu vibraciju koja predstavlja najsavreniji lek. Takve
vibracije nisu ograniene samo na na um i telo; one mogu da budu
primljene od strane drugih ljudi i hotimino usmerene na one kojima je
potrebno leenje. Te vibracije se stvaraju i prenose putem daha i mogu da
se usmeravaju na razliite naine. To su:
leenje putem pisanja neke svete rei ili poruke;
magnetizovanjem vode;
pokretima akama iznad obolelog dela tela;
dodirom;
pogledom;
snagom glasa koji daje uputstvo;
saoseajnim prisustvom i ponaanjem;
molitvom;

i najzad, postoji leenje u odsustvu, u kojem isceliteljske vibracije

mogu da premoste bilo koju razdaljinu. To je sasvim drugaiji metod
leenja. (32)
Ta isceliteljska mo moe ovako da se objasni:
Dah je, da tako kaem, elektrina struja koja moe da se ukljui bilo
gde, bez obzira na udaljenost. Tako uspostavljena struja daha stavlja u
pokret eterine talase u prostoru, i shodno isceliteljevoj magnetskoj
snazi prostor izmeu njega i pacijenta ispunjava se tekuom strujom
isceliteljske moi. Nema sumnje da je duhovna razvijenost preduslov
za to; bez nje je mo isceliteljevog uma, koliko god velika, suvie
slaba da bi leenje uspelo. Pod duhovnom razvijenou se misli na
Bogosvest. (33)
To nas dovodi do sutine pitanja kako duhovna isceliteljska mo moe da
se razvije. Duhovna razvijenost se u nastavku samo uopteno spominje,
poto je u osmom poglavlju detaljnije razmotrena. Prvo, mo daha mora da
se razvija putem duhovnih vebi disanja. Zatim, iscelitelj mora da bude u
prikladnom ritmu i da poseduje istotu uma. Potom je potrebna
koncentracija, sa saoseanjem prema bolesnoj osobi; koncentracija ne sme
da bude usmerena na bol ili bolest nego na obnavljanje zdravlja. Poslednje
i najvanije je vera u Boga: iscelitelj mora da postane kanal za boansku
isceliteljsku mo. Inajat Kan o tome kae:
Kada iscelitelj misli da on lei, njegova mo je mala poput kapi; kada
misli da Bog lei, i kada zahvaljujui toj misli zaboravi na sebe i bude
svestan samo Bojeg bia, tada njegova mo postaje velika poput
okeana. (34)
To je dodatno pojanjeno u sledeem inspirativnom pasusu:
Ubeenje i spoznaja da ''ne postojim ja, nego Bog'' je ono to
iscelitelju daje mo da lei na daljinu; ta spoznaja mu takoe prua
uverenost da njegova misao moe da pree bilo koju razdaljinu, poto
ga znanje o postojanju sveproimajueg Boga ini svesnim da je
Apsolut ivot sam po sebi, i da je ak i prostor, koji prosenoj osobi ne
znai nita, zapravo sve; on je sam ivot svih stvari i stvorenja. (35)
Mistiki iscelitelji vekovima su pokazivali ta duhovno leenje moe da
postigne. I sam Inajat Kan je bio odlian iscelitelj, ali je zakljuio da
najvei deo svog vremena treba da posveti razvijanju i irenju sufijske
poruke. Murid Ali Kan, njegov roak, koji ga je pratio od poetka
njegovog zalaganja za sufijsku poruku i koji je bio duhovni voa i
generalni zastupnik Sufijskog pokreta od 1948. do 1958. godine, razvio je
izvanrednu isceliteljsku mo i svesrdno se posvetio tom poslu. On je pravi

primer razliitih osobina koje su potrebne za leenje: njegov dah je bio

veoma moan, posedovao je uzvienu istotu, duboko saoseanje i
nepokolebljivu veru u Boga. Takoe je bio izvrstan majstor i uitelj
muzike, tona i vibracije.
Murid Ali Kan obiavao je da kae, kad bi mu se neko zahvalio to ga
je izleio, podiui ruke uvis, ''to se dogodilo iskljuivo zahvaljujui
Bogu''. Bilo je nekih izvanrednih sluajeva njegovog isceljivanja prijatelja
i sledbenika sufijske poruke. Hazrat Inajat Kan je smatrao da je
unapreenje duhovnog leenja toliko znaajno da je ustanovio posebnu
aktivnost duhovnog leenja u Sufijskom pokretu. Poetnici koji uestvuju
u toj isceliteljskoj aktivnosti redovno se sastaju u malim grupama da bi
praktikovali leenje u odsustvu. U tu svrhu se obavlja jednostavan ritual sa
posebnim molitvama i meditacijama. To je skroman i nevidljiv nain rada
na pomaganju onima koje mui neka nevolja ili bolest.
Napomene
1. The Sufi Message of Inayat Khan, IV, str. 15.
2. ibid, str. 18.
3. ibid, str. 19.
4. ibid, str. 15.
5. ibid, str. 20.
6. ibid, str. 36.
7. ibid, str. 21.
8. The Sufi Message, V, str. 235.
9. The Sufi Message, IV, str. 49.
10. Videti Deepak Chopra, Quantum Healing, Exploring the Frontiers of
Mind/Body Medicine, New York, 1989.
11. The Sufi Message, IV, str. 54.
12. ibid, str. 55.
13. ibid, str. 39.
14. Videti Chopra, Quantum Healing, str. 76.
15. The Sufi Message, IV, str. 43.
16. ibid, str. 33.
17. ibid, str. 24.
18. ibid, str. 25, 26.
19. Videti Chopra, Quantum Healing, str. 259.
20. The Sufi Message, IV, str. 33.
21. ibid, str. 88.
22. Videti Chopra, Quantum Healing, str. 73.
23. The Sufi Message, IV, str. 32.

24. ibid, str. 46.

25. ibid, str. 33, 34.
26. Iz neobjavljenog kompleta 'Sangatha I', str. 1.
27. ibid, str. 34.
28. The Sufi Message, str. 107, 108.
29. Videti Chopra, Quantum Healing, str. 237.
30. The Sufi Message, IV, str. 89.
31. ibid, str. 76.
32. ibid, str. 80-87.
33. ibid, str. 87.
34. ibid, str. 85.
35. ibid, str. 87.

12
Ideal mira: neki drutveni aspekti
Unutarnji mir
U prethodnim poglavljima sam pokuao da opiem neke od lepota
Univerzalnog sufizma Hazrata Inajata Kana: njegovu mistiku filozofiju;
njegovo vienje putovanja ljudske due; njegovo Univerzalno
bogosluenje; njegovu unutarnju kolu; i misticizam zvuka i njegovu
povezanost sa naim zdravljem. Sve to moe da nam pomogne da
pronaemo svoj lini put kroz potekoe i zamrenosti ivota u pravcu
naeg krajnjeg cilja. Ali, sada se namee pitanje: kako sufijski ideal moe
da doprinese stvaranju mira u svetu, u naem jo uvek podeljenom,
sukobljenom i napaenom svetu?
Videli smo kako nas i etika evolucija i duhovni razvoj vode ka duboko
ispunjavajuem iskustvu mira u naem srcu. To je najvea blagodat. Kao
to Inajat Kan kae u Gajanu: ''Vaistinu, blaeno je srce koje stekne
boanski Mir.'' (1) A u knjizi Aforizmi on ovako opisuje taj unutarnji mir:
Mir nije znanje, mir nije snaga, mir nije srea; pa ipak, mir je sve to.
Pored toga, mir donosi sreu, mir udahnjuje oveku znanje o vidljivom
i nevidljivom, i u miru se otkriva Boansko Prisustvo. (2)
Nain vladanja koji moe da nas dovede do tog mira u srcu zasniva se na
obuzdavanju i prevazilaenju naeg lanog ega.
U sufijskoj terminologiji taj lani ego je nafs. Neobjavljeni ciklus
predavanja nadahnutih Hazratom Inajatom Kanom, pod naslovom ''Knjiga
o miru'' (3), poinje sa ovim miljenjem: Kao to su svi ratovi izazvani
delovanjem nafsa, tako i svi oblici mira potiu od obuzdavanja nafsa, i to
vai bilo da se posmatra sa univerzalnog ili nekog konkretnog stanovita.
Taj nafs, lani ego, nastao je kao to smo videli (4) usled naeg
poistoveivanja sa svojim ogranienim biem, svojim telom i umom, i

svim potrebama, mislima i oseanjima koja u njemu postoje. Dakle,

osnovno obeleje naina pristupanja Inajata Kana svetskom miru jeste
uverenost da je ta potreba za obuzdavanjem nafsa ''ispravna, bilo da se
posmatra sa univerzalnog ili nekog konkretnog stanovita''. Tako moemo
da ispitamo
nafs neke osobe to smo i inili do sada ali takoe i
nafs nekog drutvenog ideala,
nafs nekog naroda i
nafs neke religije ili verovanja.
U tim sluajevima dolazi do poistoveenja odreene drutvene grupe ili
organizacije sa nekim ogranienim idealom; nekog naroda sa njegovim
ogranienim nacionalnim obelejima i interesima; i crkve ili verske
organizacije sa njenim posebnim oblikom verovanja. U svim ovim
sluajevima mir zavisi od obuzdavanja dotinog nafsa. Zbog toga emo se
pozabaviti svakim od tih razliitih oblika nafsa ili neutemeljenog
poistoveenja.
Nafs jedne osobe ve je bio razmatran u devetom poglavlju
posveenom etikoj kulturi. Jo jedan njegov aspekt u ''Knjizi o miru''
rasvetljava i dopunjava ranije tumaenje. Za poetak smo upozoreni da je
nafs jedna veoma podmukla ivotinja: Mnogi mogu da govore protiv
nafsa, ali ukoliko nisu nadahnuti da govore, ukoliko taj govor ne izvire iz
srca, onda je i taj jezik u vlasti nafsa. Uvek postoji iskuenje da se
napadne nafs druge osobe; ak i ukoliko se neki nafs okrene protiv samog
sebe, ''on time sebe jaa, to je veoma obmanjujue''. Zbog toga, ''sufije
pribegavaju uljuljkivanju avola da bi zaspao, a ne njegovom buenju da
bi mu se pruio otpor''.
Pod tim se misli: nemoj da ti um bude okupiran borbom protiv
nepravde, nego razvijaj i neguj dobrotu. Usmeravanje uma na prijateljski
naklonjene i nene misli i oseanja oivljava tu dobrotu u nama. Jer kao
to smo videli um je kreativan. Misli i oseanja kojima posveujemo
panju jaaju i vode ka novim pozitivnim oseanjima i delima. Inajat Kan
esto uporeuje na um sa batom koju treba da kultiviemo. Zato se na
protivljenje nepravdi gleda kao na upanje korova iz bate iako ovek
nije ba siguran da on tu ne moe ponovo da izraste. Negovanje
pravednosti je saenje cvea ili drvea koje e samo od sebe uguiti
korov. Zakljuak je: Poto suprotstavljanje nepravdi katkada dovodi do
precenjivanja sopstvene ispravnosti, negovanje duevnosti i ljubavi esto
je nadmonije od njega, i nain vladanja sveca je obino bolji od naina
vladanja proroka ili uitelja.

Ovaj poslednji citat takoe istie vanost svojstava srca. U naim

mislima na povrini naeg uma uvek moramo da uviamo razlike i da
ih analiziramo, a upravo to je ono to daje podstrek nafsu; poistoveujemo
se sa svojim sopstvenim specifinim idejama. Dublja oseanja u srcu,
oseanja ljubavi, prijateljstva, pratanja i slinog su ono to nas vodi ka
prevazilaenju razlika i doivljaju jedinstva. To je najbitnije za na lini
duhovni razvoj.
Meutim, taj lini razvoj je od velike vanosti i za drutvo i za svet.
Stepen evolucije svih ljudskih bia odreuje klimu u kojoj politiki lideri
donose odluke koje mogu da dovedu do rata ili mira. Jer, sve nae misli i
oseanja ulaze u ono to Karl Gustav Jung zove ''kolektivno nesvesno''.
Njih bilo svesno ili nesvesno primaju drugi umovi i potpadaju pod
njihov uticaj.
Na taj nain svako daje svoj doprinos ratu ili miru u svetu. Zbog toga je
naa prva dunost ukoliko elimo da se zaloimo za mir da ostvarimo
mir u svom sopstvenom srcu. Kao to Inajat Kan kae u Gajanu:
Mirotvore, pre nego to pokua da stvori mir irom sveta, prvo ga
postigni u samom sebi!

Veni i prolazni svet

Ovo je jednostavna ali veoma znaajna preporuka. Jer, upravo
stvaranjem mira u sopstvenom srcu otvaramo put za doivljavanje
jedinstva i Bojeg savrenstva; to je ono iskustvo za kojim svi udimo. No,
kada nismo u stanju da jasno uvidimo kakvo je duhovno svojstvo tog
savrenstva, postajemo zbrkani i pokuavamo da to savrenstvo
postignemo na zemlji, umesto da ga ostvarimo u svojim srcima. I Volter
Lipman i Oldouz Haksli snano su nas upozoravali da ne pomeamo
duhovni i zemaljski, veni i prolazni svet.
Volter Lipman razlikuje dva 'carstva': ''carstvo materijalnog sveta, u
kojem je ovek u situaciji da se raa, ivi, radi, da se napree i da umre'', i
''carstvo sutine, transcendentni svet u kojem ovekova dua moe da se
preporodi i da bude u miru''. (5) Na slian nain i Oldouz Haksli zapaa
dve suprotstavljene filozofije: onu ''koja potvruje postojanje i neposrednu
ostvarljivost venosti''; i onu ''koja potvruje ono to se odvija u vremenu
kao jedinu stvarnost''. (6)
Ono to je vano da se uoi je to da savrenstvo, spasenje za kojim
ovek udi u dubini svog srca, moe da se pronae samo u carstvu

transcendentnog sveta duha, venosti, to e rei u naem vlastitom

najdubljem biu, naoj dui. Carstvo materijalnog sveta, vremenskog
sveta, je potpuno razliito. ivot u ovom svetu je ogranien, prolazan i
nesavren; pun je sukoba i protivrenosti, zbrke i zamrenosti. U ovom
svetu ne postoji apsolutno dobro; sve je relativno. U njemu je nemogue
doneti jasne i sveopte propise. Aristotel nas je upozorio da ne moemo da
ustanovimo prikladno pravilo ukoliko zahtevamo vie 'jasnoe' nego to
stvar o kojoj se radi to doputa. (7)
Otuda, nastavlja Volter Lipman, mudrost Biblije ne sadri sistematino
i sveobuhvatno iznoenje etikih principa iz kojih je mogue sa jasnoom i
sigurnou izvesti izrine odgovore na konkretna pitanja. (8)
U politikom svetu vidimo potvrdu toga u velikim promenama kroz
koje su tokom vremena prolazili programi hrianskih partija, kao i u
brojnim slinostima tih programa sa programima nereligioznih partija.
Potpuno je jasno da ekonomska politika pripada tom materijalnom carstvu.
Stoga ono ne moe da nam prui savrenstvo za kojim tragamo.
Ekonomska nauka pokazuje nam da su materijalna bogatstva za veliku
veinu ljudi uvek nedovoljna u odnosu na nae rastue potrebe. Najbolje
ekonomsko stanje sastoji se od uravnoteenja tih nedovoljnosti: raspodele
naih dobara za zadovoljavanje razliitih potreba na takav nain kojim se
ostvaruje najvea sveukupna korist. No, to jo uvek nije savrenstvo. A
poto su neophodne olakice da bi se ljudi podstakli da doprinose
nacionalnom proizvodu razlike u prihodima su neminovne, tako da
postoje i velike razlike u stepenu zadovoljenosti koji su razliite jedinke u
stanju da dostignu, to moe da se sukobi sa naim oseanjem za pravdu.
Iskustvo pokazuje da to oseanje moe u izvesnoj meri da oslabi, ali
nikada i da se ukine bez nanoenja patnje svima. Zaista, kao to Lipman
kae: Poto je gorak kraj postao oevidan u zemljama totalne revolucije,
moemo da vidimo koliko je beznadean poloaj savremenog oveka.
Stravini dogaaji pokazuju da to se vie ljudi trude da od zemlje naprave
raj, to vie od njega prave pakao. (9)
Potpuno je jasno da savrenstvo savrena pravda nije moguno u
materijalnom svetu. Meutim, to ne znai da treba da se povuemo iz sveta
i fatalistiki ga prepustimo njegovim kukavnim mehanizmima da bismo se
usredsredili na meditativni ivot u nekom manastiru ili indijskom aramu.
Za ovekovo stanje predstavlja veliku promenu na bolje ukoliko drutvima
na razborit nain upravljaju osetljive voe koje imaju na umu dobrobit
naroda, tako da se u okviru prihvatljivih zakona omogui dovoljno iroko
polje za slobodno razvijanje ljudske energije, to dovodi do prihvatljivog

nivoa blagostanja. Minimum materijalnih sredstava i slobode takoe e

stvoriti bolje uslove, u kojima e mnogi ljudi moi da obrate panju na
duhovni put, na kojem nae najdublje udnje mogu da budu zadovoljene.
To je razlog zbog kojeg je sufijski ideal ravnotee izmeu unutarnjeg i
spoljnog ivota toliko vaan. Kada moemo da crpemo snagu i nadahnue
iz savrenog izvora unutar sebe, onda moemo da delujemo u pravom
duhu u nesavrenom spoljnom svetu.
U tom duhu ovek e imati iru perspektivu, koja omoguava da sve
razliite strane nekog problema i sve posledice odreenih postupaka budu
paljivo procenjene. Tada ovek moe lake da pronae pravilan srednji
put, razborit kompromis u kojem suprotni interesi ili take gledita mogu
pomirljivo da se zblie. Na takav uravnoteen stav ukazano je u sledeem
odlomku iz ''Knjige o miru'':
Veoma je teko odgovoriti na pitanje da li sufije treba da budu
naklonjeni i da pomau takve aktivnosti kao to su zabrana alkohola,
droga i prostitucije, jer ono to izgleda kao jednostavno pitanje
zapravo je vrlo sloeno pitanje izraeno u nekoliko rei. Mogue je da
je u igri vie etikih i duhovnih pitanja, tako da je pre donoenja
odluke umesno da se sva ona ispitaju. To ne znai neutralnost ni
ravnodunost, mada ne iskljuuje neutralnost i nije njena suprotnost.
To znai da prvo treba razmotriti sva naela, sagledati stvar sa svih
stanovita, a opet ne oklevati da zatitite ono to oseate da je moralno
ili duhovno ispravno. (10)
''Knjiga o miru'' takoe podvlai potrebu za trezvenou, u isti mah
ukazujui da to nije lako i da od mistika zahteva odreene rtve.
Trezvenost je svojstvo koje je neophodno kad god iskrsne neki
problem. Mistici nisu uvek trezveni, jer iskustvo Bojeg prisustva
deluje veoma stimulativno na srce i um i dovodi do duhovne opijenosti
ili ekstaze. Ali, kada se pojavi problem ovekova dunost je da slui
Bogu pre nego da traga za Njim. Pri sluenju sa poniznou i
skromnou ovek moe da slui Bogu i bez svesti o Njegovom
prisustvu. (11)
Sve ovo, naravno, podrazumeva obuzdavanje nafsa naih ogranienih
drutvenih ideala ili ciljeva, poto bi nafs zatvorio na um pred drugaijim
gleditima i tako bi mogao da dovede do nesklada i sukoba.

Mir meu narodima

Ima li potrebe da se nairoko govori o miru u svetu? Sukobi i ratovi

velikih razmera izmeu razliitih naroda prouzrokovali su neizmernu
patnju i tetu oveanstvu u prolosti i mogli bi u budunosti da budu
razorni za svet u celini ukoliko bi se ikada upotrebilo nuklearno
naoruanje. Zato je neophodno za svet da se pronae nain za
miroljubiviju koegzistenciju nacija.
Kakav je sufijski pristup tome u ''Knjizi o miru''? Ugledajui se na
inspirativnu studiju Imanuela Kanta Ka venom miru, ona poinje
poreenjem izmeu pojedinca i naroda:
Problematika naroda nije toliko razliita od problematike pojedinca,
samo ima vee razmere. Postoje dva vida linosti: ona dua koja
predstavlja pogodnost za Boga da bi dotakao ivot na povrini i
zapravo nije nita drugo do Bog, i ona gomila misli, ideja, oseanja i
utisaka priloenih uz ime. Tako i narodnost ima dva aspekta: ono
obuhvatanje grupe pojedinaca na veoj ili manjoj teritoriji da bi oni
delovali kao celina, i onaj niz postupaka, ideja i ideala prikaenih za
vladu, zakone i delatnost na istoj teritoriji. (12)
U tom smislu zaista moemo da mislimo o narodnom umu koji je, kao
Jungovo ''kolektivno nesvesno'', nastao od ukupnog iskustva, misli,
oseanja i tenji stanovnika jedne zemlje. Stoga takav narod poseduje svoj
sopstveni sutinski identitet koji ne moe da se zanemari i poniti da bi se
stvorio jedan jedinstveni svet pod jednom svetskom vladom. U nastajanju
nacija moemo da zapazimo veliki napredak ljudskog roda:
Bili su potrebni mnogi vekovi da se od porodica i bratstava napravi
pleme, i od plemena narod. To nije bio brz ni lak proces. ovek,
zaboravljajui prolost i uznemiren sadanjou, sa pogledom na
budunost, ne uzima uvek u obzir mnoge naporne faze koje su bile
neophodne za izgradnju takvih modela upravljanja dravom kakvi
danas postoje. Uprkos svim njihovim nedostacima i manama, kada se
osvrnemo na prolost ini se da je postignut veliki napredak. Na
osnovu toga ovek moe da stekne neku predstavu o evoluciji cele
ljudske rase, ma koliko ona bila spora. (13)
I Kant smatra da su pojava i razvitak nacije vano dostignue na koje je
priroda nagnala oveanstvo. On prirodu naziva 'velikim umetnikom' koji
postie da saradnja i jedinstvo nastanu iz nesuglasica i sukoba stvorenih od
strane oveka; i on u toj 'prirodi' uoava izvornu mudrost koja svoju
pobudu nalazi u uzvienijoj zamisli usmerenoj ka konanom odreditu
oveanstva. (14)

Dakle, Kantovu 'prirodu' moemo da smatramo za boanski duh

upravljanja. Na slian nain je i arls Darvin uoio, pored svog zakona
opstanka najsposobnijih, 'prirodni zakon saradnje'. On uvia da:
poto ovek napreduje u civilizaciji, i mala plemena se udruuju u
vee zajednice, najobinija razboritost bi pojedincu ukazala da treba
da unapredi svoju drutvenu osetljivost i naklonost prema svim
pripadnicima istog naroda, mada mu oni lino nisu poznati . . . kada se
jednom stigne do te take, preostaje samo lako uklonjiva prepreka
proirivanju njegove naklonosti na pripadnike svih naroda i rasa. (15)
Kant odmah zatim primeuje da narod vremenom poinje da shvata da je u
interesu njegovih pripadnika da sarauju i da se pridravaju odreenih
pravila koja reguliu njihove meusobne odnose, umesto da se pojedine
porodice ili gradovi bore jedni protiv drugih. U tu svrhu se razvija pravno
ureenje, koje svakog graanina titi od nasilja, i osnivaju se sudovi za
reavanje sukoba i sporova. Tako se uspostavlja izvesna ravnotea
suprotnih interesa. Na isti nain i nacije moraju da naue da ive zajedno u
miru. U tu svrhu moraju da se uspostave i prihvate norme meunarodnog
prava, koje tite sve nacije od mogunog nasilja i agresije od strane
njihovih suseda. Zato postaje neophodan meunarodni sud pravde kako bi
se reile nesuglasice meu njima. Na taj nain sve nacije mogu da naue
da sarauju.
Svet sada pokuava da to postigne preko Ujedinjenih Nacija i raznih
njihovih organa, ali to se ispostavlja kao veoma teak zadatak. Nastojanje
da se postigne slaganje u vanim i neodlonim meunarodnim problemima
izmeu velikog broja nezavisnih nacija, koje imaju razliita i esto vatreno
zastupana stanovita, moe da bude krajnje frustrirajue. To iziskuje
mnogo energije, strpljenja i istrajnosti. Ono to je bitno za uspeh jeste da
razliite dravne delegacije naue da sasluaju obrazloenja onih drugih.
To onda moe da dovede do irenja vidika, veeg razumevanja, kako bi
mogla da se postigne saglasnost. Izvesno obuzdavanje nafsa odreene
nacije je nuno da bi se usvojila takva opta saglasnost koja samo
delimino odraava ideje i interese bilo koje nacije.

Objedinjavanje svetske ekonomije

Kant nas uverava da e ekonomski i finansijski interesi navesti nacije
na saradnju. Taj argument vremenom postaje sve jai. Ekonomski interesi
su se u prolosti esto sukobljavali i ponekad dovodili do ratova. No, u
dvadesetom veku razvija se sve jedinstvenija svetska ekonomija.

Meunarodna privredna razmena izvanredno se uveala pod uticajem sve

jeftinijeg prevoza i komunikacija. Nacionalne ekonomije usled toga
postaju sve zavisnije jedne od drugih. I postojanje meunarodnih
finansijskih trita takoe uspostavlja tesne veze izmeu nacionalnih
ekonomija.
Kretanja krupnog kapitala pojaavaju zajednike finansijske interese i
dovode u vezu kamatne stope na nacionalnim tritima kapitala. U mnogo
emu nacionalne ekonomije su postale delovi jedinstvene svetske
ekonomije. Zato dravnim vladama postaje sve tee da samostalno
upravljaju svojim ekonomijama. Meunarodna ekonomska i monetarna
saradnja meu dravama postaje sve nunija na mnogim poljima. Mnotvo
meunarodnih organizacija obavlja vaan posao u ovoj oblasti. Po mom
miljenju, Svetska banka i MMF su bili posebno korisni. Oni su od kraja
Drugog svetskog rata bili tako osmiljeni da se odluke donose na osnovu
veine glasova. To znai da se, u ogranienom podruju njihove
odgovornosti, osnovno naelo dravnog suvereniteta prenelo na njih. To je
bilo moguno samo zbog toga to je sistem glasanja realistino utemeljen
na ekonomskoj snazi zemalja lanica. Uz to, te ustanove su mogle uspeno
da funkcioniu jer njima upravlja izvrni organ od najvie 24 lana
izabrana od strane 177 zemalja lanica na osnovu njihove glasake moi.
Izvrni organ zapravo vrlo retko glasa, jer skoro uvek tei optoj
saglasnosti. Takav nain rada obavezuje sve izvrne direktore i
predsedavajueg da vrlo paljivo sasluaju iznoenje razliitih argumenata,
i da procene njihovu opravdanost i znaaj. Vanost odluke postignute
optom saglasnou je u tome to se onemoguava nametanje svima nekog
ogranienog ali snano zastupanog gledita (nafs nacionalnog gledita);
umesto toga, razliite take gledita dovode se u razboritu ravnoteu.
Ove ustanove su u mnogim sluajevima uradile dragocen posao za
svetsku ekonomiju, mada o mnogim vanim odlukama jo uvek mora da se
pregovara dvostrano ili u malim grupama najjaih drava. I pored toga,
rasprave u takozvanoj Grupi od pet i Grupi od sedam vodeih industrijskih
zemalja predstavljaju korak napred u meunarodnoj saradnji i dovele su do
boljeg razumevanja i odreenih pozitivnih rezultata u usaglaavanju
politika. Moemo da se nadamo da ta saradnja moe vremenom da se
proiri u svetsko ekonomsko vee. (16)
Ovaj razvoj dogaaja je ohrabrujui, no kada se uporedi sa ogromnom
potrebom za meunarodnom saradnjom u dananjem svetu, on predstavlja
samo skroman poetak. ak i na poljima u kojima je neodlona potreba za
saradnjom nesumnjiva, jo uvek je teko ubediti javno mnenje i skuptine

u razvijenim demokratijama da podrede uske nacionalne interese optem

dobru svih nacija. U isto vreme su izbili neki estoki sukobi i ratovi manjih
razmera meu zemljama u razvoju, u kojima esto vladaju diktature.
Stoga postoji velika potreba za irim razumevanjem i podrkom
miroljubivoj saradnji. Kako to moe da se ostvari? ''Knjiga o miru'' uzima
u obzir razliita naela koja bi mogla da ujedine ljude.

Ujedinjujua osnovna naela

Idealisti su se nadali da bi mogao da bude stvoren jedan meunarodni
jezik koji bi pomogao da se ljudski rod ujedini. Ali, pokuaj da se to
postigne putem vetakog jezika esperanta nije uspeo da stekne opte
prihvatanje. Ono to je potrebno je 'jezik srca'. ''Knjiga o miru'' poziva se
na priu o Vavilonskoj kuli sa kojom su izbile razlike u jeziku: Re
'Vavilon' znai 'Boja kapija'. Jedino na Bojem pragu govori se jedan
jezik, a to je jezik srca. Pravi Vavilon ili prag Boji nije na fizikoj ravni
nego u oblasti srca. Njegov univerzalni jezik nije govor nego muzika. (17)
Babel (Vavilon) na hebrejskom ili bab-ilu na vavilonskom zaista znai
'Boja kapija'. Ali, balal znai 'zbuniti', 'pobrkati', 'praviti nered', a vrlo
slino se izgovara, tako da tekst iz Postanja 9:1-9 moe da se dovede u
vezu sa zbrkom jezika koja je tamo nastala. (18)
Muzika e biti jedini sveopti jezik; ve ''ceo svet danas u nekom obliku
slua muziku drugih rasa, drugih naroda, drugih civilizacija; i ne samo to
je slua nego je esto i visoko ceni''. Ali, da bi muzika bila zaista
ujedinjujui element za sve ljude, ona mora da bude univerzalna. Kao to
su dravne himne ''sluile da ujedine sve ljude jedne zemlje'', tako bi i
muzika nadahnuta univerzalnim boanskim idealom mogla da pomogne
zbliavanju celog oveanstva. I ovde moe da nas nadahne shvatanje
Inajata Kana i njegovo lino iskustvo muzike kao najuzvienijeg budui
najapstraktnijeg vida estetske kontemplacije, tj. udubljivanja. Ona je
blia mistinoj meditaciji i spoznaji od bilo kog drugog ljudskog
stremljenja i stvaralatva.
Zajedniki ideali takoe mogu da spoje ljude u mnogim nacijama; ovde
moemo da imamo u vidu zatitu uma, ouvanje kitova i sline aktivnosti.
Opasnosti po nau ivotnu sredinu, koje su postale toliko oigledne, sada
zbilja daju veliku snagu takvim aktivnostima. U oveku postoji snana
elja za mirom, koja predstavlja odjek ili odraz njegove prave prirode. Ona
se katkada pokazuje u nekoj organizovanoj saradnji sa njegovim

blinjima. (19) Poslednjih godina ta tenja je najupeatljivije bila

ispoljena u Mirovnom pokretu, koji crpe veliku emotivnu snagu iz uoene
uasne opasnosti od nuklearnog rata. Meutim, ovek u svojoj 'udnji za
meunarodnim bratstvom' ne sme da postane netrpeljiv prema onima iji
vidici nisu tako iroki.
Moe li nauka, koja je po svojoj prirodi univerzalna, da potpomogne
ujedinjavanje ljudi i tako olaka ouvanje mira? ''Knjiga o miru'' ukazuje
na ogranienja nauke u tom pogledu: ak i naunici uviaju manjkavost
nauke kao univerzalnog ideala. Osim to predstavlja slukinju rata, ona
zahteva veliku inteligenciju da bi se razumeli njeni temeljni zakoni, tako
da e moda biti potrebno mnogo vremena da dopre do srca i umova
veine ljudi. (20) Meutim, predvieno je i to da: Pre ili kasnije naunici
e poeti da istrauju svest, da dublje prouavaju fizike i psihike
fenomene, i to e ih primorati da prihvate postojanje svetova nedostupnih
naim ulima. (21)
I to kretanje u nauci takoe postaje sve vanije u dananje vreme. Ono
svojom holistikom filozofijom nadahnjuje mnoge duhovne struje u
takozvanom pokretu Novog Doba. Sve to doprinosi veem jedinstvu i
bratstvu.

Potreba za univerzalnom religijom

Uza sve to, Inajat Kan je itekako svestan i neophodnosti religijskog
gledita:
Bratstvo ljudi bez Bojeg Oinstva je poput tela bez krvi. Oblije
moe da bude tu, ali u njemu nee biti ivota. Ni sva uputstva i propisi
ne mogu da ujedine ljude ija srca nisu omekana tako da poteku jedno
u drugo poput reka i da se uliju u ono sveobgrljujue more ivota koje
je Bog. (22)
Prema tome, ono to svetu treba je univerzalna religijska svesnost. To
znai da i nafs religije mora da bude savladan: taj nafs je iskljuiva
poistoveenost sa odreenim oblicima verovanja i rituala koji se
doivljavaju kao jedini put do Boga, do spasenja. Takvi vernici zahtevaju
da drugi prihvate isto verovanje i ritual, a to ee dovodi do sukoba nego
do mira. Verovanje i ritual su zapravo sredstva koja mogu da nam
pomognu, naini putem kojih ovek moe da razvije i ispolji svoj religijski
ivot. Sve razliite staze velikih religija spajaju se u jednu boansku
stvarnost koja mora da bude doivljena. Zbog toga je saradnja meu

religijama veoma dragocena: ''Svako udruivanje religija, bez obzira na

gubitak lanstva, predstavlja kretanje ka miru''. (23)
U tu svrhu je Inajat Kan ustanovio Univerzalno bogosluenje kao
religijsku aktivnost Sufijskog pokreta. U tom Univerzalnom Bogosluenju
se spajaju sve velike religije: obred slikovito prikazuje kako boanska
svetlost preko njih dolazi u oveanstvo; a itajui njihove svete knjige
moemo da iskusimo sklad koji postoji izmeu njihovih razliitih naina
slavljenja boanskog bia i ispoljavanja sutinski istovetnog etikog ideala
ljubavi, samilosti i tolerancije meu ljudima. To je polazna taka za mir u
svetu.

Molitva za Mir
Podari svoj Mir, Gospode, Ti koji si savren i vean, da bi nae due
mogle da zrae mir.
Podari svoj Mir, Gospode, da bismo mogli slono da mislimo,
postupamo i govorimo.
Podari svoj Mir, Gospode, da bismo mogli da budemo zadovoljni i
zahvalni na Tvojim Izdanim Darovima.
Podari svoj Mir, Gospode, da bismo usred ovozemaljske borbe mogli
da uivamo u Tvom Blaenstvu.
Podari svoj Mir, Gospode, da bismo mogli sve da izdrimo, sve da
podnesemo u oekivanju Tvoje Naklonosti i Milosti.
Podari svoj Mir, Gospode, da bi nai ivoti mogli da postanu boanska
vizija, i da bi u Tvojoj Svetlosti sasvim nestala tama.
Podari svoj Mir, Gospode, na Oe i Majko, kako bismo svi mi, Tvoja
Deca na zemlji, mogli da se udruimo u jedno bratstvo.
Napomene
1. The Complete Sayings of Hazrat Inayat Khan, str. 65.
2. ibid, str. 202.
3. Ova uenja potiu iz Amerike iz ranijeg perioda pouavanja Inajata Kana.
Zapisao ih je Semjuel Luis, ali duboko nadahnue u mnogim odlomcima
nesumnjivo prenosi zvuk neponovljivog glasa Inajata Kana.
4. Videti deveto poglavlje, str. 90.
5. Walter Lippmann, The Public Philosophy, Chatto & Windus, London, 1955, str.
127-8.

6. Aldous Huxley, The Perrenial Philosophy, Chatto & Windus, London, 1947, str.
220.
7. Citirao Lippmann u Public Philosophy, str. 130.
8. ibid, str. 132.
9. ibid, str. 127.
10. 'The Book of Peace', poglavlje 1, str. 2.
11. ibid, poglavlje 3, str. 6.
12. 'The Book of Peace', poglavlje 2, str. 3.
13. ibid, str. 4.
14. Imannuel Kant, Toward eternal peace, Wereld Bibliotheek, Amsterdam, 1915,
na poetku prvog dodatka su 'garancije za veni mir'.
15. Citirao G. Murchie u The Seven Mysteries of Life, Houghton Mifflin, Boston,
1978, str. 514.
16. Videti WIDER Study Group Series No. 4: World Economic Summits, Helsinki,
1989.
17. 'The Book of Peace', poglavlje 2, str.6.
18. Videti Encyclopaedia Britannica: Micropedia, I, str. 707.
19. 'The Book of Peace', poglavlje 2, str.6.
20. ibid, str. 6.
21. ibid, str. 6.
22. 'The Book of Peace', poglavlje 3, str.4.
23. ibid, str.1.

Zakljuak
U prethodnim poglavljima sam opisao neke vane aspekte
Univerzalnog sufizma, sufijske poruke Hazrata Inajata Kana. Ali, kao to
sam upozorio u predgovoru, takav prikaz je nuno nepotpun. Sufijska
poruka je bogata, duboka i sveobuhvatna; ona ima i neka svojstva koja ne
mogu na odgovarajui nain da se izloe u sklopu ove knjige.
Sr sufijske poruke je misticizam, unutarnji put. U sufijskom redu,
Sufijskom pokretu ezoterine kole unutarnje kulture, Inajat Kan je svojim
muridima poverio neprocenjivo blago duhovnih znanja i vetina koje
upuenici potuju kao sveto i tajanstveno dobro koje im je dato radi
njihovog linog razvitka. Inajat Kan je pored toga pruio i obilje
ezoterinijih uenja posebno namenjenih njegovim muridima, ukoliko
napreduju ka viim inicijacijama. Zbog toga ta uenja nisu bila objavljena.
Umee duhovnog uenitva je vaan deo tih veoma tananih uenja.
Unutarnja kola je jo jedna bitna aktivnost Sufijskog pokreta. To je
organizacija koju je Inajat Kan osnovao 1923. godine u enevi radi
ouvanja i irenja sufijske poruke. Iako kao mistik nije bio sklon
organizacionim i administrativnim pitanjima, shvatao je da je njegovoj
duhovnoj poruci potreban organizacioni organ da bi opstala u
materijalnom svetu, ba kao to je ljudskoj dui potrebno njeno fiziko telo
da bi mogla da ivi na zemlji. Naravno, ta organizacija je samo sredstvo u
slubi duhovnog ideala sufizma. Da bi se spreilo da se u toj organizaciji
pojave materijalni interesi i da u izvesnoj meri postane sama sebi svrha, ne
postoji profesionalno svetenstvo. Rad u organizaciji i njenim razliitim
aktivnostima ukljuujui ak i rad opunomoenih inicijatora obavlja se
na dobrovoljnoj osnovi od strane murida koji to ine pored svojih
svetovnih poslova. To je ujedno u skladu sa idealom ravnotee izmeu
unutarnjeg i spoljnog delovanja.
Struktura Sufijskog pokreta je hijerarhijska na nain koji je lino Inajat
Kan jasno naznaio. To odraava karakter duhovnog odnosa i stav koji je
potreban u njegovoj glavnoj aktivnosti: sufijskom redu, unutarnjoj koli.

Ta struktura ima za cilj da omogui da nadahnue duhovnog voe

Sufijskog pokreta prome celu organizaciju i bude joj primer. U isti mah, u
razliitim odborima i komitetima mogu u potpunosti da se predstave i
ispolje gledita onih koji rade u pokretu, tako da duhovni voa moe da ih
uzme u obzir.
Stara sufijska tradicija je u celosti bila izgraena na uenitvu i
uglavnom se sastojala od ezoterinog obuavanja. Otuda je prirodno to je
nastao velik broj sufijskih redova, krugova uenika okupljenih oko raznih
duhovnih uitelja. Muridstvo je veoma lian odnos, te svako mora da ima
slobodu da sam odabere svog uitelja.
Moderni Sufijski pokret, kojeg je osnovao Hazrat Inajat Kan, nije samo
unutarnja kola nego i organizacija stvorena u cilju irenja ideala
Univerzalnog sufizma u celom svetu. Za taj zadatak je vano snano
jedinstvo svih koji se zalau za te ideale. U dananje vreme je
uspostavljena ravnotea izmeu neophodne slobode izbora sopstvenog
duhovnog voe i potrebe za jedinstvom u sufijskoj delatnosti, pa tako
razne duhovne voe sa svojim muridima deluju zajedno u Sufijskom
pokretu, a istovremeno je uspostavljena saradnja izmeu Sufijskog
pokreta (pod duhovnim vostvom Pir-o-Murida Hidajata Inajata Kana,
drugog sina Hazrata Inajata Kana), Sufijskog meunarodnog reda (koji je
osnovao Pir Vilajet Inajat Kan, najstariji sin Hazrata Inajata Kana) i
Sufijskog islamskog ruhanijat udruenja (koje sada razvija vrlo bliske
kontakte sa Sufijskim pokretom).
Svaka organizacija postoji kao ljudska aktivnost i zato je uvek u
izvesnoj meri nesavrena. No, u osnovi sufijskih organizacija nalazi se
nadahnjujui i zraei duh Hazrata Inajata Kana. A Inajat Kan je uvek
naglaavao svojim muridima koji su prirodno bili gotovo zaslepljeni
zraenjem njegovog nadahnua da moraju da primete i shvate sufijsku
poruku koja se nalazi iza njegove linosti. Povrh njenog izraavanja u
uenjima Inajata Kana i u aktivnostima Sufijskog pokreta, tee nevidljiva
reka nadahnua koja se probija u svest oveanstva i ispoljava u
raskonom mnotvu tokova. U pozadini svega toga je boanska stvarnost.
Kao to je Inajat Kan rekao: Vesnik je veo koji prekriva poruku, a poruka
je veo koji prekriva Boga.

Bibliografija

Druga sufijska dela

Arberry, A J (transl.), Mystical Poems of Rumi, University of Chicago
Press, London, 1968.

Hazrat Inajat Kan

The Bustan of Saadi, Wisdom of the East Series, John Murray, London,
1911.

The Complete Sayings of Hazrat Inayat Khan, Omega Publications, New

Lebanon, 1978.

Nicholson, R A, The Mathnawi of Jelal-ud-Din Rumi, E J W Gibb

Memorial Series, New Series, IV, 2, Lucas, London, 1972.

The Complete Works of Pir-o-Murshid Hazrat Inayat Khan (original texts

in five volumes): Lectures on Sufism, 1923, Volume 1, January-June, EastWest Publications, London/The Hague, 1989.

Poems from the Divan of Hafiz, Javidan Publications, 1963.

The Flower Garden of Inayat Khan, East-West Publications, London/The

Hague, 1978.
The Soul, Whence and Whither?, East-West Publications, London/The
Hague, 1984.
The Sufi Message of Inayat Khan, Volumes I-XIII, Barrie and Jenkins,
London/Servire Publishers, Katwijk, Holland, 1960-82. Revised edition:
Volume II and Volume VIII, Element Books, Shaftesbury, 1991; Volume
VI and Volume XIV, East-West Publications, London/The Hague, 1996.

Rehatsek, E (transl.), The Gulistan or Rose Garden of Saadi, George Allen

& Unwin, London, 1964.

Opta literatura
Arberry, A J, Introduction to the History of Sufism, Longman, Green,
London, 1942.
--, Sufism: An Account of the Mysticism of Islam, George Allen & Unwin,
London, 1950.
Art Meets Science and Spirituality in a Changing Economy, SDU, The
Hague, 1990.

Knjige o Inajatu Kanu

Biography of Pir-o-Murshid Inayat Khan, East-West Publications,
London/The Hague, 1979.

Begg, W D, The Holy Biography of Hazrat Khwaja Muin-ud-Din Chishti,

W D Begg, Ajmer, 1960.

Hoyack, L, De Boodschep van Inayat Khan, E Kluwer, Deventer

Berendt, J E, Nada Brahma, East-West Publications, London/The Hague,

1988.

de Jong-Keesing, E, Inayat Khan: a Biography, East-West Publications,

London/The Hague, 1974.

The Bhagavadgita, New American Library, New York/Scarborough,

Ontario, 1944.

--, Inayat Answers, East-West Publications, London/The Hague, 1977.

Capra, F, The Turning Point, Wildwood House, London, 1982.

van Stolk, S, with D Dunlop, Memories of a Sufi Sage: Hazrat Inayat

Khan, East-West Publications, London/The Hague, 1967.

Carus, P, The Gospel of Buddha, Open Court Publishing, London. 1921.

Chopra, Deepak, Quantum Healing: Exploring the Frontiers of Mind/Body

Medicine, Bantam Books, New York, 1989.
The Divine Songs of Zarathustra, I J S Taraporewala (ed.), D B
Taraporewala Sons and Company, Bombay, 1951.
Hoyack, L, 'De Wijsheid van Hermes Trismegistus', in De Soefie
Gedachte, September 1954.
Huxley, A, The Perennial Philosophy, Chatto & Windus, London, 1947.
Kaku, M, and J Trainer, The Cosmic Quest for the Theory of the Universe.

The General Secretariat of the Sufi Movement

Anna Paulownastraat 78
2518 BJ The Hague
The Netherlands
- telefon: 31 (0)70 346 1594
- faks: 31 (0)70 361 4864
Internet adresa knjiare sufijskog centra:
http:/ /guess.worldweb.net/sufi
E-mail adresa: jmccaig@worldweb.net

Khan, Murshid Musharaff, Pages in the Life of a Sufi (third edition), EastWest Publications, London/The Hague, 1982.
Kant, I, Toward Eternal Peace, Wereld Bibliotheek, Amsterdam 1915.
The Kybalion, Yogi Publication Society, Chicago, 1908.
Lippmann, W, The Public Philosophy, Chatto & Windus, London, 1955.
Moody, R A, Life After Life, Bantam Books, New York, 1975.
--, Reflections on Life After Life, Bantam Books, New York, 1977.
Murchie, G, Music of the Spheres, I and II, Dover Publications, New York,
1967.
--, The Seven Mysteries of Life, Houghton Mifflin, Boston, 1978.
Nawn, Munira, (writing in) Forty Years of Sufism (Sufi Quarterly Special
Issue), 1950.
Sharib, Zahurul Hassan, Khwaja Gharib Nawaz, S H Muhammad Ashraf,
Lahare, 1961.
WIDER Study Group Series 4: World Economic Summits, Helsinki, 1989.

Korisne adrese
Molbe za obavetenja o instituciji 'International Sufi Movement' koju je
osnovao Hazrat Inajat Kan slati na adresu:

(zadnje korice)

Sufizam se ne sastoji samo od rei ili ideja. Sufizam nije teorija. On

nema dogmu. Jednostavno reeno, sufizam je nain ivota, stav prema
ivljenju. Njegovi koreni su duboko u plodnom duhovnom tlu starog
Egipta, ali se sa procvatom islama dalje razvijao i stekao status svetog
naina ivota, tj. ideala koji nastoji da ouva ravnoteu izmeu unutarnjeg
i spoljnog sveta.
Ova veoma doterana i duboko duhovna knjiga predstavlja detaljno
istraivanje uenja Hazrata Inajata Kana, uvenog indijskog mistika koji je
osavremenio vekovnu mudrost sufizma na prelazu iz 19. u 20. vek. U tu
svrhu on je ustanovio Univerzalno bogosluenje sa ciljem povezivanja
svih religija u jedinstvenoj nadahnjujuoj religijskoj slubi.
Napisana sa iskrenom arom, izvrsna knjiga dr Vitevena je
prosvetljujue putovanje kroz duhovnu mudrost Univerzalnog sufizma,
koje osim toga uspeva da baci svetlost na razvoj sufijskog misticizma sa
posebnim naglaskom na uenjima i knjievnim delima Hazrata Inajata
Kana. Poto sve vie ljudi stremi ka oseaju unutarnjeg i spoljnog mira,
ova predivna knjiga donosi njegovo sutinsko tumaenje.
Znalaki napisana i obdarena istinskim razumevanjem duhovne prirode
sufijskog misticizma, ovo je zaista duevna knjiga. Ona obuhvata:
~ Dugu istoriju sufizma
~ ivot Hazrata Inajata Kana na Zapadu
~ Bogato naslee sufijskih uenja
~ Ulogu Univerzalnog sufizma u stvaranju skladnog sveta
Dr H.J. Viteven roen je 1921. godine u Cajstu, u Holandiji, i odrastao je
u sufijskoj porodici. Od detinjstva je bio nadahnut mudrou sufizma.
Iniciran u 18. godini ivota, celog ivota je prouavao sufijsku poruku,
povezujui svoj unutarnji ivot sa svojim poslovnim aktivnostima.
Trenutno je potpredsednik Meunarodnog sufijskog pokreta i ekonomski
savetnik.