Priroda ekonomije

ta je ekonomija?
Nastanak ekonomije kao nauke vezuje se za ima Adama Smita (Adam Smith,1723 1790) i njegovo
delo Bogatstvo naroda (The Wealth of Nations, 1776)
Ekonomija je nauka koja prouava ljudsko ponaanje kao odnos izmeu ciljeva i oskudnih
sredstava podobnih za alternativne upotrebe.
Riard Dord Lipsi (Richard George Lipsey, 1928 ): Ekonomija predstavlja prouavanje upotrebe
retkih resursa u cilju zadovoljenja neogranienih ljudskih potreba.
Alfred Maral (Alfred Marshall, 1842 1924): Ekonomija prouava oveanstvo u obinom
privrednom ivotu.
Pol Entoni Samjuelson (Paul Anthony Samuelson, 1915 2009): Ekonomija prouava kako rutva
koriste retke resurse u proizvodnji vrednih roba i njihovu distribuciju izmeu razliitih grupa.

ta je zajedniko navedenim odreenjima ekonomija?

Dva kljuna atributa: retkost i izbor (scarcity, choice).
Imajudi u vidu injenicu iz Hard Core ekonomije je da nema besplatnog ruka (there is no free lunch)
proizilazi da neko ipak plada raj ruak, ak i kada nam se pojavno ini da smo besplatno obedovali.
Nemogudnost zadovoljenja svih potreba upuduje na donoenje odluke o izboru. Zato nije zadovoljiti
sve potrebe? Prohtevi su vedi od ogranienih resursa raspoloivih za njihovo ispunjavanje. elje su
infinitivne (beskonane) izvori su finitivni (ogranieni, konani). Ukoliko nema retkosti nema ni
ekonomije. Iz ovih razloga se ekonomija definie kao nauka o retkosti.
ta ekonomija izuava?
Ekonomija prouava cene, trokove, nezaposlenost, inflaciju, novac, kamatnu stopu, budetski
deficit, devizni kurs, trgovinski deficit...
Ponekad se panja ekonomiste okrede i podrujima koji u uem smislu ne pripadaju ekonomiji kao
to su kriminal, porodini odnosi, rat, politika, antropologija ili pravo. Tada ekonomisti stavljaju u
pogon ekonomsku analizu kao proces primene ekonomskog aparatorija i ekonomskog naina
razmiljanja o problemima realnog sveta.
Da li je ekonomija nain miljenja?
Jeste, a odnosi se na nain kako ekonomista posmatra, intepretira i analizira stvarni svet. Ne postoji
definicija ekonomskog naina miljenja. Ukoliko je ipak negde i data, najede je nekompletna,
nezadovoljavajuda, nesveobuhvatna i/ili pogreno tumaena. Jednostavno, trebalo bi posmatrati
ekonomistu kada se bavi ekonomijom, razmiljanjem ta ekonomista radi i kako to ini i
identifikovanjem ta je esencijalno u reavanju ekonomskog problema.
Zbog ega se ekonomija izuava?
uveni ekonomista Alfred Maral koji je i dao svom udbeniku naziv Principi ekonomije (1890),
znaajno se bavio problemima siromatva, za koje je smatrao da predstavljaju koren mnogih

drutvenih problema. Nadao se da de posredstvom ekonomije bolje razumeti uzroke problema i nadi
naine njegovog prevazilaenja.
Neki drugi ekonomisti polaze od mogudnosti objanjenja i predvianja. Ekonomija omoguduje da se
objasni zato su stvari takve kakve jesu i da se predvidi njihova projekcija pod odreenim uslovima.
Neki ekonomisti izuavaju ekonomiju da bi usvojili izvesne ideje koje oblikuju stvarni svet.
Don Mejnard Kins (John Maynard Keynes, 1883 1946): Ideje ekonomista i politikih filozofa, i kada
su tane i kada su pogrene, snanije su no to se to obino razumeva. Zbilja je svet voen neim
viim. Praktini ovek, koji veruje da je sasvim osloboen bilo kojeg intelektualnog uticaja, najee je
rob nekog ekonomiste koji vie nije u ivotu.
Potreba razumevanja takvih ideja i uenje kako procenjivati da li je neto ispravno ili pogreno je
zapravo kljuni razlog zbog ega treba izuavati ekonomiju. Veina ideologija savremenog sveta
oblikovane su od strane velikih ekonomista iz prolosti Adam Smita, Dejvid Rikarda (David Ricardo,
1772 1823), Don Stjuart Mila (John Stuart Mill, 1806 1873), KarlHajnrih Marksa (Karl Heinrich
Marx, 1818 1883) i Don Mejnard Kinsa. Uobiajeno je danas da svetski lideri i ne samo oni,
dobijaju savete za voenje politike u oblasti ekonomije upravo od ekonomista. Re je o problemima
vrlo irokog spektra: nezaposlenost i inflacije, ekonomskog rasta i produktivnosti, poreza i javnih
izdataka, siromatva i dohotaka, bilansa plaanja i meunarodnog monetarnog sistema, odnosa rada i
menadmenta, zdravstvene zatite i zagaenosti ivotne sredine, diskriminacije, imigracije,
konkurencije i industrijske regulacije itd.
Postojanje ekonomskog naina miljenja podrazumeva ramiljanje u izrazima:
retkosti i njenih efekata
oportunitetnih trokova
ta je moglo biti?
trokova i benefita (dobiti)
marginalnih odluka
nenameravanih efekata

Retkost predstavlja stanje u kojem prohtevi prevazilaze ograniene resurse raspoloive za njihovo
zadovoljenje. U ekonomiji neto to obezbeuje korisnost (utility) naziva se dobro (good), koje moe
biti opipljivo i neopipljivo. Ponekad resurse referiemo kao inpute i faktore proizvodnje.
Ekonomisti dele resurse na etiri velike kategorije: zemlja, rad, kapital i preduzetnitvo (land, labor,
capital, enterpreneurship). Zemlja obuhvata prirodne resurse. Kapital se sstoji od proizvedenih
dobara koji se mogu upotrebljavati kao inputi u daljoj proizvodnji. Pod radom se podrazumeva sklop
fizikih i mentalnih sposobnosti ljudi u procesu proizvodnje. Preduzetnitvo upuduje na naroitu
obdarenost ljudi u organizovanju, zemlje, rada i kapitala u proizvodnji dobara, traenju novih
poslovnih mogudnosti i razvijanju novih pristupa u stvaranju dobara.
Oportunitetni troak predstavlja najvredniju mogudnost ili alternativni gubitak kada je izbor uinjen.
Ekonomisti razmiljaju o ljudskom ponaanju upravo u izrazu oportunitetnih trokova, jer smatraju da
promene oportunitetnih trokova rezultiraju promenama ljudskog ponaanja.
Vedina ljudi posedije sposobnost razmiljanja u pravcu prolosti, sadanjosti i bududnosti. Ekonomisti
razmiljaju i ta je moglo biti (what would have been).
Zbog ega se student odluuje da ui jedan sat dnevno vie, ili zaposleni radnik sat due da radi?
Marginalna korist ili dobit (benefit) ukoliko prevazilazi marginalne trokove je odgovor. Racionalni
donosioc odluka (decision maker) preduzima akciju onda i samo kada je ispunjen gornji uslov. Time je
doneena marginalna odluka (e).
U ekonomskoj svakodnevnici nije redak sluaj da ptomena okolnosti ponekad dovodi do
nenameravanih efekata. U primeru vlasnika butika koji je uvedao cenu jedne koulje i time smanjio
dnevnu prodaju koulja, samim tim i ukupni prihod oigledno je da vlasnik nije oekivao ovakav
efekat. Otuda ekonomisti moraju stalno da razmiljaju i u pravcu nenameravanih ili neoekivanih
efekata.

Metodologija
Fric Mahlup (Fritz Machlup, 1902 1983): Mada je metodologija u vezi sa metodom, ona nije metod,
niti je skup metoda, niti deskripcija metoda. Ona obezbeuje argumente, moda racionalizaciju, koja
podrava razliite preferencije prihvadene od strane naune zajednice prema odreenim pravilima
intelektualne procedure, ukljuujudi one koje oblikuju koncepte, stvaraju modele, formuliu hipoteze
i testiraju teorije. Otuda, istraivai koji koriste isti metod tj. iste korake u istraivanju i analizama
mogu imati vrlo razliite metodoloke pozicije. Obrnuto, pristalice istih metodolokih principa mogu
odluiti da koriste vrlo razliite metode u istraivanju i analizama ukoliko se razlikuju u miljenju o
istraivakom problemu, o postojedim ili pretpostavljenim uslovima, o znaaju razliitih faktora, ili o
raspoloivosti
ili kvalitetu zapisanih podataka. Otuda, kada koristimo metod, nikad ne
upotrebljavamo metodologiju; i, kada moemo opisati metod ne moemo opisati metodologiju.
Konfuzija u vezi sa metodologijom i metodom je za obrazovanog oveka neoprostiva.
injenice (facts) principi ili teorije (principles or theories) politike (policies), predstavljaju
proceduralnu osnovu koju ekonomisti eksplatiu.
Ekonomista je u poziciji da utvruje i prikuplja injenice relevatne za specifini ekonomski problem.
Ovaj zadatak se ponekad naziva deskriptivnaili empirijska ekonomija.
Ekonomista utvruje ekonomske principe, dok se izvoenje principa naziva ekonomska teorija ili
ekonomska analiza. Sama re teorija oznaava apstraktno predstavljanje stvarog sveta dizajniranog
sa namerom boljeg razumevanja tog istog sveta. Apstrakcija je proces, koriden u izgradnji teorija,
fokusiran na ogranieni broj varijabli u objanjavanju ili predvianju sluajeva.
Od injenica ka teoriji i nazad, ekonomisti koriste i induktivni i deduktivni metod.
Indukcija kreira principe iz injenice, dakle krede se od injenica ka teoriji, od partikularnog ka
optem.
Generalizacija se takoe kreira posredstvom dedukcije ili hipotetikim metodom. Hipoteze su
netestirani principi, odnosno hipoteza je uslovna tvrdnja koja specificira meusobni odnos dve
varijable.
Treba znati da su indukcija i dedukcija komplementarne a ne iskljuujude tehnike istraivanja.
Politika
Politika ekonomije bavi se kontrolisanjem ili uticajem ekonomskog ponaanja ili njegovih posledica

Dedukcija

Indukcija

Principi ili teorije

Teorijska ekonomija ukljuuje generalizacije u vezi sa ekonomskim ponaanjem

injenice
Deskriptivna ili empirijska ekonomija bavi se skupljanjem injenica relevatnih za specifine probleme
ili aspekte ekonomije i testiranjem hipoteza prema injenicama u cilju potvrivanja teorija

Proces izgradnje i testiranja teorije najede se sastoji od slededih kljunih koraka:

Donoenje odluke ta se eli objasniti ili predvideti
Identifikovanje varijabli od znaaja za budude objanjenje ili predvianje
Utvrivanje teorijskih pretpostavki
Utvrivanje hipoteza
Testiranje teorije poreenjem njenih predikcija sa sluajevima realnog sveta
Ukoliko dokazi podravaju teoriju, nije potrebno dalje istraivati, mada je kontinuitet u
ispitivanju teorije takoe relevantan
Ukoliko dokazi osporavaju teoriju, nije potrebno dalje istraivati, mada je kontinuitetet u
ispitivanju teorije takoe relevantan
Ukoliko dokazi osporavaju teoriju, tada se pristupa ili formulisanju nove teorije ili se
poboljava postojeda u izrazu njenih varijabli, pretpostavki i hipoteza.
Mikroekonomija vs. makroekonomija
Ekonomsku teoriju globalno delimo na dva nivoa analize mikroekonomski i makroekonomski.
Mikroekonomija posluje sa specifilnim ekonomskim jedinicamam kao to su individualna
proizvodnja, firme, domadinstva, i koncentrie se na magnitude proizvodnje i cena specifinog
proizvoda, broja zaposlenih radnika u pojedinanoj firmi, prihoda ili dohotaka i izdataka firme ili
domadinstva. Figurativno reeno, mikroekonomija istrauje drvo, a ne umu.
Makroekonomija posluje sa ekonomijom u celini, fokusira oscilacije veliine i posmatra ih kao da su
jedna jedinica ukupni nivo zaposlenosti, ukupni dohodak, agregatnu potronju, opti nivo cena itd.
Ekonomska teorija je osnova za ekonomsku politiku. U vezi sa ekonomskim ciljevima, koje
ekonomska politika dizajnira, izvesno je da su najvaniji: ekonomski rast, puna zaposlenost,
ekonomska efikasnost, stabilnost nivoa cena, ekonomska sloboda, jedna distribucija dohotka,
ekonomska sigurnost, bilanst razmene itd.
Pozitivna vs. normativna ekonomija
Ekonomija se smatra pozitivnom naukom. Postoji, kao kontrast, i normativna ekonomija. Pozitivna
ekonomija temeljena je na pozitivitmu, dok je normativna temeljena na praktinim savetima na
pitanja ekonomske politike. Posebna je distinkcija izmeu is & ought,dinjenica i vrednosti.
Hjumova Giljotina
pozitivno

normativno

je

trebalo bi

injenice

vrednosti

objektivno

subjektivno

deskriptivno

perspektivno

nauka

umenost

tano/pogreno

dobro/loe

Pozitivna ekonomija razmatra ta je (what is) dok normativna involvira subjektivne osedaje u vezi sa
ta bi trebalo biti (what aougt to be).
Vedina neslaganja meu ekonomistima se odnosi upravo na normativna, vrednosno zasnovana
ekonomskopolitika pitanja.

Savremeno praktikovanje ekonomskog pozitivizma nalazi se u formi etiri razliita ukusa:

Harvardov pozitivizam (kao prva i vrlo optimistika verzija pozitivizma)
MIT pozitivizam (kao druga ekstremna minimalistika varijanta
Chicago pozitivizam
LSE pozitivizam, kao mnogo umerenija verzija, koja ne zahteva kontrolne eksperimente, ali
ekonomiju sagledava kao nauni napor koji naglaava neizostavno mesto empirijskih,
kvantitativnih podatama.
Najprestiniji nauni asopis u oblasti ekonomije je American Economic Review se bavio pitanjem
neslaganja meu ekonomistima.
Iako su izvesna neslaganja meu ekonomistima neizbena, po pojedinim pitanjima, i to vrlo osetljivim
u ekonomskom i drutvenom kontekstu, kosenzus meu ekonomistima je prisutan.
Naravo, postoje i nesaglasnosti meu ekonomistima, poto se ponekad: (a) upotrebljavaju razliiti
reperi u komparativnim analizama, (b) ne precizira ronost posledica kratki vs dugi rokovi, (c) ne
priznaje u dovoljnoj meri irina vlastitog neznanja, (d) razliiti vrednosni stavovi i normativni pogledi
znaajno odraavaju u vedini javnih diskusija na podruju ekonomske politike.

Priroda makroekonomije
Makroekonomija se bavi prouavanjem ponaanja ekonomije u celini.
Ekskurs: Ekonomska teorija predstavlja simplificiranu mreu odnosa izmeu ekonomskih varijabli
upotrebljenih za organizovanje ekonomskih injenica i objanjavanje i redvianje ekonomskih
dogaaja.
Kada se govori o makroekonomskom ambijentu najede se misli na dravu, to de i ovde biti sluaj.
Meutim, postoje i nivoi koji prevazilaze dravu regionalno-integracioni npr. Makroekonomija
Evropske Unije, azijsko-pacifikog regiona, severno-amerikog podruja itd. Isto tako, moe se
govoriti i o svetskom makroekonomskom totalitetu, kada je re o nekim pokazateljima koji tretiraju
upravo taj nivo bruto domadi proizvod, razmena, inflacija, nezaposlenost.
Drava kao celina pretpostavlja vlastito dokazivanje u vrlo vitalnim oblastima njenog funkcionisanja
politikoj, pravnoj, socijalnoj kulturnoj, vojnoj. Uspenost drave u datim sferama preteno je
uslovljena njenim ekonomskim ustrojstvom, u kontekstu odgovarajudeg obima i strukture
ekonomskih performansi, ijim se ukrtanjem realizuju ciljevi i rezultati kao condito sine quo non
neprekidnosti dinamike egzistencije drave.
Dugi rok prouava tendenciju rasta bruto domadeg proizvoda i zaposlenosti privredni ili ekonomski
rast. Kratki rok fokusira fluktuacije privrednog ciklusa.
Glavni ciljevi makroekonomske analize svode se na objanjenje fenomena agregatnih promena
outputa, zaposlenosti i nivoa cena.
U okviru makroekonomije ne postoji konsenzus o uzrocima agregatnih fluktuacija ekonomskih
aktivnosti. Ipak, u izvesnoj meri je prisutna saglasnost u vezi sa osnovnim empirijskim injenicama
poslovnog ciklusa, i ovde ih navodimo uz ogradu da je re o jednoj od mogudih klasifikacija:
Makroekonomija vs mikroekonomija
Dakle, za sad je poznato da je svaki pojedinac u poziciji da donosi razliite ekonomske odluke.
Domadinstva u vezi sa potronjom, preduzetnik uvezi sa investicijama. Mikroekonomska teorija
pokuava da istrai i dovede u vezu ekonomske pojave sa individualnim odlukama. Na toj osnovi se
razmatraju uslovi ravnotee na pojedinanom tritu (parcijalna analiza trita) i na nivou ekonomije
kao celine (totalna analiza trita). Proizilazi da odluujude obeleje mikroekonomije nije
ogranienost na pojedino trite, ved na ekonomske pojave ili dogaaje koji se objanjavaju putem
individualnih odluka.
Makroekonomija se razlikuje od prethodnog pristupa ved u samom startu, s obzirom da agregira vie
ili sva domadinstva ili firme. Ponuda i tranja za izvesnom robom odnosno uopte postojanje trita
neke pojedinane robe nije od interesa za makroekonomsku analizu. Sva dobra i individue se
agregiraju na makro nivou i podleu parcijalnoj ili totalnoj, sa dominantnim naglaskom na totalnoj
analizi.
John Maynard Keynes: Nazvao sam svoju teoriju optom teorijom. Pod tim mislim da se uglavnom
bavim ponaanjem celokupnog privrednog sistema, dakle ukupnim dohocima, profitima,
proizvodnjom, investicijama i tednjom pojedinanih grana, firmi ili pojedinaca.
Mikroekonomija se primarno bavi problemom alokacije kako iskoristiti neke resurse, koja dobra
proizvesti i u kojim koliinama, i kako distribuirati proizvod. Alokacija i distribucija su u samoj prirodi
mikroekonomije. Makroekonomija prouava probleme ekonomske aktivnosti, zaposlenosti, inflaciju i
rast, videli smo ranije.
Konano, razlika mikroekonomija-makroekonomija nije ekvivalentna distinkciji parcijalna totalna
analiza.