Milutin Boji

(1892 - 1917)
Plava grobnica
Stojte, galije carske! Sputajte krme
mone!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo drim u doba jeze
none
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde koljke san umoran
hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Lei groblje hrabrih, lei brat do
brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Zar ne oseate kako more mili,
Da ne rui veni pokoj palih eta?
Iz dubokog jaza mirni dreme ili,
A umornim letom zrak meseca eta.
To je hram tajanstva i grobnica tuna
Za ogromnog mrca, k'o na um beskrajna.
Tiha kao pono vrh ostrvlja juna,
Mrana kao savest, hladna i oajna.
Zar ne oseate iz modrih dubina
Da pobonost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra udna pitomina?
To velika dua pokojnika luta
Stojte, galije carske! Na grobu brae
moje
Zavite crnim trube.
Straari u sveanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!
Jer proi e mnoga stolea, k'o pena
to prolazi morem i umre bez znaka,
I doi e nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena

ogromna i strana tajna epopeje,

Kolevka e biti bajke za vremena,
Gde e duh da trai svoje korifeje.
Sahranjeni tu su nekadanji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj lei u talasa senci
Izme nedra zemlje i nebesnog svoda.
Stojte, galije carske! Buktinje nek
utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svrim, klizite u no
crnu
pobono i neujno.
Jer hou da vlada beskrajna tiina
I da mrtvi uju huk borbene lave,
Kako vruim kljuem krv penua njina
U deci to kliku pod okriljem slave.
Jer, tamo daleko, poprite se zari
Ovom istom krvlju to ovde poiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.
Zato hou mira, da opelo sluim
bez rei, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha zdruim
Uz tutnjavu muklu doboa dalekih.
Stojte, galije carske! U ime svesne
pote
Klizite tihim hodom.
Opelo drim, kakvo ne vide nebo jote
Nad ovom svetom vodom!
Ne dodiruj me
Maevi daki, sekire Japoda,
legije rimske i horde Tatara,
Ili vitezi s vizantijskih voda,
Krvavili su ova polja stara.
I pitom narod kad je pao na njih,
Zbratimio je orlove i elik;

Tu, gde je mrnja Veih protiv Manjih,

Sirovom duom postao je velik.
Vekovima se vrh leeva klalo,
A zemlja, starog gospodarstva sita,
Sve novo eli, da, kad bi palo,
I njemu maem opelo oita.
Sa pozorja borci tonue ko seni,
A zemlja im edno mozak pila,
Krvlju su tekli svi potoci njeni
I draila ih Vlast i drska Sila.
I tako veno ove iste stope
Krv nova siti. O, zemljo oluje,
Mrko ti elo strane kapi krope
I udne himne iznad tebe huje!
Zarazno tvoji miriu oltari:
Tu vek vrh veka u stenama spava.
Evo su doli stari gospodari.
Jesi li sita krvi to spasava?
Ti uti. Vetar Kosti razvejava.
Sejai
Ko lutalice koje kletve prate,
S dalekog juga, sa sudbinom Jova,
Evo nas k tebi, na ledeni brate!
Oholi, mada bez roda i krova,
ekamo smeli svoja groblja nova.
Kroz vekove smo krv netedno lili:
Jo angorske su poljane rumene
I klanci Karsta to su krv nam pili:
Jedrenske seni, stidom oblivene,
Panonske kliu rane zatrvene.
I jo se redom nae kosti seju
Po ostrvima i u vode strane,
U pustinjama gde samumi veju,
I hladnoj stepi. I, kad sunce stane,
S leina naih site bee vrane.

A vatre drevne, zgaene i sive,

Uzdahom ilju poslanice mukle.
Mrtvace tamo ostavismo ive.
I ko Ahasfer, koga Gospod ukle,
Traimo ravni do u beskraj pukle.
I Vaseljena njiva naa posta
Za seme asti - koje suncu sie.
Gospode, kazne zar ne bee dosta?
Vreme je etvi, da n kosidbe stie,
Vreme da ploa s grobova se die.
Ko lutalice koje patnje prate,
S enjivog juga, sa sudbinom Jova,
Evo nas k tebi, na ledeni brate!
Oholi, mada bez roda i krova,
Spremni smo groblja da sejemo nova.
Bez domovine
Misao nas jedna ranom zorom budi,
Misao nas jedna celog dana prati,
Misao nam jedna nou titi grudi:
Da li otac pati?
Briga jedna zorom k'o delat nas budi,
Briga jedna va dan u stopu nas prati,
Briga jedna svu no nagriza nam grudi:
Je li iva mati?
udnja jedna zorom u osvit nas budi,
udnja jedna vas dana u srcu skrivena,
udnja jedna nou saie nam grudi:
ta li radi ena?
Strah nas jedan zorom ko opelo budi,
Strah jedan nas goni s' pomraenim vidom,
Strah jedan nam nou mrnjom puni grudi:
Sestre su pod stidom?
Bol nas jedan zorom kao truba budi,
Bolom jednim svaka nalita je aa,
Bolom jednim kriom plau nae grudi:
Gde su deca naa?

....Samo jedan put e odogovor dati:

Preko reke krvi i mostom leina
Domu svome stie, gde gleda mati
S nevericom sina.
Soneti
IV
Za mene noas vaseljene nije,
Oi su tvoje sunca, zvezde, duge,
Usne skup slasti, osmeha i tuge,
Kose dah mora i utanja uma.
Srce zvuk pesme to poudne bije
Re as zapovest, as poniznost sluge
Cilj si kom vode svi puti, sve pruge
Pred kim se niti gordost ljudskog uma.
Stvarajmo sobom vidike i boje,
Svetove nove, no svetove svoje!
Noas za tebe samo elim znati.
Te noi to sam samo rei znao.
Pa ipak ja sam samo san ti dao
A, mislio sam celog sebe dati.
XXI
Svu tugu svoju u te bi da skrijem
I da, drukiji, no to me svi znaju
Na tvome nedru, k'o u rodnom kraju,
Kriom od ljudi svoje suze lijem.
Samo tvoj da sam, i sav da se svijem
I da me oi tvoje vode raju
U kut gde boli i uzdasi staju:
Iz tvoga oka da utehu pijem.
Moj bol je velik, od sveg bola vei
I samo tebi, tebi u ga rei:
O budi svedok moga iskuenja!
I vratiu se ist, u svet pun gada
I vratiu se bez greha i jada.

O, budi crkva i Bog mog spasenja.

Bez uzvika
Ni udnog ni novog za nas nema vie,
Sve su zemlje nama i drage i srodne:
Sred sjaja, i vrh nas kad se bure svie,
Besmo mirni, kao usred zemlje rodne.
Otadbina naa sa patnje je znana,
Lutajui mi je nosimo u sebi;
Ona je u krvi naih venih rana,
I, kuam te, sudbo, takvu je pogrebi!
Zato nama nisu okeani strani,
Ni grobovi starih umrlih stolea;
Mirni smo na gozbi u svetskoj dvorani
I kad nebrat pije miris naeg cvea.
Mi, kao litija, lutamo s trubama
Od kuta do kuta, od grada do grada,
as sami, as s decom, stadom i ljubama,
Nosei stegove i vlasti i pada.
Ponavljamo skalu to poznasmo rano,
Skalom sudbe kojom drugi jedva mili;
Zato nama danas nita nije strano,
ini nam se, svuda ve smo jednom bili.
I kad razgrnemo pepelita snova,
Stari e se dani uz re da pomenu:
Sluaemo vatru i veselost njenu,
Ko domain to se vratio iz lova
S pesmom s kojom jutros u planinu krenu.