Saint - John Perse

(1887-1975)

(Iz Morekaza)
2.
1"...Ljubavi, ljubavi, ti koji iznosi krik mog roenja, koliko je more Ljubavnici kad
krene!
Na svim obalama obrano vino, blgodat pene u svakom telu, i pesma mehurja na pesku..
Slava, slava Bodrosti boanskoj!

Ti, ovek poudni, me svlai: gospodar mirniji no na palubi svojoj gospodar lae.
I dok se toliko razgrne platna, i svaka ena se primljena nae. iri se Leto, ivot mu s
mora.
A srce moje enu ti iri sveiju od vode zelene: seme i sok slasti, kiselinu s mlekom
pomeanu,
i jod i zlato, a i ukus bakra i naelo mu gorine - itavo more nosim u sebi kao u
materinskoj urni ...
I po alu mi tela opruen ovek kog rodilo je more. Nek lice osvei svoje u samom izvoru
pod peskom;
i na gumnu mom se obraduje, kao bog u paprat tetoviran... Ljubavi moja, jesi li edan?
Na usnama tvojim ena sam novija od ei. A lice mi me rukama tvojim kao u sveim
rukama brodoloma.
ah! nek ti je ono u toploj noi sveina badema i ukus zore, i prvo saznanje ploda u
tuinskoj obali voda.
Sanjala sam, u drugo vee, ostrvlje od sna zelenije... A moreplovci na obalu silaze u
traganju za
plavom vodom; i vide oni - oseka je - od sjajnog peska postelju udeenu: granato more
tu ostavlja,
kad se zaglibi, iste otiske mreaste svoje, kao grdne palme pogubljene, grdne devojke
zanesene to ih
u suzama ono krije u pregae njihove i u vitice im raspletene.
I to su predstave sna. Ali ti, ovek uspravna ela, to u stvarnosti sna poiva,
odista punim ustima pije i punski soj ozid zna: meso nara i srce kaktusa, smokvu Afrike
i plod Azije..
Plodovi ene, o ljubavi moja, vie su no li plodovi mora: od mene, ni lane ni ukraene,
primi zalogu Leta s mora..."

(Prevod Borislav Radovi)