SOFTVER ZA IZBOR OPTIMALNIH PARAMETARA ZUPASTIH

PAROVA PLANETARNIH PRENOSNIKA

Savremeni mainski sistemi podrazumevaju usavren sistem transformacije energije,
usavren sistem sprezanja zubaca, visoke radne karakteristike, kompaktnost i racionalnost
konstrukcije. Planetarni prenosnici u ovom smislu predstavljaju bitno dostignue, te je i
njihova primena veoma znaajna. Uzimajui u obzir sve iru oblast primene ovih prenosnika,
i njihova optimizacija dobija na znaaju.
Optimizacija se definie kao nauka koja se bavi odreivanjem "najboljeg" reenja
odreenog, matematiki definisanog, problema. Optimizacijom se vri minimizacija
negativnih ili maksimizacija pozitivnih efekata. U zadacima optimizacije tehnikih sistema
esto se javlja situacija da kvalitet reenja nije mogue izraziti samo jednim kriterijumom,
ve se mora razmotriti vie neusklaenih kriterijuma. Ovo namee potrebu primene
viekriterijumske optimizacije. Osim toga, pri optimizaciji tehnikih sistema prisutni su
problemi sa nelinearnostima u funkciji cilja i/ili ogranienjima, to predstavlja posebnu grupu
zadataka.
Pregledom literature iz oblasti optimizacije zupastih prenosnika zakljuuje se da
najvee mogunosti u optimizaciji zupastih prenosnika postoje pri optimizaciji zupastih
parova, zbog ega su zupasti parovi planetarnih prenosnika odabrani za predmet
optimizacije ovog programa.
Proces optimizacije poinje formiranjem matematikog modela. Pri definisanju
matematikog modela potrebno je utvrditi promenljive, kriterijumske funkcije i ogranienja.
S obzirom da je komplikovano napraviti univerzalni postupak za odreivanje
konstrukcijskih parametara planetarnih prenosnika koji bi bio primenljiv za svaki tip
planetarnih prenosnika, ovde je postavljen matematiki model za optimizaciju planetarnog
prenosnika odreenog tipa. To je planetarni prenosnik tipa 2k h varijanta A, koji ima
najiru primenu u mainstvu od svih tipova planetarnih prenosnika, i prisutan je u svim
konstrukcijama sloenih planetarnih prenosnika (sl. 1). Ovaj prenosnik ima centralni sunani
zupanik (spoljanje ozubljenje-1), centralni venani zupanik - epicikl (unutranje
ozubljenje-3) i planetarne zupanike (satelite-2) koji su istovremeno u zahvatu sa spoljanje i
unutranje ozubljenim zupanicima. Princip optimizacije bi bio isti za sve tipove planetarnih
prenosnika samo bi se razlikovali matematiki izrazi za razliite tipove prenosnika.

Sl. 1 Planetarni prenosnik tipa 2k-h

Za promenljive u ovom programu su usvojeni: broj zubaca centralnog sunanog

zupanika z1 , broj zubaca planetarnih zupanika (satelita) z 2 , broj zubaca ozubljenog venca
z 3 , broj planetarnih zupanika n w , modul zupanika mn i irina zupanika b . Prema tome
posmatraju se zupasti parovi planetarnih prenosnika odreeni veliinama: z1 , z 2 , z 3 ,
n w , mn , b . Promenljive optimizacije su meovitog tipa: brojevi zubaca zupanika ( z1 , z 2 , z 3 )
su celi brojevi, pozitivni i negativni, brojevi planetarnih zupanika ( n w ) su diskretne
vrednosti, moduli ( mn ) diskretne standardne vrednosti, dok su irine zupanika ( b )
kontinualne promenljive.
Imajui u vidu specifinosti planetarnih prenosnika kao sloenih mehanikih sistema
izabrani su sledei kriterijumi: masa, zapremina, stepen iskorienja i trokovi izrade,
odnosno minimalna masa, minimalna zapremina, maksimalni stepen iskorienja i minimalni
trokovi izrade.
Masa se odreuje kao zbir masa svih zupanika u prenosniku, a masa zupanika
proizvodom zapremine zupanika i gustine. Konani izraz za ovu kriterijumsku funkciju je:
cos t
mn2
k1 z1
m = 6.165 10 b
2
cos cos wt12

cos t
+ n w k 2 z 2

cos wt12

cos t
+ k 3 z 3

cos wt 23

Gabarit je esto korien kriterijum u razliitim oblicima. Najee se izraava

zapreminom. Ovde je usvojena zapremina zupastih parova. Aproksimirajui zapreminu
zupanika zapreminom cilindra iji je prenik jednak preniku kinematske krunice, a visina
jednaka irini zupanika, dolazi se do izraza:
m z
cos t
V = b n 3
4
cos cos wt 23

Stepen iskorienja je jedan od najeih kriterijuma za procenu kvaliteta

konstrukcije. Gubici snage u planetarnom prenosniku se sastoje od gubitaka u sprezi zubaca,
gubitaka u leajima i gubitaka usled meanja i rasprivanja ulja. Izraunavanje stepena
iskorienja zupastih prenosnika se, u optem sluaju, ograniava samo na gubitke koji
zavise od trenja na bokovima zubaca, tj. na izraunavanje gubitaka snage sprezanja:

= 1

z3 0.15 0.35 0.20

+
+

z3 z1 z1
z2
z3

Kada se govori o tehno-ekonomskoj optimizaciji moraju se uzeti u obzir i ekonomski

zahtevi. Oni se, pre svega, odnose na trokove proizvodnje. Ovi trokovi se sastoje od
trokova materijala i trokova samog procesa proizvodnje. Za meru trokova proizvodnje,
kao ekonomskog faktora, predvieno je vreme izrade zupanika. Tako je ova funkcija
odreena kao zbir vremena izrade centralnog sunanog zupanika, satelita i ozubljenog
venca:
FT = T1 + n w T2 + T3
Vremena izrade su odreena prema Fette, Lorenc i Hfler.

Zupasti prenosnici podleu velikom broju ogranienja u pogledu geometrije,

vrstoe, eksplicitnih ogranienja za pojedine promenljive i karakteristinih uslova za
pojedine prenosnike ako postoje. S obzirom da planetarni prenosnici predstavljaju specifinu
grupu zupastih prenosnika, i ogranienja kojima podleu su brojnija u odnosu na klasine
zupaste prenosnike. Ovde predviena ogranienja se odnose na: uslove montae,
geometrijske uslove i uslove vrstoe. Uslovi montae se odnose na: koaksijalnost ulaznog i
izlaznog vratila prenosnika, zazor izmeu satelita i istovremeno sprezanje satelita sa
centralnim zupanicima (uslov saosnosti - koaksijalnosti, uslov susednosti i uslov sprezanja).
U okviru geometrijskih uslova predviena je provera geometrijskih uslova sprezanja
spoljanjeg i unutranjeg zupastog para, dok se u okviru uslova vrstoe proveravaju stepeni
sigurnosti bokova i podnoja svih zupanika. Provera geometrije i nosivosti vri se prema
aktuelnim ISO standardima. Eksplicitna ogranienja koja se odnose na promenljive
optimizacije su ukljuena u postupak optimizacije.
Programski paket za izbor optimalnog reenja, razvijen prema algoritmu koji je u
skraenom obliku prikazan na sl 2 obuhvata vie programskih delova.

Sl. 2. Skraeni algoritam za postupak optimizacije

Najpre se formiraju sva mogua varijantna reenja planetarnih prenosnika sa aspekta

utvrenih promenljivih. Za svaki od prenosnika formiranih na ovaj nain se vri proraun
geometrijskih veliina i nosivosti. Definisana ogranienja eliminiu znaajan broj
kombinacija promenljivih veliina, tako da ostaje skup reenja za zadate poetne uslove koja
zadovoljavaju sva predviena ogranienja. Svako od ovih reenja praktino bi bilo mogue

primeniti u konkretnom sistemu jer sva reenja u veoj ili u manjoj meri zadovoljavaju
postavljene zahteve. Ono po emu se razlikuju su tehnike i ekonomske karakteristike. Ali u
daljem postupku se iz ove grupe reenja izdvaja ono koje je prema datim kriterijumima i
izabranom postupku optimalno.
Ulazne podatke korisnik unosi na poetku rada sa programom. Oni obuhvataju
podatke koje korisnik direktno unosi, upisuje ili bira iz ponuenih opcija kao to je na sl.3.
prikazano:

Sl.3. Ulazni podaci

Prva faza je izbor brojeva zubaca za zadati prenosni odnos. Najee izbor brojeva
zubaca zupanika planetarnih prenosnika poinje uspostavljanjem veze izmeu centralnog
sunanog i ostalih zupanika. Polazni podatak za odreivanje brojeva zubaca je usvajanje
broja zubaca centralnog sunanog zupanika z1 . Predvieno je zadavanje opsega za z1, to
znai da broj zubaca uzima vrednosti celih brojeva iz ovog skupa. Zatim se usvoja broj
satelita n w Ovaj broj uzima vrednosti, takoe programski, iz skupa prema preporukama iz
literature. U sledeem koraku se odreuje broj zubaca ozubljenog venca uz proveru uslova
sprezanja i odstupanja ostavrenog prenosnog odnosa od zadatog, to predstavlja jedan od
uslova ogranienja. Na ovaj nain variranjem vrednosti za z1 i n w iz predvienih skupova
brojeva dobija se veliki broj varijanti z1 , z 3 , n w . Sledei korak je odreivanje broja zubaca

satelita z 2 . Ovaj broj se odreuje iz uslova saosnosti kojim se obezbeuje jednakost osnih
rastojanja u spoljanjem i unutranjem zupastom paru, pri emu se vri provera uslova
susednosti to je, takoe, jedan od uslova ogranienja. Dobijen je skup prenosnika odreen
veliinama z1 , z 2 , z 3 , n w . Broj ovih kombinacija je veliki. U sledeoj fazi se uvodi modul
na osnovu prethodnog prorauna, odnosno na osnovu preliminrne vrednosti podeonog
prenika malog zupanika spoljanjeg ozubljenja. Poslednja promenljiva, irina zupanika, se
uvodi na osnovu odnosa irine i podeonog prenika koji se odreuje kao funkcija brojeva
zubaca.
Prikaz skupa dopustivih reenja je mogu na dva naina: kao lista kombinacija, sl.4.
ili kao pregled, sl. 5. Ovim, drugim nainom je mogu prikaz procesa po proraunskim
fazama, programskim modulima koji predstavljaju delove postupka (39 delova). Ispis
rezultata je mogue pratiti posle svake faze.

Sl. 4. Prikaz liste kombinacija

U sledeoj fazi, aktivirajem dugmeta "optimizacija", proces vodi u programski
deo optimizacija. Najpre se odreuje skup Pareto optimalnih reenje, a zatim se bira
metoda za izbor optimalnog iz skupa Pareto optimalnih, sl.6. Predviene su sledee
metode za izbor optimalnog iz skupa Pareto optimalnih: metoda teinskih koeficijenata,
metoda ogranienja, leksikografska metoda, metoda Euklidovog rastojanja i metoda
ELECTRE. Postojanje veeg broja ovih metoda omoguava da se za iste poetne uslove
vri optimizacija po eljenoj metodi ili po svim. U drugom sluaju je mogue
uporeivanje rezultata dobijenih razliitim metodama optimizacije. Aktiviranjem opcije
"Export objectives to files" iz dela optimizacija (sl. 6) omoguava se eksportovanje
vrednosti funkcija cilja u file-ove na osnovu kojih e se kasnije formirati dijagrami kriterijumski prostori pomou programa "Origin".

Sl .5. Pregled rezultata posle faze 15

Sl.6. Izbor metode optimizacije

Posle izbora metode otvara se polje za unos podataka kod metoda kod kojih je
potrebno. U listi kombinacija se oseni kombinacija koja je po toj metodi reenje
postavljenog zadatka, ili se pobroje sva reenja, ako je u pitanju skup reenja u polju
predvienom za reenja. Iz grupe reenja je mogue selektovanjem reenja dobiti izvetaj koji
sadri podatke o prenosniku sa aspekta geometrije i vrstoe, kao i kriterijumske funkcije za
ovu kombinaciju prema datom modelu prikazanom na sl. 7. Izvetaj sadri 8 delova koji se
mogu snimiti kao "bitmap" file_ovi: zaglavlje, polazni podaci, podaci o zupastim parovima
planetarnih prenosnika, geometrija zupanika, faktori optereenja, nosivost u odnosu na
izdrljivost bokova zubaca, nosivost u odnosu na izdrljivost podnoja zubaca i funkcije cilja.
Osim izbora optimalnog reenja, program prua mogunost prorauna konkretnog
planetarnog prenosnika prema izloenom postupku za proraun geometrijskih veliina i
nosivosti. Ovu opciju treba aktivirati na poetku rada sa programom.

Sl.7. Model izvetaja sa podacima o prenosniku

Program je uraen u Borlandovom paketu za razvoj Windows aplikacija Delphi,
verzija 7.0. Radi pod operativnim sistemom Windows XP. Prenos podataka iz jednog dela u
drugi je neophodan. Aktiviranjem opcije "START" pristupa se formiranju reenja prenosnika
odreenih konstrukcijskim promenljivim, pri emu su ovi podaci dostupni pri aktiviranju dela
"OPTIMIZACIJA".U delu proraun geometrijskih veliina, za reavanje transcedentnih
jednaina koristi se Njutnov metod konvergencije sa poetnom vrednou od 0.5 i tanosti
reenja = 10 6 .

Za svaki korak optimizacije je implementiran poseban modul. Oni su povezani sa

glavnim programom. Karakteristika celog programa je postojanje baze podataka. Glavni
program obrauje bazu podataka, pozivajui redom module koji su porebni. Elementi baze
podataka su sva reenja koja zadovoljavaju do tada predviena ogranienja.
Verifikacija programskog paketa je izvrena poreenje eksperimentalnih rezultata
ispitivanja prenosnika sa numerikim rezultatima programa.

):(aTyM: 29.06.2010. ron.

IIpe)J,MeT: Mmnn.eu,e Oacnyn.enocrn rcprrrepajyjaa sa npmnau.e

TeXHUQKOr peureu.a

Ha OCHOBy .uOCTaBJbeHOr MaTepHjaJIa, y CKJIa.uy ea onpen asra Ilpaeunnuxa o nocmynxy u

Half-UHY epeonoeatea, u eanmumaenou ucxasueatey HaYlf-HOUCmpa:JICUealf-KUX pesynmama
ucmpancueaua, KOjH je noneo HaUHOHaJIHH caser sa nay-rna H TeXHOJIOlllKH Pa3BOj Peny6JIHKe
Cpaje ( <<CJIy)I(6eHH rJIaCHI1K PC , 6p. 38/2008,), penenaeirr np ):(paraH MHTHn ouenao je na cy
acnytsenn yCJIOBH sa npasaaa,e caojcrsa TeXHHt-IKOr penretsa cnenehen peayrrrary
Hayt.IHOHCTpmKHBaqKOr pana:

CO<l>TBEPA 3A M3liOP OIITMMAJIHMX IlAPAMETAPA

P3yrrqACTMX
IIAPOBA IIJIAHETAPHMX IIPEHOCHMKA

H33fIB:

AyTOpH:
,LJ;p JeJ1eHa CTe4>aHoBHll-MapHHoBHIi, ,LJ;Ou;eHT, ,LJ;P Bofian AHljeJ1KOBHll, ,LJ;Ou;eHT, ,LJ;P Mapxo
IIeTKoBHll,,LJ;ou;eHT

Kareropnja TeXHHQKOr peuren.a: M85

IIpoToTHn, HOBa MeTO,LJ;a, codrrnep, CTaH,[(ap,LJ;H30BaH HJ1H arecrupan, HOBa rencrca npo6a,
MHKpoopraHH3MH
Opaanoacca,e

IIpeJ],J1o~eHO

pemeae ypaf)eHo je 3a:

Maunnrcxa cPaKyJITeT YHHBep3HTeTa y Hmny

Pe3YJ1TaTH cy BepHd>HKoBaHH OJ], CTpaHe:

Mauraacxa cPaKyJITeT YHHBep3HTeTa y Hnury.
IIpeJ],J1o~eHo

pemelhe je peaJ1H30BaHO: 2010. ron.

06J1aCT Ha KOjy ce TeXHHqKO pemelhe OJ],HOCH je:

MalllHHCTBO - npeHOCHHUH CHare.

IIpo6J1eM KOjH ce TeXHHqKHM pemelheM pemaBa:

11360p OnTHMaJIHOr nnanerapnor npeHOCHHKa ea acnexra 3ynt.IaCTHX napasierapa npn nOTpe6HHM
YJIa3HHM nozrauaxra y KpaTKOM BpeMeHCKOM nepnozty.

CTalhe pemeHOCTH Tor np06J1eMa y CBery:

Teopnja onTHMH3aUHje je rpana MaTeMaTHKe Koja ce 6aBH onurrav np06JIeMHMa on THMH3aUHje H
Hat.IHHHMa H MeTO.uaMa aa onpehasan,e OnTHMaJIHHX peurersa. Pa3BHjeHe cy 6pojHe xrerone Koje
peurasajy nojeztane KJIaCe onTHMH3aUHOHHX san ar axa ea Pa3JIHt.IHTOM ednncactrourhy. TeXHHt.IKH
CHCTeMH cy TaKBor 06JIHKa na je sa onacasaa.e lhHXOBor nonauran,a nOTpe6HO .uecPHHHcaTH
CJIO)l(eH MaTeMaTHt.IKH xrozterr, -rax H xana cy TO peJIaTHBHO je.uHOCTaBHH CHCTeMH. MaTeMaTHt.IKH
Mo.ueJI ce nerpaname npexo cxyna npOMeHJbHBHX, cPyHKUHje UHJba H cxyna orpaansea,a. 11360p
OnTHMaJIHOr H3 cxyna OnTHMaJIHHX peurersa je yrnannov Ha OCHOBy aHaJIH3e, cy6jeKTHBHOM
npouenojr, .uo6HjeHHx penretsa. Moryhn Ha'-IHH peurasarsa osor np06JIeMa 6H ce cacrojao y
npHMeHH CTOXaCTHt.IKHX MeTO.ua KO.u KOjHX ce Bpe.uHOCTH napasrerapa aapnpajy ys novoh

cnysajnax 6pojeBa. Taxohe je Moryna H npanena .neTepMHHHCTWIKHX MeTo.na, KO.n KOJHX ce

napaxerpa MeIf>ajy rro JIOrHqHHM crparerujaaa.
CymTuHa TeXHU'IKOr pemelha:

Paasoj cotpsepa je oxtor-yhen OpHrHHaJIHHM MaTeMaTHqKHM npncrynora sa orrTHMH3aUHjy

ayn-racrnx napona rrJIaHeTapHHX rrpeHOCHHKa. Ilocrojaa.e aeher 6poja MeTo.na xojasra ce H3 cxyna
peurersa 6Hpa OrrTHMaJIHO oxtoryhaaa na ce sa HCTe no-rerne yCJIOBe BpWH orrTHMH3aUHja rro
MeTo.nH Koja je najnpaxaarrsnaaja KOHKpeTHOM sanarxy HJIH rro CBHM MeTo.naMa. Y npyros;
cnysajy je Moryne ynopehaaaa.e pesyrrrara .n06HjeHHx Pa3JIHqHTHM MeTo.naMa orrTHMH3aUHje.
KapaKTepUCTUKe npUMeHe oCTBapeHor TeXHU'IKOr pemelha cy cJ1ep;elie:

Ha OCHOBy MaTeMaTHqKOr xroztena, .ne<pHHHcaHor npexo <pyHKUHja UHJha, cxyna

. .
.
rrpOMeHJhHBHX H cxyna orpaaa-ren,a, pa3BHJeH Je paqyHapcKH nporpan y KOJH cy HMrrJIeMeHTHpaHe
Pa3JIHqHTe MeTo.ne MaTeMaTHqKe orrTHMH3aUHje Koje ovoryhaaajy orrTHMH3aUHjy ea Pa3JIHqHTHM
nperpepenunjaaa nojezmnnx xparepajyva. Pasynapcxn npcrpaxr caztpxa nporpavcxe .neJIOBe
ypahene npcva yrspbenox aJIrOpHTMy KOjH, OCHM Mo.nyJIa sa orrTHMH3aUHjy, oyxsara H Mo.nyJIe
aeonxoznre sa npopaxyn reoMeTpHjCKI1X BeJIHqHHa H HOCHBOCTH synuacrnx napona. 3a CBaKH
xopax orrTHMH3aUHje je HMrrJIeMeHTHpaH nocean MO.nyJI, noseaan ea rJIaBHHM rrporpaMOM. KOjH
opahyje 6a3Y noztaraxa, nosaaajyha penoss Mo.nyJIe KOjH cy ncrpenn. EJIeMeHTH 6a3e norraraxa
cy CBa peurersa Koja saztoaorsanajy no rana npensaheaa orpannaen,a. Ilopehea.e
eKcrrepHMeHTaJIHHX pe3YJITaTa ncnaraaaa.a rrpeHOCHHKa ea HyMepHqKI1M pe3yJITaTHMa ovoryhana

aepadiaxaunjy nporpaucxor naxera,

3aKJhy'laK

Ha OCHOBy nasenenor, Kao penensenr, ouetsyjen na pe3yJITaT HaYLffiOHCTpa)KHBaqKOr pana nort

Ha3HBOM:
CO<l>TBEPA 3A H3liOP OnTHMAJIHHX nAPAMETAPA
3~nqACTIIX nAPOBA nJIAHETAPHHX nPEHOCHHKA " npezicraarsa nay-nra pe3yJITaT
KOJH nopen crpysne KOMrrOHeHTe npyxca OpHrHHaJIHH HayqHoHCTpa)KHBaqKH zronpanoc H rro
Ba)KenHM KpHTepHjyMHMa MO)Ke zra ce CBpCTa y xareropnjy M85 - Ilporornn, HOBa MeTo.na,
coqrrsep, CTaH.nap.nH30BaH HJIH aTeCTHpaH , HOBa rencxa npoa, MHKpoopraHH3MH .

np ,ll;paraH Mu
, pen. nporp.
<l>aKyJ1TeT 3amTUTe Ha pazty y Humy

jLaTyM: 29.06.20 IO. r on.

Il pensrer: Munr.n.en,e

ucnyu.eaocru

KpHTCpHjyM3

sa npaanarr.e

TCXHHYKOr pewelLa

H a OCH OBy .uOCT3BJbeH Or MaTepYljana, y cknany ca o n p en au a

1I(Illl/HY

epeouoean.a,

LI

" GaH n1 ZII1JaG HU.\I

lICIW 311GClI-bY

JlpOGlf.IIfIW..:O ()

naynn oucmpaxcuea.ucux

nocmyn uy II
p e 3Y Ilt71 01110

KOj Yl je n ouco HaLl, HOHamI Yl CaB eT aa HaYlJHYI YI TeXH onOWJ<YI paasoj Pen y nu xe
C p uj e (<<CJlY)KOe HYI rJJaC HYl K PC , op. 38/2008 . ) pe ue meur n p I lpen par )KYl BK OBYlli OueHYl O j e ):(a
C) klcnYl-heHYI ycnoan aa npmu an,e C13oj CTBa TeXHWIKor pe uie u,a cnene hev peayrrrary
i I<l Y'III OYl CTrS)I(YI Ba LJ Kor pana :
II ctnp OJI C'LlGCI1J(7,

Ha3I1B: PA3BOJ CO<1lTBEPA 3A M31>OP OllTMMAJIHMX llAPAMETAPA

3YU4ACTI1X llAPOBA llJIAHET APHMX nPEHOCHI1KA

Ay TOp H:

n p J CJIClla CTc(~alwBul1 -MapIHIOBi1I1, JlOQCHT, n p 1>06all AHfjCJIKOlHlfi, lJ,OI[ CHT, Hp Mapico

H CTKOBUfi, JlOI[CHT

Kareropaja

TCXHH'-IIWr

peuren.a: M85

I1poToTHn, HO Ba MCTona, CO$TBCp, craunapmooaan HJlH a recrupau, HOBa reucx a npo6a ,

MUKp oop r aHH3MH

06 paanoacen-e
Ilpcp,J1o)f{'eHO pernclhc ypaijcHo je sa:

M alllYlH CKYI dia xynrer Y HYl Bep3Y1TeTa y HYlUI Y

PCJVJn aTl I CV BCpHtPuK oBaHH OIl cTpaue:
MaUIYl HCI< YI diaxynrcr Y II YlBe p3Y1 TeTa y Hli WY.
llpctJ,J10)f{'eHO pewelhc je pcamBOBallO: 2010. ron.
06J1aCT Ha KOjV cc TCXHHI.JKO pcrnclhc OLVIOCH jc:
M aUJYlH CTBO - npeHOCH YlLl,YI CHar e.
!lP_06J1C I\~KOjH ce TCXHH'IKHM PCIUCIhCM pcwaBa:

vh60 r OIJ'rYlMan HOr nnaue r a pno r npe HOCHYlKa ea ac nexra r y nsacr nx na pa nera pa npi: fl(lTpeOJlkl M

yJla'l HHM nonauuv a y l<paTKOM Bpei\le HCKOM nepu o.ay.

C Ta lh c peweH OCTH Tor np06J1CMa Y CBCTy:

3a peui aaau,e noje n nuu x xnac a Onn IMH3a l.\HOHYlX sanaraxa paaauj eu e cy p oj a e MeTOlle Koj e

JI0 JIC13e no peureu.a ea pa3nHLJYlTOM ednucac uouihy. Te XHHlJKYI Cli CTeMYI cy 'ra k no r 06nYl Ka na je sa

OIlHC YlBa li, C fbH XOBor no uauia u,a nOTpeOH O .!leqmHYlcaTYI Cn O)Ke H Ma T e jvl aT YlLJ K~1 M OJl(~ n . -r a y1 xana

cy TO peJlaTYlB HO je.uHOCTa BHYI CH CTeMYI. Y CBaKO M cny -r ajy, MaTeMaTWIKY1 MO/l en ce .!lCC!lYl HYl IUe

npeko ctcyna npOMe HJbliBYl X, (!lYIIKLl, Ylj e Ll,HJba YI cxy na or paun-ren.a. vh 60p o rmwan nor YI 'l ckyn a

orrrnvan uax peureu.a j e y r na suoa Ha OC HOBy ananme, cy6jeK TYlB HOM np OLl,eIl OI\1. no uj e u ux

peuien. a. Mor yhn HaLJliH peurasa u.a os or npo n eva 6Y1 ce cac r ojao y npYlMeHYI CToxaCTWIKYlX

MeTo.na KO.u I<O.i ~IX ce 13 pe.!lHOCTYI nap av er apa sapnpajy y3 nos-oh cny -r ajuux poj e n a. Ta xohe j e

Mor yn a H npuu eua .neTepMYlH Yl CTYl LJ KYl X MeTo.ua, KO.u KOj YlX ce nap av erp Mefbaj y no JlO r"YllJ H>IM

cr par erujau a.

Cv urr n na TCXHHl.fKOr pClIIClba:

Pasnoj codise pa je ovoryhe u 0pl1n1HanHI1M MaTeMaTI1 L!KI1M npacryn ou aa o nTI1 Ml13a lJ.l1jy
3Yll LlaCT I1 X napo na Il naHeTap HI1X np eHOCHI1Ka . Il ocr oj an.e seh e r 6poj a MCTOna KOj I1 M<:1 ce 113 cxy na
peiueu.a 611 pa Orl1I1 MaJi HO ov oryhasa na ce 3a I1 CTe nOLJeTH e ycn o se BpWI1 orr r uu uaau eja 110
MCTO}]."I Koja je Hajllpl1 Xl3aTJbl1Bv.ja KOHK pCTHOM aanar xy I1 ml no CBI1M MeTOJIaMa . Y npyr ou
cny-iajy j e MO i-yne yno pehuaa-se pesyrrrar a ,U06 l1jeHl1x p,nJlI1 LJ I1TI1M MCTo,Ua,vta o nTI1M wl aUl1je.
K a paJn e p HC H IKC npHMCHC OCTBapCll or TCXIIlPlIwr pcwclba c y CJ1CAcfic:
MaTeMaTI1LIKI1 MOnen, ne qJl1 Hl1 caH n pexo C[)yHKUYlja UI1 Jba, cky na IlpOM eHJbl1l3l1 X 11 c kyrt a
orp anu-r eu,a, ov or-yhuo je paaeujan,e pa-rynapckor nporpav a y KOjl1 ey I1MnneM CHTl1paHe
pa'3,'lWII1Te MeTO,1le MaTeMaTI1 LJK e onTMMI13aUl1j e Koj e ovo ryhaeajy OnTY1 MI13a UY1jy ea pa3ml 'IY1TY1M
nperpepe uuujava nojenuuu x xpa r e paj yv a. PaLJ y Hapc KI1 npor pav can px np orpau c xe nenone
ypaheue npeva yr epheu ov an ropnrwy Koj 11, OCI1 M Monyn a 3a OnTI1M I13 3 Ll~ljy, 06yx13 aTa 11 MO.IlYJi e
HCOfL\.OLll1e 3a npOpaLJ YH reosrer pajckux ElenWll1 l1 a 11 110CI1 130CTI1 3YWJaCTV1X napona. 3a Cl3 aKI1
xo pa O nT V1 M Y1 3 al~l1je j e Y1 MnneMe HTY1p aH noce as Mon yJl. Il OBe3aH ea r'JiaB HY1 M np orpaao.
Ka paKTepY1CT Y1Ka uen or nporpava j e nocr oj an.e 6a3e nonara xa. EJieM eHTI1 a ae nonarak a cy CBa
peureis a Koj a aanoeorsaaajy no Tana npensuh eua OrpaHY1 LJe J-ba . f naBHY1 np o rp an ofipahyje 6a3y
ncnar axa. ll03 Y1Baj yn Y1 penov Mon yne KOj l1 cy nOTpe6HI1. Ilop eheu.e eKCnepl1 MeHTanHY1 X peayrr rara
I1C n I1 TI1 BaJ-ba npenocnn xa ca HYMepY1 4KY1M pe3YJl TaTY1Ma osioryhaea BepliqmK aLll1jy np orp aacxoi
nas era.
] a K JbY ' i3 K

H a OCHOBy uaaen euor, Kao peue ine-rr, OUeJ-bYJeM JLa pe3YJITar HaY4H0Y1 CTpa)Kl1 l3aLJKOr pana non
CO<llTBEPA 3A 113EOP OllTI1MAJIH.HX TIAPAMETAPA
Ha3Y1BOM: " PA3BOJ
3YllQACTMX llAPOBA llJIAHETAPHI1X llPEHOCH.HKA " npcncr ann,a HayLJHY1 pesynr ar
KOJI1 nopen CTpy LIHe KOM nOHeHTe n pyxca 0 p Y1r Y1 l1anH ~1 Ha YLJIi O~I C Tpa )KI1 B alI K~1 JlOnpl1 HOC y1 no
BmKen l1M Kpl1Te pl1jyMI1 Ma MO)l(e na ce CB pC Ta y arero pajy M S5 - rIpOTOTI1n , HOBa MeTO,Qa.
corbru ep, CTa Hnap.uY130I3aH Y1JiI1 arecr upau, HOBa ['eHCI(a n p o a, MI1 KpOOpr aHI1 3MI1 . TeX HI1LJI(O
PCIUCI{)C j e W3Y3eTHO 'lTp aKTY1BI10 y1 npno eqJl1KacH o aa peiuana u.e ICOHKPCTH I1 X sanar axa. a MQ)Ke cc
KO PI1 CTI1TI1 aa Il paKTI1 LJ Hy enyx au njy cryae uar a Ha npen MeTY1 Ma M aWY1HCKe KOH CTpyKUY1j e.

.;) .
II

~-

penpar IKHBKOBHfi, llOl(CHT '

YHHBCp3UTCT

<I> a K y J1TCT T e X H H l.f K H X

Y llpHllJTHHH,

Ha y Ka, KOCOBCKa MWrpOBUl(a

YH~BEP3~TET

UNIVERSITY OF NIS

H~WY

MECHANICAL
ENGINEERING
FACULTY

MAWMHCKM
CDAKynTET

IIpeJJ,MeT: M mun.eu,e KOplfcHlfl~a TeXHlfQKOr pernelha M85

napaMeTapa
3ynQaCTlfX
co$TBepa
3a
lf360p
onTlfManHlfX
nnaHeTapHlfX npeHOCHlfKa tl

"Pa3Boj
napoBa

CaBp eMeHII
MaIlHIHCKII
CIICTeMII
nonp aayxrenajy
yc aBprneH
CIICTeM
rpaac rp opsrannje eneprnje, ycaspurex CII CTeM cnpesassa sy au a , BlICOKe pa,nHe
KapaKTeplICTIIKe,
KOMrr aKTHOCT
II
paL(IIOHaJIHOCT
KOHCTpyKL(lIje .
ITJlaHeTapHII
rrpeHOCHIIL(1I y OBOM CMIICJlY npencranrsajy 6lITHO nocrarnyh e, Te je II H:>IIXOBa npavena
BeOMa sn a-raj n a. Y3 lI MajynlI 0130 y 06 31Ip, paasoj cortp sep a KOj lI 61I oMorytrno 1I360p
OrrTIIMaJIHOr nnan er apn or rrpeHOCHIIKa ea acn exra ayn -racr nx napaxrerapa npn
rtorpemn-r YJla3H lI M n on aimva y KpaTKOM BpeMeHCKOM nepnozry ,n061Ija Ha I3mKHOCTII .
Pass oj cotpsepa j e osroryhen opa r:IIHaJIHIl M MaTeM aTIIYKIIM np ncrynon sa
onruva sannjy synsacrn x rrapOBa nrraner apnnx npenocnnxa. Ha OCHOBy MaTeMaTIIYKOr
Mo,neJla, ,neeplIHlIcaHor np ex o rpynxunj a L(IIJba, cxyn a npOMeHJbIIBIIX II cxyna
.
.
.
orpannuen,a, pa3BlIJeH Je pa -rynapcxn np orpav y KOJII cy II MrrJleMeHTlIpaHe paann-nrre
MeTo,ne MaTeMaTIIYKe orrrnunaanaj e Koje oxrory has ajy orrr m-maan ajy ea pa3JllIYlITlIM

np etpepeaunjaraa uojcnaan x xpar epnjy aa.

PaYyHapcKII nporpasi je etpnx acan y pany. Ilpyxca MorynHocT zra ce y KpaTKOM
BpeMeHCKOM nepnony n saepe OrrTIIMaJIHO penren.e ea acn exr a synsacrn x napona.
ITpHMeHoM onor nporpasra oMoryneHo je II npahen.e napaverapa syn-racrnx n apona jorn
y epa3H npojexrosan.a YIIMe ce csran.yj y 06lIMHa eKcneplIMeHTaJlHa II CTpa)KIIBaH:>a.
Taxohe , rrplIMeHJbIIB j e sa II CTpa)KIIBaJhe yTII L(aj HlIx rrap axier apa sy n s acrux rrapOBa y
no cr ynxy pasaoja epaMHJllIje, O,nHOCHO npu TlI rrlI3aL(lIjlI nnanerapan x rrpeHOCHIIKa.
Te XHIIYKO p enrerse Paanoj codrraepa aa In60p OIITHMaJIHlIX naparaerapa
3YII~laCTlIX IIapoBa IIJIaHCTapHHx IIpCHOCHlIKa je 1I3Y3eTHO edinxacao II aTpaKTII BHo ea
CTaHOBHrnTa epyHKL(IIOHaJ1HOCTII. OCIIM npuvene y pemasan.y KOHKpeTHlIx rrpaKTIIYHIIX
nponena, MO)Ke ce KOPIICTIITII II sa ezryxannjy cryzien ara Ha npenueruna Mo,nyJla
M arnHHCKe KOHCTpyKL(Hj e, pa asoj II IIH)KeH:>epIIHr.
TIpOLI.eK;
~ ~" t

- . . ~.

".

:~G'$

___
~ E e
-l

sa Hayt.IHO-IICTpmKIIBaYKH pan

JJW:
.

'<: . . .

'

~~)
j

.. J '
~'

\ ul

Henan T. ITaBJlOBlIn, B

.nporp

Huur , 30.06.201 0.
Penv nn

Ka Cp6 V1j a :
18 000 HV1W
yJ1. AJ1eKCaHApa MeABeAeBa 14

,[leKaH: + 38 1 18588- 255

V1HepopMaL(V1 0HV1 CV1CTe M: +381 18 588-229

web: www.masfak.ni .ac .rs

e-ma il : info@m asfak .ni.ac .rs

V1HCTV1TyT : + 38118588-199
IlpaBH a cJ1 y>K6a :+ 38 1 18588- 23 3

)f( V1 PO pa4yH . 84 0- 17 4 5666-63

n V1 5 100662813
<DaKC: + 381 18 588 -244
TeJ1: + 3811 8588 -180