Impresum:

Izdava: PRINT ART, Panevo

Glavni odgovorni urednik:
Janez Kranjc
Zamenik glavnog urednika:
Dragan Gagi
Tehniko ureenje:
Ivan Bilikov - Bili
Lektor:
Svetlana irkovi
Prevod:
Tijana Nikoli - Tida
Elektronsko izdanje:
Dragan Luki DraganeL
Umetniki savetnik:
Nemanja Smiiklas

tampa:
SAVPO d.o.o, Stara Pazova
Saradnici:
Milorad ukni, Boana Ostoji, Zoran Radoji, Jelena
Vukosavljevi,
Aleksandra Komarnicki iri, Boban Baranjin, Dragan
Gagi, eljko Dragutinovi, Marija Jevtovi,
Gordana Karovi, Mladen Milojevi,
i Duan Varda.
Kontakt:
ronilackisvet@yahoo.com
+381 63 770 66 70
Naslovna strana:
foto: Ivana Orlovi Kranjc, Send Tiger Shark Turkuazoo
akvarijum, Istanbul

CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka

Srbije, Beograd
RONILAKI SVET
ISSN 1452 - 1091
COBISS.SR - ID 123507980
asopis Ronilaki Svet se delimino finansira
sredstvima iz budeta Republike Srbije - Ministarstvo
omladine i sporta

januar / jul 2011. Ronilaki svet 3

Jubilej

Vesti iz SOPAS-a

URS

40 godina ronjenja

www.sopas.rs

AKCIJA CISCENJA PODVODNOG DELA JEZERA

ADA CIGANLIJA

www.sopas.rs

Na Adi Ciganliji odrano je

podvodno cicenje Savskog jezera, koje tradicionalno, vec cetvrtu godinu organizuje SOPAS
sa Komisijom za sport i okolinu
Predsednitva OKS u saradnji sa
JP Ada Ciganlija i Gradskim
Sekretarijatom za zatitu ivotne
sredine.
Osnovna ideja akcije je da se
podigne svest drutva o potrebi zatite ivotne sredine, posebno reka
i priobalja i da se javnosti skrene
panja na loe navike nepropisnog
bacanja dubreta.
Akcija cicenja realizovana je
u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, Ministarstvom za ivotnu
sredinu i prostorno planiranje, Savezom ronilaca Srbije (SOPAS), MUPom Srbije (ronilacke jedinice), Vojskom Republike Srbije i Gradskim
Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine.

Otvoreno prvenstvo Srbije u podvodnim

vetinama

Takmienje je odrano u Somboru 17.04.2011. godine sa poetkom u

13.00 asova. Sudije na takmienju su bile uvak Zlatko i Gulaci Tibor, a
delegat Saveza Bajeti Miodrag. Nastupile su sledee ekipe: DPA SOMBOR
Sombor, KPA BELA CRKVA Bela Crkva, RK DANUBIUS-SPASILAC
Novi Sad i KPA SPARTAK Subotica.
Postignuti su sledei rezultati:
U mukoj konkurenciji prvo mesto je osvojio ronilaki par Jovi Milan
i Zeli Goran( DPA SOMBOR) sa vremenom 7:59,34 (800 bodova).Drugo
mesto je pripalo ronilakom paru Aleksandar Stoli i Kuli Vladimir (DPA
SOMBOR) sa vremenom 8:53,50 (571 bod), dok su trei bili ronilaki par
Oliver Jankovi i Aleksandar Peji (KPA BELA CRKVA) sa vremenom
10:38,19 (394 boda).
U enskoj konkurenciji prvo mesto je osvojio ronilaki par Marijana
Mijatovi i Vladislava Dudukovi (DPA SOMBOR) sa vremenom 16:13,00
(107 bodova). U ekipnom plasmanu prva je bila ekipa DPA SOMBOR,
druga KPA BELA CRKVA i na treem mestu RK DANUBIUS-SPASILAC.

Podvodni hokej - Beograd Open 2011

U subotu 16.04.2011. na bazenu Tamajdan u Beogradu, u organizaciji ronilakog kluba Calypso, odrao se veliki meunarodni
turnir u podvodnom hokeju Beograd Open 2011. Od ekipa koje su
se prijavile uestvovale su: domaa ekipa Calypsa, Panevo, Calypso
youth, Ljubljana, Calypso novice, Sisak i neizostavna i jaka ekipa
Osijeka. Kako je bilo na samom bazenu Ta svedoili su i mnogobrojni gledaoci koji su doli da podre svoje takmiare koji su na lep
i sportski nain prezentovali ovu jako zanimljivu i sve popularniju
igru. Najzanimljivija utakmica turnira je bila izmeu domae ekipe
Calypso i ekipe Osijeka koja je na kraju zavrena tesnim rezultatom
od 1-0 u korist ekipe Calypso.

4 Ronilaki svet januar / jul 2011.

Poredak ekipa je sledei:

1. CALYPSO
2. OSIJEK
3. SISAK
4. CALYPSO YUTH
5. LJUBLJANA
6. PANEVO
7. CALYPSO NOVICE

Osniva - Zoran Foti Foa

Redovna godinja i izborna Skuptina SOPAS-a

Skuptina saveza odrana je 07.05.2011. godine u Beogradu (Hotelu
Moskva) sa poetkom u 11.00 asova. Pre poetka rada Predsednik
Saveza Boana Ostojic predloila je radno predsednitvo i verifikacionu
komisiju. U radno Predsednitvo izabrani su Zoran Radoji (predsedavajui), Slavko Makara i Ostoji Boana. U verifikacionu komisiju
izabrani su Jovan Petrovi, orde Branisavljevi i Predrag Radifkovi.
Verifikaciona komisija je utvrdila da Skuptini prisustvuje 27 klubova sa
pravom glasa. Klubovi sa pravom glasa su: Kalipso, andarmerija, arks,
Kruevac, Sebastijan, Hidroarheolog, Mehuric, Big blu, Vogi, URS, Akva
Mont, Delta, Nemo, Zastava Kragujevac, Sub, Pirot,KPA Kragujevac,
Svet Ronjenja, Panevo, Eksplorer, Dip Star, KPA Beograd, Spartak,
Danubijus Spasilac, Sombor, Bela Crkva , Begej Zrenjanin i RK Viking
iz Krusevca. lanarinu Savezu za 2011. godinu do 01.05.2011. godine
platilo je 27 klubova. Na osnovu iznetog konstatuje se da Skuptinske
odluke se donose punovano.
Vezano za izbor predsednika Saveza predsedavajui je konstatovao
da je samo Ostoji Boana podnela kandidaturu za izbor. Na licu mesta
Bajeti Miodrag je predloio kao kandidate za Predsednika Saveza
Vali Gorana, Peraevi Dragana i Goluba Maria. Slobodan Pani
je predloio kao kandidata Petrovi Jovana. Pre glasanja predstavnici
SPAV-a zatraili su da kandidat za Predsednika iznese svoj predlog
lanova Upravnog odbora Saveza. U smislu iznetog isti zahtevaju da
u Upravni odbor Saveza budu predloena najmanje dva kandidata
iz SPAV-a. Nakon diskusije glasano je za kandidata koji je blagovremeno podneo kandidaturu te je doneta odluka o izboru Ostoji
Boane za Predsednika Saveza sa 23 glasa ZA i 2 glasa PROTIV. Boana Ostoji je predloila sledee lanove Upravnog Odbora Saveza:
Zoran Radoji, Golub Mari, Jovan Petrovi, Predrag Radifkovi,
Valerije Ljubii i Milorad ukni. Predlog Ostojic Boane usvojen je
sa 18 glasova ZA i 9 glasova PROTIV.
Kompletan zapisnik sa Skuptine moete pogledati na linku:
http://www.sopas.rs/Zapisnik.pdf

ve godine URS slavi svoj etrdeseti roendan. Povodom ovog jubileja posetili smo dananjeg predsednika
kluba Zorana Radojia, dugogodinjeg ronilakog instruktora, i u klupskim prostorijama popriali o prolim vremenima.
URS je osnovan 30. 09. 1971. godine. Idejni tvorac je bio Zoran
Foti Foa, koji je sa Draganom Karleuom i Slobodanom Paniem

Zoran Radoji
praktino i osnovao klub.
Za sve ove godine obueno je vie od 3000 hiljade
ronilaca, od kojih je ak
34 instruktora. U jednom
momentu URS j e imao
472 zvanina lana, to do
sada nije zabeleeno ni u
jednom drugom ronilakom klubu. Zanimljivo je
da su instruktori koji vode
mnoge beogradske klubove
(Amfora, Calypso, Vogi,
Hidroarheolog, Aquamont,
Triton, Nautilus i Sub) potekli iz URS-a.
U ceo poduhvat smo
krenuli potpuno sami. U
to vreme nabavka opreme
je bila veliki problem, tako
da smo u jednom periodu i sami pravili opremu i to regulatore,
maske... Klub se izdravao izvodei podvodne radove i zaraeni
novac je korien za nabavku savremene opreme. To vreme e ostati
upameno po velikom entuzijazmu lanova kluba. Pratili smo zbivanja u svetu, ali i sticali vlastita ronilaka iskustva. Drava nas je
pomogla u periodu 198085. godine, a 1977. godine dobili smo na
stalno korienje prostorije u zgradi Beogradske kapetanije, gde se
klub nalazi i danas.
Pored mnogih poduhvata koje su izveli lanovi kluba izdvajaju
se vaenje autobusa iz Neretve, automobila iz jezera Kokin Brod,
helikoptera iz Save i spektakularna akcija podizanja lokomotive iz
Potpekog jezera. Dolaskom Boidara Lekia na elo URS 1976. godine dolazi do velikog uspona i ekspanzije kluba. Tada su poeli sa
radom komercijalni ronilaki centri u Puli, Dubrovniku, Budvi, Bolu
na Brau i Perazia Do kod Petrovca, koji su jako dobro funkcionisali.
Zahvaljujui saradnji sa Dalmacija turistom i Jugotursom dolo je do
velike ekspanzije turistikog ronjenja. I tako sve do 1991. kada se
zbog poznatih politikih dogaaja cela pria zaustavila.
Takoe, URS je organizovao sve vrste ronilakih takmienja na
nivou stare Jugoslavije. U naim redovima je bilo dravnih rekordera
i reprezentativaca, a posebno bih istakao da je uveni fotoreporter
Tomislav Peternek takoe bio ronilac i podvodni fotograf u naem
klubu, koji je organizovao i prva takmienja u podvodnoj fotografiji
na ovim prostorima.
Sada, kada proslavljamo 40 godina kluba, mi se seamo i naih
drugara koji rone nebeskim morima: Foe, Duleta, Ine, Boe, ore,
Milana, Baneta, Kokice i Lekia. Danas, u klubu je aktivno devet
instruktora koji uprkos nedostatku mora i disperziji lanstva i dalje
nastavljaju da sprovode podvodne aktivnosti i ciljeve URS-a kae
Zoran Radoji (CMAS M3, PADI OWSI), predsednik URS-a.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 5

Oprema

Mares noviteti
011 32 22 32 , 063 309 007
calypso@eunet.rs

Isoterm
Povratak u budunost
Isoterm je poznat irom sveta kao pionir koncepta polusuvog ronilakog odela. Nastavljajui legendarnu
liniju, proslavljamo postignut uspeh iz proteklih 60 godina sa sledeom Isoterm generacijom. Dizajn vue korene iz 80-tih godina. Dupla kupasta konstrukcija, modifikovano mesto tizip rajsferulsa zajedno sa najboljim
neoprenom ini ovo polusuvo odelo ponovo ikonom. Debljina: 6,5 milimetara.

BCD Prestige MRS Plus

Bez kompromisa

Inovacija kod Prestige je kompletno nova vazduna vrea napravljena od kordure.

Ovaj model je pre svega udoban, sa velikim kapacitetom podizanja. Mnogobrojni detalji
ukazuju na njegov fenomenalan izgled i funkciju. Tu pre svega mislimo na integrisane mrs
plus tegove, trim weight depove za fino balansiranje, robusni samar sa drkom i ostale
prednosti koje do sada niste iskusili. Izrauje se od kordure 1000 i teak je 4,4 kilograma.

Nemo Air
Integriite svoj podvodni svet

Nemo Air dovodi vas korak blie savrenstvu. Ovaj model karakterie
dobro poznati iroki displej, koji je pregledan u svim uslovima, i merenje
potronje disajnog medijuma. Merei va bottom time na osnovu vae
potronje, dozvoljava vam da bezbrino i to due uivate u podvodnom
svetu. Kretanje kroz menije je jednostavno (3 dugmeta), a veoma lako se
nadograuje i kompas. Isporuuje se sa torbom koja ga uva od oteenja.
Maksimalna dubina oitavanja je 150 metara, a u memoriju staje 36 sati
ronjenja. Poseduje indikator stanja baterije, koju po potrebi moete sami
zameniti.

EOS 3
Poetak nove ere

EOS 3 zapoinje novu eru kada su u pitanju podvodne lampe. Ovo

je snana i kompaktna ronilaka lampa sa high power 3W mono led
sijalicama, koje daju neverovatno osvetljenje od 7.000 lux, sa fokusom
od 200 mm dijametarskog hot sopta. Temperatura boje od 6.400 kelvina.
Autonomija je pet sati besprekornog rada sa 8 standardnih AA baterija.
Paljiv izbor materijala omoguava ovoj lampi da dostigne dubinu do
100 metara. Maresovi konstruktori su vodili rauna o dimenzijama,
tako da EOS 3 staje u dep vaeg kompenzatora plovnosti.
6 Ronilaki svet januar / jul 2011.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 7

Tema broja

pogled na ove predatore duine oko 3 metra ini svako dodatno pitanje
suvinim. Sutina je ruke pored tela, plivaj uz dno, nemoj ajkuli presecati
putanju kretanja i ne diraj je. Ako krene ka tebi, propusti je jer verovatno
spava. andor je sa ovim ajkulama napravio preko 500 zarona bez ikakvog
incidenta. etvrtkom ih hrani iz ruke, to je posebna predstava za posetioce
Tropicariuma. Mi smo ronili u subotu.

Ronjenje u

Meu ajkulama

akvarijumima

onjenje u vetakom okruenju stie sve vie pristalica, a mogunost za takvim ronjenjem postoji u zemljama koje razvijaju sisteme velikih akvarijuma. Da li

je u pitanju trend, moda, potreba ili privilegija, odluili smo da proverimo

na licu mesta: u budimpetanskom Tropicariumu i istanbulskom Turkuazoo. Vetaki habitati, kako ih jo nazivaju, najee su smeteni u okviru
ili blizini velikih oping centara kroz koje svakodnevno prolazi veliki broj
ljudi. Predstavljaju relativno veliku investiciju i najee su u vlasnitvu
vie investitora. Takoe, ukoliko se dobro vode i pored velikih trokova

Predrag uri je rodom iz Beograda (1958), oenjen je Bredom, sa kojom ima sina. Po zanimanju je ekonomista, koji je u
akvaristiku uao iz hobija. Za oveka ne postoji nita lepe kada
radi posao koji voli i kada mu je nebitno radno vreme i trud koji
ulae. Iza njega stoje uspeni akvarijumski projekti u Dubaiju, Budimpeti i Istanbulu.

ipak ostvaruju i veliku dobit. U dananje vreme ovo je najbolji nain da

ljudi pokuaju da shvate svu kompleksnost i vanost ouvanja ivota u
moru. Ovakvim pristupom se razbijaju predrasude o stranim morskim
nemanima, krvolonim ajkulama i otrovnim morskim biima koja vrebaju oveka. Meu najpoznatijim akvarijumima u svetu su Sea World (San
Antonio, Texas USA), LAquarium (Barselona, panija), Acquario di Genova (Italija), Two Oceans (Kejptaun, Juna Afrika) kao i britanski lanac
akvarijuma Sea Life

Tropicarium, Budimpeta
Egzotina tropska oaza u srcu Budimpete. ine je terarijumi, slatkovodni, tropski i morski akvarijumi, ptice slobodno lete iznad glava
zadivljenih turista, a centralna taka je, bez sumnje, akvarijum od milion
i po litara morske vode, ija je temperatura 21 stepen. Ovaj nesvakidanji
objekat deli stakleni tunel duine 14 metara u kojem posetioci bukvalno
etaju meu ajkulama, mantama i ostalim ribama. Akvarijum je dubok 4
metra, a ukraen je vetakim grebenima i stotinama riba, koje ostavljaju
neverovatno snaan utisak. Usred panonske ravnice dom su nale sand
tiger shark, leopard shark, lemonshark, reef shark, guitar shark, sve ukupno
osam ajkula.

Prepuni utisaka prepriavali smo zaron, koji e zauzeti posebno mesto

u naim ronilakim uspomenama. Za one koji su ljubitelji ajkula, ovo je
neto to se ne sme propustiti.

U Istanbulu meu ajkulama

Ohrabreni lepim iskustvom iz Budimpete odluili samo da napravimo
korak dalje. U maarskom Tropicariumu smo saznali da je svega mesec
dana pre naeg dolaska menader akvarijuma bio Predrag uri, nae gore
list. Poslovna ponuda je Predraga odvela u Istanbul, gde se nalazi jedan
od najveih evropskih akvarijuma Turkuazoo. Vrlo brzo stupili smo u
kontakt i dogovorili datum posete ovom vetakom habitatu.

Opremili smo ronilake setove i spustili ih do ivice akvarijuma. Turisti

koji su se u meuvremenu okupili u velikom broju nisu ni slutili da e uskoro
etiri ronioca sii meu ajkule. Sedeli smo na ivici, sa nogama u vodi, dok
su siluete velianstvenih riba promicale ispod nas. U sledeem trenutku
smo bili u vodi. Plivali smo po povrini do
Na put dug 2.000 kilometara krenuli
mesta predvienog za zaron. andor je dao
smo u rano jutro 4. 3. 2011. godine. Kada
znak i poeli smo da se sputamo ka dnu.
smo stigli na srpskobugarsku granicu
Dodirni krabu!
Ajkule su kruile svojim zamiljenim pukod Dimitrovgrada, dok smo obavljali
Iako izgledaju kao da su ispale iz nekog nauno-fantanjama, a mi smo lagano zaranjali izmeu
procedure oko ATA karneta, carinik koji
tastinog filma, atlanske potkoviaste krabe (Atlantic
njih. Dotaknuvi dno akvarijuma, malo
je uo gde idemo zabrinuto je prokomenHorseshoe crab) su krajnje bezopasna stvorenja. Za njih
smo se primirili da se ajkule naviknu na
tarisao: Au, bate, nemoj da se vraate u
je napravljen specijalni bazen u kome se mogu posmanas, a i mi na njih. Sva naa panja bila je
komadii!. Nasmejani ovom primedbom
trati i po elji, uz nadzor strunjaka i dodirnuti.
usmerena ka njima, tako da su velike kirnje,
nastavili smo dalje kroz Bugarsku, koja je
tune, mante i zubaci bili u drugom planu.
jo jednom potvrdila epitet zemlje sa preterano revnosnim i nepodmitljivim saobraajnim policajcima. Ulaskom u
Tursku odahnuli smo i nastavili putovanje brzim autoputem. U veernjim
Jata radoznalih riba su nas okruila i esto potpuno onemoguavala
satima stigli smo u Istanbul, grad od preko 17 miliona stanovnika. Iako
fotografisanje i snimanje. Posetioci akvarijuma su nas radoznalo i sa nevese radi o zaista ogromnom gradu, lako smo pronali na smetaj, koji se
ricom posmatrali sa druge strane stakla. Osetili smo se kao deo postavke.
nalazio u turistikom kvartu Sultan Ahmet. U neposrednoj blizini su bile
Divemaster andor nam je rekao da obratimo panju na zube ajkula koji
i glavne atrakcije Istanbula Aja Sofija i Plava damija. Nakon kraeg odim povremeno ispadaju na dno akvarijuma. Ako ih pronaemo, moemo
mora krenuli smo do grada na turski aj, crno efes pivo ili ve ta ko voli...
ih zadrati za uspomenu. Pronali smo tri zuba send tiger shark-a, koji su
Po povratku u smetaj zaspali smo, nestrpljivo oekujui sutranji dan.
upotpunili nau kolekciju. Vreme je brzo proletelo i u 45. minutu krenuli
Jutro je donelo lepo vreme. Imali smo sree i na ulicama nije bilo uobiajene
smo u izron. Naravno, Ivana je ostala koji minut due da sa povrine vode
guve, pa smo brzo i jednostavno stigli do velikog oping mola Forum,
napravi jo koji snimak.

Tano u zakazano vreme sreli smo se sa andorom (Padi Divemaster),

koji nam je bio domain i vodi na ovom nesvakidanjem ronjenju. Nakon
unoenja opreme, krenuli smo u kratak obilazak samog Tropicariuma.
Bilo je jo uvek rano za obine posetioce. U neprirodnom miru smo
posmatrali akvarijume. andor nas je doveo do velikog staklenog zida, sa
ije druge strane dostojanstveno plivaju ajkule. Dok nas je zasipao optim
informacijama, kao hipnotisani smo gledali u akvarijum.
U realnost nas je vratio brifing za zaron. andor nam je objanjavao
gde emo ui u vodu, kako emo zaroniti, kako da se kreemo. Posebno
nam je skrenuo panju da se send tiger shark ne smeju dirati i maziti. Jedan
8 Ronilaki svet januar / jul 2011.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 9

u kome je smeten akvarijumski kompleks Turkuazoo. Nali smo se sa

Predragom i zabava je mogla da pone. Poto smo stigli u 8.30, imali smo
privilegiju da akvarijum pogledamo na miru, bez prisustva ostalih posetilaca. Kada su nam se slegli prvi utisci, seli smo da popriamo sa naim
domainom. Saznali smo da je Turkuazoo sastavljen iz nekoliko celina. U
Freshwater zoni nalaze se ribe iz plutajuih uma Amazona, jezera Malawi u
Africi, reka Orinoko i Mekong. Najzanimljivije su pirane, zatim mata mata
kornjae i razne vrste somova impozantnih veliina. Na drugom nivou su
akvarijumi koji doaravaju Coastal Cliff. Ovde su glavne zvezde common
stingray kao i manje vrste ajkula kao to su brown banded bamboo shark,
smouth-hound shark i zebra bullhead shark. Na ovom nivou je i ivi svet
Crnog mora. Glavna atrakcija su velike jesetre. Slede akvarijumi sa ivim
svetom Mediterana (polja posedonie i duboke vode), zatim Karipsko more,
ivi svet peina i poseban akvarijum sa Anemonama Finding Nemo.

Budimpete, reim ronjenja je ovde mnogo liberalniji. Zbog veeg prostora

ajkule se ovde uglavnom sklanjaju, ali smo ipak imali nekoliko bliskih
sureta. Ovakva ronjenja omoguavaju bolje razumevanje ovih neverovatnih riba i otklanjaju iskonski strah koji ovek osea prema njima. To se
najbolje ogledalo u zauenim izrazima lica posetilaca akvarijuma, koji su
nas gledali sa druge strane stakla. U svakom sluaju, jo jedno dragoceno
iskustvo u ronilakoj karijeri.
tekst Janez Kranjc
foto Ivana Orlovi Kranjc

Glavni akvarijum
Ipak, ono zbog ega smo prvenstveno doli u Istanbul je takozvani
Main Tank, akvarijum od oko 4 miliona litara morske vode. Maksimalna
dubina je 5 metara, a prosena 3,2 metra. Temperatura vode je 24 stepena
Celzijusa. Podeljen je u nekoliko sekcija, pa na ronjenju moete videti vetaki
koralni greben, brodsku olupinu i ostatke rimskog hrama i amfiteatra. Tu
je i tropska zona u kojoj su vrste koje naseljavaju Great Barier Reef i Indo
Pacific Reef. Veoma je interesantan akrilni tunel duine 80 metara kroz koji
ide pokretna traka, tako da posetioci jednostavno mogu da stoje i uivaju u
fascinantnim prizorima koji su dostupni samo nama roniocima. Takoe,
impresivna je i panoramska soba sa ogormnim prozorima. Nas su najvie
zanimale ajkule. Tokom ovog ronjenja mogli smo da vidimo send tiger,
whitetip reef shark, nurse shark, zebra shark, giant guitar shark i leopard
shark. Ronilo se u dve grupe i zaron je naravno proleteo. Za razliku od
10 Ronilaki svet januar / jul 2011.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 11

Stanovnici mora

Pie: Aleksandra Komarnicki-irli

Foto: I vana Orlovi Kranjc

IVOT
U
RITMU

MORA
Kada jednom doplove do svoje podmorske luke,
nerado je menjaju, raire svoja paperjasta jedra,
njiu se i uivaju u ritmu mora.

lasa Crinoidea obuhvata najstarije predstavnike bodljokoaca. Re crinoidea potie od grke rei krinon koja znai

ljiljan i eidos nalik. Predstavnici ove klase su morski krinovi i

peraste zvezde, a pria o njima sledi.
Ove ivotinje pojavile su se tokom donjeg ordovicijuma. esto itave
slojeve krenjaka iz paleozoika grade upravo ljuture ovih ivotinja. Veliki
morfoloki diverzitet tadanjih vrsta podrazumevao je prilagoenost specifinim stanitima i podmorskim uslovima ivota, pa slui za biostratigrafiju.
Ovo su ivotinje koje su u prolosti bile znatno brojnije. O ovome svedoe
njihovi brojni fosilni ostaci (opisano je preko 5.000 fosila).
Kao i ostali bodljokoci (morski jeevi, zvezde, krastavci i sl.), ova bia
ive iskljuivo u moru, i to u plitkim vodama, ali ima i onih koji preferiraju
duboke vode abisala. Neki podaci govore da ima predstavnika koji ive na
dubinama od oko 6.000 metara.
Vrste koje spadaju u takozvane morske krinove su one sa drkom, dok
su peraste zvezde ili komatulidi forme bez drkei ima ih oko 600 vrsta.
Po nekim autorima, peraste zvezde uglavnom pripadaju jednom redu
Comatulida, dok ih drugi dele u vie. Najvie ih ima od Indijskog okeana
do Japana i tu je rod Tropiometra najzastupljeniji. U Jadranu je se najee
sree rod Antedon.
Klasa Crinoidea obuhvata vrste koje mogu provesti ivot privrene za podlogu svojom aboralnom stranom (pa kaemo da su to sesilni
organizmi), ali i one koji se kreu. Kod sesilnih oblika ove klase telo
ini drka-stabljika, aica u kojoj se nalazi telo i pet krakova. Kraci
se proteu iz centralne strukture nalik ai. Veini vrsta drka slui za
sidrenje na podlogu (morsko dno i sl.) preko razliitih struktura koje
mogu biti korenolike, kukolike i sl. Kraci se esto u samoj osnovi granaju
u dva dela, tako da ih ima ukupno deset, ali kod nekih vrsta oni se mogu

12 Ronilaki svet januar / jul 2011.

i dodatno granati, pa ih ukupno moe biti vie. U svakom kraku nalazi se

produetak celoma, nervnog sistema, vodnog vaskularnog (ambulakralni) i reproduktivnog sistema i nosi ambulakralni kanal, koji je oivien
prstolikim noicama (produetak vodnog vaskularnog sistema), koje se
koriste u hranjenju i disanju.
Govorei uopteno peraste zvezde imaju usta okruena kracima
za hranjenje, crevo u obliku slova U i analni otvor na istoj strani sa
usnim. Kao i ostali srodnici tipa Echinodermata (bodljokoaca), one
imaju petozranu simetriju, cevaste noice i spikule u koi. Kao i
Class Ophiuroidea (morske zmijuljice), peraste zvezde imaju tanke,
dugake i fleksibilne ruice. Slobodno moemo primetiti da su ove
peraste zvezde daleko spektakularnije od morskih zmijuljica (uz
duno potovanje istih).
Ako reimo da se malo vie pozabavimo ivotom peraste zvezde
moramo krenuti od poetka. Mala perasta zvezda u poetku ima pet
ruica, a kasnije dolazi do grananja u samoj osnovi aice, pa ove
peraste dame imaju obino mnogo vei broj ruica (naravno, uvek
deljiv sa pet). Najee imaju bar deset ruica, ali se desi da imaju
i do osamdeset, a neke ak i dvesta. Ruice, tj. krake, grade spikule
kalcijum karbonata koje su dobro zglobljene i dre se zajedno kao
zupci na lancu bicikla. Du celog kraka postoje fini nizovi malenih
prstolikih struktura (pinule), i upravo one daju ovim zvezdama perast
ili paperjast izgled. Svaka pinula je zglobljena i ima ljeb na sredini
koji se prostire du itave ruke. ljebovi su oivieni cevastim noicama
koje formiraju sluz. Cevaste noice nemaju ulogu u kretanju ivotinje,
kao to to imaju cevaste noice morske zvezde, ve slue za sakupljanje
estica hrane i disanje. Pinule koje se nalaze pored usnog otvora tite
usta i odravaju tu oblast istom.

Peraste zvezde hrane se pasivno, hvatajui ruicama (koje se mogu

izduiti) malene organizme koje im nanosi strujanje morske vode,
pa moemo rei da se ove lepotice potpuno oslanjaju na spoljanji
ambijentalni pokret vode prilikom hranjenja. Ruice mogu formirati
ravnu lepezu ili mogu biti blago savijene ka unutranjosti, i nalikuju
satelitskoj anteni. Neke ruice se delimino mogu i uvui. Na ruicama
prekrivenim mukusom (sluz) cevaste noice sitne (komadaju) jestve
estice i pomou ljeba i pinula ovi zalogajii se polagano kreu do usta.
Ako ba elimo da detaljiemo, moemo rei da se hrane na sledei
nain: svaki peroliki krak koji polazi iz centralnog dela tela ima otvoren
ambulakralni ljeb, koji je oivien prstolikim cevastim noicama, koje
ine terminalnu ekstenziju vodenog vaskularnog sistema (cilijatnim
ambulakralnim noicama). Najdua noica dugaka je izmeu 0,43
i 0,85 milimetara i prenosi estice hrane u ljeb. Kada struja vode
nanese hranljivu esticu, najkraa noica umotava je u sluz i transportuje ka ustima. Usni otvor nalazi se u centru oralne strane aice.
Usta peraste zvezde okrenuta su ka gore i mogu biti u centru diska
ili pomerene vie na neku stranu. estice hrane veliine su od 50 do
400 m. Ishrana podrazumeva obilje protista, larve invertebrata, male
rakove i estice detritusa. Veina perastih zvezdica hrani se nou, dok
dan obino provode povuene izmeu korala.
Anus je takoe na gornjoj strani, ali kod nekih vrsta na nekoj vrsti
tube ili konusa iznad strujanja hranjljivih estica da ne bi remetio
proces hranjenja. Donja strana, tj. ona okrenuta ka morskom dnu ili
podlozi, ima kandolike strukture nazvane ciri, koje kako im i izgled
upuuje, slue da privrste ovo morsko bie za povrinu.
Peraste zvezde mogu se pokretati pomou ruica. One puze vukui
se i odiui od podloge pomou cira, koji im u isto vreme slue i da ih
privremeno usidre za dno, kada dou do eljene morske destinacije.
Njihove ruice i pinule imaju malene kukice pomou kojih se kae za
povrinu. Kordinirano mlaenje ruicama je jo jedan od naina kretanja ovih perastih zvezdica. Dodue, ovo plivanje i puzanje deava se
uglavnom kada zvezde bee od predatora.
Peraste lepotice uglavnom svoje dane provode usidrene, njiu se i
hrane u ritmu strujanja mora oputeno. Kada jednom nau dobro
mesto za ivot i hranjenje, one se i ne pomeraju puno dok ih neki
predator, uglavnom riba, ne otera. Dobro mesto za sidrenje je obino
neki suner, koral, dno i sl.
Kao i njihovi srodnici iz klase Ophiuroidea kada su u opasnosti, zvezde
mogu odbaciti i regenerisati neki krak. Odbaena ruica moe nastaviti
da se kree i na taj nain odvratiti panju predatoru, dok ostatak zvezde
zbrie. Zvezda je u stanju da uradi ovo jer su kalcijumske ploe ili bodlje
(mezodermalnog porekla) u ruicama povezane pomou promenljivog
vezivnog tkiva. Perasta zvezda u stanju je da vrlo brzo menja gustinu ovog
tkiva od sasvim tvrdog pa do skoro tenog. Odbaena ruica se za otprilike
mesec dana regenerie. Ove peraste zvezde najvie bee od riba.
Peraste zvezde najee su odvojenih polova. Jaja i sperma produkuju se
u nateenim pinulama u osnovi kraka, i oslobaaju u vodu, pa je oplodnja
spoljanja.
Perasta zvezda ima larvu koja je bilateralno simetrina i slobodnoplivajua i ovu fazu ivota provodi kao plankton. Posle odreenog vremena
provedenog kao lutajui plankton, ona se sidri za podlogu i razvija u tapiastu formu zvezde. Posle par nedelja ova zvezda na tapiu dobija cire,
tapi se lomi, i zvezda postaje slobodnoplivajua adultna forma.
Veliki broj morskih raia, crva i ostalih malenih ivotinja nalazi stalni
smetaj sa hranom na ovoj perastoj zvezdi skupljajui komadie hrane koji
joj pobegnu.
ovek za sada nije naao iroku primenu peraste zvezde (na njenu sreu).
Naalost, uglavnom ih uzimaju za morske akvarijume, zbog atraktivnog
izgleda. Moemo zakljuiti da se u moru ba i ne isplati biti atraktivan
oveku, jer ove nene lepotice u zatoenitvu, skoro bez izuzetka, eka
sigurna i spora smrt od gladi. Tuan nain da jedno tako prelepo stvorenje okona ivot. Stoga, ako ih vidite u njihovom prirodnom okruenju,
tj. moru, molimo vas da ih tu i ostavite i oboavate izdaleka. Samo na taj
nain uivanje e biti obostrano.
januar / jul 2011. Ronilaki svet 13

Ekologija

NEOBINI
TURISTI NA

KUBI
Tekst i foto Jelena Vukosavljevi

utovanje na Kubu je ekvivalent putovanju vremeplovom 50 godina unazad. Iako u srcu Karipskog mora i na-

domak Severne i June Amerike, decenije pod embargom koji i

dalje traje uinile su Kubu zamrznutom u vremenu. Omiljene destinacije
turista su Havana, Varadero i nekoliko ostrva u Kanarskom arhipelagu 80
kilometara juno od glavnog ostrva.
Jedno od tih ostrva je Cayo Largo, dugo samo oko 28 km i ne
vie od 3 km iroko. Na njemu postoje jedino hoteli, a do skoro je
svim Kubancima, osim onima koji su tu zaposleni, bio u potpunosti
zabranjen pristup. Danas je to iskljuivo turistika destinacija. Na
junoj strani ostrva nalazi se preko 20 km duga plaa, prekrivena
sitnim belim peskom, koja privlai sve vie turista. Pre nego to je
sagraen prvi hotel na Cayo Largu, jedine koje su redovno poseivale
ovo ostrvo bile su kornjae. Ova plaa privlai kornjae jer je idealno
mesto za polaganje jaja, i na nju se vraaju svake godine u periodu
od aprila do septembra.
Zamislite sada jednu kornjau, koja posle godinu dana putovanja
konano dolazi do plae na kojoj se i sama izlegla. No je, ona polako
izlazi iz mora i nespretno se probija kroz pesak dovoljno daleko da bi na
sigurnom iskopala rupu za polaganje jaja. Posle oko 20 minuta ekstatikog stanja ona poloi oko 200 jaja, i vraa se nazad u more, mislei da ih
je ostavila na sigurnom. A onda dolazi jutro. Jutro donosi suncobrane
pobodene po celoj plai, a samo 300 metara nie nalazi se ogroman
all-inclusive hotel, krcat turistima. ta mislite, koja je ansa da e se ove
kornjae ikada izlei iz jaja?
Granja de Tortugas je bioloka stanica na ostrvu, koja se bavi ovakvim
sluajevima. Pokrenuta je od strane Kubanske vlade pre mnogo godina. S
obzirom da je prosena plata naunika na Kubi oko 20 evra, moemo rei
da su zaposleni u ovoj stanici entuzijaste i zaljubljenici u prirodu.
Dvojica njih, Leonardo i Ruben Blanco, ve godinama svake sezone
vode rauna o polaganja jaja. Naime njihov posao je, izmeu ostalih, da
pronau jaja kornjaa pre turista, i da ih presele na sigurno, u stanicu
Granja de Tortugas. Pritom moraju da paze na redosled polaganja jaja, kao
i na temperaturu peska, budui da ona odreuje pol novoroene kornjae.
Posle oko 45 dana, kada se kornjae izlegu, vraaju ih na plau gde
su bila poloena jaja, i odatle ih putaju nazad u more. Ova procedura je

14 Ronilaki svet januar / jul 2011.

naophodna jer enke kornjaa pamte mesto ulaska u vodu da bi se vratile

i tu legle svoja jaja.
Zaposleni u Granja de Tortugas prenesu oko 10 do 15 hiljada jaja
godinje na farmu kornjaa. Od tog broja jaja izlegne se i preivi do
putanja u vodu oko 8 do 13 hiljada. Pomislili biste da je to veliki broj.
Meutim, samo jedna od hiljadu kornjaa preivi i dostigne polnu zrelost, to znai da e posle godinu dana sa ove farme preiveti moda 8 do
13 kornjaa. Da bi ispratili njihov dalji razvoj, na neke kornjae stavljaju
oznake sa brojevima, napravljene od specijalnih metala po kojima se mogu
prepoznati u budunosti.
Finansiranje ove stanice nije jedan od prioriteta Kubanske vlade. Zaposleni se potpomau prodajom ulaznica u stanicu, gde turisti mogu da vide
i nahrane kornjae. Godine 2005. Elaine Clement, kanadska dravljanka,

takoe je dola kao turista u Granja de Tortugas. Otila je odatle kao veliki
zaljubljenik u kornjae i postala njihov pravi ambasador. Od tada je posetila Cayo Largo 13 puta, obezbedila im sponzorstvo firme Hagen, koja
proizvodi hranu za kornjae, i sada hranu alje preko turista dobrovoljaca.
Svaka pomo spolja znai mnogo ljudima koji tamo rade, jer nemaju pravo
da napuste Kubu, nemaju internet niti bilo kakvu brzu vezu sa svetom.
Zato su jo vie posveeni svome cilju, a to je da ouvaju prirodne
lepote svoje fenomenalne zemlje, da bi i budue generacije mogle da
uivaju u njima.
Ukoliko elite da na bilo koji nain pomognete u radu stanice, moete
poslati e-mail Elaine Clement na tortue_marine@eclement.net Svaka, pa i
najmanja novana pomo njima znai mnogo! Takoe, kroz pisma podrke
saznanje da ljudi brinu nain je da se pomogne istrajavanju u cilju.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 15

Ronjenje u

Istri
R

azuena obala, arobni podvodni svet, bogata flora

i fauna i atraktivne lokacije za ronjenje samo su neki
od motiva koji svake godine privlae brojne ljubitelje
dubina u istraivanje Jadranskog mora.

Priobalje Istarskog poluostrva jedna je od najatraktivnijih ronilakih destinacija poznata po obilju podvodnih peina, zidova, hidroarheolokih atrakcija
i desetinama brodskih olupina, koje svedoe o slavnoj pomorskoj prolosti
kraja. Meu bogatim Rovinjskim arhipelagom izdvaja se ostrvo Sv. Ivan sa ak
etiri razliite ronilake lokacije. Veliki kameni blokovi, jo od doba Mletaka,
prekriveni koralnim algama, posedonijom i drugim morskim svetom, ine
ovu lokaciju posebnim doivljajem za svakog ronioca. Tu je i oblinje ostrvo
Banjole, karakteristino po peinama s ulaznim otvorima koji se nalaze na
dubini od 5 metara i izlazom smetenim u samoj sredini ostrva, koje lii na
kupolu ispunjenu vazduhom, a koja obiluje sunerima i koralima arenih boja.
Na istoj toj dubini (5 metara) nalazi se jo jedna zanimljiva lokacija Pirussi
Mali s velikim stenama u obliku blokova s bogatstvom flore i faune.
Poseban ronilaki doivljaj su nona ronjenja i posete olupinama
potonulih brodova. Meu najpoznatijim olupinama Severnog Jadrana
sigurno je olupina austro-ugarskog putnikog broda Baron Gau (duina

16 Ronilaki svet januar / jul 2011.

84,5 m, irina 11,8 m), potopljenog 1914. godine kraj Rovinja, koji je
proglaen jednom od 50 najlepih ronilakih lokacija u svetu. Neto dalje
od Rovinja, u blizini ostrva Brioni, nalazi se jo jedna ronilaka poslastica
veliki teretni parobrod Istra, kome je pravo ime Hans-mit, (duina 60
m, irina 11 m), potopljen jo za vreme Drugog svetskog rata nailaskom na
podvodnu protivbrodsku minu. Najzanimljiviji primerak iz Prvog svetskog
rata je olupina italijanskog torpednog amca, potopljenog u pomorskoj
bici, s ouvanim velikim topom i kompletnom mehanikom za pokretanje
i protivavionskim mitraljezima i torpednom cevi.
Ronjenje u Istri mogue je tokom cele godine zbog ugodnih temperatura mora, a posebno u periodu izmeu maja i novembra. Ako svoj odmor
planirate da provedete upravo uz istraivanje jadranskih dubina, obilazak
najzanimljivijih podvodnih lokacija uz strunu asistenciju, omoguie
vam Maistra, vodea hotelijerska kompanija u Hrvatskoj, u sklopu svog
posebnog sedmodnevnog programa, iji detaljan opis moete da pronaete
na internet stranici: http://www.maistra.hr/Ponuda/Specijalni_interesi/
Sport_ronjenje.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 17

Alpska jezera

Pie: Janez Kranjc

Foto: I vana Orlovi Kranjc

Weissensee

Raj za ronioce!
V

eina ljudi odlazi u Alpe zbog dobrog skijanja i uivanja u zimskim sportovima. Meutim, ekipa ronilaca kluba S.D.T. Svet

od preko dvadeset kilograma. U periodu kada smo mi ronili (kioviti poetak juna) na jezeru je vidljivost varirala izmeu 7 i 15 metara. Tokom vikenda

Ronjenja krenula je ka austrijskom gradiu Techendorf zbog ronjenja u planinskom jezeru Weissensee. Smeteno u Korukoj oblasti, na 930

napravili smo pet zarona, od kojih jedan noni, dva u zoni nacionalnog parka i jedan zaron u zoni ua planinskih potoka. Baza nam je bio PADI-jev

metara nadmorske visine i sa vodom koja se moe piti, ovo jezero predstavlja nesvakidanji prirodni dragulj. Weissensee (belo jezero)

ronilaki centar Yachtdiver, predvoen Ernestom Turnekom, vrhunskim poznavaocem ovih voda. Ljubazni domaini su se potrudili da nam boravak

dugako je 11,6 kilometara i dve treine njegove obale je potuno netaknuto. Maksimalna dubina jezera je 100 metara, temperatura vode u zavisnosti od

u njihovom ronilakom centru bude izuzetno prijatan. Specijalitet je bio dobijanje dozvole za ronjenje u zoni nacionalnog parka sa velikog pokretnog

dubine varira od 24 do 3 stepena Celzijusa.

splava. Tako smo imali priliku da ronimo na strmim klifovima i u okruenju gde kilometrima unaokolo nema naselja.

U jezeru ivi dvadesetak vrsta riba, a za nas su najfascinantniji bili susreti sa tukama, od kojih su neki primerci bili duine preko jedan metar!
Osim najveih slatkovodnih predatora, u potopljenim umama (koje predstavljaju posebnu atrakciju) ive i jata arana, meu kojima ima i kapitalaca
18 Ronilaki svet jul / decembar 2010.

Weissensee je pravi primer kako ljudi i priroda mogu iveti u skladu i harmoniji. Ovo nikako nije samo fraza, jer Austrijanci su u praksi potvrdili da
je to zaista i mogue. Reportau sa malo vie linih utisaka i vie fotografija moete pogledati na adresi: http://www.svetronjenja-sdt.rs/2-121.html
jul / decembar 2010. Ronilaki svet 19

Podvodna izloba

Nesvakidanji

ronilako fotografski
performans

vana Orlovi Kranjc je viegodinji

ronilaki intsruktor koji se poslednje etiri godine intenzivno bavi i
podvodnom fotografijom. Pogledom

u svoju fotografsku arhivu ustanovila je da

20 Ronilaki svet januar / jul 2011.

se tokom tog perioda skupila velika koliina

odlinih fotografija, za koje je teta da ame
u mraku hard diskova. Sa poslednje tri ekspedicije na Crvenom moru, Ivana je izabrala tridesetak fotografija koji prikazuju ivi
svet jednog od najraskonijih mora na svetu.
Da bi prezentovala podvodne fotografije na
origanaln nain, dola je na ideju da postavka izlobe u bude u prirodnom okruenju
dakle, pod vodom! Fotografije su izraene,
pa onda vakumirane u plastinu foliju nakon
ega su mogle pod vodu. Za dno su fiksirane
tegom, dok je gornji deo bio vezan za ivicu
bazena ili je bio privezan za dve bovice koje
su plutale ispod povrine vode.
Izloba je zapoela svoj put u Niu, da bi
se nastavila u Panevu, Beogradu i Kruevcu.
Tokom trajanja izlobu je videlo (to znai
i zaronilo) preko 450 ljudi. Nekima od njih,
ovo je bio i prvi kontakt sa ronjenjem, a bilo
je i iskusnih ronilaca ali i roditelja sa decom.
Rekordna poseta je zabeleana na beogradskom bazenu Tamajdan kada je za dva sata
zaronilo oko 180 ljudi! U svakom sluaju, koncept podvodne izlobe podvodnih fotografija
je bio izuzetna promocija ronilakog sporta i

sportskog naina ivota. Projekat putujue

podvodne izlobe pomogli su fotografska
radnja Bora iz Zemuna, fotokopirnica
AG Copy (TC Sinteza,Beograd) i lanovi
kluba S.D.T. Svet Ronjenja.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 21

Odlomci iz knjige PODVODNI SVET CRNE GORE- vodi za ronjenje

AVIONI

Pie: Duan Varda

Foto: J anez Kranjc

CRNOGORSKOG PODMORJA

Potopljeni avioni smatraju se vrhuncem arheologije avijacije, jer svaka olupina predstavlja vremensku kapsulu. Baze podataka ukazuju da je serijski broj svakog tipa aviona tano registrovan, pa je svaka letelica na neki nain ostala evidentirana u svojoj nesrenoj
sudbini. Retko kada su avionske olupine na dnu ostale u jednom komadu. U veini sluajeva udar o vodu dovodi do otpadanja krila,
lomljenja trupa i krivljenja elisa. Stoga se retko delovi aviona koji su pali u more nalaze koncentrisani na jednom mestu. Trokraka elisa
(najverovatnije sa Liberatora) koju je izvukla jedna barska koa poetkom devedesetih, imala je pod pravim uglom savijena dva od tri
elina kraka, to je svedoilo o silini udara o vodu.

dok je poetkom XXI veka vie ronilaca na pola puta izmeu Herceg
Novog i Rosa pronalazilo delove aviona koji se razleteo po udaru o
vodu. (Detaljnije i o ovom avionu i pronalasku pisali smo u vie starijih
brojeva Sveta Ronjenja, prim.red.)

Naalost, u teritoritorijalnim vodama Bara nalazi se jo uvek nepronaen i avion Galeb-2, koji se sruio 22. aprila 1998. godine prilikom
redovnog leta. Oko podneva u more ispred Dobrih Voda sruio se avion
RV i tada je poginuo pilot, student Vojne akademije Sran Lazi. Iako
su postojali brojni svedoci pada koji se desio po danu i relativno blizu
obale, vienedeljna potraga koju je vojska sprovela nije dala nikakve
rezultate. Stoga se i ova letilica, kao najmodernija, pridruila poduem
spisku aviona koji su zavrili na dnu crnogorskog primorja, a do danas
nisu pronaeni.
Sa druge strane treba spomenuti i da je bilo uspenih akcija vaenja
letilica sa morskog dna kao to je bio sluaj vaenja Utve iz mora ispred
Orahovca, ili sluajevi aviona koji su poletali sa vojnog aerodroma u
Golubovcima, a zavravali u plitkoj vodi Skadarskog jezera.
Stalno se pojavljuju novi podaci, koji ukazuju i na razne Mesermite
i ostale manje i vee borbene avione koji do danas nisu locirani. Lista
oborenih aviona koji lee na morskom dnu Crne Gore daleko je od
konane...

U literaturi i usmenim predanjima pominju se i razni Mesermiti

koji su padali na sve strane, kao i B-24 koji se sruio 31. januara 1945.
u moru ispred Kraia.

edini avion iz Prvog svetskog rata za koji postoje dostupni podaci je austrougarski hidroavion koga je nevreme potopilo nedaleko od ua reke eljeznice (dananji Bar). Od laganog platnenog trupa kao ni od drvene elise, danas

verovatno nije ostalo nita, ali nije nemogue da e ostaci motora ovog
aviona jednog dana i biti pronaeni. U pitanju je bio borbeni hidroplan
Lohner L78, naoruan mitraljezom i dve male bombe, jedan od mnogih
koji su nadletali ovo podruje od 1916. godine.
Drugi barski avion, amerika letea tvrava Liberator (B-24H) ima
mnogo vee anse da bude locirana. Na njoj je sve bilo prilino veliko: raspon
krila preko 30, duina 20 i visina 5 metara, motori 4x1200 Ks i 12 mitraljeza
u posebnom kupolama, tako da je vrlo verovatno da juno od rta Volujice
u Baru, gde se sruio, jednoga dana moe biti pronaen neki vei deo. Ovaj
avion je pripadao 15 floti amerike vazduhoplovne armije stacionirane krajem
Drugog svetskog rata u junoj Italiji, i na vodu je aterirao posle oteenja
koja je pretrpeo tokom bombardovanja rafinerije i izvora nafte u Rumuniji.
Italijanski borbeni avion tipa Savoja sruio se takoe tokom Drugog
svetskog rata nedaleko od hridi Mravinjak. Ronioci iz anja znaju vie

22 Ronilaki svet januar / jul 2011.

lokacija delova, dok se jedno krilo nalazi na kamenitom dnu i dubini

od 30 metara. Mr Jovan Martinovi, pionir podvodne arheologije u
Crnoj Gori, okupaciju je kao dete proveo u Petrovcu i sea se pada
aviona Savoja. Pre svega po tome, to je od velike arene gume krilnih
rezervoara koja je isplivala, petrovaki obuar dugo pravio japanke
za decu Petrovca.
Najveu senzaciju izazvalo je otkrie nezabeleenog Junkersa 88
A koji se neznano kad sruio u more krajem Drugog svetskog rata
ispred anja. Ovaj avion je na dubini od 54 metara posada M/Y
DOWNUNDER pronala avgusta 2008. i do danas nije otkrivena
njegova prolost. Izvrnut naopako lei smrskane kupole i repa koji je
verovatno otpao od pritiska jakog udara na vrata za bombe. (Detaljnije
o ovom avionu i pronalasku pisali smo u nekoliko prethodnih brojeva
Sveta Ronjenja, prim.red.)
U drugom poglavlju vodia obraen je lokalitet Spitfajera MK
IX. Major Klements i porunik endler su sa dva spitfajera srueni
kod ulaza Bokokotorski zaliv. Navodno je Klements poginuo, dok je
endler zarobljen. Avion koji je pao van zaliva jo nije pronaen,
januar / jul 2011. Ronilaki svet 23

U poseti

Ronilaka oprema

Aurora
J

Viking Pro 1000 Surveyor

suvo odelo

sve blia porinuu!

o uvek pod utiskom nae prethode posete, odluili smo da

ponovo obiemo ronilaki jedrenjak Auroru, da pogledamo kako napreduju radovi, i raspitamo se za detalje
koji su nas interesovali. U brodogradilitu

smo zatekli radnu atmosferu, majstori i maine

su se takmiili u tome ko e proizvesti vie buke
i lupnjave, pa je svaki razgovor bio onemoguen. Morali smo da saekamo pauzu, tu malu
oazu tiine, kao priliku da postavimo pitanja
vlasniku i idejnom tvorcu broda, Mladenu Milojeviu..
Ronilaki svet: Kako napreduju radovi?
Mladen Milojevi: Dobro! Sve je blii trenutak porinua i moja najvea briga sada jeste
da se u toj euforiji neto ne odradi na brzinu i
onako kako ne bi trebalo.
Ronilaki svet: Da li se potuju rokovi?
Mladen Milojevi: Rokove esto postavljamo
prema sopstvenim eljama i nadanju, sa veoma

malo realnog uvida u ceo projekat. Inae, ovo je

za mene, kao tvorca Aurore, posao u koji sam
ugradio i dosta sebe, svojih nadanja i strahova, pa
mi je veoma teko da budem realan i objektivan.
Ja sam na poetku gradnje postavio rokove i
istinski se trudio da ih ostvarim. Mnogo rada je
utroeno, ali smo stalno kaskali za planiranim i
to je u meni razbuktalo nervozu. Gradnja Aurore
se tako neprimetno pretvorila u stres, napor i
muku, a ne bi trebalo da je tako! ivim svoj san,
gradim brod, a uhvatim sebe kako na kraju dana,
umesto da se radujem uraenom i postignutom,
ja se ljutim jer nije ispunjeno ono planirano. I
onda sam prelomio. Nema vie zacrtavanja krutih
rokova! Za mene od sada postoje samo okvirni
planovi. Oni su mnogo rastegljiviji i samim tim
manje stresni.
Ronilaki svet: ta vam je oduzelo najvie
vremena?
Mladen Milojevi: Prvo je zima, iako blaga,
trajala due nego to smo planirali (reenica se
nastavlja grohotnim i zaraznim smehom)... Sitni

radovi! Ono to je pojelo vreme su sitni radovi.

Provedete itav dan u poslu oko nekog malog i
naizgled beznaajnog dela pa vas, kada umorni
poete kui, bezmalo bude sramota da pogledate
uraeno. Tu smo patnju prihvatili kao deo gradnje
koji mora biti odraen, ma koliko to bilo sporo i
muno. Presudno je da se odri kvalitet radova,
a to da li e zbog neke bitve ili nekog prikljuka
brod biti porinut dva ili tri dana kasnije, nije
toliko ni bitno.
Iskreno, ja i dalje kujem planove i po tom rasporedu brod ide na porinue krajem leta, prezimie
na Savi i Dunavu i to e vreme biti iskorieno za
test svih sistema na brodu kao i za zavrne, fine
radove na enterijeru, a u aprilu ili maju sledee
godine kree na hiljadu dvesta kilometara dug put
Dunavom, pa Crno more, Istanbul ...
Kontakt:
Mladen Milojevi CMAS I2
064 11 21 388
milojev@ yahoo.com
www.aurora.in.rs

Odelo namenjeno profesionalcima i komercijalnim roniocima. Bez problema je mogue

napraviti i do 2000 zarona u slanoj i slatkoj vodi uz potpunu pozdanost i funkcionalnost ovog
odela. U odelo su ugraeni Posejdon ventili na grudima i levoj ruci. Kapuljaa je integrisana
i maksimalno pokriva lice ostavljajui veoma mali deo izloen uticaju vode. Manetne na
rukavima su prilagoene lakoj montai suvih rukavica. Ovo odelo e zadovoljiti profesionalne
ronioce i spasilake timove ali i najprobirljivije rekreativne ronioce. Izrauje se u crnoj i
crvenoj boji. Isporuuje se uz originalnu torbu, vosak za rajsferluse, prah za manetne i
servisni komplet. Cena je oko 2000 $.

NiTek Trio
ronilaki kompjuter
Iz radionice poznatog proizvoaa ronilake opreme
DIVE RITE ove godine na trite je lansiran kompjuter
NiTek Trio. Re je o proizvodu namenjenom tehnikim
roniocima, koji radi kalkulacije za tri disajna medijuma.
Zahvaljujui velikom matrix grafikom displeju ovaj ureaj
je izuzetno dobro itljiv u vodi i jednostavan i pouzdan za
upotrebu. Opcija sa deepstop-ovima omoguuje dubinske
sigurnosne zastanke i na veim dubinama.Integrisan je
digitalni kompas koji moe biti i na primarnom ekranu
ili se pritiskom na dugme moe naknadno prikazati. Po
izronu, podaci o gasnoj meavini ostaju aktivni do ponoi
nakon ega se raunar mora ponovo podesiti. U njemu je
modifikovani Buhlmann ZH-L16 algoritam.

Cressi Air Travel BC

putujte lake

Previe kilograma u prtljagu je problem sa kojim se dananji ronioci redovno susreu.

U elji da rei ovaj problem dizajneri proizvoaa ronilake opreme Cressi Sub su osmislili
modelAir Travel. Veoma lako I brzo ovaj vie nego solidni kompenzator plovnosti se moe
zapakovati u kompaktan prtljag koji zauzima minimum prostora. Inflator koji je ugraen
je klase Commando. Proizvodi se u pet mukih i tri enske veliine.Depovi za tegove su
integrisani i idealno uklopljeni.

Polarion Abyss Dual S

neka bude svetlo!
U ovoj godini zableena je apsolutna dominacija HID podvodnih lampi. Abyss Dual S
predstavlja jedan od modela koji spadaju u najkvalitetnije proizvode ovog tipa u svetu. Telo
lampe je napravljeno od visokog kvalitetnog alumunijuma sa duplim orinzima. Prilikom
ukljuivanja ove lampe uje se karakteristian zvuk u trajanju od nekoliko sekundi, koji
podsea na startovanje turbine. Ovo je apsolutno odgovarajua asocijacija, kada se uzme u
obzir mo ovog proizvoda. U punoj snazi sa sijalicom od 45 wati isijava svetlosni snop irine
22 ina, ali takoe moe raditi i u ekonominom modu od 30 wati. Napaja je Litijum-jonski
modul koji se vrlo lako odvaja prilikom punjenja. Efektivna svetlosna autonomija je 110
minuta. Cena ovog ureaja je 1825 $.
24 Ronilaki svet januar / jul 2011.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 25

Novosti

INTERNACIONALNO TAKMIENJE U PODVODNOJ FOTOGRAFIJI FOTOSUB COLONY

Va trag na vodi

Podvodni svet

u slici i rei

Tekst: Jelena Vukosavljevi

Beogradska firma Akvamark proizvela je plovila na bazi drvo-epoksida

ojaanog karbonom(radi strukturne snage) i fiber-kevlarom(radi neprobojnosti) u duinama od 3,7m, 4,6m i 5m bez kabine i 6,5m i 7,7m sa
kabinom.
Pomenuti kompoziti nastali su kao low-cost varijanta regatnih tehnologija i
kao takvi su 2,5 puta vri, 30% otporniji na grebanje, 50% ilaviji(po potrebi
elastiniji) i 3 puta trajniji od klasinih poliesterskih, pa i od vinilestarskih
plovila(95% serijskih plovila na trzitu su liveni od poliestera i vinil-estara).
Cela tehnologija zasnovana je na poslednjoj generaciji tzv. Modifikovanih
poliamina odnosno epoxy smola Smart generacije(radi poreenja Evropske
eleznice lepe ovom smolom sine za beton na prugama za Vozove Velikih
Brzina TGV, a neki od elemenata krila za Airbus A 380 lepe se istom generSvaki od ovih amaca pravljen je sa idejom da zadovolji specifian deo trita.

Akva 370 namenjen je pre svega vodama gde je neophodno, a i zakonom propisano, voditi rauna o ekologiji i vikendaima
koji nemaju svoj vez ili nisu u mogunosti da amac dre
stalno u vodi. Teak je zapanjujuih 57 kg.
Duina 370, irina 147, teina 57 kg, max.motorna snaga 6 ks,
opciono-latinsko jedro, transport- na krovu

acijom smola od istog proizvoaa), duboke penetracije i izuzetne hemijske

otpronosti i dugotrajnosti.
Sva plovila odlikuju se ojaanim trupom, malom teinom, malom potrebnom pogonskom snagom (od 3KS za Akva 370) i odlinim plovnim performansama.
Materijali od kojih su pravljeni ne zagauju okolinu i potpuno su hemijski
neutralni bez obzira u kojoj sredini se nalaze.
Takoe, emisija tetnih materija u okolinu ne postoji.
Manja plovila Akva 370 i Akva 460 mogu da koriste i elektrine motore
male snage.
Vie informacija na: www.akvamark .com ili na 063372220

vi ve znamo uvenu reenicu

jedna slika vredi hiljadu rei.

Kada je u pitanju podvodna fotografija, moemo rei da vredi i vie, jer je to jedan
od retkih naina da pribliimo lepote podmorja
ljudima koji se ne bave ronjenjem. Svesni vrednosti takvog umea, Ministarstvo turizma Kube
i Kubanska federacija podvodnih aktivnosti
(FCAS) reili su da nagrade najbolje podvodne fotografe na takmienju FOTOSUB Colony
2011, koje se odravalo od 10. do 14. aprila.
FOTOSUB Colony se tradicionalno odrava
na ostrvu Isla de la Juventud (ostrvo mladosti)
na Kubi, u sklopu hotela Colony, koji se nalazi
u neposrednoj blizini Nacionalnog podvodnog
parka Punta Frances. Ovaj nacionalni park nudi

52 razliite ronilake lokacije, a ronjenje na njima

organizuje ronilaki centar Marlin. Podvodni svet
Kube je skoro netaknut, bogat mekim koralima i
raznovrsnim ivim svetom. Nije neobino tokom
samo jednog zarona sresti kornjae, rae, zelene
murine i neverovatno velike jastoge.
Takmienje je organizovano tako da se odvija u etiri kategorije: makro, fotografija ribe,
fotografija ambijenta bez ronioca i sa roniocem.
Uestvovalo je preko 20 takmiara iz vedske,
Rusije, Italije, panije, Argentine, ilea, Meksika, Venecuele i, naravno, Kube. Tokom dva
zarona prvog dana proveravala se oprema, te su
se fotografi navikavali na okruenje i prirodu.
U slubenu konkurenciju takmienja ulazi po

jedna fotografija za svaku kategoriju, snimljene

tokom ukupno etiri zarona u sledea dva dana.
Internacionalne sudije Carlos Fonseca i Rafael
Mesa Moreno sa Kube, Xavier Duran i Soler
iz panije, Domenico Russo iz Italije i Sergio
Massaro iz Argentine su posle svakog dana ronjenja kopirali kartice iz fotoaparata uesnika i
pobrinuli se da suenje protekne po svetskim
standardima. Deborah Andollo, svetska rekorderka u razliitim disciplinama ronjenja na dah
i trenutna predsednica FCAS-a, poslednjeg dana
na sveanoj dodeli nagrada objavila je pobednike
i podelila vredne nagrade sponzora takmienja
ronilaku opremu Cressi i opremu za podvodnu
fotografiju firme Issota.

Akva 460 proizveden je sa eljom da se vlasnicima i ljubiteljima

amaca tipa pasara ponudi jeftinija, laka i dugotrajnija
verzija ovih plovila. Ovaj amac je, isto tako, idealan za
iznajmljivanje u marinama.
Duina 460 cm, irina 178 cm, Teina 94 kg, max.motorna snaga 25 ks,
opciono jedro

Akva 505 amac ojaanog trupa, malog gaza, izuzetno otporan na

udarce i trenje. Namenjen je pre svega vrlo plitkim vodama gde postoji velika verovatnoa od oteenja amca
prilikom nasukavanja.
Duina 505 cm, irina 200 cm, teina 160 kg, max. motorna snaga 60 ks

Akva 606 je projektovan kao vikend plovilo sa gliserskim potencijalom. Glavne odlike ovog korita su pre svega
mala teina, izuzetna strukturna vrstoa i veliki
komfor(obzirom na klasu).
Duina 660 cm, irina 240 cm, Teina bez opreme i motora 300 kg, 2
leaja, Stojeca kabina, WC, Opciono -platforma, tri tipa kobilice, max
motorna snaga 90 ks

Akva 770 Pravi coastal cruiser retro dizajna i izuzetnog komfora. Paljivo dizajniran i osmiljen za upotrebu u 2
opcije. Prva je vikend krstarenje sa eventualno jednim
ili dva noenja za 6 osoba i opcija pravog samostalnog
krstarenja sa samostalnou od oko 6 dana i radijusom
kretanja (u varijanti sa dizel motorom od 13 ks) od
400-500 km sa cca 120l dizela.
Duina 770 cm, irina 250, Tezina korita bez opreme 480 kg, max
motorna snaga 60 ks, opciono jedro, do 6 leajeva, WC sa tuem,
spremita: 240 litara vode, 120 litara goriva, tezina tereta bez putnika
400 kg, Opciono: platforma, kuhinja, unutr. pilotsko mesto
26 Ronilaki svet januar / jul 2011.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 27

POSEBAN PEAT TAKMIENJA

optimizam, ljubav i upornost

Pobednici u razliitim
kategorijama su:
Fotografija ribe:
1. mesto: Fernando Olivares (ile)
2. mesto: Daniel Perez (Kuba)
3. mesto: Eduardo Menares (ile)

Ambijent sa roniocem:
1. mesto: Julio Santos (Kuba)
2. mesto: Fernando Olivares (ile)
3. mesto: Daniel Perez (Kuba)

Makro:
1. mesto: Fernando Olivares (ile)
2. mesto: Daniel Perez (Kuba)
3. mesto: Javier Gascon (panija)

Podvodni ambijent:
1. mesto: Javier Gascon (panija)
2. mesto: Etel von Muhler (ile)
3. mesto: Julio Santos (Kuba)

28 Ronilaki svet januar / jul 2011.

Apsolutni pobednik takmienja FOTOSUB

Colony 2011 je takmiar iz ilea, Fernando
Olivares Chiang. Pobedio je u vie kategorija
makro i fotografija ribe, a u kategoriji podvodnog
ambijenta sa modelom je osvojio drugo mesto.
Fernando se bavi podvodnom fotografijom samo
dve godine, ali je ve postao priznat podvodni fotograf. Krajem prole godine uz podrku Fakulteta
Antofagasta izdao je knjigu Chile magico, norte
submarino, kao prvu u nizu knjiga o ne toliko
istraenom podvodnom svetu ilea. Njegov rad
moete pratiti na www. marensepia.com

Posebne simpatije svih izazvao je Javier

Gascon iz panije, pobednik u kategoriji podvodni ambijent. On je takoe osvojio i tree
mesto u kategoriji makro fotografije. Javier ima
33 godine i ivi u Valenciji. Zaljubljen je u more
jo od svoje devete godine, kada je ronei na
dah prvi put doiveo lepote podvodnog sveta.
Sa 16 godina doiveo je saobraajnu nesreu motociklom i od tada je paraplegiar,
donja polovina njegovog tela je nepokretna.
Budui da je osoba jakog i vedrog duha, to ga
nije slomilo. Naprotiv, iste godine je poeo da
se bavi ronjenjem sa bocama. Nije mi bilo
lako, kae Javier, ljudi su mislili da sam lud,
bila su druga vremena. Javier ima ronilalkui
kategoriju CMAS 3* i nitrox sertifikat, takoe
je yacht master. Do sada je upisao u svoj log
book preko 2.000 zarona!
Podvodnom fotografijom je poeo da se
bavi pre oko osam godina. eleo je da doara
svojim prijateljima sve lepote koje pruaju
more i okean. Poeo je sa analognim fotoaparatima nikonos V, nikon F90, F80 i F100. Posle
je preao na digitalne i ostao veran Nikonu.
Prvo je koristio D80, da bi napredovao do
D7000. Za kuite uvek bira Nauticam, zbog
ergonomije i savrene plovnosti pod vodom,
to je preduslov za njega kao paraplegiara.
Na pitanje da li ima omiljeno mesto za
ronjenje odgovara :
Ne bih mogao da se odluim za jedno
posebno mesto, svaki zaron je po meni lep.
Od olupina i prljave zelene vode ispred moje
kue do ronjenja sa ajkulama u Jardines de la
Reina na Kubi. Da ne zaboravimo i Crveno
more, Junu Afriku, Indoneziju...
Optimizam kojim odie pomogao mu je
da ostvari skoro sve svoje snove vezane za
podvodnu fotografiju. Radi kao konsultant
za podvodnu fotografiju u firmi Casco Antiguo, i honorarno prodaje ronilaku opremu,
fotoaparate i podvodna kuita. Pored svih
navedenih aktivnosti on je i zvanini predstavnik fotografa Federacije podvodnih aktivnosti
Valensije. Po njemu, najvei uspeh je to to je
stvorio reputaciju u svetu podvodne fotografije
i to ga ljudi potuju i cene kao osobu.
Njegova poruka drugim roniocima je
jednostavna da uivaju u podvodnom svetu,
ali da ga na prvom mestu potuju. Ako vole
fotografiju i trude se da uvek unapreuju
svoje znanje, rezultati e doi, bez obzira na
to koliko je skup njihov fotoaparat.
Verom u sebe i optimizmom svako od nas
moe da dosegne svoje snove. ivot Javiera
Gascona je predivan pokazatelj toga.
Takmienje FOTOSUB je otvorenog tipa,
tako da moe ve sada poeti da ostvaruje
svoj san. Potrai na www.photosubcuba.com
vie informacija i ko zna, moda e sledee
godine ba ti biti apsolutni pobednik takmienja.
januar / jul 2011. Ronilaki svet 29

foto Danijel Frka

foto Irena ok

Intervju: Rok Kovai, podvodni fotograf

Inovacijom i idejom
do medalje

a 13. Svetskom prvenstvu u podvodnoj fotografiji, koje je odrano u Bodrumu (Turska), slovenaki podvodni fotograf
Rok Kovai ostvario je izuzetan uspeh. U konkurenciji od 46 fotografa iz 23 zemlje osvojio je zlatnu medalju u kategoriji makro i

bronzanu u generalnom plasmanu. Dakle, trei na svetu! Ovo takmienje se u organizaciji CMAS-a odrava svake dve godine i privlai naj-

vee autoritete iz podvodne fotografije. Tim povodom Rok specijalno za

na asopis govori o utiscima sa svetskog prvenstva.
Ronilaki Svet: Da li ti je ovo prvi nastup za reprezentaciju Slovenije?
Ko su jo lanovi reprezentacije?
Rok Kovai: Meni je ovo bio prvi nastup na svjetskom prvenstvu
za reprezentaciju Slovenije. Kod nas postoji duga tradicija bavljenja podvodnom fotografijom. Prvi slovenaki ronioci i podvodni
fotografi su jo davne 1979. godine nastupili na prvom svjetskom
prvenstvu. Ove godine lanovi reprezentacije su bili: Borut Furlan
(renomirani i svjetski poznat fotograf ), Irena ok (ove godine asistent, inae fotografkinja sa nagradama sa brojnih meunarodnih
takmienja), Rok Kovai (fotograf, dravni prvak prole dve godine,
nagrade na meunarodnim takmienjima) i Oskar Marko Musi
(ove godine asistent, inae fotograf i dravni prvak pre 3 godine).
Ronilaki Svet: Kakva je bila konkurencija na ovom svetskom prvenstvu?
Rok Kovai: to se tie konkurencije, mogu da kaem da je bila
vrlo jaka jer je to jedino svjetsko prvenstvo u podvodnoj fotografiji
(odrava se svake dve godine, prim. redakcije), zato na njega dolaze
sva velika imena u ovom sportu, osim onih koji uopte ne nastupaju
na takmienjima. Tako sam imao ast upoznati brojne fotografe
koje sam do sada pratio samo preko weba i udio se njihovom radu.
Stvarno lijepo je bilo upoznati Denis Palbiania, koji je jedini fotograf
na svijetu koji ima stalnu postavku svojih podvodnih fotografija
u modernoj galeriji u New Yorku! Inae se bavi i profesionalnom
studijskom fotografijom. Bio je tamo i Rui Guerra, poznati portugalski fotograf, koji organizuje radionice za podvodne fotografe i
ima nekoliko publikovanih knjiga. Silvia Boccato, Italijanka koja
ima puno nacionalnih i meunarodnih nagrada, zatim Austrijanac
Werner Thiele, koji je profesionalni podvodni fotograf jo od 1990.
godine i panac Arthur Josia Telle Thiemann, koji je ima osvojenih
preko 25 meunarodnih priznanja. To su samo neka imena
koja sam znao jo od prije,
ali niko od fotografa koji je
doao na svjetsko nije doao
na odmor, pa i nismo imali
previe vremena za razgovore.

portret na suvom:
Rok Kovai

30 Ronilaki svet januar / jul 2011.

Ronilaki Svet: Ko je bio u

iriju?
Rok Kovai: iri je bio
sastavljen od poznatih imena
vezanih za CMAS i podvodnu
fotografiju. Bio je tu Koreanac
ByungDoo Lee, koji radi u
CMAS-u od 1997. godine, a od
2009. je predsjednik KUA. Takoe je bio je i predsjednik 5. i

12. svjetskog prvenstva. lan irija je bio i Turin Alptekin Baloglu,

koji se ve 20 godina bavi produkcijom podvodnih fotografija. Na
svjetskom prvenstvu 2005. godine bio je kapetan turske reprezentacije
u panjolskoj, kada su osvojili zlato u kategoriji riba. Godine 1999. je
objavio svoju knjigu, koja je osvojila nagradu Best BOOK of the Sea
u Kuala Lumpuru. Francuz Andre Ruoppolo je profesinalni ronilac
od 1970. godine, a fotografijom se poeo baviti 1985. godine. Njegovi

radovi su vie puta objavljivani u svjetskim magazinima i sudjelovao

je u brojnim arheolokim istraivanjima. Slovenac Arne Hodali, koji
je od 1988. profesionalni free-lance fotograf, specijalist za podvodnu
i speleo fotografiju, radi za brojne asopise. Glavni je urednik slovenakog izdanja National Geographic. Amerikanka Cathy Church
je biolog sa puno objavljenih
knjiga i udbenika o podvodnoj fotografiji. Mnogo puta je
bila nagraivana za svoj rad,
a 2000. godine je primljena u
kuu slavnih enskih ronilaca. Petnaest godina je ureivala magazin Skin Diver.
veanin Magnus Lundgren
dobitnik je puno meunarodnih nagrada, osvojio srebrnu medalju u Mauritziusu,
osvojio best in show kod
wetpixela, dobio naziv Shell
Wildlife Photographer of the
Year. Njemac slovakog porekla Milan Czapay je napravio
vie od 3.400 zarona sa kajanuar / jul 2011. Ronilaki svet 31

merom. Osnovao je poduzee za proizvodnju podvodnih kuita

Sealux. Poslednjih godina je esto u iriju na raznim takmienjima
u podvodnoj fotografiji.
Ronilaki Svet: Koju si foto-opremu koristio na svetskom prvenstvu
i da li je ona u neemu specifina?
Rok Kovai: Nastupio sam sa Nikon D300 telom fotoaparata,
makro i irokougaonim objektivima, Hugyfot podvodnim kuitem
i Subtronic nova blicevima i predleama. Specifinost opreme je u
tom da ima praktino sve portove i lee za sve objektive koje upotrebljavam i posebno patentirani sistem za bliceve, koji omoguuje
precizno spot osvjetljivanje podvodnih organizma na svim podlogama.
Jedino sa ovakvim sistemom smo mogli napraviti fotografiju pua u
kvadratu, koja je prva ovakva na svijetu. Niko ranije nije fotografisao
ovom tehnikom takastog osvjetljivanja organizma sa kvadratom.
injenica da sam imao 4 od 5 fotografija u top 10 i da su sve bile
napravljene sa posebnim sistemom za osvjetljivanje je dokaz da se

32 Ronilaki svet januar / jul 2011.

sa ovakom tehnikom i pravom idejom mogu napraviti vrlo lijepe

fotografije koje prevazilaze bioloki aspekt podvodnog fotografisanja.
Ronilaki Svet: Kako je nastala pobednika fotografija u kategoriji
makro?
Rok Kovai: Pobjedniku fotografiju pua napravili smo na
poziciji Big Reef, prvog takmiarskog dana na jutarnjem zaronu.
Pozicija usred Bodrumskog akvatorija je vrlo poznata i popularna
lokacija za ronjenje, jer je jedna od rijetkih lokacija u ovom dijelu
Turske, gdje je podvodni ambijent sa puno riba i bogatim makroivotom. Ostale lokacije su mnogo pustije, pogotovo kad je u pitanju
ambijent, jer je podmorje esto puno bijelih stena, koje nisu dobro
obrasle. Dok smo ronili i traili atraktivne objekte za fotografiranje,
na dubini od 15 metara smo primjetili lijepu crvenu spuvu sa vrlo
malim puem golaem, dalmatincem (Discodoris atromaculata) na
njoj. Bio je simpatian mali gola, nita vei od nokta na ruci. Odmah
nam se svidio. Pripremili smo opremu i poeli ga snimati. Poslje par
fotki odluili smo, da ga osvjetlimo
sa kvadratom. Brzo nam je postalo
jasno da smo snimili posebnu fotografiju. Navee kad su nam vratili
memorijske kartice, pogledali smo
fotografiju na kompjuteru gdje smo
se uvjerili da je tehniki perfektna i
da je stvarno grafiki estetska. Znali
smo da e fotka biti neto posebno i
da e okirati, ali nismo bili sasvim
sigurni da li e i iri prepoznati estetsku vrijednost nae fotografije, jer bi
se na prvi pogled moglo, sa nekim
klasinim pogledom na podvodnu
fotografiju, rei da je to kreacija i
neklasina makro-fotografija kakve smo navikli gledati. No, odluka
irija, podjela ocjena i pobjeda u
ovoj kategoriji nama je dala potvrdu
da je fotografija jako estetska i da
e ovakve fotografije u budunosti
postati sve ee. Posebnost ove
tehnike fotografiranja ispod mora je
ta da prikazuje organizme u novom
svjetlu. Daje im nov izgled i stavlja
ih u drugaiji estetski prostor, koji
ide mnogo dalje o liepe bioloke
fotografije, odakle je podvodna fotografija i izala. Ova fotografija i
tehnika ukazuje na mogunost potpuno novog pristupa u podvodnoj
fotografiji i stvara estetiku koju e
svako prepoznati, a koja e privui
panju i neronioca. Ova tehnika
omoguuje stvaranje fotografije pua
golaa, koje je sasvim drugaije od
prirodnog, biolokog pogleda na
ovu ivotinju. Tako pu izgleda kao
kamen na satenu kod draguljara, ili
kao u bajci da je stavljen na ljetei
ilim. Drago mi je bilo kad je jedan od brazilskih fotografa, poslije
podjele nagrada, doao do mene i
rekao da je i on pokuavao napraviti
neku kompoziciju koja bi bila u stilu
turske zastave, ali da mu nita nije
uspjelo tako dobro kao nama. Tad
mi je postalo jasno da ova fotografija

prua mati mogunost da doivi

pua ne samo kao morski organizam
nego i kao apstrakciju odreene
ideje. Postalo mi je jasno da e ova
tehnika postati standard jer otvara
granice podvodnog fotografisanja
i die fotografiju na vii nivo, jer
omoguava sasvim novu kreativnu
estetiku i izraavanje ideja, koje su
vie od samog biolokog pogleda na
lijepu ivotinju. Ovim se otvara prostor za potpuno novo doivljavanje
podvodnog snimanja, to e pribliiti
estetiku podvodne fotografije irem
krugu ljudi. Podvodna fotografija
e postati vie umjetnika jer e
obogaena ovim dodatnim, vie apstraktnim, pristupom privui svakog
ovjeka. Ovakvom nadgradnjom,
bioloka estetika se nee unititi,
nego e zadrati momenat prikazivanja ljepote prirode i dopuniti ga.
Moja je elja da to omogui pomak
u svijesti ljudi i priblii im ljepotu
prirode, koja je van njihove svijesti.
Veom popularizacijom podvodne
fotografije i prepoznanjem njene
estetike nadam se da e doi do promjene ljudske svijesti i stvaranja
novog stava prema ivotu i potovanju prirode, svijeta i ljudi koji
nas okruuju i od kojih zavisimo.
Bogatstvo prirodne batine i blaga
koja nam priroda prua su dragulj
koji se dri samo u rukavicama i
potuje na svim nivoima. Nadam
se da e ova poruka stii do svijesti
ljudi i da e do promjena u stavu
doi to prije.
Ronilaki Svet: Koliko ova medalja utie na tvoju karijeru podvodnog
fotografa?
Rok Kovai: Ova medalja mi
je potvrda da je podvodna fotografija u Sloveniji na pravom putu i
da su pioniri i stari maori nae
podvodne fotografije uspjeli odgojiti novu generaciju vrhunskih
podvodnih fotografa, ko to su i
oni sami. U Sloveniji smo ve u prolosti imali odline rezultate
na svjetskim prvenstvima, ali nikad tako dobre kao ove godine.

Ko je Rok Kovai?
Rok kovai je roen 1980. godine u Ljubljani (Slovenija).
lan je ronilakog kluba DRM Ljubljana (najstariji klub na prostoru ex-Yu) i roni od 2001. godine. Fotografijom se bavi od
2002. a podvodnom fotografijom od 2003. godine. Ima ronilaku kategoriju CMAS P4 i PSS Trimix 60. Do sada je napravio preko 1.000 ronjenja u razliitim podvodnim okruenjima.
Veoma je angaovan na popularizaciji podvodne fotografije.
Aktuelni predsednik International Underwater Photography
Cup-a (IUPC).

Imali smo 6 fotografija u 5 kategorija u top 10 i postigli: makro

1. i 5. mjesto, makro sa temom 4. i 9. mjesto, riba 7. mjesto,
ambijent 5. mjesto. U ukupnom plasmanu ja na 3. i Borut Furlan
na 16. mjestu na svijetu. Osobno me je iskustvo sa svjetskog prvenstva mnogo nauilo i potvrdilo da sa mnogo rada i volje i pravom
ekipom moemo postii rezultate o kojima u ovako jakoj konkurenciji poznatih imena podvodne fotografije nisam ni razmiljao.
Zahvala ide mom matinom klubu DRM Ljubljana, Borutu Furlanu,
Ireni ok i mom asistentu Oskar Marko Musiu za izuzetan timski
duh i visoku motivaciju na pripremama i takmienju u Turskoj. Zajedno smo se odlino dopunjavali i uspjeli napraviti najbolji rezultat
u istoriji takmienja slovenakih ekipa na svjetskim prvenstvima. A
na kraju zahvala i ekipi www.retra-uwt.com, sa kojom smo u suradnji razvili ovaj revolucionarni sistem za osvjetljivanje u podvodnoj
fotografiji.
januar / jul 2011. Ronilaki svet 33

34 Ronilaki svet januar / jul 2011.

januar / jul 2011. Ronilaki svet 35

36 Ronilaki svet januar / jul 2011.