www.odbrana.mod.gov.

rs
1,20 evra
cena 100 dinara
1. februar 2010.

Jedinice
Intervju
Ge ne ral-pot pu kov nik
Broj 105

Mi lo je Mi le ti}
na ~el nik Ge ne ral {ta ba
Specijalni
Vojska
Godina VI

prilog

mora i}i
napred
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC „ODBRANA”
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC „Odbrana”.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

24
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Dimitrije OSTOJI]

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti},
Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski,
SADR@AJ
mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, U F O K US U
mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, Obele`en dan Novinskog centra „Odbrana”
dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti} OBLIKOVAWE JAVNOG MWEWA 6
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Sveti arhijerejski sabor izabrao episkopa ni{kog Irineja
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski za novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve
(tehni~ki urednici)
Fotografija
SVETLO UZORNE TRADICIJE 10
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter) Ministar spoqnih poslova ^e{ke u Beogradu
Jezi~ki redaktori PODR[KA EVROPSKOJ INTEGRACIJI 11
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Nova oprema u Vojnoj bolnici Ni{
BOQE LE^EWE GRA\ANA 12
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija Predavawe ministra Da~i}a u [koli nacionalne odbrane
Radovan Popovi} (foto-centar) DOBRA SARADWA MINISTARSTAVA
TELEFONI ODBRANE I POLICIJE 13
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 INTERVJU
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 General-potpukovnik Miloje Mileti}, na~elnik General{taba
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 VOJSKA MORA I]I NAPRED 14
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 Dr`avni sekretari Jefti} i Vesi} na Kopaoniku
ADRESA BOQA ZDRAVSTVENA ZA[TITA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
SKIJA[A 18
odbrana@mod.gov.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
TEMA
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs
Vojska i `ivotna sredina
@iro-ra~un SUKOB BEZ POBEDNIKA 20
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata ODBRANA
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC Specijalna brigada Vojske Srbije
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice VRHUNSKOM OBUKOM DO @EQENIH
mese~no 180 dinara. REZULTATA 24
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. februar 2010.
 re~ urednika
44

62 Novi izazov
atvorili smo jo{ jedan godi{wi ciklus rada i pre nekoliko
dana, u prisustvu brojnih gostiju, obele`ili Dan Novinskog
centra „Odbrana” i 131. godi{wicu vojne {tampe u Srbiji.
Weni po~eci vezuju za 24. januar 1879. i izlazak „Ratnika“, prvog
zvani~nog glasila srpske vojske. Pokrenuo ga je, da podsetimo,
general{tabni potpukovnik Jovan Mi{kovi}, tada ministar vojni,
potowi general i na~elnik Glavnog general{taba, ~lan Srpskog
u~enog dru{tva i predsednik Akademije nauka.
U naredbi o pokretawu „Ratnika“, nagla{avaju}i zna~aj vojne
{tampe, on je ukazao da je „vojska bez svoga lista kao ~ovek bez
govora”. Te istine svesni smo i danas i nastojimo da ispunimo svoju
misiju i zadatke koji su, naravno, u skladu sa vremenom u kome `ivimo
i odraz potreba Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Nije na nama da ocewujemo rad i dostignu}a NC „Odbrana“
u protekloj godini, ali ovom prilikom treba ista}i da smo
definitivno postali referentni izvor informacija o sistemu
odbrane, {to je i bila vizija ove ku}e zacrtana pre ne{to vi{e
Stariji vodnik Dejan Stankovi} od tri godine.
MIROVWAK PO PROFESIJI 34 Tu, naravno, nije kraj. Pre bi se reklo da smo sada opet na
po~etku jer nas u predstoje}oj reorganizaciji Ministarstva odbrane
Vojna ustanova „Vrwa~ka Bawa” o~ekuje pro{irewe delatnosti, nove obaveze i zadaci i novi
BREZA VRA]A SJAJ 36 profesionalni izazovi.
Imponuje nam to {to najodgovorniji qudi u sistemu odbrane
u na{oj ustanovi vide solidan temeq na kojem se mo`e graditi
DRU[TVO budu}i Medija centar „Odbrana”, koji }e objediniti
Demografija razvijenih zemaqa novinsko-informativnu, izdava~ku i promotivnu funkciju.
STARI KONTINENT SVE VREME[NIJI 40 Pored objediwavawa i funkcionalnog povezivawa qudskih
i materijalnih resursa sa kojima raspola`emo, glavni efekat tog
SVET reformskog poteza bi}e prilika da se, vojni~ki re~eno, redovi
Haiti – pre i posle razornog zemqotresa glavnih operativaca – novinara, fotoreportera i dizajnera
STRADAWE BISERA ANTILA 44 – podmlade sve`im snagama koje donose nove ideje i energiju
zbog ~ega se iskreno radujemo. Stariji i iskusniji dobi}e priliku
Vojna saradwa Rusije i Francuske da se doka`u na novim rukovode}im i uredni~kim poslovima.
MISTRAL U JEDRIMA RUSKE
Raduje nas i to {to se stroj saradnika magazina „Odbrana“
stalno pro{iruje i {to mnogi vrsni vojni stru~waci u pojedinim
MORNARICE 48 oblastima, nau~ni radnici, istra`iva~i i novinari `ele da budu
deo na{eg kreativnog tima.
Nova teorija ratovawa Bi}e neophodna i tehni~ka modernizacija kako bi u {to kra}em
RAT ^ETVRTE GENERACIJE 50 roku dostigli stepen opremqenosti koji }e nam omogu}iti da jo{
efikasnije izvr{avamo na{e redovne zadatke i obaveze, ali
i da u ovoj oblasti dostignemo standarde koji va`e u sli~nim
TEHNIKA
ustanovama modernih armija.
Sinergija 09 Imali smo prilike da se uporedimo i mo`e se re}i da
TEHNOLO[KO OSVE@EWE 54 ne zaostajemo mnogo jer smo posledwih godina nastojali da uhvatimo
i koliko-toliko odr`imo korak sa savremenim trendovima
FEQTON u novinsko-informativnoj delatnosti. Promene u toj oblasti
Gradovi u sredwovekovnoj Srbiji su vrlo dinami~ne i ne smemo da dozvolimo tapkawe u mestu.
SVEDO^ANSTVA CIVILIZACIJSKOG Posla koji nam predstoji se ne bojimo. Naravno, ne mo`emo
RAZVOJA 58 sami. Podr{ka nam je potrebna. Na wu ra~unamo i ubudu}e i
verujemo da ne}e izostati ni od nadle`nih u sistemu odbrane,
a ni od vas po{tovani ~itaoci. Nastoja}emo da opravdamo
SPORT
poverewe koje nam je ukazano i da budemo dostojni naslednici
Kadet Vojne akademije pobednik u bogojavqenskom plivawu slavnih prethodnika u trinaest decenija dugoj tradiciji
PRVI U ^ETVRTOM POKU[AJU 62 vojne {tampe u Srbiji.

5
 O b e l e ` e n
Oblikovawe javnog
Sve~anost obele`avawa 24. januara – dana
Novinskog centra „Odbrana“ odr`ana je
25. januara u Centralnom domu Vojske Srbije
u prisustvu ministra odbrane Dragana [utanovca,
zamenika na~elnika General{taba Vojske Srbije
general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a,
visokih predstavnika Ministarstva odbrane
i General{taba, i poslovnih partnera,
saradnika i prijateqa Centra. Time je obele`ena
i 131. godi{wica postojawa vojne {tampe u Srbiji.
6 1. februar 2010.
d a n N o v i n s
estitaju}i 131. godi{wicu postojawa voj-
^ ne {tampe, ministar odbrane Dragan
[utanovac istakao je da rad na organi-
zacijskim reformama u okviru Mini-
starstva odbrane ima svoju merqivu vre-
dnost. To se, kako je rekao, vidi iz toga {to je
Ministarstvo postalo najuva`enija i najpo-
{tovanija dr`avna ustanova danas. Prema we-
govom mi{qewu, to je veliki uspeh, jer je ugled
sistema odbrane u pro{losti bio uru{en.
– Jo{ jedan uspeh je to {to je Ministar-
stvo odbrane najmawe korumpirana ustano-
va – rekao je [utanovac, podsetiv{i da je
mi{qewe gra|ana u direktnoj vezi sa onim
{to magazin „Odbrana” radi. On je rekao
da su Uprava sa odnose sa javno{}u i maga-
k o g c e n t r a „ O d b r a n a ”
Ministar
odbrane
Dragan
[utanovac
uru~uje
novinarsku
nagradu
„Ivan Markovi}”
Goranu
Jani}evi}u

Kapetan
bojnog broda
Petar Bo{kovi}
uru~io je nagradu
najuspe{nijem
novinaru
„Odbrane”
majoru
Vladimiru
Po~u~u

Priznawe
najuspe{nijem
saradniku
potpukovniku
I{tvanu
Poqancu uru~io
je direktor i
glavni i
odgovorni

mwewa urednik
potpukovnik
Slavoqub
Markovi}

zin na vreme oblikovali javno mwewe u stal-

nom nastojawu da ~itaocima objasne {ta Mi-
Najboqi
nistarstvo odbrane radi.
sportista Vojske
[utanovac je istakao da danas nemamo
Srbije stariji
vremena da ~ekamo probleme ve} im moramo
vodnik Goran
i}i u susret. Kao najva`niji dr`avni projekat
^egar i Neboj{a
koji se u okviru Ministarstva sprovodi izdvo-
Ili}, predsednik
jio je profesionalizaciju Vojske.
`irija za dodelu
– Svi preduslovi su ostvareni, a da bi
nagrade
se taj posao priveo kraju moramo nastaviti
komunikaciju sa medijima, ~ine}i sve da bi i
ove godine ta kampawa bila pozitivna – re-
kao je [utanovac.
Ministar je najavio da }e ove godine
Ministarstvo odbrane i Novinski centar
„Odbrana” biti doma}in me|unarodnog kon-

7
 O b e l e ` e n d a n N o v i n s
General gresa vojnih novinara. To je, prema wegovim
potpukovnik re~ima, jo{ jedan dokaz da mo`emo da orga-
Mladen nizujemo velike skupove koji prevazilaze
]irkovi}, granice na{e zemqe.
zamenik – @eqa nam je da Odbrana ove godine
na~elnika nastavi sa razvojem. Ne mo`e Odbrana bi-
General{taba, ti sna`na bez Vojske, niti Vojska bez Od-
uru~io je pehar brane – podvukao je ministar.
Atletskoj ekipi [utanovac je rekao da vanredni doga-
MO i VS, |aji sami po sebi dospevaju na naslovne
najuspe{nijoj strane, a da je posao novinara „Odbrane”
u pro{loj da javnosti pribli`e pozitivne stvari koje
godini se doga|aju u sistemu odbrane.
Na~elnik Uprave za odnose sa javno-
{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}
rekao je da plasirawem informacija u ma-
gazinu „Odbrana” informi{emo javnost o
svim aktivnostima Ministarstva odbrane.
Bo{kovi} je najavio da }e u Centralnom
Dr`avni domu Vojske Srbije ubudu}e biti sme{ten Me-
sekretar dija-centar Ministarstva odbrane, koji }e
dr Zoran Vesi} objediniti novinsku i izdava~ku delatnost.
uru~io je Prema wegovim re~ima, tu }e biti sme{tena
specijalno savremeno opremqena medija-sala i televi-
priznawe zijski studio sa potrebnom opremom.
Zoranu – U planu je redizajn veb sajta, koji }e
Jovanovi}u, zajedno sa novim sadr`ajima biti u funkci-
direktoru ji svakodnevnog informisawa javnosti i to
Preduze}a u video i televizijskom formatu. Direktno
„Univerzijada preuzimawe materijala omogu}i}e br`e in-
2009” formisawe gra|ana. O popularnosti na{e
veb prezentacije najboqe svedo~i brojka od
dva miliona poseta tokom protekle godine –
naglasio je na~elnik Uprave za odnose sa
javno{}u.
Prema wegovim re~ima, statistika je
pokazala da za doga|aje u Ministarstvu od-
Brigadni general
brane vlada veliko interesovawe. Povodom
Ilija Todorov
dana NC „Odbrana”, Bo{kovi} je poru~io
i dobitnik
da o~ekuje jo{ boqe rezultate rada u novom
specijalnog
Medija-centru, {to je u interesu javnosti.
priznawa
Direktor Novinskog centra „Odbra-
zastavnik
na” i glavni i odgovorni urednik magazina
Goran Todorovi}
„Odbrana” potpukovnik Slavoqub Marko-
vi} podsetio je na bogatu tradiciju vojnog
novinarstva i na napore koje novinari „Od-
brane” svakodnevno ula`u kako bi javnosti
pribli`ili, ta~no i verodostojno, infor-
macije iz Ministarstva i Vojske. On je re-
kao da Novinski centar spremno do~ekuje
organizacijske promene i zahvalio menax-
mentu Ministarstva odbrane na podr{ci,
ali i saradnicima magazina koji u velikoj
meri doprinose wegovom kvalitetu.

Potpukovnik Nagrade najuspe{nijim

Slavoqub Nagrada „Ivan Markovi}“ za 2009. go-
Markovi} dinu, za najboqi novinarski prilog o ak-
sa dobitnicima tivnostima Ministarstva odbrane i Vojske
zahvalnica Srbije, dodeqena je Goranu Jani}evi}u, no-
vinaru Produkcijske grupe „Mre`a“, za pri-
log „Rado ide... – vojska ponovo u modi”, koji
je 27. oktobra pro{le godine emitovan na
drugom kanalu RTS. Iza takve odluke stoji
stru~ni `iri u ~ijem sastavu su bili dr Mi-
roqub Radojkovi}, redovni profesor Fa-
kulteta politi~kih nauka u Beogradu (pred-

1. februar 2010.
8
k o g c e n t r a
sednik), Zoran Baranac, izvr{ni producent
TV Foks, Helena Milo{evi}, savetnik u
Upravi za odnose sa javno{}u i Zoran Pu-
ha~, pukovnik u penziji, nekada{wi novinar
i urednik u listu „Vojska”. @iri je ocenio da
prilog predstavqa autenti~an zapis aktuel-
nog dru{tvenog trenutka u kome se sve ve}i
broj mladi}a, umesto za civilnu slu`bu,
opredequje da vojni rok slu`i u uniformi.
Najuspe{niji novinar magazina „Od-
brana” u 2009. godini je major Vladimir
Po~u~, a najboqi saradnik potpukovnik
I{tvan Poqanac, nastavnik u katedri Nao-
ru`awa i vojne opreme Vojne akademije.
Prema oceni stru~nog `irija, najuspe-
{niji sportista Vojske Srbije je atleti~ar
stariji vodnik Goran ^egar. Iza te odluke
stali su Neboj{a Ili}, trener na{e vesla~-
ke reprezentacije i ~lan predsedni{tva
Olimpijskog komiteta Srbije, vi{estruki
dr`avni prvak u veslawu i svetski univer-
zitetski {ampion 1983. godine, pukovnik mr
Branko Bo{kovi}, zamenik na~elnika Vojne
akademije, nekada{wi maratonac i nosilac
prvog zvawa vojnog sportiste godine, pukov-
nik Zoran [}eki}, na~elnik referata za
fizi~ku obuku u Upravi za obuku i doktrinu
General{taba VS, Radenko Mutavxi}, zame-
nik glavnog i odgovornog urednika magazina
„Odbrana“, i jedan od najiskusnijih uredni-
ka „Odbrane” Branko Kopunovi}.
„ O d b r a n a ”
Specijalna priznawa
Specijalna priznawa dodeqena su
Preduze}u „Univerzijada 2009” za izvan-
rednu saradwu sa Ministarstvom odbra-
ne i Vojskom Srbije za vreme odr`avawa
najve}e sportske manifestacije u na{oj
zemqi 2009. godine i doprinosu razvoja
vojnog sporta, zastavniku Goranu Todoro-
vi}u, pripadniku 63. padobranskog bata-
qona Specijalne brigade koji je pro{le
godine padobranskim tandem skokom sa
8.453 metra oborio sopstveni svetski
rekord me|u paraplegi~arima, i kadetu
starijem vodniku Aleksandru Sokolovu,
pobedniku ovogodi{we pliva~ke trke za
Bogojavqenski krst na Adi Ciganliji.
Goran ^egar pobedio je pro{le godine
na prvenstvu Srbije u maratonu u Novom Sa-
du, trci Kroz istoriju, na me|unarodnom No-
vosadskom maratonu i polumaratonima u
Zagrebu i Novom Sadu. Pored toga, posti-
gao je rekord staze [uji~kog polumaratona
u Bosni i Hercegovini i trijumfovao na me-
morijalu „Goran Rai~evi}”. Prvo mesto
osvojio je na polumaratonu Vojske i polici-
je i na regionalnom vojnom takmi~ewu u BiH,
dok je srebro doneo sa regionalnog vojnog
prvenstva u Ohridu.
Titulu najboqe sportske ekipe Vojske
Srbije u 2009. godini `iri je dodelio atle-
ti~arima Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, u ~ijem sastavu su bili kapetani
Aleksandar Kra~kovi} i Aleksandar Ne-
{evski, potporu~nici Aleksandar ]irkovi}
i Milo{ \ur|evi}, stariji vodnici Dali-
bor Stankovi} i Goran ^egar, vodnik Mi-
roslav Bojovi}, kadeti Vojne akademije Ne-
vena Jovanovi}, Aleksandar Milosavqe-
vi}, Darko @ivkovi} i vojnici Mirko Pe-
trovi}, Milo{ Sala{ki, \or|e Novakovi},
Nenad Mi}i} i Nikola Stameni}. Oni su,
sem ostalog, pobedili na Regionalnom voj-
nom prvenstvu u Ohridu, osvojili tre}e me-
sto na krosu CISM u Nema~koj i zauzeli sed-
mo mesto na 42. svetskom vojnom prvenstvu u
maratonu.
Za wihove uspehe zaslu`ni su i treneri
i rukovodioci – potpukovnik mr Dragan Todo-
rov, profesori Sne`ana Stan~eti} i Sowa
Petrovi}, referenti za fizi~ku kulturu u
Drugoj i ^etvrtoj brigadi Kopnene vojske, i
profesor Stevan Gruji} sa Vojne akademije.
Zahvalnice NC „Odbrana“ dodeqene
su Xeferson institutu, Preduze}u REFOT-B,
[tampariji „Politika“, 204. avijacijskoj
bazi, Radovanu Bodro`i}u i Dejanu Bogda-
novi}u.
Aleksandar PETROVI]
Snimili fotoreporteri Odbrane
9
 Sve ti ar hi je rej ski sa bor iza brao
epi sko pa ni {kog Iri ne ja za no vog
pa tri jar ha Srp ske pra vo slav ne cr kve
Svetlo uzorne
tradicije
Episkop ni{ki Irinej (Gavrilovi}) novi je
patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
Ovu odluku, na tradicionalni apostolski
na~in, doneli su svi crkveni arhijereji
22. januara na izbornom zasedawu Svetog
arhijerejskog Sabora. Novi patrijarh dan
kasnije sve~ano je ustoli~en na ceremoniji
u beogradskoj Sabornoj crkvi.
zboru poglavara, prema crkvenim propisima, prethodilo je
glasawe, tokom koga su odabrana tri episkopa ~ija imena su
se na{la u u`em izboru kandidata za patrijarha. To su bili
mitropolit crnogorsko-primorski i do-
tada{wi ~uvar patrijarhovog trona Am-
filohije(Radovi}), vladika ni{ki Irinej
(Gavrilovi}) i episkop ba~ki Irinej (Bulovi}),
koji je potreban broj glasova osvojio tek u ~e-
tvrtom krugu glasawa.
^ast da me|u tri koverte sa imenima
kandidata odabere jednu i time odredi budu-
}eg patrijarha srpskog, pripala je arhiman-
dritu Gavrilu iz manastira Lepavina u Hr-
vatskoj.
U prvoj besedi posle ustoli~ewa u Sa-
bornoj crkvi novi patrijarh naglasio je da je
wegov jedini program Jevan|eqe, a da je pr-
vi zadatak koji je postavqen pred crkvu po-
mo} dr`avi u o~uvawu Kosova i Metohije.
Obredu ustoli~ewa novog patrijarha
srpskog, kome su prema tradiciji tada uru-
~ena znamewa namewena crkvenom poglava-
ru, prisustvovali su predstavnici dr`ave, tradicionalnih ver-
skih zajednica i veliki broj vernika.
Ceremoniji u Sabornoj crkvi prisustvovali su i dr`avni se-
kretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i}, direktor Vojnomedi-
cinske akademije general-major dr Miodrag Jevti} i na~elnik Voj-
ne akademije brigadni general Mladen Vuruna.
Do sto jan vi so kog tro na
Novi patrijarh Irinej va`i za ~oveka velikog iskustva, sklo-
nog kompromisu, razgovoru i pomirewu, koji u potpunosti `ivi
`ivot dostojan polo`aja „prvog me|u jednakima” u srpskoj crkvi.
10
Ro|en je u selu Vidova kod ^a~ka 1930. godine kao Miroslav Ga-
vrilovi}.
Jo{ od detiwstva, koje je proveo u neposrednoj blizini ma-
nastira u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, opredelio se za crkveni
`ivot. Posle zavr{ene gimnazije u ^a~ku upisao je Bogosloviju u
Prizrenu 1951. godine, a nedugo zatim i Bogoslovski fakultet u
Beogradu.
Po okon~awu studija i odslu`ewu vojnog roka, 1959. po bla-
goslovu tada{weg patrijarha Germana dobija mona{ki ~in i mo-
na{ko ime Irinej, a ubrzo u crkvi Ru`ici biva rukopolo`en u je-
romonaha.
^e stit ka mi ni stra od bra ne
no vom pa tri jar hu
Ministar odbrane Dragan [utanovac
~estitao je vladici ni{kom Irineju izbor za
patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
– Va{a svetosti, povodom Va{eg izbora
za patrijarha Srpske pravoslavne crkve, u ime
pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije i svoje li~no, upu}ujem Vam najsrda~nije
~estitke. Ube|en sam da }ete Va{om mudro{}u
i delima u~initi da se dosada{wa vrlo uspe-
{na saradwa Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije sa Srpskom pravoslavnom crkvom nasta-
vi i razvija na obostrano zadovoqstvo.
@elim Vam da u Va{em blagoslovenom slu-
`ewu Srpskoj pravoslavnoj crkvi doprinesete ja-
~awu duhovnog i moralnog ugleda pravoslavqa i
na{e zemqe, na dobrobit svih wenih gra|ana –
navedeno je u ~estitki ministra [utanovca.
Radio je kao profesor suplent na Prizrenskoj bogosloviji, a
1963. godine zavr{io je postdiplomske studije u Atini. Do 1974.
godine bio je rektor Prizrenske bogoslovije, kada je izabran za
vikarnog episkopa moravi~kog i vikara patrijarha Germana. Godi-
nu dana kasnije, izabran je za vladiku Ni{ke eparhije, gde je ostao
sve do izbora za poglavara SPC.
Ustoli~ewe Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina
Irineja bi}e zaokru`eno sve~anim uvo|ewem u tron srpskih pa-
trijarha u istorijskom sedi{tu poglavara srpske crkve u manasti-
ru Pe}ke patrijar{ije.
R. DRAGOVI]
1. februar 2010.
 Podr{ka
Ministar spoqnih poslova ^e{ke u Beogradu
evropskoj integraciji
Dosada{wa postignu}a
i perspektive budu}e
saradwe dveju zemaqa,
sa posebnim osvrtom na
proces integracije u
Evropskoj uniji, bile su
okosnica izlagawa ~e{kog
ministra spoqnih poslova
Jana Kohouta o odnosima
sa Srbijom
okviru posete potpredsednika Vlade i ministra spoqnih po-
slova ^e{ke Republike Jana Kohouta odr`ana je konferencija
u Ambasadi te zemqe pod nazivom ^e{ka Republika i Srbija:
saradwa za integracije.
U svom izlagawu, Jan Kohout usmerio se na dosada{we rezul-
tate i perspektive budu}e saradwe dveju zemaqa.
Osnovna poruka koju je doneo u Beograd jeste da su reforme,
koje bi trebalo da pribli`e Srbiju Evropi, trajan proces. Jedini
put pred zemqama u regionu, naglasio je, jeste iskreno otvarawe
prema sveukqu~uju}oj regionalnoj saradwi. On je podsetio i na raz-
li~ite oblike saradwe dve zemqe i ohrabrivawe ~e{kih investito-
ra da pove}aju svoju aktivnost u na{em regionu.
^e{ki ministar spoqnih poslova ~estitao je na dosada{wim
postignu}ima Srbije u pribli`avawu EU. Izlo`io je i iskustva
^e{ke tokom predsednikovawa EU. Za to vreme ovaj region bio je je-
dan od tri prioriteta spoqnih odnosa. Podsetio je i da se u Evro-
pskom parlamentu veruje u budu}u reunifikaciju Evrope i potvr|uje
usmerenost ka izgradwi ne samo ve}e, ve} i ja~e Evrope. Ali, jasno
se stavqa do znawa da postoje utvr|ena pravila i uslovi, te da
pre~ica ka ~lanstvu u EU ne}e biti.
Govore}i o evroatlantskim integracijama, gost iz ^e{ke poz-
dravio je nedavne konkretne korake Srbije na ja~awu saradwe sa
Natoom. Istakao je da pristupawe EU i Natou nisu u istoj ravni, te
da ~lanstvo u Alijansi nije preduslov za ~lanstvo u EU.
Ministar Kohout osvrnuo se i na regionalnu saradwu i potre-
bu da se postigne trajna stabilnost i razvoj Zapadnog Balkana. Ali,
nijedna inicijativa EU ne mo`e zameniti dobru voqu svih strana u
tom procesu. Govore}i o Kosovu, ministar je rekao da veruje da je
od najve}e va`nosti za celi region da stanovnici Kosova dobiju mo-
gu}nost ekonomskog i socijalnog razvitka.
Na kraju je istakao da celim srcem deli srpsku viziju o wenom
~lanstvu u EU i bez obzira koliko rada taj proces zahteva, rezulta-
ti su vredni ulo`enog napora.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar
\eli} izrazio je po{tovawe za podr{ku ^e{ke naporima Srbije u
procesu evropskog integrisawa i za voqu da svoje iskustvo ste~eno u
Snimio D. BANDA
Susret ministara [utanovca i Kohouta
Ministar odbrane Dragan [utanovac sastao se 20. janua-
ra sa ministrom spoqnih poslova ^e{ke Janom Kohoutom.
Tema razgovora bila je bilateralna saradwa dve zemqe,
kao i politi~ko-bezbednosna saradwa u regionu.
Ministri su se saglasili da je saradwa u oblasti odbrane
jedan od najzna~ajnijih segmenata saradwe, sa posebnim akcen-
tom na saradwi po pitawu vojnog obrazovawa. Tako|e, konstato-
vali su da postoji prostor za unapre|ewe saradwe u oblasti
odbrane izme|u Srbije i ^e{ke.
tom procesu podeli sa nama, kako bismo izbegli nepotrebne pre-
preke i te{ko}e. Bilateralna saradwa dveju zemaqa je veoma dobra,
a srpski je interes da bude {to vi{e investicija iz ^e{ke. On je
istakao uspehe koje je Srbija ostvarila tokom pro{le godine na putu
ka Evropskoj uniji. Regionalna saradwa tako|e je zna~ajan element
procesa integrisawa. Tokom ove godine, Srbija }e biti anga`ovana
u {est kqu~nih oblasti: stvarawe transportne zajednice jugoisto~ne
Evrope, razvoj EU strategije za region Dunava, re{avawe situacije
izbeglica i raseqenih lica, razvoj strategije za ukqu~ivawe romske
populacije, osnivawe tehnolo{kog fonda zapadnog Balkana i borba
protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Na konferencije koja je odr`ana u Ambasadi ^e{ke u Beogra-
du, direktor Kancelarije za pridru`ivawe EU Milica Delevi} go-
vorila je o o~ekivanim izazovima i mogu}nostima u procesu inte-
gracije u EU. Jelena Radoman iz Centra za civilno-vojne odnose
prezentovala je aktivnosti te organizacije. Jan Vlkovski izlo`io je
aktivnosti ~e{ke ambasade kao kontakt ta~ke Natoa za Srbiju, a
Zbiwek Pavla~ik predo~io je aktivnosti organizacije Jagello 2000.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije, diplomatskog kora akreditovanog u Beo-
gradu, nevladinih i drugih organizacija.
S. \OKI]
11

Boqe le~ewe gra|ana
Ve} dve godine VMA u Beogradu
je u funkciji civila i wihovog
le~ewa, a od ove godine u toj
funkciji su i Vojna bolnica
u Ni{u i Vojnomedicinski
centar u Novom Sadu,
istakao je ministar odbrane
Dragan [utanovac na
sve~anosti u Ni{u
inistar odbrane Dragan [utanovac
M pustio je, 22. januara u Vojnoj bolnici
u Ni{u, koja obele`ava 132 godine po-
stojawa, u rad savremeni multislajs-
ni skener, rendgen aparat i otvorio orto-
pedsku hirur{ku salu.
– Multislajsni skener, koji ko{ta oko
50 miliona dinara, omogu}i}e pripadni-
cima Vojske Srbije i penzionerima, ali i
civilima, mogu}nost savremenog dijagno-
sti~kog pregleda ovde u Ni{u – rekao je mi-
nistar [utanovac, nagla{avaju}i va`nost
12
Nova oprema u Vojnoj bolnici Ni{
vojnog zdravstva, a razlog vi{e je {to u mi-
rovnim misijama u svetu trenutno imamo
najvi{e qudi koji su iz vojnog saniteta.
– Podse}am da je VMA u Beogradu ve}
dve godine u funkciji civila i wihovog le-
~ewa, a od ove godine u toj funkciji su i Voj-
na bolnica u Ni{u i Vojnomedicinski cen-
tar u Novom Sadu. Od usluga civilnom sta-
novni{tvu Vojna bolnica u Ni{u ostvari-
va}e ne{to mawe od dva miliona evra – na-
glasio je [utanovac i istakao da }e to omo-
gu}iti jo{ boqe le~ewe svih gra|ana koji
gravitiraju ovom va`nom odbrambenom
centru na{e zemqe.
Ministar [utanovac je rekao da je
bolnica opremqena u saradwi sa gradom
Ni{om, a u narednom periodu nastavi}e se
razgovori o razmeni odre|ene imovine i
izgradwi „jeftinih stanova”.
Govore}i o profesionalizaciji voj-
ske, ministar [utanovac je rekao da je do
sada anga`ovano oko 6.000 qudi, a da }e
do kraja ove godine biti primqeno jo{
4.000 profesionalnih vojnika.
On je posebno izrazio zadovoqstvo
{to je Vojska ponovo institucija od najve}eg
poverewa gra|ana Srbije i da Ministar-
stva odbrane nema na listi korumpiranih
institucija.
Govore}i na sve~anoj akademiji povo-
dom 132 godine postojawa Vojne bolnice u
Ni{u, ministar odbrane istakao je da o~e-
kuje podr{ku lokalnih samouprava i medija
u procesu profesionalizacije Vojske. On
je rekao i da postoji veliko interesovawe
profesionalnih pripadnika Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije za odlazak u mi-
rovne misije. Prema sprovedenom istra`i-
vawu, sada je oko 3.000 kandidata za misi-
je, {to, prema wegovoj oceni, potvr|uje „da
su svi u sistemu svesni svoje uloge, jer, da
bismo mi u Srbiji `iveli u miru, moramo
doprineti o~uvawu svetskog mira”, nagla-
sio je ministar [utanovac.
Sve~anosti u Ni{u prisustvovali su
dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane
dr Zoran Vesi}, na~elnik Uprave za zdrav-
stvo brigadni general dr Veqko Todorovi},
zamenik komandanta Kopnene vojske brigad-
ni general Vidoje @ivkovi}, {ef srpskog
sanitetskog tima u mirovnoj misiji u ^adu
pukovnik dr Slavi{a ]iri}, zastupnik
upravnika Vojne bolnice Ni{ pukovnik dr
Neboj{a \eni} i predstavnici lokalne sa-
mouprave, SPC i vojnodiplomatskog kora.
Z. MILADINOVI]
1. februar 2010.
 Predavawe ministra Da~i}a u [koli nacionalne odbrane

Dobra saradwa ministarstava

odbrane i policije
Priznavawe takozvane
Republike Kosovo od nekih
dr`ava u neposrednom
okru`ewu Srbije i odre|enog
broja dr`ava u svetu
nepovoqno se odra`ava na
ja~awe mera poverewa i
saradwe i usporava proces
stabilizacije na ovim
prostorima, ocenio je
ministar Da~i}

otpredsednik Vlade i ministar unutra-

P {wih poslova Ivica Da~i} odr`ao je,

25. januara, u [koli nacionalne
odbrane predavawe slu{aocima 53.
klase general{tabnog i 56. klase komand-
no{tabnog usavr{avawa.
Snimio Darimir BANDA

Predavawu na temu „Bezbednost Repu-
blike Srbije – organizacija sistema, izazo-
vi i rizici bezbednosti“, prisustvovali su
ministar odbrane Dragan [utanovac sa
saradnicima iz Ministarstva odbrane i
General{taba, pripadnici Vojske Srbije i
oficiri oru`anih snaga iz Makedonije, Bo-
sne i Hercegovine i Crne Gore, koji su na
jednogodi{wem {kolovawu u [koli nacio-
nalne odbrane.
Govore}i o globalnom karakteru bez-
bednosti u savremenim uslovima, ministar
Da~i} naglasio je da na stawe bezbednosti
u nacionalnim okvirima sve vi{e uti~u i
uslovi bezbednosti u okru`ewu.
– Transncionalni i asimetri~ni ka-
rakter savremenih rizika i pretwi po bez-
bednost pro{irio se sa prete`no vojne bez-
bednosti na druge oblike, prvenstveno eko-
nomske, tehnolo{ke, ekolo{ke, op{te i po-
jedina~ne bezbednosti. U takvim uslovima
svet i svaka zemqa ponaosob suo~ena je s
tradicionalnim i novim izazovima i pret-
wama bezbednosti, zasnovanim prvenstveno
na velikim razlikama u ekonomskom, soci-
jalnom i kulturnom razvoju, ~ija su posledi-
ca siroma{tvo i etni~ki i verski ekstremi-
zam – rekao je ministar Da~i} i istakao da
terorizam, organizovani kriminal, proli-
feracija oru`ja za masovno uni{tewe, tr-
govina qudima i ilegalne migracije, neslu-
}ene klimatske promene i sve izra`eniji de-
ficit energetskih resursa ugro`avaju bez-
bednost.
– Kad je re~ o izvorima ugro`avawa
bezbednosti u Srbiji, posebno se izdvaja jed-
nostrano progla{ewe nezavisnosti ju`ne
O~uvawe svetskog mira
Ministar odbrane Dragan [uta-
novac istakao je u [koli nacionalne
odbrane da je saradwa dr`avnih orga-
na anga`ovanih u sistemu bezbednosti
na zavidnom nivou, {to je potvr|eno i
reorganizacijom Uprave za vanredne
situacije, koja je sada u okviru Mini-
starstva unutra{wih poslova, napomi-
wu}i da }e Ministarstvo odbrane is-
trajati u nastojawima da pripadnici
Ministarstva i Vojske u~estvuju u mi-
rovnim operacijama u svetu, jer to do-
prinosi afirmaciji Srbije u Evropi i
svetu i dokazuje weno opredeqewe i
sposobnost da o~uva mir i stabilnost
u regionu ali i u znatno {irim okvi-
rima.
srpske pokrajine Kosova i Metohije. Prizna-
vawe takozvane Republike Kosovo od nekih
dr`ava u neposrednom okru`ewu Republike
Srbije i odre|enog broja dr`ava u svetu ne-
povoqno se odra`ava na ja~awe mera pove-
rewa i saradwe i usporava proces stabili-
zacije na ovim prostorima – rekao je Da~i}.
Nagla{avaju}i da terorizam i organi-
zovani kriminal, korupcija, nedozvoqena
trgovina narkoticima i oru`jem, ilegalna
trgovina qudima na prostoru biv{ih jugo-
slovenskih republika mogu da ugroze bez-
bednost u regionu, ministar Da~i} predsta-
vio je ulogu Ministarstva unutra{wih po-
slova i pot~iwenih organizacija i ustanova
u sistemu bezbednosti, ali i sistem i orga-
nizaciju dr`avnih institucija Srbije, koje
se na organizovan i efikasan na~in suprot-
stavqaju savremenim pretwama i rizicima
po bezbednost.
Ministar Da~i} je, pri tome, nagla-
sio da je saradwa izme|u ministarstava
odbrane i unutra{wih poslova na najvi-
{em nivou u posledwih dve decenije, s ~ime
se slo`io i ministar odbrane Dragan [u-
tanovac, zahvaquju}i potpredsedniku Vlade
Srbije na iscrpnom i veoma zna~ajnom pre-
davawu.
D. GLI[I]

13
 General-potpukovnik Miloje Mileti}, na~elnik General{taba
Vojska mora i}i napred
ada je u februaru pro{le godine preuzeo du`nost na~elnika
General{taba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje
K Mileti} rekao je da }e 2009. biti godina konsolidacije sta-
wa u Vojsci i odr`avawa dostignutog stepena razvoja. Za pri-
oritete u radu naveo je obuku, pripreme za u~e{}e u mirov-
nim misijama Ujediwenih nacija, izradu i usvajawe doktrinarne
regulative, te potpunu profesionalizaciju i organizacijsku do-
gradwu komandi, jedinica i ustanova na{e vojske. Generala Mile-
ti}a pitali smo da li je ispunio pro{logodi{we planove.
– U ekonomski turbulentnoj godini koja je za nama, projekto-
vawe bilo kog obimnijeg ciqa bilo bi, u najmawu ruku, neozbiqno.
Ukoliko se prate analize svetskih vojnih analiti~ara mo`e se za-
paziti da su i oru`ane snage razvijenijih zemaqa po vojnom buxe-
tu osetile posledice globalne ekonomske krize.
Utoliko je i realniji bio na{ plan da se usmerimo na stabi-
lizaciju stawa u Vojsci i na odr`avawe najva`nijih dostignu}a u
transformaciji sistema odbrane. Naravno, sve to u funkciji odr-
`avawa potrebnog nivoa operativnih i funkcionalnih sposobno-
sti komandi i jedinica.
Zadatak i ve{tina nas vojnika jeste da budemo realni u pred-
vi|awu. Lista te`i{nih zadataka koju smo definisali za 2009.
nije bila ni{ta drugo nego izvod iz dinami~kog plana profesio-
nalizacije na{e vojske, a taj proces u kontinuitetu ostvarujemo
posledwih nekoliko godina.
Pro{la godina bila je, na neki na~in, prelomna u realiza-
ciji pomenutih zadataka, budu}i da smo tokom 2008. okon~ali niz
14
Ka da se go vo ri o ula sku
Sr bi je u Na to, po sao
na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba
ni je da spe ku li {e o ono me
o ~e mu se po le mi {e u
jav no sti, ni ti da
ko men ta ri {e od lu ke ko je
do no si Na rod na skup {ti na.
Na {a ukup na od go vor nost,
mo ja naj pre, je ste da Voj ska
Sr bi je iz gra di ope ra tiv ne
spo sob no sti u skla du sa
od lu ka ma dr `av nog vr ha,
a mi smo taj za da tak do sa da
uspe {no iz vr {a va li.
aktivnosti koje su se, uglavnom, odnosile na organizacijsko-mobi-
lizacijske promene. Posle usvajawa nove organizacije, usledile
su promene koje bi trebalo da Vojsci Srbije omogu}e dodatni kva-
litet. Re~ je o novinama u oblasti obuke, pripremama za u~e{}e u
mirovnim misijama, zatim, o profesionalizaciji sastava i orga-
nizacijskoj dogradwi. Na po~etku nove godine, odgovorno mogu re-
}i da smo taj plan u potpunosti ostvarili.
Prema ocenama nadle`nih, zapa`eni rezultati u prote-
klom vremenu postignuti su u oblasti upravqawa obukom. U
~emu je prednost novog modela osposobqavawa pripadnika
Vojske Srbije?
– Profesionalizacija zahteva potpuno druga~iji pristup obu-
ci. Umesto dosada{weg, takozvanog cikli~nog obu~avawa vojnika
na slu`ewu vojnog roka, razvija se novi model obuke koji je usme-
ren na dostizawe visokih individualnih standarda obu~enosti pro-
fesionalnih vojnika i sposobnosti jedinica da izvr{e dodeqene
misije i zadatke. Nov sistem obuke je decentralizovan, omogu}ava i
podsti~e inicijativu komandanata, daje im ve}u slobodu u kreira-
wu osposobqavawa, ali zahteva i ve}u odgovornost za stepen obu-
~enosti jedinica. Razdvojene su individualna i kolektivna obuka.
U individualnoj obuci primewuje se instruktorski model ob-
u~avawa i precizni standardi {ta pojedinac treba da ispuni kako
bi uspe{no savladao obuku. Kolektivna obuka zasniva se na si-
stemskom pristupu obuci jedinica u svim segmentima, po~ev od pro-
cene pa do evaluacije obu~enosti za konkretno dodeqenu misiju.
1. februar 2010.
Na taj na~in obuka je efikasnija, efektivnija i ekonomi~nija. Ta-
ko|e, predstavqa stalni, napredan i izazovan proces.
Poja{wewa radi, do sada smo imali jedinstven sistem i plan
i program obu~avawa za sve vojnike, koji se primewivao iz gene-
racije u generaciju. Danas sve jedinice imaju definisane profe-
sionalne zadatke i misiju, pa je komandant odgovoran da sastav
osposobi za wihovo izvr{avawe. Komandanti imaju slobodu da
kreiraju i planiraju obuku, ali i da intenziviraju osposobqava-
we ukoliko je to potrebno. Decentralizacija olak{ava planira-
we, ali pove}ava odgovornost za nivo obu~enosti sastava.
Profesionalizacija na{e vojske i daqe predstavqa te-
`i{ni zadatak i General{taba i Ministarstva odbrane.
Dokle se stiglo u tom procesu? Kako }e se odvijati u 2010.
godini, u uslovima smawenog vojnog buxeta?
– Profesionalizacija jeste jedan od deklarisanih ali i su-
{tinskih ciqeva transformacije na{e vojske. Taj proces zapo~eli
smo pre nekoliko godina, a intenzivirali ga tokom 2009. godine.
Na{ ciq je da do 2011. u potpunosti zavr{imo profesionaliza-
ciju, popunimo jedinice profesionalnim vojnicima. Ne treba, me-
|utim, zaboraviti ~iwenicu da je to proces koji traje. Stoga, ne
mo`emo ni tada tvrditi da smo posao potpuno zavr{ili, jer pro-
fesionalizacija podrazumeva niz aktivnosti, poput dogradwe si-
stema obuke, osposobqavawa jedinica i qudi da se profesional-
no odnose prema obavezama. U tom smislu, aktivnosti }e se nasta-
viti i posle predvi|enog vremena za zavr{etak profesionaliza-
cije, odnosno i u 2011. i u godinama koje slede.
U toku je prijem oko 4.500 profesionalnih vojnika. [ta
usporava wihov ulazak u vojnu slu`bu?
– Nemamo ozbiqnijih problema koji optere}uju prijem pro-
fesionalnih vojnika u slu`bu, jer se kompletan postupak odvija na
osnovu javnog konkursa. Taj posao i ne treba da bude br`i. Posto-
je odgovaraju}e procedure koje se moraju ispo{tovati. Na{a naj-
ve}a te{ko}a jeste da od velikog broja dobrih kandidata izabere-
mo najboqe. Oni se pre sklapawa prvog profesionalnog ugovora
najpre obu~avaju nekoliko sedmica, {to predstavqa dodatnu se-
lekciju za izbor najkvalitetnijih kandidata u jedinice Vojske.
Ho}e li po~etkom naredne godine biti vojnika na slu`ewu
vojnog roka?
– Iako }emo profesionalizaciju zavr{iti do 2011. godine,
cenim da }emo i daqe imati odre|eni broj vojnika na slu`ewu voj-
nog roka, jer Vojska ima potrebu za wima. Oni predstavqaju kate-
goriju iz koje }e se i u godinama pred nama regrutovati budu}i
profesionalni vojnici i podoficiri.
Aktivna i pasivna rezerva su kategorije koje raniji si-
stem nije prepoznavao. Pretpostavka su kompletne tran-
sformacije srpske vojske…
– Aktivna rezerva predvi|ena je zakonom. To je ne{to {to
tek treba da stvaramo. Re~ je o rezervnom sastavu koji ima pose-
ban odnos s vojskom, koji je ure|en ugovorom. Oni se u odre|enom
periodu anga`uju za pojedine zadatke. Dobra aktivna rezerva mo-
`e smawiti mirnodopsko brojno stawe na{e vojske, a da se pri
tome ne naru{e wene operativne i funkcionalne sposobnosti.
Pripadnici aktivne rezerve su obu~eni i osposobqeni, svako-
dnevno se nalaze na svojim radnim mestima, a po potrebi ih pozi-
vaju u jedinice.
Naravno, dr`ava mora motivisati qude za pristup aktivnoj
rezervi. Postoje razli~iti primeri kako se to posti`e – stipen-
dije za {kolovawe, razli~ite socijalne olak{ice i sli~no. U sva-
kom slu~aju, taj nam posao tek predstoji, na osnovu usvojene pravne
regulative.
Pasivna rezerva predstavqa ono {to smo do sada kao re-
zervu imali i poznavali. Tokom 2010. ne}e biti ve}ih pozivawa
rezervnog sastava na obuku, jer su nam ograni~ena finansijska
sredstva, a to ne zahteva ni bezbednosna situacija.
Iako ovogodi{wi vojni buxet nije razvojan, o~ekuje se
opremawe Vojske savremenim tehni~kim sistemima i wena
modernizacija. [ta }e biti prioriteti, a od ~ega se, bez
obzira na sredworo~ne planove razvoja do 2015. godine,
mora odustati? Koja su sredstva naoru`awa i vojne opreme
trenutno neophodna srpskoj vojsci? Jesu li to to~ka{i, vi-
{enamenski borbeni avion…?
– Vojska Srbije ne odustaje od opremawa, ni u celini ni u de-
lovima Plana razvoja, bez obzira na aktuelnu ekonomsku situaciju.
Instrument kojim poku{avamo da ubla`imo realnu finansijsku
ograni~enost, to jest umawewe vojnog buxeta, jeste iskazivawe pri-
oriteta u opremawu, po godinama i u skladu sa potrebnim opera-
tivnim sposobnostima Vojske. To zna~i da ako u 2010. ili nekoj
drugoj godini nemamo resursa za nabavku sredstava, ali ni za odgo-
varaju}u obuku ili odr`avawe, mi poku{avamo da prioritet damo
nekoj drugoj vrsti sredstava za koja imamo dovoqno resursa, a koji
omogu}avaju dostizawe potrebnih operativnih i funkcionalnih
sposobnosti. Svesni smo da taj proces ne mo`e da traje u nedogled,
kao {to o~ekujemo i da kriza ne}e trajati godinama. Ne smemo sta-
jati, bez obzira na ekonomske okolnosti. Vojska mora i}i napred.
Opremawe planiramo prema potrebnim sposobnostima na-
{e vojske. Na{ prioritet, kada se govori o razvoju sposobnosti
kao {to je mobilnost, jeste oklopno vozilo to~ka{. Kada je re~ o
za{titi snaga, onda te`i{te predstavqa za{titna oprema op{te
i posebne namene. Radi razvoja sistema komandovawa i stvarawa
uslova za kori{}ewe informacija u realnom vremenu potrebni
su nam komandno-informacioni sistemi.
U odnosu na savremene armije sveta, odre|eni kvalitativni
zaostatak postoji, pre svega, u srpskom vazduhoplovstvu. To je po-
sledica ratnih dejstava 1999. godine, kada smo pretrpeli i najve-
}e gubitke. Trenutno radimo na programskim dokumentima za na-
bavku savremenog vi{enamenskog borbenog aviona. Nije realno
o~ekivati da se ona i realizuje u 2010. godini. Za sada }e nam
prioriteti biti remont i modernizacija postoje}ih vazduhoplova.
Na{ ciq je da do 2011. u potpunosti zavr{imo
profesionalizaciju, popunimo jedinice profesional-
nim vojnicima. Ne treba, me|utim, zaboraviti ~iwe-
nicu da je to proces koji traje. Stoga, ne mo`emo ni
tada tvrditi da smo posao potpuno zavr{ili, jer pro-
fesionalizacija podrazumeva niz aktivnosti, poput
dogradwe sistema obuke, osposobqavawa jedinica i
qudi da se profesionalno odnose prema obavezama.
Kakav je epilog pri~e o podoficirskom koru?
– Ne postoji nijedno pitawe, nijedna oblast Vojske Srbije za
koju mo`emo re}i da je zavr{ena i zaokru`ena tokom transforma-
cije, jer se radi o procesima koji traju, a sadr`e veliki broj aktiv-
nosti, mera i postupaka. S druge strane, procesi traju jer se mewa-
ju i dogra|uju. U tom smislu je i pri~a o podoficirskom koru. Taj
projekat zasniva se na tradiciji srpskog podoficira i iskustvima
modernih armija sveta. Takav kompleksan zadatak ne podrazumeva
samo definisawe uloge i osposobqavawe podoficira, ve} i odgo-
varaju}u pripremu sistema i obuku oficira za wegovu primenu.
U posledwe dve godine za du`nosti glavnih i prvih podofici-
ra osposobili smo i {kolovali oko 220 podoficira, od ~ega
osamdesetak u inostranstvu. Rezultate tek o~ekujemo. Osnovni ciq
je da podoficiri u Vojsci dobiju mesto koje zaslu`uju, najpre u do-
menu obuke, osposobqavawa vojnika i komandovawa sastavima
kao {to su grupe, timovi i odeqewa.
Kada mo`emo o~ekivati da }e biti gotova doktrinarna
regulativa Vojske Srbije?
15

Vojska Srbije ne odustaje od opremawa, ni u celi-
ni ni u delovima Plana razvoja, bez obzira na aktu-
elnu ekonomsku situaciju. Instrument kojim poku{ava-
mo da ubla`imo realnu finansijsku ograni~enost, to
jest umawewe vojnog buxeta, jeste iskazivawe priori-
teta u opremawu, po godinama i u skladu sa potrebnim
operativnim sposobnostima Vojske.
– Rok za izradu Doktrine vojske je tri meseca od usvajawa
Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. Sva
strate{ka dokumenta Vojske Srbije radili su nadle`ni timovi
General{taba istovremeno, tako da su tekstovi regulative ni`eg
ranga usagla{eni sa vi{im propisima. Doktrinu vojske uputili
smo 26. januara na odobrewe predsedniku Republike.
Usvajawe te doktrine, najvi{eg hijerarhijskog reda, jeste
preduslov za izradu funkcionalnih doktrina. Me|utim, to nisu od-
vojeni ve} komplementarni procesi. Razvijaju}i Doktrinu vojske,
mi smo u zna~ajnoj meri postavili osnove i za izradu funkcional-
nih doktrina. Stoga o~ekujem da u kratkom roku posle stupawa na
snagu Doktrine vojske dobijemo i funkcionalne doktrine. Na taj
na~in, u 2010. zaokru`i}emo strate{ko-doktrinarnu regulativu,
koja odre|uje organizaciju, planirawe i upotrebu na{e vojske.
Po~etkom januara obi{li ste pripadnike Vojske u Kopne-
noj zoni bezbednosti i istakli da je stawe u tom delu Srbi-
je stabilno, ali osetqivo. Šta to, zapravo, zna~i?
– Samoprogla{ena nezavisnost Kosova ni u kom slu~aju nije
rezultirala smawewem bezbednosnih izazova na jugu centralne
16
Srbije i na teritoriji na{e ju`ne pokrajine. Bezbednosne insti-
tucije takozvanog nezavisnog Kosova, nastale na temeqima para-
vojnih organizacija, ne mogu, ni u kom slu~aju, biti garant stabil-
nosti na tom podru~ju. I daqe smo svedoci povremenih povreda
administrativne linije, koje su posledica delovawa, pre svega,
odre|enih kriminalnih grupa, ilegalne trgovine i {verca, nedo-
zvoqene se~e {uma, ali i oru`anih provokacija sa teritorije Ko-
smeta.
Istovremeno, moram da podsetim da smo pro{le godine u julu
imali dva teroristi~ka akta u Pre{evu i Lu~anima. Po~etkom
2010. godine dogodio se i mawi incident na podru~ju sela Ra{e-
vac, u op{tini Kur{umlija, koji je uznemirio stanovnike tog kraja.
Bezbednosne institucije takozvanog nezavisnog
Kosova, nastale na temeqima paravojnih organizaci-
ja, ne mogu, ni u kom slu~aju, biti garant stabilnosti
na tom podru~ju. I daqe smo svedoci povremenih po-
vreda administrativne linije, koje su posledica delo-
vawa, pre svega, odre|enih kriminalnih grupa, ile-
galne trgovine i {verca, nedozvoqene se~e {uma, ali
i oru`anih provokacija sa teritorije Kosmeta.
Tamo gde su terorizam, ilegalna trgovina, {verc i sli~ne pojave,
ne mo`e se govoriti o stabilnom miru. U tom smislu situacija na
tom prostoru jeste osetqiva.
Koliko je saradwa s Kforom, koju su prema Va{im ocena-
ma u 2009. karakterisale profesionalnost i me|usobno
poverewe, uticala na takvu bezbednosnu situaciju?
1. februar 2010.
 – Tokom protekle godine snage Kfora bile su na terenu pou-
zdan partner Vojske Srbije u obezbe|ivawu neophodnog nivoa
bezbednosti na teritoriji Kosova i Metohije, u Kopnenoj zoni
bezbednosti.
Pro{le godine vi{e puta govorilo se i o ukidawu Kopne-
ne zone bezbednosti…
– Ukidawe Kopnene zone bezbednosti jeste politi~ko pitawe
i kao takvo mora se re{avati. Mi vojnici o tome mo`emo dati sa-
mo stru~ni stav, uva`avaju}i bezbednosne ili sigurnosne izazove,
ali, ponavqam, re{avawe tog pitawa je u domenu politike.
Posle deset godina na tom prostoru znatno su se promenile
okolnosti. Srbija se tokom posledwe decenije ukqu~ila u Pro-
gram Partnerstvo za mir, potpisala bezbednosni sporazum, uspo-
stavila odnos poverewa i saradwe s Kforom. Svako ograni~ava-
we Vojske i ostalih snaga bezbednosti Republike Srbije u Kopne-
noj zoni bezbednosti nije opravdano.
Mo`e li Vojska Srbije biti izvoznik bezbednosti? Kakvo
je weno mesto u odnosu na susede i koliko je u~e{}e u mi-
rovnim misijama svojevrstan srpski brend?
– Izvoznik bezbednosti nije Vojska nego Republika Srbija.
Da podsetim, me|unarodno anga`ovawe srpske vojske regulisano
je Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mul-
tinacionalnim operacijama van granica Srbije. Ali bih ja, me|u-
tim, to posmatrao na malo druga~iji na~in. Neophodno je da bude-
mo pouzdan bezbednosni partner – da obezbedimo stabilnost na
sopstvenoj teritoriji i spre~imo {irewe bezbednosnih rizika iz
na{e zemqe.
U slede}em koraku, u skladu s odgovaraju}im odlukama nadle-
`nih dr`avnih institucija, Vojska mo`e da u~estvuje u obezbe|iva-
wu regionalne i globalne stabilnosti. Dostizawem operativnih
sposobnosti potrebnih za izvr{avawe oba zadatka, Vojska Srbije
Ukidawe Kopnene zone bezbednosti jeste poli-
ti~ko pitawe i kao takvo mora se re{avati. Mi voj-
nici o tome mo`emo dati samo stru~ni stav, uva`a-
vaju}i bezbednosne ili sigurnosne izazove, ali, po-
navqam, re{avawe tog pitawa je u domenu politike.
Svako ograni~avawe Vojske i ostalih snaga bezbed-
nosti Republike Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti
nije opravdano.
doprinosi izgradwi bezbednosnih kapaciteta i kredibiliteta na-
{e zemqe i u regionu i {ire.
Vojska je spermna da prema odgovaraju}im odlukama Narodne
skup{tine u 2010. godini pove}a me|unarodno anga`ovawe. Pla-
nira se u~e{}e u vi{e misije pod okriqem Ujediwenih nacija. Srp-
ska vojska za to ima kapaciteta, znawa i sposobnosti.
Intenzivna me|unarodna saradwa, zadaci u okviru Pro-
grama „Partnerstvo za mir”, zajedni~ke ve`be sa pripadni-
cima inostranih armija, obele`ili su proteklu godinu. U~e-
stvovali ste i na Konferenciji na~elnika general{tabova
balkanskih zemaqa… Koji je zajedni~ki imeniteq pomenutih
aktivnosti?
– Krajwi ciq koji realizujemo u me|unarodnoj vojnoj saradwi
jeste podizawe bezbednosnog i partnerskog kapaciteta, te kredibi-
liteta na{e zemqe, unapre|ewem komponente vojne mo}i. To su, isto-
vremeno, aktivnosti kojima se na{a vojska razvija i dogra|uje, ali i
ja~a. Izgradwa poverewa, razmena iskustava, zajedni~ka obuka, usva-
jawe savremenih pojedina~nih i kolektivnih standarda profesije,
Na{ ciq nije da osposobqavamo qude po ne~ijim
standardima, ve} da ih obu~avamo tako da dostignemo one
standarde koji su u na{oj profesiji najvi{i. Srpski ofi-
cir mora da bude spreman za rad u savremenom {tabnom
okru`ewu, bez obzira na to da li je nacionalni ili mul-
tinacionalni.
samo su neki od instrumenata kojima ostvarujemo predvi|ene ciqeve.
To su i oblasti na{e saradwe sa inostranim partnerima.
Pomiwete inostrane partnere… Na snazi je odluka o ne-
utralnosti Srbije, ali se u javnosti mnogo govori i o ulasku
u Nato. Kako na to gleda vojni~ka struka?
– Posao na~elnika General{taba nije da spekuli{e o onome
o ~emu se polemi{e i govori u javnosti, niti da komentari{e odlu-
ke koje donosi Narodna skup{tina. Na{a ukupna odgovornost, moja
najpre, jeste da Vojska Srbije izgradi operativne sposobnosti u
skladu sa odlukama dr`avnog vrha, a mi smo taj zadatak do sada
uspe{no izvr{avali. Tako|e, na{a vojska je tako organizovana i
osposobqena da se bez ve}ih potresa mo`e prilagoditi svakoj od-
luci, koju, u tom smislu, donesu nadle`ne dr`avne institucije.
Nedavno ste rekli da je ciq Vojske Srbije da razvija naj-
vi{e standarde u struci, odnosno vojni~kom zanatu. Da li su
to, trenutno, standardi Alijanse?
– Na{ ciq nije da osposobqavamo qude po ne~ijim standar-
dima, ve} da ih obu~avamo tako da dostignemo one standarde koji
su u na{oj profesiji najvi{i. Srpski oficir mora da bude spre-
man za rad u savremenom {tabnom okru`ewu, bez obzira na to da
li je nacionalni ili multinacionalni. Postoje na~ela kojih se
mnoge zemqe u radu pridr`avaju, ali svaka ima sebi svojstvenu
organizaciju i obuku koju primewuje, a za koju veruje da }e joj done-
ti najboqe rezultate.
Uva`avaju}i domete koje je Vojska ostvarila u dosada-
{woj reformi sistema odbrane, kako ocewujete wenu ope-
rativnu sposobnost?
– U ovom trenutku, operativne sposobnosti Vojske Srbije su
na nivou koji obezbe|uju izvr{avawe namenskih zadataka. Vojska
je i u protekloj godini efikasno izvr{ila sve zadatke.
Bli`i se Dan Vojske. Obi~no je to povod i prilika za una-
pre|ewa, penzionisawa, razli~ita kadrovska pomerawa…
O~ekujete li odre|ene personalne promene?
– Da, o~ekujem. Jedan poru~nik u Tre}oj brigadi Kopnene voj-
ske }e postati komandir ~ete.
Vladimir PO^U^
Snimio Goran STANKOVI]
17
 Dr`avni sekretari Jefti} i Vesi} na Kopaoniku
Boqa zdravstvena
za{tita skija{a
Dr `av ni se kre ta ri u Mi ni star stvu
od bra ne dr Zo ran Jef ti} i
dr Zo ran Ve si} po se ti li su Tra u ma
cen tar VMA na Ko pa o ni ku, ka de te
Voj ne aka de mi je ko ji se na la ze na
obu ci u ski ja wu i Sta ci o nar no
~vo ri {te ve ze na Pan ~i }e vom vr hu
18
bilaze}i Trauma centar VMA dr`avni sekretari ukazali su
na zna~aj koji on ima za pripadnike Vojske Srbije i goste
O Kopaonika. Dr`avni sekretar Vesi} naglasio je tom prili-
kom da je prvenstveni zadatak Centra medicinsko zbriwava-
we pripadnika Vojske Srbije i kadeta Vojne akademije, ali i
ostalih gostiju ove planine.
– Centar neprekidno pru`a svu neophodnu medicinsku pomo}.
U wemu radi lekarska ekipa sa de`urnim ortopedom. Uz to, raspo-
la`e digitalnim rendgen aparatom i najsavremenijom laborato-
rijom. U wemu mogu da se zbrinu svi pacijenti kojima nije potreb-
na hirur{ka intervencija – naglasio je Vesi}.
Prilikom obilaska, dr`avni sekretari informisani su da
su od nedavnog otvarawa u wemu zbrinuta 123 pacijenta, od ~ega
vi{e od 80 sa razli~itim povredama. Trauma centar zbrinuo je
16 pacijenata sa te{kim prelomima ramena, kolena i potkoleni-
ca. Poseduje najsavremeniju opremu i dnevno obavqa petnaestak
razli~itih intervencija.
– Radom Trauma centra ne samo da je poboq{ana zdravstve-
na za{tita pripadnika vojske ve} je poboq{an i kvalitet medi-
cinskih usluga Kopaonika u celini – rekao je Vesi} i dodao da u
okru`ewu ne postoji nijedan skija{ki centar koji poseduje ovaj ni-
vo zdravstvene za{tite.
Nakon obilaska kadeta, dr`avni sekretar Zoran Jefti} pod-
vukao je zna~aj i kvalitet uslova Skija{kog centra Vojne akademije.
– Centar zadovoqava sve potrebe oru`anih snaga za obukom
u skijawu. Kroz wega godi{we pro|e vi{e od 2.000 kadeta, pri-
padnika Specijalnih jedinica, Vazduhoplovstva i Kopnene vojske.
Pokrenuto je niz aktivnosti za pove}awe sme{tajnih kapaciteta i
poboq{awe uslova `ivota i rada pripadnika sistema odbrane. U
okviru toga, u saradwi sa JP Skijali{te Srbije i Ministarstvom
za ekonomiju i regionalni razvoj napravqen je i Trauma centar
VMA – naglasio je dr`avni sekretar Jefti}.
U okviru posete Kopaoniku, delegacija Ministarstva odbra-
ne zajedno sa na~elnikom Uprave za telekomunikacije i informa-
tiku General{taba VS general-majorom Radivojem Vukobradovi-
}em, posetila je Stacionarno ~vori{te veze na najvi{em vrhu te
planine. Oni su informisani o uslovima rada u ~vori{tu, opre-
mi koja se koristi i o na~inu rada u tom objektu.
R. DRAGOVI]
Snimio D. BANDA
1. februar 2010.
 Svetosavska sve~anost
u Vojnoj gimnaziji
U Vojnoj gimnaziji u Beogradu 27. januara obele`ena je
{kolska slava Sveti Sava.
Na slavi, kojoj je prisustvovao i dr`avni sekretar Igor
Jovi~i}, slavski kola~ isekli su direktor Vojne gimnazije pu-
kovnik Milan Stevi} i direktorka Sportske gimnazije Vesna
Muratovi}-Drobac, uz blagoslov vladike Atanasija Rakite.
Vladika Atanasije podsetio je u~enike, profesore i goste
na zna~aj svetoga Save kao prosvetiteqa i duhovnog roditeqa i
rekao da je dana{wa sve~anost neka vrsta duhovnog postroja-
vawa pred na{im svetiteqima.
– Ne znam da li igde postoji li~nost koja je za svoj narod
u~inila vi{e od onoga {to je sveti Sava u~inio za nas. Uteme-
qio je dr`avnost, pismenost, mirio narode na Balkanu, nad-
gra|ivao duhovnost – rekao je direktor Vojne gimnazije pukov-
nik Milan Stevi}. S. \.
Spe ci jal ci obe le `i li sla vu
Rezawem slavskog kola~a u Preobra`enskoj crkvi u Pan~e-
vu, sve~anim strojem i polagawem venaca u Spomen-sobi jedini-
ce, pripadnici Specijalne brigade Vojske Srbije obele`ili su
slavu Svetog Savu.
Uz nekada{we pripadnike jedinice, goste iz General{taba
Vojske Srbije, MUP-a, Srpske pravoslavne crkve i lokalne vla-
sti, slavi je prisustvovao i zamenik komandanta Kopnene vojske
general-major Vidoje @ivkovi}.
Obra}aju}i se pripadnicima jedinice, komandant brigadni
general Ilija Todorov istakao je da obele`avawe 27. januara,
koji u pravoslavnom svetu pripada prvom srpskom arhiepiskopu,
mirotvorcu i prosvetitequ Svetom Savi, odnosno Rastku Nema-
wi}u, za pripadnike Specijalne brigade ima posebnu te`inu i
zna~aj.
– Taj dan je izabran u znak se}awa na prvi uspe{no izvr{en
zadatak 72. Specijalne brigade ~ije tradicije nastavqa na{a
brigada i ~iji su nekada{wi pripadnici i danas na{i dragi go-
sti. Specijalne brigada je jedinica s bogatom tradicijom i bor-
benim iskustvom, nasle|enim od 72. specijalne i 63. padobran-
ske brigade, 82. Centra pomorskih diverzanata i PT odreda „Ko-
bre”. Zato neretko isti~emo da biti pripadnik elitne Specijal-
ne brigade Kopnene vojske za svakog od nas predstavqa veliku
~ast i odgovornost – rekao je tom prilikom general Todorov.
D. G.
Ge ne ral Mi le ti}
u Briselu
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} u~estvovao je 26. januara na 24. sastanku Vojnog
komiteta evroatlantskog partnerstva, kome su prisustvovali na-
~elnici general{tabova Natoa i partnerskih zemaqa. Sastanak
Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva odr`ava se, u skladu
sa novim principima, jednom godi{we.
U dvodnevnom radu u~estvovali su na~elnici general{tabova
iz 63 zemqe. Tema ovogodi{weg skupa bila je usmerena na pove}a-
we fleksibilnosti snaga Natoa za odgovor.
U~esnicima se obratio i general Mileti}, nagla{avaju}i
spremnost Vojske Srbije da aktivno sara|uje u okviru Programa
Partnerstvo za mir i da da svoj doprinos u suprotstavqawu regi-
onalnim i globalnim bezbednosnim izazovima.
On je istakao da Vojska Srbije nastavqa sa zapo~etim re-
formskim procesima, pre svega u pravcu profesionalizacije i
dostizawa najvi{ih standarda. On je izrazio o~ekivawe da Kfor
deluje na statusno neutralan na~in i u skladu sa Rezolucijom 1244
SB UN i ukazao da bi svako ishitreno i preuraweno smawivawe
snaga Kfora moglo da ima ozbiqne posledice na sprovo|ewe we-
govog mandata.
General Mileti} imao je bilateralni susret sa na~elnikom
General{taba Oru`anih snaga Rusije generalom armije Nikolajem
Makarovim. Iskazan je obostrani interes za unapre|ewem vojne
saradwe u narednom periodu. General Mileti} pozvao je generala
Makarova da u toku ove godine poseti Srbiju, {to je sa zadovoq-
stvom prihva}eno.
Potpisan Plan bilateralne
vojne saradwe sa Rumunijom
Na~elnici uprava za me|unarodnu vojnu saradwu mini-
starstava odbrane Srbije i Rumunije, Milorad Peri} i bri-
gadni general Aleksandru Kotoara Nikolae, potpisali su 21.
januara u Beogradu Plan bilateralne vojne saradwe za 2010.
godinu.
Zajedni~ki je oceweno da je bilateralna vojna saradwa
konstantno u usponu, a da su broj i sadr`aj realizovanih aktiv-
nosti zna~ajno doprineli unapre|ewu saradwe i odnosa Srbi-
je i Rumunije u oblasti odbrane.
Planom je predvi|eno da se u ovoj godini saradwa te`i{no
odvija kroz razmenu poseta visokog nivoa, zajedni~ke vojne ve`be,
razmenu iskustava u procesu reforme sistema odbrane, preno-
{ewe iskustava rumunske strane iz u~e{}a u Programu Partner-
stvo za mir i anga`ovawa u multinacionalnim operacijama.
19
VOJSKA I @IVOTNA SREDINA
Vojska ratnim i mirnodopskim
aktivnostima sna`no deluje
na `ivotnu sredinu u svim
dimenzijama ili ambijentima
– na atmosferu, litosferu i
hidrosferu, a u novije vreme weno
dejstvo prenosi se i na ~etvrtu
dimenziju – kosmos, gde }e se, prema
strategijama velikih sila, voditi
vojne operacije velikih razmera,
ukoliko do|e do rata izme|u wih.
Ugro`avawe `ivotne sredine
vojnim aktivnostima pove}avano je
omasovqavawem vojske i wenim
tehni~kim opremawem.
20
ajkrupnije promene iz novijeg perioda u svetu nastale su u geopoli-
N ti~koj i geostrategijskoj sferi, demografskom i u tehni~ko-tehnolo-
{kom razvoju, ali i u poreme}aju `ivotne sredine. Tome su se, nedav-
no, pridru`ile i globalna finansijska i ekonomska kriza.
Iako se pojedine promene ozna~avaju kao epohalne, revolucionar-
ne, blagotvorne i sli~no, one, dugoro~no gledaju}i, predstavqaju, ili mogu
predstavqati, opasnost po daqi razvoj savremenog sveta. To se, pre sve-
ga, odnosi na promene u prirodi, koje nastaju, najpre, kao evolutivni, za-
konomerno odre|en proces i kao proces pod uticajem ~oveka i wegovog
delovawa. Prve promene su izvan domena ~oveka, a druge, ta neprekidna
borba izme|u ~oveka i prirode, takve da u wima uvek priroda gubi, a ~o-
vek, dugoro~no posmatrano, ne dobija. U toj borbi veoma va`no mesto ima
vojska, koja svojim aktivnostima sna`no deluje na prirodu, odnosno ~ove-
kovu okolinu.
Uz ro ci
U stru~noj literaturi govori se o „`ivotnoj sredini“, „`ivotnoj oko-
lini“, „~ovekovoj okolini“ i sli~no – terminima izvedenim iz engleske
re~i environment – „skup objekata i okolnosti u kojima nastaje i razvija se
neka pojava ili bi}e“, bele`i Milan Vujaklija, odnosno „okolina, sredi-
1. februar 2010
na, ambijent“, kako stoji kod Ben-
sona, ili ekologija. Kod nas je zva-
ni~no usvojen pojam „`ivotna sre-
dina“, mada je „okolina“ {iri po-
jam od „sredine“.
Pod `ivotnom sredinom tre-
ba podrazumevati sve ono {to
okru`uje ~oveka i su{tinski uti~e
na wegovo bivstvovawe, a to su li-
tosfera (zemqina kora i wen biq-
ni i `ivotiwski svet), hidrosfera
(vodene povr{ine s `ivim bi}ima)
i atmosfera (vazdu{ni prostor).
@ivotnu sredinu, dakle, sa~iwa-
vaju bitne supstance – zemqa, voda
i vazduh, osnovni uslovi za `ivot
i razvoj ~oveka, najsavr{enijeg
`ivog bi}a na planeti.
Mada je priroda preimeno-
vana u `ivotnu sredinu, uslov po-
stojawa i daqeg razvoja ~oveka,
on, ipak, dugo vremena nije za wu
mnogo mario i negovao je. Tek se u
novije vreme, posledwih nekoliko
decenija, po~elo ozbiqnije govo-
riti o stepenu i vidovima ugro`a-
vawa `ivotne sredine i potrebi
da se taj negativan tok zaustavi.
Na tom planu odr`ani su mnogobrojni me|unarodni skupovi vi- ne, vojska, kao veliki zaga|iva~ `ivotne sredine, nije posebno apo-
sokog i najvi{eg nivoa (nedavno Samit {efova dr`ava i vlada svih strofirana, ali je posredno tretirana u kontekstu nuklearnog nao-
zemaqa u Kopenhagenu), na kojima je ukazano na posledice poreme- ru`avawa i proliferacije oru`ja za masovno uni{tavawe i raza-
}aja `ivotne sredine, donete brojne rezolucije i preporuke kojima rawe.
se tra`e na~ini i sredstva za zaustavqawe lo{ih pojava. Posebno Vojska, me|utim, ratnim i mirnodopskim aktivnostima, sna-
je istaknut problem pove}anog zagrevawa `ivotne sredine, kao po- `no deluje na `ivotnu sredinu u svim dimenzijama ili ambijen-
sledice emisije izduvnih gasova u atmosferu, pove}avawe sive u od- tima – na atmosferu, litosferu i hidrosferu, a u novije vreme
nosu na zelenu povr{inu Zemqe i sli~no. weno dejstvo prenosi se i u ~etvrtu dimenziju – kosmos, gde }e
se, prema strategijama velikih sila, voditi vojne operacije ve-
Po sle di ce likih razmera, ukoliko do|e do rata izme|u wih.
Zagrejavawe `ivotne sredine, izra`eno pove}awem tempera- Ugro`avawe `ivotne sredine vojnim aktivnostima pove}a-
ture, vodi, kako je nedavno upozorila grupa britanskih nau~nika, vano je omasovqavawem vojske i wenim tehni~kim opremawem.
mnogobrojnim i nesagledivim posledicama, od kojih su najpogubnije Naime, sve do industrijske revolucije iz 18. veka, kada je izvr-
– smawewe zelenih i stvarawe sivih (pustiwskih) povr{ina (jedna {ena tranzicija od poqoprivredne ka industrijskoj proizvodwi
od stidqivo pomiwanih posledica jeste i pretvarawe Panonske ni- baziranoj na motorima s unutra{wim sagorevawem, vojska nije
zije, evropske `itnice, u nekom narednom periodu, u novu Saharu), bitnije uticala na `ivotnu sredinu. U ratovima ve}ih ili ma-
ubrzano otapawe milenijumima naslaganih ledenih povr{ina i po- wih razmera stradali su uglavnom qudi, mnogo mawe priroda.
dizawe nivoa mora i okeana. Ugro`avawe `ivotne sredine ograni~avano je, uglavnom, na kop-
Temperatura je, kako se nagla{ava u relevantnim studijama i no, mawe na morske povr{ine. Me|utim, uvo|ewe u jedinice mo-
na me|unarodnim skupovima posve}enim globalnom zagrevawu, hi- tomehanizovanih sredstava, ~ija se motorna snaga i manevar-
qadama godina bila, u osnovi, stabilna. Weno pove}avawe zapo~e- ska sposobnost zasniva na motoru sa unutra{wim zagrevawem,
lo je ulaskom u 20. vek i postepeno je ubrzavano. Do po~etka 21. ve- situacija se su{tinski promenila. Pokreti motomehanizvanih
ka pove}ana je za skoro dva Celzijusova stepena i nastavqa da ra- trupa ne samo {to ugro`avaju kopno, ve} wihovi izduvni gasovi
ste. Stru~waci su prora~unali da }e se, ukoliko se taj tok nastavi, ugro`avaju i vazduh.
do 2080. godine pove}ati jo{ za dva stepena. Ubrzana industrijalizacija, obele`ena neprekidnim ino-
Ve} su identifikovane posledice klimatskih promena. One vacijama i sve masovnijom proizvodwom, doprinela je tehni~koj
izazivaju promene u ciklusima godi{wih doba i unutar wih – na pri- modernizaciji i omasovqavawu oru`anih snaga i wihovoj boqoj
mer, zimi je mawe snega, a leti su ve}e su{e, pra}ene nesta{icom tehni~koj opremqenosti. Pove}avana je borbena mo} i tehni~ka
vode i velikim {umskim po`arima. U okviru globalnog zagrevawa sposobnost kopnenih snaga, a razvijenije zemqe su u oru`ane
najve}i porast temperature bi}e u severnoj hemisferi planete i u snage uvele vazduhoplove, a potom su sledila artiqerijsko-ra-
polarnim regionima. Pri tome, ubrzano otopqavawe velikih lede- ketna i raketno-nuklearna sredstva. Stvoreni su novi rodovi i
nih povr{ina uslovi}e pove}awe nivoa mora i okeana i do dva me- vidovi vojske, uvedena nova sredstva ratne tehnika, koja eks-
tra do 2100. godine i migracije 200 do 500 miliona stanovnika iz ploatisawem sna`no uti~u na `ivotnu sredinu.
sivih u zelena podru~ja. U istra`ivawu Me|unarodnog instituta za Osvajawe atmosfere i kosmosa, ispuwavawe i tih prosto-
strategijske studije iz Londona stoji – „ukoliko se klimatske prome- ra sredstvima ratne tehnike, sna`no je delovalo na pove}ano
ne ne zaustave, posledice mogu biti katastrofalne – na nivou veli- ugro`avawe ne samo prve dve, nego i tre}e dimenzije – vazdu-
kog nuklearnog rata“. {nog prostora. Sve do po~etka 20. veka, tre}a dimenzija, koju
U apelima Ujediwenih nacija i rezolucijama svetskih konfe- sa~iwava jadna od najbitnijih supstanci neophodnih za `ivot na
rencija (samita) o ~ovekovoj okolini, ukqu~uju}i i agendu-21, usvoje- Zemqi – vazduh, i kao vrsta posrednika izme|u Zemqe i kosmo-
nu na Svetskom samitu odr`anom u Rio de @aneiru juna 1992. godi- sa, postaje sve vi{e ugro`ena vojnim aktivnostima.

21
 tema
Izvesno je da najve}a ugro`avawa `ivotne sredine vojnim
aktivnostima nastaju u ratnim uslovima. [to su ratovi po raz-
merama i intenzitetu ve}i, to je sna`nije ugro`avawe ~ovekove
okoline. Isto tako, {to je vojna tehnologija savr{enija, to je
wenom ratnom primenom ugro`avawe `ivotne sredine ve}e.
Iako se vojna intervencija Natoa na Saveznu Republiku Jugo-
slaviju i ratovi u Iraku i Avganistanu ubrajaju u male ili lo-
kalne, primewene nove vojne tehnologije (oru`ja s osiroma{e-
nim uranijumom, bombe velike razorne mo}i) izazvale su ogrom-
ne i dugotrajne posledice i na `ivotnu sredinu.
Znatno mawu, ali dugoro~no posmatrano veoma ozbiqnu
pretwu ~ovekovoj okolini predstavqaju i mirnodopske ili tako-
zvane mirnodopske vojne aktivnosti. Pokreti, ve`be i manevri
trupa, probe nuklearnih oru`ja na kopnu, u vazduhu i ispod mor-
ske povr{ine (u novije vreme mnogo re|e nego u vreme razbukta-
vawa hladnog rata) nanose ogromnu {tetu `ivotnoj sredini. Nu-
klearni otpaci i rashodovana sredstva elektronskih komunika-
cija javqaju se, tako|e, kao veliki zaga|iva~i `ivotne sredine u
lokalnim i {irim regionalnim razmerama.
Opa sno sti
[tetne posledice vojnih aktivnosti na `ivotnu sredini sve se
vi{e uo~avaju i stidqivo artikuli{u. U nekim zemqama (SAD, Kana-
da, Francuska, Rusija), u okvirima civilnih i vojnih struktura, or-
ganizuju se sastanci na kojima stru~waci odre|enih profila razma-
traju takve problem i predla`u re{ewa. U programe obuke vojni~-
kog i stare{inskog kadra uvode se predmeti o o~uvawu `ivotne sre-
dine. Mnoge nevladine i me|unarodne organizacije, ukqu~uju}i i
Ujediwene nacije, zahtevaju zabranu upotrebe sile u re{avawu eko-
nomskih, socijalnih i drugih problema i smawewe ili zabranu pro-
izvodwe odre|enih vrsta oru`ja, naro~ito sredstava za masovno
uni{tavawe i razarawe.
Me|utim, mnoge zemqe, naro~ito velike sile, ja~awe, pre sve-
ga tehnolo{ko, oru`anih snaga obja{wavaju odbrambenim potreba-
ma i vi{im ciqevima. Sem toga, mnoge vojne aktivnosti preduzimaju
se i izvode pod velom vojne tajne. Inicijative koje dolaze od miro-
qubivih organizacija i uticajnih pojedinaca nailaze na odbojnost u
oru`anim snagama, uz obrazlo`ewe da bi preduzimawe odre|enih
mera ekolo{ke za{tite negativno uticalo na tehnolo{ko ja~awe i
borbeno osposobqavawe jedinica. Velike sile, koje preduzimaju i
izvode vojne intervencije {irom sveta ne `ele da razmatraju po-
22
Slobodno delovawe
U Deklaraciji iz Kjotoa stoji da „na{a planeta nas je
iznedrila kao na{a majka i na{a je du`nost da je u lep{em iz-
dawu predamo na odgovornost novoj generaciji“. U istom doku-
mentu se, me|utim, ka`e da „smo mi, koji danas `ivimo, izgleda
zaboravili pouke prirode, pa bez osvrtawa unazad jurimo za
bogatstvom i udobnostima“.
Na lekcije koje nam priroda daje najmawe se osvr}u oni
koji joj nanose najve}e {tete. To se pokazalo i na nedavnom
Samitu u Kopenhagenu. Te ~iwenice, me|utim, ne osloba|aju nas,
svakog pojedinca i svaku instituciju, ukqu~uju}i u vojsku, od brige
za `ivotnu sredinu i od toga da doprinese wenom o~uvawu i un-
apre|ewu. U protivnom, nove generacije }e se suo~iti s
dalekose`nim izazovima.
Novi zadaci
U ~lanu 2. Zakona o Vojsci stoji da se Vojska Srbije mo`e
anga`ovati u sanirawu velikih prirodnih nepogoda, ali na
zahtev organa lokalnih vlasti i odobrewa vi{ih komandi. Iz
toga se, me|utim, ne vide wene obaveze u oblasti za{tite i
unapre|ewa `ivotne sredine, {to treba da bude i jedan od
va`nih zadataka na{e vojske.
sledice upotrebe savremenih sredstava ratne tehnike na `ivotnu
sredinu, a `rtve tih aktivnosti nisu u stawu ili nisu odlu~ne u tome
da taj problem re{avaju. Masovna upotreba oru`ja sa osiroma{e-
nim uranijumom i velikih razornih bombi, raketa u agresiji Natoa
na Jugoslaviju 1999. godine ostavila je ogromne ekolo{ke posledi-
ce, dugoro~nog dejstva, a taj problem i posle deset godina nije celo-
vitije istra`en. Verovatno }e se isto dogoditi i u slu~aju Iraka,
Avganistana i Pakistana.
Una pre |e we
Vojska jeste zna~ajan uzro~nik promena koje nastaju u prirodi i
prete krupnim poreme}ajima u biosferi. Ona, istovremeno, mo`e i
treba da redovnom profesionalnom i dodatnom delatno{}u daje
krupan doprinos o~uvawu i unapre|ewu `ivotne sredine. Najve}i
doprinos tim naporima predstavqa ulagawe finansijskih sredsta-
va u za{titu prirode, a ne u odr`avawe i borbeno ja~awe oru`anih
snaga sveta, vo|ewe ratova (redovni vojni izdaci u svetu danas do-
sti`u iznos od oko 1.200 milijardi ameri~kih dolara, a uz to jo{ i
oko 200 miliona za ratovawe u Iraku i Avganistanu). Savremeni
svet jo{ nije dostigao taj nivo svesti da mo`e da se odrekne oru`ja
i da ne misli na ratove. Uva`avaju}i takvu realnost, u narednom
vremenu moraju se tra`iti odgovaraju}a re{ewa – istra`ivati i
koristiti puteve i sredstva koja vode i ka o~uvawu i ka unapre|ewu
`ivotne sredine.
1. februar 2010.
 Najva`niji potencijal za o~uvawe i unapre|ewe `ivotne sre- linu, jesu ~esti zaga|iva~i `ivotne sredine. Po{to je wihov
dine nalazi se ili se mo`e na}i u sistemu obrazovawa, i civilnom rad skoro u svim zemqama prili~no tajanstven, ~esto ne prime-
i vojnom. U programe {kolovawa stare{inskog kadra i obuke vojni- wuju potrebne mere ekolo{ke za{tite. Wihova redovna kon-
ka i jedinica neophodno je uvesti predmete o odnosu ~oveka i priro- trola doprinela bi boqem ~uvawu `ivotne sredine.
de, odnosno o odr`ivom razvoju – obezbediti ekonomski i tehnolo-
{ki razvoj uz o~uvawe i unapre|ewe `ivotne sredine. Pri tome, ~e- Re gu la ti va
sto se nagla{ava da je ekonomski razvoj bez o~uvawa i unapre|ewa
~ovekove okoline neodr`iv. Ne mo`e se obezbediti odr`iv (u smi- Stepen ugro`enosti `ivotne sredine sve vi{e name}e po-
slu i ubrzan) ekonomski, tehnolo{ki razvoj na {tetu prirode, koja trebu organizovanog re{avawa tog problema. U strukturama iz-
obezbe|uje bitne uslove za `ivot i opstanak ~oveka. vr{nih vlasti mnogih zemaqa formirane su posebne institucije
koje se bave `ivotnom sredinom (u Srbiji je to Ministarstvo `i-
votne sredine i prostornog planirawa).
Ob ra zo va we U sastavu vojnog establi{menta SAD, na primer, postoje od-
Obrazovawe o `ivotnoj sredini i odr`ivom razvoju u voj- govaraju}i organi koji su nadle`ni za pitawa `ivotne sredine, i
sci ima izuzetan zna~aj. Znawe i iskustvo ste~eno u oru`anim na strategijskom i na takti~kom nivou. U okviru Ministarstva od-
snagama weni pripadnici prenose na ostale u okolini u kojoj brane SAD ta pitawa su u nadle`nosti zamenika podsekretara
`ive ili u nove profesije koje posle slu`be u vojsci obavqaju. odbrane za instalacije i `ivotnu sredinu, dok su u ministarstvi-
U na{im uslovima, programe obrazovawa i obuke o za{ti- ma (komandama) vidova u nadle`nosti pomo}nika ministra (sekre-
ti `ivotne sredine i odr`ivom razvoju ne bi trebalo vezivati tara) za instalacije i ~ovekovu okolinu. Kopnena vojska SAD ima
samo za teorijska predavawa, ona se mogu dopuwavati dobro posebnu Komandu za `ivotnu sredinu, a sli~ne komande postoje i u
organizovanim i osmi{qenim „dobrovoqnim“ radom, koji mo`e ostalim vidovima wihovih oru`anih snaga. Kako bi doprinela
da obuhvata u~e{}e u po{umqavawu goleti u bli`oj ili daqoj za{titi `ivotne sredine, Kopnena vojske je smislila slogan – „Ze-
okolini kasarni, ~i{}ewe i ure|ewe mawih re~nih tokova i lena KoV, sna`na KoV“.
sli~no. Osnovni zadatak pomenutih ustanova i institucija jeste pla-
Takve akcije treba da se planiraju i izvode u saradwi sa nirawe i programirawe obuke pripadnika oru`anih snaga (ak-
institucijama lokalnih vlasti i mesnih nevladinih organizaci- tivnih i rezervnih komponenti vojske), istra`ivawe uticaja voj-
ja. To je i prilika da takti~ke komande uspostavqaju neposred- nih aktivnosti na ~ovekovu okolini, na~ina i sredstava kako da
nije kontakte i saradwu sa lokalnom vla{}u. Takva saradwa ni- se negativni efekti tog uticaja smawe. Nepoznato je, me|utim, da
je dovoqna jer treba da se ostvaruje i na vi{im nivoima, izme- li se sagledavaju efekti bombardovawa i raketirawa ciqeva na
|u organa civilnih i vojnih vlasti zadu`enih za oblast ~oveko- teritorijama zemaqa na kojima oru`ane snage SAD izvode vojne
ve sredine. operacije.
Trebalo bi usvojiti i sprovoditi princip da svaki student Anga`ovawe vojske u akcijama o~uvawa i unapre|ewa `ivot-
vojnih akademija posadi po dva drveta u jesen i dva u prole}e. ne sredine treba da bude pravno regulisano. U Deklaraciji iz
To isto treba da bude „obaveza“ svakog vojnika bilo da je na Kjotoa, na primer, tra`i se da se svi qudi sveta potrude i „na|u
odslu`ewu vojnog roka ili po ugovoru. u svojim srcima potrebu da doprinesu zajedni~kom ciqu – o~uvawu
Va`na oblast koja mo`e doprineti o~uvawu ili barem i unapre|ewu `ivotne sredine“. Me|utim, od takvih apela ne mo-
ubla`avawu intenziteta o{te}ewa `ivotne sredine jeste vojni gu se o~ekivati zna~ajniji rezultati, naro~ito kada je u pitawu
nau~noistra`iva~ki rad. U nekim zemqama, pre svega velikim anga`ovawe vojske u unapre|ewu ekolo{ke sredine, jer su stare-
proizvo|a~ima oru`ja, istra`uju se mogu}nosti za smawewe ko- {ine ograni~ene u slobodi anga`ovawa jedinica i u akcijama ko-
li~ine izduvnih gasova, zamenu standardnih pogonskih goriva je nisu predvi|ene programima rada i `ivota.
novim, racionalnijim gorivima, o u{tedi energije... I u toj Dr Todor MIRKOVI]
oblasti te{ko da male i
mawe razvijene zemqe mo-
gu dati zna~ajnije rezulta-
te, ali „i mali koraci mo-
gu biti veliki“, pod uslo-
vom da je wihov smer vaqa-
no programiran.
U mnogim vojnim skla-
di{tima nalaze se velike
koli~ine tehni~kih sred-
stava ~ija je upotrebna
vrednost zastarela. Wi-
hovo ~uvawe, naro~ito mu-
nicije raznih vrsta i na-
mena, predstavqa opa-
snost po bli`u i daqu oko-
linu. Samo wihovim preta-
pawem u staro gvo`|e ili
recikla`om ostvarila bi
se i odgovaraju}a ekonom-
ska korist i smawila po-
tencijalna opasnost po ~o-
vekovu okolinu.
Pogoni vojne indu-
strije, naro~ito oni ~ija
se proizvodwa zasniva na
hemijskim i supstancama
{tetnim po zdravqe i oko-
odbrana
Vrhunskom obukom do
Kompleksna, efikasna i
neprekidna obuka, puna
kontrolisanog rizika jeste
na~in `ivota u jedinici kojom
komanduje brigadni general
Ilija Todorov. Pripadnik
Specijalne brigade ne mo`e
da bude svako. Ma koliko to
`eleo. I ne mo`e da bude
neprekidno, tokom ~itave
karijere vojnog lica.
Svako od wih zna da }e
jednom, neminovno, do}i dan
da telo ne}e izdr`ati.
Nedostaja}e jedna sekunda,
mo`da i mawe. Do}i }e boqi,
spremniji, sposobniji.
Zato pripadnici
Izvi|a~ko-diverzantskog,
Protivteroristi~kog, ili
Padobranskog bataqona ~ine
sve {to je u wihovoj mo}i da
vreme koje provedu u prvom
e{elonu Brigade provedu
najefikasnije, najboqe,
najlep{e. Da to vreme
prodi{u punim plu}ima.
Da provere koliko mogu,
koliko znaju i
koliko smeju.
Specijalna brigada Vojske Srbije
ni ne treba da se vide, ne smeju da se ~uju, ne smeju ni da se osete. Ali, oni moraju da
vide, ~uju i znaju sve {to je potrebno za najefikasnije izvr{avawe zadataka koji su
O stavqeni pred wih. Wihovo je okru`ewe neprijateqsko, deluju na terenu protivni-
ka, skriveni i ne~ujni, brzi, efikasni i nevidqivi. U svetu senki, oni se snalaze
bez te{ko}a. Za qude koji ~ine Specijalnu brigadu Vojske Srbije videti, a ne
biti vi|en, predstavqa preduslov uspe{no izvr{enog zadatka. Naj~e{}e u
pozadini protivnika. U tami se snalaze kao na svetlu, u vodi kao na kopnu i u
vazduhu. Razlike nema. Wihova prirodna sredina su sva tri elementa, voda,
vazduh i zemqa. Ako treba i vatra.
Eksplozivi, klasi~no i specijalno naoru`awe i oprema, moderna
optoelektronska sredstva najnovije generacije i savremeni, veoma
komplikovani telekomunikacioni ure|aji, predstavqaju igra~ke u
rukama srpskih specijalaca. Dodu{e, veoma opasne igra~ke,
iako u funkciji odbrane mira. I {to su sna`niji, opasniji,
mo}niji, ulivaju vi{e poverewa onima koje brane. Onima
od kojih nas brane, ulivaju strah.
Na kvalitetnim temeqima
Specijalna brigada Vojske Srbije nastala
je od nekada{wih specijalnih jedinica, tra-
dicionalno najpopularnijih u svakoj vojs-
ci. Ko ne zna za raniju 63. padobran-
sku ili 72. specijalnu brigadu i 82.
pomorski centar. Ko od nas ve}
nije ~uo ne{to o pomorskim di-
verzantima, qudima koji se
u vodi snalaze boqe no
na suvom, o vrhunski
utreniranim pado-
brancima, spre-
`eqenih rezultata
mnim da za tren desantiraju i zaposednu svaku teritoriju, ili o onda je postavqen novi ciq – vi{i nivo obu~enosti pojedinaca i
specijalcima koji se pojavquju niotkuda i nestaju bez traga. Kao timova, na kraju i kompletne Brigade, uz ostvarivawe modernih,
da nisu ni bili, kao da smo ih samo sawali. Ili videli na vremenu prilago|enih normi i zahteva. Proceweni su izazovi, kako
ve`bama, u crnim uniformama i s fantomkama na licu. stari, sveprisutni, tako i novi, nastali u eri globalnih pretwi
Reorganizacija Vojske i transformacija jedini- terorizmom i oru`jem za masovno uni{tavawe i krenulo se ispo~e-
ca dovela je i do stvarawa nove, jedinstvene i tka. Ili, gotovo ispo~etka.
efikasne Specijalne brigade, u kojoj je okupqe- Prise}aju}i se tog vremena komandant Specijalne brigade
no sve {to je krasilo navedene sastave. A na{e vojske brigadni general Ilija Todorov ka`e:
– Od 29. septembra 2006, kada
Usavr{avawe je formirana Specijalna brigada,
stvaramo odre|ene standarde za
O stru~no-specijalisti~kom usavr{avawu i obuci pripad- funkcionisawe jedinice takvog tipa.
nika Specijalne brigade komandant brigadni general Ilija Sada mo`emo da ka`emo da smo us-
Todorov ka`e: peli, da smo, koriste}i sopstvena
– Realizovali smo kurseve osnovne i vi{e padobranske iskustva i ono najboqe, kadrovski i
obuke, kao i obuku padobranskih instruktora. Izveli smo pre- materijalno, {to smo ve} imali u
obuku padobranaca za rad sa novom vrstom padobrana i novom ranijim specijalnim jedinicama, uz
padobranskom opremom, ~ime smo svakako podigli nivo dragocena iskustva stranih armija,
osposobqenosti pripadnika Padobranskog bataqona. stvorili sastav kojim mo`emo da se
Ronila~ki i diverzantski sastav je, tako|e, od posebnog zna~aja ponosimo. Pored izuzetno osposo-
za na{u jedinicu i zato smo i wihovoj obuci u 2009. godini bqenih qudi, modernih, savremenih
posvetili pa`wu. Ba{ kao i popuni brigade profesionalnim i efikasnih borbenih sredstava,
vojnicima. Pro{le godine primili smo odre|eni broj kandida- naoru `awa i opreme, jedinice Spe-
ta koji su pro{li rigoroznu selekciju i tokom prvih meseci cijalne brigade karakteri{u i spe-
obuke opravdali na{e poverewe. Interesovawe mladi}a, ali cifi~ni zahtevi u obuci, koja nas,
i devojaka bilo je veliko. Od oko 400 zainteresovanih, prim- sama po sebi, izdvaja iz klasi~ne vo-
jske. U vremenu za nama usvojili smo
ili smo stotinak, a selekcija se nastavqa neprekidno, tako da i
parametre na osnovu kojih sada obu-
oni koji su primqeni nisu zauvek obezbedili mesto u brigadi. ~avamo vrhunske specijalce u Pro-
Ve{tine moraju stalno da se dokazuju. tivteroristi~kom bataqonu, Pado-
branskom i Izvi|a~ko-diverzants-
Opremawe kom. Mo`emo da govorimo i o kapa-
citetima za obuku, o sredstvima i
Dokaz da se Specijalnoj brigadi poklawa velika pa`wa, opremi koju posedujemo i kojoj te`i-
weni pripadnici nalaze i u neprekidnom opremawu najsavre- mo i o standardu pripadnika jedini-
menijim naoru`awem i opremom. ce, ali pre svega razmi{qamo o
– U protekloj godini snabdeveni smo novim terenskim obuci i stalnom usavr{avawu pri-
vozilima, razli~itim pu{kama najnovije generacije i padnika – ka`e general Todorov.
razli~itih tipova, automatima, pi{toqima, kompletima roni- Znamo da je strah prirodno, i
la~ke i vera~ke opreme. Poseban zna~aj poklonili smo pado- ne samo qudsko ose}awe. Nisu ni
branskoj opremi i tehnici koja se, po planu, zanavqa i specijalci bez straha. Ali ga, ka`u,
naredne godine. Time smo podigli nivo ne samo upotre- kontroli{u. Raznovrsnom obukom,
bqivosti jedinice, ve} i bezbednosti qudi. Tako|e je, kod svih efikasnim, intenzivnim, upornim i
pripadnika jedinice, nabavkom nove, najmodernije opreme i nadasve kvalitetno osmi{qenim i
naoru`awa, poraslo uverewe da se Brigadi poklawa zna~aj do kraja realizovanim osposobqa-
kakav zaslu`uje. S aspekta motivacije to je veoma zna~ajno – vawem posti`u taj ciq. Poznato je
ka`e general Todorov i nastavqa: da kontrola straha i pove}awe ve-
re u sopstvene snage i znawe pred-
– Ono {to nas o~ekuje u narednom periodu jeste ob- stavqaju kvalitetnu osnovu za real-
navqawe infrastrukture za obuku i kapaciteta za sme{taj i izaciju slo`ene i naporne obuke i
rad profesionalnog sastava i sme{taj tehnike. Savremeni efikasno izvr{avawe svih zadata-
poligoni su na{ trajni zahtev, delimi~no realizovan i do sa- ka neke specijalne jedinice. Stalno
da, ali moderna, savremena obuka, prilago|ena izazovima podizawe kvaliteta obuke, uporno
dana{wice, zahteva stalno dogra|ivawe i poligona i terena iznala`ewe mnogobrojnih i razli-
za uve`bavawe taktike specijalnih jedinica. Pro{le godine ~itih modaliteta specijalne taktike
uspeli smo da modernizujemo streqanu, koju smo potpuno pri- i dejstava na terenu omogu}ava uspe-
lagodili novim zahtevima kompleksnije obuke, a o~ekuje nas i {no izvr{avawe zadatka, o~uvawe
ure|ewe streli{ta, ~ime bismo ostvarili zahteve za efikas- qudi i tehnike i efikasan povratak
nijom i kvalitetnijom vatrenom obukom. nakon obavqenog posla.

25
 jedinice
takti~ko i vatreno uve`bavawe timova i jedinica. Zato se dva pu-
ta godi{we obavqa rigorozna provera fizi~ke osposobqenosti.
Komanda brigade, komande bataqona i jedinica, svaki pojedinac
bio je u proteklom periodu na ispitu sopstvenih sposobnosti i
Visoki kriterijumi vere u sebe. Oni koji su izdr`ali, koji su se dokazali, sada su tu,
spremni da odgovore svim zahtevima pretpostavqenih. Na~in `iv-
Kompleksna, efikasna i neprekidna obuka puna rizika jeste, ota pripadnika jedinice jeste obuka. @iveti u Specijalnoj briga-
dakle, osnova svega. Ona iziskuje neuobi~ajeno velike napore, vi- di zna~i `iveti zdravim, fizi~ki aktivnim `ivotom i, uz neprekid-
soku preciznost, veliku brzinu i zna~ajnu snagu. I na{i specijal- nu obuku i treninge, biti spreman za izvr{avawe odgovornih
ci su birani po kriterijumima koji podrazumevaju te zahteve. obaveza.
– Uzimaju}i u obzir situaciju u kojoj se nalazi na{e dru{tvo Du{an GLI[I]
i ozbiqnu {tedwu, koja nas je navela na jo{ boqi na~in plani-
rawa i maksimalnu racionalnost u realizaciji ambicioznih za- 72. izvi|a~ko-diverzantski bataqon
hteva, mogu da ka`em da smo, u procesu obuke, uspeli da ostva-
rimo sve {to smo zamislili – ka`e general Todorov. – Nismo
imali nikakvu dilemu da sve zadatke koje su pretpostavqeni pred
nas postavili treba da izvr{imo najefikasnije i najracional-
Nevidqivi
nije. Zadaci su se, naravno, odnosili na borbeno osposo-
bqavawe na{ih pripadnika, pojedinaca, timova, grupa i jedini-
ca. Pro{le godine realizovali smo sve planirane takti~ke
osmatra~i
ve`be, a bilo ih je {ezdesetak, razli~itih profila i slo`enos- U 72. bataqonu, koji se smatra tradicionalnim delom bri-
ti. Jo{ toliko ve`bi realizovali su na{i timovi u sklopu gade, su{tinom i osloncem svih specijalnih snaga sveta, okupqeni
prezentacije osposobqenosti brigade visokim vojnim i dr`avn- su padobranci, izvi|a~i, diverzanti i ronioci, oni zbog kojih
im delegacijama, koje su u proteklom periodu obi{li jedinicu. bataqon i nosi svoje ime. Raspore|eni po ~etama, pripadnici
Na zajedni~koj ve`bi s pripadnicima bataqona deluju u timovima, ali di{u
specijalnih jedinica italijanske vo- kao jedan ~ovek. Zato se i obu~avaju da
jske, realizovanoj u Italiji, oficiri pogode misli svog saborca, prijateqa
i podoficiri na{e slu`be tragawa i
spasavawa stekli su vrlo korisna i druga. S malo re~i i ne{to vi{e, go-
iskustva, ba{ kao i pripadnici drugih tovo nevidqivih, pokreta i pogleda,
timova koji su u~estvovali na ve`ba- razumeju se u meri u kojoj je to potreb-
ma s pripadnicima stranih specijal- no za efikasno i brzo dejstvo. Wihova
nih jedinica. Tako su na{i padobran- obuka je rizi~na i naporna, intenziv-
ci, zajedno s pripadnicima oru`anih na i neprekidna.
snaga SAD izveli nekoliko skokova U odnosu na sve druge jedinice,
uo~i ve`be MEDCEUR u Ni{u, a real- Izvi|a~ko-diverzantski bataqon ima
izovali smo i zajedni~ku ve`bu sa i takozvanu podvodnu komponentu koju
specijalcima turskih oru`anih snaga ~ine re~ni diverzanti. Osposobqeni
u wihovoj zemqi. To je nastavak sarad- su za dejstva iz vazduha, s kopna i vo-
we izme|u dve armije, zapo~ete jo{ Brigadni general Ilija Todorov denih tokova. Deluju na kopnu, u vaz-
pro{le godine u Srbiji. Ocene svih du{nom prostoru i pod vodom. Sve-
tih aktivnosti, date s nivoa komandi specijalnih jedinica bile prisutni, a nevidqivi. Iako im samo ime odre|uje vrstu delatnos-
su vrlo visoke, {to je na najboqi na~in potvrdilo na{a uvere- ti, ili je mo`da obrnuto, i mada mislimo da samim tim sve znamo
wa da smo na dobrom putu i da smo stvorili respektivnu, veoma o wihovim zadacima, nesumwivo je da u realizaciji tih zadataka
efikasnu i sposobnu specijalnu jedinicu. ima mnogo toga {to zapravo ne znamo. [to ~ak i ne naslu}ujemo.
Iskustva ste~ena u inostranstvu, ne samo na zajedni~kim Jer da je druga~ije, efikas-
ve`bama s pripadnicima specijalnih jedinica ostalih armija, ve} nost bi bila dovedena u
i tokom {kolovawa pripadnika Specijalne brigade Vojske Srbije pitawe. Velikih tajni nema,
u drugim zemqama, nedvosmisleno potvr|uju da na{i specijalci
ali je jedna od najve}ih ni-
mogu da stanu rame uz rame s kolegama iz stranih armija. Organi-
zacijske i formacijske promene, realizovane tokom posledwe dve- vo wihove osposobqenosti.
tri godine i brojne veoma o{tre, ponekad i rigorozne selekcije u Mnogo je kurseva bilo ove
izboru pripadnika brigade, pokazale su opravdawe. Jedinica je godine, mnogo usavr{ava-
podmla|ena, a znawe i vojnostru~na osposobqenost oficira i wa, mnogo uve`bavawa.
podoficira pove}ani su i realizacijom mnogobrojnih raznovr- – U inostranstvu smo
snih i veoma specifi~nih kurseva, prilago|enih karakteru jedini- imali nekoliko jednomese-
ca koje ~ine Specijalnu brigadu. Samo pro{le godine, u zemqi i ~nih kurseva, od onih u zim-
inostranstvu, realizovano je vi{e od 80 kurseva komandnog i gen- skim uslovima u Norve{koj,
eral{tabnog nivoa. Te kurseve zavr{ilo je gotovo 400 pripadni- liderskog i diverzantskog,
ka brigade. do pe{adijskih – ka`e ko-
– Najve}i deo realizovan je u organizaciji Vojske Srbije, mandant tog sastava Briga- Major Sini{a Sta{evi}
ali je dosta razli~itih oblika usavr{avawa bilo i u inos- de major Sini{a Sta{evi}.
transtvu – napomiwe general Todorov. – Akcenat je uvek bio na U Rumuniji je nekoliko na{ih pripadnika zavr{ilo tromese~ni
takti~kom osposobqavawu, vatrenoj i fizi~koj obuci, kojoj se u kurs uni{tavawa mina svih vrsta, a u Srbiji nekoliko stru~no-
Specijalnoj brigadi s pravom i razlogom poklawa velika pa`wa. specijalisti~kih kurseva u organizaciji General{taba i brigade.
Nema potrebe dokazivati da specijalac mora biti vrhunski Pripadnici Bataqona su svakodnevno na proveri. Pored
pripremqen za izvr{avawe zadataka koji ga o~ekuju. Fizi~ko nabrojanih kurseva, svakodnevno uve`bavaju taktiku jedinice i tim-
ve`bawe na{ih pripadnika je u skladu sa standardima za popunu ova. Poligoni u krugu kasarne uvek su na raspolagawu u`urbanim i
jedinice, {to nam omogu}ava da redovno ostvarujemo najboqe re- utreniranim borcima. Ako ne uve`bavaju taktiku dejstava pojedi-
zultate na svim sportskim takmi~ewima u Vojsci. naca i upotrebe timova, proveravaju preciznost u ga|awu iz razli-
Efikasan rad u specijalnoj jedinici podrazumeva vrhunsku
fizi~ku pripremqenost pojedinca, {to je preduslov za kvalitetno ~itog vatrenog naoru`awa i rukovawu hladnim oru`jem. Ili samo

26 1. februar 2010.
ve`baju. Odr`avaju fizi~ku kondiciju. Tr~e}i pod punom opremom,
te{kom nekoliko desetina kilograma, spremaju se za proveru
fizi~ke pripremqenosti ili predstoje}i dvodnevni, pa i vi{ed-
nevni mar{. Wihov radni dan je prekratak za sve isplanirane, re-
dovne ili neplanirane, iznenadne aktivnosti. Mada se i za wih ne
mo`e re}i da su neplanirane. Jer u bataqonu ka`u da su navikli
na ~este uzbune, na iznena|ewa koja im Komanda povremeno
prire|uje. Izvi|a~e, na kraju, ni{ta ne sme da iznenadi. Ba{ kao
ni wihove kolege diverzante, podvodne ili one obi~ne, kopnene. U
rukovawu obi~nim i specijalnim naoru`awem nema im premca, {to
dokazuju na takmi~ewima, na streli{tima u zemqi i inostranstvu.
Ba{ kao ni u maskirawu. Videti, a ne biti vi|en, moto je pripadni-
ka bataqona koji, s pravom, ~ini temeq Specijalne brigade.
D. GLI[I]
Protivteroristi~ki bataqon
protivteroristi~kih timova i jedinica. Potvr|uju to i neprekidnom
saradwom sa sli~nim jedinicama MUP-a Srbije. Za wih nema dile-
me, samo vrhunski osposobqen protivterorista mo`e efikasno da
se suprotstavi terorizmu. Osloba|awe talaca, ~uvawe posebnih
li~nosti, zna~ajnih objekata i ustanova, deo su wihovih mnogobro-
jnih obaveza na planu preventive.
I {to ih boqe i efikasnije obavqaju, potreba za druga~ijim,
opasnijim i rizi~nijim dejstvom je mawa. Zato svakodnevno uve-
`bavaju i dogra|uju taktiku odvra}awa protivnika, svesni da je
mnogo efikasnija i korisnija naporna, rizi~na i kompleksna ve-
`ba, nego upotreba jedinice u borbenim uslovima. Ni ona, naime,
nije bez rizika.
63. padobranski bataqon

Odgovor S pu{kom
savremenim izme|u neba
izazovima i zemqe
Sve {to je u~iweno na razvoju padobranstva u Srbiji
Zadaci svake specijalne brigade, pa i ove u Vojsci Srbije, sa~uvano je u 63. padobranskom bataqonu. Jedinica `ivi i
nisu uobi~ajeni vojni~ki zadaci. Borba protiv terorista, samo je radi na ni{kom vojnom aerodromu i isti~e se odli~nim rezul-
deo wihovih obaveza, iako, na`alost, sve slo`eniji i sveobuhvat- tatima u padobranskoj obuci i kvalitetnim instruktorskim
niji. Pripremaju}i se za efikasan odgovor najzlo}udnijem izazovu kadrom, {to uz dobru infrastrukturu za obuku i ostale
dana{wice – terorizmu, od koga strepe i najmo}nije armije sveta, resurse pru`a odli~ne mogu}nosti za preduzimawe aktivnosti
pripadnici Protivteroristi~kog bataqona ne znaju za predah. na planu stvarawa regionalnog padobranskog centra.
Svaki trenutak posve}en je razmi{qawu o efikasnom suprot- Slede}e godine u Ni{u }e se obele`iti sedam i po decenija
stavqawu teroristima, sve mo`e da poslu`i za uve`bavawe postojawa padobranskih jedinica na na{im prostorima. U proce-
sna`nog odgovora na pretwu. Svaka zgrada mo`e biti poligon,
su reorganizacije Vojske Srbije, u Specijalnoj brigadi formiran
svako vozilo predmet dejstva, svaka korpa za otpatke – potencijal-
je padobranski bataqon, sastav koji je po nekim elementima ja~i i
na eksplozivna naprava. U takvom svetu `ivimo. Zato je efikasna,
boqi nego {to je to bila nekada{wa 63. padobranska brigada.
originalna, dobro osmi{qena i kreativno realizovana obuka
protivterorista osnov vaqanog odgovora na izazov terorizma. I Bataqon je potpuno profesionalizovan.
nikada nije dovoqna. Kada se uzmu u obzir visok nivo osposobqenosti pripadnika
– Ma koliko ve`bali, ma koliko znali o taktici terorista, bataqona, odli~ni rezultati u padobranskoj obuci, kvalitetan
svesni smo da nikada ne mo`emo biti u potpunosti spremni za sve
izazove koje nam terorizam name}e – ka`e kapetan Dejan Nikoli},
zastupnik komandanta bataqona.
– O tome, na tu`an na~in, svedo~i i Spomen-soba brigade, u
kojoj su imenom i fotografijom predstavqeni stradali pripadni-
ci jedinice. Nema sumwe da svakodnevno ula`emo maksimalne na-
pore na usavr{avawu obuke i opremawu jedinice najsavremenijim
borbenim sredstvima. Tako }emo nastaviti i u narednom periodu,
svesni da taj tihi, ~esto i nevidqivi rat izme|u pripadnika pro-
tivteroristi~kih jedinica i terorista u svetu traje nesmawenom
`estinom – ka`e kapetan Nikoli}.
Upravo ta svest o zna~aju borbe protiv terorizma, najve}eg
zla dana{wice i o~igledna potreba da se u wu ukqu~e najboqi i
najsposobniji, ~ini temeq efikasnog osposobqavawa pripadnika
Protivteroristi~kog bataqona. Odli~no obu~eni za odlu~an ot-
por protivniku, osposobqe-
ni za dejstvo u najrazli~iti-
jim situacijama, opremqeni
najmodernijim naoru`awem,
oni ~ine oslonac efikasnog
odgovora teroristima. Po-
tvrdili su to na brojnim ku-
rsevima u inostranstvu i
na{oj zemqi, na kojima su,
rame uz rame s pripadnici-
ma specijalnih snaga stra-
nih armija, dokazali visok
nivo osposobqenosti i poz-
navawa taktike upotrebe
Kapetan Dejan Nikoli}

27
 jedinice
– Savremeni aspekti vo|ewa oru`ane borbe sve vi{e
vezani su za naseqena mesta – tvrdi komandir ~ete major Sr|an
Veli~kovi} – i sada mnogo vi{e pa`we posve}ujemo tom aspektu
oru`ane borbe. Pove}ali smo i vreme za obuku u skijawu i borbu
instruktorski kadar i savremeno naoru`awe i oprema, jasno je da u zimskim uslovima.
Padobranski bataqon mo`e da odgovori svim bezbednosnim rizici- Padobranska ~eta Slu`be tragawa i spasavawa jedina je pro-
ma na ovim prostorima i integracijama kojima se te`i. Dobra in- fesionalna jedinica u Republici Srbiji za borbeno tragawe i spa-
frastruktura i ostali resursi stvaraju uslove i za ve}e ambicije, savawe, namewena i da dejstvuje u pozadini neprijateqa, radi spa-
tako da ne ~udi kada komandant 63. padobranskog bataqona pot- savawa oborenih pilota, zarobqenika, te za izvo|ewe borbe u ur-
pukovnik Nenad Bulatovi} ka`e: banoj sredini. Jedinice mo`e da se poma`e i civilnim strukturama
– Na osnovu iskustva i saradwe sa oru`anim snagama stranih prilikom elementarnih nepogoda i katastrofa. Obuka za takve
zemaqa i ~iwenice da se na{a padobranska {kola izuzetno ceni, zadatke jeste slo`ena i karakteri{u je visok nivo psihofizi~kih
smatramo da, uz dogradwu infrastrukture na aerodromu Ni{, mo- naprezawa, rizik i prilago|avawe realnim situacijama.
`emo da formiramo regionalni centar za obuku padobranaca. Pripadnici ~ete nedavno su zavr{ili jednoipomese~ni kurs u
Pripadnici 63. padobranskog svakodnevno su na obuci, a sanitetskom centru u Ni{u, tako da su sada u stawu da prilikom
najmawe dva meseca godi{we provode u terenskim uslovima. Od ma- borbenih spasavawa pru`e neophodnu zdravstvenu pomo} stradali-
jora Bobana Georgijeva saznajemo da je pro{le godine realizovano ma. Najve}i broj stare{ina jedinice i vojnika osposobqen je za iz-
420 ga|awa iz raznih vrsta naoru`awa, tridesetak ve`bi sa bojn- vo|ewe skokova na slobodno dejstvo. Dvojica oficira i {est pod-
im minskoeksplozivnim sredstvima, dvadesetak takti~kih ve`bi, os- oficira jedinice boravili su pro{le godine u kampu za obuku u zim-
am ve`bi na terenu, ve`ba na karti, a izvedeno je ta~no 4.605 pa- skim uslovima specijalnih jedinica Republike Italije, u Pasadelta-
dobranskih skokova. nalu, gde su se osposobili za alpsko skijawe i za taktiku ratovawa
Po~etkom godine prime- u zimskim uslovima.
wuje se novi Program za upra- U okviru padobranske obuke izvode se osnovna padobranska
vqawe obukom, koji omogu}ava obuka, vi{a padobranska obuka, kurs mla|ih instruktora i kurs
druga~iji pristup osposobqa- instruktora. Padobranski instruktor zastavnik Sini{a Mi}i}
vawu padobranaca. Komandi- ima 3.700 skokova iza sebe u devetnaestogodi{woj padobranskoj
ri ~eta mnogo su samostalniji karijeri.
u planirawu obuke i obu~ava- – Vi{a padobranska obuka je najslo`enija, najkompleksnija i
wu za misije koje su im dode- najrizi~nija obuka u Vojsci Srbije. Kandidat treba da ovlada
qene. ve{tinama u slobodnom padu, a to zna~i da tom prilikom (pri
– Pojedini segmenti obu- brzini od 200 kilometara na sat) uradi zaokret, salto, i da na
ke izvode se vi{e nego {to je sebi nosi naoru`awe, opremu i dodatni teret. Obuka se zavr{ava
rasporedom obuke planirano, skokom sa 5.500 metara, ima 90 sekundi slobodnog pada i
dok se oni sadr`aji kojima su prizemqewe padobranom na prostor od 400 metara kvadratnih.
ovladali specijalci mawe Nema sumwe da je takva obuka puna stresova i optere}ewa. Svaki
uve`bavaju – ka`e potpukov- skok se snima i to se kasnije analizira i prati napredak u obuci.
nik Bulatovi} i dodaje da je na Obuka je zahtevna i zavr{e je samo oni koji vrede – tvrdi zas-
taj na~in ve}a odgovornost ko- tavnik Mi}i}.
mandira osnovnih jedinica. Potpukovnik Nenad Bulatovi}
Iz dana u dan, u padobranski bataqon pristi`u savremena
borbena i tehni~ka sredstva, poput novih padobrana, motornih
vozila, snajpera, mitraqeza, automatskih pu{aka i za{titne
opreme, koju koriste i specijalne jedinice savremenih svetskih
armija. Savremeni padobrani ameri~ke proizvodwe UM-1 ve} se
koriste i pokazali su se kao bezbedno sredstvo, koje znatno smawu-
je rizik od povreda prilikom prizemqewa.
O~ekuje se da }e tokom 2010. godine 63. padobranski bataqon
dobiti i sredstva veze novijih generacija, optoelektronska sredst-
va i opremu za skokove sa velikih visina, uz upotrebu kiseoni~ke
opreme. To }e znatno uve}ati operativnu sposobnost Bataqona.
Zoran MILADINOVI]
Sistem obuke

Svaki vojnik
– najboqi
Sumiraju}i godinu za nama, na~elnik [taba Specijalne bri-
gade pukovnik Miroqub ^upi} isti~e da je ve} tokom prve polovine
2009. godine brigada realizovala sve te`i{ne zadatke obuke. Pre-
ma wegovim re~ima, specijalci su uspe{no savladali obuku u zim-
skim uslovima, vi{e oblike padobranske obuke (vi{a padobranska
obuka i kurs instruktora padobranstva), kombinovano logorovawe,
selektivnu obuku stare{ina kandidata za prijem u brigadu, te obuku
kandidata za profesionalne vojnike za prijem u jedinicu. Druga
polovina godine, usled smawewa odobrenih nov~anih sredstava,
protekla je u znaku odr`avawa postignutog nivoa osposobqenosti.
Kako proces obuke funkcioni{e u svakodnevnom radu i {ta
podrazumeva sprema vojnika ~ija je uloga nezamewiva u specijalnim

1. februar 2010.
dejstvima, objasnio nam je potpukovnik Danijel Stojkovi}, na~elnik
Odseka za operativne poslove i obuku Specijalne brigade.
– U jedinici obu~avamo pojedince, timove i komande. Individ-
ualna obuka podrazumeva obuku za kandidate za profesionalne vo-
jnike koji `ele da budu pripadnici Specijalne brigade. Po~etnu
obuku dobijaju u kasarni „Rastko Nemawi}” u Pan~evu, a zavisno od
jedinice za koju su konkurisali, osposobqavawe nastavqaju ili u
Pan~evu ili u Ni{u, obja{wava potpukovnik Stojkovi}.
Prema wegovim re~ima, osnovna obuka za izvi|a~a diverzan-
ta, protivteroristu i padobranca sastoji se od vatrene, takti~ke
obuke, takti~ke obuke specijalnih dejstava i, podrazumeva se,
fizi~ke obuke. Sertifikacija individualne osposobqenosti izvodi
se posledwe nedeqe obu~avawa na dvodnevnoj ve`bi koja je neka
vrsta probe za fizi~ku proveru. Ona je dnevno-no}na i tokom we
pre|e se 60 do 80 kilometara sa optere}ewem od pribli`no
tridesetak kilograma, jer kandidati nose svu opremu na sebi. Posle
toga sledi pauza dva do tri dana, a onda fizi~ka provera koja traje
~etiri dana. U Specijalnoj brigadi se obu~avaju i profesionalni
pripadnici Vojske koji su kandidati za rad u toj jedinici. Obuka
traje 13 nedeqa i razlikuje se od obuke kandidata za vojnike po
ugovoru. Radi se sa ve} „prekaqenim” pripadnicima Vojske, koji
imaju dobru osnovu ste~enu na osnovnoj obuci. Ipak, i osnovni
uslovi su veoma strogi, tako da {ansu u brigadi mogu da potra`e
samo kandidati mla|i od 28 godina, koji najmawe dve godine rade u
Vojsci Srbije i imaju posledwe dve ocene najmawe vrlo dobar.
Kako navodi potpukovnik Stojkovi}, selektivna obuka ista je i
za oficire i za podoficire, s tim {to se insistira na vojnostru~noj
osposobqenosti u svim disciplinama – od vatrene obuke, takti~ke
obuke specijalnih dejstava i fizi~ke sposobnosti.
– Instruktori posebno prate reagovawe kandidata u stresnim
situacijama, {to je karakteristi~no za prirodu zadataka koje speci-
jalci obavqaju – ka`e potpukovnik Stojkovi} i dodaje da za razliku
od vojnika, od kojih se o~ekuje da na najboqi na~in izvr{e zadatke
koji su pred wih postavqeni, stare{ine imaju i dodatni „teret” da u
svim uslovima stresne situacije dr`e pod kontrolom, vladaju sobom
i donose odluke tako da wihovi pot~iweni uvek imaju poverewe u
wih.
U fazi obu~avawa timova oni zajedno izvr{avaju odre|ene tak-
ti~ke radwe, bilo da je re~ o izvi|a~koj, padobranskoj ili pro-
tivteroristi~koj taktici.
Sastavi Specijalne brigade spremnost redovno demonstriraju
na doma}im i me|unarodnim ve`bama. Kada se govori o takti~koj
osposobqenosti, specijalci su izveli 60 ve`bi na terenu, 35 ve`bi
nivoa tima, od ~ega su sedam bile takti~ke ve`be sa bojnim ga|awem,
a 28 takti~ke ve`be na terenu.
– Zapa`eni smo bili i na ve`bama Vojske Srbije, odnosno Ko-
mande Kopnene vojske. Na ve`bi „Sretewe” u Novom Sadu u~estvo-
vali su na{i protivteroristi~ki, izvi|a~ko-diverzantski i pado-
branski timovi. Od 24. do 30. marta, u sastavu ve`be koje je izvodi-
la Druga brigada na prostoru Ra{ke i Novog Pazara, anga`ovana je
padobranska ~eta Slu`be tragawa i spasavawa 63. padobranskog ba-
taqona, tim re~nih diverzanata i ronilaca iz 72. bataqona i deo
Komande brigade. Najvi{e ocene dobila su i na{a u~e{}a na
ve`bama ^etvrte brigade „Borovac” i „Pe{ter” – isti~e potpukov-
nik Stojkovi}.
Obuka pripadnika Specijalne brigade odvija se na poligoni-
ma koji pru`aju odli~ne uslove za trening taktika i procedura, a
verno oslikavaju realne situacije. U Pan~evu su sme{teni poligoni
za fizi~ko ve`bawe – pe{adijske prepreke, sportski centar sa
teretanom i fiskulturnom salom. U wemu je i nedavno renovirana
streqana zatvorenog tipa, a uskoro se o~ekuje da bude opremqena
elektronskim sredstvima koja }e omogu}iti situaciona ga|awa. No-
va oprema, koja bi trebalo da bude nabavqena tokom 2010. godine,
omogu}i}e da pet do deset qudi re{ava razli~ite takti~ke situacije
u zatvorenom prostoru.
Protivteroristi~ki timovi ve`baju na poligonu koji pred-
stavqa stambeni objekat i ima prate}u infrastrukturu –
elektri~ne, vodene i kanalizacione instalacije. Timovi na wemu
uve`bavaju ulazak u zaposednuti objekat, osloba|awe talaca, kon-
trolu objekta. Posetiocima brigade naro~ito je zanimqiv poligon
29
za dejstva u seoskom ambijentu. Svi objekti povezani su mre`om
tunela, {to verno simulira bazu izvi|a~ko-diverzantske grupe ili
gnezdo terorista.
Rad s eksplozivom, u okviru individualne obuke, u~i se na
poligonu za aktivirawe eksplozivnih sredstava, gde pripadnici
brigade sagledavaju na~ine kori{}ewa eksploziva i razli~itih up-
aqa~a, ali i na~ine aktivirawa. Planira se dogradwa i revital-
izacija otvorenog streli{ta, {to }e olak{ati ga|awa, budu}i da je
najbli`e streli{te udaqeno oko 80 kilometara od Pan~eva.
Imaju}i u vidu posebnost zadataka koji obavqa Specijalna
brigada, deo obuke wenih pripadnika jeste i poznavawe tehnika
ru{ewa materijala i objekata. Takva znawa sti~u se na posebnom
poligonu za uni{tavawa elemenata i materijala, na kome se prime-
wuju iskqu~ivo ve`bovna sredstva. Nivo spe~enih znawa specijalci
potvr|uju na Pasuqanskim livadama gde pomo}u pravog eksploziva
ru{e konkretne objekte.
Brigada ima i poligon za alpinistiku, `elezni~ku prugu sa lo-
komotivom, koja se koristi za uve`bavawe dejstava protiv terori-
sta u objektima i sistemima na `eleznici. Specijalci, tako|e, kori-
ste i nekoliko vazduhoplova, a u planu je nabavka savremenijeg avio-
na i helikoptera.
Rade DRAGOVI]
Novo naoru`awe i vojna oprema
Oru`je dostojno
specijalaca
Prema re~ima potpukovnika Jova Kurixe, pomo}nika koman-
danta za podr{ku, u uslovima vrlo ograni~enih nov~anih sredsta-
va, Specijalnoj brigadi dat je prioritet kada je re~ o nabavci
naoru`awa i vojne opreme.
– Tokom 2008. te`i{te je bilo na nabavci ronila~ke i pado-
30
branske opreme, koja je bila i najkriti~nija, posebno imaju}i u
vidu formirawe 82. ~ete re~nih diverzanata u okviru 72.
izvi|a~ko-diverzantskog bataqona – obja{wava potpukovnik
Kurixa i napomiwe da je, sem toga, tokom pro{le godine brigada
snabdevena i novim naoru`awem, motornim vozilima, inten-
dantskom i ostalom opremom.
– Pored individualnih kompleta lake autonomne ronila~ke
opreme i aparata otvorenog kruga disawa za re~ne diverzante,
nabavqeni su op{ti i specijalni alat i merna oprema, rezervni
delovi za odr`avawe ronila~ke opreme i ure|aji za podvodnu
komunikaciju ronilaca.
Nabavkom savremene opreme nedavno su obradovani i pado-
branci. Uz padobrane UM-1, koje su dobili u martu 2008. godine,
u toku je nabavka i isporuka za{titne padobranske opreme – kaci-
ga, ko`nih hauba, specijalnih kombinezona za odre|ene pado-
branske skokove, rukavica, bleskalica, nao~ara i no`eva. Vrlo
brzo se o~ekuju jednokomorni i dvokomorni sigurnosni prsluci za
pad u vodu, ali i pododela za visinske i zimske skokove. Tokom
2010. o~ekuje se nastavak opremawa specijalnim padobranom
MC-4 i desantnim padobranom PD-08-3u.
– Veliki pomak tokom pro{le godine napravqen je nabavkom
naoru`awa stranih proizvo|a~a, koje je nameweno padobran-
skim, protivteroristi~kim i izvi|ako-diverzantskim jedinicama.
Brigada je tako opremqena najsavremenijim naoru`awem –
dalekometna pu{ka „baret” M95, borbena sa~mara „beneli” M4,
snajperska pu{ka „sako” TRG 22 i pu{komitraqez „herstal” MIN-
IMI – nabraja potpukovnik Jova Kurixa.
Veliki iskorak napravqen je i nabavkom terenskih motornih
vozila „lend rover”, ~ime je brigada donekle re{ila problem za-
starelog voznog parka. Ovi xipovi su u garantnom roku i inten-
zivno se koriste, ~ime je jedinica dobila na pokretqivosti. Pored
„lend rovera”, u brigadi je na opitovawu u trajawu od ~etiri mese-
ca i terensko vozilo za transport i vu~u FAP 1118.
R. DRAGOVI]
Snimio Du{an ATLAGI]
 OBE LE@EN DAN ^E TVR TE BRI GA DE
U Vrawu je sve~ano obele`en 31. januar – Dan ^etvrte briga-
de Kopnene vojske. Sve~anosti su prisustvovali zamenik na~elni-
ka G[ VS general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kop-
nene vojske general-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, gradona~elnik
Vrawa Miroqub Stoj~i}, predsednici op{tina Surdulica, Trgo-
vi{te, Vladi~in Han i Crna Trava i brojni gosti.
^estitaju}i praznik stare{inama i vojnicima ^etvrte briga-
de general-potpukovnik Mladen ]irkovi} je naglasio da zadaci
koje oni izvr{avaju zahtevaju uporne, profesionalne i sposobne
qude i da efikasnim izvr{avawem tih zadataka zna~ajno dopri-
nose stabilnosti i bezbednosti.
Komandant ^etvrte brigade brigadni general Milosav Simo-
vi} podsetio je na slavni put Prvog pe{adijskog puka Kwaz Milo{
Veliki i naglasio da pripadnici ^etvrte brigade mogu da se pono-
se uspesima u obuci, obezbe|ewu mira gra|anima juga Srbije, efi-
kasnim izvr{avawem zadataka obezbe|ewa administrativne li-
nije i rezultatima u civilno-vojnoj saradwi.
Za najboqu jedinicu u brigadi progla{ena je Prva samohodna
artiqerijska baterija 43. shad, a priznawe najboqe ~uvarske slu-
`be pripalo je obezbe|ewu izdvojenog objekta Vla{ki Do.
Z. MILADINOVI]
PO SE TA PRED STAV NI KA
DAN SKOG VA ZDU HO PLOV STVA
Delegacija Danskog kraqevskog vazduhoplovstva boravi-
la je u Srbiji od 25. do 29. januara na seminaru u organiza-
ciji Operativnog centra ViPVO.
[esto~lanu delegaciju ~inili su potpukovnik Gert Bro-
esgard, inspektor za bezbednost letewa Oru`anih snaga Kra-
qevine Danske, majori Urp Madsen, Pjer Kristensen i Soren
Jesen i Martin Ditlevsen, glavni meteorolog Kraqevine
Danske.
Prema re~ima pukovnika Zlatka [obota, na~elnika
Operativnog centra ViPVO, ciq seminara je preno{ewe is-
kustava u oblasti bezbednosti letewa, ali i znawa koja bi
doprinela razvoju Slu`be za tragawe i spasavawe koje su us-
postavqene na aerodromima u Beogradu i Ni{u.
B. M.
IZ BOR NA SKUP[TI NA
SUB NOR-A SR BI JE
U Centralnom domu Vojske Srbije 21. januara odr`ana je
16. izborna skup{tina SUBNOR-a Srbije.
Na dnevnom redu skup{tine, koju je otvorio Slavko Popo-
vi}, predsednik Republi~kog odbora SUBNOR-a Srbije, izme|u
ostalih ta~aka bilo je i Usvajawe Platforme SUBNOR-a o
osnovnim pravcima delovawa organizacije u narednom periodu.
Prisutnim ~lanovima, ispred Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije, obratili su se dr`avni sekretar Igor Jovi~i} i
general potpukovnik Milan Zari}.
OBE LE@E NA 68. GO DI [WI CA
NO VO SAD SKE RA CI JE
Komemorativnim skupom gra|ana Novog Sad kod spomenika Po-
rodica na Keju `rtava racije, polagawem venaca i dva crkvena po-
mena koje su odr`ali novosadsko sve{tenstvo i Isak Asiel, Vrhov-
ni rabin Srbije, obele`ena je 68. godi{wica zloglasne racije. U
woj je ma|arski okupator ubio i pod led zale|enog Dunava bacio
preko 1.500 nevinih civila, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, `iteqa
Novog Sada ~iji je jedini zlo~in bi {to su druge nacije i vere.
Okupator je raciju po~eo 21. januara 1942. godine u {est ~a-
sova ujutru, kada su se honvedske trupe razmilele po celom gradu,
blokirale ulice i po~ele sa pretresima i hap{ewima. Ve}ina
uhap{enih je kamionima odvezena na novosadski {trand gde su ma-
sovna streqawa, na obali Dunava, otpo~ela narednog dana, dok su
mnogi gra|ani ubijani i na novosadskim ulicama.
U znak se}awa na `rtve fa{isti~kog pogroma, sa re~nog mi-
nolovca 336 iz sastava Re~ne flotile spu}ten je venac u talase
Dunava.
Okupqenim gra|anima obratili su se Aleksandar Jovanovi},
predsednik Skup{tine grada, otac Jovan u ime Srpske pravoslav-
ne crkve i rabin Isak Asiel, sa jedinstvenom porukom, da se zlo-
~in ne ponovi i ne zaboravi.
B. M. P.
RA ^U NA RI ZA BA ZU JUG
Delegacija Beogradskog sajma uru~ila je pripadnicima ^e-
tvrte brigade Kopnene vojske deset ra~unara i na taj na~in omogu-
}ila da stare{ine i vojnici 41. pe{adijskog bataqona imaju jo{
boqe uslove za `ivot i rad.
Komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubi{a Di-
kovi} i komandant ^etvrte brigade KoV brigadni general Milo-
sav Simovi} primili su predsednika Upravnog odbora Beograd-
skog sajma dr Vlastimira Ba|evi}a i s wim razgovarali o mogu}-
nostima daqe saradwe.
Na bazi Jug, dr Vlastimir Ba|evi} predao je ra~unare na ko-
ri{}ewe zameniku komandanta 41. pe{adijskog bataqona potpu-
kovniku Budimiru Pe{i}u i po`eleo da informati~ka tehnika do-
prinese kvalitetnijem i efikasnijem obavqawu zadataka obezbe-
|ewa administrativne linije prema Kosmetu i kontrole Kopnene
zone bezbednosti.
Gosti iz Beograda obi{li su i Spomen-sobu ^etvrte brigade.
Z. M.
 povodi
Vojni okrug Beograd u 2009.

Visok odziv regruta

Na analizi
funkcionalne
sposobnosti i vojne
obaveze u Vojnom okrugu
Beograd istaknuto je
da odziv regruta tokom
pro{le godine od
93 odsto najboqe
potvr|uje rast ugleda
Vojske Srbije.
Interesovawe je negde
bilo ve}e od regrutnog
kontingenta.
Novi informativni sistem
Niz godina uo~avan problem evidencije ak-
tivnog i rezervnog sastava uskoro }e biti re{en
na efikasan i savremen na~in. Naime, formi-
ra}e se informativni sistem „Vojevid” – svojevr-
sna baza podataka u kojoj }e se nalaziti opisi
svih pripadnika po godi{tima, ~inu, specijalno-
sti, du`nostima, {kolovawu...
Do sada je zavr{en unos podataka za 72 od-
sto sastava, a celokupan posao bi}e zavr{en u
dogledno vreme.
ukovnik Dragosav Lackovi}, komandant Vojnog okruga Beograd, u uvodnom izla-
P gawu je istakao, pozivaju}i se na ocenu Inspektorata odbrane, da je na svim
poqima ostvaren vidan napredak. To je dobra osnova za daqi rad u okviru
promena koje uskoro slede. Naime, umesto dosada{wih okruga, postoja}e pet
regionalnih centara (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Vaqevu i Ni{u) i 59
op{tinskih centara, koji }e dobiti ve}e nadle`nosti u organizovawu svih vidova
odbrambenih priprema. To }e mobilisati napore lokalne samouprave da u svojoj
sredini deluju na na~in primeren prilikama koje najboqe poznaju.
Mobilizacija predstavqa jednu od kqu~nih oblasti u radu Okruga. Odziv,
popuna ratnih jedinica, efikasnost uru~ewa poziva, evidencija... Sve su to pitawa
dvomilionske sredine koja treba da o~uva odbrambeni potencijal i bude pouzdani
oslonac sistema.
Istaknut je i problem da u jedinice nije raspore|eno ~ak 125.000 qudi, sta-
rosti do 35 godina. Sli~no se doga|a i mladi}ima koji su zavr{ili civilno
slu`ewe vojnog roka. Wih 34.000 jo{ nije u{lo u sistem odbrane. Predlog je da se
rasporede u jedinice Civilne za{tite jer su zavr{ili odgovaraju}u obuku, a prema
potrebi doobuku mogu realizovati i u op{tinskim centrima.
Drugi deo godi{we analize rada Vojnog okruga Beograd posve}en je vojnoj
obavezi. Pro{le godine na spisku se na{lo 21.347 regruta, {to je 81 odsto popu-
lacije mladi}a. Ostali su stari problemi, boqe re~eno nasle|eni. Re~ je o (ne)mo-
gu}nosti registrovawa vojnih obveznika zbog nepoznatog stalnog prebivali{ta
(naj~e{}e) i boravka u inostranstvu.
Porastom ugleda Vojske u dru{tvu raslo je i zanimawe za slu`ewe vojnog ro-
ka. Mnogi mladi}i su se sami prijavqivali, nastoje}i da {to pre reguli{u
propisanu obavezu, jer ih potom ~eka zapo{qavawe, usavr{avawe…
U Vojsku Srbije u januaru je iz Vojnog okruga Beograd upu}eno 3.200 regruta na
slu`ewe vojnog roka, tokom februara }e taj broj iznositi 3.000, u julu 2.800, a u
septembru i decembru jo{ po 2.000 regruta. Budu}i da }e prema Strategijskom pre-
gledu odbrane, u strukturi srpske vojske ve}inu sastava ~initi profesionalni voj-
nici, za te du`nosti prijavilo se vi{e od 10.000 mladi}a. Po kriterijumima stro-
ge selekcije, na obuku je upu}eno 3.200, od kojih }e, za sada, u profesionalni sa-
stav u}i 2.400 najboqih.
Na analizi je Vojni odeqak Gorwi Milanovac progla{en za najboqi sastav u
rangu vojnih odeqewa Vojnog okruga Beograd.
B. KOPUNOVI]

Snimio D. ATLAGI]

1. februar 2010.
32

Prijem regruta u centre za obuku
Spremni
za vojnikovawe
Na odslu`ewe redovnog vojnog roka
u centre za obuku Vojske Srbije stigla je
decembarska klasa, kojoj je po~etak
slu`ewa vojnog roka pomeren zbog
epidemije novog gripa
okom tri dana, od 25. do 27. januara, u Centar za obuku u Jakovu
T primqeno je 250 regruta, ~ime je postignut odziv ve}i od 90 od-
sto. Prihvatawa budu}ih vojnika po~iwe od samog ulaza u ka-
sarnu, gde se od regruta preuzimaju privatne stvari koje oni donose
sa sobom. Po{tuju}i mere bezbednosti, zbog epidemije gripa, regru-
ti se pregledaju, nakon ~ega se prelazi na slede}u fazu, raspore-
|ivawe u ~etu.
Zbog mera predostro`nosti, osobqe koje radi na prihvatawu
budu}ih vojnika radi sa maskama na licu sve dok se ne utvrdi da re-
grut nije bolestan. Me|u regrutima u Jakovu u ovoj generaciji nije
bilo obolelih.
Nakon raspore|ivawa u ~etu, sledi ambulantni pregled i za-
du`ivawe opreme u intendantskom servisu.
Najve}i broj regruta stigao je u prva dva dana prihvatawa i
ve} se prilago|avaju vojni~kom na~inu `ivota.
– Utisci su za sada dobri, polako se navikavamo na druga~iji
`ivot od onog kod ku}e, ali zadovoqni smo. Uslovi su dobri, obuka
po~iwe od 1. februara, pa }emo videti – ka`e Lazar ]ur~i}, dva-
desetogodi{wi regrut iz Rume.
Me|u novim regrutima je i Slavi{a Vicanovi}.
– Imam 21 godinu, dolazim iz Nevesnice iz okoline Ku~eva.
Po zanimawu sam {umski tehni~ar, trenutno nezaposlen, tako da
sam vojsku video kao najboqe re{ewe dok ~ekam na radno mesto.
Svakako o~ekujem novo iskustvo, a nadam se da }e biti i prijatno –
ka`e Slavi{a.
U Tre}em centru za obuku sprovodi se obuka regruta u prvoj
fazi, nakon ~ega se vojnici {aqu u druge centre, u zavisnosti od
specijalnosti. Mawi broj onih koji se specijalizuju za slu`ewe u
pe{adiji ostaju u Jakovu do tre}eg meseca slu`ewa vojnog roka.
N. DRA@OVI]
Snimio D. ATLAGI]
Qudi iz stroja
Stariji vodnik prve klase Bojan Mazi}
Doktor me|u
podoficirima
^ovek bi trebalo da koristi svaku priliku za u~ewe i usa-
vr{avawe. Vojni~ki poziv je vrlo zahtevan i tra`i posve}enost.
Ipak, ako postoji iskrena `eqa i dovoqno jak motiv, uvek se na|e
i vreme i mogu}nost za stru~no usavr{avawe.
Tako govori stariji vodnik prve klase Bojan Mazi} iz Prvog
centra za obuku u Somboru. Ono {to wega razlikuje od ve}ine ko-
lega jeste – fakultetska diploma. Posle zavr{ene sredwe vojne
{kole PVO u Rajlovcu i dugogodi{weg rada u Vojsci, Mazi} je upi-
sao i uspe{no zavr{io Pedago{ki fakultet u Somboru. U me|uvre-
menu, oti{ao je i korak daqe
– trenutno je na doktorskim
studijama na U~iteqskom fa-
kultetu u Beogradu.
– Posle sredwe {kole
nameravao sam da nastavim
{kolovawe na Vojnoj akade-
miji. Sticajem okolnosti, mo-
rao sam da odustanem od toga
i zadovoqim se podoficir-
skim ~inom. Dolazak u Som-
bor otvorio mi je mogu}nost
za studije. Fakultet sam upi-
sao kada sam imao 27 godina
i zavr{io ga u roku, kao dru-
gi u rangu, sa prose~nom oce-
nom 9,20 – obja{wava Mazi}.
Jaka voqa za u~ewem u~inila je da se Mazi} i posle fakulte-
ta ponovo na|e u {kolskoj klupi. Odlazak na poslediplomske stu-
dije bio je wegov logi~an izbor. Nedavno je predao i idejni proje-
kat doktorske disertacije u oblasti didakti~ko-metodi~kih nauka,
odnosno metodike nastave matematike.
Budu}i doktor nauka trenutno je na du`nosti upravnika ser-
visa pokretnih sredstava za obuku. Kako isti~e, poti~e iz porodi-
ce u kojoj se znawe oduvek cenilo. Uspe{ne karijere oca, diplomi-
ranog pravnika, i majke koja je lekar, bili su mu dodatni podstrek
za {kolovawe. A ono nije bilo lako. Morao je da uskladi obaveze
na poslu, redovne aktivnosti i de`urstva, u odnosu na odlazak na
predavawa i vreme za u~ewe. De{avalo se, pri~a stariji vodnik
prve klase, da i po nekoliko dana nije video decu.
– Tokom studija imao sam veliko razumevawe i stare{ina i
kolega. Veliko mi je olak{awe {to radim sa dobrim qudima. Naj-
ve}i oslonac, ipak, bila je moja porodica – supruga i dve }erke.
Za porodicu Mazi}, kako ka`e, dan je prekratak. Starija }er-
ka je u petom razredu osnovne {kole, i odli~an je u~enik. Poha|a i
muzi~ku {kolu. Mla|a je |ak prvak. Iako su vaspitavane da
samostalno i na vreme zavr{avaju svoje obaveze, mama i tata im,
ponekad, priska~u u pomo}, naj~e{}e pred pismene ili kontrolne
zadatke. I Mazi}eva supruga je fakultet zavr{ila u braku.
Stariji vodnik prve klase Bojan Mazi} nije jedini podoficir
u somborskom centru za obuku koji ima diplomu fakulteta.
– Osim toga {to o~ekujem da slede}e godine odbranim dok-
torsku disertaciju, nadam se da }e Vojska Srbije umeti da iskori-
sti znawa koja sam stekao. Iako sam i daqe na radnom mestu koje
zahteva sredwu {kolsku spremu, o~ekujem i du`nost na kojoj bih, uz
obrazovawe i vojni~ko iskustvo od dve decenije, mogao da dam ma-
ksimum u sistemu odbrane.
R. DRAGOVI]
33
saradwa
Mirovwak po
Sta ri ji vod nik De jan Stan ko vi}
do bio je u mi rov nim mi si ja ma dve
me da qe, dve za hval ni ce glav nog
dok to ra mi si je i ~e ti ri pi sma
pre po ru ka od ~el nih qu di mi si je,
ta ko da mu tre ba ve ro va ti ka da
pre po ru ~u je svo jim ko le ga ma:
Pri ja vquj te se {to vi {e za
od la zak u mi rov ne mi si je. Bo qe je
da mi bu de mo u pla vim {le mo vi ma
u ne kim dru gim ze mqa ma, ne go da
pla vi {le mo vi do la ze kod nas.
34
Stariji vodnik Dejan Stankovi}
edavno je ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio da
postoji veliko interesovawe profesionalnih pripadnika
N Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za odlazak u mirov-
ne misije i da su sprovedena istra`ivawa pokazala da oko
tri hiqade stare{ina i profesionalnih vojnika `eli da
pru`i svoj doprinos u o~uvawu svetskog mira. Interesova-
we pripadnika sistema odbrane za u~e{}e u mirovnim operaci-
jama raste iz dana u dan.
Ali, ima oficira i podoficira koji su boravili nekoliko
puta u raznim mirovnim misijama i ve} imaju jednogodi{we ili
dvogodi{we iskustvo mirovwaka. Jedan od wih je stariji vodnik
Dejan Stankovi}, koji je boravio u mirovnoj misiji Ujediwenih
nacija u Kongu i to u dva navrata – prvi put od maja do decembra
2006. i drugi put od novembra 2007. do jula 2008. godine.
Stariji vodnik Stankovi}a sprema se da u februaru po|e
ponovo u misiju u Kongo – u isti grad, bazu i mo`da i sobu u kojoj
je boravio.
Ma gi~ na le po ta
– Ja sam se za u~e{}e u mirovnoj misiji prijavio jo{ 2004,
dok sam bio u Kumboru, u mornarici tada{we Vojske Srbije i
Crne Gore. Mislio sam da od toga ne}e biti ni{ta, po onoj na-
rodnoj ’ko je bli`i vatri, taj se ogreje’. Moram da priznam da
sam bio prijatno iznena|en kada sam preko Centra za mirovne
operacije dobio poziv za anga`ovawe u mirovnoj operaciji. Ta-
da sam ve} radio u in`iwerijskom puku iz Prokupqa. Nisam se
nijednog trenutka dvoumio, po{to sam se nadao zanimqivom `i-
votnom iskustvu i mogu}nosti da ne{to zaradim. O Kongu sam do
tada znao samo neke elementarne stvari poput promene imena
dr`ave u Zair ili za wihovog ~uvenog predsednika Patrisa Lu-
mumbu – pri~a Stankovi}.
Glavni zadatak mirovne misije UN u Kongu (MONUC) je da
za{titi civile od pobuwenika i od vladinih snaga. Pripadnici
mirovnih snaga uspeli su da u posledwih desetak godina dopri-
nesu delimi~nom napretku u Kongu, tako da se ta zemqa, izuzetno
bogata prirodnim resursima i sa ekstremno siroma{nim sta-
novni{tvom, kre}e u dobrom pravcu.
– Kongo je dr`ava u kojoj vlada anarhija, ali je istovreme-
no magi~na i ~arobna zemqa sa veli~anstvenim prirodnim le-
potama. Treba do`iveti zalazak sunca na reci Kongo, aktivira-
ni vulkan u Gomi ili vodopade reke Zongo. Xungla je udaqena sa-
mo 250 kilometara od Kin{ase – ka`e Stankovi}.
On je u Kongu bio ~lan sanitetskog tima za vazdu{nu evaku-
acije (AMET), koji te{ko bolesne i povre|ene pacijente zbriwa-
va i malim transportnim avionom prevozi unutar Konga ili do
neke od bolnica tre}eg stepena u susednim zemqama. Jasno je da
ekipa za vazdu{nu evakuaciju ima veliki zna~aj i da pru`a si-
gurnost pripadnicima Ujediwenih nacija, koji mirovnu operaci-
je provode na ogromnoj povr{ini tropske dr`ave, podeqeni u
regije Zapadne brigade i Isto~ne divizije. Pripadnici snaga
Ujediwenih nacija iz Rusije, [panije, Argentine, Urugvaja, Ju-
`ne Afrike, Srbije i drugih zemaqa sme{teni su u bazi koman-
de Zapadne brigade u Kin{asi, u biv{oj fabrici Renoa, gde or-
ganizuju svakodnevni `ivot i rad. Najve}e probleme stvara im
tropska klima, velika vla`nost vazduha i rojevi komaraca.
1. februar 2010.
profesiji
– [titimo se, kako znamo i umemo – ka`e Stankovi}. – Ima-
mo i dobru opremu, ali, ipak, retko ko uspe da ne oboli od ma-
larije. I ja sam je dva puta prele`ao.
In ter ven ci je na te re nu
Zadatak medicinskog tehni~ara u okviru sanitetskog tima za
vazdu{nu evakuaciju je slo`en i zahtevan, pre svega u delu pra}e-
wa rada lekara, davawa kiseonika i obavqawa drugih medicin-
skih radwi. Ponekad medicinski tehni~ar mora da ispoqi i ve-
liki stepen samoinicijative, pogotovo kada je nekoliko ekipa na
terenu i kada ima vi{e povre|enih i obolelih.
Upravo to se desilo kada je tim dobio zadatak da hitno dig-
ne {to ve}i avion i ode po vojne posmatra~e iz Tunisa, Etiopije
i Argentine, koji su bili povre|eni u saobra}ajnom udesu.
– Javili su nam da ima {estoro povre|enih. Uzeli smo naj-
ve}i avion, skinuli desetak sedi{ta i montirali ~etiri le`e-
}a nosila. Dvojica povre|enih su bili u komatoznom stawu, dvo-
jica u bunilu i dvojica sa prelomima. Primenili smo sve {to
znamo, otvorili venske puteve dvojici komatoznih, pustili in-
fuzije i pratili vitalne reakcije na dva monitora. Javili smo
drugoj ekipi da nas ~ekaju na aerodromu u Kin{asi. Posle uspe-
{ne intervencije pozvao nas je {ef misije na prijem i dodelio
nam medaqe.
Tim za vazdu{nu evakuaciju ima dva vozila, tri aviona i he-
likopter i namewen je za zbriwavawe qudstva mirovne misije
UN, mada nije retkost da se ~lanovi tima anga`uju i na pru`awu
op{te medicinske nege lokalnom stanovni{tvu i pripadnicima
misije. Tokom predsedni~ke kampawe 2006. godine anga`ovani su
kada je izbila pucwava na aerodromu izme|u telohraniteqa dva
predsedni~ka kandidata i kada su rawena dva lica. Bilo je i opa-
snih situacija.
– U julu 2007. potpredsednik Demba nije priznao pobedu Ka- brigade Kopnene vojske. Supruga Jelena obavqa poslove profe-
bile i sa vojskom od 15.000 qudi podigao je ustanak koji je tra- sionalnog vojnika u 310. in`iwerijskom bataqonu iz Prokupqa
jao pet dana – se}a se Stankovi}. – Ja sam se sa kolegom nalazio i, kako ka`e, prvi Dejanov odlazak u mirovnu misiju podnela je
u drugoj bazi UN, a kad smo se vra}ali, na nas je otvorena vatra. te{ko, dok je posle sve bilo lak{e. Sada bi se i ona prijavila
Par metaka se zabilo u na{ xip, tako da smo se odmah povukli. za odlazak u mirovne operacije, samo da ima ko da joj pri~uva
Drugom prilikom na{e vozilo prolazilo je pored velikog kamio- desetogodi{weg sina Aleksandra.
na, natovarenog ogromnim balvanima. Pukao je kai{ i balvan je Pred starijim vodnikom Dejanom Stankovi}em je novih {est
pao na na{e vozilo. Pravim ~udom smo pre`iveli. i po meseci u Kongu. U prvi mah su prevagu odneli finansijski
Stariji vodnik Dejan Stankovi} sada radi kao medicinski motivi i nada da }e se zaraditi barem za u~e{}e za stan. Poka-
tehni~ar u sanitetskom odeqewu 39. logisti~kog bataqona Tre}e zalo se da to nije bilo realno. Sada preovla|uje `eqa da se do-
ka`e u me|unarodnom okru`ewu i da poka`e svojim kolegama da
Va zdu ho plov ni re li nije ni{ta stra{no biti u mirovnoj misiji. On je u mirovnim mi-
sijama zaslu`io i dobio dve medaqe, dve zahvalnice glavnog dok-
Pripadnici mirovne misije UN imaju pravo da biraju gde tora misije i ~etiri pisma preporuka od ~elnih qudi misije, ta-
}e se le~iti (Kin{asa, Ju`noafri~ka Republika ili zemqa ko da mu treba verovati kada preporu~uje svojim kolegama:
odakle su). ^lanovi sanitetskog tima prevoze pacijente avio- – Prijavqujte se {to vi{e za odlazak u mirovne misije. Bo-
nima misije ili ih prate na komercijalnim letovima. Letovi qe je da mi budemo u plavim {lemovima u nekim drugim zemqama,
znaju da budu izuzetno dugi, pa je tako stariji vodnik Dejan nego da plavi {lemovi dolaze kod nas. Dokle god se bude i{lo u
Stankovi} pratio pacijenta iz Kin{ase za Pariz, pa iz Pari- misije, ja }u tra`iti da idem.
za za Tuzlu. U drugom slu~aju, pratio je kapetana pakistanske A posle misije sledi povratak redovnim obavezama, borba
vojske na pravom vazduhoplovnom reliju Kin{asa–Johanes- za {to boqu egzistenciju porodice. Kad bi mogla i prekomanda
burg–Xibuti–Oman–Lahore (Pakistan). za Novi Sad...
Zoran MILADINOVI]

35
 turizam

Vojna ustanova „Vrwa~ka Bawa”

Sanirani su ozbiqni materijalno

-finansijski problemi, smawen je
broj zaposlenih, uveden kvalitet
standarda usluga i stvoreni
uslovi za razvoj hotelskih,
ugostiteqskih i turisti~kih
potencijala hotela „Breza”
otel „Breza” je ne samo reprezentativni objekat Vojne ustano-
ve „Vrwa~ka Bawa”, ve} i jedan od najatraktivnijih hotelsko-

H ugostiteqskih objekata u na{oj zemqi. Hotel se nalazi u Vr-

wa~koj Bawi, kraqici srpskog turizma, i predstavqa idealno
mesto za porodi~ne godi{we odmore i boravak tokom novogo-
di{wih, osmomartovskih i prvomajskih praznika, dok u~esnici broj-
nih kongresa i seminara imaju mogu}nost da tu kvalitetno rade.
Sve su to elementi koji su uticali da od 1977. do 2007. godine
u hotelu boravi 600.000 gostiju, koji su ostvarili vi{e od dva i po
miliona pansiona. Na`alost, uzlazna putawa turisti~kih i finan-
sijskih rezultata po~ela je da pada od 1990. godine, da bi po~etkom
pro{le godine do{la na neuobi~ajeno nizak nivo.
Zato su zastupnik direktora Vojne ustanove „Vrwa~ka Bawa”
potpukovnik mr Jovan Mijatovi}, upravnik hotela „Breza” Dane ]ir-
kovi} i wihovi saradnici osmislili i realizovali operativni pro-
gram s ciqem sanirawa materijalno-finansijske dubioze u ustano-
vi, uvo|ewa kvaliteta standarda usluga i vra}awa sjaja hotelu i
ustanovi u celini.
Pristupa~ne cene
Po ve }an broj go sti ju Gosti u hotelu „Breza” imaju na raspolagawu 158 apart-
– Na{a prva `eqa je bila – ka`e potpukovnik Jovan Mijatovi} mana, jednokrevetnih, dvokrevetnih i trokrevetnih moderno
– da vratimo goste u hotel „Breza”, a osnovni ciq da prevazi|emo opremqenih soba (kupatilo, telefon, TV, mini fri`ider), kli-
krizu, prouzrokovanu slabijom popunom kapaciteta i velikom neli- matizovani restoran, Internet kafe, zatvoren poluolimpijski
kvidno{}u prema dobavqa~ima i zaposlenima. Po sagledavawu sve- bazen, salu za stoni tenis, teretanu, sportsko-rekreacioni
ukupnog stawa, krenuli smo sa unapre|ewem svih vidova hotelskih centar, frizerski salon, poslasti~arnica i nekoliko vi{ena-
usluga, po~ev od prijema gostiju, rada recepcije i programskih pake- menskih sala za seminare.
ta, pa do obra~una pansionskih i vanpansionskih usluga i nabavke Za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije po-
sitnog inventara. Dogovorili se sa dobavqa~ima da nastavimo sa- lupansion (doru~ak – {vedski sto, ru~ak ili ve~era) u trokre-
radwu, a radnicima smo vratili samopouzdawe redovnijom ispla- vetnoj sobi ko{ta 1.250 dinara a u apartmanu 2.000. Sedmo-
tom li~nih dohodaka i to iskqu~ivo iz ostvarenih prihoda. Na taj dnevni boravak mo`e se platiti u pet rata.
na~in kod qudi je stvorena ve}a motivacija za rad i boqe pru`awe Telefon za kontakt je 036/612-400, faks 612-401, a
usluga gostima hotela. e-mail info@hotelbreza.rs , a posetite i veb sajt hotela www.ho-
Posle prvih i ohrabruju}ih rezultata, usledila je analiza u~i- telbreza.rs
wenog i aktivan rad na podizawu kvaliteta usluga u svim domenima.
Prvo su stvoreni uslovi za masovnije i kvalitetnije bavqewe kon-
gresnim turizmom, tako {to su ~etiri vi{enamenske sale (od 30 do bi efekti poslovawa sigurno bili jo{ boqi da nije bilo otkaza re-
330 mesta) opremqene potrebnom tehnikom, ure|ajima i ozvu~ewem. kreativnih nastava, ekskurzija i seminara usled najava pandemije
Restoran sa 420 mesta je renoviran, kupqene su nove stolice i po- sviwskog gripa.
stavqeno stono osvetqewe, dok je dvadeset soba sre|eno od poda do Od referenta prodaje i marketinga Milojka Pavlovi}a sa-
plafona. U 40 soba postavqeni su mini fri`ideri, a zavr{etak znajemo da je hotel „Breza” pro{le godine posetilo 16.436 gostiju,
renovirawa svih soba o~ekuje se u martu ove godine. Gosti su brzo me|u kojima je 12.000 iz Srbije, dve hiqade iz ~ak ~etrdesetak ze-
prepoznali da se ne{to novo de{ava, {to je dovelo do porasta wi- maqa (najvi{e iz Bosne i Hercegovine, Rumunije, [vedske, Bugarske
hovog broja u odnosu na 2008. za 22 posto. Ne treba zaboraviti da i Gr~ke) i 2.353 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

1. februar 2010.
36
Zanimqivo je da vi{e od 60 posto gostiju dolazi u okviru kongre-
snog turizma.
Dodatni uslov za potpuni oporavak VU „Vrwa~ka Bawa” i hote-
la „Breza” predstavqala je, po re~ima potpukovnika Jovana Mijato-
vi}a, pomo} Ministarstva odbrane na osnovu uredbe o racionali-
zaciji broja zaposlenih u Vojnoj ustanovi i odobrena nov~ana sred-
stva za tu namenu. Na osnovu pomenutog programa ispla}ene su zao-
stale zarade, povezan radni sta` i ispo{tovan socijalni program
za radnike kojima je prestao radni odnos.
O korektnosti i transparentnosti ~itavog procesa najboqe
govori podatak da nije bilo `albi na doneta re{ewa za 24 radnika
kojima je prestao radni odnos i za osam penzionisanih lica. Racio-
nalizacija kadra nesumwivo }e
omogu}iti smawewe tro{kova, uz
otvorenu mogu}nost da se u slu-
~aju popune kapaciteta zaposli
sezonska radna snaga.

Kri za je pro {la

Upravnik hotela „Breza”
Dane ]irkovi} isti~e da sporti-
sti i deca iz okru`ewa maksi-
malno koriste sportsko-rekrea-
tivne kapacitete hotela i da va-
terpolo klubovi „Kraqevo” i
„Go~” i pliva~ki klub iz Kragujev-
ca redovno izvode treninge na
hotelskom bazenu. Hotel ima i
plesnu {kolu, u koju dolaze qudi
iz Trstenika i Vrwa~ke Bawe. Go-
sti hotela su bili polaznici naj-
vi{ih vojnih {kola i vojni gim-
nazijalci, a u~esnici mirovnih
misija iz Ministarstva odbrane
dolaze ovde na oporavak.
U mnogim aktivnostima ho-
tel odli~no sara|uje sa Drugom
brigadom Kopnene vojske i speci-
jalnom bolnicom „Merkur”.
Porast gostiju, pune sale,
popuwen hotel za novogodi{we
praznike i drugi pozitivni poka-
zateqi raduju, ali ~elni qudi hotela rade i daqe na promociji pro-
daji kapaciteta. Zbog toga su i organizovani razgovori sa predstav-
nicima sindikata u Elektroprivredi, Dunav osigurawu i mnogim dru-
gim firmama.
Poboq{awe turisti~ke ponude ostvari}e se i organizacijom
jednodnevnih izleta za goste hotela do Tare, Mokre gore i Drine,
skijawa na obli`wem Go~u, pe{a~kih tura i obilaska manastira
Qubostiwa, @i~a i Studenica.
Posebno mesto u poslovawu hotela „Breza” pripada akcijama,
poput one da drugo i tre}e dete do deset godina imaju besplatni pan-
sion, pa do „zaqubqenog vikenda” (svi koji se zateknu u hotelu od
12. do 14. februara ima}e popust od dvadeset posto) i osmomartov-
skog aran`mana (dva pansiona sa sve~anom ve~erom po ceni od
4.320 do 4.720 dinara).
Zahvaquju}i predanom radu, maj i jun su ve} bukirani i to sa
60 posto popune, ima nekoliko ugovorenih seminara, dok se od let-
we sezone o~ekuje da bude pravi bum. Ve} po~etkom maja bi}e zavr-
{ena cvetna ba{ta, {to }e uz najlep{u terasu u Vrwa~koj Bawi,
okru`enu zelenilom i sa pogledom na bawsku promenadu, specijali-
tete doma}e i strane kuhiwe i prijatne tonove renomiranih orke-
stara predstavqati pravi ugo|aj za svakog gosta.
Optimizam zaposlenih u Vojnoj ustanovi „Vrwa~ka Bawa” i ho-
tela „Breza” dovoqno govore i ukazuju da ciqevi u vidu dostizawa
popuwenosti kapaciteta od 70 posto i pove}awa vanpansionske po-
tro{we nisu nedosti`ni.
Zoran MILADINOVI]

37
 {kolstvo
Austrijski vojni
ata{e u~i srpski
Izaslanik odbrane Republike Austrije
brigadni general Rajnhard [uberl po~eo je
26. januara da poha|a kurs srpskog jezika u Voj-
noj akademiji. Nastava od 120 ~asova realizu-
je se na osnovu Plana bilateralne vojne sa-
radwe sa Republikom Austrijom, a izvodi}e je
profesori iz Centra za strane jezike Mini-
starstva odbrane. J. K.

Kadeti dobili teme

za diplomske radove
Kadetima zavr{nih godina u sve~anoj sa-
li Vojne akademije 23. januara uru~ene su teme
za diplomske radove. Dekan Vojne akademije pu-
kovnik Dragoqub Sekulovi} po`eleo je kadeti-
ma da {to kvalitetnije obrade zadate teme i
postignu {to boqi uspeh u odbrani diplomskih
radova. S. V.

Prve medaqe
za rva~e iz
Vojne gimnazije
Ketrin Kesada Memorijalni pionirsko-kadetski turnir
u rvawu „Ivan ^upi} Vawa“ odr`an je 24. ja-
na Vojnoj akademiji nuara u Sportskom centru Vojne gimnazije. Na
turniru su pored brojnih klubova iz Srbije
Predstavnica @enevskog centra za demokratsku kontrolu oru`anih snaga i mena- u~estvovali i u~enici, ~lanovi rva~ke sekcije
xer projekta o `enama Ketrin Kesada posetila je 21. januara Vojnu akademiju. Ciq po- Vojne gimnazije.
sete bili su razgovori o daqem razvoju nastavnog plana i programa Akademije u vezi U jakoj konkurenciji me|u 120 takmi~ara,
sa rodnom ravnopravno{}u `ena u prete`no mu{kom okru`ewu. u~enici Vojne gimnazije osvojili su ~etiri bron-
Goste je do~ekao pukovnik dr Jan Mar~ek, a sastanku su prisustvovali i pukovnik zane i jednu srebrnu medaqu u razli~itim kate-
Janko Grandi} i potporu~nik Qiqana @eraji}. gorijama. Wihov uspeh tim je ve}i {to je rva~ka
Pukovnik Jan Mar~ek naglasio je da je pitawe rodne ravnopravnosti uva`eno u sekcija po~ela sa radom pro{le godine, uz po-
sadr`aju studijskih programa. On je naglasio da su se devojke izuzetno dobro prilago- mo} trenera iz rva~kog kluba „Partizan”.
dile {kolovawu u Vojnoj akademiji. Srebrnu medaqu osvojio je u~enik 35. kla-
Go{}a je bila izuzetno zadovoqna na~inom rada i funkcionisawem sistema {ko- se Bla`a Bogdanovi}, dok su bronzane medaqe
lovawa devojaka u Vojnoj akademiji, iskazav{i `equ da se ukqu~i u projekat daqeg osvojili u~enici 35. klase Du{ko Mladenov i
uvo|ewa `ena u vojne strukture. Vladan Radenkovi} i u~enici 36. klase Milo{
S. V. Sto{i} i Nenad Milosavqevi}. M. D.

Po~ela obuka
kadeta u zimskim
uslovima
Kadeti 133. klase Vojne akademije
po~eli su 23. januara petnaestodnevnu
obuku u zimskim uslovima na skija{kom
poligonu Vojne akademije na Kopaoniku.
Pored obuke u skijawu, kadeti }e ovla-
dati i znawima iz topografije i in`i-
werije, karakteristi~nim za zimske
uslove, kao {to je pravqewe igloa i sna-
la`ewe u prirodi.
J. K.

Snimila Ranka TOMI]

38 1. februar 2010.
 zdravstvo

Pripreme za narednu Univerzijadu Inovacije

^lanovi Organizacionog odbora Univerzijade 2013, koja }e se odr`ati u gradu Kazawu u
iz dezinfekcije
Rusiji, posetili su sredinom januara VMA radi razmene iskustava oko medicinskog zbriwavawa U organizaciji Instituta za epi-
te sportske manifestacije. demiologiju VMA, a pod rukovodstvom
Goste iz Rusije primio je na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} sa saradni- prof. dr Novice Stajkovi}a, 25. janua-
cima, koji su neposredno rukovodili organizacijom medicinskog zbriwavawa te manifestacije. ra na VMA organizovan je edukativni
General Jevti} informisao je goste iz Rusije o mogu}nostima i najzna~ajnijim aktivnostima VMA, kurs o inovacijama iz dezinfekcije, dez-
a pukovnik doc. dr Zoran Hajdukovi}, potpukovnici doc. dr Sr|an Lazi}, dr Sr|an Star~evi} i insekcije i deratizacije. Namewen je
kapetan dr Nikola ^ikiriz izneli su svoja iskustva u organizaciji medicinske podr{ke, zdrav- qudima iz Vojske Srbije i civilnih or-
stvenog i preventivno-medicinskog zbriwavawu te sportske manifestacije, o anga`ovanim re- ganizacija koji se profesionalno bave
sursima, te o broju obavqenih pregleda i analiza. tom problematikom, a radi wihovog
– Va{a pomo} i iskustvo bi}e nam dragoceni u vremenu koje je pred nama i s tim u vezi o~e- bli`eg informisawa o najnovijim sa-
kujemo intenzivirawe na{e saradwe, koja treba da prevazi|e okvire sportske medicine – rekao znawima i dostignu}ima u oblasti poja-
je Farid Abdulganijev, direktor Univerzijade 2013. ve i prevencije novih bolesti, sinteze i
aplikacije novih preparata, upotrebe
novih aparatura u primeni sredstava,
Trauma centar VMA na Kopaoniku metodolo{kih promena, savremenih ti-
U okviru Skija{kog centra Vojne pova monitoringa i mera za{tite ope-
akademije, 15. januara po~eo je sa ra- ratera i `ivotne sredine.
dom Trauma centar VMA na Kopaoniku.
U organizaciji i radu centra neposred-
no su anga`ovani pripadnici VMA i Izlo`ba slika
Uprave za zdravstvo. s motivima
U adaptiranim prostorijama,
formirano je vi{e radnih jedinica, RTG Hilandara
dijagnostika, internisti~ka i hirur{ka U prisustvu ve}eg broja pripadni-
ordinacija, laboratorija, prostorija ka VMA i predstavnika kulturnog `ivo-
za intervencije, bolesni~ka soba i ~e- ta Srbije, u galeriji VMA otvorena je
kaonica sa pultom za prijem i registra- izlo`ba slika sa motivima Hilandara.
ciju bolesnika. Izlo`bu je otvorila i o zajedni~koj mi-
Trauma centar opremqen je neophodnom dijagnosti~kom opremom za kompletno primarno siji crkve, bolnice i umetnosti u ja~a-
zbriwavawe, sa elementima hirur{ko-ortopedske pomo}i. U Centru radi petoro qudi: lekar or- wu snage qudskog duha, koja je naj~e{}e
toped, lekar interne medicine, RTG tehni~ar, anesteti~ar i laborant gipsar. Potencijalnim pa- imperativ fizi~kog zdravqa, govorila
cijentima 24 ~asa su na raspolagawu sanitetsko vozilo Citroen-Jamper i terensko sanitetsko vo- je na~elnik Odeqewa za moral i odno-
zilo pincgauer. se s javno{}u VMA nau~ni saradnik dr
Elizabeta Ristanovi}.
Sastanak laboratorijskih
tehni~ara Srbije Usavr{avawe
Stru~ni sastanak laboratorijskih tehni~ara Srbije o Metodama molekularne dijagnostike iz oblasti
u klini~koj praksi odr`an je 19. januar u amfiteatru VMA, u prisustvu 318 laboranata iz svih
zdravstvenih ustanova u na{oj zemqi. Organizatori skupa bili su VMA i Savez udru`ewa zdrav- zdravstvene nege
stvenih radnika Srbije. U okviru bilateralne vojne sa-
U~esnike skupa pozdravili su nau~ni saradnik dr Elizabeta Ristanovi}, pukovnik prof. dr radwe Srbije i SR Nema~ke, @ivka Pi-
Miroqub Trkuqi} i Gordana Pavkovi}. U stru~nom delu sastanka predavawa su odr`ali eksper- vi}, medicinska sestra iz Klinike za
ti VMA mr Vesna Subota i prof. dr Zvonko Magi}. Oni su odgovarali i na brojna pitawa. ortopediju i traumatologiju VMA, bo-
ravila je na devetomese~nom stru~nom
Anketa o kvalitetu i na~inu ishrane usavr{avawu u Naumburgu i Hanoveru,
radi unapre|ewa znawa iz oblasti
U okviru projekta Nutrition Day in European Hospitals, koji se na inicijativu Evropskog udru- zdravstvene nege bolesnika i vo|ewu
`ewa za parenteralnu i enteralnu ishranu (ESPEN) i austrijskog Udru`ewa za nutriciju i meta- medicinske dokumentacije.
bolizam (AKE), a pod pokroviteqstvom Saveta Evrope, svake godine sprovodi u zdravstvenim
centrima na na{em kontinentu, u devet klinika VMA sprovedena je anketa me|u bolesnicima.
Ciq je da se proceni kvalitet i na~in ishrane u bolnicama. U tom evropskom projektu VMA
u~estvuje od po~etka, a timom na{ih zdravstvenih radnika rukovodi, u svojstvu nacionalnog koor-
dinatora, predsednica Nacionalnog udru`ewa za parenteralnu i enteralnu ishranu prim. dr
Marina Pani{i}, iz Klinike za abdominalnu i endokrinu hirurgiju VMA. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

39
Demografija razvijenih zemaqa
Stari kontinent
sve vreme{niji
Prema sada{wim demografskim
pokazateqima, u narednih
nekoliko decenija SAD i EU }e
zahvatiti dijametralno suprotni
procesi – dok }e se stanovni{tvo
SAD postepeno uve}avati,
a prose~na starost Amerikanaca
tek neznatno uve}ati, `iteqi
Starog kontinenta bi}e sve stariji
i malobrojniji. Dugoro~no,
demografska neravnote`a mogla bi
presudno da uti~e na bezbednosne
prioritete pojedinih ~lanica
i ugrozi razvoj odbrambenih
kapaciteta na nivou Alijanse.
roteklih godina odnosi saveznika s obe strane Atlantika pro-
{li su razna isku{ewa. Neslagawa oko intervencija u Iraku i
P Avganistanu, kr{ewe qudskih prava u „ratu protiv terora“, su-
kob oko razvoja samostalnih vojnih snaga EU – samo su neka od
pitawa koja su uzdrmala monolitni imix Alijanse i dovela u pi-
tawe i samu svrhu wenog postojawa.
U nekim trenucima delovalo je da }e aktuelne krize nepopra-
vqivo naru{iti transatlantske odnose. Uprkos otvorenom negodova-
wu pojedinih zemaqa, SAD i evropske ~lanice nalazile su na~ina da
prevazi|u teku}e probleme. Zajedni~ki interesi prevagnuli su nad
podelama, a Savez se pokazao dovoqno fleksibilan da prilagodi de-
lovawe novim globalnim izazovima. Tradicionalno partnerstvo nije
su{tinski dovedeno u pitawe, uprkos razli~itim vizijama daqeg raz-
voja organizacije.
Izazov transatlantskom partnerstvu
Jedna pojava, ipak, mo`e fundamentalno promeniti odnos snaga
unutar transatlantskog partnerstva u budu}nosti. Re~ je o procesu koji
se odvija postepeno i neizostavno – rastu}em jazu u demografskim tren-
dovima i populacionoj politici SAD i EU. Naime, prema sada{wim de-
mografskim pokazateqima, u narednih nekoliko decenija SAD i EU }e
zahvatiti dijametralno suprotni tokovi. Dok }e se stanovni{tvo SAD
postepeno uve}avati, a prose~na starost Amerikanaca tek neznatno
uve}ati, `iteqi Starog kontinenta bi}e sve stariji i malobrojniji.
Dok }e se u razvijenim zemqama smawivati populacija, u neraz-
vijenim i nestabilnim podru~jima sveta, }e se, kako se procewuje, uve-
}avati, {to }e proizvesti nova krizna `ari{ta i nove izazove za
SAD i EU. Dugoro~no, demografska neravnote`a mogla bi presudno da
uti~e na bezbednosne prioritete pojedinih ~lanica i ugrozi razvoj
odbrambenih kapaciteta na nivou Alijanse. Procewivawe stanovni-
{tva pojedinih dr`ava nekoliko decenija unapred zvu~i gotovo nere-
alno. Ipak, statisti~ari i demografi koji se bave takvim projekcija-
ma tvrde da su takva predvi|awa gotovo izvesna (osim u slu~aju kata-
strofa ili smrtonosnih epidemija ve}ih razmera), s obzirom na to da
su demografska kretawa dugotrajni procesi koji se sporo mewaju.
Prema projekcijama Ujediwenih nacija, u periodu od 2000. do
2050. godine broj stanovnika SAD }e se uve}ati za oko sto miliona
Prosek godina raste
Zbog niskog prirodnog prira{taja i sve du`eg `ivotnog veka
Evropa se suo~ava i sa rapidnim starewem populacije. Prema sta-
tistici UN, procenat stanovni{tva starijeg od 60 godina u 2009.
godini iznosi 22 odsto, dok }e 2050. biti ~ak 35 procenata ukup-
nog stanovni{tva Evrope. Po~etkom ovog milenijuma prose~na sta-
rost stanovni{tva evropskih ~lanica Natoa (ukqu~uju}i i nove ~la-
nice) bila je oko 38 godina, a procewuje se da }e do 2050. `iteqi
tih zemaqa biti u proseku deceniju stariji – 47 godina. Nacije u
regionu jugoisto~ne Evrope, ukqu~uju}i i Sloveniju, spada}e me|u
najstarije, sa prose~nom staro{}u preko 50 godina. Pore|ewa ra-
di, prose~na starost gra|ana SAD do 2050. uve}a}e se sa 35,5 na
36,2 godina.
qudi. Kada je re~ o demografskim trendovima u Evropi, dugoro~ni ne-
gativni prirodni prira{taj jeste realnost za ve}inu zemaqa. ^ak i
kada bi se prira{taj stanovni{tva Evrope nekim slu~ajem drasti~no
pove}ao, bile bi potrebne decenije da se to bitnije odrazi na stati-
stiku. Do 2050. godine jedino }e Velika Britanija i Francuska odr-
`ati stabilne populacije. Depopulacija }e, prema predvi|awima,
biti najizra`enija u Italiji i [paniji koje }e „izgubiti“ ne{to vi{e
od 25, odnosno 21 odsto stanovnika.
I dok }e se radno sposobno stanovni{tvo u istom periodu u SAD
pove}avati, u zemqama Evrope }e se osetno smawivati. Od evropskih
~lanica Natoa, jedino }e Turska bele`iti vidan porast stanovni{tva.
SAD su ujedno jedina razvijena zemqa ~ija se populacija postepeno
uve}ava i koja }e se odr`ati na listi najbrojnijih dr`ava sveta. Nega-
tivni prira{taj u Evropi mogao bi delimi~no ubla`iti pove}an pri-
liv emigranata iz ostalih delova sveta, ~ime bi evropski kulturni i
istorijski identitet bio ozbiqno doveden u pitawe.
Prema globalnim projekcijama, nacije zapadnog Balkana su ta-
ko|e ozbiqno ugro`ene depopulacijom. Primera radi, Bugarska bi
do polovine veka mogla izgubiti preko 40 odsto populacije. Prema
istra`ivawima EU, od zemaqa biv{e Jugoslavije, najbr`u stopu opa-
dawa stanovni{tva bele`i Srbija. I tradicionalno visoka stopa
prirodnog prira{taja na Kosovu i u Albaniji posledwih godina po-
kazuje tendenciju opadawa.
Najgore prognoze odnose se na Ukrajinu i Rusiju, koje bi mogle iz-
gubiti ~ak tre}inu `iteqa do polovine veka. Prema posledwim predvi-
|awima UN, Rusija bi do 2050. mogla imati tek ne{to vi{e od sto mili-
ona `iteqa (projektovan pad od gotovo ~etrdeset miliona), dok }e se po-
pulacija Ukrajine umawiti za vi{e od petnaest miliona qudi.
Asimetri~no vojno partnerstvo
Predvi|eno smawewe i starewe stanovni{tva mo`e imati direkt-
ne i posredne posledice na odbrambenu mo} evropskih zemaqa. Sve ma-
we radno sposobnog stanovni{tva mora}e da obezbedi sredstva za
zdravstvene i socijalne usluge sve starijim `iteqima, {to }e neminov-
no dovesti do opadawa bruto dru{tvenog proizvoda tih zemaqa. Uzrok
za brigu su sve ve}a izdvajawa za socijalnu i zdravstvenu za{titu, {to
mo`e dugoro~no ugroziti modernizaciju sistema odbrane.
Dominacija starih i sve mawi broj mladih utica}e na promenu
u raspolo`ewu bira~kog tela, koje }e biti sve konzervativnije. Jav-
no mwewe u zemqama EU, prema o~ekivawima bi}e sve mawe naklo-
weno vojnim avanturama svojih vlada. I nakon prelaska na potpuno
profesionalne oru`ane snage, javno mwewe u ve}ini evropskih ze-
maqa nije ni{ta mawe osetqivo na u~e{}e vojnika u rizi~nim misi-
jama s ameri~kim kolegama.
Suo~ene sa smawewem regrutnog potencijala, evropske armije
bi}e prinu|ene da prona|u nove na~ine da nadoknade deficit u qud-
stvu. Stoga }e se razvijene zemqe sve vi{e oslawati na usluge privat-
nog sektora, ~iji }e najamnici biti sve prisutniji u ratnim zonama.
Jedna od mogu}nosti jeste i regrutovawe potencijalnih emigranata,
kojima bi zauzvrat bile ponu|ene odre|ene beneficije, poput dr`a-
vqanstva ili radne dozvole. Takav pristup se u ograni~enoj meri ve}
primewuje u ameri~koj vojsci. Na bojnom poqu, robotizovani i auto-
matizovani sistemi sve vi{e }e zamewivati qude, ~ime bi se smawi-
la potreba za anga`ovawem „`ive sile“, a time i qudske `rtve.
Ne mawe va`ne od demografskih jesu i koncepcijske razlike
transatlantskih saveznika, kada je re~ o kolektivnoj bezbednosti.
Iako su zajedni~ke pretwe i izazovi definisani na nivou Alijanse
– terorizam, organizovani kriminal ili proliferacija oru`ja za
masovno uni{tewe, evropske ~lanice vi{e su usmerene na unutra-
{we bezbednosne potrebe, za razliku od SAD koja tradicionalno
stavqa prioritet na odbrambene kapacitete.
Godinama unazad, prioritet evropskih zemaqa jesu ministar-
stva unutra{wih poslova i unutra{we slu`be bezbednosti, koji do-
bijaju ve}a ovla{}ewa i ulogu u sistemu nacionalne bezbednosti. U
posledwe dve decenije, wihovi vojni buxeti, po pravilu, stagniraju
ili se progresivno smawuju. Va`nost koja se pridaje unutra{wim
bezbednosnim pitawima mo`e se objasniti i problemima oko nedo-
voqno integrisanih zajednica emigranata i u vezi ekspanzije doma-
}eg ekstremizma.
S druge strane Atlantika, SAD sistem odbrane smatraju za naj-
va`niji resurs za o~uvawe nacionalne bezbednosti. Strate{ko
opredeqewe SAD jeste da suzbiju bezbednosne pretwe pre nego li
ugroze ameri~ku teritoriju, {to podrazumeva i preventivne vojne
intervencije. U ameri~koj javnosti, oru`ane snage i daqe va`e za
najefikasnije sredstvo odvra}awa potencijalnih neprijateqa.
Pitawe ulagawa u oru`ane snage predmet je aktuelne debate u
okviru Natoa. Ina~e, impresivni ameri~ki vojni buxet uve}ava se iz
godine u godinu – izdvajawa su vi{e od ~etiri odsto bruto nacional-
nog proizvoda. To dodatno pove}ava razlike u vojnim kapacitetima
saveznika, s obzirom na to da evropske ~lanice nisu u mogu}nosti da
prate vojna izdvajawa SAD. Strate{ki dogovor, naime, predvi|a da
svaka ~lanica Saveza investira najmawe dva odsto bruto dru{tvenog
proizvoda u odbranu. Taj standard trenutno ispuwavaju samo ~etiri
~lanice, me|u kojima su Francuska, Britanija, kao i Turska i Gr~ka,
koje i daqe odr`avaju velike regrutne kontingente. Od novijih ~lani-
ca, Poqska, Bugarska i Rumunija su najbli`e normi od dva odsto.
Insistirawe SAD na pove}awu vojnih izdataka i ve}em anga-
`ovawem evropskih snaga u borbenim misijama predstavqa}e u na-
rednom periodu izazov za odnose me|u saveznicima. Izra`eno asi-
metri~ni odnos saveznika u korist SAD mogao bi dovesti u pitawe
postoje}i sistem kolektivne bezbednosti. Ve} sada se u ameri~koj
stru~noj javnosti spekuli{e da bi ta zemqa u budu}nosti mogla da
tra`i nove vojne partnere u dinami~nim zemqama Latinske i Ju`ne
Amerike, te Azije.
Uo~i invazije na Irak, ameri~ki esta-
bli{ment je ve} demonstrirao selekti-
van i pragmati~an princip u nala`e-
wu saveznika unutar EU. U nedo-
statku konsenzusa me|u evroa-
tlantskim saveznicima o
ekspedicionim operacija-
ma, princip „koalicije
voqnih“ mogao bi da se na-
metne kao ustaqeni model
vojnog intervencio-
nizma SAD.
Iztok BOJOVI]
41
 povodi
Pukovnik u penziji dr Predrag Pej~i},
dobitnik nagrade „@ika M. Jovanovi}”
U ~ast
novinarske
profesije
Ovogodi{we
priznawe Udru`ewa
novinara Srbije
dobio je na{ kolega
koji iznova dokazuje
istinu da pravi
novinar nikada
ne odlazi u penziju
eki qudi, snagom svog talenta, sudbin-
N skom odrednicom ili utemeqenom
marqivo{}u, pro`ive nekoliko `ivo-
ta u jednom jedinom. Dobar primer je dr Pre-
drag Pej~i}, pukovnik u penziji, vojni pilot,
novinar, urednik, publicista... Re}i za we-
ga da je „u penziji” tek je puka konstatacija
statusa, a ne stvarno stawe duha agilnog
stvaraoca.
Jo{ u gimnazijskim danima osetio je
privla~nu magiju pisane re~i koja }e ga opoj-
no nadahnuti, sve dok ne postane wen bezre-
zervni poklonik i nepristrasni svedok tra-
jawa pi{~evog `ara.
In spi ra ci ja u de li ma
Iz pilotske kabine do novinarskog pera dr Pej~i} pre}i }e
kratak put. Redakcije armijskih listova „Krila armije” i „Front”
prostor su profesionalnog stvarala{tva, od prvih koraka do pozi-
cije glavnog i odgovornog urednika. [ezdesetih godina zavr{io je
poznatu novinarsku {kolu.
Na stotine ~lanaka, reporta`a, eseja, komentara i desetine
feqtona ostali su u decenijama plodnog rada Predraga Pej~i}a.
Naravno, uz po{tovawe akademskih zvawa magistra, odnosno dokto-
ra politi~kih nauka.
Me|utim, novinski stupci postali su skromni okvir za wego-
vu neskrivenu spisateqsku energiju, pomno`enu sa istra`iva~kim
darom i ambicijom publiciste. Tako }e nastati ~ak 29 kwiga, ozbi-
qan broj i za qude kojima u opisu poziva stoji samo – pisac. Sa-
svim prirodno, birao je teme ~iji je dobar poznavalac, a ti~u se
neba i letewa, letova i vasione, vojske i ratova. Vidimo to iz sa-
mih naslova nekih od wih: „^eli~na krila”, „Kroz zvu~nu barije-
ru”, „Rat zvezda”, „Hiqadu aerodromskih bodqi”, „Vazduhoplov-
stvo srpske vojske”...
Posledwa kwiga, „Srpske novine Dimitrija Davidovi}a” po-
sve}ena je rodona~elniku savremenog `urnalizma na na{im prosto-
rima. Davidovi}a su do sada opisivali uglavnom fragmentarno, ne-
dore~eno, pojednostavqeno. Predrag Pej~i} se latio daleko ozbiq-
nijeg zadatka. O takvoj li~nost treba da se zna vi{e i boqe. Inspi-
42
raciju je lako na{ao u delima Dimitrija
Davidovi}a, wegovom dobro~instvu i `eqi
da se srpski narod sasvim zaslu`eno izjed-
na~i sa evropskim i na poqu pisane re~i.
^o vek i vre me
Re~ je o izuzetno studioznom delu u ko-
me su opisani ~ovek i vreme. Jer, Davido-
vi} je svakako zaslu`io da mu se ime i ono
{to je ~inio sa~uvaju od zaborava. Sem
ostalog, zahvaquju}i wemu srpska {tampa
pojavila se u Be~u a potom u Kragujevcu. Au-
tor kwige ka`e da je sa posebnim nadahnu-
}em i pijetetom prema velikanu srpske
{tampe istra`ivao materijale u kojima je
skrivena sr` Dimitrijevi}evog stvarala-
{tva. Strpqivo je sakupqao detaqe mozai-
ka, od be~kih arhiva i pone{to sa~uvane
prepiske, do kompleta „Srpskih novina”
{tampanih u Be~u (1813–1822), a zatim u
Srbiji (1834–1835). Pej~i} je detaqno ana-
lizirao sadr`aj svih sa~uvanih kompleta,
~ak i wegovih „Zabavnika”.
Nadahnut onim {to je na{ao me|u tim
redovima, Predrag Peji} je napisao: „Ka-
kvo bogatstvo duha, rada, zanosa, qubavi
prema novinama, informacijama, otaxbini, koliko vlastitih `rta-
va i odricawa Dimitrija Davidovi}a...”.
Mo`e se re}i da je kwiga ne samo posve}ena velikanu novi-
narstva ve} je i {tivo o novinarstvu iz koga (se) vaqa u~iti. Tako je
autor deo svog istra`ivawa posvetio oblicima novinarskog `anra,
tehni~kom ure|ewu, slovu i slogu, tira`u i distribuciji, svemu {to
prati ra|awe novine i wenom putu do ~italaca.
„Naro~it doprinos dr Predraga Pej~i}a je {to je znala~ki kon-
denzovao sadr`inu obe Davidovi}eve `urnalisti~ke serije”, stoji u
obrazlo`ewu ovogodi{weg `irija Udru`ewa novinara Srbije za
dodelu nagrade „@ika M. Jovanovi}”. Priznawe je nameweno za do-
prinos istoriji {tampe i novinarstva, teorijske radove o novinar-
stvu i publicisti~ka dela.
@iriju je predsedavao pesnik Ra{a Popov, a u wegovom sasta-
vu bili su Qiqana Smajlovi}, predsednica Udru`ewa novinara
Srbije, Rastko Guzina, Miodrag Doderovi} i Petar Jeremi}. Wiho-
va jednodu{na ocena svedena je na nepodeqen zakqu~ak kako smo bo-
gatiji za delo trajne vrednosti i jasnih poruka.
Predrag Pej~i} nastavqa svoj istra`iva~ki put. Stalni sarad-
nik magazina „Odbrana”, dobitnik velikih priznawa, ima jo{ mno-
go izazovnih prostora za rad. ^itaocima }e svakako ponuditi i svo-
je jubilarno trideseto delo.
Branko KOPUNOVI]
1. februar 2010.

Vrabac me|u
Pi{e
Branko KOPUNOVI]
lastama
i{ta nije tako ~vrsto ujedinilo Evropu kao ova
N zima. I to u problemima. Sne`ni nanosi, sao-
bra}ajni kolapsi, niske temperature, klizi{ta,
bujice... Sne{ka Beli}a pravila su deca i u nekim
delovima [panije gde su ga vi|ala samo na televi-
ziji i fotografijama. Gledaju}i sve one stra{ne
scene sa ulica i puteva evropskim gradova, mo`e-
mo re}i da smo se ba{karili na na{im pristojnim
minusima.
Me|utim, zima ve} po pravilu ne prija dinaru.
Nekako se stisne, smawi, pa leluja kao list u padu,
gledaju}i iz `abqe perspektive evro koji mu pokazu-
je mi{i}e. U takvim tokovima nikome nije svejedno,
pogotovo obi~nim qudima optere}enim kreditima,
indeksnim stopama, kamatama ili nemilosrdnim
stanodavcima koji tra`e svoje „evri}e” tog i tog u
mesecu, ni dan kasnije. Na`alost, mnogo je pripad-
nika Vojske koji jo{ nemaju svoj krov nad glavom a u
iscrpquju}em ~ekawu jo{ kako gledaju kursnu listu,
oslu{kuju re~i stru~waka, prognoze optimista i
predskazawa sumwi~avih. Ruke jedino trqaju vla-
snici mewa~nice koji raste`u harmoniku prodajnog
i kupovnog kursa do nelogi~nih procenata.
Stravi~an zemqotres pogodio je Haiti, ostrv-
sku dr`avu koju posledwih 200 godina ni{ta sli~no
nije sna{lo. U`asni prizori stizali su danima iz
pakla koji je progutao na desetine hiqada `ivota a i
sam predsednik i wegova porodica jedva su na{li
spas. Tragedija mo`e biti {irih razmera ako se na-
javqeni cunami, kao neminovna posledica tektonskih
poreme}aja, obru{i na oja|enu zemqu. Tamo se na
zadatku nalazi sastav na{e `andarmerije pod ko-
mandom Biqane Lazarevi}. Hrabra dama na{la se
na ~elu kontingenta i u dramati~noj situaciji. Sre-
}om, svi su dobro pro{li i odmah su se javili pret-
postavqenim u Beogradu, iako su sve veze u prekidu.
ada smo kod `ena u policiji, ohrabruju}e zvu~i
K podatak da je gospo|a Dragica Jevtovi} posta-
vqena za na~elnicu policijske uprave u U`icu,
kao prva dama na toj funkciji u istoriji srpske po-
licije. U svojoj izjavi odmah nakon primawa funk-
cije, naglasila je kako taj ~in posmatra kao po~etak
su{tinskih reformi u slu`bi. Rekla je da }e svojim
radom dokazati kako je sposobnim i obrazovanim
`enama jo{ kako mesto u policiji, ravnopravno sa
kolegama.
S prvim danima prole}a na{im nebom po~e}e
da krstari „vrabac”. Na kratko }e se pridru`iti
lastama. Re~ je o bespilotnoj letelici koja je delo
konstruktora Vojnotehni~kog instituta. Namewena
je izvi|awu i osmatrawu na daqinama do 12 kilo-
metara, poseduje savremena re{ewa a opremqena
SA
galerije
je ure|ajima koji }e omogu}iti uo~avawe svake pro-
mene na terenu. Sve savremena armije sveta raspo-
la`u bespilotnim letelicama, posebno SAD koje ih
koriste u borbi protiv terorizma.
Srpska nova godina do~ekana je znatno skromni-
je nego {to se mislilo. Bez vatrometa, rasko{nih
predstava, uli~nih svirki i svega {to je pratilo onu
prethodnu. Te{ko je ulo`iti napor posle praznovawa,
od slava do Bo`i}a. \aci su krenuli i {kolu, kadeti
Vojne akademije nastavqaju studije tamo gde su nakrat-
ko stalo. Da ih ne uhvati letargija raspusta dobili su
doma}i u vidu kolokvijuma od kojih }e zavisiti kada }e
i sa kojih startnih pozicija po}i na ispite.
ada je pre dvadesetak godina, sa par snimqenih
K filmova posetio Srbiju, dana{wi holivudski
megastar Xoni Dep nije ni sawao da }e mu jednog
dana pa`wu pokloniti i sam predsednik Republike.
Upravo se to dogodilo na po~etku wegovog boravka u
glavnom gradu kada je izjavio da ga odu{evqava po-
nos srpskog naroda u ~ijem gostoprimstvu naprosto
u`iva. Potom je sa svojim doma}inom Emirom Kustu-
ricom odleteo helikopterom u Drvengrad na Me}av-
niku gde je do`iveo zaista nezaboravne trenutke:
otvarawe filmskog festivala, otkrivawe wegove
biste u prirodnoj veli~ini, do~ek srpske nove godi-
ne i sve to uz ~uvene |akonije zlatiborske trpeze. E,
sad, ako nam „gusar sa Kariba” dovede u goste film-
ske stvaraoce iz sveta pa se kod nas snimi zapa`eno
delo, a to delo donese zaradu i pro{iri dobar glas,
eto nama posla. Ma, ne, nije to prijateqstvo iz inte-
resa, daleko bilo, nego spajawe lepog s korisnim, a
to je svuda priznato kao posebna vrednost.
Ka`u da sve mawe ~itamo, a kwiga mu u konku-
renciji lako dostupne informacije do|e kao luksuz.
Tako misle nedovoqno upu}eni. Od svega je ta~no,
veli statistika, da se s kwigom najmawe dru`e mla-
di. Pripadnici sredwih generacija ~itaju vi{e a
vreme{ni qudi, vaqda po dobro ste~enim navika-
ma, ba{ vole kwigu. Sajam jeste i nije pokazateq za
dokaz tvrdwe, ali biblioteke svakako jesu. One su
pravo ogledalo. Biblioteka grada Beograda nedav-
no je proslavila 79. ro|endan i mo`e se pohvaliti
mnogim sadr`ajima. Da joj nema~ki bombarderi nisu
uni{tili deo neprocenqivog blaga 6. aprila 1941,
danas bi bila jedna od vode}ih u Evropi. Tim povo-
dom iznet je podatak da su `iteqi prestonice tokom
pro{le godine pro~itali milion i po kwiga, {to je
podatak za pohvalu.
U mnogim sadr`ajima rada te ustanove izdvaja-
ju se De~je odeqewe, Festival humora za mlade, list
„Ga{a”, izdava~ka delatnost zavi~ajnih stvaralaca,
organizacija stru~nih skupova...
43
svet H a i t i – p r e i p o s l e r a z o r n o g

Stradawe
bisera Antila
U razornom zemqotresu koji je 12. januara pogodio
siroma{nu sredwoameri~ku dr`avu Haiti poginulo je
oko 200.000 qudi, od kojih je ve}ina jo{ pod
ru{evinama. U zemqi vladaju haos i nasiqe, a za dva
miliona qudi koji su ostali bez domova nedostaju
voda i hrana. Pomo} sti`e sa svih meridijana, a Savet
bezbednosti Ujediwenih nacija jednoglasno je odlu~io
da na Haiti po{aqe dodatnih 3.500 „plavih
{lemova“ koji bi trebalo da pomognu u ubla`avawu
posledica, ali i odr`avawu reda i bezbednosti
u toj zemqi nakon katastrofalnog zemqotresa.
Petoro policijskih slu`benika MUP-a Srbije,
koji su ~lanovi mirovne misije UN na Haitiju,
ukqu~eni su u akcije spasavawa i pru`awa pomo}i.

1. februar 2010.
44
z e m q o t r e s a
aiti je posledwih nedeqa dospeo u `i`u javnosti svetskih i do-
H ma}ih medija zbog razornog zemqotresa, magnitude 7 stepeni,
koji je sravnio sa zemqom tri ~etvrtine glavnog tromilionskog
grada Porto Prensa. Ova dr`avica zauzima zapadnu tre}inu
ostrva Hispaniola u Karipskom moru, a na drugom delu ostrva
nalazi se Dominikanska Republika. Zbog tropske klime, prirodnih
lepota, ali i bogate istorije i kulture, Haiti je nekada imao veliki
turisti~ki potencijal. Me|utim, nekoliko decenija siroma{tva, de-
gradacije `ivotne sredine, nasiqa, nestabilnosti i diktatura, u~i-
nilo je da „Biser Antila“, kako jo{ nazivaju Haiti, postane najsiro-
ma{nija zemqa na ameri~kom kontinentu i ozbiqno naru{ili izgle-
de da se ovi potencijali ostvare.
Isto ri ja ka ta stro fa
Zlo}udni niz prirodnih nepogoda koji je pogodio Haiti po~eo je
1770. godine kada je zemqotres, kao i ove godine, uni{tio Porto
Prens. A 1842. godine jo{ jedan potres uni{tava Kap Haitijen, kao
i nekoliko drugih gradova.
Pomo} iz celog sveta
Posle razornog zemqotresa na Haitiju pokrenuta je jedna
od najve}ih humanitarnih akcija {irom sveta.
Vlada Srbije izdvojila je 6,9 miliona dinara, grad Beo-
grad pet miliona, a u prikupqawe nov~ane pomo}i ukqu~ila se i
kancelarija UNICEF-a u Beogradu sa oko 450.000 dinara po-
mo}i koje su uputili uglavnom pojedinci.
Evropska unija izdvojila je 422 miliona evra kao pomo} po-
stradalom stanovni{tvu, a mnoge druge zemqe i organizacije, u
skladu sa svojim mogu}nostima, u~estvuju u slawu pomo}i Haitiju,
kako u novcu tako i u qudstvu i opremi koja je neophodna za obnovu.
SAD su poslati brodove, helikoptere, transportne avione
i 2.000 marinaca. Avioni sa timovima iz Kine, Francuske,
[panije i drugih dr`ava sletali su na Haiti prethodnih dana, a
doneli su tone hrane, lekova i drugih potrep{tina.
Svetska banka i Me|unarodni monetarni fond obezbedili
su po 100 miliona dolara pomo}i, dok }e Ujediwene nacije po-
slati 10 miliona dolara.
Velika Britanija uputila je pomo} od 10 miliona dolara,
vladin tim od ~etiri osobe za procenu {tete i 71 spasioca, za-
jedno sa psima traga~ima i opremom.
Me|u prvima pomo} su uputile Australija (9,3 miliona do-
lara), Norve{ka (5,3), Japan (5), Kanada (4,8), Italija (1,46) i
Evropska komisija (4,37 miliona dolara).
[panija je donirala 4,37 miliona dolara pomo}i i po-
slala je spasila~ke timove i 100 tona opreme. Nema~ka je dala
2,17 miliona dolara u novcu i poslala je tim za reagovawe u
hitnim operacijama.
Stanovnici polarnih kanadskih predela Inuiti – poznati-
ji kao Eskimi, prikupili su 90.000 dolara pomo}i postradali-
ma na klimatski toplom Haitiju.
U velikoj tropskoj oluji koja je zahvatila ovaj deo ostrva 1935.
godine stradalo je oko dve hiqade Hai}ana. „Nemirno more“ se opet
ustremilo na Haiti 1946, kada zbog razornih talasa cunamija `i-
vot gubi 1.790 qudi.
Hejzel, Flora, Gordon i Xorx imena su uragana koji su od 1954.
do 1998. protutwali Haitijem i odneli nekoliko hiqada `ivota,
uni{tiv{i pri tom i brojne useve. Samo posle nekoliko godina,
2004, poplave odnose 2.600 qudi, jer je zbog nemilosrdne se~e dr-
ve}a na Haitiju radi pravqewa brodova u pro{losti, ostrvo osta-
lo ogoqeno i ne mo`e da se za{tititi od poplava na pravi na~in.
Nesre}a nikada ne ide sama, pa su se nakon poplava pojavila
klizi{ta koja je aktivirao uragan Noel, i tada je nekoliko hiqada
45
 svet
Ukidawe ropstva
Nakon Kolumbovog iskrcavawa 1492. godine, u de-
cenijama koje su usledile, starosedeoci Hispaniole, na-
Hai}ana ostalo bez svojih domova. rod Aravak, gotovo su istrebqeni. Ostrvo je krajem 17.
Od 2008. do razornog zemqotresa veka naseqeno robovima iz Afrike, koji su postali rad-
12. januara ove godine, Hai}ani su na snaga na planta`ama {e}era. [panija je 1697. godi-
pretrpeli tri uragana i vi{e trop- ne prepustila zapadnu tre}inu Hispaniole, koja se tada
skih oluja ~iji je danak bio vi{e od zvala Santo Domingo, Francuskoj, koja je u 18. veku po-
hiqadu `rtava. stala jedna od wenih najbogatijih kolonija.
Haiti se, ina~e, nalazi u regio- Borba za slobodu po~ela je kada se 1791. godine be-
nu sklonom zemqotresima, ali ovogo- lo francusko stanovni{tvo zajedno sa lokalnim mulati-
di{wi, magnitude sedam stepeni, naj- ma pobunilo protiv Francuske. Me|utim, pobuwenici su
razorniji je u posledwih 200 godina. pora`eni ali su ustanak nastavili crni robovi kojih je
na Haitiju bilo vi{e od pola miliona. Predvodnik usta-
Go di ne si ro ma {e wa nika bio je Tusen-Luvertir, obrazovani sin roba, koji je
uspeo da porazi Engleze i [pance i da ukine ropstvo
Nesre}e i katastrofe samo su
1801. godine. Wega je nasledio @an-@ak Desalin, gene-
pogor{ale te{ke uslove `ivota na
ral rob, koji je proglasio nezavisnost Haitija 1. januara
Haitiju. Siroma{tvo je po~elo tokom
1804, proglasiv{i pri tom sebe za imperatora.
brutalne diktature Fransoa Duva-
Napoleon je zarobio Luvertira, dok je Desalni
liera, poznatijeg kao „Papa Dok“, i
1806. ubijen, iako su ga proglasili za cara @aka Prvog.
wegovog sina @an-Kloda, ili „Bebi
Ali, nova dr`ava je ostala. Haiti je najverovatnije prva
Doka“. Desetine hiqada qudi ubije-
zemqa u kojoj su se robovi zvani~no oslobodili koloni-
no je za vreme wihove skoro 30 godi-
jalne vlasti.
na duge vladavine. Nade da }e na iz-
Siroma{ni i izolovani suo~ili su se sa prvim ve-
borima 1990. godine @an Bertrand
likim problemom ve} 1825. godine, kada su bili primo-
Aristid, biv{i sve{tenik koga su Ha-
rani da isplate od{tetu francuskim robovlasnicima za
i}ani izabrali za predsednika, i
zemqu i robove koje su oni „izgubili“ osloba|awem Hai-
wegova partija Fanmi Lavalas, od-
tija. Prostije re~eno, morali su da plate svoju slobodu i
neti pobedu i postati vesnik svetlije
svoju zemqu. Tu ogromnu sumu, koja je odnosila 80 odsto
budu}nost, nisu se ostvarile jer je
dr`avnog buxeta, a koja bi danas iznosila oko 17 mili-
vojnim udarom nasilno zba~en ubrzo
jardi evra, ispla}ivali su sve do 1938. godine.
nakon stupawa na vlast.
Na`alost, spletom istorijskih okolnosti, Haiti je
Iako su ekonomske sankcije i
od nekada najbogatije kolonije postao najsiroma{nija ze-
ameri~ka vojna intervencija primo-
mqa zapadne hemisfere.
rali povratak ustavne vlade 1994.
godine, bogatstvo Haitija se nije ob-
novilo, a nastavilo se sa izbornim
nepravilnostima, ubistvima, mu~ewi-
ma i brutalnostima. Po drugi put Ari-
stid je izabran za predsednika 2000.
godine, uz bojkot i optu`be opozicije
za manipulaciju. Demonstracije pro-
tiv nove vlade eskalirale su 2003.
godine i prerasle u nasiqe.
Krvave pobune, ali i pritisak
SAD i Francuske, prisilile su dota-
da{weg predsednika Aristida da na-
pusti zemqu 2004. Prema ustavu Hai-
tija, glavni sudija Vrhovnog suda Bo-
nifas Aleksandar privremeno je ja govori kreolski jezik i frankofo-
preuzeo predsedni~ku du`nost, a sna- nih mawina, od kojih jedan odsto po-
ge Ujediwenih nacija zadu`ene za sta- seduje skoro polovinu zemqe i bogat-
bilizaciju raspore|ene su na Haiti- stva, ostaje nere{en. Pored toga, in-
ju. Od kada je na ~elo dr`ave do{ao frastruktura je propala, a trgovina
Rene Preval, koji je izabran za pred- drogom unela je korupciju u pravosud-
sednika 2006. godine, `ivot na Hai- ni sistem i policiju. Mnogi Hai}ani
tiju se za nijansu promenio na boqe. tra`e posao i boqi `ivot u Americi
Me|utim, i daqe je dolazilo do ili drugim karipskim zemqama, ukqu-
nasilnih konfrontacija izme|u ri- ~uju}i i susednu Dominikansku Repu-
valskih bandi i politi~kih grupa, zbog bliku, koja je dom za stotine hiqada
~ega su slu`benici UN u godi{wem iz- migranata sa Haitija.
ve{taju opisali stawe qudskih prava
na Haitiju kao katastrofalno. Mi si je
U me|uvremenu, najozbiqniji Uje di we nih na ci ja
socijalni problem u ovoj zemqi, ve- Nesumwivo je da su snage Ujedi-
liki jaz u materijalnom statusu izme- wenih nacija odigrale zna~ajnu ulogu
|u osiroma{ene ve}ine crne puti ko- u stabilizaciji politi~ke scene i u

46 1. februar 2010.

Policija Srbije u sastavu misije
U okviru Mirovne misije na Haitiju, od marta 2008.
godine, nalazi se i petoro policijskih slu`benika MUP-a
Srbije. U ovoj rotaciji na Haitiju su glavni policijski in-
spektor Biqana Lazarevi} iz Uprave policije u sedi{tu
MUP-a, koja je komandant, kapetan Goran Panovi} (PTJ),
zastavnik Milo{ Rajovi} (PTJ), major Bo`idar Jawi} iz
Jedinice za za{titu i kapetan Slobodan Obrenovi} iz
@andarmerije.
Poziv Ujediwenih nacija MUP-u Srbije da se pri-
kqu~e misiji na Haitiju usledio je kao rezultat iskazane
profesionalnosti i doprinosa policijskih slu`benika ko-
ji su deo policijskog kontingenta Srbije u mirovnoj misiji
u Liberiji (UNMIL), ali i postignutih uspeha policajaca
MUP-a Srbije na obuci u Centru za obuku policijskih je-
dinica za u~e{}e u mirovnim stabilizacionim operacija-
ma (COESPU).
Brojke
Haiti se prostire na 27.750 kvadratnih kilometara, a
prema popisu iz 2007. u ovoj zemqi `ivi 8.706.497 stanovni-
ka. Zvani~na valuta je hai}anski gurd. Oko 80 odsto stanovni-
{tva `ivi u krajwem siroma{tvu.
Gotovo sedamdeset procenata Hai}ana `ivi od poqopri-
vrede, {to je uglavnom zemqoradwa na niskom nivou, koja zapo-
{qava dve tre}ine ukupne radne snage. Broj radnih mesta raste
vrlo sporo, a crno tr`i{te je sve ja~e. Zbog neuspe{nih prego-
vora sa me|unarodnim sponzorima Haiti je ostao bez potrebne
pomo}i u novcu i razvoju. Oko 95 odsto Hai}ana ~ine crnci, a
ostatak su mulati, sa izuzetno malim brojem belaca i Azijata.
Dr`ava je podeqena u 10 departmana. Govore se dva jezika,
francuski, koji koristi samo 10 odsto stanovni{tva, i hai}an-
ski kreolski jezik. Dominantna religija je rimokatoli~ka, mada
mnogi Hai}ani odr`avaju tradiciju vudua, ~iji su koreni upravo
na ovom ostrvu, iako se smatraju hri{}anima. Vudu je religija ko-
ja kombinuje verovawe u jednog boga sa postojawem duhova preda-
ka koje pri odre|enim ceremonijama zaposedaju telo vernika.
pomo}i Hai}anima nakon prirodnih nepogoda koje su ih zadesile u
prethodnim decenijama. Wihovo u~e{}e na Haitiju po~elo je u febru-
aru 1993, kada je u prvi mah raspore|ena zajedni~ka Me|unarodna
civilna misija na Haitiju (MICIVIH). U septembru 1993, Savet bezbed-
nosti postavio je prvu mirovnu operaciju za o~uvawe mira u toj zemqi
– misiju UN – UNMIH.
Me|utim, zbog nesaradwe vojnih vlasti Haitija, nije bilo mogu-
}e da se snage u potpunosti rasporede i da misija po~ne svoj mandat.
Tek naredne godine u julu, kada je Savet bezbednosti ovlastio ras-
pore|ivawe 20.000 pripadnika multinacionalnih snaga, po~ela je
realizacija zadataka misije da olak{a povratak legitimne vlasti,
pomognu u odr`avawu sigurnog i stabilnog okru`ewa u zemqi, te da
promovi{e vladavinu zakona.
Usledio je niz uzastopnih mirovnih misija Ujediwenih nacija
od 1994. do 2001. godine (UNMIH), pa Misija UN za podr{ku misije
na Haitiju (UNSMIH), nakon toga Tranziciona misija Ujediwenih na-
cija (UNTMIH) i Misija civilne policije Ujediwenih nacija na Hai-
tiju (MIPONUH).
Tokom ovog perioda, bilo je niz pozitivnih pomaka, ukqu~uju}i
i obnovu pojedinih mera demokratije, kao i prvog mirnog ustupawa
vlasti izme|u dva demokratski izabrana predsednika, a do{lo je i
do razvoja civilnog dru{tva i pove}awe wegove ume{anosti u raz-
voju politi~ke kulture zasnovane na demokratskim vrednostima. Ali,
na`alost, bilo je i zastoja, tako da su zahvaquju}i nastavku politi~-
ke krize i prate}em nedostatku stabilnosti u zemqi, ozbiqne re-
forme izostale.
Misija Ujediwenih nacija koja je trenutno na Haitiju (MINU-
STAH) uspostavqena je u junu 2004. nakon {to su pobuwenici zauzeli
grad Gonivez, kao znak krajweg revolta protiv vlade predsednika
Aristida. On tada napu{ta zemqu, a vlast preuzima prelazna vlada.
MINUSTAH je raspore|en na inicijalno razdobqe od {est meseci i
sastoji se od dve komponente, a to su civilna, koju ~ine 1.622 pri-
padnika civilne policije, i vojne, koju broji 6.700 vojnika. Pored
toga, u misiji sudeluje i 548 ~lanova me|unarodnog civilnog osobqa,
154 volontera Ujediwenih nacija ali i 995 civila iz redova lokal-
nog stanovni{tva. Delom misije koju ~ine policijske snage komanduje
brazilska vojska. Misija je na snazi do 15. oktobra 2010. godine.
Uz stalne aktivnosti vezane za za{titu qudskih prava, u okvi-
ru svog mandata MINUSTAH treba da pomogne u uspostavqawu sta-
bilnosti, da sprovede i razoru`awe i demobilizaciju, restruktu-
ri{e i obu~i lokalnu policiju, ali i da pomogne u uspostavqawu
javne sigurnosti. Usled katasrofalnog zemqotresa koji se dogodio
po~etkom godine, Savet bezbednosti UN jednoglasno je odlu~io da na
Haiti po{aqe dodatnih 3.500 pripadnika mirovne misije. Ovo po-
ja~awe, uz koje sada ima ukupno 8.940 pripadnika vojnih snaga i
3.711 policajaca, ima}e mandat od {est meseci.
Biqana MIQI]
47
strane armije
Mistral u jedrima
ruske mornarice
U sukobu u Gruziji oru`anim snagama Rusije
bilo je potrebno 26 sati da desantom
dva bataqona pomorske pe{adije otvore
drugi front na teritoriji Abhazije.
Tako izgubqeno vreme nije, me|utim,
uticalo na kona~an ishod operacije. Vojni
planeri u Moskvi prepoznali su problem.
Glavnokomanduju}i ruske mornarice
admiral Vladimir Visockij bio je
zadovoqan kada mu je u Parizu na sajmu
naoru`awa i vojne opreme „Euronaval“
u oktobru 2008. prikazan brod kojim je
sli~an desant mogu}e izvesti za 40 minuta.
48
Vojna saradwa Rusije i Francuske
onos i dika francuske industrije odbrane, „mistral“, za~etnik je
nove klase nosa~a helikoptera. Upotrebna vrednost tog plovila
P je izuzetna – osam transportnih (puma ili NH90) i osam juri{nih
helikoptera (aluet ili tigar), 450 vojnika (do 900 za kra}i tran-
sport), ~etiri konvencionalna desantna ~amca (odnosno dva ho-
verkrafta) i ~ak 70 vozila, ukqu~uju}i 13 tenkova tipa „leklerk“.
Vi{e je razloga zbog kojih se u Moskvi o „mistralu“ ozbiqno
razmi{qa. Prvi argument jeste unapre|ewe kapaciteta ruske mor-
narice. Drugi, va`niji, jeste sticawe jo{ jednog oru|a za projek-
ciju mo}i u postsovjetskom okru`ewu. Zato je mogu}nost prodaje pet
brodova tog tipa Rusiji ozbiqno zabrinula donosioce odluka u
tri balti~ke dr`ave i Gruziji. Predstavnici vlada Litvanije, Le-
tonije i Estonije zahtevali su obja{wewe od Pariza, smatraju}i
kako su zaslu`ili boqi tretman od wihove saveznice iz EU i Na-
toa. Sporazum o prodaji naoru`awa i vojne opreme (NVO) u Mo-
skvi ocenili su kao preurawen. Upozorili su i da nisu ozbiqno
uzete u razmatrawe sve posledice upada Moskve na gruzijsku teri-
toriju 2008. godine.
1. februar 2010.
 Namera Rusije jeste da kupi ili izgradi pet brodova pomenute
klase, koji }e se u perspektivi na}i u sastavu jedne od ~etiri flote
ruske mornarice – Severne, Balti~ke, Pacifi~ke i Crnomorske.
Prva dva broda bila bi proizvedena u Francuskoj i u wih ne bi bi-
li ugra|eni napredni elektronski sistemi. Preostala tri broda iz-
gradila bi se pod francuskom licencom u brodogradili{tima u Se-
verodviwsku i Sankt Peterburgu.
Sarkozijevoj vladi je u interesu da sklapawem sporazuma sa
Rusijom obezbedi posao za devet brodogradili{ta u Francuskoj.
Osam ~ine deo kompanije ~iji su ve}inski vlasnici francuska vlada
i Direkcija za izgradwu plovila (DCNS, Direction des Constructions
Navales Services), dok je deveto u Sen Nazaru, najve}e i najpoznatije
od 2006. godine u vlasni{tvu ju`nokorejske korporacije STX. Upra-
vo tokom posete brodogradili{tu u Sen Nazaru, 2008. godine, Sar-
kozi je obe}ao nove poslove.
U malom medijskom spektaklu, 23. novembra 2009. „mistral“ je
uplovio u vojnu luku u Kron{tatu u blizini Sankt Peterburga. U lu-
ci, brod se zadr`ao samo nedequ, koliko je trajala poseta francu-
ske delegacije, koju je predvodio predsednik vlade Fransoa Filon.
Predvodnik svojevrsnog „desanta“ francuskih privrednika, premi-
jer Filon izjavio je: „Nije mogu}e govoriti o stabilnosti kontinen-
ta pomo}u partnerstva sa Rusijom, ako se ujedno odbija mogu}nost da
joj se proda NVO. Odbijawe bi stajalo u suprotnosti sa na{im dis-
kursom“. Va`no je napomenuti da se na samitu Natoa u Bukure{tu
aprila 2008. godine Filon usprotivio mogu}nosti da Ukrajina i
Gruzija postanu ~lanice Alijanse, smatraju}i da bi na taj na~in bi-
la naru{ena ravnote`a snaga u Evropi na {tetu Rusije.
Kako se poseta bli`ila kraju, 27. novembra 2009, postignuta
su dva va`na sporazuma koja ilustruju posve}enost Francuske tom
partnerstvu. Energetska kompanija EDF obavezala se na preuzima-
we 10 odsto udela u Gazprom projektu „Ju`ni tok“, dok je druga fran-
cuska korporacija aktivna na energetskom tr`i{tu, GDF Suez, naja-
vila u~e{}e u finansirawu gasovoda „Severni tok“. Ujedno, auto-
mobilska industrija Reno prihvatila je plan za obnovu proizvodwe
u automobilskoj industriji AvtoVAZ, gde u~estvuje sa 25 odsto vla-
sni{tva.
Najva`niji posao, prodaja „mistrala“ ruskoj strani, nije me-
|utim dogovoren. Francuska }e, po svemu sude}i, prethodno morati
da se konsultuje sa saveznicama, pre svih SAD. Ileana Ros-Lehti-
nen, predstavnica Republikanske partije u Komitetu za spoqne po-
slove, pokrenula je 17. decembra 2009. inicijativu za usvajawe
rezolucije u kojoj bi se izrazilo „neslagawe Kongresa sa prodajom
NVO Ruskoj Federaciji koje mo`e na}i primenu u ofanzivnim ope-
racijama“.
Mi{qewa su uostalom podeqena i u Moskvi. Mihail Baraba-
nov, urednik ~asopisa „Moscow Defense Brief“ izjavio je za dnevni
list „Komersant“ da „ruska mornarica ne raspola`e sredstvima da
proizvede korvetu ili topovwa~u, a kamoli brod veli~ine nosa~a
helikoptera“. Sam program naoru`avawa ruske mornarice sve do
2015. ne predvi|a sli~nu akviziciju, ve} za prioritet uzima obnovu
NVO pomorske pe{adije. Najzad, kupovini oru`ja u inostranstvu
mora prethoditi odluka ruske vlade da takvo NVO nije mogu}e naba-
viti (proizvesti) u Rusiji.
^iwenica da se u Moskvi razmi{qa o nabavci broda klase
„mistral“ ilustruje, do izvesne mere, stawe u kome se nalazi ruska
industrija odbrane. Javno mwewe u Rusiji jo{ je pod utiskom posled-
weg neuspe{nog testirawa balisti~ke rakete bulava 1a od 9. de-
cembra 2009. godine. Ta balisti~ka raketa, razvijana da bi zame-
nila zna~ajan deo inventara proizvedenog u sovjetskoj eri, testira-
na je uspe{no svega pet puta od 2004. godine. Tako se potro{ene mi-
lijarde rubaqa sada ~ine neopravdanim. Preispitivawe politike
ubrzala je dodatno ekonomska kriza. Zato je u nedavnom obra}awu
predstavnicima vojne industrije predsednik Medvedev najavio pro-
menu politike. „Industrija odbrane mora da nau~i da deluje u tak-
mi~arskom okru`ewu, oslobodi se onih kapaciteta koji nisu od zna-
~aja za wenu primarnu delatnost, nastavi proces modernizacije i
dramati~no unapredi kvalitet finalnog proizvoda“.
Pri tom, to ne bi bio prvi put da Moskva kupuje strano naoru-
`awe. Pre dve godine kupqene su izraelske bespilotne letelice ka-
ko bi se unapredila doma}a tehnologija.
„Mistral“ ko{ta oko milijardu evra, {to bi ~inilo najve}u
nabavku francuskog NVO od prodaje vi{enamenskog lovca „euro-
fajter“ Saudijskoj Arabiji, koja je trenutno u toku (o~ekuje se da bu-
de okon~ana 2011. godine).
Odnosi Zapada i Rusije, 18 meseci posle sukoba u Gruziji, de-
finitivno su u usponu. U interesu je Natoa da Rusija ostane „ukqu-
~ena“ i u dijalogu s Alijansom, prvenstveno zbog situacije u Avgani-
stanu. Generalni sekretar Rasmusen uputio je nedavno poziv Rusiji
da se ukqu~i u operacije anga`ovawem helikoptera, dok se odre|e-
na iskustva koja su ruske (tada sovjetske) snage stekle u devet godina
avganistanskog konflikta ve} primewena (poput pozicionirawa
baza). Zato }e povre|ena ose}awa saveznica koje sa averzijom po-
smatraju ambicije Rusije u postsovjetskom prostoru ostati u drugom
planu.
Marko SAVKOVI]
49
 iskustva
Nova teorija ratovawa
Rat ~etvrte
generacije
Rat je tokom istorije bio stalni pratilac
K
~ove~anstva. Imao je razli~ite oblike,
intenzitet, ciqeve i u~inke. Danas se svet
suo~ava sa fenomenom rata koji vode
teroristi i pobuwenici. Takav sukob jo{ nije
potpuno definisan, ali mu je osnovni ciq
da izazove unutra{wi kolaps protivnika,
a ne wegovo fizi~ko uni{tewe. Odvija se u
obliku malih i ograni~enih ratova, sukoba
niskog intenziteta i asimetri~nih ratova.
Generacijski ratovi
Ameri~ki teoreti~ari Lindsdej i Banker, zapadnu civili-
zaciju i wen na~in vo|ewa rata dele na ~etiri epohe (genera-
cije). Rat prve generacije zasnovan je na qudskoj energiji i mo-
`e se svrstati u vreme starih Grka i Rimqana. Upotreba ener-
gije zasnovane na `ivotiwama (kowica) ~ini osnovu rata druge
generacije i poti~e iz sredweg veka. Kori{}ewe mehani~ke
energije (motor i ma{ine) odlikuje rat tre}e generacije, koji se
vodio do zavr{etka Drugog svetskog rata. Rat ~etvrte generaci-
je karakteri{u sukobi niskog intenziteta.
Uzroci rata ~etvrte generacije jesu nesposobnost, slabo-
st ili neuspe{nost vlada i dr`ava, nepravedna raspodela bo-
gatstva, siroma{tvo, korupcija, represija ili kolaps dru{tva,
zatim, etni~ki, verski ili kulturni sukobi zbog proizvoqno po-
stavqenih dr`avnih granica, te verski fanatizam.
50
ao stalni pratilac ~ove~anstva, rat je inspirisao brojne teo-
reti~are – oni su ga klasifikovali, definisali i sadr`ajno
odre|ivali. Vekovima su vojni stratezi tragali za najboqim
na~inom da se neprijateq porazi. Tako je kineski vojni misli-
lac Sun Cu pisao o „slamawu otpora neprijateqa bez borbe“.
Nema~ki vojni teoreti~ar Karl fon Klauzevic tvrdio je „da rat ni-
je zavr{en sve dok se ne slomi voqa neprijateqa“. Engleski vojni
pisac Lidl Hart upozoravao je „da bi generali trebalo da razmi-
{qaju o paralisawu, a ne o ubijawu neprijateqa“.
Jedna od novijih teorija o ratu, koju su izneli ameri~ki pu-
kovnici Xon Bojd i Xon Vorden, razmatra fenomen s kojim se svet
danas susre}e – rat ~etvrte generacije. Takav sukob jo{ nije pot-
puno definisan, ali mu je osnovni ciq da izazove unutra{wi ko-
laps protivnika, a ne wegovo fizi~ko uni{tewe. Odvija se poput
malih i ograni~enih ratova, sukoba niskog intenziteta i asime-
tri~nih ratova.
Wihovu teoriju podvrgao je kriti~koj analizi vojni teoreti~ar
Jerg Stjuden u studiji „Pet prstenova ili petqa u ratu ~etvrte gene-
racije“.
Sukob ideja i emocija
Stjuden isti~e da je rat ~etvrte generacije novina, a wegov mo-
del je u razvoju, dok se wegove odlike razlikuju od ratova koji pri-
padaju ostalim generacijama. Sukob u ratu ~etvrte generacije pred-
stavqa zapravo sukob ideja i emocija, u kome je dr`ava izgubila mo-
nopol na rat. On predstavqa „mogu}nost borbe protiv neprijateqa
koji ne po{tuje pravila ratovawa“. U wemu u~esnici sukoba ne pri-
znaju monopol dr`ave i wenih predstavnika – vojske, policije, ~uva-
ra granice. Wegov asimetri~ni faktor ogleda se u tome da „ne `eli
1. februar 2010.
nu`no da kontroli{e velike terito- Takti~ki nivo ukqu~uje takti-
rije, pa stoga ne mora da defini{e Strate{ka paraliza ku i borbenu tehniku iz ranijih gene-
liniju fronta i pozadine“. Strate{ka paraliza predstavqa vojnu opciju koja ima racija rata i u~esnike ~etvrte gene-
Borbeni prostor u takvom ratu fizi~ku, moralnu i mentalnu dimenziju, a nastoji da vi{e racije, koji rat vode u ~itavom spek-
ne ukqu~uje samo operativni pro- onemogu}i nego uni{ti neprijateqa. Wen ciq jeste da tru politi~kih, socijalnih i vojnih
stor oru`anih snaga, ve} obuhvata ostvari maksimalno mogu} politi~ki efekat ili korist, uz mre`a {irom sveta, ukqu~uju}i me-
~itavo dru{tvo neprijateqa, koje je minimum potrebnih vojnih napora ili tro{kova. Ciq ta- {avine nacionalnih, tradicional-
veoma rawivo. Ciqevi u~esnika u kvog rata jeste da se odgovaraju}im „manevrom“ bitka usme- nih i subnacionalnih aktera. Jedan
ratu nisu ograni~eni samo na vojne, ri protiv neprijateqeve fizi~ke i mentalne snage, kako bi od najzna~ajnijih aspekata rata
ve} ukqu~uju politi~ke, ekonomske, se umawila wegova moralna voqa za otporom. predstavqa moralni nivo, koji ukqu-
socijalne i psiholo{ke aspekte. Rat ~uje kulturne standarde i pona{awe
~etvrte generacije ne pravi razliku za vreme sukoba. Neuspeh na moral-
izme|u boraca i neboraca. U wemu nom planu mo`e da ima katastro-
su potencijalni ciqevi svi – vojnici
Nova kategorija ratnika falne posledice po ishod rata.
i civili (mu{karci, `ene i deca), Primera ima mnogo – demonstracije
koji ne dele wegove ideje. Wegov protiv vijetnamskog rata u Evropi i
osnovni ciq jeste „da izazove unu- SAD nagovestile su moralnu pobedu
tra{wi kolaps protivnika, a ne we- Severnog Vijetnama, zatim, no}ni
govo fizi~ko uni{tewe“. upadi u potrazi za pobuwenicima u
Pomenute odlike ~ine rat ~e- ira~ke domove i odnos ameri~kih
tvrte generacije prihvatqivim i vojnih vlasti prema zatvorenicima
logi~nim izborom za teroristi~ke u zatvoru Abu Graib, i pored zastra-
grupe i ostale asimetri~ne u~esni- {ivawa ira~kog naroda, podstakli
ke. Kako u wemu sukob ima etni~ku, su stanovni{tvo da pru`i ve}u po-
versku i psiholo{ku pozadinu, sim- dr{ku pobuwenicima.
boli neprijateqa (dr`avne insti- Mentalni nivo rata na izve-
tucije i zgrade, verski objekti i stan na~in predstavqa vezu izme|u
{kole, obdani{ta, pozori{ta, te moralnog i fizi~kog nivoa i ozna~a-
istaknuti politi~ari i dr`avnici) va intelektualnu aktivnost za savla-
tako|e postaju wegova meta. Akteri davawe fizi~kog nivoa i za poni{ta-
rata su nacionalne dr`ave i tero- Ratnici ~etvrte generacije rata ne pripadaju kate- vawe uticaja fizi~kih akcija na mo-
risti~ke ili ekstremne organiza- goriji tradicionalnih vojnika. Ve}inom se regrutuju iz ralni nivo.
cije, koje anga`uju „nove kategorije dobrostoje}e sredwe klase. ^esto su veoma dobro obra- Najmawe zna~ajan jeste fizi~-
ratnika“, veoma razli~itih osobi- zovani, a znawa su sticali na univerzitetima u SAD, Ve- ki nivo rata koji daje merqive rezul-
na u odnosu na tradicionalne voj- likoj Britaniji i ostalim zemqama. Primera radi, pro- tate – brojeve i statistiku (broj sru-
nike, kao {to su, na primer, bom- cenat bomba{a samoubica koji imaju obrazovawe vi{e {enih zgrada i uni{tenih objekata
ba{i samoubice. od sredwo{kolskog me|u Palestincima je oko tri puta ve- vojne i civilne infrastrukture, mr-
Jedan od osnovnih vojnih ciqe- }i od ostalog stanovni{tva. tvih i rawenih).
va rata ~etvrte generacije jeste
ostvarivawe uticaja, odnosno, izmene na~ina razmi{qawa i ne- Poznavawe ciqeva
prijateqa i wegovih politi~kih kreatora. U ratu ~etvrte generacije
u~esnici ne koriste vojnu uniformu. Takav sukob finansira se raz- Strate{ka paraliza ima zna~ajnu ulogu u ostvarivawu
li~itim kriminalnim delatnostima – rasturawe droge, prawe nov- osnovnog ciqa rata – uticaj na promenu razmi{qawa kreatora
ca, trgovina qudima... politike, kako bi se neprijatequ slomila voqa za borbu. Da bi
se neprijateq strate{ki paralisao neophodno je poznavati ci-
Da bi se postigli efekti u ratu se koristi konvencionalno
qeve wegove strategije, koji su veoma razli~iti. Na primer, te-
oru`je, ali i nekonvencionalna sredstva (putni~ki avioni, automo-
roristi nastoje da izazovu haos i op{tu pometwu, a osloba|awe
bili bombe), ~ija upotreba ote`ava identifikaciju, pra}ewe, pret-
svojih pripadnika iz zatvora uslovqavaju osloba|awem talaca
we, procenu namera i wihovo planirawe. Taj rat vojni teoreti~ar
koji se nalaze u wihovim rukama. Zatim, klasi~na gerila deluje
Xon Bojd defini{e kao „rat iscrpqivawa na fizi~kom nivou, ma-
pod parolom „osloba|awa naroda“, dok je ciq narko-kartela da
nevar sa mentalnim nivoom i moral sa moralnim nivoom, kojima se
~uvaju ili pro{ire biznis. ^esto su strate{ki ciqevi ekstremi-
nastoji da se prodre u protivnikovo moralno-mentalno-fizi~ko bi-
sti~kih grupa i ideolo{ki. Tako, na primer, Al Kaida `eli da
}e, kako bi se uni{tila unutra{wa harmonija, proizvela paraliza
ostvari „bo`ansko pravo pot~iwavawa ~itave planete Alahovoj
i slomila wegova voqa za pru`awem otpora.“
eri“, dok revolucionari Kolumbije te`e „uvo|ewu komunizma“.
Na realizaciju strate{kih ciqeva ~etvrte generacije rata teo-
Tri nivoa borbe re ti~ari gledaju razli~ito – kao totalni rat na globalnom planu,
U ratu ~etvrte generacije i daqe su prisutna tri nivoa rata – sukob kultura ili politiku zasnovanu na verskim uverewima i et-
strate{ki, operativni i takti~ki, ali su oni podlo`ni promenama ni~kom poreklu.
koje vojni teoreti~ar Vilijam Lind defini{e kao „moralni, men- Rat ~etvrte generacije predstavqa realnost u brojnim dana-
talni i fizi~ki nivo rata“. {wim sukobima koji se vode po wegovim principima, veoma dugo,
Jedna od osnovnih strategija takvog rata jeste da promeni na- ~ak decenijama. U odnosu na uobi~ajene vojne nivoe (strategija,
~in razmi{qawa kreatora politike neprijateqa, i pretpostavqa operatika, taktika), taj rat se vodi na vi{e nivoa (fizi~ki, men-
uticaj javnog mwewa na politi~are koji donose odluke. Druga wegova talni, moralni), {to zahteva dobru procenu i uspostavqawe mo-
karakteristika jeste {irewe ideolo{kih ili verskih uverewa akte- dela otpora wegovoj strategiji i ciqevima koje treba poraziti i
ra rata, koja se ve{tim kori{}ewem mas-medija jasno usmeravaju na fizi~ki i mentalno, odnosno moralno. Budu}e pretwe ukqu~iva}e
politi~are neprijateqa. Da bi se ostvarili strate{ki ciqevi, ak- sva raspolo`iva konvencionalna i nekonvencionalna borbena
teri rata ~etvrte generacije oblikuju operacije (operativni nivo sredstva, ~iji }e osnovni ciq biti dejstvo na qudski um (neokor-
rata), za napad protivnika na slabe ta~ke dru{tva, u oblasti poli- tikalni rat).
tike, ekonomije, vojske ili na socijalnom planu. Stanislav ARSI]

51
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Rusija i Nato obnavqaju

Ve`be Kfora na celoj teritoriji Kosova vojnu saradwu
Komanda me|unarod- Rusija i Nato }e obnoviti vojnu saradwu,
nih snaga (Kfor) saop{ti- prekinutu pre vi{e od godinu dana zbog rata u
la je da }e od 15. januara Ju`noj Osetiji, saop{tilo je politi~ko pred-
do 24. februara izvoditi stavni{tvo Rusije u Severnoatlantskoj alijansi.
ve`be na celoj teritoriji Prvo zasedawe Saveta Rusija–Nato odr-
Kosova. „Ve`be se odr`a- `ano je krajem januara u Briselu, i na wemu je
vaju u ciqu ocewivawa no- Rusiju predstavqao na~elnik General{taba
vih struktura i nisu odgo- oru`anih snaga i prvi zamenik ministra odbra-
vor niti priprema ni za ne general armije Nikolaj Makarov.
kakvu postoje}u ili o~eki- Odnosi Rusije i Severnoatlantske alijan-
vanu situaciju na Kosovu”, se zamrznuti su u avgustu 2008. godine, posle
navodi se u saop{tewu. rata u Ju`noj Osetiji. Tada je Nato optu`io Ru-
Dodaje se da je ciq ve`bi da omogu}e snagama Kfora da odr`e visok stepen goto- siju za neproporcionalnu primenu sile prema
vosti i da budu spremne za brzo razme{tawe kao odgovor na bilo koji scenario. Kra- Gruziji i doneo odluku da „zamrzne” odnose s Ru-
jem januara 2010. Kfor }e imati 10.000 vojnika, dodaje se u saop{tewu. skom Federacijom na svim nivoima.
Prvo zasedawe Saveta Rusija–Nato posle
konflikta, na nivou ministara inostranih po-
slova, odr`ano je 4. decembra pro{le godine.
Vojnici BiH idu u Avganistan
Novi kineski sistem
Na~elnik Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga BiH general-pukovnik Miladin Miloj- za presretawe raketa
~i} rekao je da su Oru`ane snage zavr{ile pripreme za odlazak vojnika u Avganistan.
Oru`ane snage BiH sa~inile su stru~nu analizu stawa u Avganistanu i uputile ga Kineska vojska uspe{no je testirala sistem
Ministarstvu odbrane BiH na razmatrawe, rekao je Miloj~i}. „Daqa procedura je po- za presretawe raketa. Kako se navodi, testira-
liti~ka, a ne vi{e vojna. [tab je zavr{io svoj stru~ni deo posla. Ako ministar ispo- we sistema sa zemqe izvedeno je na kineskoj te-
stavi dodatne zahteve [tabu, a verujem da ne}e, onda predlog odluke ide Predsedni- ritoriji i postiglo je `eqene rezultate, „a test
{tvu BiH”, izjavio je Miloj~i}. On je rekao da }e Zajedni~ki {tab Oru`anih snaga BiH je odbrambene prirode i nije usmeren ni prema
nastaviti da radi posao koji je do sada radio, navode}i da, osim obuke vojnika koja je jednoj zemqi”.
primarna, o~ekuje i dodatno anga`ovawe BiH u misiji ISAF. Vojska Kine je u procesu modernizacije, a
Kada je re~ o slawu vi{kova oru`ja iz BiH u Avganistan, on je dodao da je to u{lo posledwih godina znatno su porasla izdavawa
u tehni~ku fazu realizacije. „Mnogo toga vi{e ne zavisi od nas. Sada druge instituci- dr`ave za odbranu. Poseban zna~aj pridaje se
je treba da obezbede dozvole. Kada je re~ o vojsci, mi smo svoj deo posla zavr{ili“, raketnoj tehnologiji. U izve{taju se tako|e po-
izjavio je Miloj~i}. miwu i kritike na prodaju ameri~kog oru`ja Taj-
vanu, ukqu~uju}i i odbrambeni raketni sistem
PAC-3. Kina ima 1.300 postavqenih balisti~kih
projektila usmerenih ka Tajvanu.
Crnoj Gori otvorena vrata Natoa Tajvan se odvojio od Kine posle gra|anskog
rata 1949. godine. Ujediwene nacije ne priznaju
Crnoj Gori su otvore- Tajvan kao dr`avu, a Kina ga smatra delom svoje
na vrata Natoa i treba da teritorije.
iskoristi tu mogu}nost, po-
ru~io je predsedavaju}i Voj-
nog komiteta Natoa, admi-
Patriot rakete
ral \ovani di Paola. On je
od aprila u Poqskoj
odr`ao predavawe na Fa- Baterija ameri~kih patriot raketa bi}e
kultetu politi~kih nauka u stacionirana u severnoj Poqskoj u aprilu, saop-
Podgorici na temu „Novi {tilo je Ministarstvo odbrane Poqske. Port-
strate{ki koncept Natoa”. parol ministarstva Janu{ Semej rekao je da }e
Admiral di Paola je baza, koja }e imati najvi{e osam lansirnih ram-
rekao da je budu}nost Za- pi sa posadom od 100 ameri~kih vojnika, biti po-
padnog Balkana u evroa- stavqena u gradu Moragu. Ameri~ke odbrambene
tlantskim integracijama i ocenio da je Crna Gora dobar primer u tom procesu. Prema rakete slu`i}e za obuku poqske vojske.
re~ima Di Paole, prijem Crne Gore u Akcioni plan za ~lanstvo (MAP) je priznawe za Garnizon raketa patriot bio je uslov poqske
napredak na putu evroatlantskih integracija. On je ponovio da termin kada }e Crna vlade za stacionirawe raketnog {tita iz 2008.
Gora biti primqena u tu organizaciju zavisi od we same, odnosno od wenog uspeha da godine, koji je dogovorila administracija biv{eg
ispuni potrebne uslove. predsednika Xorxa Bu{a i koji je doveo do zateg-
„Crnoj Gori je data mogu}nost da bude primqena u Nato i sada je na woj pitawe nutosti sa Rusijom, posle ~ega je administracija
kada }e se to desiti”, rekao je Di Paola i dodao da }e u~e{}e crnogorskih vojnika u Baraka Obame taj dogovor preoblikovala.
misiji ISAF u Avganistanu predstavqati vredan doprinos uspostavqawu mira i bezbed- Grad Morag je 60 kilometara udaqen od ru-
nosti u svetu. ske enklave Kaliwingrad.

1. februar 2010.
52

Nadmetawe za
Pi{e
Aleksandar RADI]
indijsko tr`i{te
ndija se priprema za veliki tehnolo{ki
I skok koji }e ostvariti nizom naruxbina no-
vih sredstava, pre svega aviona. Procene
aktuelnih prilika ka`u da se polovina tehnike u
oru`anim snagama mo`e smatrati za zastarelu i
mora ili na remont i modernizaciju ili u rashod.
Samo 15 posto naoru`awa svrstava se u savre-
meno.
U narednih deset godina za modernizaciju }e
biti potro{eno oko 100 milijardi dolara. U bor-
bi za tu sumu glavni konkurenti bi}e ameri~ke i ru-
ske firme. Interesi odbrambene industrije tih dr-
`ava ~vrsto su povezani sa geostrate{kim polo`a-
jem Indije i potrebom da se dve afirmisane sile
{to boqe pove`u sa silom u rastu. Zato }e biti vr-
lo interesantno pratiti kako }e SAD i Rusija poku-
Indija ima {avati da preko politi~kih odnosa podr`e izvoz
i potrebe i novca naoru`awa.
za razvoj izuzetno Za Indiju, konkurencija me|u prodavcima je do-
brodo{la i zbog ve} pomenute namere da se ne ve`e
mo}ne oru`ane sile. za samo jednog strate{kog partnera, zbog cena i po-
U izboru sredstava godnosti u mehanizmima pla}awa i mogu}em sudelo-
ratne tehnike vawa indijskih firmi u proizvodwi i razvoju.
poku{ava da ostvari Trka je ve} uveliko u toku, posebno za izbor
vi{enamenskog savremenog borbenog aviona. U
balans izme|u vi{e borbenim eskadrilama poseban teret sada pred-
strate{kih partnera stavqa veliki broj ostarelih migova 21 (MiG), koji
u inostranstvu i su postali izuzetno rizi~ni za pilote, pa su i ude-
doma}e proizvodwe si ~esti. Zvani~na statistika ka`e da je za posled-
wih 20 godina palo 265 migova i pri tom je poginu-
po stranim lo 96 pripadnika vojske i 44 civila.
licencama i sve vi{e ada leti oko 160 od 450 migova 21, koliko
samostalnim
razvojem. Takav
S se nalazi u inventaru. Osim zamene miga 21,
Indija `eli da pove}a broj eskadrila sa 34
na 42, u kojima }e biti od 612 do 756 borbenih
pristup podse}a aviona. Osim ve} pokrenute licence proizvodwe
na prilike u biv{oj Su-30MKI, Indije `eli da obezbedi stabilnu po-
Jugoslaviji, punu novom tehnikom i zato paralelno radi na vi-
{e projekata. Zbog zamene miga 21 radi se na ma-
koja je tako|e lom jednomotornom doma}em lovcu texas, koji je to-
poku{ala da se kom razvoja nai{ao na puno tehni~kih problema,
snabdeva iz vi{e tako da se ne mo`e sa punom sigurno{}u predvide-
ti wegova budu}nost.
izvora da bi bila Zbog ulo`enog novca i rada sada je te{ko odu-
tehnolo{ki stati od lovca, ali zato RV Indije na me|unarod-
nezavisna. nom tenderu tra`i jo{ 126 lova~kih aviona. Zva-
Isti motivi i duh ni~no, svi su dobili {ansu, ali polako se izbor
proizvo|a~a su`ava na Amerikance i Ruse. Za raz-
nesvrstanosti liku od pro{lih vremena kada su Amerikanci bili
uticali su na stav izuzetno {krti u dozvoli za pristup tehnolo{kim
Indije da se mo`e znawima, sada su pokazali voqu da Indiji prepu-
i platiti vi{e ako ste znawa potrebna da se ovlada proizvodwom
borbenog aviona. Rusija poku{ava da uveri RV In-
treba da se do|e dije da bi najboqe re{ewe bilo da bez tehnolo-
do samostalnosti. {kog rizika nabavi mig 35, ustvari usavr{eni mig
P A R A L E L E
29, koji se ve} ~etvrt veka koristi u Indiji. U pri-
stupu tehnologijama Rusija je puno ponudila – u zdru-
`enom poslu sa Indijom radi na razvoju potpuno
novog vi{enamenskog borbenog aviona nove gene-
racije. Na tu letelicu mora}e jo{ da se ~eka, a In-
dija sada `eli da nabavi neki od aviona koji su ve}
u serijskoj proizvodwi.
Zbog dugoro~nog zna~aja programa od 126 lo-
vaca, Amerikanci i Rusi sada vode `estoku bitku
oko poslova za puno mawu koli~inu aviona potreb-
nih Ratnoj mornarici Indije. Onaj ko obezbedi taj
posao ima {anse i kod RV Indije. Za sada, Rusi su
u prednosti jer su oni Indiji prodali modernizo-
vani i remontovani nosa~ aviona, biv{i Admiral
Gor{kov, koji }e kod novog korisnika nositi ime
Vikramadita. Na palubi tog broda bi}e eskadrila
od 16 lovaca mig 29K i mig 29KUB.
lede}i korak u razvoju indijske flote je grad-
S wa tri nosa~a aviona deplasmana od 40.000
tona. Kobilica prvog broda polo`ena je u
brodogradili{tu u Ko~inu februara 2009. godine,
a u flotu treba da u|e 2015. godine. Za prvi brod,
na tenderu objavqenom novembra 2009. godine, bi-
}e naru~eno 16 borbenih aviona sa perspektivom
da se naruxbina podigne na 40 aviona potrebnih
za sva tri nosa~a aviona. U MiG-u su ra~unali da
}e Indija vrlo verovatno uzeti dodatne koli~ine
migova 29K, ali sada SAD nudi palubnu varijantu
F-35 lajtning II.
Osim borbenih aviona, Indija `eli da obno-
vi transportnu flotu. Ve} se odlu~ila za naruxbi-
ne deset ameri~kih aviona C-17A kao zamenu za
stare ruske avione Il-76 i delimi~no An-32. Za
firmu Boing naruxbina iz Indije je veliki doga|aj
jer se proizvodwa C-17 bli`ila kraju. Iako se ra-
~una sa odlaskom Il-76 u osnovnoj nameni, intere-
santan detaq predstavqa to da je Indija krajem
pro{le godine zatra`ila od Rusije devet lete}ih
radarskih osmatra~kih stanca A-50EI zasnovanih
na modifikovanom Il-76. Ti avioni su primer na
koji na~in se razmi{qa u Indiji. Da bi se ostvari-
la {to ve}a nezavisnost i istovremeno nabavila
savremena tehnika visokih mogu}nosti, iz Rusije su
ve} 2003. godine naru~ena tri A-50 sa delom elek-
tronskih sistema. Zatim su izraelskoj firmi ELTA
povereni radovi na integraciji wihovog radarskog
sistema uz u~e{}e indijskih firmi. Prvi avion za-
vr{en je i predat RV Indije maja 2009. godine, a
jo{ dva }e u}i u naoru`awe ove godine.
U programu za tenkove ve} se desio krah dugo-
trajnog ambicioznog programa razvoja doma}eg
borbenog vozila arjun. Pokazalo se da taj tenk, uz
puno nedostataka, ima znatno ni`u pouzdanost i lo-
{ije takti~ko-tehni~ke karakteristike u odnosu na
ruske tenkove T-72 i T-90 kakvi su ve} u upotrebi.
53
Sinergija 09
Tehnolo{ko
osve`ewe
K
Kad bi se informati~ke ad je 2008. godine zavr{ena Sinergija, konferencija koja je postala mesto oku-
pqawa doma}ih i stranih profesionalaca koji rade na razvoju i primeni in-
tehnologije posmatrale formacionih tehnologija, koriste}i prete`no Majkrosoftove proizvode, naja-
kao i ostali alati vqena su zna~ajna unapre|ewa u razvoju operativnog sistema, alata i program-
skih re{ewa u 2009. godini. S obzirom na to da Majkrosoft iz godine u
za proizvodwu, bile bi godinu postavqa sve vi{e standarde u kori{}ewu informacionih tehnologija, o~e-
kivalo se da }e promene nastupiti tokom godine.
mnogo primewivije. Me|utim, ve} januara 2009. godine po~elo je testirawe novog operativnog si-
U svetu su brojne promene stema Windows 7, koji je najavqen kao raskid sa sistemom Windows XP i wegovim na-
slednikom Windows Vista. I druge brojne promene obele`ile su napredak u primeni
obele`ile napredak virtuelnih platformi, serverskih aplikacija i programskih alata. Svi oni koji su
se pridru`ili ekipi Majkrosoftovih profesionalaca na Sinergiji 09, mogli su da
u primeni virtuelnih razmene iskustva sa kolegama iz zemqe i sveta i iskoriste priliku da na jednom me-
platformi, serverskih stu ~uju sve o Majkrosoftovim novitetima i tehnologijama od uva`enih predava~a i
gostiju.
aplikacija i programskih
Pre da va wa za stru~ wa ke
alata. Majkrosoft se Iako je odr`avawe devete po redu Sinergije bilo pod znakom pitawa, prvenstve-
ne zadovoqava samo no zbog ekonomske krize, ono {to je za organizatore predstavqalo podstrek bio je
broj prijavqenih za u~e{}e na skupu. Vi{e od 1.500 na{ih stru~waka prijavilo se da
efikasnim nformati~kim prati brojna predavawa, u~estvuje u obu~avawu i sagleda podru~ja prakti~ne primene
novih Majkrosoftovih proizvoda. Bila su to predavawa o novom operativnom sistemu
platformama ve} nudi Windows 7, o tome {ta donosi Majkrosoft Ofice 14, i o prednostima prakti~nog kori-
celoviti sistem poslovne {}ewa virtuelizacione infrastrukture zasnovane na tehnologiji Majcrosoft HiperV.
Na pres-konferenciji Sinergije 09 predstavqena su de{avawa na informa-
tehnologije. ti~koj sceni u Srbiji, te planovi i o~ekivawa Majkrosofta za naredni period. Po-

54 1. februar 2010.

Razvoj informatike u Srbiji
Majkrosoftova konferencija o informati~kim tehnologi-
jama Sinergija 09 odr`ana je u Centru „Sava” u Beogradu od 17.
do 19. novembra. Skup je otvorio potpredsednik Vlade Srbije i
ministar za nauku i tehnologiju Bo`idar \eli}. Tom prilikom
podsetio je da se u Srbiji u informacione tehnologije ula`e
dvostruko mawe sredstava nego u zemqama Evropske unije i da
razvoj informatike mora da bude jedan od prioritetnih zadata-
ka. Zbog toga }e Vlada u narednih pet godina ulo`iti oko 300
miliona evra za nau~ni i tehnolo{ki razvoj.
U~esnicima skupa, posredstvom video-linka, obratila se i
ministarka za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Jasna
Mati}, koja je ukazala na zna~aj tog tradicionalnog informa-
ti~kog skupa i izrazila o~ekivawe da }e i Srbija uskoro biti
svrstana u red naprednih zemaqa u oblasti informatike.
Generalni sponzor Sinergije 2009 bila je kompanija Com-
Trade. Predsednik Veselin Jevrosimovi} podsetio je da je ova
godina najte`a za poslovawe u posledwe dve decenije i da je
prodaja ra~unara opala za oko 20 odsto. Tako|e istakao da je
dr`ava propustila priliku da investirawem u informatiku re-
{i problem prevelike neefikasne dr`avne uprave.
krenuta je i aktuelna tema piraterije, koja je u Srbiji i daqe na vi-
sokom nivou.
Predavawa, demonstracije i konferencijski skupovi odr`ani
su u deset konferencijskih sala Centra „Sava”. Predava~i su bili
stru~waci Majkrosofta iz Srbije, regiona, zapadnoevropskih ze-
maqa, ali i iz samog Redmonda, odnosno stru~waci partnerskih
firmi (i srpskih i stranih).
Re{ewe ko je sti mu li {e
Podnaslov ovogodi{we konferencije bio je „Sve`e iz Maj-
krosofta”, a najatraktivnija predavawa su, kao i uvek, bila upravo
o novim proizvodima i tehnologijama. Pored novog operativnog si-
stema Windows 7, moglo se saznati ne{to vi{e i o platformi Win-
dows Azure, i o ostalim, zaista „sve`im“ proizvodima, kao {to su
Exchange Server 2010, Windows Server 2008 R2, Office 2010 (Office
14), SharePoint 2010...
Sinergija 09 obuhvatila je veliki broj predavawa, svrstanih u
devet tematskih celina. Predstavqeno je re{ewe – Poslovna inte-
ligencija i platforma za bazu podataka, koje se koristi za dono{e-
we vaqanih poslovnih odluka, uz kori{}ewe odgovaraju}ih alata i
tehnologija. To re{ewe omogu}ava integracije, analize i izve{ta-
vawa nad zajedni~kim (zdru`enim) podacima, uz pomo} tehnologija:
Microsoft SQL Server 2005 i nove verzije SQL Servera 2008, Microsoft
Office PerformancePoint Services i 2007 Office System. To ukazuje da je
SQL Server 2008 postao nezamenqiva platforma za upravqawe po-
dacima, pru`aju}i visok stepen sigurnosti i pouzdanosti sistema.
Slede}i ciklus predavawa odnosio se na razvojne alate koji
~ine srce Majkrosoftovih tehnologija. Na velikom broju sesija
prikazani su alati koji su postali neizostavni deo razvoja kri-
ti~nih aplikacija. To su Microsoft Visual Studio 2008, Visual Studio
2010, Microsoft Visual C++, Visual Basic i Visual C. Uz to informa-
ti~ari su saznali i kako da oja~aju razvojne sposobnosti koriste-
}i aplikacije i alate za upravqawe `ivotnim ciklusima i Visual
Studio Team Systema.
Na{iroko kori{}en program za kancelarijsko poslovawe
pro{iren je aplikacijama za deqewe podataka – Office and Share-
Point, koji poma`e da se sazna vi{e informacija o tome kako da se
oblikuju, primene i iskoriste re{ewa zasnovana na platformi
Office i SharePoint. U toj oblasti u~esnici su sagledali i slede}e
tehnologije i alate: SharePoint Server 2007, Office Enterprise, Info-
Path 2007, SharePoint Designer, Project Server 2007, SharePoint Online
services.
Nisu predstavlqene samo osnovne programerske i korisni~ke
aplikacije za rad sa podacima ve} i mogu}nosti upravqawa wima
pomo}u razli~itih tipova komunikacija – Unified Communication,
Messaging and Mobility. Upravqawe podacima i razli~itim tipovi-
ma komunikacija u vreme savremenog poslovawa, radi obezbe|iva-
wa brzog i pouzdanog servisa, danas postaje sve ve}i izazov. Maj-
krosoft je, tako|e, prikazao vertikalu proizvoda ~iji je ciq da pru`i
potpunu razmenu komunikacija, poruka, audio-video sadr`aja izme-
|u aplikacija i ure|aja koje qudi koriste u svakodnevnom poslova-
wu. Me|u wima su slede}e tehnologije: Microsoft Exchange Server, Mic-
rosoft Office Communications Server 2007 R2, Microsoft Office LiveMee-
ting and Microsoft Exchange Online.
Zah te vi sa vre me nog bi zni sa
Po{to poslovna struktura zahteva mnogo vi{e od prikupqawa
podataka, wihove obrade, analize i prikazivawa u korisnom obli-
ku, Majkrosoft je razvio i serverske alate za upravqawe i za{titu
– Server, Management Tools and Security, kojima se obezbe|uje sigurnog
serverskog operativnog sistema. Upravo zato je familiji proizvoda
Windows Server dato posebno mesto na konferenciji.
Bilo je re~i i o alatima za centralni sistem, koji na najboqi
na~in ure|uju, odr`avaju i pru`aju podr{ku funkcionisawu infor-
mati~ke i tehnolo{ke infrastrukture. To omogu}ava da se maksimi-
zuju investiciju u informati~ko-tehnolo{ki buxet pove}avaju}i broj
servisa, smawuju}i potro{wu i robustnost odr`avawa slo`ene in-
frastrukture. Tu su najefikasniji virtualizaciona strategija (Mic-
rosoft virtualization strategy), alati i tehnologija kao {to su: Windows
Server Hyper-V, Microsoft Hyper-V Server, App-V, MED-V, System Center
Virtual Machine Manager, Terminal Services.
Najvi{e interesovawa izazvala su predavawa o novom opera-
tivnom sistemu Windows 7 u oblasti Windows Client. Prikazane su
najzna~ajnije novine i razlike u odnosu na prethodne verzije opera-
tivnog sistema Windows, poboq{awa performansi i sigurnost si-
stema koju Windows 7 donosi korisnicima. Bilo je re~i i o razvoj-
nim alatima i tehnologiji virtuelizacije u okviru desktop optimi-
zacije radnih stanica.
U grupi predavawa Majkrosoftovih poslovnih re{ewa demon-
strirane su prednosti proizvoda iz familije Microsoft Dynamics, te
na~ini na koji ti proizvodi re{avaju kompleksne poslovne zahteve u
razli~itim industrijama u Srbiji.
Predstavqen je, tako|e, i na~in kako se tehnologije integri{u
u celinu Majkrosoftove platforme, odnosno kako se mogu ukqu~iti
partnerska re{ewa i primeri uspe{nih implementacija novih Mic-
rosoft ERP poslovnih re{ewa Microsoft Dynamics NAV 5.0 SP1, Micro-
soft Dynamics AX 2009, kao i re{ewa Microsoft CRM.
Prikazani su i modeli poslovawa, vizije i konkretni odgovori
na ekonomske izazove sa kojima se susre}emo. S obzirom na savre-
mena kretawa nisu izostala ni re{ewa o implementaciji alata
koji omogu}avaju da se sve vi{e koriste mobilna telefonija za upra-
vqawe poslovima, zahvaquju}i odgovaraju}im Majkrosoftovim re-
{ewima.
Nikola OSTOJI]
55
 kultura

PRIKAZI

U tekstu o

Bibliografija bibliografiji
navedeni su podaci o
fondu koji na tu temu,
pored ostalih,
dobrovoqa~kog poseduju Centar za
vojnonau~nu
dokumentaciju i

pokreta informacije i
Narodna biblioteka
Srbije, gde su osim
U najnovijem, trideset ~etvrtom broju kwiga obuhva}eni
zbornici i
„Dobrovoqa~kog glasnika”, tematska publikacije ~iji su
celina posve}ena je bibliografskom sadr`aji posve}eni
pregledu literature o srpskim srpskom
dobrovoqa~kom
ratnim dobrovoqcima i dobrovoqa~kom pokretu. Kwige i
pokretu u Srbiji i srpskim etni~kim publikacije koje
prostorima van granica nekada{we poseduje biblioteka
kne`evine, odnosno Kraqevine Srbije Centra visokih
vojnih {kola u
Beogradu, tako|e su
ibliografskim pregledom obuhva}ene u okviru bibliografske gra|e
Rubrike
B dobrovoqa~kog pokreta
obuhva}eni su naslovi ~iji su
autori savremenici buna, ustanaka Redovne rubrike „Glasnika“ donose obiqe
navedene u ovom broju „Dobrovoqa~kog
glasnika“.
Prigodna izdawa Srpske akademije
i ratova koje su Srbi vodili u 19. i materijala o qudima i doga|ajima koji su
nauka i umetnosti, kao {to su spomenice,
20. veku, ali i savremeni obele`ili dobrovoqa{tvo u Srba, ali i
kalendari, enciklopedije i sli~ne
istori~ari, me|u kojima su aktuelnosti vezane za savremena dru{tvena
publikacije, upotpuwuju naslove sa
istaknuti nau~ni radnici, kretawa.
sadr`ajima koji se odnose na dobrovoqce
ukqu~uju}i i brojne akademike. U rubrici „Aktuelna tema“, na primer, pod
i dobrovoqa~ki pokret. Veliki broj
Pregled literature je posebno naslovom „Slovo o Kosovu“, objavqeno je, dosad
naslova o dobrovoqa{tvu nalazi se u
zna~ajan kada se ima u vidu da nepublikovano, izlagawe dr Miodraga
rafovima biblioteke Istorijskog
obuhvata veliki broj kwiga i Trifunovi}a u Skup{tini Srbije 1983. godine,
instituta u Beogradu, a vi{e stotina
publikacija kojih odavno nema u u kome je autor, biv{i sudija Ustavnog suda i
kwiga i publikacija o Topli~kom ustanku u
kwi`arskim izlozima, od kojih neke predsednik Saveznog ve}a Skup{tine SFRJ,
Narodnom muzeju u Leskovcu. Kada se tome
predstavqaju istorijske raritete. upozoravao i gotovo proro~anski predvideo
dodaju tekstovi objavqeni u
Mnoge kwige i publikacije o razvoj doga|aja u ju`noj srpskoj pokrajini.
„Dobrovoqa~kom glasniku“ u proteklih
dobrovoqcima i dobrovoqa~kom petnaest godina, o~igledno je da se radi o
pokretu, naime, mogu}e je na}i i iskqu~ivo koristiti u jedinstvenom pregledu naslova o srpskim ratnim dobrovoqcima
bibliotekama koje ih poseduju. To je sasvim razumqivo kada se i dobrovoqa~kom pokretu.
ima u vidu da se u dosta slu~ajeva radi o antikvitetima od kojih Tematskoj celini prethodio je uvodnik dr Slobodana
je dosta wih {tampano daleko van Srbije. Takav je slu~aj, na Miki}a, generala u penziji, posve}en istra`ivawu i razumevawu
primer, sa kwigom „Dobrovoqci”, ~ije su izdawe finansirali su{tine ratnog dobrovoqa{tva u srpskom narodu. S tim u vezi,
Srbi, rudari, iz mesta Bjut Monti u Americi 1916. godine. autor pored ostalog navodi da u borbi za opstanak srpskog
Sli~an je slu~aj sa „Pravilnikom za vojne sudove”, izdatom na naroda zna~ajno mesto pripada ratnim dobrovoqcima, spremnim
Krfu 1915, i „Borbom Dobrovoqa~kog kora Ibarske vojske”, na najve}e napore, odricawa i spremnosti da daju `ivote za
autora Ni}ifora Du~i}a, objavqena 1881. u Glasniku Srpskog slobodu svog naroda. Takav doprinos ne mogu umawiti primeri
u~enog dru{tva. pojedinih „dobrovoqaca“ koji su samovoqno, van sastava
Me|u autorima su i mnoga poznata imena iz redova regularnih snaga, delovali i ~inili krivi~na dela i zlo~ine u
akademika, profesora doktora istorijskih nauka i drugih qudi vreme gra|anskih ratova na prostoru biv{e SFRJ.
iz sveta nauke poput Ar~ibalda Rajsa, Pere Slijep~evi}a, U ovom broju „Glasnika“, na`alost, nije izostala rubrika
Jovana Cviji}a, Bogumila Hrabaka, Vladimira Stojan~evi}a, „In memorijam“, koja je ovog puta predstavqala opro{taj od
Rado{a Qu{i}a, Andreja Mitrovi}a, Nikole Popovi}a... Milorada Mani}a, pukovnika u penziji i predsednika Udru`ewa
Re~ je, dakle, o velikom broju kwiga, publikacija, bro{ura ratnih dobrovoqaca 1912–1918, wihovih potomaka i
i ~lanaka koji se odnose na biografije istaknutih dobrovoqaca po{tovalaca. Isto tako, u toku {tampawa ~asopisa prispela je
i wihovih ~elnika, ali i o velikom broju borbi u kojima su vest da je preminuo patrijarh Pavle, o ~emu je tako|e
u~estvovali srpski ratni dobrovoqci. Takvih sadr`aja, s pravom pripremqen prilog sa citatima patrijarhovih izjava,
se mo`e re}i, ima na pretek, ali se tako|e mora konstatovati objavqenih svojevremeno u „Dobrovoqa~kom glasniku“, posebno
da ih, na`alost, nije bilo, niti ih danas ima, u istorijskim onih koje se odnose na Kosovo i Metohiju.
uxbenicima. A upravo taj nedostatak neumoqivo ukazuje i preti
padom u zaborav tradicija srpskog dobrovoqa~kog pokreta. Radisav RISTI]

1. februar 2010.
56
 ideolo{ki motivisan (u okviru toga na levi~arski i desni~arski),

Fenomen zatim (2) etnoseparatisti~ki terorizam i na (3) verski fundiran

terorizam (koji se deli na terorizam sekti i na terorizam
fundiran na interpretacijama velikih religija). Klasifikacija

terorizma terorizma prema sredstvima je na (1) klasi~ni, (2) biohemijski i

(3) nuklearni terorizam. Prema metodima klasifikuje se na (1)
klasi~ni, (2) samoubila~ki, (3) sajber i (4) narko-terorizam.
Klasifikacija prema tipu aktera – subjekata terorizma je na (1)
U izdawu Pravnog fakulteta u Beogradu, individualni, (2) terorizam organizacija i ilegalnih grupa i (3)
sredinom 2009. godine iz {tampe je institucionalni (dr`avni i sl.).
iza{la nau~na monografija „Terorizam, Peto poglavqe prvog dela obuhvata istorijat terorizma. On
je imao kroz istoriju svoje prete~e, do`iveo razvoj u 19. veku, da
op{ti deo”, autora dr Dragana bi u razli~itim ekstremisti~kim ideologijama i pokretima pun
Simeunovi}a, redovnog profesora zamah dobio u 20. veku. Kraj dvadesetog veka je i vreme osna`ewa
Fakulteta politi~kih nauka i Pravnog starih i pojave novih vrsta terorizma. Islamisti~ki terorizam
fakulteta u Beogradu postao je svetska opasnost broj jedan, a samoubila~ki i „sajber
terorizam” postali su nove ali va`ne pojave u svetu terorizma.
Drugo deo kwige, „Savremeni terorizam”, ima tri zasebna
rofesor poglavqa. Prvo poglavqe bavi se ideolo{ki motivisanim
P Simeunovi} je
dobro poznat {iroj
nau~noj javnosti kao
terorizmom, drugo etnoseparatisti~kim i tre}e verski
fundiranim terorizmom.
Ideolo{ki motivisani terorizam je podeqen na savremeni
izuzetan i me|unarodno levi~arski i na desni~arski terorizam. Levi~arski je ~esto
priznat stru~wak u motivisan uverewem u besperspektivnost parlamentarne
oblasti politi~kih politi~ke borbe i svoje prete~e ima u anarhisti~kim pokretima
nauka, sa posebnim 19. veka, dok se u 20. veku javqa u razli~itim vidovima, koji u
specijalizirawem, pored svojoj osnovi marginalizuju parlamentarnu vi{estrana~ku
vi{e oblasti kojima se demokratiju i daju prednost nasilnim oblicima politi~ke borbe.
bavi, upravo temom ove Profesor Simeunovi} posebno se zadr`ava na ekstremizmu
kwige. Stoga, izlazak ove kao rodnom tlu desni~arskog terorizma. Ekstremisti se ne
kwige iz {tampe zadovoqavaju negovawem svoje kulture, tradicije, ideologije. Oni
predstavqa mogu}nost `ele da potpuno pot~ine, uni{te, elimini{u drugog. On pi{e i da
nau~noj i stru~noj desni~arski terorizam svoju uslovno posmatrano individualnu
javnosti koja se bavi slabost nadokna|uje potrebom za oslawawem na dr`avu ili
fenomenom terorizma, instituciju.
ali i {iroj ~itala~koj Etnoseparatisti~ki terorizam obuhvata niz savremenih
publici, da se sazna oblika, gde mu je glavna odlika udru`ivawe po nacionalnoj
vi{e o najnovijim matrici, naj~e{}e u pravcu dobijawa teritorijalnih i statusnih
dostignu}ima u ovoj ustupaka. Tu se navode kao aktuelni primeri Severna Irska,
oblasti. S druge Baskija, Korzika, Kurdi, ^e~enija, [ri Lanka, albanski
strane, kwiga na U mno{tvu izdawa na ovu temu
kwiga „Terorizam, op{ti deo” izdvaja terorizam na Kosovu, jugu Srbije i u Crnoj Gori.
poseban na~in vr{i i Verski fundiran terorizam je najvi{e kao savremeni
klasifikaciju i se po obja{wewu terorizma kao
dru{tvenog i politi~kog fenomena, fenomen povezan sa islamskim terorizmom. On dobija na zna~aju
pregled posmatranog od 11. septembra 2001, i naro~ito je identifikovan sa Al
fenomena, paralelno problemima wegovog definisawa i
te{ko}ama ustanovqavawa wegovog Kaidom. Me|utim, wegovi oblici su ispoqeni i ranije u svetu, gde
sa nekim najnovijim zahvataju i balkanske prostore, poput Bosne i Hercegovine, Kosova
saznawima u ovoj istorijata, te naporima
me|unarodnih institucija, pre svega i Metohije, zapadne Makedonije. Poseban vid verski fundiranog
oblasti, pa se mo`e terorizma obuhvataju verske sekte.
posmatrati OUN, da se usvoji jedna zajedni~ka
definicija terorizma, a mawe po Dr Dragan PETROVI]
kombinovano i kao
univerzitetski onome {to uglavnom sadr`i ve}ina
uxbenik, a i kao kwiga o terorizmu – opisu
nau~na monografija. teroristi~kih organizacija i
Kwiga (250 str, B teroristi~kih ~inova sa gomilom
5 format) obuhvata zagu{uju}ih ~iwenica.
dva dela. Prvi deo,
„Definisawe, klasifikovawe i istorijat terorizma”, obuhvata
pet poglavqa. Shodno metodologiji politi~kih nauka koja
eksplicitno zahteva ta~no definisawe posmatranog fenomena, i
profesor Simeunovi} znatnu pa`wu posvetio je definisawu pojma
terorizma, u ~ak tri poglavqa ovog dela rada.
Klasifikacija terorizma obuhvata ~etvrto poglavqe. Prema
svojim ciqevima terorizam mo`e se klasifikovati na (1)

57
Pi{e Krsman MILO[EVI] Gradovi u sredwovekovnoj Srbiji

Svedo~anstva
civilizacijskog r
Srpski drevni gradovi rpski sredwovekovni gradovi ~ine posebnu i dragocenu vrstu spomenika mate-
– tvr|ave predstavqaju
dragoceno vitra`no
ogledalo, u kome
poznavaoci istorije,
kulture, privrede,
arhitekture, lingvistike
S rijalne kulture Srba. Pod imenom grad tada se nije podrazumevalo, kao da-
nas, jedno veliko urbano naseqe, ve} utvr|ewe koje je slu`ilo za odbranu ne-
kog naseqa, obi~no upravnog centra („`upe”) trga, rudnika, dvorca vladara,
nekog va`nog puta. U ratni~kom sredwem veku takvi gradovi su obrazovani na
sve strane u ve}em broju, pa se wihovi ostaci nalaze svuda po Srbiji. Ka`emo
ostaci, jer je ve}ina tih gradova poru{ena, a mnogi su ~ak i potpuno i{~ezli. Obi-
laze}i Srbiju ili ~itaju}i kartu, danas ~esto nailazimo na mesta sa nazivima
„Gradi{te”, „Gradina”, „Gradac”, „Kali{te”, „Kaqaja”, „Hisar”, „Kulina”..., {to
svedo~i da su se tu nekad nalazili gradovi (ne samo sredwovekovni) od kojih su
i mnogih drugih oblasti ostali samo mawi tragovi, uspomene, legende i se}awe na wih.
nauke, mogu prona}i Sem sredwovekovnih manastirskih gra|evina, izuzetnih svedo~anstava kultur-
nog nivoa i umetni~kih sposobnosti tada{wih Srba, gradovi iz toga doba predsta-
skrivene stakli}e ne samo vqaju jednu vrstu dokumenata i izvora za rekonstrukciju va`nih momenata iz isto-
na{e, ve} i pro{losti rije srpskog naroda, ali ukazuju i na ekonomsko-dru{tvene odnose i na~in `ivota
mnogih drugih naroda, na{ih predaka.
Za mnoge od starih gradova ne zna se ta~no ko ih je i u koje vreme sagradio. Ve-
koji su, seobama, snagom, za dana{wice sa davnom pro{lo{}u bitno je prekinuta petovekovnim turskim pusto-
veli~inom, mudro{}u ili {ewima i razarawima. Dok su muzeji i arhive u mnogim „sre}nijim” zemqama pune
dragocenih dokumenata – poveqa, pisama, planova, slika, ode}e, oru`ja, posu|a, na-
istrajno{}u i surovo{}u, kita, name{taja..., pomo}u kojih se mo`e rekonstruisati realnija slika `ivota i ra-
dodirivali ove prostore da qudi u tom dalekom vremenu, dotle je najve}i deo na{ih svedo~anstava nepovrat-

58 1. februar 2010.
 no uni{ten. Nijedan srpski sred- despota Stefana, koji je u wega pre-
wovekovni grad nema sa~uvan krov Krasno mesto i veliki grad neo svoju prestonicu iz Kru{evca i
i unutra{we prostorije u kojima se „dr`ao ga” 24 godine (1403–1427).
`ivelo. Ostale su samo zidine. Na Posle jednog turskog pusto{ewa (1397), Beograd je s Po{to je u sastav Despotovine
istra`iva~ima je da izvuku „sliku” „dozvolom Ma|ara” obnovio despot Stefan Lazarevi}. On u{ao oko 1403. godine, Beograd je,
kako su oni izgledali, na~in `ivota u jednoj svojoj poveqi (oko 1403) pi{e: „... kraswej{eje mesto i kao tvr|ava i kao grad, do`iveo
koji je u wima i oko wih strujao. od drevqe preveliki grad Belgrad i po slu~aju razdru{en i pravi preporod, prvi put postav{i
Detaqna lista svih spomeni- zapustjel szdah jego...”. I zaista, vrhunac svog razvoja sred- politi~ko, privredno i kulturno
ka (gradova) iznosila bi preko 200 wovekovni Beograd ostvario je u doba despota Stefana, koji sredi{te srpske dr`ave.
imena. Ovde se daje prikaz samo je u wega preneo svoju prestonicu iz Kru{evca i „dr`ao ga” Stefan je „graditeqski i ur-
najzna~ajnijih i najboqe o~uvanih 24 godine (1403–1427). Po{to je u sastav Despotovine u{ao banisti~ki” bitno unapredio svoju
sredwovekovnih gradova na teri- oko 1403. godine, Beograd je, i kao tvr|ava i kao grad, do`i- novu prestonicu. Velikim graditeq-
toriji dana{we Republike Srbije, veo pravi preporod, prvi put postav{i politi~ko, privred- skim zahvatom dobijen je kona~an
podeqenih u dve celine, na one sa no i kulturno sredi{te srpske dr`ave. oblik „razvijene” sredwovekovne
teritorije centralne Srbije i one tvr|ave sa Unutra{wim gradom u
sa podru~ja pokrajine Kosovo i Me- severoisto~nom delu Gorweg grada,
tohija. Sredwovekovne gradove u gde se nalazio dvor vladara, i pro-
pokrajini Vojvodina gradili su stranim i dobro utvr|enim Dowim
Ma|ari, pa oni nisu obuhva}eni u gradom, kao i isto~nim i zapadnim
ovom {tivu. podgra|em. Sem toga, iz sredwove-
kovnog razvoja grada na tvr|avi se
Beogradska tvr|ava isti~u neki dobro o~uvani spome-
Beogradska tvr|ava, podignuta nici – Zindan kapija sa dve polu-
na platou iznad u{}a Save u Dunav, kru`ne kule, Despotova kapija sa
jedna je od najve}ih sredwovekovnih mo}nom ~etvrtastom kulom u Gor-
srpskih gradova. Ona predstavqa wem gradu (15. vek) Jak{i}eva kula
najstarije istorijsko jezgro Beogra- u severoisto~nom predgra|u i kula
da, oko koga se razvijalo civilno Neboj{a (15. vek), najve}a kula Be-
naseqe jo{ u preistoriji, antici i ogradske tvr|ave. Izgra|ena je ra-
sredwem veku. Tu su o~uvani ostaci di za{tite Dunavskog pristani{ta
rimskog kastruma iz vremena bo- na samoj obali Dunava.
ravka Flavijeve legije i ostaci Iz turskog vremena sa~uvane
dvostrukih bedema iz vremena vi- su mnoge kapije (dve Stambol-kapi-
zantijske obnove za doba cara Anastasija (510) i cara Justinijana je, Mra~na kapija, Vodena kapija, Defterdarova kapija), turska ~e-
(535). Jo{ su Kelti od 4. do 3. veka p. n. e. sagradili prvu odbranu sma u Gorwem gradu (16. vek), Damid Ali-pa{ino turbe, ostaci ima-
svoga Singidunuma. Kada su Rimqani zauzeli Beograd, oni su za Tra- ma, kazamata, bedema. Postoje i mnogi drugi tvr|avski objekti koji
janovog, ili Adrijanovog, doba izgradili svoj kastrum pravougaonog ne pripadaju Beogradu sredweg veka. Despot Stefan je izgradio pri-
oblika, ~iji se ostaci i danas vide u temequ severnog zida. Posle stani{ta na Savi i Dunavu i razvio „civilni” deo grada. Smatra se
Rimqana, Beogradom su upravqali Vizantinci, koji su dugo, iza we- da je Beograd u 16. veku imao oko 100.000 stanovnika i bio jedan od
govih zidina odbijali navale u najve}ih evropskih gradova.
vreme seoba naroda. Tokom Posle smrti despota Stefana (1427) Beograd preuzimaju Ma-

azvoja vremena, Beograd su razarali |ari. Nalaze}i se sve ~e{}e pod turskim udarima, grad se ponovo
Huni (5. vek) i Avari (8. vek). utvr|uje u skladu sa upotrebom vatrenog oru`ja. Pohodom Sulejmana
Pod ~isto slovenskim ime- Veli~anstvenog i padom pod tursku vlast (1521) tvr|ava je izgubila
nom Bjelgrad, prvi put se pomi- svoj raniji strate{ki zna~aj. Tokom duge turske vladavine, punih 167
we u jednom pismu pape Jovana godina, grad nije znatnije utvr|ivan, ali se predgra|e vrlo inten-
Osmog (878). Tada to vi{e nije bilo pagansko naseqe, koje su zapose- zivno razvijalo. U toku kratkotrajne austrijske vlasti (1688–1690)
la varvarska plemena, nego razvijeni hri{}anski centar. Samo neko- preduzete su mere da se Gorwi i Dowi grad obnove. Kasnije, to je
liko godina kasnije (885) Beograd se u istorijskim dokumentima nazi- nastavqeno i pod Turcima, koji su gradili objekte islamskog karak-
va „najslavnijim gradom na Dunavu”. U vremenu od 9. do 12. veka, on je tera. Razume se, odr`avali su i postoje}e, koji su im slu`ili za sme-
veoma ~esto mewao svoje gospodare (Bugari, Vizantinci, Ugri), bivao {taj brojnih vojnih posada i wihovu za{titu.
razaran i obnavqan. Iako je vi{e od ~etiri veka bio nastawen slo- Beograd je jo{ nekoliko puta i{ao iz ruke u ruku, sve dok 1867.
vensko-srpskim `ivqem, prvi put pod srpsku vlast dolazi za vreme godine u doba kneza Mihaila Obrenovi}a, nije definitivno predat
kraqa Dragutina (1284), koji ga je „dobio” od svog tasta, ma|arskog Srbima.
kraqa Stefana Petog. Sa~uvani bakrorez iz 1677. predstavqa Beograd pre nego {to
Upravqaju}i Beogradom oko tri decenije (u doba vladavine {u- su ga, prvo Italijan Karnaro (1696) za ra~un Turaka, a onda i [vaj-
raka kraqa Ladislava) Dragutin je znatno doprineo wegovoj „srbi- carac Mores fon Doksat (1723–1736) za Austrijance, „prepravili
zaciji”, ~emu je te`io i wegov brat kraq Milutin, od 1316. do 1319. u modernu tvr|avu”. Do danas se, u tako „prepravqenom” Beogradu,
godine, kada ponovo pada pod ma|arsku vlast. Dragutin je „obna- o~uvalo malo sredwovekovnih tragova. Najzna~ajniji su – isto~ni
vqao i {irio grad”, podigao u wemu veliku Sabornu crkvu, sedi{te zid gorwe pravougaone tvr|ave sa kapijom na severoisto~nom uglu,
beogradskog mitropolita, koja je imala, sem ostalog, i ~udotvornu ostaci „cvingera” ispred istog tog ugla, koji je {titio kolsku vezu
ikonu Bogorodice. U Gorwem gradu podigao je zamak u kome je do~e- izme|u gorwe i dowe tvr|ave do pristani{ne kule Neboj{e (kasnije
kao kraqicu Simonidu, `enu svog brata Milutina, kada je do{la u tako nazvana). Ta dunavska kula je iz „artiqerijskog vremena”. Bra-
„pohode” Beogradu. nila je ulaz u pristani{te. Ina~e, nijedna sredwovekovna kula na
Posle jednog turskog pusto{ewa (1397. godine) Beograd je s „do- Beogradskom gradu nije do danas sa~uvana. Od wih je ostalo samo
zvolom Ma|ara” obnovio despot Stefan Lazarevi}. On u jednoj svojoj nekoliko temeqa. Najverovatnije, sru{ili su ih Austrijanci prili-
poveqi (oko 1403) pi{e: „... kraswej{eje mesto od drevqe preveliki kom „prepravki” u 18. veku. Tokom 1948. otpo~elo je arheolo{ko ot-
grad Belgrad i po slu~aju razdru{en i zapustjel szdah jego...”. I zai- kopavawe „utvr|enog zamka” na zapadnom uglu gorwe tvr|ave. „Rim-
sta, vrhunac svog razvoja sredwovekovni Beograd ostvario je u doba ski bunar”, koji se nalazi u blizini, austrijska je gra|evina (u dana-

59
 feqton

{wem obliku). Grad nije padao u

ru{evine, niti je napu{tan.
U Evropi je sredwoevropski
Beograd nosio naziv Alba grae-
ca, Ma|ari su ga nazivali Nan-
dorfehervar ili Alba nandor,
Turci Beligrad, a Austrijanci
Vajsenburg.

Grad Golubac
Jedan od najboqe o~uvanih
sredwovekovnih gradova na tlu
Srbije nalazi se pred ulazom u
\erdapsku klisuru. Nije poznato
kada je sagra|en, ali se pomiwe
kao ma|arski grad 1337. godine.
Od 14. veka ~esto se pomiwe kao
popri{te velikih borbi, posle nicu posle 1402. godine, despot
kojih je mewao gospodare. Bivao Lazarica Stefan je povremeno boravio u
je na mahove i srpski. Turci su ga Crkva Lazarica, nazvana tako po svome ktitoru knezu La- gradu svog oca. Wegov biograf
prvi put osvojili odmah posle Ko- zaru, a posve}ena sv. Stefanu, nalazi se u unutra{wosti Kru- Konstantin pomiwe „tvrd grad
sovske bitke i zadr`ali do 1402. {eva~kog grada. Ta~na godina podizawa te crkve nije poznata, Kru{evac”. Ina~e, i taj grad se
godine. Od tada do 1427. bio je u ali se veruje da je nastala posle pobede kneza Lazara nad obla- „preme{tao” iz ruke u ruku. Turci
vlasti despota Stefana Lazare- snim gospodarom Nikolom Altomanovi}em (1374). Posle pada su Kru{evac zauzeli privremeno
vi}a. Zapovednik tvr|ave, vojvo- Kru{evca pod tursku vlast, delila je sudbinu grada, s kojim je 1389. godine, zatim ga je sultan
da Jeremija, umesto Ma|arima, istovremeno nastala. Mu sa ponovo osvojio i poru{io
kako je bilo predvi|eno ugovo- 1413, a sultan Murat Drugi ga je
rom, predao ga je Turcima. Sege- pqa~kao i pusto{io 1425. i
dinskim mirom (1444) Golubac je ustupqen despotu \ura|u Branko- 1426. godine. Ma|ari su ga osvojili 1437, a zakqu~ewem Segedinskog
vi}u, da bi 1458. opet pripao Turcima. Krajem 17. veka potpao je mira 1444. vra}en je despotu \ura|u, da bi kona~no pao u turske ruke
pod vlast Austrijanaca. 1454. godine. Oni ga nazivaju Alaxa-Hisar, tj. [aren-grad.
Golubac je grad strategijskog karaktera, sagra|en na terasa- Grad je {estougaonog oblika, izvan naseqa na bre`uqku, sa dvo-
stim stenama iznad Dunava, sa don`onom (glavnom kulom) na najvi- strukim zidovima od kamena i utvr|en kulama. Zid je bio {irok 2 m,
{oj ta~ki, a ostalim kulama i zidovima lepezasto postavqenim u a sa~uvan je samo mali deo, du`ine 25 m, uz ogromnu kulu na zapad-
dva reda prema najslabijoj strani – zapadu. Prvobitno je sagra|en nom delu, o~uvanu do visine od 10 metara, kroz koju se ulazilo u grad.
za borbu hladnim oru`jem, a tri jugozapadne ~etvrtaste kule su ka- Kule su bile kvadratnog oblika, od kamena, sa stranama 12 metara i
snije (u vreme artiqerije) spoqa obzidane oblim poja~awima. Po- vi{e spratova. Tvr|avski kompleks sastojao se od Malog grada, sme-
negde se vide i topovski otvori. Ma|ari su topovima te{ko bom- {tenog u severoisto~nom delu, i Velikog grada, koji je zahvatao ve}i
bardovali Golubac 1428. godine. i uzvi{eniji prostor. Od Malog grada sa~uvana je samo tzv. Lazare-
Da bi se obezbedila efikasnija odbrana, grad je unutar bede- va kula – don`on, zidana kamenim oblutkom, {to je retkost u tada-
ma pregra|en zidovima i podeqen na nekoliko celina. Ukupno ima {wem graditeqstvu. U Velikom gradu bio je kne`ev dvor, pored koga
devet kula postavqenih na razli~itim nivoima, od kojih je don`on, je sagra|ena velelepna pridvorna crkva, poznata pod imenom Laza-
dole vi{eugaon a gore cilindri~an, najistaknutiji. Ostale kule ima- rica. Za razliku od we, koja je potpuno o~uvana, svi drugi objekti,
ju zupce i strelnice. Po jednom interesantnom detaqu reklo bi se ukqu~uju}i bedem i pet mawih oja~avaju}ih kula, odavno su u ru{evi-
da je jedna ~etvrtasta kula u sredini grada srpskoga porekla. To je nama, koje su arheolo{ki istra`ene i konzervirane. Na trgu ispod
kapela u dowem prizemqu. Ona ima ni{e za oltar, |akonikon (za grada sagra|ene su zgrade za stanovawe, zanatske radionice, du}a-
kratke molitve) i proskomidiju (priprema za pri~e{}e), sve okrenu- ni, svrati{ta za putnike i trgovce, pa se tako razvila i varo{.
to istoku, pa je mogla pripadati pravoslavnom hramu za koji se, me- Tokom rata izme|u Ma|ara i Turaka (1437), severinski ban
|utim, vidi da nije naknadno „prilago|en” kuli, ve} prvobitno iz- Jovan Marcali prodro je s vojskom Ma|ara, Poqaka i ^eha u Srbi-
gra|en. U dowem delu grada, na samoj obali Dunava, nalazila se pa- ju, zauzeo Kru{evac, spalio deo grada i povukao se. Deceniju kasni-
lata, a uzvodno od we Turci su sagradili nisku osmostranu pravu je, u ~uvenom pohodu Ma|ara pod Jano{em Huwadijem (1448) wegova
topovsku poligonalnu kulu, koja je branila pristani{te za {ajke i vojska pro{la je kroz Kru{evac na putu za Kosovo. No, sultan Meh-
{titila grad sa zapadne strane. Glavni ulaz u tvr|avu nalazio se na med Drugi preduzeo je kasnije pohod na Srbiju i tom prilikom osvo-
zapadnoj strani. Grad Golubac je, nema sumwe, jedan od najlep{ih jio Kru{evac i opseo Smederevo. Nemaju}i izbora, despot \ura|
gradova – spomenika sredwovekovne Srbije. zatra`io je pomo} od Ugarske, pa je Jano{ Huwadi sa vojskom i de-
spotovom kowicom prodro do Kru{evca, gde je koriste}i veliku ma-
Kru{evac glu razbio Turke pod komandom Feriz-bega (1454). Pa, ipak, Turci
Grad kneza Lazara, kod u{}a Rasine u Zapadnu Moravu, prvi put su ve} naredne godine ponovo zauzeli Kru{evac.
se pomiwe 1381. u delu Konstantina Filozofa, a 1387. godine, samo Izgled Kru{evca u 17. veku opisao je turski putopisac Evlija
dva leta pred Kosovsku bitku, knez Lazar izdaje povequ „u slavnome ^elebija, isti~u}i „krasnu i majstorski sagra|enu tvr|avu” kneza
gradu gospodstva mi Kru{evcu”. Iz utvr|enog Kru{evca, knez Lazar Lazara, uz kazivawe da je u gradu bilo „deset mahala, nekoliko xa-
1389. poveo je svoju vojsku u te{ku i sudbonosnu bitku protiv Turaka mija, jedna medresa, dve tekije, jedan amam, tri mala i jedan veliki
na Kosovu Poqu. Posle kne`eve smrti, neko vreme u Kru{evcu su sto- trgova~ki han”.
lovali wegovi naslednici. Iako je izabrao Beograd za svoju presto- (Nastavak u slede}em broju)

1. februar 2010.
60

V E R SK I P RAZ N I C I
1-15. februar
Pravoslavni
6. februar – Zadu{nice
12. februar – Sveta Tri Jerarha
14. februar – Sveti mu~enik Trifun
15. februar – Sretewe Gospodwe
Rimokatoli~ki
2. februar – Prikazawe Gospodwe
SVETI MU^ENIK TRIFUN
Ro|en je u siroma{noj
porodici u selu Kampsadi
sme{tenom u Frigiji. To-
kom detiwstva je ~uvao gu-
ske, ali je u sebi uvek no-
sio veliku blagodet Bo-
`iju, jer je mogao da isce-
quje bolesti qudima i
stoci i da iz wih istera
zle duhove. U to vreme
Rimskim carstvom vladao
je car Gordijan ~ija se
}erka Gordijana te{ko razbolela poremetiv{i umom.
Mnogi lekari poku{avali su da joj pomognu, ali bez
uspeha. Iz we je jednom progovorio zli duh i rekao da
ga samo Trifun mo`e isterati. U dvor su doveli mno-
ge qude sa tim imenom. Kad se po Bo`ijem promislu
pojavio mladi Trifun iz Kampsade, izle~io je devojku
a car ga je obasuo mnogim darovima. Po povratku u
svoj kraj, mladi} je svo bogatstvo razdelio sirotiwi
pa nastavio da ~uva guske i da se moli Bogu.
Kada je na rimski presto do{ao hristoborni
car Dekije, sveti Trifun je mnogo stradao i bivao
mu~en zbog vere u Hrista. Sve te patwe lako je pod-
nosio govore}i: O, kada bi se mogao udostojiti, da
ogwem i mukama skon~am u ime Isusa Hrista Gospoda
i Boga moga.
Mu~iteqi su ga najzad osudili da bude pose~en
ma~em. Pred smrt se pomolio i predao du{u svom
Tvorcu, 250. godine.
SRETEWE GOSPODWE
Taj praznik je ustanovqen jo{ 544. godine za
vreme vladavine cara Justinijana. ^etrdesetog da-
na po ro|ewu bo`anskog sina, Presveta Deva ga je
donela u hram jerusalemski da ga, shodno zakonu,
posveti Bogu i sebe o~isti. Iako ni jedno ni drugo
nije bilo potrebno, zakonodavac nije hteo da se
ogre{i o slovo koje je napisao i dao kroz svog slu-
gu i proroka Mojsija.
U hramu je prvosve{tenik Zaharija, otac Jo-
vana Prete~e, postavio Devu Mariju ne na mesto
za `ene ve} za devojke. Videv{i to, fariseji pri-
sutni u hramu su to brzo dojavili caru Irodu. Uve-
ren u pri~u zvezdara s Istoka da je to Novi Car,
Irod je poslao vojnike da ubiju Isusa. Me|utim,
bo`anska porodica je ve} izmakla iz grada i upu-
tila se u Misir, po uputstvu an|ela Bo`ijeg...
DOGODILO SE...
2. februar 1943.
Predaja nema~kih vojnika u opsadi
Staqingrada i pobeda sovjetske ar-
mije u odbrani tog grada ozna~ila je
preokret u Drugom svetskom ratu i
omogu}ila kasniju ofanzivu Crvene
armije.
2. februar 1932.
Zapo~ela @enevska konferencija
o razoru`awu. Nakon prvih poku-
{aja me|unarodne zajednice da se
Ha{kim konferencijama 1899. i
1907. godine ograni~i posedovawe
naoru`awa, ova konferencija pred-
stavqa poku{aj da se, delovawem
Dru{tva naroda, ponovo pokrene
ideja razoru`awa i svet u~ini bez-
bednijim. Na`alost, sve slabiji uti-
caj Dru{tva naroda, dolazak Hit-
lera na vlast u Nema~koj 1933. go-
dine i agresivno pona{awe Japa-
na, u~inili su da Konferencija o
razoru`awu nije dala nikakvog re-
zultata.
5. februar 1876.
U Kne`evini Srbiji propisano „Us-
trojstvo \eneral{taba”, na osnovu
koga je Drugo odeqewe bilo geograf-
sko, dok je Tre}e trebalo da prikup-
qa podatke za ratnu istoriju. U Voj-
sci Srbije 5. februar obele`ava
se kao Dan Geodetske slu`be, Dan
Vojnogeografskog instituta i Dan
Vojnog arhiva.
5. februar 1953.
Skup{tina Narodne Republike Sr-
bije je donela Ustavni zakon o osno-
vama dru{tvenog i politi~kog ure-
|ewa i o organima vlasti NR Srbi-
je. Tim pravnim aktom NR Srbija de-
finisana je kao „socijalisti~ka dr-
`ava radnog naroda Srbije dobro-
voqno ujediwenog sa radnim naro-
dom ostalih narodnih republika u
FNRJ kao saveznoj dr`avi suvere-
nih i ravnopravnih naroda”. Repu-
bli~ki Ustavni zakon potvr|ivao je
da „sva vlast u NR Srbiji pripada
vremeplov
radnom narodu” i precizirao da
„radni narod vr{i vlast i upravqa-
we dru{tvenim poslovima preko
svojih predstavnika u narodnim od-
borima…”.
10. februar 1947.
Potpisan Pariski mirovni ugovor
izme|u savezni~kih zemaqa u Drugom
svetskom ratu i zemaqa saveznika
nacisti~ke Nema~ke. Ugovor je pot-
pisalo 20 dr`ava. U odvojenim do-
kumentima mir je potpisan izme|u
saveznika i Italije, Rumunije, Ma-
|arske, Bugarske i Finske.
12. februar 1945.
Zavr{ena Konferencija na Jalti
(Krimska konferencija). ^er~il, Ru-
zvelt i Staqin jo{ jednom su pozva-
li Nema~ku na bezuslovnu predaju i
dogovorili se oko modaliteta wene
teritorijalne podele nakon rata.
Postignuta je i saglasnost da se u to-
ku godine jo{ jednom sastanu i dogo-
vore oko organizovawa Ujediwenih
nacija. Ve}ina dogovora postignutih
na Jalti ostali su tajna i kompletan
tekst nije objavqen sve do 1947. go-
dine.
15. februar 1804.
Na mestu zvanom Mari}evi}a jaruge
u Ora{cu dogovoreno je pokretawe
ustanka protiv turske vlasti. Za vo|u
ustanka izabran je \or|e Petrovi}
Kara|or|e. Iako Prvi srpski usta-
nak nije uspeo u potpunosti i mada je
1813. godine zavr{en porazom, we-
gov zna~aj je vrlo veliki u kontekstu
kona~nog oslobo|ewa Srba od oto-
manske vladavine i stvarawa moder-
ne srpske dr`ave tokom 19. veka.
15. februar
Sretewe Gospodwe. U Republici
Srbiji Dan dr`avnosti i Dan Vojske
Srbije. Obele`ava se u znak
se}awa na po~etak Prvog srpskog
ustanka 1804. godine i dono{ewe
Sretewskog ustava 1835. godine.
Pripremio mr Miqan MILKI]
61
 Kadet Vojne akademije pobednik u

Prvi u ~etvrtom
Aleksandar Sokolov, tradicionalnoj proslavi Bogojavqawa, trci za Bogojavqenski krst, ovog 19. januara na

student Vojne U Adi Ciganliji u~estvovalo je 50 takmi~ara, me|u kojima su bili i studenti Vojne i Poli-
cijske akademije, pripadnici @andarmerije, sportisti... Kadet Sokolov je redovni u~e-
snik bogojavqenskog plivawa, a prethodnih godina, tri puta za redom, osvajao je drugo mesto.
akademije, pobednik Uz zvuke Mar{a Aleksandra Prvog, koji je izveo reprezentativni orkestar Garde Vojske
Srbije, mitropolit crnogorsko-primorski i ~uvar trona srpskih patrijarha Amfilohije
je tradicionalne (Radovi}) uru~io je Sokolovu znamewa namewena pobedniku – Bogojavqenski krst i pur-
purni ogrta~.
pliva~ke trke za Plivawu na Adi Ciganliji prethodila je Sveta liturgija u crkvi svetog \or|a na Bano-
vom brdu, posle koje je ka Savskom jezeru krenula sve~ana prazni~na litija u kojoj su u~e-
Bogojavqenski krst, stvovali sve{tenici SPC, pripadnici @andarmerije koji su nosili Jerusalimski krst, pro-
fesori i kadeti Vojne akademije.
Manifestaciji koju tradicionalno sa Srpskom pravoslavnom crkvom organizuje op-
odr`ane na {tina ^ukarica i JP „Ada Ciganlija“, pored mitropolita Amfilohija, prisustvovao je i mi-
nistar vera Bogoqub [ijakovi}, episkop hvostanski Atanasije (Rakita), predstavnici grada
Adi Ciganliji Beograda, sve{tenici hramova SPC sa op{tine ^ukarica, predstavnici Vojske Srbije i ve-
liki broj gra|ana.
Osim trke za Bogojavqenski krst na Adi Ciganliji, u organizaciji sportskog dru-
{tva „Milan Gale Mu{katirovi}“ i dru{tva SVEBOR, kod Sportskog centra 25. maj odr-
`ano je tre}e me|unarodno plivawe za Bogojavqenski krst. U konkurenciji 20 pliva~a
pobedio je Nemac Hanes Didije, koji je 2007. godine primio pravoslavnu veru i dobio
kr{teno ime Jovan.
Bogojavqensko plivawe organizovano je u vi{e gradova u Srbiji, a ove godine prvi put
u Bawaluci, u Republici Srpskoj.
Nikola DRA@OVI]
Snimio Goran STANKOVI]

1. februar 2010.
62
bogojavqens kom plivawu
poku{aju
Promocija monografije
Bogojavqenski krst
Kulturnom centru „^ukarica” odr`ana je promocija monografije Bogoja-
U vqenski krst, povodom deset godina obele`avawa praznika Bogojavqewa
u op{tini ^ukarica. Promociji su prisustvovali autori kwige mr Dra-
gan Te{i} i dr Kosta Nikoli}, profesor Nikola Rackov kao voditeq progra-
ma, otac Slavko Bo`i}, predsednik Organizacionog odbora za obele`avawe
Bogojavqewa u op{tini ^ukarica, Zoran Gaji}, direktor JP „Ada Ciganlija”,
~elnici op{tine ^ukarica i episkop hvostanski Atanasije Rakita.
Autori su istakli da pored istorijskog zna~aja, sadr`anog u pregledu pro-
slava Bogojavqewa na ^ukarici u prethodnih 10 godina, kwiga ima i sna`nu du-
hovnu stranu kao svedok o istoriji i tradiciji srpskog naroda oslikanoj u jed-
nom od najstarijih pravoslavnih praznika – Bogojavqewu.
– Ona pokazuje da je nekad, kao i sada, vera bila oslonac srpske dr`ave,
jer se za krstom plivalo i u doba Turaka, i pre Drugog svetskog rata, a ciq na-
{e monografije je da poka`e da se i danas to ~ini iz istih i ispravnih razlo-
ga – istakao je dr Kosta Nikoli}.
Otac Slavko Bo`i}, predsednik Organizacionog odbora za obele`ava-
we Bogojavqewa u op{tini ^ukarica, rekao je da je monografija Bogojavqenski
krst osvrt na 12 godina rada na obele`avawu jednog od najzna~ajnijih pravo-
slavnih praznika, ali i uspomena za sva budu}a pokolewa.
Kadet Aleksandar Sokolov
Ostvareni ciq
Aleksandar Sokolov, kadet ~etvrte godine
Vojne akademije, pobednik je dvanaestog, tradicio-
nalnog, bogojavqenskog plivawa za ^asni krst, odr-
`anog u okviru proslave hri{}anskog praznika Bo-
gojavqewa na Adi Ciganliji.
Sokolovu je ovo ~etvrti put da u~estvuje u nad-
metawu, a prethodna tri puta, kako ka`e, krst mu je
izmakao za {aku.
– Prvi put sam u trci u~estvovao kada sam upi-
sao Vojnu akademiju. Zavr{io sam kao drugoplasi-
rani, ali to me je samo dodatno motivisalo da u
plivawu u~estvujem svake godine, sve dok ne stignem
prvi. U tome su mi mnogo pomogli profesori fi-
zi~ke kulture Steva Rado{ i \or|e Kozomara, od-
li~ne mogu}nosti i uslovi za fizi~ke pripreme ko-
je imamo na Vojnoj akademiji, ali i druge kolege sa
akademije koje su plivale sa mnom, jer su svi u stva-
ri plivali za mene. Sam ose}aj kada sam dotakao
krst bio je nestvaran, {to zbog zbuwenosti usled
plivawa u hladnoj vodi, {to zbog ~iwenice da sam
napokon uspeo da ostvarim ciq koji sam sebi zacr-
tao pre ~etiri godine. Imao sam utisak kao da me
je Bog pogledao u tom trenutku – ka`e Sokolov.
Aleksandar je rodom iz Bele Crkve, sa 14 go-
dina upisao je Vojnu gimnaziju, nakon toga Vojnu
akademiju na Smeru za oklopne jedinice, a svoju od-
luku da se posveti vojnoj karijeri smatra kao naj-
boqi izbor koji je mogao da napravi. Ranije je tre-
nirao vaterpolo, a uporedo sa studijama i u~ewem
redovno ve`ba u teretani, pliva u bazenu i kori-
sti druge pogodnosti koje ima na Vojnoj akademiji.
Slobodno vreme provodi sa drugovima i kolegama
akademcima, mada, kako i sam priznaje, nije veliki
qubiteq izlazaka i no}nih provoda.
– Vi{e volim da se opustim uz neki dobar
film, najvi{e volim trilere, a odigram i koju igri-
cu na ra~unaru. Tako|e, volim i da pretra`ujem po
Internetu, a lagao bih kad bih rekao da sam ostao
imun na omiqenu zabavu mladih ovih dana – Fej-
sbuk – ka`e Aleksandar.
U bogojavqenskim trkama vi{e ne}e u~estvo-
vati, jer je sada ostvario svoj ciq, a me|u wegovim
kolegama ima jo{ onih koji imaju potencijala da
u~ine isto. ^eka ga kraj studija na Vojnoj akademiji,
a onda vojna slu`ba, nada se u Pan~evu, Po`arev-
cu ili Sremskoj Mitrovici.
N. D.
63
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
Obave{tavamo stambene interesente da je Odeqewu za stam- Pravo na dodelu predwe navedenih stanova imaju lica bez sta-
bene poslove Uprave za kadrove Sektora za qudske resurse, Upra- na koja ostvaruju pravo na dodelu stana u zakup na neodre|eno vre-
va za infrastrukturu Sektora za materijalne resurse dostavila me saglasno odredbama Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa
prijave stanova za raspodelu u slede}im mestima i garnizonima: u Ministarstvu odbrane („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08 –
u daqem tekstu: Pravilnik).
1. APATIN: (garnizon Sombor) U smislu ~lana 19. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilni-
– 1 dvosoban stan; ka mo`e se dati u zakup i stan mawi od stana koji mu pripada po odred-
2. BA^KA TOPOLA: bama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim pismeno saglasi.
– 1 garsowera i 1 jednosoban stan; Napomiwemo da u smislu odredbe ~lana 26. Pravilnika, stan u
3. BEOGRAD: zakup na neodre|eno vreme daje se licu iz ~lana 2. stav 1. ovog pra-
– 1 garsowera; 3 jednosobna; 4 jednoiposobna; 12 dvosobnih; 5 vilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom podoficiru i
dvoiposobnih, 3 trosobna i 1 troiposoban stan; civilnom licu) u garnizonu odnosno mestu slu`bovawa, a licu iz ~la-
4. BELA CRKVA: (garnizon Pan~evo) na 2. stav 2. i 3. ovog pravilnika (penzionisanom oficiru, penzioni-
– 1 dvoiposoban stan; sanom podoficiru i penzionisanom civilnom licu), stan se daje u bi-
5. VRAWE: lo kom garnizonu odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije.
– 8 dvosobnih; 2 dvoiposobna i 5 trosobnih stanova; Lica koja `ele prihvatiti dodelu strukturno maweg stana, mo-
6. ZREWANIN: (garnizon Pan~evo) raju dati pismenu izjavu, overenu u jedinici – ustanovi u kojoj su
– 1 dvosoban stan; na slu`bi, a penzionisana lica u op{tini ili sudu, da se odri~u
7. KRAGUJEVAC: dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu|enog
– 1 jednosoban stan; odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no re{ewe svog stambenog
8. NI[: pitawa. U datoj izjavi lica se moraju decidno izjasniti za jednu
– 1 garsowera; 1 jednosoban; 11 dvosobnih i 4 trosobna stana; strukturu stana koji prihvataju, jer neprecizne izjave
9. KRU[EVAC: ne}e biti uzete u razmatrawe, a tako|e se moraju opredeli-
– 1 garsowera i 1 jednoiposoban stan; ti samo za jedan od ponu|enih garnizona odnosno mesta, a
10. KUR[UMLIJA: (garnizon Prokupqe) ukoliko se izjasne za vi{e garnizona odnosno mesta, u obzir }e se
– 1 dvosoban stan; uzeti samo prvonavedeni garnizon odnosno mesto.
11. LESKOVAC: Svi napred navedeni stanovi bi}e podeqeni po odluci na-
– 1 dvosoban i 3 trosobna stana; dle`nog rukovodioca, sa presekom stawa na dan 26. febru-
12. PRIBOJ: (garnizon Kraqevo) ara 2010, tako da }e se u razmatrawe uzeti samo izjave date zak-
– 1 dvosoban stan;. qu~no sa datumom preseka stawa iz odluke.
13. SOMBOR: Napomiwemo da su stambeni interesenti u obavezi da do-
– 1 dvosoban stan; stave (ukoliko prethodno nisu dostavili) dokaze na-
14. SENTA: (garnizon Ba~ka Topola) dle`nog organa koji se odnose na wihov stambeni status (pravo
– 1 jednoiposoban stan;. na povrat stanova u otcepqenim republikama, priznavawe bolesti
15. SMEDEREVSKA PALANKA: (garnizon Kragujevac) po nalazu Vi{e vojnolekarske komisije i prebivali{te za nosioca
– 1 dvosoban stan; prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva, poresko
16. SVILAJNAC: (garnizon Po`arevac) zadu`ewe za stan–ku}u za nosioca prava i ~lanove wegovog poro-
– 1 garsowera; di~nog doma}instva), jer }e se u suprotnom wihovi zahtevi
17. [ABAC: za re{avawe stambenog pitawa smatrati nepotpunim i
– 1 garsowera. ne}e biti razmatrani.

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE za{tite informacija i informacionih sistema,

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE – objavqeni stru~ni i nau~ni radovi,
UPRAVA ZA KADROVE – poznavawe engleskog jezika.
raspisuje Kandidati molbe podnose Vojnoj po{ti 2237 Beograd,
po{tom preporu~eno ili predaju li~no u delovodstvu. Uz molbu pri-
KONKURS la`u:
– CV ili autobiografiju,
Za popunu radnih mesta u Vosci Srbije, prijemom lica iz gra|anstva
u svojstvu vojnih slu`benika, u radni odnos na neodre|eno vreme: – izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
– uverewe o dr`avqanstvu,
1. Vi{i kriptolog, magistar nauka – overenu fotokopiju diplome o ste~enoj {kolskoj spremi,
VP 2237 Beograd – tri (3) izvr{ioca. – uverewe nadle`nog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni
Op{ti uslovi konkursa: postupak,
– da su kandidati dr`avqani Republike Srbije, – uverewe nadle`nog organa MUP-a da kandidat nije krivi~no
– da imaju propisano obrazovawe, osu|ivan,
– da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok sa oru`jem, – fotokopiju radne kwi`ice,
– da kandidati nisu osu|ivani i da se protiv wih ne vodi krivi~ni – potvrdu da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok pod
postupak, oru`jem i
– da su zdravstveno sposobni za slu`bu u Vojsci Srbije. – lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Posebni uslovi: Neblagovremene, nedopu{tene, nerazumqive ili nepotpune molbe i
– zavr{en matemati~ki, prirodno-matemati~ki ili molbe uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokumenti, ne}e biti
elektrotehni~ki fakultet, razmatrane.
– akademski naziv magistra nauka iz oblasti kriptologije ili Oglas ostaje otvoren do 2. marta 2010. godine.

64 1. februar 2010.
 VOJNA AKADEMIJA
raspisuje
Interni KONKURS
Za izbor nastavnika i saradnika u {kolskoj 2010/2011. godini
a) Za nastavnike:
1. Za u`e nau~ne oblasti In`ewerstvo odr`avawa i Motori
i motorna vozila, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor nauka iz oblasti
za koje se bira)
b) Za saradnike:
2. Za u`u nau~nu oblast Eksplozivni procesi i eksplozivne
materije, izbor
– jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: zavr{ena VA, specijal-
nost ubojna sredstva, magistar nauka iz oblasti za koju se bira)
v) Za spoqne saradnike – nastavnike:
3. Za u`u nau~nu oblast Softversko in`ewerstvo, izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor tehni~kih nauka
za podru~je organizacionih nauka)
4. Za u`u nau~nu oblast Ra~unarski informacioni sistemi,
izbor
– jedan u zvawe docent (posebni uslovi: doktor tehni~kih nauka za
podru~je organizacionih nauka)
USLOVI KONKURSA I NA^IN KONKURISAWA
Uslovi konkursa koje kandidati moraju da ispuwavaju:
1) da su u radnom odnosu na neodre|eno vreme u MO ili VS u svoj-
stvu profesionalnog pripadnika VS;
2) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar;
3) da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe predvi|ene
Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim
ustanovama i Statutom VA.
Molbe za izbor podnose se redovnim putem, na adresu VP 2977,
Beograd, sa naznakom „za konkurs“.
Uz molbu se prila`u:
– dokazi o ispuwavawu svih uslova konkursa;
– biografija sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom rad-
nih du`nosti i
– bibliografija objavqenih nau~nih i stru~nih radova sa primer-
cima radova.
Pored navedenih dokumenata, profesionalna vojna lica koja se na-
laze van sastava Vojne akademije i koja konkuri{u za mesta pod „a“
i „b“ treba da dostave i upitnik za preme{taj (popuwen i overen) i
saglasnost nadle`ne pretpostavqene komande.
O rezultatima konkursa kandidati }e biti obave{teni redovnim
putem, posredstvom svojih komandi.
Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti razmatrane.
Konkursna dokumentacija ne}e se vra}ati.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.
NARUXBENICA
Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu
(zaokru`ite)
1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.
godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara
2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,
24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-
titi odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka sa pret-
platnom cenom).
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:
NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.
Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove
naruxbenice.
Kupac ______________________________________
Ulica i broj ________________________________
Telefon ____________________________________
Mesto i broj po{te __________________________
Potpis naru~ioca
M.P. ________________________________
65
 [AH

IZABRANA PARTIJA
NOVA
DISCIPLINA
Kramnik – Anand
Leone, 2002.
1.Sf3 d5 2.d4 e6 3.c4 dc4
Partija koju sada prikazujemo ve-
rovatno dolazi u red najboqih koje
su odigrane u istoriji {aha. Dva su
razloga za to: prvi, jer igraju drugi
i tre}i sa svetske rejting liste 2002.,
a drugi jer igraju uz pomo} kompju-
tera. Dodatni razlozi da partiju
treba pa`qivo razmotriti jesu {to
se igra vrlo popularan Damin gam-
bit (crni se odlu~io za Varijantu
izmene) i {to je partija odlu~ena (i
to efektno), {to ipak zna~i da i naj-
ja~i majstori udru`eni sa ma{ina-
ma gre{e. Takav {ah je ve} dobio
svoje ime: „napredan {ah”. Proce-
wuje se da }e u budu}nosti taj na~in
igre imati sve ve}i broj pristali-
ca. Partija je igrana u me~u od {est
partija za titulu svetskog prvaka u
toj disciplini, a ruski velemajstor
je slavio minimalnu pobedu nad fa-
vorizovanim Indijcem.
4.e3 c5 5.Lc4 Sf6 6.0-0 a6 7.Lb3
cd4 8.ed4 Sc6 9.Sc3 Le7 10.Lg5
0-0 11.Dd2 Sa5 12.Lc2 b5 13.Tad1
Sc4 14.Df4 Ta7 15.Se5 Tc7 16.Sc4
bc4
Igra~ sa smislom za pozicionu
igru ovde bi radije pe{aka uzeo to-
pom, kako ne bi u svom rasporedu
imao dva usamqena pe{aka za slu~aj
zavr{nice. Ali, ma{ina druk~ije
„razmi{qa”, pa je najboqe da anal-
ize prepustimo wima!
17.Lf6 Lf6 18.d5 e5 19.Df3 Tb7
20.De4 g6 21.Dc4 Tb2 22.Lb3 Lg5
23.d6 Le6 24.Da4!Lb3 25.ab3 Db6.
Beli: Kg1, Da4, Td1, Tf1, Sc3, b3, d6,
f2, g2, h2
Crni: Kg8, Db6, Tb2, Tf8, Lg5, a6, e5,
f7, g6, h6
S obzirom na to da je inicijativa PROBLEM
zakon modernog {aha, logi~an je sle-
de}i nastavak: I. Kubeq, 1910.
26.Dg4! Lf4
Gubi 26...Db3? 27.Dg5 Dc3 28.d7
f6 29.Dg4
27.Sd5 Dd8 28.Sf4 ef4 29.d7
Tb3 30.Df4 Tb8 31.Tfe1 Db6 32.h4!
h5 33.Td6 Dc5 34.Df6! Df5 35.Df5
gf5 36.Ta6 Tfd8 37.Td6.
1:0
REKLI SU...
Za mene, {ah nije zanimawe. To
je na~in `ivota, strast. Qudi
mogu misliti da sam postigao vrh Beli: Kh3, Da5, Lh1, Sf3, Sf5, d3
i da vi{e ne moram da se borim. Crni: Kf4, Te7, Sg7, Sh2
Finansijski, mo`da je to isti-
na, ali sve dok {ah igram ja jo{ Mat u dva poteza.
uvek mnogo u~im! 1.Se3! Sf5
Vi{navatan Anand Na 1...Sf3 2.Sg2 mat.
Na 1...Ke3 2.Dd2 mat.
Kao {ahista tokom pedesetih i
{ezdesetih godina, nikad nisam Na 1...Te5 2.De5 mat.
Na 1...Se6 2.De5 mat.
razmi{qao o {ahu kao izvoru
zarade. U na{em vremenu nije bi- 2.Sd5 mat.
lo ovolikih nagrada za najboqe
{ahiste.
Vasja Smislov, 1995. godine. Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA – VODORAVNO: trinaestina, Kortni

sa~ani, Ile, akcenat, palamari, akin, NR, OAJ, baronati, Abart,

Lav, regulatori, najariti, i, od, kt, ara, Vera Nikoli}, j Al, trp, Ki-

Sting, korititi, Mor, KI, Kiri, pera~ica, Karakaj, ini, Somalija,

tor, ZA, e, rajske ptice, sam, Si, ov, a, apoteoza, izra|iva~i, tanati-
A
B
R
[
O X
sta, \ura Dani~i}.

V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
19. Grupa od 15 osoba, 20. Stalna matemati~ka veli~ina, 21. Pojesti ili 1. Paqba u ne~iju po~ast, 2. Stanovnik Estonije, Estonac, 3. Simbol talijuma,
Q

popiti {to slatko, ukusno, 22. Navaqivati, nasrtati, 24. Dvadesetosmo i

S
22. slovo azbuke, 25. Auto-oznaka Saudijske Arabije, 26. Li~na zamenica,
27. Pokazati se otmeno (izraz), 28. Morski greben, 29. Austrijska novin-
4. ^udno, strano, 5. Re~no ostrvo, 6. Elektronska industrija (skr.), 7. Dowi

N
deo noge, taban (mn.), 8. Ime ameri~ke peva~ice Tarner, 9. Vrsta insekta, zo-
A
qa, 10. Simbol renijuma, 11. Ime kolumbijske glumice Sandino Moreno,
S
A
ska agencija, 30. Vino sa tinkturom kinina, 31. Mu{ko ime, Artur, 32. Umi-
rewe, zati{je, 33. Mesto u blizini Prijepoqa, 34. Grad i luka u Jemenu
A
12. Ime glumice i peva~ice Wutn Xon, 13. @ensko ime, Nena odmila,
14. Mu{ko ime, Stanko odmila, 15. Strano mu{ko ime, 16. Kowi (u narodnim
K

(palindrom od NEDA), 35. Odozgo, 36. Ime biv{e glumice Gardner, 37. Ru- pesmama), 17. Brend satova, 18. Bolest koja se brzo razvija, 20. Bratova
O

munski pesnik, simbolist, \or|e, 38. @ensko ime, 39. Grad u Rusiji u Tom- k}erka, 22. @enka bivola, 23. Savezna ameri~ka dr`ava, glavni grad Salem,
skoj oblasti, 40. Rimski politi~ar, Lucije Sergije, 41. Organ ~ula miri- 25. Japanska kopnena miqa, 26. Ime skija{ice Person, 27. Vrsta biqke iz
sa, 42. Velika reka u Sibiru, 43. Mu{ko ime, Peja , 44. Mala satara,

w
45. S odre|enom namerom, 46. Vrsta papagaja, 47. Mala strela, 48. Vrsta
~etinara, 49. Odre~na re~ca, 51. Paprika qutog ukusa, 52. ^asovnik,

R G
53. Pokazna zamenica, ova, 54. Inicijali na{eg pesnika Eri}a,
55. Pohvalne pesme u pravoslavnoj crkvi koje se pevaju stoje}i, 56. Otac
toksikologije, Paracelzijus, 57. Oni koji upu}uju pisma, 58. Komanda ratne
R
M
porodice mahunarki, ora{ac, 28. Glavni grad Lesota, 29. Eto, gle, 30. Oka-
niti se, zanemariti (tur.), 31.Magacini za sme{taj ratne opreme, oru`nice,
L
33. Biv{i naziv glavnog grada Gambije, danas Banxul, 34. Rodna ku}a,
36. Lekar (gr~.), 37. Ruski fudbaler, Valeri , 38. Primorski {ipak, 40. Sta-
tisti~ki softverski paket za op{tu primenu, 41. Bele`nik, notaro{, 42. Sim-
bol renijuma, 44. Izbavqewe, 45. Luka u Italiji, 47. Atletski kup Evrope
\

mornarice. (skr.), 48. Usamqen, 49. [vajcarski junak, Vilhelm, 50. Dva (ital.), 52. Sim-
bol paladijuma, 53. Simbol kalcijuma, 54. Deveto i 22. slovo azbuke.

66 1. februar 2010.
 40 ПОСТЕРА
ФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ
СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И
ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

NARUXBENICA
NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009,
telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840-49849- 58
Naru~ujem slede}a izdawa:
1. „Lova~ki avioni”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _____________________________
2. „Bombarderi, juri{nici i helikopteri”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _________
3. Oba kompleta, po povla{}enoj ceni od 1.400,00 dinara, koli~ina ___________________
Pla}awe se vr{i unapred. Dokaz o uplati i naruxbenicu dostaviti na adresu
NC „Odbrana”, nakon ~ega isporu~ujemo izdawa.
Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca.
Kupac _________________________________________________________________________

JMB G__________________________________________________________________

Ulica i broj _______________________________________________________________________

Mesto _______________________________________________________________________________

Telefon ___________________________________________________________________________

Potpis naru~ioca ________________________________________________________________

 SPECIJALNI PRILOG 51

Војска Србије
2
Voj ska Sr bi je
Vojska Srbije je organizovana oru-
`ana snaga koja brani zemqu od oru`a-
nog ugro`avawa spoqa i izvr{ava druge
misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, za-
konom i principima me|unarodnog prava
koji reguli{u upotrebu sile – stoji u Za-
konu o Vojsci. I upotreba na{e vojske van
granica Srbije ure|ena je zakonom. Dru-
ga~ije re~eno, Vojska je oru`ana sila si-
stema odbrane i nosilac oru`anog su-
protstavqawa vojnim oblicima ugro`a-
vawa bezbednosti na{e dr`ave.
Osnove organizacije Vojske Srbije
i brojnu veli~inu utvr|uju nadle`ne dr-
`avne institucije, na predlog Ministar-
stva odbrane, u zavisnosti od stepena
ugro`enosti, resursa, misija, zadataka,
ali i me|unarodnih standarda. Srpska
vojska organizovana je na strategijskom,
operativnom i takti~kom nivou. Deli se na
rodove i slu`be, rodovi i slu`be na vrste,
a vrste na specijalnosti. Pojedini rodovi
grupi{u se u vidove.
Skup{tina Republike Srbije defini-
{e misije i zadatke Vojske na osnovu neotu-
|ivog prava dr`ave na individualnu i ko-
lektivnu odbranu, saglasno ~lanu 51. Pove-
qe Ujediwenih nacija, na principima me|u-
narodnog prava kojima se reguli{e upotre-
ba sile.
Odvra}awe od oru`anog ugro`avawa
i drugih vojnih izazova, rizika i pretwi
bezbednosti, odbrana teritorije, vazdu-
{nog prostora i akvatorije, osposobqava-
we vojnika, stare{ina, komandi, jedinica i
ustanova za realizaciju misija i zadataka,
zatim, u~e{}e u me|unarodnoj vojnoj sarad-
wi i mirovnim operacijama pod okriqem
Ujediwenih nacija i sistemima kolektivne
bezbednosti, te pru`awe pomo}i stanovni-
{tvu i dr`avnim vlastima u slu~aju prirod-
nih nepogoda i katastrofa ve}ih razmera, u
kojima su ugro`eni qudski `ivoti, `ivotna
sredina i materijalna dobra – predstavqa-
ju definisane zadatke Vojske Srbije.
Misije
Misije Vojske su odbrana dr`ave
od spoqnog oru`anog ugro`avawa,
u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira u
regionu i svetu, te podr{ka u slu~aju
prirodnih nepogoda i katastrofa.
Predsednik Republike komanduje Voj-
skom, u miru i ratu. On odlu~uje i o wenoj
upotrebi, utvr|uje osnove razvoja, oprema-
wa, mirnodopske i ratne organizacije. Na
predlog ministra odbrane, predsednik Re-
publike Srbije odre|uje rodove i slu`be
Vojske. Predsednik Republike, tako|e, pro-
gla{ava delimi~nu ili op{tu mobilizaci-
ju, postavqa i razre{ava du`nosti na~el-
nika General{taba i nare|uje sprovo|ewe
mera pripravnosti u slu~aju ratnog ili
vanrednog stawa.
Vlada Republike Srbije utvr|uje i vo-
di politiku odbrane. Ministar odbrane ru-
kovodi Vojskom Srbije, a na~elnik General-
{taba i stare{ine Vojske komanduju sasta-
vima i jedinicama, u skladu sa zakonom i na-
re|ewima pretpostavqenih.
Trenutno Vojska Srbije broji oko
27.000 pripadnika. ^ine je Vazduhoplovst-
vo i protivvazduhoplovna odbrana, Kopne-
na vojska i Komanda za obuku sa sedam teri-
torijalnih centara za osnovnu obuku i pet
centara za stru~no-specijalisti~ku obuku
vidova, rodova i slu`bi.
Na{a vojska razvija sopstvene sisteme
obuke i logistike, a oslawa se na resurse
dr`ave i stranih partnera. Ideolo{ki, in-
teresno i strana~ki je neutralna. Unutra-
{wi odnosi u Vojsci zasnivaju se na na~eli-
ma subordinacije i jednostare{instva.
Vojska Srbije sara|uje sa vi{e od 30
armija sveta. Weni pripadnici u~estvuju u
me|unarodnim mirovnim operacijama Uje-
diwenih nacija i trenutno su anga`ovani u
tri misije – u Kongu, Obali Slonova~e i
Liberiji.
Vojska se popuwava profesionalnim,
ro~nim i rezervnim sastavom, sa te`wom ka
potpunoj profesionalizaciji. U stalnom sa-
stavu su profesionalni pripadnici Vojske
Srbije i vojnici na slu`ewu vojnog roka. Re-
zervni sastav ~ine rezervni oficiri, re-
zervni podoficiri i vojnici u rezervi. On
se sastoji od aktivne i pasivne rezerve.
Mogu}nosti Vojske Srbije za otkla-
wawe opasnosti od vojnih pretwi iskazu-
ju se sposobno{}u za odvra}awe i odbra-
nu. Sposobnost za odvra}awe, kako je na-
vedeno u Beloj kwizi odbrane, iskazuju
wena opremqenost savremenim borbenim
sistemima i organizovanost za obavqa-
we zadataka, te u~e{}e u realizaciji za-
dataka u sastavu me|unarodnih snaga.
Sposobnost za odbranu vojska iskazuje
Vidovi, rodovi i slu`be
Vidovi Vojske Srbije su Kopnena
vojska i Vazduhoplovstvo i protivva-
zduhoplovna odbrana.
Rodovi Vojske su pe{adija,
oklopno-mehanizovane jedinice, arti-
qerija, in`iwerija, artiqerijsko-
raketne jedinice za protivvazduho-
plovna dejstva, avijacija, re~ne jedi-
nice i jedinice za elektronska dej-
stva.
Slu`be Vojske su op{te i logi-
sti~ke. U op{te slu`be spadaju ka-
drovska, telekomunikacije, obave-
{tajna, bezbednosna, informati~ka,
atomsko-biolo{ko-hemijska, vazdu{no
osmatrawe i javqawe, geodetska,
pravna, finansijska i meteorolo{ka
i navigacijska slu`ba. Logisti~ke slu-
`be su tehni~ka, intendantska, sani-
tetska, saobra}ajna, veterinarska i
gra|evinska slu`ba.
mogu}nostima odbrane teritorije, vazdu-
{nog prostora i akvatorije, uz anga`o-
vawe neophodnih resursa odbrane, samo-
stalno i uz podr{ku partnera, saveznika
i prijateqskih dr`ava.
Sposobnosti na{e vojske za odvra-
}awe i odbranu projektuju se za maksima-
lan intenzitet procewenih vojnih izazo-
va, rizika i pretwi bezbednosti, a vrsta,
ja~ina i na~in anga`ovawa snaga zavise
od konkretne situacije. Iskazuju se uspe-
{nim funkcionisawem sistema, javno{}u
rada i kvalitetom priprema za odbranu,
osposobqeno{}u kadra, formirawem
borbenih sastava sposobnih da efikasno
obave zadatke, ve`bovnim aktivnostima,
ukqu~uju}i i snage partnera i saveznika,
borbenim mogu}nostima naoru`awa i
vojne opreme i visokim nivoom odlu~no-
sti za odbranu.
Sretewe, 15. februar, Dan dr`avno-
sti Republike Srbije, od 2007. godine obe-
le`ava se i kao Dan Vojske Srbije. Za taj
praznik vezuju se dva zna~ajna doga|aja –
Prvi srpski ustanak i dono{ewe prvog
srpskog ustava.
3
 General{tab je najvi{i stru~ni i {tabni organizacioni deo Vojske Srbije, nadle`an
za wenu pripremu i upotrebu u miru i ratu. Jedinice direktno pot~iwene General{tabu su
Garda, Centralna logisti~ka baza i Brigada veze. General{tab, uz Upravu vojne policije i
Zdru`enu operativnu komandu, ima devet organizacijskih celina (J-1 do J-9).
Zdru`ena operativna komanda nadle`na je za rukovo|ewe i operativno koman-
dovawe Vojskom. Operativnu komandu ~ine predstavnici ostalih celina General{ta-
ba, a po potrebi i komande operativnih nivoa srpske vojske, da bi se uspe{no plani-
rala i objedinila intervidovska dejstva razli~itih sastava Vojske, ali i ostalih ele-
menata sistema odbrane Republike Srbije. Komanda priprema dokumenta i planove za
komandovawe jedinicama Vojske u operacijama, koje su odgovor bezbednosnih struktura
zemqe na aktuelnu krizu. U wenom sastavu su i Centar za mirovne operacije Vojske
Srbije i Operativni centar ~itavog sistema odbrane.

Vojnu policiju ~ine vojnopolicijski organi u komandama Vojske Srbije i sastavima

Ministarstva odbrane i jedinice vojne policije. Oni obavqaju vojnopolicijske i poslove
op{te bezbednosti. Jedinice su ranga bataqona, razli~ite namene i organizacijsko-for-
macijske strukture, a nalaze se u sastavu Kopnene vojske, Garde i Uprave vojne policije
General{taba.
Specijalnosti koje su u tom sastavu na{e vojske zastupqene su op{ta vojna policija
ili policija poretka, kriminalisti~ka, protivdiverziona, saobra}ajna i protivterori-
sti~ka vojna policija.
Jedinice vojne policije srpske vojske – 3. i 5. bataqon nalaze se u sastavu Kopnene voj-
ske, 25. bataqon je u Gardi, a bataqon specijalne namene Kobre direktno je pot~iwen Upra-
vi vojne policije.
Pripadnici vojne policije postupaju prema odredbama 53. ~lana Zakona o Vojsci. U
tom dokumentu precizirane su i wihove nadle`nosti – suzbijawe kriminaliteta, kontrola
i odr`avawe vojnog reda i discipline, obezbe|ewe najzna~ajnijih vojnih objekata,
Bataqon vojne policije
odre|enih lica, dokumenata i naoru`awa, regulisawe i kontrola vojnog putnog
(specijalne namene) „Kobre”
saobra}aja, te protivteroristi~ka za{tita.

Garda je elitna jedinica Vojske Srbije, direktno pot~iwena General{tabu. Weni sa-
stavi raspore|eni su u Beogradu. Namewena je za za{titu li~nosti na najvi{im dr`avnim i
vojnim funkcijama i obezbe|ewe vitalnih objekata sistema odbrane. Pripadnici Garde iz-
vode vojne po~asti doma}im i stranim dr`avnim zvani~nicima. Za potrebe Ministarstva
odbrane i General{taba obavqaju i poslove iz delokruga rada vojne policije i, u skladu s
namenom, izvr{avaju i ostale zadatke po nare|ewu na~elnika General{taba. Pripadnici
Garde tako|e upravqaju rezidencijalnim objektima Vojske, neposredno organizuju i realizu-
ju vojni protokol.
Osnovni zadatak gardista jeste obuka komandi i jedinica, ali i obezbe|ewe sistema
veza. U woj se obu~avaju vojnici na odslu`ewu vojnog roka i profesionalni sastav u oblasti
pe{adijske obuke i obuke specijalnih i protivteroristi~kih jedinica.
Pored naoru`awa i opreme specijalnih jedinica, u Gardi se koriste sve vrste pe{adij-
skog oru`ja.
Formirana je 30. novembra 2006. od nekada{we Gardijske brigade i Protivterori-
sti~kog odreda Kobre. Dan Garde obele`ava se 6. maja.
Dana{wi sastav nastavqa tradiciju srpskih gardijskih jedinica dugu gotovo dva veka.
Prva gardijska jedinica u Srbiji formirana je na osnovu naredbe kwaza Milo{a Obreno-
vi}a 6. maja 1830. u Po`arevcu. Tokom Drugog svetskog rata, 1. novembra 1944, od Prate}eg
bataqona V[ NOV i POJ formirana je Gardijska brigada Jugoslovenske narodne armije.

4
 Snabdevawe jedinica i ustanova Vojske Srbije pokretnim stvarima, rezervnim
delovima, ubojnim i pogonskim sredstvima, intendantskim, sanitetskim i veterinarskim
materijalom osnovni je zadatak Centralne logisti~ke baze, jedinice neposredno pot~i-
wene General{tabu. Uz transport pokretnih stvari za potrebe Ministarstva odbrane
i Vojske, Centralna baza odr`ava sredstva posebne namene, ubojna i raketna sredstva,
pogonsku opremu i instalacije. Komanda tog osnovnog logisti~kog sastava na{e vojske
nalazi se u Beogradu.
Bazu ~ine Komanda, Komandna ~eta i pet bataqona – ~etiri skladi{na i logisti~ki.
U wenom sastavu je 21 skladi{te sa devet odeqaka, raspore|enih na 49 lokacija. For-
mirana je tokom reorganizacije Vojske preformirawem 608. pozadinske baze i pretpo-
~iwavawem skladi{nih kapaciteta 793. pozadinske baze, 524. i 201. logisti~ke baze.
Dan Centralne logisti~ke baze obele`ava se 16. novembra. Tog dana 1992. godi-
ne formirana je 608. pozadinska baza General{taba Vojske Jugoslavije za sme{taj, ~u-
vawe i e{elonirawe strategijskih rezervi. Formirawem Centralne baze objediweni
su svi vantrupni skladi{ni kapaciteti u Vojsci Srbije.

Brigada veze, jedinica General{taba, formirana je 30. oktobra 2006. od 398.

puka veze i 235. centra stacionarnih veza. Weni pripadnici uspostavqaju i
odr`avaju stacionarni sistem veza u Srbiji i mobilne komponente sistema veza na
strategijskom nivou za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.
Uz Komandu, brigada ima ~etiri centra stacionarnih veza i bataqon veze. Ko-
manda brigade nalazi se na Bawici, a pot~iwene jedinice razme{tene su u garnizo-
nima i izdvojenim objektima na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.
Osnovni zadaci brigade jesu ostvarivawe jedinstvene komande nad sistemom
veza Vojske Srbije, za{tita informacija, integracija sistema veza s ostalim tele-
komunikacionim sistemima u zemqi, izrada planova veza i planova ure|ewa terito-
rije, zatim, obuka pripadnika jedinice i telekomunikaciona podr{ka jedinica Vojske
Srbije tokom izvr{ewa misije podr{ke civilnim vlastima u suprotstavqawu nevoj-
nim pretwama bezbednosti.
U Brigadi veze realizuje se stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika u drugom pe-
riodu obu~avawa.
Dan Brigade veze obele`ava se 20. septembra. Tog dana 1916. godine, na pred-
log ministra vojnog, prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} odobrio je Ured-
bu o vojnom telegrafu. Baza nastavqa tradicije jedinica veze Vrhovne komande, od-
nosno \eneral{taba srpske vojske, nastalih nakon dono{ewa pomenute Uredbe.

5

Trg kraqa Aleksandra 33, Ni{
tel +381 18 509 539
Najmasovniji vid Vojske Srbije je Kopnena vojska. Wena organizacija, sastav, oprema i naoru`a-
we odgovaraju misijama i zadacima vojske prvenstveno za dejstva na kopnu. Komanda tog vida nalazi se
u Ni{u.
Uz ~etiri brigade Kopnene vojske, u wenom sastavu su i Specijalna i Me{ovita artiqerijska brigada.
Najva`niji zadaci te jedinice operativnog nivoa jesu da neprijateqa odvrati od oru`anog ugro`avawa
Republike Srbije, da odbrani teritoriju, obezbedi uslove za mobilizaciju i razvoj snaga Vojske i ostalih
snaga na{eg sistema odbrane, te da pomogne civilnim institucijama vlasti da se suprotstave nevojnim izazo-
vima, rizicima i pretwama bezbednosti.
Jedinice Kopnene vojske, prema zakonskoj regulativi, mogu u~estvovati i u me|unarodnim mirov-
nim misijama.
Dan Kopnene vojske obele`ava se 16. novembra. Tog dana 1914. godine po~ela je jedna od najzna~ajnijih
bitaka u Prvom svetskom ratu – Kolubarska bitka.
Na o ru `a we
Sastavi Kopnene vojske naoru`ani su artiqerij-
skim oru|ima – samohodna haubica 2S1 gvozdika, samo-
hodni vi{ecevni lanser raketa M77 ogaw i M87 orkan,
te top haubica nora. Jedinice su opremqene borbenim
oklopnim vozilima M86 i M80, oklopnim transporte-
rima BTR50 i sa 212 tenkova M-84 i M-84A. Pe{adij-
ski bataqoni Vojske za protivoklopnu borbu koriste
protivoklopne lansirne komplete POLK 9K111 fagot,
protivoklopne rakete maqutka – sa ru~nim i poluauto-
matskim vo|ewem, ru~ne baca~e raketa 90 milimetara
M79 osa i ru~ne baca~e raketa 64 milimetra M80 zo-
qa, za individualnu i jednokratnu upotrebu.
U sastavu brigada Kopnene vojske nalaze se bate-
rije sa protivavionskim topovima 40 milimetara L/70
bofors, laki prenosni raketni sistemi protivvazduho-
plovne odbrane igla, te raketni sistemi 9K31M strela-
1M, strela-2M i strela-10M.
Vojska Srbije naoru`ana je automatskim pu{kama
M70 7,62 milimetra, automatskim baca~ima granata 30
milimetara M93, automatskim pi{toqima 7,65 milime-
tara M84, zatim, minobaca~ima 120 milimetara M74 i
M75, mitraqezima 7,62 milimetra M84, te devetomi-
limetarskim pi{toqima CZ99, pu{komitraqezima
M72, dalekometnim pu{kama 12,7 milimetara M93 i
snajperskim pu{kama M76 i M91.
Pripadnici Specijalne brigade Vojske Srbije i
bataqona vojne policije za specijalne namene Kobre u
naoru`awu imaju automate hekler 9 milimetara MP5 i
finske snajperske pu{ke 7,62 milimetra sako TRG-21.
 Specijalna brigada je elitna jedinica Vojske Srbije, koja ima tradiciju protiv-
diverzantskih, protivteroristi~kih, izvi|a~kih, padobranskih i ronila~kih sastava.
Komanda brigade nalazi se u Pan~evu, a jedinice su razme{tene u Ni{u i Pan~evu.
Pretpostavqena joj je Komanda Kopnene vojske.
U Specijalnoj brigadi realizuju se sadr`aji borbene obuke protivteroristi~kih,
padobranskih, izvi|a~ko-diverzantskih, ronila~kih i jedinica za u~e{}e u mirovnim
operacijama.
Zadaci brigade su izvi|awe u strategijskoj, operativnoj i takti~koj dubini, za po-
trebe izvo|ewa protivteroristi~kih i protivpobuweni~kih dejstava, u~e{}e u obave-
{tajnim i kontraobave{tajnim akcijama, re{avawe tala~kih situacija, razoru`avawe
teroristi~kih, odmetni~kih i kriminalnih naoru`anih grupa, u~e{}e u blokadi rejona
i objekata, gu{ewe oru`ane pobune, obezbe|ewe najvi{ih vojnih i dr`avnih funkcio-
nera, otkrivawe i obele`avawe ciqeva za dejstvo avijacije i dalekometne artiqerije
u takti~koj i operativnoj dubini protivnika, ali i spasavawe oborenih pilota i izvi-
|a~ko-diverzantskih grupa, te pojedinaca u pozadini protivnika, desantirawe i snab-
devawe iz vazduha.
Specijalna brigada formirana je 29. septembra 2006. godine. Nastala je pre-
formirawem i objediwavawem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i de-
lova 82. Pomorskog centra i Protivteroristi~kog odreda „Kobre“.

Prva brigada Kopnene vojske sastoji se od pe{adijskih, oklopno-mehanizovanih,

artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih jedinica PVO, in`iwerijskih i jedinica veze.
Komanda tog sastava nalazi se u Novom Sadu, a jedinice su razme{tene u Ba~koj Topo-
li, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu i Novom Sadu. Brigada ima Komandu i deset bataqo-
na – diviziona.
Zadaci Prve brigade su izgradwa i odr`avawe operativne sposobnosti, pripre-
ma i anga`ovawe jedinica i vojnika u obezbe|ewu administrativne linije sa Kosovom i
Metohijom i kontrola Kopnene zone bezbednosti na jugu Srbije, osposobqavawe i uve-
`bavawe komandi, jedinica i vojnika za izvr{avawe namenskih zadataka, priprema i
anga`ovawe jedinica za pru`awe pomo}i civilnim vlastima u sanaciji posledica even-
tualnih prirodnih nepogoda i katastrofa.
U komandi i jedinicama Prve brigade realizuje se obuka svih rodova i slu`bi, a
posebna pa`wa posve}uje se osposobqavawu pripadnika izvi|a~kih jedinica, posada
oklopnih i mehanizovanih jedinica, poslu`ilaca i posluga artiqerijskih i artiqerij-
sko-raketnih jedinica PVO i poslu`ilaca in`iwerijskih sredstava.
Brigada je formirana 31. jula 2006. od snaga nekada{weg Novosadskog korpusa i
delova Prve oklopne brigade, ali i dva pontonska bataqona.
Dan Prve brigade obele`ava se 9. novembra. Tog dana 1918. godine jedinica srp-
ske vojske, koju je predvodio major Vojislav Bugarski, u{la je u Novi Sad.

7
 Druga brigada Kopnene vojske sastavqena je od pe{adijskih, oklopno-mehanizovanih,
artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih jedinica PVO, in`iwerijskih i jedinica veze. Ko-
manda brigade nalazi se u Kraqevu, a weni sastavi raspore|eni su u Novom Pazaru,
Ra{koj, Vaqevu i Kraqevu.
Zadaci tog sastava su izgradwa i odr`avawe operativne sposobnosti za izvr{ava-
we zadataka u okviru misija Vojske, obezbe|ewe administrativne linije prema Kosovu i
Metohiji u okviru Kopnene zone bezbednosti na pet baza, obu~avawe i uve`bavawe ko-
mandi i jedinica za namenske zadatke, priprema i anga`ovawe jedinica za pru`awe po-
mo}i civilnim vlastima prilikom prirodnih nepogoda i katastrofa.
Jedinica je formirana 28. marta 2007. od delova 252. oklopne, 20. motorizovane,
305. in`iwerijske, 37. motorizovane brigade i 401. artiqerijsko-raketne brigade. U
wen sastav u{le su snage 228. bataqona veze, 24. bataqona za specijalna dejstva. i 524.
logisti~ke baze General{taba.
Dan Druge brigade obele`ava se 12. jula. Tog dana 1805. je Kara|or|e sa 6.000
ustanika izvojevao pobedu nad Turcima i oslobodio dana{we Kraqevo.

Tre}a brigada u svom sastavu ima pe{adijske, oklopno-mehanizovane, artiqerijske i

artiqerijsko-raketne jedinice PVO, in`iwerijske i logisti~ke jedinice. Komanda joj se na-
lazi u Ni{u, a jedinice su raspore|ene u Prokupqu, Zaje~aru, Kur{umliji i Ni{u. Izgrad-
wa i odr`avawe operativne sposobnosti, priprema i anga`ovawe jedinica i vojnika za
obezbe|ewe administrativne linije sa Kosovom i Metohijom i kontrolu Kopnene zone bez-
bednosti na jugu Srbije, osnovni zadaci su brigade i wenih pripadnika.
Od sastava Vojske, koji su mahom bili razme{teni u jugoisto~noj Srbiji, 4. juna 2007.
formirana je Tre}a brigada – 211. oklopne brigade, 21. nastavnog centra izvi|a~kih jedi-
nica, 4, 125. i 549. motorizovane brigade, zatim, 9. pe{adijske, 52. me{ovite artiqerij-
ske i 52. artiqerijsko-raketne brigade, te 352. in`iwerijskog puka, 201. logisti~ke baze i
Vojnomedicinskog centra.
Dan jedinice obele`ava se 7. oktobra. Na taj dan u Prvom balkanskom ratu, 2. pe{adij-
ski puk „Kwaz Mihailo” prvog poziva moravske divizije, krenuo je u rat. U~estvovao je u Ku-
manovskoj, Prilepskoj i Bitoqskoj bitki. U Drugom balkanskom ratu, u Bregalni~koj bitki,
zbog energi~nosti, siline i neprobojnosti odbrane, od protivnika dobija epitet „gvozdeni”.
U Prvom svetskom ratu u~estvuje u Cerskoj bitki, a wegovom tre}em komandantu, pukovniku
Milivoju Stojanovi}u, Stanislav Bini~ki posve}uje kompoziciju „Mar{ na Drinu”.

8
 ^etvrta brigada Kopnene vojske sastoji se od pe{adijskih, oklopno-mehanizova-
nih, artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih jedinica PVO, in`iwerijskih i jedinica
veze. Komanda joj se nalazi se u Vrawu, a jedinice su stacionirane u Leskovcu, Bujanov-
cu i Vrawu. Pripadnici tog sastava Vojske Srbije razme{teni su i na 16 baza.
Te`i{ni zadatak ^etvrte brigade jeste obezbe|ewe administrativne linije sa Ko-
sovom i Metohijom, odnosno kontrola Kopnene zone bezbednosti. U wenim komandama i
jedinicama realizuje se stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika svih rodova Kopnene
vojske. Realizuje se i osposobqavawe i usavr{avawe profesionalnog sastava.
Brigada je formirana 30. juna 2007. od 78. i delova 549. motorizovane i 52.
me{ovite artiqerijske brigade. Jezgro ~ine pripadnici 78. motorizovane brigade.
Nastavqa tradicije Prvog pe{adijskog puka „Kwaza Milo{a Velikog“.
Dan ^etvrte brigade obele`ava se 31. januara, kao se}awe na dan oslobo|ewa
Vrawa od Turaka. Istovremeno, to je i Dan Prvog pe{adijskog puka „Kwaza Milo{a Ve-
likog”, koji se nalazio u kasarni u Vrawu.

Me{ovita artiqerijska brigada formirana je 4. juna 2007, a ~ine je ko-

mandni i me{oviti divizion, tri haubi~ka diviziona i logisti~ki bataqon. Ko-
manda i jedinice Me{ovite brigade nalaze se u Ni{u. U wen sastav u{ao je i
me{oviti artiqerijski divizion iz Rume.
Zadaci te jedinica Kopnene vojske su: izgradwa i odr`avawe operativne spo-
sobnosti za izvr{avawe zadataka u okviru misija Vojske Srbije, obu~avawe i
uve`bavawe komandi i jedinica za namenske zadatke, priprema i anga`ovawe je-
dinica za pru`awe pomo}i civilnim vlastima u sanaciji posledica eventualnih
prirodnih nepogoda i katastrofa. U jedinicama brigade izvodi se stru~no-speci-
jalisti~ka obuka pripadnika roda artiqerije svih specijalnosti.
Dan Me{ovite artiqerijske brigade obele`ava se 14. septembra. Tog dana
1918. godine po~ela je artiqerijska priprema proboja Solunskog fronta. Dan je-
dinice obele`ava se kada i Dan artiqerije.

9
 Re~na flotila namewena je za dejstva na unutra{wim plovnim putevima
Srbije. Komanda tog sastava nalazi se u Novom Sadu, a jedinice su raspore-
|ene u Novom Sadu, Beogradu i [apcu. Preformirana je u jedinicu ranga
brigade 2. oktobra 2008, kada su u wen sastav u{le i pontonirske jedinice
Vojske Srbije.
Zadaci Re~ne flotile su osposobqavawe i uve`bavawe komande, pot~i-
wenih jedinica i pripadnika za izvr{avawe namenskih zadataka, izgradwa i
odr`avawe operativnih sposobnosti za izvr{avawe zadataka iz sve tri mi-
sije Vojske, kontrola unutra{wih plovnih puteva i obezbe|ewe manevra jedi-
nicama Kopnene vojske. U komandi i jedinicama Re~ne flotile realizuje se
obuka profesionalnih pripadnika svih rodova i slu`bi i vojnika na slu`ewu
vojnog roka.
Re~na flotila ima re~ne minolovce RML-331 i 341, desantno juri{ni
~amac 411, brod posebne namene BPN-30 „Kozara”, re~ni patrolni ~amac
RP^-111, re~nu stanicu za razmagnetisawe brodova RSRB-36 „ [abac”, ~a-
mac motorni patrolni ^MP-22 i park mostovni PM M-71.
Dan jedinice obele`ava se kada i Dan re~nih jedinica – 6. avgusta. Na
taj dan, 1915. godine, na Savi kod beogradske ^ukarice, porinut je prvi srp-
ski ratni brod „Jadar“.

Bataqon je stacioniran u Ni{u. U

wegovom sastavu su komandna ~eta, tri ~ete
veze i odeqewe za tehni~ko odr`avawe.
Bataqon obezbe|uje stalne i neprekidne
veze za potrebe komande Kopnene vojske.

Ova jedinica je opremqena i

osposobqena da samostalno i u sastavu
ostalih struktura Vojske Srbije izvr{ava
zadatke nuklearno-hemijsko-biolo{kog
10 obezbe|ewa u sve tri misije Vojske.
Bataqon se nalazi u Kru{evcu.

Vazduhoplovstvo i protivvazduho-
plovna odbrana je vid Vojske Srbije ko-
ji objediwava rodove i slu`be ~iji su
organizacija, sastav, naoru`awe i
oprema prilago|eni za izvo|ewe bor-
benih dejstava po ciqevima u vazdu{nom
prostoru i na zemqi.
Dan tog sastava srpske vojske je 24.
decembar. Tog dana 1912. godine, na osno-
vu Odluke srpskog Vojnog ministarstva i
Glavnog |eneral{taba, vojvoda Radomir
Putnik doneo je Re{ewe o formirawu Vaz-
duhoplovne komande sa sedi{tem u Ni{u. U
sastav komande u{li su Aeroplansko i Ba-
lonsko odeqewe, Vodoni~ka centrala i Go-
lubija po{ta. U to vreme Srbija je bila je-
dna od 15 zemaqa svetu koja je imala vojno
vazduhoplovstvo i me|u prvih pet zemaqa u
svetu koja je tokom opsade Skadra 1913. go-
dine upotrebila vazduhoplove u borbenim
dejstvima.
Komanda ViPVO nalazi se u Zemunu.
Glavna br.1, Beograd – Zemun
Tel 011/ 3074 -143
Snimio Dimitrije OSTOJI]
Zadaci
U nadle`nosti jedinica pot~iwenih Komandi ViPVO su kontrola
vazdu{nog prostora, odvra}awe od agresije vazduhoplovnih snaga i
spre~avawe iznena|ewa, protivvazduhoplovna odbrana teritorije i
snaga Vojske, vazduhoplovna vatrena podr{ka, izvi|awe iz vazdu{nog
prostora, prevo`ewe vazdu{nim putem, u~e{}e u pru`awu pomo}i sta-
novni{tvu u slu~aju prirodnih nepogoda i katastrofa, te u~e{}e u mi-
rovnim operacijama i me|unarodnoj vojnoj saradwi.
Arsenal
Srpsko vazduhoplovstvo raspola`e avionima
– mig 21 i 29, orao, galeb G4, JAK 40, dornier 28 i
utva 53, helikopterima – gazela, Mi8 i Mi17. Je-
dinice ViPVO upotrebqavaju topove bofors L 70
40 mm, prenosni raketni sistemi 9K38M {ilo i
strela-2M, te raketne sisteme S-125M1T neva i
2K12 kub.
U Vojsci Srbije upotrebqavaju se osmatra~ki
radari P-12, P-14, TPS-63 i S-605/654, radari
za merewe visine PRV-11 i S-613, ali i trodimen-
zionalni radar AN/TPS-70, te automatizovani si-
stemi AS-74 i AS-84.
 Dvesta ~etvrta avijacijska baza je zdru`ena takti~ka vazduhoplovna jedinica ~iju
osnovnu organizacijsku strukturu ~ine modularne jedinice ranga eskadrila, bataqon –
divizion. Namewena je za kontrolu i za{titu vazdu{nog prostora, vatrenu podr{ku jedi-
nica Kopnene vojske, prevo`ewe vazdu{nim putem, izvi|awe iz vazduha, {kolovawe stu-
denata, za borbeno i logisti~ko obezbe|ewe sopstvenih i pridodatih avijacijskih jedi-
nica. Baza realizuje i leta~ku obuku, obuku studenata, vojnika i pripadnika vazduhoplo-
vnotehni~ke slu`be.
Jedinica je formirana 15. novembra 2006. godine. U sastav 204. avijacijske baze
u{le su jedinice 204. lova~kog avijacijskog puka, 177. vazduhoplovne baze, 251. i 252.
lova~ko-bombarderske, 890. helikopterske i 677. transportne eskadrile.
Dan 204. avijacijske baze obele`ava se 2. decembra. Tog dana 1949. godine for-
miran je 204. lova~ko avijacijski puk. Od svih jedinica, koje su u{le u sastav sada{we
baze, on ima najdu`u tradiciju, jer je nastavqa~ tradicije 6. lova~kog puka, koji se ista-
kao u odbrani Beograda 1941. godine.
Komanda jedinice sme{tena je na vojnom aerodromu Batajnica.

Snimio Igor SALINGER

98. avijacijska baza
Devedeset osma avijacijska baza je zdru`ena takti~ka vazduhoplovna jedinica,
~iju osnovnu organizacijsku strukturu ~ine modularne jedinice ranga eskadrila, ba-
taqon – divizion. Avio-baza namewena je za vatrenu podr{ku jedinica Kopnene voj-
ske, prevo`ewe vazdu{nim putem, izvi|awe iz vazduha, za borbeno i logisti~ko obez-
be|ewe sopstvenih i pridodatih avijacijskih jedinica.
U bazi se sprovodi leta~ka obuka, obuka vojnika i pripadnika vazduhoplovno-
tehni~ke slu`be.
Baza je nastala integracijom jedinica Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne
odbrane razme{tenih na aerodromima La|evci i Ni{ – 161. i 285. vazduhoplovne
baze, 98. lova~ko-bombarderskog i 119. helikopterskog puka i odeqewa 353.
izvi|a~ke avijacijske eskadrile.
Dan 98. baze obele`ava se 28. novembra. Tog dana 1949. godine formiran je
98. lova~ko-bombarderski avijacijski puk koji, od svih jedinica koje su u{le u sastav
sada{we baze, ima najdu`u tradiciju. To je najstarija formirana jedinica u neka-
da{wem RV i PVO.
Komanda i jedinice 98. avijacijske baze sme{tene su na aerodromima La|evci i
Ni{.

12
Snimio Dimitrije OSTOJI]
250 . raketna brigada PVO
Ovaj sastav je zdru`ena takti~ka jedinica, ~iju osnovnu organizacijsku strukturu
~ine modularne jedinice ranga diviziona. Namewen je za protivvazduhoplovnu od-
branu {irih rejona gradova i jedinica Vojske Srbije od izvi|awa i dejstava protiv-
nika iz vazdu{nog prostora. Osposobqen je za izvr{avawe borbenih zadataka sa-
mostalno i u sadejstvu sa ostalim jedinicama PVO – lova~ka avijacija i jedinice
VOJ.
Raketna brigada ima pet raketnih diviziona PVO, od kojih su tri samohodna di-
viziona raketnog sistema kub, a dva raketnog sistema neva.
U jedinicama brigade izvodi se stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika roda ARJ
PVD, u drugom periodu obuke. Taj sastav Vojske pru`a neophodnu podr{ku u procesu
obu~avawa studenata zavr{ne godine Vojne akademije, smera ARJ PVD.
Jedinica vu~e korene od 24. novembra 1962, kada je formiran 250. raketni
puk PVO namewen odbrani Beograda i {ire okoline, prva jedinica u biv{oj Ju-
goslaviji naoru`ana tada najsavremenijim sistemom dvina. Taj datim proslavqa se
kao Dan jedinice.
Brigada je dobila orden narodnog heroja za zasluge tokom agresije Natoa 1999.
godine.
Komanda 250. raketne brigade PVO sme{tena je u kasarni „Bawica“ u Beogra-
du, dok su jedinice razme{tene na devet lokacija.

126. centar VOJIN

U ovom centru prikupqaju se informacije za sistem komandovawa u PVO i stva-
raju se uslovi za upotrebu snaga PVO, a ostalim strukturama obezbe|uju informaci-
je za protivvazduhoplovnu borbu i protivvazduhoplovnu za{titu.
Jedinica osmatra vazdu{ni prostor, otkriva i prati ciqeve, prikupqa,
obra|uje i izla`e podatke, obave{tavawe i radarski obezbe|uje jedinice PVO, na-
vodi lova~ku avijaciju i usmerava ariqerijsko-raketne jedinice PVO.
Centar se sastoji od Komande, dva bataqona VOJIN i ~ete za vazduhoplovno i
tehni~ko odr`avawe i snabdevawe. Zona odgovornosti jedinice jeste kompletan va-
zdu{ni prostor Republike Srbije. Specifi~nosti jedinice su veliki broj malih iz-
dvojenih borbenih sastava i saradwa sa Agencijom za kontrolu letewa.
Dan 126. centra VOJIN obele`ava se 18. juna. Tog dana 1915. godine Vrhovna
komanda izdala je nare|ewe da se oforme stalne osmatra~ke signalne stanice, radi
ozna~avawa pravca leta neprijateqskih aviona.
Komanda Centra nalazi se u Beogradu.

333. in`iwerijski bataqon

In`iwerijski bataqon namewen je, opremqen i osposobqen za izradu, opravku
i odr`avawe manevarskih povr{ina na aerodromima i za izvo|ewe ostalih in`iwe-
rijskih dejstava za potrebe komandi i jedinica ViPVO u celini.
U svom sastavu ima komandnu ~etu, dve in`iwerijske ~ete, ~etu za utvr|ivawe,
logisti~ki vod i odeqewe veze. Bataqon se nalazi u Pan~evu, a zona wegove odgov-
ornosti jeste celokupna teritorija na{e zemqe.

210. bataqon veze

Bataqon veze uspostavqa i odr`ava veza za potrebe Komande ViPVO. Jedinica
je opremqena sredstvima koja omogu}avaju odr`avawe radio veza zemqa–zemqa i
zemqa–vazduh, radio-relejnih i `i~nih veza. Zadatke izvr{ava koriste}i sta-
cionarni sistem veza Vojske Srbije i resurse Telekoma. Razme{ten je na prostoru
Beograda i Novog Sada. Komanda 210. bataqona veze nalazi se u Beogradu.
13
 Od delova jedinica nekada{wih Operativnih snaga, Kopne-
Pasuqanske
nih snaga i ViPVO, 23. aprila 2007. formirana je Komanda za livade
obuku. Sedi{te tog sastava Vojske Srbije je u Beogradu, u kasarni
na Top~ideru, a centri za obuku nalaze se u Somboru, Pan~evu, Komanda i jedinice In-
Jakovu, Vaqevu, Zaje~aru, Kru{evcu, Leskovcu, Po`arevcu, Bataj- tervidovskog poligona Pasu-
nici i Gorwem Milanovcu. qanske livade formirane su
Uz centre za obuku, u sastavu Komande za obuku su jo{ i po- 16. novembra 2004, a od 14.
ligoni za obuku i streli{ta srpske vojske i Intervidovski poligon maja 2007. jedinica je po-
Pasuqanske livade. t~iwena Komandi za obuku.
Komanda za obuku planira, organizuje, realizuje i kon- Pasuqanske livade nadle`ne
troli{e osnovnu i stru~no-specijalisti~ku obuku vojnika na su za logisti~ku podr{ku je-
slu`ewu vojnog roka svih rodova, slu`bi i specijalnosti, mawih dinicama Vojske Srbije koje
timova i posada, oficira, {to je jedna od osnovnih misija Vojske. izvode aktivnosti na po-
Formirawe i osposobqavawe teritorijalnih brigada, shodno ligonu i obezbe|uju uslove za
definisanim doktrinarnim opredeqewima sistema odbrane ga|awe i ve`be sastava Vo-
na{e zemqe, tako|e je zadatak tog sastava Vojske. jske. U zadatke poligona spa-
U sastavima Komande za obuku vojnici se osposobqavaju pr- da i odr`avawe, predaja i
va tri meseca slu`ewa vojnog roka. Najpre zavr{avaju op{tu vo- prijem sredstava ratne teh-
jnu, a potom i specijalisti~ku obuku. Brigade do kraja vojnog roka nike iz sastava poligona,
Gardijska 5, Beograd ali i popuna sredstava ratne
tel 011/ 2064-730 organizuju zajedni~ku obuku na nivou odeqewa, vodova i ~eta,
po{to u takti~ke jedinice dolaze ve} osposobqeni vojnici za os- tehnike pogonskim gorivom i
novne vojni~ke du`nosti. mazivima.

Prvi centar za obuku nalazi se u somborskoj kasarni „Aerodrom”. Namewen je za osnovnu

obuku vojnika svih specijalnosti u prvoj fazi prvog perioda obuke, ali i za obuku profesio-
nalnih vojnika i vojnika u rezervi.
Jedinica je formirana 13. novembra 2006, a taj datum proslavqa se i kao Dan jedinice.
Za izvr{avawe zadataka prve misije Vojske na teritorijalnom principu formira Ba~ku
brigadu.

Drugi centar za obuku sme{ten je u garnizonu Pan~evo, u kasarni „Narodni heroj Stevica
Jovanovi}”.
U Centru se realizuje osnovna obuka vojnika svih specijalnosti u prvoj fazi prvog perioda
obuke, zatim obuka profesionalnih i vojnika u rezervi. Na teritorijalnom principu, za zadatke prve
misije na{e vojske, formira Banatsku brigadu.
14 Centar je formiran 14. novembra 2006, a za Dan jedinice odre|en je 9. novembar. Jezgro za
formirawe Centra ~inio je profesionalni sastav iz preformirane 506. pe{adijske brigade i 413.
centra za obuku voza~a, a u jedinicu je u{ao i deo pripadnika iz Vojne akademije.
 Tre}i centar za obuku stacioniran je nadomak Beograda, u ka-
sarni „Major Milan Tepi}”, u Jakovu.
U wemu se izvodi osnovna obuka vojnika svih specijalnosti u
prvoj fazi prvog perioda obuke, profesionalnih vojnika i vojnika
u rezervi. Na teritorijalnom principu formira Beogradsku bri-
gadu, za izvr{avawe zadataka prve misije srpske vojske.
Centar je formiran 28. februara 2007, a Dan jedinice sla-
vi se 1. novembar.

Centar se nalazi u garnizonu Vaqevo, u kasarni „Vojvoda

@ivojin Mi{i}”.
Osnovna obuka vojnika svih specijalnosti u prvoj fazi pr-
vog perioda individualne obuke, obuka profesionalnih voj-
nika i vojnika u rezervi predstavqaju wegov osnovni zadatak.
Za izvr{avawe zadataka prve misije Vojske na teritorijalnom
principu formira Drinsku brigadu.
Centar je osnovan 28. februara 2007, a kao Dan jedini-
ce obele`ava se 15. oktobar.

Peti centar za obuku nalazi se u garnizonu Zaje~ar, u ka-

sarni „Nikola Pa{i}”.
U wemu se obu~avaju vojnici svih specijalnosti u prvoj fa-
zi prvog perioda individualne obuke, obuku profesionalnih
vojnika i vojnika u rezervi. Na teritorijalnom principu, za
zadatke prve misije na{e vojske, formira Timo~ku brigadu.
Centar je formiran 3. maja 2007, a Dan jedinice je 19.
oktobar.

Centar je sme{ten u garnizonu Kru{evac, u kasarni „Car

Lazar”, i namewen je za obuku vojnika svih specijalnosti, profe-
sionalnih vojnika i vojnika u rezervi.
Na teritorijalnom principu formira Rasinsku brigadu, za
izvr{avawe zadataka prve misije srpske vojske.
Taj sastav Komande za obuku formiran je 4. maja 2007,
preformirawem 125. motorizovane brigade. Dan Centra je 19.
oktobar.

Sedmi centar za obuku nalazi se u garnizonu Leskovac, u ka-

sarni „Vojvoda Petar Bojovi}”.
U jedinici se sprovodi osnovna obuka vojnika svih specijal-
nosti u prvoj fazi prvog perioda individualne obuke, profesio-
nalnih vojnika i vojnika u rezervi. Za izvr{avawe zadataka prve
misije Vojske na teritorijalnom principu formira Jablani~ku
brigadu.
Centar je osnovan 8. maja 2007. preformirawem 549. moto- 15
rizovane brigade. Dan jedinice obele`ava se 7. oktobra.
 Centar za obuku Kopnene vojske nalazi se u garnizonu
Po`arevac, u kasarni „General Pavle Juri{i} [turm”.
Namewen je za realizaciju stru~no-specijalisti~ke obuke
vojnika ro~nog sastava vojnoevidencione specijalnosti rodova
i slu`bi Kopnene vojske – pe{adija, oklopne jedinice, artiqe-
rija, in`iwerija i dve izvi|a~ke specijalnosti.
Uz obuku vojnika, u Centru se obu~avaju i profesionalni
vojnici, organizuju razli~iti kursevi radi dodatnog osposob-
qavawa podoficira za rodove pe{adija, artiqerija, OMJ i
in`iwerija.
Za izvr{ewe zadataka prve misije Vojske Srbije, na te-
ritorijalnom principu formira Brani~evsku brigadu.
Taj sastav Komande za obuku Vojske Srbije formiran je 1.
decembra 2006, preformirawem 565. nastavnog centra Ko-
pnene vojske, a kao Dan jedinice obele`ava se 16. novembar.

Centar je stacioniran na vojnom aerodromu „Batajnica”.

U Centru se realizuje stru~no-specijalisti~ka obuka voj-
nika ro~nog sastava za vojnoevidencione specijalnosti rodova
i slu`bi ViPVO – rod ARJ PVO, slu`ba VOJ i vazduhoplovno-
tehni~ka slu`ba.
Jedinica je formirana 15. decembra 2006, a svoj praznik
slavi 24. decembra, kada je i Dan ViPVO.

Centar za obuku veze, informatike i elek-

tronska dejstva se nalazi u garnizonu Gorwi Mi-
lanovac, u kasarni „Vojvoda Radomir Putnik”.
U tom sastavu izvodi se stru~no-specijali-
sti~ka obuka vojnika na slu`ewu vojnog roka, pro-
fesionalnih vojnika i vojnika u rezervi, ali i re-
alizuju kursevi za usavr{avawe profesionalnog
kadra veze, informatike, elektronskih dejstava i
za{tite informacija.
Jedinica je formirana 15. novembra 2006.
kao Centar za obuku i usavr{avawe kadra veze,
informatike i elektronskih dejstava, a 30. novem-
bra 2007. preformiran je u sada{wi Centar.

Centar za usavr{avawe kadrova ABHO nalazi se u

Kru{evcu, u kasarni „Car Lazar”.
U wemu se izvodi stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika za
vojnoevidencione specijalnosti slu`be ABHO, u drugoj fazi pr-
vog perioda individualne obuke i usavr{avawe kadra ABHO i
stare{ina ostalih rodova i slu`bi iz oblasti protivnuk-
learnog, hemijskog i biolo{kog obezbe|ewa.
Zbog dobre me|unarodne vojne saradwe, Centar je uvr{ten
u prezentacioni dokument Vlade Srbije za saradwu u okviru
Programa „Partnerstva za mir”.
Od decembra 1956. je u Kru{evcu, a Komandi za obuku
pretpot~iwen je 29. maja 2007. godine.

Centar za obuku logistike nalazi se na tri lokacije – u

Kru{evcu, u kasarni „Car Lazar” su Komanda, komandna ~eta i ~ete
za obuku tehni~ke i intendantske slu`be, u Ni{u, u kasarni „Kwaz
Mihajlo”, sme{tena je ~eta za obuku sanitetske i veterinarske
slu`be, a u garnizonu Kraqevo, u kasarni „Ribnica”, stacioniran
je bataqon za obuku saobra}ajne slu`be.
U Centru se realizuje stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika
vojnoevidencione specijalnosti slu`bi logistike – tehni~ka, inten-
dantska, saobra}ajna, sanitetska i veterinarska slu`ba. Sastav je
formiran 4. maja 2007, rasformirawem dotada{wih jedinica za
obuku logistike. Dan jedinice obele`ava se 4. maja.