Godina V Broj 100 15. novembar 2009. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

rs

U fokusu
Vojnobezbednosna agencija
ARSENAL
35
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije

26
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik

Ilustrovao Enes ME\EDOVI]

Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
D O G A\ A J I
SADR@AJ
Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Ministar [utanovac u poseti Slova~koj
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
POLITIKA OTVORENIH VRATA 6
Dizajn i prelom U FOKUSU
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Obele`en Dan Vojnobezbednosne agencije – 12. novembar
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici) ODGOVOR NOVIM IZAZOVIMA 8
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) INTERVJU
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori
General-potpukovnik Qubi{a Dikovi},
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski komandant Kopnene vojske
Korektor GODINA OBUKE 14
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije Sto brojeva Odbrane
Vera Denkovski
Dokumentacija
PREPOZNATQIV TRAG VREMENA 18
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Vojni kompleks Cepotina
Direktor i glavni i odgovorni urednik EPICENTAR BEZBEDNOSTI 22
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 ODBRANA
Prelom 3240-019; 23-583 Prvi centar za obuku
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 [KOLA VOJNI^KIH VE[TINA 26
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
Peti logisti~ki bataqon Centralne logisti~ke baze
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 PRED VELIKIM O^EKIVAWIMA 32
e-mail
odbrana@beotel.rs Protivteroristi~ka jedinica MUP-a Srbije
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet MO]NI I TOGA SVESNI 34
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un Prvi srpski hirur{ki tim vratio se
840-49849-58 za NC „Odbrana” iz misije UN MINURCAT
Pretplata SRCE AFRIKE – U SRCU 38
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. novembar 2009.

 re~ urednika
34

38
CRTA
rvi trocifreni broj „Odbrane” prilika je da podvu~emo
crtu, osvrnemo se unazad i pogledamo u budu}nost, {to je
i su{tina ovog malog jubileja jedinog {tampanog glasila
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Nije vreme za slavqe
i hvalisawe, jer je ve} naredni broj ispit za sebe i provera
spremnosti Redakcije da odgovori svojim obavezama i
zadacima na „medijskom frontu”.
Iako prvih sto brojeva pokriva tek ne{to vi{e od ~etiri
godine kontinuiranog izla`ewa, bez preterivawa mo`emo
re}i da je to bio jedan od najdinami~nijih perioda u 130
godina dugoj tradiciji vojne {tampe u Srbiji, koju smo
na prigodan na~in obele`ili po~etkom godine.
To je period sveobuhvatnih reformi sistema odbrane
i Vojske Srbije, uspostavqawe nove organizacije i
profesionalizacija vojske, brojnih aktivnosti na pro{irewu
me|unarodne vojne saradwe i ukqu~ivawu na{e zemqe
Sa galerije u procese bezbednosnih integracija. Za mali kreativni tim
AVALSKI DRAGUQI 43 „Odbrane” i {iroki krug vrednih saradnika to je period
velikih izazova na koje smo, sa vi{e ili mawe uspeha,
DRU[TVO nastojali da odgovorimo u skladu sa objektivnim mogu}nostima.
Trideset godina rada Milana Bozokina Ciq koji smo zacrtali na samom po~etku – da „Odbrana”
STASAO U VOJNOM postane referentni izvor informacija o sistemu odbrane
zemqe – ostvarili smo ve} u prvoj godini izla`ewa. Iz broja
NOVINARSTVU 44 u broj, „Odbranu” su sve vi{e citirali, a time se utemeqilo
i poverewe naj{ire javnosti. Te`i deo posla, mora se
SVET priznati, bio je i ostao da tu poziciju odr`imo i da ne
Daleki istok izneverimo o~ekivawa ~italaca. Potvrda da smo na dobrom
REGION RASTU]E MO]I 46 putu stizala je od kolega novinara kojima je „Odbrana”
postala ne samo nezaobilazno {tivo ve} i bogato izvori{te
Paralele ideja za nove teme i istra`ivawa.
OSMICE 51 Vredna priznawa dobili smo i od Evropskog udru`ewa
vojnih novinara (EMPA), ~iji smo punopravni ~lan ve} tri
KULTURA godine. U `eqi da pru`imo jo{ ve}i doprinos {iroj
Milan Tucovi}, skulptor i slikar informativnoj zajednici, ali i da istovremeno inostranim
SLIKAR, DAMA I JEDNOROG 52 kolegama poka`emo dostignu}a u izgradwi i osavremewivawu
na{eg sistema odbrane, podneli smo kandidaturu za doma}ina
Dan Vojnofilmskog centra Zastava-film narednog kongresa EMPA 2010. godine.
Nismo be`ali ni od takozvanih vru}ih tema. Na crtu smo,
PRESTROJAVAWE U HODU 55 svojevremeno, izlazili i protagonistima vojnih afera koje su
nanosile velike {tete ugledu vojske u javnosti koji je,
FEQTON
da podsetimo, 2005. godine pao na najni`e grane. Istina,
110 godina Umetni~kog ansambla nekada naj~itanija rubrika – „Dosije” ve} dugo nije na na{im
„Stanislav Bini~ki” (3) stranicama. Ne zato {to je nepo`eqna, naprotiv. Afere
U OTPORU AGRESIJI 56 u sistemu odbrane danas ne uspevaju da iskopaju ~ak
ni tabloidi koji `ive od takvih pri~a. Ako su se i de{avale,
SPORT javnost je o wima pravovremeno i potpuno obave{tavana,
Pola veka Streqa~kog kluba „Partizan“ a krivci pozivani na odgovornost.
PRAVO U METU 60 Podr{ka ~elnih qudi Ministarstva, Vojske i Uprave
za odnose sa javno{}u, koja nam je od samog po~etka dala
Turizam {iroki prostor za delovawe i potpuno odre{ene ruke,
CENOVNIK VTA 64 bila nam je dragocena. Na wu ra~unamo i ubudu}e.
Ra~unamo, naravno, i na va{u podr{ku, po{tovani
~itaoci, ali vas i ovom prilikom pozivamo da nam svojim
sugestijama i predlozima pomognete da „Odbrana” bude
jo{ vi{e u skladu sa va{im potrebama.
Hvala vam jo{ jednom na poverewu i saradwi,
na ~estitkama i lepim `eqama.

5
Ministar [utanovac u poseti Slova~koj

Politika rekao je [utanovac i dodao da Slova~ka u

toj oblasti ima velika iskustva koja Srbi-
ja mo`e da koristi.

otvorenih vrata Ba{ka je rekao da je Slova~ka zavr-

{ila profesionalizaciju vojske pre ~eti-
ri godine i da je spremna da sa Srbijom
podeli iskustva u vezi sa tim.
Slova~ka podr`ava Srbiju u procesu evropskih Dvojica ministara su istakla da su
integracija, ukqu~uju}i viznu liberalizaciju za razgovarali i o saradwi u oblasti od-
brambene industrije i {kolovawu ofici-
gra|ane Srbije, a dobili smo i veoma jasnu podr{ku za ra i ocenili da dve zemqe imaju velike ka-
daqu saradwu sa Nato u okviru programa Partnerstvo pacitete u oblasti odbrambene industrije
za mir, izjavio je ministar [utanovac u Bratislavi koje treba uposliti.
[utanovac je u Bratislavi razgova-
lova~ki ministar odbrane Jaroslav Ba- Govore}i o Kosovu i Metohiji, [utano- rao i sa potpredsednikom slova~ke vla-
{ka izjavio je, tokom posete ministra vac je kazao da Slova~ka „nesebi~no i prin- de za evropske poslove Du{anom ^aplo-
odbrane Srbije Dragana [utanovca, da cipijelno podr`ava stavove Srbije u vezi sa vi~em.
wegova zemqa podr`ava integraciju Sr- Kosovom i Metohijom i odbranom me|una- On je razgovarao i sa {efom slova~-
bije u Evropsku uniju i stav Beograda po pi- rodnog prava“. ke diplomatije Miroslavom Laj~akom o sa-
tawu Kosova. „Informisao sam ministre o stawu na radwi dve zemqe, evropskim integracijama
Ba{ka je istakao i da „Slova~ka podr- Kosovu i Metohiji. Smatramo da je veoma va- Srbije i Kosovu.
`ava stavove Srbije u vezi sa Kosovom i Me- `no da u sastavu Kfora u~estvuju i zemqe ko- [utanovac je prvog dana posete Slo-
tohijom“. je nisu priznale Kosovo“, rekao je [utano- va~koj, u mestu Veliki Me|er na oko 70 ki-
„Slova~ka podr`ava Srbiju u procesu vac govore}i o slova~kom anga`ovawu u me- lometara od Bratislave, polo`io vence na
evropskih integracija, ukqu~uju}i viznu li- |unarodnim mirovnim snagama na Kosovu. spomenik srpskim vojnicima iz Prvog svet-
beralizaciju za gra|ane Srbije, a dobili [utanovac je naveo da je sa Ba{kom skog rata koji su umrli u austrougarskom
smo i veoma jasnu podr{ku za daqu saradwu razgovarao i o saradwi u oblasti odbrane, zarobqeni{tvu u tom mestu. Re~ je o dru-
sa Nato u okviru programa Partnerstvo za kao i o kori{}ewu iskustava slova~ke vojske gom po veli~ini srpskom vojnom grobqu u
mir”, rekao je ministar [utanovac i dodao u procesu profesionalizacije. inostranstvu na kojem je sahraweno vi{e
da je o tome razgovarao i sa {efom slova~ke „Na{a je `eqa da do kraja slede}e go- od pet hiqada qudi.
diplomatije Miroslavom Laj~akom. dine zavr{imo profesionalizaciju vojske“, Beta

15. novembar 2009.

6
 Obele`en
Dan primirja
u Prvom svetskom ratu
Centralna dr`avna ceremonija
obele`avawa Dan primirja u Prvom
svetskom ratu odr`ana je 11. novembra
kraj Spomen-kosturnice branilaca Beo-
grada u kompleksu Novog grobqa. Obele-
`avawe jubileja organizovano je uz viso-
ke dr`avne i vojne po~asti i polagawe
venaca, a ceremoniji je, u ime vlade,
prisustvovao ministar kulture Neboj{a Bradi}.
Bradi} je istakao da su velike srpske vojskovo|e, vojvode Ra-
domir Putnik, Stepa Stepanovi}, @ivojin Mi{i}, Petar Bojovi}, i
francuski general Fran{ D'Epere, izveli na{e ratnike na stazu
velike pobede, sasvim nesrazmerne broju vojnika i opremqenosti
srpske vojske.
„Verujemo da se strahote Prvog svetskog rata ne}e ponoviti,
nadamo se da Srbi vi{e ne}e ginuti i da wihovo veliko herojstvo
koji su ispoqili u bitkama Prvog svetskog rata vi{e ne}e biti neo-
phodno da bi se o~uvao mir u Evropi”, rekao je ministar Bradi}.
Ceremoniji su prisustvovali predstavnici ministarstava,
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ambasadori i izaslanici
odbrane Austrije, Australije, Belgije, Bugarske, Gr~ke, Italije,
Kanade, Ma|arske, Nema~ke, Rumunije, Rusije, SAD, Slova~ke, Uje-
diwenog Kraqevstva Velike Britanije i Severne Irske, Francu-
ske, Holandije i ^e{ke.
Povodom Dana primirja izvr{ena je po~asna artiqerijska
paqba sa Kalemegdana.
Sa rad wa sa Sa ni tet skom
slu `bom Ne ma~ ke
Dr`avni sekretar dr Zoran Vesi} i na~elnik Uprave za zdrav-
stvo brigadni general dr Veqko Todorovi} boravili su u poseti
Sanitetskoj slu`bi oru`anih snaga Nema~ke.
Delegacija je posetila Zajedni~ku medicinsku komandu i Vojnu
bolnicu u Koblencu i [kole za obuku pasa i vodi~a pasa u Ulmenu.
Goste iz Srbije primio je na~elnik Zdru`ene sanitetske slu-
`be Bundesvera general-potpukovnik dr Kurt-Bernard Nakat.
Dr`avni sekretar Vesi} i general Nakat saglasili su se da
postoji obostrani interes i mogu}nosti da se uspostavi i intenzi-
vira saradwa u vi{e oblasti vojne medicine.
^estitke predsednika
Tadi}a i ministra
[utanovca povodom Dana VBA
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} ~estitao je Dan Voj-
nobezbednosne agencije svim pripadnicima te slu`be. „Profesio-
nalizam pripadnika Vojnobezbednosne agencije potvr|uje visok ste-
pen efikasnosti u suprotstavqawu izazovima i pretwama sistemu
odbrane i nacionalnim interesima Republike Srbije.
Usvajawem Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobave-
{tajnoj agenciji posle du`eg vremena stvoreni su normativno-prav-
ni uslovi za daqu reformu Vojnobezbednosne agencije i stvarawe
moderne slu`be u sastavu bezbednosno-obave{tajne zajednice Repu-
blike Srbije”, ka`e se u ~estitci predsednika Tadi}a i izra`ava
o~ekivawe da i u budu}nosti profesionalnim, stru~nim i odgovor-
nim izvr{avawem zadataka pripadnici VBA doprinose izgradwi i
o~uvawu ukupne bezbednosti, kao pretpostavci uspe{nog razvoja i
napretka na{e zemqe.
Ministar odbrane Dragan [utanovac u ~estitci povodom Da-
na VBA isti~e da do{ewe Zakona o VBA i VOA stvara uslove za da-
qe uobli~avawe organizacije i rada agencije, prema potrebama si-
stema odbrane i obave{tajno-bezbednosnog sektora Republike Sr-
bije. „Uveren sam da }ete i daqe efikasnim izvr{avawem zadataka
i sprovo|ewem reformskih ciqeva stvoriti modernu slu`bu, koja
}e odgovoriti promenqivim bezbednosnim izazovima u interesu
svih gra|ana Srbije i wihove bezbednosti”, ka`e se u ~estitci mi-
nistra odbrane.
De le ga ci ja Mi ni star stva
od bra ne u po se ti Ki ni
Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju je
predvodio dr`avni sekretar Igor Jovi~i} boravila je u poseti
NR Kini.
Delegaciju je primio ministar odbrane general Liang Gu-
angli, a zvani~ni razgovori vo|eni su sa zamenikom na~elnika
General{taba Narodnooslobodila~ke armije Kine generalom
Ma Sjaotjenom.
Tokom posete potpisan je protokol o donaciji koju je Mini-
starstvo odbrane NR Kine uputilo Ministarstvu odbrane i Voj-
sci Srbije.
7
Obele`en Dan Vojnobezbednosne agencije – 12. novembar
Novi Zakon o VBA i VOA predstavqa
korak daqe u regulisawu i kontroli
rada vojnih slu`bi bezbednosti.
On je pre svega odgovorio novim
bezbednosnim okolnostima isti~u}i
va`an princip efikasnosti slu`bi
u uslovima izmewenog bezbednosnog
okru`ewa i ostvarivawa interesa
nacionalne bezbednosti Srbije.
Prema javnosti, odnosno gra|anima,
{to je tako|e va`no, obezbedio je
primenu najvi{ih standarda za{tite
qudskih prava u primeni posebnih
postupaka i mera.
8 15. novembar 2009.
ovodom Dana Vojnobezbednosne agencije – 12. novembra, u Domu gar-
P de u Top~ideru prire|en je prijem kome su prisustvovali premijer
Mirko Cvetkovi}, ministar odbrane Dragan [utanovac, ministar
unutra{wih poslova Ivica Da~i}, poslanici Narodne skup{tine,
ministri u Vladi Srbije, direktor policije Milorad Veqovi}, di-
rektor BIA Sa{a Vukadinovi}, predstavnici diplomatskog i vojnodiplo-
matskog kora, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Srpske pravoslav-
ne crkve i kulturnog i javnog `ivota.
Prisutne je pozdravio direktor Vojnobezbednosne agencije Svetko
Kova~, prenose}i najpre ~estitke predsednika Srbije Borisa Tadi}a. On
je podsetio da se 12. novembar obele`ava kao Dan VBA jer je tog datuma
1839. godine donet Vojni zakon Kne`evine Srbije.
Sto sedamdeset godina nakon toga, u oktobru 2009, Srbija je prvi
put dobila zakon o vojnim slu`bama bezbednosti, koji je ura|en u skladu
sa sada{wim svetskim standardima i preporukama, rekao je Kova~ i ista-
kao da su ovim zakonom stvoreni uslovi za uspostavqawe normativno-
pravnog okvira rada vojnih slu`bi.
On je istakao i rezultate u oblasti izbora, osposobqavawa i usa-
vr{avawa kadra i unapre|ewa operativno-tehni~ke i funkcionalne spo-
sobnosti Vojnobezbednosne agencije.
Sa prijema u Domu garde u Top~ideru
Snimio D. BANDA
 Agencija je u 2009. godini
uspe{no izvr{avala zadatke
bezbednosne i kontraobave{taj-
ne za{tite Vojske i Ministarstva
odbrane, posebno u Kopnenoj zo-
ni bezbednosti, zatim zadatke
koji se odnose na suprotstavqa-
we organizovanoj kriminalnoj
delatnosti i korupciji i zadatke
u okviru saradwe sa Ha{kim tri-
bunalom.
Direktor VBA Svetko Ko-
va~ posebno je istakao da je re-
organizacijom reformskih ci-
qeva i efikasnim izvr{avawem
zadataka, VBA postala moderna
slu`ba spremna da odgovori
promenqivim bezbednosnim
izazovima u interesu svih gra-
|ana Srbije.
Ulo ga i za da ci
Vojnobezbednosna agencija
deo je bezbednosno-obave{tajnog
sistema Ministarstva odbrane,
a ujedno i deo bezbednosno-oba-
ve{tajnog sistema Republike Sr-
bije. Nadle`na je za bezbednosnu
i kontraobave{tajnu za{titu si-
stema odbrane. Iako se nalazi u
sastavu Ministarstva, ima sta-
tus pravnog lica i samostalnog
korisnika buxetskih sredstava.
Podmla|ivawe kadra
Kadru, kao jednom od najzna~ajnijih resursa svake slu`be bezbednosti, u Vojnobezbednosnoj
agenciji posve}uje se posebna pa`wa. U tom segmentu neke pojave, kao {to su zatvorenost, nasle-
|ena struktura i izbor kadra iskqu~ivo iz sistema odbrane, ve} su tokom dosada{weg reform-
skog procesa postale, po svoj prilici, pro{lost.
Razgovor sa pukovnikom Dejanom Jankovi}em iz VBA daje osnova za takvo uverewe.
– Od velikog broja zainteresovanih kandidata, u toku ove godine primqeno je deset iz ci-
vilstva, ~ime je promewen dosada{wi na~in zasnivawa radnog odnosa u VBA – ka`e Jankovi}.
– Ova lica su od juna u na{oj agenciji i raspore|ena su uglavnom na operativne du`nosti. Radi
se o mladim i visokoobrazovanim licima sa razli~itih fakulteta, koji su u postupku prijema
morali da zadovoqe op{te i posebne uslove. Pored zahteva za odli~nim uspehom u toku studira-
wa, budu}i operativci VBA morali su da poka`u i odgovaraju}e psihofizi~ke sposobnosti – is-
ti~e pukovnik Jankovi}.
Ovakav vid prijema u VBA je, prema re~ima na{eg sagovornika, „samo po~etak procesa
promene strukturnog odnosa oficira i civila”.
– Kada se govori o broju civila, on je sa nekih dva do tri procenta na po~etku reforme voj-
ne slu`be bezbednosti, narastao na oko 20 odsto, sa tendencijom daqeg rasta. Do kraja 2010.
godine, kada bi trebalo da se zavr{i proces reforme, planiran je prijem ve}eg broja civilnih
lica, razli~itih obrazovnih profila – ka`e Jankovi}.
U proteklih {est meseci ovi novoprimqeni „bezbedwaci” stekli su uvid u strukturu Mini-
starstva odbrane i Vojske Srbije i specifi~ne odnose koji su svojstveni za vojnu sredinu. Pored
toga, desetak mladih stru~waka moralo je da nadogradi svoja znawa kroz edukacioni proces ko-
ji se odnosi na poslove i zadatke koje VBA realizuje u sistemu odbrane.
– Postignuti rezultati u dosada{wem periodu uverili su nas u adekvatnost ovakvog na~ina
prijema kadra. Mlade kolege iskazale su veliku `equ i interesovawe za obavqawe izuzetno te-
{kih i specifi~nih zadataka. Time su otvorili vrata za prijem novih lica sa razli~itih fakul-
teta, koji imaju afiniteta i sposobnosti za rad u Agenciji.
Pukovnik Dejan Jankovi} dodaje da se, za razliku od ranijeg perioda kada je edukacija pri-
padnika VBA realizovana iskqu~ivo u zemqi, sada taj proces realizuje i u inostranstvu u vidu
razli~itih oblika usavr{avawa.

Razgovor sa Svetkom Kova~em, Upravo zbog toga Zakon o

direktorom Vojnobezbednosne osnovama ure|ewa slu`bi
agencije bezbednosti i Zakon o VBA i
VOA ~ine jednu celinu.
Saradwa Zakonom o VBA i VOA od-
re|ene su nadle`nosti slu`bi,
wihova ovla{}ewa i procedu-
sa Ha{kim re za odobravawe i primenu
posebnih postupaka i mera.
tribunalom Na~in na koji je regulisa-
na primena posebnih postupa-
ka i mera i wegova implemen-
jedan je tacija u praksi predstavqa
najosetqiviji deo normativnog

od prioriteta ure|ewa i funkcionisawa slu-

`bi. Smatram da je ovo pitawe
re{eno u skladu sa svetskim
standardima i savremenim
 Skup{tina Srbije usvojila je nedavno paket
vojnih zakona, me|u kojima i Zakon o VBA i VOA. obave{tajno-bezbednosnim
Koje glavne promene donosi novi Zakon o Vojno- potrebama sistema odbrane
bezbednosnoj agenciji? Republike Srbije.
– Su{tinske promene koje donosi novi Zakon o VBA  [ta je su{tina tih
i VOA su jasno definisawe wihovih nadle`nosti, zada- re{ewa?
taka i odgovornosti, transparentna razrada ovla{}e- – Zna~ajno je da su po-
wa i procedura za primenu posebnih postupaka i mera u preventiv- sebni postupci i mere, kao i procedura za wihovo odobravawe,
no-operativne i u svrhe vo|ewa sudskog postupka, ja~awe mehaniza- primenu i trajawe na transparentan i jasan na~in navedeni u ovom
ma nadzora i kontrole nad radom vojnih slu`bi bezbednosti. zakonu.
Zakon o osnovama ure|ewa slu`bi bezbednosti Republike Sr- Osnovni zadatak VBA je preventivno delovawe, odnosno ot-
bije iz decembra 2007. godine regulisao je mehanizme upravqawa, krivawe pretwe i weno spre~avawe. Zbog toga je primena posebnih
koordinacije i kontrole rada bezbednosno-obave{tajnih slu`bi Sr- postupaka i mera usmerena na preventivno-operativni rad.
bije. Na osnovu ovog zakona trebalo je doneti posebne zakone koji }e U operativnom smislu posebni postupci i mere su nezaobi-
detaqnije urediti zakonski okvir delovawa slu`bi. lazno sredstvo za suzbijawe i otklawawe pretwi nacionalnoj

9
 u fokusu
Agencija je u procesu reforme od 2002. godine, tako da su
mnoge stvari u radu promewene i pre nedavnog usvajawa Zakona o
Vojnobezbednosnoj i Vojnoobave{tajnoj agenciji.
Tako, na primer, vojne slu`be su izme{tene iz General{taba
Vojske Srbije i deo su Ministarstva odbrane, VBA nema policijska
ovla{}ewa, osim malog broja ovla{}ewa za odre|ena krivi~na
dela (terorizam, {pijuna`a i organizovani kriminal), a razdvo-
jene su kontraobave{tajna i vojnopolicijska funkcija, tako da slu-
`ba bezbednosti ne rukovodi vojnom policijom.
U onome na {ta je javnost posebno osetqiva, a to su mere
nadzora, znatan pomak u~iwen je jo{ ranije i mere nadzora pri-
mewuju se iskqu~ivo po nalogu suda. Ranije su to odobravali mini-
star odbrane i na~elnik General{taba.
Posebnu va`nost imaju dva tela ~ijim je uvo|ewem osetno una-
pre|en rad slu`bi bezbednosti.
Savet za nacionalu bezbednost kreira bezbednosnu politiku
i na osnovu toga usmerava i uskla|uje rad slu`bi bezbednosti.
Razmatrawem obave{tajno-bezbednosnih procena, odre|ivawem
prioriteta i davawem smernica za rad u za{titi nacionalnih in-
teresa, Savet za nacionalnu bezbednost istovremeno upravqa
slu`bama i kontroli{e wihovo delovawe.
Odsustvo potrebnog nivoa koordinacije rada bezbednosti
re{eno je zakonom iz decembra 2007. kada je formirano drugo
va`no telo, a to je Biro za koordinaciju slu`bi bezbednosti. On
uskla|uje operativne aktivnosti slu`bi, spre~ava da se one anga-
`uju na istom zadatku bez potpune koordinacije i definisawa me-
|usobnih obaveza, a time se spre~ava sukob i rivalitet me|u slu-
`bama. Sve nejasno}e razre{ava Biro i daje operativne zadatke.
U Birou su qudi iz slu`bi, a wime rukovodi sekretar Saveta za
nacionalnu bezbednost.
bezbednosti, odnosno bezbednosti od zna~aja za odbranu na{e
zemqe.
Na osnovu tako prikupqenih podataka, VBA analizira i pro-
cewuje ugro`enost sistema odbrane i preduzima odre|ene mere, a
informacije i procene dostavqa donosiocima odluka.
Tako|e, zna~ajno je napomenuti da je u odnosu na primenu poseb-
nih postupaka i mera postignut optimalan sklad i ravnote`a izme|u
operativnosti i efikasnosti wihove primene, s jedne strane, i inte-
resa i za{ti}enosti qudskih prava, s druge strane. Naravno, nalog za
primenu tih mera daje ovla{}eni sudija Vrhovnog kasacionog suda.
 Mo`e li VBA primewivati posebne postupke i mere za
potrebe sudskog postupka?
– Vojnobezbednosna agencija mo`e primewivati posebne po-
stupke i mere i za potrebe sudskog postupka i to samo za najte`a
krivi~na dela terorizma, organizovanog kriminala, {pijuna`e,
ratnog zlo~ina, korupcije i to po odluci nadle`nog suda. Zavisno od
vrste dela na osnovu naloga Okru`nog suda, Specijalnog suda ili
Suda za ratne zlo~ine. I ovde su precizirane procedure za odo-
bravawe, primenu i kori{}ewe rezultata primene nadzora.
 Kakve su Va{e procene aktuelnih bezbednosnih pretwi i
stepena ugro`enosti sistema odbrane?
– Aktivnom saradwom sa slu`bama bezbednosti Republike Sr-
bije, Agencija nastoji da da pun doprinos ukupnoj bezbednosti gra|a-
na. Izvr{avawu svakodnevnih zadataka VBA dolazi do vrlo osetqi-
vih podataka o mogu}em ugro`avawu MO i VS.
Na{ prioritet je bezbednosna i kontraobave{tajna za{tita
MO i VS, posebno jedinica u Kopnenoj zoni bezbednosti, otkriva-
we i spre~avawe organizovane kriminalne delatnosti usmerene
prema MO i VS, realizacija zadataka u okviru saradwe sa Ha{kim
tribunalom, otkrivawe i spre~avawe drugih pretwi koje mogu ugro-
ziti bezbednost pripadnika Ministarstva i Vojske.
10
Sportsko takmi~ewe
Povodom Dana VBA realizovano je sportsko takmi~ewe
organizacijskih jedinica u streqa{tvu, stonom tenisu i malom
fudbalu. Pored toga organizovan je i turnir u malom fudbalu
na kome su u~estvovale ekipe bezbednosno-obave{tajnog siste-
ma Ministarstva odbrane. Po zavr{etku takmi~ewa prvopla-
siranim ekipama i najboqim pojedincima prigodne nagrade i
priznawa uru~io je direktor VBA Svetko Kova~.
Zave{tawe organa i
dobrovoqno davawe krvi
U okviru obele`avawa Dana VBA u Vojnomedicinskoj aka-
demiji sprovedena je akcija dobrovoqnog zave{tawa organa i
davawa krvi pripadnika VBA iz garnizona Beograd. Tom prili-
kom {est pripadnika VBA dobrovoqno je zave{talo organe, a
23 je dobrovoqno dalo krv.
Poslanici Skup{tine Srbije usvojili su 26. oktobra Zakon
o Vojnobezbednosnoj (VBA) i Vojnoobave{tajnoj agenciji (VOA), ko-
jim se precizno odre|uju nadle`nosti vojnih slu`bi bezbednosti i
wihovo mesto i uloga u bezbednosno-obave{tajnom sistemu Srbije
i Ministarstva odbrane.
Promene bezbednosnog ambijenta na globalnom, regional-
nom i nacionalnom planu, gde preovladavaju nevojne i nedr`avne
pretwe bezbednosti, osnovna su odlika izmewenih okolnosti u ko-
jima vojne slu`be rade. U tom smislu novi Zakon u potpunosti je
uskla|en sa savremenim bezbednosno-obave{tajnim potrebama od
zna~aja za odbranu i predstavqa zna~ajan doprinos ostvarivawu
interesa nacionalne bezbednosti Srbije.
 Zavr{etak procesa reformi VBA planiran je za 2010.
godinu. Dokle se stiglo u tom procesu?
– Ako pogledamo rezultate dosada{wih reformi mo`emo bi-
ti zadovoqni. Zaokru`en je normativno-pravni okvir sa moder-
nim re{ewima koja omogu}avaju efikasan i operativi rad VBA.
Agencija je organizovana tako da efikasno {titi sistem odbrane.
U kadrovskoj oblasti, kao najosetqivijem segmentu reformi, spro-
vedene su su{tinske promene u odnosu na prijem i osposobqavawe
novog kadra. Od po~etka reformi primqeno je oko 70 posto novog
kadra Agencije. Skoro 20 posto Agencije ~ine civilna lica, a o~e-
kuje se wihov porast u narednom periodu. Oko 42 posto pripadni-
ka VBA zavr{ilo je poslediplomsko usavr{avawe. Postignut je ve-
liki napredak u opremawu savremenim operativno-tehni~kim
sredstvima. U 2010. godini planiramo da preispitamo i dogradi-
mo reformska re{ewa ~ime bismo prakti~no zavr{ili proces
reforme VBA.
 Mo`ete li da nam potvrdite da danas niko od pripadnika
Vojske i Ministarstva odbrane ne poma`e i ne u~estvuje u skri-
vawu Ratka Mladi}a. Da li je potraga za wim prioritet VBA?
– Anga`ovawe VBA na izvr{avawu zadataka u okviru saradwe
sa Ha{kim tribunalom jedan je od na{ih prioriteta. Na osnovu do-
sada{wih rezultata rada mo`emo tvrditi da se niko od ha{kih op-
tu`enika ne krije u objektima koji su pod kontrolom Ministarstva i
Vojske i da niko od pripadnika MO i VS na bilo koji na~in ne u~e-
stvuje u skrivawu lica optu`enog pred Ha{kim tribunalom.
Sve podatke i indicije pa`qivo proveravamo i na osnovu to-
ga dajemo procene i preduzimamo mere. Postoji dobra koordina-
cija izme|u slu`bi bezbednosti, wihova dobra funkcionalna uve-
zanost i redovna razmena informacija. Postoje}i zakoni i odlu-
ke Vlade obavezuju sve dr`avne organe da se u okviru svoji nadle-
`nosti anga`uju na pronala`ewu lica optu`enih pred Ha{kim tri-
bunalom.
15. novembar 2009.
 Pored toga {to }e obezbediti poboq{awe rada vojnih slu- Generalni inspektor ima}e mandat od pet godina, a postavqa-
`bi bezbednosti, Zakon stvara uslove za racionalnu upotrebu }e ga Vlada Srbije, na predlog ministra odbrane i uz mi{qewe Sa-
resursa i brzinu razmene informacija, kako pri wihovom priku- veta za nacionalnu bezbednost.
pqawu, tako i analiti~kom obra|ivawu. Kandidat ne sme biti ~lan politi~ke stranke niti obavqati
Da je Zakon ra|en po najvi{im standardima, uz po{tovawe drugu funkciju, a u radu }e biti odgovoran ministru odbrane. Po
dostignutog nivoa demokratizacije savremenog dru{tva, potvr|uje potrebi, a najmawe jednom godi{we, Generalni inspektor podno-
opredeqivawe za funkcionalno optimalne mehanizme i procedu- si}e izve{taj o sprovedenoj kontroli nadle`nom skup{tinskom
re, uz implementaciju najvi{ih standarda za{tite qudskih prava odboru.
u primeni posebnih postupaka i mera. Osnovni zadaci inspektora bi}e nadzirawe primene na~ela
Dogra|ene odredbe {tite privatnost gra|ana jer su predvi- politi~ke, ideolo{ke i interesne neutralnosti VBA i VOA, zakoni-
|eni savremeni mehanizmi za prikupqawe podataka, koji su uskla- tosti primene posebnih postupaka za tajno prikupqawe podataka,
|eni sa najvi{im me|unarodnim standardima za{tite prava na tro{ewa buxetskih sredstava i davawe mi{qewa o nacrtima zako-
privatnost. Postignuta je ravnote`a izme|u, s jedne strane, inte- na i drugih propisa iz nadle`nosti tih slu`bi.
resa operativnosti i efikasnosti primene mera i, s druge stra-
ne, za{ti}enosti qudskih prava. Unu tra {wa kon tro la
Odredba Zakona ka`e da „VBA ima pravo na dobijawe in-
formacija i od telekomunikacionih operatora o korisnicima Unutra{wa kontrola je i ranije postojala kao mehanizam
wihovih usluga, obavqenoj komunikaciji, lokaciji sa koje se oba- di rektora jedne ili druge vojne slu`be, preko koga on kontroli-
vqa i drugih podataka od zna~aja za rezultate primene posebnih {e da li u okviru slu`be postoje zloupotrebe. Unutra{wu kon-
postupaka i mera”, ali samo dok postoje razlozi za primenu ta- trolu ~ine operativci, pravnici, psiholozi i drugi eksperti
kvih mera. koji svojom stru~no{}u i pro-
Budu}i da su gra|ani uvek fesionalno{}u tu instituciju
skloni da {tite demokratsku te- Istorijat normativno-pravnog ~ine kompetentnom i efikasnom
kovinu za{tite privatnosti, ure|ewa bezbednosne slu`be u otkrivawu i spre~avawu zlo-
treba naglasiti da primeni me- upotreba u okviru agencije.
ra nadzora, kao najosetqivijem Vojni zakon koji je donet 12. novembra 1839. prvi je prav- Posebno zna~ajni su meha-
delu, prethodi veliki broj dru- ni akt u kojem su na celovit na~in definisana pitawa ugro`a- nizmi povezanosti unutra{we
gih mera i tek ukoliko se wima vawa i za{tite Vojske Kraqevine Srbije. kontrole sa mehanizmima spoqa-
ne re{i problem, a postoje Od zavr{etka Drugog svetskog rata do jula 2002. godine {weg nadzora. Svaki pripadnik
osnovi sumwe, predla`e se pri- nije postojao zakonski okvir kojim bi bilo ure|eno delovawe Agencije mo`e bez straha od po-
mena mera nadzora. To zna~i da vojnih slu`bi bezbednosti. sledica da se obrati bilo kom
se mere nadzora primewuju samo Vojna slu`ba bez bedno sti funkci onisa la je na osno vu organu spoqa{we i unutra{we
u slu~aju kada se problem ne mo- Pravila slu`be iz 1984. godine, koje je doneto na osnovu Zako- kontrole i da uka`e na eventual-
`e re{iti primenom standard- na o osnovama sistema dr`avne bezbednosti iz 1974. godine. nu zloupotrebu.
nih metoda i sredstava. Zakonom o slu`bama bezbednosti SRJ, koji je donet 11. ju- I odredbe novog Zakona
Ovde je bitno ista}i i la 2002, vojne slu`be bezbednosti su prvi put institucionalno omogu}avaju da Unutra{wa kon-
princip srazmernosti, koji pod- ure|ene i stavqene pod demokratsku i civilnu kontrolu. trola pomogne ~elnim qudima
razumeva da se mere primewuju Iako je Zakon o slu`bama bezbednosti SRJ stvorio uslove slu`bi da kontroli{u po{tovawe
prema najmawem broju lica. Zna- za po~etak su{tinskih reformi slu`bi bezbednosti, nije se procedura i zakonitost u radu
~i, ako je neko lice meta, to ne uklapao u pravni i politi~ki ambijent Republike Srbije. svojih pot~iwenih. Na~elnik Unu-
zna~i da }e se nadzor primewi- Zakonom o osnovama ure|ewa slu`bi bezbednosti Repu- tra{we kontrole pot~iwen je di-
vati prema svim licima koja su s bli ke Srbije od 11. decembra 2007. odre|ene su slu`be bez- rektoru VBA ili VOA i, prema
wim u kontaktu ve} prema najma- bednosti, upravqawe i rukovo|ewe, koordinacija rada, kao i Zakonu, ima}e pravo da svakog
wem broju. mere nadzora i kontrole nad radom slu`bi. pripadnika slu`bi podvrgne bez-
Dosledna primena zakon- Zakon o VBA i VOA donet je u oktobru ove godine i reguli- bednosnoj ili proveri znawa,
skih re{ewa u ovom delu iskqu- {e nadle`nost, zadatke, ovla{}ewa, procedure za odobravawe psihofizi~kih sposobnosti pa ~ak
~uje mogu}nosti zloupotrebe. i primenu posebnih postupaka i mera, kao i mere nadzora i i poligrafskom testirawu.
Naime, postoje jasne procedure kontrole nad radom vojnih slu`bi bezbednosti. Imaju}i u vidu novi Zakon
– od pokretawa predloga, odo- u celosti, mo`e se oceniti da on
bravawa, izdavawa naloga primene i eksploatacije mera, na~i- sigurno predstavqa korak daqe u regulisawu i kontroli rada voj-
na kori{}ewa i ~uvawa rezultata – tako da je zloupotreba te{ko nih slu`bi bezbednosti. Pre svega, odgovorio je novim bezbedno-
mogu}a. U predvi|enom sistemu kontrole gotovo je nemogu}e da snim okolnostima isti~u}i va`an princip efikasnosti slu`bi u
ceo sistem zataji i da do|e do zloupotreba. Uz to, tehni~ka sred- uslovima izmewenog bezbednosnog okru`ewa i ostvarivawa in-
stva su takva da je uvek mogu}e ostvariti uvid ne samo u to koje su teresa nacionalne bezbednosti Srbije. Prema javnosti, odnosno
mere aktuelne nego i koje su ranije primewivane. gra|anima, {to je tako|e va`no, obezbedio je primenu najvi{ih
standarda za{tite qudskih prava u primeni posebnih postupaka i
Ge ne ral ni in spek tor mera.
Me|utim, imaju}i saznawa iz pro{losti, javnost ipak zazire i
Zna~ajna novina u Zakonu o VBA i VOA je uspostavqawe dodat-
daqe ima ube|ewe da se mere tajnog nadzora primewuju neselektiv-
nog na~ina demokratske kontrole rada slu`bi, uvo|ewem instituci-
no i izvan ure|enog sistema, i to je jedan od razloga nepoverewa u
je Generalnog inspektora. To je dopunski na~in kontrole jer obave-
slu`be koje primewuju te mere.
{tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu ve} kontroli{e Narodna skup-
{tina neposredno i preko svog Odbora za odbranu i bezbednost, Zato je dosledna demokratska i civilna kontrola podjednako u
zatim predsednik Republike, Vlada, Savet za nacionalnu bezbed- interesu i gra|ana i slu`bi, jer se time smawuje stepen nepoverewa,
nost, ministar odbrane i javnost. a to u krajwoj liniji ja~a proces demokratizacije jednog dru{tva i
Zakon propisuje da su direktori tih slu`bi obavezni da redov- pri bli`ava ga dostignutim standardima u zemqama razvijene demo-
no dostavqaju izve{taje, informacije i procene od zna~aja za bez- kratije.
bednost – predsedniku Srbije, ministru odbrane i na~elniku Gene- Radenko MUTAVXI]
ral{taba VS.

11
 P o s e t a d e l e g a c i j e
Dan Pr ve bri ga de
U novosadskoj kasarni „Jugovi}evo“ obele`en je 9. novem-
bar – dan Prve brigade Kopnene vojske.
Sve~anosti su prisustvovali komandant Kopnene vojske ge-
neral-potpukovnik Qubi{a Dikovi}, komandanti brigada Kop-
nene vojske i Prvog centra za obuku, Branimir Mitrovi}, pot-
predsednik Skup{tine AP Vojvodine, Aleksandar Jovanovi},
predsednik Skup{tine grada Novog Sada, Sa{a Igi}, zamenik
gradona~elnika, na~elnici upravnih okruga sa teritorije Voj-
vodine, predstavnici MUP-a i brojni gosti.
Obra}aju}i se prisutnima komandant brigade brigadni
general \okica Petrovi} naglasio je da su pripadnici brigade
u ovoj godini uspe{no izveli niz slo`enih zadataka i preko
500 programskih ga|awa iz razli~itih vrsta naoru`awa i bor-
benih sistema sa oko 4.000 izvr{ilaca.
Na sve~anosti su najzaslu`nijim pripadnicima brigade
uru~ene nagrade i priznawa.
B. M. P.

Novi dogovori
Delegacija General{taba Ma|arske
armije, sa generalom Laslom Tembelom
na ~elu, boravila je 10. i 11. novembra
u poseti General{tabu Vojske Srbije
a~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Mi-

N loje Mileti} izrazio je uverewe da poseta doprinosi unapre-

Obe le `a va we
Da na in `i we ri je
U jedinicama Vojske Srbije sve~ano je obele`en 6. novem-
bar – dan in`iwerije.
Zamenik na~elnika General{taba general-potpukovnik Mla-
den ]irkovi} primio je povodom praznika delegaciju tog roda.
U prokupa~koj kasarni „Ratko Pavlovi} ]i}ko“ praznik su
proslavili pripadnici 310. in`iwerijskog bataqona Tre}e
brigade, a sve~anosti su prisustvovali predstavnik komande
Tre}e brigade potpukovnik Radenko Markovi}, na~elnik To-
pli~kog okruga Sr|an Jorda~ijevi}, predstavnici privrednog i
kulturnog `ivota Prokupqa i brojni gosti.
Dan in`iwerije obele`en je i u Re~noj flotili, u kasarni
„Cerski junaci“ u [apcu, a sve~ano je bilo i u kasarni „Aero-
drom“ u Pan~evu, gde su praznik obele`ili pripadnici 333.
in`iwerijskog bataqona ViPVO.
Na sve~anostima su dodeqena priznawa najistaknutijim
pojedincima iz jedinica roda in`iwerije.
Z. M.
|ewu bilateralne saradwe vojski dveju zemaqa.
General Mileti} je, posle razgovora sa generalom Tembelom,
ocenio da je bilateralna vojna saradwa dve zemqe uznapredovala.
U posledwe tri godine izvode se zajedni~ke ve`be i obuka re~nih i
in`iwerijskih jedinica, a u Novom Sadu je upravo odr`ana prva
planska konferencija za bilateralnu ve`bu, koju }e idu}e godine
zajedno izvesti Prva brigada Vojske Srbije i Peta pe{adijska bri-
gada Ma|arske armije.
– Tokom ove posete razgovara}emo o mogu}nostima saradwe u
oblastima obuke i razmeni iskustava u profesionalizaciji vojske.
Pra znik je di ni ca
za elek tron ska dej stva
Zamenik na~elnika General{taba general-potpukovnik Mla-
den ]irkovi} primio je delegaciju jedinica za elektronska dej-
stva povodom 11. novembra – dana EIiPED. U delegaciji su bili
pukovnik Slavoqub Jani}ijevi}, zamenik na~elnika Uprave za
obave{tajno-izvi|a~ke poslove, pukovnik Slobodan Mimli} iz
General{taba Vojske Srbije, potpukovnik Zoran Nenadovi}, za-
menik komandanta 224. centra za elektronska dejstva i major Ve-
selin Jelovac iz 224. centra za elektronska dejstva.
Centralna sve~anost odr`ana je u kasarni ,,Radovan Medi}“ u
Beogradu, gde su pripadnici 224. centra za elektronska dejstva
proslavili i Dan jedinice.

12 15. novembar 2009.

M a | a r s k e a r m i j e
Snimio D. BANDA
Ma|arska je proces profesionalizacije zavr{ila 2004. godine
i verujem da }e iskustvo koje su oni spremni da podele s nama do-
prineti i da mi, {to je mogu}e povoqnije, zavr{imo taj proces –
rekao je na~elnik General{taba Vojske Srbije.
Jedna od bitnih tema razgovora dvojice na~elnika general-
{tabova jeste i razmena iskustava o anga`ovawu jedinica u mi-
rovnim operacijama, u kojima Ma|arska tako|e ima zna~ajno is-
kustvo. Bilo je re~i i o unapre|ewu daqe saradwe u okviru dr-
`avnog partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja, i to prera-
stawem u trilateralnu saradwu Ma|arska armija–Vojska Srbi-
je–Nacionalna garda Ohajo, rekao je general Mileti}, podsetiv-
{i da je Nacionalna garda Ohajo dr`avni partner i Ma|arske
armije i Vojske Srbije.
General Tembel je naglasio da vojno rukovodstvo wegove
zemqe smatra saradwu sa Srbijom veoma va`nom i da je uve-
ren da Srbija ima istaknutu ulogu u o~uvawu mira na ovim
prostorima.
S. \OKI]
Dan oklopnih jedinica
U sastavima Kopnene vojske sve~ano je obele`en 31. okto-
bar – dan oklopnih jedinica Vojske Srbije.
Na sve~anosti u ni{koj kasarni „Mija Stanimirovi}“
praznik su obele`ili pripadnici 36. tenkovskog bataqona
Tre}e brigade. Tom prilikom dodeqene su nagrade stare{i-
nama i vojnicima koji su se istakli znawem i i zalagawem i
polo`en je venac na spomen-obele`je poginulim pripadnici-
ma nekada{we 211. oklopne brigade.
Praznik su obele`ili i pripadnici 26. tenkovskog, 27. i 28.
bataqona Druge brigade u kraqeva~koj kasarni „Jovan Kursula“.
Dan oklopnih jedinica obele`ava se u spomen na 31. oktobar
1941, kada je ustani~ki vod sa dva tenka prvi put dejstvovao u to-
ku borbe za osloba|awe Kraqeva.
Z. M.
Obe le `e ni da ni cen ta ra za
obu ku u Ja ko vu i Pan ~e vu
Tre}i centar za obuku obele`io je Dan jedinice – 1. novembar
u kasarni „Major Milan Tepi}” u Jakovu. Ovaj dan obele`ava se u
znak se}awa na oslobo|ewe Beograda u Prvom svetskom ratu, kada su
jedinice Prve armije srpske vojske pod komandom vojvode Petra Bo-
jovi}a 1918. godine pobedonosno u{le u prestonicu Srbije.
Obele`avawu Dana Centra prisustvovali su dr`avni sekretar
Ministarstva odbrane Igor Jovi~i}, komandant Komande za obuku
general-major Aleksandar @ivkovi}, predsednici op{tina Sur~in
i Grocka i brojni gosti.
Pozdravqaju}i prisutne komandant Tre}eg centra potpukovnik
Radomir Aleksandri} istakao je da je tu obu~eno deset generacija sa
blizu 3.500 vojnika.
U kasarni „Stevica Jovanovi}“ u Pan~evu obele`en je Dan Dru-
gog centra za obuku – 9. novembar. Tog dana 1918. godine Drugi pe-
{adijski puk Moravske divizije srpske vojske oslobodio je Pan~evo.
Komandant Drugog centra za obuku potpukovnik Stevo Radojni~-
ki} pozdravio je brojne goste iz vojnih i civilnih struktura. U ime
Komande za obuku sve~anosti je prisustvovao na~elnik {taba pukov-
nik Mla|an Ni{evi}.
R. D.
Inostrani vojni
predstavnici u Kru{evcu
Centar za usavr{avawe kadrova ABHO Vojske Srbije poseti-
li su izaslanici odbrane zemaqa potencijalnih donatora, akredi-
tovani u Srbiji. Poseta je organizovana u okviru projekta prera-
stawa Centra za usavr{avawe kadrova u Regionalni centar ABHO.
Ciq posete izaslanika odbrane kasarni „Car Lazar“ u
Kru{evcu bila je prezentacija projekta „Regionalni centar ABHO“
i predloga mogu}ih opcija donacija ovom projektu.
Strane vojne predstavnike pozdravili su komandant Komande
za obuku general major Aleksandar @ivkovi}, komandant Centra
ABHO pukovnik Slobodan Savi}, kao i predsednik Nacionalne ko-
misije za sprovo|ewe Konvencije o zabrani hemijskog naoru`awa
iz Ministarstva spoqnih poslova ambasador Bratislav \or|evi}.
Skupu su prisustvovali i Milorad Peri}, na~elnik Uprave za
me|unarodnu vojnu saradwu i general-potpukovnik Milan Zari},
direktor Instituta za strategijska istra`ivawa.
Izaslanici odbrane imali su priliku da se upoznaju sa radom
i zadacima Centra za usavr{avawe kadrova ABHO, a predstavqen
im je i projekat budu}e uloge ove jedinice.
Tokom posete, strani vojni predstavnici obi{li su kapacite-
te za sme{taj, kabinetske prostorije i radiolo{ku i hemijsku labo-
ratoriju.
R. D.
General-pot pukovnik
Qubi{a Dikovi},
komandant
Kopnene vojske
Godina obuke
Vojska se u Kopnenoj zoni
bezbednosti nalazi iskqu~ivo
da bi, zajedno sa ostalim
strukturama, obezbedila mir
i omogu}ila da qudi,
bez obzira na versku i
nacionalnu pripadnost,
normalno `ive i rade.
Sve vi{e nailazimo i na
razumevawe albanskog
stanovni{tva u op{tinama
Pre{evo, Bujanovac i Medve|a.
Vojska nije tu da bi nekog
pla{ila ve} da izvr{ava
namenske zadatke.
14
okviru reformi Vojske Srbije 2007. godine formirana je Kopnena vojska. Organizo-
vana je po uzoru na moderne armije sveta. O svakodnevnom funkcionisawu tog sasta-
U va, najva`nijim zadacima, obuci, razvoju i opremawu, ali i me|unarodnoj vojnoj sa-
radwi razgovarali smo sa komandantom general-potpukovnikom Qubi{om Dikovi}em.
Prema wegovim re~ima, du`nost komandanta predstavqa veliki izazov, obavezu i
~ast, pogotovo jer je taj vid Vojske jedan od najva`nijih. Dve godine od kako je dobila pre-
poznatqivu strukturu i organizaciju, generala Dikovi}a pitali smo i o dostignu}ima u
profesionalizaciji i stvarawu efikasne, dobro opremqene i vrhunski obu~ene Kopne-
ne vojske, spremne da odgovori na bezbednosne izazove, rizike i pretwe u 21. veku.
Podaci govore da je Kopnena vojska intenzivirala profesionalizaciju u
2009. godini, o ~emu svedo~i pove}awe broja profesionalnih vojnika i sma-
wewe vojnika na slu`ewu vojnog roka. [ta nadaqe karakteri{e taj proces?
– Profesionalizacija nije vi{e ne{to o ~emu se samo pri~a, ve} proces koji traje i
koji }e se, najverovatnije, zavr{iti 2010. godine. Za sada smo u tom poslu prili~no odma-
kli i Kopnena vojska po tom pitawu predwa~i. U prilog tome govori podatak da smo tokom
godine primili oko 1.100 profesionalnih vojnika. Me|u wima je i 190 `ena. Konkurs je i
daqe otvoren, pa o~ekujemo da }emo do slede}e godine zavr{iti posao. Imaju}i u vidu broj
raspolo`ivih radnih mesta, mo`e se re}i da su Vojska Srbije i Kopnena vojska izuzetno
atraktivni poslodavci, koji mladim qudima nude dinami~an i zanimqiv posao.
Treba znati da profesionalizacija ne podrazumeva samo prijem profesionalnih
vojnika, ve} i wihovo osposobqavawe za du`nost, proveru osposobqenosti i obnavqawe
znawa. Kandidati se obu~avaju za namenske zadatke, poput snajperiste, voza~a tenka ili
15. novembar 2009.
strelca, a obuka je vrlo zahtevna, pa se, u tom smislu, ni{ta ne pre- tvrte brigade i Specijalne brigade, trilateralnu komandno-{tabnu
pu{ta slu~aju. Tokom obuke vrednuje se psihofizi~ka i vojnostru~na ve`bu „Tisa 2009“ i u~e{}e predstavnika Kopnene vojske na me|u-
osposobqenost kandidata. Tek kada zadovoqe propisane kriteriju- narodnim ve`bama „Balkanska stra`a 2009“ i „MEDCEUR 2009“.
me postaju profesionalni pripadnici Kopnene vojske. Interesova- Kopnena vojska bila je nosilac dejstava i na ve`bi „Odlu-
we mladih za rad u na{im sastavima je dobro. To nam omogu}ava da ~an odgovor 2009“. Pomenuta aktivnost dobro je pripremqena, pa
tokom selekcije i prijema izaberemo najboqe. Popuna profesio- su u~esnici potvrdili i proverili znawa i ve{tine koje su stekli
nalnim vojnicima nastavi}e se i nadaqe. Su{tina profesionali- u kasarnama i u~ionicama. I daqe }emo organizovati {to ve}i
zacije jeste u tome da profesionalni vojnik ima perspektivu, da mo- broj ve`bi na terenu, provere znawa, ve{tina i obu~enosti pri-
`e postati dobar podoficir ili oficir. padnika na{ih jedinica, ali i nivo wihove takti~ke i vatrene
Ostaje pitawe da li su, u ovom trenutku, profesionalni vojni- osposobqenosti. Naravno, kad god je to mogu}e nastoja}emo da tom
ci ono {to treba da budu. Rekao bih da nisu u potpunosti. U sastavi- prilikom ukqu~imo i gra|ane.
ma Kopnene vojske imamo profesionalne vojnike koji rade po dese- Ove godine imali smo neophodan nivo materijalno-finansij-
tak godina i oni su profesionalci u pravom smislu te re~i. Onima skih sredstava da ostvarimo planirane ve`bovne aktivnosti, pa
koje smo nedavno primili potrebno je odre|eno vreme da se naviknu stoga, mo`emo biti zadovoqni ostvarenim rezultatima. @eqa
na nove uslove, o~vrsnu i budu spremni za namenske zadatke. S dru- svakog od nas jeste da ta sredstva budu ubudu}e i ve}a.
ge strane, preurawen je stav da ne}e biti vojnika na odslu`ewu voj-
Kako te~e razvoj i opremawe Kopnene vojske?
nog roka. Oni imaju svoje mesto u Vojsci Srbije. Mi se pripremamo
da jednog dana izvodimo obuku mladih qudi koji }e dobrovoqno do}i – Opremawu i razvoju Kopnene vojske pridajemo poseban zna-
u Vojsku, ba{ kao {to }emo u odre|enom vremenu obu~avati pripad- ~aj. Sredstva i sistemi koje trenutno koristimo mogu biti savreme-
nike aktivne rezerve. Potencijal za aktivnu rezervu imamo u qudi- niji i boqi, ponajpre odre|eni artiqerijski, raketni i sistemi
ma koji su slu`ili vojni rok pod oru`jem, jer imaju odre|ene vojni~- PVO. Najdaqe smo oti{li u opremawu vojnika pe{adije. O~ekuje
ke specijalnosti. Ipak, da bi neko postao aktivna rezerva mora za nas opremawe posebno deklarisanih jedinica za implementaciju
to imati i odgovaraju}e privilegije. Mnoge svetske armije ve} su ciqeva partnerstva, po{to je Kopnena vojska nosilac {est ciqeva
formirale aktivnu rezervu i mi }emo koristiti wihova iskustva, od 18 u sistemu odbrane. Shodno zadacima koje izvr{avamo i koji
mada je jasno da }e taj proces zavisiti i od spremnosti dr`ave da nas u budu}nosti o~ekuju, iskazali smo potrebe u oblasti savreme-
finansira aktivnu i pasivnu rezervu. Ukoliko to ne bude tako, mi nih tehni~kih kapaciteta, poput razvijenih armija sveta. Sredstva
imamo sistem koji i sada korektno funkcioni{e. kojima trenutno raspola`emo mogu da odgovore zahtevima i zada-
cima Vojske, ali je modernizacija neophodna. Naravno, tu treba
Kako }e se ubudu}e osposobqavati vojnici i posade biti strpqiv. Imamo dugoro~an plan razvoja Kopnene vojske i na
borbenih sistema u Kopnenoj vojsci? osnovu toga smo izradili sredworo~ni plan. Prioriteti nabavke
– Su{tina osposobqavawa je da vojnik ne do`ivi prvi put su sistemi za dejstva na velikim daqinama i sredstva koja }e omo-
specifi~ne situacije na boji{tu ili prilikom izvr{avawa bor- gu}iti pove}awe mobilnosti jedinica.
benog zadatka. Uostalom, svrha postojawa vojske u mirnodopskim Pri tome nismo zanemarili ni ~iwenicu da postoje}e tehni~ke
uslovima jeste obuka za misije koje Vojska izvr{ava. Nova sistem- resurse moramo odr`avati. To nije lako, jer su nam potrebna veli-
ska dokumenta, poput Uputstva za upravqawe obukom, jasno defi- ka sredstva da bismo odr`avali tehniku koju trenutno koristimo. U
ni{u kako se organizuje obuka u na{im jedinicama. Te`i{te je na mnogim kasarnama nam nedostaju odgovaraju}i, namenski objekti za
razvijawu sposobnosti za primenu novog sistema obuke, individu-
alnoj obuci za obavqawe formacijskih du`nosti i kolektivnoj
obuci komandi i jedinica.
Pravi zaokret u~iwen je pomerawem te`i{ta obuke – u prvi
plan stavqena je obuka profesionalnog sastava i osposobqava-
we komandi i jedinica Kopnene vojske za izvr{avawe namenskih
zadataka, a tek potom vojnika na slu`ewu vojnog roka. U 2009. go-
dini obuku je zavr{ilo vi{e od 1.500 profesionalnih vojnika.
Realizovali smo 321 takti~ku ve`bu, 40 takti~kih ve`bi sa boj-
nim ga|awima, a 386 pripadnika uspe{no je zavr{ilo razli~ite
kurseve u zemqi i inostranstvu. Stoga se mo`e re}i da je unapre-
|ena obu~enost komandi i jedinica Kopnene vojske, {to doprinosi
pove}awu operativne sposobnosti Vojske Srbije.
Va`no je naglasiti da smo u procesu osposobqavawa usmere-
ni na zadatke koje u okviru definisanih misija izvr{ava Kopnena
vojska. Obuka je konkretna i qudi se osposobqavaju za ono {to }e
prakti~no da rade. Napustili smo dosada{wi, neodr`ivi sistem u
kome smo stvarali univerzalne vojnike i stare{ine koji znaju sve
po malo. Sada nastojimo da obu~imo poslu`ioce sredstava, siste-
ma, oru|a i oru`ja, komandire odeqewa i vodova, da budu majsto-
ri zanata i da posao znaju do tan~ina.
Tokom 2009. godine Kopnena vojska organizovala je i
izvela nekoliko velikih takti~kih ve`bi sa bojnim ga|a-
wima. Da li je to bilo pravo mesto da se proveri rad i
osposobqenost wenih sastava?
– Ve`be predstavqaju najvi{i oblik obu~avawa. Na wima se
uvek poka`e koliko ko vredi. Imali smo sre}u da smo obezbedili
potrebna sredstva, nai{li na razumevawe nadle`nih uprava Mini-
starstva odbrane i General{taba, pa uspeli da organizujemo ve`be
bataqonskog i brigadnog nivoa, {to je znatno uticalo na ukupnu
osposobqenost Kopnene vojske. Treba pomenuti „Odlu~an odgovor
2009“, takti~ke ve`be Prve brigade i Re~ne flotile, Druge i ^e-
 intervju
za{titu tehnike, koja se trenutno ~uva na otvorenom – u ranijem pe-
riodu ili se nije dovoqno gradilo ili se gradilo neplanski, pa smo
do{li u situaciju da ne{to {to smo gradili napustimo i proglasimo
neperspektivnim. Ipak, treba ista}i da smo u posledwe dve godine
mnogo toga unapredili u oblasti odr`avawa i infrastrukture. U tom
smislu, i u 2010. godini imamo ambiciozne planove, jer ukoliko
tehnika nije za{ti}ena i ako se ne odr`ava na odgovaraju}i na~in,
br`e propada.
Sastavi Kopnene vojske useli}e se uskoro u vojni kom-
pleks „Cepotina”. [ta, zapravo, zna~i aktivirawe te
baze?
– Ministar odbrane i na~elnik General{taba obi{li su ne-
davno objekte na Cepotini i izrazili zadovoqstvo stepenom izgrad-
we i standardom koji ti objekti pru`aju. Uslovi u toj kasarni su zai-
sta svetskim. Baza }e slu`iti za redovno izvr{avawe zadataka Kop-
nene vojske, ali i za obuku, jer za to postoje odgovaraju}i uslovi unu-
tar kompleksa, ali i u okolini. Mo`e se o~ekivati da se na Cepoti-
ni izvodi i obuka za u~e{}e u mirovnim operacijama, na{ih sastava
Vojske, ali i ostalih zainteresovanih strana, ili kursevi stare{i-
na i profesionalnih vojnika. Kompleks }e imati mnogo razli~itih
namena i vrlo brzo }e se pokazati ispravnost odluke o izgradwe te
baze.
„Cepotina” }e, svakako, imati posebno mesto i u ukup-
nom obezbe|ewu Kopnene zone bezbednosti i administra-
tivne linije prema Kosmetu. Kako se trenutno realizuju
takvi zadaci?
– Kompleks Cepotina }e biti osnova sa koje }e jedinice Kopne-
ne vojske izvr{avati zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti, {to }e
nam obezbediti ekonomi~niju upotrebu snaga. Vojska se u Kopnenoj
zoni nalazi iskqu~ivo da bi obezbedila i odr`ala mir, odnosno da
bi, zajedno sa ostalim strukturama, omogu}ila da qudi, bez obzira
na versku i nacionalnu pripadnost, normalno `ive i rade. Sve vi-
{e nailazimo i na razumevawe albanskog stanovni{tva u op{tina-
ma Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. Vojska nije tu da bi nekog pla{i-
la ve} da izvr{ava namenske zadatke i da, kada je to potrebno, po-
mogne.
U Kopnenoj zoni bezbednosti nije bilo naru{avawa bezbed-
nosti u proteklom periodu. Ima ilegalnih prelazaka, a poznato je
da je na tom prostoru izra`ena trgovina qudima, narkoticima i
bespravna se~a {ume. Pripadnici Kopnene vojske, zajedno sa pri-
padnicima MUP-a, uspe{no spre~avaju takve pojave. Imamo i do-
bru saradwu sa snagama Kfora. U 2009. godini realizovano je 340
jednovremenih patrola, 160 sastanaka na komandnom, koordinaci-
onom i lokalnom nivou, dvadesetak zajedni~kih izvi|awa i otvara-
we „vru}ih“ linija za efikasno re{avawe razli~itih pitawa.
Civilno-vojna saradwa je nov segment u radu Kopnene
vojske. Kakvi su rezultati ostvareni u toj oblasti?
– Civilno-vojna saradwa nije strana pripadnicima Kopnene
vojske, ali je to ipak oblast koja mora da pro|e odgovaraju}i razvoj-
ni put. Isti~em da smo uo~ili zna~aj civilno-vojne saradwe i uradi-
li vi{e projekata. U Kopnenoj zoni bezbednosti i na Pe{terskoj vi-
soravni imali smo nekoliko zapa`enih akcija pru`awa zdravstvene
pomo}i stanovni{tvu. Na ve`bi „Odlu~an odgovor 2009“ demonstri-
rali smo dobar primer civilno-vojne saradwe, jer smo uspe{no sa-
ra|ivali sa lokalnom samoupravom i stanovni{tvom.
Kakva su iskustva u oblasti saradwe Kopnene vojske
na me|unarodnoj sceni?
– U sastavima Kopnene vojske boravio je komandanat Kopnene
vojske Gr~ke. O~ekujemo dolazak i komandanta Kopnene vojske Ita-
lije. Iskustva tokom na{ih razgovora sa me|unarodnim vojnim zva-
ni~nicima izuzetno su korisna. Stranci odaju priznawe Kopnenoj
vojsci i Vojsci Srbije u celini za visok profesionalizam u obuci
i realizaciju brojnih zadataka. Oni po{tuju na{u vojsku i zainte-
resovani su da zajedno sa nama u~estvuju u mirovnim misijama UN.
Treba ista}i da smo u proteklom vremenu realizovali ve-
`be sa pripadnicima oru`anih snaga Bugarske i Ma|arske, te da
je grupa iz Specijalne brigade imala obuku sa specijalnim jedi-
nicama Gr~ke. Grupa stare{ina srpske vojske priprema se i za
odlazak na obuku u Tursku.
Me|unarodna vojna saradwa ne svodi se samo na razmenu is-
kustava i suvoparne pri~e, ve} podrazumeva zajedni~ko anga`ova-
we pripadnika na{e vojske sa inostranim snagama na razli~itim
ve`bama i obuci. U 2010. godini me|unarodna vojna saradwa bi}e
jo{ intenzivnija. Dobar primer takve saradwe je i akcija „Humani-
tarna asistencija“, u okviru koje smo sa pripadnicima Nacionalne
garde Ohajo uradili dobar posao i stekli dragocena iskustva.
U Kopnenoj vojsci uspostavqen je podoficirski kor. Da
li su u toj oblasti vidqivi pomaci u svakodnevnom radu?
– U svakoj ozbiqnoj vojsci podoficiri imaju kqu~nu ulogu u od-
re|enim oblastima, pogotovo u obuci. Oni daju prepoznatqiv ton
borbenom osposobqavawu pripadnika Vojske, prenose znawa, kon-
troli{u i vrednuju rad vojnika. Posledwih petnaestak godina podo-
ficiri su u na{oj vojsci bili neopravdano „zapostavqeni“ i nisu
imali jasno odre|enu odgovornost za ono {to rade. Sada ispravqa-
mo tu gre{ku i `elimo da oni budu stub obuke i da im, kao i u ostalim
savremenim vojskama sveta, potvrdimo mesto i zna~aj. Drugim re~i-
ma, `elimo da dobijemo majstore vojni~kog posla i zanata. Zbog toga
smo sproveli niz aktivnosti, poput obuke glavnih podoficira u jedi-
nicama operativnog i takti~kog nivoa i prvih podoficira u bataqo-
nima i ~etama. Rezultati su vidqivi, mada ima i problema na tom
planu. Vreme }e pokazati da je potrebno voditi ra~una o podofici-
rima i stabilizovati podoficirski kor, po{to jedinice sa kvalitet-
nim podoficirskim kadrom, po pravilu, posti`u boqe rezultate u
radu, po~ev od obuke, pa do unutra{weg reda i discipline.
Kako je organizovana logisti~ka podr{ka sastava Kop-
nene vojske?
– Sve po~iwe i sve se zavr{ava logistikom. Organizacione
promene u Vojsci Srbije uslovile su promene u dosada{wem si-
stemu logistike i logisti~ke podr{ke sastava Kopnene vojske kako
bi se uspe{no podr`ali i omogu}ili zadaci koje jedinice izvr{a-
vaju. Logistiku ne treba posmatrati samo na osnovu wene materi-
jalne komponente, jer je to slo`en sistem koji treba da svakoj jedi-
nici, takti~kog, operativnog ili bilo kog drugog nivoa, obezbedi
neophodna sredstva za izvr{avawe zadataka. Efikasnost logisti-
ke zavisi od ekonomske mo}i zemqe. U Kopnenoj vojsci poku{avamo
da, shodno na{im kapacitetima i prema odobrenim nov~anim
sredstvima, dovedemo borbene sisteme i tehniku na nivo sigurne
upotrebqivosti. Te`i{te je na onom {to Kopnenu vojsku ~ini jakom,
a to su oklopne, artiqerijske i pe{adijske jedinice. U tome uspe-
vamo, ali je ~iwenica da problemi postoje i da ima dosta prosto-
ra da se logistika unapredi i u potpunosti okrene zadacima ope-
rativnih sastava.
Treba pomenuti i pitawe anga`ovawa qudi na ~uvawu nepo-
kretnosti, koje su progla{ene neperspektivnim i obuhva}ene su
Master planom. Mo`da smo taj problem mogli efikasnije re{a-
vati. ^uvawe objekata ko{ta, a s druge strane tra`i i anga`ova-
we qudi, koje smo mogli usmeriti na zna~ajnije zadatke. Na{a ide-
ja je da se neperspektivni objekti predaju agencijama na obezbe|e-
we i ~uvawe, jer bi se samo tako pripadnici Vojske vratili u jedi-
nice na formacijska mesta. Vojnici i podoficiri koji ~uvaju ne-
{to {to nam ne treba definitivno mnogo vi{e ko{taju sistem od-
brane.
Pripadnici Kopnene vojske sara|uju sa lokalnim sa-
moupravama i stanovni{tvom u zoni odgovornosti wenih
jedinica, kako se to vojni~kom terminologijom ka`e, ali i
u celoj Srbiji...
– Promene posledwih nekoliko godina u sistemu odbrane po-
vratile su ugled Vojsci Srbije i ranije poquqano poverewe gra|a-
na u wu. Ponosni smo na sve ono {to u profesionalnom smislu da-
nas ~inimo. To su prepoznali i na{i gra|ani. O tome, pored osta-
log, svedo~e i na{e akcije Otvoreni dan. Tim povodom, na primer,
Tre}u brigadu posetilo je oko pet hiqada qudi, {to svedo~i da smo
na dobrom putu. Vojska ne mo`e `iveti sama za sebe, van dr`ave i
naroda. Ona nije institucija koja samo tro{i novac poreskih ob-
veznika, ve} doprinosi wihovoj bezbednosti. Za ono {to radimo
imamo podr{ku i gra|ana i nadle`nih dr`avnih institucija, {to
predstavqa pouzdan oslonac razvoja srpske vojske.
Zoran MILADINOVI]
Sto brojeva Odbrane
Prepoznatqiv
trag vremena
Na sled nik Rat ni ka, ~a so pi sa
ko ji je sve tlost da na ugle dao
pre 130 go di na, Na rod ne ar mi je,
Fron ta i Voj ske, da nas je di ni
voj ni ma ga zin u Sr bi ji – Od bra na
– ve} ~e tvr tu go di nu, na mar gi na ma
sa vre me nih dru {tve nih, po li ti~ kih,
sva ka ko eko nom skih, ali i
kul tu ro lo {kih to ko va, sva ko dnev no
be le `i do ga |a je u si ste mu od bra ne.
Po ne kad sa mo kao pu ki hro ni ~ar,
a kat kad i tu ma~ ili kri ti ~ar
zbi va wa. Po sle sto ti nu ko ra ka
ko je je na me dij skom pu tu na ~i ni la,
Od bra na je ste po u zdan iz vor
in for ma ci ja u obla sti ko ju
pra ti i pre po zna tqiv trag
vre me na ko me pri pa da.
ma pri~a koje su toliko op{te~ove~anske da zaboravimo ka-
da i gde smo ih ~uli ili ~itali, pa `ive u nama kao uspomene
I na na{ li~ni do`ivqaj. Takva je i pri~a o mladi}u koji je,
lutaju}i svetom i tra`e}i sre}u, za{ao na opasan put, za ko-
ji nije znao kuda ga vodi. Da se ne bi izgubio, mladi} je u de-
bla drveta pored puta zasecao sikiricom znake koji }e mu docni-
je pokazati put za povratak.
Taj mladi} je oli~ewe op{te i ve~ne qudske sudbine – s jedne
strane, opasan i neizvestan put, a s druge, velika qudska potreba
da se ~ovek ne izgubi i sna|e, i da ostavi za sobom traga. Znaci ko-
je ostavqamo iza sebe ne}e izbe}i sudbinu svega {to je qudsko –
prolaznost i zaborav. Mo`da }e ostati uop{te nezapa`eni? Mo-
`da ih niko ne}e razumeti?
Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutawa i isku-
{ewa, oni nam mogu olak{ati lutawa i isku{ewa i pomo}i nam bar
time {to }e nas uveriti da ni u ~emu {to nam se de{ava nismo sami,
ni prvi, ni jedini…
Dra ma (ne)raz u me va wa
Poput kaveza koji kre}e u potragu za pticom, odnosno zadatog ko-
munikolo{kog okvira, Odbrana je, kao i mladi} iz Andri}eve zabele-
{ke u Znakovima pored puta, pre ~etiri godine zapo~ela svojevrsnu
misiju. Najpre da verno, {to treba ~itati kao provereno i ta~no, na
vreme i uvek nepristrasno, stranice ispisuje doga|ajima, pojavama i
qudima iz sistema odbrane, ~ije je zvani~no glasilo postala.
Nastoje}i da odbaci svaki ideolo{ki nanos, koji je poprili~-
no sen~io napise prethodnih vojnih ~asopisa, ali i dnevnopoliti~ke
ili uskostrana~ke interese, prisutne u srpskoj {tampi, magazin iz
istoimene kreativne radionice Novinskog centra prve korake na-
~inio je u prostoru koji su ome|ile vojna struka i zahtevi novinar-
ske etike. Bio je mesto dijaloga i susreta pripadnika Ministarstva
odbrane i Vojske sa novinama u odbrambenom sektoru, ali i posred-
nik izme|u tog sistema i {ire javnosti.
Potom je Odbrana, ~uvaju}i dostojanstvo i profesionalni
ugled, ne `ele}i ni u jednom trenutku da zatvori o~i pred vru}im te-
mama, koje su prvi put pokretane i pitane odozdo, a ne nametane s
vrha, kako je to obi~no do tada va`ilo za pravilo, bogatila ~asopis
kriti~kim i analiti~kim sadr`ajima. ^itala se i izme|u redova.
Prema nekima je samo perom dodirivala ranu, dok su pojedinci sma-
trali da, ipak, prstom ubada u oko.
Identitet jedinog vojnog lista potvr|ivao se iz broja u broj, u
wegovim redovnim rubrikama, ali i na tekstovima o inostranim is-
kustvima iz savremenih sukoba, ratnim igrama i simulacijama, na
stranicama specijalnih priloga, Arsenala, a odskora i Padobran-
ca. Svakako i dobra fotografija, ~ist jezik napisa, te moderan li-
kovno-grafi~ki izgled novine, doprineli su da Odbrana bude pre-
poznatqiva na medijskoj mapi revijalne {tampe Srbije.
Posledwih godina interesovawe Odbrane usmereno je znatno
vi{e na reformske procese u sistemu odbrane, domete demokratske
civilne kontrole Vojske, izve{taje o me|unarodnoj vojnoj saradwi,
bezbednosnim integracijama i partnerstvu, ali i pribli`avawe no-
vih ideja o odbrani i bezbednosti zemqe vojnoj i {iroj stru~noj jav-
15. novembar 2009.
 Iz me|u ko ri ca
Odbrana je u proteklom periodu objavila pedesetak speci-
jalnih priloga, napisa razli~itih sadr`aja. Pisala je o vojnim
udarima u 20. veku, `enama u Vojsci, odbrambenoj industriji Sr-
bije, pregovorima o statusu Kosova i Metohije, ali i vojnim me-
morijalima, zna~ajnim istorijskim datumima, te utvr|ewima na
Dunavu.
Uz priru~nik o naj~e{}e kori{}enim vojno-politi~kim iz-
razima, naoru`awe Prvog i Drugog svetskog rata, beogradske
lagume, nove oznake i obele`ja srpske vojske, zbirka podlistaka
Odbrane pronalazila je siguran put do ~italaca.
I brojni tekstovi o mirovnim misijama, Programu Part-
nerstvo za mir, Evropskoj uniji i bezbednosnim integracijama, o
jubilejima Vojnomedicinske akademije, Vojnog muzeja, Tehni~kog
opitnog centra i Vojnotehni~kog instituta, o Nikoli Tesli, demo-
grafskoj slici Srbije, verskom `ivotu u stranim armijama i kul-
turnom i prirodnom blagu na{e zemqe, na{li su svoje mesto u
svojevrsnoj novini u novini.
[pijuna`a i kontra{pijuna`a, vojni forumi na Internetu,
istorija akro-grupa na na{im prostorima, aeromiting Batajni-
ca 2009, ali i 130 godina vojne {tampe i deset godina od bom-
bardovawa Natoa bile su teme kojima je Odbrana dodatno perom
slikala stranice specijalnih priloga.
nosti. Tako magazin sve ~e{}e biva hroni~ar pojava, procesa i
zbivawa.
^itala~ka kritika, nekada opravdana, neretko i neutemeqena
ve} samo kritizerska, tek tvrdi da novinarsko pero „Odbrane”
vi{e nije dovoqno o{tro, da list ne oslu{kuje sve strane i da se
prili~no udaqio od vojske o kojoj i za koju pi{e. Istina je, vero-
vatno, negde na sredini takvih i opre~nih zapa`awa.
Odbrana i daqe kreira sadr`aje onako kako ih name}u vre-
me, okolnosti, qudi i doga|aji, trude}i se da svakom ~itaocu, na
84 strane, ponudi ne{to po wegovoj meri. Jer, u razvoju
svake novine vidqivi su pojedini prelomni trenuci – we-
ne koncepcijske ili vizuelne raskrsnice, sa kojih se mo-
`e krenuti razli~itim putevima i sti}i do druga~ijih me-
sta. Samo su namere i potrebe u tome odlu~uju}e.
^itawe ko raka
Prelistavaju}i broje-
ve Odbrane, nemogu}e je a
da ne pomislite na ono
{to se nalazi izvan,
ispod i iznad wenih
korica – kreativni tim, zbivawa i pojave, vreme koje ih je ogra-
ni~ilo. Uz ure|iva~ku politiku Novinskog centra, senzibilitet
svakoga ko je u stvarawu vojnog magazina u~estvovao osmi{qa-
vao je i wene stranice.
Na marginama savremenih dru{tvenih, politi~kih, svakako
ekonomskih, ali i kulturolo{kih tokova, nekada vi{e, nekada
mawe uspe{no, svakodnevno su bele`eni doga|aji u sistemu od-
brane.
Te{ko je pobrojati i navesti, a najte`e izdvojiti pojedine
intervjue, specijalne priloge, teme, izve{taje i poglede, osvrte
i komentare, zapise sa ve`bi, poligona i iz jedinica Vojske,
ali i aktuelnosti koje su oslikavale trenutke na{e stvarnosti.
Skoro da nema vojnog pitawa ili oblasti bezbednosti o
kojoj nije pisala novina, sofisticiranog borbenog sredstva,
naoru`awa i vojne opreme koju nije proveravala i ispitivala.
Sagovornici su nam bili qudi od autoriteta i integriteta – po-
nekad politi~ari, ekonomisti, pisci, slikari i umetnici, prav-
nici, naj~e{}e znalci vojne profesije.
Oprobala se Odbrana i u istra`iva~kom novinarstvu, po-
ku{avaju}i da na vaqan, stru~no utemeqen i objektivan na~in
rasvetli probleme koji su decenijama optere}ivali i uru{ava-
li vojni sistem. Reporterski i okom objektiva izve{tavala je
sa terena, takti~kih ve`bi i bojnih ga|awa, iz svih krajeva ze-
mqe, i, kako se vojni~kom terminologijom ka`e, u svim vremen-
skim prilikama.
Me|u wenim koricama osta}e zabele`eni nastupi sporti-
sta Vojske, u~e{}e na{ih predstavnika u mirovnim misijama,
ocene nekada{we borbene gotovosti, a danas operativne spo-
sobnosti wenih sastava, posete sada{wim i budu}im inostra-
nim partnerima, zajedni~ka obuka. Ili, samo kratke crtice iz
`ivota neobi~no obi~nih qudi u uniformi.
^itaju}i i razumevaju}i vreme u kome stvara, Odbrana je
pouzdan izvor informacija u oblasti koju prati i prepozna-
tqiv trag vremena kome pripada. Nekome po voqi, a nekome ne.
U svakom vremenu za dobre i velike pisce – zabele`io je
Andri} – va`e oni koji najboqe umeju da pi{u za svoje vreme,
qude toga vremena, za wihova shvatawa i raspolo`ewa. Ali,
vrlo je verovatno da }e u budu}nosti kao pisci
ostati samo oni koji su umeli da daju najboqu
sliku doga|aja, uverewa i
li~nosti u vremenu koje su
`iveli. I to bez obzira
na sva prolazna shvata-
wa i trenutna raspolo-
`ewa.
Upra vo ta kvom sta -
zom, neguju}i tihu i krea-
tivnu razli~itost, odme-
ravaju}i i pa`qivo obli-
kuju}i svaki broj, kretala
se Odbrana u sto koraka
za ~etiri godine.
Vladimir PO^U^
19
 doga|aji
Delegacija Slova~ke
u Tehni~kom opitnom centru
Ekspertska grupa Ministarstva od-
brane Slova~ke boravila je od 10. do 12.
novembra u poseti Tehni~kom opitnom cen-
tru. Tokom posete gosti iz Slova~ke obi-
{li su poligon u Nikincima i aerodrom u
Batajnici.
Goste iz Slova~ke prvog dana posete
primili su pomo}nik ministra odbrane za
materijalne resurse Ilija Pilipovi} i wi-
hov doma}in direktor TOC-a pukovnik Go-
ran Stojanovi}. Delegaciji Ministarstva
odbrane Slova~ke prezentovan je delokrug
rada TOC-a i Vojnotehni~kog instituta.
– Veliko nam je zadovoqstvo {to smo
ugostili delegaciju Ministarstva odbrane
prijateqske Slova~ke. Osim istog spoqno-
politi~kog stanovi{ta, sa Slova~kom nas
vezuje i komplementarna vojna industrija i
velika koli~ina istog ili sli~nog naoru-
`awa, tehnike i vojne opreme koju koristi-
mo. To sve otvara {iroko poqe za saradwu
dve zemqe i wihovih oru`anih snaga – iz-
javio je Pilipovi}.
Prema wegovim re~ima, oceweno je da
sa Slova~kom postoji prostor za saradwu
u oblasti modernizacije naoru`awa i voj-
ne opreme i za saradwu na nivou tehni~kih
centara. To se pre svega odnosi na proce-
se standardizacije i kodifikacije, kao
osnovnog tehni~kog jezika za razumevawe.
Obe le `e na 61. go di {wi ca
Voj no teh ni~ kog in sti tu ta
U Domu garde u Top~ideru 3. novem-
bra obele`ena je 61. godi{wica Vojno-
tehni~kog instituta. Sve~anosti su prisu-
stvovali pomo}nik ministra odbrane za
materijalne resurse Ilija Pilipovi}, na-
~elnik General{taba Vojske Srbije gene-
ral-potpukovnik Miloje Mileti}, pred-
stavnici Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, direktori institucija i koope-
rantskih preduze}a i brojni gosti.
Na~elnik Uprave za odbrambene
tehnologije brigadni general Danko Jo-
vanovi} rekao je tom prilikom da }e
20
Gosti iz Bratislave obi{li su labo-
ratorije Sektora za elektroniku, metro-
logiju i mototehni~ka i sredstva re~nih je-
dinica. Najvi{e pa`we posvetili su la-
boratorijama za kontrolu ispravnosti
ure|aja na grani~nim temperaturama, is-
pitivawe zra~ewa aparata, te laborato-
riji za optoelektroniku, u kojoj se prove-
rava ispravnost i funkcija dnevnih i no}-
nih ni{anskih sprava, ure|aja za osma-
trawe i drugih optoelektronskih delova.
Slova~koj delegaciji organizovana
je poseta poligonu u Nikincima, gde je pri-
sustvovala ispitivawima dela naoru`a-
wa i vojne opreme.
Tokom posete batajni~kom aerodro-
mu uprili~en je i prikaz merne opreme za
ispitivawe vazduhoplova i padobrana i
prezentacija vazduhoplovnih aplikacija.
– Veoma smo zadovoqni aktivnosti-
ma u Beogradu, koje su proiza{le iz pret-
hodnih susreta predstavnika ministarsta-
va odbrane Slova~ke i Srbije. Dogovori-
li smo se da uspostavimo boqu saradwu i
produbimo kontakte nastale prethodnih
meseci – ocenio je Robert Radi~, direk-
tor Odbora za naoru`awe Ministarstva
odbrane Slova~ke.
R. DRAGOVI]
prioriteti Instituta u skoroj budu}no-
sti biti podmla|ivawe kadra i saradwa
sa nau~noistra`iva~kim institucijama.
Na~elnik VTI pukovnik Mladen
Panti} osvrnuo se na projekte koji su
obele`ili prethodnu godinu, naglasiv{i
da se rad ustanove danas odvija u daleko
povoqnijem ambijentu.
Na sve~anosti je izveden prigodan
kulturno-umetni~ki program u kome su
nastupili Umetni~ki ansambl „Stani-
slav Bini~ki” i solisti Dragana Jugovi}
i Danka Stojiqkovi}. A. P.
Pozitivni efekti
programa PRI SMA
U prostorijama PRISME odr`ana je
redovna sednica Upravnog odbora zemaqa
Nordijske inicijative, Poverila~kog pro-
grama Nato/Partnerstvo za mir i Me|una-
rodne organizacije za migracije, kojoj je, is-
pred Ministarstva odbrane Srbije, prisu-
stvovao brigadni general Sla|an \or|evi},
vr{ilac du`nosti pomo}nika ministara od-
brane za qudske resurse.
U okviru razgovora o finansirawu
Nacionalnog programa za prekvalifika-
ciju vojnih i civilnih lica Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije u narednoj godi-
ni, predstravnici 16 zemaqa ~lanica
Nordijske inicijative pozitivno su oce-
nili dosada{we efekte realizacije pro-
grama PRISMA i izrazili zadovoqstvo
postignutim rezultatima.
Isti~u}i da se u Srbiji, vi{e nego u
drugim zemqama Zapadnog Balkana, dr`ava
ozbiqno brine za kompleksno re{avawe
socijalnih problema lica otpu{tenih iz
Vojske, izaslanik odbrane Norve{ke, zemqe
veoma anga`ovane u radu Nordijske inici-
jative, potpukovnik Terje Haverstad nagla-
sio je da na~in zbriwavawa vi{ka vojnog
kadra u Srbiji postaje pokazateq uspe{no-
sti koji po~iwu da slede i druge zemqe.
U poseti Ministarstvu odbrane Srbi-
je tim povodom boravi delegacija ukrajinske
Dr`avne uprave za zbriwavawe penzioni-
sanog vojnog kadra i konverziju biv{ih voj-
nih objekata.
Ocewuju}i da su rezultati srpskog
nacionalnog programa u socijalnom
zbriwavawu nekada{wih oficira i pod-
oficira veoma ohrabruju}i i da su, to-
kom posete, jasno sagledali sve sli~noti
i razlike u zbriwavawu vi{ka vojnog ka-
dra izmedju Srbije i Ukrajine, na~elnik
ukrajinske Dr`avne uprave Ihor Holo-
{ka je istakao da se veliki deo predsta-
vqenih re{ewa mo`e primeniti i u we-
govoj zemqi. Neka re{ewa, ~ak, mogu da
se odraze i na budu}e kadrovawe u voj-
sci, {to omogu}ava smawewe neizvesno-
sti i pove}awe sigurnosti u regionu.
D. GLI[I]
15. novembar 2009.
 Obu ka pi ro teh ni ~a ra Epi de mi ja no vog gri pa
u Ni {u
Me|u pripadnicima Vojske Srbije
Na voj nom ae ro dro mu u Ni {u odr `a na je registrovano je devet obolelih
obu ka pi ro teh ni ~a ra Mi ni star stva od bra ne od novog gripa. Le~ewe je zavr{eno
i Voj ske Sr bi je za ko ri {}e we sa vre me ne bez komplikacija i posledica
opreme za razminirawe kod sedam obolelih, a preostala
dva su dobrog op{teg stawa i
Ministarstvo odbrane Italije uputilo je Ministar- u zavr{noj fazi le~ewa, izjavio
stvu odbrane Srbije, u dva kontingenta tokom novembra, po-
mo} u opremi za bezbedno uklawawe zaostalih eksploziv- je brigadni general dr
nih sredstava, obezbediv{i i obuku za profesionalne pri- Veqko Todorovi}, na~elnik
padnike Ministarstva i Vojske koji }e wome rukovati. Uprave za zdravstvo.
Tim povodom u Ni{u je odr`an sastanak kome su prisu-
stvovali na~elnik Uprave za vanredne situacije Ministar-
stva odbrane Milan Popadi}, zamenik komandanta Kopnene
vojske brigadni general Vidoje @ivkovi} i brigadni general
Mauricio de Vi}entis, izaslanik odbrane Italije u Srbiji.
– Italija ose}a bliskost sa Srbijom i to ne samo geo-
grafsku, ve} i moralnu. Ministarstvo odbrane Italije zbog
toga je `elelo da realizuje projekat Centra za razminira-
we. Tim na{ih instruktora boravi}e mesec dana u Ni{u i
ja sam siguran da }e, pored preno{ewa znawa stru~wacima
iz Centra za vanredne situacije, imati prilike da vi{e sa-
znaju o kulturi i tradiciji ovog grada – rekao je general De
Vi}entis.
Na~elnik Uprave za vanredne situacije Milan Popa-
di} podvukao je da se pirotehni~ari svakodnevno bore sa
najopasnijom zaostav{tinom proteklih ratova – neeksplo-
diranim minama, granatama i bombama. On je rekao da }e
U Vojnoj gimnaziji i Vojnoj akademiji registrovan je ve}i broj
na{e pirotehni~are obu~avati najiskusniji stru~waci Kop-
obolelih od akutnih respiratornih virusnih infekcija koje su sli~-
nene vojske Italije i istakao da o~ekuje da }e se time znat-
ne gripu i zbog toga je u Vojnoj gimnaziji bila obustavqena nastava
no unaprediti kapaciteti za otklawawe opasnosti od eks-
sedam dana. Sada se nastava u ove dve vojno{kolske ustanove odvi-
ploziva.
ja noprmalno kao i u svim nastavnim centrima Vojske Srbije.
– Ni{ }e sa druge strane postati centar za reagovawe
U uslovima kolektivnog sme{taja, kakav je internatski, ka-
u vanrednim situacijama, poput {umskih po`ara i razornih
sarnski i {kolski, pove}an je rizik od oboqevawa od svih akutnih
zemqotresa u Srbiji i okolnim zemqama. To mu omogu}ava
respiratornih infekcija koje se lako prenose me|u qudima, a u ko-
geostrate{ki polo`aj i zemqe iz regiona su za to zaintere-
je spada i novi grip. Zbog toga se u svim jedinicama i ustanovama
sovane – dodao je Popadi}.
Vojske Srbije preduzimaju posebne preventivno-medicinske mere
Prema re~ima brigadnog generala Vidoja @ivkovi}a,
za prevenciju i kontrolu oboqevawa od novog gripa. One su nave-
zamenika komandanta Kopnene vojske Srbije, deo pripadni-
dene u uputstvima koja su prosle|ena svakoj jedinici i ustanovi.
ka Vojske Srbije u~estvuje u obuci jer }e time unaprediti
Do 11. novembra u Srbiji je obolelo 258 osoba od gripa iza-
znawa ste~ena tokom dosada{weg uklawawa i uni{tavawa
zvanim novim tipom virusa gripa A (H1N1). Registrovano je sedam
zaostalih eksplozivnih sredstava.
Z. M.
smrtnih slu~ajeva od ove forme gripa. Obolelih ima na skoro ce-
loj teritoriji Srbije.
Na osnovu tih podataka, kao i pove}awa broja akutnih respi-
Dan no vo sad skog VMC ratornih infekcija sli~nih gripu, posebno kod dece, ministar zdra-
vqa dr Tomica Milosavqevi} proglasio je epidemiju gripa izazva-
Sve~anom akademijom u novosadskom domu vojske obe- nog novim sojem virusa.
le`en je Dan Vojnomedicinskog centra Novi Sad, jedine voj- Nakon progla{ewa epidemije preduze}e se mere vanredne
ne zdravstvene ustanove na teritoriji AP Vojvodine i jedne vakcinacije hroni~nih bolesnika, dece starije od {est meseci,
od najstarijih ustanova takvog tipa u regiji, koja ove godine trudnica, zdravstvenih radnika i zaposlenih u javnim slu`bama,
obele`ava 223 godine postojawa i neprekidnog rada. zatim vanredni epidemiolo{ki nadzor, predvi|ena je mogu}nost
Obele`avawu Dana VMC Novi Sad prisustvovali su zabrane okupqawa na javnim mestima, ukqu~uju}i rad {kolskih i
dr`avni sekretar dr Zoran Vesi}, dr Atila ^engeri, po- pred{kolskih ustanova u celoj dr`avi ili u pojedinim delovima ze-
krajinski sekretar za zdravstvo, brigadni generali Veqko mqe, zavisno od procene nadle`nih lokalnih zdravstvenih ustano-
Todorovi}, na~elnik Uprave za zdravstvo, i \okica Petro- va. U ovom trenutku nije progla{ena op{ta zabrana okupqawa.
vi}, komandant Prve brigade, i brojni gosti. Celokupna vojna zdravstvena slu`ba, u saradwi sa komanda-
Prisutne na sve~anosti pozdravio je upravnik VMC pu- ma, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva odbra-
kovnik dr Bratoqub Brkqa~a. ne, planski i organizovano i u koordinaciji sa Ministarstvom
U ovoj godini u toj vojnozdravstvenoj ustanovi obavqe- zdravqa, sa najve}om ozbiqno{}u prati tok pojave novog gripa i
no je 140.000 pregleda, preko 1.500 operacija, stacionar- preduzima potrebne mere za spre~avawe i kontrolu wegove pojave
no se le~ilo preko 3.000 pacijenata i ura|eno je preko u Vojsci Srbije.
400.000 razli~itih medicinskih usluga. R. M.
B. M. P.

21
 Vojni kompleks Cepotina

U susret danu zvani~nog otvarawa nove baze Vojske Srbije, u toku su

zavr{ni radovi na opremawu objekata koji }e postaviti nove
standarde kvaliteta `ivota i rada profesionalnih vojnika

osle skoro sedam godina radova i niz problema koji su pre- Iako je izgradwa baze zapo~eta 2003, radovi se, prvenstveno

P kidali i odlagali izgradwu, vojni kompleks Cepotina kod

Bujanovca stavqen je u funkciju. Najve}i deo posla zavr{en
je po~etkom novembra i ovih dana privodi se kraju posta-
vqawe inventara i instalacija. Pripadnici 41. pe{adij-
skog bataqona ^etvrte brigade Kopnene vojske ve} su se uselili u
nove objekte, koji }e od sada biti baza za sme{taj, obuku qudstva
koje obezbe|uje administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji.
zbog nedostatka nov~anih sredstava, nisu odvijali prema planu, a
nakon odre|enog vremena su i zaustavqeni. Do kraja 2005. godine
pribavqeno je zemqi{te i izvedeni su radovi na infrastrukturi i
instalacijama u kompleksu u vrednosti od 395 miliona dinara.
Po{to je Ministarstvo unutra{wih poslova odustalo od u~e-
{}a u projektu, kompleks je reurbanizovan na osnovu takti~ko-teh-
ni~kog zahteva General{taba Vojske Srbije. Novim urbanisti~kim
Vojni kompleks ili ve} odoma}en izraz – baza Cepotina naj- planom Cepotina je upodobqena vojnim potrebama, a izgradwa je
noviji je, i mo`emo slobodno re}i najsavremeniji objekat kasarn- osmi{qena u tri faze u periodu od 2008. do 2010. godine.
skog tipa koji poseduje Vojska Srbije. Cepotina, me|utim, ima i Tokom 2007. godine gra|evinski radovi se nastavqaju i dosti`u
veliki zna~aj za podizawe nivoa bezbednosti svih stanovnika Ju- vrednost od 152 miliona dinara. Sredstva iz Nacionalnog investi-
`ne Srbije, ocewuje brigadni general Milosav Simovi}, koman- cionog plana za 2008. godinu u iznosu od 1.032.000.000 dinara omo-
dant ^etvrte brigade Kopnene vojske. gu}ila su raspisivawe javnog poziva tokom kojeg su izabrani najpo-
voqniji ponu|a~i za izgradwu objekata u kompleksu. Posao je pove-
Te`ak put iz grad we ren preduze}ima: „DMB – In`ewering” Ni{ , „Ton~ev – gradwa” Sur-
dulica, „Graditeq” Ivawica, „Graditeq” Novi Sad i Vojnogra|evin-
Baza Cepotina udaqena je oko pet kilometara od centra Bu- skoj ustanovi „Beograd”. Radovi su po~eli 5. maja 2008. godine.
janovca, s leve strane autoputa Beograd–Ni{–Vrawe–Bujanovac Rebalans buxeta za 2008. smawio je odobrena sredstva za iz-
koji vodi prema srpsko-makedonskoj granici. Kompleks zauzima gradwu na 427.749.000 dinara. Kako bi se izmirile obaveze za
oko 35 hektara zemqi{ta sa 66 objekata, od ~ega su 44 objekta radove koji su ve} izvedeni obezbe|ena su dodatna sredstva, odu-
visokogradwe ukupne povr{ine oko 22.000 kvadratnih metara. stajawem od drugih zadataka, dok je finansirawe izgradwe nekih
Prvobitni plan izgradwe predvi|ao je da Cepotina bude objekata odlo`eno za idu}u godinu.
zajedni~ka baza za pripadnike Vojske i policije koji se anga`uju
na prostoru Kopnene zone bezbednosti. Baza je trebalo da pru`i
optimalne uslove za `ivot i rad oko 1.000 vojnika i policajaca,
sme{taj specijalne opreme, tehni~kih sredstava i obezbe|ewe
efikasnijeg operativnog rada qudstva u sistemu odbrane. Time
bi se, kako je u planu re~eno, „pove}ala borbena gotovost jedini-
ca koje imaju specifi~ne zadatke na prostoru Kopnene zone bez-
bednosti u ratu i miru”.
Na osnovu odobrewa Savezne vlade od januara 2003. godine,
doneto je Re{ewe o dodeqivawu sredstava Koordinacionom telu
Savezne Vlade SR Jugoslavije i Vlade Republike Srbije za op{ti-
ne Pre{evo, Bujanovac i Medve|a u iznosu od 200.000.000 dinara
za izgradwu Cepotine. Prva faza izgradwe ustupqena je po siste-
mu „in`eweringa” Direkciji za investicione radove Sektora za
logistiku General{taba Vojske Srbije i Crne Gore sa operativom
koju su ~inili: Vojnoprojektni biro „Beograd”, Vojnogra|evinska
ustanova „Beograd” i Vojnogra|evinska ustanova „Kraqevo”.

22
 Dugo i{~ekivani dan
Komandant ^etvrte brigade Kopnene vojske brigadni general Milosav Simovi} isti~e
da je stavqawe vojnog kompleksa Cepotina u funkciju veoma va`no za wegovu jedinicu i za
sistem odbrane u celini. General Simovi} podse}a da je 41. pe{adijski bataqon od 2002.
godine bio sme{ten u napu{tenu fabriku „Crvena zastava” koja nije pru`ala ni osnovne
uslove za `ivot i rad.
– Veoma je va`no da qudi koji izvr{avaju zadatke na administrativnoj liniji sa Koso-
vom i Metohijom imaju objekte koji zadovoqavaju wihove potrebe. To sa napu{tenom fabri-
kom u Bujanovcu nije bio slu~aj. Ono {to im pru`a kasarna Cepotina jedinstveno je u Vojsci
Srbije. ^iwenica da svaka soba ima sopstveno kupatilo utoliko je zna~ajnija {to se u wih
useqavaju vojnici koji u starim objektima, moglo bi se re}i, nisu imali nikakvo kupatilo –
otvoren je komandant.
On prime}uje da su vojnici koji su se pre nekoliko dana uselili u potpuno nove objekte
zbuweni i sre}ni u isto vreme jer je to ogromna promena u kvalitetu wihovog `ivotnog i
radnog prostora.
– Postojawe Cepotine va`no je prvenstveno zbog bezbednosti svih gra|ana juga Srbije
i Srba i Albanaca i Roma – smatra general Simovi}. Drugi pozitivan aspekt izgradwe ba-
ze, prema Simovi}evom mi{qewu, jeste {to ona uliva poverewe gra|ana u dr`avu Srbiju,
naro~ito gra|ana srpske nacionalnosti, i tako spre~ava wihovo iseqavawe iz tog podru~ja.
– Tre}i, i ne mawe bitan aspekt postojawa baze jeste boqa kontrola i bezbednost ko-
ridora 10 koji ima regionalni i me|unarodni zna~aj. Sve to sam vi{e puta isticao kao raz-
log da se na{ „Skadar na Bojani” kona~no zavr{i – ka`e komandant ^etvrte brigade. On ve-
ruje da je izgradwa baze trebalo da traje znatno kra}e, naro~ito kada se uzmu u obzir pome-
nuti razlozi, ali da je dobro da je ona kona~no stavqena u funkciju i da }e uskoro biti i
zvani~no otvorena.
Brigadni general Simovi} isti~e da je Komanda Brigade konsultovana tokom izgradwe
baze kada su u pitawu takti~ko-tehni~ki zahtevi.
– Pored 41. pe{adijskog bataqona, na Cepotini }e biti i drugih jedinica. Iz lesko-
va~ke kasarne Jablanica prebaci}emo sve jedinice osim diviziona PVO koji }e ostati u
Vrawu – obja{wava Simovi}.
Lokalno albansko stanovni{tvo, prema saznawima generala Simovi}a, nije negativno
raspolo`eno prema izgradwi baze. O tome svedo~i i ~iwenica da je nekoliko desetina radni-
ka Albanaca iz okoline radilo na wenoj izgradwi. Na{ sagovornik smatra da ne postoji raz-
log za negativno mwewe o novoj kasarni Vojske Srbije budu}i da }e ona, kako je ve} rekao, do-
prineti podizawu nivoa bezbednosti gra|ana svih nacionalnosti koje `ive na jugu Srbije.
Potpukovnik Sla|an Stamenkovi}, komandant 41. pe{adijskog bataqona, ujedno i ko-
mandant baze Cepotina, isti~e da }e wegova jedinica, koja je u potpunosti profesionalnog
sastava, imati neuporedivo boqe uslove za rad nego {to je to do sada bio slu~aj. Stamenko-
vi} ka`e da }e Cepotina biti mesto gde }e se odvijati obuka, sre|ivawe tehnike i opreme,
ali i odmor qudstva koje je anga`ovano na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti.
– Potrebno je da pro|e izvesno vreme da se qudstvo privikne na nove objekte i uslove ko-
je im baza pru`a. Verujem da }e za nekoliko meseci kasarna i vojnici „postati jedno” – smatra
potpukovnik. On dodaje da }e pored resursa u samoj bazi, 96 hektara zemqi{ta oko we biti na
raspolagawu pripadnicima Vojske Srbije za obuku. To zemqi{te je, kako ka`e, u fazi re{ava-
wa imovinsko-pravnih pitawa i po~etkom godine moglo bi da se privede novoj nameni.

23
sa lica mesta
Dodatne probleme u izgradwi Cepotine izazvalo je ka{wewe
pojedinih pla}awa iz sredstava NIP-a, problemi u vodosnabdeva-
wu iz komunalnog vodovoda op{tine Bujanovac i pove}ani obim ra-
dova na prepravci ranije izvedenih temeqa i podnih plo~a na stam-
benim objektima usled promene koncepcije prostora za stanovawe
vojnika. I pored toga, ve}i deo objekata visokogradwe zavr{en je
do kraja 2008. godine. Radovi na objektima za stanovawe vojnika
koje je gradilo preduze}e „Graditeq” iz Ivawice nisu se odvijali
kako je ugovoreno, pa je sa tom firmom juna 2008. raskinut ugovor, a
posao je poveren Vojnogra|evinskoj ustanovi „Beograd”.
Po~etkom novembara 2009. godine, baza Cepotina do~ekala je
prve korisnike, pripadnike 41. pe{adijskog bataqona ^etvrte bri-
gade Kopnene vojske. Sredstva u iznosu 624 miliona dinara, plani-
rana za ovu godinu, poslu`ila su da se radovi na objektima koji omo-
gu}avaju funkcionisawe baze privedu kraju. Ukupna vrednost izgrad-
we objekata visokogradwe i infrastrukture je oko 1.740.000 dina-
ra. Za slede}u godinu planirana je tre}a faza izgradwe, tokom koje
}e na Cepotini biti podignuti kantina, vojni~ki klub i sportska sala.
Funk ci o nal na ce li na
Vojni kompleks nadomak Bujanovca osmi{qen je za sme{taj oko
1.000 vojnika, sve potrebne opreme, naoru`awa, borbenih i ne-
borbenih vozila, intendantske opreme i drugih sredstava potreb-
nih za svakodnevno funkcionisawe savremene profesionalne vojne
jedinice. Cepotina tako|e poseduje kapacitete za obuku, logisti~ku
podr{ku, odmor i sportske aktivnosti qudstva.
24
Ve} na prvi pogled, baza se razlikuje od ostalih kasarni Vojske
Srbije. Ograda visoka oko tri metra sa bodqikavom `icom na vrhu
ne dozvoqava „nenajavqene posete”, a u wu se mo`e u}i na dva me-
sta – na glavnom ulazu pe{ice i kroz kontrolno-propusnu stanicu
motornim vozilom, ukoliko se, naravno, poseduje odgovaraju}e odo-
brewe. Ta dva ulaza povezana su centralnom saobra}ajnicom, koja
prolazi gotovo kroz samu sredinu baze.
Na osnovu nacrta Uprave za infrastrukturu saznali smo plan-
sku podelu grupa objekata u bazi. Prema tom planu, komandna grupa
objekata objediwuje prijavnicu, komandu i ambulantu, dok se u jednoj
zgradi nalaze stra`ara i objekat za posete. Drugu grupu ~ine stam-
beno-nastavni objekti u koje, pored zgrada za sme{taj vojnika, spa-
daju i ve`baonice, u~ionice i kantina i vojni~ki klub, koji }e tek
biti izgra|eni.
U tre}u grupu, prema istom planu, spadaju intendantski i skla-
di{ni objekti – kuhiwa, vojni~ki restoran, magacini hrane i inten-
dantskih sredstava, intendantski servis i servis pokretnih sred-
stava, kotlarnica... Tehni~ki i skladi{ni objekti ~ine tre}u grupu
objekata i tu se ubrajaju – gara`e, stajanke, nadstre{wice, magaci-
ni i proptivpo`arna spremi{ta. U petoj i posledwoj grupi, koja ne-
ma specifi~an naziv, naleze se: streli{ta, helidromi, magacini
ubojnih sredstava, osmatra~nice, stra`arske ku}ice i sportski te-
reni za fudbal, ko{arku, mali fudbal, odnosno rukomet i odbojku,
te poligon sa pe{adijskim preprekama.
Najve}a prednost koju }e korisnici baze sigurno imati u odno-
su na kolege u drugim kasarnama bi}e spavaonice. Naime, vojni~ke
15. novembar 2009.
sobe u Cepotini imaju uglavnom po ~etiri kreveta, a svaka zaseban
mokri ~vor sa tu{-kabinom. Takve uslove nema nijedna jedinica Voj-
ske Srbije. Pored komfornih spavaonica, vojnicima }e u slobodno
vreme biti na raspolagawu i dnevni boravci opremqeni TV prijem-
nicima i prostorije za prawe i su{ewe ve{a. U zgradama se nalaze
i u~ionice opremqene sredstvima za teorijsku nastavu.
Restoran i ambulanta
Vojni~ki restoran, tako|e, mo`e da parira bilo kom sli~nom
objektu u savremenim kasarnama dana{wice. Sala za obedovawe
ima kapacitet od 2.000 mesta, a toliki broj vojnika, kako je predvi-
|eno, trebalo bi da bude poslu`en za oko sat vremena. Deo za pri-
premu hrane poseduje nove i savremene kazane, rerne i {porete i
svu potrebnu aparaturu za pripremawe svih vrsta slane i slatke
hrane. U istoj zgradi nalaze se i magacini za ~uvawe namirnica sa
rashladnim komorama i sanducima.
Ambulanta se uklapa u savremeni ambijent i spoqa{no{}u i
enterijerom. U okviru we nalazi se i stomatolo{ka ordinacija sa
najsavremenijom opremom i mini stacionar sa izolatorom.
Treba pomenuti sa baza Cepotina ima sopstvenu kotlarnicu
koja obezbe|uje grejawe svih prostorija. Tu se, tako|e, nalazi i ben-
zinska pumpa sa digitalnim mera~ima i prali{tem za motorna vo-
zila. Radionica impozantne veli~ine, opremqena savremenim di-
zalicama i alatima, resurs je na kome bi se moglo pozavideti. Ona
}e u budu}nosti omogu}avati da se sva sredstva na upotrebi u bazi
kvalitetno i pravovremeno odr`avaju.
[to se bezbednosti ti~e, treba re}i da, pored kvalitetne
ograde, postoje i sistem video nadzora u zgradama i kompjuterska
evidencija ulaska i izlaska. Sistem stra`ara i osmatra~nica tako-
|e je kvalitetno uspostavqen.
Cepotina se mo`e pohvaliti izuzetnim sportskim kompleksom
gde se izdvaja teren za veliki fudbal na kome bi trava sigurno od-
govorila zahtevima me|unarodnih utakmica. Tu su i tribine sa pre-
ko 800 stolica, koje su u bojama srpske trobojke. Pored velikog sta-
diona nalazi se i staza sa pe{adijskim preprekama i tereni za ko-
{arku, odbojku i mali fudbal.
Nova baza Vojske Srbije slu`i}e za vi{e namenskih zadataka.
Postoji mogu}nost i da se weni resursi iskoriste za obuku za u~e{}e
u multinacionalnim operacijama. Dok se ne donese takva odluka, Ce-
potina }e, zasigurno, biti epicentar bezbednosti u tom delu Srbije.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Du{an ATLAGI]
25
Prvi centar za obuku u Somboru
Zadovoqni uslovima u kojima
rade i rezultatima koje
posti`u u osnovnoj obuci
vojnika, pripadnici Prvog
centra napomiwu da jedno
bez drugog, zapravo, i ne ide.
Upravo tu, u kasarni
na aerodromu izme|u Apatina
i Sombora, mladi}i koji
dolaze da odslu`e vojni rok
i devojke opredeqene za posao
profesionalnih vojnika, sti~u
prva, ~esto i najtrajnija,
iskustva s vojskom.
26
ajuspe{niju promociju Prvog centra za obuku u Somboru i kasarne koja, kao ni-
jedna druga u Vojsci Srbije, obuhvata 22 poligona, streli{ta i ve`bali{ta za
N realizaciju veoma kvalitetne prakti~ne obuke vojnika, gotovo svakodnevno, svo-
jim radom i postignutim rezultatima, ~ine oficiri i podoficiri, koji ve} godi-
nama rade na sredokra}i izme|u Apatina i Sombora.
Isti~u}i, veoma ~esto i na svakom mestu, da je kasarna „Aerodrom” tradicio-
nalno jedna od najcewenijih i naj`eqenijih destinacija za odslu`ewe vojnog roka, ko-
mandant pukovnik @eqko Obradovi}, s ponosom ka`e da uslove kakve, s razlogom, po-
seduje ta kasarna, nema gotovo niko u Vojsci. Wega to ne iznena|uje, jer se, kako ka`e,
u Prvom centru za obuku, osnovanom 13. novembra 2006, ostvaruje i prvi kontakt s
mladi}ima pristiglim na odslu`ewe vojnog roka, a odnedavno i devojkama opredeqe-
nim za poziv profesionalnog vojnika. Zato je veoma va`no da slika koju steknu o Voj-
sci bude {to povoqnija. U apatinsko-somborskoj kasarni za to postoje svi neophodni
uslovi.
– Imamo sre}u da u krugu kasarne od 707 hektara, pored svih poligona za prak-
ti~nu obuku, posedujemo i streli{ta za realizaciju svih programskih ga|awa koja se
izvode u prvom periodu individualne obuke vojnika, ukqu~uju}i i ga|awa zoqom, odno-
sno ru~nim raketnim baca~em M-80 – ka`e pukovnik Obradovi}. – Ilustracije radi,
15. novembar 2009.
mi u krugu kasarne, bez pro-
blema, realizujemo i mar{
stare{ina na deset kilome-
tara, {to je, zaista, pogod-
nost koju gotovo da nema ni-
jedna druga kasarna. Uz to, u
Prvom centru za obuku rade
uglavnom mladi, ali veoma
obrazovani i sposobni ofi-
ciri i podoficiri, izuzetno
motivisani za posao koji
obavqaju.
Individualna obuka
vojnika na odslu`ewu vojnog
roka i sertifikacija wiho-
vog nivoa osposobqenosti
na kraju prve faze obu~ava-
wa, osposobqavawe devoja-
ka za posao profesionalnog Komandant pukovnik
vojnika i realizacija kurse- @eqko Obradovi}
va usavr{avawa profesio-
nalnog sastava predstavqaju najva`nije zadatke pripadnika Prvog
centra za obuku. To su obaveze koje ih ispuwavaju ne samo tokom
radnog vremena ve} i nekoliko sati nakon toga. Rad najmla|im voj-
nicima ne daje vremena za predah.
– Odgovornost u radu s vojskom je veoma velika – ka`e pukov-
nik Obradovi}. – Tokom celog dana oni su pod budnim okom in-
struktora obuke, komandira vodova i ~eta, komandanta bataqona.
Svi mi smo ovde zbog wih i zato smo, ba{ kao i vojnici, anga`ova-
ni bez prestanka. A sve s ciqem da se postignu {to boqi rezulta-
ti u wihovom osposobqavawu. Ovde oni sti~u prva, osnovna zna-
wa o vojsci, savla|uju prve vojni~ke ve{tine i prvi put bace pra-
vu, bojnu bombu. Ovde i oni koji do sada nisu ga|ali iz pu{ke po-
sti`u izvanredne rezultate na streli{tu. O kvalitetu i nivou
osposobqenosti koji vojnici ovde sti~u, najboqe ocene daju upra-
vo komandanti jedinica u koje odlaze posle obuke kod nas – pod-
vla~i pukovnik Obradovi}.
Nakon prvih {est nedeqa, posle savla|ivawa potrebnih voj-
ni~kih ve{tina i realizovanih planiranih ga|awa, vojnici roda
pe{adije nastavqaju obuku u drugoj fazi prvog perioda osposobqa-
vawa, dok drugi odlaze u prekomandu, u specijalisti~ke centre. Reklo
bi se da u Prvom centru tada di{u malo lak{e, ali nije tako.
– I tada imamo dosta posla, posebno na osposobqavawu de-
vojaka za profesionalne vojnike. Neretko realizujemo i kurseve
oficira i podoficira, a u opseg na{ih obaveza spada i kursira-
we rezervnog sastava. Sve to na{ posao ~ini izuzetno dinami~-
nim i obuhvatnim – ka`e pukovnik Obradovi}, ne zaboravqaju}i da
istakne i zna~aj svestranih i kvalitetnih odnosa s javno{}u, koji-
ma se u Vojsci, pa tako i u Prvom centru za obuku, poklawa velika
pa`wa.
Brojne aktivnosti
Od formirawa Prvog cetra za obuku, 13. novembra 2006.
godine, do danas u kasarni „Aerodorom”, na sredokra}i izme|u
Apatina i Sombora obu~eno je dvanaest partija vojnika, odno-
sno vi{e od osam hiqada regruta. Osposobqeno je i oko 300
vojnika iz posredne popune.
Pored osnovnog zadatka individualne obuke vojnika, u
Centru se realizuju i kursevi za usavr{avawe stare{ina – iz-
vo|a~a obuke. Pro{le godine 25 oficira i 78 podoficira iz
Centra zavr{ilo je kurs za instruktora individualne obuke, a
13 oficira uspe{no je obu~eno i za sertifikatore obuke.
U toku protekle godine u Prvom centru za obuku realizo-
vana su i tri kursa kandidata za profesionalne vojnike `en-
skog pola, sa 162 devojke. Trenutno su na obuci jo{ 52 pripad-
nice lep{eg pola.
– Ova kasarna je oduvek bila me|u najomiqenijim za odslu-
`ewe vojnog roka – ka`e pukovnik Obradovi}. – Ranijih decenija i
godina u Somboru se subotom i nedeqom sve plavilo od vojnika u
uniformama ViPVO. Danas je ne{to druga~ije, ali i daqe ovde
imamo veoma veliki broj vojnika iz ro~nog sastava, a sve je vi{e
i devojaka koje osposobqavamo za profesionalne vojnike. I u
Somboru i u Apatinu vojnici su rado vi|eni gosti, a mi koji ovde
radimo ose}amo da smo deo lokalnih sredina. Na{a saradwa sa
lokalnim organima vlasti, {kolama i privrednim organizacijama
je veoma razvijena, mnogo je prilika za zajedni~ke susrete i razgo-
vore. Dani Centra, Vojske, „otvoreni dani jedinice” – sve su to
prilike koje koristimo za u~vr{}ivawe saradwe s gra|anima
Sombora i Apatina.
Da je to zaista tako i da pripadnici Prvog centra za obuku po-
klawaju izuzetnu pa`wu odnosima s javno{}u i ugledu koji u`ivaju u
javnosti, svedo~i i podatak da je komandant pukovnik @eqko Obra-
dovi}, i sam Apatinac, od svog rodnog grada nedavno dobio najvi{e
priznawe – Oktobarsku nagradu, koja mu je, povodom Dana oslobo-
|ewa grada, uru~ena 23. oktobra.
D. GLI[I]
Vojnik se
postaje
postepeno
Od prvog dana obu~avawa, napori se
postepeno poja~avaju, a ve{tine
umno`avaju i uslo`avaju, tako
da mladi}i koji u bataqonu sti~u
prva vojni~ka znawa i ne primete
kad su postali pravi vojnici
ataqon za obuku te`i{no je anga`ovan na osposobqavawu voj-
B nika, zatim kandidatkiwa za profesionalne vojnike, najmla-
|ih potporu~nika na pripravni~kom sta`u i profesionalnih
oficira i podoficira. Kvalitet materijalnih i kadrovskih poten-
cijala, kojima raspola`e Prvi centar za obuku, svakako je veoma
velik, {to omogu}ava uspe{an i efikasan rad sa svakom novom kla-
som vojnika.
O tome svedo~i i komandant bataqona potpukovnik Lazar
Ostoji}.
– ^etiri puta godi{we u ovu kasarnu dolaze mladi}i bez ika-
kvog vojni~kog iskustva, sa navikama svojstvenim za dana{wu civil-
nu sredinu. Tokom {est nedeqa, koliko traje prva faza prvog peri-
oda obuke ro~nog sastava, uspevamo da od wih stvorimo vojnike mo-
tivisane za izvr{avawe svih onih zadataka koje podrazumeva indi-
vidualna osposobqenost – ka`e potpukovnik Ostoji}.
Mnogo je obaveza sa kojima se ti mladi}i sre}u odmah posle
dolaska u kasarnu. Vremena za prilago|avawe na novu sredinu vi-
{e nema tako mnogo kao ranijih godina. Ostaje im svega nekoliko
sati da se naviknu na nove uslove `ivota. U tom, za svakog vojnika,
najte`em, po~etnom periodu, va`na je i uloga psihologa. Napomiwu-
}i da, upravo u saradwi sa psihologom, neposredni izvo|a~i obuke
veoma brzo pronalaze najboqi pristup svakom mladi}u pojedina~-
no, potpukovnik Ostoji} ka`e da su rezultati takvog rada vidqivi
ve} za nekoliko dana.
– Iako u ovoj kasarni imamo zaista odli~ne uslove, po~ev{i od
kvalitetnih sme{tajnih kapaciteta i tradicionalno veoma dobre ku-
hiwe, do brojnih poligona i ve`bali{ta, ukqu~uju}i i izvanredne
sportske objekte, prilago|avawe vojnika na novu sredinu ne ide uvek
glatko. Zato se, isprva, i mi prilago|avamo vojnicima. Anga`ujemo ih
u skladu s wihovim trenutnim sposobnostima, postepeno ih uvode}i u
slo`enije i napornije oblike osposobqavawa. ^esto ne pro|e ni ne-
dequ dana, a mi ve} imamo vojnika koji je stekao neophodna znawa za
27
 jedinice
Uslovi za bavqewe sportom
Pripadnici Prvog centra za obuku mogu da se pohvale iz-
vanrednim uslovima za bavqewe sportom. Pored streli{ta za
uve`bavawe ga|awa iz pi{toqa, vazdu{ne i automatske pu{ke
kvalitetnu i napornu individualnu obuku. Rezultati koje, veoma brzo, do 300 metara, bacawe ru~ne odbrambene bombe i proveru
posti`u na streli{tima i poligonima, ~esto iznenade i same vojnike, preciznosti u ga|awu ru~nim raketnim baca~em, u kasarni „Ae-
koji se, onda, jo{ vi{e anga`uju i s mnogo vi{e elana pristupaju obu- rodorom” nalaze se i brojni sportski poligoni. Tu su staza za
ci. Naro~ito ih motivi{u rezultati postignuti na ga|awima. vojni~ki pentatlon, atletska staza sa tartan podlogom i otvore-
Pored vatrene obuke, vojnici tokom individualnog ospo- ni bazen. Pripadnici centra slobodno vreme ~esto provode i u
sobqavawa savla|uju i takti~ku i strojnu obuku, a na samom po- trim kabinetu, na takti~koj stazi i pe{adijskim preprekama.
~etku sti~u osnovna znawa o pravilu slu`be u Vojsci. Naravno,
odgovaraju}a pa`wa poklawa se i fizi~koj obuci, odnosno moti-
vaciji i specifi~noj, vojni~koj etici, o kojoj tek stasali vojnici vojnika, s licencom za po-
najvi{e mogu da nau~e u jedinstvenom, vojni~kom, kolektivu. Tek sao koji obavqaju, i sami
tu, u zaista neponovqivoj socijalnoj sredini, u okru`ewu vr{wa- do}i do zakqu~ka da }e spe-
ka razli~itih i po obrazovnoj i po socijalnoj strukturi, mladi}i cijalizacija instruktora i
iz razli~itih sredina sti~u osnovne pojmove o kolektivu i nese- neposrednih izvo|a~a obu-
bi~nom, po`rtvovanom drugarstvu. U Centru za obuku vojnici se ke omogu}iti postizawe jo{
uveravaju u snagu kolektiva kome pripadaju, u mo} i jedinstvo gru- boqih rezultata u obuci.
pe, odeqewa, voda... S wegovim mi{qewem
Novo Uputstvo za upravqawe obukom, prema re~ima potpukov- saglasan je i kapetan Ivan
nika Ostoji}a, daje vi{e slobode planerima, organizatorima i ne- Gligori}, komandir ~ete za
posrednim izvo|a~ima individualne obuke, {to }e, veoma brzo, da- obuku, koji isti~e da je ospo-
ti o~ekivane rezultate. sobqavawe vojnika za od-
– Iako se osnovna obuka vojnika ne mo`e previ{e modi- branu i izvr{avawe vojni~-
fikovati, jasno je {ta mladi}i, na samom po~etku vojnog roka, kih zadataka odgovoran i ri-
treba da savladaju. Ipak nam novo Uputstvo daje vi{e manevar- zi~an posao.
skog prostora. Sada se tra`i da vojnike osposobqavamo za odre- – Na{ ciq je da osposo-
|enu misiju vojske, tako da }e se wihova obuka pomalo i razliko- bimo vojnika da pre`ivi na
vati od klase do klase. Posebno u drugoj fazi prvog perioda obu- Komandant bataqona potpukovnik bojnom poqu. Ovde mladi}i,
~avawa koji se realizuje u nastavnim centrima i u zavr{nom delu Lazar Ostoji} koji se prvi put nalaze u ve-
vojnog roka. Verujem da }e uloga instruktora, kao dominantnog ~i- oma specifi~noj ulozi, tre-
nioca obuke, tako|e dobiti nov kvalitet. Efikasnija obuka tra`i ba da savladaju znawa koja im omogu}avaju izvr{avawe zadataka u
ve}eg specijalistu, eksperta za pojedine oblasti u osposobqava- okviru posade, ili posluge, ali i samostalno, kao pojedinca. Svi
wu, a ne sva{tara koji, u stvari, zna malo o svemu. Siguran sam mi nastojimo da tokom obuke stvorimo pouzdanog, fizi~ki i psihi~-
da }e, veoma brzo, verifikatori kvaliteta obuke i obu~enosti ki sposobnog vojnika, motivisanog za izvr{avawe vojni~kih zadata-

28 15. novembar 2009.

ka. To, naravno, nije lak posao, tvrdi kapetan Gligori} i dodaje da
se tokom obuke po{tuju sve propisane mere za{tite na radu.
– Nijednog trenutka ne ispu{tamo vojnike iz vida. I kad
misle da su sami, kad misle da ih niko ne posmatra, mi brinemo o
wima. Svaki vojnik, jo{ kad prvi put krene na odsustvo, dobija broj
mog mobilnog telefona, za svaki slu~aj. Da javi, ako mora da zaka-
sni, ali ako se ne{to, ne daj bo`e, dogodi. Dok su u Vojsci, ti mladi-
}i su na{a briga. Zato smo ponosni {to im tako mnogo pru`amo,
{to u Centru imaju sve uslove za kvalitetan rad i `ivot.
Kad, posle zavr{ene obuke odu u druge jedinice i druge gra-
dove, gotovo po pravilu i najmla|i vojnici shvate da su im dani prove-
deni na relaciji izme|u Sombora i Apatina, najlep{i u Vojsci.
D. GLI[I]
Obuka `ena
U Prvom centru je, tokom ~etiri ciklusa obuke,
osnovnu obuku `ena za profesionalnog vojnika
uspe{no zavr{ilo 200 kandidatkiwa. Trenutno se
na obu~avawu nalaze 52 kandidatkiwe, koje,
nakon ~etiri nedeqe intenzivne obuke iz taktike,
vatrene, sanitetske, fizi~ke, strojne i obuke
u drugim vojni~kim ve{tinama, o~ekuje i ispit
za sticawe sertifikata. Tek posle toga, upu}uju se
na specijalisti~ku obuku u mati~ne jedinice.
evojke, koje su konkurisale za du`nosti profesionalnog vojni-

Lider D ka u Vojsci Srbije na gotovo svim formacijskim du`nostima u

Kopnenoj vojsci, Protivvazduhoplovnoj odbrani i Re~noj flo-
tili, pristigle su iz svih krajeva Srbije. U odnosu na prethodni pe-

podoficirskog riod, kao plod ste~enih iskustava, ova generacija kandidatkiwa je

svoju obuku zapo~ela dvodnevnim periodom prilago|avawa, {to se,
po re~ima kapetana Dejana Hrkalovi}a, komandira ~ete za obuku de-
kora vojaka, ve} na samom po~etku pokazalo veoma korisno.
U jedinici isti~u visoku motivisanost, upornost i disciplinu
kandidatkiwa za profesionalne vojnike, koje za petnaestak dana
Na ~elu o~ekuje i prvo „vatreno kr{tewe” na kasarnskom streli{tu. Zato ne
podoficirskog kora ~udi {to devojke, i pored visokog intenziteta obuke i sve ve}eg za-
u Prvom centru za
obuku, na du`nosti
glavnog podoficira,
ve} nepunu godinu
dana, nalazi se
zastavnik prve klase
Branimir Lutrov,
iskusan pe{adijski
podoficir
astavnik Lutrov ima

Z vi{egodi{wi sta` na
du`nostima kriminali- Zastavnik prve klase Branimir Lutrov
sti~kog tehni~ara i referen-
ta za suzbijawe kriminaliteta u jedinicama Vojne policije, odnosno
referenta op{tih poslova i ~etnog stare{ine u garnizonima Sko-
pqe, Ni{, Kraqevo i Sombor.
U svakodnevnom kontaktu sa podoficirima zastavnik Lutrov
sti~e uvid u kvalitet wihove osposobqenosti i pripreme za izvo|e-
we obuke, o po{tovawu propisanih standarda reda i discipline,
ali i u wihova statusna i egzistencijalna pitawa. Po wegovim re~i-
ma, nakon formirawa podoficirskog kora ta brojna komandirska
struktura je, prvi put, u situaciji da svoje probleme vezane kako uz
obavqawe formacijske du`nosti tako i one li~ne prirode, preko
glavnog podoficira, predo~i komandantu, pa je i put re{avawa uo-
~enih problema znatno br`i, a re{ewa kvalitetnija i primerenija.
Pozitivna iskustva, ste~ena tokom proteklog anga`ovawa glav-
nog podoficira, pokazuju vidan napredak u stru~noj osposobqenosti
podoficira Prvog centra za obuku, wihovom doslednom vojni~kom
pona{awu i ukupnom odnosu prema obavezama i zadacima, naro~ito
onim vezanim za obuku profesionalnih i vojnika na redovnom od-
slu`ewu vojnog roka.
– Odgovornost podoficira za realizaciju kvalitetne i efika-
sne obuke je veoma velika – ka`e zastavnik Lutrov. – To se, me|utim,
ne mo`e re}i i za na{a primawa, koja, sasvim sigurno, nisu u skla-
du s pove}anim obavezama. Zato mi se kolege sve ~e{}e obra}aju s
pitawima o na{em socijalnom polo`aju, ne zanemaruju}i pri tome
napore i brigu za svakodnevno i permanentno usavr{avawe. Svi
smo svesni da, zarad {to kvalitetnije obuke, podoficiri i sami mo-
raju da u~e, da svakodnevno rade na svom usavr{avawu. Ali ne sme-
mo zaboraviti ni drugu stranu medaqe – jasan je glavni podoficir u
Prvom centru za obuku zastavnik prve klase Branimir Lutrov.
B. POPADI]

29
 jedinice
mora, i svoje slobodno vreme koriste
kako bi {to uspe{nije savladale pred-
vi|eno gradivo.
Novosa|anki Svetlani Matijevi},
diplomiranom in`eweru visokogradwe,
`eqa da upi{e Vojnu akademiju nije se
ispunila, jer kad je zavr{ila sredwu
{kolu devojke jo{ nisu primali, ali je,
kako ka`e, ipak do~ekala svoje. Konku-
risala je za vojni~ku du`nost u jedinici
PVO i nada se da na tome ne}e stati.
@eqa joj je da „dogura” do oficirskog
~ina.
Tamari Damjanovi}, trgovinskom
tehni~aru iz Ni{a, Branislavi Todo-
rov, frizerki iz Novog Sada, i Mariji
]uri}, medicinskoj tehni~arki iz ]u-
prije, ispunili su se devoja~ki snovi da
obuku vojni~ku uniformu, pa su uverene
kako }e sa uspehom zavr{iti obuku i
obavqati du`nosti operatora na radio
ure|aju, strelca u Re~noj flotili i bol-
ni~arke u Gardijskoj brigadi.
Wihovo uverewe, bez imalo sumwe u sopstvene mogu}nosti, de-
li i kandidatkiwa Gordana Tanaskovi} iz Kragujevca, majka tri }er-
ke, kojoj je suprug ve} profesionalni vojnik.
U jedinici za obuku lep{eg pola za profesionalne vojnike, u
kojoj je pribli`no tre}ina kandidatkiwa sa visokom stru~nom spre-
mom, bore se i sa, kako reko{e, jednim jedinim ozbiqnim proble-
mom – nedostatkom vojni~kih ~izama mawih brojeva, primerenih da-
mama u uniformi.
B. POPADI]
Va`na je
motivacija
Najboqi instruktor obuke u somborskom
garnizonu zastavnik Dragan~o Kostov,
zajedno sa 19 kolega, svakodnevno je
u najbli`em kontaktu sa vojnicima na
odslu`ewu vojnog roka i kandidatkiwama
za profesionalne vojnike, koje se, tako|e,
osposobqavaju u Centru
bu~avawe vojnika jedna je od najva`nijih obaveza u profesi-
O ji oficira i podoficira. Nisu svi regruti isti, niti mogu
biti podjednako osposobqeni za sve du`nosti koje ih u voj-
sci o~ekuju. Zato je stare{ina du`an da uo~i individualne osobine
svakog vojnika i da ih na najboqi na~in iskoristi, podsti~u}i ih na
uporan i po`rtvovan rad.
Na pitawe {ta je potrebno da bi jedan podoficir postao naj-
boqi instruktor obuke u Centru, u kome se trenutno nalazi vi{e od
1.000 vojnika, na{ sagovornik napomiwe da samo iskren i predan
rad daje rezultate. Prema wegovim re~ima, svaki stare{ina treba-
lo bi da bude samokriti~an i otvoren za kritike i savete starijih
ali i mla|ih od sebe.
– Ne sme se biti brzoplet ni u jednoj situaciji, ma kakve
bile okolnosti. Uvek treba udahnuti, razmisliti, izbrojati do
deset. Tek tako ta~ka ~etiri u izdavawu zapovesti – odlu~io
sam – dobija svoj puni i pravi smisao – ka`e zastavnik Kostov
30
i dodaje da najve}e napore i energiju iziskuje takti~ka obuka
vojnika.
– U Centru za obuku u Somboru izvodi se prva faza prvog pe-
rioda obu~avawa – individualna obuka. Vojnici su tada na samom
po~etku vojnog roka i tek se privikavaju na `ivot u kasarni. Uz to, ta
faza podrazumeva i dogradwu fizi~ke pripremqenosti. Samo fi-
zi~ki potpuno spreman vojnik mo`e na pravi na~in da prihvati voj-
ni~ke ve{tine – isti~e Kostov.
Uvod u obuku je utvr|ivawe stepena znawa koje vojnik donosi na
slu`ewe vojnog roka. To zavisi od stepena stru~ne spreme, godina,
prethodnog iskustva, sredine iz koje dolazi... Posle toga prelazi se
na preno{ewe prakti~nog znawa i vojni~kih ve{tina. Na{ sagovor-
nik obuku vojnika poredi sa zidawem ku}e – na dobrom „temequ” la-
ko se „zidaju” fizi~ka obuka, pravilo slu`be, vojni~ke ve{tine...
– Meni je najva`nija motivacija vojnika. Kada na samom po~et-
ku procesa obuke primetim re{enost vojnika i jaku voqu da uspe, to
garantuje da }e biti vrhunski obu~en. Takav tip vojnika, po pravilu,
ispuwava sve postavqene zadatke na najboqi na~in, ni{ta mu nije
te{ko i ima elan koji ga dr`i do kraja vojnog roka – navodi zastav-
nik Kostov.
Specifi~nost Prvog centra za obuku je i obuka `ena kandida-
ta za profesionalne vojnike. Kasarna u Somboru zadovoqava sve
uslove za boravak i rad devojaka opredeqenih za vojni~ki poziv.
Iako va`e za ne`niji pol, zastavnik Kostov isti~e da, kada je re~ o
obuci, razlike me|u vojnicima ne postoje. Prema wegovim re~ima,
dosada{wa iskustva u radu sa `enama su vi{e nego zadovoqavaju}a.
– Obuku kandidata za profesionalne vojnike `enskog pola
opredequje i ne{to slabija telesna gra|a u odnosu na kolege. Zato
su instruktori obuke, posebno u po~etku, pomalo i blagonakloni
prema devojkama kada su na dnevnom redu segmenti obuke koji zahte-
vaju ve}u fizi~ku snagu. To je, recimo, slu~aj kod rasklapawa auto-
matske pu{ke, gde je za skidawe kundaka potrebna ne{to ve}a snaga.
Ali, kada na red do|e obuka u kretawu na boji{tu, tu milosti nema.
Postoje standardi koji se moraju ispuniti.
Najboqi instruktor obuke u Somboru isti~e da su se dame u
uniformi pokazali kao odli~ni vojnici. To pokazuju rezultati wi-
hove obu~enosti, motivacija, ~vrsto opredeqewe za vojni~ki `ivot
i izvr{ewe svih postavqenih zadataka. Sve to govori, napomiwe
zastavnik Kostov, da }e u vrlo skoroj budu}nosti `ene biti rame uz
rame sa svojim kolegama mu{kog pola.
R. DRAGOVI]
Snimio Darimir BANDA
15. novembar 2009.
 Regionalni kurs
o civilno-vojnim odnosima
U Centru za mirovne operacije od 9. do 18. novem-
bra odr`ava se Regionalni kurs o civilno-vojnim odno-
sima i civilno-vojnoj saradwi. Skup organizuje Odeqewe
za civilno-vojnu saradwu General{taba VS u saradwi sa
Ministarstvom odbrane Kanade i Ministarstvom odbra-
ne Kraqevine Holandije.
U~esnici kursa su oficiri i civilni slu`benici za-
posleni u vladinim i nevladinim institucijama dr`ava
koje sponzori{e Program za pomo} u vojnoj obuci iz Ka-
nade.
Otvarawu kursa prisustvovali su dr`avni sekretar
Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}, na~elnik Uprave
za obuku i doktrinu G[ VS general-major Petar ]orna-
kov, izaslanik odbrane Kanade kapetan bojnog broda Ka-
rel Hemskerk, pomo}nik izaslanika odbrane Kraqevine
Holandije Edvin Huderman i diplomatski predstavnici Al-
banije, BiH, Crne Gore i Makedonije, dr`ava ~iji pri-
padnici oru`anih snaga u~estvuju u radu kursa.
U radu kursa u~estvuju i pripadnici Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije, MUP-a, Fakulteta bezbednosti,
Centra za civilno-vojne odnose i Crvenog krsta.
R. D.
Me di ja tre ning
Medija trening oficira za odnose sa javno{}u
iz jedinica Vojske Srbije odr`an je u General{tabu
Vojske Srbije.
Osim predavawa i prakti~nih ve`bi na temu od-
nosa sa javno{}u, za 11 oficira organizovana su go-
stovawa novinara agencije Beta Vojkana Kosti}a i
novinarke RTS Slavice Gligorovi}, te poseta RTV
„Studio B”.
U toku medija treninga oficiri su imali priliku
da dopune ste~ena i steknu nova znawa i ve{tine u
komunikaciji sa medijima.
Kurs iz obla sti
od no sa s jav no {}u
Kurs iz oblasti odnosa s javno{}u, koji je na poziv
Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane rea-
lizovao Mobilni tim Zdru`ene operativne komande Natoa
iz Napuqa, odr`an je u Centralnom domu Vojske Srbije u
Beogradu.
Na kursu su u~estvovali oficiri za odnose s javno{}u
iz ustanova i jedinica Ministarstva odbrane i Vojske Sr-
bije. Predava~i su bili Dejvid Tejlor iz Velike Britanije,
major Xefri Sandrok iz SAD i kapetani Havijer Noel
Ikard iz Francuske i Benxamin Fuks iz Nema~ke.
Tokom seminara polaznici su sagledali kako su orga-
nizovani odnosi s javno{}u u Natou i kako oficiri za od-
nose s javno{}u rade s medijima. Na razli~itim radioni-
cama uve`bavani su vo|ewe intervjua, postupci s medijima
u kriznim situacijama, organizovawe konferencija za no-
vinare i druge teme.
V. P.
Se mi nar o upra vqa wu
od bra nom
Direktor Instituta za strategijska istra`ivawa
Ministarstva odbrane general-potpukovnik mr Milan
Zari} otvorio je Seminar o upravqawu odbranom koji je
odr`an u Kova~ici kod Pan~eva.
Pored predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, na seminaru su u~estvovali oficiri iz armija
Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije.
Ciq dvonedeqnog seminara, organizovanog u sarad-
wi britanskog i srpskog ministarstva odbrane, jeste da
informi{e vode}e oficire i pripadnike ministarstva
odbrane o novinama u rukovo|ewu odbranom u Srbiji i
zemqama u regionu.
Po re~ima direktorke seminara dr Lore Kliri, sa
Kranfild univerziteta, polaznici su osposobqeni da
razumeju postoje}e koncepte bezbednosti, procewuju ri-
zike i izazove sistema odbrane i bezbednosti, prepo-
znaju i unapre|uju odnose izme|u vlade i menaxmenta u
sektoru bezbednosti, prihvate metode strate{kog lider-
stva, principe i tehnike efikasnog menaxmenta u ustano-
vama bezbednosti i svojim odlukama pru`e maksimalnu
podr{ku politici vlade.
D. G.
Pla ni ra we u lo gi sti ci
Proces operativnog planirawa u logistici tema je
trening kursa koji je odr`an u Domu garde u Top~ideru. Kurs
realizuju Uprava za logistiku General{taba VS i mobilni
trening tim iz Komande zdru`enih savezni~kih snaga Natoa
iz Napuqa, u kojem ima pet oficira a predvodi ih pukovnik
Peter Rice iz Kopnene vojske Nema~ke.
Na kursu je u~estvovalo 30 oficira Vojske Srbije, a
organizovan je u dva dela. Ciq prve etape je teoretsko in-
formisawe o logistici Natoa i procesu logisti~kog ope-
rativnog planirawa. U drugom prakti~nom delu na{i ofi-
ciri osposobqeni su za planirawe u kriznim situacijama
po standardima Natoa.
Teme kursa su i logisti~ki principi u multinacional-
nim operacijama i misijama u inostranstvu, medicinska
podr{ka i uvod u proces operativnog planirawa.
R. D.
31
jedinice
Peti

Pred vel

Snimio Z. MILOVANOVI]
eti logisti~ki bataqon Centralne
logisti~ke baze jedna je od najmla-
|ih jedinica Vojske Srbije koja
uprkos brojnim izazovima i veli-
kom broju zadataka svakodnevno
dokazuje visok nivo operativnih i
funkcionalnih sposobnosti. Spoj is-
kusnih, ali i mladih, ambicioznih qu-
di ~ini da taj sastav ima perspektivu u
poslu od koga u sistemu odbrane zavi-
si mnogo, a koji po svojoj prirodi ni-
kada nije u prvom planu. Kada logisti-
ka zaka`e weni se propusti sna`no
ose}aju.
S druge strane, kada logisti~ka
podr{ka funkcioni{e besprekorno, ta
~iwenica ~esto biva nezapa`ena.
Tako se i Peti logisti~ki bataqon
od svog formirawa avgusta 2009. godi-
ne, uhvatio u ko{tac sa brojnim zahte-
vima i potrebama jedinica i ustanova
kojima pru`a usluge logisti~ke podr-
{ke. Zamenik komandanta bataqona
major Velibor Jovanovi} sa svojim sa-
radnicima bio je doma}in ekipi na{eg
magazina i vodi~ kroz prikaz nekih od
delatnosti jedinice.

Lepeza zadataka
Prema re~ima majora Jovanovi-
}a, koji, iako zvani~no na mestu za-
menika, komanduje jedinicom od osni-
vawa, razme{taj Bataqona na vi{e
lokacija ne ugro`ava komandovawe,
ali ga ~ini slo`enijim. Dobra orga-
nizacija rada i poverewe u saradni-
ke, isti~e on, glavni su razlog takvog
stava.
Komanda Petog logisti~kog ba-
taqona, komandni vod i vod za snad-
bevawe sme{teni su u kasarni „Kne-
`evac“. U izdvojenom objektu „Agino
poqe“, nedaleko od Komande, nalazi
se ~eta za odr`avawe, dok je ~eta za
Kom bi na ci ja transport u kasarni „Vasa ^arapi}“ na Bawici. U kasarni „Top~ider“ sme{ten
je vod za infrastrukturu, a u zemunskoj kasarni „Aleksa Dundi}“ vod za op{tu
is ku stva i mla do sti logistiku.
u am bi jen tu sna `ne Jasno je, stoga, da Peti logisti~ki bataqon u nadle`nosti ima mnogo ose-
tqivih zadu`ewa – od usluga perionice, veterinarskog i gra|evinskog obezbe-
ini ci ja ti ve ~i ni |ewa, odnosno odr`avawa objekata na teritoriji garnizona Beograd, preko
da se pre va zi la ze transporta do poslova kontrole pojedinih borbenih sistema i specifi~nih in-
stalacija na teritoriji cele Srbije. Treba re}i da u sastavu Centralne logi-
te {ko }e ko je su, sti~ke baze, poslove kontrole i odr`avawa nekih ubojnih sredstava kao {to su
ka da je re~ o protivavionske i protivoklopne rakete, pored 5. logisti~kog bataqona oba-
vqaju i specijalizovane jedinice 3. skladi{nog bataqona u Ni{u.
lo gi sti~ koj – Rasformirawem 64. logisti~kog bataqona nastale su dve jedinice: Peti
po dr {ci, logisti~ki bataqon i Logisti~ki bataqon Garde. Bataqonu koji je u sastavu Garde
u logisti~koj nadle`nosti su General{tab i uprave Ministarstva odbrane dok su
sva ko dne vi ca sve ostale jedinice u garnizonu Beograd [emom logisti~ke podr{ke oslowene na

32 15. novembar 2009.

ikim o~ekivawima
Peti logisti~ki bataqon – obja{wava Jovanovi}. On je skrenuo maju i traje do oktobra. U tom periodu smo gotovo stalno na te-
pa`wu na ~iwenicu da nadle`nost bataqona u pojedinim segmen- renu – ka`e zastavnik Stevanovi}. On nagla{ava da je su{tina
tima daleko prevazilazi garnizon i da je zbog toga odre|en deo rada sa ubojnim sredstvima strogo po{tovawe procedura i me-
qudstva dobar deo godine anga`ovan van Beograda. Jovanovi} do- ra za{tite na radu, jer takvi zadaci ne trpe gre{ke.
daje da bataqon izvr{ava i vanredne zadatke pretpostavqene Komandir odeqewa za odr`avawe raketne tehnike stari-
komande, odnosno Centralne logisti~ke baze. ji vodnik Aleksandar ]u}ula sli~no kao i wegov kolega govori
o anga`ovawu svojih qudi. Od jedinice do jedinice, prema una-
Kqu~ni qudi na terenu pred utvr|enom planu, odeqewe kontroli{e i odr`ava proti-
voklopne rakete tipa „fagot“ i „maqutka“ i protivavionske
Struktura pripadnika Petog logisti~kog bataqona, prema rakete „strela 1“, „strela 2“, „strela 10“, „igla“ i „{ilo“.
re~ima majora Velibora Jovanovi}a, jeste kombinacija isku- Pored bojnih, u nadle`nosti odeqewa za odr`avawe raketne
stva i mladosti. Komandni kadar tehnike, jesu i trena`na sredstva na upotrebi u jedinicama
uglavnom ~ine mlade stare{ine, `eq- Vojske.
ne rada i dokazivawa, dok su izvr{i- Raketni tehni~ar stariji vodnik Marko Gligorijevi} u skla-
oci ve}im delom qudi sa vi{egodi- di{tu ubojnih sredstava u Bubaw potoku, gde je u toku bila kon-
{wim, pa i vi{edecenijskim isku- trola raketa 9M14M P1B1 „maqutka“, objasnio nam je postupak
stvom. Jovanovi} ka`e da, sude}i pre- provere ispravnosti. Prema wegovim re~ima, procedura pod-
ma prirodi posla, presudnu ulogu u razumeva detaqan vizuelni pregled raketa, zatim proveru blo-
radu jedinice imaju qudi na terenu ka za vo|ewe i upravqawe raketom, nakon toga kontroli{u se
koji su veoma savesni i samostalni. piropripale start-motora, mar{evskog motora, bojne glave i
Ula`u}i svoje iskustvo i posve}enost trasera. Ukoliko ure|aji za kontrolu poka`u odgovaraju}e pa-
oni ~ine, podvla~i zamenik koman- rametre, rakete se vra}aju u sanduke koji se blombiraju, a u teh-
danta, da rezultat rada bude veoma ni~ku dokumentaciju evidentiraju se potrebni podaci. Gligorije-
dobar. Takav pristup omogu}ava da se vi} ka`e da se potupak strogo po{tuje i ponavqa sa svakom ra-
nadomesti mawak qudstva zaposlenog ketom pojedina~no, {to je naporan i zahtevan, ali i veoma od-
na pojedinim poslovima. Major Velibor Jovanovi} govoran posao.

Pripadnici tre}eg odeqewa 5. bataqona
Centralne logisti~ke baze, koji su nadle`ni
za odr`avawe pogonske opreme i instalacija,
demonstrirali su u kasarni Kne`evac upotrebu
kotlovskog ure|aja Kerher pri ~i{}ewu nadze-
mnih i podzemnih rezervoara za sme{taj pogon-
skih goriva.
Prema re~ima kapetana Darka Latinki-
}a, referenta za pogonska sredstva u Komandi
Centralne logisti~ke baze, ve`ba je trebala
da poka`e kako se na bezbedan i propisan na-
~in ~iste podzemni rezervoari, da bi se obe-
zbedili uslovi za kvalitetno skladi{tewe go-
riva za jedinice Vojske Srbije.
– Re~ je o zatvorenom ciklusu prawa – ka-
`e kapetan Latinki} – a ceo sistem sastoji se
od dva vozila. Na jednom se nalazi rezervoar
za vodu, zapremine 3.000 litara, a na drugom
pumpa visokog pritiska i gorionik tople vode.
Ve`ba na Kerheru
Kako obja{wava komandir tre}eg odeqe-
wa Ivan Nikoli}, postupak ~i{}ewa zapo-
~iwe u rezervoaru na prvom vozilu, odakle se
crevom voda {aqe do pumpe visokog pritiska
i do gorionika na drugom vozilu. Zagrejana vo-
da cevima se spu{ta do obrtne glave u podzem-
ni rezervoar, pa se on na taj na~in pere.
Muqna voda se, zatim, preko glave i cevi vra-
}a u rezervoar na prvom vozilu, gde se razd-
vaja uqe od ~vrstog taloga i odla`e u limenu
burad.
Nadle`ni nagla{avaju da se postupak
izvodi u skladu sa ekolo{kim propisima, bez
zaga|ivawa sredine. ^i{}ewe podzemnih rez-
ervoara, u realnim uslovima, izvodi {esto-
~lana ekipa, u ~ijem su sastavu podoficir, po-
gonski elektri~ar i ~etiri pogonska mehani-
~ara.
N. D.

Zastavnik Zoran Stevanovi}, komandir odeqewa za odr`a-
vawe ubojnih sredstava, ~ija vojna karijera traje od 1986. godine,
jedan je od stare{ina koji veliki deo radnog vremena provode na
terenu. Prema wegovim re~ima, osnovni zadaci wegovog odeqewa
su: kontrola i tehni~ki pregled ubojnih sredstava, uni{tavawe
rashodovanih eksploziva i baruta tehnikom spaqivawa, uni{ta-
vawe neeksplodiranih projektila prilikom ga|awa i sli~nih ras-
hodovanih ubojnih sredstava. [esto~lano odeqewe zastavnika
Stevanovi}a jedno je od dva koji se u Vojsci Srbije bave nevede-
nim poslovima.
– Kqu~ni i najzahtevniji zadatak tokom godine jeste redo-
van kontrolni tehni~ki pregled ubojnih sredstava, koji po~iwe u
– Svaka protivoklopna raketa koja se nalazi u magacinima
mora pro}i jedan ciklus pregleda tokom pet godina. Dakle, to-
kom godine, na{e odeqewe prekontroli{e 20 posto raketa u
svakoj jedinici – obja{wava stariji vodnik Gligorijevi}.
Segment kontrole ubojnih sredstava i raketa, samo je deo za-
dataka koje je sistem logisti~ke podr{ke stavio pred Peti logi-
sti~ki bataqon. Qudi koji nose najve}u odgovornost za rezultate
jedinice o~ekuju da }e profesionalizacija Vojske doneti boqitak
bataqonu, naro~ito u pogledu popune upra`wenih radnih mesta,
kojih u zavisnosti od ~ete, osnosno voda ima do 40 posto. Do tada,
kako ka`e major Jovanovi}, posao ne}e trpeti.
Aleksandar PETROVI]

33
jedinice
Profesionalizam i
patriotizam ~ine vezivno
tkivo te male, ali vrlo
operativne jedinice.
Pripadnici PTJ spremni su
kada ostali nisu i sposobni
za ono {to drugi nisu.
Biti jedan od wih jeste
stvar presti`a.
Za ne{to vi{e od dve godine samostalnog postojawa u okviru
Direktorata policije, Protivteroristi~ka jedinica MUP-a Sr-
bije (PTJ) pokazala se kao respektabilna snaga koju dr`ava ko-
risti za suprotstavqawe terorizmu i najte`im vidovima kri-
minala. Svoju svrhu potvr|uje onda kada kontrolisanom silom
treba da elimini{e pretwe po bezbednost dr`ave i gra|ana.
U {iroj javnosti malo se govorilo da je u nekim zna~ajnim i opa-
snim policijskim akcijama u~estvovala upravo Protivteroristi~ka
jedinica. Boqe obave{teni ipak su prepoznali wen „rukopis”.
Profesionalizam i patriotizam, prema re~ima komandanta tog
sastava potpukovnika policije Gorana Dragovi}a, ~ine vezivno tkivo
te male, ali vrlo operativne jedinice. Biti pripadnik PTJ zna~i bi-
ti spreman kada ostali nisu i sposoban za ono {to drugi nisu.
Bezbednosni izazovi koji su obele`ili po~etak milenijuma, oli-
~eni u terorizmu i organizovanom kriminalu, prepoznati su i u dr-
`avnim strukturama Srbije. Priprema zemqe za odgovaraju}i odgo-
vor na takve pretwe bilo je formirawe specijalizovanih, vrhunski
obu~enih jedinica vojno-policijskog tipa, koje se za kratko vreme mo-
gu upotrebiti po odluci izvr{ne vlasti, u okviru Ustavom definisa-
nih nadle`nosti.
Kada je 2003. godine formirana @andarmerija, pored odreda
u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kraqevu, kao samostalna organiza-
ciona celina u okviru we nastala je i Protivteroristi~ka jedinica.
Ona je u prvi mah okupila pripadnike rasformirane Jedinice za
specijalne operacije Resora dr`avne bezbednosti (JSO), pripadni-
ke rasformirane Specijalne antiteroristi~ke jedinice (SAJ) iz
Pri{tine i specijalisti~ke ~ete @andarmerije. Prilikom detaqnih
bezbednosnih provera, u dva navrata, iz jedinice su odstraweni biv-
{i pripadnici JSO koji si imali veze sa nezakonitim aktivnostima.
Aprila 2007. godine, na predlog tada{weg ministra unutra-
{wih poslova Dragana Jo~i}a, vlada je izdvojila Protivteroristi~-
ku jedinicu iz sastava @andarmerije, pa je ona postala samostalna
organizaciona jedinica Direkcije
policije. Takva odluka opravdana
je specifi~nostima poslova koje
obavqa i potrebama slu`be.
Posle osnivawa 2003. godi-
ne jedinica je u svom sastavu ima-
la osam vodova, od kojih je sedam
bilo sme{teno u bazi u Lipovici,
a 8. vod, u sklopu ronila~kog cen-
tra, bio je u bazu „Marina“ na
Savi. Dve godine kasnije, PTJ do-
bija potpuno nov komandni kadar
koji jedinicu usmerava na primar-
ne zadatke – borbu protiv tero-
rizma. S tim ciqem, 2006. godine
u PTJ ura|ena je sistematizacija
radnih mesta, koja va`i i danas.
Organizacijska struktura i
brojno stawe od 215 pripadnika,
prema re~ima potpukovnika Gora-
na Dragovi}a, prilago|ena je
standardu koji se za sli~ne for-
macije primewuje u Evropi, ali i
zadacima i nadle`nostima jedi-
nice koja u svom sastavu ima – ko-
mandu, grupe za operacije, bez-
bednost i zakonitost u radu, na-
stavu, vezu, logistiku, de`urnu
slu`bu i ~etiri tima od kojih su
dva specijalizovana za protivte-
roristi~ka dejstva u urbanim
uslovima, jedan za protivterori-
sti~ka dejstva u ruralnom ambi-
jentu, dok je ~etvrti tim nadle`an
za podr{ku i obezbe|ewe li~no-
sti i objekata. Prvi, drugi i tre-
}i tim imaju po 35 pripadnika, a
u ~etvrtom su 42 policijska slu-
`benika.
Operativni, odnosno borbe-
ni deo jedinice pot~iwen je pomo}-
niku komandanta za operacije.
Svaki od timova u svom sastavu
ima dve udarne grupe i dodatne
Snimio D. ATLAGI]
specijalnosti – vodi~e slu`benih
pasa, alpiniste, snajperiste, ro-
nioce, padobrance i stru~wake za
eksplozivne naprave.
Pravilnikom o unutra-
{wem ure|ewu i sistematizaciji
radnih mesta u Ministarstvu
unutra{wih poslova, od aprila
2007. godine, definisana je na-
mena Protivteroristi~ke jedi-
nice. Jedinica se anga`uje is-
kqu~ivo po nare|ewu direktora
policije, uz saglasnost ministra
Unutra{wih poslova. Prema Pra-
vilniku ona „planira, organizu-
je i izvr{ava najslo`enije bez-
Potpukovnik policije Goran Dragovi}, komandant bednosne zadatke u slu~ajevima
protivteroristi~ke jedinice MUP-a Srbije suzbijawa terorizma”, u {ta
spada – evidentirawe, pra}ewe,
Prilikom svake akcije {ef tima ima mogu}nost da na upore|ivawe i predvi|awe poja-
osnovu procene odabare qude koje u wima anga`uje. Potpukovnik va i doga|aja koji u sebi sadr`e
Dragovi} ka`e da se na taj na~in posti`e ve}a efikasnost jer elemente unutra{weg i me|una-
svako anga`ovawe jedinice zahteva i specifi~ne sastave timo- rodnog terorizma, otkrivawe
va i grupa. krivi~nih dela terorizma, obez-
– U nekim jedinicama na zadatak odlaze dvojica snajperi- be|ewe materijalnih dokaza i
sta, vodi~ slu`benih pasa ili stru~wak za minskoeksplozivna li{avawe slobode u~inilaca,
sredstva, a da, zapravo, nisu potrebni. Ovako, {ef tima je taj zatim, preventivna antierori-
koji odre|uje operativnu grupu – obja{wava komandant. sti~ka delatnost, te direktna in-
Timovi PTJ su, prema wegovim re~ima, zasebne celine. U tervencija radi eliminisawa
okviru prva tri tima postoje tri udarne grupe, zatim grupe za teroristi~kih grupa i razbijawa
intervenciju, a ~etvrtu grupu ~ine qudi odre|ene, dodatne spe- organizovanih mre`a terorista.
cijalnosti. U delokrugu poslova ima i re{a-
– U prvom timu su alpinisti, u drugom ronioci, a u tre}em vawe situacija sa taocima, u
padobranci. Oni se, u zavisnosti od potrebe, anga`uju kao udar- otetom vazduhoplovu ili javnom
ne grupe. Svaki tim ima ~etvoricu snajperista, vodi~a pasa, objektu (luke, aerodromi, pozo-
stru~waka za minskoeksplozivna sredstva i kontradiverionu za- ri{ta i ostale javne ustanove).
{titu, medicinskog tehni~ara – ka`e potpukovnik Dragovi}. Timovi Protivteroristi~ke jedi-
U okviru PTJ postoji i poseban pregovara~ki tim koji se nice obu~eni su i za re{avawe
aktivira u slu~aju situacija sa taocima. situacija kada su taoci oteti ko-
ri{}ewem sredstava javnog sao-
Borbena patrola
u ruralnom ambijentu
35
 jedinice
bra}aja u drumskom, `elezni~kom i re~nom saobra}aju (autobus,
voz i plovni objekat).
Kada bi jedinica u praksi izvr{avala sve zadatke koji su
joj Pravilnikom dodeqeni, bilo bi joj potrebno daleko vi{e qu-
di i specifi~na obuka. To se uglavnom odnosi na operativni rad
koji je u nadle`nosti odgovaraju}ih bezbednosnih i obave{taj-
nih agencija. Kako ka`e potpukovnik Dragovi}, o~ekuje se da re-
sorno ministarstvo donese odluku o odre|enim segmentima an-
ga`ovawa PTJ.
Te {ko me |u spe ci jal ce
– Kada je u pitawu popuna jedinice, mi smo se opredelili za
iskusan kadar. Najvi{e novih pripadnika do{lo je posle osnivawa
jedinice. Pre dve godine imali smo jednu zna~ajniju popunu. Ka`em
„zna~ajniju” u odnosu na brojno stawe PTJ koje nije veliko. Naime,
od 150 `andara koje smo testirali, primili smo osmoricu – ka`e
komandant. Prema wegovim re~ima interesovawe za ulazak u jedi-
nicu je veliko. Ipak, ograni~en je broj formacijskih mesta, a krite-
rijumi za prijem i surova selekcija malo koga kvalifikuju za prijem.
– Imali smo situaciju da je mlad stare{ina policije, insisti-
raju}i da bude primqen u PTJ, pristao da se dokazuje kao obi~an
pripadnik – ka`e Dragovi} i dodaje da su se odricawe od privile-
gija ~ina, hrabrost i upornost isplatili ~oveku koji je sada na odgo-
varaju}oj komandnoj du`nosti.
Tri godine iskustva u policiji predstavqa neophodni uslov da
bi se konkurisalo za prijem u jedinicu. Pri tome, PTJ se fokusira na
pripadnike @andarmerije i interventnih jedinica policije, budu}i
da je selektivna obuka vrlo zahtevna.
– Veoma smo rigorozni u pogledu toga koga }emo pozvati na raz-
govor. Od velikog broja onih koji poka`u `equ da nam se pridru`e i
popune upitnike, na selekciju pozovemo samo nekolicinu „intere-
santnih”. Neophodna je bezbednosna provera bez obzira na to {to
se radi o pripadnicima MUP-a – obja{wava komandant. On isti~e da
osnovna provera kandidata traje tri dana i da se za to vreme uradi
niz psihofizi~kih testirawa, provera stru~nih policijaskih znawa
i ve{tina. Potpukovnik Dragovi} napomiwe da je ulazna selekcija
te{ka i da odre|en broj kandidata otpadne ve} na prvom koraku.
Oni koji „pre`ive” prva tri dana i zadovoqe kriterijume de-
taqnih medicinskih provera pozivaju se na obuku, koja je podeqena u
nekoliko etapa. Na selektivnoj obuci, koja traje 45 dana, sagledavaju
Pripadnici Protivteroristi~ke jedinice podvrgavaju se
redovnim i vanrednim proverama. Jednom ste~eni status pripad-
nika nije zagarantovan ukoliko se redovno ne radi na odr`ava-
wu i podizawu nivoa obu~enosti i fizi~ke pripremqenosti.
Od pomo}nika komandanta za obuku potpukovnika Bobana
Videnovi}a saznali smo da se provere u rukovawu vatrenim
oru`jem organizuju nekoliko puta godi{we, kao i detaqne fi-
zi~ke provere, prema planu i vanredno po nare|ewu komandan-
ta. Rezultati u plivawu, borewu, prela`ewu poligona sa pre-
prekama i skijawu proveravaju se jednom godi{we, dok se bor-
beni mar{evi planiraju svaka ~etiri meseca. Kontrola pozna-
vawa taktike tako|e se provereva nekoliko puta godi{we, a
pripadnici PTJ pola`u i psihotestove jednom u godini.
Kada je jedan deo ekstremnih demonstranata 19. februara
pro{le godine divqao beogradskim ulicama, pojedini javni
objekti i ambasade ne{le su se na udaru. U ulici Kneza Milo-
{a zapaqen je deo Ambasade SAD. Protivretoristi~ka jedinica
dobila je nare|ewe da tada interveni{e. Javnost je imala pri-
liku da vidi kako je nekoliko hamera uspelo da potisne razula-
rene demonstrante. Me|utim, u toj akciji u~estvovala su samo
42 pripadnika jedinice, me|u kojima i potpukovnici Dragovi} i
Videnovi}.
se psihofizi~ke sposobnosti kandidata u realnim i stresnim situaci-
jama. Stare{ine koje vode proces selekcije podvgavaju budu}e speci-
jalce naporima do samih granica izdr`qivosti. Kao i u sli~nim spe-
cijalnim jedinicama sveta, prva etapa selektivne obuke ili faza dri-
la slu`i da se na vreme udaqe svi oni kojima taj posao nije „u krvi”.
Po zavr{etku selektivne obuke, realizuje se osnovna obuka u
trajawu od 180 radnih dana. Kandidati se informi{u o naoru`a-
wu koje se koristi u jedinici, opremi, vozilima i oru|ima, poha-
|aju intenzivnu obuku iz raznih specijalnosti. Tokom tog perioda
rade u jedinici iako jo{ nisu formalno weni pripadnici, {to
zna~i da u bilo kom momentu mogu biti vra}eni u svoje organizaci-
one jedinice.
Vatrena podr{ka
protivteroristima
15. novembar 2009.
 „Hamer” za prevoz
eksplozivnih naprava

Mali broj onih ~ija voqa i fizi~ka izdr`qivost pobede nicama zemaqa u okru`ewu i u svetu, posebno sa onima iz biv{ih
surove zahteve selekcije raspore|uje se u timove na osnovu dis- republika SFRJ, Gr~ke i Bugarske, diplomatskim predstavnicima
pozicija, odnosno zapa`awa instruktora. Naredne godine oni ambasada SAD, Rusije i Francuske. Znatna saradwa ostvarena je i
se obu~avaju za odre|enu specijalnost i postepeno ukqu~uju u sa francuskom specijalnom jedinicom RAID.
svakodnevno funkcionisawe jedinice. Specijalisti~ka obuka, u Potpukovnik Dragovi} se}a se situacije kada je francuski RA-
zavisnosti od sklonosti kandidata, izvodi se u oblasti pado- ID poslao svoje instruktore u Srbiju da obu~avaju pripadnike PTJ.
branstva, alpinizma, snajperizma, rowewa, minskoekspoloziv- Kada su Francuzi stigli u centar za obuku u Kuli i sagledali spo-
nih sredstava i protivdiverione za{tite i vo|ewa i dresure sobnosti pripadnika Protivteroristi~ke jedinice, nadle`noj ko-
slu`benih pasa. mandi poslali su izve{taj posle koga je Dragovi} pozvan u posetu.
Pomo}nik komandanta za obuku potpukovnik Boban Videnovi} – U{ao sam u kancelariju komandanta RAID. Se}am se da je bio
nagla{ava da je obuka u jedinici neprekidan proces koji se provera- umoran jer su prethodne no}i imali veliku akciju. Ustao je, stegao
va i u bazi i u realnim akcijama. mi ruku i rekao: „Mi vas nemamo
– I pored velikog anga`ova- ~emu da nau~imo. Moji saradnici
wa i brojnih, uspe{no re{enih, rekli su mi {ta su videli kod vas.
zadataka smatramo da je na{ Od 2003. do 2008. godine PTJ je li{ila slobode 115 li- Ja bih `eleo da sara|ujemo, ako
strate{ki zadatak podizawe ni- ca, izvr{ila {est ekstradicija, asistirala policijskim upra- Vam odgovara” – se}a se na{ sa-
voa obu~enosti, profesionali- vama tokom brojnih hap{ewa, obezbe|ivala nekoliko va`nih govornik.
zma i fizi~ke spremnosti jedini- manifestacija i u~estvovala u akcijama spasavawa i pronala- Protivteroristi~ku jedini-
ce – isti~e Videnovi}. `ewa utopqenih lica u rekama i jezerima. Jedinica redovno cu MUP-a Srbije skoro svi pri-
obezbe|uje aerodrom „Nikola Tesla” i nekoliko diplomatsko- znaju za najboqu u tom poslu. ^ak
Saradwa konzularnih predstavni{tava i ambasada u Beogradu. je i poznata firma Motorola
sa Vojskom U akciji „Ma~“ 2006. godine, koja se odvijala u ~etiri stavila pripadnika PTJ na re-
odvojene faze, na ve}em broju lokacija {irom Srbije, ali i na klamu za najnoviji tetra komuni-
Komandant PTJ potpukovnik
pojedinim grani~nim prelazima, 49 lica li{eno je slobode. kacioni ure|aj. Na slici se jasno
Dragovi} ka`e da jedinica inten-
zivno sara|uje sa srodnim sasta- Me |u naj opa snijim ak ci ja ma PTJ jeste raz bi jawe i hap - vidi amblem koji srpski polica-
vima u na{oj zemqi, ali i sa jedi- {ewe pripadnika teroristi~ke grupe vehabija. Radi spre~a- jac nosi na rukavu. To je grifon –
nicama u inostranstvu. Kako ob- vawa bek stva li ca, od bi ja wa na pa da va tre nim oru` jem, po li - mitska `ivotiwa koja se mo`e vi-
ja{wava, veoma je va`no da se sa- cijski slu `be ni ci PTJ bi li su pri nu |e ni da upo tre be va tre no deti i na freskama De~ana, Ra-
radwa sa Vojskom Srbije i daqe oru`je. Tom prilikom jedan pripadnik teroristi~ke grupe je vanice i Studenice, a simbolizu-
razvija, jer se, tvrdi on, „radi o ubi jen, dok je dru gi ra wen. U ak ci ji je ra wen i je dan po li cij- je za{titnika ovih svetova. Gri-
jednom i nedeqivom sistemu bez- ski slu `be nik. fon nosi {tit sa tradicionalnim
bednosti”. Bataqon vojne policije Pro tiv te ro ri sti~ ka jedi ni ca re {i la je i ne ko li ko si tua - srpskim grbom i ma~ ~iji je vrh
specijalne namene „Kobre” i Spe- cija sa taocima. Treba pomenuti akciju u selu Grabovica kod oboren ka zemqi. U slu~aju da
cijalna brigada, smatra Drago- De spo tov ca, gde je spre ~e na tra gedi ja u ku }i po ro di ce Sla vi {e sloboda Srbije nekada bude
vi}, jesu srodne jedinice sa koji- Jok simo vi }a. Po sle ne uspe lih pre go vo ra stra dao je Sla va Mi - ozbiq no ugro`ena, ka`e koman-
ma treba razvijati {to ~vr{}e ti}, koji je pretio da }e pobiti porodicu. dant Protivteroristi~ke jedini-
veze, jer uvek ima prostora za Pripadnici PTJ sproveli su i Abdel Maxida Bu{ara, koji ce, ma~ na grbu PTJ bi}e okrenut
razmenu iskustava. se tereti za u~estvovawe u teroristi~kim napadima u Madridu nagore.
Proteklih godina PTJ je sa- 1994. go di ne, ra di eks tra di ci je {pan skoj po li ciji. Aleksandar PETROVI]
ra|ivao s ministarstvima i jedi- Fotografije PTJ

37
 saradwa

Pr vi srp ski hi rur {ki tim vra tio se iz mi si je UN MI NUR CAT

– u sr cu
[estoro pripadnika
Vojnomedicinske akademije u ^adu
i Ju`noafri~koj Republici le~ili
su povre|ene i bolesne pripadnike
misije Ujediwenih nacija i pomagali
lokalnom stanovni{tvu. Oni su bili
deo norve{kog kontingenta i `iveli
u norve{kom kampu, u kome se, pored
zastave UN i Kraqevine Norve{ke,
vijorila i zastava Srbije.

amo {est sati leta deli Evropu od pu-

sto{i gde ~ovek uspeva samo da se odr-
`i u `ivotu. U ^adu, polumrtvom srcu
Afrike, zbog wegove pustiwske klime i
gra|anskog rata u kome se za dvadesetak go-
dina, koliko traju nemiri, ve} zaboravilo za-
{to oru`ane grupe pucaju jedne na druge, qudi
ne `ive ni 45 godina. A i to {to po`ive, jeste
u jadu, bolesti, gladi i siroma{tvu.
– Na pripremama smo saznali da }emo
se sresti sa ratom razorenom zemqom, u ko-
joj besne zarazne bolesti i gde qudi `ive kao
pre 1.000 godina, bez struje, vode i kanali-
zacije. Prvo nas je pogodila vrelina – 50
stepeni Celzijusa, sreli smo se i sa rojevi-
ma komaraca, zmijama otrovnicama i {kor-
pionima. Ali ni{ta nam nije palo te{ko, kao
pogled na nema{tinu u kojoj qudi `ive, u uni-
Dr Bo{ko
Milev u {tenim naseqima, uxericama prekrivenim
jednom od peskom, gradovima bez asfalta – ka`e major
obilazaka dr Ivo Udovi~i}, ~lan hirur{kog tima Vojske
lokalne Srbije, koji se krajem oktobra vratio iz ^a-
bolnice da i Centralnoafri~ke Republike, gde je u
sastavu norve{kog kontingenta ~etiri me-
seca bio u mirovnoj misiji UN MINURCAT.
U regionu Darfura, gde su bili raspo-
re|eni, `ivi 250.000 izbeglica i 180.000
raseqenih lica, koji nemaju hranu ni vodu,
ali imaju „kala{wikove” jer ih oru`ane
grupacije primoravaju da u~estvuju u suko-
bima, zbog ~ega je misija rizi~na. Ipak,
na{ tim nijednog trenutka nije bio u nepo-
srednoj opasnosti.
Na obuci u Norve{koj savladali su
sve procedure i standarde vezane za pra-
vila pona{awa u misiji i za obavqawe du-
`nosti. U odre|enim situacijama bili su
lekari pod {lemom, sa li~nim naoru`awem
i pancirom.
U misiji su morali da se dokazuju na
tri plana. Norve`anima, koji nisu imali
priliku da ih vide na delu, morali su da po-
ka`u da su ne samo dobri stru~waci, ve} i
deo wihovog tima. Trebalo je da osvoje i
poverewe lokalnog stanovni{tva i wiho-
vih lekara. Tre}i test bio je onaj li~ni –
da predstave sebe i Srbiju na najboqi mo-
gu}i na~in.
Test je do{ao brzo, u liku devoj~ice
Fatume koja je imala tumor na licu, pri~a
hirurg dr Bo{ko Milev.
Srpski tim sa malim Hasanom kojeg su spasili od smrti
– Znali smo da bez operacije nema
mogu}nosti da pre`ivi i da nema gde da se
operi{e nego kod nas. Fatuma nije vi{e
mogla da guta, niti da se igra s vr{waci-
ma. Ali, lokalni lekari i roditeqi de-
voj~ice bili su podozrivi. Razumeli smo
ih – ipak smo mi iz vojne bolnice, sa
opremom predvi|enom za le~ewe pripad-
nika UN, ne dece. Rizikovali smo i ubedi-
li i lokalnog doktora, roditeqe i {efa
na{e bolnice, koja na{ tim ipak nije vi-
dela na delu, da nam veruju. Operacija je
uspela, Fatuma je spasena, {to nam je u
neku ruku ra{irilo krila pred norve-
{kim kontingentom, lokalnim stanovni-
{tvom, ali i pred samim sobom. Nakon to-
ga po~iwu da nas zovu i pitaju za stru~no
mi{qewe, jer smo potvrdili da smo tu sa
`eqom da pomognemo – ka`e dr Milev.
– Nakon nekoliko hirur{kih pacijena-
ta, razbili smo predrasude o qudima i le-
karima sa Balkana i me|u pripadnicima
misije UN, {to ra|a ponos {to smo bar de-
limi~no preokrenuli sliku o Srbiji – do-
daje Milev.
Uloga srpskog tima bila je da le~i po-
vre|ene i bolesne pripadnike misije UN, ali
i da poma`e lokalnom stanovni{tvu. Wihov
radni dan po~iwao je u sedam ujutro, a zavr-
{avao se posle 20 sati. U takvom tempu mno-
go im je zna~ila, ka`u, mogu}nost da se sva-
koga dana ~uju sa svojom porodicom.
Iz bolnice u obli`wem gradu Abe{eu
dva puta nedeqno preuzimali su najte`e bo-
Medaqe za qudskost
^lanovi prvog srpskog hirur{kog tima
u ^adu dobili su za svoj rad medaqe Ujedi-
wenih nacija i posebne pohvale ministar-
ke odbrane Kraqevine Norve{ke Ane-Gret
Strom Eriksen.
– ^ad je zdravstveno najugro`enija ze-
mqa, u kojoj qudi `ive s toliko malo da to
ne mo`ete zamisliti. A opet, deca su lepa
i nasmejana, `ene ponosne. Vratili smo se,
ali razmi{qamo kako pomo}i deci koju smo
sreli. Mi smo malo pomogli, ali verujemo
da se, globalno, mo`e u~initi mnogo vi{e –
ka`e major dr Ivo Udovi~i}.
lesnike i vozili ih u svoj kamp. Pregledali
su pacijente, operisali ih, ozdravqali,
kao ~etrnaestogodi{wu Zaru, koju je otac
bacio u vatru jer je odbila da se uda za mu-
{karca kojeg joj je odredio plemenski savet.
– Odba~ena od porodice u zemqi u ko-
joj je te{ko pre`iveti i kad si potpuno
zdrav, Zarine {anse da ostane u `ivotu bi-
le su nikakve. Kao otac devoj~ice wenih go-
dina vezao sam se za wu, ali i svi drugi
~lanovi tima. Ona je pro{la vi{e od 10
operacija, po~ela da u~i engleski i sawa o
boqem `ivotu. Po~ela je da veruje da po-
stoji neko ko }e joj pomo}i. Ne mo`ete da
ne osetite ni{ta prema toj hrabroj devoj-
~ici, kojoj sredina nije oprostila ne koje je
rekla svom ocu. Wena hrabrost nas je po-
nela – se}a se dr Udovi~i}.
Dotakle su ih i druge stvari u toj ze-
mqi u kojoj se deca mla|a od pet godina u
principu ne le~e. Ona se ostavqaju da pre-
`ive, da se nau~e da se bore za opstanak.
Tamo je najsla|i napitak voda. Kada su
prvi puta oti{li u obli`we selo, u posetu
lokalnom vladaru, sultanu, da ponude po-
mo}, pred wih je bio iznesen lavor napuwen
vodom. Bila je to najve}a ~ast koju su mogli
do`iveti u mestu u kome je svaka kap bogat-
stvo. Ba{ u tom selu, koje, kao i sva druga,
nema struju, vodu, dovoqno hrane, kada su
pitali {ta mogu da u~ine, sultan je tra`io
da pomognu deci da dobiju {kolu.
Kontradikcije nisu samo sretali na
kulturolo{kom nivou. Kada su iz kampa u
Abe{eu oti{li na sedmodnevnu smenu u
kamp Birao u Centarlnoafri~koj Republi-
ci, prvi put su posle tri meseca videli dr-
ve}e i travu. Bila je to Afrika u svoj wenoj
rasko{noj lepoti, u kojoj su bili na testu
stru~nosti, ali i qudskosti.
U srcu ^ada ostavili su tragove svoje
dobrote, wih {estoro, major dr Ivo Udo-
vi~i} (anesteziolog i vo|a ekipe), major dr
Aleksandar Radunovi} (ortoped), hirurg dr
Bo{ko Milev, instrumentarke Qiqana ^u-
povi} i Danijela Ivkovi} i anesteti~ar
vodnik Boban Kali~anin.
I kako vreme bude prolazilo, tako }e
sve vi{e mo}i da ka`u, kao Karen Bliksen
nekada, moja Afrika.
Sne`ana \OKI]
39
 {kolstvo
Stu dent ski bal
u Nor ve {koj
Delegacija studenata Vojne akade-
mije boravila je u poseti Vojnoj aka-
demiji Kopnene vojske u Oslu, u Nor-
ve{koj. Studenti su, tom prilikom,
prisustvovali tradicionalnom stu-
dentskom balu koji se odr`ava u In-
ternacionalnoj nedeqi koju organizu-
je norve{ka akademija.
Pored akademaca iz Srbije, ba-
lu su prisustvovali i studenti iz Fin-
ske, Danske, [vedske, Estonije, Ho-
landije, Engleske, Nema~ke i Rusije. U
Sa rad wa VA i SPC srpskoj delegaciji bilo je {est stude-
nata – ~etiri momka i dve devojke, a
Potpisivawem Godi{weg programa saradwe Vojne akademije sa Odborom za versku na- vodio ih je poru~nik Goran Buji{i}.
stavu Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke Srpske pravoslavne crkve za {kolsku Studentski bal organizovan je u
2009/2010. godinu, nastavqena je saradwa dveju institucija, koja se sprovodi u skladu sa krugu norve{ke vojne akademije prema
trogodi{wim Sporazumom o saradwi. Tim dokumentom predvi|eno je organizovawe popular- tradicionalnom protokolu. Na{e de-
nih tematskih predavawa i tribina, ali i pokloni~kih putovawa za studente Akademije i u~e- vojke dobile su pratioce iz Norve-
nike Vojne gimnazije. {ke, dok su devojke iz gra|anstva, pro-
Godi{wi program saradwe potpisali su na~elnik Vojne akademije brigadni general dr fesionalne plesa~ice, bile pratiqe
Mladen Vuruna i predsednik Odbora za versku nastavu episkop hvostanski Atanasije. Sastan- srpskim momcima.
ku je prisustvovao i biv{i na~elnik VA general-major u penziji Vidosav Kova~evi}, dobitnik Tokom posete, studenti iz Beogra-
ordena svetog Save drugog reda, koji je potpisao Sporazum o saradwi pro{le godine. da imali su priliku da obi|u Vojnu
Ukqu~ivawe profesora Vojne akademije u nastavu na Bogoslovskom fakultetu iz oblasti akademiju Kraqevine Norve{ke, koja
istorije i etike, predlog je za pro{irewe saradwe dveju institucija u teku}oj {kolskoj godini. u Oslu {koluje oficire vida Kopnene
vojske.
Da ni jel Men ko vi} naj bo qi stra ni
stu dent u Mo de ni
Na osnovu postignutog uspeha i rezultata u toku prve godine {kolovawa u Vojnoj akade-
miji Kopnene vojske Italije u Modeni, student Danijel Menkovi} zvani~no je progla{en za
najboqeg stranog studenta i unapre|en u ~in „kadeta instruktora”.
Do sada nijedan student Vojske Srbije nije postigao tako visoke rezultate tokom {kolo-
vawa i prava je retkost da strani student bude unapre|en u instruktora.
Vojska Srbije {koluje ukupno 18 studenata u inostranstvu, od kojih je osam u Gr~koj, {est
u Italiji i ~etiri u SAD.

Re for ma voj nog ob ra zo va wa

Predavawem „Polo`aj, uloga i razvoj
NIR-a unutar vojnoobrazovnog sistema i
pristupawe fondovima EU” profesora Uni-
verziteta odbrane ^e{ke, zavr{en je po-
sledwi, trodnevni seminar u okviru projek-
ta o reformi vojnog obrazovawa u Srbiji.
Na~elnik Vojne akademije brigadni ge-
neral dr Mladen Vuruna izrazio je zadovoq-
stvo {to se saradwa sa Univerzitetom od-
brane ^e{ke na poqu reforme vojnog obra-
zovawa odvija prema planu i pokazuje zavid-
ne rezultate, uz pomo} Misije Oebsa u Srbi-
ji. On je seminare ocenio kao korisne za na-
stavak usagla{avawa standarda Akademije
kao jednog od nosilaca vojnog {kolstva u Sr-
biji sa procedurama Bolowske deklaracije.
Profesori Rudolf Urban, rektor Uni-
verziteta, pukovnik dr Martin Mako, pukov-
nik dr Bohuslav Prikril, pukovnik dr Zbi-
{ek Kopecki i dr Nata{a Pomazalova govo-
rili su o ~e{kim iskustvima u toj oblasti.
Pripremio Jovan KRIVOKAPI]
Snimila Ranka TOMI]

40 15. novembar 2009.

 zdravstvo
Saradwa
VMA i OPCW
Delegacija Organizacije za za-
branu hemijskog oru`ja (OPCW) iz Ha-
ga, u kojoj su bili Stiven Nolt i Franz
Ontal, posetili su Vojnomedicinsku
akademiju i sa doma}inima razgova- Seminar o
rali o edukaciji medicinskog osobqa
OPCW u toj vojnoj zdravstvenoj usta- le~ewu
novi.
Gosti su se susreli sa predstav-
opekotina
nicima Centra za kontrolu trovawa, Srpsko udru`ewe za plasti~nu,
Klinike za plasti~nu hirurgiju i ope- rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju i
kotine i Klinike za anesteziologiju i Mediteransko udru`ewe za opekotine
intenzivnu terapiju VMA. organizovali su na VMA dvodnevni se-
minar o prevenciji, le~ewu i rehabi-
litaciji bolesnika sa opekotinama. Na
skupu je u~estvovalo 97 stru~waka iz
Srbije, Italije, Bosne i Hercegovine,
Slovenije, Makedonije, Francuske, Ru-
munije i Iraka.
O etiologiji, patofiziologiji i
le~ewu opekotina, te tretmanu hemij-
skih opekotina, rehabilitaciji pacije-
nata sa opekotinama, ali i antibiot-
skom tretmanu i ishrani ope~enih bo-
lesnika govorili su pukovnik prof. dr
Jefta Kozarski, pukovnik prof. dr
Aleksandar \urovi}, major doc. dr Bo-
ban \or|evi}, doc. dr Viktorija Dra-
gojevi}-Simi} i primarijus dr Marina
Pani{i}.

Dodela ECDL
Poseta delegacije Portugala
sertifikata
Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} primio je delegaciju oru`anih sna-
ga Portugala. Tokom posete gostima su prikazane mogu}nosti i kapaciteti VMA i najzna~ajniji Tokom 2009. godine 71 pripadnik
rezultati u domenu hirurgije, interne medicine, neuropsihijatrije, preventivne medicine, sto- VMA polo`io je predvi|ene testove i
matologije, farmacije, te akademski potencijal i organizacija nau~noistra`iva~kog i aktivno- dobio ECDL sertifikat o ispuwenosti
sti lake poqske bolnice. me|unarodnog standarda osnovne in-
^lanovi portugalske delegacije iskazali su poseban interes za saradwu u oblasti obra- formati~ke pismenosti. Na sve~ano-
zovawa kadra i vojnostru~nog usavr{avawa u domenu sanitetske slu`be. sti koja je tim povodom organizovana
istaknuta je neophodnost redovnog usa-
vr{avawa i kori{}ewa informacio-
Transplatacija mati~nih }elija nih tehnologija u radu kako bi se pove-
}ala efikasnost i kvalitet pru`enih
Saradwom stru~waka VMA, Instituta za majku i dete „Dr Vukan ^upi}“ i Instituta za usluga pacijentima.
transfuziju krvi Srbije, 6. novembra uspe{no je izvedena prva transplantacija mati~nih }eli-
ja hematopoeze od nesrodnih davalaca iz Registra davalaca kostne sr`i u Srbiji. Nacionalni
registar dobrovoqnih davalaca kostne sr`i vodi se u Institutu za transfuziologiju Srbije. Predavawe
Kostna sr` prikupqena je na VMA, gde je i okon~ana procedura pripreme mati~nih }elija o novom gripu
koje su presa|ene desetomese~noj bebi. Beba je imala uro|enu slabost imunog sistema, a pome-
nutim zahvatom `ivot joj je produ`en. Stru~ni tim VMA ~inili su prof. dr Bela Balint, doc. dr O epidemiolo{kim karakteristi-
Dragana Stamatovi} i pukovnik prof. dr Slobodan Marjanovi}. kama novog gripa – A(H1N1) studentima
i stare{inama Vojne akademije preda-
Obele`en Dan veterinarske slu`be vawe je odr`ao potpukovnik doc. dr
Sr|an Lazi}, zamenik na~elnika In-
Pripadnici Veterinarskog {kolskog centra i veterinari koji rade u VMA i sistemu od- stituta za epidemiologiju VMA. Tom
brane 30. oktobra obele`ili su 158 godina rada vojne veterinarske slu`be i 31. oktobar – dan prilikom govorio je o trenutnoj situa-
veterinarske slu`be Vojske Srbije. ciji u Srbiji u toj oblasti, a posebno u
Tim povodom, Institut za medicinska istra`ivawa Centra za kontinuiranu edukaciju i Vojsci Srbije.
Udru`ewe veterinara sistema odbrane organizovali su na VMA edukativni seminar kome su
prisustvovali pripadnici vojne veterinarske slu`be, slu{aoci 94. klase [kole rezervnih
oficira Veterinarske slu`be, ali i veterinari iz ostalih ustanova Srbije, predstavnici Fa-
kulteta veterinarske medicine u Beogradu i Veterinarske komore. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

41
 doga|aji
Dogovor Ministarstva odbrane i Subotice
Fa bri ke ume sto ka sar ne
Ministarstvo odbrane i grad Subotica
postigli su dogovor prema kome }e ovom
gradu biti prodat vojni kompleks
„Petar Drap{in”
Vlada Srbije donela je zakqu~ak o prenosu prava kori{}e-
wa nepokretnosti nad vojnim kompleksom povr{ine gotovo 9.500
kvadratnih metara. Na ovoj lokaciji bi}e izgra|en industrijski
park namewen potencijalnim investitorima.
Za ovaj kompleks grad Subotica uplati}e na namenski ra~un
Ministarstva odbrane za poboq{awe materijalnog polo`aja
Vojske Srbije ukupno 121.406.330 dinara.
U finalnoj fazi su i pregovori i prikupqawe potrebne do-
kumentacije za prodaju poligona u nasequ Radanovac, povr{ine
oko 120 hektara. Ukoliko ovaj posao bude zakqu~en, grad Suboti-
ca raspolaga}e sa 144 hektara zemqi{ta sa objektima i potreb-
nom infrastrukturom.
Pored vojnog kompleksa „Petar Drap{in”, Vlada je donela i
zakqu~ak o prenosu prava kori{}ewa nepokretnosti koju ~ini voj-
ni kompleks na Kara|or|evom putu, pored puta za grani~ni prelaz
Kelebija. Vlada je prihvatila procenu Poreske uprave, prema kojoj
je ovaj kompleks na tr`i{tu vredan 8,5 miliona dinara. Lokalna
samouprava zauzvrat prenela je na Ministarstvo odbrane pravo
kori{}ewa za pet stanova u suboti~koj Trogirskoj ulici.
U toku su i pregovori o otkupu 54 hektara zemqi{ta na Som-
borskom putu, kraj fabrike vetrogeneratora „Loher”. I ovaj pro-
stor trebalo bi da bude namewen industrijskoj zoni.
R. D.
TV serijal o integracijama
Siroma{an prostor koji vizuelni mediji daju programu
bezbednosnog sadr`aja od 27. oktobra pro{iren je serijalom
emisija Integracija, u kome }e biti predstavqane dobre i lo-
{e strane evroatlantskih integracija. Me|u temama pojedinih
emisija su pozicija neutralne Srbije u okru`ewu ~lanica Na-
to, potencijali Vojske Srbije u izvozu bezbednosti, za{tita
informacija u elektronskom obliku, sudbine prevremeno pen-
zionisanih stare{ina koje su morale da se snalaze na civil-
nom tr`i{tu radne snage, razvoj sistema za reagovawe u van-
rednim situacijama u Srbiji, obezbe|ewe dr`avne granice u
skladu sa zahtevima Evropske unije…
U Integracijama }e biti predstavqena iskustva drugih dr-
`ava u reformi odbrambenog sistema, prilago|avawa moder-
nim standardima i u~e{}u u mirovnim misijama. Tim emisije
posetio je Ma|arsku, Bugarsku, Crnu Goru, Norve{ku i SAD.
Serijal priprema nevladina organizacija EAI. Urednik
emisije Aleksandar Radi} i novinari Goran Jani}evi} i Istok
Bojovi} su saradnici magazina „Odbrana”.
Integracija }e biti prikazivana na programu RTS 2 u 23
~asa svakog utorka, na 26 lokalnih TV stanica i kanalu B92
Info.
Pored ovog serijala, EAI priprema dugometra`ni dokumen-
tarni film o misiji Halijard, najve}oj akciji izvla~ewa obore-
nih posada savezni~kih aviona tokom Drugog svetskog rata, u kojoj
su u~estvovali pripadnici Jugoslovenske vojske u Otaxbini i na-
rod centralne Srbije.
A. R.
42
Sta za pri ja teq stva
na Ta ri
Pomo}nik ministra `ivotne sredine i prostornog pla-
nirawa Radislav Momirov i direktorka NVO „Na{a Srbija”
Sawa Pajevi}-Bundalo, u Gradu prijateqstva kod hotela „Beli
bor” Vojne ustanove „Tara” sve~ano su otvorili Stazu prija-
teqstva.
Staza je namewena deci o kojoj brine „Na{a Srbija” u
„[koli prijateqstva”, koja svakog leta na Tari okupqa oko
400 mali{ana bez jednog ili oba roditeqa iz Srbije, Repu-
blike Srpske i srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.
„Na{a Srbija“ je tokom pro{le godine zapo~ela saradwu
sa Ministarstvom `ivotne sredine i prostornog planirawa
kada je pokrenuta akcija ozelewavawa terena kod hotela „Beli
bor“ na Tari, a ciq ove saradwe je doprinos o~uvawu `ivotne
sredine stvarawem zdravog {umskog ekosistema i uslova za rad
i boravak dece.
Staza duga 660 metara sa 12 ta~aka, u ~iju gradwu je
utro{eno oko dva miliona dinara, deci omogu}ava {etwe i
ve`be na spravama, kao deo sportsko-rekreativnog i ekolo-
{kog programa „ [kole prijateqstva”.
R. B.
Pod o fi ci ri Voj ske
Sr bi je u Slo ve ni ji
Delegacija podoficira Vojske Srbije boravila je u pose-
ti Vojsci Republike Slovenije. Glavnog podoficira Vojske Sr-
bije zastavnika Gorana Radi}a primio je zamenik na~elnika
General{taba slovena~ke vojske brigadni general Branimir
Furlan.
Ciq posete bio je razmena iskustava u organizaciji pod-
oficirskog kora i informisawe pripadnika Vojske Srbije o
ulozi i polo`aju podoficira u slovena~koj vojsci.
Delegaciju Vojske Srbije primio je i glavni podoficir
Vojske Slovenije Igor Toma{i~. Tokom dvodnevnog boravka
organizovane su posete jedinicama slovena~ke vojske, a gosti
iz Srbije prisustvovali su i osnovnom liderskom kursu za
slovena~ke podoficire.
R. D.
15. novembar 2009.

Pi{e
Avalski
Branko KOPUNOVI]
draguqi
Da je samo malo vedrog neba, opet bi se Aval-
D ski toraw video iz daqine. Kraj jedne epizo-
de i po~etak novog `ivota. [teta {to nije
predstavqen javnosti kada je planirano, na
dan pogibije wegovog starijeg brata, ali za dobro
delo nikada nije kasno. Bio je to veliki poduhvat
na koji se ~ekalo ~itavu deceniju.
Qubiteqi planine s pravom se qute kada je
nazivaju brdom. Ne, Avala je niska planina (511
metara nad morem), na povr{ini od 489 hektara,
ta~no 18 kilometara jugoisto~no od centra pre-
stonice na severnom kraju takozvane {umadijske
grede i predstavqa razvo|e Save i Dunava. Tako
ka`u geografi i topografi, a biolozi }e re}i da
je re~ o svojevrsnom stani{tu vi{e od 600 biqnih
vrsta me|u kojima su neke prave retkosti poput za-
noveta, zlatana, zelenike...
Re~ tra`e istori~ari koji raspola`u ta~nim
podacima da se u sredwem veku tamo nalazio utvr-
|eni gradi} @rnov kako bi {titio rudnike `ive i
cinobarita. Napali su ga Turci 1442. godine i
kao svaka osvaja~ka sila nisu marili za lepotu i
tu|u tradiciju. Makar su zaslu`ni za sada{we ime
planine koju su nazvali „havala”, {to zna~i vidi-
kovac.
Nisu pogre{ili jer se s wenog gorweg platoa
u toku vedrih dana lepo vidi `ivopisna okolina
glavnog grada i „pola Srbije”. Omiqeno izleti-
{te i sastajali{te, sportsko borili{te i umet-
ni~ko steci{te.
Po planini je nazvan i mineral avalit iz
grupe liskuna koji se svojevremeno vadio iz wenih
nedara. Na`alost, svedok je i mnogih te{kih vre-
mena, ratova i stradawa, osvaja~kih usklika i za-
nosa oslobodilaca. U wenom podno`ju odvijale su
se drame u oba svetska rata. Posle Prvog, lokal-
no stanovni{tvo prona{lo je veliki broj grobova
srpskih vojnika. Narod im je podigao skroman spo-
menik 1922. godine. Potom je formiran Dr`avni
odbor za izgradwu monumentalnog obele`ja od ja-
blani~kog granita, koja je po~ela 1934. a zavr{i-
la se 1938. godine. Delo poznatog vajara Ivana
Me{trovi}a postalo je ve~ni simbol slobode i
wene cene. S tim da su najpre ukloweni ostaci
@rnova kako bi se na tom mestu podigao spome-
nik. Istori~ari i danas taj ~in uzimaju za veliki
greh...
rbija se razlikuje od svih zemaqa u~esnica Pr-
S vog svetskog rata jer sve one imaju spomenik ne-
znanom vojniku, a mi spomenik Neznanom junaku.
@estoke borbe za oslobo|ewe Beograda
oktobra 1944. godine odvijale su se upravo u bli-
zini Avale. Pored pripadnika partizanskih jedi-
nica, tada je poginulo mnogo boraca Crvene armi-
SA
galerije
je a rawenici su zbriwavani u improvizovanoj
ratnoj bolnici na Avali. Kada su polazili u rat
jedan broj wih je u xepu {iwela poneo koren kav-
kasnog oraha kao se}awe na rodni kraj. Desetak
godina kasnije, na mestu gde su sahraweni, samoni-
kla su stabla kavkaskog oraha. Danas je ostalo jo{
jedno i ra|a...
Delegacija sovjetskih ratnih vojnih veterana,
nekada{wih slavnih komandanata i onda{wih ge-
nerala, trebalo je da prisustvuje prazni~nom obe-
le`avawu dvadesetogodi{wice oslobo|ewa Beo-
grada. Wihov avion se sru{io na Avali 19. okto-
bra 1964. sasvim blizu razgranatih kro{wi kav-
kaskog oraha.
[ta jo{ pamti Avala?
Krajem 2007. godine, Skup{tina grada Beogra-
da proglasila je planinu za{ti}enim prirodnim do-
brom, ali je to ve} u~inio knez Milo{ 1859. kada je
doneo odluku da se „u tu svrhu ima zagraditi i za-
{tititi”. Godine 1936. dobija pe~at nacionalnog
parka, a prezidijum Narodne skup{tine FNRJ pro-
gla{ava je „dobrom od op{teg zna~aja”.
Posebna pri~a vezana je za poznati televizij-
ski toraw, koji je s vremenom postao simbol, atrak-
cija, znak raspoznavawa, orijentir... Gra|en je od
1961. do 1964. godine po projektu arhitekata Ugqe-
{e Bogdanovi}a i Slobodana Jawi}a i konstrukciji
akademika Milo{a Krsti}a. Visok 202 metra, bio
je jedan od najlep{ih repetitora u Evropi, slika sa
razglednice, motiv za se}awe. Krasila ga je 60 me-
tara visoka antena, mase 25 tona. Naizgled „mr-
{av”, oslowen na samo tri ta~ke (stilizovan srpski
trono`ac), ukopan svega metar i po u stenu, toraw je
elegantno odolevao udarima ko{ave „{etaju}i se” u
pre~niku od jednog metra.
valski toraw stradao je u no}i 29. aprila
A 1999. kada su ga „veliki stratezi” prolazili
„legitimnim ciqem”. Jedno remek-delo arhi-
tekture evropske civilizacije palo je na planinu
kao wen poginuli izvi|a~.
Sre}om, za{titni znak Beograda dobio je
mla|eg brata koji je po~eo da raste 6. februara
20007. godine. Visok je 204 metra, ima dva lifta,
restoran na 119. i vidikovac na 122. metru. Nije
bilo lako. Iako postoje originalni planovi, vre-
mena su se izmenila. Na kraju, vaqalo je odvojiti
pozama{na finansijska sredstva, a znamo s kakvim
se problemima suo~avamo. Kako to ve} puno puta
biva, onaj koji je napravio golemu {tetu nije se ja-
vio da je nadoknadi. I boqe da nije, jo{ bi ispalo
da „oprostimo \uri {to ima te{ku ruku”. Ovako,
prestonici je vra}en ponos, a Avali ukras koji joj
pripada.
43
TRI DE SET GO DI NA RA DA
MI LA NA BO ZO KI NA

Stasao
u vojnom
novinarstvu
Prvi „vojni ~lanak” objavio je,
kao vojnik novinar, pre trideset godina
u tada{wem listu Pete armijske oblasti
„Za domovinu”. Od tada do danas,
Milan Bozokin, urednik u redakciji
vojvo|anskog dnevnog lista „Dnevnik”,
nije prestajao da pi{e o vojsci
i sistemu odbrane

rve novinarske korake na~inio je Nakon odslu`ewa vojnog roka, u pa s pravom ka`e kako se, na neki na-
iz hobija, u {kolskom listu Sredwe leto 1980. godine, na preporuku pukov- ~in, zahvaquju}i vojsci i „uhlebio” u

P tehni~ke {kole u Kikindi. Kako ga

Gra|evinski fakultet, koji je upi-
sao, nije ba{ privla~io po~eo je
da, kao honorarni dopisnik, pi{e za
sportsku rubriku u „Dnevniku”, a zatim
postaje i honorarni dopisnik „Ve~erwih
novosti” iz op{tine Be~ej.
Odlazak na odslu`ewe vojnog ro-
ka 1979. godine u jedinicu veze, pri
artiqerijskoj brigadi u Karlovcu (Hr-
vatska), za Milana Bozokina nije zna-
~io i prekid bavqewa novinarstvom,
naprotiv. Nekako u to vreme redakcija
armijskog lista „Za domovinu” tra`ila
je vojnike novinare pa se Milan prija-
vio na konkurs i posle zavr{ene voj-
ni~ke obuke obreo u Zagrebu, u redak-
ciji. Zadaci su, zatim, sledili jedan za
drugim.
Nije bilo ve`be ni zna~ajnije ak-
tivnosti u Petoj vojnoj oblasti koju no-
vinarsko pero vojnika Milana Bozoki-
na nije propratilo, a kako je list izla-
zio dvonedeqno, putovawa i terena, na
kojima je obavqao novinarske zadatke,
bilo je na pretek. Ti dani su mu, zato,
ostali u neizbrisivoj uspomeni.
nika Du{ana Bojani}a, onda{weg ured-
nika lista „Za domovinu”, dolazi u re-
dakciju „Dnevnika” gde ostaje do danas,
Kwiga za jubilej
Jubilej bavqewa civilno-vojnim
novinarstvom Milan `eli da obele`i
i kwigom u kojoj bi sabrao svoje naj-
zna~ajnije reporta`e i ~lanke iz voj-
ske i o vojsci i koja bi predstavqala
svojevrsni tridesetogodi{wi vreme-
plov, pa s toga pomno odabire prilo-
ge iz svoje arhive.
Nikad nije kasno
Tokom dugogodi{we novinarske
karijere i, posebno, bavqewa voj-
skom, Bozokin je intervjuisao veliki
broj najvi{ih dr`avnih i vojnih ruko-
vodila i komandanata, bezbroj koman-
dira i vojnika ali nikada, nijedan mi-
nistar odbrane, odnosno na~elnik Ge-
neral{taba, nije dao intervju za
„Dnevnik”. Nada se da }e mu se ipak i
ta `eqa ostvariti.
profesionalnim novinarskim vodama.
Kako je u „Dnevniku” svakog utorka
izlazila strana specijalizovana za
op{tenarodnu odbranu, Milan je na-
stavio da pi{e o vojsci, {to mu je, iz-
me|u ostalog, omogu}ilo da proputuje
celu tada{wu SFRJ i boravi u gotovo
svim ve}im jedinicama JNA.
Tokom bavqewa vojnim novinar-
stvom izve{tavao je za „Dnevnik” sa
mnogobrojnih ve`bi i manevara. Po~e-
lo je sa ve`bom izvedenom 1981. godi-
ne na teritoriji op{tine Novi Be~ej u
Vojvodini, nastavilo se manevrima
„Jedinstvo 83”, na poligonu Krivolak
u Makedoniji, a zatim je sledio i bez-
broj drugih.
U tridesetogodi{woj profesio-
nalnoj karijeri pisao je svoje
izve{taje u vazduhu, lete}i u avi-
onima i helikopterima Ratnog vazduho-
plovstva, na moru, plove}i na brodo-
vima i podmornicama Ratne mornari-
ce, na kopnu, voze}i se u tenkovima i
drugim borbenim vozilima i, za{to ne
re}i, uvek afirmativno i sa qubavqu
prema vojsci.

44 15. novembar 2009.


Pored toga, Bozokin je kao novi-
nar pratio i aktivnosti Civilne za-
{tite, sektora za vanredne situacije,
organizacija rezervnih vojnih stare-
{ina, udru`ewa boraca, policije, ~i-
me je zaokru`io svoje anga`ovawe u
pra}ewu celokupnog sektora odbrane i
bezbednosti.
Zahvaquju}i vojsci imao je jedin-
stvenu priliku da vidi, proba i do`i-
vi ne{to {to drugi novinari nisu
uspeli tokom cele svoje karijeri a i
„Dnevnik” je, zahvaquju}i Milanu i
wegovom novinarskom interesovawu,
znawu i upornosti, mnogo puta prvi
objavqivao ekskluzivne zapise i re-
porta`e iz vojne sredine.
Vojno novinarstvo ga je, po wego-
vim re~ima, nau~ilo mnogo ~emu i
omogu}ilo mu da napreduje u svojoj ma-
ti~noj novinskoj ku}i, gde je u dva na-
vrata progla{avan za najboqeg novi-
nara, ali i da u vojnoj sredini ostva-
ri mnoge kontakte, poznanstva i pri-
jateqstva koja traju i dan-danas.
Bozokinov doprinos medijskom
afirmisawu vojske i sistema odbrane
znala je da ceni i sama vojska. Dobit-
nik je mnogobrojnih priznawa jedini-
ca i ustanova o kojima je pisao. Sve
to uticalo je na wegovo opredeqewe
da se i danas, delimi~no van sistema
odbrane, novinarski bavi vojskom i
`ivotom u woj.
-Novine u A, kada bi ponovo bio u prilici
naoru`awu i tehnici
da bira profesionalnu karijeru iz-
jedna od novinarskih brao bi, ka`e bez razmi{qawa, vojno
preokupacija Mila-
novinarstvo.
na Bozokina
Budimir M. POPADI]
Na ve`bi za trpezom vojnih specijalaca
Qudi iz stroja
Padobranac
s trubom
Dejan Jev|i}
iz Po`ege,
pripadnik
Logisti~ke baze
Vojske Srbije,
jedini je truba~
u Srbiji koji je
izveo
padobranski
skok, a verovatno
i jedan od retkih
u svetu
Dejan Jev|i} ve} deset godina im svoj duva~ki orkestar s kojim je
nebrojeno puta nastupao na raznim manifestacijama u zemqi i ino-
stranstvu, na ~uvenom Saboru truba~a u Gu~i, a nedavno i na koncertu
„Sto srpskih truba za praznik Beograda“ na Trgu republike, povodom
Dana oslobo|ewa glav-
nog grada.
Isto toliko De-
jan je pripadnik Vojske
Srbije, kao vojnik, a
onda profesionalni
vojnik najpre u po`e-
{koj brigadi, a sada u
Logisti~koj bazi. We-
gova fotografija sa
trubom objavqena je na
naslovnoj strani lista
„Vojska“ u januaru
2003. godine.
Nedavno je Dejan
ostvario svoj davna{wi san – da bude padobranac. U Kikindi je sko~io
sa visine od 3.000 metara u tandemu sa instruktorom Borisom Adamo-
vom, a u wegovim rukama bila je naravno – truba.
„Odavno imam tu `equ i da je ostvarim presudna je bila podr{ka
pukovnika Jelesija Radivojevi}a, ~oveka koji je zabele`io rekordni pa-
dobranski skok sa preko 9.000 metara. On me ohrabrio, dao neophodna
uputstva, pripremio i onda sam sa lako}om poleteo sa tih tri hiqade
metara visine“, pri~a Dejan.
„Naravno da se nisam odvojio od svoje trube, jer sko~iti sa te
visine i nije neki problem, ali sa trubom, od koje se ina~e ne odvajam
od de~a~kih dana, to je ve} retkost koju evo bele`ite. Jedini sam tru-
ba~ u Srbiji koji ima padobranski skok, a verovatno jedan od retkih u
svetu. Bar ja nisam ~uo ni za koga“, ka`e Dejan.
Truba i vojska su mu dve velike qubavi. Truba je porodi~na tra-
dicija, jer su pradeda, deda i otac svirali taj instrument, a sada i
Dejan i wegova dva brata.
A u Vojsci je od slu`ewa vojnog roka u U`icu 2001. godine. Od-
mah je nastavio kao profesionalni vojnik u nekada{woj 19. pe{adij-
skoj brigadi u Po`egi, pa kao specijalac u Izvi|a~ko-diverzantskom
bataqonu U`i~kog korpusa, onda kao grani~ar u 16. grani~nom bata-
qonu na Tari i Drini, a sada je u Logisti~koj bazi u Po`egi.
„Od prvog radnog dana sam u Vojsci i `eqa mi je da tu ostanem“,
ka`e Dejan. „Pro{ao sam slo`ene obuke kao specijalac i grani~ar, a
daqe nameravam da se oku{am u padobranstvu jer me to oduvek priv-
la~i. Zato i ovaj skok nije slu~ajan i nadam se da }e ih biti jo{“,
isti~e Dejan uz `equ da uskoro ponovo sko~i u tandemu – ali samo sa
svojom trubom.
R. MUTAVXI]
45
Daleki istok
Region
mo }i
Ukoliko zemqe poput Vijetnama,
Laosa, Kampu~ije, Tajlanda,
Singapura, Filipina, Malezije
i Indonezije shvatimo kao
posebnu oblast ili region, a to
se ina~e ~ini u anglosaksonskoj
leksikografiji, onda mo`emo
konstatovati da Daleki istok
sa~iwavaju isto~ne oblasti
Sibira, isto~na Kina sa
Tajvanom, Korejsko poluostrvo,
Japanska ostrva, Zapadni
Pacifik, sa pripadaju}im
morima, ostrvima i
poluostrvima.
To je region koji, s obzirom
na postoje}u konstelaciju
snaga i vojnu mo}, sa~iwava
geostrategijsku celinu koja bi,
u slu~aju {ireg me|unarodnog
oru`anog sukoba, verovatno
bila posebno rati{te.
46
rastu}e
Dalekom istoku, regionu na isto~nom rubu na{e planete, veoma ~esto se go-
vori i pi{e, ali on nije dovoqno jasno definisan kao geopoliti~ki pojam. U
O Britanskoj enciklopediji (Encyclopedia Britanica) ne postoji odrednica „Dale-
ki istok“, ve} umesto toga stoji – „Isto~na Azija“, uz preciznu naznaku koje
sve oblasti obuhvata.
Sli~no tome, u Ameri~koj leksikografiji (Webster's Unified Dictionary and
Encyclopedia) krajwi, severoisto~ni deo kontinenta defini{e se kao „Zemqe is-
to~ne Azije“ (The lands of east Asia). U na{em Vojnom leksikonu stoji da je Daleki
istok „oblast isto~ne Azije, koja obuhvata isto~ne oblasti Sibira, Kinu, Severnu
i Ju`nu Koreju, Japan, Vijetnam, Filipine, Laos, Tajland, Kampu~iju, Singapur,
Maleziju, Indoneziju i priobalna ostrva“.
Britanska enciklopedija, me|utim, u oblast Isto~ne Azije ubraja poluostrva
i ostrva u Beringovom i Ohotskom moru, doline reka Amur i Singari, zaravni se-
veroisto~ne Kine i Manxurije. Prema podacima iz Vojnog leksikona Jugoslavije,
Dalekom istoku pripadaju i zemqe Jugoisto~ne Azije, koje obrazuju posebnu geopo-
liti~ku i geostrategijsku celinu, mada ve}ina wih pripada posebnom geopoliti~-
kom prostoru i vojno-politi~kom bloku – Asocijaciji zemaqa Jugoisto~ne Azije
(ASEAN).
Ukoliko zemqe poput Vijetnama, Laosa, Kampu~ije, Tajlanda, Singapura, Fi-
lipina, Malezije i Indonezije shvatimo kao posebnu oblast ili region, a to se
ina~e ~ini u anglosaksonskoj leksikografiji, onda mo`emo konstatovati da Dale-
ki istok sa~iwavaju isto~ne oblasti Sibira, isto~na Kina sa Tajvanom, Korejsko
poluostrvo, Japanska ostrva, Zapadni Pacifik, sa pripadaju}im morima, ostrvi-
ma i poluostrvima. To je region koji, s obzirom na postoje}u konstelaciju snaga i
vojnu mo}, sa~iwava geostrategijsku celinu koja bi, u slu~aju {ireg me|unarodnog
oru`anog sukoba, verovatno bila posebno rati{te.
U globalnim geopoliti~kim i geostrategijskim razmerama Daleki istok zauzi-
ma zna~ajno mesto, prvenstveno zbog preme{tawa centara ekonomske i druge mo}i
sa Zapada na Istok, velike koncentracije vojne sile, sna`no izra`enog interesa
velikih sila za prisustvo u tom regionu i suprotnosti koje postoje me|u pojedinim
zemqama tog prostora (potencijalnih `ari{ta sukoba).
Eko nom ska di men zi ja
Razvoj savremenog sveta pokazuje da se centri ekonomske, politi~ke i vojne
mo}i mewaju, odnosno prenose s jednog u drugi kraj sveta. U 19. veku, na primer, on
je bio u Evropi, pri ~emu je Velika Britanija predstavqala politi~ki, finansijski
15. novembar 2009.
i ekonomski centar, a wene kolonije (dobrim delom i ostale ze-
mqe), svojevrsnu „periferiju“. Naredni vek bio je vek Severne Ame-
rike, konkretnije SAD, koje su, naro~ito posle Drugog svetskog rata,
bile centar u kome su se stvarale i iz wega {irile nove tehnologi-
je, politi~ki i kulturni smerovi. Masovna proizvodwa i masovna
potro{wa, svojstveni periodu industrijske revolucije i postindu-
strijskoj eri, dostigli su vrhunac upravo u SAD.
Industrijska revolucija znatno je ubrzala sve promene u dru-
{tvu, a nova tehnolo{ka revolucija ih jo{ vi{e ubrzava. One se,
prema zakonima dijalektike, zavr{avaju pobedom jednog ili vi{e
u~esnika u tom nadmetawu. „Pobednik 21. veka je poznat – zove se
Azija“ – konstatovao je Bo`idar \eli}, posle nedavne posete ze-
mqama Dalekog istoka.
Prenos ekonomske mo}i sa Zapada na Istok po~eo je {ezdese-
tih godina pro{log veka i ubrzano se nastavqa. Naime, za relativ-
no kratko vreme, na Dalekom istoku nastalo je nekoliko jakih ekono-
mija, koje su se {irile iz Japana prema Ju`noj Koreji, Hong Kongu i
Tajvanu (pomenute zemqe, uz Singapur, nazivaju se mali azijski ti-
grovi). Krajem 20. veka pridru`ili su im se veliki azijski zmajevi –
Kina i Indija, koje su proizvodima preplavile svetsko tr`i{te.
Posle oporavka od nespretno sprovedene dru{tveno-politi~-
ke transformacije i ekonomske tranzicije, Ruska Federacija, kao i
ostale evroazijske zemqe bogate prirodnim resursima, po~etkom
21. veka bele`i dinami~an ekonomski razvoj i dovodi ve}i deo sve-
ta u stawe energetske zavisnosti od we. Globalna ekonomska kriza
ugro`ava i wenu privredu, ali mawe nego privrede zapadnih, viso-
korazvijenih zemaqa.
Kina ve} skoro dve decenije ostvaruje dvocifrenu stopu rasta
bruto dru{tvenog proizvoda i postala je tre}a ekonomska sila sve-
ta (posle SAD i Japana). U narednih 15 do 20 godina, prema proce-
nama mnogih ekonomskih eksperata, wen dru{tveni proizvod bi}e
jednak kao i SAD, pa }e Kina, u drugom kvartalu 21. veka, verovatno
biti najve}a ekonomska sila sveta. Kina poseduje ogroman radni i
tehni~ko-tehnolo{ki potencijal.
Uspe{nom kombinacijom takvih potencijala, relativno mala
Ju`na Koreja (ima 98.480 kvadratnih kilometara povr{ine i oko
50 miliona stanovnika) uspela je da prekrije svetsko tr`i{te robom
velikih ju`nokorejskih korporacija. Mo`e se samo pretpostaviti
kakvo }e svetsko tr`i{te roba i usluga biti u narednih deset ili
petnaest godina, kada se najve}i deo radno sposobnog stanovni{tva
Kine ukqu~i u savremenu proizvodwu. Tome u prilog govore i velika
ulagawa zemaqa Dalekog istoka u nau~noistra`iva~ki rad. Vode}e
zemqe Dalekog istoka –Japan i Kina, planove dugoro~nog razvoja
zasnivaju na efikasnom kori{}ewu novih tehnologija. Japan, na
primer, izdvaja vi{e od tri odsto bruto dru{tvenog proizvoda (oko
3.000 milijardi US dolara u 2007) za nau~noistra`iva~ki rad,
dok je Kina, posledwih deset godina, pove}ala izdvajawa za tu na-
menu – od 0,5 na 1,5 odsto. Istovremeno, Kina je pove}ala i broj
stipendista na deset miliona i svake godine proizvodi oko {est
miliona diplomaca. @estoka konkurencija izme|u dalekoisto~nih
ekonomskih xinova za preuzimawe vode}e uloge od Amerike i Evro-
pe odvija se i u domenu novih tehnologija – informatike, biotehno-
logije, komunikacije, energetike i nauke o novim materijalima.
Efek ti kri ze
Procene o promenama centara mo}i zasnivaju se, uglavnom,
na ekonomskim pokazateqima, koji su ostvareni pre aktuelne svet-
ske ekonomske krize. Globalna ekonomska kriza, me|utim, vi{e po-
ga|a ekonomiju SAD nego Kine. Po~etni efekti krize uticali su na
to da se rast bruto dru{tvenog proizvoda SAD svede na nulu, uz
tendenciju da dostigne i negativan bilans. A Kinezi, pri tom, pla-
niraju da godi{wi rast od 8 ili 9 odsto smawe na {est.
Savremeni svet, u sada{wem trenutku razvoja proizvodwe,
~e{}e se suo~ava sa problemima prodaje nego proizvodwe. Radni
potencijal zemaqa Dalekog istoka i ostalih azijskih zemaqa (Indi-
ja, Indonezija, Vijetnam) i savremene tehnologije otvaraju neslu}e-
ne mogu}nosti masovne proizvodwe. Pitawe jeste gde, kome i pod
kojim uslovima plasirati te proizvode. Privrede Japana, Ju`ne
Koreje i Hong Konga, ali i Kine, razvijale su se zahvaquju}i veli-
kom ameri~kom (ne{to mawim delom i evropskom) tr`i{tu, koje je
uspevalo da apsorbuje vi{kove wihovih proizvoda. Ukoliko se te
mogu}nosti budu smawivale, problem plasmana proizvoda zemaqa
Dalekog istoka i ostalih azijskih zemaqa bi}e ve}i i te`i. Trajawe
i nivo krize zavisi}e od tr`i{ta robe i kapitala, a sistem me|u-
narodne bezbednosti od odnosa glavnih u~esnika u tom nadmetawu.
Ekonomski eksperti nisu na vreme zapazili i procenili pojavu
malih i velikih tigrova na Istoku i sna`no izra`enu kreditiranu
potro{a~ku euforiju na Zapadu. Mo`da se te pojave, kao glavni
uzro~nici krize, i daqe svesno ili nesvesno zaobilaze, mada je o~i-
ta pojava novih industrijskih i tehnolo{kih izvori{ta u razli~itim
delovima sveta, dok je kreditirana potro{a~ka euforija kratko-
 svet
trajnog daha. Prvu je mogu}e usporiti, ali ne i zaustaviti, a druga }e,
verovatno, morati promeniti svoju ekonomsku i dru{tvenu su{tinu.
Oporavak ameri~ke (i svetske) privrede od Velike ekonomske
krize ili depresije, kako se u {tampi zapadnih zemaqa ~esto pi{e,
po~eo je Ruzveltovim „Novim kursom“ (New Deal), ali je ona okon~a-
na tek intenzivirawem priprema za Drugi svetski rat i ulaskom SAD
u rat. Efekti Velike ekonomske krize na privrede evropskih zema-
qa, me|utim, mogu se povezati sa razvojem fa{izma i po~etkom Dru-
gog svetskog rata. Sada{wa globalna kriza ne ukazuju na sli~ne opa-
snosti. Me|utim, ona sem ekonomske i socijalne ima i vojnu, odno-
sno bezbednosnu dimenziju. Naoru`avawe velikih sila, kojim se po-
nekad tra`i izlaz iz krize i nezaposlenosti, ne smawuje se, ve} po-
ve}ava i na Zapadu i na Istoku. Daleki istok, gde se nalazi velika
koncentracija vojne mo}i, u tom pogledu, predstavqa takav primer.
Sem intenzivnog naoru`avawa i zemaqa Dalekog istoka, u tom regi-
onu znatno je vojno prisustvo ostalih zemaqa.
Voj na si la
Vojna mo} danas je najvi{e skoncentrisana upravo na Dalekom
istoku. Pored mo}nih konvencionalnih snaga, u wemu se nalaze i nu-
klearne komponente tri velike sile – SAD, Rusije i Kine, kojima se
postepeno pridru`uje i Severna Koreja.
Najve}a koncentracija vojne sile jeste na Korejskom poluostr-
vu. Na prostoru od oko 220.000 kvadratnih kilometara nalazi se
oko 1.800.000 dobro obu~enih i savremeno opremqenih vojnika dve
Koreje i SAD. Predwa~i Severna Koreja, koja je po brojnosti regu-
larne vojske (1.100.000 qudi) ~etvrta vojna sila sveta (posle Kine,
SAD i Indije, a ispred Ruske Federacije). Ju`na Koreja (98.480
kvadrata i oko 47 miliona stanovnika) zaostaje za severnim suse-
dom. Raspola`e oru`anim snagama od 540.000 pripadnika, a na
wenoj teritoriji je i sna`na grupacija oru`anih snaga SAD, koja
broji oko 30.000 qudi.
Tajvan je tako|e prekomerno naoru`an. Ima povr{inu 35.980
kvadratnih kilometara, 22,5 miliona stanovnika, a odr`ava oru-
`ane snage ja~ine oko 250.000 qudi. Japan (377.708 kvadrata i oko
125 miliona stanovnika), na primer, konstantno odr`ava relativno
malobrojne samoodbrambene snage koje broje 150.000 pripadnika.
On, me|utim, sistematski radi na kvalitativnom ja~awu i borbenom
osposobqavawu samoodbrambenih snaga, reorganizuje komandovawe
i rukovo|ewe, obuku i zapo~iwe tehni~ku modernizaciju. Nedavno je
wegova Samodbrambena agencija transformisana u Ministarstvo
odbrane, ~ime je vojni establi{ment dobio znatno ve}u ulogu u
strukturi izvr{ne vlasti Japana.
Oru`ane snage zemaqa Dalekog istoka opremqene su savreme-
nim tehni~kim kapacitetima. Raspola`u borbenim avionima tre}e i
48
~etvrte generacije, savremenim oklopno-mehanizovanim i artiqe-
rijsko-raketnim sredstvima, PVO sistemima, velikim povr{inskim
brodovima i podmornicama. Vode}e mesto u oblasti konvencional-
nog naoru`awa ima Japan, koji za odr`avawe i modernizaciju snaga
godi{we izdvaja oko 50 milijardi dolara.
Posledwih desetak godina Kina je smawila snage Nacionalne
narodne armije za oko milion, te ih ima oko 1.500.000 pripadnika.
Ona svoju armiju sistematski modernizuje (vojni buxet Kina pove}a-
va po stopi od oko 15 odsto godi{we).
U Japanu su Peta vazduhoplovna armija i Deveta voji{na ko-
manda Kopnene vojske SAD. Sedma ameri~ka flota, sa vi{e od 40
borbenih i pomo}nih brodova, od kojih su najmawe dva xinovska no-
sa~a aviona na nuklearni pogon sa prate}im brodovima i ~etiri
podmornice na nuklearni pogon, balisti~kim raketama velikog do-
meta, nalaze se u vodama Zapadnog Pacifika. Snage SAD na Dale-
Prisustvo SAD
Poseban vojno-politi~ki i geostrategijski kvalitet Dale-
kog istoka predstavqa bazirawe sna`nih kontingenata svih vi-
dova oru`anih snaga SAD na tom tom prostoru. Oni su raspo-
re|eni u trouglu – Okinava–Ju`na Koreja–Japan. Na Okinavi je
jedna od najve}ih baza mornari~ke pe{adije SAD, a tu su i po-
strojewa strategijske avijacije. U Ju`noj Koreji je komanda ame-
ri~ke Osme armije, sa reduciranom divizijom Kopnene vojske,
tri samostalne brigade i velikim brojem jedinica za borbenu i
logisti~ku podr{ku, te komanda Sedme vazduhoplovne armije, sa
elementima borbene i pomo}ne avijacije.
kom istoku imaju nuklearna borbena sredstva operativno, takti~ke
i strategijske namene i predstavqaju zna~ajan faktor deterenta u
tom regionu, koji karakteri{u raznovrsne pretwe i izazovi.
Zna~ajan deo kopnenih i vazduhoplovnih snaga kineske Narod-
ne armije grupisan je u jugoisto~nim predelima zemqe, a snage rat-
ne mornarice raspore|ene su mahom u Ju`nom i Isto~nom kineskom
moru. Takav raspored diktiran je nacionalnom i vojnom doktrinom
Kine, wenim odnosom prema Tajvanu i ostrvima Spratvi, koje Kina
smatra svojim integralnim delovima. Te snage, pored savremenog
konvencionalnog naoru`awa, opremqene su i raketno-nuklearnim
borbenim sredstvima.
Grupacija zdru`enih kopnenih i vazduhoplovnih snaga Ruske
Federacije, koje potpadaju pod Komandu Dalekoisto~nog vojnog okru-
ga, ~ije je sedi{te u Kabarovsku, broji oko 80.000 qudi, a Komanda
ruske pacifi~ke flote, sedi{ta u Vladivostoku, ima oko 30 ratnih
 prodiru}i ju`nim delovima Sibira, osvojila severoisto~ne delo-
ve Kine i ispoqila aspiracije prema Korejskom poluostrvu. Tada
se sukobila i sa Japanom i u japansko-ruskom ratu (1904–1905)
pretrpela te`ak poraz.
Najve}u i najneposredniju pretwu miru i stabilnosti Dalekog
istoka, predstavqa ve{ta~ka podela Koreje na dve dr`ave, a poseb-
no nuklearno naoru`avawe Severne Koreje. Ju`na Koreja i Japan
smatraju da je takvo naoru`avawe pretwa miru i bezbednosti regi-
ona, pa preduzimaju razli~ite mere predostro`nosti. Oglasila se
i me|unarodna zajednica – Savet bezbednosti Ujediwenih nacija
nametnuo je sankcije i svojevrsnu blokadu Severnoj Koreji.

Pret we mi ru
Na Bliskom istoku, mir i stabilnost mo`e ozbiqno da ugrozi
podeqenost kineskog poluostrva na dve antagonisti~ke dr`ave. Zbog
o{trih suprotnosti wihovih dru{tveno-politi~kih sistema mogu na-
stati sukobi razli~itog karaktera i razmera – unutra{wi sukob u
Severnoj Koreji, koji je iniciran spoqa radi promene postoje}eg
dru{tvenopoliti~kog sistema, zatim, oru`ani sukob izme|u dve ze-

brodova. U wenom sastavu su i ~etiri podmornice na nuklearni po-

gon sa balisti~kim raketama strategijske namene. Pacifi~ka flo-
ta, u operativnom pogledu, jeste pod komandom Dalekoisto~nog voj-
nog okruga, ~ije se sedi{te u Kabarovsku.
Posebnu pa`wu me|unarodne javnosti, posebno zemaqa Dale-
kog istoka, privuklo je raketno-nuklearno naoru`avawe Severne
Koreje. Dostignu}a koje Severna Koreja posti`e u razvoju raketne
tehnike, pra}ena ispitivawima balisti~kih raketa i nuklearnih
bombi, ozbiqno zabriwavaju Ju`nu Koreju i Japan, a mogu}im uda-
rima, kako procewuju ameri~ki vojni stru~waci, mogu biti izlo`ene
i snage SAD na Dalekom istoku i u zoni zapadnog Pacifika.
Na Dalekom istoku susre}u se i sukobqavaju interesi velikih
sila – ranije Velike Britanije, Francuske, Nema~ke i carske Rusi-
je, a danas SAD, Ruske Federacije, Narodne Republike Kine i Japa-
na. Odnosi me|u dr`avama tog regiona nisu zadovoqavaju}i, a u ne-
kim slu~ajevima su ~ak i kriti~ni.
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave smatraju Daleki istok podru~jem
posebnog politi~kog i ekonomskog interesa i strategijskog zna~aja.
Interes za wega pravdaju istorijskim ~iwenicama i savremenim
potrebama – uspon ih je vodio na Daleki istok, gde su, posle pohoda
mqe radi ujediwewa i me|udr`avni sukob, uz neizbe`no anga`ova-
i osvajawa novih teritorija na Pacifiku, pored ostalog, osvojile
ostrvo Guam i na wemu u~vrstile pozicije. Drugi svetski rat SAD su we spoqnih sila.
zavr{ile vojnim operacijama na Dalekom istoku, gde su prvi (i jedi- Takav scenario bio bi u osnovi obnovqena slika Korejskog
ni) put u istoriji ratovawa upotrebile nuklearno oru`je. Masov- rata, s po~etka pedesetih godina pro{log veka, u kojem su se nepo-
nim anga`ovawem u Korejskom ratu (1950–1953) spre~ile su {ire- sredno sukobile snage dve velike sile – SAD i Kine, a posredno i
Sovjetski Savez. Rat je zavr{en bez vertikalne eskalacije – vodio
Spor Rusije i Japana se samo klasi~nim sredstvima ratne tehnike.
Druga potencijalna opasnost po mir i bezbednost na Dalekom
Sovjetski Savez nastavio je politiku carske Rusije prema istoku jeste te`wa Kine da zauzme Tajvan i sporna ostrva. Zvani~nici
Dalekom istoku i pred kraj Drugog svetskog rata okupirao sever- Kine, uglavnom vojni, povremeno nagla{avaju da Kina treba da po-
ne teritorije Japana – ju`ni deo ostrva Sahalin i Kurilska ostr- vrati Tajvan ~ak i upotrebom oru`ane sile. Takve izjave, me|utim, ne
va. Japan je tra`io da mu se te teritorije vrate, ali je SSSR od- mogu se tuma~iti kao zvani~an stav Kine, koja `eli da pitawe Tajvana
bijao, a danas to ~ini i Ruska Federacija, pozivaju}i se na dogo- re{i po modelu Hong Konga.
vore postignute na Jaltskoj konferenciji, gde su one obe}ane So- Na mir i stabilnost Dalekog istoka uti~e aktuelna ekonomska
vjetskom Savezu kao usluga za ulazak u rat protiv Japana. Zateg- kriza. Wen nastavak i produbqivawe mogu imati zna~ajne ekonom-
nutost u rusko-japanskim odnosima pove}ava i prisustvo sna`ne ske, socijalne i bezbednosne posledice. Sna`no nagla{ena potre-
dalekoisto~ne grupacije ruskih oru`anih snaga i bazirawe bro- ba Kine za ekonomskim prosperitetom i stagnacija ameri~ke pri-
dova ruske Pacifi~ke flote u vodama zapadnog Pacifika. vrede mogu zao{triti wihove me|usobne odnose.
Nova globalna ekonomska kriza neminovno donosi krupne pro-
we sovjetsko-kineske ekspanzije prema jugoistoku Azije. Sa Japanom mene, koje mogu dovesti ~ak i do pomirewa dva koncepta ekonomsko-
su 1951. godine zakqu~ile Sporazum o bezbednosti, koji je, uz odre- dru{tvenog razvoja – nastavak i unapre|ewe kapitalisti~ke proiz-
|ene izmene, transformisan u ameri~ko-japanske vojne aran`mane vodwe, zasnovane na privatnom vlasni{tvu, i promovisawe socija-
i predstavqa glavnu kariku u sistemu bezbednosti, koji je zasnovan listi~ke (ili socijalizovane) raspodele dru{tvenog proizvoda, ko-
na inicijativu i pod okriqem SAD. ja podrazumeva smawewe razlika izme|u bogatih i siroma{nih, bo-
I Ruska Federacija pokazuje interes za Daleki istok, prav- qe organizovanu i obezbe|enu zdravstvenu za{titu i obrazovawe.
daju}i ga, tako|e, istorijskim razlozima. Rusi su, naime, vekovima Takav razvoj situacije bio bi, svakako, boqi od eventualnog velikog
te`ili da ratnim brodovima iza|u na otvorene vode Tihog okeana oru`anog sukoba, koji se, ipak, kao potencijalna opasnost ne mo`e
i ostvare uticaj na zemqe tog regiona. To su posebno demonstri- zanemariti.
rali krajem 19. i po~etkom 20. veka, kada je vojska carske Rusije, Todor MIRKOVI]

49
 Priprema Mirjana SANDI]
Paket vredan pet milijardi dolara
Rusija i Indija
dogovorile su se o
potpisivawu dva spo-
razuma – o indijskoj
kupovini ruskog oru-
`ja i aviona i o wiho-
vom odr`avawu, saop-
{tio je portparol in-
dijskog ministarstva
odbrane Sitan{u Kar.
Sporazum se odnosi
na period od 10 godi-
na, a wegova vrednost
je oko pet milijardi
dolara.
Sporazum predvi|a, izme|u ostalog, kupovinu 80 ruskih helikoptera Mi-17, u
vrednosti od milijardu dolara, i prilago|avawe raketa „brahmos“ kako bi mogle da
se stave na ratne lovce ruske proizvodwe „suhoj“. Predvi|a se i izgradwa modernog
supersoni~nog lovca nevidqivog za radare poput ameri~kog stelt F-22 „raptor“.
Drugi deo dogovora obuhvata servis posle prodaje za oru`je i opremu ruske
proizvodwe.
SAD grade baze u Rumuniji i Bugarskoj
Pentagon }e izdvojiti vi{e od 100 miliona dolara za izgradwu novih vojnih ba-
za u Rumuniji i Bugarskoj, pi{e list ameri~ke vojske „Starz and strajps“ u svom evrop-
skom izdawu. Izgradwa baze u Rumuniji, u koju }e mo}i da se smesti 1.600 vojnika,
ko{ta}e 50 miliona dolara, a baze u Bugarskoj, koja }e mo}i da primi 2.500 vojnika,
iznosi}e 60 miliona dolara.
Baza u Rumuniji trebalo bi da bude zavr{ena za dva meseca, dok baza u Bugarskoj
treba da bude otvorena 2011. ili 2012. godine. Izgradwu }e finansirati Amerika,
ali }e ih zajedno koristiti Amerikanci i armije zemaqa na ~ijoj teritoriji se grade.
Izgradwa baza u Rumuniji i Bugarskoj predstavqa deo globalne strategije
preme{tawa vojnika koja je po~ela da se sprovodi tokom prvih godina Bu{ove admini-
stracije, pi{e „Starz and strajps“.
Ciq ove strategije je da se ameri~ki vojnici iz Nema~ke premeste u isto~nije
dr`ave zato {to bi odr`avawe baza u tim zemqama bilo jeftinije i {to bi one tako
bile bli`e nemirnom Bliskom istoku.
BIH spremna za ~lanstvo u Nato
Ministar spoqnih poslova Bosne i Hercegovine,
Sven Alkalaj izjavio je da je BiH spremna za ~lanstvo
u Nato i da o~ekuje objektivnu i pravi~nu procenu Ev-
ropske komisije za ukidawe viza za putovawe dr`av-
qana BiH u „{engensku zonu”. Govore}i na godi{wem
sastanku Evroatlantskog partnerskog ve}a u okviru za-
sedawa Atlantske savetodavne grupe za politiku na
Jahorini, Alkalaj je rekao da se „s pravom mo`e re}i
da je BiH danas partner Natoa, te da se od primaoca
me|unarodne pomo}i BiH transformirala u partnera
sposobnog da poma`e drugima”.
[ef diplomatije je dodao da o~ekuje i „fer tret-
man i objektivnu procenu Evropske komisije” kako bi
dr`avqani BiH mogli da bez viza putuju u zemqe
Evropske unije.
Alkalaj je podsetio da je BiH pre dve sedmice iza-
brana za nestalnu ~lanicu Saveta bezbednosti UN-a ~ime
je ostvarila jedan od glavnih spoqnopoliti~kih ciqeva.
50
MERIDIJANI
Ukrajina smawuje broj
vojnika na Kosovu
Ukrajina }e za tre}inu smawiti kontigent
svojih vojnika na Kosovu, objavilo je Ministar-
stvo odbrane te zemqe. „To je u skladu sa op{tom
tendencijom Kfora da redukuje broj vojnika ra-
spore|enih na Kosovu”, rekao je ukrajinski mi-
nistar odbrane Valerij Iva{~enko.
To zna~i da }e broj ukrajinskih vojnika u
okviru me|unarodnih snaga na Kosovu biti sma-
wen sa 184 na 125. Ukrajina je jedina zemqa
partner koja je u~estvovala u svim operacijama
i misijama Nato na Kosovu.
Generalni sekretar Nato Anders Fog Ra-
smusen rekao je u septembru da alijansa name-
rava da do po~etka slede}e godine smawi broj
vojnika na Kosovu sa 15 na 10 hiqada.
Nato je jo{ u junu dao zeleno svetlo za to,
po{to je o~enio da se bezbednosna situacija na
Kosovu poboq{ala.
Vojni manevri
Izraela i SAD
Izrael i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave za-
po~eli su veliku vazduhoplovnu vojnu ve`bu. Od-
brambeni zvani~nici su najavili da }e ve`be
trajati dve nedeqe, da je u wih ukqu~eno oko
1.000 ameri~kih vojnika i da }e se koristiti
presreta~i raketa na zemqi i brodovima tipa
„petriot“, „aegis“, „THAAD“ kao i izraelski ba-
lasti~ki {tit „erou II“.
Tokom ve`be testira}e se odgovor na ~itav
niz dolaze}ih projektila. Sedamnaest ameri~kih
vojnih brodova doplovilo je u izraelske terito-
rijalne vode za tu ve`bu. Flota se sastoji od no-
sa~a raketa koje }e ispaliti la`ne projektile
radi testirawa odbrane, a brodovi s radarima
}e biti deo ve`be. U woj }e u~estvovati i vazdu-
hoplovne snage. Radarske stanice su postavqene
{irom zemqe i aktivira}e se izraelski sistemi
za detekciju raketa. Dve zemqe su sli~ne kombi-
novane ve`be i ranije izvodile.
Ameri~ki vojni zvani~nici su u Izrael
do{li pre mesec dana radi finalnih priprema
ve`be.
15. novembar 2009.

Pi{e
Aleksandar RADI]
Osmice
Do pre nekoliko godina u ViPVO letelo se
D samo sa jednim ili dva helikoptera. Iz
bran{e se ukazivalo da se mora obnoviti
doma}a remontna linija uni{tena u prole}e 1999.
godine ili nabaviti novi helikopteri. Vazduho-
plovstvo i protivvazduhoplovna odbrana mora da
odr`i sposobnost za prevoz vazduhom do svake ta~-
ke dr`ave. Takva potreba nije samo striktno vojna
ve} i od visokog nacionalnog zna~aja kada zatreba
da se pomogne civilnom stanovni{tvu u slu~aju ele-
mentarnih ili ve{ta~ki izazvanih katastrofa.
To nisu prazne fraze jer su helikopteri Mi-
8, od kada su do{li na na{e prostore 1968. godi-
ne, proveli stotine ~asova u vazduhu prevoze}i po-
vre|ene, pru`aju}i pomo} kod velikih poplava, ga-
se}i {umske i industrijske po`are. Obavqali su i
Uskoro komercijalne poslove prevoza tereta u bespu}a,
Vazduhoplovstvo i postavqali dalekovode...
protivvazduhoplovna Alternative za vojnu flotu popularnih „osmi-
odbrana Vojske ca” nije bilo jer ni jedna druga dr`avna slu`ba,
Srbije preuzima sa preduze}e ili privatni preduzetnik nisu imali mo-
remonta ~etvrti gu}nosti da finansiraju skupu redovnu obuku posa-
transportni da i odr`avawe transportnih helikoptera. U vre-
helikopter Mi-8 me bi{e Jugoslavije iz tako|e biv{eg SSSR-a uve-
remontovan u ovoj i zena su 93 komada Mi-8, ali flota se postepeno
pro{loj godini u topila – udesi i ratovi uni{tili su deo „osmica”,
zavodu „Moma deo je ostao u Republici Srpskoj 1992. godine i u
Stanojlovi}” Crnoj Gori 2006. godine, ostatku je istekao `ivot-
na aerodromu ni vek ili me|uremontni ciklus.
u Batajnici. ada se polako budi nada da }e ViPVO u
U razli~itim fazama
remonta nalaze se
jo{ tri Mi-8. Ovih
dana u zavodu su
S 2010. godini imati devet transportnih heli-
koptera – sedam starih dobrih „osmica” i
dva vrlo sli~na, ali savremenija helikoptera Mi-
17. Oni }e biti podeqeni izme|u aerodroma Ba-
po~eli da rade tajnica i Ni{ da bi pravovremeno bili na usluzi i
na remontu dva za vojne i za civilne potrebe. Kada se obnovi flo-
Mi-17 (izvozna ta ima nade da }e se kona~no tri ma{ine opremiti
oznaka varijanti savremenom opremom za tragawe i spasavawe.
Mi-8 sa turbinom Lekcije iz ratova vo|enih u pro{loj deceniji
TV3-117). Vitalni ukazale su na visoki prioritet koji predstavqa mo-
delovi bi}e gu}nost da se piloti izvuku brzo posle iskakawa iz
prevezeni u Rusiju na aviona. U vreme konflikta 1991/92. godine letele
remont u tamo{wem su „osmice” sa ukrcanim padobrancima iz legen-
zavodu, a u Batajnici darne [ezdesettre}e, ali radilo se o helikopte-
}e biti izvedeni rima koji su imali samo standardnu opremu i nisu
radovi na zmaju mogli da se koriste no}u i u slo`enim meteorolo-
Mi-17. To bi ukratko {kim uslovima.
bilo sada{we stawe Prole}a 1999. godine pilote oborenih ame-
na povratku u `ivot ri~kih aviona sa na{e teritorije izvla~ili su na-
letelica Mi-8 menski opremqeni helikopteri koji su mogli da
i Mi-17. obave svoj zadatak po no}i. Sa na{e strane pilot
P A R A L E L E
Iqa Arizanov, koji je oboren iznad Gole{a, sam se
probijao izme|u albanskih patrola do svog aero-
droma Slatina. Ne ponovilo se.
Osim za vojne namene sva sredstva koja se
ugrade u spasila~ki helikopter jednako su prime-
wiva u miru, a Srbija je u ovom trenutku jedna od
retkih dr`ava koja nema nacionalnu helikoptersku
slu`bu za prevoz povre|enih. Daleko smo od stan-
darda ve}ine dr`ava EU, ukqu~uju}i tu i isto~ni
deo kontinenta, koje helikopterske baze razme{ta-
ju na udaqenosti od 50-80 kilometara.
elikopteri kao {to su Mi-8 i Mi-17 vrlo
H su korisne alatke i u izvozu bezbednosti.
Zbog vrhunskih performansi tra`eni su u
svim me|unarodnim misijama, bilo da ih vode Uje-
diwene nacije bilo Nato. Ruske ma{ine su jedine
koje bez te{ko}a mogu da polete i slete ili da leb-
de na velikim nadmorskim visinama. Zato su va`no
sredstvo prevoza za elitne jedinice SAD i Velike
Britanije u Avganistanu. Nacionalna sujeta i eko-
nomski interesi firmi iz tih dr`ava ne dozvoqa-
vaju da se u ve}oj meri direktno koriste u oru`a-
nim snagama, ali zato se svim saveznicima, poseb-
no iz dr`ava koje su se nekada di~ile socijalisti~-
kim prefiksom, preporu~uje da nabave nove „se-
damnaestice”. Kada se flota zanovi. iz Va{ingtona
i Londona sti`e naredna preporuka da se ma{ine i
posade po{aqu u Avganistan ili neko drugo krizno
`ari{te.
Zato se broj Mi-17 u na{em regionu stalno
pove}ava. Hrvatska je sredinom ove dekade remon-
tovala 16 primeraka (dva su do sada uni{tena u
udesima). Zatim je 2007. i 2008. godine nabavqeno
deset novih Mi-17[. Bosansku flotu ~ini pet tek
remontovanih Mi-8 i Mi-17, {est primeraka leti
u makedonskoj vojsci, a dva u makedonskoj policiji.
Na prvi pogled redovi koje ste pro~itali mogu
da se ~ine kao otvorena reklama za slavni produkt
konstruktorskog biroa Miq, ali ~etiri dekade slu-
`be tog helikoptera i prili~no lo{a iskustva iz
savremenih ratova sa konkurentima govore u prilog
tome da svaka dr`ava koja ceni da joj treba univer-
zalni transportni helikopter tra`i Miq.
Srbiji su takvi helikopteri potrebni i zato
se mora prona}i na~in da se odr`i flota od devet
do deset helikoptera. U narednim godinama to }e
svakako biti remontovani primerci, ali treba gle-
dati unapred i na vreme proceniti da li sa „osmi-
com” zameniti „osmicu” ili ~ekati novitete na
svetskom tr`i{tu koji bi mogli dostojno zameniti
stari, ru`wikavi ali pouzdani Mi-8.
51
 М и л а н Т у ц о в и ћ,

СЛИКАР,
Ka da sam uklo nio sva op {ta me sta

na {eg za na ta ko ja do vla ~e

ma gi~ nost na plat na, osta lo mi je

da na sli kam ne {to {to na pr vi

po gled u se bi ne ma ni {ta ma gi~ no,

a da ipak osta ne ma gi ~an uti sak,

da se us po sta ve ne ki ma gi~ ni

od no si. Na kra ju do |e te do to ga

da to ma gi~ no do la zi na ne ki

~u de san na ~in upra vo iz te li~ ne

is po ve sti. Ako ima te ne ki svoj

ma gi~ ni sa sto jak ili bar du bok

po gled na svet, `i vot – on da se

sve to uti sne i na va {e sli ke.

Sa da ra dim ci klus sli ka – obje ka ta

Da ma i jed no rog za ko ji se na dam

da }e bi ti za vr {en za iz lo `bu

ko ju }u u Ga le ri ji RTS-a ima ti

3. de cem bra, i na sto jim da sa znam

ko li ko je mo gu }e da nas, u ovom

vre me nu, na sli ka ti taj mit

– na pra vi ti ne {to kraj we

baj ko vi to.

15. novembar 2009.

с к у л п т о р и с л и к а р
ДАМА И ЈЕДНОРОГ
С
usrela sam ih sve troje. U ateqeu porodi~ne ku}e na Du{anov-
cu, slikar, dama i jednorog zaokru`uju svoj bajkoviti svet u se-
dam sanduka: slika objekata. Vide}ete ih uskoro. A kako magi~-
no na neki na~in dolazi iz li~ne ispovesti, ona upravo sledi –
o slikarstvu i `ivotu, jer to i jeste paralelni svet Milana Tu-
covi}a. A unutar tog sveta je tako retka, tako posebna i tako istini-
ta – magija.
Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama obli-
kovani, na{i `ivoti odvijaju se na razli~ite na~ine. [ta
je to {to je odredilo Va{ `ivot, {to ga je u~inilo ba{ ova-
kvim kakav jeste? To naravno mogu biti qudi, doga|aji, pro-
cesi, boje, izbori, mirisi, trenuci...
– Sve {to ste nabrojali i jo{ mnogo toga. [ta se doga|a ~inom
ro|ewa, {ta je to {to nas ponekad usmeri, to zaista ne znam. U `i-
votu se ni`u doga|aji koji su plod ili na{eg izbora ili nekih namet-
nutih trenutaka, a onda dolaze i slu~ajnosti – i sve nas to na kraju
oblikuje. Verujem da smo uvek slobodni u izboru, ali da svaki na{
izbor ograni~ava ili uslovqava u nekom malom procentu slede}e
izbore. Verovatno se `ivot zavr{i onda kada nemamo vi{e nika-
kvog izbora. [ta je na tom putu odre|uju}e? Ka`em, puno toga. Slike
iz detiwstva i jedan rani, potresni utisak o prolaznosti. Gotovo pa-
ni~an poku{aj da se ne{to zabele`i, sa~uva. Posle su krenula pri-
jateqstva, kwige, filmovi – koji su me dodatno oblikovali.
Prilaz slici je apstraktan, kao {to je to i prilaz muzi-
ci. ^ovek nikad ne mo`e da prepri~a neku sliku, ve} samo
ose}aj koji je imao pred wom. Ta emocija vrlo ~esto sadr`i
zrno one iste emocije koju je slikar imao u sebi u trenutku
kad je dodirnuo platno. Koja je to emocija kod Vas, i kako
uop{te nastaju Va{e slike. Jesu li one stav ili ne{to dru-
go? Kako izgleda taj hod kroz tamni vilajet, o kome ste jed-
nom prilikom govorili?
– Slike, skulpture, da ne ka`em tu te`u re~ – umetnost, negde
moraju da budu izjedna~ene sa `ivotom. ^ini mi se da ve} odavno
slikam kao {to di{em. ^esto govorim, pomalo i u {ali, da me muze ne
pose}uju, niti ih o~ekujem. Jednostavno `ivim, a to {to slikam je svo-
jevrsno direktno svedo~ewe mog unutra{weg `ivota. Moje slike na-
staju nekim unutarwim sledom koji je u meni iskustvom, emocijom, `i-
vqewem – ve} zadat. Nema iznenadnih doga|aja, iznenadnih slika...
Onako kako `ivim, kako se moj unutarwi svet razvija, tako nastaju i
moje slike, kao nekakva fakta, ~iwenice vidqive i za druge qude.
Vi{e ne znam {ta je to inspiracija. Slikam. Nekada ide boqe, neka-
da lo{ije. Ostaje svedo~anstvo mog unutarweg sveta na platnu.
Kada ve} u|em u realizaciju slike, onda to zaista li~i na hod
kroz tamni vilajet. Danas je umetnik slobodan, mada se bojim da je to
zbog toga {to nikome vi{e nije ni potreban. U toj svojoj slobodi on
vi{e nema nikakve repere. Vi{e ne zna da li je to {to slika dobro,
ili nije. Ranije su postojali razli~iti okviri, poput ideologija ili
crkvene dogme, koji propisuju kako se slika Bogorodica, Isus ili Le-
win. Neke stvari su se jednostavno znale, postojali su opipqivi gra-
ni~ni stubovi izme|u kojih se umetnik kretao. Danas smo ostavqeni
sami sebi. Mogu da uzmem olovku, uqe, pastel, mogu da napravim mi-
lion razli~itih kompozicija, da iza|em van platna, mogu da ga prose-
~em, zapalim... To nikog izvan ovog ateqea savr{eno ne zanima. Me-
|utim, u toj vrsti slobode ~ovek se neprijatno ose}a. Sve je relativi-
zovano. Sve je izgubilo centar. Arhimed ka`e: Dajte mi ta~ku oslonca
i podi}i }u svet. Mi vi{e nemamo oslonac. Ostajemo na nekim li~-
nim parametrima, prili~no nesigurnim – i radimo. Onda mi se dogo-
di da slikam ~itav dan, ostanem do duboko u no}, kao da ne{to kopam
napamet, ili kupim a ne znam {ta, niti odakle.. A onda do|e jutro no-
vog dana, pa ponovo pogledam sliku i vidim da je sve bilo zabluda ili
otkrijem da sam ne{to posebno izneo iz vilajeta i sa~uvao.
Kada napravite ne{to dobro, qudi to jednostavno prepoznaju. I
to je mo`da jedini pravi kriterijum. Sve ostalo je tegoba ovog vreme-
na ili ono {to je donela sloboda. Mi vi{e nismo deo nekog ve}eg dru-
{tvenog pokreta koji nas na neki na~in usmerava, nudi olak{awe, go-
vori {ta je to {to dru{tvu treba. Danas niko ne zna {ta treba ovom
dru{tvu kada je o umetnosti re~. Da li mu uop{te i{ta treba? Iako
`ivim od slikarstva, izla`em i znam da postoje qudi koji vole moje
slike, ~esto sam u sumwi da li to ikom danas treba, u svetu koji `uri,
ulazi u metro, izlazi iz metroa, koji dolazi kasno ku}i polomqen od
rada, pitam se ko jo{ ima snage da gleda slike? A opet sve `ivi, i svet
i slikarstvo... To su te neke dileme koje traju paralelno sa ~inom na-
stajawa slika. I ta sloboda, ma koliko se umetnici tokom istorije bo-
rili za wu, ja se uvek na kraju setim @idove re~enice: Umetnost se ra-
|a iz prinude, a umire od slobode. Jako je te{ko u toj slobodi stvara-
ti. Savremena umetnost ~esto nudi i potpuno autisti~ne stvari.
^ini se da je veoma hrabro u vremenu post i izama po-
staviti i ostaviti ~oveka u sredi{tu slike.
– Toliko tvroglavo i uporno kod mene ~ovek ostaje u sredi{tu
slike da se ve} pitam da li je to iz neke moje li~ne naivnosti ili du-
bqe spoznaje. Meni je to ne{to ispod ~ega se ne sme i}i. Pripadamo
judeohri{}anskoj civilizaciji gde je ~ovek kruna bo`ijih stvarawa.
Stvoreni smo po liku i obli~ju Gospodwem, bar kako pi{e u Starom
zavetu. Za mene je ~ovek mera svih stvari. Jer, kada se sagleda raz-
gradwa umetnosti, agresivni poku{aji potirawa samog slikarstva,
prvo na {ta se udarilo je qudsko lice. Meni je zato jako bitno da je
ono netransformisano, da je upravo takvo kako izgleda, da su to ~e-
sto lica qudi sa kojim delim sudbinu i `ivot na zemqi.
Isto tako hrabro likovi sa Va{ih slika posmatra~a gle-
daju pravo u o~i. Negde u tom pogledu se i doga|a prepozna-
vawe, i to u vremenu koje je u tom trenutku zamrznuto, u stva-
ri ve~no – svevreme. Ti pogledi su poput kapija svetova...
– Taj postupak se kod mene naslawa na tradiciju ikone u pravo-
slavnom svetu, gde vas sveti uvek gledaju u o~i, a gde su te o~i zaista
prolaz izme|u svetova. Ako razmi{qamo o materijalnom nosiocu
slike: platnu, boji, svemu onome {to se dogodilo u fizi~kom smislu
na toj povr{ini – tu umetnosti nema. Ona nastaje u onom me|uprosto-
ru izme|u posmatra~a koji gleda to {to ga provocira – sliku. Umetnost
mora da je u direktnom kontaktu sa `ivotom. Platno nije `ivot. Samo
taj trenutak u kome platno krade `ivot onog dugog, dok mu on dozvoqa-
va da biti{e, u tom kratkom trenutku susreta – nastaje umetnost. Sli-
ke ne postoje kada ih niko ne gleda. Zato na mojim slikama postoje ti
pogledi, o~i. O~i vas najboqe uhvate, prizovu... Qudi na mojim slika-
ma vas gledaju, u trenutku vam pomalo kradu `ivot, ali vam za uzvrat,
nadam se, ne{to i daju.
Umetnost je elitisti~ka stvar onih koji imaju dar da se
zapitaju i onih koji stanu pred delo. Ona ostaje posle nas i
obele`ava vreme, rekli ste. Kakav zapis }e o vremenu svog
nastajawa sa~uvati Va{e slike?
– Bi}e to jedno potpuno li~no svedo~ewe o ba{ tom, konkret-
nom Milanu Tucovi}u, koji je `iveo na smeni vekova ostavqaju}i na
53
 intervju
svojim platnima zapis o svom in-
timnom, unutarwem svetu. Mi vi-
{e nismo deo ideologija, pa da ti-
me potremo sopstvenu li~nost.
Moji radovi izra`avaju jedinku,
koja `ivi jednom, na toj zemqi, u
tom trenutku. Naravno, ja se zai-
sta nadam da takvom pojedina~nom
ispove{}u govorim mnogo i o sop-
stvenom vremenu i qudima koji u
wemu `ive, sa istim ili sli~nim
problemima, nadawima, strahovi-
ma... Kad zavr{im neku sliku, ~e-
sto razgovaram o woj sa prijate-
qima, mojom suprugom. I onda ti
neki drugi pogledi vide koliko se
zajedni~kih problema i frustra-
cija nalazi na slici, iako ja u tre-
nutku dok je slikam ne razmi{qam
o tome. Re{avaju}i neki svoj pro-
blem, na kraju sagledate da je to
problem vremena. A onda je neka-
ko lak{e... Taj postupak od pojedi-
na~nog ka op{tem ina~e je iskreniji, jer bi u obrnutom to bio pam-
flet, bez krvi u sebi.
Umetnost ne nudi re{ewa. Ona samo postavqa dobra ili mawe
dobra pitawa. Ako je neko umetni~ko delo zna~ajno, ono nas samo
pokrene ka odgovoru.
Ukoliko pristanemo na pozicionirawe Va{eg slikar-
stva u magi~ni realizam, {ta po Va{em mi{qewu daje taj
odsjaj magi~nog tom realizmu?
– Skoro mi je iz {tampe iza{la monografija i onda sam zaista
bio u prilici da sagledam 20 godina svog rada. Video sam da je moje
slikarstvo bilo dosta magi~no na po~etku, prepuno vilinske atmos-
fere, {to je bilo jako blisko idejama Medijale. Sa godinama, da li
je to ve} bio uticaj pogubnih devedesetih, potrebe za nekim begom,
slikao sam brodove koji lebde, balone, diri`able, izma{tane gra-
dove... I tu negde sa bombardovawem kod mene se de{avaju vidqive
promene i moje slikarstvo, bar u formalnom smislu, ide sve vi{e
ka nekom „realizmu“, dokumentu, faktu... A mo`da je to samo potreba
da {to radikalnije, surovije, preciznije postavim upravo tu magi~-
nost. Kada sam uklonio sva op{ta mesta na{eg zanata koja dovla~e
magi~nost na platna, ostalo mi je da naslikam ne{to {to na prvi
pogled u sebi nema ni{ta magi~no, a da ipak ostane magi~an utisak,
magi~na atmosfera, da se uspostave neki magi~ni odnosi. Na kraju
do|ete do toga da to magi~no dolazi na neki ~udesan na~in iz te li~-
ne ispovesti. Ako imate neki svoj magi~ni sastojak ili bar dubok po-
gled na svet, `ivot – onda se sve to utisne i na va{e slike. Sada ra-
dim ciklus slika – objekata Dama i jednorog , za koji se nadam da }e
biti zavr{en za izlo`bu koju }u u Galeriji RTS-a imati 3. decembra.
Kada sam u muzeju Klini u Parizu video tapiserije sa tom tematikom
bio sam potpuno o~aran, kao mo`da ni sa jednom slikom do tada. Za-
nimalo me je kako je mogu}e danas, u ovom vremenu, naslikati taj mit,
napraviti ne{to krajwe bajkovito. Da li je to uop{te mogu}e. Sada
radim na tom ciklusu koji }e obuhvatiti sedam sanduka. A kako }e to
na kraju zaista biti, ostaje da pozovemo va{e ~itaoce da dodju na
izlo`bu i sami sagledaju.
Magi~nost na Va{a platna dospeva i izborom nekih za-
boravqenih, starih predmeta koje ~esto slikate.
– Postoje razli~ita tuma~ewa vremena. Teolozi ka`u da za Bo-
ga postoji samo jedno beskrajno, ve~no – sada. I sve se vidi kao sa-
da. Ta prustovska ideja sa`imawa vremena prisutna je i kod Tarkov-
skog. Nikada nisam do`ivqavao umetnost kao neku dokumentaristi~-
ku disciplinu koja puko oslikava dana{we vreme. [ta to uop{te
54
zna~i? Vreme je ve~no. @ivo-
ti qudskih bi}a se u biti ne
mewaju maltene od kako smo
se uspravili, ako smo se uop-
{te uspravqali. Ose}awa
qubavi, smrti, straha u su-
{tini su ista, mewaju se samo
forme. Zato je to neko moje
vreme na slikama koje slikam
u stvari svevreme, koje kad-
tad u `ivotu dodirnemo. Koje
je svojstveno svim budu}im i
pro{lim vremenima.
„Verujem da onde
gde smo stvoreni, gde
nas je Bog postavio, da
je to jedino mesto gde
mo`emo graditi raj, ma
koliko to surovo izgle-
dalo” – rekli ste u jed-
nom razgovoru. Bes-
prekorno oslikan
qudski lik na Va{im
platnima uvek je okru-
`en detaqima iz pri-
rode, vrlo preciznim
ili gomilom „skalamerija“ sa nekog otpada – da li su Va-
{e slike skica tog nekog raja, ovde i sada – naravno?
– Ne, one samo dopuwavaju taj raj, ako ga uop{te vaspostavqamo.
Ro|en sam u ovoj zemqi, takva je kakva jeste. Ali, ba{ tu gde sam se ro-
dio, to {to radim ima najpotpuniji smisao. Slikaju}i, dru`e}i se sa
qudima, mi stvaramo atmosferu, nije rajska, ali se trudimo da bude
{to boqa. To nam je nekako i du`nost. Bar ja to tako ose}am. Postoje
ahasverske prirode, qude kojima je u karmi bilo da odu, mi koji osta-
nemo, mi moramo da gradimo to {to imamo – tu gde jesmo. [to re~e
Volter – svako neka obra|uje svoj vrt. Iako je ~uveni slikar Quba Po-
povi} pro`iveo `ivot u Francuskoj, wegovo slikarstvo najdubqi smi-
sao ima u srpskom narodu, pa onda u svim ostalim. Sretao sam qude
koji o umetnosti ne znaju gotovo ni{ta, a onda negde prona|u kalendar
sa mojim slikama, urame ga i dr`e u svojim ku}ama. Meni je to neobi~-
no drago. Osetio sam se kao da sam postao bar malo nalik nekakvom
Zbegu Uro{a Predi}a ili Seobi Srbaqa Paje Jovanovi}a, sa tim is-
tim kodom u nacionalnom. Malo smo se pogubili posledwih godina, za-
boravili smo ono {to je u na{em nacionalnom identitetu lepo, raz-
li~ito – po ~emu }emo se prepoznati.
@ivimo u vremenu u kome su mnoge vrednosti devalvira-
le. Naravno, ~ovek od vajkada poku{ava da se nagodi sa sud-
binom, razre{avaju}i svoj usud tragawem za smislom. Kako
se snalazite?
– Te{ko, kao i drugi, verovatno. Sve {to radim je upravo to,
postavqawe beskrajnih pitawa o smislu, i ose}aj da sve to {to ~i-
nim ipak ima duboki smisao. Kriza vrednosti je sintagma koju sre}e-
mo u skoro svim vremenima. Ponekad se zaista pitam gde po~iwe ma-
liciozna starost, sa sumwom u bilo kakve vrednosti koje donosi mlad
svet, a gde je to ipak ozbiqna konstatacija o nedostatku vrednosti.
Na toj klackalici je veoma te{ko biti. Mi smo se radikalno prome-
nili. Samo od pojave Interneta svet se tako mnogo promenio. Brze
slike, brza muzika za isti takav tempo `ivota. Uprkos svemu tome ja
i daqe verujem da je jedino li~na duboka ispovest smislena, sve je
ostalo proizvodwa: dizajn, marketing. Sve nastaje i nestaje mahina-
cijom. Jedino je to potresno svedo~ewe samog sebe – ono {to ostaje.
Zato i daqe nastojim da krajwe iskreno svedo~im to {to jesam. To je
ponekad jako te{ko, jer imam ose}aj da se razodevam pred publikom.
I ne bi mi bilo ba{ prijatno da to neko podrobno analizira dok sam
jo{ ovde, na zemqi. Moje je da zapi{em da sam trajao, da sam poku-
{avao da razumem svet, da sam imao svoje iluzije, gre{ke, saznawa,
istine, da to u~inim jezikom koji je prepoznatqiv, koji ima kontinui-
tet – i to je ~itava moja umetnost.
Dragana MARKOVI]
15. novembar 2009.
Д ан В о јн о фи л м с к о г ц ен т р а З а с т а в а - ф и л м
ПРЕСТРОЈАВАЊЕ
У ХОДУ
Go di na 1885. ka len dar ski je okvir za pri ~u
o na stan ku fil ma, bra }i Li mi jer i ~u ve nom
„Grand-ka feu“. Ve} Pr vi svet ski rat upu }u je
na no ve mo gu} no sti ko ri {}e wa fil ma kao
me di ja. Po ugle du na or ga ni za ci ju fran cu ske
voj ske, Vr hov na ko man da srp ske voj ske, ko ja
se re or ga ni zo va la na Kr fu 1916. go di ne,
for mi ra la je sop stve nu fo to graf sku i
ki ne ma to graf sku slu `bu. To su u sva kom
slu ~a ju za ~e ci voj ne ki ne ma to gra fi je, ko ja
na ovim pro sto ri ma kon ti nu i ra no tra je
sve do da nas.
Д
an Vojnofilmskog centra poti~e iz 1948. godine, kada je for-
mirano Odeqewe za filmove Jugoslovenske armije. Ro|ena
je vojna filmska ku}a, koja }e, uz mawe i ve}e izmene u nazi-
vu, nastaviti da `ivi i traje, dele}i sudbinu vojske i osta-
vqaju}i sna`an pe~at u na{oj kinematografiji.
Usledile su godine osvajawa filma, medijskog prostora i na-
ravno, potvr|ivawa. Taj put u radu Zastave obele`ile su zna~ajne
nagrade i priznawa na doma}im i me|unarodnim festivalima.
Film je kao nastavno sredstvo, ali i kao umetni~ki ~in, bivao sve
va`niji u predstavqawu vojske. Godine krize utisnule su svoj pe~at
na sudbinu filma, a isti taj znak bio je prepoznatqiv i u radu Za-
stave. To {to je svima koji `ele da opstanu u te{kim vremenima
amanet, jeste prestrojavawe u hodu. I Zastava se prestrojavala.
У ОБЈЕКТ И ВУ ВРЕМЕН А
Danas, te`i{te rada Zastave je na informativnoj delatno-
sti. Takvi su zahtevi vremena, ali i potrebe sistema odbrane.
Major Zoran Krupe`, upravnik pogona postprodukcije i arhi-
ve, ka`e:
– Ovu godinu u radu Zastave obele`ila je informativna de-
latnost, konkretnije, podr{ka sajta Ministarstva odbrane video
vestima. Uspeli smo da sa tehni~kim kapacitetima koje sada ima-
mo budemo toliko brzi da sa jednom kamerom, video klip postavi-
mo na sajt za sat i po vremena od zavr{etka doga|aja. Procedura
proizvodwe video klipa je takva da ne{to {to snimimo u realnom
vremenu, tako|e u realnom vremenu prebacujemo u ra~unar, a onda
od najzna~ajnijih kadrova pravimo klip od minut, dva, tri, pet… Na
primer, govor predsednika Tadi}a od 13 minuta tokom ve`be „Od-
lu~an odgovor” trebalo je predstaviti najva`nijim akcentima od
nekoliko minuta, a da on ne izgubi svoj tok niti celinu izlagawa.
De{avalo se da u postavqawu ponekih video klipova budemo
~ak i ne{to br`i od agencija, a svi radimo na tome da se to vreme
od zavr{etka doga|aja do prvog video zapisa o wemu {to je mogu}e
vi{e smawi.
Novim potrebama sistema odbrane i zahtevima prilago|avali
smo se u hodu, uz zaista izra`en entuzijazam qudi koji rade u Zasta-
vi. Bilo nam je bitno da poka`emo {ta mo`emo sa ve} postoje}om
tehnikom, uvo|ewem savremenije tehnike na{ rad mo`e biti samo
efikasniji. I to se
dogodilo. Dobili smo
sredstva i izvr{ili
nabavku „za ponos”,
kako imam obi~aj da
ka`em. Dobili smo
savremene kamere
Sony Z-7, koje u svom
radu koriste traku i
memorijske kartice.
Upravo taj snimak na
memorijskoj kartici
olak{ava i ubrzava digitalnu monta`u, {to nam je i bio ciq.
Po{tujemo tradiciju, prihvatamo inovacije i idemo daqe.
ТРАЈНИ ЗАПИС
Tokom ove godine Zastava je na sajt Ministarstva odbrane
postavila vi{e od 270 video klipova. Weni snimateqi pratili
su sva najzna~ajnija doga|awa unutar sistema odbrane: ve`be,
promocije, posete, godi{wice, predavawa, konferencije – a weni
rediteqi i monta`eri oblikovali su kona~an proizvod. Da bi se
jo{ potpunije zaokru`ila informativna delatnost u Zastavi po-
stoji ideja da se omogu}i, kao {to to postoji u nekim drugim mini-
starstvima, postojawe odre|enog servera, sa kojeg bi se zaintere-
sovanim medijima direktno dostavqali materijali o radu sistema
odbrane. ^iwenica je da je Beograd prili~no pokriven medijima,
ali je glad za pravim i blagovremenim informacijama u unutra-
{wosti, kod lokalnih televizija, vi{e nego prisutna.
U Zastavi izdvajaju aeromiting Batajnica 2009, kao jedno od
najve}ih anga`ovawa ove godine, po~ev od spotova koji su najavqi-
vali miting, do klipova sa samog de{avawa, koji su i{li samo po-
la sata nakon realnog doga|aja. Tri nova, mlada ~lana u „posadi”
Zastave ve} potvr|uju poverewe koje im je ukazano.
Filmovi koji su ranije bili znatno prisutniji u radu Zastave
nastajali su i tokom ove godine: Energija koja pokre}e, film o fa-
brici odbrambene industrije „Milan Blagojevi}” iz Lu~ana, film
o Institutu za transfuziologiju VMA, film povodom 165 godina
Vojnomedicinske akademije. Osim ovih promotivnih filmova, ura-
|eni su filmski zapisi o velikim vojnim ve`bama, poput Prole}a
2009, „Odlu~nog odgovora”. Za potrebe ve`be MEDCEUR 2009
ura|en je film „Put u krizu”, na srpskom i engleskom jeziku. Film-
ske forme koje su plod novog vremena zastupqene su i u projektima
„Aerodrom Batajnica”, trenutno je u fazi monta`e, „La|evci”,
„Beseda” i „Ishrana u prirodi”. Povodom zna~ajne godi{wice
broda Kozara ura|en je dokumentarni film „Duga plovidba”, o za-
nimqivoj istoriji broda Re~ne flotile Vojske Srbije, koji ve} 70
godina plovi slivom Dunava, a nedavno je promovisan i „Dodir
neba – Stara planina”, film ura|en u koprodukciji sa Libra fil-
mom. U saradwi sa NC „Odbrana” izra|en je filmski zapis o Uni-
verzijadi, a {to se ti~e me|unarodne vojne saradwe evidentni su
prilozi o Vojnom maratonu kao i prvenstvu u malom fudbalu.
Pisawe tu|ih `ivota objektivima kamere, bele`ewe stvar-
nosti koje postaje trajni zapis o vremenu, svedo~ewe svemu zna~aj-
nom i va`nom u sistemu odbrane – ostaje i daqe su{tina rada Voj-
nofilmskog centra.
D. MARKOVI]
55
Pi{e dr Predrag Pej~i} 110 godina Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki” (1899– 2009) (3)
Tokom 78 dana
bombardovawa
Srbije i Crne Gore, Estradni
orkestar Umetni~kog
ansambla „Stanislav
Bini~ki”,zajedno sa delom
hora, neprekidno
je nastupao na trgovima i
mostovima, u gradovima u
kojima su pesme „Volimo te,
otaxbino na{a” i „Ponosna
zemqo moja” budile
najsna`nije emocije
i predstavqale odgovor
naroda na nepravdu
mo}nih sila
56
osle velikog uspeha na turneji „od Varne do Brisela” i ovacija koje su muzi~ki
virtuozi u uniformi do`iveli u Austriji, [vajcarskoj, ^ehoslova~koj, Ma-
P |arskoj, Poqskoj, Rumuniji i [vedskoj, prvi ve}i koncert Umetni~kog ansam-
bla JNA prire|en van na{e zemqe bio je onaj u Lewingradu, 26. novembra
1969, o ~emu je u ruskim medijima ostalo zapisano:
„Hiqade kilometara prostire se izme|u Beograda i Lewingrada. Ali ove ve-
~eri izbrisano je to ogromno rastojawe. Toplotu svojih srca i prijateqske osmehe,
muziku i pesme svoje zemqe, poklonili su jugoslovenski umetnici Lewingra|anima!”
Izuzetnim scenskim i koncertnim programom, u kome su se isticale Mocarto-
ve kompozicije Peta simfonija u E-molu, opus 64 i Bumbarov let, vojni muzi~ki po-
slenici zadivili su muzi~ki veoma obrazovanu i probirqivu rusku publiku. Nastup
u Rusiji bio je novi veliki uspeh Umetni~kog ansambla JNA, zabele`en samo nekoli-
ko godina posle Brisla. Bio je to zna~ajan doga|aj i za mladog oficira, dirigenta
Budimira Gaji}a, tada veliku nadu Umetni~kog ansambla i perspektivnog studenta
Muzi~ke akademije, koji je prve laskave ocene muzi~ke javnosti po~eo da dobija jo{
sredinom 1964. godine, posle revijalnih koncerata na Tre}em festivalu zabavnih
vojnih orkestara.
Uz dugotrajne i freneti~ne aplauze, kojim su vi{e puta tokom nastupa nagra|i-
vani vokalni solisti Tereza Kesovija, Marijana Der`aj, Nikola Karovi} i Miro
Ungar, veoma laskave ocene za vrhunsko rukovo|ewe orkestrom Gaji} je dobio i u
15. novembar 2009.
klubu gardijske jedinice u Stokholmu, tokom turneje po [vedskoj. Bi-
la su to prva zrnca na ogrlici uspeha koji je Ansambl kasnije pratio
na svim koncertima.
U starom univerzitetskom gradu Upsali i na revijskom i na sim-
fonijskom koncertu sve~ana aula univerziteta bila je prepuna. U
Lin~epingu ~lanove Umetni~kog ansambla do~ekali su vojna muzika i
masa gra|ana. Nakon {to je predsednik Lin~epinga pozdravio goste,
{vedska vojna muzika intonirala je himnu Hej Sloveni, a zatim su
virtuozi Umetni~kog ansambla iz Jugoslaviji zadivili publiku maj-
storskim izvo|ewem raznorodnih i razli~itih umetni~kih, zabavnih
i patriotskih kompozicija.
H U manitarna uloga
Tri decenije kasnije, Umetni~ki ansambl, do tada anga`ovan na
gotovo svakom va`nijem muzi~kom doga|aju u na{oj zemqi, dobija no-
vu, humanitarnu ulogu. Koncerti koji su tada prire|ivani, ponekad
~ak i uprkos pretwama bombardovawem, bili su izuzetno pose}eni
i do`ivqavani sa puno snage i emocija. Humanitarni koncerti hora
Srpskog lekarskog dru{tva Medikos, na kojima su izvo|eni biseri
srpskih solo pesama, koncert Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva
„Zvezde klasi~ne muzike”i posebno nastup Umetni~kog ansambla,
odr`an povodom 100 godina muzike Bini~kog u Srbiji, do`ivqeni su
kao melem na rani, nanetoj ne~ove~nom agresijom Natoa. Istovre-
meno, prire|ena je i izlo`ba fotografija, dokumenata i ordewa
Stanislava Bini~kog, {to je izazvalo veliko interesovawe ne samo
poklonika dobre muzike, ve} i qubiteqa fotografije.
Tokom 78 dana bombardovawa Srbije i Crne Gore, Estrad-
ni orkestar Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki”, zajedno sa
delom hora, nastupao je na trgovima i mostovima, u gradovima u ko-
jima su pesme „Volimo te, otaxbino na{a” i „Ponosna zemqo moja”
budile najsna`nije emocije i predstavqale odgovor naroda na ne-
pravdu mo}nih sila.
Na koncertima {irom Srbije, organizovanim tokom agresije,
kao gosti Ansambla nastupali su na{i poznati i popularni peva~i
zabavne i klasi~ne muzike @arko Dan~uo, Filip @maher, Oliver
Wego, Nenad Neni}, Oliver Sabo, Dejan Pe{i}, @eqko Savi},
Aleksandar Sre}kovi}, Slavoqub Stojadinovi}, Tawa Tasi}, Ru`i-
ca ^avi}, Zoran [andorov, Milan [}epanovi} i drugi. Ni korak
za wima nisu zaostajali doma}i vrhunski muzi~ki stru~waci, uvek
spremni za saradwu s vojnim orkestrom. Izme|u ostalih to su Jovan
Adamov, Vojkan Borisavqevi}, Dragana Jovanovi}, Kornelije Ko-
va~, Radmila Mudrini}, Vladimir Mustajba{i}, Ksenija Pavlovi},
Petar Popovi}, Slavoqub Stojadinovi}, Angel [urev ...
Vra}awem u pro{lost, lista istaknutih jugoslovenskih muzi~-
kih stvaralaca koji su u saradwi s Umetni~kim ansamblom JNA, ka-
snije Vojske Srbije i Crne Gore, ostvarili zavidnu muzi~ku karijeru
postaje neuporedivo du`a. Du`ni smo da podsetimo i na takva imena
kao {to su Lorkovi}, Mezetova, Pajevi}, Starc, Marasovi}, Bara-
novi}, ^angalovi}. Bako~evi}, Papandopulo, Danon, Pospi{, To-
{kov, Ozim, Kolunxija, Trbojevi}, Tom{i}, Miti}, De{paq, Bom-
bardeli, koji su od prvog dana bili uz vojne muzi~ke stvaraoce i
virtuoze.
U maju 2000. godine Festival vojni~kih pesama i kora~nica,
pod simboli~nim zovom „Volimo te, otaxbino na{a”, ponovo posta-
je tradicija. Umetni~ki ansambl Vojske Jugoslavije „Stanislav Bi-
ni~ki” izdao je i kompakt disk sa desetak najpopularnijih patriot-
skih pesama i kora~nica.
U okviru razli~itih kulturno-umetni~kih manifestacija, orga-
nizovanih samostalno ili nastupaju}i na koncertima drugih izvo|a-
~a, Umetni~ki ansambl pru`io je veoma visok kvalitet muzi~kog stva-
rala{tva. Vi{e od sedam hiqada posetilaca prisustvovalo je mu-
zi~kim de{avawima koja su ostavila trajni pe~at na „muzi~kim do-
kumentima” tog vremena.
Po~etkom novog milenijuma porastao je interes doma}e publi-
ke za koncerte, osobito duhovne muzike, u kojoj su Beogra|ani do ta-
da retko u`ivali. Odr`ano je i vi{e od 30 koncerta klasi~ne muzi-
ke, koju su, po tradiciji, izvodili poslenici Umetni~kog ansambla
„Stanislav Bini~ki”. Na pet koncerata popularne i zabavne muzike
„Vukova nagrada“ za 7.500 koncerata
Do 2004. godine Umetni~ki ansambl odr`ao je preko 7.500
koncerata, koje je pratilo oko pet miliona gledalaca. Ansambl
je nastupao na najva`nijim muzi~kim manifestacijama: BETEF,
BELEF, Ohridsko leto, Dubrova~ke letwe igre, Ni{ke horske
sve~anosti, Mermer i zvuci, [umarice...
Za plodan i dugogodi{wi rad, povodom 105 godina postoja-
wa dobio je orden sa zlatnim vencem, Zlatni beo~ug i najdra`u –
Vukovu nagradu, uz niz drugih priznawa i plaketa.
Solisti zabavnih melodija
Veliki hor i orkestar Umetni~kog ansambla beogradskog
Doma, sa dirigentom poru~nikom Budimirom Gaji}em, nastupio je
20. novembra 1964. u Qubqani na zavr{etku takmi~ewa Tre}eg
festivala zabavnih vojnih orkestara. U okviru ovog koncerta kao
solisti su nastupili poznati izvo|a~i zabavnih melodija Tereza
Kesovija, Qiqana Petrovi}, Majda Sepe, kvartet 4M, Arsen De-
di}, Simeon Gugulovski, Nikola Karovi}, \or|e Marjanovi},
@ivan Muti} i Zvonko [pi{i}. Ansambl je izveo kompozicije
Adami~a, Kabiqa, Kora}a, Kova~evi}a, Kraqi}a, Nardelija i
drugih poznatih autora zabavnih melodija.
„Ratni rekvijem“ u centru „Sava“
Od 2000. godine Umetni~ki ansambl „Stanislav Bini~ki”
veoma uspe{no sara|uje i sa Muzi~kom produkcijom RTS. Rezultat
su zajedni~ki nastupi dva ansambla u Centru „Sava”, na kojima
su, izme|u ostalog, izveli i Britnov Ratni rekvijem, sa dirigen-
tom Stefanom Barlouem iz Velike Britanije 2002. godine, i Ma-
lerovu Osmu simfonija, pod dirigentskom palicom Vladimira
Kraw~evi}a iz Hrvatske, 2003. godine.
Muzi~ka antologija
Na sve~anom koncertu, organizovanom povodom 105 godina
od osnivawa Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki”, wegov
rukovodilac pukovnik Zoran Mr|enovi} rekao je:
„Ostvaruju}i bogatu saradwu sa institucijama u inostran-
stvu, na{ ansambl je gostovao u Belgiji, [vajcarskoj, Austriji,
Bugarskoj, Poqskoj, ^ehoslova~koj, Italiji, Ma|arskoj, Rumuniji,
Nema~koj i Rusiji, kao i ve}ini ambasada stranih zemaqa kod
nas. Tom prilikom izvedeno je 80 koncerata sa najvrednijim mu-
zi~kim delima.
U na{oj zemqi ansambl je nastupao na koncertnim podiju-
mima i karaulama, na muzi~kim festivalima i poligonima, koje
je pratilo vi{e od pet miliona posetilaca. Muzika koju izvodi
ansambl snimqena je na preko 300 gramofonskih plo~a, kaseta
i CD. Na tim snimcima nalazi se vi{e od 2.000 raznovrsnih
kompozicija, koji predstavqaju svojevrsnu muzi~ku antologiju.”
Pove}ano interesovawe publike
za koncerte
Od 4. februara 2003. na osnovu novog organizacijskog
re{ewa o ustanovqavawu dr`avne zajednice Srbija i Crna
Gora, pod novim imenom nastavio je da funkcioni{e i Umet-
ni~ki ansambl Vojske Srbije i Crne Gore „Stanislav Bini~-
ki”.
57
 feqton Koncerti su i daqe najpose}eniji sadr`aji u programu beo-
gradskog Centralnog doma, u kojima je najaktivniji u~esnik bio Umet-
ni~ki ansambl „Stani-
prisustvovalo je slav Bini~ki”. Nastu-
gotovo dve hiqade paju}i redovno dva pu-
mla|ih posetila- ta mese~no, izvode}i
ca, uglavnom sred- koncerte s povodom
wo{kolske i stu- ili bez posebnog datu-
dentske omladine. ma, ansambl je ostva-
Posebnu dra` tim rivao i zna~ajni peda-
koncertima dali su go{ki uticaj. Na kon-
nastupi dramskih certima u Domu Vojske,
umet ni ka Pe tra uz tradicionalne du-
Kraqa, Svetlane gogodi{we posetioce,
Bojkovi}, Mime Ka- svaki put bilo je sve
raxi}a, Predraga vi{e mlade publike.
Ejdusa, Ivana Be- Koncerti su se
kjareva, Dare Xo- pretvarali u prave mu-
ki}, Sergeja Tri- zi~ke sve~anosti da bi,
funovi}a, koji su na posletku, tradicio-
na dah wi va li pu - nalnim nastupom, odr-
bliku i upotpuwa- `anim na dan osniva-
vali umetni~ki do- wa, 26. septembra,
`ivqaj. Umetni~ki ansambl
I tokom 2003. obele`io vredan jubi-
godine Umetni~ki lej – 105 godina rada.
Jadranka Jovanovi} uz simfonijski orkestar
ansambl „Stanislav Koncert je prire|en u
Bi ni~ ki” bio je spomen na prvi nastup
glavni nosilac mu- Beogradskog vojnog or-
zi~kog `ivota u Be- kestra, 25. septembra
ogradu za pripadni- 1899. godine kojim je
ke Vojske, ali i za dirigovao upravo Sta-
gra|anstvo. Najpo- nislav Bini~ki.
se }e ni ji su bi li U programu su iz-
tradicionalni kon- vede ne tri kompozici-
certi ~etvrtkom, Ve- je Stanislava Bini~-
~e napolitanskih i kog: Mar{ na Drinu,
{panskih qubavnih Na uranku, arija Stan-
pesama i evegrin ke, sa solistom Slavi-
kompozicija Samo com ]iri}-Radi} i Si-
za vas u martu. Na- cilijanska pesma –
ravno, ne smeju se Kardu~ja, koju je otpe-
zaboraviti ni kon- vao Slavko Nikoli}.
certi organizovani Orkestar i hor
16. juna za Dan Voj- svoj deo nastupa otvo-
ske Srbije i Crne ri li su Mocartovim
Rekvijemom, a zatim je
Gore i, posebno, 26.
Jovan Bogosavqevi}
septembra kada se
na violini odsvirao
obele`ava jubilej
Godi{wa doba – Pro-
ansambla. le}e, A. Vivaldija, dok
Umetni~ki an- je solista Oliver
Festival „^eta kora~a u meni”: vojnici Zoran [andorov i Aleksandar Sre}kovi}
sambl nezaobila- Wego otpevao ariju
zni je u~esnik i Karmen iz Toreadora
drugih tradicio- @or`a Bizea. Prima-
nalnih manifesta- dona Beogradske opere Jadranka Jovanovi} interpretirala je
cija, poput Sve~ane akademije povodom Dana pobede i Dana Re- Verdijevu Mo} sudbine – Rataplan. U tre}em delu tog, izuzetno po-
publike, u maju i u novembru, a 15. septembra iste godine odr- se}enog, sve~anog koncerta izvo|ene su kompozicije na{ih muzi~-
`ana je i sve~ana akademija u ~ast 85-godi{wice proboja So- kih stvaralaca.
lunskog fronta. Vojni muzi~ari u~estvuju na Smotri tradicio- Na obele`avawu jubileja 105 godina Umetni~kog rada ansam-
nalnog narodnog pevawa u organizaciji Saveza kulturno-umet- bla „Stanislav Bini~ki” govorio je wegov rukovodilac pukovnik
ni~kih dru{tava Beograda, s Akademskim kulturno-umetni~kim Zoran Mr|enovi}, koji je podsetio da razvoj simfonijskog i estrad-
dru{tvom Kolo nastupa u maju, kada je u velikoj sali izveden nog orkestra i me{ovitog hora kao delova Umetni~kog ansambla,
splet narodnih igara i pesama, a u junu je hor crkve svetog Ar- nastalog iz Umetni~ke grupe JNA ne mo`e da se zamisli bez mani-
hangela Gavrila premijerno izveo koncert duhovne muzike. festacija kao {to su BEMUS, BELEF, Mokraw~evi dani u Negoti-
Na 43. smotri ansambala narodne muzike kulturno- nu, Svobodi{te u Kru{evcu, Ni{ke horske sve~anosti, Mermer i
umetni~kih dru{tava Beograd, u novembru 2003. godine, uz buru zvuci u Aran|elovcu, Veliki {kolski ~as u Kragujevcu, a jo{ ranije
ovacija, izveden je program „Amateri svome gradu”, da bi za No- Dubrova~ke letwe igre, Splitsko i Ohridsko leto, festival u Qu-
vu 2004. godinu, Umetni~ki ansambl Vojske SCG „Stanislav Bi- bqani i druge na kojima je u~e{}e vojnog orkestra uvek privla~ilo
ni~ki” ponovo priredio Novogodi{wi evergrin. veliku pa`wu i predstavqalo reper drugim izvo|a~ima.
(Nastavak u slede}em broju)

58 15. novembar 2009.


V E R SK I P RAZ N I C I
16-30. novembar
Pravoslavni
16. novembar – Obnavqawe hrama sve-
tog velikomu~enika Georgija – \ur|ic
21. novembar – Sabor sv. arh. Mihaila
i ostalih bestelesnih sila nebeskih –
Aran|elovdan
24. novembar – Sveti mu~enik Mrata:
sveti kraq Stefan De~anski – Mratindan
25. novembar – Sveti Jovan Milostivi
26. novembar – Sveti Jovan Zlatousti
27. novembar – Sveti apostol Filip
29. novembar – Sveti apostol
i jevan|elist – Matej
Rimokatoli~ki
22. novembar – Krist Kraq – posqedwa
nedjeqa Crkvene godine
29. novembar – Prva nedjeqa Do{a{}a
– po~etak Crkvene godine
Islamski
26. novembar – Jevmu Arife
27 – 30. novembar – Kurbam bajram
ARAN\ELOVDAN
Od davnina su qudi praznovali an|ele Bo`-
je, ali se to ~esto pretvaralo u wihovo obo`ava-
we. Jeretici su ih ~esto tuma~ili kao bogove ili
ih smatrali stvoriteqima ~itavog vidqivog sveta.
^etiri do pet godina pre Prvog vaseqenskog sabo-
ra odr`avani su Laodikijski pomesni sabori i
svojim 35. pravilom ustanovili ispravno po{to-
vawe an|ela.
U vreme rimskog pape Silvestra i aleksan-
drijskog patrijarha Aleksandra, ustanovqen je ovaj
praznik arhistratiga Mihaila i pro~ih sila ne-
beskih u novembru. Za{to ba{ u novembru? No-
vembar je zapravo deveti mesec od marta koji se
smatra vremenom stvarawa sveta. A deveti mesec
posle marta uzet je zbog devet an|elskih ~inova
koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopa-
git, u~enik apostola Pavla, opisao je ovih devet
~inova u kwizi „O nebeskoj Jerarhiji”
KURBAN BAJRAM
Ovaj blagdan posve}en po`rtvovanom pri-
bli`avawu Bogu poznat je i kao Haxijski bajram jer
se wime zavr{avaju obredi haxaxa (hodo~a{}a),
tokom kojeg hodo~asnici iz celog sveta obilaze
sveta mesta.
Kako se radi o danu nagrade, vernici se oku-
pqaju u xamijama i nakon obavezne molitve, u zoru
obavqaju bajramsku molitvu. Tradicija `rtvovawa
Kurbana datira od Bo`ijih poslanika Ibrahima i
Ismaila i ustanovqene prakse (suneta) bla`enoga
Poslanika Muhameda.
Dan se provodi u krugu porodice, pose}uju se
bli`wi a ne zaboravqaju se ni grobovi ro|aka.
Praznuje se ~etiri dana.
DOGODILO SE...
16. novembar 1914.
Po~ela je Kolubarska bitka, najve}a
koju je srpska vojska vodila u Prvom
svetskom ratu. Na dan 15. decembra
srpska Vrhovna komanda je objavila
saop{tewe da je i posledwi nepri-
jateqski vojnik proteran iz Srbije,
osim 75.000 vojnika koji su imali
status ratnih zarobqenika. Datum
po~etka Kolubarske bitke u Vojsci
Srbije obele`ava se kao Dan Kop-
nene vojske, Dan pe{adije i Dan
Centra za obuku Kopnene vojske.
16. novembar 1941.
Po~ela je druga nema~ka ofanziva
na Moskvu. Ofanziva je 5. decembra
zavr{ena porazom nema~ke vojske.
Crvena armija je do marta 1942. od-
bacila nema~ke trupe na 200 kilo-
metara od Moskve. Ovaj nema~ki po-
raz ozna~io je kraj „blickriga“ i na-
govestio preokret u korist antihit-
lerovske koalicije.
16. novembar 1992.
Formirana 608. logisti~ka baza. U
Vojsci Srbije ovaj datum se obele-
`ava kao Dan Centralne logisti~ke
baze.
21. novembar 1869.
U Novom Sadu je
ro|en srpski
pravnik i isto-
ri~ar Slobodan
Jovanovi}, pro-
fesor Beograd-
skog univerzite-
ta, predsednik
Srpske kraqevske akademije. Tokom
oba balkanska rata 1912. i 1913.
godine bio je {ef Presbiroa pri
Vrhovnoj komandi. U Ratnom presbi-
rou je radio i od po~etka Prvog
svetskog rata do 1917. kada mu je do-
deqen rad u Ministarstvu inostra-
nih dela. Ekspert na Konferenciji
mira u Parizu, teoreti~ar koji je u
periodu izme|u 1932. i 1936. godi-
ne objavio sabrana dela u sedam-
naest tomova, predsednik i potpred-
sednik jugoslovenske vlade u toku
Drugog svetskog rata, Slobodan Jo-
vanovi} umro je 12. decembra 1952.
godine u Londonu, kao apatrid.
22. novembar 1977.
Anglo-francuski putni~ki avion
„Konkord“ po~eo je redovni sao-
vremeplov
bra}aj izme|u Evrope i Amerike. Re-
dovni letovi uspostavqeni su nakon
dve godine pravnih rasprava zbog
ja~ine buke koju taj avion proizvodi.
24. novembar 1962.
Datum formirawa 250. raketna bri-
gada protivvazduhoplovne odbrane.
Ovaj datum se obele`ava kao Dan
brigade.
27. novembar 1895.
[vedski fa-
brikant i pro-
nalaza~ dina-
mita Alfred
Nobel napisao
je u Parizu te-
stament kojim je
svoje veliko bo-
gatstvo, zara|eno uglavnom na
proizvodwi wegovog najve}eg pro-
nalaska – baruta, zave{tao za raz-
voj nauke, literature i borbe za
mir. Predvideo je pet jednakih delo-
va za nagrade za fiziku, hemiju, me-
dicinu, kwi`evnost i mir. Umro je
1896. godine a nagrade su prvi put
dodeqene 1901. godine.
28. novembar
Dan kada je 1949. godine formiran
98. lova~ko-bombarderski avijacij-
ski puk JNA. Budu}i da je ovo jedini-
ca sa najstarijom tradicijom u sa-
stavu 98. avijacijske baze, ovaj da-
tum se u Vojsci Srbije obele`ava
kao Dan 98. avijacijske baze.
29. novembar 1943.
Po~elo Drugo zasedawe AVNOJ-a u
Jajcu. Odluke AVNOJ-a dovele su do
dvovla{}a, odnosno formalnog po-
stojawa dve jugoslovenske vlade: Na-
cionalnog komiteta oslobo|ewa Ju-
goslavije, koji nije imao me|unaro-
dno priznawe, i Kraqevske vlade,
koja je bila me|unarodno priznata i
sa kojom su saveznici odr`avali di-
plomatske odnose.
30. novembar 1939.
Vi{e od 20 sovjetskih divizija je na-
padom na Finsku zapo~elo sovjet-
sko-finski „zimski rat“, okon~an
mirovnim ugovorom u martu 1940.
godine. Odredbama mirovnog ugovo-
ra Finska je bila prinu|ena da se
odrekne Karelijske prevlake i grada
Viborg na istoku zemqe.
Pripremio mr Miqan MILKI]
59
 POLA VEKA STREQA^KOG KLUBA „PARTIZAN”
Pravo u metu
„Partizan“ je najtrofejniji streqa~ki klub
u Srbiji ~iji strelci, bez obzira na te{ko}e
koje su se tokom pola veka javqale, ostvaruju
vrhunske rezultate
treqa~ki klub „Partizan“ 29. novembra ove godine proslavi}e
S 50 godina postojawa. Za to vreme, proslavio se kao najtrofej-
niji. Zlatna medaqa na olimpijskim igrama, medaqe na brojnim
me|unarodnim i doma}im takmi~ewima u svim kategorijama, samo
su neke od mnogih trofeja koje krase vitrine klupskih prostorija
ispod tribina „Partizanovog“ stadiona u Humskoj.
Prema re~ina predsednika Streqa~kog kluba „Partizan“ Dra-
`ena Po`ara, povodom ovog jubileja, 29. novembra bi}e organizova-
na proslava i takmi~ewe na streli{tima kluba, na kome }e nastupiti
trenutno najboqi strelci u Srbiji, juniori i seniori, u mu{koj i `en-
skoj kategoriji, a ga|a}e se iz vazdu{ne pu{ke, vazdu{nog pi{toqa i
iz pi{toqa sredi{weg paqewa.
– O~ekuje se da }e na ovom takmi~ewu revijalnog tipa nastupiti
oko 20 strelaca u disciplini vazdu{na pu{ka i pi{toq i osam stre-
laca u kategoriji pi{toqa sredi{weg paqewa. Pored ostalih, tu }e
biti Jasna [ekari}, Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi}, Lidi-
ja Mihajlovi} i ostali vrhunski strelci koji }e ovom prilikom pokaza-
ti svoja streqa~ka ume}a – rekao je Po`ar. On je dodao da }e povodom
proslave pedesetogodi{wice kluba biti predstavqena i monografija
„Borci za trofeje – pola veka Streqa~kog kluba ’Partizan’
1959–2009. godine“, ~iji je autor dr Qubomir Petrovi} i koja govori
o uspesima i razvoju kluba od osnivawa do dana{wih dana.
Iako }e se zvani~na proslava odr`ati 29. novembra, cela 2009.
godina proti~e u znaku jubileja, pa su tim povodom organizovana broj-
na takmi~ewa.
– Klub tradicionalno organizuje razli~ite manifestacije, dru-
`ewa i takmi~ewa u kojima amateri imaju priliku da poka`u svoja
streqa~ka ume}a. Svake godine odr`ava se takmi~ewe diplomata i
novinara, pa }e se ove godine ta takmi~ewa odr`ati u okviru prosla-
60
ve pola veka postojawa „Partizanovog“ streqa~kog kluba – kazao je
Dra`en Po`ar.
U saradwi sa Nacionalnom asocijacijom za oru`je, Streqa~ki
klub „Partizan“ u~estvovao je u akciji „@ena na crti“, koja okupqa
`ene i one se posle odre|ene obuke takmi~e dva puta godi{we. U okvi-
ru te akcije, rodila se ideja o takmi~ewu „@ene za Avalski toraw“, s
ciqem prikupqawa sredstava za obnovu torwa na Avali, a odziv dama
koje privla~i streqa~ki sport bio je jako dobar.
Klub je u svojoj istoriji imao i uspone i padove. Ipak, wegovi
strelci uspeli su da ostvare zapa`ene rezultate, te je zbog toga postao
i najtrofejniji u Sportskom dru{tvu „Partizan“ i u Srbiji. Kako ka`e
predsednika kluba, neda}e su bile uglavnom materijalne prirode, jer
je kriza koja je vladala u zemqi uticala i na sport.
GA\AWE VI[E PRIVLA^I DAME
Iako je streqa{tvo nekada va`ilo za mu{ki sport, primat
u posledwih nekoliko godina preuzele su pripadnice ne`nijeg
pola.
– Devojke su kod nas vi{e zainteresovane za streqa{tvo,
ali to nije ni{ta neobi~no jer i na svetskim takmi~ewima u stre-
qa{tvu dominiraju dame – ka`e trener Dragan Donevi}.
To upravo potvr|uje i primer Andree Arsovi}. Iako je na
Mediteranskim igrama postigla veliki uspeh, Andrea ka`e da se
ne}e zaustaviti na tome. Ona dodaje da je slede}e godine o~ekuje
svetsko prvenstvo i da joj je `eqa da se i sa tog takmi~ewa vrati
sa zlatom.
– Dobra priprema je kqu~ uspeha i sada samo treba nasta-
viti u tom ritmu – odlu~na je Andrea.
Za ovako dobre rezultate potrebno je dosta odricawa, ali,
kako ka`e, ve} se navikla na takav na~in `ivota.
– Velika takmi~ewa iziskuju poseban re`im `ivota, a zbog
~estih putovawa vremena za dru`ewe sa prijateqima ostaje jako
malo. Ali, sve ima svoje prednosti i svoje mane – zakqu~uje An-
drea i dodaje da qubav prema streqa{tvu nadilazi sve.
15. novembar 2009.
 PEDESET GODINA USPEHA
Streqa~ki klub „Partizan“ osnovan je 27. maja 1959. godi-
ne. Prvi predsednik pukovnik Ivan Tur~inovi} i sekretar Dra-
gomir Smiqani} osta}e zapam}eni kao oni koji su postavili
smernice za kreirawe puta koji }e dovesti do brojnih streqa~-
kih odli~ja.
Prva osniva~ka skup{tina brojala je 135 strelaca i stre-
qa~kih radnika, a zajedni~ki ciq im je bio razvoj streqa{tva i
{irewe streqa~ke ve{tine, ali i podizawe streqa~kog kvaliteta.
Danas, posle pola veka, na ~elu kluba su predsednik Dra-
`en Po`ar i ~lanovi Upravnog odbora Ratko Ivanovi}, Mali{a
Markovi}, Bojan Bojani}, Vasilije Belobrkovi}, Slobodan Do-
bri~anin, Damjan Gu{i}, Mileta Mijatovi}, Goran Zlatkovi}, Bo-
{ko Kla~ar i Mladen Franovi}.
Strelci ovog kluba zaslu`ni su za reputaciju kluba „Parti-
zan“ kao najtrofejnijeg. Goran Maksimovi} bio je 18 puta prvak
Jugoslavije, a osvojio je i 10 ekipnih titula {ampiona. Mirjana
Ma{i}-Jovovi} bila je 23 puta dr`avni prvak, od ~ega 16 u poje-
dina~noj konkurenciji. Slobodan Gavri} je u pu{ci i pi{toqu
osvojio preko 40 nacionalnih titula, od ~ega je 17 puta bio pr-
vak dr`ave na me|unarodnom i nacionalnom programu.
Pola veka od osnivawa streqa~kog kluba „Partizan“ pred-
stavqa va`an jubilej za streqa~ki sport u Srbiji. Uspesi wego-
vih strelaca najboqe se ogledaju u medaqama osvojenim na evrop-
skim prvenstvima (12 zlatnih, devet srebrnih i osam bronzanih) i
sedam medaqa na svetskim prvenstvima. Seniori i seniorke osvo-
jili su osam doma}ih kupova, 146 puta su bili pojedina~ni dr`av-
ni prvaci i postavili su 36 dr`avnih rekorda.
Zlato Gorana Maksimovi}a na Olimpijadi u Seulu 1988. go-
dine sa olimpijskim rekordom, najzna~ajniji je uspeh u poluvekov-
noj istoriji kluba. Pored toga, treba pomenuti i tri zlatne, tri
– Prethodnih nekoliko godina bile su, tako|e, jako te{ke, ali je
reorganizacija rukovodstva kluba doprinela da on stane na noge i da
uspe{no budu re{eni problemi materijalne prirode koji su se nago-
milali. Ali, bez obzira na krizu, streqa~ki klub „Partizan“ uspeo je
da odr`i rezultate na vrhunskom nivou – nagla{ava Po`ar.
Tradicija ovog kluba, jo{ od osnivawa pedesetih godina pro{log
veka, jeste okupqawe omladine. S ciqem afirmisawa ovog sporta me-
|u mladima, Streqa~ki klub „Partizan“ u saradwi sa Gradskim sekre-
tarijatom za sport i omladinu realizuje akcije besplatne {kole stre-
qa{tva za u~enike beogradskih osnovnih i sredwih {kola tokom let-
weg i zimskog raspusta.
Kako ka`e trener Dragan Donevi}, koji podu~ava {kolarce stre-
qa~kim ve{tinama, interesovawe postoji, ali zbog ograni~enosti
Dra`en Po`ar, predsednik SK „Partizan”
srebrne i ~etiri bronzane medaqe osvojene na prvenstvima sve-
ta, na kojima su „Partizanovi“ strelci postavili ~etiri svetska
rekorda, pa 16 zlatnih, 11 srebrnih i osam bronzanih medaqa sa
prvenstava Evrope. Slede 52 zlatne, 52 srebrne i 50 bronzanih
medaqa sa balkanskih {ampionata, uz 14 rekorda Balkana. Ne
bi trebalo zaboraviti ni 172 zlatne medaqe sa prvenstava Ju-
goslavije.
prostora za trenirawe i materijalnih mogu}nosti selekcijom se bi-
raju najtalentovaniji, sa kojima se nastavqa rad. Donevi} isti~e da
veliki broj dece trenira, ali da samo jedno ili dvoje najboqih prela-
zi u slede}u kategoriju, gde se daqe usavr{avaju.
– Oprema je jako skupa, i potrebno je da ona zadovoqi odre|ene
svetske standarde. Za odlazak na me|unarodna takmi~ewa neophodno
je imati specijalno za{titno odelo, cipele i rukavica, a isto tako i
pu{ku i municiju za koji su prilago|eni za svakog takmi~ara posebno –
dodaje trener Donevi}. – U deceniji koja je za nama, zbog sankcija, bi-
lo je te{ko nabaviti potrebnu municiju, pa smo se dovijali. Testiranu
municiju nije lako nabaviti, jer se ona proizvodi u Engleskoj i Nema~-
koj i procedura testirawa je veoma slo`ena, a ona je neophodna svakom
takmi~aru pojedina~no.
Treninzi se odr`avaju tri do ~etiri puta nedeqno, a pred takmi-
~ewa se trenira ~ak i dva puta dnevno po nekoliko sati. Vikendi su
obi~no rezervisani za takmi~ewa, tako da je radna nedeqa jednog pro-
fesionalnog strelca veoma naporna.
– U odnosu na opremqenost streqana u svetskim i evropskim klu-
bovima, klub „Partizan“ne zaostaje. Naravno, neka oprema nedostaje,
ali tehni~ki gledano, ovaj klub je na visokom nivou, a potvrda za to su
i uspesi na{ih strelaca – zadovoqno konstatuje trener Donevi}.
Najuspe{niji „Partizanov“ strelac u ovom trenutku je mlada da-
ma, dvadesetdvogodi{wa Andrea Arsovi}, koja se takmi~i u seniorskoj
kategoriji i koja je u junu ove godine na Mediteranskim igrama u Pe-
skari oborila dva rekorda i ubedqivo pobedila svoje konkurentkiwe
osvojiv{i prvu zlatnu medaqu za na{u reprezentaciju.
U „Partizanu“ za Andreu imaju velike planove. Ona je siguran
kandidat za Olimpijske igre 2012. godine, a o~ekuje se da bude jo{
strelaca koji }e ostvariti uslove i pridru`iti joj se na Olimpijadi u
Londonu. Planovi kluba vezani su za tendencije da se u narednom pe-
riodu vi{e pa`we posveti disciplini pi{toq i da se i u toj kategori-
ji iznedre najboqi strelci, imaju}i u vidu da je „Partizan“ nepriko-
snoven u ga|awu iz vazdu{ne pu{ke. Budu}i da je klub reorganizacijom
obezbedio finansirawe za naredni period, sada se mo`e u pravoj
meri posvetiti usavr{avawu talentovanih mladih strelaca.
Biqana MIQI]
Snimio Du{an ATLAGI]
61
 Ministarstvo odbrane Srbije
Sektor za qudske resurse
Uprava za kadrove
Obave{tavamo stambene interesente da je 4. novembra 2009. godine iz-
vr{ena dodela jo{ 6 stanova u zakup na neodre|eno vreme, u skladu sa Odlukom
NARUXBENICA
o raspodeli stanova u zakup na neodre|eno vreme od 02.09.2009. godine, sa
presekom stawa na dan 14.08.2009. godine, tako da je dodeqeno ukupno 23 sta-
Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu
na u zakup.
(zaokru`ite)
Pregled izvoda donetih re{ewa i rang liste po kojoj je izvr{ena dodela
1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.
stanova objavqene su na oglasnoj tabli Odeqewa za stambene poslove (ul. Ka-
godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara
tani}eva br. 15), i poslate svim organizacionim sastavima u MO i VS,
2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,
udru`ewima vojnih penzionera, a bi}e objavqene i na intranetu u mre`i RAM-
24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.
KO2.
Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-
Dodelu preostalih stanova, izvr{i}e Stambena komisija po okon~awu po-
titi odgovaraju}u sumu (pomno`iti broj primeraka sa pret-
stupka provere stambenog statusa (pravo na povrat stanova u otcepqenim repu-
platnom cenom).
blikama, priznavawe bolesti po nalazu Vi{e vojno lekarske komisije, prebi-
Pla}awe unapred na `iro-ra~un 840-49849-58.
vali{te za nosioca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva i drugo)
Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:
za lica koja se nalaze na rang listama i interesenti su za stanove.
NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.
Dopuna konkursa Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove
naruxbenice.
U konkursu Uprave za kadrove Ministarstva odbrane Srbije za prijem
Kupac ______________________________________
farmaceuta u radni odnos na neodre|eno vreme, objavqenom u magazinu
„Odbrana” broj 99 od 1. novembra 2009. dopuwuju se USLOVI KONKURSA Ulica i broj ________________________________
slede}im:
- da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok pod oru`jem. Telefon ____________________________________
Uz navedenu dokumentaciju treba dastaviti i
- potvrdu da su kandidati (mu{kog pola) odslu`ili vojni rok pod oru`jem. Mesto i broj po{te __________________________
Susret 37. i 37A klase KoV Potpis naru~ioca

Dvadestpetogodi{wica zavr{etka 37. i 37A klase Vojne akademije M.P. ________________________________

Kopnene vojske bi}e obele`ena 5. decembra 2009. u Domu garde u Beogradu, sa
po~etkom u 13.00 ~asova. Za detaqnije informacije zainteresovani se mogu
obratiti Goranu Radovanovi}u (064/8329-038), Draganu ]irkovi}u (064/1738-
069) i Slavoqubu M. Markovi}u (064/8329-751).
 AKCIJE
Izbor sportiste godine
K O N K U R S Vojske Srbije u 2009.

ZA NOVINARSKU NAGRADU
„IVAN MARKOVI]” PRED LO@ITE
Novinarsku nagradu „Ivan Markovi}” dodequje Novinski centar „Odbrana” za naj-
boqe medijsko izve{tavawe o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u 2009.
NAJ BO QE
godini.
Ciq nagrade jeste podsticawe novinara koji prate aktivnosti Ministarstva odbra- Po~etak decembra najavquje
ne i Vojske Srbije na kvalitetno izve{tavawe u doma}im pisanim i elektronskim mediji- kraj jedne bogate takmi~arske sezone
ma, afirmacija i javna verifikacija wihovog stvarala{tva i se}awe na Ivana Markovi- u kojoj su zabele`eni rezultati vred-
}a, jednog od najdarovitijih vojnih novinara i urednika u listu „Vojska“, koji je 2003. go- ni pa`we. Obradovali su nas strel-
dine iznenada preminuo u 43. godini `ivota. ci, padobranci, pentatlonci, atleti-
O dodeli novinarske nagrade „Ivan Markovi}“, po posebnom Pravilniku, odlu~uje ~ari, majstori borila~kih ve{tina...
`iri od pet ~lanova. Do{lo je vreme da izaberemo najbo-
Nagrada se sastoji od plakete i nov~anog iznosa od 60.000 dinara. qe u ekipnoj i pojedina~noj konkuren-
Nagrada }e biti uru~ena na prigodnoj sve~anosti povodom Dana Novinskog centra ciji. Imaju}i u vidu uspehe na doma-
„Odbrana“ – 24. januara. }oj i me|unarodnoj sceni, verujemo
Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi profesionalni novinari koji rade za medije na da }e se `iri na}i na „slatkim muka-
teritoriji Republike Srbije bez obzira na wihov formalni status. ma“ da po va`e}im kriterijumima od-
Za novinarsku nagradu ne mogu konkurisati novinari zaposleni u Novinskom centru redi ko je obele`io sportsku 2009. u
„Odbrana” i Upravi za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane i prilozi objavqeni u Vojsci Srbije.
magazinu „Odbrana”. Imali smo, kao i prethodnih se-
zona, mno{tvo takmi~ewa, sr~anih bo-
Propozicije raca, ve{tih takmaca, koji se raspo-
Svaki u~esnik na konkursu prijavquje se samo jednom, ali mo`e dostaviti najvi{e tri znaju po tome {to nose vojni~ku uni-
originalna rada. formu ili su profesionalno vezani
U slu~aju da je kandidatura izraz timskog rada, mo`e da ukqu~i najvi{e pet osoba. za Ministarstvo odbrane, General-
Na konkurs se {aqu prilozi (intervjui, ~lanci, komentari, reporta`e, radio i TV
{tab, jedinice i ustanove, svejedno.
emisije) o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojsci Srbije koji su {tampani ili emi-
Magazin „Odbrana“ }e im odati
tovani u sredstvima javnog informisawa Republike Srbije u periodu od 1. januara do 31.
priznawe za wihov u~inak, javno i
decembra 2009. godine.
sve~ano, opet po tradiciji, 24. janu-
Dostavqeni materijali ne vra}aju se u~esnicima konkursa.
Prijave sa originalnim {tapanim tekstom, ise~cima ili fotokopijama napisa, ton- ara naredne godine.
skim i video zapisima dostavqaju se do 31. decembra 2009, li~no ili preporu~enom po- U duhu dobre tradicije i ohra-
{iqkom na adresu: Novinski centar „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd sa bruju}ih pobeda, neka protekne i
naznakom „Konkurs za novinarsku nagradu Ivan Markovi}”. ovogodi{wi izbor najboqih. Trka za
Prijave pristigle nakon tog roka `iri ne}e uzimati u razmatrawe. laskavo zvawe se zahuktala. ^ekamo
Za prijavu kandidata iz {tampanih medija va`no je da se na fotokopiji ili skenira- predloge, sa kratkom biografijom
nom tekstu jasno vidi logo novine, potpis autora i datum objavqivawa. Televizijski novi- sportiste (ekipe), ovogodi{wim re-
nari treba da dostave standardnu VHS kasetu ili DVD sa materijalom za konkurs. Radio zultatima koji daju preporuku `iriju
novinari priloge dostavqaju na audio kaseti ili kompakt disku u mp3 formatu. Prilog i obaveznom fotografijom.
objavqen na Internetu treba dostaviti na disketi ili CD-ROM u HTML formatu. Tako|e, Za naziv sportiste godine Voj-
treba dostaviti i Internet adresu na kojoj se mo`e pogledati materijal namewen za kon- ske Srbije 2009. mogu konkurisati
kurs. Kasete, DVD, CD i diskete treba da budu jasno obele`eni, sa imenom i prezimenom oficiri, podoficiri, civilna lica
kandidata i naznakom du`ine trajawa priloga. na slu`bi u Vojsci i MO, studenti
Uz prijavu za priloge objavqene u elektronskim medijima treba dostaviti i potvrdu Vojne akademije, u~enici sredwih
redakcije, koju je potpisao urednik ili direktor, te kada je i gde prilog emitovan. vojnih {kola, vojnici po ugovoru i
Uz prijave je potrebno dostaviti kratku biografiju autora priloga, potvrdu o statu- oni na redovnom odslu`ewu vojnog
su autora u medijima u kojima su objavqeni prilozi (potvrda o radnom statusu ili hono- roka. Isti principi va`e za ekipe,
rarnom anga`manu), adresu, telefon i e-mail autora. ~iji ~lanovi treba da pripadaju jed-
@iri }e razmatrati kandidature na osnovu kvaliteta medijskog izve{tavawa o Mi- noj od navedenih kategorija.
nistarstvu odbrane i Vojsci Srbije, a prilikom odlu~ivawa u obzir }e uzimati i op{te Predloge mogu slati komande,
novinarske kriterijume, istra`iva~ki rad, stil pisawa, uticaj, javnu korist, original- jedinice, ustanove, vojne {kole i
nost i kreativnost. druge obrazovne institucije, sport-
@iri zadr`ava pravo da odbije u~e{}e na konkursu ukoliko bude smatrao da dosta- ski savezi, klubovi i sekcije.
vqeni materijal nije u skladu sa propozicijama. @iri }e pa`qivo razmotriti
Novinski centar „Odbrana” zadr`ava pravo da najuspe{nije priloge na konkursu sve predloge koji su potpuni i u skla-
objavi u magazinu „Odbrana” i na Internet prezentacijama Ministarstva odbrane i Voj- du sa propozicijama izbora. Va{e
ske Srbije, te da sav dostavqeni materijal koristi radi daqeg promovisawa reforme si- predloge mo`ete slati do 30. decem-
stema odbrane i Vojske Srbije i novinarske nagrade. bra na adresu: Redakcija magazina
Prijava za konkurs bi}e dostupna na sajtu Ministarstva odbrane Republike Srbije „Odbrana“ (za izbor sportiste godi-
www.mod.gov.rs ne), Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beo-
Sve ostale informacije o konkursu i uslovima prijave mogu se dobiti telefonom grad. U `estokoj konkurenciji vodi}e
na brojeve: 011/3241 258, 3241 257 ili posredstvom elektronske po{te na adresi: se o{tra borba, pa neka pobedi zai-
odbrana@beotel.rs. sta najboqi!
 turizam

CENE
U VOJNIM ODMARALI[TIMA
ZA NOVU GODINU I ZIMU
2010.

USLOVI PRODAJE:
1. Doplata za pansionski ru~ak u VU „TARA“
u hotelu „Omorika“ i depandansu „Javor“ je
tel. 011/2636-535 ;
400,00 din. po osobi dnevno, za sve korisnike. tel. 32-01-887 ; 32-03-342
Doplata za pansionski ru~ak u VU „VRWA^KA fax 011/36-16-155
BAWA“ je 350,00 din. po osobi dnevno za sve
kategorije korisnike.
Obavezna doplata za Novogodi{wi aran-
`man koji obuhvata sve~anu ve~eru 31.12.2009
i reprizu programa 1.1.2010, za sve korisni-
ke, iznosi 8.000,00 din. po osobi. Deca od 3-
10 godina, ukoliko koriste usluge hrane, pla}a-
ju kompletan novogodi{wi aran`man umawen za
odgovaraju}i popust na pansion/polupansion,
dok deca koja ne koriste usluge hrane ne pla}a-
ju ulaznice za sve~anu ve~eru.
2. Usluge rezervacija u Vojnoj turisti~koj
agenciji-Beograd napla}uju se u iznosu od
1.180,00 din, po jednoj sme{tajnoj jedinici. U
cenu je ura~unat PDV.
3. Gosti pla}aju boravi{nu taksu, koja je
odre|ena odlukom republi~kih organa i osigu-
rawe.
4. Za izvr{ene rezervacije, u odmarali-
{tima „Tara“ i „Vrwa~ka Bawa“ gosti, pored
jednokratne uplate aran`mana, usluge mogu pla-
}ati u vi{e rata:
- 4/~etiri/ rate: prva rata, prilikom
rezervacije, u iznosu od 30 posto kompletnog
aran`mana, druga rata, u toku boravka u hotelu u
iznosu od 30 posto vrednosti aran`mana, tre}a
rata, 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu
od 20 posto vrednosti aran`mana i ~etvrta rata
60 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu od

64 15. novembar 2009.

Vojna ustanova „TARA” – hotel „OMORIKA”
Depandans „JAVOR”
Hotel „BELI BOR”
Vojna ustanova „VRWA^KA BAWA”
20 posto vrednosti aran`mana. Za tre}u i ~e-
tvrtu ratu ~ekovi se deponuju u hotelu.
Na 7 rata, za boravak od 7 i vi{e
dana: prva rata , prilikom rezervacije, u iz-
nosu od 30 posto vrednosti aran`mana, a
preostalih 6 mese~nih rata deponovawem ~e-
kova na recepciji hotela uz uve}awe duga od 5
posto ili putem administrativne za-
brane preko Ra~unovodstvenog centra
MO, samo za pripadnike Vojske Srbije
i Ministarstva odbrane, uz uve}awe
duga od 5 posto.
5. POPUSTI ZA DECU: deca do tri go-
dine, ukoliko ne koriste poseban le`aj i hranu,
ne pla}aju usluge boravka, osim osigurawa.
Deca od tri do deset godina imaju slede-
}i popust:
U VU „VRWA^KA BAWA“
– 30 posto ako koriste hranu i poseban
le`aj,
– 50 posto ako koriste ili le`aj ili hra-
nu i
– 70 posto ako koriste zajedni~ki le`aj
sa roditeqima i ne koriste hranu.
U VU „TARA“
– 30 posto ako koriste hranu i poseban
le`aj,
– 50 posto ili le`aj ili hranu.
Deca od tri do deset godina mogu ko-
ristiti samo jedan popust. Popust se od-
nosi na cenu polupansiona/ pansiona.
6. OTKAZI: otkazi se dostavqaju u pi-
sanoj formi uz prilagawe rezervacije i ori-
ginal uplatnice.
Povra}aj iznosa je regulisan prema „Po-
sebnim uputstvima za primenu cena u vojnim
odmarali{tima“. U slu~aju vi{e sile (smrt u
porodici, bolest, slu`bena spre~enost i sl.),
{to se mora i dokazati odgovaraju}im doku-
mentom, upla}eni iznos se vra}a u celosti uz
odbitak manipulativnih tro{kova. Iznos na
ime tro{ka rezervacije se ne vra}a.
7. Turisti~kim agencijama za indi-
vidualne aran`mane, na upit, odobra-
va se 5 posto provizije na cenu pansio-
na/polupansiona, a kompletan iznos
aran`mana pla}a se pre dolaska u ho-
tel do roka nazna~enog na profakturi.
Uz ovaj program va`e „Posebna uputstva
za primenu cena u vojnim odmarali{tima“.
65
 [AH

IZABRANA PARTIJA piona do`iveo je slom u minijaturi, KOMBINACIJA

NA MLA\IMA...
[irov – Kor~noj
Dramen, 2005.
1.e4 e6 2.d4 d5
Deda Viktor je sa Francuskom od-
branom postigao slavu; u ~uvenim
me~evima protiv Karpova bilo je
te{ko probiti wegove odbrambene
bedeme. Ali, idu godine, na turniri-
ma igraju mladi}i od kojih mu neki
mogu biti i praunuci. Iako godine
~ine svoje, mora se priznati da
„Stra{ni Viktor” jo{ i dobro pro-
lazi. Wegov protivnik je naturali-
zovani [panac Aleksej [irov, za
koga mnogi tvrde da je Taqev nasled-
nik. Do{lo je do velike borbe.
3.e5 c5 4.c3 Db6 5.Sf3 Ld7
6.Le2 Sc6
S obzirom na stil, blokadna var-
ijanta nije ba{ o~ekivana.
7.0-0 cd4 8.cd4 Sge7 9.Sa3 Sf5
10.Sc2 h5 11.b3 a5 12.Lb2 Le7
13.Se3 Se3 14.fe3 a4 15.Tb1 ab3
16.ab3 Ta2 17.Kh1 Sb4 18.Lc3 0-0
Na 18…Lb5 19.Lb5 Db5 20.Lb4
Db4 21.Tc1
19.Sg1 h4 20.Sh3 Sc2 21.Ld2
Sa3 22.Tc1 Tb2 23.b4 Lb4
{to mu se retko doga|a. Na mla|ima,
zaista svet ostaje!
Beli: Kh1, Dd1, Tc1, Tf1, Ld2, Ld3,
Sh3, d4, e3, e5, g2, h2
Crni: Kg8, Db6, Tb2, Tf8, Lb4, Ld7,
Sa3, b7, d5, e6, f7, g7, h5
24.Ld3!
U tome je bio smisao `rtve pe{a-
ka. Najednom se crni kraq na{ao
pod udarom i u bezizlaznoj situaciji.
24…g6
Odmah gubi 24…Td2 zbog nared-
nog Dh5.
25.Dg4!
Zbog razaraju}eg napada na g-pe-
{aka crni je morao da preda. [ah
je to! I ogromno iskustvo ni{ta ne
zna~i u „besu bitke”. Dugodi{wi
pretendent na titulu svetskog {am-
Karpov – ^om
1:0 Bad Loterberg, 1977.
ZANIMQIVOSTI
FOTOGRAFIJA U
KLUBOVIMA
Josip Broz Tito (1892-1980),
najpre metalski radnik, zatim re-
volucionar, vo|a ustanka u Srbi-
ji i Jugoslaviji 1941. godine, vr-
hovni komandant progla{en i mar-
{alom, {ef dr`ave i partije, ini-
cijator samoupravqawa u Jugosla-
viji i kreator jugoslovenske nesvr-
stane politike, harizmati~na li~-
nost bez presedana na ovim pros-
torima, pouzdano je igrao {ah. Beli: Kg1, Dc7, Td7, Sg3, a4, b3, c4
Crni: Kh8, Da8, Te8, Sf8, Sg2, a6,
U {ahovskim klubovima {irom b6, e6, f6
zemqe bila je ka~ena wegova foto- Beli na potezu.
grafija u mar{alskoj uniformi 1.Sf5!
ka ko igra {ah. U novinama je bila
Na 1....Sd7 2.Dh2 Kg8 3.Dg3
objavqena ~itava serija ve}e {a-
hovske manifestacije igrane u Ju-
Kf7 4.Dg7 mat.
Na 1...ef5 2.Dh2 Kg8 3.Dg3
goslaviji – olimpijade u Splitu
1950. i Skopqu 1972. godine. [te- Kh8 4.Dg7 mat.
Na 1...Db8 2.Th7! Sh7 3.Dg7
ta je, me|utim, {to nigde nije obja-
vqena barem neka od wegovih odi- mat.
granih partija. Danas bi predsta- Pripremio
vqale izuzetnu retkost! Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: episkopija, p, pitati

se, pozlatiti, Ero, koren, d, izlupati, pristojan, KI, Kne`evo, prisno,

~ari, magot, LE, razvla~iti, marama, Tartar, dorati, dosadan, RC,

kidnaperi, audifoni, a, paso{, ili, zeleni sto, Si{~anka, o, bade
opijat, Tatila, presko~iti, ar, Evita, brestovina, p, TS, ta, prakti-
A
B
R
[
O X
mantil.

V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
19. Aktuelno jubilarno izdawe na{eg magazina, 20. Vrsta ptice grabqi- 1. Banatsko selo ~uveno po svojoj rakiji, 2. Odrediti te`inu tare, 3. Vrsta ~e-
Q

vice, 21. Gorwi deo ruke, 22. Gumeni to~ak napuwen vazduhom, 23. Simbol
S
neodima, 24. Predskazati, 25. Ime biv{eg glumca Harisona, 26. Svakojak,
27. Prodavnica sira, sirarnica, 28. Luka u Crnoj Gori, 29. Do}i nekom u
tinara, 4. Ve{ta~ki mozaik (ital.), 5. Biv{i turski politi~ar, Ismet, 6. @ivi

N
stvorovi, 7. Staroslovensko slovo, 8. ^etvrti i prvi samoglasnik, 9. Pre-
A
duzimqivost, aktivnost, 10. Dezoksiribonukleinska kiselina (skr.), 11. Na
S
A
posetu, 31. Vrisak (mn.), 32. Borac u koridi, 33. Pletenica kose, 34. Ini-
A bespogovoran na~in, 12. Auto-oznaka Rume, 13. Auto-moto savez Srbije
K

cijali satiri~ara Domanovi}a, 35. Makar, premda, 36. Akademija likov- (skr.), 14. U svako doba, uvek, 15. Pristalica etatizma, 16. Vrsta ribarske
nih umetnosti (skr.), 37. Staklena posuda za slatko i zimnicu, 38. Povrat- mre`e, 17. @ensko ime, 18. Prokop za odvo|ewe ne~isto}e, 20. Grad u ^ileu,
O

na zamenica, 39. Grad u Belgiji, 40. @ensko ime, Italina, 41. Glavni (skr.), 22. Oru`ani sukob velikih razmera, 23. Auto-oznaka Kikinde, 25. Stra-
42. Deo tela ptice, 43. Auto-oznaka Ontarija, 44. Ime biv{eg peva~a Dej- {ilo za decu, 26. Otorinolaringologija (skr.), 28. Mla|i (skr.), 29. Kwi`ev-
visa, 45. Li~na zamenica, 46. Reka u Francuskoj, 47. Ivovo drvo, 48. Koji
w
je male debqine, 49. Ton male frekvencije, 50. Pokazna zamenica, 51. Le-

G
tovali{te u Rumuniji, 52. Brektawa, 53. Evropska reka, 54. Koji vredi,
R
pravovaqan (lat.), 55. Susedna slova azbuke, 56. Biv{a glumica, Nata{a,
57. Krivi rog, pozauna (muz.), 58. Indone`ansko ostrvo, 59. Elektro-
M
ni rad, 30. Indijski narodni ep, 32. Alapa~e, toroku{e, 33. Stanovnici

L
Aonije, Aonci, 34. Rusko mu{ko ime, 36. Oni koji gostuju, 37. Ime fudbale-
ra Ferninanda, 38. Odozgo, 39. Sastanak dr`avnika (mn.), 41. Materijal
za izradu `enskih ~arapa, 42. Nov~ana jedinica u Iranu, 43. @alosna vr-
ba, 44. Slu`beno odelo sudija, 46. Odre~na re~ca, 47. Povlaka u pisawu,

\
R

tehni~ki materijal. 48. Mu{ko ime, Marinko odmila, 49. Korozija, 50. Doranin, Dorac, 51. Ve-
terinar, veterinarski (skr.), 53. Auto-oznaka Danske, 54. Prema, u pravcu.

66 15. novembar 2009.

 S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL 35
I pu{ka
i baca~
granata

Zver
na to~kovima

Trka
u vazduhu
 AUSTRALIJSKO ORU@JE VOJNIKA BUDU]NOSTI – AICW

Australijsko oru`je vojnika

budu}nosti – AICW
I pu{ka i baca~
granata
Terensko vozilo GAZ tigar
Zver na to~kovima
Savremene rakete vazduh-vazduh
Trka u vazduhu
I pu{ka
2
i baca~
5 granata
Australijanci su uspeli da, bez nekih posebnih preterivawa,
11 realizuju oru`ju velike vatrene mo}i za vojnika pe{adinca
21. veka – pu{ku AICW (Advanced Infantry Combat Weapon).
Za razliku od sli~nih projekata drugih armija veliki su
izgledi da }e se ta pu{ka serijski proizvoditi.
rojekti oru`ja vojnika budu}nosti i we- posle bombasti~nih izjava oko savr{enog
govi podsistemi naoru`awa razvijaju oru`ja pu{ke – baca~a granate, tako|e odu-

P se gotovo u svim ja~im armijama sveta,

nezavisno jedni od drugih, i posti`u se
razli~iti rezultati. Posle po~etnih
uspeha Amerikanaca sa oru`jem OICW
(Objektive Individual Combat Wepon), nastale
su ozbiqne komplikacije koje su zaustavile,
a zamalo i prekinule program u koji su ulo-
`ene ogromne sume novca. Na kraju su odu-
stali od tog veoma skupog oru`ja pu{ke – ba-
ca~a granata i zadovoqili se sa jeftinijim
– kopijom G 36, kojoj su dali novi naziv HM 8.
I engleski program FIST (Future Integrated Sol-
dier Tehnology) tako|e je zastao posle odli~-
nih po~etnih rezultata, ali su malo ve}i iz-
pripremila gledi u uspeh nego kod Amerikanaca. Fran-
Mira [vedi} cuzi su kod svog sistema naoru`awa PAPOP,
stali i primenili mnogo jeftiniji metod –
usavr{avawe svoje „trube” FAMAS 2. Na
kraju su ostali Nemci sa svojim programom
SIZ (Sistem Infanterist der Zukuft), koji je u po-
~etku kao osnovno oru`je predvi|ao ~uvenu
G 11 pu{ku. Me|utim, zbog prestanka na pro-
jektu G 11 odustalo se i od tog oru`ja pa je
zamewen sa tada malo poznatom G 36.
Ponekad nije dovoqno imati novca i
zvu~no ime, ve} malo znawa i jo{ vi{e str-
pqewa. To se desilo Australijancima kod
AICW (Advanced Infantry Combat Weapon).
Nacrte koji su do pre nekoliko godina bili
samo hrabri odgovori na zapadni trend o
oru`ju velike vatrene mo}i za vojnika pe-
{adinca 21 veka, anonimni Australijanci

2 15. novembar 2009.


uspeli su da, bez nekih posebnih preteriva-
wa, realizuju u pu{ci OICW (Objektive Indi-
vidual Combat Wepon), koja ispuwava odre-
|ene uslove i zahteve programa, pa ima ve-
like izglede da bude pu{ka vojnika budu}no-
sti koja }e se serijski proizvoditi.
Sa vla da va we
pro ble ma
U Australiji se pojavio ovaj program i
razvijao od 2000. ali se o wemu toliko ma-
lo znalo u posledwe dve godine, osim u jed-
nom slu~aju kada je izjavqeno da je projekat
„`iv i zdrav”, da je oru`je uspe{no testira-
no i da je odre|eno vreme uvo|ewa u opera-
tivnu upotrebu.
U stvari, AICW (Advanced Infantry Com-
bat Weapon) je uspe{no integrisao Austra-
lijsku nau~nu i tehnolo{ku organizaciju za
odbranu (Australian DSTO-Defense Science
and Technologu Organisation) i dve privatne
kompanije – Tenix Defence i Metal Strong. Po-
sledwa je zadu`ena za integralni vi{ena-
menski baca~ granate, druga za sistem upra-
vqawa sa vatrom, a prva za koordinaciju i
integrisawe pojedinih komponenata u kom-
binovano oru`je, zasnovano na austrijskoj
varijanti Steyer AUG.
Nova kombinovana australijska pu{ka
ima nekoliko radikalnih re{ewa pu{ke –
baca~a granata. Jedna od wih jeste da se ba-
ca~ granate nalazi iznad cevi pu{ke, a dru-
ga da ova kombinacija ima obara~ sa ~etiri
polo`aja: uko~eno, ga|awe iz pu{ke (jedi-
na~nom i rafalnom paqbom) i iz baca~a
granate. Zbog svega toga Australijanci je
smatraju veoma jednostavnom za rukovawem i
upotrebu. Onom ko, pak, vidi oru`je ili mu
se pru`i prilika da ga dr`i, a posebno ako
bi ga|ao iz wega, najve}e zanimawe pobudi-
}e mestu gde se nalazi baca~ granate.
Umesto da su konstruisali poluauto-
matski baca~ granata kao Amerikanci i
Francuzi, Australijanci su se odlu~ili za
doma}i provereni sistem Metal Strong.
Princip rada tog sistema zasniva se na ta-
kozvanom o`ivqavawu stare tzv. rimske
sve}e – gde se niz vatrometa ispaquje jedan
iza drugog iz jedne cevi. Naime, u o`lebqe-
noj cevi nalaze se projektili jedan iza dru-
gog, ~ime su eliminisani svi pokretni delo-
vi, a mehani~ka pouzdanost pove}ana ve} sa-
mom ~iwenicom da lansirna cev ujedno slu-
`i i za magacin, odnosno okvir. Zbog svega
ovoga mogu se umnogome smawiti te`ina i ga-
barit oru`ja. Uprkos svemu borbena brzina
ga|awa je impresivno velika.
Na po~etku je sve izgledalo lepo, bez
problema, ali se ni oni nisu mogli zaobi}i
tokom razvoja oru`ja. Naime, kako se u cevi
ve} nalaze granate pore|ane jedna iza druge,
trebalo je obezbediti da se opaqewe vr{i
redom sa ~ela jedan po jedan. Jedino uspe{no
Testirawe
Protekle godine, tokom letwih me-
seci, pu{ka je na testirawima pokazala
sve svoje prednosti i mene. Uspe{no je
pro{ao najva`niji test – surovo letwe
doba u Australiji. Pored toga, uspe{no je
demonstrirano i prebacivawe obara~a
sa dejstva sa streqa~kom municijom na
baca~e granate. Nije izostala ni preci-
znost kod streqa~kog dela ni kod baca~a
granate. Na daqinama od 100, 200 i 300
metara sa pu{kom postizani su odli~ni
rezultati, dok su sa baca~em granate po-
stizali rezultate kao na primer na da-
qini od 100 metara. To nije smelo da se
dovede u pitawe jer je prilikom ni{awe-
wa kori{}en wen originalni optoelek-
tronski ure|aj – SUV (sistem za upravqa-
we vatrom automatskog oru`ja 5,56 mm i
baca~a granate 40 mm).
re{ewe kod ispaqivawa granata bilo je da
se oni ispaquju elektri~no. To se odvija na
slede}i na~in – kada vojnik povla~i obara~u,
daje signal i uspostavqa se elektri~no kolo,
odnosno, kontrolni modul postavqen u kunda-
ku preko zadweg dela cevi baca~a {aqe sig-
nal do kontakta unutar cevi baca~a, odnosno
35
do puwewa prve grana-
te. Kada drugi put stre-
lac povu~e obara~u sig-
nal se {aqe, ali sada
na drugu granatu.
Nije sve i{lo glatko
jer kada su re{ili jedan
odmah se pojavqivao i
drugi problem. Na pri-
mer, postavilo se pita-
we {ta }e se desiti ka-
da vojnik sa kompletnom
pu{kom uroni u vodu, a
prilikom izrawawa
treba odmah da otvori
vatru. Taj problem je de-
finisan i kada je po~eo
da se otklawa nastupio
je slede}i – sam izvor
elektri~ne energije.
Najjednostavnije re{e-
we bila je baterija, ali
~ija. Trenutno postoji
nekoliko tipova obno-
vqivih izvora elek-
tri~ne energije u vidu
magnetno-impulsnih ge-
neratora koji se nalaze
na ruskom neubojitom
pi{toqu RB-4M i RBG
16, odnosno RGG 29. Te
baterije su pouzdane i
obezbe|uju veliki broj
opaqewa granate.
Jedino je komplikovano puwewe cevi
granate. Baca~ granate na AICW koristi
granate kalibra 40 mm, kojih u cevi ima tri
komada. Kada se isprazni, jednostavnim po-
kretom cev Metal stronga izvu~e se i fizi~-
ki odvoji od pu{ke, a na weno mesto postavi
se nova (cev) koja je fabri~ki napuwena sa
tri odgovaraju}e granate. Problem nastupa
ako strelac `eli da ga|a sa drugom vrstom
granata. No, proizvo|a~ tvrdi da }e posto-
jati dve mo`da univerzalne i to ubojne i ne-
ubojne granate, odnosno kumulativno-par-
~adna i neubojna. Taj sistem pru`a vojniku
jo{ jednu prednost, a to je brzina ga|awa.
Naime, on ima ve} tri pripremqene granate
koje mo`e uspe{no i brzo da ispali. Dok je
kod modela baca~a granate M 203 to pojedi-
na~no i tako se i puni posle svake opaqene
granate, kod Metal stronga u cevi baca~a
postoji ograni~ena zapremina za svaku gra-
natu. Naravno, svaka zapremina nije ista za
svaku granatu a ni barutno puwewe. Prili-
kom opaqewa, barutni gasovi sagorevaju sa
velikom efikasno{}u unutar ograni~ene za-
premine svoga prostora. Kada pritisak do-
stigne kriti~nu vrednost, probija se dno, po-
sle ~ega gasovi izlaze i izbacuju granatu. Na
ovaj na~in ostvaruje se visoka efikasnost
barutnog puwewa, relativno mali trzaj, ni-
zak nivo pritiska u cevi... Kod granata i la-
3
boracija barutnog puwewa
mora da bude precizna jer
granate ne prelaze isti put
unutar cevi tako da barutno
puwewe treba da bude naj-
mawe u prvoj, malo vi{e u
drugoj, a najvi{e u tre}oj
granati. Na taj na~in posti-
`e se po~etna brzina od 95
m/s za svaku granatu bez ob-
zira na kom mestu se ona
nalazi u cevi.
Iznad cevi na stan-
dardnoj {ini postavqen je
elektroopti~ki ni{an ITC
VIPER, koji u sebi ima la-
serski daqinomer, digital-
ni kompas, GPS, senzore za
temperaturu... Me|utim,
prikazan je AICW i sa mno-
go sofisticiranijim norve-
{kim SUV-om – Vinghog
Vingsight koji ima mogu}nost
kori{}ewa pomenutih gra-
nata sa tempiranim upaqa-
~ima. Norve{ki SUV oda-
bran je iz Norve{kog pro-
jekta razvoja vojnika budu}-
nosti NORMANS (Norwegi- Te `i na – naj ve }i
an Modular Arctic Network Prednosti i mane
Soldier) jer je univerzalan
nedostatak
pa se mo`e koristiti na Kada je re~ o prednostima i manama na~ina puwewa Za sada su Australijanci re{avali pro-
razli~itim oru`jima za baca~a granate AICW, prema mom mi{qewu koliko ima bleme i sa baca~em granata i sa na~inom is-
razli~ite kalibre. U nor- prednosti u brzini ga|awa toliko se gubi u pokretqivost. paqivawa redno postavqenih granata u cev,
ve{koj vojsci mo`e da se Za{to? Vojnik naoru`an sa potcevnim baca~em M 203 no- pa se nadaju da }e uspe{no prebroditi i naj-
na|e na belgijskim FN 2000 si preko ramena poseban kai{ – redenik u kome se nalazi ve}u manu AICW – wenu te`inu. Naime, te`i-
pa do ameri~kog baca~a 10–12 nanizanih granata, redosledom kojim on `eli. Ukup- na prazne pu{ke samo sa okvirom za municiju
granate Mk47 ili Heckler & na te`ina tog kai{a – remnika jeste oko 5 kg (oko 3,6 kg su 5,56 mm i praznom cevi 40 mm iznosi 6,48 kg,
Koch GMG. te{ke granate, a ostalo je kai{). Kod AICW u cevi baca~a {to je gotovo duplo od polaznog modela AUG.
Posle merewa daqine su tri granate, a samo jedna je te{ka 0,9 kg. Da bi poneo Sa okvirom od 30 metaka 5,56 mm i tri gra-
laserskim daqinomerom, isto kao prethodnik trebalo bi da ponese jo{ tri cevi u nate u cevi 40 mm (bez obzira na vrstu pro-
balisti~ki kompjuter prora- kojoj se nalazi devet granata. Samo granate su te{ke 2,7 kg, jektila) te`ina pu{ke raste na impresivnih
~unava vreme leta projekti- plus cev od oko 1,5 kg, i ukupna te`ina iznosi 5,6 kg. Me- 7,85 kg. Kada se na oru`je postavi i norve-
la i sam pode{ava aktivi- |utim, nije presudna razlika u te`ini od 0,6 kg, ve} gaba- {ki SUV, tada ono dosti`e svoju maksimalnu
rawe eksplozivnog puwewa u rit cevi, jer su one duge 305 mm i one bi negde trebalo da te`inu koja iznosu zapawuju}ih i zabriwava-
granati. Najve}i ugao eleva- se smeste. Kako onda posti}i `eqeni ciq da se vojnik ju}ih 9,9 kilograma. Dakle, te`ina AICW je
cije oru`ja sa ovim SUV-om olak{a i u~ini pokretqivijim? reda veli~ine pu{komitraqeza.
Kada se setimo ameri~kog OICW, od-
Osnovno takti~ko-tehni~ki podaci
nosno francuskog PAPOP programa, jasno
je da su i wihovi proizvo|a~i imali sli~-
nih problema. Oni nikada nisu dostigli
zami{qenu te`inu svojih oru`ja sa muni-
cijom i to 6,8, odnosno 7 kg, i upravo je je-
dan od razloga odustajawa od tih oru`ja
bila i te`ina. Ostaje samo da se nadamo
da }e Australijanci ipak na}i re{ewe za
te`inu svoga prvenca. Prema sada{wim
predvi|awima australijanska vojska za to
ima od ~etiri do {est godina, jer wihovo
je 20 stepeni, a ima i mogu}nost direktnog memorisawa do deset slika. Na ekranu po- ministarstvo odbrane predvi|a uvo|ewe
pra}ewa ciqa na ni{anu. Pored navedenih stoji i prikaz pozicije strelca korisnika i tog oru`ja u operativnu upotrebu sa no-
delova sa kojima raspola`e SUV me|u najva- protivnika, te komunikacioni interfejs vom oznakom u periodu od 2010. do 2012.
`nije spada digitalna dnevna i no}na kame- USB2 za razmenu slika, video zapisa dija- godine.
ra sa poja~iva~em svetlosti i mogu}no{}u grama i poruka. I{tvan POQANAC

4 15. novembar 2009.


Zver
na to~kovima
Tigar je me|u vozilima ruske
proizvodwe zaista poseban
– po prohodnosti, dimenzijama,
konstrukciji. Ipak, ~ini se
da je wegov glavni problem
{to je poseban i po ceni:
gotovo svi izvori navode
koliko ko{ta bazna,
neoklopqena varijanta
– oko 60.000 dolara.
Ona je znatno ni`a od
hamvijeve, ali je glavnom
potencijalnom kupcu tigra,
ruskoj armiji, to skupo.
TERENSKO VOZILO GAZ TIGAR
okom Drugog svetskog rata i poslerat-
T nog perioda Crvena armija zaostajala
je za armijom SAD kada je re~ o lakim
terenskim vozilima. Amerikanci i wi-
hovi saveznici imali su na raspolaga-
wu neuni{tivi xip i wegove kasnije verzije
– M38A1 i M151, te ni{ta mawe poznati
dox 3/4 u bezbroj verzija, koji se u upotre-
bi zadr`ao do kraja sedamdesetih, da bi se
polovinom osamdesetih pojavio sada ve}
legendarni M-998 HMMWV, popularno na-
zvan hamvi ili hamer, {to je u stvari naziv
civilne verzije. Za sve to vreme Sovjeti su
u ratnom periodu imali na raspolagawu
GAZ-64 i GAZ-67 („Ivan Vilis”), posle rata
GAZ-69, a od prve polovine sedamdesetih
do danas i nama dobro poznati UAZ-
469/3151, koji i pored svoje izuzetne pro-
hodnosti, uz relativno nejak motor i male
dimenzije, nije bio predvi|en da nosi neka-
kav oklop niti ne{to od borbenih sredsta-
va i opreme. Jednostavno, on je {tapsko vo-
35
Neoklopqena teretna verzija
zilo za pozadinu fronta. Zanimqivo je da
su generacije vojnika svim pobrojanim so-
vjetskim terencima nadevale jedan te isti
nadimak - kozqik (jar~i}).
Raz voj po ma `u Emi ra ti
Krajem osamdesetih u SSSR-u (kome se
ve} nazirao kraj) zapo~et je razvoj novog te-
renskog vozila, koje bi po svojim tehni~ko-
takti~kim karakteristikama moglo da parira
hamviju, pa i da, u nekim zadacima, zameni za-
stareli BRDM. Rezultat tog rada jeste vodnik
– terensko vozilo sa amfibijskim osobinama
i zanimqivim konceptom modularnih odseka
razli~ite namene. Ovom prilikom predsta-
vqamo vodnikovog, da tako ka`emo, ro|enog
brata – GAZ-2330 tigar. Oba vozila razvio
je ruski GAZ – Gorkovski automobilski zavod,
nama, verovatno, poznatiji po automobilima
volga ili malotona`nim kamionima gazela.
Ako osmotrite tigra, te{ko da }ete saznati
wegovo poreklo – umesto GAZ-ovog znaka u ob-
liku {tita u kome je jelen u skoku, na wegovom
predwem kraju mo`e se videti znak sa glavom,
naravno – tigra.
Pri~a o nastanku tigara je zanimqiva.
Wegovo projektovawe inicirala je vlada
5
Ujediwenih Arapskih Emirata. U svrhu raz-
voja vojnog vi{enamenskog vozila formiran
je konstuktorski biro King Abdullah II Design
& Development Bureau u koga su u{li kon-
struktori iz ni`wenovgorodskog GAZ-a, a
potom i in`iwerske firme PKT, koja je po
svemu sude}i firma-}erka GAZ-a. Formalni
naru~ilac projekta bila je firma Bin Jabr
Group Ltd., ~ija polovina akcija pripada,
poga|ate – GAZ-u. Pita}ete se {ta je onda tu
bilo iz Emirata. Naravno – novac. Prema
nepotvr|enim izvorima, Emira}ani su za taj
projekat izdvojili 60 miliona dolara.
U fabrici u Ni`wem Novgorodu (neka-
da Gorki), sedi{tu GAZ-a, izra|ena su tri
vozila sa razli~itim karoserijama, koja su u
martu 2001. prikazana na izlo`bi IDEX-
2001 u Abu-Dabiju. Pored imena tigar sta-
jala je i skra}enica HMTV – High Mobility
Transportation Vehicle (visokomobilno tran-
sportno sredstvo). Pri~alo se da su se iz-
lo`ena vozila dopala vojnim zvani~nicima
Ujediwenih Arapskih Emirata, a onda je sve
iznenada stalo. Navodno, po jednoj verziji,
Emira}ani su u pregovorima sa Amerikan-
cima iskoristili tigra kao argument da bi
od wih dobili ustupke oko isporuke nove
partije ameri~kog oru`ja. U stilu: „Imamo
odli~no vozilo iz Rusije, pa ako ne date ne-
ke ustupke...”. Ne zna se da li je ta pri~a
6 15. novembar 2009.
Vojni~ki asketizam
Vojni~ki asketizam u tigru vidi se i
po vertikalnom polo`aju instrument ta-
ble koja je na~i~kana prostim, okruglim
instrumentima. Sve poluge, prekida~i i
instrumenti u tigru pozajmqeni su sa dru-
gih ruskih vojnih i civilnih vozila. Isti-
na, eksportna verzija, pokazana u Pari-
zu pro{le godine, ima donekle unapre-
|en enterijer, promewen predwi panel,
instrument tablu, volan i jo{ neke deta-
qe, ali je pitawe koliko }e takva verzija
biti potrebna vojsci, policiji i ostalim
naru~iocima.
istinita, jer u GAZ-u }ute. Bilo kako bilo,
tigar im je ostao skoro za xabe.
Za{to skoro za xabe? Zato {to su se
primerci pokazani u Abu-Dabiju primetno
razlikovali od onih iz druge prototipske
serije, kako spoqa, tako i po opremi unutar
vozila, a to unapre|ivawe finansirala je
sama, ne ba{ bogata fabrika. Tih pet pri-
meraka iz druge serije izra|eni su sa raz-
li~itim karoserijama prilago|enim i ci-
vilnim korisnicima. Dva od pet tigrova iz-
lo`ena su na 7. moskovskom me|unarodnom
auto-salonu MIMS-2002, tada ve} sa novim
fabri~kim indeksom GAZ-2975 i odmah se
okitili nizom razli~itih nagrada, me|u ko-
jima i u kategoriji „Najboqi specijalni au-
tomobil”. Preostala tri poslata su u Bro-
wice, na ispitivawe i demonstraciju zva-
ni~nicima, na poligone na kojima su ispiti-
vana gotovo sva sovjetska i ruska vojna vozi-
la i vozila specijalne namene.
Da li tigar li~i na ameri~ki hamvi?
Da, isto onoliko koliko ruski UAZ li~i na
nama dobro poznati puh G: uglasta karoseri-
ja na ~vrstoj {asiji, veliki to~kovi razba-
cani po uglovima, mala ostakqena povr{i-
na – a to je opis polovine vojnih vozila u
svetu. Zato je boqe ne govoriti o spoqnim,
ve} o konstrukcionim sli~nostima.
Vozilo je projektovano na bazi sklopo-
va BTR-80 i vi{enamenskog vodnika. Dobi-
jen je „superterenac” koji ima ultimativnu
prohodnost i fakti~ki predstavqa novu kla-
su automobila me|u vozilima ruske proiz-
vodwe.
Kostur tigra predstavqa sna`na {asi-
ja na koju su postavqeni oslawawe to~kova,
pogonski i drugi sklopovi, a karoserija je za
wu fiksirana zavrtwima u deset ta~aka,
preko gumenih amortizacionih elemanata.
Na`alost, standardna karoserija do sada
nije hermetizovana i tigar nema amfibijske
sposobnosti. Tek kao posebnu opciju, kon-
struktori nude ugradwu sistema amfibija,
Oklopqen „tigar” na generalnoj probi
devetomajske parade u Moskvi 2008.

Za specijalne
policijske
jedinice
Tigrove u relativno
ve}em broju koristi ruski
MUP, koji ih kupuje za svoje
specijalne policijske jedi-
nice OMON i to u raznim
varijantama – standardnim
i oklopqenim. Posle inter-
nih testirawa, iskustava
sakupqenih u eksploataciji
i analize tro{kova, u ru-
skom MUP-u do{li se do za-
kqu~ka da tigar po nizu pa-
rametara prevazilazi ham-
vija.
Oklopqena
verzija SPM-1
na ulicama Moskve
koji vozilu omogu}ava forsirawe vodenih
prepreka bez obzira na dubinu.
Masivne glav~ine to~kova karakteri-
sti~nog izgleda ne samo da podse}aju na one
na BTR-ovima, poznatim ruskim transporte-
rima osmoto~ka{ima, ve} su gotovo bez ika-
kvih izmena upravo one upotrebqene na ti-
gru. Oslawawe to~kova je nezavisno na tor-
zionim amortizerima i ima hod od 30 cm, pa
ne treba brinuti o neravnom terenu. Pogon-
ski mostovi vozila portalnog su tipa i u
glav~inama to~kova nalaze se samoblokira-
ju}i reduktori za svaki to~ak posebno. Po-
sledica takve konstrukcije jeste klirens vo-
zila od ~itavih 40 centimetara. Ne treba
posebno napomiwati da tigar ima stalni
pogon na svim to~kovima.
Na prvim primercima tog vozila posta-
vqeni su skupi terenski pneumatici „mi{len”
XZL TL 141K dimenzija 335/80 R20. Isti taj
tip pneumatika, ali ve}ih dimenzija, posta-
vqa se na KamAZ-ove kamione koje vi|amo na
„Dakar reliju”. U vreme pojavqivawa tigra,
u Rusiji nisu se proizvodili pneumatici tih
dimenzija, pa je Kirovska fabrika pneumati-
ka modifikovala svoj model KI-115 AM, po-
ve}ala mu nosivost i brzinski indeks do 120
km/~, koji se se po blatwavom terenu pokazao
boqe od skupog Mi{lenovog. Radi pove}awa
prohodnosti po te{kom terenu, tigar je dobio
i centralni sistem za kontrolu pritiska va-
zduha u pneumaticima.
Bez obzira na impozantan poklopac
motora, deo transmisije ulazi u kabinski
prostor i masivnim tunelom razdvaja voza-
~evo i suvoza~evo sedi{te, ali su zato ona
potpuno podesiva po svim pravcima, ba{
kao u skupqim automobilima, pa nije te{ko
na}i optimalnu poziciju u wima. Isto tako
Instrument tabla
Enterijer vozila pokazanog na Sajmu
automobila u Moskvi 2002. godine
volan je mogu}e pode{avati po visini i du-
bini. U verziji karoserije sa po par vrata
na obe bo~ne strane, u drugom redu ima do-
voqno mesta za ~itav trosed, ali su se kon-
struktori odlu~ili za dva odvojena sedi{ta.
Po re |e we sa ham vi jem
Za razliku od hamvija, ~ija je karose-
rija izra|ena od aluminijumskih panela, ti-
grova je od ~eli~nog lima. Tako|e, razlika u
konstrukciji je takva da je kod hamvija motor
35
iza predwe osovine i se`e do pola du`ine
kabine, a na wega se nastavqa masivno ku-
}i{te automatskog mewa~a. Iako kamion-
skih dimenzija, u wemu ima mesta samo za ~e-
tvoro putnika, sabijena uz vrata. Zanimqi-
vo je da ba{ takva konstrukcija donosi ne-
koliko va`nih pluseva vozilu.
Kostrukcija tigra u nekoliko se razli-
kuje. Deo wegove transmisije „upakovan” je u
nivou {asije, tako da je dowa strana vozila
potpuno ravna, pri ~emu su za{ti}eni svi
vitalni pogonski sklopovi, a na tu {asiju
postavqena je karoserija. Prednost takve
konstrukcije jeste prakti~no ravan pod u ka-
bini iza predweg reda sedi{ta, {to osta-
vqa, u zavisnosti od verzije, slobodna me-
sta za ~ak deset osoba, a nedostatak je te-
`i{te vi{e od hamvijevog.
Me|uosovinsko rastojawe kod tigra je
3,1 m, {irina kolotraga 1,84 m, du`ina 5,16
m, visina 2 m, {irina 2,2 m, masa praznog
vozila 4600 kg, nosivost je 1.500 kg, a radi-
jus zaokreta sasvim prihvatqivih 8,9 meta-
ra. I konstrukciono, tigar ima sjajnu pro-
hodnost – prilazni i silazani uglovi nisu
mawi od 52 stepena, maksimalni dozvoqeni
uzdu`ni nagib iznosi 30 stepeni, a savlada-
va i uspon od 45 stepeni. Bez pripreme, du-
bina savladivog gaza vode iznosi 1,2 metra.
Enterijer vojno-policijskih verzija je
asketski, nema ni primisli o luksuzu, ali
zato bez gri`e savesti mo`ete da u|ete u
blatwavim ~izmama. Komande su na pozici-
jama i u formi uobi~ajenim za putni~ke au-
tomobile, osim poluge parkirne ko~nice ko-
ja je sme{tena levo, izme|u sedi{ta voza~a i
levih vrata, {to ne predstavqa problem u
vo`wi, ali kada je aktivirate, ili {to se
narodski ka`e – „povu~ete ru~nu”, poluga to-
7
liko {tr~i u vis, da ote`ava ulazak i izla-
zak voza~a iz vozila. Na sredi{wem tunelu
transmisije nalaze se dve poluge – mewa~ i
reduktor.
Sna ga mo to ra
Prvi motor koji se na{ao pod haubom
tigra jeste ameri~ki redni {estocilindri~-
ni turbo-dizel motor sa me|uhladwakom va-
zduha – „kamins” B-180 radne zapremine
5.900 cm3, koji daje 180 kowskih snaga pri
2.500 o/min i maksimalnih 650 Nm obrtnog
momenta pri 1.500 o/min. Taj motor iza-
bran je zbog relativno ~este upotrebe u naj-
razli~itijim vrstama vozila nekoliko pro-
izvo|a~a i zbog svojih dokazanih dobrih teh-
ni~kih i eksploatacionih karakteristika.
Ubrzo su se pojavili primerci sa tako|e
„Kaminsovim” rednim {estocilindri~nim
turbo-dizel motorom B-215 koji iz, tako|e,
5.900 cm3 radne zapremine daje 215 kow-
skih snaga, pri 2.500 o/min i 687 Nm mak-
simalnog obrtnog momenta pri 1.500 o/min.
Radi smawewa krajwe cene, u tigra je ugra-
|ivan i doma}i, tako|e redni {estocilin-
dri~ni turbo-dizel motor GAZ-5625, radne
zapremine 3.200 cm3, koji daje 197 kowskih
snaga pri 3.800 o/min i maksimalnih 450
Nm obrtnog momenta pri 2.200 o/min, za ko-
ga je kupqena licenca od austrijskog „[ta-
jera”.
Istoj familiji pripada i ~etvoroci-
lindri~ni motor koga kod nas mo`emo vide-
ti u malotona`nim kamionima i furgonima
GAZ gazela; karakteristi~an je po monoblok
konstrukciji glave i bloka motora. To je bi-
lo iznu|eno re{ewe jer za tigra nije bio na
raspolagawu jo{ neki doma}i motor. U naja-
vi je bio i novi JaMZ-534 iz Jaroslavqa,
Tokom ispitivawa
na poligonu u
Browicama 2002.
8 15. novembar 2009.
Potro{wa goriva
Jedan interesantan detaq: bilo gde
da na|ete tablice sa tigrovim tehni~kim
podacima, nigde ne}e biti navedena po-
tro{wa goriva. Ne, to nije podatak koji
bi vas, kada bi ga ~uli, ostavio bez re~i
– potro{wa je na nivou konkurenata i vo-
zila sli~ne mase i snage: na 100 km puta
mo`e da bude tek oko 20 litara dizel go-
riva, {to uz dva rezervoara zapremine
od po 68 litara daje vi{e nego dovoqnu
automoniju na putu, mada je sasvim drugo
pitawe koliko }e puteva tigar videti u
svom radnom veku.
Motor „kamins” V-180
koji bi bio adekvatniji od GAZ-ovog, ali on
do dana{weg dana nije ugra|ivan.
Pitawe zamene motora nekim doma-
}im, ruskim, bilo je ponovo aktuelizovano
posle devetomajske vojne parade odr`ane
2008. jer su, navodno, zbog hladnoratovske
logike koja se naprasno pojavila, dolazile
pretwe sa ameri~ke strane da }e prekinuti
isporuke motora iz wihovog pogona u Bra-
zilu, ali na sre}u, ~itava stvar je izgla|e-
na. Konstruktori i menaxment fabrike obe-
}ali su tr`i{ni pristup i opremawe vozila
prema potrebama naru~ioca, jer wegova
konstrukcija omogu}ava ugradwu i drugih
motora ruske i inostrane proizvodwe – sve
po `eqama kupca. Tako je jedna kompanija za
eksploataciju nafte na ruskom Dalekom is-
toku naru~ila i dobila tigrove sa Tojoti-
nim motorima.
Isti takav pristup fabrika ima i kada
je re~ o mewa~u. Na motor „kamins” B-180
nastavqao se ~e{ki {estostepeni mehani~ki
mewa~ praga 6PS51, uz B-215 i{ao je ame-
ri~ki petostepeni automatski mewa~ alison
LCT1000, a doma}i motor GAZ-5625 uparen
je sa petostepenim mehani~kim mewa~em kon-
struisanim na bazi mewa~a kamiona GAZ-
4301, kod koga je pravilnim odabirom pre-
nosnih odnosa postignuto poboq{awe dina-
mi~kih karakteristika u odnosu na one do-
bijene ~e{kim mewa~em. Naime, Kaminsov
motor B-180 je niskotura`ni (radni opseg mu
je od 1.000 do 2.500 o/min), kakvi su oni u
kamionima ili traktorima, i sa wim spare-
ni ~e{ki mewa~ sa „kratkim” prenosnim od-

nosima, iako sa minimalnim naporom pre-
bacuje iz jednog u drugi stepen prenosa, za-
jedno ne daju dinami~ke karakteristike koje
bi se mogle o~ekivati.
Ako se tra`e energi~nija ubrzawa,
obrtaji Kaminsovog motora moraju da se dr-
`e u vi{im re`imima – 2.000 o/min, {to je
za wega sportski re`im. Mada, mora se pri-
znati da tigar sasvim lako polazi iz mesta
u drugoj brzini – ogroman obrtni momenat
od 650 Nm gura vozilo napred po svakoj pod-
lozi do granica proklizavawa sva ~etiri
pneumatika.
U svim pobrojanim kombinacijama mo-
tora i mewa~a, dvostepeni mehani~ki reduk-
tor, sa blokiraju}im centralnim diferen-
cijalom, bio je doma}i – ruski, sa stepenom
redukcije 1:5. Centralna blokada diferen-
cijala ostvaruje se prinudno, elektropneu-
matskom spojnicom – dovoqno je da voza~
pritisne prekida~ na instrument tabli, dok
je poluga reduktora na sredi{wem tunelu u
kabini.
Tokom vo`we na otvorenom putu vibra-
cije se ne ose}aju u tigru, ali ponekad se zbog
velike mase vozila oseti uzdu`no quqawe
koje se veoma brzo smiruje. O promeni pod-
loge po kojoj se vozi mo`e se naslutiti samo
po druga~ijem zvuku koji se javqa od pneuma-
tika. Na otvorenom putu tigar lako dosti`e
maksimalnu brzinu, zavisno od motora i
transmisije, od 120 do 140 km/~. Po kaldr-
[asija i detaqi sistema za oslawawe
„tigra” SPM-2
Unutra{wost vozila u verziji SPM-2
Poluga mewa~a i reduktora na centralnom
tunelu
mi mo`e da se vozi do brzine od oko 100
km/~, jer na ve}im brzinama smetaju buka i
vibracije, dok se po pooranoj zemqi vozilo
bez problema i za putnike dovoqno komfor-
no kre}e do brzine od oko 50 km/~.
Performanse u te{kim terenskim
uslovima su odli~ne: sna`an motor, inte-
gralna transmisija sa mogu}no{}u redukcije,
ogromni prenumatici u kojima se iz kabine
lako mewa pritisak, oslawawe sa dugim ho-
dovima i visoki klirens – svi zajedno ~ine
da gotovo ne postoji neprelazna prepreka.
Na osnovu tih ~iwenica mo`e se izvesti sle-
de}i zakqu~ak: limitiraju}i faktor pri vo-
`wi po te{kom terenu nije toliko vozilo,
koliko izdr`qivost putnika u wemu. Ubrza-
wa tigra ne fasciniraju – oko 20 sekundi
potrebno je od 0 do 100 km/~. To jeste rezul-
tat uporediv sa karakteristikama nekog ma-
lolitra`nog automobila, ali ipak treba
uzeti u obzir da to nisu parametri na koji-
ma insistiraju korisnici takvog tipa vozila.
Realno, za vozilo mase oko pet tona, koje je
u stvari sertifikovano kao kamion, to je sa-
svim dobar rezultat.
35
Pri ve}im brzina do{ao je do izra`a-
ja problem servo-oja~anog sistema za upra-
vqawe – ne pona{a se kao kod putni~ikih
automobila: iako dozvoqava lako odr`ava-
we `eqene putawe, sa pove}awem brzine
wegovo dejstvo se ne smawuje i voza~ nema
povratnu vezu sa onim {ta je ispod to~kova.
I to je deo tigrovih, da ka`emo, „kamionskih
gena”. Oni koji su imali priliku da ispro-
baju tigra tvrde da se dobo{ ko~nice odli-
kuju umerenom silom pritiska na pedalu i
solidnom efikasno{}u, a fabrika kao op-
ciju nudi ABS sistem nema~kog proizvo|a~a
„Knor bremze”.
Ver zi je
Na osnovi iskustava u proizvodwi
oklopnih vozila, stru~waci GAZ-a iz pogona
u gradu Viksu, izradili su i dve oklopqene
verzije tigra sa stepenom za{tite 3 (verzija
SPM-1, od Speciaqnaja policejskaja ma{i-
na – Specijalni policijski automobil – za
OMON) i 5 – verzija SPM-2 za Unutra{wu
vojsku.
Oklopno telo spaja se varewem ter-
mi~ki obra|enih ~eli~nih listova debqine
pet milimetara, zatim se posebnim proce-
som materijal osloba|a unutra{wih napre-
zawa. Dodatni oklop doveo je do nekih pro-
mena u gabaritima vozila: oklopna verzija
SPM-2 od standardne te`a je 1.600 kg, pa
vozilo ukupno te`i 6.000 kg, nosivost mu je
1.200 kg, du`ina pove}ana na 5,7 m, me|uo-
sovinski razmak na 3,3 m, prilazni i sila-
zni uglovi smaweni na 32 i 36 stepeni, dok
se radijus zaokreta pove}ao na 10 m. Iako je
oklopno telo dovoqno ~vrsto da bi moglo da
poslu`i kao samonose}a konstrukcija, radi
uvek va`ne unifikacije u vojsci, zadr`ana
je {asija, a oklopno telo mo`e se demonti-
rati, te se na istoj {asiji mogu postaviti
razli~ite karoserije – zatvorena putni~ka,
oklopna, teretna...
Cena oklopqenog tigra je trenutno na
nivou od oko ~etiri miliona rubaqa, {to je
ni`e od oklopqenog hamvija.
Ako se na tigra postavi kompleks pro-
tivvazdu{nog oru`ja, oprema za izvi|awe,
automatski baca~ granata ili te{ki mitra-
qez, on postaje borbeno vozilo. U civilnom
sektoru mo`e odli~no da poslu`i za dostavu
qudstva (geologa, elektri~ara, radnih ekipa
i sl.) na te{ko dostupna mesta, dok je oklo-
pqena verzija upotrebqiva i za prevoz nov-
ca u svim uslovima.
Tokom razvoja nije sve i{lo glatko: na
nekoliko mesta trebalo je oja~ati {asiju i
karoseriju, mnogo truda utro{eno je i na op-
timizaciju centralnog sistema za automat-
sko odr`avawe pritiska u pneumaticima.
Zbog otvorenih blatobrana i kratkog prepu-
sta predweg kraja vozila dolazilo je do pro-
blema sa hla|ewem motora – re{etka i sa-
}e hladwaka brzo su se punili prqav{ti-
9

Civilna
varijanta
Tokom 2006. jed-
nog tigra tamnoplave
boje, napravqenog po
naruxbini, kupio je
Vladimir @irinov-
ski, lider partije LD-
PR, ~ak dva ih ima Ni-
kita Mihalkov, a na-
vodno, na listi kupaca
su se na{li i neki
drugi poznati qudi u
Rusiji. Da li je GAZ-
ovo prikazivawe javnosti prototipa tigra-2, ne{to „civilnijeg” maweg i lak{eg („samo”
tri i po tone mase) superterenca, poku{aj da se udovoqi i takvom segmentu kupaca i
ostvari neki profit, ba{ po analogiji sa modelima hamera H1 i H2, te grubog vojnog te-
renca karateq sa modularnim zadwim odsekom, ostalo je nepoznato, jer projekat nije na-
stavqen.
nom. Zvu~na izolacija kabine bila je slaba;
rika motora na vi{im re`imima rada prak-
ti~no je onemogu}avala razgovor izme|u put-
nika. Konstruktori su obe}ali da }e sniziti
buku u unutra{wosti, koja je u prvim verzi-
jama prelazila dozvoqeni nivo za 8 do 10
dB. Tako|e, poboq{ana je preglednosti vo-
za~a jer je on balansirao izme|u udobnog,
zavaqenog polo`aja u sedi{tu i slabe pre-
glednosti ili dobre preglednosti sa usprav-
nim polo`ajem voza~a u sedi{tu koji popri-
li~no zamara. Glavni napori konstruktora
usmereni su na obezbe|ivawe pouzdanosti
tigra i zamenu uvoznih sklopova i delova
(ujedno i najskupqih) onima doma}e proiz-
vodwe. Prosto re~eno – vodio se uobi~ajni
proces dorade vozila.
Tigar je me|u vozilima ruske proizvod-
we zaista poseban – po prohodnosti, dimen-
„Tigar” SP-46 na probi devetomajske
parade u Sankt Peterburgu
10
zijama, konstrukciji. Ipak, ~ini da je wegov
glavni problem {to je poseban i po ceni: go-
tovo svi izvori navode koliko ko{ta bazna,
neoklopqena varijanta od oko 60.000 do-
lara. Ona jeste znatno ni`a od hamvijeve,
{to glavnom potencijalnom kupcu tigra, ru-
skoj armiji, ipak skupo. Postoje neke rezer-
ve gde bi se moglo u{tedeti nekoliko hiqa-
da dolara, a to se odnosi na upotrebu do-
ma}ih motora, prvenstveno licencnog GAZ-
5625, zatim mewa~a, pneumatika i drugih
uvoznih (i skupih) komponenti.
Kup ci
Ne zna se precizno ni koliki su GAZ-
ovi proizvodni kapaciteti za model tigar.
Tvrdi se da je fabrika formirala proiz-
vodni ceh koji trenutno mo`e da proizvede,
od izvora do izvora, od 150 pa sve do 3.000
komada godi{we. Na`alost, u ovom trenutku
ni ti skromni kapaciteti ne koriste se u pot-
punosti. Prema nekim izvorima iz fabrike,
zbog reorganizacije ~itave korporacije GAZ,
proizvodna linija je do kraja 2008. trebalo
da bude preme{tena iz mati~ne fabrike u
Ni`wem Novgorodu u proizvodni pogon u Ar-
zamasu, odakle na svet dolaze poznati tran-
sporteri-osmoto~ka{i BTR. Pretpostavqa
se da }e wegovi kupci biti razne bezbedo-
nosne slu`be Rusije, armije drugih zemaqa i
bogati pojedinci.
Pored MUP-a, ispitivawa tigra pro-
vodilo je i Ministarstvo odbrane Rusije.
Dobijao je odli~ne ocene, bio je u stroju na
ovogodi{woj devetomajskoj paradi na Cr-
venom trgu i na paradi u Sankt Peterburgu
preuzeo je ulogu koju su desetinama godina
imale velike sive ZiL-ove limuzine kabri-
oleti, ali nikako da se ve}i broj tih vozi-
la pojavi u jedinicama. Dodu{e, sli~nu sud-
bini ima i ranije pomenuti vodnik – odli-
~an na ispitivawima, ~ak je nekoliko pri-
meraka poslato u ^e~eniju, gde su se dobro
pokazali, ne{to ih je izvezeno u Ju`nu Ame-
riku, ali opet ih nema u potrebnom broju
tamo gde bi trebalo da ih ima – u vojnim je-
dinicama.
Za tigra kao vojno, ali i civilno vozi-
lo, interesovali su i tradicionalni kupci
ruske vojne tehnike – Indijci. Wihova name-
ra bila je da sa GAZ-om formiraju zajedni~-
ku kompaniju koja bi se bavila wegovom pro-
izvodwom. ^ak je pripremqeno nekoliko
primeraka sa volanom na desnoj strani za
u~e{}e na najavqenom tenderu Ministar-
stva odbrane Indije. Nekakav po~etak sa-
radwe trebalo je da bude, u prvo vreme, mon-
ta`a „obi~nih” terenaca mahindra (prodaju
se i na na{em tr`i{tu) u GAZ-u, a Indijci
bi ulo`ili i dodatna sredstva za zavr{etak
ispitivawa tigra. Ti planovi su se, po svemu
sude}i, izjalovili. Da li je uzrok tome ma-
hindrin model axe, terenac razvijeno u sa-
radwi sa Izraelcima, ili ne{to drugo – ni-
je poznato. Oko 90 tigrova kupila je i poli-
cija Pekinga, pa na taj ra~un ve} idu {ale
da }e za godinu-dve Kinezi napraviti duplo
jeftiniju kopiju tigra. [ala ili ne, tek eto
jo{ kupaca.
Generalno, nama smrtnicima situaci-
ja sa tigrom i wegovom kupovinom moglo bi
pomalo da li~i na dijalog iz filma „Bal-
kan ekspres”, kada policajac kolaboracio-
nista pita lika koga glumi Bora Todorovi}:
„A jesi li i ti muzi~ar? ”. Odgovor ne}ete
dobiti, samo mnogo izvrdavawa – te{ko }e-
te na}i na cenovnik u kome }e biti stavka
GAZ tigar, motor taj i taj, mewa~ taj i taj, i
na kraju crtu ispod koje pi{e cena koju bi
trebalo platiti za wega. Za ovakvu zver –
gre’ota.
Dragan AVRAMOV
15. novembar 2009.
 SAVREMENE RAKETE VAZDUH-VAZDUH
35

Trka u vazduhu
Jo{ tokom Drugog svetskog rata, premo} u vazduhu i wen uticaj Prva navo|ena raketa vazduh–vazduh
na odvijawe ratnih operacija dobio je prioritet. Posle rata, (v–v) bila je tako|e nema~ka, Ruhrstahl X-4, sa
bojnom glavom mase 25 kg i dometom 3,5 km.
razvojem mlazne pogonske grupe, u velikoj meri promenio se Navo|ewe je bilo komandno sa `icom, ali je
karakter vazdu{nih borbi. Za obarawe brzih ciqeva, ali upravo ono primoravalo pilota da pored
i nove generacije bombardera opremqenih nuklearnim sopstvenog aviona upravqa i raketom. To ni-
je moglo da funkcioni{e u jednosedima poput
naoru`awem, od presudnog zna~aja postale su rakete FW-190, pa je poku{ano i na drugim avioni-
vazduh–vazduh. Iako na po~etku upotrebe vrlo nepouzdane, ma, kao Ju-88. Me|utim, savezni~ko bombar-
one su s vremenom postale osnovno naoru`awe lova~kih dovawe nanelo je toliku {tetu fabrici BMW
aviona. Tehni~ko-tehnolo{ki napredak uslovio je u posledwih u Stargardu da to oru`je nikad nije postalo
operativno, mada se ne mo`e zasigurno tvr-
par decenija nekoliko „malih revolucija” na ovom poqu. diti da nije upotrebqeno do kraja rata.
Francuzi su od 1947. do 1950. proiz-
rve rakete koje su kori{}ene sa lo- nula je ~itav niz projekata nema~kih nevo- veli 200 raketa AA10, kopije X-4, ali se po-
va~kih aviona pojavile su se tokom |enih raketa od kojih su najpoznatije bile kazalo da puwewe te~nog raketnog goriva

P Prvog svetskog rata. Nevo|ene rakete

l prier (Le Prieur), postavqane na
upornice nekih lovaca, bile su name-
wene za uni{tavawe nema~kih osmatra~kih
balona. Tokom Drugog svetskog rata, „naje-
zda” ameri~kih dnevnih bombardera pokre-
pre~nika 210 mm, postavqane obi~no na
lovcima Focke Wulf FW-190 i R5M pre~ni-
ka 50 mm, koje su stekle zavidnu reputaciju
na mlaznim Messerschmitt Me-262, ali i
FW-190. Time je utrt put jo{ boqim projek-
tima.
pre poletawa aviona predstavqa vrlo ri-
zi~nu operaciju i snage su preusmerene na
mnogo stabilnija i za upotrebu jednostavni-
ja ~vrsta raketna goriva.
Neposredno posle rata, pojavila se
prava bujica nevo|enih raketa vazduh–va-

11
 Lovac F/A-22 mo`e poneti {est raketa
Ruski i ameri~ki program AIM-120C AMRAAM u trupu i jo{
~etiri na spoqnim nosa~ima
Vojni stru~waci oduvek su te`ili da pobedu u borbama u vazdu{nom prostoru sme-
ste van vizuelnog dometa. Iskustva iz Vijetnamskog rata pokazala su da je potrebno ima-
ti raketu koja bi funkcionisala po principu ispali i zaboravi, odnosno sa ARS. Prva
takva operativna raketa bila je AIM-54 Phoenix, u varijanti „C” dometa ve}eg od 100 na-
uti~kih miqa (185 km), {to je za sedamdesete pro{log veka bilo zapawuju}e. Te su rakete
kori{}ene prili~no uspe{no tokom ira~ko-iranskog rata, gde su prema pojedinim poda-
cima iranski F-14, sa obu~enim pilotima iz ere [aha Reze Pahlavija, „odgovorni” za
obarawe 60–70 ira~kih letelica. Avioni F-14 su kori{}eni i kao lete}i radari u vidu
AWACS-a, pri ~emu su usmeravali druge lovce.
Strah koji su Ira~ani imali od tih raketa potvr|en je tokom Prvog zalivskog rata,
kada su se ve} pri detektovawu radara AWG-9 sa F-14, ira~ki avioni jednostavno okre-
tali i be`ali. Ipak, te rakete oti{le su u istoriju zajedno sa lovcima F-14, koji u „su-
sretu” sa modernijim F/A-18E/F jednostavno nisu imali {anse. Ne zbog lova~kih mogu}-
nosti, koje su evidentno bile boqe (dvostruko ve}i domet u odnosu na rakete AMRAAM tih
godina), ve} zbog odr`avawa koje je bilo tri-~etiri puta skupqe.
Ruske rakete R-33 predstavqaju pandan AIM-54, dometa 120 km i sa PARS. Koristi
se na ruskim presreta~ima MiG-31. Pokrenut je razvoj i poboq{ane verzije R-37 pove-
}anog dometa, sa ARS, i nalazi se u kompletu aviona MiG-31BM, koji bi trebalo da u|e u
operativnu upotrebu ruskog RV. Za dejstva protiv avaksa predvi|ena je i raketa Ks-172,
koja je u razvoju, ali je na izlo`bi MAKS 2007 prikazan samo model. Nije poznato u ko-
joj je fazi razvoj i da li se uop{te na tome radi. Samonavo|ewe je ARS, a domet bi tre-
balo da bude i do 400 kilometara. Po lu ak tiv no ra dar sko
U ovu grupu „mo}nika” spada i ameri~ki program NCADE (Network Centric Airborne sa mo na vo |e we
Defence Element), koji podrazumeva traga~ sa AIM-9x, dvostepeni raketni motor i inter-
fejs i kontrolne elemente sa AMRAAM-a, tako da bi se mogla lansirati sa mnogobrojnih Prvi tehnolo{ki skok predstavqao je
platformi. NCADE bi dejstvovala po balisti~kim raketama. Sli~nu namenu ima i konku- razvoj sverakursnih raketa vazduh–vazduh.
rentski program lansirawa raketa Patriot PAC-3 sa lovaca F-15, ~ime bi se dejstvovalo po Naime, prvi IC traga~i nisu bili hla|eni
balisti~koj raketi u fazi pewawa. Kona~no, postoji i ideja da se sa F-15 lansira i ra- i mogli su da se koriste samo protiv ciqa
keta sistema THAAD, poznatog „Raketnog {tita”. koji se ga|ao od pozadi, odnosno prema
„vrelom” izduvniku. Tipi~an primer jesu
rakete serije Falcon, AIM-9 Sidewinder do
varijante „J”, sve sovjetske rakete do K-13,
francuske Matra R550 Magic I, britanske
Firestreak i izraelske Shafrir I i II. Iz tog raz-
loga, pribeglo se poluaktivnom radarskom
samonavo|ewu (PARS), recimo na raketa-
ma AIM-7 Sparrow i Matra R530 ili hla|e-
nim i mnogo osetqivijim IC traga~ima, pr-
vi put kori{}enim na britanskim raketama
Red Top i francuskim R530 u odgovaraju}oj
varijanti, ~ime se, bar teoretski, protiv-
Raketa R-73 na ma|arskom MiG-29 nik mogao ga|ati iz predwe polusfere.
Python 5 (gore) i Derby (dole) Sve su te rakete na testirawima dava-
ciqeva, topovi su jo{ uvek bili nezamenqi- le vrlo dobre rezultate, pa se na nekim avi-
vi, a nevo|ena raketna zrna potpuno neupo- onima odustalo od tradicionalnog lova~kog
trebqiva. To je konstruktore okrenulo sa- naoru`awa – topova. Me|utim, u praksi je
monavo|enim raketama. situacija bila sasvim druga~ija i topovi su
Prve rakete ovog tipa, infracrveno tokom Vijetnamskog rata br`e-boqe vra}e-
(IC) navo|ene AIM-4 Falcon, uvodi ameri~ko ni. Problema je bilo vi{e. Kod IC samona-
ratno vazduhoplovstvo (RV) 1956, a para- vo|enih raketa, bilo je ograni~ewa prili-
lelno ih uvodi i ratna mornarica (RM), ali kom dejstva u slu~aju ispaqivawa IC mamca,
druga~ijih tipova – poluaktivno radarski dejstva u pravcu sunca ili eksplozije ili va-
navo|ene AIM-7 Sparrow i IC navo|ene AIM- tre na zemqi pa je protivnik relativno la-
9 Sidewinder, ~ije se varijante koriste i dan- ko mogao da ih izbegne, ako je blagovremeno
danas. Naredne godine slede ih Sovjeti sa reagovao ili ~ak u potpunosti spre~i wiho-
Mica - IR na mornari~kom Rafale-M K-5, vrlo ~udnom raketom sa radio-komand- vo pravilno funkcionisawe. PARS rakete
zduh. One su, kao i tokom rata, bile name- nim navo|ewem, a kasnije dolazi bujica raz- su s druge strane relativna lako gubile sig-
wene za dejstvo protiv bombardera i obi~- li~itih raketa koje su ve}inom namenski nal ciqa, a ina~e, bile su vrlo „nezgodne”
no su no{ene u snopovima – u nosu ili gon- razvijane za pojedine tipove lovaca. Prate za upotrebu, jer je ciq morao da „obasjava”
dolama (rakete Mighty Mouse na F-89 Scorpi- ih i druge zemqe, pre svega Velika Britani- radara lovca sve vreme leta rakete (traga~
on) ili izvla~e}im lanserima (F-86D Sabre). ja, Francuska i Izrael, a kasnije, tokom u raketi je detektovao reflektovani radar-
Protiv drugih lovaca, brzih i pokretqivih osamdesetih, i Ju`noafri~ka Republika. ski zrak). Za to vreme, protivnik, ako je imao

12 15. novembar 2009.

 35
Konkurenti sa Dalekog istoka
Kako su aktuelne kineske rakete u upotrebi kopije ili licencirane rakete izrael-
skog ili sovjetskog/ruskog porekla, doneta je odluka da se pribegne razvoju sopstvenih, ni
mawe ni vi{e nego za borbu van vizuelnog dometa. Rezultat je raketa sa izvoznom ozna-
kom SD-10 ili kineskom PL-12. Koriste ARS i imaju domet od 50-70 km, dakle sli~no kao
ranije verzije AIM-120 AMRAAM. Upotrebqava}e se sa lovaca JF-17 razvijenih u sarad-
wi sa Pakistanom, ali i doma}ih J-8, J-10 i J-11B. Ima indicija da su u razvoju glave za
ARS „pomogli” Rusi i Izraelci, odnosno da postoje elementi sa raketa R-77 i Derby.
Indija naravno, nije mogla ostati „du`na” pa samostalno razvija raketu Astra.
Predvi|a se da se tom raketom opreme avione MiG-29, Su-30, Sea Harrier i Mirage 2000,
te doma}i Tejas. Koristi ARS i raketni motor, ~ime se ostvaruje najve}i domet od 80 ki-
lometara. Prema spoqa{wem izgledu, najvi{e podse}a na raketu Mica, mada je ne{to
ve}a i te`a. Pored aviona, po svemu sude}i, bi}e sposobna i za lansirawe sa brodova,
a mo`da i sa kopnenih lansera, jer su ve} izvr{eni uspe{ni testovi lansirawa iz ver-
tikalnih silosa.
Tajvan je razvio raketu Tien Chien II, opremqenu sa ARS traga~em kompanije Raythe-
on („pora`enim” u nadmetawu sa Hughes-ovim, prihva}enim za AMRAAM). Ima klasi~ni
raketni pogon i domet od 60 km, dakle, vrlo sli~no kao prve verzije AMRAAM-a, mada je
od wih ve}a i te`a. Ta raketa je ve} 10 godina u slu`bi i prema navodima u {tampi,
predstavqa sasvim solidno re{ewe.

su argentinski avioni dejstvo-

funkcionalan sistem za detekciju radarskog
ozra~ewa, mogao je da preduzme odre|ene
mere, izme|u ostalog teoretski i da se pri-
bli`i dovoqno blizu da ispali IC navo|e-
nu raketu na protivnika. Ako bi ovaj poku-
{ao da je izbegne, postojala je velika vero-
vatno}a da se zra~ewe ciqa prekine i time
spre~i navo|ewe PARS rakete. Tako se si-
tuacija u borbi izme|u lovaca naj~e{}e svo-
dila na blisku vazdu{nu borbu ili, kako se
na zapadu naziva, dogfight – dogfajt, borbu
pasa.
Jo{ jedna pote{ko}a vezana za rakete
sa PARS bila je vrlo slo`ena upotreba,
odnosno slo`ena i duga procedura koja vo-
di do ispaqivawa tih raketa. Ipak, one su
bile sasvim adekvatne za dejstva protiv
bombardera, a tokom hladnog rata, to je
bio vrlo va`an zadatak.
Situacija se dramati~no poboq{ala
tokom sedamdesetih i osamdesetih. U ovom
periodu, na scenu stupaju potpuno nove ra-
kete ili ta~nije, varijante ranijih raketa,
AIM-9L i Matra Magic II. Sa hla|enim IC
glavama, odli~nim manevarskim mogu}no-
stima zahvaquju}i poboq{anim nose}im i
upravqa~kim povr{inama, te rakete posta-
le su prili~no pouzdane. [tavi{e, nau~e-
ne su lekcije iz prethodnih ratova i svi
lovci su imali i topovsko naoru`awe.
Ovaj napredak bio je evidentan tokom
Foklandskog rata, 1982, kada su britanski
lovci Sea Harrier izvojevali 21 vazdu{nu
pobedu nad argentinskim lovcima Mirage III
i Dagger (izraelska verzija Mirage 5), upr-
kos ~iwenici da su bili „okruglo” upola
sporiji. Do izra`aja je do{la ~iwenica da
vali na samom kraju svog radi-
jusa dejstva, a sa druge strane
su bile odli~ne manevarske
osobine britanskih lovaca,
boqa obu~enost pilota i savr-
{enije naoru`awe. Naime,
argentinski lovci nosili su
rakete AIM-9B Sidewinder, po-
godne za dejstvo samo iz zadwe
polusfere, dok su Britanci
imali Sidewinder, ali i svera-
kursne AIM-9L, pove}anog do-
meta i manevarskih osobina.
Rakete sa PARS su i u
ovom periodu zadr`ane, mada je wihov zna-
~aj i daqe bio ograni~en. Ne{to se popra-
vilo tokom Prvog zalivskog rata i sa verzi-
jom rakete AIM-7M Sparrow, kod koje su skra-
}ene procedure lansirawa, a pouzdanost
znatno poboq{ana. Tim raketama lovci F-
15 oborili su znatan broj ira~kih aviona,
mada, mora se priznati, naj~e{}e u situaci-
ji kada su se Ira~ani povla~ili, tj. pri go-
wewu. Ipak, pokazale su svoju vrednost na
ve}im daqinama.
Is pa li i za bo ra vi
Bez obzira na to, bili su ovo „posled-
wi trzaji” raketa sa PARS jer je scena ve}
bila postavqena za one sa aktivnim radar-
skim samonavo|ewem (ARS) i ameri~ku ra-
ketu AIM-120 AMRAAM. Ova raketa, iako
ne prva sa ARS (prva je AIM-54 Phoenix sa
palubnih lovaca F-14), ostvarila je pravu
revoluciju, jer je broj aviona koje su je mo-
gli nositi drasti~no pove}an (F-15, F-16,
F-18), a efikasnost ubrzo posle Prvog za-
livskog rata potvr|ena. Ta raketa se raz-
vija i danas.
Kineska raketa CD-10
Princip ARS podrazumeva da raketa
nosi sopstveni radar, relativno malih di-
menzija kojim zahvata ciq i samostalno se
navodi na wega. Kako je domet tih radara
svega 10–15 km, raketa ipak mora da pri|e
relativno blizu ciqa, tako da naziv koji se
ovim raketama ~esto daje ispali i zaboravi
nije u potpunosti opravdan. Ipak, one su
znatno „samostalnije” i predstavqaju velik
napredak u odnosu na rakete sa PARS.
Jo{ jedan drasti~an prodor na poqu
raketa malog dometa (danas je primereniji
naziv rakete za blisku vazdu{nu borbu)
ostvaren je sovjetskom, odnosno ruskom ra-
ketom R-73, koja je uvedena 1985. godine.
Ona je zadr`ala princip samonavo|ewa sa
hla|enim IC senzorom, ali je velik napre-
dak ostvaren na drugim poqima: uglu zahva-
ta IC glave, dometu i sjajnim manevar-
skim mogu}nostima. Dok je primera radi, do
tada najboqa raketa malog dometa, ameri~-
ka AIM-9JL, imala ugao zahvata IC glave od
28o, R-73 je imala gotovo dvostruko ve}i.
Time je znatno olak{an „posao” pilotu, koji
je, opremqen ni{anskom kacigom, mogao na-
kon znatno mawe manevara da ispali raketu

13
 wu se i u statistikama lova~kih dejstava RV
SAD tokom Prvog zalivskog rata za rakete
AIM-9L i AIM-7F.

Za bli sku
va zdu {nu bor bu
Revoluciju na poqu raketa za blisku
vazdu{nu borbu, kako je re~eno, napravila
je sovjetska, danas ruska R-73, odnosno iz-
vozna verzija R-73E. Ipak, konstruktori
biroa „Vimpel” nisu dozvolili da se kon-
kurencija tako „lako prikqu~i” i ve} 1997.
uvedena je poboq{ana varijanta R-73M sa
na ciq. Pored toga, domet je pove}an na vi- reno vi{e aviona nego raketama, dok je u dometom 30 km i IC traga~em sa pove}om
{e od 20 km (18 km kod AIM-9L), a manevarske slede}em ratu, 1973, broj oborenih aviona otporno{}u na ometawe, sa pove}anim
osobine dobile su sasvim drugu dimenziju, topovima i raketama pribli`no isti. Me- uglom zahvata na 60o. Jo{ boqa je R-
jer je pored aerodinami~kih upravqa~kih |utim, tokom izraelske intervencije u Li- 73MLD sa dometom ~ak 40 km, {to ovu ra-
povr{ina, kori{}eno i visokoefikasno banu, 1981, rakete su ve} preuzele „lavov- ketu svrstava delimi~no u kategoriju rake-
vektorisawe potiska raketnog motora. U ski” deo obarawa: 65 odsto oboreno je ta za borbu van vizuelnog dometa. Me|utim,
kombinaciji sa sjajnim manevar- raketama AIM-9L i Python, 3,28 ta verzija nije postala operativna. Verzi-
skim mogu}nostima, lovci MiG- odsto sa AIM-7F i sedam od- ja R-74 dobila je potpuno digitalne repro-
29 i Su-27 su od pojave R-73 sto topovima. gramabilne sisteme i na}i }e se na posled-
imali znatnu prednost nad Amerikanci tvrde da je woj generaciji ruskih lovaca MiG-35 i Su-
zapadnim avionima. verovatno}a poga|awa 35, ali i na ranijim varijantama ovih uspe-
Ipak, razvoj raketa raketama AIM-9B Side- {nih lovaca, na borbenim helikopterima
za blisku vazdu{nu borbu winder tokom prve godi- Mi-28 i Ka-50. Osnovni nedostatak tih ra-
nije zavr{en. Pod utica- ne Vijetnamskog rata keta je klasi~ni IC traga~, a ne FPA.
jem R-73 po~ele bila svega devet odsto. Prva slede}a dr`ava koja je ulo`ila
S druge strane, vijet- napor da izbaci pandan raketi R-73 bio je
Kako FRA namski piloti su tokom Izrael. Suo~eni sa R-73E na sirijskim lov-
senzor celokupnih ratnih dejstava cima MiG-29, Izraelci su razvili raketu
„vidi” ciq protiv ameri~kih vazduho- Python 4. Domet joj je sli~an kao kod R-73,
plova imali verovatno}u poga- mada ima ugao zahvata ve}i od 60o. Usledi-
|awa od 67 odsto raketama K-13 la je jo{ efikasnija i danas mo`da najopa-
su da se poja- i svega 1,3 odsto ne- snija raketa ove klase – Python 5 iz 2005. U
vquju i zapadne ra- vo|enim raketnim odnosu na Python 4, koristi se nov FPA tra-
kete sli~nog dometa, mane- zrnima 57 mm. ga~ rezolucije 320 x 240, koji je neuporedi-
varskih osobina, {irokog ugla Naravno, vo te`i za ometawe, a za obe rakete je ka-
zahvata IC glave i mogu}nosti da se rakteristi~na mogu}nost „drugog napada”.
„pove`u” sa ni{anskom kacigom. Me|utim,
najve}u novinu predstavqa kori{}ewe re-
volucionarne fokalne glave (focal planar ar-
Rak
ray – FPA), koja „vidi” same konture ciqa ~i- eta
AIM
me se „varawe” rakete prakti~no iskqu~uje. ve}i postotak uspe- -9X
Na ovaj na~in se u velikoj meri pove}avaju {nosti ne mo`e da se objasni
mogu}nosti zahvata posledwe generacije efikasnijim raketama, jer je K-13 bila za-
aviona sa smawenim radarskim odrazom pravo kopija AIM-9B, ve} drugim faktorima
(stealth). Tipi~an primer je britanska raketa – najpre, u kasnijoj fazi rata i Amerikanci
ASRAAM, koja je u martu 2009. ~ak i uspe{no su imali znatno vi{e uspeha sa svojim rake-
lansirana na ciq koji se nalazio iza avio- tama, a kao drugo, Vijetnamci su obi~no ima-
na (australijskog vi{enamenskog borbenog li prednost prvog napada, jer su posedovali
aviona F/A-18E Super Hornet). Na taj na~in veoma efikasan sistem za osmatrawe i ja-
ostvaruje se prava revolucija u vo|ewu bli- vqawe, dok su ameri~ki radari bili vrlo
ske vazdu{ne borbe, jer ciq sada mo`e i da ograni~ene vrednosti i morali su se osla-
uzvrati raketom. wati na vizuelnu identifikaciju ciqa, jer su
sistemi za prepoznavawe svoj–tu| (identifica-
Upo tre ba tion firend or foe – IFF) bili jo{ uvek veoma
u lo kal nim ra to vi ma nepouzdani.
Izraelci tvrde da je u ratu 1973. ra-
Na osnovu iskustava iz lokalnih ratova i ketama Shafrir Mk2 ostvarena verovatno}a
rezultata koji su ostvareni raketnim nao- poga|awa od 60 odsto. Britanci za Fo-
ru`awem v–v, jasno se uo~ava porast wiho- klandski rat 1982. tvrde da je ostvarena ve-
vog zna~aja. Primera radi, tokom izrael- rovatno}a poga|awa raketama AIM-9L Side-
sko-arapskog rata 1967, topovima je obo- winder od ~ak 89 odsto. Sli~ne brojke pomi-

14 15. novembar 2009.


Re~ je o automatskom sistemu koji raketu
usmerava na ciq proma{en u prvom naletu,
~ime se u velikoj meri pove}ava verovatno-
}a poga|awa, a postoji i mogu}nost zahvata
ciqa nakon lansirawa, {to obezbe|uje i
ga|awe ciqeva koji se nalaze iza aviona.
Program ASRAAM bio je izvorno bri-
tansko-nema~ki. Radi spoznaje da je R-73 sa
isto~nonema~kih MiG-29 ispred tada{wih
propozicija programa ASRAAM u svakom
pogledu, Nemci su se povukli i krenuli u
program IRIS-T. Britanci su bili prinu|eni
da se obrate za pomo} Amerikancima i is-
koristili su FPA traga~ rezolucije 128 x
128 kompanije Hughes (danas Raytheon).
Program ASRAAM jeste, ipak, zavr{en
uspe{no, a prve rakete uvedene su 1998.
godine. Imale su domet od oko 18 km, dakle
kao AIM-9L Sidewinder, bez vektorisawa po-
tiska (zbog u{teda), ali sa uglom zahvata
IC glave od ~ak 90o i mogu}no{}u da usme-
rava dejstvo bojne glave na odre|ene delo-
ve aviona, kao {to su kabina, motori i
sli~no. Pored toga, osposobqene su za za-
hvatawe ciqa nakon lansirawa, {to obez-
be|uje upotrebu sa aviona koji nose naoru-
`awe u unutra{wosti letelice, kao {to su
stelt avioni F-35 i lansirawe na ciq koji
se nalazi iza aviona.
Amerikanci su ve} nakon prvih sazna-
wa o raketama R-73 dobro znali da moraju
da ponude odgovor, ali su bili suo~eni sa
nedostatkom novca. Zato su bili prinu|eni
da pribegnu jo{ jednom „sre|ivawu” Sidewin-
der-a. Ona je najuspe{nija u istoriji samo-
navo|enih raketa v–v, sa izme|u 250 i 300
obarawa. Zanimqivo je da je RM SAD tokom
osamdesetih eksperimentisala sa raketom
Agile, prema koncepciji veoma sli~noj R-73,
ali zbog antagonizma izme|u RV i RM, koje
Gripen NG sa dve rakete IRIS-T,
dve Meteor, dve laserski
navo|ene bombe GBU-10
i dva dodatna rezervoara za gorivo
35
su prema zahtevima
Kongresa morale da Kopnene i mornari~ke verzije
se dogovore oko jedne
rakete, do uvo|ewa u Danas je veoma atraktivna upotreba raketa v–v za oprema-
we kopnenih lansera raketne PVO i lansera na brodovima, pre
operativnu upotrebu
nije do{lo. Umesto svega za blisku PVO broda. Time se obezbe|uje jednoobraznost,
jednostavnije snabdevawe oru`anih snaga i, ujedno, smawuje wi-
toga, prihva}ena je
poboq{ana verzija hova cena pomo}u ve}ih poruxbina i sni`ewa tro{kova razvoja.
AIM-9L, sa oznakom Pored toga, ostvaruje se ve}a autonomnost tih sistema. Potre-
„M”, opremqena IC ban je startni motor (buster) kako bi se raketa izbacila iz lan-
sera i dobila odre|eno po~etno ubrzawe, {to {tedi gorivo i
traga~em, otpornijim
na ometawe i raket- pove}ava im domet. Tako je na bazi AMRAAM-a nastao SL-AMRA-
AM, koji pored ~etiri rakete AMRAAM mo`e da ponese u posled-
nim motorom sa mawe
dima. woj verziji jo{ dve AIM-9X na vozilu Hummer. Sli~an je i sistem
NASAMS (naru~ile su ga Norve{ka i Finska) u samohodnoj i vu~-
Ni{ta nije bi-
lo ni od verzije „R”, noj verziji, na bazi raketa Mica, VL-Mica (brodovi klase Khareef
omanske RM i Poqska u kopnenoj verziji), Python 5 i Derby sistem
prve rakete sa FPA
senzorom, koju je ta- Spyder (Izrael i Indija). U razvoju su i sistemi na bazi ruskih
raketa R-77 pod nazivom R-77ZRK, te doma}i sistemi RL-2 i RL-
ko|e razvila RM
SAD 1987. godine. 4, koji koriste rakete R-60MK (dve) i R-73 (jednu), umesto dva to-
pa 30 mm na vozilima praga M-53.
Kona~no, zajedni~ka
raketa RM i RV po-
stala je AIM-9X. Ta
verzija dobila je potpuno nove nose}e povr-
{ine i upravqawe poboq{ano i vektorisa-
wem potiska, {to je znatno poboq{alo ma-
nevarske mogu}nosti i domet. Nezvani~no,
domet je pove}an na oko ili ~ak vi{e od 40
kilometara. Traga~ je identi~an kao i na
ASRAAM-u, sa svim wegovim prednostima.
Raketa je uvedena u operativnu upotrebu
2003. i do septembra 2008. proizvedeno je
3.000 komada. Indijska Astra

Ra ke te za bor bu trupu. Radi u{teda odustalo se od sklopivih

van vi zu el nog do me ta
Iako je prva raketa sa ARS bila AIM-54
Phoenix, weno osnovno ograni~ewe bilo je da
se mogla ispaqivati samo sa palubnih lovaca
F-14. Kako je Amerikancima bila potrebna
raketa sa ARS, da zameni sveprisutni AIM-7
Sparrow, nastala je AIM-120 AMRAAM. Posle
dugogodi{weg razvoja, uvedena je u upotrebu
septembra 1991. godine. Posle verzije „A”
usledila je vrlo sli~na „B”. Nakon toga, po-
~elo se misliti na stelt avione i potrebu da
se rakete nose u unutra{wim prostorima u
krilaca, pa je prihva}eno re{ewe sa „skra-
}enim” krilima. Usledio je niz varijanti, od
kojih je aktuelna C-7, pove}anog dometa i po-
boq{anog sistema ARS. Posledwa verzija –
„D”, u fazi je zavr{nih trupnih testirawa i
ima pored dometa od 165 km (prema nekim po-
dacima), dakle, za oko polovinu vi{e od C-7,
poboq{an i sistem navo|ewa. Serija AMRA-
AM trenutno je jedini tip raketa v–v za borbu
van vizuelnog dometa koji je uspe{no kori-
{}en u borbama – od Iraka, preko gra|anskih
ratova na tlu biv{e Jugoslavije, do agresije
na SRJ 1999. godine.

15
 Ono {to je za Amerikance bila raketa
AIM-7 Sparrow, za Sovjete su bile one iz se-
rija R-23 i R-27. Me|utim, za razliku od
AIM-7, Sovjeti su sve svoje rakete, naro~ito
starijeg datuma, kao i novije, predvi|ali za
borbu van vizuelnog dometa i varijante sa
PARS i IC samonavo|ewem, {to je pru`alo
interesantne mogu}nosti zbog ~iwenice da,
ukoliko se na ciq ispale dve rakete sa raz-
li~itim sistemima navo|ewa, verovatno}a
pogotka u velikoj meri raste, ali raste i
broj utro{enih raketa. Za R-27 postojala je
i glava sa ARS, ali se od we odustalo u ko-
rist R-77. Odustalo se, me|utim, od princi-
pa gradwe raketa v–v za borbu van vizuelnog
dometa sa razli~itim sistemima navo|ewa.
Raketa R-77 predstavqa pandan AMRAAM-u,
mada se pojavila kasnije, 1994, a ne{to je
ve}a i ima ve}i domet u odnosu na ranije
verzije AIM-120. Zapravo, Amerikanci su
prema{ili domet R-77 pojavom AIM-120C-7
2006. godine. Danas, ina~e vrlo bliske ru-
sko-indijske odnose potresa „afera” prema
kojoj je od oko 1.000 isporu~enih raketa R-77
Indiji, za opremawe lovaca Su-30MKI,
pribli`no polovina neispravna.
Sovjetski princip gradwe raketa sa
razli~itim sistemima navo|ewa nije ostao
nezapa`en u Francuskoj. Me|utim, oni su
oti{li jo{ daqe. Sa raketom Mica, koja je
imala masu za svega nekoliko kilograma ve-
}u od R-73 i Python-4/5, Francuzi su posti-
gli vi{estruko ve}i domet i time u potpuno-
sti uspeli da zamene i rakete malog i sred-
weg dometa, odnosno Matra Magic II i Matra
Super 530D. Pri tome, uz manevrisawe pu-
tem aerodinami~kih povr{ina, iskori{}e-
no je i vektorisawe potiska. Time je maksi-
malno unificirano naoru`awe lovaca Mi-
rage 2000-5/9 i Rafale.
Godine 1996. pojavila se verzija EM sa
ARS, a 2000. verzija IR sa IC FPA senzorom
sa kretawem do 60o od ose i uglom zahvata
90o. Kori{}ewem IC FPA senzora iskqu~e-
na je mogu}nost ometawa i ujedno je maksi-
malno pove}ano otkrivawe i uni{tavawe
aviona sa stelt karakteristikama. Naime,
smawewe toplotnog odraza neuporedivo je
te`i zadatak nego smawewe radarskog odra-
za. S druge strane, kvalitet ARS traga~a po-
tvr|en je odlukom da se iskoristi i za per-
spektivnu zajedni~ku evropsku raketu Meteor.
Posledwa operativna raketa u svetu
iz ove grupe trenutno jeste izraelska Derby.
Ona je za nijansu ve}a od Python 5, opremqe-
na sa ARS. Wen domet je najmawi u ovoj gru-
pi i ne{to je mawi od prvih verzija ameri~-
kog AMRAAM-a i francuske raketa Mica.
Me|utim, ako se uzme u obzir ~iwenica da su
rakete sa ARS prisutne samo u najrazvije-
nijim i najbogatijim dr`avama, kombinacija
raketa Python 5 i Derby, koje se nude uz po-
lovne i temeqno remontovane avione Kfir
C.10, opremqene savremenom avionikom uz
16
Ni{anske kacige
Posledwe generacije raketa v–v malog dometa mogu da iskoriste velike uglove za-
hvata glave za samonavo|ewe samo uz ni{ansku kacigu. Prvi projekat koji je podrazume-
vao usmeravawe IC traga~a na raketi pomo}u detekcije polo`aja pilotske kacige bio je
ameri~ki VTAS (Visual Target Acquisition System), testiran izme|u 1974. i 1978. na avioni-
ma F-14 i F-15, sa raketama ACEVAL/AIMVAL. Iako su rezultati obe}avali, nastavak pro-
jekta je prekinut. Zapravo, u mawem broju postavqene su samo na F-4 kasnijih serija u
kombinaciji sa raketama AIM-9. Iskustva sa ovog projekta iskori{}ena su na helikopte-
rima AH-64 Apache. Sovjeti su pratili ovaj razvoj i uspeli su da vlastiti projekat dove-
du do {ire upotrebe na tada wihovim najsavremenijim lovcima – MiG-29 i Su-27, u vidu
ure|aja [-3UM. Zapad je ubrzo nakon toga izbacio sopstvene kacige, koje ne samo da su
imale mogu}nost usmeravawa glave sa samonavo|ewe rakete, ve} su projektovale i zna-
~ajan deo letnih podataka, kao prava zamena za HUD (head – up display).
Prva operativna kaciga posle sovjetske bila je izraelska DASH III (Display and Sight
Helmet), ~iji je razvoj zapo~eo sredinom osamdesetih. Integrisana je za lovce F-15, F-18,
F/A-18, F-5 i MiG-21 za rumunsko RV, preko magistrale podataka MIL-STD-1553B. Predstavqa
osnovu za ameri~ki sistem JHMCS (Jount Helmet Mounted Cueing System) koji funkcioni{e u
kombinaciji sa raketama AIM-9X. Integrisan je na avionima F-16 Block 40/50 i kasnijim, F-
15, F/A-18E/F. Za razliku od DASH III, ugra|uje se na postoje}e kacige razli~itih tipova.
Francuzi nisu ostali po strani i razvili su kacige Topsight i Topnight. Prva je pri-
lago|ena za upotrebu u kombinaciji sa raketama Mica za avione Rafale i Mirage 2000 ka-
snijih serija. Druga je namewena za dejstva po ciqevima na zemqi, tako da obezbe|uje i
prikaz IC slike. Za upotrebu na Eurofighter-u, Bae je razvio kacigu HMSS (Helmet Mounted
Symbiligy System). [vedski JAS-39 Gripen opremqen je kacigom Cobra, koju su razvile kom-
panije Bae, SAAB i ju`noafri~ki Denel. Danas je apsolutno najnaprednija kaciga ovog ti-
pa ameri~ka HMDS (Helmet Mounted Display System) za vi{enamenski borbeni avion F-35.
Osobine te kacige takve su da F-35 uop{te i nema HUD.
km i vi{e. Poseduje visoke
Australijski F/A-18 manevarske osobine, koje se
sa po ~etiri rakete ASRAAM obezbe|uju aerodinami~kim
i AMRAAM povr{inama i vektorisanim
potiskom, a senzor je IC FPA
tipa, rezolucije 128 x 128,
sa uglom zahvata 90o.
Evropske zemqe su se uje-
dinile i oko razvoja rakete
za borbu van vizuelnog dome-
ta, mada je ovde „ekipa” ma-
lo druga~ija: Velika Brita-
nija, Francuska, Nema~ka,
Italija, [panija i [vedska.
Raketa je revolucionarna po
tome {to se koristi ram-xet
veoma nisku cenu, predstavqa atraktivnu (nabojno-mlazni) pogon koji obezbe|uje domet
opciju za mawe razvijena vazduhoplovstva. ve}i od 140 km. Ovaj pogonski sistem predvi-
Do sada su se za ovu opciju odlu~ile Kolum- |a se i za narednu varijantu ameri~ke rakete
bija i Ekvador, a rakete Derby uvr{tene su u AMRAAM sa „radnom” oznakom FMRAAM (Fu-
borbeni komplet modernizovanih lovaca F- ture Medium Range air to Air Missile), za rusku R-
5M Brazila i F-5E ^ilea. 77M i ju`noafri~ko – brazilsku T-Darter/LRA-
AM (Long Range Air to Air Missile).
Bu du }i iza zi va ~i Koliki potencijal le`i u toj vrsti pogo-
na svedo~i i domet AIM-120D koja ve} dosti`e
Budu}nost raketa malog dometa pripada 165 km, a ugradwom ram-xet pogona ta brojka
perspektivnim varijantama postoje}ih rake- bi se verovatno mogla pove}ati i na ~itavih
ta i novim raketama, pre svega evropskim 200 km ili i vi{e. Odre|ene promene pretr-
IRIS-T (Infra Red Imaging System Tail/Thrust Vec- pe}e i sistemi za navo|ewe – za sada se zna
tor-Controlled). Re~ je o raketi koju zajedni~- samo da }e T-Darter imati ARS/IC FPA tra-
kim snagama razvijaju Nema~ka, Italija, ga~, ~ime bi se kombinovale mogu}nosti oba
[vedska, Gr~ka, Kanada i Norve{ka. Radi se principa, pre svega za efikasno dejstvo pro-
o direktnoj zameni za AIM-9, kojoj odgovara tiv stelt aviona nove generacije.
prema masi, ali je domet pove}an na oko 25 Mr Sebastian BALO[
15. novembar 2009.