www.odbrana.mod.gov.

yu
1,20 evra
cena 100 dinara

Tema
Vojnodisciplinska odgovornost
1. jul 2008.

OGLEDALO
SAVESTI
Broj 67
Godina I V

Specijalni prilog
30 GODINA AVIONA G-4
 18
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
8
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Darimir BANDA

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
U FOKUSU
SADR@AJ

Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Pokazna ve`ba VIDRA 2008
OKLOPOM PREKO VODE 8
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) I N T E R VJ U
Jezi~ki redaktori Dr Aleksandar Fati},
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
direktor Centra za bezbednosne studije
Sla|ana Grba KORUPCIJA JE
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
MORALNO PITAWE 10
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar) Per aspera
TELEFONI VOJNA TAJNA 13
Direktor i glavni i odgovorni urednik
TEMA
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Vojnodisciplinska odgovornost
OGLEDALO SAVESTI 14
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
O D B RA N A
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Baze ^etvrte brigade
e-mail u Kopnenoj zoni bezbednosti
odbrana@beotel.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
ZADATAK ZA PROFESIONALCE 18
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi}
FENIKS ^EKA NEBO 22
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC Srbi studenti vojnih akademija SAD
BUDU]I OFICIRI I XENTLMENI 26
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29 Delegacija Uprave za odnose sa javno{}u u Ohaju
ODBRANA ISSN 1452-2160 INFORMISAWE
KQU^NI ELEMENT 28
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. jul 2008.
 RE^ UREDNIKA

76 DR@AVNO
PARTNERSTVO
Na nedavnoj Konferenciji dr`ava partnerstva zemaqa jugoi-
sto~ne Evrope u Sofiji, kojoj su prisustvovali na~elnici gene-

N ral{tabova deset zemaqa regiona, predstvanici Natoa i ko-

mandanti nacionalnih gardi SAD, Program dr`avnog partner-
stva Srbije i ameri~ke dr`ave Ohajo ocewen je kao najuspe-
{niji me|u 56 takvih programa koje oru`ane snage SAD realizuju sa
drugim dr`avama {irom sveta.
Primera radi, na{i susedi imaju svoje partnere. Ma|arska, ta-
ko|e Ohajo, jo{ od 1993. godine, Hrvatska Minesotu, Rumunija
Alabamu, Bugarska Tenesi, Makedonija Vermont, Albanija Wu
Xersi i Crna Gora Mejn.
Na{oj uspe{noj saradwi sa Ohajom novi doprinos dat je i ovog
meseca. Delegacija Uprave za odnose sa javno{}u boravila je u pose-
ti kolegama u Sektoru za odnose sa javno{}u Nacionalne garde Oha-
ja, pripadnici Specijalne brigade u~estvovali su u borbenoj obuci
sa pripadnicima Nacionalne garde Ohaja na poligonu u Grejlingu, a
leta~ki timovi vazduhoplovstava Ohaja i Teksasa realizovali su pe-
todnevni kurs pod nazivom Vazduhoplovne operacije na aerodromima
Batajnica i La|evci.
Sa galerije Nove aktivnosti najavqene su za septembar, tako da }e jun i sep-
NA[A SRBIJA 55 tembar ove godine biti sli~ni tim mesecima u pro{loj godini, kada
su i u Ohaju i u Srbiji realizovane aktivnosti temeqne za ono {to
DR U[ T V O je usledilo na planu zajedni~ke obuke.
Da podsetimo, Program dr`avnog parterstva Srbije i Ohaja us-
Bojan Udovi~i}, prvi Srbin kadet Vazduhoplovne postavqen je na osnovu sporazuma SOFA, koji su 7. septembra 2006. pot-
vojne akademije Kolorado Springs pisali predsednik Boris Tadi} i dr`avni sekretar Kondoliza Rajs.
KRILA JEDNE MLADOSTI 56 U ovoj fazi realizacije Programa odvijaju se sadr`aji vojno-
vojne saradwe, u kojoj je te`i{te na obuci i obrazovawu. Ciq je do-
Devedeseta godi{wica streqawa slova~kih vojnika stizawe visokih profesionalnih standarda, {to je vredna investi-
u [umaricama cija za ostvarivawe neophodne interoperabilnosti Vojske Srbije sa
VI[E OD VOJNI^KE ^ASTI 59 modernim armijama sveta.
U oblasti obuke prvi zna~ajniji korak bio je desetodnevni bo-
ravak grupe od 15 na{ih oficira i podoficira u junu pro{le godi-
SVET ne u Ohaju, gde su sa ameri~kim kolegama razra|ivali {tabne proce-
Civilna za{tita [vajcarske dure za anga`ovawe jedinica u misijama i namenskim zadacima.
INTEGRISANI KI[OBRAN 60 Nastavak zajedni~kog obu~avawa usledio je ve} u septembru, ka-
da je u Srbiji boravila delegacija Nacionalne garde Ohaja, u kojoj je
bilo 39 oficira, podoficira i civilnih lica, podeqenih u {est ti-
Paralele mova.
OD UZORA DO KRIZE 65 Tada uspostavqena saradwa specijalaca, koji su realizovali
sadr`aje iz padobranske i vatrene obuke, samostalne ishrane u pri-
F E QT O N rodi i uve`bavawa tima Slu`be tragawa i spasavawa, nastavqena
je ovog juna posetom pripadnika Specijalne brigade i novim oblici-
Vojne pobune ma obu~avawa na poligonu u Grejlingu.
STROGE KAZNE ZA POBUWENIKE 68 Sadr`aje obuke prati i sve te{wa saradwa na unapre|ewu od-
nosa sa javno{}u. Posle boravka delegacije Sektora za odnose sa
SPORT javno{}u Nacionalne garde Ohaja u septembru pro{le godine u Sr-
^etvrti me|unarodni vite{ki turnir biji, ovog juna usledila je uzvratna poseta Uprave za odnose sa jav-
Svibor Duhovi 2008" no{}u Ministarstva odbrane Srbije.
OPLEMEWENA SNAGA 72 Od brojnih pitawa o kojima je bilo re~i izdvajaju se programi
rada sa zajednicom, ~emu se u Ohaju pridaje veliki zna~aj, i pitawa
krizne komunikacije, sve aktuelnija zbog novih i sve raznovrsnijih
Auto-reli Karavan prijateqstva 2008 rizika i pretwi.
POTVR\EN Posle ve} dvogodi{weg iskustva treba ista}i veliku korist od
PRO[LOGODI[WI USPEH 78 saradwe, jer se od najja~e armije sveta ima {ta nau~iti, ali i ocenu
ameri~ke strane da na{ profesionalizam i uspe{na reorganizaci-
ja Vojske Srbije predstavqaju pouzdanu osnovu za daqe razvijawe
partnerskih odnosa.
Radenko MUTAVXI]

5
 DOGA\AJI MINISTAR [UTANOVAC OBI[AO S

VOJ NI CI JUN SKE PAR TI JE

PO LO@ILI ZA KLE TVU
U Centrima za obuku Vojske Srbije, 21. juna
vojnici junske partije polo`ili su zakletvu.
Sve~anosti su odr`ane u centrima u Somboru,
Pan~evu, Jakovu, Vaqevu, Zaje~aru, Kru{evcu i
Leskovcu.
Mladi vojnici zakletvu su dali u prisustvu predstavnika
General{taba Vojske Srbije, lokalne samouprave i rodite-
qa, rodbine i prijateqa, koji su iz svih krajeva Srbije u ve-
likom broju do{li na sve~anosti.
^estitke mladim vojnicima u ime General{taba Vojske
Srbije uputili su, u Somboru, general-major Dragan Kolunxi-
ja, na~elnik Uprave za operativne poslove (J-3), u Pan~evu,
general-major Petar Radoj~i}, na~elnik Uprave za qudske re-
ZAVR[ENA
surse (J-1), u Jakovu, general-major Qubomir Samarxi}, na-
~elnik Uprave za logistiku (J-4), u Vaqevu, pukovnik Milenko
Lalovi}, na~elnik Odeqewa za civilno-vojnu saradwu (J-9), u
POVR[INSKA
Zaje~aru, general-major Radivoj Vukobradovi}, na~elnik
Uprave za telekomunikacije i informatiku (J-6), u Kru{evcu,
brigadni general \uro ]eli}, na~elnik Uprave vojne policije
SANACIJA
i u Leskovcu, brigadni general Rade \uri}, na~elnik Uprave
za obave{tajno-izvi|a~ke poslove (J-2). Ministar odbrane Dragan [utanovac obi{ao je
Poruka najmla|ima u stroju na{e odbrane jeste da budu
dobri vojnici, koji }e nove zadatke u reformisanom sistemu skladi{te ubojnih sredstava Para}inske utrine,
obuke izvr{avati savesno i odgovorno, grade}i slo`ne voj- gde je 30. maja zvani~no zavr{ena sanacija
ni~ke kolektive osposobqene za odbranu zemqe i druge zadat- posledica eksplozije iz oktobra 2006. godine.
ke iz misija Vojske Srbije.
Veliko prisustvo roditeqa, rodbine i prijateqa mladih
vojnika na sve~anostima potvr|uje da je Vojska Srbije ponovo okom posete podnesen je izve{taj o aktivnostima koje su, radi otklawa-
wa posledica eksplozije oko 1.300 tona ubojnih sredstava, tokom pret-
institucija od ugleda i poverewa u svom narodu, a to je mesto
kojim se kroz istoriju uvek ponosila.
R. M. T hodne godine i po preduzimale specijalizovane jedinice Vojske Srbije.
Ministar [utanovac je istakao da su zbog eksplozije ubojna sredstva
rasuta na prostoru od oko 800 hektara i da je do sada zavr{en najve}i
deo posla na ra{~i{}avawu terena.
O~ekujem da u naredna tri meseca i preostali deo posla oko maga-
cinskog prostora bude zavr{en, a da se u saradwi sa Centrom za razmi-
nirawe Republike Srbije naredne godine ceo teren detaqno pretra`i i
da se napokon sertifikuje, odnosno da se dobije odgovaraju}a potvrda da

GODI[WA KONFERENCIJA SEDM

Redovna Konferencija zemaqa ~lanica SEDM (Southeastern Europe De-
fence Ministerial), na nivou zamenika na~elnika general{tabova nacionalnih
vojski, na kojoj je u~estvovao zamenik na~elnika General{taba VS general-
potpukovnik Miloje Mileti}, odr`ana je 26. juna u Sarajevu.
Na godi{woj Konferenciji SEDM, regionalnoj inicijativi na nivou
ministara odbrane deset zemaqa jugoisto~ne Evrope, Italije i SAD, na ko-
joj Srbija u~estvuje u svojstvu posmatra~a, prikazani su rezultati aktivnosti
koje su sprovedene u toku protekle godine, od posledwe konferencije na ni-
vou zamenika na~elnika general{taba odr`ane u Zagrebu. Istaknuto je da
preduzete akcije promovi{u regionalnu bezbednost, me|uarmijsku saradwu,
vojnu transparentnost i ja~aju interoperabilnost vojski.
U zajedni~kom saop{tewu, na kraju Konferencije, pozdravqeno je pro-
{irewe procesa SEDM i u~e{}e predstavnika zemaqa sa statusom posma-
tra~a, me|u kojima i Srbije.

6 1. jul 2008.
SKLADI[TE PARA]INSKE UTRINE
Snimio D. BANDA
tu vi{e nema rasutih projektila rekao je ministar.
Skladi{te Para}inske utrine, zajedno sa ministrom, obi{li su
18. juna i zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpu-
kovnik Miloje Mileti} i predsednik op{tine Para}in Sa{a Paunovi}.
Odgovaraju}i na pitawa novinara o naknadi {tete koja je nastala,
ministar [utanovac je rekao da Vojska nema buxet za takve namene i da je
to pitawe u nadle`nosti Vlade Srbije.
Naglasio je i da }e prostor vojnog skladi{ta, najverovatnije, u okvi-
ru Master plana biti razmewen sa op{tinom Para}in, te da }e se na tom
prostoru graditi objekti neophodni gra|anima.
Prema re~ima potpukovnika Rasima Cirikovi}a, jednog od vode}ih
qudi koji su radili na ~i{}ewu terena, povr{inska pretraga, uni{tavawe
i izme{tawe ubojnih sredstava je zavr{eno. Predstoji dubinska pretraga
u saradwi sa Centrom za razminirawe i sertifikovawe bezbednosti pro-
stora zahva}enog eksplozijom.
Ukupni tro{kovi radova na skladi{tu Para}inske utrine do sada
iznose ne{to mawe od 110 miliona dinara. A. PETROVI]
Vojska Srbije zainteresovana je, izme|u ostalog, i za u~e{}e u projektu
SEESIM (Simulaciona mre`a jugoisto~ne Evrope), {to }e doprineti razvoju
obuke, uz ve`be koje se podr`avaju simulacionim modelima, i razvoju simu-
lacionih centara za obuku u Vojsci Srbije.
DR@AV NI SE KRE TAR SPA SO JE VI]
NA SKU PU MI NI STA RA OD BRA NE
JU GO I STO^ NE EVRO PE
Neformalno zasedawe ministara odbrane
jugoisto~ne Evrope posve}eno regionalnoj
saradwi i mogu}nosti ja~awa regionalnog
povezivawa, odr`ano je u Sloveniji
20. i 21. juna
Dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane Du{an Spaso-
jevi}, koji je predvodio na{u delegaciju, u~estvuju}i u raspravi
naglasio je va`nost takvih sastanaka na kojima se razmatraju
svi oblici saradwe i mogu}nosti zajedni~kog delovawa s ciqem
ulaska u EU.
Regionalna saradwa u oblasti odbrane jeste kqu~na za
daqe evropske napore i prosperitet jugoisto~ne Evrope", rekao
je Spasojevi}, i dodao da je Srbija sna`no i nedvosmisleno po-
sve}ena unapre|ewu regionalne saradwe i veoma je aktivna u
svim regionalnim inicijativama".
Spasojevi} je to ilustrovao ~iwenicom da su centri Mini-
starstva odbrane i Vojske Srbije, kao {to je Vojnomedicinska
akademija, prihva}eni kao vode}i centri u tim oblastima i u
najskorije vreme posta}e me|unarodni regionalni centri, koji
}e imati me|unarodnu licencu i biti priznati od UN, EU i Part-
nerstva za mir.
Delegacija Ministarstva odbrane Srbije imala je tokom
konferencije odvojene bilateralne susrete sa ministrima od-
brane Bosne i Hercegovine i Crne Gore, potom sa zamenikom
ministra odbrane Makedonije, na kojima je zakqu~eno da sa tim
zemqama imamo odli~nu saradwu u oblasti odbrane, ali da ima
jo{ prostora za weno unapre|ewe, ne samo u okviru Partner-
stva za mir ili saradwe u okviru evropskih integracija ve} i na
bilateralnom planu.
U razgovorima smo istakli da poku{aj re{avawa statusa
Kosova i Metohije jednostranim potezima, kao {to je samopro-
klamovana nezavisnost i ~iwenica da su neke dr`ave, na prvom
mestu dr`ave u regionu, priznale takvu nezavisnost, ne dopri-
nosi stabilnosti u regionu kojoj te`imo, i apsolutno ne donosi
tako o~ekivanu bezbednost za gra|ane na prostoru zapadnog Bal-
kana", rekao je Spasojevi} i dodao da je u bilateralnim razgo-
vorima nagla{en stav da jo{ nisu iscrpqene sve mogu}nosti s
ciqem pronala`ewa kompromisnog re{ewa kona~nog statusa
Kosova i Metohije, naravno vo|ewem pregovora u okviru Ujedi-
wenih nacija.
7
U FOKUSU

Pokazna ve`ba VIDRA 2008

OKLOPOM
Izvo|ewem slo`ene pokazne ve`be
na Velikom ba~kom kanalu,
u neposrednoj blizini sela Turija,

PREKO
pripadnici oklopnih i izvi|a~kih
jedinica Prve brigade KoV prikazali su
mogu}nosti oklopnih borbenih vozila
u savladavawu vodenih prepreka

VODE
plovqewem

8 1. jul 2008.
 ODLI^NA OCENA
Ministar odbrane Dragan [utanovac ve`bu je ocenio
odli~nom i istakao da Vojska Srbije ovakvu ve`bu izvodi
nakon osam godina.
Otpo~e}emo sa redovnim izvo|ewem ovakvih ve`bi, jer je
na{a ideja da kroz {to vi{e prakti~nog rada na terenu
podi`emo osposobqenost vojske, rekao je ministar [utanovac.

ako je most u rejonu sela Turija poru{en, uspostaviti desantno

mesto prelaska, forsirati kanal plovqewem, obrazovati mosto-

K bran i stvoriti uslove za formirawe skelskog mesta prelaska ra-

di uvo|ewa u borbu jedinica drugog borbenog e{elona glasilo je
ukratko, kao uvod u takti~ku situaciju, nare|ewe brigadnog gener
ala \okice Petrovi}a, komandanta Prve brigade KoV.
Koriste}i improvizovana plovna sredstva, ume{no izra|ena od
priru~nog materijala, metalnih buradi, automobilskih guma i nekoliko
dasaka, za jednog i vi{e vojnika, na savladavawe kanala prvi su se za-
putili delovi izvi|a~ke jedinice. Neposredno iza wih, radi stvarawa
mostobrana, preko kanala su u amfibijskim transporterima krenuli i
delovi pe{adijskih jedinica.
Ustalasanom vodom Ba~kog kanala zaplovio je i izvi|a~ki vod na
tri oklopna izvi|a~ka automobila BRDM, a nakon wih i oklopna ko-
mandna vozila BTR.
Posle ovladavawa i pro{irewa mostobrana, forsirawe vodene
prepreke otpo~ele su i mehanizovane jedinice na borbenim vozilima
pe{adije BVP, koja su u mogu}nosti da, po potrebi, sa jednim puwewem
rezervoara plove i dejstvuju sa vode i vi{e od desetak ~asova.
Kako logistika ne raspola`e plovnim sredstvima, wihova tehnika
i qudstvo, nakon prelaska borbenih delova, prevezeni su brzo skelama
pontonirske jedinice.
Iako oklopna borbena vozila u toku izvo|ewa borbenih dejstava
vodenu prepreku savla|uju plovqewem samo u krajwoj nu`di, kada se
stru~no i kvalitetno pripreme i posluge i sredstva, kako su to tokom REDOVNA AKTIVNOST
ve`be prikazali pripadnici Prve brigade, za oklop ni voda ne pred- General-potpukovnik Zdravko Pono{ je istakao da }e
stavqa nesavladivu prepreku. ubudu}e ovakve ve`be u}i u redovan plan borbenog
Prema re~ima brigadnog generala \okice Petrovi}a, komandanta osposobqavawa pripadnika Vojske Srbije, kao i da je oprede-
brigade, i ova ve`ba je deo redovnih aktivnosti u procesu osposobqa- qewe Vojske da weni pripadnici {to vi{e vremena provode
vawa i ne predstavqa neko posebno optere}ewe za jedinicu. Weno izvo- ve`baju}i na terenu.
|ewe u ovakvom prostoru omogu}ilo je i da se celokupni sastav jedinice
u`ivi u borbena dejstava, koja su na terenu neuporedivo uverqivija
nego prilikom obuke u kasarnama.
Pored ministra odbrane Dragana [utanovca, ve`bu su pratili i
na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko
Pono{ i general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant KoV.
B. M. POPADI]
INTERVJU

Snimio D. GOL
Dr Aleksandar Fati}, direktor Centra za bezbednosne studije

KORUPCIJA JE
MORALNO PITAWE
Pona{awe politi~ke elite entar za bezbednosne studije jedini se u Srbiji bavi sistematskom
kriminolo{kom obukom za javne slu`benike koji se bore protiv ta-
jednog naroda, sledi}e,
uz izvesne izuzetke,
i ostali gra|ani.
Korupciju stoga ne vidim
primarno kao pitawe
krivi~nog prava, ve} kao
C kozvanih mekih bezbednosnih pretwi, poput korupcije i organizo-
vanog kriminala. Danas se u savremenim dru{tvima, naime, smatra
da je obu~enost javnih slu`benika, pre svega oficira policije, tu-
`ilaca, sudija i saradnika u pravosu|u, pripadnika razli~itih kon-
trolnihslu`bi u ministarstvima, glavni ~inilac spre~avawa truqewa
dru{tva koje izaziva korupcija i sistemska kriminalizacija, o ~emu smo
razgovarali sa direktorom Centra prof. dr Aleksandrom Fati}em.
pitawe integriteta, Gde je mesto Centra za bezbednosne studije me|u drugim fakulteti-
ma, centrima i institutima sa sli~nim poqem delovawa?
li~nog po{tewa, a duh Danas je u nauci {iroko prihva}eno stanovi{te da je kriminologija
integriteta prenosi se posebna nauka, koja vi{e pripada domenu sociologije nego krivi~nog prava.
odozgo nadole. Posebno je zanimqiva primewena kriminologija, koja je kod nas malo za-
stupqena, i uglavnom se predaje u okviru pojedinih predmeta na Kriminali-
sti~ko-policijskoj akademiji, ali ne u domenu koji zahvata obuka, a koju Cen-
tar za bezbednosne studije, u saradwi sa kolegama sa Akademije, nudi. Sto-
ga je re~ o sadr`inski jedinstvenom programu obuke na ovim prostorima.
Format obuke u Centru istovetan je klasi~noj poslediplomskoj nasta-
vi, a od polaznika se o~ekuje da su zavr{ili relevantni fakultet, da su ak-
tivno anga`ovani kao oficiri ili javni slu`benici sredweg ili vi{eg ni-

1. jul 2008.
10
voa u radu na delatnostima koje su u vezi sa suzbijawem krimina- istog porekla. To smo izgubili, a drugu vrstu identiteta nismo iz-
la i korupcije, te da ih je formalno delegiralo wihovo ministar- gradili. Vi{e ne znamo kako da se odnosimo jedni prema drugima.
stvo. Obuku je do sada uspe{no zavr{ilo vi{e od 300 oficira, A taj je odnos kqu~ svih na{ih politi~kih uspeha i neuspeha. Dru-
tu`ilaca, sudija i svi su oni aktivni u svojim oblastima. Sarad- {tvo u kome postoji kultura uzajamnih obra~una, koje umesto ele-
wa Vlade Kraqevine [vedske, kao i saradwa Vlade Srbije, bitne mentarne kulture, saose}awa i simpatije me|u ~lanovima iste po-
su komponente u uspe{nom odvijawu tog programa, koji se polako liti~ke zajednice, gaji antagonizam, ne mo`e biti uspe{no, niti
privodi svom zakqu~ewu, i mi o~ekujemo da bi on trebalo da bude ostaviti za sobom trajna dela.
integrisan na neku od dr`avnih nastavnih ustanova, sada kada je u Za rawiva dru{tva, kao {to je srpsko danas, kqu~no je da qu-
potpunosti razra|en. Upravo takva razrada je smisao pomo}i si- di pripadnike svoje politi~ke zajednice po~nu da do`ivqavaju kao
stemu obrazovawa kadrova za borbu protiv organizovanog krimi- sebi srodne. Ne na nivou nacije, ve} na osnovu pripadnosti poli-
nala i korupcije u Srbiji. ti~koj jedinici, od nivoa mesne zajednice do nivoa dr`ave. Ako ne
Pomiwete korupciju. Borba protiv we ~esto je predizbor- poka`emo solidarnost prema drugima, od te zajednice nema ni-
no obe}awe. Ali da li je u srpskom dru{tvu ta borba uop- {ta. Demokratiju shvatamo kao proceduru, zaboravqaju}i da pored
{te po~ela? procedure postoji i tradicija.
U Srbiji je do{lo do velikog socijalnog razdvajawa, pojavili
Korupcija nije primarno pitawe krivi~nog prava, nego in- su se qudi enormno bogati za svoje godine, koje poznajemo jer smo
tegriteta, li~nog po{tewa, a duh integriteta prenosi se odozgo zajedno i{li u {kolu, na fakultete, radili sli~ne poslove. Svoje
nadole. Kako se pona{a politi~ka elita jednog naroda, tako }e se, neobja{wivo bogatstvo oni ne koriste da integri{u zajednicu,
uz izvesne izuzetke, pona{ati i narod. Srbija je danas razoreno ve} da se dodatno, kupovinom politi~ke mo}i, od we odvoje. Srbi-
dru{tvo u kome se ne zna ni {ta se sme, ni {ta se ne sme, nego je sve ja, koja je uvek bila dru{tvo relativne jednakosti, tako postaje
dozvoqeno, ako se u|e u partijski mundir. Svi najavquju borbu dru{tvo drasti~nih nejednakosti. To je problem koji }e u budu}no-
protiv korupcije u tu|im, a ne u svojim redovima. Svi su spremi na sti dovesti u pitawe dru{tvenu stabilnost.
obra~un sa korupcijom kod drugih, a ne u sebi i kod sebe. Moral Na{e je dru{tvo razjediweno, vrednosti opadaju i mewaju se
nije kritikovawe drugih, nego pola`ewe od sebe i svoje partije da iz dana u dan. Kada vidim kako se neki mladi pona{aju jedni pre-
bi se pokazao primer. U suprotnom, borba protiv korupcije osta- ma drugima, pa zamislim da }e oni u budu}nosti biti u mogu}nosti
je spoqa{wa represija, i ona obi~no ne poga|a glavne generatore, da rukovode nekim delovima dru{tva, uhvati me jeza.
a weni ukupni efekti na smawewe korupcije su vrlo skromni. Na sre}u, oni koji imaju duhovno utemeqewe, slede odre|ene
Vi, dakle, korupciju odre|ujete prvenstveno kao moralno vrednosti i sistem verovawa koji im omogu}ava da shvate {ta se
pitawe. oko wih de{ava, mo}i }e da se u odnosu na to sami odrede, u skla-
Mislim da se treba vi{e baviti kontrolom sopstvenih re- du sa vlastitim moralnim kriterijumima.
dova, nego pozivati represivne institucije da se bore protiv ko- Jo{ pre 20 godina poznati kriminolozi tvrdili su da Srbija
rupcije. Najkrupnija korupcija, uostalom, i ne spada u krivi~na de- nema podzemqe. Situacija se u me|uvremenu promenila, ustoli-
la. U teoriji korupcije wene osnovne forme su kronizam (sistemat- ~io se i organizovan kriminal. [ta ga ~ini toliko opasnim?
sko favorizovawe prijateqa), nepotizam (favorizovawe srodni- Istina je da je do pre 20 godina bilo politi~ki nekorektno
ka) i namerno lo{e upravqawe re}i da postoji organizovani
u okviru zakonskih ovla{}ewa. kriminal na ovim prostorima,
Nijedna od ove tri forme nije Nema jednostavnijeg na~ina da se ~ovek obogati nego da i svako ko je o tome pisao bio
zahva}ena kriminalizacijom u dr`ava malo savije neka uobi~ajena pravila i da mu za- je predmet pritisaka i repre-
krivi~nom zakonodavstvu. Pri- logaj monopola na neko vreme. Takav je bio proces boga- sije. To, me|utim, ne zna~i da ga
mawe mita i sli~ni oblici ko- }e wa u svim postkomunisti~kim zemqa ma, jer u wi ma je po- nije bilo. U stvari, na ovim
rupcije toliko su efemerni fe- stojala kultura totalitarne vlasti koja je mogla da radi prostorima je organizovani
nomeni, da pravqewe glavne te- {ta je htela. kriminal uvek postojao. Wega
me od wih potpuno odstrawuje je u titoisti~ko vreme dr`ava
svaku kontrolu od prave korup- koristila da preko kriminala-
cije. Prava korupcija je u na~i- U Srbiji je do{lo do velikog socijalnog razdvajawa, pojavi- ca napada disidente i politi~-
nu na koji najvi{i predstavnici li su se qudi enormno bogati za svoje godine, koje poznajemo ke emigrante u inostranstvu.
politi~ke i privredne elite vr- jer smo zajedno i{li u {kolu, na fakultete, radili sli~ne Organizovani kriminal je in-
{e sprovode ovla{}ewa. To je poslove. Svoje neobja{wivo bogatstvo oni ne koriste da dustrija. Kao {to je Klauzevic
poznati princip koji je danas integri{u zajednicu, ve} da se dodatno, kupovinom politi~- smatrao da je rat nastavak po-
ugra|en u definiciju korupcije u ke mo}i, od we odvoje. litike nasilnim sredstvima,
Organizaciji za evropsku bez- tako danas kriminolozi sma-
bednost i saradwu, i u timu za traju da je organizovani krimi-
borbu protiv korupcije Svetske nal nastavak biznisa krimi-
Tamo gde su granice izme|u legitimnog i nelegitimnog
banke. Re~ je o dve najnapredni- nalnim sredstvima. Tamo gde su
mutne, lak{e se razvija organizovani kriminal. Vrlo
je organizacije za prou~avawe granice izme|u legitimnog i
~esto se razvija i tamo gde ima resursa koji se mogu re-
korupcije u svetu, a pravila nelegitimnog mutne, lak{e se
lativno lako opqa~kati.
Oebsa su ugra|ena i u evropske razrasta organizovani krimi-
normativne instrumente, koji su nal. Tako|e, tamo gde ima re-
obavezuju}i za sve zemqe ~la- sursa koji se mogu relativno
nice i kandidate za ~lanstvo. lako opqa~kati, razrasta se
Moral nije kritikovawe drugih, nego pola`ewe od sebe i
Kakve su posledice soci- organizovani kriminal.
svoje partije da bi se pokazao primer. U suprotnom, bor-
jalnog raslojavawa na Podsetimo se vremena hipe-
ba protiv korupcije ostaje spoqa{wa represija, i ona
dru{tvenu stabilnosti? rinflacije, {ticunga i pri-
obi~no ne poga|a glavne generatore, a weni ukupni efek-
Nekada su qudi jedni vilegija nekih da kupovinom de-
ti na smawewe korupcije su vrlo skromni.
druge do`ivqavali kao izdanke viza od banaka po zvani~nom

11
 INTERVJU
kursu, a wihovom prodajom gra|anima po crnom kursu, fakti~ki
zakonito opqa~kaju ceo narod. Podsetimo se piramidalnih shema
{tedwe poput Dafimenta i Jugoskandika koje su ostavile dese-
tine hiqada qudi bez u{te|evine. Sve se te sheme, prema danas
va`e}im normativnim definicijama u okviru EU i UN, pa i u srp-
skom zakonodavstvu, uklapaju u pojam organizovanog kriminala,
samo {to tada nije bilo tih definicija i bilo je zabraweno govo-
riti o organizovanom kriminalu.
Kako je nastajala sprega kriminala, biznisa i politike u
Srbiji?
Najlak{i na~in da se ~ovek obogati jeste da mu dr`ava
omogu}i neku kriti~nu prednost, neki monopol, koji drugi gra|ani
nemaju. Ako sam ja pekar, i dr`ava mi proda bra{no iz svojih re-
zervi za deseti deo cene na tr`i{tu, dok to drugim pekarima ne
omogu}i, ja postajem bogat ~ovek preko no}i, jer je moj hleb dvostru-
ko jeftiniji od svakog drugog, a ja zara|ujem na wemu, recimo, pet
puta. Ako imam {kolu engleskog jezika, i dr`ava samo preko mene
sprovodi obuku svojih zaposlenih u engleskom jeziku, ja postajem bo-
gat ~ovek fakti~ki preko no}i. Nema jednostavnijeg na~ina da se
~ovek obogati nego da dr`ava malo savije neka uobi~ajena pravi-
la i da mi zalogaj monopola na neko vreme. Takav je bio proces
boga}ewa u svim postkomunisti~kim zemqama, jer u wima je posto-
jala kultura totalitarne vlasti koja je mogla da radi {ta je htela.
Danas su instrumenti boga}ewa politi~ke partije, koje imaju
ulogu distributera dru{tvenog bogatstva posredstvom svojih dogo-
vora o strukturi vlasti. Politi~ka teorija vlast sagledava kao
monopol primene sile i prinude, ali jednako tako i kao funkciju
raspodele dru{tvenog bogatstva. Stoga je prirodno da je krimi-
nalno bogatstvo nastajalo velikim delom u sinergiji sa zloupo-
trebom dr`avne vlasti u tranzicionim procesima u biv{im komu-
nisti~kim zemqama. Kada se jednom upotrebi dr`avna vlast za ~i-
wewe usluge organizovanom kriminalu, nastaje takozvani klijen-
telisti~ki odnos.
To je specifi~an odnos dve strane, jedne u vlasti i jedne u
kriminalnoj grupi, u kome je bilo kojoj strani te{ko da iza|e iz te
veze. Predstavnik politi~ke stranke ima ulogu sponzora krimi-
nalca, jer mu omogu}ava privilegije kojima se on bogati, i u razli-
~itim stepenima za{titu od pravnih posledica. Istovremeno, ima
ulogu klijenta tog kriminalca, jer od wega prima novac, usluge,
fizi~ku za{titu, provizije, i tome sli~no. U ovom drugom smislu,
kriminalac je sponzor, a predstavnik politi~ke vlasti je klijent.
Ukoliko bilo koja strana poku{a da iza|e iz tog odnosa, ona stva-
ra vrlo opasnu situaciju za drugoga, koji ~esto dovodi do toga da
druga strana preduzme ekstremne mere. Stoga su obe strane upla-
{ene od prekida odnosa i trajno zarobqene u klijentelisti~kom
zagrqaju. To je dominantno kriminolo{ko obja{wewe sinergije
pojedinih predstavnika politi~ke vlasti i organizovanog krimi-
nala u tranzicionim dru{tvima.
U saradwi sa {vedskom Agencijom za me|unarodni razvoj, u
novembru ove godine organizujete me|unarodnu konferen-
ciju Politika suprotstavqawa organizovanom krimina-
lu. [ta od we o~ekujete?
Konferencija }e okupiti specijaliste iz razli~itih obla-
sti borbe protiv organizovanog kriminala, a wu koordinira Eks-
pertski tim koji sa~iwavaju, pored ~lanove CBS-a, predstavnici
republi~kog tu`ila{tva, policije, policijske i pravne nauke. U woj
}e u~estvovati neki od renomiranih evropskih i regionalnih stru~-
waka, poput Klausa Bahmana iz Poqske, Xona Slejtera, dugogodi-
{weg stru~waka britanskog Skotland jarda, Sergeja Hevorkova iz
Ukrajine, odnosno policajci, pravnici i tu`ioci iz zemaqa zapad-
nog Balkana. Ciq konferencije je verifikacija nekih zajedni~kih
iskustava i profilisawe principa na kojima }e se bazirati budu-
}a Strategija za borbu protiv organizovanog kriminala.
Sne`ana \OKI]
12
KON FE REN CI JA O CI VIL NOJ
ZA [TI TI U @ENE VI
Dr`avni sekretar Mini-
starstva odbrane dr Zoran Jefti}
i na~elnik Odseka civilne za{ti-
te u Upravi za vanredne situacije
@ivko Babovi} u~estvovali su u
radu Konferencije Uloga civilne
za{tite i novi globalni izazovi
koja je odr`ana u @enevi.
Konferencija je okupila
predstavnike velikog broja zema-
qa iz Evrope, Azije, Afrike i Ju`ne Amerike. Izlagawa i rasprava
odnosili su se, najve}im delom, na funkcionisawe nacionalnih si-
stema za upravqawe u vanrednim situacijama. Poseban akcenat je
stavqen na zna~aj me|unarodne saradwe i pomo}i u slu~ajevima ve-
likih prirodnih i tehni~kih katastrofa.
Tokom boravka u @enevi, dr`avni sekretar dr Zoran Jefti} su-
sreo se sa ministrom za civilnu odbranu i vanredne situacije Ruske
federacije, Sergejom [ojguom. Tom prilikom istaknut je zna~aj sa-
radwe dve zemqe u oblasti za{tite i spasavawa qudi i materijalnih
dobara od prirodnih i tehni~kih nesre}a i katastrofa i na~elno do-
govorena daqa saradwa u ovoj oblasti.
VOJ NIM PEN ZI O NE RI MA CR NE GO RE
VRA TI TI PRA VO NA PEN ZI JU
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i} sa sa-
radnicima odr`ao je 26. juna radni sastanak sa predstavnicima Ini-
cijativnog odbora vojnih penzionera bez penzija.
Na sastanku je konstatovano da je neodr`iva situacija u koju je
pre 10 meseci doveden 61 vojni penzioner, kada im je Fond za penzij-
sko i invalidsko osigurawe Crne Gore prekinuo isplatu penzija i
skinuo ih sa evidencije, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu Crne Gore.
Naime, Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe Crne Gore
ukinuo je penzije svim penzionerima koji su pravo na penziju ostvari-
li po vojnim propisima, nemaju prebivali{te u Republici Crnoj Go-
ri, a do tada su bili korisnici Fonda PIO Republike Crne Gore.
Predstavnici Ministarstva odbrane izneli su uveravawa da
}e sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, kao mati~nim orga-
nom za oblast PIO, Ministarstvom spoqnih poslova, ombudsmanom
i drugim organima Republike Srbije u~initi sve, u skladu sa svojim
nadle`nostima, a radi prevazila`ewa neodr`ive situacije u kojoj je
ovim gra|anima Republike Srbije ukinuto elementarno gra|ansko
pravo.
SARADWA U OBLA STI ZA KO NO DAV STVA
SA RU MU NI JOM
Delegacija Pravne uprave Mini-
starstva odbrane Republike Srbije,
koju je predvodio sekretar Ministar-
stva odbrane Dragan Radulovi}, bora-
vila je u zvani~noj poseti Ministarstvu
odbrane Rumunije. Tom prilikom sekre-
tar Radulovi} susreo se sa dr`avnim
sekretarom i na~elnikom Sektora za
vezu sa parlamentom i javno informi-
sawe Georgetom Elizabetom Ionesku.
Tokom posete razmotrili su aktu-
elna pitawa u vezi sa uskla|ivawem
propisa doma}e legislative sa pravom Evropske unije ali i ostala
pravna pitawa i probleme u oblasti odbrane u okviru teku}ih re-
formskih procesa u Rumuniji i Republici Srbiji.
1. jul 2008.

VOJNA TAJNA
Pi{e Da nije pogubne i spasonosne qudske radoz-
Qubodrag
STOJADINOVI] D nalosti, jo{ bismo `iveli u pe}inama i ukle-
savali svoje likove na wenim negletovanim zi-
dovima. Mamuti bi bili na{i ku}ni qubimci, a Ka-
menko i Kremenko prve kom{ije. U stvari, to mo`da i
ne bi bilo preterano lo{e. Nema gu`ve ni zaga|ewa,
ni kirije, ni obavezne TV pretplate.
Za homo sapiensa `ivot van podzemnog
skrovi{ta be{e u po~etku velika avantura i nedoumi-
ca, rizi~no bekstvo iz zaklona na osvetqeno sun~ano
poqe. A tamo su ve} po~eli ratovi za prostor i imov-
inu. I do danas nisu prestali, a nema nade da }e ih
neko ukinuti.
Prvu lekciju o tome {ta je vojna tajna svako od nas
nau~i u regrutskim danima. [ta se sme a {ta ne sme
govoriti i pisati, to vam utuve u glavu pre nego {to od
{mokqana probaju da naprave vojnike. Dakle, ne sme
da se ka`e koliko vas ima, koji vam je ratni raspored,
formacijski naziv jedinice, kakav je komandir. Kako
se zove, to mo`e, ali kakav je nikako.
U prvim vojni~kim danima, a to je bilo davne
1966, ~uo sam i anegdotu o vojnoj tajni. Ide stroj vo-
jnika ulicom, olabavili oni korak, umorni su i
pra{wavi. Nije im ni do ~ega, samo da se dovaqaju do
kasarne i oslobode svoje napa}ene, `uqevite noge kru-
tih cokula, sirovih gle`waka i odrvenelih ~arapa. Kad
neko od radoznalih civila pita: A je li, vojsko, {ta
to nosite u torbicama!
ini da ti ka`em! odgovara oprezan profesion-
Z alac civilu nepoznatih namera. To {ta mi nosi-
mo, to ti je, brale, vojna tajna!
A je l te{ko?, ne odustaje ta dosada od radoz-
nalog civila, nego navaquje svim silama, pa to ti je!
Sigurno da je te{ko kad je municija! odgovara
~uvar vojne tajne.
To {to su vojna lica morala da znaju kako bi
^itava istorija, to
sa~uvala integritet svog poziva, poznavali smo pod
imenom bezbednosna kultura. Naravno da vojska nije
smela da be`i od pitawa. Nisu sva zlonamerna. Nar-
od ima prava da pita, a ti budi mudar pa ka`i sve, a
je vreme uzaludnog da ne ka`e{ ni{ta. Nije svaki ~i~a koji svoju
tragawa za tajnama. znati`equ ne stigne da obuzda {pijun! Taman posla.
Ali pravi vojnik ume da razgovara sa svakim.
Jedan od velikih Tako je neki ~ovek pitao i ovo: Je li, koliko vas
ima u jedinici?
britanskih {pijuna Uh! To je bilo te{ko pitawe. Da se dobro razmis-
ovako je definisao li, ~ak da se organizuje mala rasprava. [ta da
odvali{ a da se ne izbrbqa{, da ne obruka{ ~etu
svoje muke sa pred narodom. Recimo ovo: [ta te se ti~e, burazeru!
Grubo, nevaspitano. Mo`da ga se ti~e, i on pla}a svoju
misterijama: Tajna, vojsku, ako je pitao nije mislio ni{ta lo{e. A gledajte
to je sve ono {to ne ovu varijantu: E, vala ja nisam imao druga posla, nego
sam sve brojao. Ajde, prikane, odabi! Ovo ve} li~i
znamo! na Nikoletinu Bursa}a, junaka Brankovih pri~a. Ali
mitraqezac je davno u legendi, a ti ~uva{ tajnu.
Jedan je na prethodno neprijatno pitawe odgovo-
rio: Ima nas ta~no koliko treba! I to je oceweno
mudrim zborom, bar za vreme u kome je problem oko
vojne tajne i nastao.
P E R A S P E R A
Vojna tajna je, naravno, ono {to je neko proglasio
tajnom. Ne `elimo da po{tovanog ~itaoca optere}uje-
mo teorijom, jer on to boqe zna od pisca ovoga teksta.
Ali tajna ima smisla samo dok ono zbog ~ega je nastala
daje rezultate.
Recimo, generali rimskih legija su komandovali
glasom i urlali do neba da bi ih borci razumeli. Wihov
smrtni protivnik Hanibal rukovodio je trupama uz pomo}
nemu{tih znakova (prstima, rukama, ogledalima). Dakle u
ti{ini, {to niko nije razumeo pre Scipiona Afrikan-
ca, ~oveka koji je i oterao Kartagiwanina u penziju.
Veliki Hanibal je, mo`da, bio prvi vojskovo|a koji
je komandovao koriste}i {ifre. Scipion je po~eo da
i{~itava povezanost pantomime protivni~kih generala i
postupaka vojske. I tako je razbio tajni kod, posao kojim
}e se u Drugom svetskom ratu baviti ~itavi bataqoni na-
jboqih matemati~ara.
Kao i sve drugo, i vojna tajna je do`ivela svoju
evoluciju. Sa wom i {pijuni, koji su davno izumrli, bar u
klasi~nom smislu. Nova generacija obave{tajaca koristi
elektroniku i analitiku kako bi dobila podatke koji su
svuda oko nas. Ni{ta se vi{e ne mo`e sakriti, ali je
uzbudqivo stalno poku{avati.
Vojne tajne se ~uvaju, pre svega iz principa. Ko-
liko nas ima, {ta nosimo, i da li je municija te{ka,
odavno znaju svi. Sve preostale tajne kriju se samo u vo-
jni~kim glavama. Zbog toga su podaci o qudskim slabosti-
ma bili prava otkri}a. Recimo, voli li komandir da
popije koju vi{e, da li ga je omamila kocka i je li slab
prema suprotnom polu, ili svom, |avo bi ga znao!
To su bila op{ta mesta sedamdesetih, kada se vi{e
vodilo ra~una da se mane sakriju, nego da se otklone.
Jeste da se na{ ~ovek odaje nekoj vrsti zabrawenog hedo-
nizma, samo je va`no da to neprijateq ne sazna.
Ali, on to svakako na~uje, i to preko prijateqa.
ta je sve vojna tajna, jo{ bi se o tome dalo
[ raspravqati. Ali, badava, u toj oblasti ima
ta~no onoliko eksperata koliko i zabluda.
Ovaj tekst nastaje kao poku{aj da vojna tajna, kao pred-
met javnog razmatrawa, okru`i i nekom vedrinom, a ne
samo sumwom.
Povodom autora ove misteriozne pri~e, vojne
vlasti su, s namerom da nanesu {tetu ugledu biv{eg vo-
jnog lica, objavile u maju 95. tajni podatak, da to vojno
lice, tojest ja, ima uglavnom jednu, i to neoprostivu manu.
Voli `ene!
Ni do danas ne razumem su{tinu navedene qage i
tajne, koju ina~e nikada nisam krio. Ta~nije bi bilo da su
napisali kako gre{nik po{tuje i, naravno, voli `ene,
kao ne{to najboqe {to `ivi pored nas. Ali ko bi uop{te
razumeo bezimene biografe i wihov rasko{ni talenat.
Vidim da su ovi mladi generali danas potpuno raz-
bili ksenofobiju iz ranijih vremena. Dakle, slobodno
kontaktiraju sa strancima, {to bi samo pre desetak god-
ina bilo progla{eno za ~istu izdaju. Ina~e, postoji
savr{en na~in da se pred onostranom ~eqadi sakrije
svaka tajna, a posebno vojna. I to pomo}u doslednog nez-
nawa stranog jezika. Na svako pitawe radoznalog stran-
ca samo ma{e{ rukama, kao Hanibal.
Autor je komentator lista Politika
13
 Vojnodisciplinska odgovornost
OGLEDALO SAVESTI
[ta se, zapravo, promenilo
u novoj zakonskoj regulativi
o disciplini u Vojsci
Srbije? Koje su nadle`nosti
vojnih disciplinskih
sudova? Mo`e li
komandovawe uticati na
wihove odluke? Kako se
odvijaju postupci pri Vi{em
vojnom disciplinskom sudu?
Koliko se prilikom izbora
tu`ilaca uva`avaju zahtevi
pravne struke? Da li je
vojna disciplina ogledalo
profesionalne savesti ili
vi{e potreba sistema za
sigurno{}u?
14
etite se samo koliko ste puta tokom vojnog {kolovawa i profesion-
alne karijere ~uli izraz red, rad i disciplina. Olako smo mu pri-
S davali ideolo{ko zna~ewe, nastoje}i da obezvredimo wegovu
su{tinu. A ona se potvr|uje u svakoj oblasti vojne organizacije. I ne
samo u woj danas su red, rad i disciplina osnovni principi na ko-
jima poslovawe zasnivaju zna~ajni dr`avni i privredni sistemi.
Disciplina, sama po sebi, nema vrednost. Ona dobija smisao samo u
odre|enom sistemu vrednosti. Tako je disciplinska odgovornost pripadnika Vo-
jske osnovni postulat na kome po~iva princip subordinacije. Iz we progovara i
odnos ~oveka prema samome sebi, dru{tvenim i profesionalnim normama.
Zbog osobenosti organizacije, ozbiqnosti i te`ine zadataka, povrede dis-
cipline u Vojsci mogu imati nesagledive posledice. O tome slikovito govori
izreka Kada znamo da smo na~inili zlo, a odbijemo da to priznamo, krivi smo
dvostruko.
PRIRU^NIK ZA POD GLAVU
Usvajawem Zakona o Vojsci i dono{ewem Pravila o vojnoj disciplini
zaokru`en je sistem vojnodisciplinske odgovornosti pripadnika Vojske Srbije.
U toku su izrada Uputstva o primeni Pravila i Uputstva o kontroli, vo|ewu
evidencije i statistike o disciplinskim merama i disciplinskim kaznama
izre~nim profesionalnim pripadnicima Vojske.
Novo Pravilo uskla|eno je prema Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o
krivi~nom postupku. Pojedine odredbe o vojnoj disciplini, preuzete iz Zakona i
Pravila, ugra|ene su i u Pravilo slu`be.
1. jul 2008.

Snimio I. SALINGER
Vojna disciplina regulisana je glavom 13. Zakona o Vojsci.
Propisana je disciplinska odgovornost pripadnika Vojske, ali ne i
dr`avnih slu`benika i name{tenika. Me|u pripadnike Vojske ubrajaju
se i ona lica koja su upu}ena na rad u Ministarstvo odbrane.
Za povrede vojne discipline u~enika vojnih {kola, koji se tek
{koluju za vojne du`nosti, mere i kazne se ne izri~u prema odredbama
Pravila o vojnoj disciplini, ve} na osnovu propisa o vojnim {kolama
ka`e pukovnik Neboj{a Nikoli}, predsednik Vi{eg vojnog disciplin-
skog suda.
I Zakon o Vojsci Jugoslavije sadr`avao je odredbe o disciplin-
skoj odgovornosti. Postojale su, kao i sada, lak{e i te`e povrede vo-
jne discipline. Za lak{e povrede izricale su se disciplinske mere, a
za te`e disciplinske kazne. Isti model zadr`an je i u Zakonu o Vojsci,
s tim {to su u wemu ta~no definisani slu~ajevi povrede vojne disci-
pline, mere i kazne koje se izri~u, ali i nadle`nosti za vo|ewe dis-
ciplinskog postupka.
Nekada{wa pravna regulativa nije precizirala razliku
izme|u disciplinskih gre{aka i disciplinskih prestupa. U slu~aju
povrede discipline, na primer, neizvr{avawa ili odbijawa
nare|ewa, nadle`ne stare{ine su odlu~ivale da li je re~ o disci-
plinskoj gre{ci ili prestupu obja{wava sekretar Vi{eg vojnog dis-
ciplinskog suda major Damir Gali}.
To {to su u Zakonu o Vojsci precizno definisane disciplinske
gre{ke i prestupi, smatra vi{i vojni disciplinski tu`ilac pot-
pukovnik Milorad Korolija, odgovara na~elu odre|enosti u Krivi~nom
zakonu. Subjektivna ocena nadle`nog stare{ine se na taj na~in izbe-
gava, pa se prema svima postupa jednako.
Kada je re~ o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima koji
u~ine povredu radne discipline, do usvajawa novog Pravila postojao
je Pravilnik ministra odbrane, prema kome je trebalo osnovati
komisiju koja raspravqa o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih. U
praksi to nije za`ivelo. Posle je odlu~eno da i oni odgovaraju pred
vojnim disciplinskim sudovima, {to je i realizovano.
Trenutno nema pravilnika o disciplinskoj odgovornosti
dr`avnih slu`benika u Ministarstvu odbrane, kao podzakonskog akta
koji precizira wihovu odgovornost, pa se mo`e re}i da profesion-
alna vojna lica i vojni slu`benici i name{tenici nisu ravnopravni
sa wima, jer nije po{tovano na~elo jednakosti. U stru~noj termi-
nologiji se takav primer naziva pravnim vakuumom tvrdi pot-
pukovnik Korolija.
DRAMA (NE)RAZUMEVAWA
Zakonom o Vojsci precizirane su disciplinske mere koje se
primewuju za lak{e povrede vojne discipline. Profesionalnom vo-
jnom licu mogu se izre}i opomena i smawewe plate od pet do dvadeset
odsto za mesec u kome je na~inio odgovaraju}i propust.
Pretpostavqeni stare{ina ranga komandira ~ete, na wemu
ravnom ili vi{em polo`aju, ~im sazna za povredu vojne discipline,
prikupqa materijalne dokaze i podatke zna~ajne za utvr|ivawe odgov-
ornosti, a o woj raspravqa u roku od tri dana.
Disciplinska mera se ne mo`e izre}i bez saslu{awa
okrivqenog i svedoka. Ukoliko nadle`ni procene, prema Pravilu o
vojnoj disciplini, da je re~ o prestupu, donose re{ewe o sprovo|ewu
izvi|ajnog postupka.
Vojnicima na slu`ewu vojnog roka, kada u~ine lak{u povredu vo-
jne discipline, mo`e se izre}i i disciplinska mera zabrane izlaska
iz kasarne ili drugog vojnog objekta u trajawu do 15 dana. Time se,
prakti~no, ograni~avaju wihovi redovni izlasci navodi potpukovnik
Boro Gordi}, na~elnik Referata za pravne poslove u Kabinetu na~el-
nika General{taba Vojske Srbije.
U ~lanu 149. Zakona pobrojani su disciplinski prestupi za koje
se izri~u disciplinske kazne. Ima ih 32 i oni predstavqaju te`e
povrede vojne discipline. Kada postoji osnovana sumwa da je pripad-
nik Vojske u~inio disciplinski prestup, on se procesira u postupku
pred tu`iocem, a ako se utvrdi krivica za prestup okrivqeni se
osu|uje na disciplinsku kaznu.
Disciplinske kazne za profesionalna vojna lica definisane
u 152. ~lanu Zakona o Vojsci, druga~ije su u odnosu na prethodne
propise smawewe plate od pet do trideset odsto, u trajawu od jednog
do {est meseci, smewivawe sa du`nosti, smewivawe sa komandno-
rukovode}e du`nosti, zabrana unapre|ewa u vi{i ~in, zabrana
napredovawa, vra}awe u prethodni ~in, gubitak slu`be i gubitak ~ina.
U postupku pred vojnim disciplinskim sudovima kazne se mogu izre}i
profesionalnom vojnom licu, vojnom slu`beniku, name{teniku i vo-
jnicima po ugovoru napomiwe pukovnik Nikoli}.
Kako navodi major Gali}, uz kaznu gubitka ~ina i slu`be u pos-
tupcima pred vojnim disciplinskim sudovima, uvedena je i nova disci-
plinska kazna vra}awe u prethodni ~in. Gubitak slu`be jeste najte`a
kazna koja se mo`e izre}i za te{ke povrede vojne discipline vojnim
slu`benicima i name{tenicima.
Vojni~ki pritvor disciplinska mera koja se vojnicima ranije
izricala za te`e povrede vojne discipline nije predvi|ena novim
Pravilom, jer nije sadr`ana ni u Zakonu o Vojsci.
Na taj na~in zakonodavac je nastojao da usvoji pozitivne
evropske propise i standarde, a i odredbe o za{titi qudskih prava
koje se primewuju u brojnim armijama sveta. Shodno potrebama Vojske
i wene trupne slu`be, predvi|ena je nova mera zabrana udaqavawa
iz posebnih prostorija u vojnom objektu. Takvu naredbu donosi pret-
postavqeni stare{ina, a vojnik protiv we mo`e uputiti `albu na-
dle`nom vojnom disciplinskom sudu. To je drugostepeni postupak, koji
se mo`e primeniti samo u slu~aju te kazne. U roku od 24 ~asa sud
raspravqa i odlu~uje o `albi ka`e potpukovnik Gordi}.
Praksa je nametnula da se me|u disciplinskim prestupima, zbog
u~estalosti i mogu}ih posledica, na|u i neki koje raniji propisi nisu
15
 TEMA
definisali u`ivawe opojnih droga ili neovla{}eno dr`awe sup-
stanci ili preparata koji su progla{eni za opojne droge. Tu spada i
navo|ewe drugoga na u`ivawe opojnih droga ili davawe drugima opo-
jnih droga, te omogu}avawe drugome da u`iva opojne droge. Nekada
takve pojave nisu bile rasprostrawene, pa nisu ni bile ocewene kao
te`e povrede vojne discipline.
ODMERAVAWE SUMWE
U slu~ajevima te`e povrede vojne discipline, re{ewem o
pokretawu izvi|aja prema propisanoj formi, odre|uje se profesion-
alno vojno lice koje }e taj postupak voditi. Pre toga, prema Zakoniku
o krivi~nom postupku, okrivqeni se mora pou~iti o pravima koja ima.
Procedura u Pravilu o vojnoj disciplini uskla|ena je sa Zakonikom, a
ono {to nije precizirano direktno se iz wega primewuje.
Izvi|aj pokre}e nadle`ni stare{ina na polo`aju komandanta
bataqona i vi{em. U Ministarstvu odbrane, protiv profesionalnog
vojnog lica, vojnog slu`benika ili name{tenika, to ~ini rukovodilac
na polo`aju na~elnika uprave, wemu ravnom ili vi{em.
Disciplinski izvi|aj mo`e trajati najdu`e 30 dana, a prema
potrebi se mo`e produ`iti za jo{ 15. Kada se postupak okon~a,
stare{ina koji ga je vodio dostavqa kompletan disciplinski predmet
i mi{qewe nadle`nima. Na osnovu toga, re{ewem se, ako se proceni
da nema prestupa, obustavqa postupak, a mo`e se raspravqati kao
disciplinska gre{ka .
Ukoliko proceni da se radi o disciplinskom prestupu, stare{ina
ranga komandanta brigade ili vi{eg, predla`e nadle`nom vojnom
disciplinskom tu`iocu da podigne optu`ni predlog protiv okrivqenog.
Wemu se dostavqa predlog sa kompletnim predmetom precizira pot-
pukovnik Boro Gordi}.
Po{to primi predmet sa predlogom nadle`nog stare{ine, pr-
vostepeni vojnodisciplinski tu`ilac odlu~uje o tome da li }e podi}i
optu`ni akt ili }e predlog stare{ine odbaciti.
To jeste zna~ajna novina u odnosu na prethodnu regulativu o
disciplinskoj odgovornosti pripadnika Vojske. Ranije je nadle`ni
stare{ina takav predlog dostavqao ministru odbrane ili na~elniku
General{taba, koji su o wemu odlu~ivali. Novim modelom, odluku o
ne~ijem disciplinskom gowewu donosi iskqu~ivo nadle`ni vojno dis-
ciplinski tu`ilac, koji sada du`nost obavqa profesionalno.
Tek kada tu`ilac pregleda spise, analizira stawe, odlu~uje o
podno{ewu optu`nog akta pred nadle`nim vojnim disciplinskim sudom
i donosi odluku o kazni ukoliko se okrivqeni proglasi krivim. Posle
toga sledi pretres na kome se odlu~uje o disciplinskoj odgovornosti
nagla{ava potpukovnik Korolija.
Dana{wa organizacija i nadle`nost vojnih disciplinskih sudo-
va razlikuje se od one u prethodnom periodu. Prvostepeni sudovi pos-
toje u Beogradu, Ni{u i u Novom Sadu, a formiraju se u Vojsci Srbije.
Pri wima su i prvostepeni vojnodisciplinski tu`ioci. Deluju nezav-
isno, ali su organizaciono postavqeni u Upravi za qudske resurse
General{taba J-1. U stru~nom pogledu su samostalni i podle`u samo
kontroli Vi{eg vojnog disciplinskog suda, odnosno vi{eg vojnog disci-
plinskog tu`ioca pri Ministarstvu odbrane.
Prema re~ima pukovnika Neboj{e Nikoli}a, nekada su se pr-
vostepeni vojni sudovi nalazili u komandama vojnih okruga, koman-
dama armija ili korpusa i bili pot~iweni Ministarstvu odbrane.
Takav model usporavao je re{avawe sudskih postupaka, a ~esto je
dolazilo i do sukoba mesne nadle`nosti. Sada{we re{ewe uskla|eno
je prema propisima o redovnim sudovima. Pravilom o vojnoj discipli-
ni precizira se wihova mesna nadle`nost u odnosu na pojedine gar-
nizone Vojske.
U radu vojnih disciplinskih sudova u~estvuju sudije porotnici.
Wih imenuje ministar odbrane na dve godine. U cuqu maksimalne pro-
fesionalizacije, sudije porotnici pri Vi{em vojnom disciplinskom
sudu su oficiri pravne slu`be sa polo`enim pravosudnim ispitom,
ali tu du`nost obavqaju uz redovne poslove. Za svako su|ewe ponaosob
poziva ih predsednik ili sekretar suda.
Za re{avawe disciplinskih predmetima sastavqa se sudsko
ve}e. U wemu su dvojica sudija porotnika i predsednik ve}a. Sudi
se uvek u tro~lanom sastavu. Wemu predsedava predsednik vojnog
disciplinskog suda.
Vojnodisciplinski tu`ioci imaju zamenike, koje ministar
odbrane imenuje na dve godine, kao i sudije porotnike.
FOTOGRAFIJA KRIVICE
U Sekretarijatu Ministarstva odbrane deluje drugostepeni Vi{i
vojni disciplinski sud i vi{i vojni disciplinski tu`ilac.
Vi{i vojni disciplinski sud nadle`an je da odlu~uje o `albama
protiv odluka prvostepenih sudova, zahtevu za za{titu zakonitosti
protiv pravosna`nih odluka vojnih disciplinskih sudova, te o zahtevu
za vanredno ubla`avawe kazne.
Analogno ostalim vi{im, drugostepenim sudovima, on re{ava i
sukobe nadle`nosti izme|u prvostepenih vojnih disciplinskih sudova,
posebno u slu~ajevima kada su izvr{ioci povrede vojne discipline iz
razli~itih garnizona isti~e major Gali}, sekretar suda.
Presude Vi{eg vojnog disciplinskog suda jesu pravosna`ne. Pro-
tiv wih mogu se podneti tu`be u upravnom sporu Vrhovnom sudu Srbije.
To se naj~e{}e primewuje kod najte`ih kazni, gde se zadire u radno-
pravni odnos, poput presuda o vra}awu u prethodni ~in, gubitka ~ina
ili slu`be. Predsednik Republike Srbije mo`e pomilovati svakoga
kome su izre~ene kazne.
Prema novoj regulativi, vi{i vojni disciplinski tu`ilac raspo-
la`e optu`nim aktom, {to ranije nije bilo tako. Ako se desi da pr-
vostepeni tu`ilac nekoga goni, a da za to nema ~vrstog pravnog osno-
va, vi{i tu`ilac mo`e odustati od optu`nog akta.
Da bi se izvr{ila presuda potrebno je doneti naredbu o
izvr{ewu disciplinske kazne. Wu potpisuje predsednik Republike Sr-
Snimio D. BANDA
Sudsko ve}e
1. jul 2008.
Za krivi~ne, prekr{ajne i privredne prestupe pripadnici
Vojske odgovaraju kao i ostali gra|ani, prema op{tim
propisima Republike Srbije.
. . .
Prema vojnicima na slu`ewu vojnog roka u civilnoj slu`bi
primewuju se propisi koji reguli{u disciplinu u ustanovama
i radnim organizacijama u koje su raspore|eni.
. . .
Dr`avni slu`benici i name{tenici u Ministarstvu odbrane
ne podle`u vojnim propisima o disciplini. Na wih se
primewuje zakonska regulativa kao i za ostale slu`benike u
ministarstvima Vlade.
. . .
Disciplinske gre{ke profesionalnih vojnih lica, vojnih
slu`benika i name{tenika koji rade u Ministarstvu odbrane
raspravqaju na~elnici uprava, dr`avni sekretari,
pomo}nici ministra i ministar odbrane.
. . .
Strani disciplinski sudovi, na primer ameri~ke vojske, ima-
ju znatno ve}a ovla{}ewa i stro`e kazne. Oni svoje pripad-
nike za te{ke povrede vojne discipline mogu li{iti slobode.
. . .
Prvostepeni vojni disciplinski tu`ioci ima ih tri jesu
profesionalni oficiri pravne slu`be, sa polo`enim pravo-
sudnim ispitom. Oni su u radu samostalni i nezavisni.
. . .
I vojnici na slu`ewu vojnog roka mogu da se `ale prvoste-
penom vojnom disciplinskom sudu za izre~enu najstro`u dis-
ciplinsku meru. Re{ewe tog suda je kona~no, po analogiji sa
odlukama vanraspravnih ve}a redovnih sudova.
. . .
Vi{i vojni disciplinski sud ima 15 sudija porotnika ofici-
ra pravne slu`be iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
. . .
Ministar odbrane i na~elnik General{taba mogli su ranije
staviti pripadnike Vojske pred vojno disciplinski sud, a danas,
prema novom Pravilu o vojnoj disciplini, nadle`ne stare{ine
predla`u disciplinskom tu`iocu takvu mogu}nost.
. . .
Studentu Vojne akademije mogu se izre}i disciplinske mere
opomena, ukor, zabrana izlaska iz kasarne ili drugog vojnog
objekta u trajawu do 15 dana, prekoredna slu`ba do tri smene
i iskqu~ewe iz Akademije.
. . .
Vojni disciplinski sudovi raspore|eni su u Beogradu, Novom
Sadu i u Ni{u. Pri tome je ta~no precizirana wihova teri-
torijalna nadle`nost, odnosno koji se garnizoni Vojske Sr-
bije obra}aju kom sudu.
. . .
Ranije je postojala mogu}nost da se linijom komandovawa vi{e
uti~e na odluke vojnih disciplinskih sudova. Danas je to skoro
iskqu~eno, jer su sudovi samostalni i u wima rade profe-
sionalci.
. . .
Vojni disciplinski tu`ioci vode politiku disciplinskog gowe-
wa i analiziraju te`e nepravilnosti u vojnoj disciplini. O
tome prvostepeni izve{tavaju na~elnika General{taba Vo-
jske Srbije, a drugostepeni tu`ilac ministra odbrane.
bije za generale i admirale, ako je re~ o gubitku ~ina i prestanku
slu`be, ministar odbrane za oficire, podoficire, vojne slu`benike
i name{tenike u Ministarstvu odbrane, a na~elnik General{taba za
zaposlene u Vojsci ka`e pukovnik Nikoli}, predsednik Vi{eg vojnog
discilinskog suda.
Nekada je pokretawe i vo|ewe disciplinskog postupka za lak{u
povredu vojne discipline zastarevalo za tri meseca, a u slu~aju te`e
povrede discipline za {est meseci. Sada je taj rok, u oba primera ud-
vostru~en, jer se ~esto de{avalo da taj period okrivqeni i wihovi
branioci namerno prolongiraju kako bi izbegli disciplinsku odgov-
ornost.
Najva`nija novina u Zakonu o Vojsci i Pravilu o vojnoj disci-
plini jeste sastav vojnih disciplinskih sudova i Vi{eg vojnog disci-
plinskog suda. Wih ~ine profesionalci aktivni oficiri pravne
slu`be sa polo`enim pravosudnim ispitom. U pomenutim sudovima
stalno rade predsednik suda i sekretar, koji su profesionalni ofi-
ciri pravne slu`be, s polo`enim pravosudnim ispitom, i zapisni~ar
vojni slu`benik. Takvo re{ewe je u skladu sa Zakonikom o krivi~nom
postupku tvrdi pukovnik Nikoli}.
GLAS RAZUMA
Otkako su po~etkom maja formirani prvostepeni vojni disci-
plinski sudovi, u praksi se pokazalo da su novine obezbedile kvalitet-
niji rad, br`e i efikasnije postupawe. Broj predmeta pred Vi{im su-
dom udvostru~en je u odnosu na pro{lu godinu. On je do sada naj~e{}e
raspravqao u slu~ajevima falsifikovanih diploma podoficira i
oficira, protiv kojih se uporedo vode i krivi~ni postupci pred re-
dovnim sudovima.
Ranije su presude za falsifikovawe diploma pred redovnim
sudovima bile veoma blage mahom su optu`eni dobijali uslovne
kazne. Za takve povrede vojne discipline vojni disciplinski sudovi su
izricali najstro`e kazne, kao i za u`ivawe opojnih droga, jer takva
pojava nije primerena sistemu odbrane.
Bilo je i slu~ajeva seksualnog zlostavqawa pot~iwenih i mla|ih,
zloupotrebe slu`benog polo`aja, pronevere u slu`bi sa velikom
{tetom za sistem odbrane, falsifikovawa ra~una prilikom nabavki i
mnogih disciplinskih prestupa imovinskog karaktera. Sve su to
slo`ena dela za su|ewe, jer se te{ko dokazuju navodi vi{i tu`ilac
potpukovnik Milorad Korolija.
Danas su stare{ine Vojske, ali i vojnici na slu`ewu vojnog
roka dovoqno pravno obrazovani. Ve}ina se pred vojnim disciplin-
skim sudovima pojavquje sa pravnim zastupnikom braniocem, sa liste
iz Advokatske komore Srbije.
Nekada predsednici vojnih disciplinskih sudova nisu bili
pravnici, {to je ote`avalo rad sudova, a wihove presude, mahom zbog
nepo{tovawa procedure, lako su pobijali advokati okrivqenih
nagla{ava potpukovnik Korolija.
Za povredu vojne discipline mo`e se voditi uporedo disciplins-
ki i krivi~ni postupak. Sve ~e{}e, radi efikasnijeg postupawa, re-
dovno pravosu|e ustupa predmete, koji su okarakterisani kao lak{i,
vojnim disciplinskim sudovima.
Kod krivi~nih dela za koje je zapre}ena kazna do tri godine
zatvora, a predstavqaju i povredu vojne discipline, nadle`ni tu`ilac,
ukoliko proceni da to ima svrhe, mo`e odlu~iti da se postupak vodi u
vojnoj organizaciji. Krivi~ni zakon prepoznaje pedesetak takvih dela.
To je veliki prostor da se rasterete redovni sudovi, a postigne pre-
vencija u Vojsci.
Iako se krivi~ni i disciplinski postupak me|usobno ne
iskqu~uju, ~esto je nepotrebno voditi ih uporedo. Primer za to jeste
kada pripadnici Vojske u`ivaju opojne droge. Doskoro to nije bilo
ocewivano ni kao krivi~no delo. Po{to je tu pojavu potrebno brzo
sankcionisati, posebno ako se radi o vojnoj sredini, a redovni su-
dovi ne mogu tako brzo reagovati jer im je prioritet re{avawe
krivi~nih predmeta sa najte`im krivi~nim delima, gowewe za takve
doga|aje boqe je procesirati u vojnoj organizaciji, pred vojnim disci-
plinskim sudovima zakqu~uje pukovnik Neboj{a Nikoli}, predsednik
Vi{eg vojnog disciplinskog suda.
Vladimir PO^U^
17
 BAZE ^ETVRTE BRIGADE
U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

ZADATAK ZA
PROFESIONALCE
Na bazama su mahom ripadnici ^etvrte brigade Kopnene vojske, kojom komanduje brigadni general
Milosav Simovi}, zadu`eni su za bezbednost du` administrativne linije pre-
profesionalci koji
zadatke obavqaju u dubini
Kopnene zone. Zadaci su
borbeni, a na wima se
anga`uju samo najboqi
P ma Kosovu i Metohiju, na prostoru koji obuhvata najju`niji deo nekada{we
Kopnene zone bezbednosti.
Mawi broj vojnika na redovnom odslu`ewu vojnog roka tu je dobrovoqno, po{to
su sami izrazili `equ da budu na tako osetqivom mestu, a to im je dozvoqeno tek
kada su wihove stare{ine ocenile da su dovoqno osposobqeni i odgovorni da iz-
vr{e zadatke koji se postavqaju tokom boravka na bazi.
vojnici po ugovoru, Do baze Cvore sti`e se kada se sa magistralnog puta od Pre{eva ka Kosovu
oficiri i podoficiri, skrene dubqe u planinu.
O ulasku u objekat mora da bude obave{ten li~no komandir baze. De`urni
pa`qivo odabrani za taj otvara kapiju tek kad proveri identitet posetilaca, po{to mu stra`ar prethodno
posao. Uzoran vojni~ki najavi dolazak. Stra`ari su vojnici po ugovoru, koji imaju iskustva u obezbe|ivawu
red, grani~arska takvih objekata i ni{ta ne mo`e da ih omete da podjednako budno prate situaciju
oko baze i dawu i no}u, ne obaziru}i se na lo{e vreme, kada nadokna|uju slabiju
organizacija `ivota i vidqivost poja~anom pa`wom. Wima jednostavno ni{ta ne mo`e i ne sme da pro-
rada, ali i posve}enost makne.
profesiji, mogu se Na{u novinarsku ekipu do~ekao je potporu~nik Milorad Ivanovi}. On je zame-
sresti na svakoj bazi nik komandira baze, a ujedno je i zamenik komandira pe{adijske ~ete. U razgovoru sa
wim saznali smo da, shodno nare|enim merama borbene gotovosti, pripadnici Bri-
du` administrativne gade na bazi obi~no provedu 21 dan. Svakog dana anga`uju se na obezbe|ewu, u pa-
linije. troli, zasedama, na isturenoj osmatra~nici ili patrolama.

18 1. jul 2008.
 Pripadnici baze obezbe|uju jedanaest kilometara admini-
strativne linije. Jedan od suseda Cvora jeste obli`wi policij-
ski punkt, a s druge strane su wihove kolege iz Brigade sa baze Pe-
~eno brdo.
Obuka koja se tu izvodi odnosi se na konkretne teme iz obla-
sti obezbe|ewa administrativne linije. Na taj na~in, ve} dovoq-
no osposobqeni vojnici, dodatno sagledavaju specifi~ne takti~-
ke uslove u kojima izvode zadatke. Naj~e{}e uve`bavaju zatvara-
we pravaca i rejona, kretawe u patroli 13 do 15 kilometara i
postavqawe zasede.
Zajedni~kim patrolama sa snagama Kfora ste~eno je me|usob-
no poverewe, mada inostrani vojnici zadatke obavqaju s druge
strane linije. Lokalno stanovni{tvo iz mahale Lezbalije je malo-

^E KAJU ]I CE PO TI NU
Pripadnici baze Cvore dolaze iz sastava 41. pe{adij-
skog bataqona, koji ima zna~ajnu ulogu u obezbe|ewu administra-
tivne linije. On obezbe|uje i pokriva veoma {iroku zonu. Iako
su zadaci Bataqona slo`eni, kako ka`e komandant potpukovnik
Sla|an Stamenkovi}, problema nema. Posao im ote`avaju jedi-
no neodgovaraju}i uslovi sme{taja.
Dok su na samoj liniji vojnici i stare{ine sme{teni su u
bazama kontejnerskog tipa, u kojima su uslovi za `ivot prili~no
povoqni. Ne{to te`e je u objektima koji nisu namenski, a udaqe-
ni su oko pet kilometara od administrativne linije. Najlo{iji
sme{taj imaju vojnici u Bujanovcu. Oni borave u iznajmqenoj fa-
bri~koj hali. Po{to se od jeseni o~ekuje dovr{etak objekata u
bazi Cepotina, sve jedinice na prostoru juga Srbije dobi}e
vi{e odgovaraju}eg prostora, pa }e i problemi pripadnika 41.
bataqona biti trajno re{eni.

19
SA LICA MESTA
[E VAD SKE LI VA DE
Na [evadskim livadama, pet kilometara nadomak
administrativne linije, vojnici su sme{teni u barakama
koje su sami izgradili. Mesto je pa`qivo odabrano, tik
uz magistralni put koji od Pre{eva vodi ka Kosovu. Za-
{ti}eno je od pogleda, te omogu}ava pripadnicima Bri-
gade, koji su tu raspore|eni, dobru preglednost terena.
Pe{adijska ~eta za podr{ku, minobaca~ki vodovi,
oja~ani sa mehanizovanim i tenkovskim vodom, jesu sa-
stavi nameweni za borbenu podr{ku baza. Oni interve-
ni{u u slu~ajevima kada je neka baza ugro`ena zbog te-
roristi~kih napada.
Boravak na [evadskim livadama je prava vojska,
a mladi}i koji tu dobrovoqno slu`e vojni rok, kada se
jednom naviknu na takve uslove `ivota, nerado napu{ta-
ju kolektiv.
Prisustvovali smo jednoj od redovnih ve`bi, tokom
koje su proveravali da li za planirano vreme mogu upo-
trebiti raspolo`ive borbene kapacitete. Dok su tutwa-
li tenkovi i pe{adijska borbena vozila, minobaca~lije
su ve} bile kraj oru|a. Vojnici su za ~as bili pod punom
borbenom opremom, cevi tenkova podignute, posade mi-
nobaca~a na svom mestu, spremni da dejstvuju
20
brojno. Zimi se retko ko mo`e sresti, dok je leti znatno dinami~nije ko-
se se livade i obra|uje ne preterano izda{na brdska zemqa.
Pripadnici ^etvrte brigade za konkretne zadatke na bazi odre|uju
se dan ranije. Tek kada patrola dobije konkretan zadatak, vojnici pro-
vere ispravnost opreme i oru`ja, komandir patrole na grudobranu iz-
daje pojedina~na zadu`ewa. Potom zapo~iwe patrolirawe u odre|enom
prostoru.
Pored onih koji su naoru`ani automatskim pu{kama, u patrolu obi~-
no kre}u i vojnici snajperisti. Sa wima je i slu`beni pas, koji tako odr-
`ava radnu kondiciju, a vojnicima uliva dodatnu sigurnost, jer mo`e da
oseti i najmawu opasnost znatno pre qudi. Motorolom patrola odr`ava
vezu sa bazom, a komandir neprekidno prati situaciju na terenu.
Retko se dogodi da se neki vojnik ili stare{ina povrede tokom za-
datka. Eventualno mawe uganu}e ~lanka na nozi sanira medicinski tehni-
~ar na samoj bazi. Zbog ozbiqnijih zdravstvenih problema upu}uju se u
zdravstvene centre u Bujanovcu ili Vrawu.
Posebnu pa`wu ~uvari linije, koja odvaja Kosmet od teritorije koju
na{a dr`ava potpuno kontroli{e, posve}uju kontroli puteva. Ilegalni
prelasci su retki, motivisani naj~e{}e bezazlenim razlozima kada ~o-
bani napasaju}i stado zalutaju u susedni atar. Dogode se i, s vremena na
vreme, upadi drvokradica ili {verc robe {iroke potro{we. Pripadnici
^etvrte brigade ni{ta ne prepu{taju slu~aju, nastoje}i da preduprede mo-
gu}e incidente.
Aleksandar ANTI]
Snimili Radovan POPOVI] i Darimir BANDA
1. jul 2008.
 OBE LE@EN DAN VOJ DE CA SA KO SO VA I ME TO HI JE
I 126. CEN TRA VO JIN U PO SE TI RE^ NOJ FLO TI LI
Osmoro u~enika Osnovne {kole Dositej Obradovi} iz Obi-
Dan slu`be vazdu{nog osmatrawa i javqawa i 126. centra li}a sa Kosova i Metohije, sa svojom u~iteqicom Jovanom [ekari}
vazdu{nog osmatrawa, javqawa i navo|ewa Vojske Srbije 18. jun, i dvadesetak wihovih vr{waka iz De~ijeg sela u Sremskoj Kamenici,
sve~ano je obele`en u beogradskoj kasarni Bawica. bili su 23. juna gosti Re~ne flotile Vojske Srbije.
Skupu su, pored stare{ina i civilnih lica Centra, prisu- Posetu su organizovali Ministarstvo odbrane i Humanitarna
stvovali na~elnik {taba Komande Vazduhoplovstva i protivvazdu- organizacija manastira Gra~anica Mati Tatjana.
hoplovne odbrane brigadni general Jovica Dragani}, predstavni- Tokom celodnevnog dru`ewa sa Panonskim mornarima deca
ci organizacijskih celina Ministarstva odbrane i General{taba su u`ivala u vi{e~asovnoj vo`wi brodom Kozara i gostoprimstvu
Vojske Srbije, Komande ViPVO, penzionisani pripadnici nekada-
{wih sastava slu`be vazdu{nog osmatrawa i javqawa, kao i pred-
stavnici preduze}a sa kojima jedinica sara|uje.
^estitaju}i praznik pripadnicima Centra, komandant potpu-
kovnik Slavoqub Tadi} rekao je da je 18. juna 1915, u jeku Prvog
svetskog rata, Vrhovna komanda Kraqevine Srbije formirala pr-
ve signalne stanice u Drinskoj, Timo~koj i Kombinovanoj diviziji,
sa zadatkom da ozna~e pravce naleta neprijateqeve avijacije i
usmere kretawe sopstvenih vazduhoplova. U kasnijem periodu taj
zadatak obavqale su jedinice slu`be motrewa.
Posle Drugog svetskog rata organizovani su savremeni sa-
stavi vazdu{nog osmatrawa i javqawa, za kontrolu vazdu{nog
prostora, ~ije tradicije i zadatke danas nastavqa 126. centar.
Organizacijskim promenama u Vojsci Srbije, nekada{wa
126. brigada VOJIN preformirana je u Centar, ~ije jedinice za-
datke izvr{avaju
na isturenim ra- kapetana bojnog broda Neboj{e Joksimovi}a i wegovih saradnika,
darskim polo`a- koji su im, za tu priliku, pripremili i prigodne poklone.
jima neprekidno Po re~ima Qiqane Karanov, direktora humanitarne organi-
dvadeset i ~etiri zacije, ta deca prakti~no `ive u {kolskim u~ionicama, igraju se na
~asa. Poboq{a- jednom malom betonskom igrali{tu i to je sav wihov svet. Osmogo-
vawe uslova rada di{wa Jovana i devetogodi{wa Milica su iz Crkvene Vodice, sela
pripadnika slu- udaqenog samo dva kilometra od Obili}a, ali ni ta dva kilometra
`be vazdu{nog ne smeju da pre|u bez obezbe|ewa Kfora. Nekada je osnovna {kola
osmatrawa i ja- u Obili}u imala 750 u~enika, dok ih je sada samo dvadeset.
vqawa, tehni~ka Dru`ewe }e posebno pamtiti Jovana, Milica, Elvir, Denis,
modernizacija i Alma, Marija, Magdalena, Petar i Marija, koji se vra}aju u Obili},
opremawe savre- u svoju {kolu sa visokom ogradom, ali wima ipak najdra`u. B. P.
menim radarskim
sistemima jesu
zadaci Centra u narednom vremenu, rekao je potpukovnik Tadi}. PO VRA TAK VOJ NOG PO SMA TRA ^A
Za postignute rezultate u radu, na sve~anosti su uru~ene na-
grade i pohvale najuspe{nijima u 126. centru VOJIN. V. P.
IZ LI BE RI JE
Nakon isteka redovnog mandata od godinu dana, iz mirovne
operacije u Liberiji (UNMIL) vratio se major Vojske Srbije Dejan
Vujaklija. U mirovnoj operaciji UNMIL, Srbija u~estvuje od 10. de-
ENER GET SKA BEZ BED NOST cembra 2003, kada su wena prva dva vojna posmatra~a upu}ena u
ZA PAD NOG BAL KA NA Liberiju.
Major Dejan Vujaklija upu-
^lan Foruma za me|unarodne odnose i biv{i ambasador na- }en je u misiju 19. maja 2007.
{e zemqe u Hrvatskoj Milan Simurdi} odr`ao je 19. juna, u orga- godine. U toku jednogodi{weg
nizaciji Instituta za strategijska istra`ivawa Sektora za poli- boravka {est meseci je oba-
tiku odbrane, predavawe o Energetskom zna~aju regiona Zapadnog vqao du`nost CIMIC oficira u
Balkana. mestu Gbarnga, a zatim i du-
Milan Simurdi}, koji je trenutno savetnik predsednika `nost oficira za operacije u
Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, tokom jedno~asovne mestu Tubmanburg.
prezentacije izlo`io je aspekte aktuelnih procesa energetskog Pripadnici Vojske Srbije
umre`avawa na prostoru Evroazije u okviru interesa Evropske su u misiji anga`ovani na zada-
unije, Rusije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. cima nadgledawa primene po-
On je tom prilikom izneo i stru~na mi{qewa o procesu iz- stignutog sporazuma, kontrole i
gradwe strate{kih naftovoda i gasovoda na teritoriji Srbije i pomo}i u reintegraciji biv{ih
ostalih balkanskih dr`ava. Simurdi} je predo~io i neke analize boraca, pomo}i pri repatrija-
energetske politike velikih sila i va`nih multinacionalnih kom- ciji i povratku raseqenih lica,
panija u toj oblasti. podr{ke u pru`awu humanitar-
Predavawu su prisustvovali predstavnici uprava Ministar- ne pomo}i i u oblasti qudskih
stva odbrane, Vojne akademije, Ministarstva spoqnih poslova i prava, te na prikupqawu poda-
nevladinih organizacija. A. P. taka o bezbednosnoj, zdravstve-
noj i socijalnoj situaciji.

21
 RESURSI
FENIKS ^EKA NEBO
Idu}i u susret 92. godi{wici
postojawa, batajni~ki zavod
do~ekuje epilog rasprave
o sudbini vojnodohodovnih
ustanova. Po svemu sude}i,
dugoro~ni interes dr`ave i
Vojske prelomio je u odluci
da se Moma stavi pod krov
Ministarstva odbrane.
22
VA ZDU HO PLOV NI ZA VOD MO MA STA NOJ LO VI]
azduhoplovni zavod Moma Stanojlovi} trebalo bi da od narednog mese-
ca postane ustanova na buxetu u okviru Uprave za odbrambene tehnologije
V Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane. To }e, ina~e, bi-
ti prva vojnodohodovna ustanova koja }e promeniti status saglasno odluci
Vlade Republike Srbije iz juna ove godine.
Uporedo sa proslavom 92. godine postojawa, Zavod bi mogao kona~no da
iza|e iz perioda neizvesnosti i te{ko}a koje su protekle godine bole uzrok
mawka ve}eg od 90 miliona dinara i ka{wewa u isplati {est i po plata. Ruko-
vodstvo Mome o~ekuje da }e sa promenom statusa ustanova stati na zelenu gra-
nu, a da }e i sistem odbrane od toga imati zna~ajnu korist.
STRA TE [KI RE SURS
Vizije budu}nosti Vazduhoplovnog zavoda pre dve godine bile su znatno
druga~ije. Postojale su inicijative da se Moma Stanojlovi} privatizuje,
kao i ostala dru{tvena preduze}a u zemqi. Me|utim, pretila je realna opa-
snost da novi vlasnik promeni namenu Zavoda rukovode}i se jedino merilom
profita. Pukovnik mr Milenko Stupar, direktor VZ Moma Stanojlovi},
ka`e da je idealan polo`aj ustanove u odnosu na prestonicu i okolne sao-
bra}ajnice mogao doprineti takvoj odluci.
Zavod je 20 kilometara udaqen od Beograda i raspola`e sa 66 hekta-
ra zemqi{ta i odgovaraju}im hangarima. Dunav kao plovni put i pruga su ve-
oma blizu, a sa na{e stajanke izlazi se direktno na aerodromsku pistu. Po-
stojale su ideje da se ovde otvori kargo-centar ka`e pukovnik Stupar.
Prema wegovom mi{qewu takav epilog naneo bi dugoro~no veliku {te-
tu sistemu odbrane, budu}i da u zemqi ne postoje preduze}a opremqena da
obave remont gotovo svih sredstava u sastavu avijacije i protivvazdu{ne
odbrane. Kako ka`e na{ sagovornik, jedino se u Momi mo`e sprovesti najvi-
{i stepen odr`avawa vazduhoplova, PVO sistema i radara koje koriste je-
dinice Vojske Srbije.
ISTO RI JA
Pro{lost Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlovi} se`e do 1. ju-
la 1916. godine (taj datum se slavi kao dan ustanove), kada se Aeroplan-
ska radionica istoimene eskadre seli na Halkidiki pored Soluna i sta-
cionira u blizini mesta Mikra. Dele}i sudbinu Srpske Vojske u Prvom
svetskom ratu, radionica se 1918. seli u Novi Sad.
Kada je pod komandom generala Radisava Stanojevi}a vazduhoplov-
stvo 1923. postalo samostalan vid vojske, Aeroplanska radionica se
transformi{e u Vazduhoplovno-tehni~ki zavod i dislocira u Kraqevo. U
periodu do Drugog svetskog rata, zahvaquju}i Zavodu i Fabrici aviona,
Kraqevo postaje centar jugoslovenskog vazduhoplovstva.
Posle 1949. godine razvija se vazduhoplovno-tehni~ka slu`ba, a sa
wom i novoosnovani Vazduhoplovno-tehni~ki remontni zavod Jastreb. U
Kne`evcu se 1952. osniva radionica za remont vazduhoplovnih motora,
koja dobija ime narodnog heroja, poru~nika Mom~ila Mome Stanojlovi}a.
Spojene u jednu instituciju, Jastreb i Moma Stanojlovi} od 1976. pod
sada{wim imenom postoje u Batajnici.
1. jul 2008.
 I sama nabavka rezervnih delova za pojedina borbena
sredstva iz inostranstva mo`e biti politi~ko pitawe, a samim
tim i problem. Zamislite {ta sve mo`e da se desi ukoliko ne-
mate sopstvene kapacitete da ta sredstva odr`avate, pa mora-
te i u tom smislu da zavisite od drugoga obja{wava pukovnik
Stupar.
SA VLA DA VA WE PRO BLE MA
Tokom agresije Natoa 1999. godine Vazduhoplovni zavod
pretrpeo je ogromnu materijalnu {tetu. Oko 57 posto objekata
potpuno je uni{teno, a skoro ~etvrtina pretrpela je te{ka
o{te}ewa. Prema procenama, ukupna direktna i indirektna
{teta od bombardovawa iznosi vi{e od 1,3 milijarde dolara.
Uprkos tome, VZ Moma Stanojlovi} odr`ao je ve}inu kapaci-
teta, {tavi{e unaprediv{i delokrug rada.
Remont aviona MiG 29, koji je uglavnom zavr{en u hangari-
ma Mome, ali i generalni remont helikoptera Mi 8, potvrdili
su tezu da je Vazduhoplovni zavod, kao takav, neophodan sistemu
odbrane. Dr`ava je zahvaquju}i sopstvenim kapacitetima u{te-
dela milionske svote.
Pukovnik Milenko Stupar navodi podatak da je cena nor-
ma-sata na sli~nim poslovima u svetu izme|u 60 i 80 evra. U
hangarima VZ Moma Stanojlovi} remont aviona, helikoptera
i ostalih sistema ratne tehnike po satu ko{ta tek desetak evra.
Prema wegovim re~ima, to je jedan od razloga za{to se Vazdu-
hoplovni zavod na{ao u nezavidnom finansijskom polo`aju.
Kako ka`e na{ sagovornik, veliki problem Zavoda jeste
vi{ak zaposlenih, kojih u ovom trenutku ima oko 900. Narednih
meseci skoro polovina wih mogla bi da ostane bez posla, uz
odgovaraju}i socijalni program uz isplatu zaostalih zarada
oni bi trebalo da dobiju i 12 bruto-plata.
Pukovnik mr Milenko Stupar, direktor Vazduhoplovnog zavoda Moma
Satanojlovi} u Batajnici
RE MONT NI PRO GRAM
Moma Stanojlovi} ima ukupno 93 sredstva u svom re-
montnom programu. Zavod ima kapacitete za generalni re-
mont aviona MiG 21, G-2 i G-4 i orao, helikoptera Mi 8 i
gazela, gotovo svih sistema PVO i raketa u naoru`awu Voj-
ske Srbije. O~ekuje se da }e stru~waci batajni~kog zavoda
uskoro ovladati i tehnologijom remonta aviona MiG 29 do
50 posto, a helikoptera Mi 17 do 70 posto.

RE ZUL TAT DO MA ]EG ZNA WA
Vazduhoplovni zavod je skrenuo pa`wu na sebe remon-
tom aviona MiG 29, koji je uglavnom zavr{en zahvaquju}i do-
ma}oj pameti i kapacitetima. Kona~na cena radova time je
smawena za oko 30 procenata, stru~nost kadra kojim Moma
raspola`e potvrdili su i ruski kooperanti.
Remont helikoptera Mi 8, koji je aktuelizovan posle
pro{logodi{wih {umskih po`ara, tako|e uveliko traje. Jed-
na letelica je u potpunosti remontovana, dok }e jo{ jedna
uskoro poleteti. Do kraja godine, ka`e pukovnik Stupar, jo{
tri helikoptera bi}e spremna za izvr{ewe zadataka.
Moma Stanojlovi} mo`e se pohvaliti i proizvodnim
programom rezervnih delova za avione, helikoptere, PVO
sredstva, ali i za zemaqska borbena i neborbena vozila. Po-
sebno priznawe na pro{lom sajmu naoru`awa stru~waci Mo-
me dobili su za kompozitnu lopaticu helikoptera Mi 8.
Kako ka`e pukovnik Stupar, originalne lopatice heli-
koptera Mi 8 nisu bile kompozitne, a resurs se merio dvo-
jako prema starosti i vremenu rada. Budu}i da je na ve}i-
ni helikoptera istekao starosni, a ne radni resurs, koji
je relevantan u ma{instvu, in`eweri Zavoda izradili su
kompozitnu lopaticu koju je sertifikovao Ma{inski fakul-
tet u Beogradu. Ubudu}e }e se resurs lopatica na Mi 8 me-
riti iskqu~ivo prema vremenu rada.
24
Pukovnik Stupar obja{wava da je delokrug rada Zavoda
veoma {irok, tako da je te{ko da svi kapaciteti budu uposleni.
Vojska Srbije, u zavisnosti od potreba, {aqe odre|ena sred-
stva na remont, prema sopstvenim prioritetima, pa se de{ava
da pojedini pogoni nemaju posla po godinu i vi{e dana. To do-
nosi te{ko}e u pogledu anga`ovawa kadra.
Mi imamo pogon za proizvodwu hladwaka, izme|u ostalog
i za tenkove M84. To je veoma skupa tehnologija. Primera radi,
ukoliko se tu obustavi proizvodwa, potrebno je 2.000 do
30.000 evra da bi se proces ponovo pokrenuo navodi primer
direktor Mome.
Zakqu~ak tehnoekonomske analize, koju su izradili stru~-
waci Mome Stanojlovi}, ukazuje da je zbog tehnolo{kih mo-
gu}nosti privrede Srbije, nu`no da MO i VS raspola`u speci-
jalizovanim kapacitetima za odr`avawe i remont sredstva na-
oru`awa i vojne opreme iz domena delatnosti Vazduhoplovnog
zavoda. Resursi te ustanove, kako daqe stoji u analizi, ne mogu
se zameniti resursima ostalih privrednih dru{tava, jer su u
tehnolo{kom i stru~nom smislu jedinstveni na teritoriji Repu-
blike Srbije.
Takav rezon prihva}en je u najodgovornijim dr`avnim kru-
govima. ^iwenica da }e VZ Moma Stanojlovi} biti prva voj-
nodohodovna ustanova koja }e promeniti status ukazuje na
ozbiqnost takvog pristupa.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Nemawa PAN^I]
1. jul 2008.
 DOGA\AJI

VOJNOMEDICINSKA SARADWA SRBIJE I NORVE[KE

Sastanak Zajedni~kog upravnog odbora za vojnomedicinsku
saradwu ministarstava odbrane Srbije i Norve{ke odr`an je 25.
juna u Oslu, Norve{ka. Delegaciju Ministarstva odbrane Srbije
predvodio je na~elnik Vojnomedicinske akademije general major
prof. dr Miodrag Jevti}, a delegaciju Ministarstva odbrane Nor-
ve{ke na~elnik Zdru`ene vojnomedicinske slu`be Kraqevine
Norve{ke general major Lif Svere Rosen.
Tokom sastanka razmatrana su pitawa vezana za daqe una-
pre|ewe ukupne bilateralne vojne saradwe, posebno u oblasti
vojne medicine. Dogovoreno je da }e norve{ka strana nastaviti
sa podr{kom i donacijama za daqe razvijawe regionalnog medi-
cinskog centra za obuku u Ni{u. Razmatrana su pitawa vezana za
planirawe i realizaciju zajedni~ke komandno-{tabne ve`be na
terenu Siguran put, koja }e biti odr`ana na teritoriji Srbije
polovinom novembra 2008. godine.
Konstatovano je da se saradwa u oblasti vojne medicine od-
vija veoma uspe{no, te da razmenom eksperata, iskustava i na-
stavkom zajedni~kog anga`ovawa postoji prostor za weno unapre-
|ewe.

SA RAD WA SA RU SI JOM DELEGACIJA VOJ NO GE O GRAF SKOG

U OBLA STI VOJ NOG [KOL STVA
Delegacija Glavne uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Mi-
nistarstva odbrane Ruske Federacije, koju je predvodio na~elnik
Sektora za pripremu stranih vojnih slu{alaca pukovnik Aleksej
Borisovi~ Stepanov, boravila je sredinom juna u poseti Sektoru
za qudske resurse Ministarstva odbrane Srbije.
Tom prilikom, na~elnik Uprave za {kolstvo pukovnik dr Mla-
den Vuruna i pukovnik Aleksej Stepanov potpisali su Ugovor o
{kolovawu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u
vojnoobrazovnim institucijama Ruske Federacije i Dopunu ugovo-
ra o {kolovawu na{ih pripadnika u ruskim vojnim {kolama i
{kolskim centrima.
Na taj na~in, posle pet godina, ponovo je zaokru`en nor-
mativno-pravni osnov za razvoj i u~vr{}ivawe me|unarodne
saradwe u oblasti {kolovawa ministarstava odbrane Rusije i
Srbije. V. P.
IN STI TU TA U ITA LI JI
Pripadnici Vojnogeografskog instituta bili su po~etkom juna
u poseti Geografskoj slu`bi Italije i Vojnogeografskom institutu
(IGMI Instituto geografico militare). Ciq posete je nastavak saradwe
zapo~ete 2005. godine i razmena stru~nih iskustava u radu dva in-
stituta.
Doma}in je bio potpukovnik Rainone Sabato, na~elnik Geoin-
formacionog odseka, a goste je primio i brigadni general Karlo
Kolela, komandant italijanskog Vojnogeografskog instituta. On je
izrazio o~ekivawe da se {to pre uspostavi bliskija saradwa u
oblasti vojnih geografskih informacija.
Tokom boravka u Firenci stru~waci iz Srbije posetili su
proizvodna odeqewa italijanskog VGI.
Diskutovalo se o pitawima va`nim za potpisivawe Tehni~kog
sporazuma o bilateralnoj saradwi iz oblasti vojne geografije u
okviru Sporazuma o vojnoj saradwi izme|u ministarstva odbrane
Srbije i Italije. M. B.

STU DEN TI VOJ NE AKA DE MI JE

U AK CI JI CR VE NOG KR STA
Studenti Vojne akademije u~estvovali su u akciji dobrovoq-
nog davawa krvi u organizaciji Crvenog krsta Savski venac.
Akcija je organizovana povodom 20. juna Svetskog dana do-
brovoqnih davalaca krvi.

25
 SARADWA

Snimio D. BANDA
Studenti Bojan Udovi~i}, Branko Kova~evi} i Milo{
[eovac na prijemu u Ambasadi SAD u Beogradu

Srbi studenti vojnih akademija SAD

BUDU]I OFICIRI
I XENTLMENI
va maturanta Vojne gimnazije iz Beograda, Milo{
U o{troj konkurenciji iz [eovac i Branko Kova~evi}, uskoro }e postati stu-

celoga sveta, trojica

maturanata Vojne
gimnazije, osvojila su
D denti vojnih akademija u SAD, gde se od pre godinu da-
na {koluje i Bojan Udovi~i}. Milo{ }e se upisati na
Vazduhoplovnu akademiju u Kolorado Springsu, gde je
Bojan upravo zavr{io prvu godinu, dok }e Branko stu-
dirati na Vojnoj akademiji u Vest Point, Wujork.
Posle zavr{etka {kolovawa, oni }e se vratiti u Srbiju i
primiti du`nosti u Vojsci Srbije.
Pro{le godine Bojan Udovi~i} postigao je fanta-
~etvorogodi{wu sti~an rezultat, izboriv{i se za mesto me|u prvih 10

stipendiju ameri~kih PRESTI@NE VOJNE AKADEMIJE

Vazduhoplovna akademija SAD u Kolorado Springsu osno-
vojnih akademija {to je vana je 1954, a Vojna akademija u Vest Pointu, Wujork, 1802.
godine. Re~ je o presti`nim vojnim akademijama u SAD, u kojima
jedinstven slu~aj u postoje ~etiri vojne akademije koje diplomcima omogu}avaju da
postanu oficiri Vojske SAD. Pored te dve, to su Mornari~ka
istoriji ameri~kog akademija SAD u Anapolisu, Merilend, koja je osnovana 1845,
i Akademija obalske stra`e u Wu Londonu, Konektikat, osnova-
na 1976. godine.
vojnog {kolstva

26 1. jul 2008.
posto studenata u svojoj klasi, u kojoj se takmi~io sa oni-
ma kojima je engleski materwi jezik.
Milo{ [eovac je kao mali odlu~io da postane pi-
lot, jo{ otkako ga je otac vodio na aeromitinge na aero-
drom Ponikve. Svoju budu}nost vidi u eskadrili, i nada
se da }e do tog vremena Srbija imati vi{e aviona.
De~a~ki san se, na wegovu radost i veliki ponos rodite-
qa, ostvaruje.
Kada je na~elnik klase pro{le godine pitao ko
`eli da nastavi {kolovawe u Americi, prijavio sam se.
Pro{ao sam testove, i evo me ovde. Mislim da }u na Vest
Pointu ste}i neka nova znawa, koja mogu da se prenesu u
Srbiju i pomognu razvoj na{e vojske. Porodica je u
po~etku bila iznena|ena, ali je, naravno, shvatila pred-
nosti moje odluke, podr`ava me i ponosi se mojim uspe-
hom ka`e Branko Kova~evi}.
I Branko i Milo{ o~ekuju te{ku obuku i strogu dis-
ciplinu, ali veruju u sebe.
SRPSKI TRAGOVI
Ni na Vest Pointu, ni u Vazduhoplovnoj akademiji
SAD do sada nije bilo studenata iz Srbije. Ipak, jedi-
ni diplomac Vazduhoplovne akademije SAD koji je na-
gra|en Medaqom ~asti ameri~kog Kongresa najvi{im
vojnim priznawem koje dodequje Vlada SAD bio je
Lens P. [ijan, ~iji je otac Srbin, a majka Irkiwa.
[ijan je ro|en u Milvokiju, Viskonsin, 1942. godine.
Predstavqaju}i javnosti mlade qude koji su se u
o{troj konkurenciji izborili za mogu}nost {kolovawa u
SAD, izaslanik odbrane te zemqe u Beogradu pukovnik
Erik fon Ter{ rekao je:
Ovo je izvanredno dostignu}e tri mlada ~oveka iz
Srbije, odabrana u o{troj konkurenciji. Do sada se u
istoriji na{eg vojnog {kolstva nije dogodilo da su od 30
stranih studenata, koliko se svake godine tamo upisuje,
troje iz iste zemqe.
Studenti za Vazduhoplovnu akademiju SAD odabiraju
se u skladu sa programom za upis stranaca, koji je vrlo
zahtevan. Strancima iz celog sveta nudi se svega 15 me-
sta na svakoj od akademija. Studenti se procewuju na os-
novu akademskih rezultata, iskazanog liderstva, sport-
skih sposobnosti i karaktera. Da bi bili primqeni, mo-
raju da polo`e standardne akademske testove, test fi-
zi~ke spremnosti i da pro|u detaqan lekarski pregled.
Tako|e, studenti idu na razgovor sa predstavnicima kan-
celarije vojnog ata{ea.
U odnosu na ostale univerzitete u SAD, vojne akade-
mije imaju najstro`u selekciju iako se gotovo 22.000
kandidata svake godine prijavi na svaku od akademija vi-
dova, u klasu se upisuje prose~no 1.400 studenata, a sva-
ke godine diplomira ne{to mawe od 1.000.
Diplomci koji zavr{e ~etvorogodi{wi program na
Vazduhoplovnoj akademiji ili na Vest Pointu dobijaju
zvawe ba~elor prirodnih nauka i postaju potporu~nici
Vazduhoplovstva SAD i Kopnene vojske SAD.
Po re~ima pomo}nika ministra odbrane za qudske
resurse dr Bojana Dimitrijevi}a, srpska vojska danas u
inostranstvu ima polaznike na sva tri nivoa {kolovawa
osnovnom, komandno{tabnom i general{tabnom usa-
vr{avawu. Ti }e oficiri ve} za sedam do 12 godina biti
na visokim du`nostima u Vojsci, dok }e wihov primer po-
ve}ati zanimawe mladih za oficirsku profesiju.
Sne`ana \OKI]
Predavawe ambasadora Slova~ke
Igora Furdika
PREDNOSTI
INTEGRACIJA
Ambasador Republike Slova~ke u Srbiji Igor Furdik odr-
`ao je nedavno na Vojnoj akademiji predavawe o Evroatlantskim
integracijama iskustvima Republike Slova~ke". Ambasador Fur-
dik je diplomata sa velikim iskustvom, koje je stekao rade}i u Mo-
skvi, Pragu, Zagrebu, sada Beogradu, i dobro poznaje prilike na
Balkanu.
Predavawe koje je organizovao Institut za strategijska is-
tra`ivawa Ministarstva odbrane otvorio je dr`avni sekretar
dr Zoran Jefti}, koji je tom prilikom naglasio da je Slova~ka na-
pravila veliki iskorak u evroatlantskom integrisawu za izuzetno
kratko vreme, te da wena iskustva mogu biti zanimqiva i za nas.
Ambasador Slova~ke predo~io je koje je korake wegova ze-
mqa preduzimala u pribli`avawu Natou i Evropskoj uniji, po~ev-
{i od trenutka kada je postala nezavisna dr`ava do statusa ~la-
nice Alijanse 2004. godine.
Slova~ka, ~ija je teritorija povr{ine 49.000 kvadratnih ki-
lometara, naseqena je sa pet i po miliona qudi. Zemqa se danas
mnogo bavi pitawima ulaska u evropsku monetarnu uniju, a 1. janu-
ara 2009. uve{}e evro.
Slova~ka je uspostavila novu ekonomiju. Po mom mi{qewu,
stvorili smo bar 80 odsto nove privrede u zemqi, o ~emu ponaj-
boqe svedo~e tri velike fabrike automobila koje imamo. Nije
bilo jednostavno do}i do toga. Nacionalni dohodak je pro{le go-
dine porastao za 10 odsto, a prose~na plata kre}e se izme|u 650
i 700 evra, rekao je Furdik.
On je podsetio da je sistem Partnerstva za mir stvoren u ja-
nuaru 1994. godine, a Slova~ka je ve} u februaru iste godine pot-
pisala Okvirni dokument i na osnovu wega pripremila Prezenta-
cioni dokument. Zna~ajna je bila i 1995. godina, kada je sa~iwen
PARP, a Slovaci sebi postavili 12 ciqeva interoperabilnosti.
Prednost ulaska u integracije prvenstveno je kolektivna od-
brana, koja je, ako se prihvati wen politi~ki okvir, ni`a od cene
individualne odbrane.
Pored profesionalizacije oru`anih snaga, ulazak u inte-
gracije, po re~ima ambasadora, izme|u ostalog, daje nove prilike
za ekonomski i industrijski rast, predstavqa garanciju bezbedno-
sti i potvrdu novoostvarenog suvereniteta.
Novom politi~kom okviru prilago|avala se i vojska, smawu-
ju}i broj svojih pripadnika, mewaju}i obuku i modernizuju}i nao-
ru`awe i vojnu opremu. Ciq je stvarawe efikasne, profesional-
ne vojske, koja }e biti interoperabilna sa Natoom. S. \.
27
 DE LE GA CI JA
UPRA VE ZA OD NO SE
SA JAV NO[]U
U OHA JU

INFORMISAWE
nim organima (Government Relations). Tako|e, predstavqeni su i nor-
KQU^NI mativni dokumenti u oblasti odnosa sa javno{}u koje Slu`ba koristi.
Velika pa`wa posve}ena je pitawu krizne komunikacije. Stoga je
delegacija Uprave za odnose sa javno{}u posetila Agenciju za krizni
menaxment (Emergency Management Agency), gde se susrela sa direk-
ELEMENT torkom Agencije Nensi Dragani. Tom prilikom srpske i ameri~ke ko-
lege u~estvovale su u prakti~noj ve`bi krizne komunikacije na prime-
ru anga`ovawa NG Ohaja u pomo}i stanovni{tvu u slu~aju poplava.
Tokom prijema kod generala Vejta razgovarano je o daqem una-
Delegacija Uprave za odnose sa pre|ewu saradwe u oblasti odnosa sa javno{}u, pre svega o mogu}-
javno{}u Ministarstva odbrane, nosti {kolovawa jednog do dva oficira za odnose sa javno{}u Mi-
koju je predvodio na~elnik kapetan nistarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru specijalizovanih {ko-
la za odnose sa javno{}u u SAD.
bojnog broda Petar Bo{kovi}, Povodom posete, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u ka-
boravila je sredinom juna u petan bojnog broda Petar Bo{kovi} istakao je da se tokom posete
Kolumbusu, u poseti Slu`bi Slu`bi za odnose sa javno{}u NG Ohaja potvrdilo da smo u mnogo
~emu sli~ni, po~ev od problema do na~ina wihovog re{avawa, po-
za odnose sa javno{}u Nacionalne sebno u delu kriznog PR-a i odnosa sa javno{}u u kriznim situa-
garde Ohaja cijama.
Imali smo {ta da vidimo i nau~imo od kolega iz Nacional-
ne garde, jer Amerika mnogo ula`e u odnose sa javno{}u i to je jedan
oma}in delegaciji bio je direktor Slu`be dr Mark Vejda i wego- od kqu~nih elemenata, ne samo odbrambenog sistema, ve} i uop{te
vi saradnici zamenik Xejms Sims, Johan Klain, major Nikol Ga- funkcionisawa dr`ave. Nova iskustva koja smo stekli odnose se na

D briel i Holi Kaldvel. Predstavnike Uprave za odnose sa javno{}u

primio je i komandant NG Ohaja general-major Gregori Vejt.
Tokom posete Sjediwenim Dr`avama, predstavnici Ministar-
stva odbrane i Vojske Srbije bili su u prilici da vi{e saznaju o
organizaciji i radu NG Ohaja i wene Slu`be za odnose sa javno{}u
(Public Affairs Office).
Na sastancima su razmewivana prakti~na iskustva u oblasti
odnosa sa javno{}u, pre svega odnosa sa medijima, a predstavqeni su
i programi rada sa zajednicom (Community Relations) i sa zakonodav-
odre|ena poglavqa koja mi ne razvijamo dovoqno. Ovde pre svega
mislim na ono {to oni nazivaju saradwa sa zajednicom. Druga
oblast koja je za nas bila novitet jeste rad Agencije za vanredne si-
tuacije. U woj su u kriznim situacijama anga`ovani predstavnici od
elektrodistribucije, zdravstva, crvenog krsta, policije, vatrogasa-
ca pa do Nacionalne garde i guvernerove kancelarije istakao je
kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} i dodao da }e se saradwa sa
Slu`bom za odnose sa javno{}u NG Ohaja nastaviti u septembru ka-
da se o~ekuje dolazak wene delegacije u Beograd.
S. S.

28 1. jul 2008.
 Dr Mark Vejda, direktor Slu`be
za odnose sa javno{}u Nacionalne MAGAZIN BAKAJ GARD
garde Ohaja Bakaj gard je magazin koji je negde pandan va{oj Od-
brani, ka`e dr Vejda. - Dodu{e, na{a novina ima 35 strana i
objavqujemo je ~etiri puta godi{we. Kada sam po~eo da radim
ovaj posao pre tri i po godine novina je izlazila jednom u 16 me-

U^IMO seci i jedan od ciqeva koji sam postavio sebi bio je weno obja-
vqivawe jednom u tri meseca. Danas je to magazin visokog kvali-
teta. Savake godine na dr`avnom nivou organizuje se konkurs na
kome u~estvuju sve nacionalne garde u Americi, {to zna~i 50 dr-
`avnih i ~etiri teritorijalne nacionalne garde. One na kon-
JEDNI OD kursu u~estvuju sa dva ili tri najboqa teksta koja su tokom godine
objavqena u wihovim vojnim novinama. Na posledwa dva konkur-
sa mi smo zauzeli druga mesta. Ponosni smo na ono {to smo do
sada uradili, a na{ kona~an ciq je da budemo najboqi.

DRUGIH Ipak, pravi zna~aj magazina je u tome {to u wemu govorimo

o regrutovawu, wegovim aspektima, u wemu pripadnici Garde
imaju priliku da pro~itaju pri~u o sebi, svojoj jedinici, vide svo-
je fotografije, {to svakome godi. [tampamo 19.000 primeraka,
Moramo biti spremni da odgovorimo od kojih najve}i deo odlazi pripadnicima nacionalne garde, a
na sve {to se de{ava u veoma jedan broj primeraka {aqemo kongresnoj delegaciji Ohaja, zako-
nodavnim organima, nacionalnim organizacijama, bibliotekama
kratkom roku. Ukoliko to ne u~inimo, kako bi {to {iri krug qudi stekao uvid u to {ta radimo i {ta
mediji }e po~eti da konstrui{u rade jedinice. Veterani i penzionisani pripadnici koje imamo u
svoju pri~u o doga|aju, a tada vi{e evidenciji tako|e dobijaju magazin.
nismo u mogu}nosti da kontroli{emo
situaciju. na posao, pregleda dnevne novine i informi{e se o aktuelnim do-
ga|ajima, posebno o onim koji se odnose ili bi mogli da se odnose
na nas. O tome izve{tavamo i kancelariju guvernera, a izve{taji
olegama iz Srbije, tokom po- sti`u i generalima.
sete Slu`bi za odnose sa ja- Pored toga, veoma tesno sara|ujemo sa osobqem koje radi u

K vno{}u Nacionalne garde

Ohaja, doma}in je bio na{
sagovornik, direktor dr Mark
Vejda.
Gospodine Vejda, za po~e-
tak, recite nam ne{to vi{e o
misiji Slu`be za odnose sa
javno{}u?
Na{ ciq je da podr`imo
primarnu misiju Nacionalne gar-
de Ohaja, {to zna~i da doprinese-
mo maksimalnoj spremnosti na{ih
jedinica i vojnika da na {to boqi
i kvalitetniji na~in odgovore na sve zahteve koji se pred wih posta-
vqaju. Jedan od na~ina na koji to ~inimo jeste podsticawem ~lanova
zajednice da se pridru`e Gardi. Zatim, omogu}ujemo na{im pripad-
nicima da putem medija ispri~aju svoje pri~e javnosti, doprinosimo
da se oni ose}aju boqe {to slu`e dr`avi i tome da `ele da ostanu u
slu`bi. Tako|e, nastojimo kod zvani~nika u dr`avi da obezbedimo
odre|ena materijalna sredstava i opremu za na{e vojnike i vazdu-
hoplovce.
U poslu odnosa sa javno{}u veoma je va`no da imamo razume-
vawe za ono {to radimo i da imamo jasan uvid u sve {to se de{ava
oko nas. Kao {to je rekao moj kolega, kapetan bojnog broda Petar
Bo{kovi}, moramo biti spremni da odgovorimo na sve {to se de{a-
va u veoma kratkom roku. Ukoliko to ne u~inimo, mediji }e po~eti da
konstrui{u svoju pri~u o doga|aju, a tada vi{e nismo u mogu}nosti
da kontroli{emo situaciju.
Na koje sve na~ine odr`avate korak sa vremenom i dolazite
do informacija?
Kao ~lan komandnog tima redovno prisustvujem radnim do-
ru~cima koje jednom nedeqno odr`ava komandant Nacionalne garde
Ohaja general Vejt, a kojima prisustvuju i ostali generali. To je naj-
boqi na~in za sticawe punog uvida u sve {to se doga|a u Gardi. Os-
im toga, od svakog ~lana mog osobqa o~ekuje se da ujutro, ~im stigne
pravosudnim organima u Va{ingtonu i u Kolumbusu, a mnogo infor-
macija, upotrebqivih i neupotrebqivih, dobijamo i meilom.
Ono o ~emu smo mnogo razgovarali i tokom posete delegacije
Uprave za odnose sa javno{}u iz Srbije jeste zna~aj li~nih kontaka-
ta. Oni su neophodni svima koji se bave odnosima sa javno{}u, jer
su neprocewiv izvor informacija.
Ono {to je za nas iz Srbije bilo interesantno i o ~emu ste
dobili dosta pitawa tokom razgovora i prezentacija jeste komu-
nikacija koju imate sa zajednicom. Brojni programi koje ste raz-
vili svedo~e o tome sa koliko pa`we razvijate tu komunikaciju.
Zajednica je veoma va`na za nas jer je osnovna misija na{eg
sektora da se {to vi{e qudi pridru`i Gardi. Ona je vitalna kom-
ponenta na{eg programa odnosa sa javno{}u. Najzna~ajniji put ko-
jim komuniciramo sa zajednicom jeste preko medija, jer oni imaju
najja~i glas. Zbog toga redovno {aqemo saop{tewa i sve ostale
informacije koje `elimo da stignu do gra|ana na vi{e od 2.000 me-
il adresa novinara, urednika, televizijskih i radio stanica u Oha-
ju, Sjediwenim Dr`avama, a imamo i posebnu internacionalnu gru-
pu u koju }emo sada uvrstiti i vas. Dakle, to je oko 2.500 qudi sa ko-
jima redovno, gotovo svakodnevno, komuniciramo.
Drugi vid na{e komunikacije je preko veb-sajta, koji nastojimo
dnevno da a`uriramo. Sadr`aj koji se nalazi na sajtu rezultat je
rada svog osobqa zaposlenog u Slu`bi. Nekada je za sajt bio zadu-
`en J-6, da bi pre oko tri i po godine pre{ao u na{u nadle`nost. U
to vreme nismo imali nikoga ko je posedovao stru~na znawa za rad na
veb-prezentaciji NG Ohaja. Ja nisam znao da uradim ve}e izmene ve}
samo da a`uriram sadr`aj. Sada imamo ~oveka koji je odgovoran za
sajt. Najve}i problem sa kojim se susre}emo u radu jeste taj {to do-
bar deo na{eg osobqa godi{we odlazi na obuku, a kada je osoba ~i-
ji je primarni posao veb-sajt odsutna, tada sadr`aje ne a`uriramo
onoliko ~esto koliko bismo `eleli i koliko bi trebalo.
Kako vidite saradwu sa Upravom za odnose sa javno{}u MO
i gde vidite prostor za weno unapre|ewe?
U septembru pro{le godine tokom na{e posete Beogradu upo-
znali smo na~elnika Uprave za odnose sa javno{}u kapetana bojnog

29
 SARADWA
SAJAM NAORU@AWA U PARIZU
Delegacija Ministarstva odbrane, koju je predvodio pomo}-
nik ministra za materijalne resurse Ilija Pilipovi}, boravila
je od 16. do 21. juna u Parizu na Me|unarodnom sajmu naoru`awa
i vojne opreme Eurosatori 2008.
Na sajmu se predstavilo 1.100 izlaga~a iz 50 zemaqa, me|u
kojima su iz Srbije bili JugoimportSDPR i Proizvodwa Mile
Dragi}.
Prisustvo na sajmu iskori{}eno je za niz sastanaka i dogo-
vora o mogu}nostima izvoza proizvoda na{e odbrambene indu-
strije, ali i uvoza i opremawa na{e vojske novim savremenim
sredstvima.
Najavqen je i Sajam naoru`awa i vojne opreme Partner
2009 na Beogradskom sajmu u junu slede}e godine, ~iji je pokrovi-
teq Ministarstvo odbrane Srbije.
S. S.

SEMINAR O VAZDUHOPLOVNIM
OPERACIJAMA
U okviru programa vojno-vojne saradwe Ministarstva odbra-
ne Srbije i Evropske komande OS SAD, od 23. do 27. juna odr`an
je seminar o Vazduhoplovnim operacijama.
Dva tima leta~a iz vazduhoplovnih baza u ameri~kim dr`ava-
ma Teksas i Ohajo boravila su tokom seminara na vojnim aero-
dromima u Batajnici i La|evcima i srpskim kolegama prenela svo-
broda Petra Bo{kovi}a i tada smo obi{li sve sastavne delove
ja iskustva.
Uprave. Va{a poseta Ohaju zaokru`ila je pri~u tako da sada imamo
Tim leta~a iz vazduhoplovne baze [epard u ameri~koj dr-
potpunu sliku o tome {ta jedni i drugi radimo. To nam omogu}ava da
`avi Teksas, prisustvovao je zdru`enom takti~kom uve`bavawu va-
zapo~nemo da razmi{qamo o tome na koje sve na~ine mo`emo da sa-
zduhoplovaca na aerodromu Batajnica. Pukovnik Danijel Korvi,
ra|ujemo i u kojim pravcima saradwa mo`e da se razvija.
potpukovnik Xil Long i major Xef Grejson nisu krili svoje odu{e-
Ono o ~emu ja razmi{qam jeste mogu}nost proizvodwe i raz-
mene sadr`aja za na{e veb-sajtove. Mislim da bismo mogli da, u
slu~ajevima uzajamnih poseta, razmewujemo tekstove, fotografije i
video zapise. Tako|e, mislim da bi bilo interesantno da jedan deo
na{eg veb-sajta prenosi deo sadr`aja koji vi objavqujete na va{em
sajtu i obrnuto. ^ini mi se da je ta vrsta pribli`avawa zna~ajna za
na{ Program dr`avnog partnerstva. Pretpostavqam da bi, na pri-
mer, za pripadnike Vojske Srbije i srpsku javnost bilo interesant-
no da pro~itaju pri~u koja sti`e iz Iraka kao {to bi na{im pri-
padnicima bilo interesantno da saznaju vi{e o tome kako se `ivi i
radi u Srbiji.
Tokom posete Beogradu razgovarali smo i o mogu}nosti rada
na zajedni~kim video projektima. Mi nemamo video arhivu, ni nalik
na ono {to vi imate u VFC Zastava filmu. Doskora nismo imali
ni snimateqa u Sektoru. Ideja je da za po~etak napravimo film ko-
vqewe profesionalnim kvalitetima na{ih pilota i gostoqubivo-
ji bi bio pregled istorije vojnih odnosa Jugoslavije odnosno Srbije
{}u doma}ina.
i Sjediwenih Dr`ava.
Piloti u celom svetu dele istu strast strast prema letewu.
@eleo bih da ka`em jo{ ne{to {to mo`da i nije prikladno
Ona nas spaja na kojim god meridijanima da `ivimo i radimo, tako
za ovu zvani~nu vrstu razgovora. Poznato je da Amerikanci ~e-
da se mi veoma dobro razumemo sa leta~ima iz Srbije. Imamo za-
sto misle da znaju o svemu vi{e od bilo koga drugog. Pred na{u
jedni~ki ciq da unapredimo me|usobnu saradwu, i tu ne posta-
posetu u septembru pro{le godine o Srbiji smo razmi{qali na
vqamo sebi nikakva ograni~ewa. Svaki konstruktivan predlog za
ovaj na~in: vi verovatno dobro radite svoj posao, ali mi ga sigur-
tu saradwu je dobrodo{ao i potrudi}emo se da bude ostvaren
no radimo boqe. To je ta ameri~ka arogancija koju imamo, sa kojom
rekao je vo|a tima iz baze [epard u Teksasu, pukovnik Korvi.
poku{avamo da se izborimo, ali ponekad je ona jednostavno ja~a
od nas. Ali kada smo do{li u Srbiju, nisu nas iznenadili profe- Gosti iz Teksasa su u svojoj bazi anga`ovani u obuci novih leta-
sionalizam i znawa koja posedujete, ve} rad sa savremenom tehni- ~a na {kolskim avionima T-37 i T-38, pa se zato wihova prezentaci-
kom, posebno u Zastava filmu, u ~emu smo daleko iza vas. Tada ja na seminaru ticala pre svega procesa obuke. Oni su preneli deo
smo moj zamenik Xejms Sims i ja samo razmewivali poglede, a ka- svog bogatog iskustva u radu sa budu}im pilotima u leta~koj {koli
snije smo mnogo razgovarali i zakqu~ili da vi u stvari tu nemate koju godi{we zavr{i oko hiqadu polaznika iz vi{e zemaqa sveta.
{ta da nau~ite od nas. Xil Long, jedan od najboqe obu~enih instruktora letewa, ina-
Druga stvar koju bih `eleo da istaknem, a koja se ti~e va{e po- ~e pilot na avionu A-10, po`elela je da se sretne sa svojim budu}im
sete Nacionalnoj gardi, jeste utisak koliko su sli~na na{a iskustva. koleginicama iz Srbije, studentkiwama prve godine Vojne akademije
Problemi sa birokratijom, mawak sredstava i jo{ mnogo toga sa ~im u Beogradu sa smera avijacije. U srda~nom razgovoru ona je ohra-
se susre}emo u svakodnevnom radu gotovo su identi~ni. Sli~nosti su brila tri devojke da ne odustanu od svojih snova i budu spremne na
neverovatne i zbog toga imam utisak da smo u prilici da u~imo jedni odricawa koja }e ih, ipak, na kraju dovesti do ciqa o kom su ma{ta-
od drugih ne samo razmewuju}i iskustva ve} i na{e proizvode. le da jednog dana zauzmu svoje mesto u kokpitu letelica.
Sawa SAVI] A. A.

30 1. jul 2008.
S U P E R G A L E B
Specijalni
prilog
34

Legenda
koja `ivi

Prvi avion G-4, kome u na{oj

istoriji pripada zaslu`eni
status jednog od najboqih
proizvoda doma}e pameti,
podigao se u vazduh 18. jula
1978. sa aerodroma u
Ortije{u kod Mostara.
Danas se ta letelica nalazi
na prekretnici priprema se
paket modernizacije koji }e joj,
uz produ`etak `ivotnog veka
na 40 godina, omogu}iti
bezbedan let u eskadrilama
Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane
sve do 2030. godine.
Trideset godina aviona G-4
BIOGRAFIJA
SUPERGALEBA
Ocenu spremnosti aviona i
predlog za prvi let G-4
supergaleba dala je komisija
imenovana nare|ewem
Komande RV i PVO 5. aprila
1978. godine. Pripreme
za prvi let sa osobqem
Vazduhoplovnog opitnog
centra (VOC) u fabrici
Soko po~ele su 10. jula
1978. godine. Avion se
otisnuo sa piste 18. jula 1978.
u 10 ~asova i 14 minuta.
Let je trajao 30 minuta.
Tako je i zvani~no po~ela
zanimqiva biografija
legendarnog aviona na{eg
vazduhoplovstva duga,
za sada, trideset godina.
32
storija doma}ih mlaznih aviona uve-
denih u naoru`awe mo`e se podeliti
I u dve generacije u prvoj su avioni G-
2 i jastreb, projektovani u Vazduho-
plovno-tehni~kom institutu u @arko-
vu (danas deo Vojnotehni~kog institu-
ta) {ezdesetih godina 20. veka, a u drugoj su
orao i G-4 galeb, nastali sedamdesetih go-
dina. Sva ~etiri modela aviona bila su u
svetskim razmerama solidna re{ewa koja
su zaslu`eno privukla pa`wu i prona{la
strane korisnike. Okosnicu nastanaka tih
aviona ~inili su projektanti iz Vazduho-
plovno-tehni~kog instituta, sabrani 1957.
za potrebe rada na galebu. Posle prvog
prototipa G-1, u RV i PVO, kao {kolski
borbeni avion, prihva}en je G-2 (oznaka vi-
da N-60). Za doma}eg korisnika proizvede-
na su 132 primerka i jo{ tri prototipa
G-1, G-2 i G-3. U Vazduhoplovno-tehni~kom
institutu na osnovu dvoseda konstruisali su
avion jastreb koji je uveden u RV i PVO u
tri modela juri{nik J-21 (121 komad), iz-
vi|a~ IJ-21 (38) i dvosed NJ-21 (18).
Glavni strani tehnolo{ki partneri
za avione prve generacije bile su britan-
ske firme koje su prodale avioniku i srce
aviona turbomlazne motore. Od renomi-
rane firme Rols-Rojs (Rolls-Royce) za ga-
leba i jastreba uvezeni su motori porodi-
ce Vajper (Viper) model 22-6, odnosno mo-
del 531. Dobra iskustva u wihovoj primeni
uticala su da se i za borbeni avion viso-
kih podzvu~nih brzina orao tako|e nabave
Rols-Rojsovi motori.
RAZ VOJ
Kada su 1968. godine u Vazduhoplov-
no-tehni~kom institutu nastali prvi crte`i
orla novitet na tr`i{tu bili su motori
Vajper serije 600, koja se u Rols-Rojsu
razvijala sa italijanskim Fijatom za
{kolski avion MB339. Oni su zadr`ani na
orlu i 1970, kada su takti~ko-tehni~ki zah-
tevi aviona uskla|eni sa rumunskim part-
nerima koji su se pridru`ili u razvoju, u
skladu sa me|udr`avnim sporazumom
YUROM o podeli posla na dva ravnomerna
dela. Da bi se obe dr`ave u {to ve}oj me-
ri osamostalile u proizvodwi, odluka o
uvozu motora promewena je 1972. godine u
1. jul 2008.
korist nabavke licence za model 632-41.
U to vreme ve} su izra|eni po~etni doku-
menti o novom {kolskom borbenom avionu,
nasledniku G-2.
U Vazduhoplovno-tehni~kom institutu,
u periodu od januara do marta 1973. godi-
ne, izradili su Prethodnu analizu za avi-
on nazvan G-4, uskla|en sa novim svets-
kimktrendovima. U odnosu na G-2 bila je to
potpuno nova letelica. Tra`ilo se da ima
vi{e performanse, da bude jednostavan i
pogodan za odr`avawe, da se u najve}oj mo-
gu}oj meri zasniva na rezultatima orla u
pogledu iskustava u primeni novih re{e-
wa, zatim u izboru avionike i ostalih ure-
|aja, te u primeni tehnolo{kih postupaka
koji su osvajani u fabrikama za potrebe
orla, ali i helikoptera gazele.
Za G-4 se od po~etka ra~unalo na mo-
tor 632-41 kako bi se licencna proizvod-
wa u~inila ekonomi~nijom i unificirao
materijal u RV i PVO.
U Prethodnoj analizi navodi se da G-2
predstavqa dobru letelicu za obuku pilota
koji su prelazili na mlazne borbene avione
F-86E i D i F-84G, ali da za prelazak na
orla treba pripremiti novi {kolski avion.
O~ekivalo se da G-4 ima ve}e takti~ke mo-
gu}nosti u odnosu na G-2, pa se predvi|ala
ugradwa oru`ja kalibra 23 mm i ~etiri pot-
krilna nosa~a naoru`awa.
Razmatrane su dve varijante projek-
ta. One su se su{tinski razlikovale samo
po polo`aju sme{taja posade i po visini i
obliku aviona koji je pratio oblik kabine.
Naime, u varijanti A, koja se smatrala za
prirodni razvoj iz G-2, predvi|alo se da
oba ~lana posade sede na istoj visini. Na
taj na~in dobio bi se mawi aerodinami~ki
otpor aviona usled mawe povr{ine po-
pre~nog preseka. Lo{a strane bila je sla-
ba vidqivost u smeru leta sa drugog pilot-
skog sedi{ta. U varijanti B drugo sedi{te
nalazilo se na povi{enom polo`aju po uzo-
ru na ~ehoslova~ki avion L-39 albatros i
britanski houk (Hawk). Na kraju je prihva-
}en predlog B, pre svega zbog stava da on
prati savremene svetske trendove, a to }e
biti presudno u konkurentnosti G-4 u svet-
skim razmerama.
Iako su prou~avana sva strana re{e-
wa, G-4 se po aerodinami~kom konceptu mo-
`e smatrati najbli`im britanskom uzoru
houku, uz rezervu da taj avion ima ve}e br-
zine leta i mawu povr{inu krila. U RV i
PVO su tra`ili avion koji }e imati maksi-
malne brzine do 0,8 Maha. Od po~etka raz-
voja ambicije RV i PVO bile su usmerene na
avion balansiranih mogu}nosti, postavqe-
nih u pore|ewu sa svetskim re{ewima izme-
|u houka i alfa xeta, kao vi{im razredom u
performansama, i ne{to skromnijim avio-
nima MB 339 i L-39 albatros.
Programom realizacije definisano
je da }e se G-4 koristiti za leta~ku obuku,
Prvi prototip G-4
osnovnu borbenu obuku, trena`u pilota iz
operativnih jedinica i efikasnu takti~ku
namenu. Prema procenama iz 1974. godi-
ne, potrebe RV i PVO bile su 110 aviona
za pet eskadrila u Vazduhoplovnoj vojnoj
akademiji (VVA) od po 16 aviona, {tabno-
avijacijsko odeqewe VVA od 12 aviona i
sa remontnom rezervom od 10 aviona i na-
doknadom gubitaka od osam aviona.
U nastavku rada na G-4 u Vazduhoplov-
no-tehni~kom institutu nisu imali ve}e
probleme kao {to je to bio slu~aj sa or-
lom. Naime, orao se pokazao kao te`ak za-
datak i na wemu su se kalili stru~waci ko-
ji su potom primewuju}i sli~na re{ewa re-
lativno lako i brzo oblikovali G-4. U sli~-
noj situaciji bila je i industriji koja se po-
mu~ila oko tehnolo{kih iskoraka potreb-
nih za osvajawe orla. Primer za to pred-
stavqa licenca za motor koji je finalizo-
van u zavodu Orao iz Rajlovca (sada se
nalazi u Bijeqini) od remontnog postro-
jewa gradila se nova visokotehnolo{ka
fabrika sa visokim tro{kovima za infra-
strukturu, ma{ine, alate, obuku radnika...
Sve se to smatra ra~unom pla}enim za or-
la, ali se koristilo na G-4.
Rukovodilac programa G-4 od 1974.
bio je potpukovnik in`ewer Qubomir
Gruborovi}. On se pokazao izvrsnim orga-
nizatorom i koordinatorom rada odeqe-
wa posebno konstrukcije, koje je predvodio
Dragoqub Jerinkovi}, i aerodinamike, sa
@ivojinom Gradi{arom na ~elu.
PR VI LET
Ocenu spremnosti aviona i predlog
za prvi let aviona G-4 supergaleb dala je
komisija imenovana nare|ewem Komande
RV i PVO pov. br. 1390-1 od 5. aprila
1978. godine. Pripreme za prvi let sa oso-
bqem Vazduhoplovnog opitnog centra (VOC)
u fabrici Soko iz Mostara po~ele su
10. jula 1978. godine. U periodu od 14. do
19. jula, na lokalnom aerodromu Ortije{,
obavqana su ispitivawa u vo`ewu i zale-
tima. U {estom zaletu izveden je skok du`i-
ne 615 m na visini oko pet metara iznad
piste. Izvr{eno je ukupno {est zaleta sa
razli~itim opsegom te`ina i polo`aja te-
`i{ta.
Avion se otisnuo na prvi let 18. jula
1978. u 10 ~asova i 14 minuta u trajawu
od 30 minuta. Za komandama je bio pukov-
nik pilot Vladimir Krmeq, tada{wi ko-
mandant VOC-a, koji je prethodno obavqao
ispitivawa na zemqi u vo`ewu i zaletima.
Prvi let prototipa I aviona G-4 (P1) pra-
}en je u vazduhu iz aviona NJ-21 jastreb, a
sa zemqe putem radio-veze. Nakon tog leta
primedbe su bile neznatne i u granicama
uobi~ajenog za prvi let takve vrste avio-
na. Odnosile su se na nepravilan rad vi-
sinomera, mawe curewe goriva, jak udarac
nosne noge trapa prilikom uvla~ewa, ne-
pode{en ugao otklona zakrilaca...
U periodu od 20. do 28. jula prototi-
pom I aviona G-4 izvedeno je jo{ osam leto-
va, od ~ega je sedmi bio priprema pilota
za prikazivawe aviona, a deveti prikazi-
vawe prototipa I u letu. Tokom {est leto-
va, u okviru tzv. ispitivawa I vrste (Pred-
stavqa prvi let prototipa i letove ~iji je
ciq doterivawe prototipa i svih sistema
na vazduhoplovu u ispravno stawe i wegovu
pripremu za ostale vrste ispitivawa. Za
to je potrebno da prose~an broj letova bu-
de izme|u pet i 15.), posadu su ~inila dva
pilota. Bili su to pukovnik Krmeq i kape-
tan prve klase Mirko An`el. Ispitivawa I
vrste pokazala su da je avion spreman za
ispitivawa II vrste (Sastoji se od opitova-
wa performansi i letnih osobina proto-
tipa u letu. Potreban broj letova za ta is-
pitivawa zavisi od slo`enosti vazduho-
33
 Ispitivawa naoru`awa u VOC-u provedena su na drugom prototipu:
avion sa podvesnikom sa mitraqezom KM-3
trebalo otkloniti uo~ene nedostatke. Do
po~etka naredne godine zavr{ena su po-
boq{awa, sugerisana u VOC-u, a ona su,
izme|u ostalog, ukqu~ila preregla`u tri-
mera, ugradwu nelinearnog mehanizma ko-
mandnog kola visine i zamenu postoje}eg
nelinearnog mehanizma u komandnom kolu
krilaca.

PO ^ET NI PRO BLE MI

DVA PRO TO TI PA
U vreme projektovawa G-4 razma-
trana su dva pristupa komandama leta
jedan konzervativan koji se zasnivao na
primeni klasi~nih re{ewa i drugi sa
primenom celopokretnih horizontalnih
repnih povr{ina. Nedoumica je re{ena
izradom dva prototipa sa evidencionim
brojevima 23004 za P1, i 23005 za P2
koji su trebali da poka`u {ta se mo`e
dobiti fiksnim horizontalnim stabili-
zatorom sa klasi~nim komandnim povr-
{inama, odnosno sa integralno obrtnim
stabilizatorom u ulozi komandne povr-
{ine. Dodu{e, odluka o produ`enoj par-
tiji prototipa (PPP) od {est aviona
predvi|ala je da se izrade po standardu
prvog prototipa.
Za kona~no re{ewe pogona prihva-
}en je motor model 632-46 koji se od
632-41 razlikovao po kra}oj izduvnoj
cevi i instalaciji sa dve hidropumpe.
rakteristike uzdu`ne stati~ke i dinami~ke
stabilnosti, a posebno osobine popre~no-
smerne dinami~ke stabilnosti, na nedosta-
tak predznaka prevu~enog leta, {to je za
{kolski avion te kategorije bilo nepri-
hvatqivo.
Na osnovu tih primedbi u fabrici
Soko, a po re{ewima Vazduhoplovno-
tehni~kog instituta, po~eli su da rade na
aerodinami~kim modifikacijama kojima je
Prvi avion iz produ`ene partije prototipa na aeodromu Ortije{ 1980. godine
Paralelno sa ispitivawima P1 u fa-
brici Soko finalizovan je prototip II (P2)
aviona G-4 i letelica je pripremana za prvi
let. Nare|ewe za ispitivawe I vrste P2 Ko-
manda RV i PVO izdala je 30. maja 1979. (pod
pov. br. 25/3227-2). Me|utim, iako je P2 bio
zavr{en po planu (14. jula 1979), prvi let
usledio je tek pola godine kasnije. Naime,
rezultati zemaqskih merewa dinami~kih ka-
rakteristika komandnog kola visine pokaza-
li su nezadovoqavaju}e karakteristike.
Uzrok su bili hidroservo pokreta~i (buste-
ri) komandi leta, firme Douti (Dowty), pa
je radi re{avawa tog problema poletawe P2
odlo`eno za kraj godine.
U saradwi sa fabrikom Soko,
stru~waci VOC-a ugra|ivali su mernu
opremu na P2 u dva navrata, i to od 26. ju-
na do 3. jula 1979. i od 5. do 7. decembra
1979. godine. Merewe te`ine i polo`aja
te`i{ta, te provera redosleda pra`wewa
goriva, ura|eni su u saradwi sa stru~wa-
cima Vazduhoplovno-tehni~kog instituta i

plova, a za dozvu~ni borbeni avion iznosi

oko 100.).
Uo~ene primedbe nisu bile bitne za
bezbednost letewa. Neke su zahtevale si-
stematsko ispitivawe radi otklawawa
uzroka.
Prelet P1 u VOC izveden je 28. jula
1978. i tu su zapo~ela ispitivawa II vrste,
te ispitivawa motora, avionske i zemaq-
ske opreme. Ta faza ispitivawa, u kojoj je
izvedeno 60 letova (u ukupnom trajawu od
47 sati i 15 minuta), odvijala se do 6. ok-
tobra 1978. godine. Tada je avion ponovo
predat fabrici Soko. Tokom te faze da-
te su primedbe koje su se odnosile na ka-

34 1. jul 2008.
to 10. i 11. decembra 1979. godine. Ispi-
tivawa u vo`ewu i zaletima odvijala su se
na aerodromu Ortije{ 12. i 13. decembra
1979. godine.
Pre prvog leta izvedena su ukupno ~e-
tiri zaleta. Prvi let tog drugog prototipa
obavqen je 14. decembra 1979. godine u
trajawu od 30 minuta uz pratwu NJ-21 ja-
streba. U okviru ispitivawa I vrste oba-
vqena su ~etiri leta u trajawu 3 sata i 40
minuta i to do 18. decembra 1979, kada je
avion predat VOC-u na daqa ispitivawa.
Ispitivawa u vo`ewu i zaletima, te prvi
let izveo je pukovnik Vladimir Krmeq, a is-
pitivawa u ostalim letovima u ulozi opit-
nog pilota u radu na G-4 obavqali su pukov-
nik Krmeq i opitni in`ewer leta~ major mr
Vladimir Milo{evi}.
Prototip II aviona G-4 razvijen je iz
P1. Dva prototipa razlikovala su se u kon-
struktivnom pogledu u slede}em: konstruk-
tivnom poboq{awu veze kabinskog sa cen-
tralnim delom trupa; promeni polo`aja i
broja akumulatora (umesto dva jedan ve}i),
zameni `iro-platforme i wenih prate}ih
ure|aja sa `iromagnetnim kompasom, izme-
ni broja gorivnih rezervoara, zameni ho-
rizontalnog repa koji je izra|en kao inte-
gralno obrtan ({to je zahtevalo rekon-
strukciju zadweg dela trupa i kompletnu re-
konstrukciju komandnog kola visine, koja je
postala hidrauli~kog tipa). Ura|ene su od-
govaraju}e rekonstrukcije u komandnom ko-
lu krilaca i krmila pravca (izmewen bu-
TE GQA ^I ME TA
Avioni G-4 za vu~u meta nastali su
prepravkom druge kabine u radno mesto za
leta~a mehani~ara zadu`enog za vu~nu me-
tu, koja se podve{avala na centralni no-
sa~ i sa metom rukavcem zaka~enom za no-
sa~ pu{ku na desnom boku aviona. Radi
vizuelne kontrole mete na desnoj strani
druge kabine nalazi se retrovizor. U pod-
vesniku su mehanika i elektronika mete, a
za pogon se koristi propeler na predwoj Ure|aj za vu~u meta UVM-82
strani podvesnika, koji pokre}e strujawe
vazduha tokom leta aviona. Mikrofon be-
le`i naru{avawe magnetnog poqa, odno-
sno prolazak zrna. Podaci o ga|awu se
posebnom radio-stanicom {aqu do ze-
maqske stanice.
Metu rukavac avion vu~e na sajli du-
`ine od 800 do 1.200 metara, brzinom od
130 m/s. Verovatno}a direktnog pogotka
bila je mala, pa se ni{anxija koji otkine
metu od aviona nagra|ivao za precizan
pogodak. G-4 sa ure|ajem za vu~u meta: pu{ka i
Elektronski ure|ajem AS-100 merilo meta su u prvom planu
se rastojawe zrna od mete tokom ga|awa.
Indikator pogotka, montiran na predwem
vu ure|aja UVM-65 sa aviona TT-33/TV-2.
kraju mete, meri kru`no poqe ~ija se ve- Tokom osamdesetih u tom zavodu su izradi-
li~ina pode{ava prema kalibru oru|a.
li modifikovane ure|aje UVM-82S, a
Informacije o prolasku zrna prenose se 1991. godine UVM-90.
preko provodnika u vu~noj sajli mete do
Za ga|awe raketama sa radarskim, od-
predajnika u avionu i posredstvom tog ure- nosno infracrvenim vo|ewem, u Zmaju su
|aja do prijemne stanice na tlu.
izradili vu~enu metu VMRR-Z80 i VMIC-
U po~etku se koristio ure|aj za vu~u Z80 koja se lansirala sa potkrilnog nosa~a
mete UVM-82, izra|en u Zmaju na osno- N-62T.
PRO GRA MI RA NA VO \E NA ME TA
Jedan od zanimqivih proizvoda doma}e industrije bila je programirana vo|ena me-
ta PRM-200M, koja se koristila prvenstveno prilikom bojnih ga|awa vo|enim raketnim
sistemima PVO. Pre leta ona se programirala za dolazak do poligona pravolinijskim
kursom ili sa ~etiri manevra dva u vertikalnoj i dva u horizontalnoj ravni. Meta po-
gowena raketnim motorom lansirala se sa G-4 sa visine od 300 do 7.000 metara. Daqi-
na leta mete iznosi do 35 kilometara.
35
 Avion sa brojem 23626 koristio se za promociju G-4:
kao glavni glumac pojavio se u nastavnom filmu
o tom avionu i u~estvovao je na avio-salonu
ster krilaca zahtevao je izmene u prostoru
sme{taja bustera i rekonstrukciju struktu-
re krilaca), a ugra|en je i drugi komandno-
hidrauli~ki sistem (P1 je imao samo jedan,
osnovni, hidrauli~ki sistem).
Geometrijski, te`inski i zahtevi per-
formansi za P2 nisu se po takti~ko-teh-
ni~kom zahtevu razlikovali od P1. Ugrad-
wom bustera komandi leta o~ekivana su
poboq{awa aerodinami~kih kvaliteta,
naro~ito sa aspekta stabilnosti i upra-
vqivosti.
Tokom prvog leta, u konfiguraciji ~ist
i sa brzinom leta od 300 km/~ na visini
od 3.000 m, uo~ena je pojava popre~no-
smernih oscilacija tipa da~ rol (Dutch-
roll). To oscilovawe poja~avalo se sa pora-
stom brzine i visine leta. Na snimku regi-
stratora parametara leta jasno se uo~ilo
to neprigu{eno oscilovawe, koje nije bilo
izazvano ni komandama leta niti prome-
nom re`ima rada motora. Popre~no-smer-
ne oscilacije bile su toliko izra`ene da
su se vizuelno jasno uo~avale iz aviona
pratioca.
Odmah po dobijawu tako nezadovoqa-
vaju}ih rezultata, potra`en je uzrok te po-
jave. Zato su u zadwem delu trupa aviona P2
zalepqene kon~ane trake (radi uo~avawa
karakteristika opstrujavawa trupa) i pra-
}en je let u paru sa avionom G-2, pod istim
uslovima leta kako bi sve pojave bile sni-
mqene kino-kamerom iz prate}eg aviona.
Dobijena slika strujawa ukazala je na lo-
{e opstrujavawe zadweg dela trupa zbog ~e-
ga su stru~waci iz @arkova odlu~ili da u
toj zoni ugrade generatore vrtloga radi re-
generisawa strujawa u zadwem delu trupa.
Ponovqeni letovi pri istim uslovi-
ma visine, te`ine i centra`e sa postupno
rastu}im brzinama sve do 600 km/~ poka-
zali su da nema vi{e popre~no-smernog
oscilovawa. Namerna uznemirewa u levu i
desnu stranu pri brzini Vi=600 km/~, po-
36
U me|uvremenu su se odvijala ispitiva-
wa II vrste P2 ~iji su na~elni rezultati, u
izve{taju VOC-a, predstavqeni sredinom
Bur`e 1985. godine 1982. godine. U tom dokumentu isti~u se vr-
lo dobre letne sposobnosti za tu kategoriju
aviona i visoke mogu}nosti manevra. Tako-
|e, navodi se, na osnovu mi{qewa ve}eg
broja pilota, da su konstruktivne izmene
(obrtni rep, buster komande...) doprinele
da avion u potpunosti bude prihvatqiv u po-
gledu zakonitog prirasta sile u funkciji br-
zine, povoqnog zakona sila u manevru i pri-
sustvu sile na palici na malim brzinama,
naro~ito u sletnoj konfiguraciji. Napomiwe
se da sva navedena poboq{awa komandnih
karakteristika aviona G-4 P2 upravo
opravdavaju rekonstrukcije i otklawaju uo-
~ene nedostatke na prototipu I aviona G-4.
Na osnovu mi{qewa stru~waka VOC-
a, avion P2 je, prema postignutim rezultati-
kazala su da se izazvane oscilacije prak- ma u ispitivawu II vrste, pokazao da predsta-
ti~no odmah prigu{uju. vqa veoma modernu i uspelu koncepciju
U toku ispitivawa I vrste tako|e je uo- {kolskog trena`nog borbenog aviona i da }e
~eno da u konfiguraciji sa izvu~enim staj- tako biti ocewen i u jedinicama RV i PVO.
nim trapom i zakrilcima otklowenim na Premda su ispitivawa II vrste na pro-
poletni i sletni polo`aj sa oduzetim gasom totipu II radi davawa sugestije za dono{e-
i na brzinama leta od 200 do 300 km/~, ne- we odluke o uvo|ewu u naoru`awe aviona,
ma neprigu{enog popre~no-smernog koji }e biti bazirani na P2, ve}im delom
kretawa. Iako su otkloweni nedostaci, i u bila zavr{ena do kraja 1981. i saop{te-
ovom slu~aju data je primedba na neposto- na u izve{taju sredinom jula 1982, ispiti-
jawe predznaka prevu~enog leta, {to je bi-
lo karakteristi~no i za P1.
Zbog toga su od 28. januara do 6. mar-
ta 1980. u VOC-u na oba prototipa ra|e-
na razvojna ispitivawa ure|aja za regu-
laciju strujawa na velikim napadnim
uglovima i za poboq{awe predznaka pre-
vu~enog leta. Ispitano je ukupno 11 vari-
janti sa razli~itim re{ewima usmeriva~a
vazduha i turbulizatora na krilu i zadwem
delu trupa, te cepa~emima struje na napad-
noj ivici krila. Najboqi rezultati dobije-
ni su sa cepa~ima struje na napadnoj ivici
korenog dela krila i to na oba prototipa.
PRO DU@ENA PAR TI JA
PRO TO TI PO VA
Krajem maja 1979, u vreme pre pole-
tawa P2, Vojnotehni~ki savet odlu~io je da
se izradi predserija od {est aviona, tzv.
produ`ena partija prototipa (PPP), za-
snovana na P1, sa fiksnim horizontalnim
repom, iako se od samog po~etka projekta
P2 o~ekivalo da }e on pru`iti boqe aero-
dinami~ke karakteristike od P1, {to je do-
kazano i preliminarnim ispitivawima u
aerodinami~kom tunelu.
Fabri~ka ispitivawa prva tri avio-
na PPP izvela je grupa pilota i tehni~ara
VOC-a od 11. decembra 1980. do 23. fe-
bruara 1981. godine. Bili su to avioni sa
evidencijskim brojevima 23601, 23602 i
23603.
1. jul 2008.
vawa II vrste nastavqena su i u drugoj po-
lovini 1982. godine (kovit) i po~etkom
1983. godine (stabilnost, upravqivost i
specifi~na potro{wa goriva). Dopunskim
opitovawima iz 1986. upotpuwena je oce-
na o letnim sposobnostima aviona datim u
prethodnim izve{tajima. Rezultati tih is-
pitivawa prevashodno su se odnosili na
performanse i specifi~nu potro{wu go-
riva sa raznim varijantama spoqnog opte-
re}ewa aviona, ali i na uzdu`nu stati~ku
stabilnost aviona sa potkrilnim rezervo-
arima.
Posledwa ispitivawa aerodinamike
i letnih osobina obavqena su 1990. radi
davawa ocene aviona G-4 bez potkrilnih
nosa~a, a za potrebe letewa takvih aviona
u akro-grupi Lete}e zvezde. Na bazi tih
saznawa nastavqena su ispitivawa aviona
G-4 tokom 1996, ovoga puta razoru`anih
prema odredbama Dejtonskog sporazuma.
Po~etak prvih ispitivawa naoru`awa
na avionu P2 zabele`en je u periodu od 11.
decembra 1981. do 17. marta 1982. godi-
ne. U pitawu je bila integracija kontejnera
sa topom G[-23. Slede}a na redu bila je
integracija ko~e}ih bombi Mk-82K, ame-
ri~ke proizvodwe, i wihovo poligonsko is-
pitivawe za potrebe dejstva na ve`bi Je-
dinstvo 83.
Naoru`avawe G-4 sa avio-bombom Mk 82K za dejstvo
iz bri{u}eg leta na zdru`enoj takti~koj ve`bi
Jedinstvo-83
Kompleksnija ispitivawa naoru`awa
obavqana su na poligonu ^enta od 5. fe-
bruara do 31. aprila 1985. godine. Poka-
zalo se da naoru`awe aviona funkcioni{e
pouzdano i bez otkaza. Lansirawe raketa i
ga|awe iz topa nisu uticali na rad motora,
{to je potvrdilo bezbednost kori{}ewa
naoru`awa. Mogli su da se prihvate kao za-
dovoqavaju}i rezultati ta~nosti ga|awa,
raketirawa i bombardovawa sa elimina-
cijom poznatih gre{aka. Ispitivawa su
sprovedena sa topom G[-23, nevo|enim
raketnim zrnima BR 1-57 mm i BR-128 mm,
te bombama Mk-82K, FAB 50J i FAB-250J.
Godine 1986. usledila je integracija i
ispitivawe kontejnera KM-3 sa mitraqezom
AN-M3, kalibra 12,7 milimetara. U nared-
nom periodu u VOC-u su na avion G-4 inte-
grisana i druga ubojna sredstava koja su uvo-
|ena u naoru`awe, kao {to su bombe tipa
Mk-82, BL-755, OFAB-100 i OFAB-250.
SE RIJ SKA
PRO IZ VOD WA
Rezultati u VOC-u ohrabrili su RV i
PVO da G-4 uvede u naoru`awe. Tom avionu
je prema internom sistemu dodeqena ozna-
ka N-62, iz sekvence odre|ene za nastavne
avione. Pre serijske proizvodwe provede-
ne su promene u razme{taju instrumenata u
kabini i na hidrauli~nom sistemu i prime-
wena su konstruktivna re{ewa sa P2.
Na prvoj seriji od 26 aviona savla-
dani su novi alati. Na wima nisu morali
biti u punoj meri zamewivi delovi kao u
serijskoj proizvodwi. Te{ko}e je naj~e{}e
pri~iwavao kadar. Naime, sistemom plan-
ske privrede radnici i stru~ni kadar nisu
bili stimulisani da pru`e vi{e od uobi-
~ajene norme za zadovoqavawe zahteva po-
sla. Tako|e, pote{ko}e su stvorile refor-
me u dru{tvenim preduze}ima podeqenim u
okviru slo`ene organizacije udru`enog ra-
da (SOUR) na ni`e jedinice osnovne orga-
nizacije (OOUR) koje su ~esto pokazivale
vi{ak samostalnosti i time stvarale pro-
bleme u koordinaciji.
Proizvodwa zmaja G-4 podeqena je na
ravne ~asti izme|u fabrika Soko iz Mo-
stara i Utva iz Pan~eva prvoj je pripa-
la izrada krila i predweg dela trupa, a
drugoj centralni i zadwi deo trupa i kon-
tejner za top. Hidrauli~ni sistem i stajni
trap proizvodila je Prva petoletka iz
Trstenika.
^elni avion 23621 prvi put je zarulao
11. jula 1984. na pisti aerodroma u Mostaru.
Narednog dana izveden je i prvi fabri~ki
let. Avion je u VOC primqen 6. avgusta, a
EVI DEN CI O NI
I FA BRI^ KI BRO JE VI
Prva dva G-4 nosila su u JRV i PVO
evidencioni brojeve koji su nastavak niza za
galeb G-1, G-2 i G-3. Zato se na prvom proto-
tipu G-4 na{ao broj 23004, a na drugom
23005. Narednih {est aviona dobilo je
oznake od 23601 do 23606, a u fabrici
Soko su ozna~eni kao PPP003-PPP008.
Fabri~ke oznake za sve serijske G-4
bile su u nizu otvorenom sa 001 do 074.
Sledilo je {est primeraka izra|enih za
Uniju Mjanmar, izuzetih iz serije za doma}eg
korisnika. Ti avioni su bili u sekvenci od
075 do 080, ali su na plo~icama, sa ozna-
kom proizvo|a~a i datumom proizvodwe, na-
vedene oznake od 001 do 006. U nastavku
proizvodwe za JRV i PVO, niz se nastavio od
fabri~kog broja 081 i zavr{io sa 083, po-
sledwim primerkom zavr{enim u vreme gra-
|anskog rata.
Serijski avioni su u JRV i PVO nosili
evidencioni brojeve dodeqene u tri niza
od 23621 do 23650, zatim od 23675 do
23700 i od 23725 do 23745. Prema listi RV
i PVO, dodeqeni su brojevi od 23746 do
23750 avionima koji zbog rata nikada nisu
zavr{eni. Nizovi u diskontinuitetu kori-
{}eni su u JRV i PVO kako bi se prikrila
stvarna koli~ina aviona u inventaru vida.
37
sedmicu kasnije iz Mostara stigao je i drugi
serijski avion 23622. Tre}i avion primili
su u VOC 14. novembra 1984. godine. Nared-
ni primerci odlazili su direktno u eskadri-
le u skladu sa planom prenaoru`avawa RV i
PVO sa G-2 na G-4. Tokom 1985. u RV i PVO
primqeno je 13 aviona sa ev. br. od 12623 do
23637 (bez 23634).
Maksimalna dinamika proizvodwe
ostvarena je 1986. godine. Tada je u jedi-
nice iz fabrike oti{ao 21 G-4 sa ev. br.
23634 i od 23638 do 23681. Tokom 1987.
izra|eno je samo devet G-4 od 23682 do
23690. Tokom 1988. zavr{eno je 14 G-4, i
to od 23691 do 23700 i od 23725 do
23728. Dinamika proizvodwe se 1989.
svela na samo {est komada od 23729 do
23734. Osam aviona finalizovano je
1990. godine. To su ev. br. od 23735 do
23742. U prvoj polovini 1991. izra|eno
je {est aviona za Mjanmar. Na kraju su
posledwa tri primerka za RV i PVO pre-
data jedinicama u ratno vreme u okto-
bru 23743 i u decembru 23744 i 23745.
38
RE MONT
Kada su izbili oru`ani sukobi u BiH,
prole}a 1992, oru`ane snage prebacile
su iz Sokola u SRJ deo ma{ina, alata i
proizvedenih delova koji su pripadali fe-
deralnoj imovini. Evakuacija je bila pod
borbenim uslovima do kraja maja 1992, uz
za{titu 63. padobranske brigade. Uslovi
za obnovu proizvodwe nisu stvoreni, a u RV
i PVO nisu bili potrebni dodatni avioni.
Zato se proizvodwa G-4 zavr{ila sa 91
primerkom.
Prema podeli poslova G-4 trebalo
je da se remontuje u zavodu Zmaj u Veli-
koj Gorici pored Zagreba. Za osvajawe
remonta u Zmaj je 20. novembra 1986.
preleteo avion 23606 iz 525. eskadri-
le. Bilo je to vreme kada se bli`io rat
(prole}a 1991. godine), pa je deo radni-
ka zapo~eo sa blokadom radova. Kako se
problem rizika od sabota`e smatrao ve-
}im od potrebe za avionima u Zmaju su
zadr`ani samo odani radnici, uz obez-
be|ewe 63. padobranske brigade. Nakon
evakuacije Zavoda, posao remonta dode-
qen je fabrici Utva iz Pan~eva. Tamo
su preba~eni avioni evakuisani iz Zma-
ja i, posle usvajawa remonta, prvi pri-
merak zavr{en je 16. decembra 1993. go-
dine. Nakon posledwih provera prevezen
je u delovima na aerodrom u Batajnici i
posle monta`e krenuo je na svoj prvi
probni let 27. januara 1994. godine. Sa-
da poslove remonta G-4 vodi zavod Mo-
ma Stanojlovi}.
OPE RA TIV NA
UPO TRE BA
Iako je G-4 prvenstveno trebalo da se
koristi kao {kolski avion, prva eskadrila
u kojoj se na{ao nije bila na navedenoj listi
jedinica VVA. Hronolo{ki, nakon VOC-a, G-
4 su prvo do{li u 525. trena`nu avijacijsku
eskadrilu (tae) u ulozi aviona remorkera sa
ure|ajem za vu~u meta. U vreme kada su tri
po~etna aviona PPP (decembra 1980. i u
prva dva meseca 1981) do{la u VOC, ve} je
u Komandi RV i PVO doneta odluka da se oni
1. jul 2008.
u {to kra}em roku proslede 525. trena`no
avijacijskoj eskadrili (tae). Re~ je o jedinici
direktno podre|enoj Komandi RV i PVO koja
se primarno bavila trena`om pilota na du-
`nostima u komandi vida i za vu~u meta za
potrebe cevne PVO.
Avioni 525. tae bili su u kom{ilu-
ku VOC-a pa se smatralo da }e, ako za-
treba, mo}i lako da se koriste za namen-
ske provere. U to vreme su kao remorke-
ri za mete kori{}eni ameri~ki avioni T-
33A, modifikovani u zavodu Zmaj ~e-
tiri 1976. i isto toliko 1980. godine.
Oni su uvezeni polovni i isticao im je
`ivotni vek, pa je trebalo da se hitno za-
mene novim avionima. Zato su izabrani
G-4 iz PPP i tri aviona iz VOC-a koji su
28. aprila 1981. predati 525. tae. Ta je-
dinica se tokom tog meseca ponovila i sa
tri nova aviona direktno preuzeta iz fa-
brike. Tek kada su piloti ovladali novom
tehnikom prvi avion 23601 preleteo je u
Zmaj 25. maja 1982. na prepravku u re-
morker (prepravka se zavr{ila decem-
Avioni G-4 iz 249. lbae([) na aeodromu Zemunik kod
Zadra
bra te godine). Avion se vratio u VOC na
prakti~ne provere mete UVM-82.
U sastavu 525. tae prvi avion sa in-
ternom oznakom vida N-62T (tegqa~) nalazio
se od 12. januara 1983. godine. Radovi na
pet N-62T zavr{eni su do jula 1983. godine.
Novo sredstvo iz inventara RV i PVO pri-
kazano je na zdru`enoj takti~koj ve`bi Je-
dinstvo-83, odr`anoj od 10. do 15. septem-
bra 1983. godine. Sa {est G-4 i sedam or-
lova, u izvi|a~koj varijanti, formiran je
na to da }e se posle dolaska novog {kolskog
namenski sastav Me{ovita avijacijska
grupa koja se prikupila na aerodromu Pe-
trovac. Na poligonu Krivolak odeqewe G-4
dejstvovalo je iz bri{u}eg leta sa avio-
bombama Mk 82K.
Pomenuta trena`ne avijacijska jedini-
ca (525) postala je punokrvna borbena eska-
drila 1987. kada joj je promewen naziv u
252. lova~ko-bombardersku avijacijsku
eskadrilu (lbae). Nastavqena je obuka stal-
nog sastava, sa te`i{tem na podr{ci KoV u
centralnom delu dr`ave.
OBU KA
Prvobitni planovi o potpunoj zameni
G-2 sa G-4 promeweni su u vreme po~etka
serijske proizvodwe novog aviona, tako da
su za prenaoru`awe u VVA predvi|ene tri
{kolske lova~ko-bombarderske eskadrile
VVA iz sastava tri lova~ko-bombarderska
avijacijska puka ({kolska) 185. puka sa
aerodroma Pula, 172. puka sa aerodroma
Golubovci kod Podgorice i 105. puka sa ae-
rodroma Zemunik kod Zadra. Ra~unalo se
aviona lasta obuka najpre provoditi na
letelici sa klipnim motorom, potom na G-
4, a u zavr{nici na namenskom avionu ka-
kav se koristi u borbenim eskadrilama.
Na takav stav uveliko su uticali pro-
blemi oko rasta cene goriva sedamdesetih
godina. Od laste se, prema takti~ko-teh-
ni~kim zahtevima, o~ekivalo da se u svemu
podredi potrebnom nivou namenskih per-
formansi i sli~nosti sa G-4. Avionika,
razme{taj komandi i ure|aja u pilotskoj
kabini tako|e je trebalo da se unificira-
ju sa G-4. Zato se smatralo da }e tri eska-
drile G-4 podmiriti potrebe VVA.
Kada se pokazalo da }e lasta kasniti,
program obuke se provodio sa tri aviona
selekcija kandidata na utvi-75 (V-53),
osnovna obuka na G-2, a na G-4 prelazilo se
na tre}oj ili ~etvrtoj godini boravka pito-
maca na VVA. Osim letova sa pitomcima,
piloti sve tri eskadrile iz VVA izvodili
su obuku za namenske zadatke podr{ke. Na-
ime, u ratu se predvi|alo da }e {kolske
eskadrile postati namenske lova~ko-bom-
barderske eskadrile za podr{ku KoV i RM
i, u sekundarnoj nameni, za lova~ka dejstva
protiv sporolete}ih vazduhoplova. Zato se
obuka stalnog sastava smatrala jednim od
prioriteta. Redovno se proveravao nivo
obu~enosti na takti~kim ve`bama.
AE RO DROM PU LA
Avioni G-4 do{li su 1984. u VVA na
aerodrom Pula u 229. lbae({). U toj jedi-
nici su u okviru Centra za borbenu obuku
i lova~ku avijaciju obu~avani pitomci na
~etvrtoj godini za smer dozvu~ne borbene
avijacije (DBA). Oni su na toj godini studi-
rawa imali borbenu obuku na G-2.
Pet pilota i 17 oficira i podofici-
ra tehni~ke slu`be 229. lbae({) pro{li su
teorijski deo preobuke u tehni~koj u~ionici
u Mostaru u Sokolu od 22. oktobra do 10.
novembra 1984. godine.
Prva dva aviona G-4 ev. br. 23621 i
23623, koji su preuzeti iz VOC-a, sletela
su na aerodrom Pula 3. decembra 1984. ^e-
tiri dana nakon wihovog dolaska prire|en
je sve~ani stroj jedinice i u leta~kom pro-
gramu prikazane su letne mogu}nosti G-4. Za
komandama se nalazio pilot VOC-a major
39
Par G-4 iz 249. lbae([) sa cementnim avio-bombama
pred dejstvo na poligonu Benkovac 1991. godine
Laslo Kolar. Prvi let iz kursa preobuke
istog dana imao je kapetan prve klase Ni-
kola \erfi. U Puli su 19. decembra pre-
uzeli i tre}i avion ev. br. 23622.
Da bi se {to pre zavr{io prakti~-
ni deo preobuke na tek prido{lim avio-
nima, intezivno su leteli, i oni su to-
kom decembra 1984. imali 118 ~asova
naleta. Preobuka prve eskadrile na G-4
zavr{ila se do 10. januara 1985. godi-
ne. Preobuka se nastavila 1985. sa pi-
lotima eskadrile i delom pilota koman-
de 185. puka. Prose~no su piloti imali
sa nastavnikom za preobuku 16 letova,
sa 11,30 sati naleta, i pet samostalnih
letova sa 4,20 sati naleta.
Jedan od prvih zadataka za 229.
lbae({) bilo je predstavqawe G-4 na pa-
radi Pobeda-85, prire|enoj u glavnom
gradu 9. maja 1985. godine. Posle sedam
nedeqa priprema i 102 leta (sa 55 ~aso-
va naleta) u e{alonu RV i PVO u~estvo-
40
valo je jedanaest pilota sa {est aviona.
Tokom 1985. i do juna 1986. godine
iz fabrike je u 229. lbae({) do{lo 18
novih G-4 i time se zavr{ila popuna
eskadrile u Puli. U me|uvremenu, u sep-
tembru 1985, eskadrilama su predati
avioni G-2 koje su nastavile da koriste
taj avion. Posle preobuke celog sastava
229. lbae({) na novu tehniku, u {kolskoj
godini 1986/87. primqeni su prvi pi-
tomci izabrani da ~etvrtu godinu pro|u
na G-4. Na aerodromu Pula do{lo je 18
pitomaca 36. klase VVA.
Prvi samostalni let izveo je tada
pitomac Ranko @ivak, a sada jedan od vo-
de}ih oficira vida. Svi pitomci 36. kla-
se zavr{ili su obuku od 14. oktobra 1986.
do 10. jula 1987. godine. Imali su prose~-
no 129 letova, sa 56 ~asova naleta. Kako
u jedinice nisu do{li novi avioni, 17 tek
promovisanih potporu~nika 36. klase su
nakon obuke na G-4 morali da na Golubov-
cima pro|u preobuku na stari avion ja-
streb pre odlaska na prva radna mesta!
U prvim godinama slu`be G-4 piloti
stalnog sastava u 229. lbae({), osim re-
dovnih zadataka na obuci, prikazivali
su avion na aeromitinzima i u~estvova-
li u izradi nastavnog filma o G-4. Na
zdru`enim takti~kim ve`bama Snaga-
88, Krka-88 i U~ka-88 potvrdilo se
da su u 229. lbae({) savladali borbenu
primenu G-4. Na tim ve`bama kori{}ene
su plamene avio-bombe PLAB-200.
Na aerodromu u Puli pitomci ~etvr-
te godine {kolovani su zavr{no sa 39.
klasom, {kolske godine 1989/90. godi-
ne. U slede}oj godini prvi put su na G-4 u
229. lbae({) do{li pitomci tre}e godi-
ne iz 41. klase.
Kada se 1986. godine zavr{ila po-
puna eskadrile u Puli, novi avioni su iz
fabrike do{li u ruke pilota i tehni~ara
iz 239. lbae({) sa Golubovaca. Tu su na
1. jul 2008.
 DE NEB-89
Zdru`ena takti~ka ve`ba Deneb-89, odr`ana od 28. do 31. maja 1989, razliko-
vala se od drugih po masovnosti u~e{}a i te`ini zadataka. Prvi put se govorilo o sa-
mostalno izvedenoj operaciji vida. Na ve`bi su u~estvovale sve tri eskadrile G-4 iz
VVA. Piloti 229. lbae({) imali su prvi put no}na dejstva, uz osvetqavawe ciqa sve-
tle}im avionskim bombama. Uni{tili su simuliranu kolonu ratnih brodova. Na po-
~etku ve`be trinaest G-4 iz 239. lbae({) preletelo je na aerodrom u Udbini. Na poli-
gonu Benkovac uni{tili su svih {est meta tenkova. U slo`enim meteorolo{kim uslovi-
ma G-4 su kod ostrvca Tramerka dejstvovali na metu razara~a. Tokom ve`be Deneb-89
avioni G-4 iz 249. lbae({) bili su na aerodromu Krk, odakle su poletali da bi dej-
stvovali na poligonima Marlera i Tramerka.

~etvrtoj godini leteli pitomci izabrani
za DBA. Posle sezone godi{wih odmora,
u septembru i oktobru 1986, pripadnici
te jedinice pro{li su teorijski deo pre-
obuke u Tehni~koj u~ionici u [kolskom
centru RV i PVO iz Rajlovca.
GO LU BOV CI, ZE MU NIK,
PE TRO VAC
Prva dva G-4 sletela su na Golubovce
24. juna 1986. u 14,22 sati. To su bili
avioni 23645 i 23646. Posle preobuke,
u {kolskoj godini 1987/88, primqeno je
na leta~ku obuku prvih osam pitomaca 37.
klase na ~etvrtoj godinu {kolovawa za
smer DBA. Do januara 1988. iz Sokola
je na Golubovce preleteo 21 G-4 i time se
popunilo daleko vi{e od 14 aviona po-
trebnih prema formacijskom sastavu. Os-
im zadataka iz okvira VVA, 239. lbae({)
se 1988. smatrala obu~enom za namenske
zadatke podr{ke i to se pokazalo na ve-
`bama Snaga-88, 5. oktobra na poligo-
nu Kalinovik i Udar-88 18. oktobra na
poligonu Krivolak. Piloti eskadrile dej-
stvovali su avio-bombama Mk 82.
U {kolskoj godini 1988/89. u 239.
lbae({) bili su pitomci ~etvrte godine
iz 38. klase VVA. Od {kolske godine
1989/90. na G-4 obu~avani su pitomci
tre}e godine iz 40. klase.
Go di ne 1987. po ~e li su da le te
avioni G-4 i u tre}oj eskadrili VVA - u
249. lbae({) na ae ro dro mu Ze mu nik u
ma ti~ noj ba zi VVA. Ta~no go di nu da na
posle 239. eska dri le i pri pad ni ci
249. eskadrile pro{li su kroz tehni~-
ku u~i o ni cu u [kol skom cen tru RV i
PVO. U eska dri li su bi la dva pi lo ta
koji su pro{li preobuku 1985. godine,
a {est dodatnih pilota imali su obuku
u va zdu hu u 239. eska dri li ok to bra
1987. godine.
Prva ~etiri G-4 pozajmqena iz 239.
lbae({) sletela su na aerodrom Zemunik
20. decembra 1987. u 11.42 ~asova. Na-
rednog dana piloti 249. lbae({) ve} su
poleteli na prvi zadatak izvi|awe
vremena na po~etku leta~kog dana.
Tek osvojeni G-4 pokazali su se efi-
kasnim u sezoni borbene obuke 1988. go-
dine na poligonima na ve`bama Mawa-
~a-88 i Snaga-88. Od oktobra 1988.
po~ela je obuka osam slu{alaca 34. kursa
nastavnika letewa VVA na avionu G-4. U
{kolskoj godini 1990/91. u 249. lbae({)
primqeni su pitomci ~etvrte godine VVA.
Osim eskadrila VVA i 252. lbae, G-
4 se kra}e vreme (1988) koristio u sasta-
vu 241. lbae 98. abr sa aerodroma Pe-
trovac. U toj eskadrili se 1988. i 1989.
letelo na orlu, ali su nedovoqan broj
aviona i tehni~ki problemi redukovali
nalet. Zato su preuzeti G-4 kako bi se na
tim avionima odr`avala trena`a pilota
orla i dela pilota komande 98. abr.

41
 Posledwi sastav iz 1998. godine

42 1. jul 2008.
 Akro-grupa na obuci decembra 1998. godine

U sastavu 105. puka u 333. me{ovitoj eskadrili, na osnovu naredbe od 1985, ~e-
tiri pilota letela su u sastavu tima sa ~etiri aviona jastreb. Posle prve sezone tim
se pro{irio na {est pilota, nastavnika VVA. Oni su uporedo sa osnovnim nastav-
ni~kim poslom i borbenom obukom leteli na aeormitinzima unutar SFRJ. Namera da
se sa jastreba pre|e na G-4 ostvarena je 1990. godine. Za potrebe Lete}ih zvezda u
zavodu Zmaj modifikovano je sedam G-4. Avioni su dobili podvesnik sa dimnim tra-
gom i skinuti su potkrilni nosa~i.
Lete}e zvezde su prvi put na novom avionu letele na aerodromu u Batajnici
20. maja 1990. povodom proslave tada{weg Dana vida. U sastavu posledwe predratne
postavke tima (leta 1991) bili su vo|a kapetan prve klase Andrej Perc, kapetan prve
klase Svetislav Jovi}, kapetani Bogoqub @ujovi}, Branko [ari} i Xevad Hasi} i po-
ru~nici Sa{a Risti} i Predrag Vuka{inovi}.
U ratnom razvoju predvi|alo se da piloti i G-4 iz Lete}ih zvezda u|u u 243.
lbae u sastavu 185. puka. Februara 1991. avioni su tokom kontrole VVA prevedeni
iz akrobatske u borbenu konfiguraciju i piloti su izveli dejstva na {kolskom takti~-
kom poligonu.
Nare|ewem Komande RV i PVO od 9. oktobra 1996. godine, ponovo su osnovane
Lete}e zvezde u sastavu 239. lbae. Svih sedam G-4 iz prvobitnog tima iz 1990. go-
dine ostalo je u {emi Lete}e zvezde i leteli su na redovnim zadacima obuke.
U sastavu tima bili su kapetan prve klase Predrag Vuka{inovi}, u ulozi vo|e,
kapetani Dragan Zlokas, levi pratilac, Zoran Katani}, desni pratilac, I{tvan Ka-
nas, repni pratilac, Sa{a Risti}, vo|a sinhropara i Tomislav Be}agovi}, pratilac
u sinhroparu. Prvi let u novom sastavu Lete}e zvezde imale su na aeromitingu na
prestoni~kom aerodromu, odr`anom 15. juna 1997. godine.
Avioni G-4 su leteli iznad Vr{ca i, prvi put u istoriji akrobatskih timova, na-
{i virtuozi oti{li u inostranstvo. Na fonu vrlo bliskih odnosa sa Bugarskom,Le-
te}e zvezde su od 26. do 29. septembra 1997. gostovale na aerodromu u Plovdivu.
U drugoj sezoni 1998. ta akrobatska grupa letela je sedam puta iznad doma}ih
aerodroma. U sastavu sedmorke letele su na aeromitingu u Hradec Kralove u ^e{koj.
U tim su 1998. primqeni kapetan prve klase Aleksandar Markotanovi} i poru~nik
Sa{a Gruba~.

43
 GRA \AN SKI RAT
Posle po~etnih gubitaka JNA, koje su
joj slovena~ki teritorijalci i policajci
naneli 27. juna 1991, eskadrile 5. korpu-
sa RV i PVO dobile su naredbu da prika`u
silu i odlu~nost u odbrani dr`ave. Avioni
G-4 iz 229. lbae poleteli su na borbene
zadatke. Trebalo je da uni{te blokade koje
su zaustavile jedinice JNA na slovena~kim
putevima. Na aerodrom u Bawaluci 29. ju-
na preletela su su tri G-4 i osam jastrebo-
va iz 252. lbae.
Na borbenim zadacima u~estvovali su
G-4 sa aerodroma u Zemuniku. Prvi ratni
let izveo je avion 23727.
U narednom koraku krize Hrvati su
formirali oru`anu silu. Aerodrom Zemu-
nik nalazio se previ{e blizu protivni~-
kih polo`aja, pa se 249. lbae prebazira-
la na aerodrom u Udbini.
Tokom leta 1991. godine G-4 su kori-
{}eni iznad kriznih prostora na zadaci-
ma demonstracije sile, posebno u za{titi
kolona JNA koje su se povla~ile ka istoku
i za vizuelna izvi|awa. To su radili pilo-
ti G-4 i jastrebova iz 252. lbae, koja se sa
delom aviona do 11. avgusta zadr`ala na
aerodromu u Bawaluci.
Kada su se krajem avgusta povremeni
incidenti pretvorili u otvoreni sukob hr-
Avioni 252. lbae na aerodromu Bawaluka leta 1991. godine:
naoru`ani G-4, jastrebovi i G-2
spremni su za odlazak na borbene zadatke
44
vatskih snaga sa JNA i TO, G-4 su po~eli
da se koriste za borbene zadatke. Piloti
252. lbae leteli su te`i{no iznad isto~-
ne Slavonije na zadacima vazduhoplovne
podr{ke 12. korpusa, 17. korpusa i 1. gar-
dijske proleterske mehanizovane divizije.
U toj eskadrili bili su koncentrisani is-
kusni piloti vi{ih ~inova, koji su na sebe
preuzeli velik deo ratnog tereta vida.
Kao oja~awe, iznad slavonskih pro-
stora leteli su i G-4 iz 239. lbae. Od 7.
jula na aerodromu u Tuzli nalazilo se pet-
naest G-4. Da bi se ravnomerno podelili
zadaci na sve pilote puka, uvedene su ro-
tacije eskadrila od 12. 8. do 29. 8. na
smeni se na{la 239. lbae. Slede}u smenu
~inili su pripadnici orlovske 242.
lbae, ali ratna nu`da se morala uva`iti
i zato se eskadrile G-4 iz Golubovaca vra-
tila u Tuzlu. Sa aerodroma u Puli se 18.
na 19. septembar prebazirala na aero-
drom u Tuzli 229. lbae. Avioni su 10. ok-
tobra preleteli na aerodrom u Golubov-
cima, kada se ku}i vratila i 239. lbae.
Dan posle sletawa u Golubovcima, iz Ko-
mande RV i PVO naredili su da se 229.
lbae uvrsti u sastav 172. puka. Sa G-4 je
tokom stacionirawa na tuzlanskom aero-
dromu izvedeno 108 borbenih zadataka.
Avioni G-4 iz 249. lbae leteli su te-
`i{no na zadacima vatrene podr{ke 9.
korpusa u severnoj Dalmaciji i Lici. Na
po~etku sukoba u eskadrili se nalazilo ~e-
trnaest G-4.
Na po~etku rata jedan broj aviona G-4
bio je, osim u eskadrilama, i na remontu u
zavodu Zmaj. Posle te{kih pregovora hr-
vatske vlasti su garantovale da ne}e pra-
viti probleme tokom preseqewa zavoda
(Zmaj) i decembra 1991. iz Velike Gori-
ce su izvu~eni razni avioni, motori, re-
zervni delovi, ma{ine, dokumenti, sistem
meta. Avioni su u delovima prevezeni na
kamionima, a samo je jedan G-4 preleteo na
aerodrom u Biha}u.
Posle 3. januara 1992. u 18 ~asova,
od kada su na snazi bili dogovoreni uslo-
vi primirja, avioni vi{e nisu poletali na
borbene zadatke.
Jedna ratna runda se zavr{ila, a
druga je po~ela od marta 1992. pucalo se
u BiH. Hrvati su poku{ali da preuzmu kon-
trolu nad Hercegovinom i da istisnu fede-
ralne snage. Na zadacima vatrene podr-
{ke leteli su G-4 sa aerodroma u Golubov-
cima. Zajedno sa orlovima izveli su 389
borbenih letova. U po~etku su piloti G-4
izvodili borbena dejstva primenom niske
{eme. Na taj na~in se obezbe|uju preci-
zni pogoci, ali su avioni izlo`eni PVO
protivnika. Kada su hrvatske snage pove-
}ale broj lakih prenosnih raketnih siste-
1. jul 2008.
 U Muzeju vazduhoplovstva na Aeodromu Naoru`ani G-4: lanseri raketa 128 mm
Nikola Tesla Beograd ~uva se zadwi i na unutra{wim nosa~ima dodatni
deo trupa G-4 23733 minka iz 249. rezervoari za gorivo
lbae koji je iznad Like 1991. pogo|en
lakim prenosnim raketnim sistemom
PVO. Pilot Branislav Ivanovski je
sleteo sa te{ko o{te}enom letelicom.
Avion 23733 jo{ uvek leti.

ma PVO, pre{lo se na visoku {emu uvo-
|ewe u napad sa visine od 3.000 do 4.000
metara.
Kako su G-4 bili naoru`ani samo kla-
si~nim nevo|enim sredstvima, na svakom
borbenom zadatku morali su da ulaze u zo-
nu dejstva protivni~ke PVO. Pored toga,
nisu imali infracrvene mamce, koji su na
deo aviona ugra|eni tek posle zavr{etka
sukoba. Zato su u 252. lbae na zadatke sla-
li parove G-4 i jastrebova sa mamcima ili
su sa G-4 kori{}ene svetle}e avio-bombe.
Gubici na borbenim zadacima bili su
neizbe`ni oborena su ~etiri G-4. Sre-
}om, sva ~etiri pilota pre`ivala su iska-
kawem iz aviona. Pilot 252. lbae kapetan
prve klase Zoran Marjanovi} pogo|en je
17. septembra 1991. u avionu 23603 u bli-
zini Sarva{a. Kolega iz jedinice kapetan
prve klase Novak Novakovi} pogo|en je 9.
novembra u G-4 23734 kod Jarmine, ali se
izvukao do prostora pod kontrolom JNA
kod Ba~ke Palanke i isko~io iz aviona. Iz
G-4 23728 kod Briwa, 20. septembra isko-
~io je pilot 249. lbae poru~nik Zoran Ka-
tani}. Posledwi ratni gubitak bilo je oba-
rawe G-4 23631 24. aprila 1992. godine,
u {irem rejonu Hutova. Komandir 229. lbae
potpukovnik Nikola \erfi je isko~io, ali
su ga zarobile hrvatske snage. Posle tri
meseca boravka u Lori, razmewen je u
Nemetinu.
Borbe na delovima prostora dr`ave
nisu prekinule obuku u VVA tokom ratne
{kolske 1991/1992. godine u 229. i 239.
eskadrili nastavila se obuka pitomaca 42.
klase na tre}oj godini.
UPO TRE BA NA KON 1992. i ~etvrte godine i obuku stalnog sastava za
namenske zadatke podr{ke KoV i RM. [kol-
Tokom povla~ewa federalnih snaga u ske 1992/1993. godine na obuci u 229. lbae
granice novostvorene dr`ave, svi avioni
bili su pitomci ~etvrte godine, sa pilotima
G-4 preba~eni su u SRJ. Letelice rasfor- iz 42. klase.
mirane 249. lbae su sa Udbine od 2. do 6.
Kandidati za pilotski poziv vi{e ni-
aprila preletele u SRJ. Ve}i deo tehnike su dolazili u VVA, ve} u jedinstvenu Vojnu
na{ao se u 252. lbae, u kojoj su do tada
akademiju i, u skladu sa talasom promena,
preovladavali jastrebovi i G-2. Ostatak G- pitomci su preimenovani u studente. Oni
4 iz 249. lbae podelile su 229. lbae i 239.
su nastavili da lete na tre}oj i ~etvrtoj go-
lbae. Time se konsolidovala flota G-4 i u dini na aerodromu u Golubovcima. Zbog
skladu sa novom strukturom RV i PVO, dve
ravnomerne podele zadataka studenti su
eskadrile iz 172. abr Golubovaca dobile leteli i u 229. i u 239. eskadrili.
su zadatak da provode obuku studenata tre}e
Borbena obuka smatrala se za prio-
LI^ NA IME NA AVI O NA
Jedan od prakti~nih primera kako stvoriti ~vrstu vezu izme|u pripadnika tak-
ti~kih jedinica u ratu bili su amblemi nastali 1991. godine. Do tada se u JRV i PVO
vrlo tvrdo branio svaki poku{aj stvarawa zasebnog identiteta jedinica, ali ne i u
ratu. Avioni G-4 sa Udbine dobili su znak kobre. Tehni~ari su izabrali li~na ime-
na aviona iza reflektora. Tako su avioni postali: Tawa, Len~e, Ceca, Jasna, Lepa
Brena, Super Sneki, Minka...

45
ritetni zadatak 252. lbae 204. abr, a de- Let iznad Crne Gore 1992. godine
lom resursa G-4 provodila se trena`a pi-
lota na du`nostima u komandama i vu~a me-
ta za PVO. Od 1994. godine 252. lbae ra-
stala se od lova~kih eskadrila i svrstala
u 98. abr, u kojoj su sabrane ~etiri lova~-
ko-bombarderske eskadrile, locirane u
centralnoj Srbiji. Proces podele jedini-
ca po nameni zavr{io se 1997, kada se 98.
abr preformirala u lova~ko-bombarder-
ski puk sa dve eskadrile orlova 241.
lbae, sa aerodroma u La|evcima, i 252.
lbae, koja se prenaoru`ala zamenom avio-
na sa 242. lbae. Iz Golubovaca preletelo
je devet jednoseda J-22 i {est dvoseda NJ-
22, koji su uvedeni u sastav 252. lbae, ume-
sto osam G-4, koji su predati 242. lbae.
Posle te zamene tehnike, zavr{ene okto-
bra 1997, ve}ina G-4 zatekla se u tri eska-
drile 172. abr. Izuzetak je ~inilo pet avi-
ona za vu~u meta i tri G-4, koji su zadr`a-
ni u 252. lbae za potrebe obuke PVO i
Poletawe sa aeodroma Golubovci, leta 2000. godine
trena`e pilota iz komandi.
U to vreme ve} se redukovao broj G-4
u inventaru RV i PVO na osnovu odredaba
Podregionalnog sporazuma o kontroli na-
oru`awa, koji je potpisan 1996. godine.
Prema tom dokumentu broj borbenih avio-
na morao je da se svede na 155. Zato je deo
vi{kova predat u zbirku Muzeja vazduho-
plovstva na Aerodromu Nikola Tesla Be-
ograd. Sa dela aviona odstrawene su in-
stalacije za naoru`awe, a neki su uni{te-
ni. Dva aviona G-4 izlo`ena su u krugu Mu-
zeja, jedan je postavqen na ulaz u Zavod
Moma Stanojlovi}, a jedan je uni{ten. U
~etiri eskadrile i Vazduhoplovnom opit-
nom centru ostalo je 65 G-4. Od tog broja,
21 avion morao se prekvalifikovati u ne-
borbeni tako {to su skinuti nosa~i, ni{an
i sve instalacije neophodne za primenu na-
oru`awa. Namena tih aviona suzila se na
obuku, pa su dobili oznaku N-62[ {kol-
ski. Oni su koncentrisani u 172. abr sa
namerom da se koriste samo za obuku stu-
denata.

AGRE SI JA NA TOA
U pripremi za odbranu od agresije
Natoa sve borbene eskadrile su oktobra
1998. pro{le generalnu probu rata
jedinice su dislocirane prema ratnim
planovima i bile su u visokoj borbenoj
gotovosti za namenske zadatke. Avioni
orao iz 252. lbae, sa posadama i tehni~-
kim sastavom, bili su 15 dana oktobra
stacionirani na Ponikvama kako bi bili
bli`e Kosovu u slu~aju potrebe da budu
uvedeni u borbe protiv albanskih pobu-
wenika. U vreme preleta orlovi su do
Ponikava leteli u smaknutom poretku sa
G-4, kako bi se zavarali protivni~ki ra- Borbena obuka studenata 1998. godine
dari i onemogu}ilo da registruju broj na aeodromu Golubovci

46 1. jul 2008.
prebaziranih aviona. G-4 su se vratili u Za nastupe na aeromitinzima, leta 2006, dva G-4
mati~nu bazu. dobila su privremene oznake Vojske Srbije
U prole}e 1999. godine, u sedmicama
pred rat, avioni G-4 iz 252. lbae vukli su
mete iznad poligona radi obuke posada
protivavionskih oru|a. Divizioni PVO iz
sastava RV i PVO imali su marta 1999. ga-
|awa na poligonu Pasuqanske livade radi
osve`avawa znawa rezervista.
Kada se ve} sasvim izvesno o~ekivao
prvi udar Natoa, izabrani su ciqevi za va-
trena dejstva za sve eskadrile naoru`ane
avionima orao i G-4. Zbog vi{ih perfor-
mansi orlovi su imali prednost u odnosu na
G-4. Zato su 24. marta, u ~asovima upravo
pred po~etak bombardovawa, orlovi iz sa-
stava 252. lbae preleteli sa mati~nog ae-
rodroma na Ponikve. Sedam G-4 ostalo je u
rastresitom razme{taju u krugu aerodroma u
Batajnici, i nisu leteli tokom rata. Osim
orlova iz 98. puka, na borbene zadatke le-
teli su G-4 iz 229. lbae. Devet aviona je 24.
marta, tako|e u ~asovima pred po~etak bom-
bardovawa, preletelo sa Golubovaca na
aerodrom u Ni{u. Piloti 229. lbae izvodi-
li su borbene letove u uslovima potpune
prevlasti protivnika u vazdu{nom prosto- Tokom 2000. godine najve}i broj na- Kada se 2003. formirala dr`avna
ru. Do Kosova su leteli na malim visinama, leta svih aviona u vidu izveden je na G-4. zajednica SCG, podeqena je imovina oru-
prate}i konfiguraciju terena da bi se uklo- ^ak se poku{alo i sa obnovom Lete}ih `anih snaga prema teritorijalnom princi-
nili iz poqa radarskog osmatrawa sa zvezda, dodu{e, na avionima u maskirnoj pu. Od tada su G-4 sa aerodroma u Golubov-
AWACS-a. {emi. Oni su leteli na proslavi Dana tog cima postali imovina Crne Gore. U skladu
Avioni Natoa uni{tili su na ni{kom vida 2. avgusta 2000. na aerodromu u Go- sa odlukom Vrhovnog saveta odbrane iz
aerodromu dva G-4. Jedan su pogodili kr- lubovcima. Visoki tro{kovi, nedostatak 2005, na tom aerodromu su sve letelice
stare}om raketom AGM-154 sa kasetnim kerozina i aviona uticali su na to da se koncentrisane u sastavu 239. me{ovite
puwewem, tada prvi put kori{}enom. Na Lete}e zvezde ugase. Za prikaz leta~kih avijacijske eskadrile kori{tene prven-
aerodromu u Dubiwu kod Sjenice tokom ra- ve{tina u solo programu kori{}eni su G-4 stveno za obuku studenata. U woj je trebalo
ta bili su stacionirani {est G-4 iz 242. iz Vazduhoplovnog opitnog centra. Od da se zadr`i jedno odeqewe G-4, a suvi{ni
lbae i jedan iz 239. lbae. 2004. odlasci na me|unarodne aeromitin- avioni da se prebace u jedinice stacioni-
Protivni~ki avioni uni{tili su na ge postali su redovni, tako da su do sada rane u Srbiji. Posle progla{ewa samo-
aerodromima sedam naoru`anih i 16 ne- G-4 leteli u ^e{koj, Ma|arskoj, Gr~koj, Ru- stalnosti Crne Gore, 3. juna 2006, u sasta-
naoru`anih G-4 i o{tetili devet, odnosno muniji i Slova~koj. Na tim letovima u Va- vu oru`anih snaga nove dr`ave ostalo je
14 aviona. Glavninu gubitaka naneo je pro- zduhoplovnog opitnog centra Sa{a Ri- svih 17 G-4 koji su se zatekli na aerodromu
jektil Natoa koji je pao blizu ulaza u pod- sti}, Sa{a Gruba~ i I{tvan Kanas. Golubovci. Sa gorivom poslatim iz Srbije
zemno skloni{te u selu Tuzi u lan~anom
po`aru stradali su svi avioni Lete}ih Avion G-4 sa oznakama ViPVO Vojske Srbije, uvedenim 2007.
zvezda i deo nenaoru`anih G-4.

PRE@IVE LA FLO TA
Flota G-4 prakti~no se prepolovila
tokom rata, a preostali avioni postali su
dragoceni za pre`ivqavawe vida. Piloti
orlova su, u nedostatku namenskih aviona,
sve ~e{}e leteli na G-4, iako oni nisu bi-
li predvi|eni u formacijskom sastavu 98.
puka.
Ratni gubici uslovili su rasformira-
wa 229. lbae, a G-4 iz 239. lbae predati su
242. lbae, zadu`enoj za nastavak obuke stu-
denata pilota. Avioni Natoa uni{tili su sve
primerke G-2, pa su studenti sa utve-75 di-
rektno prelazili na G-4. Veliki me|upro-
stor u performansama odrazio se na obuku,
tako da su samo izabrani studenti ~etvrte
godine prelazili na mlazni avion.

47
 roklubu Na{a krila. Samo dva G-4 po-
JE DI NI U SRP SKOJ vremeno se koriste za odr`avawe trena-
U ViPVO Vojske Republike Srpske na{ao se, sticajem okolnosti, samo jedan pri- `a pilota crnogorske Avijacijske baze, a
merak G-4 sa evidencionim brojem 23725. Na tom avionu su dva pilota poletela 2. ju- ostali primerci su prizemqeni.
na 1992. na prelet sa Batajnice na aerodrom u Bawaluci, u danima kada se zaokru-
`ivala podela federalnih oru`anih snaga na dve-tri samostalne sile. Zbog rizika IZ VOZ
od protivni~ke PVO u preletu, iznad prostora pod kontrolom protivnika, piloti su Izvozni poslovi sa galebom-2 i jastre-
se odlu~ili za bri{u}i let. U {irem rejonu Grada~ca naleteli su na dalekovod, jer su bom bili su prvi poslovni prodori jugoslo-
leteli ni`e od visine `ica. U prolasku su ostali bez terminezona i dela vertikalnog venske industrije u oblasti borbenih avio-
stabilizatora, koje su odsekle `ice dalekovoda o{tro i precizno kao `iletom. Od- na. O~ekivalo se da }e G-4, u marketin{kim
se~eni deo su na hrvatskoj dr`avnoj TV stanici prikazivali kao dokaz o tome da su materijalima nazvan supergaleb, otvoriti
oborili avion. Borci u maskirnim uniformama pozirali su za kameru dr`e}i komad novi prodor na tr`i{te, pre svega nesvr-
vertikalca na kojem se jasno video ~itav broj 23725. stanih dr`ava, sa kojima su tada bile raz-
Avion G-4 je trebalo da se vratiti na aerodromu Batajnici, ali je zbog o{te}e- vijene kvalitetne politi~ke veze.
wa zadr`an na popravci u Bawaluci. U me|uvremenu se SRJ distancirala od RS zbog Na osnovu dobrih iskustava sa jugo-
stranog pritiska, pa se G-4 na{ao u imovini 238. lbae. Posle reorganizacije vida slovenskim mlaznim avionima prve genera-
28. jula 1992. godine, G-4 je sa orlovima pre{ao u sastav 27. lbae. cije, libijsko ratno vazduhoplovstvo se od-
Intenzivno je kori{}en na borbenim zadacima sa aerodroma u Bawaluci, a lu~ilo da u|e u pregovore o nabavci G-4 jo{
1994. i 1995. godine i sa Udbine. U mati~nu bazu vratio se 5. avgusta 1995, kada su i 1977, tokom izrade prvog prototipa, a pre
drugi borbeni avioni sa Udbine preba~eni u RS pred prodorom hrvatskih snaga. Avi- prvog probnog leta. Libija se zanimala i
on je na jednom od letova pogo|en lakim prenosnim raketnim sistemom PVO. Pilot se za transfer proizvodwe G-4 kao dela am-
vratio u bazu sa o{te}enim avionom. Posle rata taj G-4 se vratio u stroj. bicioznog plana za stvarawe lokalne fa-
brike aviona. Ali su realisti~ne procene
potreba i mogu}nosti, Libijce zadr`ale na
nabavci galebova G-2. Posledwi primerci
G-2 za Libiju finalizovani su u fabrici
Soko 1983, u vreme kada se proizvodwa
ve} preusmerila na G-4. Licencna proiz-
vodwa bila je ponu|ena i Iranu i Iraku.
Blizu odluke o nabavci G-4 sredinom
osamdesetih godina bila je i Nigerija, u
vreme kada je ratno vazduhoplovstvo te dr-
`ave ve} imalo dva mlazna {kolsko-bor-
bena aviona alfa xet i MB339AN. U po-
nudi za prodaju jo{ jednog modela aviona,
identi~ne namene, G-4 je smatran favori-
tom, ali se Nigerija na kraju odlu~ila za
~ehoslova~ki L-39 albatros, ponu|en po iz-
uzetno niskoj ceni i sa kratkim rokovima
izrade.
Posao sa Nigerijom primer je proble-
ma koji su se ispre~ili na putu izvoza G-4.
^ehoslovaci su bili sna`ni konkurenti, jer
su imali masovnu proizvodwu relativno
jednostavnog aviona ni`ih performansi od
G-4, ali i znatno ni`e cene. Rokovi za pro-
izvodwu G-4 bili su du`i u odnosu na konku-
studenti piloti zavr{ne godine 127. klase uskoro da se uz remont provodi i moder- rente. Sredinom osamdesetih za izvoz se,
VA izveli su prve samostalne letove. Dva nizacija aviona. Kako ViPVO Vojske Sr- prema proceni mogu}nosti, nudilo do 15
pilota zavr{ila su 7. jula 2006. redukovan bije ima potrebe za G-4 i nameru da ula`e aviona godi{we. U vreme kada se zavr{a-
program leta~ke obuke. u te avione, od Crne Gore su zatra`ene le- vala serijska proizvodwa za JRV i PVO,
Posle reorganizacije provedene telice koje su tamo postale suvi{ne. Dva pove}ane su proizvodne kvote za izvoz i ti-
2006/2007, u sastavu Vojske Srbije osta- aviona sa aerodroma u Golubovcima su no- me je otvoren put ambicioznom marketingu
lo je 25 aviona G-4. Oni se nalaze u sa- vembra 2006. predata na kori{}ewe Ae- na stranim tr`i{tima. Na`alost, to vreme
stavu 98. i 204. avijacijske baze i Tehni~-
kom opitnom centru, odnosno eskadrili u
Sektoru za letna ispitivawa, ili na re- UDESI juna 1987, na avionu 23634. Pilot Va-
montu. Na G-4 lete piloti 252. me{ovite zduhoplovnog opitnog centra Milan Pa-
U udesima je uni{teno deset aviona
avijacijske eskadrile, u kojoj se sada pro- G-4. U devet udesa je 13 ~lanova posade vlovi} tog se dana iznad aerodroma u
vodi obuka studenata. G-4 se koristi za isko~ilo iz aviona pomo}u izuzetno pou- Batajnici pripremao za prikaz manevar-
odr`avawe trena`e pilota iz orlovske skih mogu}nosti G-4. Let se zavr{io uda-
zdanog sedi{ta Martin-Bejker Mk 10 (na
242. eskadrile. rom u tlo, jer se Pavlovi} odlu~io za ma-
U toku je planski remont G-4 radi pro- prototipovima i PPP sedi{te Mk 8). Je-
du`ewa vremenskog resursa. O~ekuje se dina katastrofa na G-4 dogodila se 24. nevar na premaloj visini.

48 1. jul 2008.

G-4 iz sastava 12. skvadrona RV Unije Mijanmar
U naoru`awe mijanmarskih G-4,
osim jugoslovenskih sredstava
uvr{tene su i kineske
avio-bombe
se podudara sa slomom SFRJ i prekidom
rada doma}e vojne industrije.
Deo marketing{kog predstavqawa G-4
bilo je u~e{}e aviona na presti`nim
me|unarodnim izlo`bama 1983. godine na
Bur`eu i 1984. na Farnborou prikazan je
prototip 23005. Na salonu Bur`e 1985.
predstavqeni su G-4 23626 sa privremenim
brojem 406 za izlo`bu i orao.
Pre gra|anskog rata {est aviona G-4
izvezeno je u Uniju Mjanmar (biv{a Burma),
koja tradicionalno, po~ev{i od 1953, ko-
risti proizvode jugoslovenske odbrambene
industrije. [est G-4 proizvedeno je u po-
sledwem trenutku pre prekida rada u So-
kolu. [est pilota sa Dalekog istoka je
krajem 1990. pro{lo kroz tehni~ku u~ioni-
ci u Rajlovcu, a zatim od januara do aprila
1991. zavr{ilo preobuku u vazduhu na G-4
u 249. lbae.
Kuriozum u istoriji na{e industrije,
usmerene pre svega na izvoz u dr`ave tre-
}eg sveta, predstavqa ponuda G-4 na inter-
vidovskim tenderima ameri~kog ratnog va-
zduhoplovstva i ratne mornarice JPATS i
BFTS za nabavku {kolskih aviona. Iako se
od po~etka G-4 nije smatrao za favorita za
JPATS (na kojem se tra`io avion znatno ni-
`ih performansi), Ratno vazduhoplovstvo
SAD se pobrinulo da pribavi podatke o
na{em avionu. Zato su se 1990. ameri~ki
piloti na{li u kabini G-4 u Vazduhoplov-
nom opitnom centru i 249. lbae. Prema
uslovima JPATS-a, avion se morao proiz-
voditi u SAD, sa ameri~kom avionikom i
motorom. Za G-4 je, kao strate{ki partner
1990. godine, izabrana firma Xeneral
dajnemiks (General Dynamics) u kojoj se u to
vreme u velikim serijama izra|ivao bor-
beni avion F-16.
Ameri~ki partneri nisu otvorili pri-
stup svom tr`i{tu, ali su pristali da mar-
ketin{ki i tehnolo{ki podr`e izvoz radi-
kalno modernizovanog G-4 u tre}e dr`ave,
pre svega korisnice F-16. Turska, u kojoj se
F-16 licencno proizvodio, predstavila se
kao prvi interesent za vesternizovani G-5.
U SFRJ se 1991. godine taj posao smatrao
velikom {ansom i zato je u dokumentima G-5
preimenovan u TURGO" (turski galeb).
NEO STVA RE NI
PLA NO VI
Na crte`ima Vojnotehni~kog insti-
tuta G-4 se pojavio 1980. godine kao jed-
nosedi laki juri{nik, kao {to se to u pr-
voj generaciji doma}ih mlaznih aviona
u~inilo i od galeba, da bi se izradio
jastreb. Kako je orao smatran jedinim
perspektivnim juri{nim avionom, on je
favorizovan, a jednosedi G-4 se zadr`ao
samo na projektnim re{ewima.
49
U odnosu na osnovnu varijantu aviona, na G-4M, u prvi mah upadaju u o~i
lanseri za rakete R-60 sme{teni na krajevima krila
MO DER NI ZA CI JA
Planovi modernizacije G-4 vo|eni su
na dva uporedna koloseka od 1986. za iz-
voz i od 1987. za JRV i PVO. Razlozi eko-
nomi~nosti bili su presudni za odluku o
izradi jednog tehnolo{kog demonstratora
i, naredbom Komande RV i PVO od 5. no-
vembra 1990, avion 23646 poslat je iz
252. lbae u Soko radi prepravke u G-4M.
Radovi su se nastavili u Utvi, ali su ne-
dostatak novca i interesa vida uticali na
to da se izrada prototipa produ`i za vi-
{e godina. Kona~no, svi radovi su zavr{e-
ni s po~etkom prole}a 1999. godine. Prob-
nom pilotu Vazduhoplovnog opitnog centra
potpukovniku Dragojlu Grozdanovi}u pove-
reni su fabri~ki letovi. Prvi let aviona
G-4M izveden je 22. marta 1999, dva dana
pre po~etka rata.
Kao avion G-4M je neva`an za borbene
zadatke, pa je ostavqen na aerodromu i po-
vremeno je preme{tan kako bi se izbegao
uni{tewe. Lak{a o{te}ewa na wemu posle-
dica su pogodaka u infrastrukturu aerodro-
ma. Radove na popravci preuzeli su u Utvi
i avion je avgusta 2001. vra}en u Vazduho-
plovni opitni centar, u rastavqenom stawu.
Posle monta`e i zavr{nih priprema prvi
let je, 23. aprila 2002, izveo opitni pilot
Vazduhoplovnog opitnog centra major Mirko
Zamaklar.
U pore|ewu sa standardnim G-4, mo-
dernizovani G-4M je oboga}en doma}im
elektronskim ni{anskim sistemom i pove-
}ane su mu borbene mogu}nosti na kraje-
50
vima krila dobio je dva nosa~a za IC sa-
movo|ene rakete vazduhvazduh R-60, a pod
krilima TV-vo|ene rakete AGM-65B mave-
rik. Oja~ana su ~etiri potkrilna nosa~a,
tako da unutra{wi par mo`e da ponese do
500 kg tereta, a spoqa{ni do 350 kg. No-
sivost korisnog tereta na G-4M iznosi
1.950 kg, {to je 34,5 odsto vi{e u odnosu
na maksimalni teret na standardnom G-4.
U pilotskoj kabini izvedene su promene
razme{taja pokaziva~a i naru~eni su ure-
|aji nove generacije. Ugra|en je ure|aj za
poboq{awe stabilnosti i upravqivosti
(UPSU), kao {to je to ura|eno na avionima
J-22 i NJ-22 orao.
DI GI TA LI ZA CI JA
Aktuelni program usavr{avawa G-4MD
(modernizovani digitalizovani) trebalo bi,
prema planovima Vojske Srbije, da obezbe-
di leta~ku obuku studenata i stalnog sastava
i da predstavqa savremeni borbeni sistem
za podr{ku u ViPVO VS, prilago|en zahte-
vima vi{enamenskih borbenih aviona ~et-
vrte generacije. Prema Takti~koj studiji pr-
venstveno }e biti izvedene izmene u avio-
nici tokom prepravke postoje}ih aviona
bi}e integrisani modularni ra~unar misije,
dvostruka magistrala podataka standarda
1553B, dva vi{enamenska kolor-pokaziva-
~a u obe kabine, pokaziva~ HUD sa kamerom
u prvoj kabini, rezervni letni instrument
(BFI) u obe kabine, sistem komandi na pali-
ci i ru~ici gasa (HOTAS), te vi{enamenski
kontrolni panel u obe kabine. U preobliko-
vanoj kabini bi}e mesta i za digitalne ma-
pe.
U skladu sa novim standardima u G-4MD
bi trebalo da se ugradi inercijalni naviga-
cijski sistem sa GPS-om, novi sistem za ra-
dio-navigaciju i instrumentalno sletawe
VOR/ILS, ure|aj za merewe rastojawa DME,
radio-kompas ADF, radio-magnetni indika-
tor RMI, `iro-direkcional (DG), ra~unar
vazdu{nih podataka, ure|aj za identifika-
ciju svojtu|, dve savremene radio-stanice,
radio-visinomer. Jedna od novina na G-4MD
bi}e registrator letnih i video podataka sa
sistemom za prenos podataka i zemaqskom
stanicom za pretpoletnu pripremu i posle-
letnu analizu.
U sistemu obuke pilota G-4MD bi tre-
balo da postane savremena platforma sa
ure|ajima za pra}ewe rada studenata i si-
muliranim misijama savremenih vi{ena-
menskih borbenih aviona. Zato }e se inte-
grisati sistem za virtuelnu obuku, koji bi
studentu trebalo verno da simulira savre-
meni sukob u vazdu{nom prostoru. Nastav-
nik }e u drugoj kabini imati panel za simu-
laciju raznih otkaza. Takti~ka efikasnost
G-4MD poboq{a}e se nabavkom novih vo-
|enih sredstava. Pre`ivqavawe u vazdu-
{nom prostoru informati~ke ere treba da
se obezbedi primenom novog signalizatora
radarskog ozra~ewa i sistemom za pasivno
ometawe, a centralni nosa~ pro{iri}e na-
menu, jer }e mo}i da primi podvesnik sa
elektronikom, kao {to je sistem za ozna~a-
vawe ciqeva ili IC ure|aj za osmatrawe
1. jul 2008.
(FLIR). Naknadno }e se razmotriti nabavka
podvesnika sa aktivnim ometa~ima.
Posle produ`etka veka trajawa, mo-
dernizovani G-4MD }e mo}i da lete u eska-
drilama ViPVO sve do 2030. kao {kolski
avioni pogodni za prelaznu obuku na budu-
}i vi{enamenski borbeni avion.
ODLIKE
[kolsko-borbeni mlazni avion G-4
metalni je jednomotorni dvosed dozvu~nih
brzina, namewen za savremenu leta~ku
obuku (osnovna varijanta), osnovnu borbe-
nu obuku, trena`u pilota, vi{estruku tak-
ti~ku upotrebu kao laki borbeni avion i
vu~u vazdu{nih meta.
Pogonsku grupu aviona G-4 sa~iwava
turbomlazni motor RR VIPER-632-46, koji
mo`e da razvije stati~ki potisak od 1777
daN.
Avion je snabdeven hidrauli~kim i
kombinovanim elektromehani~kim ure|a-
jima, koji omogu}uju lako i precizno upra-
vqawe. Pilotski prostor je presurizovan
i klimatizovan, sa ugra|enim izbacivim
sedi{tem 0-0 i snabdeven opremom koja
omogu}uje efikasnu upotrebu aviona dawu
Obnova obuke lova~ko-bombarderske avijacije
posle opravke aerodroma Batajnica, marta 2000. godine
i no}u. Za poletawe i sletawe koristi
betonske i pripremqene travnate polet-
no-sletne staze, a ima i mogu}nost samo-
stalnog pokretawa motora. Radi skra}i-
vawa staze poletawa i sletawa, avion se
oprema startnim raketama, odnosno pa-
dobranom za ko~ewe.
Koncipiran je tako da bude lak za
odr`avawe i kori{}ewe u poqskim uslo-
vima.
NA O RU@AWE
Kao laki borbeni avion G-4 naoru-
`ava se streqa~kim, bombarderskim i ra-
ketnim naoru`awem. Streqa~ko naoru`a-
we sa~iwava dvocevni top G[-23L, kali-
bra 23 mm, sa borbenim kompletom od 200
granata, koji je sme{ten u kontejneru aero-
dinami~kog oblika. Kontejner topa se po-
stavqa sa dowe strane trupa aviona i u
wemu su, osim topa, sme{teni instalacija
za repetirawe topa i sanduk za sme{taj
granata sa kanalima za dovod granata i od-
vod karika i ~aura (~aure se odvode u at-
mosferu). Kontejner se za avion vezuje pre-
ko tri vezne ta~ke. Predwa veza je regla-
`na, tj. pomo}u we se pode{ava kontejner
topa po pravcu i elevaciji. Kontejner se
skida, pa se avion mo`e koristiti bez
ugra|enog streqa~kog naoru`awa.
Bombardersko naoru`awe sa~iwava-
ju ~etiri nosa~a bombi, po dva ispod sva-
kog krila (unutra{wi i spoqa{wi). Oni su
predvi|eni za no{ewe bombi te`ine do
350 kg, kaseta potro{nog tipa, skupnih no-
sa~a bombi i sve`weva bombi.
Na potkrilne nosa~e naoru`awa mogu
se podvesiti {esnaestocevni lanseri ra-
keta L-57, dvocevni i ~etvorocevni lanse-
ri raketa L-128 i dopunski nosa~i raketa
DN-5.
Dejstvo naoru`awem omogu}ava
`irostabilizovani ni{an feranti (Fer-
ranti) D282.
ELEK TRON SKA OPRE MA
Avion G-4 opremqen je elektronskom
opremom koja omogu}ava letewe u povoq-
nim i slo`enim meteorolo{kim uslovima
dawu i no}u.
Elektronsku opremu sa~iwavaju: ra-
dio-stanica, kondor i radio-stanica mini
kobac, avionski interfon me{a~, radio-
kompas, radio-magnetski indikator, radio-
51
visinomer, avio-`irohorizont, `iro-mag-
netski kompas, prijemnik vertikalnog ra-
dio-fara, prijemnik VOR/ILS, ure|aj za
merewe daqine, signalizator ozra~ewa i
ure|aj za upotrebu sredstava za pasivno
ometawe.
KON STRUK CI JA
Avion G-4 je takozvani slobodnonose-
}i niskokrilac, potpuno metalne konstruk-
cije, sa uvla~e}im stajnim trapom tipa tri-
cikl.
Krilo aviona je strelasto, dvorame-
wa~no, sa jednom pomo}nom ramewa~om i
integralno ma{inski frezovanom opla-
tom u korenom delu krila, a u zavr{nom
Povratak u Batajnicu sa dejstva nevo|enim raketnim zrnima i topom na poligonu ^enta, 2007. godine
52
delu klasi~no sa rebrima i uzdu`nicama.
Veza sa trupom je izvedena preko {est
prikqu~nih ta~aka.
U kri lu su sme {te ni in te gral ni
krilni spremnici za gorivo i glavne noge
stajnog trapa. Okovnim vezama podve{e-
na su zakrilca i krilca na zadwu rame-
wa~u, a pokre}e se pomo}u servopokreta-
~a elektrohidrauli~kog, odnosno hidrau-
li~kog tipa.
Za no{ewe raketno-bombarderskog
naoru`awa, dodatnih rezervoara goriva i
kontejnera sa topom, avion je snabdeven
sa ~etiri potkrilna nosa~a naoru`awa i
sa podtrupnim nosa~em, s tim {to su unu-
tra{wi potkrilni nosa~i povezani sa in-
stalacijom za gorivo.
Repne povr{ine se sastoje od hori-
zontalnog obrtnog repa i vertikalnog sta-
bilizatora sa krmilom pravca.
Horizontalne repne povr{ine su dvo-
delne, celoobrtnog tipa, a po geometriji
strelast sa negativnim dijedrom (-10).
Konstrukcija se sastoji od dve ramewa~e,
rebara, uzdu`nica i nose}e oplate, a po-
vr{ine su preko veznih elemenata spojene
sa jedinstvenim obrtnim vratilom ugra|e-
nim na zadwem delu trupa. Obrtnim repom
se komanduje pomo}u hidrauli~ki pogowe-
nog komandnog ure|aja.
Vertikalna repna povr{ina je stre-
lasta, klasi~nog tipa, sa krmilom pravca i
trimerom. Konstrukcija sa jednom glavnom i
dve pomo}ne ramewa~e, rebrima, uzdu`ni-
1. jul 2008.
cama i nose}om oplatom, pri~vr{}ena je
rastavqivom eksploatacionom vezom za
trup. Krmilom pravca komanduje se meha-
ni~kim komandnim ure|ajem, a trimerom
elektri~no.
Trup aviona je izveden kao poluquska
sa okvirima, uzdu`nicama i nose}om opla-
tom. Konstrukcija je ra|ena iz tri tehnolo-
{ka dela: kabinski, centralni i zadwi. Ka-
binski i centralni deo trupa ~ine eksploa-
tacionu celinu predwi deo trupa. Predwi
i zadwi deo trupa spajaju se rastavqivom
vezom, omogu}uju}i na taj na~in skidawe, od-
nosno postavqawe motora.
U nosnom delu predweg dela trupa,
sme{teni su elektronska oprema i predwa
noga stajnog trapa.
Presurizovane i klimatizovane pilot-
ske kabine sa komandnim ure|ajima, meri-
lima, opremom i sedi{tima, omogu}avaju
rad dva pilota sme{tena jedan iza drugog,
pri ~emu je nastavniku letewa sa drugog se-
di{ta obezbe|ena dobra vidqivost.
Neposredno iza kabina nalaze se
trupni spremnici za gorivo i pogonska
grupa, dok su uvodnici vazduha i elektro-
oprema sa akumulatorima na bo~nim
stranama trupa. U centralnom delu pred-
weg dela trupa sme{teni su hidrauli~ni
i klima ure|aji, i ve}ina komandnih ure-
|aja.
U zadwem delu trupa je izduvna cev
motora, a sa dowe strane vazdu{na ko~-
nica i repno peraje (ventral fin). Zavr-
{ni deo trupa je iskori{}en za sme{taj
padobrana za ko~ewe.
Streqa~ko naoru`awe se sme{ta u
kontejner, koji se pomo}u adaptera mo`e
podvesiti na podtrupni nosa~. Za podve{a-
vawe startnih raketa predvi|eni su poseb-
ni nosa~i na dowem delu trupa.
Stajni trap je tipa tricikl sa vazdu-
{no-uqnom amortizacijom i gumama {iro-
kog profila, {to omogu}ava poletawe i
sletawe sa betonskih, i pripremqenih
travnatih poletno-sletnih staza.
Glavne noge stajnog trapa se uvla~e
pomo}u hidrauli~kih radnih cilindara u
krilo ka centralnoj liniji, a predwa u
trup napred. U to~kove glavnih nogu stajnog
trapa ugra|ene su hidrauli~ke ko~nice sa
diskovima.
53
 TAK TI^ KO-TEH NI^ KE OD LI KE
Dimenzije i mase aviona
Du`ina aviona (sa pito-cevi)................................... 12,248 m
Visina aviona............................................................ 4,299 m
Razmah krila................................................................. 9,88 m
povr{ina krila...........................................................19,50m2
strela krila...................................................................... 22
Masa praznog opremqenog aviona.............................. 3.230 kg
Masa osnovne varijante .............................................4.695 kg
Masa sa spoqnim optere}ewem ..................................6.100 kg
Masa sa preoptere}ewem ...........................................6.300 kg
Masa unutra{weg goriva. ...................1.272 kg
Performanse aviona
Maksimalna brzina aviona......................................880 km/~
(za H > 2.000 m)...........................................................0,8 Ma
Brzina uzdizawa .........................................(na H = 0 m) 28 m/s
Plafon leta.............................................................14.050 m
Du`ina poletawa i sletawa (m = 4.750 kg)
- zalet.............................................................................640m
- protr~avawe............................................................... 570 m
Dolet (mak. masa sa potkrilnim spremnicima)........... 2.050 km
Takti~ki radijus Ni Ni Ni (5 minuta borbe)......... 300 km
Dozvoqena optere}ewa aviona............................+7,2/-3,6 G

Prilog pripremili

Aleksandar RADI]
Mr Slavi{a VLA^I]

54 1. jul 2008.

NA[A SRBIJA
Pi{e
Branko KOPUNOVI] ogledajte listu najboqih teniserki sveta.
P Prvo dve Srpkiwe, pa tri Ruskiwe, i
onda redom. Slu~ajno? Ni slu~ajno! Ana
ima sjajan servis, ubrzala je igru, wena
loptica nepogre{ivo nalazi neuhvatqive
delove terena protivnice. Jelena je druga~ija,
ona je, pre svega, sr~ani borac i kapa dole za
sve {to je uradila i osvojila. Nikada ne treba
zaboraviti onaj iscrpquju}i me~ protiv
Slova~ke, kada je, u odsustvu Ane zbog povrede,
bila primorana da brani ugled Srbije. Sa
veoma mladim, neiskusnim devojkama nije
imala {ta da tra`i protiv veoma jake
selekcije, motivisane i ohrabrene zdu{nom
podr{kom doma}e publike. A i ona je jedva
stajala, isce|ena virusom koji joj je
zaustavqao dah. Bleda, na ivici snage,
ostavqala je deli} po deli} sebe na terenu.
Svako bi smatrao da je ispravno da preda me~.
Ne i ona.
ako se bori za svoju zemqu. Kao Nole koji
T posle svake pobede uzvikne Srbija!
Odbojka{ice tako|e. To ose}awe se ne u~i,
wega ima ili nema, gluma i patetika se odmah
prepoznaju poput otu`nog mirisa. Novac i
slava su sasvim drugo. Potrebu, iskonsku i
pravu, da vole otaxbinu imaju svi. Oni na
glasu i sasvim obi~ni qudi. Patriotizam, ma
kako istro{ena re~ bila, jeste ve~na tema.
Stru~waci koji izu~avaju qudsku svest ka`u da
su wegove najizra`ajnije forme pona{awa u
ratu i sportu. O ratu bismo mogli naduga~ko i
na{iroko. Gotovo da nema generacije sa ovih
prostora koja ga nije osetila na svojoj ko`i.
Na`alost. U posveti ispisanoj na kwizi koju je
poklonio prijatequ, slavni Ernest Hemingvej je
napisao: Znam da je od rata gori samo pakao,
ali tamo nisam bio... Upravo tako.
Na sredokra}i izme|u emocija i nauka
stoji {kola. Uporedo sa gradivom u~i se `ivot.
Za katedrom se smewuju ovakvi i onakvi nasta-
vnici, roditeqi su naj~e{}e u popodnevnoj
smeni. Ako na|u vremena. Ukoliko ga nemaju,
ili jo{ gore, ne nalaze potrebu za dodatnim
lekcijama, stvari kre}u nizbrdo, pa i stranpu-
ticom. Ima jedna {kola iz koje |aci nikada ne
be`e. Naprotiv, raduju se svakom ~asu i no-
vom susretu s wenim prostorom. A taj prostor
je ~itav svet. Zove se Na{a Srbije, leti se
poha|a. Wena vrata su {irom otvorena, ne
ko{ta, tamo se ne pola`e prijemni. Samo do-
bra voqa i puno qubavi. Putuju}a ustanova,
pod vedrim nebom, nazovite je kako ho}ete,
{iri razumevawe i dobru voqu. Ima je svuda,
od najudaqenijih i najsiroma{nijih, za{to ne
re}i, delova zemqe, gde `ive zaboravqena de-
ca iz gra|anskih ratova, sve do najzaba~enijih
SA
galerije
enklava na Kosovu i Metohiji. Tamo mali{ani
sawaju samo jedan san: detiwstvo bez straha,
veru i nadu koju su izgubili.
Na{u Srbiju su, pre osam godina, osno-
vali qudi dobre voqe i sa blagoslovom We-
gove svetosti patrijarha Pavla. Oni koji bi da
za{tite decu, daju im pravo da slobodno u~e i
misle, vredni su svake pa`we. Ali oni ne `ele
nikakav publicitet. Po~eli su pru`aju}i pomo}
i za{titu deci ~iji su roditeqi poginuli, ne-
stali u grmqavini rata, kidnapovani, netra-
gom izgubqeni tokom ratne drame. Oni su po-
stali savest Srbije.
Sem ostalih, posetili su porodicu Stefa-
novi} u selu Dowe Suhotno kod Aleksinca.
Prona{li su ~etiri bisera, devoj~ice izuzet-
nog dara, u~tive, marqive, pedantne, do suza
pune qubavi prema Srbiji. Jedna od wih, Ale-
ksandra joj je ime, svojim stihovima je postide-
la mnoge pesnike. Odakle detetu toliko snage,
duha i dara? Svako naredno putovawe otkri-
lo je nova lica budu}ih lekara, oficira,
in`iwera, informati~ara, zanatlija, misli-
laca, stvaralaca...
Zahvaquju}i wima, ta humanitarna orga-
nizacija, koju predvodi izuzetan ~ovek Mla|an
\or|evi}, obezbedila je, sem ostalog, materi-
jalnu pomo} za 1.200 mali{ana {irom Srbije,
Kosova i Metohije, Republike Srpske...
[ta jo{ u~e deca Moje Srbije?
Sve! Kako se postaje dobar i human ~ovek,
pre svega. U~e i ono {to uveliko naslu}uju da
je kom{ija prijateq, {to bi stariji rekli,
spoznaju {ta je me|uetni~ka i me|ukulturalna
tolerancija, izgradwa i razvoj savremenog de-
mokratskog dru{tva, razumevawe svekolike
razli~itosti me|u qudima...
toj je {koli sve druga~ije, do ushi}ewa. Pa
U }e predsednik Tadi} na Tari podi}i
mali{ana uvis, a wegovim drugarima
uzviknuti: Hvala vam {to postojite!.
Mitropolit Amfilohije Radovi} je i u mantiji
pokazao kako ve{to barata loptom i smelo se
upustio u igru na male goli}e. Doletela je
Ana Ivanovi}, stigao je Novak \okovi}, kola
pretrpana slatki{ima dovezao je Vawa Grbi},
pa proslavqeni vaterpolisti Vlada
Vujasinovi}, Predrag Manojlovi}, megazvezda
NBA Pe|a Stojakovi}, ko{arka{i i fudbaleri
ve~itih rivala slo`no za na{u budu}nost...
Pevali su im Vlada Georgijev i @eqko
Joksimovi}, recitovala Jelena @igon...
Ko su predava~i? Za ponos, od predsedni-
ka Tadi}a, Dejana Bodiroge, Qubivoja R{umo-
vi}a, Matije Be}kovi}a, do vrhunskih nau~nika,
humanista, vojnika, konstruktora... Tako se u~i
Na{a Srbija.
55
Bojan Udovi~i},
prvi Srbin kadet
Vazduhoplovne
vojne akademije
Kolorado
Springs

Kao jedan od najboqih u~enika 31. klase Vojne

KRI LA gimnazije, Vazduhoplovni smer, konkurisao je i bio

primqen kao prvi Srbin na ~uvenu Vazduhoplovnu
vojnu akademiju u Kolorado Springsu. San o letewu i
pozivu pilota odveo ga je u Ameriku, gde je sa
visokim ocenama zavr{io prvu godinu studija.
JED NE O nastavku porodi~ne oficirske tradicije,
paklenim danima na po~etku
{kolovawa, drugarstvu,
sli~nostima i

MLA DO STI razlikama u

na~inu `ivota,
`estokoj konkurenciji,
ponosu koji je ose}ao dok je u
odre|enim prilikama nosio na{u
uniformu, lepotama velike zemqe i
nostalgiji, pri~ao je Bojan Udovi~i} dok je bio
u poseti svojim drugovima na Vojnoj akademiji.
Oti{ao je da stekne pilotsko zvawe i znawe, ali
vrati}e se na na{e nebo.

56 1. jul 2008.
 rug Vojne akademije na Bawici. Radni dan, stawe redovno.
Sklopqene su stranice kwiga, na redu su ozbiqni ispiti, pro-
vera znawa budu}ih oficira, teorijskih i prakti~nih. Na trav-
waku ispred trofejnog aviona, nao~it mladi} rukom prelazi
preko wegovih krila. Bojan Udovi~i} ~eka svoje drugove da ih
pozdravi, popri~a sa wima, po`eli im sre}u. I oni wemu, sva-
kako. Drugarstvo iz 31. klase Vojne gimnazija nikada ne}e oti}i u
zaborav. Mogao je i on da nastavi studije na Bawici, ali sudbina
mladog ~oveka je htela druga~ije.
Bojanova ispitna groznica je pro{la, u velikom stilu je okon~ao
prvu godinu studija na ~uvenoj Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji u Kolo-
rado Springsu i sada je kadet tre}e klase. Oznake koje nosi na uni-
formi obu~enoj za snimawe o tome govore. No, o wima }emo kasnije.
Tih, jednostavan, lepo gra|en momak, pleni svojom vitkom lini-
jom i visinom. Kada progovori, ose}aju se wegova u~tivost, sigur-
nost, znawe, dobar izbor re~i i ku}no vaspitawe. [armantan os-
meh, elegantan hod i vojni~ko dr`awe spoqni su znaci prepoznava-
wa. Nimalo razmetqiv, ali siguran, odmah otkriva crte postojanog
karaktera, fine komunikacije i dobre namere.
Tu je i otac Milomir, pa su stvari odmah jasnije. Potpukovnik
u penziji, oficir, diplomirani in`iwer, ~ovek koji je afirmaciju i
visoko obrazovawe stekao u Vojsci, `iveo za wu i svoju peto~lanu
porodicu. Uvek uspravan, ispravan, ~astan oficir, sa nagla{enim
crtama poziva kome je bio decenijama odan. Poti~e iz `ivopisnog
zlatiborskog kraja. Selo Stublo u ~ajetinskoj op{tini, nadmorska
visina 1.200 metara. Kakvi se qudi tamo ra|aju i kako ih vaspita-
vaju, uzaludno je tro{iti re~i. Sa 14 godina otisnuo se u Rajlovac
da poha|a sredwu Vazduhoplovnotehni~ku vojnu {kolu. Nije mewao
mesto, nastavio je na {kolovawe kao pripadnik 32. klase Vazduho-
plovnotehni~ke vojne akademije. Prvo mesto slu`bovawa je Tuzla,
usavr{avawe, okon~awe studija na Elektrotehni~kom fakultetu u
Beogradu. A onda prekomande, kako to biva u oficirskom pozivu.
Po potrebi slu`be: Rajlovac, Ni{, Ponikve, Beograd... Vezan za
aerodrom i avione.
PA KLE NA NE DE QA
Otac i sin, mnogo zajedni~kog, nebo naro~ito. Bojan }e mu
tek poleteti u susret, Milomir ga osmatra, kontrola neba i le-
tewa je wegov novi poziv. Jo{ malo o porodici. Supruga Alma
je iz Tuzle, veran pratilac izabranika svog srca. Bojan je prve-
nac, }erka Jelena i mla|i sin @eqko su ro|eni u U`icu.
Bojan je bio poseban, u svemu. Od prvog razreda osnovne
{kole zavoleo je vojsku i vojnike. ^itao je sve o tome, skupqao
fotografije, lepio postere i neprekidno ponavqao: bi}u ofi-
cir. Be{e to u vreme kada se zlo {irilo na{im prostorima, a
Vojska, ne svojom krivicom, ~esto prozivana i neprimereno eti-
ketirana. Bistri odlika{ je stavio roditeqe pred svr{en ~in:
Vojna gimnazija ili ni{ta! Majci ne be{e lako, otac oprezan,
ali kada je svest o Bojanovoj `arkoj `eqi odnela prevagu nad
nedoumicama, porodica je ~vrsto stala uz wega. Ispostavi}e se
da je to bila prava odluka. Tokom {kolovawa, ne samo da je
opravdao wihova o~ekivawa ve} je briqirao. Mo`e se re}i iz
svih predmeta. Vazduhoplovni smer je bio opet wegov izbor, a
Vojna akademija jedini mogu}i pravac.
Pojavila se mogu}nost za nastavak studija na Vazduhoplov-
noj vojnoj akademiji u Kolorado Springsu, pa su na testirawe
pozvani odabrani. Jaka konkurencija, a tra`i se samo jedan.
Znawe, op{te obrazovawe, lekarski pregledi, psihofizi~ke
provere. Opet najboqi.
Opro{taj od porodice, drugova, klasi}a. Daleki put preko
okeana. Prvi Srbin postaje kadet elitne akademije. Nepregled-
na baza sa dva aerodroma. Postrojene ~ete i vodovi, vi{e od
4.500 studenata iz raznih krajeva SAD i skoro celog sveta. Pa-
klena nedeqa. Scene iz kultnog filma Oficir i xentlmen,
nemilosrdna selekcija. Tr~awe, sklekovi, prepreke, voda, bla-
to... Pa ponovo, ko opstane ide daqe.
Obiqe predmeta, teorije preko glave, ali tako je i pogo-
vora nema. Ozbiqan rad. Stalno se ne{to poha|a, pola`e, is-
pravqa, dopuwuje... Nema predaha. Ta~nije, malo je slobodnog
vremena. Izlazak u grad je prema propisima, dakle, uniforma je
obavezna. Upoznaje se sa drugovima iz klase, a najbli`i su mu
Semi Tongo iz Kenije, Mario Avila Dijat iz Gvatemale i cimer
Hit Majers, Amerikanac. Postaje omiqen me|u wima, osvaja ih
svojom vedrinom, svekolikom sposobno{}u, sportskim duhom. Tako
je kadet Grand Hedli pri~ao roditeqima o sjajnom momku iz Srbi-
je, pa je Bojan pozvan u wihovu porodi~nu ku}u, gde se dobro ose-
}ao, okru`en pa`wom i primetnim gostoprimstvom doma}ina.
Postoji razlika u obi~ajima, kulturama, ishrani. Na Aka-
demiji je hrana dobra i raznovrsna, ka`e Bojan, ali treba se
privi}i na wu. Hleb, na koji smo mi navikli, jednostavno ne po-
stoji na wihovoj trpezi.
Priroda Kolorada je prelepa. Nadmorska visina 2.500
metara, o{tre zime, vazduh para plu}a. Denver je najbli`i ve}i
grad, ali i on je udaqen oko 100 kilometara. [ta je Denver ako
ne i jedan od simbola glamurozne NBA lige. Nagitsi su zvezde,
NE MA LA@I I PRE VA RA
Ku}ni red na Akademiji je zakon. Sobe su jednostavne, higi-
jena zavidna, po tri kadeta su sme{tena u wima. Sli~no kao u na-
{oj Vojnoj akademiji. Kasete, ormari i fioke se ne zakqu~avaju.
Postoji ogromno poverewe u ~ast i po{tewe budu}ih oficira.
Nema lagawa, prevara, prepisivawa na testovima i ispitima.
To niko i ne poku{ava. Pijanstvo, upotreba narkotika ili fizi~-
ki obra~uni su uvreda institucije.
Kohezija kolektiva je ne{to na ~emu se neprekidno insistira.
Ve} na prvoj godini kadet dobija mentora, godinu ili dve starijeg
kolegu koji mu je neka vrsta stare{ine, savetnik, oslonac. Autori-
tet, pre svega. Bojan je imao tokom prve godine svog stare{inu, od
naredne on }e se brinuti o jednom mladi}u koji po~iwe studije.
Na tome se zasniva ~itav odnos tokom studija. Prestupi su
strana pojava. Jednostavno, `ivot ih je izbrisao sa spiska mogu-
}ih pojava. Ukoliko se doka`e suprotno, postoji samo jedna vrsta
sankcije koju svi dobro znaju: bezuslovno iskqu~ewe!
Nije re~ samo o kazni, ti mladi qudi pro|u kroz milion
provera i testova. Te{ko je i poverovati da bi se neko poigrao
sa poverewem koje mu je ukazano i sa mogu}no{}u da stekne di-
plomu ugledne svetske akademije.
megazvezde. Bojan ih je gledao kada je pola klase gromoglasno
navijalo za svoje qubimce. Do`ivqaj, nema {ta.
Sledi jo{ tri godine u~ewa. Ova je najte`a. Pro{la je u
znaku stroge selekcije, u svemu. Neki su odustali, mnogi elimi-
nisani. Na wihovoj akademiji nema muzike, filmova, petpara~-
ke razbibrige... Sport da, zabava ne! Sve, apsolutno sve je pod-
re|eno u~ewu, ve`bawu i radu. Ima vremena jedino za fizi~ku
rekreaciju. Bojan je briqirao u fudbalu, a svoje drugove je u~io
rukometnoj igri. Za wih je to sasvim nepoznat sport.
BEZ PRIVILEGIJA
Dvadeset posto studenata su devojke koje nemaju ama ba{
nikakve privilegije u odnosu na svoje kolege. Nije im lako, ni-
malo. Jednako ih tretiraju od prvog dana. Mladi}i se {i{aju
na nulu, a one skra}uju kosu do mu{ke frizure. Nema ulep{a-
vawa i dugih noktiju, {minke niti solarijuma. Ni slu~ajno. Za-
jedno sa kadetima prebrodile su sva isku{ewa, pa ko je ostao
neka pri~a. Jedino su norme na proverama prilago|ene `en-
skom bi}u, sve drugo je priprema za te`ak oficirski poziv.
Bojan }e se kratko odmarati. Opet je malo vremena, a hteo
bi da stigne do o~evog rodnog kraja, iza|e sa drugovima, poslu-
{a dobru muziku... Naravno, najpre da veseqem ispuni maj~inu
du{u. Majka kao majka, brine se uvek. Jelena se dopisuje s bra-
tom, radoznala je i ponosna, ba{ kao i mla|i brat, koji je do-
bio poklon od koga se ne odvaja. Ko{arka{ku loptu s kojom se
57
 U POSETI

igraju me~evi najja~e ko{arka{ke

lige na svetu.
Posmatrao je svoje drugove na
ve`bi Diplomac, koja je nedavno
odr`ana na Pasuqanskim livadama.
Ne krije odu{evqewe wihovim zna-
wem, ve{tinom, brzinom... Posebno
je primetio ga|awe iz raznih oru|a,
precizno do tan~ina. Srce mu je, ve-
li, najvi{e zaigralo kada su se na
nebu pojavili na{i migovi.
Naravno, on }e se obu~avati na
drugim tipovima aviona, ali primet-
no je veliko po{tovawe wegovih ko-
lega ba{ prema dvadesetdevetkama,
koje su u sastavu i na{eg Vazduhoplov-
stva i protivvazduhoplovne odbrane.
I odmah isti~e da nema nikakvu nedo-
umicu: kada diplomira, posta}e ofi-
cir pilot Vojske Srbije! Nema toga
{to bi ga odvratilo od namere.
Taj ose}aj pripadnosti svojoj
zemqi, narodu i Vojsci uvek i svuda
isti~e. Posebno ga raduje kada mo`e
da nosi na{u uniformu. To je dva pu-
ta godi{we, za vreme takozvane in-
ternacionalne nedeqe. Prilaze mu
drugovi, pitaju ga za oznake. I da
znate, isti~e Bojan, na{e uniforma
je jedna od najlep{ih.
Teget pantalone, svetloplava
ko{uqa i tamnoplava bluza i kapa,
nalik dugo vi|anoj titovki, wegova
je letwa sve~ana uniforma. Oznake
na koje nismo zaboravili da poja-
snimo, zaista su svojevrsni simboli
o kojima bismo mogli da porazmisli-
mo i pone{to usvojimo. Postoji zlat-
ni i srebrni znak na kapi. Bojan no-
si zlatni, jer mu je otac bio oficir
du`e od 20 godina. Lentica na ko{u-
qi, nalik na{oj zameni za odlikova-
we, oznaka je da je dr`ava u ratu.
Obja{wewe: u ratu protiv terori-
zma. Najposle, tu je i zvezda koju no-
se samo oni kadeti koji su postigli
odli~an uspeh u {kolovawu. Me|u-
tim, Bojan }e najpre pokazati prstom
na plo~icu gde pi{e Udovicic Serbia.
Wegovim stopama, sada dvojbe
nema, krenu}e ove jeseni jo{ dva ma-
turanta ~uvene Vojne gimnazije. Bran-
ko Kova~evi} }e studirati na wujor-
{kom Vest Pointu, a Milo{ [eovac
leti u Kolorado, gde }e mu Bojan umno-
gome olak{ati po~etak trnovitog puta
do pilotske kabine i oficirskog ~i-
na. Bojan je, narodski re~eno, probio
led, o{tar i hladan. U~inio je to hra-
bro, bez i~ije pomo}i, uspe{no van
svake sumwe. Kao prvi Srbin, da se
zna!
Branko Snimio Dimitrije GOL
KOPUNOVI]

58 1. jul 2008.
 DOGA\AJI

Devedeseta godi{wica streqawa slova~kih vojnika u [umaricama

VI[E OD VOJNI^KE
^ASTI
Povodom devedesetogodi{wice
streqawa slova~kih vojnika,
tada pripadnika austrougarske
armije, koji su odbili da pucaju
u srpski narod i tu odluku
platili `ivotima, na wihovoj
grobnici u [umaricama
odr`an je ~as istorije, uz
poemu o vojni~koj ~asti,
dostojanstvu, moralu i
~ovekoqubqu. Doga|aju su
prisustvovali visoki
predstavnici dr`ave i armije
Slova~ke i Srbije, gradova
Tren~ina i Kragujevca,
crkvenih velikodostojnika,
{kola, ustanova...
umarice su na{a rana, nezaborav, simbol slobode, nepokora i Davni doga|aj mo`e se posmatrati mnogo dubqe i daleko {ire. We-
stradawa. To mesto iznad Kragujevca je svest o onom {to smo bili i gova svevremenska poruka i dimenzija zaslu`uju sve drugo osim povr{nog

[ {to jesmo, {to }emo uvek biti. Tamo po~ivaju tuga srpskog naroda i
savest Evrope. Onde je poko{eno na hiqade |aka, a profesor se,
pred uperenim cevima, usudio re}i da on i u tom trenu dr`i ~as, pa
}e sa onima koje je u~io i vaspitavao radije u smrt nego u ponu|enu mu
slobodu. Za wega je odlazak u ve~nost bila pitawe ~asti, a `ivot bedna
pogodba.
U okviru Memorijalnog kompleksa nalazi se Stanovqansko poqe a na
wemu grobnica na ~ijoj je ve~noj stra`i granitna plo~a. Na woj 44 ispisana
imena slova~kih stare{ina i vojnika mobilisanih u Po}orekovu armadu
koja je ogwem i ma~em palila i komadala. Ima tome ravno 90 godina...
DOSTOJANSTVO I HUMANOST
Posle golgote na frontovima Rusije i zakqu~ewa Brest-litovskog mi-
ra, krvavih bitki i qutih rana, Slovacima, pripadnicima 71. aus-
trougarskog pe{adijskog puka bilo je dosta ratnog besmisla. ^a{u `u~i u
wihovih du{ama prelilo je nare|ewe o prekomandi na italijanski front.
Ozloje|eni i dugo poni`avani, latili su se oru`ja koje nisu hteli da upere
u srpski narod. Tada su bili u Kragujevcu...
Klicali su Sloboda! i na juri{ osvojili kasarnu. Uve~e je organi-
zovan protivnapad. Razjareni Po}orekovi oficiri naredili su i upotrebu
artiqerije. Grunuli su topovi sa Metinog brda, a narednog jutra je 7. drago-
manski puk pod komandom osvetoqubivog potpukovnika Marksa Rihtera
dokraj~io izrawavqene pobuwenike. Po hitnom postupku pre`ivelima je
izre~ena kazna. Kako pi{e iznad grobnice, streqani su 21. juna 1918. go-
dine...
Ideja o izgradwi spomenika ro|ena je juna 1922. godine. Pokrenuli
su je Nikola Stevanovi}, onda{wi na~elnik vojne muzike, i potpukovnik
Miliher, vojni ata{e ^ehoslova~ke. Otkriven je 28. septembra 1924, u
prisustvu roditeqa i porodica streqanih, predstavnika Kraqevine SHS,
Republike ^ehoslova~ke, udru`ewa i dru{tava...
Vreme i istorijski doga|aji u~inili su svoje. Nema vi{e ni Ju-
goslavije ni ^ehoslova~ke. Ostale su lekcije iz pro{losti u ~ijoj je prvoj
re~enici rat apostrofiran kao najve}e zlo nad svim nevoqama. Smrt i
razarawe, nesre}a i tuga, wegove su pratiqe i posledice. I vazda se
nekako okon~ao, a patwa je ostala.
osvrta. Poziv vojnika je sasvim druga~iji od ostalih. Mo`e mu mir biti na
srcu koliko ho}e, ali wegov krajwi izazov jeste rat. To je wegova sudbina.
Na na{im prostorima to dobro znamo. Ali, vojnik, onaj pravi, od ~asti i
obraza, nikada ne}e udariti na neja~, ne}e pokoriti, paliti i poni`avati.
Ni sebe, ni protivnika. Vojnik je uzvi{ena re~ dok je ne ponize doga|aji,
govorio je stari, dobri Hemingvej i gotovo da mu nemamo {ta dodati, a nek-
moli zameriti.
Ima li slu~aja i slu~ajnosti to {to su ponosni slova~ki vojnici ba{
u srcu Srbije pokazali dostojanstvo i humanost? Osetili su bliskost s
narodom koji im se predstavqao kao neprijateq i koga je trebalo uzeti na
ni{an. Bar im je tako nare|eno.
MEMORIJALNI SKUP
U svetlu te ideje i bez trunke skrivenih emocija, ovih dana stigli su
dragi gosti iz prijateqske Slova~ke. A kako ih je do~ekao Kragujevac? Sr-
da~no, bratski, dirqivo. Prire|en je memorijalni skup u [umaricama, a
tamo su vence polo`ili potpredsednik slova~ke vlade Du{an ^aplovi},
dr`avni sekretar Danijel Duhow, ambasador Slova~ke u Beogradu Igor
Furdik, vojni izaslanik te zemqe pukovnik Franti{ek Mihlik, na{
dr`avni sekretar Zoran Jefti}, predstavnici Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije, gradova Tren~ina i Kragujevca, pravoslavne, katoli~ke i
evangelisti~ke crkve, Kova~ice, Ba~kog Petrovca, organizacija mladih...
Uz najvi{e vojne po~asti.
Mladi iz Tren~ina izveli su poemu za pam}ewe. A oni }e se se}ati
svojih gostoprimqivih doma}ina, toplog prijema, neskrivenih simpatija...
U slovu Veroquba Stevanovi}a, gradona~elnika Kragujevca, sro~ena
je poruka o bliskosti i prijateqstvu dva naroda, miru, saradwi...
Zajedni~kom putu u Evropu gde je Slova~ka postala ~lanica velike porodice
naroda sa idejom ujediwewa, svekolikog napretka, otvarawa granica, pros-
periteta...
Bilo je u tom ~inu podse}awa na jedan davni doga|aj. Mnogo emocija
sa obe strane koje su daleko nadrasle okvire pukog protokola. Dan u kome
su predstavnici dva naroda govorili istim jezikom, dubokim saose}awem za
`rtve i obavezom da grade boqu budu}nost.
Branko KOPUNOVI]
Snimio Darimir BANDA

59
 C I V I L NA ZA [ T I TA [ V AJ C ARS K E
INTEGRISANI K
Reforma civilne za{tite
zavr{ena je 2003. godine.
Federalna kancelarija za
civilnu za{titupreba~ena je
u Ministarstvo odbrane,
i gra|ani su se izjasnili
na referendumu o novom
Zakonu o sistemu civilne
za{tite, koji je stupio
na snagu 1. januara 2004.
Prema pomenutom konceptu
i Zakonu, civilna za{tita
organizovana je kao
integrisani ki{obran,
koji omogu}ava upravqawe,
za{titu, spasavawe
i pru`awe pomo}i.
Iako na prvi pogled deluje
komplikovano, sistem
civilne za{tite [vajcarske
odli~no je organizovan
i uspe{an je u praksi.
60
Da bi se boqe shvatila organizacija civilne za{tite u [vajcarskoj, treba
razumeti sam politi~ki sistem. [vajcarska je zvani~no konfederacija, ali
D po strukturi ima vi{e sli~nosti sa federacijom. Postoje tri dr`avna ni-
voa: federalni, kantonalni (26 kantona) i op{tinski (oko 2.800 op{tina).
Federalna vlada Federalni savet jeste kolektivno telo, koje se sastoji
od sedam ~lanova (federalnih savetnika ministara). Predsednika {vajcarske
konfederacije svake godine postavqa parlament na rok od godinu dana. Na tom
polo`aju smewuje se ukrug sedam ~lanova Vlade po stare{instvu. Predsednik
funkcioni{e kao primus inter pares. Sedam savetnika ministara su kolektivno
odgovorni za odluke vlade. Svako od wih vodi jedno od sedam federalnih mini-
starstava.
Parlament (ili Ujediwena federalna skup{tina) sastoji se od dve komore
jednakog statusa: Dr`avnog saveta, koji predstavqa 26 kantona, i Nacionalnog
saveta, koji predstavqa narod. Parlament usvaja zakone, bira ~lanove Fede-
ralnog saveta, sudije Vrhovnog suda i, u slu~aju rata, vrhovnog komandanta oru-
`anih snaga. Kantoni imaju veliki stepen autonomije, tako da svaki od wih ima
svoj ustav, vladu i parlament. Gradovi u`ivaju samoupravu u meri koju odre|uje
kanton.
KOORDINACIJA PRIPREMA
Reforma civilne za{tite zavr{ena je 2003. godine, prebacivawem Fede-
ralne kancelarije za civilnu za{titu u Ministarstvo odbrane i izja{wavawem
gra|ana na referendumu o novom Zakonu o sistemu civilne za{tite, koji je stupio
na snagu 1. januara 2004. godine. Prema pomenutom konceptu i novom zakonu, ci-
vilna za{tita organizovana je kao integrisani ki{obran sistem, koji omogu}ava
upravqawe, za{titu, spasavawe i pru`awe pomo}i. U okviru tog sistema, part-
nerske organizacije (policija, vatrogasne slu`be, javne zdravstvene institucije,
tehni~ke slu`be i slu`be za{tite i podr{ke) odgovorne su za odre|ene zadatke i
za pru`awe uzajamne podr{ke.
Zajedni~ko rukovo|ewe omogu}ava koordinisano planirawe i pripremu, ali
i operativnu komandu u slu~aju organizovawa u toku nesre}a ili vanrednih sta-
wa. Tamo gde je to mogu}e, druge institucije (npr., slu`be socijalne za{tite), pri-
vatne organizacije (npr., Samari}ani, Crveni krst), privatne kompanije (iz obla-
sti {umarstva, gra|evinarstva i transporta) ili oru`ane snage mogu biti pozva-
ne kao podr{ka. Partnerske organizacije rade zajedno na gradskom ili regio-
nalnom nivou. Kantoni i gradovi defini{u svoj organizacioni oblik u skladu sa
svojim potrebama i svojim konkretnim opasnostima.
Misija civilne za{tite, proistekla iz ciqeva politike bezbednosti koji su
utvr|eni u vladinom izve{taju iz 2000. godine, jeste da se za{tite stanovni{tvo
i wegovi vitalni resursi u slu~aju nesre}a ili vanrednih situacija, te u slu~aju
oru`anog sukoba. Civilna za{tita obezbe|uje komandne strukture, za{titu, spa-
savawe i pru`awe pomo}i za potrebe reagovawa na takve situacije. Ona poma`e
u spre~avawu, ograni~avawu i upravqawu posledicama.
1. jul 2008.

KI[OBRAN
Civilna za{tita ispuwava tu misiju pru`awem stanovni-
{tvu podataka o pretwama i opasnostima, ali i o mogu}nostima
i merama za{tite, te upozoravawem stanovni{tva i pru`awem
instrukcija o pona{awu, obezbe|ivawem komandnih struktura,
koordinacijom priprema i organizacijom partnerskih organi-
zacija.
RASPODELA NADLE@NOSTI
Nadle`no izvr{no telo (gradsko, regionalno, kantonalno)
snosi kompletnu odgovornost za ki{obran sistem civilne za{tite.
Ukoliko do|e do neke nesre}e ili vanrednog stawa, komandnu odgo-
vornost preuzima politi~ki ovla{}ena jedinica, koja se sastoji od
~lanova odgovaraju}ih vlasti, na~elnika, ~lanova administrativnog
osobqa i {efova odeqewa partnerskih organizacija. Obaveze je-
dinice obuhvataju teku}u analizu pretwi i opasnosti, koordinaciju
planirawa i razme{taj partnerskih organizacija u slu~aju nesre}a
ili vanrednih situacija.
Podr{ka rukovo|ewu sastoji se od posebnih oblasti informi-
sawa, obave{tavawa, komunikacija, informacionih tehnologija,
NHB za{tite i koordinacije logistike.
JAV NA ZDRAV STVE NA NE GA
Javna zdravstvena nega obezbe|uje najboqu mogu}u medi-
cinsku negu stanovni{tva u svim situacijama. To tako|e obu-
hvata preventivne mere i psiholo{ku podr{ku. Javna zdrav-
stvena nega tako|e je regulisana na nivou kantona. Komitet za
medicinsku koordinaciju na federalnom nivou, medicinske
logisti~ke rezerve i infrastruktura medicinske za{tite sto-
je na raspolagawu za potrebe velikog broja pacijenata (u slu-
~ajevima epidemija, zemqotresa, zra~ewa) ili u slu~aju oru-
`anih sukoba.
NORMATIVNI OKVIR
Federalni ustav od 18. aprila 1999. (^lan 61)
Federalni zakon o sistemu civilne za{tite i slu`bi za{tite
i podr{ke (od 4. oktobra 2002)
Federalni zakon o za{titi kulturnih dobara tokom oru`anih
sukoba (od 6. oktobra 1966)
PO DR [KA ORU@ANIH SNA GA
Oru`ane snage imaju veliki doprinos u borbi pro-
tiv egzistencijalnih opasnosti. U ovom kontekstu one pru-
`aju podr{ku na zahtev vlasti, ukoliko su resursi civil-
ne za{tite iscrpqeni ili nedostupni, uglavnom u slu~aje-
vima velikih optere}ewa i zbog suo~avawa sa ozbiqnim
nesre}ama i vanrednim situacijama. Upotreba vojnih re-
sursa zasniva se na principu dodatne pomo}i. To zna~i
da se prvo upotrebqavaju resursi civilne za{tite u re-
gionalnoj, kantonalnoj i me|ukantonalnoj ki{obran
strukturi, pre nego {to se tra`i vojna pomo}. Sveukupna
nadle`nost za takve operacije je na civilnim vlastima,
dok su vojni komandanti nadle`ni za komandovawe voj-
skom.
TEH NI^ KE SLU@BE
Tehni~ke slu`be (koje mogu biti iz javnog sektora ili pri-
vatne organizacije) obezbe|uju funkcionisawe tehni~ke in-
frastrukture i logistike. To se posebno odnosi na snabdeva-
we elektri~nom energijom, vodom i gasom, komunikacije, in-
formacione tehnologije, odlagawe otpada i odr`avawe put-
nih veza. Tokom ve}ih optere}ewa, tehni~kim uslugama podr-
{ku mogu da pru`e privatne kompanije i resursi drugih part-
nerskih organizacija u sistemu civilne za{tite.
VA TRO GA SNE BRI GA DE
Vatrogasne brigade odgovorne su za spasavawe i gene-
ralnu kontrolu posledica (ukqu~uju}i ga{ewe po`ara). One su
organizovane na nivou kantona. Odre|eni zadaci, kao {to su
hemijska za{tita, za{tita od naftnih zaga|ewa i zra~ewa
preba~ene su u posebno opremqene i obu~ene vatrogasne bri-
gade (osnovne jedinice).
Partnerske organizacije reaguju na vanredne doga|aje upo-
trebom modularno strukturisanih resursa. Modularna struktura
usredsre|ena je na svakodnevne doga|aje, a raspore|eni resursi
se uve}avaju u skladu sa prirodom i ozbiqno{}u samog doga|aja.
Postoje}a koordinacija partnerskih organizacija a posebno br-
zo raspore|ivawe resursa policije, vatrogasnih brigada i javne
zdravstvene nege dovoqna je za re{avawe svakodnevnih doga|a-
ja. Kada do|e do takvih doga|aja, ti resursi kontroli{u operacije
na licu mesta rutinskim procedurama.
Nesre}e i vanredne situacije mogu da zahtevaju razme{taj ne-
koliko ili svih partnerskih organizacija nekog grada ili regiona.
Partnerske organizacije mogu da koriste dodatne resurse i re-
zervne elemente, koji se mogu daqe poja~ati pozivawem privatnih
organizacija i kompanija, ali i oru`anih snaga.
Ukoliko se pove}ava pretwa (npr. pove}ana radioaktivnost
ili opasnost politi~ko-vojne prirode), federalne vlasti, kantoni
i gradovi preduzimaju korake u okviru svojih oblasti odgovornosti
kako bi pove}ali operativnu pripravnost sistema, a u skladu sa
razvojem doga|aja.
Koncepcija civilne za{tite zasnovana je na raspodeli nad-
le`nosti izme|u federalnih vlasti i kantona. Izuzev odre|enih
oblasti rezervisanih za konfederaciju, kantoni su pre svega od-
govorni za civilnu za{titu. Oni su posebno odgovorni za suo~a-
vawe sa nesre}ama i vanrednim situacijama, i oni obezbe|uju
odgovaraju}u komandnu strukturu i operativnu pripravnost part-
nerskih organizacija. To kantonima omogu}ava da stvore efika-
sne strukture skrojene prema wihovim definisanim zahtevima.
Federalna vlada odgovorna je za odre|ene (uglavnom ve}e)
nesre}e i vanredne situacije, prvenstveno za radioaktivna za-
61
 SVET
ga|ewa, kvarove na branama, qudske i `ivotiwske epidemije i
oru`ane sukobe. Prema federalnom zakonodavstvu, konfedera-
cija tako|e reguli{e osnovna pitawa civilne za{tite (npr., uslo-
ve za slu`bene du`nosti) i utvr|uje standarde (npr. za za{titnu
infrastrukturu). U slu~aju pojava koje uti~u na nekoliko kantona,
celu naciju ili neposredne susede [vajcarske (npr., masovna mi-
gracija, zemqotresi), ona mo`e da preuzme funkcije koordinaci-
je i komande.
ISTRA@IVA WE I PRE VEN CI JA
Za{tita stanovni{tva mora se stalno poboq{avati kori-
{}ewem rezultata do kojih dolaze odre|ene slu`be istra`ivawa
i razvoja. To podrazumeva obezbe|ivawe postoje}eg nau~nog zna-
wa i razja{wavawe slo`enih me|uodnosa uglavnom u oblastima
procene rizika i planirawa vanrednih stawa na bazi rizika. Is-
PART NER SKE OR GA NI ZA CI JE
Jasna raspodela odgovornosti me|u partnerskim or-
ganizacijama od velikog je zna~aja. Kao deo sveukupnog si-
stema civilne za{tite, policija, vatrogasne brigade, jav-
no zdravstvo i tehni~ke slu`be omogu}avaju brzo raspore-
|ivawe resursa. Osim wih, postoje i slu`be za{tite i po-
dr{ke (SZP) i one predstavqaju drugi nivo resursa, koji
se naj~e{}e anga`uje u slu~aju ve}ih nesre}a i vanrednih
situacija.
ZA [TI TA I PO DR [KA
Slu`ba za{tite i podr{ke (SZP) odgovorna je za obez-
be|ivawe za{titne infrastrukture i resursa za upozora-
vawe stanovni{tva, za brigu o besku}nicima i qudima koji
tra`e skloni{te, te za za{titu kulturne imovine. Ukoliko je
potrebno, ona pru`a podr{ku drugim partnerskim organi-
zacijama u dugoro~nim operacijama, koje mogu da traju od
nekoliko dana do nekoliko nedeqa ili meseci. Ona oba-
vqa popravke kako bi se spre~ile sekundarne posledice i
oja~ava komandnu podr{ku i logistiku. SZP kao centralni
deo nacionalne obaveze za pru`awe usluga, mo`e tako|e
da bude raspore|ena na op{te zadatke od koristi za zajed-
nicu (npr. za osobqe na javnim skupovima). Lokalna struk-
tura SZP i wena saradwa sa partnerskim organizacijama
regulisani su na nivou kantona, a u okvirima federalnih
zakona i propisa.
PO LI CI JA
U okviru civilne za{tite policijske snage kao profesi-
onalni resurs odgovorne su za odr`avawe bezbednosti i jav-
nog reda. Snage kantonalne i gradske policije obezbe|uju
operativne resurse. Kao dodatna pomo}, tokom ve}ih opte-
re}ewa mogu se pozvati SZP za sprovo|ewe zadataka koji
tra`e mnogo qudi (npr. kontrola saobra}aja).
tra`ivawem i razvojem rukovodi i finansira ih konfederacija, a
ono obuhvata kantonalnu zastupqenost. To je dugoro~na aktivnost
i zahteva planirawe od nekoliko godina kako bi se obezbedili
kontinuitet i odr`ivost.
Ki{obran sistem civilne za{tite orijentisan je, pre svega, na
preventivne mere, operativnu organizaciju u slu~aju nesre}e i ne-
posredne mere popravqawa stawa. Institucije koje se prvenstveno
bave popravqawem stawa ili prevencijom nisu direktno integrisa-
ne u ovaj ki{obran sistem. Bliska saradwa i koordinacija sa tim
institucijama je pogodna, posebno u slu~aju analize doga|aja i pla-
nirawa vanrednog stawa. Sveobuhvatno i dobro uravnote`eno pla-
nirawe bezbednosti obuhvata sve elemente iz oblasti spremnosti,
reakcije i oporavka.
Ivana URO[EVI]
Ivan DIMITRIJEVI]
 Priprema Mirjana SANDI]
REORGANIZACIJA ORU@ANIH SNAGA FRANCUSKE
Predsednik Francuske Ni-
kola Sarkozi predstavi}e javnosti
plan reorganizacije Oru`anih
snaga Francuske, koje }e postati
mawe, pokretqivije i boqe opre-
mqene.
O~ekuje se da }e u novoj Kop-
nenoj vojsci biti 131.000 vojnika i
civilnog osobqa (sada 154.000), u
Ratnom vazduhoplovstvu oko 50.000
(sada 65.000), a u Ratnoj mornari-
ci 44.000 (sada 54.000). Prema
tom planu smawio bi se broj vojni-
ka, vi{e novca bi se odvajalo za opremu i obratila bi se ve}a pa`wa obave{tajnim slu`bama i
doma}oj bezbednosti, a Francuska bi zadr`ala svoje nezavisne nuklearne snage.
Francuska vlada }e te`iti i da oja~a veze sa Natoom, posebno u komandnoj strukturi, kao na~in
izgradwe vojne saradwe unutar Evropske unije. Francuska ima 12.000 vojnika u stranim misijama, koji
nemaju dovoqno dobru opremu, imaju mali broj helikoptera i drugih letelica za transport. Vi{e od
polovine vojnika ima administrativnu funkciju, a samo 40 odsto je operativno.
MERIDIJANI
PE[ADIJSKA JEDINICA
BIH ODLAZI U IRAK
Pe{adijska jedinica Oru`anih snaga
Bosne i Hercegovine, sa 49 pripadnika,
po~etkom avgusta bi}e upu}ena u novu miro-
vnu misiju u Irak. Na~elnik Zajedni~kog {ta-
ba OS BiH general-pukovnik Sifet Poxi},
rekao je da }e ta jedinica provesti nekoliko
dana prvo na pripremama u Kuvajtu.
Odluku o slawu vojnika u Irak donelo
je Predsedni{tvo BiH pre ~etiri godine, i
do sada su u toj dr`avi boravili uglavnom
demineri. Ovo }e biti prva pe{adijska jedi-
nica iz BiH koja }e slu`iti u Iraku.

EU TREBA DA ULO@I VI[E NOVCA U VOJSKU

Predsedavaju}i komiteta za spoqne poslove
Evropskog parlamenta, Poqak Jacek Sariju{-Volski,
pozvao je Evropsku uniju da odvoji vi{e novca na
stvarawe evropske vojske. On je, tako|e, zatra`io da
Evropski parlament ima zavr{nu re~ kada je u
razme{tawe trupa pod zastavom EU.
Francuska vlada je saop{tila da }e tokom {es-
tomese~nog predsedavawa te zemqe Evropskom unijom,
PRVA @ENA U VOJSCI
kqu~no pitawe biti ja~awe vojne sposobnosti te asoci-
SAD SA PUNIM
jacije. Vlada u Parizu }e zahtevati vi{e helikoptera i letelica za eventualne misije EU. GENERALSKIM ^INOM
Na~elnik General{taba nema~ke vojske Gen Volfgang [najderhan izjavio je da saradwa EU sa Sev-
Prvi put u
ernoatlantskim savezom mo`e da obezbedi sposobnost obe organizacije da spre~e opasnosti sa ko-
ameri~koj isto-
jima se svet suo~ava.
riji jedna `ena je
dobila ~in gen-
ITALIJANSKA VOJSKA ANGA@OVANA erala sa ~etiri
U BORBI PROTIV KRIMINALA zvezdice, {to je
Italija }e razmestiti 2.500 vojnika u nekoliko najvi{i ~in koji
gradova kako bi pomogli u borbi protiv kriminala, jedno vojno lice
saop{tio je ministar odbrane Ignacio la Rusa. Vlada pre- mo`e da dobije u
mijera Silvija Berluskonija povela je veliku akciju za miru, a nalazi se
suzbijawe kriminala. odmah ispod generala vojske.
Neki od vojnika bi}e razme{teni u Napuq, gde }e Sekretarijat odbrane objavio je da je
{tititi izgradwu postrojewa za obradu nagomilanog predsednik Xorx Bu{ imenovao general-pukovni-
|ubreta. ka En Danvudi za funkciju komandanta vojne
Vojnici su devedesetih godina ve} bili na Sicili- opreme, odgovornog za opremawe, snabdevawe i
ji, gde su pru`ali podr{ku policiji u istragama protiv naoru`avawe vojnika u vojsci.
mafije. Ako to potvrdi Senat, ona }e biti prva `ena
koja }e ste}i pun generalski ~in. Po zakonu, u vo-
BRITANIJA NAJVE]I IZVOZNIK ORU@JA jsci mo`e da bude samo 11 aktivnih generala sa
Britanija je bila najve}i izvoznik oru`ja 2007. godine, odnosno na wu otpada tre}ina izvoza ~etiri zvezdice, ukqu~uju}i i {efa general{ta-
oru`ja u svetu, saop{teno je u Londonu. Vladina organizacija za promociju tr`i{ta Trejd and in- ba, {to je trenutno general Xorx Kejsi.
vestment saop{tila je da su izvoznici britanskog oru`ja imali 19 milijardi dolara prihoda Danvudi je jedna od dve `ene u vojsci koje
pro{le godine, i ve}i prihod nego izvoznici oru`ja iz SAD. imaju ~in generala sa tri zvezdice. Druga je gener-
Vladin predstavnik za tr`i{te i investicije Digbi Xons izjavio je da britanske kompanije imaju al-pukovnik Ketlin Gejni, koja je direktor logistike
najsavremeniju tehnologiju. Najvi{e je zara|eno od Saudijske Arabije, najve}eg kupca oru`ja u svetu, ko- u General{tabu. Danvudijeva je trenutno zamenik
ja je uvezla oru`je u vrednosti od 31 milijardi dolara u posledwih pet godina. komandanta za vojnu opremu. Me|u wenim ranijim
Sjediwene Dr`ave su u posledwih pet godina prve na spisku izvoznika, sa 63 milijarde zarade od funkcijama je komandant vojne podr{ke i zamenik
izvoza oru`ja. Britanija je druga, sa 53 milijarde, a tre}a je Rusija sa 33 milijardi dolara . {efa logistike General{taba.

64 1. jul 2008.

Pi{e
Aleksandar RADI]
OD UZORA DO KRIZE
godinama relativnog prosperiteta Zim-
babve se preko Pokreta nesvrstanih namet-
U nuo kao neformalni lider regiona i postao
primer za ostale dr`ave podekvatorijalne
Afrike. Sa staro{}u Mugabe se drasti~no
promenio, barem sude}i prema politi~kim
potezima iz ove dekade paranoi~no se bori za
ostanak na vlasti i istovremeno kao oslonac
podsti~e rasizam i nacionalizam. Nasilni~ki
akti usmereni prema ostacima ostataka bele
populacije doveli su do vrlo brzog ekonomskog
sloma i ~ak nesta{ice hrane. Belci su na ve-
likim farmama imali vrlo dobro organizovanu
proizvodwu, a novi vlasnici nisu se pokazali
ve{tim da naslede ume}e prethodnika.
Istorija Zimbabve se pride na{ao pod udarom
Zimbabvea od ameri~ke ofanzive za konsolidaciju uticaja u
progla{ewa
samostalnosti
1980. godine
do danas
Africi. Mugabe, koga su pre barem tolerisali,
na{ao se na crnoj listi. To se potvrdilo pre tri
meseca kada je ameri~ki dr`avni sekretar Kon-
doliza Rajs rekla da Mugabeov re`im pred-
stavqa sramotu za narod Zimbabvea i sramotu
za jug Afrike i afri~ki kontinent u celini. Mu-
gabe se branio kontraudarcem on smatra da
Amerika sa saveznicima sabotira privredu
nalazi se Zimbabvea.
Pod pritiskom iznutra, pre svega zbog aku-
~vrsto u muliranog nezadovoqstva nedostatkom posla, vi-
sokom inflacijom od nekih 100.000 procenata,
rukama nesta{icama hrane i goriva, Mugabe se u martu
Roberta ove godine odlu~io za izbore na kojima se nadao
da }e samo potvrditi uticaj vladaju}eg Zimbabve
Mugabea. On Patriotskog fronta (ZANUPF), partije koja
`ivi na staroj slavi iz vremena pobune protiv
se na ~elu bela~ke vlasti.
utoritet ste~en tokom duge vladavine nije
dr`ave oslepeo Mugabea u pogledu stvarnih poten-
nalazio u
vreme kada se
crna~ka
ve}ina
A cijala partije i snage opozicije i zato su
preduzete mere za prilago|avawe rezultata
izbora. Nisu se birala sredstva od pretwi
i ucena, do toga da su brojni ~lanovi ZANU-PF
glasali vi{e puta. Glavni protivnik re`ima Mor-
gan Cvangiraj i wegov Pokret za demokratske
promene (MDC) ukazali su na to da se na{lo nek-
oslobodila ih tri miliona glasa~kih listi}a vi{ka, da se
{tamparska boja mo`e oprati deterxentom...
dominacije Mugabe, iako ima 84 godina, odlu~io je da ne
prizna rezultate izbora, jer je na vlast trebalo
belaca, posle da do|u novi politi~ari, dodu{e biv{i ~lanovi
ZANU-PF. Na prve proslave pobede opozicije na
dugogodi{we izborima 29. marta vlasti su odgovorile pret-
oru`ane wom da }e to smatrati poku{ajem dr`avnog udara.
Vlasti su obavestile narod da nema promena i
pobune. poslale su policajce na ulice Hararea i ostalih
P A R A L E L E
gradova da bi preventivno suzbile planove o
eventualnim izlascima mase na otvoreni pros-
tor.
Pou~ena sli~nim iskustvima politi~kih
prevrata izvedenih posle izbora, policija se
odlu~ila za tvrd pristup. Na taj na~in pripremi-
lo se vi{ednevno brojawe glasova, sa prikazom
samo onih rezultata koji su pokazivali da ZANU-
PF ima prednost. Danima se nisu saznali rezul-
tati predsedni~kih izbora, a iz MDC-a su
tvrdili da Cvangiraj vodi sa 60 posto glasova,
a da Mugabe ima samo tridesetak procenata. Do
kraja aprila pokazalo se da MDC ima ve}inu u
Parlamentu, ali da predsedni~ki izbori ne}e
biti lako zavr{eni.
lasti su odlu~ile da se mora u drugi krug
predsedni~kih izbora zakazan za 27. jun. I
V ovoga puta primewena je sila. Cvangiraj je
u vi{e navrata privo|en, a pristalice
MDC su premla}ivane. Crni bilans od
navodno 86 mrtvih iz MDC-a i 20.000
raseqenih poslu`io je 22. juna Cvangiraju kao
jedan od povoda za odluku da se povu~e iz u~e{}a
na izborima i da se skloni u Ambasadu Holandi-
je u Harareu. Bezbedwaci su pretresli sedi{te
MDC-a i prakti~no prekinuli rad te partije.
Me|unarodnu podr{ku MDC-u prvo su dali
stari kolonijalni vladari Zimbabvea. Britanci
su predlo`ili da se Mugabe proglasi za neza-
konitog lidera i da se uvedu sankcije protiv
vo|a Zimbabvea. Simboli~no, britanska kraqi-
ca Elizabeta Druga oduzela je Mugabeu titulu
viteza ste~enu u vreme dobrih odnosa dve
dr`ave. Amerikanci ne gube vreme u pritisku na
Zimbabve i nagovestili su da za Va{ington Mugabe
vi{e ne mo`e da bude predsednik.
Mugabe protiv sebe ima Va{ington i Lon-
don i na doma}em terenu ne mo`e da ra~una na
podr{ku ve}eg dela populacije. On sada mo`e da
tra`i re{ewe samo u sili. Po~ev od 2005. go-
dine policijske snage preduzimale su obimne ak-
cije na uni{tavawu slamova u velikim gradovi-
ma kako bi suzbili eventualne pobune ni`ih
klasa, posebno ugro`enih enormnim rastom ce-
na. Samo u jednoj od akcija uni{teno je oko
700.000 ku}a i provizornih skloni{ta za pre-
bivawe.
Brojno stawe policijskih snaga ceni se na
oko 22.000 qudi, ali slu`ba bezbednosti ima
vrlo brojnu saradni~ku mre`u. Oru`ana sila se
do sada pokazala odanom Mugabeu. U uniformi
se nalazi oko 29.000 qudi relativno skromno
naoru`anih, ali za sada dovoqno za o~uvawe
politi~ke vlasti.
65
KULTURA
N O V E K W I G E
MONOGRAFIJE OBRADA VU^UROVI]A

TRAG U RAKETNOJ TEHNICI

U Vojnotehni~kom institutu nedavno su promo-
visane dve monografije Osnovi projektovawa rake-
ta i Problemi projektovawa lansirnih ure|aja.
Kwige je izdao Ma{inski fakultet u Beogradu. Iza tih
dela i iza te dve ustanove stoji jedno ime general u
penziji prof. Obrad Vu~urevi}. On je dugo godina bio
profesor na Ma{inskom fakultetu, a svoj najzna~ajniji
doprinos upravo je dao u Institutu kao na~elnik
Raketnog sektora. Stru~na javnost ga zna kao za~etnika
i tvorca {kole raketne artiqerije, a {ira javnost,
posebno vojna, odli~no poznaje raketne sisteme kojima
je on dao svoj pe~at i koji se i danas koriste u na{oj
vojsci plamen, ogaw i orkan.
Monografije su stru~no pisane, na bazi doma}ih
Snimio N. PAN^I] iskustava i inostrane literature, a namewene su studen-
tima ma{instva na dodiplomskim i poslediplomskim
studijama, in`ewerima, ali i svim ostalim koje zanima
ta oblast. Ciq je bio da se objedine dosada{wa saznawa kako se ubudu}e ne bi u razvoju takvih sistema po~iwalo iz
po~etka ve} nastavilo tamo gde se stalo a ta granica je upravo zahvaquju}i autoru visoko postavqena.
Obrad Vu~urovi}, na{ legendarni konstruktor, po svojim primewenim idejama mogao se meriti sa svetskim veli~ina-
ma. I tada i sada. O wemu, ali i o Institutu i sektoru gde je radio, tragu koji je ostavio, i putu koji je trasirao za
budu}nost, govorili su nadahnuto wegovi saradnici, naslednici i prijateqi na~elnik Vojnotehni~kog instituta pukovnik
prof. dr Mladen Panti}, jedan od recenzenata prof. dr Mom~ilo Milinovi}, mr Dragoslav @ivani}, mr Sava Ivkovi},
Danica Veli~kovi}, dipl. in`.
Na kraju se prisutnima obratio i autor. Iako u devetoj deceniji `ivota, jo{ je vitalan i harizmati~an. Wegove re~i upi-
jale su mla|e kolege, a oni stariji s ponosom su se prise}ali vremena kada su bili u wegovom timu, posebno kada je razvijan
orkan sistem koji je u to vreme bio me|u najboqima u svetu. ^ak je i Anastas Paligori}, doajen na{e artiqerije, morao da
pomene to vreme kada su i veliki hteli da kupe orkan za velike pare. Ostaje ~iwenica da je neponovqiv entuzijazam, inven-
tivnost i ekonomska blagodet koja je pratila to vreme. Danas je u Vojnotehni~kom institutu ostalo ono {to je najvrednije znawe
i iskustvo. Bez toga se ne mo`e krenuti ni u jedan iole ozbiqniji projekat, a ko to ima, uz malo sredstava Institutu i namenskoj
industriji, mo`e da napravi i ono {to mnogi misle da je nemogu}e .
M. [.
FESTIVAL KULTURE ROMA

ROMART 2008 KAROLIN GLIK

Tre}i Romart Me|unarodni festival kulture Roma, bi}e
odr`an u periodu od 4. do 6. jula 2008. na Pali}u. Ovogodi{wi
festival se odvija na dve lokacije: Letwa pozornica i Club del
OKOVANI RATNIK
Lago Mu{ki {trand. Na 20 koncerata, koliko program pred- Kwiga je zbirka kolumna pisanih za
vi|a, u~estvova}e vi{e od 90 izuzetnih izvo|a~a, a bi}e
prikazana i tri filma. O~ekuje se, kao i prethodnih godina, ve- vreme Druge palestinske intifade,
liki broj posetilaca iz svih krajeva sveta. kada je autorka radila kao urednik
U okviru festivala bi}e odr`ano nekoliko umetni~kih ra- u Xeruzalem postu, i tokom
dionica i okrugli sto na kome }e se raspravqati o Finansir- dvogodi{weg bavqewa
awu romske kulture od strane lokalnih i dr`avnih institucija.
civilno-vojnim odnosima na
Romart je manifestacija koja nastoji da predstavi savre-
mena umetni~ka dostignu}a, bez obzira na nacionalno, versko Institutu za istra`ivawe
ili bilo kakvo drugo opredeqewe autora. operativne teorije Izraelskih
Romska umetnost, uprkos te{kom polo`aju u kojem se odbrambenih snaga. Kroz sve
nalazi vekovima, obiluje neistra`enim koloritom, koji tekstove provla~i se osnovna misao
o~igledno oduvek komunicira sa savremenim. Weno isticawe
u nazivu je u potpunom skladu sa estetskim, umetni~kim i da nasuprot Izraelu vi{e ne stoji
eti~kim senzibilitetom Festivala. jedan narod u borbi za svoje
Ove godine Romart je posve}en nedavno preminulom nacionalne ciqeve, nego globalni
[abanu Bajramovi}u, koji je u svom stvarala{tvu na neponovqiv pokret xihad, koji je zaratio,
na~in objediwavao blues, jazz, soul, funk i romsku kafansku
muziku. Wegovo stvarala{tvo bilo je i osta}e inspiracija
doslovno, sa celim svetom.
mnogim autorima.
D. MARKOVI]

66 1. jul 2008.
RADOSLAV B. KRECLOVI]
N I MORE
eponovqivo, zanimqivo {tivo puno obrta i iznena|ewa, neo~eki-
vanog i `u|enog, sawanog i nedore~enog. Me|utim, retko ko se
usudi, a da pri tom nije kwi`evnik, da po~ne da bele`i dane i go-
dine, velike i male sre}e i nesre}e, uspone i padove sa te viju-
gave linije koja promi~e kroz vreme, a zove se na{ put. Jer kada
se suo~i sa papirom koji treba ispuniti smislom, ~ovek shvati da je je-
dini validan kriterijum za to {to }e napisati istina. A koliko nas je
zaista spremno da je iz sebe iznese i podeli sa nekim dobronamernim
ili ne, ali u svakom slu~aju nepoznatim svetom ~italaca?
Pred ~itaocima je hrabar iskorak kapetana bojnog broda u penz-
iji Radoslava V. Kreclovi}a. Wegova kwiga Beogra|anin i more iza-
zov jedne profesije jeste jo{ mnogo vi{e od pomenute studije sopstvenog
`ivota. Ona je romansirana biografija vremena koje
okru`uje mladog ~oveka, koji, iako Beogra|anin,
odlu~uje da mu more bude profesija. Taj okvir vremena,
wegove arome, mirisa, boje, prati glavnog junaka
mnogim lukama i morima, do povratka u Beograd i ulas-
ka u svet publicistike i novinarstva. A kako istoriju
~ine vreme i qudi, kwiga je puna imena i prezimena iza
kojih su oni sudbinski i mawe sudbinski susreti, veli-
ka prijateqstva, qubavi, mimoila`ewa ili
razumevawa
Izabrana, osnovna nit kazivawa jeste profesija
mornari~kog oficira. Oko we se razvija `ivot, i sve
{to uz wega ide. Selidbe, prekomande, mirna i nemir-
na mora. Takozvani obi~ni qudi koje je Kreclovi} sus-
retao posebnom magijom pisawa postaju junaci jedne
kwige. Takve qude ne pokrivaju dnevne novine niti
neka velika politika. Ovom kwigom su sada tu zau-
vek. Pisac se zaista trudi da nikog ne zaboravi. Tu su
i neka poznata imena vremena koje opisuje. Ponovni
susret sa wima tako|e ima onu posebnu dra`. Jer, hteli to ili ne, mi
zaboravqamo.
A kako Kreclovi} nije zaboravio, govori i na~in na koji je nasta-
la wegova kwiga. On je svoj `ivot rekonstruisao uz pomo} fotografi-
ja. Svaka za kwigu izabrana fotografija ~uvala je i svoju pri~u. Pre-
gledaju}i ih ponovo i preslu{avaju}i, Kreclovi} je, asociran slikom,
bele`io se}awa. Hronolo{ki pore|ane fotografije i pri~a ~ine
Pi{u}i svoju redovnu kolumnu za konzervativni Xeruzalem post
novembra 2007. godine, Karolin Glik (Caroline B. Glick) skrenula je sa
rasprave o tada predstoje}oj konferenciji u Anapolisu o kojoj un-
apred postoji redak konsenzus me|u Izraelcima da ne}e doneti mir, i
okrenula se raspravi o budu}nosti Kosova i Metohije, jednako kritiku-
ju}i zemqu u kojoj se rodila, SAD: U interesu odbrane koncepta na-
cionalne dr`ave, na kom po~ivaju ameri~ki suverenitet i ameri~ka
spoqna politika, napisala je ona povodom Kosova, SAD bi trebalo
da ponovo promisle logiku svoje podr{ke formirawu ~isto musliman-
skih dr`ava.
Ovde nije toliko bitna polemika izme|u ambasadora Albanije i
Srbije, koja je usledila u izraelskim medijima, nego ~iwenica da je
nezavisnost Kosova kao opasnu procenila (i pozvala Olmertovu vladu
da je kao takvu odbije) `ena koja je jedno od naj~itanijih novinarskih
pera Izraela. Pri tome je Karolin Glik, ina~e kapetan u izraelskoj
vojsci, prvo bila savetnik za spoqnu politiku u kabinetu premijera Be-
wamina Netanijahua (koji je zbog [aronovog tvrdog stava prema bom-
bardovawu Jugoslavije 1999. morao da vadi vru}e kestewe iz vatre
pred Amerikancima), i drugo, dovoqno je Amerikanka da bi u{la sa 3.
pe{adijskom divizijom u Irak 2003. godine. To sve ~ini ovakav wen
stav o Kosovu i Metohiji jo{ va`nijim.
Kwiga Okovani ratnik (Shackled Warrior: Israel and the Global Ji-
had, Gefen Publishing House Ltd, Jerusalem, 2008, 427 str.) jeste zbirka
wenih kolumna pisanih za vreme Druge palestinske intifade, kada je
autorka radila kao urednik u Xeruzalem postu, i tokom dvogodi{weg
bavqewa civilno-vojnim odnosima na Institutu za istra`ivawe oper-
BEOGRA\ANIN
neraskidivu celinu, dodaju}i i potvr|uju}i su{tinu.
Jezik kojim je kwiga pisana je lagan, pripoveda~ki. Kao da stari
morski vuk uz ~a{u crnog vina sedi u luci i pri~a vam najzanimqivije
pri~e iz svog `ivota Sve gledaju}i u more. More koje je izazov i
potvrda. More koje zagovara jedan od onih najneposrednijih susreta
~oveka sa prirodom. More kojim se ploviti mora ali i boriti. Sud-
bina pomorca je da se stalno susre}e sa nevremenom zapisao je Kre-
clovi}. Nije li to na~in kojim `ivimo?
Hleb pomoraca broji sedam kora. Kwiga pred
vama broji sedam poglavqa. Svako od wih je
zaokru`ena pri~a. Kreativno se ispoqavaju}i, ~ovek
nastoji, svesno ili nesvesno, da ispo{tuje neku
kauzalnost koju nosi u sebi, da ponudi odgovor ili
postavi pitawe. Treba pri~ati pri~e pri~e protiv
smrti, protiv nasiqa, protiv mr`we. U tom pri~awu
pri~a verovatno se donekle i zaustavqa ne{to {to je
suprotno od qubavi i `ivota. Kao i u onom beste`in-
skom plavetnilu izme|u mora i neba.
Ko je ~esto boravio u tom plavetnilu zaista
po~iwe da misli plavo. Radoslav Kreclovi} je
na ukrcawu bio 12 godina, oplovio je 26.000
morskih miqa I, kada je zavr{io svoju karijeru
oficira, napisao je kwigu.
O tom delu bilo je re~i na promociji
odr`anoj 9. juna na Vojnoj akademiji. Dan pred-
stavqawa Kreclovi}evog prvenca nije slu~ajno
izabran nekada je u biv{oj SFRJ obele`avan kao dan Ratne
mornarice. Na promociji su govorili recenzenti viceadmiral
u penziji Milivoje Pavlovi}, novinar Politike Radovan
Kova~evi}, general-potpukovnik u penziji dr Radovan Tomanovi},
~ijom zaslugom je kwiga nastala, i autor. Odlomke iz kwige ~itao
je glumac Goran Sultanovi}
Dragana MARKOVI]
ativne teorije Izraelskih odbrambenih snaga. Kroz sve tekstove
provla~i se osnovna misao da nasuprot Izraelu vi{e ne stoji jedan
narod u borbi za svoje nacionalne ciqeve, nego jedan globalni pokret
xihad, koji je zaratio, doslovno, sa celim svetom. Me|utim, po
mi{qewu Glikove, izraelski veliki saveznik, SAD, napravio je dve ve-
like gre{ke, koje {tete i wima i celom slobodnom svetu: prvo, SAD su
objavile rat teroru, ne shvataju}i da je teror oru`je, a ne neprijateq
sam, i time izbegle da prepoznaju i razumeju religioznu ideologiju i
doktrinu svog pravog neprijateqa; drugo, bore}i se sa lokalnim teror-
isti~kim grupama, SAD ne vide globalnu mre`u koja te grupe povezuje.
Kada bi istakle pravu prirodu svog neprijateqa, SAD i evropske
dr`ave ne bi imale drugog izlaza osim da podr`e jedni druge, {to je up-
ravo suprotno od procesa koji je doveo do progla{ewa nezavisnosti
Kosova, gde je, prema Glikovoj, na delu jedan od najbazi~nijih uzroka
kontinuirane erozije dr`avnosti {irom sveta, a to je pretvarawe
mawinskih enklava u regione bezvla{}a, gde dr`avna vlast ili nije
primewena ili je primewena nasumice i na nekonstruktivan na~in.
Izraelska politi~ka elita, po Glikovoj, tako|e ~ini sli~no i time
ponavqa gre{ku biblijskog Samsona: ne priznaju}i pravu, religioznu,
prirodu aktuelnog sukoba, ona Izrael ~ini slepim, a onda zbog sop-
stvenog slepila on nije u stawu da se na pravi na~in bori. Kao i u slu~aju
Izraela, Kosovo i Metohija je za Glikovu region gde se najjasnije vide
ameri~ki proma{aji, ali i mogu}nosti da se Samsonova nesretna sudbi-
na ipak preokrene: Mi imamo sposobnosti da pobedimo i da ne budemo
uni{teni, ka`e Glikova, i ova kwiga je konkretan korak u tom pravcu.
Jovan ]ULIBRK
67
 Streqawe francuskog vojnika 1917. godine
FEQTON
PI[E DR
ALEKSANDAR
MUTAVXI]
Istorija bele`i mno{tvo
vojnih pobuna. Poznato je da
je nekoliko rimskih
imperatora svrgnuto sa
vlasti, odnosno postavqeno
za vladare, posle pobuna
pretorijanske garde, o ~emu
pi{e i Robert Grejvs u romanu
Ja, Klaudije''. Pobuna posade
broda Baunti postala je
legendarna, kao i
P konu obavezni. Postoji pasivni i aktivni oblik pobune. Prvi podrazumeva
revolucionarna de{avawa na
ruskoj oklopwa~i Potemkin.
Ustanak indijskih vojnika
1857. godine, poznat kao
indijska pobuna, zahvatio je
ceo potkontinent i bio prva
ozbiqna pretwa britanskoj
kolonijalnoj vlasti, a tako|e
je dobro opisan u literaturi.
Revolt vojnika ne predstavqa
uvek i pretwu po `ivot
pretpostavqenih, pogotovo
ako vojnici uvide da za lo{e
uslove `ivota ili te{ku
situaciju u kojoj se nalaze
odgovornost ne snose
direktno nadre|eni podofi-
ciri ili oficiri.
68
VOJNE POBUNE
STROGE KAZ
obuna je organizovano odbijawe dva ili vi{e pripadnika oru`anih snaga da
izvr{e nare|ewe pretpostavqenih stare{ina, na {ta su kao pot~iweni po za-
samo odbijawe izvr{avawa nare|ewa, a drugi aktivno suprotstavqawe i, u
krajwem slu~aju, napu{tawe jedinice, ~ak i prelazak na protivni~ku stranu za
vreme ratnih dejstava.
Tokom bitke kod Blenhajma 1704. godine, omra`enog majora 15. pe{adijskog
puka britanske vojske ubili su wegovi vojnici hicem u glavu. Malo je poznato da se
1797, osam godina posle doga|aja na brodu Baunti, odigrala verovatno najsurovija
pobuna u istoriji Britanske kraqevske mornarice. Fregata HMS Hermione je tokom
septembra plovila u Karipskom moru pod komandom Hjua Pajgota, koji je va`io za
vrlo strogog, ~ak i surovog kapetana. On je jednom prilikom naredio da se gor-
wa jedra skupe, a po{to nije bio zadovoqan brzinom kojom je posada izvr{a-
vala komandu, povikao je da }e posledwi mornar koji si|e na palubu biti iz-
bi~evan. U strahu od kazne, tri mlada mornara su, trude}i se da {to br`e si-
|u, pala i poginula. Pajgot je naredio da se tela poginulih odmah bace u more,
bez postupka propisanog u slu~aju smrti tokom plovidbe. Kada je nekoliko mor-
nara protestovalo, kapetan ih je kaznio bi~evawem. Te no}i posada je ubila
Pajgota i svih osam oficira. Tokom kasnije istrage, pobuwenici, koji su brod
predali [pancima u Venecueli, tvrdili su da su, kao i pri pobuni na Baunti-
ju, oficire smestili u ~amac i ostavili ih na pu~ini, ali je istina brzo iza-
{la na videlo. Pred vojni sud su izvedena 33 mornara, a 24 od wih su ka`we-
na ve{awem.
Tokom bitke kod Katr Bra, 1815. godine, pukovnika Kamerona, komandanta
92. pe{adijskog puka, ubio je vojnik, koji je, po wegovom nare|ewu, nekoliko
dana pre toga ka`wen bi~evawem.
PR VI SVET SKI RAT
Do po~etka Prvog svetskog rata sukobi su trajali kratko, jedini izuzetak
predstavqa francusko-pruski rat 18701871. godine. Vojnici zara}enih stra-
na na Zapadnom frontu su 1914. verovali da }e se ve} do Bo`i}a vratiti ku-
1. jul 2008.
 }ama. Me|utim, nakon {to je nema~ki prodor zaustavqen tokom
prve bitke na Marni, front se stabilizovao i pre{lo se na po-
ziciono ratovawe. Linije rovova su se protezale od Severnog
mora do [vajcarske, u du`ini od 1.000 km. Tipi~an rov je bio du-
bok dva do dva i po metara, a {irok oko metar i po, uz mno{tvo
iskopanih zemunica i mre`u rovova druge linije. Obe strane su
izvodile napade uz opse`nu artiqerijsku pripremu, nakon ~ega je
sledio juri{ pe{adije preko ni~ije zemqe, do bodqikave `ice
koja je bila prva pasivna za{tita neprijateqevih rovova. Napa-
di su, po pravilu, bili neuspe{ni, uz velike gubitke u qudstvu, jer
je mitraqeska vatra sa lako}om kosila pe{adiju, koja se, optere-
}ena opremom i oru`jem, sporo kretala po te{kom terenu.
Stalne eksplozije granata, od kojih nije bilo prave za{ti-
te, dovele su mnoge vojnike u stawe borbenog premora, danas
poznatog kao posttraumatski stresni poreme}aj. Uslovi `ivota
su bili o~ajni.
Prole}ne i jesewe ki{e su rovove i zemunice punile vo-
dom, stotine hiqada pacova su se hranile otpacima i natrulim
le{evima, va{qivost je bila svugde prisutna, a sve`e jedinice,
koje su stizale na prvu liniju fronta, mogle su da osete smrad
rovova mnogo pre nego {to bi ih ugledale.
Rat je otpo~eo u avgustu 1914. i do kraja te godine Francu-
zi su ve} imali 306.000 poginulih. Druga ratna godina donela
je 334.000 poginulih vojnika, a 1916. bilo ih je 217. 000. Ge-
neral Robert Nivel, glavnokomanduju}i francuske vojske, pla-
dili ih pred preki vojni sud. Petorica su osu|ena na smrt streqa-
wem, a desetak ostalih na dugogodi{wu robiju u francuskim koloni-
jama. Dok su osu|enike vodili na streqawe, jedan od wih je, koriste-
}i eksplozije nema~kih granata, uspeo da pobegne u {umu i nikad nije
prona|en.
Mnogo masovnija pobuna izbila je 3. maja, kada je poslu-
{nost odbila cela 2. divizija. Vojnici su se na jutarwoj smotri
pojavili bez oru`ja, uz povike Ne}emo na front!'' Sli~no se
dogodilo i u 74. pe{adijskom puku, gde su vojnici objasnili svo-
jim oficirima da nemaju nameru da im nanesu nikakvo zlo, ve}
samo odbijaju da u~estvuju u jalovim, smrtonosnim juri{ima. Mi
}emo braniti na{e polo`aje'', rekli su oni, i ne odbijamo da
ratujemo, ali ho}emo da se promeni na~in na koji se to radi''. U
prvi mah oficiri su bili u nedoumici kako da postupe. Do tada
NE U MO QI VI BRITANCI
U Prvom svetskom ratu britanski vojni sudovi izrekli oko
2.900 smrtnih kazni, od kojih je ve}ina preina~ena u kazne za-
tvorom. Uo~qiv je wihov porast tokom posledwih godina rata
sa 60 u 1916. na 221 tokom 1917, pa do 676 u 1918. godini.
Zbog dezerterstva streqani su 266 vojnika i dva oficira, zbog
kukavi~luka 18 vojnika, petorica zbog odbijawa nare|ewa i dvo-
jica zbog spavawa na polo`aju.

NE ZA POBUWENIKE
PE TE NO VA ANA LI ZA
se pojedina~na i masovna ne-
nirao je veliku ofanzivu u Tokom Prvog svetskog rata, a posebno posle revolucije poslu{nost ka`wavala tako
aprilu 1917. godine. Dugo- u Rusiji, u francuskoj vojsci ja~aju zahtevi za okon~awe ra- {to bi se dovela druga, broj-
trajna artiqerijska pripre- ta. U jednom od svojih izve{taja general Peten je za izbijawe nija jedinica, koja bi nadvla-
ma trebalo je da uni{ti pred- pobuna okrivio ne samo vladu, koja je dozvolila slobodu dala pobuwenike. Me|utim, u
we linije nema~ke odbrane, a {tampe i distribuciju antiratnih pamfleta me|u vojskom, konkretnom slu~aju pobunila
potom bi juri{ pe{adije, uz ve} i nizak kvalitet hrane, masovno kori{}ewe alkohola, se ~itava divizija. Na raspo-
vatrenu podr{ku tenkova, re- lo{e uslove u pozadinskim odmarali{tima, te nedoslednu lagawu nije bilo dovoqno je-
zultovao velikim prodorom i politiku u odobravawu odsustva. Osim toga, kritikovao je i dinica koje bi nadja~ale 2. di-
po dubini i po {irini, za generale opsednute idejama o brzom prodoru, koji nisu po- viziju, a ~ak i da se to moglo
najdu`e 48 ~asova, koji bi do- kazivali nikakvu brigu za svoje vojnike i wihove patwe. dogoditi, preki sud nije mogao
veo do poraza nema~ke vojske da osudi stotine vojnika na
i okon~awa rata. streqawe ili robiju, jer su
bili potrebni za ratovawe. Stoga su upu}eni oficiri koji su
NE PO SLU [NI FRAN CU ZI me|u vojnicima u`ivali najve}i ugled, da apeluju na wihov pa-
U zoru 16. aprila, vi{e od milion francuskih vojnika krenulo triotizam i ose}aj du`nosti, te da ih ubede da zamene svoje is-
je na juri{. Me|utim, doga|aji se nisu odvijali prema zami{qenom crpqene saborce na prvoj liniji fronta. Posle nekoliko ~aso-
scenariju. Artiqerija nije uspela da napravi prodor u bodqikavoj va, kada su se otreznili, vojnici su polako krenuli na front.
`ici, niti da u}utka mitraqeska gnezda koja su pokosila desetine hi- Vesti o pobuwenim jedinicama vrlo su se brzo pro{irile
qada Francuza. Tenkovi su se zaglibili ili ih je uni{tila nema~ka i, kao i revolucija u Rusiji, uticale na francuske vojnike da od
artiqerija. Za samo sedam dana poginulo je ili raweno vi{e od svoje vlade tra`e okon~awe rata. Mnoge pobune su pro{le bez
100.000 vojnika, ali je, i pored toga, Nivel insistirao da se ofan- odmazde, ali su oficiri postali svesni da ne mogu imati pove-
ziva produ`i, veruju}i da je prodor pitawe dana. Prva pobuna je iz- rewa u vojsku. Time je okon~an plan generala Nivela o prodoru
bila 29. aprila, kada je 2. bataqon 18. pe{adijskog puka, koji je po- i velikoj pobedi. On je 15. maja smewen, da bi na wegovo mesto
vu~en sa prve linije nakon {to je od 600 vojnika u jedinici ostalo bio imenovan general Anri Peten. Prvim nare|ewem novog
samo 200, a pre`ivelima je obe}an odmor, posle popune qudstvom glavnokomanduju}eg opozvani su napadi velikog obima, {to je i
dobio nare|ewe da se vrati na front. Puni srxbe i neverice, voj- bio su{tinski zahtev pobuwenika. I pored toga, broj pobuna
nici su to odbili, a mnogi od wih, pripiti od crnog vina koje je bilo nije jewavao, a pojavili su se i novi zahtevi. Vojnici su ukazi-
jeftino i dostupno u velikim koli~inama, vikali su Dole rat!'' Do vali na lo{u ishranu i uskra}ivawe odsustva za posetu poro-
pono}i su se otreznili i polako krenuli ka frontu, a oficiri, shva- dici. Tokom juna izbile su nove pobune u jo{ {esnaest divizija,
tiv{i da je to bila pobuna, odlu~ili su da nekolicinu kazne za pri- pucalo se na oficire, paqeni su logori i dolazilo je do ma-
mer ostalima. U mraku su nasumice izvla~ili qude iz kolone i odvo- sovnih tu~a sa civilnom i vojnom policijom.

69
 FEQTON
Broj dezertera je udesetostru~en. U razgovoru sa britan-
skim na~elnikom general{taba generalom Hejgom, Peten je re-
kao da se u slu~aju poku{aja prodora Nemaca ka Parizu mo`e
pouzdati samo u dve divizije. Francuska vojska nije bila sprem-
na da se bori.
SU RO VE KA ZNE
Shvativ{i da su za uspostavqawe di-
scipline neophodne trenutne i surove me-
re, Peten je naredio masovna hap{ewa
kolovo|a i wihovo izvo|ewe pred preki
sud. Ako nisu mogli da identifikuju kolo-
vo|e, oficiri su izdvajali vojnike koji su
imali kriminalnu pro{lost u gra|anstvu
ili vojsci, pa ~ak i one ~iji je jedini greh
bio {to su se stalno `alili. Ponekad je
kori{}en i metod generala Taufliba, ko-
ji je iz postrojene jedinice izdvojio sva-
kog desetog vojnika i naredio streqawe.
Taj surovi obi~aj poti~e jo{ iz rimskih
vremena, kada je bio poznat kao decimatio
(desetkovawe). Odr`ano je ukupno 3.427
su|ewa, na kojima je osu|eno 23.385 voj-
nika, a me|u wima i 554 na smrt streqa-
wem. Uporedo sa tim drakonskim merama,
Peten je uveo i mere ~iji je ciq bio po-
boq{awe morala, kao {to je pravo na
sedmodnevno odsustvo svaka ~etiri mese-
ca. Nemci su od ratnih zarobqenika i
svojih {pijuna dobili obave{tewa o ma-
sovnim pobunama u francuskoj vojsci, ali
su odbili da poveruju u wih, smatraju}i ih
za dezinformacije. Prema pojedinim ana-
liti~arima, time su mo`da propustili mogu}nost da u leto 1917.
godine dobiju rat. Do septembra su pobune uminule, ali je tome
doprineo i @or` Klemanso, koji je kao predsednik vlade uveo
strogu cenzuru {tampe i pohapsio stotine antiratnih agitatora.
Posle zavr{etka rata general Peten je u svom op{irnom
izve{taju za izbijawe pobuna okrivio ne samo vladu, koja je do-
zvolila slobodu {tampe i distribuciju antiratnih pamfleta
me|u vojskom, ve} i nizak kvalitet hrane, masovno kori{}ewe
alkohola, lo{e uslove u pozadinskim odmarali{tima, te nedo-
slednu politiku u odobravawu odsustva. Osim toga, kritikovao
je i generale opsednute idejama o brzom prodoru, koji nisu po-
kazivali nikakvu brigu za svoje vojnike i wihove patwe. Sasvim
je jasno koga je pri tome imao na umu.
BEZ U SPE [NE PRET WE SMR ]U
Britanske vojne vlasti su, pou~ene francuskim iskustvom,
primenile surove kazne na pobuwenike pojedince, dok je masov-
na neposlu{nost prolazila bez odmazde. Razlog je bila svest o
~iwenici da, kada smrt postane deo svakodnevice, kao kod voj-
nika na frontu, pretwa smrtnom kaznom gubi na snazi. Primena
drakonskih mera mo`e samo zao{triti postoje}e probleme, u
{to se na svoju {tetu uverio kapetan Pajgot. Me|utim, svake ne-
deqe je, tokom jutarwe smotre, pred strojem ~itano obave{tewe
sa svakog fronta o broju vojnika koji su streqani zbog kukavi~-
luka ili dezerterstva, {to je bila jasna psiholo{ka mera. To-
kom rata vojni su sudovi izrekli oko 2.900 smrtnih kazni, od
kojih je ve}ina preina~ena u kazne zatvorom, ali je tokom po-
sledwih godina rata uo~qiv wihov porast sa 60 u 1916. na
221 tokom 1917, pa do 676 u 1918. godini. Zbog dezerterstva
70
streqani su 266 vojnika i dva oficira, zbog kukavi~luka 18
vojnika, petorica zbog odbijawa nare|ewa i dvojica zbog spa-
vawa na polo`aju.
Najmasovnija pobuna britanskih vojnika izbila je u logo-
ru Etapl 1917. godine. Sme{ten 15 kilometara ju`no od Bulo-
wa, to je bio logor za obuku, u kom su i tek pristigli regruti i
veterani prolazili vrlo intenzivnu, ~esto i surovu obuku u
za{titi od bojnih otrova i borbe bajonetom, uz duge i naporne
mar{eve. Uslovi u logorskoj bolnici bili su pre ka`weni~ki
nego terapeutski i ~esto su izbijali
sukobi pacijenata sa vojnom polici-
jom, a rawenici su se radije vra}ali
na front delimi~no zale~eni nego
{to su ostajali u Etaplu. Doga|aji su
dostigli vrhunac 9. septembra, po-
sle hap{ewa novozelandskog arti-
qerca, kada je vojna policija pucala
na okupqene vojnike i jednog ubila, a
ranila Francuskiwu koja je posma-
trala doga|aj. Vi{e od hiqadu raz-
gnevqenih boraca nateralo je vojnu
policiju u bekstvo, a potom su u{li u
kancelariju komandanta i na rameni-
ma ga proneli kroz bazu. Slede}eg
dana su vojnici odmar{irali do Bu-
lowa i pro{li kroz grad, ali su da-
qe kretawe spre~ili kowica, mitra-
qesko odeqewe i artiqerija, koji
nisu otvorili vatru jer su se do tada
glave ohladile. Me|utim, dan-dva pre
toga, tako|e u blizini Bulowa, dve
radne ~ete su proglasile {trajk, a
potom jo{ jedna. Kada su, i pored za-
brane, radnici poku{ali da napuste
logor, na wih je otvorena vatra, ko-
jom su 23 usmr}ena, a 24 rawena.
Mora se napomenuti da su radnici
Mar{al Anri Peten bili Kinezi ili Egip}ani, {to je ve-
rovatno uticalo na odluku o ga{ewu
pobune silom oru`ja.
Mo`e zvu~ati kao iznena|ewe, ali je ~iwenica da je u ne-
ma~koj vojsci tokom Prvog svetskog rata izvr{eno samo 48 ka-
zni streqawem. Jedan od razloga je, svakako, bio i vojni zakon,
koji je bez izmene ostao na snazi jo{ od 1872. godine, a koji je
Ministarstvo rata Velike Britanije 1879. ocenilo kao bla-
`i od vojnog zakona bilo koje druge dr`ave''. Najve}i broj smrt-
nih kazni, izricanih prema koncizno navedenim stavkama, kojih
je ukupno bilo jedanaest, izvr{en je tokom 1916. godine, kada
je posle bitke kod Verdena, na Zapadnom frontu, odnosno
ofanzive Brusilova, na Isto~nom, Nema~ka bila na korak od
poraza.
Sa druge strane, odnos prema civilima na okupiranoj te-
ritoriji bio je neuporedivo stro`i. Tako je, samo tokom 1917.
godine, u oblasti odgovornosti 6. armije, sa bazom u Turneu,
zbog razli~itih prekr{aja osu|eno 7.217 osoba, a od toga je iz-
re~eno 17 smrtnih kazni. Posle rata, 1920. godine, vojni zakon
je ukinut, da bi ponovo bio uveden 1934. godine. Vojni pravnik
Erik [vinge je uzroke nema~kog poraza u Prvom svetskom ratu
obrazlo`io re~ima: Ishod velike bitke naroda bi verovatno
bio druga~iji, da se {irewu simptoma dezintegracije tokom
1917. i 1918. godine suprotstavilo istom energijom kao i u dru-
gim zemqama'', misle}i pri tom na Francusku i V. Britaniju.
[vinge je time objasnio uzroke poraza sa nema~kog aspekta: voj-
nicima na frontu su no` u le|a zaboli levi~ari i {pekulanti.
Upravo zbog toga je nema~ki vojni zakon u drugom svetskom ratu
postao izrazito radikalan i nehuman, te je od 1939. do 1945.
godine pogubqeno skoro 15.000 vojnika Tre}eg rajha.
(Nastavak u slede}em broju)
1.jul 2008.

DOGODILO SE...
1. jul
Dan Vazduhoplovnog zavoda Moma
Stanojlovi}. Obele`ava se u znak
se}awa na dan kada je 1916. godine
u Mikri pored Soluna formirana
Aeroplanska radionica. Od 1. ja-
nuara 1973. godine radionica je lo-
cirana na aerodromu Batajnica, a
od 13. decembra 1976. godine nosi
naziv Moma Stanojlovi}.
2. jul 1882.
Donet Zakon o grbu
Kraqevine Srbije.
Grb je ura|en tako
da se na wemu vidi
da Kraqevina nije
nova dr`ava, ve}
da nastavqa sre-
dwevekovnu nema-
wi}ku tradiciju. Nemawi}ki dvogla-
vi orao i grb Kne`evine Srbije
ukomponovani su u novi grb Kraqe-
vine Srbije, koji je u Be~u izradio
baron [trel.
3. jul 1951.
Na~elnik General{taba jugosloven-
ske armije general Ko~a Popovi}
zavr{io je posetu Velikoj Britaniji.
Tokom razgovora u Londonu sa ~la-
novima General{taba Britanije, ge-
neral Popovi} je pokrenuo pitawe
isporuke ratnog materijala Jugosla-
viji.
5. jul 1868.
^inom miropoma-
zawa u Sabornoj
crkvi u Beogradu
Milan Obrenovi}
je uveden u vlada-
la~ko zvawe. Bu-
du}i da je bio ma-
loletan, u wegovo
ime vladalo je na-
mesni{tvo, koje su ~inili Milivoje
Petrovi} Blaznavac, Jovan Risti} i
Jovan Gavrilovi}.
9. jul 1913.
Pobedom Srpske vojske nad bugar-
skim trupama zavr{ena je Bregal-
ni~ka bitka. Srbi su imali 16.200
poginulih i rawenih, od toga 11.350
u Tre}oj armiji, a Bugari oko
25.000. Obe strane pretrpele su
znatne gubitke i od kolere, koju su
Bugari preneli od Turaka. Bitka je
bila odlu~uju}a za pobedu Srbije,
Crne Gore i Gr~ke u Drugom balkan-
skom ratu protiv Bugarske.
12. jul
Dan Druge brigade Kopnene vojske.
Obele`ava se u znak se}awa na po-
bedu srpskih ustanika pod koman-
dom Kara|or|a Petrovi}a nad Tur-
cima u boju kod Karanovca 1805.
godine.
12. jul 1892.
Prema projektu nema~kog in`ewera
Oskara Smrekara iz Manhajma, u
Beogradu je pu{ten u rad prvi savre-
meni vodovod. Tada je prvi put po~e-
lo kori{}ewe podzemnih voda i upo-
treba savremenih ure|aja za crp-
qewe, potiskivawe i razvo|ewe vo-
de do rezervoara i potro{a~a. Do-
tada{wi vodovod je bio gravitacio-
ni, a voda je kori{}ena preko jav-
nih ~esmi.
12. jula 1936.
Na Malom Kalemeg-
danu u Beogradu sve-
~ano je otvoren Zoo-
lo{ki vrt. Osno-
vao ga je industri-
jalac Vlada Ili}.
Kada je formiran, vrt je zauzimao
prostor od oko tri i po hektara, a
do po~etka Drugog svetskog rata
pro{iren je na ne{to vi{e od ~etr-
naest hektara. U nema~kom bombar-
dovawu Beograda u Drugom svetskom
ratu `ivotiwe su podelile sudbinu
qudi 6. aprila 1941. mnoge su
stradale od avionskih bombi. Danas
se Zoolo{ki vrt prostire na oko se-
dam hektara.
13. jul 1943.
Pobedom sovjetske
armije, posle samo
osam dana okon~a-
na je kqu~na faza
Kurske bitke, naj-
ve}eg tenkovskog okr-
{aja u istoriji ra-
tova. U bici je ko-
ri{teno oko 6.000
tenkova sa obe strane. Tokom bor-
bi, koje su trajale do 23. avgusta
1943, Nemci su izgubili gotovo sve
tenkove i 30 svojih divizija je
uni{teno.
VREMEPLOV
DEKLARACIJA
O DR@AVNOM JEDINSTVU
Pojava politi~kih strasti, nacionalnih
emocija, mr`we i represije na izborima od 5.
maja 1935, ozna~ila je raskid sa starim poli-
ti~kim stawem nacionalnog jugoslovenstva u Kra-
qevini Jugoslaviji. Izbori su potvrdili zahtev
za preure|ewe dr`ave i pokazali da se poli-
ti~ki `ivot vra}a regionalnim okvirima. U
poku{aju da spre~i probleme koji su se nago-
ve{tavali, vlada Milana Stojadinovi}a 4. ju-
la 1935. objavquje Deklaraciju, u kojoj je pot-
vr|en princip dr`avnog i narodnog jedinstva.
Vlada je istakla da u unutra{woj politici za-
dr`ava dotada{wi politi~ki pravac, ali je na-
govestila i promenu politi~kog kursa. Najav-
qeno je da }e `eqama naroda biti prilago|eni
oni zakoni koji bi mogli da doprinesu u~e{}u
naj{irih slojeva naroda u op{tinskoj, bano-
vinskoj i dr`avnoj upravi. Pod tim se, pre sve-
ga, podrazumevala {iroka narodna samoupra-
va, izborni zakon, zakon o {tampi, zborovima
i udru`ewima.
Vlada Milana Stojadinovi}a je u toku svog
mandata (19351938) zagovarala takozvano
realno jugoslovenstvo, smatraju}i da jugoslo-
venstvo predstavqa podlogu na kojoj je izgra-
|ena dr`ava i na kojoj jedino mo`e biti sa~u-
vana.
PETROVSKA
SKUP[TINA 1848.
Narodna skup{tina odr`ana u Kragujevcu
11. i 12. jula 1848. nagovestila je pojavu libe-
ralnih ideja u Srbiji. Ve}ina narodnih pred-
stavnika zahtevala je da se Narodna skup{tina
redovno saziva, da se izdejstvuje nasledno
kne`evsko zvawe i da se Turci isele iz Srbije.
Na nivou unutra{we uprave bilo je zahteva da
se uvede proporcionalni porez, omogu}i kre-
ditirawe trgovaca i osnuje trgova~ki sud, da
~inovnici pla}aju ve}i porez, da se ~inovnici-
ma zabrani da trguju i da tri lica iz iste po-
rodice ne mogu biti ~inovnici. Zahtevana je i
sloboda {tampe.
Pripremio Miqan MILKI]
71
^E TVR TI ME \U NA ROD NI
VI TE [KI TUR NIR SVI BOR
DU HO VI 2008"
OPLEMEWENA SNA
Ciq organizovawa me|unarodnog
turnira jeste afirmacija srpskog
kulturnog nasle|a, doprinos
ugledu Srbije i ukqu~ivawe
u evropske tokove, a deo je
i sve bogatije turisti~ke ponude
glavnog grada
esvakida{wi vite{ki spektakl okupio je, pored ~lanova
Srpskog vite{kog reda Svibor, i predstavnike Rusije,
N Poqske, Rumunije i Ma|arske, a manifestaciju je tokom
tri dana pratilo vi{e desetina hiqada posetilaca. Tur-
nir su priznala evropska vite{ka bratstva, dru{tva i
asocijacije i uvr{ten je u zvani~ni kalendar sredwevekovnih
manifestacija.
Bogati program zapo~et je vite{kim zborom i paradom vi-
tezova sa `ivopisnim {titovima, sjajnim oklopima, blistavim
oru`jem, barjacima i stegovima, pra}enih {titono{ama, pa`e-
vima i gospama.
Tabor je bio sme{ten podno Beogradske tvr|ave i sa svojom
sredwevekovnom ikonografijom, {atorima, ringovima, binama,
metama i opsadnim spravama, bio je autenti~na slika starinskog
ambijenta u kome su se, vekovima ranije, odr`avali sli~ni tur-
niri.
U takmi~arskom delu vitezovi iz pet zemaqa nadmetali su
se u srpskom vite{kom dvanaestoboju sa disciplinama: Markovo
SR BI JA NAJ BO QA
Sveukupni pobednik ^etvrtog me|unarodnog vite{kog turni-
ra jeste ekipa Srbije, druga je Rusija, a tre}a Rumunija.
Od dvanaest takmi~arskih disciplina, u devet su najboqi
bili Srbi, u dve Rusi, a u jednoj Rumuni.
Najuspe{niji vitezovi iz ekipe Srbije jesu Bo{ko Mitro-
vi}, Vedran Brki} i Marko Joksimovi}.
1. jul 2008.
 O^U VA WE TRA DI CI JE
Svibor se aktivno ve`ba od sredine osamdesetih godina
pro{log veka. Prvi klub za srpske vite{ke ve{tine Vitez" osno-
van je 1991. godine. Danas radi vi{e klubova koji ~ine Svibor
savez Srbije. Treninzi se odr`avaju u sportskim centrima, {ko-
lama, u prirodi i na Vojnoj akademiji Vojske Srbije.
Pored organizovawa turnira i niza drugih manifestacija
u Srbiji, Srpski vite{ki red Svibor u~estvuje i na me|unarod-
nim turnirima i to sa vrlo zapa`enim uspesima.
Uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve, Svibor je obno-
vio brojne tradicionalne kulturno-sportske manifestacije:
Bogojavqensko plivawe za ^asni krst, Sretewsko vite{ko ~e-
li~ewe, \ur|evdanski uranak, Hodo~a{}e od Beograda do ma-
nastira Ostrog, Vidovdanske vite{ke igre, Mitrovdanska haj-
du~ka nadmetawa, Sredwevekovne |ostre i bagorde, turnire i
megdane...
Ciq svih tih aktivnosti, ~iji je deo i Me|unarodni turnir
Svibor Duhovi 2008, jeste afirmacija srpskog kulturnog na-
sle|a, doprinos ugledu Srbije i ukqu~ivawe u evropske toko-
ve, a doprinos je i sve bogatijoj turisti~koj ponudi glavnog
grada.

NACIONALNE VREDNOSTI
Roman Pavlovi~, sa Ruskog dr`avnog univerziteta fi-
zi~ke kulture, sporta i turizma:
Negovawe vite{tva u Rusiji je veoma zastupqeno. Na
saborima, kao {to je nedavno odr`ana Vite{ka sna u Mo-
skvi, okupi se vi{e od hiqadu u~esnika iz svih krajeva Rusi-
je i brojni gosti, a takmi~ewa i ostale kulturne manifesta-
cije prati zaista brojna publika. Posebno je va`no {to je

AGA vite{tvo popularno me|u mladim qudima, koji tako odaju po-
~ast svojim precima, postaju svesniji svojih nacionalnih
vrednosti, po{tuju}i vi{e i druge.

topuzawe, Reqino letewe, Novakovo pentrawe, hajdu~ko preska-

kawe, [ip~i}evo verawe, Radoji~ino plivawe, Obla~i}evo tr- RAZ ME NA IS KU STVA
~awe, Milo{evo kamewe, Strahiwino {~epawe, na brvnu bore-
we, klipka nadvla~ewe, juna~ko skakawe. Oni su odmerili snage Aleks Barbosa, u~esnik iz Rumunije:
u ve{tinama borewa uz arsenal raznolikog oru`ja, kao {to su Sve je vi{e mladih koji se i u Rumuniji posve}uju negovawu
ma~, topuz, kopqe, sekira, strela... vite{tva. Imamo i redovna takmi~ewa i okupqawa. Za mene to
zna~i ja~awe duha i tela, ~vr{}e vezivawe za tradiciju i isto-
Pored borila~kog dela, sve ekipe su prikazale svoj vite{ki
riju. A ovakvi me|unarodni turniri prilika su za sticawe novih
program i priredile smotru umetni~kog i kulturnog stvarala{tva
iskustava i ve{tina, kako u vite{kom borewu, tako i u upozna-
svojih zemaqa. Majstorstvo su prikazali i krasnopisci, kaligra-
vawu drugih qudi i wihovih kultura.
fi, ikonopisci, oru`ari, `ivopisci, kova~i, drvodeqe, grn~a-
ri... Predstavili su se i pojci i ansambli etnomuzike.
Tako bogat program, sa brojnim u~esnicima i posetiocima,
osniva~ i ~elnik Svibora Radivoje Radulovi} komentari{e `e- OD ME RA VA WE VITEZOVA
qom da se o~uva tradicija i kultura, da se nastave slavne vrli-
ne srpskih vitezova, a istovremeno neguje i evropska kulturna Mateu{ [ubinski, takmi~ar iz Poqske:
ba{tina. Vrlo rado u~estvujemo na ovakvim festivalima, naro-
Mi smo samo deo jedne vrlo razvijene aktivnosti {irom ~ito u inostranstvu, kada prikazujemo na{ vite{ki program,
a odmerimo snage i sa drugima, koji tako|e ve`baju vite{ke
Evrope, a to je negovawe vite{tva i vlastitih tradicija, ka`e
discipline. Imam samo re~i hvale za organizaciju ovog tur-
Radulovi}. Tako se ~uvaju kulturne vrednosti koje narodi raz-
nira, a lepo je {to nas svakodnevno gleda brojna publika.
vijaju vekovima i prenose generacijama, ~ime se ja~a svest o
sopstvenom identitetu i pripadnosti naciji, ali i ~itavoj zajed-
nici koja deli, ~uva i unapre|uje te vite{ke vrednosti. Ja vo-
lim da ka`em da }e lepota pobediti sve. Dakle, taj oplemeweni
i ohristovqeni junak, koji ho}e da bude boqi ~ovek i to svako- PU TO KAZ
dnevno potvr|uje prema svom okru`ewu, zaslu`uje dobrotu koja Jeromonah Feoktist, Rusija:
}e mu se vi{estruko vra}ati, ka`e prvi zagovara~ vrednosti Ovim otkrivamo korene, saznajemo ko smo, nalazimo bo-
Svibora Radivoje Radulovi}. qi put. Ovim sna`imo sebe, a decu vaspitavamo na vrednim uzo-
R. MUTAVXI] rima predaka, da i oni budu uzor novom potomstvu.
Snimio Z. STOJKOVI]

73

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
DUGA
S
poro, prolazi velika oluja. Tek {to se izlila ki{a, kao
iz kabla, jo{ kru`i, vihorom, haos oblaka, jo{ se srdito
razmahuje grom: jo{ se uzdrhtalo, pale muwe i sve je po-
treseno i zaglu{eno. Odjednom se pojavquje ona: zra~na, sme-
la, i likuju}a. I svi gledaju u vis u wu: Gledajte, pogledajte!
Kako je ozbiqan bio taj ~as nebeskog nereda, kako je uz-
vi{eno, upozoravaju}e i srdito, razgovarala sa nama vi{wa
sila a odjednom, kao meki osmeh vrhovnog sudije, kao opro-
{taj i pomirewe posle tragi~nog trenutka, kao vesela igra u
punoj ozbiqnosti nad nama likuje, zra~no i smelo, bo`anstve-
na duga. Radosno se nasla|uje ~ovek tom uzvi{enom igrom, u
naivnoj nadi da se to ona postavqa prema wemu, prema svima
nama; nas su smatrali gledaocima, nama su hteli ne{to da is-
pripovede, ne{to da daju, nama je bilo potrebno bilo ne{to
da primetimo, kako bismo pro~itali {togod sa neba i uzeli
to sa sobom, poneli u `ivot. Zato je sada re~ o tome da se br-
zo sakupimo, da zaboravimo sve i `ivimo sa nebeskim simbo-
lom; jer predivni trenuci su izbrojani i znak }e uskoro is~e-
znuti...
U svome poletu koji je obuhvatio svet ona nestaje i bledi
nemo, sasvim druk~ije nego bu~ni vetar, nego hrskava ki{a,
nego muwa koja ih grohotom prati... Ni jednim zvukom ne oja-
vquje se wena veli~anstvenost; ni jedan {um ne izve{tava o
wenom ukazawu. Pravom pobedniku nisu potrebne fanfare;
pravi heroj se pojavquje bez herolda.
Iz haosa oblaka, iz napregnute raspevanosti ki{e, iz
celokupnog nerazbora prirode nad svime {to je pripremilo
divqu stihiju podigla se prijateqski i susretno svetle}i,
dovr{ena, ~ista forma, naj~istija od svih forma kruga.
Istina, vidna je tek wena polovina, mo`da ~ak i mawe od po-
lovine. Ali, na{e unutra{we sazrcawe ve} likuje, dopuwuju-
}i je; wemu je dovoqan i ise~ak forme kruga jer se zakon kru-
ga ispoqava u svakom od wegovih delova.
To nam duga, krotko prinesena da{kom vetra, oblako-
vih gostiju, skoro nemo {ap}e: Ne pla{ite se, qudi! Dah sa-
vr{enstva ja~i je od svih strahova na svetu! Samo sawarite,
spokojno sawarite o vlasti uzvi{ene lepote... To nisu prazne
sawarije... Va{e sawarije i svet prisniva... Istiniti su i
proro~ki su ti likovi... Postoji tajanstvena harmonija me|u
vama i vaseqenom... Sveta vlast se ~ita kao poruka u trijumfu
tog predivnog zakona...
Tako sa neba silazi na nas predivna uteha. Uteha i obo-
drewe. Uspokojewe i prosvetqewe. Tiho otkrivewe svetske
harmonije. Obe}awe budu}e pobede najvi{e snage nad snaga-
ma koje prete iz pobuwenog bezdana. Neka nas sada poku{a-
vaju ubediti kako je to samo slu~ajna igra boja, samo ~udni
trenutak umetnosti u prirodi, samo prolazno drhtawe sunaca
u oblacima. Na{e srce samo zna o tome vi{e; na{e ose}awe
se ne vara u dubokom zna~ewu simbola.
Ona je jo{ ovde, ta prosvetqena go{}a. Wen sjaj jo{ di-
{e, jo{ `ive wena plu}a, svetle}e boje... Kako je ogromno to
bogatstvo! Kako je stroga i lepa veza! Ili je ona poslata pre
od sunca prema nama kao dar, kao zov, kao stvarala~ki iz-
vor? Ko od nas mo`e pogledati u zaslepquju}e oko sunca? Sko-
ro niko. Ali, evo, one nam se pokazuje, otvoreno u svojoj su-
{tini, omek{ano u svojoj o{trini, ta~no i nepromenqivo u
svojoj formi; da bismo pogledali u wega, da bismo se radova-
li, da bismo ga zavoleli. Ono se otvara u dugi da bi na{e oko
moglo da ga podnese...
Dugo, ti senko sunca! Ti si odblesak ve~nosti! Ti si sim-
bol Boga u udelu zemnog postojawa! Kakva radost da smo te da-
nas videli! Kako je sre}no to mesto na zemqi gde za`eli od-
moriti se tvoj oprozra~en kraj!...
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001
74
DUHOVNOST
V E RSK I P RAZ N I C I
1-15. jul
Pravoslavni
2. jul Sveti Jovan [angajski
3. jul Prepodobni Naum Ohridski
5. jul Prepodobna Anastasija Srpska
7. jul Ro|ewe svetog Jovana Prete~e Ivawdan
11. jul Sveti mu~enici Dabrobosanski i Mile{evski
12. jul Sveti apostoli Petar i Pavle Petrovdan
14. jul Sveti mu~enici i besrebrenici Kozma i Damjan
IVAWDAN
Na {est meseci pre svog ja-
vqawa u Nazaretu, Presvetoj De-
vi Mariji, veliki Gavril, an|eo
Bo`iji, javio se preosve{tenom
Zahariju u hramu jerusalimskom.
Pre nego {to je objavio ~udesno
za~e}e bezmu`ne device, an|eo je
objavio ~udesno za~e}e bezdetne
starice, Zaharijine `ene Jelisa-
vete. Zaharija nije odmah povero-
vao re~ima koje je ~uo i ostao je
nem sve do osmoga dana po ro|e-
wu deteta.
Kada su se skupili ro|aci
zbog obrezawa i davawa imena
mladencu, otac Zaharija, budu}i
nem, napisao je na da{~ici ime Jovan i istoga trena progo-
vorio. Iz Zaharijevog doma koji se nalazio izme|u Vitlejema
i Hevrona, ras~ulo se o ovim ~udnim doga|awima po celom
Izraiqu, gde je glas stigao i do Iroda, koji je naredio da se
pobiju deca po Vitlejemu. Naradio je da prona|u i Jovana,
ali je Jelisaveta uspela da sakrije dete.
Razjareni Irod poslao je xelate u hram po Zaharija, i
oni su ga usput ubili. Jelisaveta je, sa svojim sinom Jovanom,
uspela da pobegne i sakrije se u nekoj pe{teri. Tu je uskoro
preminula i de~ak je ostao sam u pustiwi na starawu Boga i
an|ela Bo`ijih.
SVETI APOSTOLI PETAR
IPePAVLE
tar, sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena
Simeonova, iz grada Vaside je bio ribar koji se najpre zvao
Simon, no Gospod je blagoizvoleo nazvati ga Kifom, ili Pe-
trom. On je prvi od u~enika jasno izrazio veru u Gospoda Isu-
sa rekav{i: Ti si Hristos, Sin Boga `ivoga. Wegova qubav
prema Gospodu stalno je ja~ala. ^inio je mo}na ~uda: le~io je
bolesne, vaskrsavao mrtve.
Pavle je rodom iz Tarsa, od plemena Venijaminova. Pr-
vo ime mu je Savle. Bio je farisej i gonitq hris}anstva. ^u-
desno je obra}en u veru hri{}ansku samim Gospodom, koji mu
se javio na putu za Damask. Kr{ten je, prozvan Pavlom i uvr-
{}en u slu`bu velikih apostola. Sa plemenitom revno{}u
propovedao je jevan|eqe svuda, od granica Arabije do [pa-
nije, me|u Jevrejima i neznabo{cima. Po{to je dostigao tu
meru savr{enstva da je mogao re}i: Ne `ivim ja, nego Hri-
stos `ivi u meni, bio je pose~en u Rimu, u vreme cara Nero-
na, kad i apostol Petar.
1. jul 2008.
 MARATON MIRA VIDOVDAN 99
Druga etapa 10. me|una-
rodnog memorijalnog maratona
Vidovdan 99, koji je zapo~eo u
Novom Sadu, nastavqena je 29.
juna ispred Komande ViPVO u
Zemunu. Dvadeset maratonaca
tr~e osam etapa od Beograda,
preko Skopqa, do Soluna, da bi
7. jula stigli na ciq na srps-
ko vojni~ko grobqe Zejtinlik.
Maraton nije takmi~arski, a
moto manifestacije je tr~imo
za mir na Balkanu, za radostan
osmeh dece.
Sa takmi~arima iz Srbije tr~e i maratonci iz Bugarske, Makedonije i Republike Srpske.
Po~etak druge etape trke pratio je i na{ legendarni maratonac Frawo Mihali}. Sa maraton-
cima je kroz Beograd tr~ala i deseto~lana ekipa pripadnika ViPVO.
Generalni pokroviteqi trke jesu ministarstva odbrane i sporta, Dom vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane i Skup{tina op{tine Novi Beograd.
Pre starta druge etape predstavnici Komande ViPVO i predsednik Atletskog kluba Ma-
raton mira Vidovdan 99 polo`ili su venac na spomen-obele`je palim pripadnicima RV i
PVO tokom agresije Natoa, a potom je odr`an prigodan umetni~ki i zabavni program. Nastupi-
li su Orkestar Vojnog okruga Beograd, ansambl KUD Srbija IMT, Peva~ko-igra~ka etno-gru-
pa Svitawe, karatisti iz ekipe To smo mi, De~ji hor Simeon i u~enici Osnovne {kole
Laza Kosti}.
M. [.
TRKA PROTIV
DROGE U SARAJEVU
U sportskoj manifestaciji Tr-
ka protiv droge, 21. juna u Saraje-
vu, u~estvovali su atleti~ari iz Bo-
sne i Hercegovine, Srbije, Makedo-
nije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore
i Ma|arske.
Pobednik je atletska ekipa Del-
egacije Srbije pri CISM, u kojoj su
nastupili stariji vodnik Goran ^egar
(drugi u pojedina~nom plasmanu), ka-
petan Aleksandar Ne{evski (~etvrti
u pojedina~nom plasmanu) i poru~nik
Bla`o Maksimovi} (deseti u pojedi-
na~nom plasmanu).
D. T.
75
 SPORTSKO PRVENSTVO
VOJSKE SRBIJE

U SLU@BI P
portsko prvenstvo Vojske Srbije, na kome su u~e-
stvovale ekipe Vojne akademije, General{taba

Na sve~anom
zatvarawu
manifestacije
na~elnik G[ VS
general
S VS, Kopnene vojske, ViPVO i Komande za obuku,
odr`ano je od 26. do 29. juna u Ni{u. Na takmi-
~ewima su u~estvovale i pripadnice lep{eg po-
la Vojske Srbije.
U protekla tri meseca, oko 4.000 pripadnika
Vojske najpre je odmerilo sportske snage na predtak-
mi~ewima u okviru ~eta, bataqona, brigada i opera-
tivnih sastava. Najboqi me|u wima nadmetali su se,
-potpukovnik potom, u sedam sportskih disciplina {est zvani~-
nih takmi~arskih i u xudou, koji je imao promotivni
Zdravko Pono{ karakter. Takmi~ewa su odr`ana na terenima ni{ke
uru~io je kasarne Kwaz Mihailo, u salama ni{kih {kola i
priznawa i veliki Fakulteta fizi~ke kulture, ali i na fudbalskom sta-
dionu ^air.
pehar za pobedu u Otvaraju}i prvenstvo, na~elnik G[ VS general-
sveukupnom potpukovnik Zdravko Pono{ istakao je da je sport is-
plasmanu ekipi to {to i dobra vojni~ka tradicija po{tovawe pro-
tivnika i pravila.
Kopnene vojske. Sportskim aktivnostima dodao je on razvi-
Drugo mesto ja se ose}aj pripadnosti jedinici i Vojsci.
pripalo je ekipi U odbojci su trijumfovali timovi Kopnene voj-
Vojne akademije, a ske, Vojne akademije i Komande za obuku. Na fudbal-
skim terenima najuspe{nije su bile ekipe Kopnene
tre}eplasirana je vojske, ViPVO i General{taba VS. Najvi{e poena na
Komanda za obuku. atletskim borili{tima osvojili su pripadnici Vojne
akademije, Komande za obuku i Kopnene vojske, a kva-

76 1. jul 2008.
 lifikovani stru~waci ka`u da treba zapamtiti imena studenta
Vladana Jovanovi}a (pobednik trke na 100 metara), vojnika To-
mana Kalezi}a (pobednik trke na 400 metara), kapetana Alek-
sandra Ne{evskog (pobednik trke na 1.500 metara), starijeg vod-
nika Dalibora Stankovi}a (pobednik u skoku udaq) i majora Zo-
rana Jak{i}a (pobednik u bacawu kugle).
Zapa`ene rezultate u orijentiringu pokazale su ekipe Voj-
ne akademije, G[ VS i ViPVO, dok su u pojedina~noj konkurenci-
ji najboqi bili potporu~nik @eqko \ori} i student Nevena Jo-
vanovi}. U tradicionalnoj vojni~koj disciplini vojnom vi{eboju
~elna mesta pripala su potporu~niku Mladenu Stamenkovi}u

ROFESIJE (Kopnena vojska), potporu~niku Draganu Mi}i}u (Kopnena vojska)

i studentu Sr|anu \uri}u (Vojna akademija).
Prvo mesto u streqa{tvu zaslu`eno su osvojili pripadnici
Kopnene vojske, dok je drugo i tre}e mesto pripalo ekipama Voj-
ne akademije i General{taba Vojske Srbije. Iz pi{toqa su naj-
boqe ga|ali poru~nik Sa{a Petrovi} i Irena Ogwanovi}, a na
ga|awu iz automatske pu{ke zablistali su stariji vodnik Miqan
Bo{kovi} i Ana Tadi}.
Rezultati xudoa nisu se ubrajali u kona~an plasman. Naju-
spe{niji u toj disciplini bili su ~lanovi ekipe Vojne akademije,
a u pojedina~noj konkurenciji stariji vodnik Darko Damwanovi},
studenti Stevan Stevanovi}, Marko Papovi} i Mirko Mara{,
te vojnici Cvetan Mihajlovi} i Nikola Zuvi}.
Poru~nik Sa{a Petrovi} pogodio je 534 kruga, {to je, kako
ka`e, rezultat svakodnevnog rada. Kako se trenira, tako se i
ga|a obja{wava Petrovi}.
Budu}i stare{ina finansijske slu`be, student Vladan Jova-
novi} pretr~ao je 100 metara za 11,08 sekundi. Takav rezultat,
ka`e on, predstavqa}e mu dodatni podstrek da se jo{ vi{e bavi
atletikom. Sli~no ocewuje i dvadesetsedmogodi{wi stariji vod-
nik Dalibor Stankovi}, koji je udaq sko~io 6,58 metara.
Za najboqu ekipu u fer-pleju i sportskom pona{awu pro-
gla{ena je ekipa G[ VS, dok je priznawe za najmla|eg u~esnika
manfestacije dobio u~enik Milan Simonovi} (ekipa Vojne aka-
demije), a za najstarijeg zastavnik Dejan [qivi} (ekipa ViPVO).
Na zavr{noj sve~anosti general Pono{ uru~io je prizna-
wa i veliki pehar za pobedu u sveukupnom plasmanu ekipi Kop-
nene vojske (40 bodova), dok je drugo mesto pripalo ekipi Vojne
akademije sa 30,5 bodova, a tre}e Komandi za obuku sa osvoje-
na 24 boda.
Zoran MILADINOVI]
Snimili Sa{a \OR\EVI] i Zoran MILADINOVI]

77
 SPORT

Auto-reli Karavan
prijateqstva 2008

POTVR\EN
PRO[LOGODI[WI USPEH
Sveukupni pobednik je U Ora{cu, gde je bio start trke, pozdravio ih je predsednik
Zoran Pavkov iz Sombora, op{tine Aran|elovac dr Radoslav [vabi}, rekav{i da je
dok su mu za petama stalno
bili Sa{a Gli{i} iz
Aran|elovca i Sa{a
Ivkovi}, tako|e iz
Sombora. Na itinereru
U ponosan {to mu se pru`ila prilika da otvori jedno tradio-
cionalno takmi~ewe koje je odavno preraslo u svojevrsnu
manifestaciju dru`equbqa, sticawa voza~kih ve{tina i po-
dizawa bezbedbnosti saobra}aja na na{im putevima.
Do ciqa u Jagodini, udaqenog oko 110 kilometara, takmi-
~are su ~ekale veoma ozbiqne prepreke tri ispita spretno-
sti. Prvi je bio u fabri~kom krugu kragujeva~ke Zastave, a
dugom oko 100 kilometara drugi i tre}i na parkingu Sportskog centra u Jagodini.
veliko voza~ko ume}e Ove godine pru`ila nam se prilika da ispravimo gre{ke
u~iwene na drugom ispitu spretnosti, jer je tre}i ispit vo`en
pokazala je Tatjana Vuli}, prema istovetnoj skici, ali je posebno bodovan. S obzirom na to
koja je progla{ena za da je re~ o amaterskom auto-reliju, mislim da i naredna nadme-
najuspe{niju takmi~arku. U tawa treba planirati tako da se isti ispit spretnosti vozi dva
Kupu fi}a nadmetao se puta, jer je to na~in da se podstakne takmi~arski duh i znatno po-
ve}a `eqa da se u ukupnom plasmanu zauzme {to boqe mesto na
veliki broj vlasnika rang-listi ka`e takmi~arka Dalida Nikoli}.
nekada na{eg Ovogodi{wi auto-reli bi}e upam}en po ponovqenom uspe-
najpopularnijeg hu takmi~ara iz Sombora, U`ica i Aran|elovca, koji su u gene-
ralnom poretku zauzeli tri prva mesta, a bili su najuspe{niji
~etvoroto~ka{a. i u klasama, kojih je, za razliku od minule godine, ovoga puta
bilo ~etiri.
Ustanovqeno je i takmi~ewe vlasnika fi}a, koji su u ne-
koliko gradova osnovali posebna udru`ewa pod nazivom Na-
cionalna klasa. Zasad ih ima u Zemunu, Kru{evcu i Kragujev-
cu, a wima }e se, kako je najavqeno, ubrzo pridru`iti i udru-
`ewa iz [apca, Novog Sada i Sombora.
Treba re}i da se vi{estruki pobednik Karavana prija-
teqstva Zoran Pavkov, tako|e takmi~io voze}i fi}u, ali
posebno opremqenom za automobilska nadmetawa, zbog ~ega se
svrstava u sportsku klasu.

1. jul 2008.
 GENERALNI POREDAK
1. Zoran Pavkov, Sombor (730 kaznenih poena)
2. Sa{a Gli{i}, Aran|elovac (830)
3. Sa{a Ivkovi}, Sombor (860)
4. Radivoj Jakovqevi}, Novi Sad (950)
5. Nikola [maki}, U`ice (970)
6. Petar Spasi}, Kragujevac (970)
7. Dragan Mandi}, U`ice (1090) Sveukupni
8. Darko Miler, Pe}inci (1230) pobednik
9. Ivan Ivanovi}, [abac (1262) i Zoran Pavkov
10. Vladimir Jak{i}, Beograd (1311)

KUP FI]A
1. Petar Spasi} (Kragujevac)
2. Darko Miler (Pe}inci)
3. Ivan Ivanovi} ([abac)

NAJUSPE[NIJA TAKMI^ARKA: Tatjana Vuli}

(Kragujevac)

NAJBOQA EKIPA: Dolomiti (Novi Sad)

Moj fi}a je ka`e Pavkov namenski preure|en kako

bih na automobilskim takmi~ewima iz wega mogao da izvu~em
maksimum. Motor je poja~an, promewene su gume na to~kovima,
sistem ve{awa i amortizeri... Ni sam ne znam koliku snagu
razvija, ali sam siguran da mo`e da postigne 140 kilometara
na sat, {to bi mi umnogome olak{alo posao kada bi se u ovaj
reli, recimo, uveo i brdsko-brzinski ispit. Ako me pitate ko-
liko me to zadovoqstvo ko{ta, re}i }u vam da sam dosad u vozi-
lo koje je proizvedeno pre ~etvrt veka ulo`io oko 10.000 evra.
Na ovogodi{wem reliju u~estvovale su i ~etiri takmi~ar-
ke. Pobedila je Tatjana Vuli}, dopisnica RTS iz Kragujevca, ko-
ja, po svemu sude}i, nije mogla da odoli izazovu. Sela je za upra-
vqa~ modela zastava 10 i, budu}i da se veoma dobro sna{la
na svim ispitima spretnosti, ostavila za sobom ~ak desetak re-
lista koji se godinama takmi~e, osvojiv{i jednu od dve vredne
nagrade beogradske Centrotehnike
Pobednik prvog Kupa fi}a Petar Spasi} sa Milkom Milinkovi}
(desno) predsednicom zemunskog Udru`ewa Nacionalna klasa i
wenom suvoza~icom Micom Moi}
Po{la sam sa kolegom na novinarski zadatak ka`e Ta-
tjana a, evo, ispostavilo se da sam najuspe{nija me|u voza~i-
cama, tako da }u najverovatnije postati jedna od redovnijih u~e-
snica Karavana prijateqstva.
Vlada RISTI]
Snimio Goran KOVA^EVI]

Dr Radosav [vabi} (levo) sa pukovnikom u penziji Draganom Trifunovi}em,
predsednikom Oficirskog auto-moto sportskog kluba
DRA GO CE NA PO DR [KA
Pre nego {to je ovogodi{wu trku automobi-
lista proglasio otvorenom, predsednik op{tine
Aran|elovac dr Radosav [vabi} izrazio je zado-
voqstvo {to je iz godine u godinu sve vi{e zaqu-
bqenika u auto-moto sport i {to, zahvaquju}i Ka-
ravanu prijateqstva, sve vi{e qudi iz raznih
krajeva zemqe gostuje u jednom od najlep{ih mesta
[umadije Bukovi~koj Bawi.
Da i ne govorimo nastavio je dr [vabi}
koliko je va`no to {to automobilska takmi~e-
wa umnogome pomeraju granice u sticawu voza~-
kih ve{tina, doprinose}i istovremeno {irewu
saobra}ajne i tehni~ke kulture, ali i stalnom po-
ve}awu bezbednosti saobra}aja na na{im dru-
movima. Zato mo`emo biti zadovoqni {to se, po-
dr{kom sli~nim manifestacijama, pridru`ujemo
onima koji, tako re}i, svakodnevno bdiju nad `i-
votima voza~a i wihovih saputnika.

79
 SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE
raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata na selektivnu obuku
I USLOVI KONKURSA :
Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu briga-
du mogu konkurisati profesionalni podoficiri iz jedinica
Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove:
a) Op{ti uslovi :
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;
da nisu osu|ivani;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-
lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
da su najmawe dve godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi.
b) Posebni uslovi :
da nisu stariji od 28 godina;
da imaju povoqne slu`bene ocene tokom slu`be;
da su na posledwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali
najmawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);
VP 4795 Beograd
raspisuje
KONKURS
Za prijem profesionalnih vojnika
na vojni~ke du`nosti
(po garnizonima)
BEOGRAD:
VES 71101 (~uvar) 6 izvr{ilaca
VES 71807 (radio-relejac) 1 izvr{ilac
VES 71808 (radio-teleprinterist voza~) 1 izvr{ilac
VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) 1 izvr{ilac
VES 71812 (telefonist-linija{ voza~) 2 izvr{ioca
VES 72403 (kuvar) 1 izvr{ilac
VES 72701 (voza~) 4 izvr{ioca
KARA\OR\EVO:
VES 71101 (~uvar) 2 izvr{ioca
VES 72117 (protivpo`arac) 1 izvr{ilac
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwa-
vaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu;
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-
dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje
konkuri{u;
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmawe {est meseci;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-
lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali
obavezu slu`ewa vojnog roka.
da su psihofizi~ki sposobni za obavqawe padobranske
slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije);
da su pliva~i.
II NA^IN KONKURISAWA :
kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u
Specijalnu brigadu (VP 8486, Pan~evo) posredstvom svojih
mati~nih komandi brigada, wima ravnih ili vi{ih;
uz molbu, kandidat obavezno prila`e: kratku biografiju; iz-
javu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~ne kwige
ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe o proveri
fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokazateqima; uverewe od na-
dle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni
postupak, uz mi{qewe komandanta ranga brigade ili vi{eg;
posle pristizawa molbi i wihove analize, kandidati koji
zadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv posredstvom pret-
postavqene komande, sa ta~nim datumom i vremenom, radi upu}iva-
wa na lekarski pregled za padobranca (pregled se obavqa na IVM
VMA Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled).
Pregled traje dva dana;
kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i
koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku
(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486, Pan~evo).
Selektivna obuka je planirana u periodu od 1. septembra
do 28. novembra 2008. godine.
Konkurs je otvoren do 31. jula 2008. godine.
POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u
rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi;
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za ko-
ju konkuri{u;
da poseduju polo`en voza~ki ispit sa C kategorijom i vi{e
(samo kandidati za voza~e m/v).
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa podnosi zahtev za
prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 4795 Beograd i prila`e slede}e
dokumente:
autobiografiju,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),
uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),
uverewe iz op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~-
ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),
potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju
od {est meseci),
fotokopiju vojni~ke kwi`ice,
overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (ove-
renu u sudu ili op{tini),
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-
za~e),
nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj spo-
sobnosti za vojnu slu`bu,
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon izvr{ene
bezbednosne provere za kandidata.
Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi
koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti
kandidate nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu,
ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-
matrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne bu-
du izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e
sklopqeni ugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u tra-
jawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.
81
 [AH

IZABRANA PARTIJA 29.Se7+ Kh8 30.Db5 Lc2 31.Sd5 POUKE

O POTCEWIVAWU
PROTIVNIKA
KAPABLANKA
VERLINSKI
Moskva, 1925
1.d4 d5 2.e3 Sf6 3.Ld3 c5 4.c3
Sc6 5.dc5
U to vreme Verlinski nije bio
poznat, a u literaturi je poznat po
tome {to je {ah nau~io kada mu je
bilo tridesetak godina. To je bio
razlog {to je Kapablanka odigrao
ovako mlako otvarawe, ra~unaju}i
da }e pacer ve} negde da pogre{i.
U Igri daminog pe{aka, beli nema
za ciq da stekne inicijativu zahva-
quju}i prvom potezu. Ali, crni je po-
~eo da igra mnogo dobro!
5a5 6.Sd2 e5 7.Lb5 Lc5
Iako je crni zavladao centrom,
beli jo{ uvek nije dao znak za uzbunu.
8.Sf3 Dc7 9.Da4 0-0! 10.Lc6
bc6 11.b3 La6 12.Lb2?
Jo{ uvek slavni Kapa ne uo~ava
opasnost.
12d4 13.c4 Tfb8 14.ed4 ed4
15.Sd4 De5+ 16.Kf1 Ld4 17.Sf3
Beli: Kf1, Da4, Ta1, Th1, Lb2, Sf3,
a2, b3, c4, f2, g2, h2
Crni: Kg8, De5, Ta8, Tb8, La6, Ld4,
Sf6, a5, c6, f7, g7, h7
Ispostavqa se da je beli prevideo
slede}i potez svog protivnika, {to mu
se ina~e vrlo retko de{avalo:
17Lb2!
Dakle, anonimus `rtvuje damu
prvaku sveta!
18.Se5 La1 19.Sc6 Te8 20.f3
Sd5! 21.Kf2 Sc3 22.Da5 Lc4
23.Te1 Le6 24.Dc5 Ta2+ 25.Kf1 h6
26.f4
Protivnapad je jedino ispravno
re{ewe.
26Tea8 27.f5 Lb3 28.f6 Sa4
Sc3 32.Te8+ Kh7 33.Ta8 Sb5 OPREZNO
Kako dama uvek mo`e da napravi U ZAVR[NICI
belaj, crni opravdano ulazi u za-
vr{nicu lakih figura protiv topa. Studija Moraveca, 1940.
34.Ta2 Ld3+ 35.Ke1 Le5 36.g3
gf6 37.Ta5 Sd4 38.Kf2 Sc6 39.Ta4
Kg7 40.Ke3 Lf5
Tu je partija bila prekinuta, a ru-
ska analizatorska ma{ina je do{la
do punog izra`aja!
41.Ta6 Sd4 42.Se7 Lh7 43.Sd5
Se6 44.Ta4 h5 45.Th4 Lg6 46.Ta4
Kh6 47.Kf3 Sd4+ 48.Ke3 Sf5+
49.Kf3 Sd4+ 50.Ke3 Se6 51.Se7
Sg7 52.Kf3 Se6 53.Sg8+ Kg7
54.Se7 Lc2 55.Ta2 f5 56.Ke3 Le4
57.Ta5 Ld4+ 58.Kd2 Lc5! 59.Tc5
Sc5 60.Ke3 Kf6
Beli: Kb3, e2
0:1 Crni: Kh5, d5
Beli na potezu.
Dobitak je samo sa:
1.Kb4!
Na 1.Kc3? Kg5 2.Kd4 Kf4 i odmah
REKLI SU remi.
1Kg5 2.Kc5 Kf4 3.Kd4! Kf5
Nije dovoqno biti dobar 4.Kd5 1:0
igra~, potrebno je dobro igrati.
Pripremio
Tara{ Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

Am, BK, opakost, kas, r, anlaser, komora, Lakedemon, rilo, Elena, Re-
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Danilo Stojkovi},

ne Ruso, oticaj, rosa, TAP, tor, No, Anica, nn, kiseqak, imbecil, ~, t,
isiliti, sawarka, im, vr{ak, na, Air, RTS, ojak, ratnik, nakrasti, tra-
se, dive, atentator, briner, isoliti, t, tok, kuloari, }a, an, Svetislav
A
B
R
O X [
Gonci}.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
19. Mlado doba `ivota, 20. Biv{i srpski odbojka{, Boba, 21. Srpski 1. Reka u Srbiji, 2. Radnik u lanari, 3. Fabrika ve{ta}kih |ubriva, 4. Naziv
Q

glumac, 22. Predlog, 23. Reka koja proti~e kroz Biha}, 24. Pozitivna
S
elektroda, 25. Biv{i indijski politi~ar, Narasima, 26. Otac odmila,
oca, 27. Ime glumice Ar~er, 28. Epski pesnik, epi~ar, 29. Higijenski pamuk,
odmila za sestru, 5. Pravo vreme (lat.), 6. Simbol stroncijuma, 7. Bujica

N
praznih re~i (mn.), 8. Skladi{te, stovari{te, 9. Auto-oznaka Loznice, 10.
A
Pokazna zamenica, to, 11. Bokserski savez Crne Gore (skr.), 12. Organ ~ula
S
A
30. Mu{ko ime, Rale odmila, 32. Oposliti, zavr{iti posao, 33. Vrsta
A vida, 13. Simbol didima, 14. @ensko ime, Nina, 15. Upi{ite: kz, 16. Ime
K

tropskog papagaja, 34. Uobi~ajeni naziv za soda-vodu, 35. Vojna jedinica glumice Goldberg, 17. @ensko ime, 18. Vrsta no`a (tur.), 20. Posuda za sa-
(skr.), 36. Potvrde, atestati, 37, Uzvik bola, jaoj, 38. @enska osoba arit- latu, 22. Vrsta kratkog ma~a, 23. Ime glumca Gulda, 25. Narodi romanske
O

meti~ar, 39. Mu{ko ime, Leonardo, 41. Muslimansko `ensko ime, 42. Bar- grupe, 26. Naseqe blizu Beograda, 27. Filmska zvezdica, 28. Stefan od-
jaktar u biv{oj crnogorskoj i hercegova}koj vojsci, 44. Upi{ite: ek, 45. Du- mila, 30. Vrsta ribe pastrmke, 31. Koko{ji proizvod, 32. Luka u Izraelu,
binski izvori vode, 46. Dva ista slova, 47. U`arena masa iz vulkana,
w
48. Irski ili engleski kafi}, 49. Drugi naziv za nema~ki grad Keln,
51. Krepavac, krepalo, 52. Francuski dnevni list, 53. Starorimski bog
R G
qubavi, 54. Auto-oznaka [apca, 55. Prijateq (franc.), 56. Kowi (pesn.),
57. @ensko ime, Ikonija odmila, 58. Na primer (skr.), 59. Li~na zamenica,
M
34. Odabir, birawe, 35. Sveza, iliti, 36. Okrwak, polomqen komad,

L
37. Sprave, ure|aji, 38. Trigonometrijska funkcija (suprotno od kosekansa),
39. Drvena gra|a (tur-mn.), 40. Deo pluga, 41. Skele, trajekti, 42. Dadiqa,
dojiqa, 43. Mu{ki krvni srodnici, 45. Vrsta doznaka ili akreditiva u
bankarstvu, 46. Prestanak `ivota, 47. Ozleda, povreda, 48. Nakot, kot,

\
R

60. Srpska glumica, 61. Sedamnaesti deo celog, 62. Vinski bar. 50. Povi{ena nota A, 51. Istok-jugoistok (skr.), 52. Bilo ko, 54. Oznaka za
milimetar, 55. Upi{ite: me, 56. Upi{ite: an, 57. Li~na zamenica.

82 1. jul 2008.
Specijalno izdawe
MAGAZI NA
sa popustom
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, Arsenal
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa Arsenal

po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC Odbrana. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:
M.P. ___________________________
NOVINSKI CENTAR ST
U
P %
O
P 40
PREPORU^UJE
KAPITALNO
IZDAWE

ZEMQA
310116 @IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istra`ivawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadr`i pouke i za naredne generacije. NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je `iro-ra~un: 840-49849-58
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu, NARUXBENICA
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinara Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,
na adresu: NC ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata
11000 Beograd. (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)
Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
u Beogradu, Vase ^arapi}a 22
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.
Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu
(obrazac se dobija od NC ODBRANA) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum ......................................... Potpis naru~ioca
S U P E R G A L E B
Specijalni
prilog
34

Legenda
koja `ivi

Prvi avion G-4, kome u na{oj

istoriji pripada zaslu`eni
status jednog od najboqih
proizvoda doma}e pameti,
podigao se u vazduh 18. jula
1978. sa aerodroma u
Ortije{u kod Mostara.
Danas se ta letelica nalazi
na prekretnici priprema se
paket modernizacije koji }e joj,
uz produ`etak `ivotnog veka
na 40 godina, omogu}iti
bezbedan let u eskadrilama
Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane
sve do 2030. godine.
Trideset godina aviona G-4
BIOGRAFIJA
SUPERGALEBA
Ocenu spremnosti aviona i
predlog za prvi let G-4
supergaleba dala je komisija
imenovana nare|ewem
Komande RV i PVO 5. aprila
1978. godine. Pripreme
za prvi let sa osobqem
Vazduhoplovnog opitnog
centra (VOC) u fabrici
Soko po~ele su 10. jula
1978. godine. Avion se
otisnuo sa piste 18. jula 1978.
u 10 ~asova i 14 minuta.
Let je trajao 30 minuta.
Tako je i zvani~no po~ela
zanimqiva biografija
legendarnog aviona na{eg
vazduhoplovstva duga,
za sada, trideset godina.
32
storija doma}ih mlaznih aviona uve-
denih u naoru`awe mo`e se podeliti
I u dve generacije u prvoj su avioni G-
2 i jastreb, projektovani u Vazduho-
plovno-tehni~kom institutu u @arko-
vu (danas deo Vojnotehni~kog institu-
ta) {ezdesetih godina 20. veka, a u drugoj su
orao i G-4 galeb, nastali sedamdesetih go-
dina. Sva ~etiri modela aviona bila su u
svetskim razmerama solidna re{ewa koja
su zaslu`eno privukla pa`wu i prona{la
strane korisnike. Okosnicu nastanaka tih
aviona ~inili su projektanti iz Vazduho-
plovno-tehni~kog instituta, sabrani 1957.
za potrebe rada na galebu. Posle prvog
prototipa G-1, u RV i PVO, kao {kolski
borbeni avion, prihva}en je G-2 (oznaka vi-
da N-60). Za doma}eg korisnika proizvede-
na su 132 primerka i jo{ tri prototipa
G-1, G-2 i G-3. U Vazduhoplovno-tehni~kom
institutu na osnovu dvoseda konstruisali su
avion jastreb koji je uveden u RV i PVO u
tri modela juri{nik J-21 (121 komad), iz-
vi|a~ IJ-21 (38) i dvosed NJ-21 (18).
Glavni strani tehnolo{ki partneri
za avione prve generacije bile su britan-
ske firme koje su prodale avioniku i srce
aviona turbomlazne motore. Od renomi-
rane firme Rols-Rojs (Rolls-Royce) za ga-
leba i jastreba uvezeni su motori porodi-
ce Vajper (Viper) model 22-6, odnosno mo-
del 531. Dobra iskustva u wihovoj primeni
uticala su da se i za borbeni avion viso-
kih podzvu~nih brzina orao tako|e nabave
Rols-Rojsovi motori.
RAZ VOJ
Kada su 1968. godine u Vazduhoplov-
no-tehni~kom institutu nastali prvi crte`i
orla novitet na tr`i{tu bili su motori
Vajper serije 600, koja se u Rols-Rojsu
razvijala sa italijanskim Fijatom za
{kolski avion MB339. Oni su zadr`ani na
orlu i 1970, kada su takti~ko-tehni~ki zah-
tevi aviona uskla|eni sa rumunskim part-
nerima koji su se pridru`ili u razvoju, u
skladu sa me|udr`avnim sporazumom
YUROM o podeli posla na dva ravnomerna
dela. Da bi se obe dr`ave u {to ve}oj me-
ri osamostalile u proizvodwi, odluka o
uvozu motora promewena je 1972. godine u
1. jul 2008.
korist nabavke licence za model 632-41.
U to vreme ve} su izra|eni po~etni doku-
menti o novom {kolskom borbenom avionu,
nasledniku G-2.
U Vazduhoplovno-tehni~kom institutu,
u periodu od januara do marta 1973. godi-
ne, izradili su Prethodnu analizu za avi-
on nazvan G-4, uskla|en sa novim svets-
kimktrendovima. U odnosu na G-2 bila je to
potpuno nova letelica. Tra`ilo se da ima
vi{e performanse, da bude jednostavan i
pogodan za odr`avawe, da se u najve}oj mo-
gu}oj meri zasniva na rezultatima orla u
pogledu iskustava u primeni novih re{e-
wa, zatim u izboru avionike i ostalih ure-
|aja, te u primeni tehnolo{kih postupaka
koji su osvajani u fabrikama za potrebe
orla, ali i helikoptera gazele.
Za G-4 se od po~etka ra~unalo na mo-
tor 632-41 kako bi se licencna proizvod-
wa u~inila ekonomi~nijom i unificirao
materijal u RV i PVO.
U Prethodnoj analizi navodi se da G-2
predstavqa dobru letelicu za obuku pilota
koji su prelazili na mlazne borbene avione
F-86E i D i F-84G, ali da za prelazak na
orla treba pripremiti novi {kolski avion.
O~ekivalo se da G-4 ima ve}e takti~ke mo-
gu}nosti u odnosu na G-2, pa se predvi|ala
ugradwa oru`ja kalibra 23 mm i ~etiri pot-
krilna nosa~a naoru`awa.
Razmatrane su dve varijante projek-
ta. One su se su{tinski razlikovale samo
po polo`aju sme{taja posade i po visini i
obliku aviona koji je pratio oblik kabine.
Naime, u varijanti A, koja se smatrala za
prirodni razvoj iz G-2, predvi|alo se da
oba ~lana posade sede na istoj visini. Na
taj na~in dobio bi se mawi aerodinami~ki
otpor aviona usled mawe povr{ine po-
pre~nog preseka. Lo{a strane bila je sla-
ba vidqivost u smeru leta sa drugog pilot-
skog sedi{ta. U varijanti B drugo sedi{te
nalazilo se na povi{enom polo`aju po uzo-
ru na ~ehoslova~ki avion L-39 albatros i
britanski houk (Hawk). Na kraju je prihva-
}en predlog B, pre svega zbog stava da on
prati savremene svetske trendove, a to }e
biti presudno u konkurentnosti G-4 u svet-
skim razmerama.
Iako su prou~avana sva strana re{e-
wa, G-4 se po aerodinami~kom konceptu mo-
`e smatrati najbli`im britanskom uzoru
houku, uz rezervu da taj avion ima ve}e br-
zine leta i mawu povr{inu krila. U RV i
PVO su tra`ili avion koji }e imati maksi-
malne brzine do 0,8 Maha. Od po~etka raz-
voja ambicije RV i PVO bile su usmerene na
avion balansiranih mogu}nosti, postavqe-
nih u pore|ewu sa svetskim re{ewima izme-
|u houka i alfa xeta, kao vi{im razredom u
performansama, i ne{to skromnijim avio-
nima MB 339 i L-39 albatros.
Programom realizacije definisano
je da }e se G-4 koristiti za leta~ku obuku,
Prvi prototip G-4
osnovnu borbenu obuku, trena`u pilota iz
operativnih jedinica i efikasnu takti~ku
namenu. Prema procenama iz 1974. godi-
ne, potrebe RV i PVO bile su 110 aviona
za pet eskadrila u Vazduhoplovnoj vojnoj
akademiji (VVA) od po 16 aviona, {tabno-
avijacijsko odeqewe VVA od 12 aviona i
sa remontnom rezervom od 10 aviona i na-
doknadom gubitaka od osam aviona.
U nastavku rada na G-4 u Vazduhoplov-
no-tehni~kom institutu nisu imali ve}e
probleme kao {to je to bio slu~aj sa or-
lom. Naime, orao se pokazao kao te`ak za-
datak i na wemu su se kalili stru~waci ko-
ji su potom primewuju}i sli~na re{ewa re-
lativno lako i brzo oblikovali G-4. U sli~-
noj situaciji bila je i industriji koja se po-
mu~ila oko tehnolo{kih iskoraka potreb-
nih za osvajawe orla. Primer za to pred-
stavqa licenca za motor koji je finalizo-
van u zavodu Orao iz Rajlovca (sada se
nalazi u Bijeqini) od remontnog postro-
jewa gradila se nova visokotehnolo{ka
fabrika sa visokim tro{kovima za infra-
strukturu, ma{ine, alate, obuku radnika...
Sve se to smatra ra~unom pla}enim za or-
la, ali se koristilo na G-4.
Rukovodilac programa G-4 od 1974.
bio je potpukovnik in`ewer Qubomir
Gruborovi}. On se pokazao izvrsnim orga-
nizatorom i koordinatorom rada odeqe-
wa posebno konstrukcije, koje je predvodio
Dragoqub Jerinkovi}, i aerodinamike, sa
@ivojinom Gradi{arom na ~elu.
PR VI LET
Ocenu spremnosti aviona i predlog
za prvi let aviona G-4 supergaleb dala je
komisija imenovana nare|ewem Komande
RV i PVO pov. br. 1390-1 od 5. aprila
1978. godine. Pripreme za prvi let sa oso-
bqem Vazduhoplovnog opitnog centra (VOC)
u fabrici Soko iz Mostara po~ele su
10. jula 1978. godine. U periodu od 14. do
19. jula, na lokalnom aerodromu Ortije{,
obavqana su ispitivawa u vo`ewu i zale-
tima. U {estom zaletu izveden je skok du`i-
ne 615 m na visini oko pet metara iznad
piste. Izvr{eno je ukupno {est zaleta sa
razli~itim opsegom te`ina i polo`aja te-
`i{ta.
Avion se otisnuo na prvi let 18. jula
1978. u 10 ~asova i 14 minuta u trajawu
od 30 minuta. Za komandama je bio pukov-
nik pilot Vladimir Krmeq, tada{wi ko-
mandant VOC-a, koji je prethodno obavqao
ispitivawa na zemqi u vo`ewu i zaletima.
Prvi let prototipa I aviona G-4 (P1) pra-
}en je u vazduhu iz aviona NJ-21 jastreb, a
sa zemqe putem radio-veze. Nakon tog leta
primedbe su bile neznatne i u granicama
uobi~ajenog za prvi let takve vrste avio-
na. Odnosile su se na nepravilan rad vi-
sinomera, mawe curewe goriva, jak udarac
nosne noge trapa prilikom uvla~ewa, ne-
pode{en ugao otklona zakrilaca...
U periodu od 20. do 28. jula prototi-
pom I aviona G-4 izvedeno je jo{ osam leto-
va, od ~ega je sedmi bio priprema pilota
za prikazivawe aviona, a deveti prikazi-
vawe prototipa I u letu. Tokom {est leto-
va, u okviru tzv. ispitivawa I vrste (Pred-
stavqa prvi let prototipa i letove ~iji je
ciq doterivawe prototipa i svih sistema
na vazduhoplovu u ispravno stawe i wegovu
pripremu za ostale vrste ispitivawa. Za
to je potrebno da prose~an broj letova bu-
de izme|u pet i 15.), posadu su ~inila dva
pilota. Bili su to pukovnik Krmeq i kape-
tan prve klase Mirko An`el. Ispitivawa I
vrste pokazala su da je avion spreman za
ispitivawa II vrste (Sastoji se od opitova-
wa performansi i letnih osobina proto-
tipa u letu. Potreban broj letova za ta is-
pitivawa zavisi od slo`enosti vazduho-
33
 Ispitivawa naoru`awa u VOC-u provedena su na drugom prototipu:
avion sa podvesnikom sa mitraqezom KM-3
trebalo otkloniti uo~ene nedostatke. Do
po~etka naredne godine zavr{ena su po-
boq{awa, sugerisana u VOC-u, a ona su,
izme|u ostalog, ukqu~ila preregla`u tri-
mera, ugradwu nelinearnog mehanizma ko-
mandnog kola visine i zamenu postoje}eg
nelinearnog mehanizma u komandnom kolu
krilaca.

PO ^ET NI PRO BLE MI

DVA PRO TO TI PA
U vreme projektovawa G-4 razma-
trana su dva pristupa komandama leta
jedan konzervativan koji se zasnivao na
primeni klasi~nih re{ewa i drugi sa
primenom celopokretnih horizontalnih
repnih povr{ina. Nedoumica je re{ena
izradom dva prototipa sa evidencionim
brojevima 23004 za P1, i 23005 za P2
koji su trebali da poka`u {ta se mo`e
dobiti fiksnim horizontalnim stabili-
zatorom sa klasi~nim komandnim povr-
{inama, odnosno sa integralno obrtnim
stabilizatorom u ulozi komandne povr-
{ine. Dodu{e, odluka o produ`enoj par-
tiji prototipa (PPP) od {est aviona
predvi|ala je da se izrade po standardu
prvog prototipa.
Za kona~no re{ewe pogona prihva-
}en je motor model 632-46 koji se od
632-41 razlikovao po kra}oj izduvnoj
cevi i instalaciji sa dve hidropumpe.
rakteristike uzdu`ne stati~ke i dinami~ke
stabilnosti, a posebno osobine popre~no-
smerne dinami~ke stabilnosti, na nedosta-
tak predznaka prevu~enog leta, {to je za
{kolski avion te kategorije bilo nepri-
hvatqivo.
Na osnovu tih primedbi u fabrici
Soko, a po re{ewima Vazduhoplovno-
tehni~kog instituta, po~eli su da rade na
aerodinami~kim modifikacijama kojima je
Prvi avion iz produ`ene partije prototipa na aeodromu Ortije{ 1980. godine
Paralelno sa ispitivawima P1 u fa-
brici Soko finalizovan je prototip II (P2)
aviona G-4 i letelica je pripremana za prvi
let. Nare|ewe za ispitivawe I vrste P2 Ko-
manda RV i PVO izdala je 30. maja 1979. (pod
pov. br. 25/3227-2). Me|utim, iako je P2 bio
zavr{en po planu (14. jula 1979), prvi let
usledio je tek pola godine kasnije. Naime,
rezultati zemaqskih merewa dinami~kih ka-
rakteristika komandnog kola visine pokaza-
li su nezadovoqavaju}e karakteristike.
Uzrok su bili hidroservo pokreta~i (buste-
ri) komandi leta, firme Douti (Dowty), pa
je radi re{avawa tog problema poletawe P2
odlo`eno za kraj godine.
U saradwi sa fabrikom Soko,
stru~waci VOC-a ugra|ivali su mernu
opremu na P2 u dva navrata, i to od 26. ju-
na do 3. jula 1979. i od 5. do 7. decembra
1979. godine. Merewe te`ine i polo`aja
te`i{ta, te provera redosleda pra`wewa
goriva, ura|eni su u saradwi sa stru~wa-
cima Vazduhoplovno-tehni~kog instituta i

plova, a za dozvu~ni borbeni avion iznosi

oko 100.).
Uo~ene primedbe nisu bile bitne za
bezbednost letewa. Neke su zahtevale si-
stematsko ispitivawe radi otklawawa
uzroka.
Prelet P1 u VOC izveden je 28. jula
1978. i tu su zapo~ela ispitivawa II vrste,
te ispitivawa motora, avionske i zemaq-
ske opreme. Ta faza ispitivawa, u kojoj je
izvedeno 60 letova (u ukupnom trajawu od
47 sati i 15 minuta), odvijala se do 6. ok-
tobra 1978. godine. Tada je avion ponovo
predat fabrici Soko. Tokom te faze da-
te su primedbe koje su se odnosile na ka-

34 1. jul 2008.
to 10. i 11. decembra 1979. godine. Ispi-
tivawa u vo`ewu i zaletima odvijala su se
na aerodromu Ortije{ 12. i 13. decembra
1979. godine.
Pre prvog leta izvedena su ukupno ~e-
tiri zaleta. Prvi let tog drugog prototipa
obavqen je 14. decembra 1979. godine u
trajawu od 30 minuta uz pratwu NJ-21 ja-
streba. U okviru ispitivawa I vrste oba-
vqena su ~etiri leta u trajawu 3 sata i 40
minuta i to do 18. decembra 1979, kada je
avion predat VOC-u na daqa ispitivawa.
Ispitivawa u vo`ewu i zaletima, te prvi
let izveo je pukovnik Vladimir Krmeq, a is-
pitivawa u ostalim letovima u ulozi opit-
nog pilota u radu na G-4 obavqali su pukov-
nik Krmeq i opitni in`ewer leta~ major mr
Vladimir Milo{evi}.
Prototip II aviona G-4 razvijen je iz
P1. Dva prototipa razlikovala su se u kon-
struktivnom pogledu u slede}em: konstruk-
tivnom poboq{awu veze kabinskog sa cen-
tralnim delom trupa; promeni polo`aja i
broja akumulatora (umesto dva jedan ve}i),
zameni `iro-platforme i wenih prate}ih
ure|aja sa `iromagnetnim kompasom, izme-
ni broja gorivnih rezervoara, zameni ho-
rizontalnog repa koji je izra|en kao inte-
gralno obrtan ({to je zahtevalo rekon-
strukciju zadweg dela trupa i kompletnu re-
konstrukciju komandnog kola visine, koja je
postala hidrauli~kog tipa). Ura|ene su od-
govaraju}e rekonstrukcije u komandnom ko-
lu krilaca i krmila pravca (izmewen bu-
TE GQA ^I ME TA
Avioni G-4 za vu~u meta nastali su
prepravkom druge kabine u radno mesto za
leta~a mehani~ara zadu`enog za vu~nu me-
tu, koja se podve{avala na centralni no-
sa~ i sa metom rukavcem zaka~enom za no-
sa~ pu{ku na desnom boku aviona. Radi
vizuelne kontrole mete na desnoj strani
druge kabine nalazi se retrovizor. U pod-
vesniku su mehanika i elektronika mete, a
za pogon se koristi propeler na predwoj Ure|aj za vu~u meta UVM-82
strani podvesnika, koji pokre}e strujawe
vazduha tokom leta aviona. Mikrofon be-
le`i naru{avawe magnetnog poqa, odno-
sno prolazak zrna. Podaci o ga|awu se
posebnom radio-stanicom {aqu do ze-
maqske stanice.
Metu rukavac avion vu~e na sajli du-
`ine od 800 do 1.200 metara, brzinom od
130 m/s. Verovatno}a direktnog pogotka
bila je mala, pa se ni{anxija koji otkine
metu od aviona nagra|ivao za precizan
pogodak. G-4 sa ure|ajem za vu~u meta: pu{ka i
Elektronski ure|ajem AS-100 merilo meta su u prvom planu
se rastojawe zrna od mete tokom ga|awa.
Indikator pogotka, montiran na predwem
vu ure|aja UVM-65 sa aviona TT-33/TV-2.
kraju mete, meri kru`no poqe ~ija se ve- Tokom osamdesetih u tom zavodu su izradi-
li~ina pode{ava prema kalibru oru|a.
li modifikovane ure|aje UVM-82S, a
Informacije o prolasku zrna prenose se 1991. godine UVM-90.
preko provodnika u vu~noj sajli mete do
Za ga|awe raketama sa radarskim, od-
predajnika u avionu i posredstvom tog ure- nosno infracrvenim vo|ewem, u Zmaju su
|aja do prijemne stanice na tlu.
izradili vu~enu metu VMRR-Z80 i VMIC-
U po~etku se koristio ure|aj za vu~u Z80 koja se lansirala sa potkrilnog nosa~a
mete UVM-82, izra|en u Zmaju na osno- N-62T.
PRO GRA MI RA NA VO \E NA ME TA
Jedan od zanimqivih proizvoda doma}e industrije bila je programirana vo|ena me-
ta PRM-200M, koja se koristila prvenstveno prilikom bojnih ga|awa vo|enim raketnim
sistemima PVO. Pre leta ona se programirala za dolazak do poligona pravolinijskim
kursom ili sa ~etiri manevra dva u vertikalnoj i dva u horizontalnoj ravni. Meta po-
gowena raketnim motorom lansirala se sa G-4 sa visine od 300 do 7.000 metara. Daqi-
na leta mete iznosi do 35 kilometara.
35
 Avion sa brojem 23626 koristio se za promociju G-4:
kao glavni glumac pojavio se u nastavnom filmu
o tom avionu i u~estvovao je na avio-salonu
ster krilaca zahtevao je izmene u prostoru
sme{taja bustera i rekonstrukciju struktu-
re krilaca), a ugra|en je i drugi komandno-
hidrauli~ki sistem (P1 je imao samo jedan,
osnovni, hidrauli~ki sistem).
Geometrijski, te`inski i zahtevi per-
formansi za P2 nisu se po takti~ko-teh-
ni~kom zahtevu razlikovali od P1. Ugrad-
wom bustera komandi leta o~ekivana su
poboq{awa aerodinami~kih kvaliteta,
naro~ito sa aspekta stabilnosti i upra-
vqivosti.
Tokom prvog leta, u konfiguraciji ~ist
i sa brzinom leta od 300 km/~ na visini
od 3.000 m, uo~ena je pojava popre~no-
smernih oscilacija tipa da~ rol (Dutch-
roll). To oscilovawe poja~avalo se sa pora-
stom brzine i visine leta. Na snimku regi-
stratora parametara leta jasno se uo~ilo
to neprigu{eno oscilovawe, koje nije bilo
izazvano ni komandama leta niti prome-
nom re`ima rada motora. Popre~no-smer-
ne oscilacije bile su toliko izra`ene da
su se vizuelno jasno uo~avale iz aviona
pratioca.
Odmah po dobijawu tako nezadovoqa-
vaju}ih rezultata, potra`en je uzrok te po-
jave. Zato su u zadwem delu trupa aviona P2
zalepqene kon~ane trake (radi uo~avawa
karakteristika opstrujavawa trupa) i pra-
}en je let u paru sa avionom G-2, pod istim
uslovima leta kako bi sve pojave bile sni-
mqene kino-kamerom iz prate}eg aviona.
Dobijena slika strujawa ukazala je na lo-
{e opstrujavawe zadweg dela trupa zbog ~e-
ga su stru~waci iz @arkova odlu~ili da u
toj zoni ugrade generatore vrtloga radi re-
generisawa strujawa u zadwem delu trupa.
Ponovqeni letovi pri istim uslovi-
ma visine, te`ine i centra`e sa postupno
rastu}im brzinama sve do 600 km/~ poka-
zali su da nema vi{e popre~no-smernog
oscilovawa. Namerna uznemirewa u levu i
desnu stranu pri brzini Vi=600 km/~, po-
36
U me|uvremenu su se odvijala ispitiva-
wa II vrste P2 ~iji su na~elni rezultati, u
izve{taju VOC-a, predstavqeni sredinom
Bur`e 1985. godine 1982. godine. U tom dokumentu isti~u se vr-
lo dobre letne sposobnosti za tu kategoriju
aviona i visoke mogu}nosti manevra. Tako-
|e, navodi se, na osnovu mi{qewa ve}eg
broja pilota, da su konstruktivne izmene
(obrtni rep, buster komande...) doprinele
da avion u potpunosti bude prihvatqiv u po-
gledu zakonitog prirasta sile u funkciji br-
zine, povoqnog zakona sila u manevru i pri-
sustvu sile na palici na malim brzinama,
naro~ito u sletnoj konfiguraciji. Napomiwe
se da sva navedena poboq{awa komandnih
karakteristika aviona G-4 P2 upravo
opravdavaju rekonstrukcije i otklawaju uo-
~ene nedostatke na prototipu I aviona G-4.
Na osnovu mi{qewa stru~waka VOC-
a, avion P2 je, prema postignutim rezultati-
kazala su da se izazvane oscilacije prak- ma u ispitivawu II vrste, pokazao da predsta-
ti~no odmah prigu{uju. vqa veoma modernu i uspelu koncepciju
U toku ispitivawa I vrste tako|e je uo- {kolskog trena`nog borbenog aviona i da }e
~eno da u konfiguraciji sa izvu~enim staj- tako biti ocewen i u jedinicama RV i PVO.
nim trapom i zakrilcima otklowenim na Premda su ispitivawa II vrste na pro-
poletni i sletni polo`aj sa oduzetim gasom totipu II radi davawa sugestije za dono{e-
i na brzinama leta od 200 do 300 km/~, ne- we odluke o uvo|ewu u naoru`awe aviona,
ma neprigu{enog popre~no-smernog koji }e biti bazirani na P2, ve}im delom
kretawa. Iako su otkloweni nedostaci, i u bila zavr{ena do kraja 1981. i saop{te-
ovom slu~aju data je primedba na neposto- na u izve{taju sredinom jula 1982, ispiti-
jawe predznaka prevu~enog leta, {to je bi-
lo karakteristi~no i za P1.
Zbog toga su od 28. januara do 6. mar-
ta 1980. u VOC-u na oba prototipa ra|e-
na razvojna ispitivawa ure|aja za regu-
laciju strujawa na velikim napadnim
uglovima i za poboq{awe predznaka pre-
vu~enog leta. Ispitano je ukupno 11 vari-
janti sa razli~itim re{ewima usmeriva~a
vazduha i turbulizatora na krilu i zadwem
delu trupa, te cepa~emima struje na napad-
noj ivici krila. Najboqi rezultati dobije-
ni su sa cepa~ima struje na napadnoj ivici
korenog dela krila i to na oba prototipa.
PRO DU@ENA PAR TI JA
PRO TO TI PO VA
Krajem maja 1979, u vreme pre pole-
tawa P2, Vojnotehni~ki savet odlu~io je da
se izradi predserija od {est aviona, tzv.
produ`ena partija prototipa (PPP), za-
snovana na P1, sa fiksnim horizontalnim
repom, iako se od samog po~etka projekta
P2 o~ekivalo da }e on pru`iti boqe aero-
dinami~ke karakteristike od P1, {to je do-
kazano i preliminarnim ispitivawima u
aerodinami~kom tunelu.
Fabri~ka ispitivawa prva tri avio-
na PPP izvela je grupa pilota i tehni~ara
VOC-a od 11. decembra 1980. do 23. fe-
bruara 1981. godine. Bili su to avioni sa
evidencijskim brojevima 23601, 23602 i
23603.
1. jul 2008.
vawa II vrste nastavqena su i u drugoj po-
lovini 1982. godine (kovit) i po~etkom
1983. godine (stabilnost, upravqivost i
specifi~na potro{wa goriva). Dopunskim
opitovawima iz 1986. upotpuwena je oce-
na o letnim sposobnostima aviona datim u
prethodnim izve{tajima. Rezultati tih is-
pitivawa prevashodno su se odnosili na
performanse i specifi~nu potro{wu go-
riva sa raznim varijantama spoqnog opte-
re}ewa aviona, ali i na uzdu`nu stati~ku
stabilnost aviona sa potkrilnim rezervo-
arima.
Posledwa ispitivawa aerodinamike
i letnih osobina obavqena su 1990. radi
davawa ocene aviona G-4 bez potkrilnih
nosa~a, a za potrebe letewa takvih aviona
u akro-grupi Lete}e zvezde. Na bazi tih
saznawa nastavqena su ispitivawa aviona
G-4 tokom 1996, ovoga puta razoru`anih
prema odredbama Dejtonskog sporazuma.
Po~etak prvih ispitivawa naoru`awa
na avionu P2 zabele`en je u periodu od 11.
decembra 1981. do 17. marta 1982. godi-
ne. U pitawu je bila integracija kontejnera
sa topom G[-23. Slede}a na redu bila je
integracija ko~e}ih bombi Mk-82K, ame-
ri~ke proizvodwe, i wihovo poligonsko is-
pitivawe za potrebe dejstva na ve`bi Je-
dinstvo 83.
Naoru`avawe G-4 sa avio-bombom Mk 82K za dejstvo
iz bri{u}eg leta na zdru`enoj takti~koj ve`bi
Jedinstvo-83
Kompleksnija ispitivawa naoru`awa
obavqana su na poligonu ^enta od 5. fe-
bruara do 31. aprila 1985. godine. Poka-
zalo se da naoru`awe aviona funkcioni{e
pouzdano i bez otkaza. Lansirawe raketa i
ga|awe iz topa nisu uticali na rad motora,
{to je potvrdilo bezbednost kori{}ewa
naoru`awa. Mogli su da se prihvate kao za-
dovoqavaju}i rezultati ta~nosti ga|awa,
raketirawa i bombardovawa sa elimina-
cijom poznatih gre{aka. Ispitivawa su
sprovedena sa topom G[-23, nevo|enim
raketnim zrnima BR 1-57 mm i BR-128 mm,
te bombama Mk-82K, FAB 50J i FAB-250J.
Godine 1986. usledila je integracija i
ispitivawe kontejnera KM-3 sa mitraqezom
AN-M3, kalibra 12,7 milimetara. U nared-
nom periodu u VOC-u su na avion G-4 inte-
grisana i druga ubojna sredstava koja su uvo-
|ena u naoru`awe, kao {to su bombe tipa
Mk-82, BL-755, OFAB-100 i OFAB-250.
SE RIJ SKA
PRO IZ VOD WA
Rezultati u VOC-u ohrabrili su RV i
PVO da G-4 uvede u naoru`awe. Tom avionu
je prema internom sistemu dodeqena ozna-
ka N-62, iz sekvence odre|ene za nastavne
avione. Pre serijske proizvodwe provede-
ne su promene u razme{taju instrumenata u
kabini i na hidrauli~nom sistemu i prime-
wena su konstruktivna re{ewa sa P2.
Na prvoj seriji od 26 aviona savla-
dani su novi alati. Na wima nisu morali
biti u punoj meri zamewivi delovi kao u
serijskoj proizvodwi. Te{ko}e je naj~e{}e
pri~iwavao kadar. Naime, sistemom plan-
ske privrede radnici i stru~ni kadar nisu
bili stimulisani da pru`e vi{e od uobi-
~ajene norme za zadovoqavawe zahteva po-
sla. Tako|e, pote{ko}e su stvorile refor-
me u dru{tvenim preduze}ima podeqenim u
okviru slo`ene organizacije udru`enog ra-
da (SOUR) na ni`e jedinice osnovne orga-
nizacije (OOUR) koje su ~esto pokazivale
vi{ak samostalnosti i time stvarale pro-
bleme u koordinaciji.
Proizvodwa zmaja G-4 podeqena je na
ravne ~asti izme|u fabrika Soko iz Mo-
stara i Utva iz Pan~eva prvoj je pripa-
la izrada krila i predweg dela trupa, a
drugoj centralni i zadwi deo trupa i kon-
tejner za top. Hidrauli~ni sistem i stajni
trap proizvodila je Prva petoletka iz
Trstenika.
^elni avion 23621 prvi put je zarulao
11. jula 1984. na pisti aerodroma u Mostaru.
Narednog dana izveden je i prvi fabri~ki
let. Avion je u VOC primqen 6. avgusta, a
EVI DEN CI O NI
I FA BRI^ KI BRO JE VI
Prva dva G-4 nosila su u JRV i PVO
evidencioni brojeve koji su nastavak niza za
galeb G-1, G-2 i G-3. Zato se na prvom proto-
tipu G-4 na{ao broj 23004, a na drugom
23005. Narednih {est aviona dobilo je
oznake od 23601 do 23606, a u fabrici
Soko su ozna~eni kao PPP003-PPP008.
Fabri~ke oznake za sve serijske G-4
bile su u nizu otvorenom sa 001 do 074.
Sledilo je {est primeraka izra|enih za
Uniju Mjanmar, izuzetih iz serije za doma}eg
korisnika. Ti avioni su bili u sekvenci od
075 do 080, ali su na plo~icama, sa ozna-
kom proizvo|a~a i datumom proizvodwe, na-
vedene oznake od 001 do 006. U nastavku
proizvodwe za JRV i PVO, niz se nastavio od
fabri~kog broja 081 i zavr{io sa 083, po-
sledwim primerkom zavr{enim u vreme gra-
|anskog rata.
Serijski avioni su u JRV i PVO nosili
evidencioni brojeve dodeqene u tri niza
od 23621 do 23650, zatim od 23675 do
23700 i od 23725 do 23745. Prema listi RV
i PVO, dodeqeni su brojevi od 23746 do
23750 avionima koji zbog rata nikada nisu
zavr{eni. Nizovi u diskontinuitetu kori-
{}eni su u JRV i PVO kako bi se prikrila
stvarna koli~ina aviona u inventaru vida.
37
sedmicu kasnije iz Mostara stigao je i drugi
serijski avion 23622. Tre}i avion primili
su u VOC 14. novembra 1984. godine. Nared-
ni primerci odlazili su direktno u eskadri-
le u skladu sa planom prenaoru`avawa RV i
PVO sa G-2 na G-4. Tokom 1985. u RV i PVO
primqeno je 13 aviona sa ev. br. od 12623 do
23637 (bez 23634).
Maksimalna dinamika proizvodwe
ostvarena je 1986. godine. Tada je u jedi-
nice iz fabrike oti{ao 21 G-4 sa ev. br.
23634 i od 23638 do 23681. Tokom 1987.
izra|eno je samo devet G-4 od 23682 do
23690. Tokom 1988. zavr{eno je 14 G-4, i
to od 23691 do 23700 i od 23725 do
23728. Dinamika proizvodwe se 1989.
svela na samo {est komada od 23729 do
23734. Osam aviona finalizovano je
1990. godine. To su ev. br. od 23735 do
23742. U prvoj polovini 1991. izra|eno
je {est aviona za Mjanmar. Na kraju su
posledwa tri primerka za RV i PVO pre-
data jedinicama u ratno vreme u okto-
bru 23743 i u decembru 23744 i 23745.
38
RE MONT
Kada su izbili oru`ani sukobi u BiH,
prole}a 1992, oru`ane snage prebacile
su iz Sokola u SRJ deo ma{ina, alata i
proizvedenih delova koji su pripadali fe-
deralnoj imovini. Evakuacija je bila pod
borbenim uslovima do kraja maja 1992, uz
za{titu 63. padobranske brigade. Uslovi
za obnovu proizvodwe nisu stvoreni, a u RV
i PVO nisu bili potrebni dodatni avioni.
Zato se proizvodwa G-4 zavr{ila sa 91
primerkom.
Prema podeli poslova G-4 trebalo
je da se remontuje u zavodu Zmaj u Veli-
koj Gorici pored Zagreba. Za osvajawe
remonta u Zmaj je 20. novembra 1986.
preleteo avion 23606 iz 525. eskadri-
le. Bilo je to vreme kada se bli`io rat
(prole}a 1991. godine), pa je deo radni-
ka zapo~eo sa blokadom radova. Kako se
problem rizika od sabota`e smatrao ve-
}im od potrebe za avionima u Zmaju su
zadr`ani samo odani radnici, uz obez-
be|ewe 63. padobranske brigade. Nakon
evakuacije Zavoda, posao remonta dode-
qen je fabrici Utva iz Pan~eva. Tamo
su preba~eni avioni evakuisani iz Zma-
ja i, posle usvajawa remonta, prvi pri-
merak zavr{en je 16. decembra 1993. go-
dine. Nakon posledwih provera prevezen
je u delovima na aerodrom u Batajnici i
posle monta`e krenuo je na svoj prvi
probni let 27. januara 1994. godine. Sa-
da poslove remonta G-4 vodi zavod Mo-
ma Stanojlovi}.
OPE RA TIV NA
UPO TRE BA
Iako je G-4 prvenstveno trebalo da se
koristi kao {kolski avion, prva eskadrila
u kojoj se na{ao nije bila na navedenoj listi
jedinica VVA. Hronolo{ki, nakon VOC-a, G-
4 su prvo do{li u 525. trena`nu avijacijsku
eskadrilu (tae) u ulozi aviona remorkera sa
ure|ajem za vu~u meta. U vreme kada su tri
po~etna aviona PPP (decembra 1980. i u
prva dva meseca 1981) do{la u VOC, ve} je
u Komandi RV i PVO doneta odluka da se oni
1. jul 2008.
u {to kra}em roku proslede 525. trena`no
avijacijskoj eskadrili (tae). Re~ je o jedinici
direktno podre|enoj Komandi RV i PVO koja
se primarno bavila trena`om pilota na du-
`nostima u komandi vida i za vu~u meta za
potrebe cevne PVO.
Avioni 525. tae bili su u kom{ilu-
ku VOC-a pa se smatralo da }e, ako za-
treba, mo}i lako da se koriste za namen-
ske provere. U to vreme su kao remorke-
ri za mete kori{}eni ameri~ki avioni T-
33A, modifikovani u zavodu Zmaj ~e-
tiri 1976. i isto toliko 1980. godine.
Oni su uvezeni polovni i isticao im je
`ivotni vek, pa je trebalo da se hitno za-
mene novim avionima. Zato su izabrani
G-4 iz PPP i tri aviona iz VOC-a koji su
28. aprila 1981. predati 525. tae. Ta je-
dinica se tokom tog meseca ponovila i sa
tri nova aviona direktno preuzeta iz fa-
brike. Tek kada su piloti ovladali novom
tehnikom prvi avion 23601 preleteo je u
Zmaj 25. maja 1982. na prepravku u re-
morker (prepravka se zavr{ila decem-
Avioni G-4 iz 249. lbae([) na aeodromu Zemunik kod
Zadra
bra te godine). Avion se vratio u VOC na
prakti~ne provere mete UVM-82.
U sastavu 525. tae prvi avion sa in-
ternom oznakom vida N-62T (tegqa~) nalazio
se od 12. januara 1983. godine. Radovi na
pet N-62T zavr{eni su do jula 1983. godine.
Novo sredstvo iz inventara RV i PVO pri-
kazano je na zdru`enoj takti~koj ve`bi Je-
dinstvo-83, odr`anoj od 10. do 15. septem-
bra 1983. godine. Sa {est G-4 i sedam or-
lova, u izvi|a~koj varijanti, formiran je
na to da }e se posle dolaska novog {kolskog
namenski sastav Me{ovita avijacijska
grupa koja se prikupila na aerodromu Pe-
trovac. Na poligonu Krivolak odeqewe G-4
dejstvovalo je iz bri{u}eg leta sa avio-
bombama Mk 82K.
Pomenuta trena`ne avijacijska jedini-
ca (525) postala je punokrvna borbena eska-
drila 1987. kada joj je promewen naziv u
252. lova~ko-bombardersku avijacijsku
eskadrilu (lbae). Nastavqena je obuka stal-
nog sastava, sa te`i{tem na podr{ci KoV u
centralnom delu dr`ave.
OBU KA
Prvobitni planovi o potpunoj zameni
G-2 sa G-4 promeweni su u vreme po~etka
serijske proizvodwe novog aviona, tako da
su za prenaoru`awe u VVA predvi|ene tri
{kolske lova~ko-bombarderske eskadrile
VVA iz sastava tri lova~ko-bombarderska
avijacijska puka ({kolska) 185. puka sa
aerodroma Pula, 172. puka sa aerodroma
Golubovci kod Podgorice i 105. puka sa ae-
rodroma Zemunik kod Zadra. Ra~unalo se
aviona lasta obuka najpre provoditi na
letelici sa klipnim motorom, potom na G-
4, a u zavr{nici na namenskom avionu ka-
kav se koristi u borbenim eskadrilama.
Na takav stav uveliko su uticali pro-
blemi oko rasta cene goriva sedamdesetih
godina. Od laste se, prema takti~ko-teh-
ni~kim zahtevima, o~ekivalo da se u svemu
podredi potrebnom nivou namenskih per-
formansi i sli~nosti sa G-4. Avionika,
razme{taj komandi i ure|aja u pilotskoj
kabini tako|e je trebalo da se unificira-
ju sa G-4. Zato se smatralo da }e tri eska-
drile G-4 podmiriti potrebe VVA.
Kada se pokazalo da }e lasta kasniti,
program obuke se provodio sa tri aviona
selekcija kandidata na utvi-75 (V-53),
osnovna obuka na G-2, a na G-4 prelazilo se
na tre}oj ili ~etvrtoj godini boravka pito-
maca na VVA. Osim letova sa pitomcima,
piloti sve tri eskadrile iz VVA izvodili
su obuku za namenske zadatke podr{ke. Na-
ime, u ratu se predvi|alo da }e {kolske
eskadrile postati namenske lova~ko-bom-
barderske eskadrile za podr{ku KoV i RM
i, u sekundarnoj nameni, za lova~ka dejstva
protiv sporolete}ih vazduhoplova. Zato se
obuka stalnog sastava smatrala jednim od
prioriteta. Redovno se proveravao nivo
obu~enosti na takti~kim ve`bama.
AE RO DROM PU LA
Avioni G-4 do{li su 1984. u VVA na
aerodrom Pula u 229. lbae({). U toj jedi-
nici su u okviru Centra za borbenu obuku
i lova~ku avijaciju obu~avani pitomci na
~etvrtoj godini za smer dozvu~ne borbene
avijacije (DBA). Oni su na toj godini studi-
rawa imali borbenu obuku na G-2.
Pet pilota i 17 oficira i podofici-
ra tehni~ke slu`be 229. lbae({) pro{li su
teorijski deo preobuke u tehni~koj u~ionici
u Mostaru u Sokolu od 22. oktobra do 10.
novembra 1984. godine.
Prva dva aviona G-4 ev. br. 23621 i
23623, koji su preuzeti iz VOC-a, sletela
su na aerodrom Pula 3. decembra 1984. ^e-
tiri dana nakon wihovog dolaska prire|en
je sve~ani stroj jedinice i u leta~kom pro-
gramu prikazane su letne mogu}nosti G-4. Za
komandama se nalazio pilot VOC-a major
39
Par G-4 iz 249. lbae([) sa cementnim avio-bombama
pred dejstvo na poligonu Benkovac 1991. godine
Laslo Kolar. Prvi let iz kursa preobuke
istog dana imao je kapetan prve klase Ni-
kola \erfi. U Puli su 19. decembra pre-
uzeli i tre}i avion ev. br. 23622.
Da bi se {to pre zavr{io prakti~-
ni deo preobuke na tek prido{lim avio-
nima, intezivno su leteli, i oni su to-
kom decembra 1984. imali 118 ~asova
naleta. Preobuka prve eskadrile na G-4
zavr{ila se do 10. januara 1985. godi-
ne. Preobuka se nastavila 1985. sa pi-
lotima eskadrile i delom pilota koman-
de 185. puka. Prose~no su piloti imali
sa nastavnikom za preobuku 16 letova,
sa 11,30 sati naleta, i pet samostalnih
letova sa 4,20 sati naleta.
Jedan od prvih zadataka za 229.
lbae({) bilo je predstavqawe G-4 na pa-
radi Pobeda-85, prire|enoj u glavnom
gradu 9. maja 1985. godine. Posle sedam
nedeqa priprema i 102 leta (sa 55 ~aso-
va naleta) u e{alonu RV i PVO u~estvo-
40
valo je jedanaest pilota sa {est aviona.
Tokom 1985. i do juna 1986. godine
iz fabrike je u 229. lbae({) do{lo 18
novih G-4 i time se zavr{ila popuna
eskadrile u Puli. U me|uvremenu, u sep-
tembru 1985, eskadrilama su predati
avioni G-2 koje su nastavile da koriste
taj avion. Posle preobuke celog sastava
229. lbae({) na novu tehniku, u {kolskoj
godini 1986/87. primqeni su prvi pi-
tomci izabrani da ~etvrtu godinu pro|u
na G-4. Na aerodromu Pula do{lo je 18
pitomaca 36. klase VVA.
Prvi samostalni let izveo je tada
pitomac Ranko @ivak, a sada jedan od vo-
de}ih oficira vida. Svi pitomci 36. kla-
se zavr{ili su obuku od 14. oktobra 1986.
do 10. jula 1987. godine. Imali su prose~-
no 129 letova, sa 56 ~asova naleta. Kako
u jedinice nisu do{li novi avioni, 17 tek
promovisanih potporu~nika 36. klase su
nakon obuke na G-4 morali da na Golubov-
cima pro|u preobuku na stari avion ja-
streb pre odlaska na prva radna mesta!
U prvim godinama slu`be G-4 piloti
stalnog sastava u 229. lbae({), osim re-
dovnih zadataka na obuci, prikazivali
su avion na aeromitinzima i u~estvova-
li u izradi nastavnog filma o G-4. Na
zdru`enim takti~kim ve`bama Snaga-
88, Krka-88 i U~ka-88 potvrdilo se
da su u 229. lbae({) savladali borbenu
primenu G-4. Na tim ve`bama kori{}ene
su plamene avio-bombe PLAB-200.
Na aerodromu u Puli pitomci ~etvr-
te godine {kolovani su zavr{no sa 39.
klasom, {kolske godine 1989/90. godi-
ne. U slede}oj godini prvi put su na G-4 u
229. lbae({) do{li pitomci tre}e godi-
ne iz 41. klase.
Kada se 1986. godine zavr{ila po-
puna eskadrile u Puli, novi avioni su iz
fabrike do{li u ruke pilota i tehni~ara
iz 239. lbae({) sa Golubovaca. Tu su na
1. jul 2008.
 DE NEB-89
Zdru`ena takti~ka ve`ba Deneb-89, odr`ana od 28. do 31. maja 1989, razliko-
vala se od drugih po masovnosti u~e{}a i te`ini zadataka. Prvi put se govorilo o sa-
mostalno izvedenoj operaciji vida. Na ve`bi su u~estvovale sve tri eskadrile G-4 iz
VVA. Piloti 229. lbae({) imali su prvi put no}na dejstva, uz osvetqavawe ciqa sve-
tle}im avionskim bombama. Uni{tili su simuliranu kolonu ratnih brodova. Na po-
~etku ve`be trinaest G-4 iz 239. lbae({) preletelo je na aerodrom u Udbini. Na poli-
gonu Benkovac uni{tili su svih {est meta tenkova. U slo`enim meteorolo{kim uslovi-
ma G-4 su kod ostrvca Tramerka dejstvovali na metu razara~a. Tokom ve`be Deneb-89
avioni G-4 iz 249. lbae({) bili su na aerodromu Krk, odakle su poletali da bi dej-
stvovali na poligonima Marlera i Tramerka.

~etvrtoj godini leteli pitomci izabrani
za DBA. Posle sezone godi{wih odmora,
u septembru i oktobru 1986, pripadnici
te jedinice pro{li su teorijski deo pre-
obuke u Tehni~koj u~ionici u [kolskom
centru RV i PVO iz Rajlovca.
GO LU BOV CI, ZE MU NIK,
PE TRO VAC
Prva dva G-4 sletela su na Golubovce
24. juna 1986. u 14,22 sati. To su bili
avioni 23645 i 23646. Posle preobuke,
u {kolskoj godini 1987/88, primqeno je
na leta~ku obuku prvih osam pitomaca 37.
klase na ~etvrtoj godinu {kolovawa za
smer DBA. Do januara 1988. iz Sokola
je na Golubovce preleteo 21 G-4 i time se
popunilo daleko vi{e od 14 aviona po-
trebnih prema formacijskom sastavu. Os-
im zadataka iz okvira VVA, 239. lbae({)
se 1988. smatrala obu~enom za namenske
zadatke podr{ke i to se pokazalo na ve-
`bama Snaga-88, 5. oktobra na poligo-
nu Kalinovik i Udar-88 18. oktobra na
poligonu Krivolak. Piloti eskadrile dej-
stvovali su avio-bombama Mk 82.
U {kolskoj godini 1988/89. u 239.
lbae({) bili su pitomci ~etvrte godine
iz 38. klase VVA. Od {kolske godine
1989/90. na G-4 obu~avani su pitomci
tre}e godine iz 40. klase.
Go di ne 1987. po ~e li su da le te
avioni G-4 i u tre}oj eskadrili VVA - u
249. lbae({) na ae ro dro mu Ze mu nik u
ma ti~ noj ba zi VVA. Ta~no go di nu da na
posle 239. eska dri le i pri pad ni ci
249. eskadrile pro{li su kroz tehni~-
ku u~i o ni cu u [kol skom cen tru RV i
PVO. U eska dri li su bi la dva pi lo ta
koji su pro{li preobuku 1985. godine,
a {est dodatnih pilota imali su obuku
u va zdu hu u 239. eska dri li ok to bra
1987. godine.
Prva ~etiri G-4 pozajmqena iz 239.
lbae({) sletela su na aerodrom Zemunik
20. decembra 1987. u 11.42 ~asova. Na-
rednog dana piloti 249. lbae({) ve} su
poleteli na prvi zadatak izvi|awe
vremena na po~etku leta~kog dana.
Tek osvojeni G-4 pokazali su se efi-
kasnim u sezoni borbene obuke 1988. go-
dine na poligonima na ve`bama Mawa-
~a-88 i Snaga-88. Od oktobra 1988.
po~ela je obuka osam slu{alaca 34. kursa
nastavnika letewa VVA na avionu G-4. U
{kolskoj godini 1990/91. u 249. lbae({)
primqeni su pitomci ~etvrte godine VVA.
Osim eskadrila VVA i 252. lbae, G-
4 se kra}e vreme (1988) koristio u sasta-
vu 241. lbae 98. abr sa aerodroma Pe-
trovac. U toj eskadrili se 1988. i 1989.
letelo na orlu, ali su nedovoqan broj
aviona i tehni~ki problemi redukovali
nalet. Zato su preuzeti G-4 kako bi se na
tim avionima odr`avala trena`a pilota
orla i dela pilota komande 98. abr.

41
 Posledwi sastav iz 1998. godine

42 1. jul 2008.
 Akro-grupa na obuci decembra 1998. godine

U sastavu 105. puka u 333. me{ovitoj eskadrili, na osnovu naredbe od 1985, ~e-
tiri pilota letela su u sastavu tima sa ~etiri aviona jastreb. Posle prve sezone tim
se pro{irio na {est pilota, nastavnika VVA. Oni su uporedo sa osnovnim nastav-
ni~kim poslom i borbenom obukom leteli na aeormitinzima unutar SFRJ. Namera da
se sa jastreba pre|e na G-4 ostvarena je 1990. godine. Za potrebe Lete}ih zvezda u
zavodu Zmaj modifikovano je sedam G-4. Avioni su dobili podvesnik sa dimnim tra-
gom i skinuti su potkrilni nosa~i.
Lete}e zvezde su prvi put na novom avionu letele na aerodromu u Batajnici
20. maja 1990. povodom proslave tada{weg Dana vida. U sastavu posledwe predratne
postavke tima (leta 1991) bili su vo|a kapetan prve klase Andrej Perc, kapetan prve
klase Svetislav Jovi}, kapetani Bogoqub @ujovi}, Branko [ari} i Xevad Hasi} i po-
ru~nici Sa{a Risti} i Predrag Vuka{inovi}.
U ratnom razvoju predvi|alo se da piloti i G-4 iz Lete}ih zvezda u|u u 243.
lbae u sastavu 185. puka. Februara 1991. avioni su tokom kontrole VVA prevedeni
iz akrobatske u borbenu konfiguraciju i piloti su izveli dejstva na {kolskom takti~-
kom poligonu.
Nare|ewem Komande RV i PVO od 9. oktobra 1996. godine, ponovo su osnovane
Lete}e zvezde u sastavu 239. lbae. Svih sedam G-4 iz prvobitnog tima iz 1990. go-
dine ostalo je u {emi Lete}e zvezde i leteli su na redovnim zadacima obuke.
U sastavu tima bili su kapetan prve klase Predrag Vuka{inovi}, u ulozi vo|e,
kapetani Dragan Zlokas, levi pratilac, Zoran Katani}, desni pratilac, I{tvan Ka-
nas, repni pratilac, Sa{a Risti}, vo|a sinhropara i Tomislav Be}agovi}, pratilac
u sinhroparu. Prvi let u novom sastavu Lete}e zvezde imale su na aeromitingu na
prestoni~kom aerodromu, odr`anom 15. juna 1997. godine.
Avioni G-4 su leteli iznad Vr{ca i, prvi put u istoriji akrobatskih timova, na-
{i virtuozi oti{li u inostranstvo. Na fonu vrlo bliskih odnosa sa Bugarskom,Le-
te}e zvezde su od 26. do 29. septembra 1997. gostovale na aerodromu u Plovdivu.
U drugoj sezoni 1998. ta akrobatska grupa letela je sedam puta iznad doma}ih
aerodroma. U sastavu sedmorke letele su na aeromitingu u Hradec Kralove u ^e{koj.
U tim su 1998. primqeni kapetan prve klase Aleksandar Markotanovi} i poru~nik
Sa{a Gruba~.

43
 GRA \AN SKI RAT
Posle po~etnih gubitaka JNA, koje su
joj slovena~ki teritorijalci i policajci
naneli 27. juna 1991, eskadrile 5. korpu-
sa RV i PVO dobile su naredbu da prika`u
silu i odlu~nost u odbrani dr`ave. Avioni
G-4 iz 229. lbae poleteli su na borbene
zadatke. Trebalo je da uni{te blokade koje
su zaustavile jedinice JNA na slovena~kim
putevima. Na aerodrom u Bawaluci 29. ju-
na preletela su su tri G-4 i osam jastrebo-
va iz 252. lbae.
Na borbenim zadacima u~estvovali su
G-4 sa aerodroma u Zemuniku. Prvi ratni
let izveo je avion 23727.
U narednom koraku krize Hrvati su
formirali oru`anu silu. Aerodrom Zemu-
nik nalazio se previ{e blizu protivni~-
kih polo`aja, pa se 249. lbae prebazira-
la na aerodrom u Udbini.
Tokom leta 1991. godine G-4 su kori-
{}eni iznad kriznih prostora na zadaci-
ma demonstracije sile, posebno u za{titi
kolona JNA koje su se povla~ile ka istoku
i za vizuelna izvi|awa. To su radili pilo-
ti G-4 i jastrebova iz 252. lbae, koja se sa
delom aviona do 11. avgusta zadr`ala na
aerodromu u Bawaluci.
Kada su se krajem avgusta povremeni
incidenti pretvorili u otvoreni sukob hr-
Avioni 252. lbae na aerodromu Bawaluka leta 1991. godine:
naoru`ani G-4, jastrebovi i G-2
spremni su za odlazak na borbene zadatke
44
vatskih snaga sa JNA i TO, G-4 su po~eli
da se koriste za borbene zadatke. Piloti
252. lbae leteli su te`i{no iznad isto~-
ne Slavonije na zadacima vazduhoplovne
podr{ke 12. korpusa, 17. korpusa i 1. gar-
dijske proleterske mehanizovane divizije.
U toj eskadrili bili su koncentrisani is-
kusni piloti vi{ih ~inova, koji su na sebe
preuzeli velik deo ratnog tereta vida.
Kao oja~awe, iznad slavonskih pro-
stora leteli su i G-4 iz 239. lbae. Od 7.
jula na aerodromu u Tuzli nalazilo se pet-
naest G-4. Da bi se ravnomerno podelili
zadaci na sve pilote puka, uvedene su ro-
tacije eskadrila od 12. 8. do 29. 8. na
smeni se na{la 239. lbae. Slede}u smenu
~inili su pripadnici orlovske 242.
lbae, ali ratna nu`da se morala uva`iti
i zato se eskadrile G-4 iz Golubovaca vra-
tila u Tuzlu. Sa aerodroma u Puli se 18.
na 19. septembar prebazirala na aero-
drom u Tuzli 229. lbae. Avioni su 10. ok-
tobra preleteli na aerodrom u Golubov-
cima, kada se ku}i vratila i 239. lbae.
Dan posle sletawa u Golubovcima, iz Ko-
mande RV i PVO naredili su da se 229.
lbae uvrsti u sastav 172. puka. Sa G-4 je
tokom stacionirawa na tuzlanskom aero-
dromu izvedeno 108 borbenih zadataka.
Avioni G-4 iz 249. lbae leteli su te-
`i{no na zadacima vatrene podr{ke 9.
korpusa u severnoj Dalmaciji i Lici. Na
po~etku sukoba u eskadrili se nalazilo ~e-
trnaest G-4.
Na po~etku rata jedan broj aviona G-4
bio je, osim u eskadrilama, i na remontu u
zavodu Zmaj. Posle te{kih pregovora hr-
vatske vlasti su garantovale da ne}e pra-
viti probleme tokom preseqewa zavoda
(Zmaj) i decembra 1991. iz Velike Gori-
ce su izvu~eni razni avioni, motori, re-
zervni delovi, ma{ine, dokumenti, sistem
meta. Avioni su u delovima prevezeni na
kamionima, a samo je jedan G-4 preleteo na
aerodrom u Biha}u.
Posle 3. januara 1992. u 18 ~asova,
od kada su na snazi bili dogovoreni uslo-
vi primirja, avioni vi{e nisu poletali na
borbene zadatke.
Jedna ratna runda se zavr{ila, a
druga je po~ela od marta 1992. pucalo se
u BiH. Hrvati su poku{ali da preuzmu kon-
trolu nad Hercegovinom i da istisnu fede-
ralne snage. Na zadacima vatrene podr-
{ke leteli su G-4 sa aerodroma u Golubov-
cima. Zajedno sa orlovima izveli su 389
borbenih letova. U po~etku su piloti G-4
izvodili borbena dejstva primenom niske
{eme. Na taj na~in se obezbe|uju preci-
zni pogoci, ali su avioni izlo`eni PVO
protivnika. Kada su hrvatske snage pove-
}ale broj lakih prenosnih raketnih siste-
1. jul 2008.
 U Muzeju vazduhoplovstva na Aeodromu Naoru`ani G-4: lanseri raketa 128 mm
Nikola Tesla Beograd ~uva se zadwi i na unutra{wim nosa~ima dodatni
deo trupa G-4 23733 minka iz 249. rezervoari za gorivo
lbae koji je iznad Like 1991. pogo|en
lakim prenosnim raketnim sistemom
PVO. Pilot Branislav Ivanovski je
sleteo sa te{ko o{te}enom letelicom.
Avion 23733 jo{ uvek leti.

ma PVO, pre{lo se na visoku {emu uvo-
|ewe u napad sa visine od 3.000 do 4.000
metara.
Kako su G-4 bili naoru`ani samo kla-
si~nim nevo|enim sredstvima, na svakom
borbenom zadatku morali su da ulaze u zo-
nu dejstva protivni~ke PVO. Pored toga,
nisu imali infracrvene mamce, koji su na
deo aviona ugra|eni tek posle zavr{etka
sukoba. Zato su u 252. lbae na zadatke sla-
li parove G-4 i jastrebova sa mamcima ili
su sa G-4 kori{}ene svetle}e avio-bombe.
Gubici na borbenim zadacima bili su
neizbe`ni oborena su ~etiri G-4. Sre-
}om, sva ~etiri pilota pre`ivala su iska-
kawem iz aviona. Pilot 252. lbae kapetan
prve klase Zoran Marjanovi} pogo|en je
17. septembra 1991. u avionu 23603 u bli-
zini Sarva{a. Kolega iz jedinice kapetan
prve klase Novak Novakovi} pogo|en je 9.
novembra u G-4 23734 kod Jarmine, ali se
izvukao do prostora pod kontrolom JNA
kod Ba~ke Palanke i isko~io iz aviona. Iz
G-4 23728 kod Briwa, 20. septembra isko-
~io je pilot 249. lbae poru~nik Zoran Ka-
tani}. Posledwi ratni gubitak bilo je oba-
rawe G-4 23631 24. aprila 1992. godine,
u {irem rejonu Hutova. Komandir 229. lbae
potpukovnik Nikola \erfi je isko~io, ali
su ga zarobile hrvatske snage. Posle tri
meseca boravka u Lori, razmewen je u
Nemetinu.
Borbe na delovima prostora dr`ave
nisu prekinule obuku u VVA tokom ratne
{kolske 1991/1992. godine u 229. i 239.
eskadrili nastavila se obuka pitomaca 42.
klase na tre}oj godini.
UPO TRE BA NA KON 1992. i ~etvrte godine i obuku stalnog sastava za
namenske zadatke podr{ke KoV i RM. [kol-
Tokom povla~ewa federalnih snaga u ske 1992/1993. godine na obuci u 229. lbae
granice novostvorene dr`ave, svi avioni
bili su pitomci ~etvrte godine, sa pilotima
G-4 preba~eni su u SRJ. Letelice rasfor- iz 42. klase.
mirane 249. lbae su sa Udbine od 2. do 6.
Kandidati za pilotski poziv vi{e ni-
aprila preletele u SRJ. Ve}i deo tehnike su dolazili u VVA, ve} u jedinstvenu Vojnu
na{ao se u 252. lbae, u kojoj su do tada
akademiju i, u skladu sa talasom promena,
preovladavali jastrebovi i G-2. Ostatak G- pitomci su preimenovani u studente. Oni
4 iz 249. lbae podelile su 229. lbae i 239.
su nastavili da lete na tre}oj i ~etvrtoj go-
lbae. Time se konsolidovala flota G-4 i u dini na aerodromu u Golubovcima. Zbog
skladu sa novom strukturom RV i PVO, dve
ravnomerne podele zadataka studenti su
eskadrile iz 172. abr Golubovaca dobile leteli i u 229. i u 239. eskadrili.
su zadatak da provode obuku studenata tre}e
Borbena obuka smatrala se za prio-
LI^ NA IME NA AVI O NA
Jedan od prakti~nih primera kako stvoriti ~vrstu vezu izme|u pripadnika tak-
ti~kih jedinica u ratu bili su amblemi nastali 1991. godine. Do tada se u JRV i PVO
vrlo tvrdo branio svaki poku{aj stvarawa zasebnog identiteta jedinica, ali ne i u
ratu. Avioni G-4 sa Udbine dobili su znak kobre. Tehni~ari su izabrali li~na ime-
na aviona iza reflektora. Tako su avioni postali: Tawa, Len~e, Ceca, Jasna, Lepa
Brena, Super Sneki, Minka...

45
ritetni zadatak 252. lbae 204. abr, a de- Let iznad Crne Gore 1992. godine
lom resursa G-4 provodila se trena`a pi-
lota na du`nostima u komandama i vu~a me-
ta za PVO. Od 1994. godine 252. lbae ra-
stala se od lova~kih eskadrila i svrstala
u 98. abr, u kojoj su sabrane ~etiri lova~-
ko-bombarderske eskadrile, locirane u
centralnoj Srbiji. Proces podele jedini-
ca po nameni zavr{io se 1997, kada se 98.
abr preformirala u lova~ko-bombarder-
ski puk sa dve eskadrile orlova 241.
lbae, sa aerodroma u La|evcima, i 252.
lbae, koja se prenaoru`ala zamenom avio-
na sa 242. lbae. Iz Golubovaca preletelo
je devet jednoseda J-22 i {est dvoseda NJ-
22, koji su uvedeni u sastav 252. lbae, ume-
sto osam G-4, koji su predati 242. lbae.
Posle te zamene tehnike, zavr{ene okto-
bra 1997, ve}ina G-4 zatekla se u tri eska-
drile 172. abr. Izuzetak je ~inilo pet avi-
ona za vu~u meta i tri G-4, koji su zadr`a-
ni u 252. lbae za potrebe obuke PVO i
Poletawe sa aeodroma Golubovci, leta 2000. godine
trena`e pilota iz komandi.
U to vreme ve} se redukovao broj G-4
u inventaru RV i PVO na osnovu odredaba
Podregionalnog sporazuma o kontroli na-
oru`awa, koji je potpisan 1996. godine.
Prema tom dokumentu broj borbenih avio-
na morao je da se svede na 155. Zato je deo
vi{kova predat u zbirku Muzeja vazduho-
plovstva na Aerodromu Nikola Tesla Be-
ograd. Sa dela aviona odstrawene su in-
stalacije za naoru`awe, a neki su uni{te-
ni. Dva aviona G-4 izlo`ena su u krugu Mu-
zeja, jedan je postavqen na ulaz u Zavod
Moma Stanojlovi}, a jedan je uni{ten. U
~etiri eskadrile i Vazduhoplovnom opit-
nom centru ostalo je 65 G-4. Od tog broja,
21 avion morao se prekvalifikovati u ne-
borbeni tako {to su skinuti nosa~i, ni{an
i sve instalacije neophodne za primenu na-
oru`awa. Namena tih aviona suzila se na
obuku, pa su dobili oznaku N-62[ {kol-
ski. Oni su koncentrisani u 172. abr sa
namerom da se koriste samo za obuku stu-
denata.

AGRE SI JA NA TOA
U pripremi za odbranu od agresije
Natoa sve borbene eskadrile su oktobra
1998. pro{le generalnu probu rata
jedinice su dislocirane prema ratnim
planovima i bile su u visokoj borbenoj
gotovosti za namenske zadatke. Avioni
orao iz 252. lbae, sa posadama i tehni~-
kim sastavom, bili su 15 dana oktobra
stacionirani na Ponikvama kako bi bili
bli`e Kosovu u slu~aju potrebe da budu
uvedeni u borbe protiv albanskih pobu-
wenika. U vreme preleta orlovi su do
Ponikava leteli u smaknutom poretku sa
G-4, kako bi se zavarali protivni~ki ra- Borbena obuka studenata 1998. godine
dari i onemogu}ilo da registruju broj na aeodromu Golubovci

46 1. jul 2008.
prebaziranih aviona. G-4 su se vratili u Za nastupe na aeromitinzima, leta 2006, dva G-4
mati~nu bazu. dobila su privremene oznake Vojske Srbije
U prole}e 1999. godine, u sedmicama
pred rat, avioni G-4 iz 252. lbae vukli su
mete iznad poligona radi obuke posada
protivavionskih oru|a. Divizioni PVO iz
sastava RV i PVO imali su marta 1999. ga-
|awa na poligonu Pasuqanske livade radi
osve`avawa znawa rezervista.
Kada se ve} sasvim izvesno o~ekivao
prvi udar Natoa, izabrani su ciqevi za va-
trena dejstva za sve eskadrile naoru`ane
avionima orao i G-4. Zbog vi{ih perfor-
mansi orlovi su imali prednost u odnosu na
G-4. Zato su 24. marta, u ~asovima upravo
pred po~etak bombardovawa, orlovi iz sa-
stava 252. lbae preleteli sa mati~nog ae-
rodroma na Ponikve. Sedam G-4 ostalo je u
rastresitom razme{taju u krugu aerodroma u
Batajnici, i nisu leteli tokom rata. Osim
orlova iz 98. puka, na borbene zadatke le-
teli su G-4 iz 229. lbae. Devet aviona je 24.
marta, tako|e u ~asovima pred po~etak bom-
bardovawa, preletelo sa Golubovaca na
aerodrom u Ni{u. Piloti 229. lbae izvodi-
li su borbene letove u uslovima potpune
prevlasti protivnika u vazdu{nom prosto- Tokom 2000. godine najve}i broj na- Kada se 2003. formirala dr`avna
ru. Do Kosova su leteli na malim visinama, leta svih aviona u vidu izveden je na G-4. zajednica SCG, podeqena je imovina oru-
prate}i konfiguraciju terena da bi se uklo- ^ak se poku{alo i sa obnovom Lete}ih `anih snaga prema teritorijalnom princi-
nili iz poqa radarskog osmatrawa sa zvezda, dodu{e, na avionima u maskirnoj pu. Od tada su G-4 sa aerodroma u Golubov-
AWACS-a. {emi. Oni su leteli na proslavi Dana tog cima postali imovina Crne Gore. U skladu
Avioni Natoa uni{tili su na ni{kom vida 2. avgusta 2000. na aerodromu u Go- sa odlukom Vrhovnog saveta odbrane iz
aerodromu dva G-4. Jedan su pogodili kr- lubovcima. Visoki tro{kovi, nedostatak 2005, na tom aerodromu su sve letelice
stare}om raketom AGM-154 sa kasetnim kerozina i aviona uticali su na to da se koncentrisane u sastavu 239. me{ovite
puwewem, tada prvi put kori{}enom. Na Lete}e zvezde ugase. Za prikaz leta~kih avijacijske eskadrile kori{tene prven-
aerodromu u Dubiwu kod Sjenice tokom ra- ve{tina u solo programu kori{}eni su G-4 stveno za obuku studenata. U woj je trebalo
ta bili su stacionirani {est G-4 iz 242. iz Vazduhoplovnog opitnog centra. Od da se zadr`i jedno odeqewe G-4, a suvi{ni
lbae i jedan iz 239. lbae. 2004. odlasci na me|unarodne aeromitin- avioni da se prebace u jedinice stacioni-
Protivni~ki avioni uni{tili su na ge postali su redovni, tako da su do sada rane u Srbiji. Posle progla{ewa samo-
aerodromima sedam naoru`anih i 16 ne- G-4 leteli u ^e{koj, Ma|arskoj, Gr~koj, Ru- stalnosti Crne Gore, 3. juna 2006, u sasta-
naoru`anih G-4 i o{tetili devet, odnosno muniji i Slova~koj. Na tim letovima u Va- vu oru`anih snaga nove dr`ave ostalo je
14 aviona. Glavninu gubitaka naneo je pro- zduhoplovnog opitnog centra Sa{a Ri- svih 17 G-4 koji su se zatekli na aerodromu
jektil Natoa koji je pao blizu ulaza u pod- sti}, Sa{a Gruba~ i I{tvan Kanas. Golubovci. Sa gorivom poslatim iz Srbije
zemno skloni{te u selu Tuzi u lan~anom
po`aru stradali su svi avioni Lete}ih Avion G-4 sa oznakama ViPVO Vojske Srbije, uvedenim 2007.
zvezda i deo nenaoru`anih G-4.

PRE@IVE LA FLO TA
Flota G-4 prakti~no se prepolovila
tokom rata, a preostali avioni postali su
dragoceni za pre`ivqavawe vida. Piloti
orlova su, u nedostatku namenskih aviona,
sve ~e{}e leteli na G-4, iako oni nisu bi-
li predvi|eni u formacijskom sastavu 98.
puka.
Ratni gubici uslovili su rasformira-
wa 229. lbae, a G-4 iz 239. lbae predati su
242. lbae, zadu`enoj za nastavak obuke stu-
denata pilota. Avioni Natoa uni{tili su sve
primerke G-2, pa su studenti sa utve-75 di-
rektno prelazili na G-4. Veliki me|upro-
stor u performansama odrazio se na obuku,
tako da su samo izabrani studenti ~etvrte
godine prelazili na mlazni avion.

47
 roklubu Na{a krila. Samo dva G-4 po-
JE DI NI U SRP SKOJ vremeno se koriste za odr`avawe trena-
U ViPVO Vojske Republike Srpske na{ao se, sticajem okolnosti, samo jedan pri- `a pilota crnogorske Avijacijske baze, a
merak G-4 sa evidencionim brojem 23725. Na tom avionu su dva pilota poletela 2. ju- ostali primerci su prizemqeni.
na 1992. na prelet sa Batajnice na aerodrom u Bawaluci, u danima kada se zaokru-
`ivala podela federalnih oru`anih snaga na dve-tri samostalne sile. Zbog rizika IZ VOZ
od protivni~ke PVO u preletu, iznad prostora pod kontrolom protivnika, piloti su Izvozni poslovi sa galebom-2 i jastre-
se odlu~ili za bri{u}i let. U {irem rejonu Grada~ca naleteli su na dalekovod, jer su bom bili su prvi poslovni prodori jugoslo-
leteli ni`e od visine `ica. U prolasku su ostali bez terminezona i dela vertikalnog venske industrije u oblasti borbenih avio-
stabilizatora, koje su odsekle `ice dalekovoda o{tro i precizno kao `iletom. Od- na. O~ekivalo se da }e G-4, u marketin{kim
se~eni deo su na hrvatskoj dr`avnoj TV stanici prikazivali kao dokaz o tome da su materijalima nazvan supergaleb, otvoriti
oborili avion. Borci u maskirnim uniformama pozirali su za kameru dr`e}i komad novi prodor na tr`i{te, pre svega nesvr-
vertikalca na kojem se jasno video ~itav broj 23725. stanih dr`ava, sa kojima su tada bile raz-
Avion G-4 je trebalo da se vratiti na aerodromu Batajnici, ali je zbog o{te}e- vijene kvalitetne politi~ke veze.
wa zadr`an na popravci u Bawaluci. U me|uvremenu se SRJ distancirala od RS zbog Na osnovu dobrih iskustava sa jugo-
stranog pritiska, pa se G-4 na{ao u imovini 238. lbae. Posle reorganizacije vida slovenskim mlaznim avionima prve genera-
28. jula 1992. godine, G-4 je sa orlovima pre{ao u sastav 27. lbae. cije, libijsko ratno vazduhoplovstvo se od-
Intenzivno je kori{}en na borbenim zadacima sa aerodroma u Bawaluci, a lu~ilo da u|e u pregovore o nabavci G-4 jo{
1994. i 1995. godine i sa Udbine. U mati~nu bazu vratio se 5. avgusta 1995, kada su i 1977, tokom izrade prvog prototipa, a pre
drugi borbeni avioni sa Udbine preba~eni u RS pred prodorom hrvatskih snaga. Avi- prvog probnog leta. Libija se zanimala i
on je na jednom od letova pogo|en lakim prenosnim raketnim sistemom PVO. Pilot se za transfer proizvodwe G-4 kao dela am-
vratio u bazu sa o{te}enim avionom. Posle rata taj G-4 se vratio u stroj. bicioznog plana za stvarawe lokalne fa-
brike aviona. Ali su realisti~ne procene
potreba i mogu}nosti, Libijce zadr`ale na
nabavci galebova G-2. Posledwi primerci
G-2 za Libiju finalizovani su u fabrici
Soko 1983, u vreme kada se proizvodwa
ve} preusmerila na G-4. Licencna proiz-
vodwa bila je ponu|ena i Iranu i Iraku.
Blizu odluke o nabavci G-4 sredinom
osamdesetih godina bila je i Nigerija, u
vreme kada je ratno vazduhoplovstvo te dr-
`ave ve} imalo dva mlazna {kolsko-bor-
bena aviona alfa xet i MB339AN. U po-
nudi za prodaju jo{ jednog modela aviona,
identi~ne namene, G-4 je smatran favori-
tom, ali se Nigerija na kraju odlu~ila za
~ehoslova~ki L-39 albatros, ponu|en po iz-
uzetno niskoj ceni i sa kratkim rokovima
izrade.
Posao sa Nigerijom primer je proble-
ma koji su se ispre~ili na putu izvoza G-4.
^ehoslovaci su bili sna`ni konkurenti, jer
su imali masovnu proizvodwu relativno
jednostavnog aviona ni`ih performansi od
G-4, ali i znatno ni`e cene. Rokovi za pro-
izvodwu G-4 bili su du`i u odnosu na konku-
studenti piloti zavr{ne godine 127. klase uskoro da se uz remont provodi i moder- rente. Sredinom osamdesetih za izvoz se,
VA izveli su prve samostalne letove. Dva nizacija aviona. Kako ViPVO Vojske Sr- prema proceni mogu}nosti, nudilo do 15
pilota zavr{ila su 7. jula 2006. redukovan bije ima potrebe za G-4 i nameru da ula`e aviona godi{we. U vreme kada se zavr{a-
program leta~ke obuke. u te avione, od Crne Gore su zatra`ene le- vala serijska proizvodwa za JRV i PVO,
Posle reorganizacije provedene telice koje su tamo postale suvi{ne. Dva pove}ane su proizvodne kvote za izvoz i ti-
2006/2007, u sastavu Vojske Srbije osta- aviona sa aerodroma u Golubovcima su no- me je otvoren put ambicioznom marketingu
lo je 25 aviona G-4. Oni se nalaze u sa- vembra 2006. predata na kori{}ewe Ae- na stranim tr`i{tima. Na`alost, to vreme
stavu 98. i 204. avijacijske baze i Tehni~-
kom opitnom centru, odnosno eskadrili u
Sektoru za letna ispitivawa, ili na re- UDESI juna 1987, na avionu 23634. Pilot Va-
montu. Na G-4 lete piloti 252. me{ovite zduhoplovnog opitnog centra Milan Pa-
U udesima je uni{teno deset aviona
avijacijske eskadrile, u kojoj se sada pro- G-4. U devet udesa je 13 ~lanova posade vlovi} tog se dana iznad aerodroma u
vodi obuka studenata. G-4 se koristi za isko~ilo iz aviona pomo}u izuzetno pou- Batajnici pripremao za prikaz manevar-
odr`avawe trena`e pilota iz orlovske skih mogu}nosti G-4. Let se zavr{io uda-
zdanog sedi{ta Martin-Bejker Mk 10 (na
242. eskadrile. rom u tlo, jer se Pavlovi} odlu~io za ma-
U toku je planski remont G-4 radi pro- prototipovima i PPP sedi{te Mk 8). Je-
du`ewa vremenskog resursa. O~ekuje se dina katastrofa na G-4 dogodila se 24. nevar na premaloj visini.

48 1. jul 2008.

G-4 iz sastava 12. skvadrona RV Unije Mijanmar
U naoru`awe mijanmarskih G-4,
osim jugoslovenskih sredstava
uvr{tene su i kineske
avio-bombe
se podudara sa slomom SFRJ i prekidom
rada doma}e vojne industrije.
Deo marketing{kog predstavqawa G-4
bilo je u~e{}e aviona na presti`nim
me|unarodnim izlo`bama 1983. godine na
Bur`eu i 1984. na Farnborou prikazan je
prototip 23005. Na salonu Bur`e 1985.
predstavqeni su G-4 23626 sa privremenim
brojem 406 za izlo`bu i orao.
Pre gra|anskog rata {est aviona G-4
izvezeno je u Uniju Mjanmar (biv{a Burma),
koja tradicionalno, po~ev{i od 1953, ko-
risti proizvode jugoslovenske odbrambene
industrije. [est G-4 proizvedeno je u po-
sledwem trenutku pre prekida rada u So-
kolu. [est pilota sa Dalekog istoka je
krajem 1990. pro{lo kroz tehni~ku u~ioni-
ci u Rajlovcu, a zatim od januara do aprila
1991. zavr{ilo preobuku u vazduhu na G-4
u 249. lbae.
Kuriozum u istoriji na{e industrije,
usmerene pre svega na izvoz u dr`ave tre-
}eg sveta, predstavqa ponuda G-4 na inter-
vidovskim tenderima ameri~kog ratnog va-
zduhoplovstva i ratne mornarice JPATS i
BFTS za nabavku {kolskih aviona. Iako se
od po~etka G-4 nije smatrao za favorita za
JPATS (na kojem se tra`io avion znatno ni-
`ih performansi), Ratno vazduhoplovstvo
SAD se pobrinulo da pribavi podatke o
na{em avionu. Zato su se 1990. ameri~ki
piloti na{li u kabini G-4 u Vazduhoplov-
nom opitnom centru i 249. lbae. Prema
uslovima JPATS-a, avion se morao proiz-
voditi u SAD, sa ameri~kom avionikom i
motorom. Za G-4 je, kao strate{ki partner
1990. godine, izabrana firma Xeneral
dajnemiks (General Dynamics) u kojoj se u to
vreme u velikim serijama izra|ivao bor-
beni avion F-16.
Ameri~ki partneri nisu otvorili pri-
stup svom tr`i{tu, ali su pristali da mar-
ketin{ki i tehnolo{ki podr`e izvoz radi-
kalno modernizovanog G-4 u tre}e dr`ave,
pre svega korisnice F-16. Turska, u kojoj se
F-16 licencno proizvodio, predstavila se
kao prvi interesent za vesternizovani G-5.
U SFRJ se 1991. godine taj posao smatrao
velikom {ansom i zato je u dokumentima G-5
preimenovan u TURGO" (turski galeb).
NEO STVA RE NI
PLA NO VI
Na crte`ima Vojnotehni~kog insti-
tuta G-4 se pojavio 1980. godine kao jed-
nosedi laki juri{nik, kao {to se to u pr-
voj generaciji doma}ih mlaznih aviona
u~inilo i od galeba, da bi se izradio
jastreb. Kako je orao smatran jedinim
perspektivnim juri{nim avionom, on je
favorizovan, a jednosedi G-4 se zadr`ao
samo na projektnim re{ewima.
49
U odnosu na osnovnu varijantu aviona, na G-4M, u prvi mah upadaju u o~i
lanseri za rakete R-60 sme{teni na krajevima krila
MO DER NI ZA CI JA
Planovi modernizacije G-4 vo|eni su
na dva uporedna koloseka od 1986. za iz-
voz i od 1987. za JRV i PVO. Razlozi eko-
nomi~nosti bili su presudni za odluku o
izradi jednog tehnolo{kog demonstratora
i, naredbom Komande RV i PVO od 5. no-
vembra 1990, avion 23646 poslat je iz
252. lbae u Soko radi prepravke u G-4M.
Radovi su se nastavili u Utvi, ali su ne-
dostatak novca i interesa vida uticali na
to da se izrada prototipa produ`i za vi-
{e godina. Kona~no, svi radovi su zavr{e-
ni s po~etkom prole}a 1999. godine. Prob-
nom pilotu Vazduhoplovnog opitnog centra
potpukovniku Dragojlu Grozdanovi}u pove-
reni su fabri~ki letovi. Prvi let aviona
G-4M izveden je 22. marta 1999, dva dana
pre po~etka rata.
Kao avion G-4M je neva`an za borbene
zadatke, pa je ostavqen na aerodromu i po-
vremeno je preme{tan kako bi se izbegao
uni{tewe. Lak{a o{te}ewa na wemu posle-
dica su pogodaka u infrastrukturu aerodro-
ma. Radove na popravci preuzeli su u Utvi
i avion je avgusta 2001. vra}en u Vazduho-
plovni opitni centar, u rastavqenom stawu.
Posle monta`e i zavr{nih priprema prvi
let je, 23. aprila 2002, izveo opitni pilot
Vazduhoplovnog opitnog centra major Mirko
Zamaklar.
U pore|ewu sa standardnim G-4, mo-
dernizovani G-4M je oboga}en doma}im
elektronskim ni{anskim sistemom i pove-
}ane su mu borbene mogu}nosti na kraje-
50
vima krila dobio je dva nosa~a za IC sa-
movo|ene rakete vazduhvazduh R-60, a pod
krilima TV-vo|ene rakete AGM-65B mave-
rik. Oja~ana su ~etiri potkrilna nosa~a,
tako da unutra{wi par mo`e da ponese do
500 kg tereta, a spoqa{ni do 350 kg. No-
sivost korisnog tereta na G-4M iznosi
1.950 kg, {to je 34,5 odsto vi{e u odnosu
na maksimalni teret na standardnom G-4.
U pilotskoj kabini izvedene su promene
razme{taja pokaziva~a i naru~eni su ure-
|aji nove generacije. Ugra|en je ure|aj za
poboq{awe stabilnosti i upravqivosti
(UPSU), kao {to je to ura|eno na avionima
J-22 i NJ-22 orao.
DI GI TA LI ZA CI JA
Aktuelni program usavr{avawa G-4MD
(modernizovani digitalizovani) trebalo bi,
prema planovima Vojske Srbije, da obezbe-
di leta~ku obuku studenata i stalnog sastava
i da predstavqa savremeni borbeni sistem
za podr{ku u ViPVO VS, prilago|en zahte-
vima vi{enamenskih borbenih aviona ~et-
vrte generacije. Prema Takti~koj studiji pr-
venstveno }e biti izvedene izmene u avio-
nici tokom prepravke postoje}ih aviona
bi}e integrisani modularni ra~unar misije,
dvostruka magistrala podataka standarda
1553B, dva vi{enamenska kolor-pokaziva-
~a u obe kabine, pokaziva~ HUD sa kamerom
u prvoj kabini, rezervni letni instrument
(BFI) u obe kabine, sistem komandi na pali-
ci i ru~ici gasa (HOTAS), te vi{enamenski
kontrolni panel u obe kabine. U preobliko-
vanoj kabini bi}e mesta i za digitalne ma-
pe.
U skladu sa novim standardima u G-4MD
bi trebalo da se ugradi inercijalni naviga-
cijski sistem sa GPS-om, novi sistem za ra-
dio-navigaciju i instrumentalno sletawe
VOR/ILS, ure|aj za merewe rastojawa DME,
radio-kompas ADF, radio-magnetni indika-
tor RMI, `iro-direkcional (DG), ra~unar
vazdu{nih podataka, ure|aj za identifika-
ciju svojtu|, dve savremene radio-stanice,
radio-visinomer. Jedna od novina na G-4MD
bi}e registrator letnih i video podataka sa
sistemom za prenos podataka i zemaqskom
stanicom za pretpoletnu pripremu i posle-
letnu analizu.
U sistemu obuke pilota G-4MD bi tre-
balo da postane savremena platforma sa
ure|ajima za pra}ewe rada studenata i si-
muliranim misijama savremenih vi{ena-
menskih borbenih aviona. Zato }e se inte-
grisati sistem za virtuelnu obuku, koji bi
studentu trebalo verno da simulira savre-
meni sukob u vazdu{nom prostoru. Nastav-
nik }e u drugoj kabini imati panel za simu-
laciju raznih otkaza. Takti~ka efikasnost
G-4MD poboq{a}e se nabavkom novih vo-
|enih sredstava. Pre`ivqavawe u vazdu-
{nom prostoru informati~ke ere treba da
se obezbedi primenom novog signalizatora
radarskog ozra~ewa i sistemom za pasivno
ometawe, a centralni nosa~ pro{iri}e na-
menu, jer }e mo}i da primi podvesnik sa
elektronikom, kao {to je sistem za ozna~a-
vawe ciqeva ili IC ure|aj za osmatrawe
1. jul 2008.
(FLIR). Naknadno }e se razmotriti nabavka
podvesnika sa aktivnim ometa~ima.
Posle produ`etka veka trajawa, mo-
dernizovani G-4MD }e mo}i da lete u eska-
drilama ViPVO sve do 2030. kao {kolski
avioni pogodni za prelaznu obuku na budu-
}i vi{enamenski borbeni avion.
ODLIKE
[kolsko-borbeni mlazni avion G-4
metalni je jednomotorni dvosed dozvu~nih
brzina, namewen za savremenu leta~ku
obuku (osnovna varijanta), osnovnu borbe-
nu obuku, trena`u pilota, vi{estruku tak-
ti~ku upotrebu kao laki borbeni avion i
vu~u vazdu{nih meta.
Pogonsku grupu aviona G-4 sa~iwava
turbomlazni motor RR VIPER-632-46, koji
mo`e da razvije stati~ki potisak od 1777
daN.
Avion je snabdeven hidrauli~kim i
kombinovanim elektromehani~kim ure|a-
jima, koji omogu}uju lako i precizno upra-
vqawe. Pilotski prostor je presurizovan
i klimatizovan, sa ugra|enim izbacivim
sedi{tem 0-0 i snabdeven opremom koja
omogu}uje efikasnu upotrebu aviona dawu
Obnova obuke lova~ko-bombarderske avijacije
posle opravke aerodroma Batajnica, marta 2000. godine
i no}u. Za poletawe i sletawe koristi
betonske i pripremqene travnate polet-
no-sletne staze, a ima i mogu}nost samo-
stalnog pokretawa motora. Radi skra}i-
vawa staze poletawa i sletawa, avion se
oprema startnim raketama, odnosno pa-
dobranom za ko~ewe.
Koncipiran je tako da bude lak za
odr`avawe i kori{}ewe u poqskim uslo-
vima.
NA O RU@AWE
Kao laki borbeni avion G-4 naoru-
`ava se streqa~kim, bombarderskim i ra-
ketnim naoru`awem. Streqa~ko naoru`a-
we sa~iwava dvocevni top G[-23L, kali-
bra 23 mm, sa borbenim kompletom od 200
granata, koji je sme{ten u kontejneru aero-
dinami~kog oblika. Kontejner topa se po-
stavqa sa dowe strane trupa aviona i u
wemu su, osim topa, sme{teni instalacija
za repetirawe topa i sanduk za sme{taj
granata sa kanalima za dovod granata i od-
vod karika i ~aura (~aure se odvode u at-
mosferu). Kontejner se za avion vezuje pre-
ko tri vezne ta~ke. Predwa veza je regla-
`na, tj. pomo}u we se pode{ava kontejner
topa po pravcu i elevaciji. Kontejner se
skida, pa se avion mo`e koristiti bez
ugra|enog streqa~kog naoru`awa.
Bombardersko naoru`awe sa~iwava-
ju ~etiri nosa~a bombi, po dva ispod sva-
kog krila (unutra{wi i spoqa{wi). Oni su
predvi|eni za no{ewe bombi te`ine do
350 kg, kaseta potro{nog tipa, skupnih no-
sa~a bombi i sve`weva bombi.
Na potkrilne nosa~e naoru`awa mogu
se podvesiti {esnaestocevni lanseri ra-
keta L-57, dvocevni i ~etvorocevni lanse-
ri raketa L-128 i dopunski nosa~i raketa
DN-5.
Dejstvo naoru`awem omogu}ava
`irostabilizovani ni{an feranti (Fer-
ranti) D282.
ELEK TRON SKA OPRE MA
Avion G-4 opremqen je elektronskom
opremom koja omogu}ava letewe u povoq-
nim i slo`enim meteorolo{kim uslovima
dawu i no}u.
Elektronsku opremu sa~iwavaju: ra-
dio-stanica, kondor i radio-stanica mini
kobac, avionski interfon me{a~, radio-
kompas, radio-magnetski indikator, radio-
51
visinomer, avio-`irohorizont, `iro-mag-
netski kompas, prijemnik vertikalnog ra-
dio-fara, prijemnik VOR/ILS, ure|aj za
merewe daqine, signalizator ozra~ewa i
ure|aj za upotrebu sredstava za pasivno
ometawe.
KON STRUK CI JA
Avion G-4 je takozvani slobodnonose-
}i niskokrilac, potpuno metalne konstruk-
cije, sa uvla~e}im stajnim trapom tipa tri-
cikl.
Krilo aviona je strelasto, dvorame-
wa~no, sa jednom pomo}nom ramewa~om i
integralno ma{inski frezovanom opla-
tom u korenom delu krila, a u zavr{nom
Povratak u Batajnicu sa dejstva nevo|enim raketnim zrnima i topom na poligonu ^enta, 2007. godine
52
delu klasi~no sa rebrima i uzdu`nicama.
Veza sa trupom je izvedena preko {est
prikqu~nih ta~aka.
U kri lu su sme {te ni in te gral ni
krilni spremnici za gorivo i glavne noge
stajnog trapa. Okovnim vezama podve{e-
na su zakrilca i krilca na zadwu rame-
wa~u, a pokre}e se pomo}u servopokreta-
~a elektrohidrauli~kog, odnosno hidrau-
li~kog tipa.
Za no{ewe raketno-bombarderskog
naoru`awa, dodatnih rezervoara goriva i
kontejnera sa topom, avion je snabdeven
sa ~etiri potkrilna nosa~a naoru`awa i
sa podtrupnim nosa~em, s tim {to su unu-
tra{wi potkrilni nosa~i povezani sa in-
stalacijom za gorivo.
Repne povr{ine se sastoje od hori-
zontalnog obrtnog repa i vertikalnog sta-
bilizatora sa krmilom pravca.
Horizontalne repne povr{ine su dvo-
delne, celoobrtnog tipa, a po geometriji
strelast sa negativnim dijedrom (-10).
Konstrukcija se sastoji od dve ramewa~e,
rebara, uzdu`nica i nose}e oplate, a po-
vr{ine su preko veznih elemenata spojene
sa jedinstvenim obrtnim vratilom ugra|e-
nim na zadwem delu trupa. Obrtnim repom
se komanduje pomo}u hidrauli~ki pogowe-
nog komandnog ure|aja.
Vertikalna repna povr{ina je stre-
lasta, klasi~nog tipa, sa krmilom pravca i
trimerom. Konstrukcija sa jednom glavnom i
dve pomo}ne ramewa~e, rebrima, uzdu`ni-
1. jul 2008.
cama i nose}om oplatom, pri~vr{}ena je
rastavqivom eksploatacionom vezom za
trup. Krmilom pravca komanduje se meha-
ni~kim komandnim ure|ajem, a trimerom
elektri~no.
Trup aviona je izveden kao poluquska
sa okvirima, uzdu`nicama i nose}om opla-
tom. Konstrukcija je ra|ena iz tri tehnolo-
{ka dela: kabinski, centralni i zadwi. Ka-
binski i centralni deo trupa ~ine eksploa-
tacionu celinu predwi deo trupa. Predwi
i zadwi deo trupa spajaju se rastavqivom
vezom, omogu}uju}i na taj na~in skidawe, od-
nosno postavqawe motora.
U nosnom delu predweg dela trupa,
sme{teni su elektronska oprema i predwa
noga stajnog trapa.
Presurizovane i klimatizovane pilot-
ske kabine sa komandnim ure|ajima, meri-
lima, opremom i sedi{tima, omogu}avaju
rad dva pilota sme{tena jedan iza drugog,
pri ~emu je nastavniku letewa sa drugog se-
di{ta obezbe|ena dobra vidqivost.
Neposredno iza kabina nalaze se
trupni spremnici za gorivo i pogonska
grupa, dok su uvodnici vazduha i elektro-
oprema sa akumulatorima na bo~nim
stranama trupa. U centralnom delu pred-
weg dela trupa sme{teni su hidrauli~ni
i klima ure|aji, i ve}ina komandnih ure-
|aja.
U zadwem delu trupa je izduvna cev
motora, a sa dowe strane vazdu{na ko~-
nica i repno peraje (ventral fin). Zavr-
{ni deo trupa je iskori{}en za sme{taj
padobrana za ko~ewe.
Streqa~ko naoru`awe se sme{ta u
kontejner, koji se pomo}u adaptera mo`e
podvesiti na podtrupni nosa~. Za podve{a-
vawe startnih raketa predvi|eni su poseb-
ni nosa~i na dowem delu trupa.
Stajni trap je tipa tricikl sa vazdu-
{no-uqnom amortizacijom i gumama {iro-
kog profila, {to omogu}ava poletawe i
sletawe sa betonskih, i pripremqenih
travnatih poletno-sletnih staza.
Glavne noge stajnog trapa se uvla~e
pomo}u hidrauli~kih radnih cilindara u
krilo ka centralnoj liniji, a predwa u
trup napred. U to~kove glavnih nogu stajnog
trapa ugra|ene su hidrauli~ke ko~nice sa
diskovima.
53
 TAK TI^ KO-TEH NI^ KE OD LI KE
Dimenzije i mase aviona
Du`ina aviona (sa pito-cevi)................................... 12,248 m
Visina aviona............................................................ 4,299 m
Razmah krila................................................................. 9,88 m
povr{ina krila...........................................................19,50m2
strela krila...................................................................... 22
Masa praznog opremqenog aviona.............................. 3.230 kg
Masa osnovne varijante .............................................4.695 kg
Masa sa spoqnim optere}ewem ..................................6.100 kg
Masa sa preoptere}ewem ...........................................6.300 kg
Masa unutra{weg goriva. ...................1.272 kg
Performanse aviona
Maksimalna brzina aviona......................................880 km/~
(za H > 2.000 m)...........................................................0,8 Ma
Brzina uzdizawa .........................................(na H = 0 m) 28 m/s
Plafon leta.............................................................14.050 m
Du`ina poletawa i sletawa (m = 4.750 kg)
- zalet.............................................................................640m
- protr~avawe............................................................... 570 m
Dolet (mak. masa sa potkrilnim spremnicima)........... 2.050 km
Takti~ki radijus Ni Ni Ni (5 minuta borbe)......... 300 km
Dozvoqena optere}ewa aviona............................+7,2/-3,6 G

Prilog pripremili

Aleksandar RADI]
Mr Slavi{a VLA^I]

54 1. jul 2008.