www.odbrana.mod.gov.

rs
1,20 evra
cena 100 dinara

Intervju
Dra gan \i las, gra do na ~el nik
1. jul 2009.

Beograd }e
biti dobar
Broj 91

Tema
doma}in
Novi grip
Godina V

Specijalni prilog Vojni udari u 20. veku

PRODAVNICA VOJNA KWIGA

magazin "Odbrana"
vojnostru~ni ~asopisi
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda"
audio kursevi stranih jezika
izdawa na kompakt-diskovima
posteri, geografske karte i planovi
makete tenkova, aviona i brodova
replike naoru`awa i vojne opreme
sabqe i bode`i
pribor za boravak u prirodi
baterijske lampe, busole i dr.
vojna obu}a i ode}a
majice i ka~keti, privesci, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
perorezi, hemijske olovke i upaqa~i
sa oznakama Vojske Srbije
suveniri sa nacionalnim simbolima

U BEOGRADU
Ulica Vase ^arapi}a 22
Tel/faks 011 21 84 925
Radno vreme od 8 do 21 ~asova
subotom od 8 do 16 ~asova
 CITRON SE PONOVO RAA...

VITRO GROUP, OVLAENI UVOZNIK I DISTRIBUTER ZA SRBIJU, RADNIKA 22, ADA, BEOGRAD, 011/35 38 555
BEOGRAD - Karaoreva 69, 011/20 22 300; NI - 09. brigade 59, 018/20 22 08; JAGODINA - Slovenski put bb, 035/25 25 97
TENAX MOTORS - Katanieva 18, Beograd, 011/2436 402; ASTOR AUTO - Vladimira Popovia 48, Novi Beograd, 011/260 1515; BEL CAR - Bulevar
Vojvode Stepe bb, Novi Sad, 021/679 1004; AUTOSTIL-M - Arsenija arnojevia 16, Subotica, 024/571 111; AUTO AS - Jovana Mikia 42, Baka
Topola, 024/715 414; A&C GROUP - Prislonica bb, aak, 032/485 401; OFFICE CENTAR - Koste Racina 1, Podgorica, Crna Gora, 081/627 780;
COMPANY D.A.J.M.I. - Sava Ilia 6, Igalo, Crna Gora, 082/88 678 148; DELFIN LTD - Zona industriale p.n. Veternik, Pritina, Kosovo, 038/550 556
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
26
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}

Snimio Darimir BANDA

Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
SADR@AJ DOGA\AJI
Sastanak ministara odbrane Srbije i Kipra
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} ISTI BEZBEDNOSNI IZAZOVI 6
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Zavr{eno {kolovawe oficira 52. klase [NO
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
SPREMNI DA BRANE SRBIJU 8
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) INTERVJU
Darimir Banda (fotoreporter) Dragan \ilas, gradona~elnik Beograda
BEOGRAD ]E BITI
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor DOBAR DOMA]IN 10
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Pripreme sistema odbrane za Univerzijadu
KVALITETNO I NA VREME 12
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI Per aspera
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
[PAJZ ZA TROTIL 15
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 TEMA
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Novi grip
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 PREVENTIVA NAJBOQA ZA[TITA 16
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
ODBRANA
e-mail Multinacionalna kompjuterska komandno-{tabna ve`ba
odbrana@beotel.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
BALKANSKA STRA@A 22
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs Logorovawe pripadnika Sedmog centra za obuku
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
PRVI VOJNI^KI KORACI 26
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC Krstarewe {kolskim brodom Jadran
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
PLOVE]A U^IONICA 28
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. jul 2009.
 28
re~ urednika

72
Univerzijada
ve pripreme za odr`avawe 25. letwe Univerzijade, najve}e
i najzna~ajnije ovogodi{we sportske manifestacije u svetu,

S privedene su kraju. Od 1. do 12. jula na borili{tima u

Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu, Vr{cu, Smederevu,
In|iji, Staroj Pazovi i Obrenovcu, u petnaest sportova,
nadmeta}e se vi{e od 6.000 sportista iz 143 zemqe.
Ogromnim trudom i zalagawem organizatora prevazi|eni su
brojni problemi i neda}e. Ipak, svi planirani poslovi
realizovani su kvalitetno i na vreme. Imaju}i u vidu da su
zavr{ne pripreme sprovedene u krajwe nepovoqnim uslovima
ekonomske krize to je podvig vredan pa`we. I ne samo to, ve}
sada se mo`e re}i da su u organizaciji te najve}e sportske
manifestacije ikada odr`ane u Srbiji u mnogim segmentima
PRILOG dostignuti najvi{i standardi, poput onih na olimpijskim igrama.
Ta ~iwenica iskreno raduje, imaju}i u vidu da je pre samo
Vojni udari u 20. veku ne{to vi{e od {est meseci situacija u organizaciji Univerzijade
ORGANIZOVANI HAOS 31 bila takva da je weno odr`avawe bilo pod velikim znakom
pitawa i da se ve} uveliko {u{kalo o alternativnom doma}inu.
DRU[TVO Do toga, na sre}u, nije do{lo. Bila bi to bruka koja bi umnogome
Sa galerije naru{ila visok ugled u organizaciji velikih sportskih doga|aja
HLEB U OGLEDALU 55 koji na{a zemqa ve} godinama ima u svetu.
Posle mnogo lutawa, afera i nesporazuma, iza tog projekta
stala je cela dr`ava. Za posledwih {est meseci ura|eno je vi{e
Vujadin \orovi}, profesor istorije nego za prethodne tri i po godine, a znatan doprinos uspe{noj
VERNOST DUGA ^ETIRI DECENIJE 56 organizaciji dali su i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.
Svi potrebni resursi, qudski i materijalni, stavqeni su u
Slovo o jeziku funkciju Univerzijade, {to sistem odbrane na neki na~in
GOSPO\ICA ^ETNI STARE[INA 59 svrstava u red najzna~ajnijih partnera i suorganizatora te
manifestacije.
Najve}i teret podne}e Vojna akademija, na ~ijim terenima
SVET }e se odvijati takmi~ewa u streli~arstvu i treninzi atleti~ara
Provokacije na Dalekom istoku i xudista, i Vojnomedicinska akademija koja je preuzela
NUKLEARNI ZEMQOTRES 60 odgovornost za zdravstvenu za{titu u~esnika Univerzijade.
Te institucije ostvari}e i najve}e koristi od ovog sportskog
Paralele doga|aja, jer }e na kori{}ewe dobiti moderne sportske objekte,
KRIZA NA NEBU 63 sanitetska vozila i savremenu medicinsku opremu.
Sistem odbrane pru`i}e i logisti~ku podr{ku Univerzijadi,
a Reprezentativni orkestar Garde i studenti Vojne akademije
KULTURA u~estvova}e u protokolarnim aktivnostima za vreme trajawa
Olga Oqa Ivawicki, slikar manifestacije.
ULOGA LEPTIRA I PAUKA U Odr`avawe tako velikih sportskih doga|aja nosi, naravno,
STVARAWU UNIVERZUMA 64 i brojne pote{ko}e, probleme i rizike. Javne slu`be u srpskoj
prestonici u~ini}e sve da wih bude {to mawe, a gra|ani
Studenti Vojne akademije na Hilandaru Beograda i ostalih gradova u kojima }e se odr`ati takmi~ewa
i vi{e od 10.000 volontera pokaza}e {irukogrudost dobrog
DUHOVNO OBRAZOVAWE 72 doma}ina i ovom prilikom.
Ipak, radost sportskog doga|aja ne sme potisnuti oprez zbog
U~enici Vojne gimnazije na Krfu i Vidu pove}anog rizika koji donosi skup brojnih gostiju iz celog sveta
STAZAMA SRPSKE VOJSKE 74 i mogu}nosti da se u Srbiji pove}a {irewe novog gripa.
Nadle`ne slu`be preduzele su sve neophodne preventivne mere i
nadamo se da ta bolest, koja sve vi{e uzima maha, ne}e baciti
senku na veli~anstvenu sportsku manifestaciju u na{oj zemqi.

5
Sastanak ministara odbrane Srbije i Kipra

Isti bezbednosni
izazovi
rema re~ima ministra [utanovca, Srpski ministar odbrane rekao je da
Ministar odbrane wegov kiparski kolega iskazao je bez- }e u Beogradu biti parafiran Sporazum o

Republike Srbije
Dragan [utanovac
i ministar odbrane
P rezervnu podr{ku Srbiji na evropskom
putu i stavu o jednostrano progla{enoj
nezavisnosti Kosova i Metohije.
Bez obzira na to {to nemaju zajed-
ni~ke granice, Srbije i Kipar dele iste
bezbednosne izazove, rizike i pretwe. Kon-
saradwi u oblasti bezbednosti izme|u Sr-
bije i Kipra, a da }e taj dokument biti i zva-
ni~no potpisan tokom wegove posete Kipru.
Ponudio je da se na Vojnoj akademiji i Voj-
nomedicinskoj akademiji u Beogradu {koluju
i pripadnici kiparskih oru`anih snaga.
statovano je da su odnosi dve dr`ave na vi- Tako|e je dodao da }e ministar Papa-
Republike Kipar sokom nivou istakao je [utanovac. kostas imati priliku da se detaqnije oba-

Kostas Papakostas
sastali su se 16. juna
u Domu Garde na
Top~ideru, gde su
razgovarali o saradwi
u oblasti odbrane i
odnosima Srbije
i Evropske unije

6
 Ministar [utanovac u Briselu
vesti o sistemu odbrane Republike Srbije,
pre svega tokom poseta Vojnoj akademiji i
Vojnomedicinskoj akademiji, ali i u Jugo-
importu SDPR, gde }e mu biti prikazani
Smawewe
resursi srpske odbrambene industrije.
Kipar ima iskustva u primeni poje-
dinih sredstava naoru`awa i vojne opre-
me koja dolazi sa prostora biv{e Jugosla-
Kfora ugro`ava
vije. Ube|en sam da }emo kvalitetom pro-
izvoda na{e odbrambene industrije stvo-
riti jo{ prostora za realizaciju zna~aj-
nih ugovora u budu}nosti rekao je mini-
bezbednost Srba
star odbrane Dragan [utanovac.
Tokom susreta zvani~nici su razgova-
rali i o saradwi u oblasti specijalnih je- rbija smatra da ne treba ishitreno stri odbrane Natoa danas u Briselu,
dinica. Srpski ministar najavio je posetu
delegacije kiparske vojske narednog mese-
ca i u~e{}e wihovih pripadnika na takmi-
~ewu u vojnom vi{eboju, u Ni{u.
[utanovac je informisao kolegu sa
Kipra o u~e{}u na{ih snaga u mirovnoj mi-
S smawivati snage Kfora na Kosovu
zato {to jo{ nije postignut potre-
ban nivo bezbednosti kad su u pita-
wu kosovski Srbi i drugi nealbanci
izjavio je 11. juna na ministarskom za-
sedawu Natoa u Briselu srpski mini-
ali }e tek {efovi diplomatija Natoa
doneti o tome i politi~ku odluku.
Srpski ministar je, tako|e, rekao
da je u susretima sa {efovima misija,
am ba sa do ri ma Ne ma~ ke, Dan ske, Ho -
landije i Norve{ke dobio podr{ku za
siji u ^adu, pod pokroviteqstvom Ujediwe-
star odbrane Dragan [utanovac. pristupawe Srbije Evropskoj uniji i za
nih nacija i Evropske unije, i naglasio da je
to jedan od najboqih oblika me|unarodne
vojne saradwe.
Kiparski ministar odbrane Kostas
Papakostas ocenio je razgovore sa mini-
strom [utanovcem o odbrambenoj politi-
ci dve zemqe, {kolovawu i obrazovawu
pripadnika vojske, kao veoma konstruktiv-
ne. Papakostas je informisao ministra
[utanovca o aktuelnom bezbednosnom mo-
mentu Kipra i preneo mu podr{ku Repu-
blike Kipar bratskom srpskom narodu.
Ne}emo zaboraviti da Srbija podr-
`ava na{e principe i da se uvek nalazi uz
kiparski narod kada je re~ o ponovnom uje-
diwewu i osloba|awu na{e zemqe. Veruje-
mo da Srbija predstavqa sastavni deo
Evrope i da treba da postane ~lanica
Evropske unije, ukoliko to `ele wena Vla-
da i narod, naravno bez uslovqavawa koja
se odnose na Kosovo i Metohiju.
Pitawe Kosova jeste pitawe pravde,
za{tite teritorijalnog integriteta i suve-
reniteta i ne treba da ima veze sa krite-
rijumima za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Jed-
nostrano progla{ewe nezavisnosti Koso-
va Republika Kipar nikada ne}e priznati,
jer re{avawe tog problema treba da se za-
sniva na Zavr{nom helsin{kom aktu, me|u-
narodnom pravu, kao i na karti Ujediwenih
nacija rekao je ministar Papakostas.
Ministar odbrane Kipra govorio je i [utanovac se sastao s generalnim stavqawe na belu {engensku listu".
o aktuelnoj situaciji koja se odnosi na uje- sekretarom i {efovima misija vi{e Ministar odbrane je naveo da je
diwewe kiparskog ostrva. Istakao je da je ~lanica Atlantskog saveza i rekao da je ministarku odbrane Norve{ke An-Grete
Kipar jedina zemqa u Evropi koja se nala- preneo zabrinutost Beograda zbog na- Strem-Eriksen (Anne-Grete Strem-Eriksen)
zi pod okupacijom. mere da se smawi broj vojnika Kfora. obavestio da je srpski parlament odlu-
Kako tvrdi Papakostas, Republika Ki- Koliko god je mogu}e treba zadr- ~io da, u okviru norve{kog kontingenta
par i wen predsednik Dimitris Hristofi- `ati postoje}e broj~ano stawe Kfora, s mirovnih snaga, uputi lekarski tim Voj-
jas ula`u napore da bi se prona{lo pra- obzirom na to da Srbi i drugi nealban- ske Srbije u ^ad.
vedno re{ewe spora oko podele ostrva i ci imaju najve}e poverewe u Kfor kad je Pored susreta sa ministarkom od-
dr`ava kona~no stavila pod jedinstvenu re~ o bezbednosnim strukturama na Ko- brane Norve{ke, ministar [utanovac
upravu, organizovanu po federalnom prin- sovu i Metohiji objasnio je ministar imao je u Briselu bilateralne susrete i
cipu. Zahvalio je na izuzetnom prijemu i go- [utanovac i dodao da su o mogu}em sma- sa ministrima odbrane Nema~ke, Belgi-
stoprimstvu u Srbiji i pozvao ministra wivawu Kfora i prelasku te misije u je, Danske i Holandije.
[utanovca da uskoro poseti Kipar. fazu odvra}awa" raspravqali mini- Beta
A. PETROVI]

7
Zavr{eno {kolovawe oficira 52. klase [ko

Spremni da brane
Sve~anost ve~anom zavr{etku general{tabnog usavr{avawa 52. generacije [kole nacio-

povodom zavr{etka
{kolovawa dvadeset
i osam polaznika
52. klase
S nalne odbrane Vojne akademije, koja je organizovana u Domu Narodne skup{ti-
ne, prisustvovali su predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, predsednik Na-
rodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, ministar odbrane Dragan [utano-
vac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mile-
ti}, predstavnici ministarstava srpske vlade, verskih zajednica u Srbiji, Univer-
ziteta u Beogradu, organizacijskih celina Ministarstva odbrane i General{taba
Vojske, oru`anih snaga BiH, prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, izasla-
nici odbrane akreditovani u na{oj zemqi, ali i porodice stare{ina koje su upra-
general{tabnog vo stekle najvi{e vojno usavr{avawe.
usavr{avawa [kole Predsednik Tadi} uru~io je oficirske sabqe stare{inama koje su uspe{no
okon~ale jednogodi{we {kolovawe za najodgovornije du`nosti u sistemu odbrane.
nacionalne odbrane, Diplome je oficirima 52. generacije [NO uru~io ministar [utanovac.
Tom prilikom predsednik Republike rekao je da bez dobro opremqene Vojske i
koju su zavr{ila osposobqenog kadra nema ni budu}nosti Srbije. General{tabnim oficirima poru-
25 oficira iz ~io je da uvek budu spremni da brane Srbiju i wen integritet, jer je to wihova voj-
ni~ka obaveza.
Ministarstva odbrane Vlada Republike Srbije usvojila je dokumente od najvi{e va`nosti za stabilan
odbrambeni sistem. Srbija je prvi put u istoriji dobila Strategiju nacionalne bez-
i Vojske Srbije, bednosti i Strategiju odbrane. Definisala je politiku bezbednosti i odbrane, i
dvojica iz oru`anih stvarnost vi{e ne posmatra prema zastarelim bezbednosnim izazovima. Iako su
bezbednosni rizici i pretwe danas znatno druga~iji nego pre deset ili dvadeset godi-
snaga Bosne i na, Srbija je pokazala da je spremna da na izazove odgovori mirnim, politi~kim i di-
plomatskim putem, bez upotrebe sile i nasiqa. Ratovi su za nas pro{lost. Danas je
Hercegovine i jedan Srbija kqu~ni i nezaobilazni faktor stabilnosti u jugoisto~noj Evropi i, ako u Sr-
iz Vojske Crne Gore, biji nema stabilnosti i sigurnosti, onda je nema ni ~itav region istakao je Tadi}.
Tako|e je naglasio da Vojska Srbije, organizovana na moderan na~in, dopri-
odr`ana je 26. juna nosi miru i stabilnosti u ~itavom regionu, ali i odvra}a neprijateqa, te garantuje
bezbednost zemqe.
u Domu Narodne Republika Srbija je u proteklom periodu pokazala da je ~vrsto opredeqena da
skup{tine Republike svoj integritet brani mirnim putem. Vojska Srbije jeste garant takve miroqubive
dr`avne politike, kojom se stvaraju partneri i saveznici u svetu i kojom se obezbe-
Srbije |uje razvoj zemqe. Kao {to principijelno branimo integritet na{e zemqe, tako i

8 1. jul 2009.
 le nacionalne odbrane
po{tujemo i podr`avamo integritet svake susedne, ~lanice Ujedi-
wenih nacija. Srbija `eli da se u potpunosti ukqu~i u Program Na-
toa Partnerstvo za mir, kojim dobija sna`an spoqnopoliti~ki kva-
litet i gradi odnos poverewa i partnerstva sa ostalim zemqama
rekao je predsednik.
Tadi} je jo{ jednom potvrdio da Srbija, zahvaquju}i Vojsci,
nije samo nezaobilazni ~inilac stabilnosti u jugoisto~noj Evropi,
ve} da Vojska Srbije i weni oficiri su{tinski doprinose stabil-
nosti zemqe i wenom razvoju.
Zahvaquju}i vama koji ~asno obavqate vojni~ku du`nost,
na{a vojska danas ima zaslu`eno veliki ugled u narodu. Uvek mi-
slite na Srbiju, wene gra|ane i wenu budu}nost zakqu~io je Bo-
ris Tadi}.
U ime polaznika 52. generacije general{tabnog usavr{avawa,
pukovnik Mladen Bo{kovi} istakao je da su na {kolovawu stekli no-
va znawa i osposobili se da rukovode snagama u savremenim opera-
cijama, u svim vrstama misija Vojske, i u zemqi i u inostranstvu.
Po{tuju}i slavnu tradiciju srpskih oficira, uva`avaju}i
zahteve na{e dr`ave, koja deli evropske vrednosti i zala`e se za
po{tovawe evropskih standarda u savremenim regionalnim i glo-
balnim okvirima, ponosni smo {to slu`imo ostvarivawu dr`avnih
ciqeva naglasio je pukovnik Bo{kovi}.
V. PO^U^
Snimio D. BANDA
e Srbiju
Odbrana stru~nih radova
Usmenoj odbrani stru~nog rada grupe slu{alaca 52. klase
general{tabnog usavr{avawa u [koli nacionalne odbrane
prisustvovao je 17. juna i ministar odbrane Dragan [utanovac.
Veoma zanimqiv rad osmorice oficira Vojske Srbije
Osnove za studiju razvoja Kopnene vojske osmi{qen je u neko-
liko poglavqa, od kojih su najva`niji dostignuti stepen razvoja
Kopnene vojske i projekcija za 2020. godinu.
Studijska putovawa
Tokom vojnostru~nog {kolovawa, oficiri su izu~avali voj-
nu strategiju, globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost,
operatiku i komandovawe i rukovo|ewe. Predavali su im pro-
fesori Vojne akademije, ali i srpski ministar odbrane, ~lano-
vi Vlade Republike Srbije, na~elnik General{taba na{e voj-
ske, te brojni ambasadori u Beogradu, na~elnik General{taba
kineskih oru`anih snaga, ministar odbrane Bosne i Hercegovi-
ne, predstavnici Centra Xorx Mar{al, Ratnog kolexa SAD i
profesori beogradskih fakulteta.
Pored nastave u kabinetima, za polaznike 52. klase orga-
nizovana su razli~ita studijska putovawa u zemqi i inostran-
stvu, kao i komandantska putovawa po Srbiji. Obi{li su ve}inu
komadi jedinica i ustanova Vojske, institucije republi~ke i lo-
kalne vlasti, istorijske spomenike i spomenike kulture. Imali su
priliku da razmene i iskustva sa oficirima sli~nog nivoa usa-
vr{avawa iz Narodne Republike Kine i SAD. U inostranstvu su
boravili u Kraqevini Belgiji, Sektoru za javnu diplomatiju Na-
toa u Briselu, Komandi Natoa za operacije u Monsu. Tako|e su
posetili kompleks na kome se vodila ~uvena bitka kod Vaterloa.
Poseta na~elnika General{taba
oru`anih snaga Austrije
Na putu u Evropu
Pripadnici Vojske Srbije imaju dobar
imix kod stru~waka u Austriji kao
hrabri i kompetentni vojnici, istakao
je na~elnik General{taba oru`anih
snaga Austrije general Edmund Entaher
u susretu sa na~elnikom General{taba
Vojske Srbije general-potpukovnikom
Milojem Mileti}em
Na~elnik General{taba oru`anih snaga Austrije general Ed-
mund Entaher, sa saradnicima, boravio je sredinom juna u trodne-
vnoj poseti Srbiji. U razgovorima sa na~elnikom General{taba Vo-
jske Srbije general-potpukovnikom Milojem Mileti}em istaknuta je
dobra vojna saradwa dveju dr`ava.
Ovo je prilika da na ovom nivou razmenimo mi{qewa o ak-
tuelnoj vojnobezbednosnoj situaciji u regionu i aktuelnim pitawima
bilateralne saradwe vojski na{ih dveju zemaqa. Ta saradwa je od
2006. sna`no uznapredovala, ali ima kapaciteta i interesa da se
pro{iri i jo{ vi{e
unapredi. Osnovni
zna~aj ovog susreta
jeste da se {ire pri-
jateqstvo i poverewe
me|u zemqama u re-
gionu. S druge stra-
ne, ti susreti u veli-
koj meri doprinose i
pospe{uju integraci-
je. Za nas je saradwa
sa OS Austrije
zna~ajna stoga {to
Austrija kao ~lanica
Evropske unije ima dugogodi{we iskustvo u Programu Partnerstvo za
mir, preko koga ostvaruje svoje bezbednosne interese u okviru ev-
ropskih i evroatlantskih integracija izjavio je na konferenciji
za novinare general Mileti}.
General Entaher je istakao da je wegova poseta oru`anim
snagama Srbije veoma va`na, budu}i da postoje dobri kontakti koji
}e se i daqe razvijati u korist obe strane.
Pripadnici VS imaju dobar imix kod stru~waka u Austriji
kao hrabri i kompetentni vojnici. Sada, uprkos komplikovanoj is-
toriji i situaciji, postigli ste velike uspehe u reformi i upravo
mar{irate putem u dana{wu Evropu. Veoma je zanimqivo da se, na
osnovu istorijskog razvoja u najnovije vreme, obe zemqe i wihove
oru`ane snage nalaze u istoj situaciji rekao je na~elnik G[ OS
Austrije.
Odgovaraju}i na novinarska pitawa o vojnoj saradwi dve
zemqe, general Mileti} izneo je podatak da je od 2006. godine do
danas ostvareno 97 zajedni~kih aktivnosti, {to je u vrhu kada je
re~ o bilateralnoj vojnoj saradwi. Izme|u ostalog, u Austriji su
na raznim oblicima usavr{avawa bila 44 pripadnika OS Srbi-
je, a stru~waci iz OS Austrije nedavno su u~estvovali u real-
izaciji jednog kursa iz oblasti logistike. Tih aktivnosti bi}e i
ubudu}e.
General Entaher je istakao da su predava~i na me|unarodnim
seminarima iz raznih zemaqa, te da i eksperti iz Vojske Srbije,
ako `ele, mogu da dr`e predavawa u Austriji.
S. \OKI]
9
 Dra gan \i las, gra do na ~el nik Be o gra da
Beograd }e
biti dobar
doma}in
Beograd je odavno poznat po dobroj organizaciji velikih takmi~ewa,
ali Univerzijada je svakako najve}a sportska manifestacija koja je
do sada odr`ana u na{oj zemqi. Veliki broj qudi radio je na tom
projektu, naro~ito mladih i volontera, ali va`no je da je iza wega
stala cela dr`ava. Mi, kao grad u kome }e se odr`ati ovo takmi~ewe,
uradi}emo sve da Univerzijada bude organizovana na najvi{em
nivou, kako ona to i zaslu`uje, rekao je Dragan \ilas,
gradona~elnik Beograda neposredno pred po~etak najve}eg
ovogodi{weg sportskog doga|aja u svetu.
10
eposredno pred po~etak takmi~ewa na
25. letwoj Univerzijadi u Beogradu
N razgovarali smo sa Draganom \ila-
som, gradona~elnikom srpske presto-
nice. Prema wegovim re~ima Beo-
grad }e biti sjajan doma}in: svi objekti su
pripremqeni, organizatori su spremni,
gradske komunalne slu`be obavqaju posled-
we pripreme i, {to je najva`nije, Beogra-
|ani jedva ~ekaju da se mladi iz ~itavog sve-
ta sjate na na{e ulice.
Drago mi je {to je Beogradu pripala
~ast da ugosti vi{e od deset hiqada mladih
qudi, sportista i gostiju iz celog sveta. Mo-
ram da ka`em da ovo nije mali zalogaj za
Beograd u vreme krize, ali smo izuzetnom
racionalizacijom svih tro{kova i uz pomo}
Republike u potpunosti spremni rekao je
Dragan \ilas za magazin Odbrana.
Koji }e faktori odrediti da po za-
vr{etku Univerzijade taj veliki
sportski doga|aj ocenite uspe{nim?
Univerzijada je izuzetno va`an pro-
jekat. Na woj }e u~estvovati na hiqade mla-
dih koji upravo zavr{avaju fakultete {i-
rom sveta. Za nekoliko godina ti qudi }e u
svojim zemqama odlu~ivati i procewivati
da li neke investicije treba da idu u Srbi-
ju ili neku drugu zemqu. Mislim da }e upra-
vo gostoprimstvo Beograda i drugih mesta u
kojima sportisti budu boravili biti najbo-
qe mogu}e iskustvo i na{a najboqa prepo-
ruka. To }e biti na{ najve}i uspeh.
Gradske slu`be su uradile veliki
posao na ure|ewu i dogradwi infra-
strukture u Beogradu. Da li ste zado-
voqni postignutim?
Beograd je odavno poznat po dobroj
organizaciji velikih takmi~ewa, ali ovo je
svakako najve}e kako po broju zemaqa tako
i po broju takmi~ara. Veliki broj qudi ra-
dio je na projektu Univerzijade, naro~ito
mladih i volontera, ali je va`no da je iza
1. jul 2009.

wega stala cela dr`ava. Mi, kao grad u ko-
me }e se odr`ati ovo takmi~ewe, uradi}emo
sve da ova manifestacija bude odr`ana na
najvi{em nivou, kako ona to i zaslu`uje.
Uslovi sme{taja za u~esnike Univerzijade u
Beogradu boqi su od svih dosada{wih jer
stanovi u Belvilu zadovoqavaju sve svet-
ske standarde.
Kako gledate na sinergiju organi-
zatora i partnera Univerzijade, od
kojih je jedan i Ministarstvo odbra-
ne? Kako u celini ocewujete saradwu
Grada sa Ministarstvom i Vojskom
Srbije?
Grad Beograd sa Ministarstvom od-
brane ima sjajnu saradwu i ona uvek donosi
vidqive rezultate. Podseti}u vas da smo za-
jedni~kim snagama organizovali i nedavno
odr`ani maraton, tj. da je ove godine u Beo-
gradu prvi put odr`ano Svetsko vojno pr-
venstvo u maratonu.
Ako je organizacija Univerzijade
mogla biti boqa, {ta se jo{ moglo
u~initi kvalitetnijim i efikasnijim?
Izuzetno sam zadovoqan {to je Grad,
posle formirawa tzv. Kriznog {taba, uspeo
da uve`e sve komunalne slu`be i sva jav-
na preduze}a i da oni sve poslove obave u
rekordno kratkom roku. Pre samo godinu
dana izgledalo je nemogu}e da se sve pri-
preme uspe{no privedu kraju, ali onda se
ukqu~ila Republika da pomogne i danas vi-
dimo rezultat tog rada i te saradwe.
Koristim priliku da zahvalim svim
gradskim preduze}ima i slu`bama koje su
danono}no radile, a posebno Me|unarodnoj
konferenciji univerzitetskog sporta {to je
verovala u nas. Zahvalnost dugujemo i pri-
vatnim investitorima i hiqadama qudi koji
su radili da bi za dve godine na Novom Be-
ogradu nikao ~itav jedan grad. Siguran sam
da }e Beograd `iveti sa Univerzijadom i da
}e deset hiqada u~esnika kada se vrate svo-
jim ku}ama poneti najboqe mogu}e utiske.
@elim da naglasim da }e posle Univerzija-
de sav name{taj biti dodeqen studentskim i
u~eni~kim domovima. Istovremeno, to }e
biti najmasovnija obnova name{taja u stu-
dentskom sme{taju i jedan od najzna~ajnijih
materijalnih legata Univerzijade u~enici-
ma i studentima.
Koliko }e gra|ani glavnog grada
trpeti u vreme odr`avawa takmi~e-
wa na Univerzijadi od 1. do 12. jula?
Ne}e trpeti uop{te. Beogra|ani su
qudi {irokog srca, {to su pokazali nebro-
jeno puta do sada. Setite se samo pro{lo-
godi{we atmosfere koja je vladala na uli-
cama glavnog grada u vreme odr`avawa Evr-
osonga. Mno{tvo kultura, razli~iti jezici,
{arenolikost na svakom koraku. To mnogo
zna~i i na{im mladim qudima, volontira-
li na Univerzijadi ili ne, jer imaju priliku
da upoznaju svoje vr{wake iz celog sveta,
da nau~e ne{to novo {to }e sutra koristi-
ti i wima i na{em Beogradu.
Da li }e gradona~elnik mirno spa-
vati u tom periodu?
Naravno. Sve gradske slu`be su uve-
zane, spremni smo za po~etak.
Aleksandar PETROVI]
25. letwa Univerzijada
PONOS
SRBIJE
Oko 10.000 studenata sportista
iz 140 zemaqa tokom prvih
12 dana jula takmi~i}e se
i dru`iti u Beogradu na
25. letwoj Univerzijadi.
Bi}e to najve}a sportska
manifestacija odr`ana u
Srbiji, prilika za promociju
na{e zemqe i kulture na svim
kontinentima.
Posle Olimpijskih igara, Univerzija-
da je najmasovnije takmi~ewe koje se mo`e
organizovati u jednoj zemqi. Odr`ava se
svake druge godine u nekom od gradova zema-
qa ~lanica Me|unarodne federacije uni-
verzitetskog sporta FISU. Organizacija
takvog takmi~ewa predstavqa ~ast i obave-
zu od nacionalnog zna~aja. Dvadeset peta
letwa Univerzijada ove godine stavqa Sr-
biju u `i`u svetske sportske javnosti. Oko
10.000 studenata sportista iz 140 dr`ava
sa svih kontinenata takmi~i}e se u 15 spor-
tova i 208 disciplina od 1. do 12. jula. Tak-
mi~ewa i treninzi odr`ava}e se na 60 lo-
kacija u Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu,
Vr{cu, Smederevu, In|iji, Staroj Pazovi i
Obrenovcu, dok }e u~esnici biti sme{teni
u novoizgra|enom Univerzitetskom nasequ u
Novom Beogradu.
Pored sme{tajnih kapaciteta, zbog
Univerzijade rekonstruisan je veliki broj
sportskih objekata ali i gradska infra-
struktura. Organizatori tvrde da je u~iwe-
no sve kako bi 25. letwa Univerzijada bila
doga|aj za pam}ewe.
Pored materijalnih dobara koja }e
ostati kao lepa i korisna uspomena na Uni-
verzijadu, manifestacija bi trebala da
ostavi i nematerijalni legat u vidu promo-
cije povezanosti sporta i akademizma, kon-
taktima i prijateqstvima me|u omladinom
celog sveta. Srbija bi mogla ovog leta da do-
bije desetak hiqada ambasadora svoje kultu-
re, tradicije, sporta, nauke, privrede...
O~ekuju se i zapa`eni sportski rezul-
tati u atletici, xudou, fudbalu, ko{arci,
ma~evawu, plivawu, odbojci, ritmi~koj gim-
nastici, skokovima u vodu, sportskoj gimna-
stici, stonom tenisu, streli~arstvu, tekvon-
dou i vaterpolu.
Vojna akademija bi}e jedno od mesta gde
}e se odvijati borba za medaqe. Na novom
poligonu za streli~arstvo svira}e se himna
i vijoriti zastava pobednika, dok }e na sta-
dionu i sportskom centru trenirati atleti-
~ari i xudisti. A. P.
11
Pripreme sistema odbrane za Univerzijadu
Kvalitetno
i na vreme
osle obilaska Vojne akademije, Vojno-
Ministar odbrane medicinske akademije i Univerzitet-
Dragan [utanovac,
sa saradnicima, posetio je
P skog sela, ministar [utanovac je za-
kqu~io da je sistem odbrane kvalitet-
no i na vreme zavr{io deo poslova-
koji se odnose na pripremu Univerzijade.
Izrazio je, tako|e, nadu da nova poli-
klinika, koju je VMA opremila u Univerzi-
tetskom selu, ne}e imati puno posla tokom
predstoje}e sportske manifestacije. Ona
22. juna Vojnu akademiju, ispuwava standarde kakvi su po{tovani i
tokom Olimpijade u Pekingu.
Vojnomedicinsku akademiju [utanovac je podsetio da je vi{e od
1.500 pripadnika Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije anga`ovano za Univerzija-
i Univerzitetsko selo du, te da }e oko 900 pripadnika Ministar-
stva unutra{wih poslova biti sme{teno u
objektima Vojne akademije i Voj-
u novobeogradskom bloku ne gimnazije. To pokazuje da je
sistem odbrane jedan od naj-
zna~ajnijih partnera i suor-
67, kako bi sagledao ganizatora Univerzijade.
dostignuti stepen
pripremqenosti resursa
sistema odbrane za
25. letwu Univerzijadu
12
Prema re~ima ministra odbrane, me-
dicinska oprema i vozila koja }e se kori-
stiti na predstoje}em sportskom nadmetawu
osta}e u vlasni{tvu Vojnomedicinske aka-
demije i ostalih vojnomedicinskih centara.
Za Univerzijadu je stadion Vojne akademije
opremqen najsavremenijom atletskom sta-
zom, pa predstavqa jedinstven vojni sport-
ski objekat me|u sli~nim u Evropi.
Neboj{a Ili}, predsednik Izvr{nog
komiteta Univerzijade, zahvalio je mini-
stru [utanovcu i Ministarstvu odbrane za
pomo} u organizaciji takmi~ewa. Posebno
je istakao ~iwenicu da su dosada{wi po-
slovi, koji su povereni sistemu odbrane,
kvalitetno zavr{eni i da su umnogome pre-
ma{ili zahtevane standarde.
Vojnomedicinska akademija bi}e nad-
le`na za zdravstvenu za{titu u~esnika Uni-
verzijade. Zato je u Univerzitetskom selu
opremqena poliklinika, razme{tena u 15
prostorija centralnog objekta, a lekarski
timovi najve}e vojnomedicinske ustanove
nalazi}e se na 44 mesta, gde }e se odr`ava-
ti takmi~ewa i treninzi u Beogradu }e bi-
ti 33 tima, u Vr{cu jedan, u Novom Sadu je-
dan, u In|iji dva, u Staroj Pazovi jedan, u
Zrewaninu jedan, u Smederevu dva, Laza-
revcu dva i Obrenovcu jedan.
Poliklinika i lekarske ekipe, koje }e
na terenima brinuti o zdravqu sportista,
opremqene su najsavremenijom medicinskom
opremom. U poliklinici ima osam specija-
listi~kih slu`bi, sa laboratorijom, dnev-
nom bolnicom i izolatorom. Pored namen-
skih sredstava, u iznosu od 192 miliona di-
nara, Vojnomedicinska akademija ulo`ila
je 126 miliona dinara iz sopstvenih priho-
da, dok je iz buxeta dodato jo{ 37 miliona.
Na atletskom stadionu Vojne akademije
priprema}e se atleti~ari za nadmetawa, a u
wenom Sportskom centru trenira}e xudi-
sti. Zato je potpuno rekonstruisan stadion
Akademije postavqena je tartan-staza
tre}a u Beogradu, posle onih na stadionima
Crvene zvezde i Partizana, a u Sportskom
centru nova klimatizacija.
Rekonstrukciju atletskog stadiona fi-
nansiralo je Privredno dru{tvo Univer-
zijada Beograd 2009 u iznosu od 129 mili-
ona dinara. Vojna akademija je, iz sopstve-
nih sredstava, izdvojila tri miliona za
ure|ewe tribina. Za radove u Sportskom
centru ulo`eno je osam miliona dinara.
U krugu kasarne Vojne akademije zavr-
{avaju se radovi na terenu za streli~ar-
stvo, gde }e se odr`avati i treninzi, i zva-
ni~na takmi~ewa. Vrednost tih poslova do-
sti`e oko pedeset miliona dinara.
Sistem odbrane pru`i}e i logisti~ku
podr{ku Univerzijadi. Ugovoreni su uslu`no
prawe i transport 22.000 kompleta poste-
qine i 99.000 kompleta pe{kira. Za potre-
be Univerzijade bi}e ustupqeno 60 {atora
za sportske objekte u Beogradu. U Vojnoj aka-
demiji i Vojnoj gimnaziji bi}e sme{teno 900
pripadnika Ministarstva unutra{wih po-
slova, koji se anga`uju na Univerzijadi. Voj-
ska Srbije }e nadmetawe podr`ati sistemom
veza izme|u sanitetskih, sportskih i prate-
}ih objekata, gde god to tehni~ki bude mogu}e.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
za pripremu i odr`avawe Univerzijade an-
ga`uju 1.592 pripadnika oficire, podo-
ficire, vojne slu`benike i name{tenike, te
studente Vojne akademije, profesionalne
vojnike, vojnike na redovnom i civilnom slu-
`ewu vojnog roka i slu{aoce {kole rezer-
vnih oficira. Reprezentativni orkestar
Garde i studenti Vojne akademije u~estvova-
}e u protokolarnim aktivnostima tokom
predstoje}e sportske manifestacije.
Aleksandar PETROVI]
Poseta naelnika General{taba Oru`anih snaga Kraqevine [panije
Po dr {ka Sr bi ji u pro ble mu Ko so va
Na~elnik General{taba Oru`anih sna- sivawe sporazuma izme|u Vlade Republike
ga Kraqevine [panije Hoze Hulio Rodrigez Srbije i Vlade Kraqevine [panije o sa-
Fernandez boravio je u dvodnevnoj poseti radwi u oblasti odbrane, {to predstavqa
Srbiji. pravni okvir za daqu operacionalizaciju
U General{tabu Vojske Srbije 18. juna dogovorenog.
susreo se sa na~elnikom General{taba VS Sagovornici su u General{tabu Vojske
general-potpukovnikom Milojem Mileti}em. zakqu~ili da u okviru bilateralne vojne sa-
Dvojica generala razgovarali su o politi~- radwe postoje brojne oblasti od obostranog
ko-bezbednosnoj situaciji u regionu. interesa. U tom smislu, dogovoren je sasta-
General Fernandez ponovio je prin- nak ekspertskih timova dve vojske, koji }e
cipijelni stav [panije o re{avawu statusa definisati konkretne aktivnosti saradwe
Kosova i Metohije, potvr|uju}i to nedavnom za narednu godinu u oblasti obuke, {kolo-
odlukom {panske Vlade o povla~ewu pri- vawa, usavr{avawa i razmene iskustava.
padnika oru`anih snaga te dr`ave iz sasta- Tokom boravka u Srbiji, gosti iz [pa-
va Kfora. nije obi{li su Specijalnu brigadu i 250.
Kada je re~ o unapre|ewu bilateralne raketnu brigadu PVO Vojske Srbije.
vojne saradwe, posebno je zna~ajno potpi- S. \.
[kolovawe u SAD
U rezidenciji
izaslanika odbra-
ne SAD pukovnika
Erika Von Ter{a u
Beogradu, 17. juna,
prire|en je prijem
za pripadnike Mi-
nistarstva odbra-
ne i Vojske Srbije
koji odlaze na {ko-
lovawe u SAD ili
su se upravo vrati-
li sa {kolovawa.
Smatramo
da se ulagawe u
{kolovawe dugo-
ro~no isplati na
obostranu korist
istakao je pukov-
nik Von Ter{ i dodao da je prvenstveno veo primer zastavnika Gorana Radi}a,
re~ o izgradwi me|usobnog poverewa. S glavnog podoficira Vojske Srbije.
na{e strane je da primimo pripadnike Tokom 2009. godine 61 profesional-
srpske vojske, a s va{e da po{aqete naj- ni pripadnik Ministarstva odbrane bio
boqi kadar. Verujemo da }e va{i oficiri je na {kolovawu u SAD. Slede}e godine na
i podoficiri napredovati u karijeri. {kolovawe u Ameriku oti}i }e oko 50 srp-
Pukovnik Von Ter{ naglasio je da su skih oficira i podoficira, ali i u~enika
oficiri koji su se vratili sa {kolovawa i studenata na{ih vojnih {kola.
iz Amerike postigli visoke rezultate i na- S. \.
13
 doga|aji
Na gra de za ve `bu
Di plo mac 2009
i sport ska tak mi ~e wa
Oficire i studente, koji su anga`ovawem i rezultatima do-
prineli da nedavno odr`ana ve`ba Diplomac 2009 bude uspe{na,
i koji su kvalitetno organizovali 42. svetsko vojno prvenstva u
maratonu i 1. FIFA-CISM FUTSAL kup, nagradio je 23. juna ministar
odbrane Dragan [utanovac.
Studenti zavr{ne godine Vojne akademije na ovogodi{woj ve-
`bi Diplomac pokazali su visok nivo osposobqenosti za oficir-
ske du`nosti koje ih o~ekuju. Zato su najboqi me|u wima Vladi-
mir Jegar~ev, Darko Petrovi}, Bojana Stankuli} i Dalibor Kr-
stovi} nagra|eni ru~nim satom.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije prvi su put bili do-
ma}ini i organizatori Svetskog vojnog prvenstva u maratonu i
FUTSAL kupa. Ministar [utanovac, za doprinos uspehu turnira i
kvaliteta takmi~ewa, nagradio je oficire, koje je predvodio pu-
kovnik Branko Bo{kovi}.
Prijemu i uru~ewu nagrada prisustvovali su dr`avni sekretar
Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} i general-major mr Vido-
sav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademije.
Ofi ci ri ko mand no-{tab nog
usa vr {a va wa u Ma ke do ni ji
Oficiri 55. klase komandno-{tabnog usavr{avawa [kole
nacionalne odbrane Vojne akademije, na~elnik [kole pukovnik
Miloqub Sretenovi} i na~elnik komandno-{tabnog usavr{avawa
pukovnik Vitomir Stankovi}, sa nastavnicima, u okviru studijskog
putovawa, boravili su 16. juna u Republici Makedoniji. Tom su
prilikom obi{li srpska vojna grobqa i istorijske znamenitosti u
Kumanovu, Velesu i Skopqu.
Promocija 55. generacije oficira na stru~nom usavr{ava-
wu odr`a}e se 3. jula u [koli nacionalne odbrane.
Svetski dan borbe protiv zloupotrebe droga
Institut za javno zdravqe Srbije bio je doma}in konferen-
cije povodom me|unarodnog dana posve}enom borbi protiv
zloupotrebe droga.
Na skupu su govorili ministar zdravqa profsor dr Tomica
Milosavqevi}, Vilijam Infante, stalni koordinator Ujediwenih
nacija u Srbiji, Slavi{a Zlatanovi}, dr`avni sekretar Mini-
starstva omladine i sporta, Milorad Veqovi}, direktor policije
Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, docent dr Ivan Dimi-
14
Ra ste po ve re we u Voj sku
Istra`ivawe Centra za slobodne izbore i demokratiju, koje
je sprovedeno od 11. do 17. maja na uzorku od 4.700 ispitanika,
pokazalo je da je poverewe gra|ana u Vojsku Srbije poraslo
posledwe godine za {est odsto.
Prema rezultatima istra`ivawa, Vojska bele`i najve}i rast
poverewa u dr`avi. Taj podatak nedvosmisleno pokazuje da gra|ani
Srbije smatraju da je stawe u srpskoj vojsci boqe nego ranije.
CESID je u istra`ivawu ispitivao poverewe gra|ana u
Vladu, predsednika, Skup{tinu Republike Srbije, sudstvo, polici-
ju, crkvu i nevladine organizacije zemqe.
Javna rasprava o Nacrtu
zakona o Vojnobezbednosnoj
i Vojnoobave{tajnoj agenciji
Na predlog Ministarstva odbrane, Odbor za pravni si-
stem i dr`avne organe Vlade Republike Srbije odredio je Pro-
gram javne rasprave o Nacrtu zakona o Vojnobezbednosnoj i
Vojnoobave{tajnoj agenciji.
Javna rasprava o predlo`enim dokumentima traja}e 30
dana, od 20. juna 2009. godine.
Una pre |e we zdrav stve ne
za {ti te voj nih osi gu ra ni ka
Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika i Republi~-
ki zavod za zdravstveno osigurawe potpisali su Ugovor o poslov-
no-tehni~koj saradwi, kojim }e se znatno unaprediti kvalitet
zdravstvenih usluga vojnih osiguranika.
Ugovor, ~ija primena po~iwe 1. jula 2009, omogu}i}e vojnim osi-
guranicima da koriste primarnu zdravstvenu za{titu u svim zdrav-
stvenim ustanovama Srbije, {to je posebno zna~ajno za one osigura-
nike u ~ijim mestima vi{e ne postoje vojnozdravstveni centri.
Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe preuze}e obave-
zu i da anga`uje raspolo`ive kapacitete vojnozdravstvenih usta-
nova u Novom Sadu i Ni{u.
trijevi}, predsednik Stru~ne komisije za prevenciju bolesti zavi-
snosti Sekretarijata za zdravstvo Beograda, predstavnici Mini-
starstva prosvete i brojni stru~waci u toj oblasti.
Budu}i da je Ministarstvo odbrane podr`alo akcione pro-
grame u prevenciji i suzbijawu narkomanije, s posebnom pa`wom
saslu{an je rad prof dr Gordane Dedi}, neuropsihijatra sa Klini-
ke za psihijatriju VMA, Odeqewa za mentalno zdravqe i vojnu psi-
hologiju. B. K.
1. jul 2009.

[pajz za trotil
Pi{e nam bar dve matore ribokradice koji su ostali
Qubodrag
STOJADINOVI]
Z bez prstiju. Jedan od wih, boga mi, i bez cele {a-
ke. Umesto {tapa, kanapa, udice i crva, oni su ko-
ristili rudarski eksploziv kamniktit. Svoju primitiv-
nu lovnu napravu, sa pra{kastom minom i sporogore}im
{tapinom, bacali bi u Moravu, a posle sakupqali re-
zultate svog nedela. Dok su imali ~ime.
Setio sam se tih nesre}nika posle novosadskog
slu~aja. U ku}i nekog uzornog gra|anina, koji ima zani-
Gra|ani imaju mqivu biografiju i uticajnu `enu, prona|ena je ~itava
~udne navike, zbirka sredstava za ubijawe. Posebno se isticala ko-
lekcija visokobrizantnih eksploziva, neki ka`u ~etiri,
i svako neki sedam kilograma, me|u kojima se lako prepoznaje
sabira sebi trinitrotoluol, ili kra}e trotil. Ili jo{ kra}e TNT!
ono {to mu Uop{te, gra|ani imaju ~udne navike, i svako sabira
pri~iwava
zadovoqstvo
sebi ono {to mu pri~iwava zadovoqstvo i ispuwava ga.
Neko ima kolekciju zna~aka, po{tanskih marki ili retkih
antikvarnih kwiga. Onih koje su ispisane rukom ili
i ispuwava {tampane davno pre Gutenberga. Ali, ~ovek iz Novog Sa-
da voli neke druge materije! Policija nam nije saop{ti-
ga. U ku}i la sve. Mo`da je on u nekoj menzuri ~uvao i aerosolne
nekog uzornog eksplozive, do 12 puta ja~e od trotila! A jo{ su u te~nom
stawu, bez ukusa i mirisa. Rade samo kad se pome{aju.
gra|anina, Ko ne veruje, neka pita in`iwerca, pukovnika u pen-
koji ima ziji Emila [ustera, eno ~ovek `ivi na Vidikovcu. On je
zanimqivu `iva (eksplozivna) enciklopedija, pa sam jo{ 99. dok je
Nato ga|ao Stra`evicu, oko 500 metara vazdu{ne linije
biografiju i od [usterovog doma, odatle, zajedno s wim prepoznavao
uticajnu `enu, projektile koji su padali na to namu~eno brdo. ^ime su
prona|ena je puweni i kako deluju, sve je to [uster znao po zvuku.
Ali, [ustera niko od novinara nije pitao, nije se
~itava zbirka setio ili nije znao, {ta se sve mo`e sa ~etiri ili sedam
sredstava za kilograma klasi~nog TNT, koji je bio uskladi{ten u jednom
ubijawe. ~asnom novosadskom domu. Da me je neko pitao, ne bih se
usudio da ka`em, mada sam u svojoj karijeri trotil pa-
Posebno se
lio bar desetak puta. [to za obuku, {to za zapre~ava-
we. Uglavnom po dve stotine grama, a najvi{e {est sto-
isticala
tina. Jer je isti, to jest trinitrotoluol, tada bio pako-
kolekcija van iskqu~ivo u briketima od po dvesta.
visoko- No, zamislite, ponovo mi se nametnula tema epi-
demije vojnih analiti~ara, koji bez zadr{ke odgova-
brizantnih
raju na sva pitawa. Pa, naravno i o eksplozivima. I to
eksploziva, intonacijom in`iwerca pionira ili pirotehni~ara sa
neki ka`u bar dvadeset godina iskustva.
akle, kad je policija u onom stanu na{la eksploziv
~etiri, neki
sedam
kilograma,
D za vojne upotrebe, pozvali su u jedan TV studio voj-
nog analiti~ara!. ^ovek, ina~e, ima desetarski
kurs, {to ga dr`i u profesiji, bar u obrazovnom smislu.
Wega voditeqka sasvim ozbiqno pita: Gospodine
me|u kojima taj i taj, {ta se sve mo`e uraditi sa ~etiri kilograma
se lako trotila!
prepoznaje Analiti~ar, ili ta~nije ekspert, ka`e: Molim vas,
to je vrlo mala koli~ina, sa tim ne bi mogla da se sru{i
trinitro- ni neka tro{na ku}a, da ne ka`emo koliba! A zatim do-
toluol, ili lazi ekspertiza op{tih mesta, pomo}u koje doti~ni obja-
kra}e trotil. {wava javnosti da je eksploziv ina~e opasna supstanca,
posebno ako eksplodira. Ako ne, nikom ni{ta, kolekcio-
Ili jo{ nar je pa`qivo rukovao sa svojom imovinom i ona nije
kra}e TNT! pukla, {to je ina~e o~igledno.
P E R A S P E R A
Hvala, gospodine {to ste bili na{ gost! rekla
je voditeqka.
Molim, izvolite i drugi put!
I on }e, naravno, izvoleti u svakom sli~nom, a i
razli~itom slu~aju. Navala vojnih eksperata koji nemaju
pojma ina~e je logi~na. Relativno skoro smo iza{li iz
ratova. Svako ko je nekad pro~itao strip o Mirku i
Slavku, isecao slike iz Fronta ili Arsenala, vi-
deo izve{taj sa boji{ta ili slu{ao novogodi{wu pi-
{toqsku kanonadu sa Novog Beograda, mo`e se prijavi-
ti za vojnog stru~waka. Nije ka`wivo, jer je to jedino
la`no predstavqawe koje od vas ne}e sa~initi Ostapa
Bendera ili Arsena Lupena. I policija nema kad da se
bavi takvim zamlatama.
redu je, i op{te neznawe i vaqawe opasnih glupo-
U sti mo`e se razumeti kao ekspertiza. Sve zavisi
od toga {ta je kome potrebno. Ali, umiruju}a, tu-
pava i neznala~ka hipoteza o benignosti ~etiri kila ra-
zornog trotila, mo`e biti pogubna. Trotil ne kida pr-
ste, nego sve ~ega se dohvati: drvo, beton, ~elik. Pa bi
stvar stajala ovako: sa ~etiri kila brizantnog eksplo-
ziva mo`e se sru{iti petospratnica ili most sredwe
kategorije (betonski, ~eli~ni) ili hala sredwe veli~ine.
Sve zavisi od tehnike i mesta postavqawa. Nesre}ni
analiti~ar pobrkao je teroristi~ke akcije sa kamio-
nima koji eksplodiraju kad ulete u zgradu, pa je od wih
oduzeo ~etiri kila i tako do{ao do ute{ne ra~unice.
Ne na|oh Emila da mi to potvrdi, ali jedan drugi
in`ewerac, aktivni potpukovnik jeste, uz niz detaqa o
metodama koje potenciraju razornu snagu (ukopavawe,
hermetizacija, fenomen slabog mesta, poznavawe kon-
strukcije, podr{ka osetqivim ta~kama).
Na ovom nivou, delatnost la`nih analiti~ara po-
staje opasna, jer od wihovih javnih zabluda i neznawa
nema za{tite.
Pored onoga {to mo`e da sru{i, navedena koli~i-
na kadra je da u~ini i ovo: uni{ti 20 vozila pojedina~-
no, bude upotrebqena za masovnu proizvodwu zlo~ina.
Ili {to je jo{ gore, da su trotil i wemu srodne supstan-
ce bili nameweni za neki ili za niz teroristi~kih aka-
ta. ^iji je, u stvari, to eksploziv bio?
Ne govorimo ovde ni o policiji niti o pravosu|u.
Svako radi svoj posao. Niti o ekspertima proizvedenim
u li~nim diletantskim radionicama. Wih niko ne mo`e
spre~iti da ne znaju niti da o tome govore.
Ovo je samo mali ogled o opasnim zabludama i po-
tvrda da je Balkan i daqe, i ko zna dokle }e biti, istin-
sko bure baruta, da ne ka`emo ba~va aerosolnih eks-
ploziva. I to je okolnost koja proizvodi nebrojene stra-
tege opasnosti, na poqu koje trpi zaista sve.
Tu spasa nema. Ostaje nam samo da tragamo za pra-
vim informacijama i ponudimo ih narodu. Ne kao eks-
perti za sve oblasti, jer takvi se ve} dugo razmno`avaju
prostom deobom. Ali, dok ne bude dockan.
Mi se za utehu mo`emo smejati onima koji odvaquju
goleme gluposti i lepo `ive od wih. Mo`emo se vaqati od
smeha kad ~ujemo da postoji aktiva~ za trotilsku minu.
Ali, samo dotle dok ne pukne.
15
 NOVI GRIP
Preventiva
najboqa za{tita
Naglo pove}awe broja obolelih
i nezaustavqivo {irewe gripa
uslovilo je da SZO, po~ev{i
od 27. aprila, proglasi ~etvrtu,
pa petu i, nedavno, {estu fazu
pandemije.
U na{oj zemqi je 24. juna
registrovan prvi slu~aj
obolevawa od gripa izazvanog
novim sojem virusa tipa A (H1N1).
Ve}i talas obolevawa stru~waci
o~ekuju na jesen ili zimu,
kada }e se poklopiti sa
epidemijom sezonskog gripa.
Kako se za o~ekuju}u pandemiju
pripremila dr`ava,
a kako sistem odbrane?
16
azivaju ga sviwski, meksi~ki, novi, maskirani... Naravno, re~ je o
gripu, izazvanog novim sojem virusa tipa A (H1N1), koji se lako
N prenosi me|u qudima. Pojavio se sredinom marta na meksi~koj
farmi sviwa u La Gloriji, pro{irio na SAD, Kanadu i, zakqu~no
sa 26. junom, registrovan je u vi{e od 100 zemaqa sveta. Pre ma
podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), do tada je prijavqe-
no vi{e od 60.000 obolelih i 263 umrla. Statistika govori da je oko
98 odsto svih obolelih u svetu registrovano u Meksiku, SAD, Kanadi,
Japanu, [paniji i Velikoj Britaniji.
Naglo pove}awe broja obolelih i nezaustavqivo {irewe gripa
uslovilo je da SZO, po~ev{i od 27. aprila, proglasi ~etvrtu, pa petu i,
nedavno, {estu fazu pandemije. U po~etnom periodu ona se mo`e oceni-
ti kao umerena, jer nalikuje sezonskom gripu i veliki broj obolelih
oporavqao se bez medicinske nege i potrebe za bolni~kim le~ewem.
U slu~aju pandemije SZO nije preporu~ila da se zatvaraju grani~-
ni prelazi, aerodromi i luke. Na taj na~in ne}e biti spre~eno {irewe
gripa, a znatno bi se naru{ili me|unarodni saobra}aj i trgovina. Ta-
kve mere uvedene su pre {est godina prilikom pojave SARS-a, ali je ka-
snija analiza pokazala da nisu bile efikasne. Samo }e najte`e pogo-
|ene zemqe, ka`u u SZO, verovatno zabraniti velike javne skupove, od-
lo`iti fudbalske utakmice, zatvoriti {kole, i tome sli~no.
Najefikasniji lek protiv tog oboqewa jeste vakcina, ali ona jo{
nije proizvedena, pa se sa i{~ekivawem gleda u velike svetske labora-
torije. [iri se spisak zemaqa i doza vakcina koje se naru~uju na nevi-
|eno, sve s nadom da }e brzo pro}i pet-{est meseci, koliko je potrebno
za taj poduhvat. I na{a zemqa je jedna od wih jo{ pre mesec dana na-
ru~eno je tri miliona doza.
U javnosti, pak, uveliko se {u{ka o podmetawu virusa da bi se od-
vratila pa`wa sa ekonomske krize i osna`ila farmakoindistrija, ko-
ja u toj situaciji evidentno profitira. ^ak i pojedini stru~waci tvrde
da je taj virus ve} vi|en 1976, kada se jedan eksperiment otrgao kontro-
li, a preobra}eni virus pojavio se u vojnoj bazi u Wu Xersiju.
1. jul 2009.
 Da se ne bi stvorila panika, veoma je va`no da se svaka zemqa kod wega. Mnogo toga je i nepoznato, jer se sa tim sojem ~ove~anstvo
dobro pripremi za pandemiju, organizuje svoju zdravstvenu slu`bu i, suo~ava prvi put, pa ni epidemiolozi ne mogu precizno da govore o
naravno, da o svemu pravovremeno informi{e gra|ane. Na ~elu te toku bolesti. Sem toga, stru~waci ka`u da }e novi ili meksi~ki grip
piramide je Svetska zdravstvena organizacija, koja je u neprekidnoj i daqe nastaviti da mutira.
interaktivnoj vezi sa zdravstvenim slu`bama svih zemaqa {aqe Svetska zdravstvena organizacija poslala je zemqama, pa i na-
im detaqna obave{tewa o merama postupawa u slu~aju pojavqiva- {oj, Vodi~ za javnozdravstvene mere, kao odgovor na pandemiju nove
wa epidemije u odre|enim zemqama, a od nacionalnih zdravstvenih influence. Jedna od preporuka tog vodi~a jeste da se nacionalne
slu`bi tra`i da prijavquju sve slu~ajeve obolelih osoba, jer se na snage odgovaraju}om brigom o obolelima usredsrede prvenstveno na
osnovu toga prave nove procene pandemije. slabqewe socijalnog impakta virusa, a ne na nastojawe da se odlo-
`i transmisija bolesti. Tako|e, zdravstvene slu`be treba da budu
Pandemija spremne da prime veliki broj pacijenata, posebno one potencijalno
ozbiqne. Isto tako, zemqe treba da sa~ine planove za nabavku neo-
Prema Svetskoj zdravstvenoj organi-
zaciji o pandemiji se mo`e govoriti kada
su ispuwena tri uslova da se u nekoj popu- Sum wiv slu ~aj
laciji pojavilo do tada nepoznato oboqewe,
da uzro~nici bolesti inficiraju qude, iza- Suspektan ili sumwiv slu~aj je-
zivaju te{ke posledice i da se brzo {ire ste osoba koja ima temperaturu vi{u
me|u qudima. od 38, koja ka{qe ili ote`ano di{e
Pandemija gripa predstavqa svetsku i koja je sedam dana pre pojave simp-
epidemiju koja nastaje stvarawem novog pod- toma bila u bliskom kontaktu sa oso-
tipa virusa gripa A, protiv koga ne postoji bom koja je verovatni slu~aj oboleva-
imunitet. Zbog toga dolazi do velikog broja wa od novog soja virusa gripa, puto-
istovremenih epidemija {irom sveta, sa vi- vala ili boravila u zoni sa aktuel-
{e miliona obolelih i umrlih qudi. nom lokalnom transmisijom.
Ovo je prva pandemija u ovom veku, ali
se one cikli~no pojavquju i zakonitosti wi-
hovog nastanka odavno su poznate. Po~ev{i Obezbe|ewe Univerzijade phodnih lekova i opreme, te antivirusnih le-
od 16. veka, u proseku nastaju tri pandemije kova i vakcina.
na svakih 100 godina, u intervalima od 10 O zdravstvenom zbriwavawu u~e- U me|uvremenu su na nivou dr`ave
do 50 godina. snika Univerzijade brigu }e voditi le- preduzeti neophodni koraci kako bi se {to
Poznato je da su u prethodnom stole}u kari sa Vojnomedicinske akademije. spremnije do~ekao grip koji o~ekujemo.
~ak tri pandemije gripa harale zemqinom Ovoga puta oni }e imati jo{ jednu oba- Zdravstveni sistem Srbije je jo{ po~etkom
kuglom i odnele desetine miliona qudi. Bi- vezu da obezbede nadzor i kontrolu 2006. pripremio planove aktivnosti za pre-
lo je to 1918, 1957. i 1968. godine. Od pr- {irewa novog gripa me|u sportistima, te}u pandemiju pti~jeg gripa, ali kako se ona,
ve je samo u periodu od 18 meseci umrlo oko ~lanovima delegacija koje prate repre- sre}om, nije dotle razvila, planirane mere
~etrdeset miliona qudi, a druga i tre}a od- zentacije i sudijama. se uskla|uju sa aktuelnom epidemiolo{kom
nele su po milion. Mi smo u~esnicima tog skupa dali situacijom i preporukama Svetske zdrav-
Treba ista}i da je pandemija novog da popune upitnik, pa }emo posle dola- stvene organizacije.
gripa neuporedivo ve}a opasnost od epi- ska u zemqu imati uvid u wihovo zdrav- Povodom pojave infekcije qudi novim
demije pti~jeg gripa izazvanog virusom tipa stveno stawe. Posebno je va`no da zna- sojem virusa gripa, Ministarstvo zdravqa,
A (H5N1), koji do danas nije i{~ezao iz po- mo da li imaju neki od simptoma koji mo- Institut za javno zdravqe Dr Milan Jova-
pulacije, ali jo{ nema interhumanog pre- gu da se dovedu u vezu s ovim gripom, da novi} Batut, kao kontakt institucija Repu-
no{ewa, nego se qudi zara`avaju u kontak- li su bili u kontaktu sa obolelim u svo- blike Srbije za sprovo|ewe Me|unarodnog
tu sa `ivinom. Novi grip je uspeo da pro- joj zemqi. Tako|e, tra`i}emo da wihovi zdravstvenog pravilnika, republi~ka Komi-
bije barijeru vrste od wega obolevaju lekari ili vo|e delegacije izve{tavaju sija za za{titu stanovni{tva od zaraznih
qudi i `ivotiwe sa sviwa se preneo na svakog jutra na{e lekare o wihovom bolesti i Posebna radna grupa za primenu
~oveka, sa ~oveka na ~oveka, a mogu}e je i zdravstvenom stawu. Jedan na{ tim bi- Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gri-
obrnuti pravac. }e neprekidno u Univerzitetskom selu, pa, neprekidno prate epidemiolo{ku situa-
I gde je kraj? Pandemije, prema isto- a ~etiri tima su u pripravnosti ka`e ciju novog virusa A H1N1 u svetu i o tome
rijskom iskustvu, mogu trajati vi{e godina. pukovnik doc. dr Radovan ^ekanac, i do- obave{tavaju javnost.
U ovom momentu epidemiolo{ka situa- daje da }e nadzor biti ote`an zbog raz- Vlada Republike Srbije formirala je,
cija u zemqama sveta varira i kre}e se od me{taja gostiju sportisti }e biti u 30. aprila, kao svoje najvi{e telo, Koor-
onih koje nemaju grip, onih koje imaju neko- Univerzitetskom selu, ~lanovi delega- dinaciono telo Vlade Republike Srbije za
cija u Hajatu i Kontinentalu, a ostali u primenu plana aktivnosti pre i u toku pan-
liko slu~ajeva obolelih, do onih sa epide-
deset beogradskih hotela. demije gripa A H1N1 kod qudi, radi orga-
mijskim javqawem u zajednici.
Procedura je takva da svi koji nizovawa multisektorske pripreme za
U na{oj zemqi je 24. juna registrovan
imaju simptome sli~ne gripu konsultuju predstoje}u pandemiju gripa. To telo, kojim
prvi slu~aj obolevawa od novog gripa iza- na{e epidemiologe, a oni }e zakqu~iti
zvanog virusom influence tipa A (H1N1), a predsedava dr Tomica Milosavqevi}, mi-
da li je re~ o sumwivom slu~aju. Kad se nistar zdravqa, ~ine predstavnici 13 mi-
oboleli se, prema re~ima stru~waka, o~e- to potvrdi epidemiolog }e uzeti bris iz
kuju i kad 1. jula po~nu masovne manifesta- nistarstava, a me|u wima je i predstavnik
grla ili nosa zara`enog i poslati ga u
cije poput Univerzijade i sedam dana kasni- Ministarstva odbrane dr`avni sekre-
Torlak na analizu. U me|uvremenu, pa-
je Egzita. Tu je i sabor truba~a u Gu~i. Veli- tar dr Zoran Vesi}.
cijenta }emo dr`ati u izolatoru u uni-
ki talas, pak, mo`emo o~ekivati na jesen ili Laboratorija Instituta za imunolo-
verzitetskom selu. Ukoliko se analizom
zimu, kada }e se poklopiti sa epidemijom se- utvrdi da je pozitivan, smatra}emo da je giju i virusologiju Torlak dobila je neop-
zonskog gripa isti~u epidemiolozi. pacijent oboleo od novog gripa i hospi- hodne reagense za brzo otkrivawe novog
Izvesno je da klini~ka slika novog gri- talizova}emo ga i le~iti na Klinici za gripa, i pomo}u wih je mogu}e otkriti virus
pa podse}a na sezonski grip, ali i to da je infektivne bolesti VMA. za ~etiri do pet sati. Ako budu postavqene
prenosivost virusa vi{estruko ve}a nego preliminarne sumwe da je otkriven virus,

17
 tema
cije o novom gripu prakti~no su prosle|ene svim jedinicama i
ustanovama MO i VS nakon otkri}a prvih obolelih u svetu. Da-
analize }e biti proveravane u londonskoj laboratoriji Svetske ta je i klini~ka slika gripa, tada nazvanog meksi~ki. Posledwe
zdravstvene organizacije. Institut ima testove u dovoqnim koli- uputstva odnose se na mere koje bi se preduzele u slu~aj {ire-
~inama, a kod wih se nalaze i odre|ene koli~ine antivirusnih le- wa novog gripa me|u stanovni{tvom.
kova tamiflu. U me|uvremenu, radi prevencije i kontrole novog gripa
zdravstvena slu`ba u MO i Vojsci preduzela je niz protivepi-
Rad ne gru pe demiolo{kih i higijenskih mera. Neke od wih je preporu~ila je-
Koordinaciono telo Vlade Repu-
blike Srbije formiralo je vi{e zajed-
ni~kih tela. Jedno je za planirawe i ko-
ordinaciju, koje obezbe|uje funkcioni-
sawe svih segmenata dru{tava i smawe-
we smrtnosti u pandemiji. Potom, zajed-
ni~ko telo za pra}ewe situacije i pro-
cenu za primenu Plana aktivnosti pre i
u toku pandemije novog gripa. Tim telom
predsedava dr Peri{a Simonovi}, dr-
`avni sekretar Ministarstva zdravqa,
i u wegov rad ukqu~eni su epidemiolozi
iz republi~kog instituta i drugih zavo-
da, zatim infektolozi, Republi~ki fond
za zdravstveno osigurawe, predstavnici
Instituta za imunologiju i virusologiju
Torlak i jedan predstavnik iz Mini-
starstva zdravqa. Predstavnik Mini-
starstva odbrane u tom telu je pukovnik
doc. dr Radovan ^ekanac, na~elnik In-
stituta za epidemiologiju Sektora za
preventivnu medicinu VMA.
Pukovnik doc. dr ^ekanac ka`e da
je to telo formirano kako bi se prati-
le i koordinirale mere prevencije i su-
zbijawa {irewa oboqewa, te nalagala i sprovodila epidemiolo-
{ka, klini~ka i laboratorijska istra`ivawa. Po potrebi bi se Me re pre ven ci je
formirali interventni timovi sa Institutom za javno zdravqe Sr-
Da bi se prekinuo lanac obolevawa od novog gripa tre-
bije Dr Milan Jovanovi} Batut, i razme{tali gde treba. To telo
ba da se po{tuju op{te mere prevencije. Najbitnije je redovno
koordinira rad ni`ih radnih grupa i jednom nedeqno dostavqa iz-
prawe ruku, jer se bolest prenosi dodirivawem zara`enog
ve{taje, predloge mera i zakqu~ke ministru zdravqa.
predmeta, a potom sopstvenog nosa ili usta. S obzirom na to da
Sem toga, formirano je zajedni~ko telo za komunikaciju, te za-
je re~ o kapqi~noj infekciji, virus se prenosi ka{qawem i ki-
jedni~ko telo za aktivnosti zdravstvenog sistema, koje ~ine direkto-
jawem, zbog ~ega je neophodno da se koriste jednokratne mara-
ri klini~kih centara.
mice, koju posle upotrebe treba baciti. Mogu se koristiti i sve
Posebne radne grupe osnovale su Ministarstvo prosvete i
maramice sa alkoholom ili nekim sli~nim dezinficijensom.
Ministarstvo rada i socijalne politike. Jedna radna grupa svako-
Obavezno je provetravawe prostorija u kojima se boravi i iz-
dnevno zaseda i u Institutu Batut. Oni prate kretawe pandemije i
begavawe kontakta sa obolelom osobom. U slu~aju pojave simp-
na svom sajtu svakodnevno revidiraju dostupne informacije o aktu-
toma sli~nih gripu, oboleli ne treba da se le~e sami, ve} da se
elnoj epidemiolo{koj situaciji u svetu i dostupna stru~no-metodo-
jave lekaru ili pozovu jedan od telefona sa spiska de`urnih
lo{ka uputstva za kontrolu uno{ewa i spre~avawa {irewa novog
epidemiologa isti~e dr ^ekanac.
soja virusa gripa u Srbiji.
Posebna radna grupa Ministarstva zdravqa za implementa-
ciju Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa u neprekidnom je
kontaktu sa Upravom za veterinu Ministarstva poqoprivrede, {u-
marstva i vodoprivrede Republike Srbije, regionalnom kancelari-
jom Evropskog centra za kontrolu bolesti za Evropu i kancelarijom
SZO u Beogradu.

Vojna zdravstvena slu`ba

Svaka pojava masovnih oboqewa ili povreda najboqi je
test za proveru organizacije slu`be, jer za takve pojave nije
bitna vrhunska medicina nego dobra organizacija rada. Najva-
`nije je da se prekinu lanci infekcije i na~ini preno{ewa bo-
lesti isti~e brigadni general doc. dr Veqko Todorovi}, na-
~elnik Uprave za zdravstvo u Ministarstvu odbrane.
Upravo tim putem organizovala se vojnozdravstvena slu-
`ba. Ako se pogledaju nare|ewa i mnogobrojna uputstva, uo~qi-
vo je da se Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije na pravi na-
~in spremaju da do~ekaju nastupaju}i pandemiju. Prve informa-

18 1. jul 2009.
dinicama i ustanovama Vojske Srbije, a neke vojnozdravstvenoj
slu`bi od VMA i drugih vojnozdravstvenih ustanova do sani-
tetskih odeqewa. Sve te mere uskla|ene sa onim {to Ministar-
stvo zdravqa sprovodi u republici.
Su{tina je, kako ka`e general, da se ozbiqnom medicin-
skom problemu pristupi organizovano i da svako na svom nivou
obavi odre|ene aktivnosti. Zbog toga je Ministarstvo odbrane
formiralo dva tima Ekspertski i Operativni, i oni prate i
procewuju stawe, predla`u mere i obezbe|uju uslove da se te
mere mogu primeniti.
Mi smo spremni za novu pandemiju. Odavno smo napravi-
li kampawu i akciju da u celom sistemu imamo jedinstven pri-
stup tom problemu. Insistira}emo da ga po{tuju oni koji }e ima-
ti najvi{e prilike da eventualno do|u u kontakt sa tim novim
gripom a to su lekari i medicinske tehni~ari u ambulantama
i sanitetskim odeqewima. Nakon progla{ewa pandemije na
VMA je uvedeno stalno de`urstvo lekara epidemiologa i wihov
zadatak je da daju informacije, savete i uputstva lekarima svih
profila u sistemu vojnog zdravstva, te da budu u kontaktu sa re-
publi~kom epidemiolo{kom slu`bom.
Sli~ne je uradio Institut za javno zdravqe Batut. Oni u
svakom regionalnom epidemiolo{kom zavodu u Srbiji imaju
stalno de`urne epidemiologe. Tako je slu`ba dignuta na ve}i
stepen pripravnosti i boqe organizovanosti.
General isti~e da je bitno obezbediti i materijalne uslo-
ve sme{taj vojnika po higijenskih pravilima u slu~aju da se
bolest pojavi i dovoqno sredstava za osnovnu higijenu. Svako
sanitetsko odeqewe i svaka najmawa ambulanta u Vojsci snab-
devena je dovoqnom koli~inom za{titne opreme za{titne ma-
ske, odela, nao~are. Pokrenute je nabavka da se obezbedi i do-
voqna koli~ina leka tamiflu.
Todorovi} ka`e da je veoma bitna edukacija lekara i me-
dicinskih tehni~ara, jer je to jedinstven, planetarni problem,
koji se prvi put javqa u svetu. Edukacijom }e qudi saznati po-
trebne informacije, ali }e im se istovremeno i dati metodo-
logija jedinstvenog pristupa tom problemu.
Kada je u pitawu struka treba znati kako pristupiti sva-
kom sumwivom slu~aju, razmatrati {ta je sumwivi (ili suspektan),
a {ta verovatan slu~aj novoga gripa, a ako se potvrdi da je neko
stvarno bolestan, kako sa wim postupati. To je sve dobro razra-
|eno u stru~no-metodolo{kom uputstvu. Prvi i osnovni parametar
na osnovu koga po~iwe analiza jeste visoka temperatura pacijen-
ta, a ako je udru`ena sa ote`anim disawem, onda je to ve} signal
da je mogu}a infekcija virusom novog gripa. Potom, treba pratiti
epidemiolo{ke podatke da li je pacijent koji ima visoku tempe-
raturu bio u kontaktu sa nekom osobom obolelom od gripa, da li
je boravio u zemqi gde su ve} registrovani takvi slu~ajevi. To bi
bila grupa pacijenata kojima bi se uzimali uzorci za virusolo-
{ke analize, i oni bi se izolovali od ostalih bolesnike.
Na~in le~ewa i mesto odre|iva}e se na osnovu te`ine obo-
levawa. Na~elnik uprave za zdravstvo ka`e da bi se najve}i broj
zara`enih pacijenata le~io u ku}nim uslovima, neki na infektiv-
nim odeqewima, a oni najte`i u jedinicama intenzivne nege.
Eks pert ski i ope ra tiv ni tim
Zna~ajnu ulogu i odgovornost tokom eventualne epidemije gripa
u MO i VS imaju dva novo formirana tima Ekspertski i Opera-
tivni. Za vo|u Ekspertskog tima postavqen je brigadni general doc.
dr Veqko Todorovi}, a operativnog pukovnik dr Jovan Maksi}.
U sastavu ekspertskog tima su lekari sa VMA pukovnik doc.
dr Radovan ^ekanac, pukovnik prof. dr Darko No`i}, prof. dr Na-
da Kuqi} Kapulica, doc. dr Vesna [uqagi}, i major dr. sc. veterine
Radivoje An|elkovi} iz Uprave za zdravstvo.
Pukovnik ^ekanac obja{wava kakve su nadle`nosti ekspert-
skog tima. Oni sagledavaju stepen ugro`enosti od naro~ito opasnih
zaraznih bolesti qudi i `ivotiwa, analiziraju i procewuju rizik
ugro`enosti teritorije sa posebnim osvrtom na qude, `ivotiwe i
objekte u sastavu MO i VS, donose predloge i uputstva o raspolo-
Kli ni~ ka sli ka bo le sti
Najve}i broj slu~ajeva ima tipi~nu sliku sezonskog gripa,
koja se spontano povla~i: visoka temperatura, glavoboqa, ma-
laksalost, bol u zglobovima, mi{i}ima i suvi ka{aq. Ponekad
se javqaju i mu~nina, povra}awe, bol u grudima i dijareja. In-
kubacija je obi~no kratka i naj~e{}e traje od tri do pet dana, a
mo`e trajati od sedam do deset dana. Obolela osoba je infek-
tivna od prvog dana pojave simptoma, pa sve dok su oni izra`e-
ni (naj~e{}e oko sedam dana), a kod dece i do 10 dana.
`ivim merama zdravstvene i bioza{tite qudi, blagovremeno obez-
be|uje stru~nu pomo} pripadnicima Vojske, te koordiniraju zajed-
ni~ke aktivnosti sa nadle`nim stru~nim slu`bama u Republici.
Do sada su ~lanovi Ekspertskog tima odr`ali nekoliko sastan-
ka posve}enih pretwi od pandemije novog gripa. Analizirano je sta-
we i procewen rizik, pa su na osnovu toga predlo`ene odre|ene
preventivno-medicinske mere. Kao neposredni zadaci odre|eni su
izrada plakata sa ilustracijama i edukacija sanitetskog osobqa o
novom gripu. Edukaciju izvode lekari specijalisti sa VMA epide-
miolog, infektolog i jedan lekar iz jedinice ili ustanove. Lekari
su dobili uputstvo za kontrolu uno{ewa i spre~avawe {irewa no-
vog soja virusa gripa u jedinicama VS sa kontakt telefonima.
U slu~aju pojave novog gripa me|u vojnicima i ostalim pri-
padnicima VS, treba odmah preduzeti slede}e mere: izdvajati obo-
lele i sumwive na obolewe i le~iti ih u izolatoru stacionara sa-
nitetskih odeqewa mati~ne jedinice ili vojnozdravstvene ustanove.
U slu~aju masovnog obolevawa formira}e se privremeni staciona-
ri i u wima le~iti oboleli, uz primenu simptomatske terapije.
Simptomatska terapija podrazumeva mirovawe i nadoknadu te~no-
sti, upotrebu antipiretika, a upotreba antibiotika sprovodila bi
se samo po preporuci lekara. Antivirusna terapija sprovodi}e se
samo po preporuci i uputstvu infektologa, i to u bolni~kim uslovi-
ma isti~e na~elnik Instituta za epidemiologiju.
Prema dosada{wim podacima pretpostavqa se da }e, zavisno
od zemqe, pet do deset odsto qudi imati te`u klini~ku sliku, koja }a
zahtevati hospitalizaciju.
Svet je odavno propisao efikasne protivepidemijske mere
koje, u na~elu, nisu komplikovane za primenu, nego tra`e red i upor-
nost svih koji su u sistemu i pacijenata i predstavnika zdravstve-
ne slu`be. Prakti~no, zarazne bolesti su iskorenile protivepide-
mijske, pre nego vakcine. Tamo gde je slu`ba dobro organizovana i
gde je pristup pravilan, preventiva bi trebalo da bude va`nija od
kurative. U sistemu odbrane upravo je tako isti~e na kraju na~el-
nik Uprave za zdravstvo general Veqko Todorovi}.
Mira [VEDI]
19
 ^e stit ke po vo dom Da na
Slu `be osma tra wa i ja vqa wa
i 126. cen tra VO JIN
Ministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General-
{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} uputili su ~estitke,
povodom 18. juna Dana slu`be osmatrawa i javqawa i Dana 126.
centra vazdu{nog osmatrawa, javqawa i navo|ewa, svim pripad-
nicima tih sastava.
Savremeni bezbednosni izazovi, a posebno potencijalne
pretwe od teroristi~kih akata iz vazdu{nog prostora, zahtevaju
visoku operativnu sposobnost sistema vazdu{nog osmatrawa, ja-
vqawa i navo|ewa Vojske Srbije u obezbe|ewu potpune kontrole i
sigurnosti vazdu{nog prostora Republike Srbije i na taj na~in ak-
tivno u~e{}e u me|unarodnim aktivnostima na suprostavqawu te-
rorizmu.
Dosada{wi rezultati koje ste postigli u izvr{avawu zadata-
ka, va{ profesionalizam, sposobnost i iskustvo, kao i sredstva
kojima rukujete, garancija su da }e i u narednom periodu nebo nad
Srbijom biti bezbedno, {to }e doprineti daqem u~vr{}ivawu po-
zicija na{e zemqe na poqu regionalne saradwe i me|unarodnih
integracija, ka`e se u ~estitci ministra [utanovca pripadnici-
ma 126. centra VOJIN.
General Mileti} je u svojoj ~estitci istakao da pripadnici
Slu`be osmatrawa i javqawa nastavqaju tradiciju dugu gotovo je-
dan vek, a dobrom obu~eno{}u u znatnoj meri doprinose funkcio-
nisawu sistema vazdu{nog osmatrawa i javqawa, a time i opera-
tivnoj sposobnosti sastava Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne
odbrane i Vojske Srbije u celini.
Upis stu de na ta u pr vu kla su
Vi so ke {ko le VMA
Rok za predaju dokumenata za upis prve generacije studenata
Visoke {kole Vojnomedicinske akademije istekao je 18. juna.
Zbog ve}eg zanimawa devojaka, Uprava za {kolstvo donela je
odluku o izmeni plana {kolovawa i usavr{avawa kadra Mini-
starstva odbrane i Vojske Srbije, ~ime je na akademske integrisa-
ne studije medicine Visoke {kole VMA, u {kolskoj 2009/2010. go-
dini, odobren prijem 11 studenata i devet studentkiwa.
Zdravstveni pregledi, radi ocene zdravstvene sposobnosti za
sve kandidate i kandidatkiwe koji ispuwavaju uslove konkursa, odr-
`ani su 20. juna na Vojnomedicinskoj akademiji, a prijemni ispit
27. juna 2009. godine.
Voj na gim na zi ja upi sa la
no vu kla su u~e ni ka
U 37. klasu Vojne gimnazije upisano je 90 u~enika, za 20 vi{e
nego {to je u prvobitnom planu predvi|eno. Ministar odbrane
Dragan [utanovac odlu~io je da pove}a brojno stawe najmla|e ge-
neracije zbog izuzetno velikog zanimawa za {kolovawe u toj vojnoj
{koli.
Na konkurs za upis u Vojnu gimnaziju prijavilo se 911 kandi-
data. Lekarske preglede uspe{no je pro{lo 595. Prvoplasirani
na rang-listi ima 95,9 bodova od mogu}ih 100.
Od ukupno 90 mladi}a koji u septembru kre}u u {kolu na Se-
waku, 87 iz osnovne {kole donosi odli~an, a trojica vrlo dobar
uspeh. Svi oni su, prema jedinstvenim kriterijumima, rangirani na
osnovu proseka iz osnovne {kole, rezultata testova iz matematike
i srpskog jezika, odnosna na osnovu provera psihofizi~kih sposob-
nosti. Prema navedenim kriterijumima, 99 kandidata sa odli~nim
uspehom nije steklo pravo upisa.
20
Zakletva vojnika junske generacije
Ja~awe
odbrambenog
stroja
U cen tri ma za obu ku Voj ske Sr bi je,
20. ju na, re gru ti jun ske ge ne ra ci je
po lo `i li su sve ~a nu za kle tvu.
Sve ~a no sti ma u gar ni zo ni ma
Voj ske pri su stvo va le su
naj od go vor ni je sta re {ine,
ro di te qi, rod bi na i
pri ja te qi mla dih voj ni ka,
pred stav ni ci lo kal ne
sa mo u pra ve, ver skih
za jed ni ca i broj ni gra |a ni.
Za naredni mesec i po dana najmla|i vojnici srpske vojske zavr{i}e
Z prvu fazu obuke, posle ~ega }e najve}i broj wih nastaviti osposo-
bqavawe u centrima za specijalisti~ku obuku, u zavisnosti od vojno-
evidencione specijalnosti.
Sve~anosti u 7. centru za obuku u Leskovcu prisustvovali su zamenik
na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Mladen ]ir-
kovi} i komandant Komande za obuku general-major Aleksandar @ivkovi}.
General ]irkovi} poru~io je mladim vojnicima da }e u Centru za
obuku ste}i individualna znawa i ve{tine, a da }e nakon toga oti}i u
jedinice Vojske, gde }e ta znawa i ve{tine uklopiti u celinu. Roditeqi-
ma, rodbini i prijateqima mladih vojnika ~estitao je na tom zna~ajnom
trenutku u `ivotu svakog mladog ~oveka, i zahvalio {to su u tolikom bro-
ju do{li na sve~anost.
Zamenik na~elnika General{taba po`eleo je vojnicima da budu uspe-
{ni i zadovoqni tokom boravka u jedinicama Vojske Srbije.
Za vr {en in ter na ci o nal ni ku
U Centru za usavr{avawe kadrova ABH odbrane Vojske Srbije u
Kru{evcu zavr{en je peti me|unarodni kurs iz oblasti za{tite od hemij-
skog oru`ja, na kome je 18 polaznika iz 17 zemaqa sveta ovladalo zna-
wima i ve{tinama iz oblasti upotrebe hemijskog oru`ja, po~ev od detek-
cije i identifikacije toksi~nih hemikalija, pa do mera za{tite od hemij-
skih opasnosti i teroristi~kih dejstava hemijskim oru`jem.
Polaznicima kursa sertifikate je uru~io komandant Centra za usa-
vr{avawe kadrova ABHO pukovnik Slobodan Savi}, koji je zatvaraju}i
kurs podvukao organizacionu, kadrovsku i materijalnu spremnost Centra
da izvr{i sve zadatke koje name}u savremeni bezbednosni izazovi, ri-
zici i pretwe od hemijskog oru`ja.
Kurs je realizovan u organizaciji Ministarstva odbrane Srbije,
General{taba Vojske Srbije, Komande za obuku i Organizacije za za-
branu hemijskog oru`ja Ujediwenih nacija, dok su sadr`aje obu~avawa iz-
1. jul 2009.

Najmla|oj generaciji vojnika polo`enu zakletvu ~estitali su pred-
stavnici General{taba srpske vojske u 1. centru za obuku u Somboru
general-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslo-
ve, u 2. centru za obuku u Pan~evu, brigadni general Rade \uri}, na~el-
nik Uprave za izvi|a~ko-obave{tajne poslove, u 3. centru za obuku u Ja-
kovu, general-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku i dok-
trinu, u 4. centru za obuku u Vaqevu general-major Qubomir Samarxi},
na~elnik Uprave za logistiku, u 5. centru za obuku u Zaje~aru general-
major Bo`idar Forca, na~elnik Uprave za planirawe i razvoj, u 6. cen-
tru za obuku na~elnik Uprave za telekomunikacije i informatiku gene-
ral-major Radivoj Vukobradovi}, a u Centru za obuku Kopnene vojske u
Po`arevcu brigadni, general Miodrag Vukmirovi}, zamenik komandanta
Komande za obuku.
A. PETROVI]
urs za {ti te od he mij skog oru` ja
vodili pripadnici Centra za usavr{avawe kadrova ABH odbrane u Kru-
{evcu, Centra za kontrolu trovawa VMA, Vojnotehni~kog instituta i 246.
bataqona ABH odbrane. Obuka je u celini izvedena na engleskom jeziku. U
sklopu kursa polaznici su obi{li znamenitosti grada Kru{evca i upo-
znali se sa istorijom i tradicijom grada.
Peti internacionalni kurs iz oblasti pomo}i i za{tite pokazao je
da postoji kontinuitet uspe{ne saradwe Organizacije za zabranu hemij-
skog oru`ja (OPCW) i Vojske Srbije u implementaciji Konvencije o za-
brani hemijskog oru`ja i da se u budu}nosti mogu o~ekivati jo{ boqi re-
zultati na planu osposobqavawa stru~waka iz celog sveta. Problemima
potencijalnih hemijskih udesa i teroristi~kih napada hemijskim oru`jem u
svetu se pridaje velika pa`wa i formiraju se adekvatne snage za odgovor
na ove opasnosti.
Z. M.
Po mo} vi {ku voj nog ka dra
Deseti sastanak Upravnog odbora projekta Poverila~kog
fonda Programa Partnerstvo za mir za pomo} vi{ku vojnog kadra
u Republici Srbiji, odr`an 23. juna na Top~ideru, otvorio je iza-
slanik odbrane Norve{ke u Beogradu potpukovnik Terje Haverstad.
Pored stalnih ~lanova Upravnog odbora, predstavnika 16 zemaqa
donatora, srpskog Ministarstva odbrane, Me|unarodne organiza-
cije za migracije (IOM) i kancelarije Natoa za vezu, sastanku su
prisustvovali i predstavnici ambasada zemaqa zainteresovanih
za iskustva Srbije u reformi sistema odbrane.
Projekat Severnoatlantske alijanse Partnerstvo za mir
Poverila~kog fonda u Republici Srbiji zna~ajan je i zbog razvoja
op{te bezbednosti i zbog socijalno-ekonomske reintegracije lica
kojima je slu`ba, po potrebi slu`be, prestala u Vojsci Srbije, a
posebno zbog aktuelne svetske ekonomske krize rekao je na skupu
dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i}.
Tako|e je istakao zadovoqstvo dosada{wim rezultatima Pro-
jekta, odnosno saradwom Ministarstva odbrane, IOM-a i zemaqa
donatora. Naglasio je zna~aj pomo}i koju Srbija dobija od 16 ze-
maqa ~lanica Fonda Italije, Danske, Holandije, [panije, Au-
strije, Velike Britanije, ^e{ke, Luksemburga, Slova~ke, Sloveni-
je, Finske, Islanda, Poqske, Bugarske, Ma|arske i Kraqevine
Norve{ke. Dr`avni sekretar je napomenuo da postoji potreba da
se nastavi saradwa tokom primene Projekta, sve do zavr{etka re-
forme sistema odbrane. Informisao je prisutne o realizaciji i
razvoju Programa PRISMA.
Na sastanku je prezentovan izve{taj o eksternoj nezavisnoj
evaluaciji Projekta, koja je realizovana od decembra 2008. do ja-
nuara 2009. godine. Dvojica korisnika Projekta govorila su o is-
kustvima u procesu reintegracije u civilni `ivot. [ef misije IOM
u Srbiji Gregori Gudstajn istakao je dosada{wa postignu}a i pred-
stavio najzna~ajnije aktivnosti na koje }e se fokusirati ubudu}e.
Do sada je gotovo
4.700 biv{ih pripadnika
Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije koristilo
usluge individualnog save-
tovawa i registrovalo se
za pomo} u regionalnim
kancelarijama IOM-a u
Beogradu, Ni{u, Novom
Sadu ili u Kraqevu. Od-
nedavno, mogu}nost prija-
vqivawa za Program ima-
ju i biv{i vojnici po ugovoru. Po{to Projekat ve} tri godine po-
sti`e izuzetne rezultate, donatori su odlu~ili da ga podr`e jo{
godinu. S. \OKI]
Ser ti fi ka ti u~e sni ci ma
u pro gra mu PRI SMA
U Privrednoj komori Beograda 24. juna uru~eni su sertifika-
ti u~esnicima u programu PRISMA. Sve~anosti su prisustvovali
predstavnici Ministarstva odbrane, zemaqa Nordijske inicijati-
ve, Me|unarodne organizacije za migracije (IOM), direktori {ko-
la u kojima su se osposobqavali polaznici i predstavnici Pri-
vredne komore. Skup je otvorio generalni sekretar Komore Ivana
Zeqkovi}.
Partneri u Programu su Privredna komora Beograda, Cen-
tar za poslovno obrazovawe i unapre|ewe kvaliteta, Tehni~ka
{kola Novi Beograd, Centar za kontinuirano obrazovawe odra-
slih, Beogradska poslovna {kola i Saobra}ajna {kola Zemun.
Tokom nedavno realizovane obuke, 75 polaznika osposobqa-
valo se za servisirawe i odr`avawe ure|aja za klimatizaciju, vo-
|ewe poslovnih kwiga, voza~e autobusa, preduzetni{tvo i instali-
rawe vodovoda i centralnog grejawa. S. \.
21
odbrana Multinacionalna kompjuterska komandno-{tabna ve`ba

Balkanska stra`a
Ve`ba je izvedena na Od 21. do 27. juna u Bugarskoj je odr`ana multinacionalna kompjuterska komand-

osnovu objektivnog
scenarija, sa `eqom
da stare{inski kadar
O no-{tabna ve`ba operativno-takti~kog nivoa Balkanska stra`a, na kojoj su u~e-
stvovali pripadnici oru`anih snaga Bugarske i Rumunije i Vojske Srbije. U svoj-
stvu posmatra~a aktivnostima Balkanske stra`e prisustvovali su predstavnici
Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Osnovni ciq ve`be bio je da podr`i nove balkanske ~lanice Programa Partner-
stvo za mir i oja~a regionalnu bezbednost i stabilnost. Zavr{ne aktivnosti, u simu-
lacionom centru ^aralica, pratili su zamenik na~elnika General{taba Vojske Sr-
novih ~lanica Programa bije general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, na~elnik [taba Kopnene vojske brigadni
general Vojin Jondi}, izaslanik odbrane Republike Srbije u Bugarskoj potpukovnik Zo-
Partnerstvo za mir ran Stojanovi} i na~elnik Odseka za me|unarodnu vojnu saradwu General{taba na{e
vojske potpukovnik Mirjana Milenkovi}.
dostigne neophodne Zamenik na~elnika odbrane i komandant Zdru`ene operativne komande Oru`a-
standarde i da se osposobi nih snaga Bugarske general-potpukovnik Galimir Pehlivanov govorili su gostima iz
Srbije o kapacitetima i mogu}nostima simulacionog centra ^aralica.
za planirawe i realizaciju Operacija podr{ke miru
operacija u kojima Na Balkanskoj stra`i u~estvovalo je 17 stare{ina srpske vojske 15 iz razli~itih
jedinica Kopnene vojske i dvojica iz sastava Komande za obuku. Demonstrirali su sposob-
u~estvuju razli~ite snage, nosti za rukovo|ewe ve`bom i rad u komandama multinacionalne brigade i bataqona.
Obu~avali su se i za pripremu, organizovawe i izvo|ewe sli~nih ve`bovnih programa.
od bataqona do zdru`enih Tokom boravka u Bugarskoj, pripadnici Vojske Srbije sagledali su sistem za simu-
laciju ve`be, koji prati i podr`ava sve aktivnosti, name}e odre|ene probleme i pra-
operativnih snaga. ti realizaciju. Rukovodstvo ve`be zadavalo je u~esnicima razli~ite supozicije i inci-
dentne situacije na koje je trebalo da odgovore. Ve`ba je izvedena na osnovu objektiv-
Drugim re~ima, u~esnici nog scenarija i sa `eqom da stare{inski kadar novih ~lanica Programa Partnerstvo
za mir dostigne neophodne standarde, te da se osposobi za planirawe i realizaciju
Balkanske stra`e operacija u kojima u~estvuju razli~ite snage, od bataqona do zdru`enih operativnih
osposobqavali su se za snaga. Drugim re~ima, u~esnici Balkanske stra`e osposobqavali su se za suo~avawe
sa izazovima 21. veka i za u~e{}e u me|unarodnim mirovnim misijama.
suo~avawe sa izazovima Ono {to je va`no nakon ve`be jeste da smo sagledali sve probleme koji se odno-
se na rad u multinacionalnom okru`ewu. Realizacijom kompjuterski i softverski po-
21. veka i za u~e{}e dr`ane ve`be, ostvarili smo znatan napredak u dostizawu vi{eg nivoa interopera-
bilnosti za sadejstvo sa me|unarodnim snagama, ka`e kodirektor ve`be pukovnik
u me|unarodnim mirovnim Zvonko Stojkovi}, na~elnika Odeqewa za obuku u Komandi Kopnene vojske .
Prema mi{qewu pukovnika Stojkovi}a, sli~an simulacioni centar neophodan je i
misijama. na{oj vojsci, kako bi komande jedinica efikasnije izvodile komandno-{tabne ve`be.
Ve`ba u Centru ^aralica predstavqa-
la je simulaciju operacije podr{ke miru u za-
ra}enoj zoni izme|u dve imaginarne zemqe.
Zadatak Multinacionalne brigade Jug bio
je da uspostavi demilitarizovanu zonu i na-
stavi sa dezanga`ovawem snaga nakon predaje
odgovornosti civilnim vlastima.
Srpski oficiri imali su priliku da pr-
vi put rade na automatizovanom sistemu u Cen-
tru za simulaciju i da na taj na~in u~estvuju u
multinacionalnoj mirovnoj operaciji. Poka-
zali su visok nivo znawa i sposobnosti, a ko-
manda mehanizovanog bataqona sa srpskim
oficirima postigla je odli~ne rezultate, is-
ti~e zamenik komandanta Brigade Jug potpu-
kovnik Dejan Petkovi}.
Sprovo|ewe mira, slobode kretawa i po-
vratka izbeglica, borba protiv terorizma,
nadgledawe mira i kontrola zone razdvajawa,
samo su neki od zadataka koje je uspe{no izveo
Tre}i mehanizovani bataqon, sa komandantom

1. jul 2009.

majorom Neboj{om Ristovi}em.
Su{tina je bila da pripadnici Komande bataqona uve`baju
misaoni proces i dono{ewe vaqanih odluka u razli~itim situaci-
jama, ka`e major Ristovi}.
Mehanizovana ~eta, kojom je komandovao potpukovnik Dobrica
Veli~kovi}, imala je zadatke da patrolira demilitarizovanom zo-
nom, obezbedi snage koje grade most ili da prati logisti~ke sastave
koji dovoze humanitarnu pomo} lokalnom stanovni{tvu. Kako tvrdi
major Veli~kovi}, iskustva sa ve`be pripadnici Vojske primeni}e u
budu}em radu. Za zastavnika Miodraga Zori}a iz Komande Kopnene
vojske, najva`nije je to {to je sagledao mogu}nosti jake ra~unarske
mre`e, razvijenog softvera i veb-aplikacija za podr{ku struktura-
ma komandovawa. S druge strane, svi pripadnici Vojske Srbije na-
gla{avaju dobar prijem, izuzetno dobru saradwu i korektan odnos
me|u kolegama iz oru`anih snaga Rumunije i Bugarske.
Tokom ve`be, general-potpukovnik Mladen ]irkovi} i Galimir
Pehlivanov razgovarali su i o formirawu regionalnih vojnih cen-
tara. General ]irkovi} istakao je da simulacioni centar ^arali-
ca, u kome se komande bugarskih oru`anih snaga pripremaju za u~e-
{}e u me|unarodnim mirovnim misijama, mo`e postati regionalni
centar, po{to se u wemu ve} obu~avaju pripadnici armija iz Rumu-
nije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.
Regionalni vojni centri
Kao i ostale zemqe regiona, i Srbija ima odgovaraju}e kapa-
citete regionalnog nivoa, poput Centra ABHO u Kru{evcu, Sanitet-
skog centra i Centra za obuku pasa u Ni{u, te Centra za mirovne
operacije, Vojnomedicinske akademije ili Vojne akademije. Ne mo-
raju svaka dr`ava i vojska da imaju sve resurse za obuku pripadni-
ka, ve} mo`emo sara|ivati u razli~itim oblastima, naglasio je ge-
neral ]irkovi}.
Posle obilaska ve`bovnih aktivnosti generali ]irkovi} i
Pehlivanov slo`ili su se da je Balkanska stra`a bila korisna svim
u~esnicima i potvrdila dobru saradwu me|u zemqama Balkana.
Prema re~ima general-potpukovnika Galimira Pehlivanova,
ve`ba je ispunila postavqene ciqeve, dok znawa i sposobnosti srp-
skih oficira i podoficira otvaraju nove mogu}nosti za jo{ inten-
zivniju saradwu srpske i bugarske vojske.
Treba podsetiti da je u toku usagla{avawe tehni~kog sporazu-
ma o realizaciji zajedni~kih bojnih ga|awa pripadnika dve vojske
raketnim sistemima PVO na bugarskom poligonu [abla. Nedavno
je deseto~lana delegacija Vojske Srbije obi{la i Centar za obuku
oficira i podoficira u Bugarskoj, a zapo~ela je i saradwa vojne
policije. Komandant ^etvrte brigade Kopnene vojske Oru`anih sna-
ga Bugarske posetio je ^etvrtu brigadu Vojske Srbije u Vrawu. Bu-
garski zvani~nici najavili su, tako|e, u~e{}e na predstoje}em ae-
romitingu u Beogradu.
Zoran MILADINOVI]
Slo va~ ka de le ga ci ja po se ti la
In spek to rat od bra ne
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Republike Srbije
Igor Jovi~i} primio je 18. juna tro~lanu radnu grupu Sektora za
kontrolu u Ministarstvu odbrane Republike Slova~ke, koja je
posetila Inspektorat
odbrane na{eg mini-
starstva.
Slova~ku delega-
ciju predvodio je pukov-
nik Qubomir Abel, ge-
neralni direktor In-
spekcije, a u razgovori-
ma su u~estvovali i pu-
kovnik Jovan Tamburi},
zamenik direktora In-
spektorata odbrane, i
vojni izaslanik Repu-
blike Slova~ke pukov-
nik Franti{ek Mihalik.
Sagovornici su razmenili iskustva o organizaciji, normativ-
nom ure|ewu, ali i o metodologiji ostvarivawa zadataka inspekto-
rata odbrane ministarstava odbrane dve zemqe.
Va zdu ho plov ci u Oha ju
U okviru Plana saradwe za 2009, tokom juna Nacionalnu gar-
du Ohaja posetile su dve delegacije pripadnika ViPVO iz Vojske
Srbije. U prvoj, od 13. do 20. juna, bio je brigadni general Jovica
Dragani}, na~elnik [taba Komande ViPVO, a u drugoj, od 9. do 20.
juna, radna grupa koju su sa~iwavala ~etvorica pripadnika PVO
Vojske Srbije.
Profesionalni razvoj i prezentacija {tabova bila je tema o
kojoj je razgovarano tokom posete generala Dragani}a, dok su pri-
padnici PVO bili u radnoj poseti 174. artiqerijsko-raketnom di-
vizionu iz sastava 174. brigade PVO.
Ovakav oblik saradwe sa Nacionalnom gardom Ohaja jo{
jednom je potvrdio visok stepen uva`avawa i profesionalan od-
nos u razmeni informacija. Pripadnici Vojske Srbije podi`u ni-
vo osposobqenosti, a znawa koja sti~u na poligonima u Ohaju mo-
gu da prenesu pripadnicima Vojske Srbije istakao je general
Dragani}. M. [.
Voj no me di cin ska ve `ba
MED CE UR 2009
Finalna planska konferencija vojnomedicinske ve`be MED-
CEUR 2009, odnosno zavr{na faza priprema za me|unarodnu ve-
`bu koja }e se odr`ati po~etkom septembra, organizovana je 15. ju-
na u Ni{u. Skupu je prisustvovao zamenik komandanta Zdru`ene
operativne komande brigadni general Milan Mojsilovi}.
Najpre su bilateralne konsultacije odr`ali predstavnici srp-
ske i ameri~ke delegacije, a potom i sastanak sa civilnim preduze-
}ima i carinom. Usagla{ena su sva pitawa o ve`bi sa predstavni-
cima deset zemaqa ~lanica Programa Partnerstvo za mir.
Na kraju planske konferencije kodirektori ve`be potpukov-
nik Goran Desan~i} i pukovnik Timoti Braun potpisali su Plan
izvo|ewa ve`be. Koordinator aktivnosti za planirawe vojnomedi-
cinske ve`be pukovnik @eqko Petrovi}, u ime tima Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije, naglasio je da }e komanda ve`be krajem
avgusta i po~etkom septembra za`iveti u potpunosti.
MEDCEUR 2009 bi}e jedna od najzna~ajnijih ovogodi{wih
aktivnosti srpskog vojnog saniteta i Vojske, a organizatori su Voj-
ska Srbije i Evropska komanda Oru`anih snaga SAD. Ve`ba se ve}
nekoliko godina organizuje u razli~itim zemqama, a na{i predstav-
nici u~estvovali su na aktivnostima odr`anim u Moldaviji 2007. i
Hrvatskoj 2008. godine. Z. M.
23
 saradwa
Podstrek
dijaloga
Konferencija je promovisala dijalog,
partnerstvo, dobrosusedske odnose
i zajedni~ke aktivnosti oru`anih
snaga balkanskih zemaqa, smatra na~elnik
General{taba oru`anih snaga Gr~ke
general Demetrios Grapsas
re}a konferencija na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa
Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Gr~ke, Ma-
T kedonije, Rumunije, Turske i Srbije odr`ana u Beogradu od 8. do
10. juna, bila je prilika da okupqeni jo{ jednom potvrde sprem-
nost da na vojnom planu, konkretnim aktivnostima, doprinesu stva-
rawu, ja~awu i unapre|ewu bezbednog okru`ewa u regionu.
Podstrek za uspostavqawe Konferencije potekao je od tada{wih
na~elnika general{tabova Gr~ke i Turske, generala Finofotisa i ge-
nerala Bujukanita. Imaju}i to u vidu, kao i ~iwenicu da je doma}in Pr-
ve konferencije bila Gr~ka, razgovarali smo sa sada{wim na~elnikom
General{taba te zemqe, generalom Demetriosom Grapsasom.
Koji je aspekt regionalne saradwe bio u fokusu Tre}e konfe-
rencije na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa?
@eleo bih da naglasim da Konferencija jeste inicijativa koja ja-
~a principe vojne saradwe na Balkanu. To je veoma zna~ajna mogu}nost
za na~elnike general{tabova balkanskih zemaqa da razmene ideje i
pristupe pitawima od zajedni~kog interesa koji se odnose na na{ region.
Konferencija promovi{e dijalog, partnerstvo, dobrosusedske od-
nose i zajedni~ke aktivnosti oru`anih snaga balkanskih zemaqa. Prema
preporukama za Konferenciju, koje odre|uju zadatke podgrupa, usmerili
smo se na saradwu u oblasti obuke i ve`bi, ali i na aktivnosti protiv
24
Odjeci Konferencije
na~elnika general{tabova
balkanskih zemaqa
asimetri~nih pretwi, kako bismo odr`ali i unapredili sigurnost i
stabilnost u regionu.
Kojim pravcem }e biti usmerena aktivnost Konferencije tokom
narednih 12 meseci?
Primarno }e biti usmerena ka odr`avawu i razvijawu onoga {to
smo do sada postigli. Neophodno je i zna~ajno da odr`imo uspostavqene
linije komunikacije. Planirali smo brojne zadatke koje treba ispuniti,
{to zahteva koordinaciju, koju treba da sprovedu ~lanovi na{eg oso-
bqa. Naglasili smo i potrebu za promi{qawem novih oblika saradwe.
Kao {to sam ve} pomenuo, forum je pokretawe dijaloga, partnerstva,
dobrosusedskih odnosa i zajedni~kih aktivnosti. ^vrsto sam ube|en da
je stvarawe, ja~awe i promovisawe sigurnog i bezbednog okru`ewa u
na{em regionu, povezano sa opse`nom saradwom oru`anih snaga.
Kakav je pomak u~iwen od pro{logodi{we konferencije odr`a-
ne u Turskoj?
U Antaliji je Konferencija dobila konkretniju formu. Doneli
smo neke odluke i obezbedili smernice, kako bi na{a inicijativa po-
stala delotvorna. Bilo mi je veoma drago da ~ujem govornike koordina-
cione grupe i dve podgrupe kako izve{tavaju o napretku u izvr{ewu pri-
mqenih zadataka i utvr|enih aktivnosti, uprkos svim problemima i pre-
prekama koje je izazvala ekonomska kriza, koja na razli~ite na~ine do-
ti~e na{e zemqe.
Na koji na~in Konferencija doprinosi zna~ajnim pitawima bez-
bednosti koja optere}uju zemqe Balkana?
Gr~ka, kao i ostale balkanske zemqe, duboko je zainteresovana
za sigurno i stabilno okru`ewe u na{em susedstvu. Konferencija sa
svojim aktivnostima predstavqa korak napred, ka izgradwi poverewa i
saradwi, kako bi odgovorila na bezbednosne izazove, rizike i pretwe
zajedni~kim vojnim aktivnostima. Stoga smo ustanovili podgrupu za asi-
metri~ne pretwe i podgrupu za obrazovawe, obuku i ve`be. Zadaci obe
podgrupe su planirawe i koordinirawe niza aktivnosti dogovorenih na
prethodnoj konferenciji. Na Tre}oj konferenciji primili smo prvu zva-
ni~nu obave{tajnu procenu asimetri~nih pretwi na Balkanu, koja se od-
nosi na bezbednosne probleme s kojima }emo se suo~iti u skorijoj ili
daqoj budu}nosti. Na`alost, zakqu~ili smo da je najve}i broj utvr|enih
pretwi Balkanu ve} razotkriven, pa je stoga kasno da se spre~e. Postoji
~itav spektar aktivnosti koje bismo mogli preduzeti kako bi se izbegle
posledice. Najzna~ajniji metod jeste saradwa balkanskih zemaqa u bor-
bi protiv asimetri~nih pretwi transbalkanskom mre`om za razmenu po-
dataka. To bi podr`alo sigurnost i bezbednost u na{em susedstvu. Prvi
koraci ka tome ve} su u~iweni na Konferenciji u Beogradu.
Kako }e se ubudu}e razvijati bilateralna vojna saradwa Srbije
i Gr~ke?
U {irem kontekstu, odnosi na{e dve zemqe uslovqeni su istorij-
skim i tradicionalno prijateqskim vezama, ali i zajedni~kim interesi-
ma u regionu.
Srbiju smatramo kqu~nom zemqom za stabilnost na Balkanu. Na{
je interes da osna`imo bilateralnu saradwu na mnogim poqima, kao i
u oblasti odbrane.
Bilateralna saradwa u oblasti odbrane zasnovana je na godi-
{wem programu vojne saradwe. Na osnovu toga imamo priliku da izvo-
dimo brojne zajedni~ke aktivnosti, obuku i ve`be na{ih oru`anih sna-
ga. Svake godine planira se odre|en broj aktivnosti, i u obostranom
interesu je da vojnu saradwu oja~amo. Re~ je o nameri koja je potvr|ena
pro{log februara posetom gr~kog ministra odbrane Republici Srbiji.
Me|utim, plan saradwe nije jedina oblast saradwe na{ih oru`a-
nih snaga. Gr~ka, kao najstariji ~lan Natoa i Evropske unije me|u ze-
mqama Balkana, sna`no podr`ava u~e{}e Vojske Srbije u svim me|una-
rodnim organizacijama i inicijativama u regionu i {ire.
Sne`ana \OKI]
Snimio Darimir BANDA
1. jul 2009.

Obuka u terenskim
uslovima
Komanda Prve brigade Kopnene vojske izvela je nedavno tak-
ti~ku ve`bu Planirawe operacija Prve brigade u novosadskoj
kasarni Jugovi}evo, gde je formirano komandno mesto i orga-
nizovan rad takti~kog operativnog centra i komunikacionih cen-
tara.
Prema re~ima komandanta brigadnog generala \okice
Petrovi}a, pored obuke za optimalnu upotrebu jedinica svih
rodova, snaga i sredstava za borbenu podr{ku i obezbe|ewe
borbenih dejstava, ve`ba predstavqa i svojevrsnu proveru
osposobqenosti Komande i [taba Prve brigade za `ivot i rad u
terenskim uslovima.
B. M. P.
Priznawe kapetanu
Stefanovi}u
Skup{tina op{tine Prokupqe i prokupa~ka osnovna {kola
Nikodije Stojanovi} Tatko dodelile su zahvalnice kapetanu Ste-
vanu Stefanovi}u za humanost i po`rtvovanost pri zbriwavawu
u~enika {kole povre|enih u saobra}ajnoj nesre}i.
Moja du`nost kao oficira i ~oveka bila je da u~inim sve
{to mogu u toj situaciji, i mislim da bi na mom mestu svako u~inio
isto, rekao je kapetan Stefanovi} primaju}i priznawe.
Kapetan Stevan Stefanovi} je 23. maja, kod sela Balajnac na
putu Ni{Prokupqe, u dva autobusa koji su sleteli sa kolovoza
pru`io prvu pomo} povre|enim u~enicima prokupa~ke {kole koji
su i{li na ekskurziju.
Z. M.
vesti
Sportom protiv droge
Trka Sportom protiv droge odr`ana je 20. juna u Sarajevu,
a organizovale su je oru`ane snage Bosne i Hercegovine, u okviru
kalendara takmi~ewa CISM organizacije. U~estvovalo je oko 300
takmi~ara, od ~ega 46 pripadnika oru`anih snaga Bosne i Hercego-
vine, Ma|arske, Slovenije, Albanije i Srbije.
U ekipi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bili su ka-
petan Dejan Popovi}, iz vojne po{te 5013 La|evci, stariji vod-
nik Goran ^egar, iz Vojne akademije i vojnik sportskog voda
Nikola Stameni}.
Me|u ekipama oru`anih snaga, prvo mesto zauzela je Srbija,
drugo mesto pripalo je ekipi Ma|arske, dok je tre}e mesto osvojila
ekipa BiH. Pojedina~no, Nikola Stameni} zauzeo je prvo mesto u
apsolutnom plasmanu, kapetan Dejan Popovi} drugo, dok je stariji
vodnik Goran ^egar bio {esti.
Akcija dobrovoqnog davawa
krvi u Re~noj flotili
U saradwi sa mobilnom ekipom Instituta za transfuziologiju
Vojnomedicinske akademije, 19. juna u novosadskoj kasarni Alek-
sandar Beri}, pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije i ~lanovi
humanitarnog dru{tva `elezni~ara Srbije Kostadin Veselinovi}
Kosta dobrovoqno su dali krv. Humanitarna akcija predstavqa
nastavak sli~ne pro{logodi{we akcije vojnika i `elezni~ara. Oko
120 radnika @eleznica Srbije iz Novog Sada, Rume, Ni{a,
Zaje~ara, Vaqeva, U`ica i drugih mesta {irom Srbije i isti broj
pripadnika Re~ne flotile, dalo je vi{e od 120 litara naj-
dragocenije te~nosti.
Prema re~ima majora Vladimira Maksi}a, na~elnika Refer-
ata civilno-vojne saradwe u Re~noj flotili, zajedni~ko dru`ewe
ponovo je uspe{no preto~eno u humanu akciju, a zna~aj akcije i wena
brojnost pru`aju dodatni motiv i obavezu da se takva saradwa nas-
tavi i u budu}nosti.
Profesor Bela Balint, vo|a mobilne ekipe Instituta za
transfuziologiju VMA, istakao je da }e akcija prikupqawa krvi u
Novom Sadu pomo}i da se prevazi|e nesta{ica krvi do koje dolazi
u letwem periodu. B. M. P
Lekar na selu u Velikoj Ivan~i
Pripadnici 250. raketne brigade PVO Vojske Srbije, organi-
zovali su 16. juna, u kosmajskom selu Velika Ivan~a, akciju lekar
na selu. Realizovali su je u saradwi sa mladenova~kim Domom
zdravqa, kako bi pomogli stanovni{tvu i unapredili saradwu sa
lokalnom samoupravom i zdravstvenim ustanovama.
Mobilna medicinska ekipa, u kojoj su bili lekari i tehni~ari
iz Kragujevca i Beograda, omogu}ila je me{tanima besplatne medi-
cinske preglede. Gra|ani su, uz neophodne lekove, dobili i zdravst-
vene savete.
Tokom akcije, lekari su pregledali vi{e od 60 pacijenata, a
za one me{tane koji nisu mogli sami da do|u do seoske ambulante
organizovane su ku}ne posete. D. @.
25
poligon Logorovawe pripadnika Sedmog centra za obuku

Prvi vojni~ki
koraci
Na prostoru stacionarnog automatskog streli{ta Me|a ~etiri puta godi{we
Iskustva koja mladi izvodi se obuka mladi}a koji prave prve vojni~ke korake. Na posledwem logoro-
vojnici steknu na
logorovawu od
neprocewive su koristi
za kasniju obuku i
kasarnske aktivnosti.
N vawu mladi vojnici iz Sedmog centra za obuku u Leskovcu realizovali su radwe
i postupke iz takti~ke obuke, pripremnih ga|awa i uve`bavali izradu objekata
za sme{taj u terenskim uslovima.
Komandant Centra pukovnik Mijodrag \urovi} obi{ao je na streli{tu mlade vojni-
ke i tom prilikom pohvalio wihovu izuzetnu motivisanost za rad u terenskim uslovima i
uspe{no izvo|ewe svih planiranih aktivnosti.

To je i prava prilika Pri prem na ga |a wa

da profesionalni Osposobqavawe vojnika u pojedina~nim radwama i postupcima iz takti~ke obuke
podrazumeva da oni ovladaju ve{tinama kretawa vojnika u borbi, izrade zaklona za dej-
stare{inski sastav stvo i za{titu, savladavawe fortifikacijskih prepreka i kori{}ewa za{titnih sredsta-
iska`e sve qudske, va. Na logorovawu vojnici se uve`bavaju i u izradi objekata za sme{taj u terenskim uslo-
profesionalne vima, {to se moglo i videti u pravom nasequ malih {atora, napravqenih od {atorskih
krila. Nadomak {atorskog naseqa izra|ena je zemunica za sme{taj jednog odeqewa, a u
i vojni~ke kvalitete zavisnosti od godi{weg doba postavqaju se i igloi, vu~je jame i drugi objekti za sme{taj u
u radu sa mladi}ima, zimskim uslovima.
Prema re~ima komandanta bataqona za obuku potpukovnika Gorana Biuka, logorova-
koji se po prvi put we je pravi do`ivqaj za vojnike, jer pre slu`ewa vojnog roka nisu bili u sli~noj situaciji.
susre}u sa naoru`awem, Mladi vojnici imaju pozitivan stav prema logorovawu ka`e potpukovnik Biuk
bojevim ga|awima po{to su za wih sadr`aji obuke korisni i zanimqivi, ne samo u vojni~kom, ve} i u {irem
`ivotnom smislu. To je prava prilika da i profesionalni stare{inski sastav iska`e
i `ivotom u terenskim sve qudske, profesionalne i vojni~ke kvalitete u radu sa mladi}ima, koji se prvi put su-
uslovima. sre}u sa naoru`awem, bojnim ga|awima i `ivotom u terenskim uslovima. Iskustva koja
 Protivpo`arna
ve`ba Prve brigade
Kopnene vojske
isoke temperature u letwim mesecima pogoduju nastanku broj-

V nih po`ara. Kako se u takvim situacijama pona{a i deluje de-

monstrirali su nedavno, u saradwi sa Vatrogasnom brigadom
iz Novog Sada, pripadnici 19. logisti~kog bataqona Prve
brigade Kopnene vojske na pokaznoj ve`bi u novosadskoj kasarni
Tvr|ava.
Prikazali su ga{ewe po`ara na vojnim stambenim objektima,
u skladi{tima ubojnih sredstava i stanicama za snabdevawe po-
Streli{te Me|a gonskim materijalima. Tako|e su demonstrirali postupke qudi u
Na stacionarnom automatskom streli{tu Me|a prose~- vojnim objektima u takvim situacijama i rad de`urnih u kasarnama.
no se 260 dana godi{we izvode pripremna, jedini~na, kontrol- Na ve`bi, u kojoj je prikazan nivo obu~enosti u suprotsta-
na i opitna ga|awa iz lakih pe{adijskih naoru`awa, priprem- vqawu po`arima i spasavawu ugro`enih, u~estvovali su profesi-
na ga|awa iz protivoklopnih sredstava i ga|awa oklopno-me- onalni vojnici i vojnici na redovnom slu`ewu vojnog roka iz sa-
hanizovanih i artiqerijskih jedinica. stava protivpo`arnog odeqewa, te sanitetsko odeqewe.
Drugim re~ima, oko 15.000 qudi realizuje ga|awa svake Pripadnici novosadske Vatrogasne brigade demonstrirali
godine, a od upravnika streli{ta kapetana Bobana Dimitrije- su spasavawe ugro`enih pomo}u vozila, primenom hidrauli~nih
vi}a saznajemo da se na tom prostoru ~esto na|e i po hiqadu makaza, ga{ewe po`ara impulsnom tehnologijom i kori{}ewe va-
vojnika i stare{ina. Na streli{tu postoje dobri uslovi za `i- zdu{nog jastuka.
vot, rad i obezbe|ewe svih aktivnosti jedinica, koje izvode ga- Komandant Prve brigade brigadni general \okica Petrovi}
|awa ili logorovawa. naglasio je da uve`bavawe postupaka za ga{ewe po`ara i spasa-
vawe ugro`enih, ali i primena preventivnih mera, imaju vi{e-
struki zna~aj za sve pripadnike Vojske.
se steknu na logorovawu od neprocewive su koristi za kasniju obuku B. M. POPADI]
i kasarnske aktivnosti u bataqonu.
Komandir odeqewa stariji vodnik Aleksandar Mitrovi} ka`e
da se posebna pa`wa pridaje kvalitetnom izvo|ewu pripremnih ga-
|awa mladih vojnika, zato {to se wima vojnici pripremaju za slo-
`enija ga|awa. Zanimqivo je da se na pripremnim ga|awima ocewu-
je samo rezultat vatrene obuke, dok se tek na bojnim ga|awima obje-
diwuju uspeh vatre i takti~ki rad.
[ko la i tru pa
Posle obilaska logorovawa komandant Sedmog centra za obuku
pukovnik Mijodrag \urovi} posebno je izrazio zadovoqstvo rezulta-
tima ga|awa i u tom delu pohvalio drugu ~etu za obuku, kojom koman-
duje kapetan Marjan Milenkovi}. Rezultati vojnika druge ~ete na ga-
|awu su najboqi u centru, a po mi{qewu kapetana Milenkovi}a oni
su plod kvalitetnih priprema i organizacije, dobrog rada komandi-
ra i instruktora, zainteresovanosti vojnika, wihove usredsre|eno-
sti na zadate radwe i visokog nivoa psihofizi~ke pripremqenosti.
Iza komandira tre}e ~ete za obuku majora Miqana Saitovi}a
je vi{e od petsto ga|awa, {to dovoqno govori o wegovom velikom
iskustvu na vatrenoj liniji. To je razlog {to se major Saitovi} an-
ga`uje i u edukovawu mla|ih stare{ina.
Potporu~niku prvo ka`em da se {kola i trupa mnogo razliku-
ju ka`e major Saitovi}. U po~etku ga stavqam u ulogu posmatra-
~a, a tek kasnije mo`e da bude izvo|a~ i rukovalac ga|awa. Dobar
rezultat na ga|awu u velikoj meri zavisi od pripreme za izvr{ewe
ga|awa i dobre obrade tema iz vatrene obuke.
Na licima vojnika pojavquje se osmeh kada ugledaju mete sa sop-
stvenim pogocima. Vojnik Nikola \ur|evi} iz Prizrena ispunio je
uslov od ~etiri pogotka, a na slede}em ga|awu o~ekuje rezultat za
najmawe vrlo dobru ocenu.
Nikad nisam ga|ao iz pu{ke ka`e 21-godi{wi Nikola.
Ose}aj je bio zastra{uju}i kada sam prvi put opalio, ali sada je
sve u redu.
Sli~na situacija je i sa vojnikom Ivicom Veli~kovi}em iz
Vrawa, koji tvrdi da je `eqa da se oproba sa pu{kom bila jedan
od razloga {to se odlu~io da vojni rok slu`i u jedinicama Vojske
Srbije.
Z. MILADINOVI]
 obuka
Krstarewe {kolskim brodom Jadran
Plove}a
u~ionica
Jedrewak se otisnuo na krstarewe
sa multinacionalnom posadom,
jer wime, uz pripadnike
Mornarice Vojske Crne Gore,
plove i pripadnici mornarica
Srbije, Italije, Rumunije, Gr~ke,
Albanije i Slovenije. Na taj na~in,
u praksi je za`ivela ideja
crnogorskog Ministarstva odbrane
da dr`avama iz okru`ewa
ponudi usluge Jadrana
kao plove}e u~ionice
za mlade mornari~ke
oficire.
28
kolski brod Mornarice Vojske Crne Gore jedrewak Jadran, sa in-
ternacionalnom posadom, isplovio je 20. juna iz Tivta na 21. me|u-
[ narodno krstarewe vodama Jadrana, Egejskog, Mramornog i Crnog
mora, dugo oko 2.200 nauti~kih miqa, koje }e trajati 26 dana.
Pored ostalih, na Jadranu se nalazi i {est pripadnika Vojske
Srbije, koja je prihvatila poziv crnogorskog Ministarstva odbrane da
se sa pripadnicima ostalih zemaqa regiona na brodu zajedno obu~ava
u navigaciji i ostalim pomorskim ve{tinama.
Jadran je 27. juna uplovio u luku Istambul, gde se zadr`ao tri
dana, a potom je naredna dva dana plovio do rumunske luke Konstanca.
Odatle }e 5. jula isploviti za Pirej, gde se o~ekuje 10. jula. Posle dvo-
dnevnog zadr`avawa u luci glavnog grada Gr~ke, Jadran }e se vratiti
u Tivat.
Na putovawu ka mati~noj luci, u kojoj se o~ekuje 16. jula, Jadran
}e se nakratko zaustaviti na gr~kim ostrvima Krf i Vido, gde }e wegova
posada polo`iti vence i odati po{tu srpskim vojnicima poginulim u
Prvom svetskom ratu i sahrawenim u Plavoj grobnici. Zaustavi}e se
i u albanskoj luci Medova, odati po~ast crnogorskim dobrovoqcima iz
Prvog svetskog rata, stradalim na parobrodu Brindizi.
Pored redovne, pedeseto~lane posade broda, kojom komanduje kape-
tan korvete Predrag Supi}, na Jadranu su se ukrcala i petorica viso-
kih oficira crnogorske vojske, ali i sedam studenta Fakulte-
ta za pomorstvo iz Kotora i u~enika
sredwih pomorskih {kola iz Kotora i
Bara.
Jedrewak se otisnuo na krsta-
rewe sa multinacionalnom posa-
dom, jer wime, uz pripadnike
Mornarice Vojske Crne Gore,
plove i pripadnici morna-
rica Italije, Rumunije,
Gr~ke, Albanije, Srbije
i Slovenije. Na taj na-
~in, u praksi je za`i-
vela ideja crno-
gorskog Mini-
starstva od-
brane da dr-

`avama iz okru`ewa ponudi usluge Jadrana kao plove}e u~io-
nice za mlade mornari~ke oficire.
Ovo krstarewe je, mo`da, do sada najzna~ajnije putova-
we Jadrana, jer smo pokrenuli inicijativu da se sve zemqe
regiona, sa svojim kadetima, podoficirima i oficirima, pri-
dru`e zajedni~koj plovidbi, {to odra`ava na{u `equ da uspo-
stavimo {to boqu regionalnu saradwu, jer je bezbjednost uop-
{te, a posebno bezbjednost mora danas nedjeqiva rekao je na
ispra}aju Jadrana iz luke Tivat na~elnik General{taba Voj-
ske Crne Gore viceadmiral Dragan Samarxi}.
Vjerujem da }e krstarewe biti veliko i lijepo iskustvo i
da }e se zemqe koje u wemu u~estvuju i narednih godina pridru-
`iti takvim aktivnostima. @elimo da Jadran bude dostupan
svim dr`avama u regionu i da ga svi koriste za trening, obuku i
u~ewe pomorskih vje{tina naglasio je ministar odbrane Crne
Gore Boro Vu~ini}, dodaju}i da Crna Gora smatra da je potreb-
no razvijati dobre odnose u regionu i na taj na~in doprinositi
miru i stabilnosti.
Na krstarewe Jadranom iz Tivta krenuli su i pripadni-
ci Vojske Srbije kapetan korvete Svetislav [o{ki} i studen-
ti Vojne akademije u Beogradu, Smera pomorstvo, Vladan Traj-
kovi}, Aleksandar Milutinovi}, Nikola Bogi}evi} i Aleksan-
dar Jovanovi}. Na putovawe ih je ispratio Oliver Stamenko-
vi}, savetnik u ambasadi Srbije u Crnoj Gori.
Me|u pripadnicima oru`anih snaga iz regiona, na {kol-
skom brodu Jadran su pet kadeta i jedan oficir iz Albanije,
jedan slovena~ki oficir i dva oficira Ratne mornarice Gr~ke.
U rumunskoj luci Konstanca pridru`ili su im se i italijanski
kadet i dva rumunska podoficira.
Tokom plovidbe, za kadete, studente i u~enike organizova-
na je nastava i prakti~na obuka u navigaciji, pomorskim ve{ti-
nama i meteorologiji, a za oficire obuka u upravqawu bro-
dom. Najstariji oficir na ovogodi{wem krstarewu Jadranom
jeste komandant Mornarice Vojske Crne Gore kapetan bojnog
broda Rajko Bulatovi}.
Sini{a LUKOVI]
VESTI
Potpisan protokol o donaciji
Janes publikacije
U zgradi Ministarstva odbrane potpisan je Protokol o donaciji
Janes publikacije, u vrednosti od 6.000 dolara, izme|u predstavnika
Programa za razvoj (UNDP) i Instituta za strategijska istra`ivawa.
Protokol su potpisali direktor Instituta za strategijska istra-
`ivawa general-potpukovnik mr Milan Zari} i predstavnik UNDP Vi-
lijam Infante. Tom ~inu prisustvovali su portparol UNDP Stevan
Vujasinovi}, vo|a tima Centra za kontrolu lakog naoru`awa u jugoi-
sto~noj Evropi (SEESAC) Diman Dimov i oficir zadu`en za Projekat
lakog i malokalibarskog oru`ja (SALW) Ivan Zverzhanovski.
Predstavnik UNDP Vilijam Infante uru~io je jedan primerak
Janes publikacije general-potpukovniku mr Milanu Zari}u. Odre|en
broj tih publikacija bi}e dodeqen Institutu za strategijska istra`i-
vawa, a ostali primerci zainteresovanim u sistemu odbrane.
Potpisivawe tog protokola nastavak je dosada{we uspe{ne
saradwe Ministarstva odbrane sa UNDP i Centrom za kontrolu
streqa~kog i lakog naoru`awa, koja je bila usmerena na realiza-
ciju Projekta Razvoj kapaciteta za uni{tavawe minsko-eksploziv-
nih sredstava radi ~i{}ewa mesta eksplozije u Para}inu tokom
2006. i 2007. godine. M. [.
Oebsova radionica
za novinare
U okviru projekta o demokratizaciji sistema bezbednosti, Or-
ganizacija za evropsku bezbednost i saradwu (Oebs), organizovala je
25. i 26. juna radionicu za novinare i predstavnike slu`bi za odno-
se sa javno{}u institucija sektora bezbednosti. Ideja radionice bi-
la je da se ohrabri dobra komunikacija izme|u predstavnika medija i
institucija sektora bezbednosti. Radionici, koja se odr`avala u kan-
tri klubu Babe na Kosmaju, prisustvovali su novinari iz desetak sr-
pskih medija.
Ana Mileti} iz Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva od-
brane govorila je o iskustvima Ministarstva odbrane u radu sa me-
dijima. Istakla je najve}a postignu}a Uprave, poput kampawe Budi
profesionalac, ali i najzna~ajnije ta~ke na kojima }e se odnos sa
javno{}u ubudu}e razvijati.
Portparol Specijalnog tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Ve-
kari} objasnio je medijski nastup svoje institucije, najve}e uspehe,
ali i pogre{ke.
[ef Biroa za saradwu s medijima Ministarstva unutra-
{wih poslova Suzana Vasiqevi}, izme|u ostalog, istakla je zna~aj
vrednosti poverewa ~elnih qudi institucija prema slu`bama za od-
nose s javno{}u. Kazala je i da su novinari uglavnom zadovoqni sa-
radwom sa Biroom.
Jovan Stoji}, {ef kabineta direktora Bezbednosne informa-
tivne agencije, prikazao je novinarima osnovne aspekte wihovog isku-
stva s medijima. S. \.
Priprema ve`be
Air solution 2009
Od 23. do 26. juna u Komandi Vazduhoplovstva i PVO u Zemunu
odr`ana je glavna planska konferencija za ve`bu Air Solution 2009,
koja }e se po~etkom oktobra odr`ati u vazdu{nom prostoru Srbije i
Rumunije.
Na ~elu rumunske delegacije je potpukovnik Remus Lakatu{, a
delegaciju VS predvodi pukovnik Sreto Malinovi}, pomo}nik koman-
danata ViPVO za operacije.
Prvi sastanak odr`an je u Bukure{tu, gde je dogovoren komple-
tan okvir i scenario ve`be, a finalna konferencija bi}e odr`ana u
Rumuniji. M. [.
29
 zdravstvo
Ju bi lej Kli ni ke za ur gent nu
i kli ni~ ku tok si ko lo gi ju VMA
U amfiteatru VMA nedavno je obele`eno ~etrdeset pet godina
postojawa i rada Klinike za urgentnu i klini~ku toksikologiju VMA.
Sve~ani skup otvorio je na~elnik VMA general-major prof. dr Mi-
odrag Jevti}, a proslavi su prisustvovali na~elnik Uprave za zdrav-
stvo MO brigadni general doc. dr Veqko Todorovi}, sa saradnici-
ma, predsednik nacionalne komisije za sprovo|ewe Konvencije o
zabrani upotrebe hemijskog oru`ja ambasador Bratislav \or|evi}
i mnogobrojne kolege iz drugih zdravstvenih institucija u Srbiji, sa
kojima ta Klinika ostvaruje uspe{nu saradwu.
Klinika za urgentnu i klini~ku toksikologiju VMA jedina je spe-
cijalizovana ustanova te vrste u na{oj zemqi, u kojoj se godi{we
le~i vi{e od 3.500 pacijenata iz Srbije, Republike Srpske i Crne
Gore. Wen zna~aj posebno je izra`en u vanrednim situacijama, kao
{to su masovni hemijski akcidenti.
Vojni stomatolozi dobili
licence za rad
Na prigodnoj sve~anosti u Vojnomedicinskoj akademiji stoma-
tolozima zaposlenim u sistemu odbrane u dve klinike VMA za sto-
matologiju i za maksilofacijalnu, oralnu hirurgiju i implantologi-
ju, te u ostalim vojnozdravstvenim ustanovama, uru~ene su licence
za rad. Licence je uru~io direktor Stomatolo{ke komore Srbije dr
Zoran Staj~i}. One va`e od 1. maja 2009. i obnavqa}e se svakih
sedam godina. Osnovni uslov za obnavqawe licenci jesu razli~iti
vidovi stalne edukacije.
Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao je
tom prilikom da ta ustanova mora da ima dobro razvijenu stomatolo-
{ku slu`bu, organizovanu po najsavremenijim svetskim standardima.
Na~elnik Klinike za stomatologiju VMA pukovnik doc. dr Mi-
roslav Dragawac govorio je o rezultatima dosada{weg rada i pla-
novima za daqi stru~ni i nau~ni razvoj i tehnolo{ko osavremewi-
vawa klinike.
30
Obele`ena slava paraklisa VMA
U prisustvu velikog broja zaposlenih i pacijenata, predstavni-
ka Vojske Srbije, Ministarstva vera, javnog `ivota i brojnih verni-
ka, sve~anom liturgijom obele`en praznik Svetog Luke, arhiepisko-
pa simferopoqskog i krimskog, hirurga, isceliteqa, slikara, sve-
titeqa i jerarha, kome je i posve}en nedavno otvoreni paraklis na
Vojnomedicinskoj akademiji.
Liturgiju je slu`io Wegovo preosve{tenstvo vikarni episkop
moravi~ki G. Antonije, koji je nakon pri~e{}a prelomio slavski ko-
la~ i Vojnomedicinskoj akademiji sve~ano uru~io ikonu svetog Luke
simferopoqskog i krimskog, sa deli}em wegovih mo{tiju, dar Wego-
ve svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije G. Kirila.
Doma}in slave bio je na~elnik VMA general-major prof. dr
Miodrag Jevti}.
Opremawe Institutu
za transfuziologiju VMA
Institut za transfuziologiju VMA jedina je ustanova u jugoi-
sto~noj Evropi koja odnedavno poseduje najnoviji aparat za za inak-
tivaciju patogena u produktima od krvi Mirasol PRT sistem.
Princip rada tog sistema je jednostavan i siguran, a pre svega
netoksi~an. Taj aparat donirala je firma Medicon iz Beograda, eks-
kluzivni zastupnik i distributer ameri~ke kompanije CaridianBCT,
vode}eg svetski proizvo|a~a medicinske opreme u oblasti tehnolo-
gija pripreme bezbednih sigurnih produkata od krvi.
Zna~aj i zloupotreba antibiotika
U organizaciji Instituta za mikrobiologiju VMA, u toj ustano-
vi odr`an je stru~ni skup na kome se raspravqalo o zna~aju racio-
nalne upotrebe antibiotika u klini~koj praksi. Skupu su prisustvo-
vali brojni lekari klini~ari, mikrobiolozi i epidemiolozi sa
VMA i ostalih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
U~esnike skupa pozdravila je dr sc. med. Elizabeta Ristanovi},
koja je tom prilikom naglasila da }e 21. vek obele`iti mikrobiolo-
gija i da problem upotrebe i zloupotrebe antibiotika zauzima zna-
~ajno mesto u savremenoj medicinskoj praksi.
Na skupu su govorili stru~waci sa VMA pukovnik prof. dr
Darko No`i}, prim. dr Branka Tomanovi} i pukovnik prof. dr
Predrag Romi}.
Delegacija VMA u Ra{kom okrugu
Delegacija VMA, koju je predvodio na~elnik general-major
prof. dr Miodrag Jevti}, nedavno je posetila Zdravstveni centar
Studenica u Kraqevu i sa rukovodstvom te institucije razmotrila
sve aspekte dosada{we uspe{ne saradwe dve ustanove, koja je pre
nekoliko meseci ozvani~ena potpisivawem Protokol o saradwi.
U delegaciji VMA bili su i pukovnik prof. dr Neboj{a Stan-
kovi}, na~elnik Grupe hirur{kih klinika, i vojni slu`benik Verica
Milovanovi}, na~elnica Odeqewa za zdravstvenu negu VMA.
Pripremila E. RISTANOVI]
1. jul 2009.
SPECIJALNI PRILOG 45

VOJNI UDARI U 20. VEKU

ORGANIZOVANI
HAOS

Autor priloga dr Mile BJELAJAC

 M A L A I S T O R I J A P U ^ A
STAWE PREVRATA
Istorija je bogata
primerima dr`avnih i
vojnih udara, a dana{wica
kao da potvr|uje da }e to
i nadaqe biti praksa
Na policama kwi`ara u svetu nude se
priru~nici za planirawe i provo|e-
N we vojnih udara, koje pi{u stru~waci
za specijalne operacije (npr. Ken
Connor, David Hebdich, How to stage
Military Coup: From Planning to Execution;
Edward Luttwak, Coup dEtat. A Practical
Handbook). Napisani su radovi o novom tipu propagande i pri-
premawu organizovanog haosa, ulozi globalnih medija. U orga-
nizaciji ameri~kih vojnih analiti~ara, 2006. godine odr`ana je
rasprava sa pitawem da li je mogu}e nezamislivo dr`avni udar
u Americi (American Coup dEtat: Military Thinkers discusse the Unt-
hinkable, Harpers Magazine, april 2006). Jedan od u~esnika (A. J.
Bacevich) ukazao je da nisu uniformisana lica ta koja su potenci-
jalno opasna ve} militarizovani civili kojima je vojska sredstvo.
Tako|e, uperio je prst na strahovitu upletenost ideologije naci-
onalne bezbednosti, koja je plod hladnog rata, ali je posebno
prisutna posle 11. septembra.
VOJ SKA DO MI NANT NA SI LA
Obi~no se dr`avni udari vide kao forma nasilne smene vla-
sti ili vladara u jednoj zemqi, koju prvenstveno organizuju unutra-
{wi elementi, nasilnim i nelegalnim sredstvima. Za razliku od re-
volucije, kao masovne forme prevrata, udari su obi~no delo mawe
grupe, naj~e{}e vojnih li~nosti u sprezi sa opozicionim politi~ari-
ma ili sa osloncem na inostranstvo. O prikrivenom uticaju stranih
vlada, pa i multinacionalnih kompanija na promene vlada, re`ima
ili diktatora pisali su mnogi autori analiti~ari hladnog rata.
Protagonisti ili naru~ioci prevrata nisu uvek u potpunosti
iskalkulisali posledice, koje su ~esto uvodile zemqe u dugotrajne
gra|anske ratove sa tragi~nim posledicama. Mnogi prevrati bili
su neuspe{ni. Mada je od nekih udara pro{lo vi{e decenija ili ~i-
tav vek, o wihovim pravim pozadinama jo{ se naga|a ili se prepri-
~avaju legende.
Kao posledica udara, na vlast dolaze vojni ili do tada opozi-
cioni lideri, no u svakoj varijanti vojska je dominantna sila bilo
kao izvr{ilac ili kao oslonac prevratnih snaga. Napoleon Bona-
parta iskoristio je svoj presti` u vojsci i oslonac na garnizon u
Parizu kada je ukinuo Revolucionarni direktorijum 1799. godine i
proglasio sebe za prvog konzula. Wegov sestri} Louis Bonaparta,
predsednik Francuske, tako|e je sa osloncem na vojsku ukinuo repu-
bliku 1851. godine i proglasio sebe carem. Kraq Aleksandar Ka-
ra|or|evi} je tako|e ra~unao na podr{ku vojske kao wen vrhovni
komandant kada je ukinuo ustav, raspustio parlament i uveo li~ni
re`im 1929. godine.
Ceo 20. vek pun je primera dr`avnih i vojnih udara, posebno
postkolonijalna era. Neki su postali nezaobilazni beo~ug u pisawu
32
moderne istorije, kao {to je slu~aj sa udarom u Kongu 1965. ili on-
im u ^ileu 1973. godine, ru{ewe predsednika Makariosa na Kipru
1974, vojni udar u Poqskoj generala Jaruzelskog 1981. godine ili,
u najnovijem vremenu, poku{aj ru{ewa Mihaila Gorba~ova 1920.
avgusta 1991. Gotovo da nema dr`ave u sredwoj i Latinskoj Americi
ili na Karibima, koja nije iskusila po nekoliko dr`avnih udara u
svojoj novijoj istoriji. Afrika, Bliski istok, Turska, Afganistan,
Iran, Pakistan, Burma, Tajland, Kamboxa, Vijetnam, Indonezija i
mnoge druge, iskusile su stawe prevrata. Evropske zemqe pre Drugog
svetskog rata spoznale su mnoge forme dr`avnih udara i zavo|ewa
li~nih re`ima. Praksa je na starim tradicijama samo nastavqena
posle 1945. godine. ^ak i stabilne demokratije kakva je Francuska
~esto su bile na rubu prevrata. Tako su se generali iz Al`ira, pred-
vo|eni Masijem i Salanom (Massu i Salan), i wihove pristalice u
metropoli pobunili 13. maja 1958. protiv kandidature Pjera Fil-
mana (Pierre Pflimlin) za predsednika, koji je najavio spremnost da na-
pusti koloniju, i zahtevali dolazak De Gola (De Gaulle) na vlast. U
kriti~nom trenutku sam De Gol bio je u Al`iru. Time je sru{ena ~e-
tvrta republika. Jednako tako grupa generala pobunila se krajem
aprila 1961. godine protiv predsednika De Gola, oslawaju}i se na
teroristi~ke akcije organizacije OAS i padobranske jedinice. U
tom poku{aju prevrata, general De Gol jedva je izbegao atentat.
IS KU STVA BAL KA NA
Nije mawkalo prevrata ni u Srbiji, Gr~koj, Bugarskoj i Albani-
ji. U svim zemqama vojska ili naoru`ane pristalice (Albanija) da-
vale su ton prevratu. U Srbiji je po~etkom veka smewena dinastija,
u Gr~koj su udari bili gotovo svakodnevna pojava u me|uratnim godi-
nama. U pobe|enoj Bugarskoj prvi poku{aj prevrata bio je inspiri-
san neprihvatawem kapitulacije 1918, dok je ru{ewe Zemqoradni~-
ke vlade Stambolijskog 1923. godine upam}eno po masovnim likvida-
cijama i mu~ewima. Car Boris i vojna liga doveli su udarom 1934.
godine na vlast Cankova. U Albaniji su se udarima smewivali Zogu
i Fan Noli, a kao `rtva atentata pao je Esad Pa{a. Dvorskim uda-
rima u Albaniji (1928), Jugoslaviji (1929) i Rumuniji (1938) suspen-
dovani su ustavi, vlade i parlamenti, a monarsi su preuzeli sve
prerogative. Rumunski kraq Karol oslonio se na budu}eg diktatora
generala Antoneskua, a kraq Aleksandar tokom svog vremena na ge-
nerala @ivkovi}a. Vojni zaverenici su ponovo stupili na scenu Ju-
goslavije 27. marta 1941. godine.
1. jul 2009.
 P R E V R A T I N O V I J E I S T O R I J E

ZONA OTVORENIH PITAWA

Nekoliko karakteristi~nih
primera pu~eva u 20. veku
poja{wava i principe
wihovog organizovawa,
o~ekivawa pu~ista
ostvarena ili izneverena,
ali i uticaje vode}ih
svetskih sila na tokove
i razre{ewa tih sukoba

r~ka je u novijoj istoriji upamtila vi{e udara i diktatura u Ponovnim, tre}im dolaskom za premijera Gr~ke 1928, Elefte-
koje su bile ukqu~ene vojne li~nosti. Vojska je tek koju dekadu ros Venizelos je svojim postupcima otu|io od sebe generala Georgi-

G nakon zadobijawa nezavisnosti naterala kraqa Ota da odo-

bri dono{ewe ustava 1843. godine. Potom je jedan od najemi-
nentnijih gr~kih dr`avnika u 20. veku, Elefteros Venizelos,
postao prvi put premijer posle vojnog udara 1909. godine. Dr`avni
udar 1922, kojim je general Nikolaos Plastiras svrgnuo kraqa Kon-
stantina I, imao je aktivnu podr{ku generala Teodorosa Pangalosa
(18781952), koji }e postati ministar vojni i ubrzo vladati kao
diktator. Na prvom koraku organizovao je su|ewe {estorici mo-
narhista, vojnih i civilnih lidera koji su optu`eni za veleizdaju
zbog izgubqenog rata u Maloj Aziji i
pogubqeni. Sam je reorganizovao gr~-
ku vojsku na severu i Vrhovnu komandu.
Oficiri lojalni Pangalosu obo-
rili su 24. juna 1925. vladu, koja je bi-
la spremna da prihvati mirovni ugovor
u Lozani, i inaugurisali generala za
predsednika. General se 3. januara
1926. proglasio diktatorom. Me|u-
tim, ubrzo su mnogi mla|i oficiri, ko-
ji su ga doveli na vlast, postali neza-
dovoqni wegovim postupcima u me|u-
narodnim odnosima, jer su smatrali da
{tete gr~kim interesima, a i zbog te-
{ke ekonomske situacije u kojoj se on
nije snalazio, pa su 24. avgusta iste
godine izvr{ili kontraudar i skinuli
ga sa vlasti. Predsednik republike po-
novo je postao admiral Pavlos Koun-
touriotis, nekada{wi ~lan Venizelo-
sovog ratnog trijumvirata, koji je pre-
veo Gr~ku na stranu saveznika. Nemir-
ni duh Pangalosa je odveo u zatvor
(19301932).
osa Kondilisa, koji }e pre}i u protivni~ki tabor i ubrzo postati
sudbonosan u nacionalnim doga|ajima. Venizelos, mada je uveo no-
vi, ve}inski izborni sistem, gubi glatko izbore 1933. godine. We-
gov prijateq, general Pangalos, pu~ista iz 1922, poku{ava da ga
vrati na vlast novim vojnim udarom. Taj poku{aj je 6. marta 1933.
bedno propao. Mada nije bilo utvr|eno da li je i koliko sam Veni-
zelos podsticao udar, wegovi protivnici su ga optu`ivali za to i u
junu 1933. na wega izvr{ili atentat, koji nije uspeo. Plastiras i
Venizelos postaju izbeglice u Francuskoj. U zemqi je vladalo van-
redno stawe.
PO VRA TAK KRA QA
No, dvojica prijateqa ne miruju. U dosluhu
wihove prista{e iz oficirskog kora 1. marta
1935. ponovo poku{avaju da obore vladu Calda-
risa udarom. Taj poku{aj izazvao je pogibiju ne-
koliko qudi. U sudskim procesima koji su sledi-
li, 60 oficira je osu|eno na smrt, ali su samo
dva pogubqena, oko hiqadu qudi je optu`eno zbog
sau~esni{tva, 1.500 oficira svih rodova izba-
~eno je iz slu`be, a mnogi od wih su ra`alovani.
Udar je samo ubrzao vra}awe monarhije,
ono ~ega su se sami pu~isti najvi{e pla{ili, i
uvo|ewe prikrivene diktature. Antivenizelisti
ukidaju Senat, u kome ve}inu imaju wihovi pro-
tivnici, i raspisuju izbore za jun 1935, u uslo-
vima u kojima je vanredno stawa jo{ bilo na sna-
zi. Rojalisti, koje je predvodio general Kondi-
lis, vi{e nisu bili spremni ~ak ni da na re~ima
General Teodoros Pangalos

33
 udela u ru{ewu vlade Makariosa na Kipru. Mnogi Grci su shvati-
li re~i izviwewa prilikom posete Klintona Atini 1999. godine
kao direktnu potvrdu sumwi da su SAD podr`avale huntu, pa ~ak
imale ulogu u planirawu samog pu~a. Isti~e se ~iwenica da su
zbog va`nosti polo`aja Gr~ke u Severnoatlantskoj alijansi slu-
`be SAD usko sara|ivale sa Gr~kom obave{tajnom slu`bom (KYP)
i LOK Special Forces, koje }e biti ukqu~ene u izvr{ewe pu~a. Briga
Alijanse po~ivala je na ~iwenici da je zemqa politi~ki bila stal-
no podeqena i posle okon~awa gra|anskog rata, te da je postojao
strah od levi~arskog pu~a. ^iwenica je da su gr~ki oficiri oba-
vestili svoje ameri~ke kolege o nameravanom pu~u nekoliko dana
unapred.
Posle poku{aja mornari~ke pobune u maju 1973. godine i stu-
dentskih demonstracija koje su krvavo rasturene, komandant vojne
policije general Joanidis oborio je sa vlasti dotada{weg pred-
sednika Papadopulosa. Bio je to mini udar tvrde struje hunte pro-
tiv doskora{weg lidera.
Atina su|ewe u~esnicima pu~a 1935. godine
Kraj sve nepopularnije hunte do{ao je na zahtev vojske da se
vlast preda civilima.
po{tuju ustav. Tra`ili su od predsednika vlade da vrati monarhiju,
a kada on to odbio, sam general, uz podr{ku svojih oficira, udarom
izvedenim 10. oktobra 1935, sebe postavqa za premijera i progla-
{ava monarhiju, a sebe za regenta. Potom je organizovao plebiscit
za povratak kraqa. U zemqu se vratio kraq \or|e II posle 15 godi-
na izgnanstva. Taj vladarski dom bio je u rodbinskim vezama sa do-
mom Kara|or|evi}a.
Zanimqivo je kako je potom politi~ka pat-pozicija dovela do
jo{ ve}eg uplitawa monarha i vojske u vladawe Gr~kom. Glavne po-
liti~ke snage u Skup{tini, bez dominantne prevage (Narodna i
Liberalna stranka) ne mogu da se dogovore o vlasti. ^ak su tajno
pregovarale i sa komunistima kako bi ih privukle na svoju stranu
i namakle potrebnu ve}inu. No, sve pada na zahtevu Liberala da
se izba~eni oficiri vrate u slu`bu. Kada je ministar vojni u pri-
vremenoj vladi Papagos preneo zabrinutost vojske kraqu, ovaj ga
je odmah smenio krajwe desni~arskim generalom i liderom Slobo-
doumne stranke Joanisom Metaksasom. U aprilu 1936. godine um-
ro je privremeni predsednik vlade, pa je kraq na to mesto posta-
vio Metaksasa. Gr~ka je dobila novog diktatora, koga }e sa scene
odneti smrt po~etkom 1941. godine. Mada je na unutra{wem planu Gr~ka
opona{ao svoje nema~ke i italijanske uzore, poku{avaju}i da di-
sciplinuje nemirni duh zemqaka, u spoqnoj politici ostao je do-
sledan starim savezni~kim vezama, posebno britanskim.

VRE ME PU KOV NI^ KE HUN TE

Dana{wim savremenicima bli`i je i poznatiji vojni udar
izveden u Gr~koj 21. aprila 1967. godine. Na ~elu pu~a ovoga puta
bio je pukovnik Georgios Papadopulos, a saradnici su mu bili
Makarezos, Patakos i oficiri wegovog ili ni`eg ranga. Ti vojni-
ci su se direktno ume{ali u spor kraqa Konstantina II i tada-
{weg premijera, ve} vreme{nog Georgija Papandreua. Sam Papa-
dopulos je posle pu~a postao ministar odbrane i ~lan Predsedni-
{tva vlade. Posla poku{aja kraqevog kontraudara 13. decembra
iste godine, postao je premijer, a 21. marta 1972, proglasio je
sebe za regenta. Izbegao je poku{aj atentata 1968. godine. Vreme
posle pu~a u Gr~koj, ali i {ire, bilo je poznato kao vreme pukov-
ni~ke hunte i trajalo je do 1974. godine. Bio je to period koji po
brutalnosti postupaka prema protivnicima, na~inima mu~ewa i
ograni~ewu gra|anskih sloboda prevazilazi sva ranija iskustva
te zemqe. Mnoge istaknute li~nosti gr~kog javnog `ivota oti{le
su u emigraciju. Me|u wima i poznata glumica i peva~ica Melina
Merkuri, koja je ostavila nadahnute, protestne pesme o tom vre-
menu. Hunta je, uz podr{ku slu`benih ameri~kih krugova, imala

34 1. jul 2009.
 KI PAR
Vojni udar kojim je oboren predsed-
nik nesvrstane republike Kipar arhie-
piskop Makarios organizovali su odla-
ze}a hunta i general Joanidis u Atini.
Prethodno je hunta svojim zao{travawem
odnosa o razgrani~ewu sa Turskom i po-
ku{aja da se Kipar stavi pod kontrolu
nacionalnog sredi{ta, izazvala niz
lo{ih posledica. Makarios, koji se opi-
rao te`wama Atine, i optu`ivao huntu da
`eli da uni{ti samostalnost te zemqe,
zatra`io je po~etkom jula 1974. da svi
oficiri gr~ke armije napuste redove Ki-
parske nacionalne garde. Odgovor Joa-
nidisa na taj zahtev bilo je pokretawe
dr`avnog udara. Umesto nacionalnog
odobravawa, general je bio suo~en sa
invazijom turskih snaga na severni deo
otoka 20. jula i nu`no{}u da odstupi.
Predsednik Makarios, koji }e se, po-
sle izbegli{tva, krajem iste godine vrati- Arhiepiskop Makarios
ti na Kipar, bio je `rtva ne samo dveju de-
sni~arskih vojnih hunti gr~ke i turske, ve}
i onih koji su vodili brigu o strate{kom
planirawu na osetqivom ju`nom krilu Se-
vernoatlantske alijanse i strate{ki va-
`nom otoku van kontrole, koji je u nepo-
srednoj blizini Bliskog istoka, gde je netom
okon~an jo{ jedan u nizu ratova.
Politi~ar koji je u administraciji
SAD direktno odgovoran za kreirawe
vawske politike, dr`avni sekretar, {ef
Nacionalnog saveta za bezbednost, pred-
sednik Komiteta ~etrdesetorice, nadzor-
nik prikrivenih operacija Henri Kisin-
xer (Henry Kissinger), upadqivo je }utao u Podeqeni Kipar
svojim memoarima o celoj epizodi. Ta~ni-
je, tvrdio je da je bio iznena|en doga|aji-
ma. Tako|e, trudio se da odslika Makariosa kao ~oveka koji je uzro-
kovao tenzije. Mada }e u tre}em tomu dopuniti svoja javno iznesena
vi|ewa kritikama i gr~ke i turske hunte, ostao je pri tvrdwama koje
je saop{tavao na pres-konferencijama da u vreme doga|aja nije
bio upu}en u planove. Istra`ivawa i svedo~ewa wegovih bliskih
saradnika to opovrgavaju. Dva meseca pre udara, u maju 1974. godi-
ne, Kisinxer je od {efa Kiparskog deska u Stejt departmentu Toma-
sa Bojata (Thomas Boyatt) primio memorandum sa ta~nim predvi|a-
wem akcija Joanidisa da predstoji udar hunte na Kipar i Makari-
osa. Sekretar je upozoren da je potreban hitan demar{ u Atini ka-
ko bi se hunta odvratila od tih planova. U protivnom, neupu}ivawe
demar{a zna~ilo bi da su SAD indiferentne. Bojat je, tako|e, na-
veo da }e u slu~aju da hunta krene sa izvr{ewem plana, bez sumwe,
time izazvati tursku invaziju. Kratko vreme posle toga, 7. juna 1974,
interno izdawe za potrebe obave{tajnih slu`bi i Stejt departmen-
ta National Intelligence Daily donelo je citat iz ameri~kog slu`benog
izve{taja sa terena od 3. juna, u kome su ta~no nazna~eni pravac
razmi{qawa i namera generala Joanidisa, ube|ewe da }e on mo}i
~ak i bez pomo}i organizacije EOKA da izvede smenu za 24 sata, go-
tovo bez krvi. Turci }e, po tom izve{taju, tiho prihvatiti smenu svog
kqu~nog neprijateqa. U izve{taju je navedeno da }e Makariosa uklo-
niti u slu~aju bilo kakve wegove provokacije i da }e, nakon toga, ko-
na~no, Gr~ka i Turska mo}i direktno da se dogovore o sudbini Ki-
pra. Da je Kisinxer bio dobro upu}en, svedo~i i poziv senatora
Vilijama Fulbrajta (William J. Fulbright), predsednika senatskog
Komiteta za spoqnu politiku, da se pre-
duzmu koraci koji bi odvratili huntu od
avanture. To bi, smatrao je senator, bar
delimi~no popravilo moralnu {tetu koju
su SAD sebi nanele oprostom hunti. Na-
veo je i da }e potez hunte neminovno do-
vesti do gr~ko-turske konfrontacije, te
da }e, ako se SAD ne ume{aju, biti okr-
wen wihov ugled na Kipru. Iz svedo~ewa
tada{weg ameri~kog ambasadora u Atini
Henrija Taske (Henry Tasca) vidi se da je
Joanidis vehementno odbijao da sara|uje
sa diplomatskim deskom i da je komunici-
rao iskqu~ivo kanalima Centralne agen-
cije. Taska je dao do znawa da on nije bio
u prilici da kontroli{e {ta je odlazilo
ili stizalo tim kanalima. Gr~ki general
Grigorios Bonanos, komandant gr~ke voj-
ske u vreme pu~a, potvrdio je u svojim me-
moarima 1986. godine da su odobrewe
i podr{ka stigli u wihovo obave{tajno
odeqewe preko Tomasa Papasa, ~oveka
koji je bio odre|en za poverqivu vezu
hunte i NiksonKisinxer administraci-
je.
No, {ta je bila stvarna pozadina
pona{awa pojedinih u~esnika? Da li je to,
kako su pre desetak godina napisala dvo-
jica ameri~kih istra`iva~a, bio strah da
britanski laburisti ukinu britanske ba-
ze na otoku i ceo strate{ki va`an pro-
stor bude prepu{ten neizvesnoj sudbini,
a Zapad ostane bez elektronskih osma-
tra~nica? Za{to je Kisinxer de fakto po-
dr`avao planove hunte, a potom Britan-
cima udario veto da u~ine bar neke voj-
ne pokrete i preduprede tursko iskrcava-
we ta su pitawa jo{ uvek bez validnog
odgovora.
^I LE
U septembru 1970. godine levi~arski kandidat dr Salvado-
re Aqende zadobio je na predsedni~kim izborima tanku ve}inu od
36,2 posto. Wega su potom u Kongresu podr`ale neke hri{}an-
ske i mawe radikalne partije, ali i levica, te je nakon dva mese-
ca progla{en za predsednika. ^ile je do tada smatran naj-
naprednijom, stabilnom pluralisti~kom demokratijom
ju`ne ameri~ke hemisfere. Bira~ko telo je bilo
uglavnom podeqeno na tri podjednaka dela: desni-
35
^ile 1970 napad na predsedni~ku palatu
cu, Hri{}anske demokrate i partije centra,
te socijaliste i komuniste. Ve}ina je uvek bi-
la formirana iz prve dve grupe, tako da levi-
ca nije imala priliku da vlada. Podeqena de-
snica, posebno ekstremna, i mo}ne korpora-
cije (ITT, Pepsi, Chase Manhatten Bank) nisu mo-
gle da prihvate stawe posle septembra 1970.
godine. Wihova mr`wa je ubrzo imala odjeka
kod Niksona (R. Nixon), kome se obratio pred-
sednik kompanije Pepsi Donald Kendel (Do-
nald Kendall), ina~e wegov prvi poslodavac u
karijeri. Nikson je odmah o tome prodiskuto-
vao sa Rokfelerom, direktorom ^ejs Menhetn
banke i direktorom Centralne agencije Ri-
~ardom Helmsom (Richard Helms). Ukratko je za-
kqu~eno da Aqende ne sme da preuzme vlast.
Nije se smelo osvrtati na rizike, za 48 sati
vaqa isplanirati akciju, odvojiti deset mili-
ona dolara, po potrebi i vi{e, odabrati naj-
boqe qude, raditi neprekidno i iskqu~iti
ambasadu SAD u ^ileu iz akcije. Tako|e je na-
re|eno da ~ileanska ekonomija ima da pro-
cvili. Dok je tim u Lengliju bio u formirawu,
ambasador SAD u ^ileu Kori (Edward Korry)
bio je potpuno iskqu~en.
Ipak, taj plan je nai{ao i na trenutne i na dugoro~ne prepre- skim grupama. Za generalove qude su u oktobru isporu~eni oru`je i
ke. Najve}i problem predstavqala je Vojska ^ilea, koja je, za raz- gasne granate kako bi kidnapovali [najdera, ali se nije ni po-
Ulice Santjaga u vreme prevrata
36
Predsednik Aqende okru`en obezbe|ewem
liku od zemaqa u okru`ewu, imala dugu tra-
diciju apstinencije od politike. Dakle, ima-
la je legalisti~ku poziciju u okviru civilno-
vojnih odnosa. Privremena prepreka izvr-
{ewu pu~a bila je sama li~nost tada{weg na-
~elnika General{taba ~ileanske armije Re-
nea [najdera (Ren Schneider). On je bio ~vr-
sti legalista i suprotstavqao se bilo kakvom
me{awu armije u izborni proces. Na sastan-
ku u Ovalnom kabinetu 18. septembra 1970.
odlu~eno je da on ima da ide.
Prvobitni plan je bio da ga kidnapuju
oficiri ekstremisti, na na~in koji bi dao
povoda da se misli kako su iza otmice stajale
pristalice Aqendea i levi~ari. Pretposta-
vqalo se da bi to izazvalo paniku u zemqi i
da bi Kongres odbio da Aqendeu poveri pred-
sedni{tvo. Za tu otmicu oficirima je ponu-
|ena svota od 50.000 dolara. U Vojsci su,
uprkos podelama, oklevali. U javnosti su po-
~ele da figuriraju grupe Patrija i Libertat,
sa kojima je, mimo znawa ambasadora SAD,
General Augusto Pino~e kontaktirao wihov vojni ata{e. Karta je ba-
sa zaverenicima ~ena na generala Roberta Vijoa (Roberto Via-
ux), koji je imao veze sa pomenutim desni~ar-
stavqalo pitawe {ta }e sa wim biti posle toga. @urilo se da se
sve obavi pre 24. oktobra i odluke Kongresa. U instrukcijama od
16. oktobra insistiralo se da sve aktivnosti budu strogo tajne i
bezbedne kako bi se prikrila ume{anost SAD. U slu~aju da se pro-
biju rokovi, vaqalo je nastaviti sa jednakim pritiskom dok se Aqen-
de ne obori. General [najder je izbegao prvi poku{aj otmice 19.
oktobra. Propao je i drugi poku{aj 20. oktobra, ali su zaverenici
22. oktobra uspeli da ga ubiju iz automatskog oru`ja koje im je do-
stavqeno. Put za uklawane novoizabrane vlade bio je otvoren, kao
i projekat FUBELT u Lengliju, pod kojim je vo|ena cela operacija. Na
ekonomskom poqu ukinuta je pomo} i redukovane su investicije. Sa
vojnim re`imima u okru`ewu dogovorena je koordinacija u priti-
scima na ^ile i stvarawu opozicije unutar zemqe. Kona~no, posle
{trajkova sindikata privatnih kamionxija i posvema{we depresije,
organizovane snage unutar Vojske, sa generalom Augustom Pino~eom
(Pinochet) na ~elu, izvr{ile su udar 11. septembra 1973. godine.
Predsedni~ka palata bombardovana je i avionima. Odano obezbe-
|ewe i predsednik na{li su smrt u tom sukobu. Svet je sa zgra`awem
pratio osvetni~ko pona{awe hunte i masovne egzekucije.
1. jul 2009.
 U D A R I U P O S T K O L O N I J A L N O J E P O H I

POQA SMRTI
Veliki broj dr`avnih i vojnih udara
potresao je tek oslobo|ene dr`ave Afrike
i Azije. U pozadini nekih od wih stajale su
nekada{we metropole, multinacionalne
kompanije ili nove sile hladnog rata
i wihove obave{tajne slu`be.

edan od brutalnijih udara je svakako svrgavawe i na~in likvi-

dacije prvog premijera Demokratske Republike Kongo Patrisa

J Emerija Lumumbe (Patrice Emery Lumumba) 14. septembra 1960.

godine. Lumumba je bio poznati lider antikolonijalne borbe i
prvi izabrani premijer po sticawu nezavisnosti ispod belgij-
ske kolonijalne uprave 24. juna 1960. U kratkoj predistoriji uda-
ra Lumumba je do{ao u sukob sa predsednikom dr`ave Kasom Vu-
buom koji ga je otpustio. Premijer je za uzvrat ilegalno smenio
predsednika u Senatu, gde je imao upori{te, i onemogu}io novoi-
menovanog predsednika vlade da primi du`nost jer nije imao po-
dr{ku u parlamentu.

BEZ FER PRO CE SA

Me|utim, pukovnik @ozef Mobutu (Joseph Mobutu) podr`an
od stranih slu`bi izveo je udar, uhapsio Lumumbu i stavio ga u
ku}ni pritvor, a tako|e onemogu}io Kasa Vubu. Snage Ujediwenih
nacija su ga obezbe|ivale i poku{avale da se izbegne tragedija
gra|anskog rata. Ali Lumumba ne miruje, izvla~i se iz pritvora,
odlazi na sever me|u svoje pristalice i poku{ava da oformi svo-
ju vladu. Trupe Mobutua po~ele su da ga gone i on je ponovo uhap-
{en u Port Franki decembra 1960. Strane diplomate i pripad-
Prvi premijer Demokratske Republike Kongo
Patris Emeri Lumumba
nici UN u Leopoldvilu, gde je kasnije doveden, pri-
metile su o~ite tragove mu~ewa i maltretirawa na
wemu. Bio je vezan lisicama. Uzalud je apelovao na
prisutne oficire UN da mu prisko~e u pomo}, oni
su ostali samo posmatra~i i svedoci, kao i strani
novinari. Prvi generalni sekretar UN Dag Hamar-
{eld apelovao je na Kasa Vubu da mu se omogu}i fer
proces, ali uzalud. Uskoro }e i sam Hamar{eld po-
ginuti pod nerazja{wenim okolnostima u avionskoj
nesre}i u Kongu.
Lumumba je licemerno poslat u pobuwenu Ka-
tangu na ruke svom najve}em neprijatequ Mujisu
^ombeu. Ubijen je 17. januara 1961. u trideset pe-
toj godini `ivota. Pilot koji ga je isporu~io pri-
~ao je da nije imao snage da gleda divqa~ko mu~ewe
koje je usledilo i ubistvo biv{eg premijera. Svet
se zgra`ao. U ve} razbuktalom hladnom ratu SSSR

Nasiqe u Kongu

37
je za svu odgovornost optu`io
zapadne zemqe i UN.
Taj udar je bio samo prvi u
nizu. Slede}i je ve} bio 1963,
a naredni 1965. kada je do{ao
na vlast general Mobutu i ostao
do 16. maja 1997. godine kada je
i on oboren pobunom i vojnom
pobedom Lorensa Kabile. Kongo
je potom do`iveo vi{e poku{a-
ja udara i novi gra|anski rat u
isto~nim provincijama.

NO VA
AZIJ SKA
DE MO KRA TI JA
Tek oslobo|en od francu-
ske kolonijalne uprave i pode-
qen na suprotstavqeni Sever
i Jug, Vijetnam je postao popri-
{te ~estih prevrata. Generali
su uz asistenciju pokroviteqa
smewivali jedni druge.
General Ngo Din Dijem je
iz francuske slu`be pre{ao
pod pokroviteqstvo SAD i po-
stao prvi predsednik Ju`nog
Vijetnama. Promovisan u svet- Vijetnam, samospaqivqwe budisti~kog monaha u znak protesta
skoj javnosti kao demokrata, u
svojoj zemqi postupao je suro-
vo kao pravi orijentalni despot. Bio je ube|eni antikomunista i General Dung Van Min nije dugo ostao na vlasti. I wega je u
time je stekao naklonost pokroviteqa. Za unutra{wu upotrebu januaru 1964. zbacio generala Ngujen Kan. Imao je sre}u da nije
imao je oreol velikog nacionaliste i aristokrate iz mandarin- pogubqen. Ponovo je postao predsednik Ju`nog Vijetnama i pre-
ske porodice. Wegovi postupci nisu mogli opravdati propagandu dao je zemqu snagama Vijetkonga 1975, posle ~ega je `iveo u ame-
da }e Dijem u~initi Ju`ni Vijetnam parlamentarnom i ustavnom ri~kom egzilu.
republikom i da }e wegovo misionarstvo iz haosa intriga izli- Ngujen Kan je sam iskusio mogu}nost da bude zba~en ve} u av-
ti novu azijsku demokratiju. gustu 1964. Vijetnamski revolucionarni savet ga je ipak 24. sep-
Istro{en, oboren je u vojnom udaru generala Dung Van Mina tembra smenio i ostavio na polo`aju na~elnika general{taba.
(Doung Van Minh) 2. novembra 1963. godine. Posle krvavog zauze- Me|utim, on je nastavio da vlada iz senke. Slede}i udar na de
}a palate Gia Long u Sajgonu, uhap{eni su on i wegov mla|i brat fakto wegovu vladu izvr{i}e general Ngujen Van Tie i vazduho-
Nu koji mu je bio prvi savetnik. Po nare|ewu Mina oni su ubijeni. plovni mar{al Ngujen Kan u februaru 1965. Vojnici su formal-
no uspostavili civilnu vladu dr
Pan Hij Kua. Premijeri }e se me-
wati, a general Van Tie osta}e
predsednik do sloma 1975.
U susednoj Kamboxi nije
bilo mawe tragi~no. U martu
1970. godine premijer i gene-
ral Lon Nol oborio je nasled-
nog princa Norodoma Sihanuka.
Sam general postao je predsed-
nik Kmerske Republike 1972.
godine i ostao na toj du`nosti
do 1975. godine. Zemqu je tre-
sao gra|anski rat, a potom je
postala popri{te neprekidnog
ameri~kog bombardovawa i
agresije Vijetnama. Danas se u
svetskoj javnosti pomiwu samo
Crveni kmeri i wihov revolu-
cionarni teror, poqa smrti i
iseqavawe Pnom Pena. General
Lon Nol predat je zaboravu.

Vazduhoplovni mar{al Ngujen Kan General Ngo Din Dijem

1. jul 2009.
38
 P U ^ E V I U S O C I J A L I S T I ^ K I M
ISKUSTVO ISTOKA
Primeri Poqske, Sovjetskog Saveza
i neuspelog vojnog udara u SFRJ,
pokrivaju na neki na~in specifi~nosti
pu~eva u socijalisti~kim dr`avnim
ure|ewima
osle diktature generala Pilsudskog u me|uratnom periodu,
Poqska je u vreme socijalizma imala jo{ jedno iskustvo sa
P uplitawem visokih vojnih li~nosti u politiku u periodu od
1981. do 1990. godine.
POQ SKA
U februaru 1981. godine general Voj~ek Jaruzelski (Wojciech
Witold Jaruzelski) postao je predsednik poqske vlade, zadr`av{i i
funkciju ministra odbrane. Sa tog mesta je u decembru iste godine
izveo dr`avni udar tako {to je proglasio vanredno stawe. Zadr-
`ao je ulogu prvog ministra (1981. do 1985) i stao na ~elo Vojnog
saveta nacionalnog spasa. Potom je bio {ef Dr`avnog saveta, a
pred slom socijalizma u isto~noj Evropi i predsednik Poqske
(19891990). Kao ~lan najvi{ih partijskih organa, ve} 1970. go-
dine u~estvovao je u odstrawivawu dotada{weg generalnog sekre-
tara Valdislava Gomulke i dolasku Edvarda Gjereka. Bio je na vi-
sokim partijskim du`nostima i wegovi istomi{qenici su ga podr-
`ali u nameri da se sa~uva stabilnost poqskog sistema pod tala-
som {trajkova i pritisaka pokreta Solidarnost, koji je bio na
razli~ite na~ine podr`avan od zapadnih vlada.
Vanrednom stawu prethodilo je mnogo dramati~nih sednica
Centralnog komiteta Radni~ke partije, sednica vlade i me|una-
Z E M Q A M A
rodnih kontakata. U zemqi se ekonomsko stawe pogor{avalo, Poq-
ska je bila paralisana i u snabdevawu i u komunikacijama. Obe
strane {irile su i dezinformacije. Sam Jaruzelski zbunio je jav-
nost svojom navodnom izjavom na nekoj sednici Politbiroa da bi
pre izvr{io samoubistvo, nego dozvolio da poqski vojnik puca
na Poqaka. Ipak, dezinformacija nije bilo masovno ru{ewe
spomenika Crvenoarmejcima, {to je uzburkavalo Moskvu. U okto-
bru 1981. godine sukobila su se gledi{ta Jaruzelskog i tada{weg
generalnog sekretara Kawe, koji je na plenumu CK dao ostavku, a
general je 18. oktobra izabran za novog sekretara. Nedequ dana
posle tog plenuma specijalne jedinice poqske armije u{le su u se-
la i gradove da uvedu red u snabdevawe, obezbede za{titu dru-
{tvenog poretka i pomognu stanovni{tvu u uklawawu nepravilno-
sti. Time je poqska armija predvo|ena svojim prvim ~ovekom otvo-
reno stupila na politi~ku scenu. Kriza koja je zapo~ela sredinom
1980. godine uskoro }e kulminirati krajem decembra.
U vreme tih doga|aja namerno je {irena legenda da su Jaru-
zelski i poqski vojni vrh svojim ~inom sa~uvali zemqu od sovjet-
ske intervencije, kakvu je 1968. godine do`ivela ^ehoslova~ka. To
je svako trebalo poslu`iti ja~awu nacionalnog kredibiliteta i
prihvatawu novog stawa od ve}ine poqskog stanovni{tva. Me|u-
tim, u svetlu arhivskih izvora koji su obelodaweni u vreme Bori-
sa Jeqcina vidi se da SSSR nije imao plan da izvede invaziju na
Poqsku, niti je takva namera postoja-
la. U stvari, Sovjeti su nedvosmisle-
no odbili zahtev Jaruzelskog za voj-
nom pomo}i i ostavili Poqacima da
se sami nose sa problemom Soli-
darnosti. Sovjeti su u to vreme i sa-
mi imali dovoqno problema u Afga-
nistanu. Od po~etka krize SSSR je
pritiskao Kawu da efikasnije re{a-
va krizu, re{ava ekonomske proble-
me, da se obustave {trajkovi i po~ne
sa radom. S tim ciqem oni su u nepu-
ne dve godine dali bespovratnu pomo}
poqskoj vladi u visini od pet mili-
jardi dolara. Me|utim, kako su rezig-
nirani visoki sovjetski funkcioneri
poverqivo saop{tili tada{wem jugo-
slovenskom ambasadoru u Moskvi, sve
to nije bilo dovoqno da se nahrani 36
miliona poqskih gra|ana.
Same vo|e sindikata Solidar-
nost pla{ile su se intervencije pa su
Leh Valensa
39
sa svog prvog kongre- zlata su se sa 2.000 tona smawile na 200 tona, a spoqni dug pre-
sa u Gdawsku poslale ma zapadnim poveriocima porastao sa nule na 120 milijardi do-
apel radnicima is- lara. Sam Gorba~ov je morao 10. januara da uputi ultimatum li-
to~noevropskih zema- tvanskoj Vrhovnoj skup{tini, zahtevaju}i vra}awe pravosna`nosti
qa uveravaju}i ih da ustava SSSR u Litvaniji i povla~ewe svih protivustavnih zakona.
je wihov ciq borba Slede}eg dana odobrio je akciju vojske u poku{aju da se zbaci li-
za poboq{avawe `i- tvanska vlada. U Viqnusu je tom prilikom poginulo i 14 civila, a
vota svih radnih qu- po procenama 600 qudi je raweno. Zapad je sna`no reagovao i
di, te da ne veruju doveo je Gorba~ova u mat situaciju. Umesto dozvoqenih sredstava,
la`ima koje se {i- predsednik je ponudio reformu u formi novog sporazuma o save-
re o wima. Zapadne zu. U celoj situaciji nije bez zna~aja drama koju je pro`ivqavala
vlade su tako|e bile do tada mo}na sovjetska armija koja se povla~ila iz Nema~ke i ze-
ube|ene da bi do ta- maqa Var{avskog ugovora bez uslova za sme{taj, sa obezvre|e-
kve intervencije mo- nim platama i nedovoqnim snabdevawem. Za istoriju ostaje pita-
glo do}i, pa su reak- we kako je to KGB procewivao raspolo`ewe javnosti. Qudi su bez
cije na uvo|ewe van- obzira na te{ko}e ose}ali i verovali u promene, mawe zaoku-
rednog stawa bile pqeni svim aspektima velike politike.
suzdr`ane. Petnaest godina kasnije, javnost je u samoj Rusiji jo{ uvek po-
deqena oko pu~a i wegovih posledica. Istra`iva~i javnog mwewa
iznose da je 15 posto gra|ana ube|eno da je trebalo podr`ati Dr-
SSSR General Voj~ek Jaruzelski `avni komitet. U isto vreme, oko 18 posto nema odre|eni stav dok
bi 2006. godine 42,3 posto gra|ana odreklo podr{ku i jednoj i
Ujutro 19. avgu-
drugoj strani, smatraju}i da je to bila epizoda borbe za vlast me-
sta 1991, u {est sa-
|u funkcionerima, mada je ve}ina u svoje vreme to slavila kao de-
ti po moskovskom vremenu, na radiju i na svim televizijskim ka-
nalima u SSSR-u pro~itano je saop{tewe sovjetskog rukovod-
stva, kojim su gra|ani obave{teni o uvo|ewu vanrednog stawa u
nizu regiona i da je vlast, sa ciqem prevladavawe duboke i sve-
op{te krize preuzeo Dr`avni komitet za vanredno stawe. To se
desilo dan pre najavqenog samita lidera republika, a sa ve}i-
nom wih Gorba~ov je trebalo da potpi{e sporazum o novom
SSSR-u, savezu ne vi{e socijalisti~kih nego suverenih dr`ava.
Tada{wi generalni sekretar KPSS (vo|a) Mihail Gorba-
~ov, autor perestrojke i reforme partije, bio je pod trodnev-
nom potpunom izolacijom sa porodicom u krimskoj vili, zbog bo-
lesti nesposoban da obavqa du`nost. Progla{ena je zabrana
delovawa politi~kih partija i dru{tvenih organizacija, uvedena
su ograni~ewa u radu medija i zabrana odr`avawa mitinga.
Kao reakcija na proglas Dr`avnog komiteta, gra|ani Moskve,
Lewingrada i mnogih mesta umesto podr{ke po~eli su da se oku-
pqaju i protestuju, a u Moskvi podi`u barikade. Mnogi regioni
odbili su da izvr{avaju nare|ewa, a sudbinu pu~a odredilo je ne-
gativno dr`awe Borisa Jeqcina, tada prve li~nosti Ruske SSR.
Prividno osu|uju}i pu~ kao protivustavan, Jeqcin je podr`ao Gor-
ba~ova, a promovisao izlazak Rusije iz Saveza. Dr`avni komitet
izveo je na ulice Moskve lojalne vojne snage da razbiju barikade.
Pale su i `rtve. No, 22. avgusta sve je bilo gotovo. Gorba~ov se
pod za{titom Jeqcina vratio ali je uskoro usledio raspad SSSR Vreme raspada SSSR-a
na nezavisne dr`ave, koje je, izuzev balti~kih, inicirao Jeqcin,
a Gorba~ov je dao ostavku. Organizatori pu~a bili su uhap{eni
ali i uskoro amnestirani od prokomunisti~ke Dume.
Tim pu~ista bio je sastavqen iz naju`eg dr`avnog vrha. We-
gov prvi ~ovek bio je predsednik SSSR Genadij Janajev, zatim
ministar odbrane Dimitrij Jazov, ministar unutra{wih poslo-
va Boris Pugo i {ef KGB Vladimir Kruj~kov. Bili su tu jo{ Va-
siq Starodubcev, Oleg [ewin i drugi. Prvo su poku{ali da na-
govore Gorba~ova na abdikciju, a kad u tome nisu uspeli, oni su
ga internirali.
Pu~isti su verovatno o~ekivali ve}i stepen podr{ke, imaju-
}i u vidu dramati~no pogor{anu ekonomsku i socijalnu situaciju i
pretwe raspadom zemqe sa nesagledivim posledicama. Ja~awe
slobode {tampe i medija uop{te otvorilo je vrata nacionalizmu
i antiruskim ose}awima, posebno u Estoniji, Letoniji i Litvani-
ji, ali i u Gruziji. U pore|ewu sa 1985. godinom, dr`avni deficit
je sa nule porastao na 109 milijardi rubaqa, dr`avne rezerve

Boris Jeqcin i Mihail Gorba~ov

1. jul 2009.
40

Jeqcin ispred Belog doma
mokratsku pobedu. Danas svaki tre}i Rus (36 posto) smatra da je
raspad SSSR bio tragi~an doga|aj sa pogibeqnim posledicama za
zemqu i narod.
SFRJ
Gotovo pune dve decenije posle fatalnog kraja SFRJ u nasil-
noj secesiji i gra|anskom ratu ne prestaju pri~e o pripremanom,
ali neizvr{enom vojnom pu~u JNA, kojim bi se spre~ili raspad ze-
mqe i rat. U javnosti je proteklih godina o tome izneseno vi{e
svedo~ewa istaknutih savremenika vojnika i politi~ara. Obja-
vqivane su pojedine procene, ali kona~ne i celovite slike jo{
nema. Posle ~itawa i upore|ivawa ispisanih svedo~ewa ostaje
utisak da akteri ne govore sve, da se ponekad dodvoravaju sredini
u kojoj `ive posle nestanka SFRJ, odnosno respektuju nove poli-
ti~ke okolnosti. Pa ipak, iskazi se u mnogo ~emu podudaraju. Sa-
mostalna intervencija vojske u politi~ke prilike razmatrala se u
okviru JNA. Predstavnici JNA tra`ili su politi~ke saveznike u
svim delovima zemqe koji bi ih podr`ali posle udara. Obavqani
su pregovori, dogovaran je redosled poteza.
Ma kako pravnici bili podeqeni, postoje}i ustavni okvir
~inio je armiju odgovornom i za za{titu poretka i teritorijalne
celovitosti. Vanredno stawe nije bila protivustavna mera, ali
se za armiju otvaralo pitawe legaliteta cele akcije, ako neko od
najvi{ih saveznih tela ne izda formalno nare|ewe. Pravqene
su analize kako je zavo|ewe vanrednog stawa bilo regulisano u
drugim saveznim ili konfederalnim dr`avama, posebno demo-
kratskim.
Kakav je amanet ostavio svojim generalima i svom ministru
Josip Broz Tito na posledwem sastanku sa wima u Kara|or|evu 22.
i 23. decembra 1979. godine i prilikom susreta posle operacije
sa generalom Nikolom Qubi~i}em u Qubqani?
Naslednik Qubi~i}ev od 1982. godine, admiral Branko Ma-
mula jedva da pomiwe sastanak u Kara|or|evu i svoje referisawe
u funkciji na~elnika General{taba. Me|utim, pomiwe naknadni,
posledwi kontakt generala Qubi~i}a posle Titove operacije u Qu-
bqani i glasine koje su se potom pronosile:
Godinu ili dvije nakon Qubi~i}evog odlaska iz JNA kru`ile
su najrazli~itije pri~e kako je ne{to namjeravao, ali se nije usu-
dio. Meni je o tome kao vrlo povjerqivo pri~ao pukovnik Drago
Malenica, upravnik ' Kara|or|eva'. Wemu je 'jedan pukovnik' iz naj-
u`e ministrove okoline ispri~ao {to se doga|alo na Sur~inu kada
se Qubi~i} vratio iz posjete Titu u Qubqani. Ministar je bio
nervozan, kolebao se oko krupne odluke. Samo je jedna krupna od-
luka mogla biti uzrokom nemira ~ovjeka ~iji je vrhovni komandant
odlazio, a on se nije osje}ao sposobnim uhvatiti se u ko{tac sa si-
tuacijom koja se naslu}ivala. U Predsjedni{tvo nije vjerovao, kao
ni itko od nas. Nemam li~nih saznawa {to je sve podsticalo Qubi-
~i}a da ne{to poduzme, niti {to ga je sputavalo da to ne u~ini.
Me|utim ostala je nerazja{wena namjera izgradwe i oprema ku}e
na vojnoj ekonomiji u Sur~inu.
Qubi~i} je nesporno, po Mamuli, posle pada Dolanca u ne-
milost 1978. postao ~ovek br. 2 i otuda je, ka`e, dolazilo nespo-
kojstvo u zemqi i mnogo vi{e, u inostranstvu. Li~no nisam bio tog
mi{qewa. Poznavao sam generala Qubi~i}a i bio siguran da se s
JNA ne}e odva`iti na takav korak.
Prilike su, me|utim, prisilile da se JNA me{a ve} od prole-
}a 1981. godine. Armija je tada pod upravom General{taba preven-
tivno i pravovremeno reagovala na pobunu kosovskih {iptara koja
je poprimala karakter oru`anog sukoba. Posledice bi bile nesa-
gledive da nije uspela odbrana vitalnih vojnih skladi{ta. Pokra-
jinska teritorijalna odbrana potom je svedena samo na formalnu
kategoriju jer se pokazalo da bi mogla postati opasan faktor unu-
tra{we nestabilnosti.

[TA JE TI TO OSTA VIO U AMA NET

QU BI ^I ]U
Oni koji su vodili vojsku bili su na velikom isku{ewu kako da
se postave. Da li da idu u samostalnu akciju ili da do posledweg
momenta insistiraju na odobrenom zavo|ewu vanrednog stawa.
Vreme je izvesno radilo protiv JNA. Ona je dnevno gubila na svom
borbenom kredibilitetu i politi~kom legitimitetu. Ono {to se
jo{ 1987. moglo sa lako}om izvesti, nije bez te{kih posledica bi-
lo izvedivo u prole}e 1991. godine. Do{lo je do podela u samom
vojnom vrhu. Nije bilo monolitnosti.

41

Povla~ewe JNA iz Slovenije
Tokom osamdesetih, visoki vojni rukovodioci na najvi{im fo-
rumima SKJ, u Skup{tini SFRJ, Saveznom izvr{nom ve}u, pa i u
javnim saop{tewima ukazivali su na razmahivawe politi~ke krize
koja bi mogla voditi raspadu zemqe i gra|anskom ratu. ^uvena su
bila po svom odjeku saop{tewa generala Dane ^uji}a ili admirala
Branka Mamule, koje je prenosila i onovremena {tampa. Na sedni-
ci Predsedni{tva CK 9. septembra 1987. Mamula je u zakqu~ku iz-
neo da rukovodstvo gubi kontrolu nad doga|ajima, da su ugro`eni
integritet zemqe i postoje}i dru{tveni poredak. Po{to se Pred-
sedni{tvo nije uzbu|ivalo, ve} 23. septembra odlu~eno je da vojska
iza|e sa stavovima u javnost i tako ga pripremi za odlu~an iskorak
JNA ako se na wega odlu~imo. Mamula napomiwe da je sasvim slu-
~ajno {to se sednica Komiteta SKJ za JNA poklopila sa 8. sednicom
CK SK Srbije, dodaju}i da je strana {tampa mnogo boqe reagovala
shvativ{i da se upozorewa odnose ne samo na Kosovo, ve} na celu
zemqu i odmah su mediji poslali u Beograd svoje specijalne izve-
{ta~e pretpostavqaju}i da }e JNA iza}i iz kasarni.
AR MI JA PRI PRE MA UDAR
U Sloveniji su se odmah podigli na uzbunu JNA priprema
udar. Admiral Mamula o tome pi{e: Krajem '87. i po~etkom '88.
godine jo{ nije postojao strah da bi Srbija sa Milo{evi}em i JNA
nastupili zajedno... Vode}i qudi iz Slovenije Popit, Ku~an i Do-
lanc su znali da rukovodstvo Armije ne podr`ava Milo{evi}a.
Strahovali su da, nakon niza uzastopnih izazova, JNA ne nastupi
samostalno. Posebno su se stvari bile zgusnule u martu 1988, ka-
da je na javna izazivawa i podmetawa armija uputila posledwu
opomenu javno. Vjerovali smo da }e shvatiti poruku i da }e se za-
ustaviti. Tako se i dogodilo. Brzo su stigli alarmi: Armija pri-
prema pu~. Predsjedni{tvo Slovenije tra`i hitnu sjednicu Pred-
sjedni{tva SFRJ s temom da se ispitaju namjere armije i da je se
stavi pod kontrolu. Da su kojim slu~ajem omalova`ili i ovo upozo-
rewe, rasplet u Jugoslaviji dogodio bi se tri godine ranije i bio
bi bitno druga~iji, ka`e admiral.
Tada je ~lan Predsedni{tva SKJ Stipe [uvar na 70. sednici
(810. marta 1988) ulogu i polo`aj armije ocenio na slede}i na-
~in: Ukratko, gledaju}i tendencijski, napadi na JNA predstavqaju
vrlo opasnu ta~ku na pravcu politi~kog komplota protiv socijali-
zma u na{oj zemqi. Jer, nije toliko objekt napada JNA, ve} sistem u
~ijoj je funkciji i ona. Jednako tako kao {to nije ciq tih napada
demokratizacija, ve} tjerawe vode na mlin nacionalisti~kih rje-
{ewa i antikomunizma. Utoliko ne shva}am, odnosno ne prihva}am
izjavu druga Ku~ana da neki izjedna~avaju JNA sa socijalizmom, pa
ni izjavu druga [etinca, na ovoj na{oj sjednici, da je stekao dojam
da neki qudi tretiraju armiju kao da je Tito (...) Ona se ne smije iz-
42
jedna~avati ni sa socijalizmom, ni sa Titom, ali ni uspore|ivati
niti odvajati od wih.
Isti dr Stipe [uvar u izjavi koju je dao aprila 1994. godine
za Feral tribune potvr|uje da je vojska bila na distanci od Mi-
lo{evi}a, i spekuli{e da bi mo`da udar bio boqe re{ewe od
gra|anskog rata koji je uskoro nastupio.
General Veqko Kadijevi}, koji je kormilu nasledio Mamulu,
bio je admiralovo kadrovsko re{ewe. Izme|u wih dvojice postojao
je ~vrst dogovor oko rukovo|ewa JNA u slu~aju krajwe krize. To je
podrazumevalo da Mamula bude u Beogradu i prakti~ki donese naj-
va`niju odluku: Kadijevi} je bio upoznat sa cjelinom plana preu-
zimawa odgovornosti JNA za sudbinu zemqe. Ona nas je vezivala na
suradwu ili fatalni razlaz. Nadaqe, admiral izla`e da su svi
principi bili dogovoreni, o obrascu prelazne vlasti, s kim i ka-
ko, s tim da se predvi|eno dogra|uje. Navodno nije smelo biti asi-
metrije jer bi time JNA izgubila op{tejugoslovenski karakter.
Otvarao se problem Srbije koju nisu smeli imati protiv sebe. Ta-
ko|e, pi{e kako je upozorio Kadijevi}a da je nerealno o~ekivati
da Predsedni{tvo bude uz armiju, jer onda samostalni korak armi-
je i ne bi bio potreban.
^lan Predsedni{tva SFRJ i wegov predsednik u kriti~nom
vremenu 19901991. Borisav Jovi} bele`i u dnevnik 24. avgusta
1990. da mu je austrijski ambasador u Beogradu Paul Leifer pre-
neo da su sve zapadne procene da se Jugoslavija nalazi pred ras-
padom, pre svega zbog pritiska Slovenije i Hrvatske za izdvajawem
ili konfederalizacijom, a da je JNA kao faktor intervencije u
o~uvawu federalnog ure|ewa potpuno iskqu~ena. Zapadne zemqe
smatraju da je {ansa definitivno propu{tena.
Bez obzira na ovu zapadnu procenu (`equ?), predsednik nasta-
vqa da komunicira sa predstavnicima JNA oko mogu}e intervencije.
Jovi} u zapisima od 3. oktobra 1990. pomiwe da mu je Kadijevi},
onako usput rekao da treba maknuti samo sto qudi i sve }e biti u
redu, te da vojska za slu~aj potrebe sprema takve planove, ka`e da
}e ih meni pokazati. Vojnu akciju Jovi} pomiwe u bele{kama od 22.
oktobra, kada je u SSNO-u razgovarao sa Kadijevi}em, Axi}em,
Brovetom i jo{ nekim generalima: Razmatramo koncept mogu}eg re-
{ewa kriza vojnom akcijom, ako drugog izlaza ne bude bilo. Nadaj-
mo se da do toga ne}e do}i, ali planovi moraju postojati. ... Ako po-
stoji varijanta nezakonitog naoru`avawa i protivustavnog izdvaja-
wa iz zemqe, mora postojati i varijanta spre~avawa.. Na kraju,
detaqno izla`e kako su posle pat pozicije u Predsedni{tvu SFRJ,
marta 1991, wegovom ostavkom poku{ali da ostave prostor JNA da
samostalno deluje, ali je wen vrh odustao. Do samog 12. marta, upr-
kos kontaktima, Jovi} nije znao {ta }e predlo`iti vojska.
Ministar vojni general Veqko Kadijevi} je u svojim memoari-
ma suzdr`aniji i uglavnom ne{to vi{e prostora daje doga|ajima iz
1. jul 2009.
marta 1991. godine. Prakti~no, on 1993. negira da je postojao
plan samostalne akcije ako vanredno stawe ne pro|e kao legalna
opcija. Izri~ito navodi zato bi svaki poku{aj autonomnog djelo-
vawa predstavqao neodgovorni avanturizam i svaqivawe odgo-
vornosti za sve ogromne proma{aje koji su zemqu vodili u propast
na JNA. On pomiwe i sugestije sa Zapada da se izvede pu~, srede
republikanci, pa i rukovodstvo Srbije. Armija je, kako pi{e Kadi-
jevi}, to prozrela kao providnu igru kojom se `elelo sukobiti dva
glavna stuba odbrane Jugoslavije srpski narod i JNA. Dakle, on
je prvi javno pomenuo da su takve sugestije do{le izvana.
KO ME VLAST PO SLE PU ^A
Zanimqivo je jedno potpuno novo svedo~ewe Ivana Kom{i}a,
nekada{weg visokog funkcionera reformisanog Saveza komunista
iz BiH, koje dajemo u {irem izvodu. Ovaj objavqeni autorizovani
iskaz dat je tokom okruglog stola povodom kwige generala Martina
[pegeqa, Sje}awe vojnika, odr`anog u Zagrebu 2003:
JNA je Jugoslaviju smatrala svojom dr`avom. Vojni vrh je imao
plan o~uvawa Jugoslavije i potpuno vjerujem argumentaciji koja je u
kwizi iznesena (misli na [pegeqevu). Milo{evi} je posle izvr-
{io redefinisawe plana, on je zaista potro{io oko godinu dana
da napravi promjene u vojsci, i napravio ih je (maj 1992).
Za dokaz da je vojni vrh imao plan o~uvawa Jugoslavije i da
ju je `elio po svaku cijenu o~uvati tako|e }u sada po prvi put po-
svjedo~iti:
Mi smo 1990. godine zakazali izbore za april, kao i Hrvat-
ska, i trebali su biti istovremeno. Ve} u martu 1990. godine do-
lazi grupa generala iz Beograda na razgovor kod nas u Sarajevo.
Kao potpredsjednik stranke bio sam na tim razgovorima, a razgo-
vore vodi Nijaz Durakovi} kao predsjednik.
Razgovori su vo|eni i u aprilu, ali su prvi sastanci odr`ani
ve} u martu 1990. U aprilu su trebali biti izbori, dakle mjesec
dva pred izbore, nama dolazi vojni vrh. Taj vojni vrh vodi Pero
[imi}, admiral, koji je tada bio partijski {ef u vojsci ... S wim
je bio, ja se dvojice sje}am, a ostale imam negdje zapisane, general
Stanko Brovet, Slovenac, ~ovjek sa basterkinovskim licem, nikad
se nije nasmijao, mislim, ja sam se prestravio kad sam ga vidio, i
jo{ Simeon Bun~i}, obrijana glava, isto tako upe~atqiv ~ovjek, do-
sta veseo, ali obrijana glava, malo neobi~no za generala, i ne-
ka svita oko wih, ali ovu trojicu sam zapamtio.
I pazite, mi trebamo imati izbore za mjesec dana, a oni do-
laze sa tezom da su pripremili vojni pu~ u cijeloj Jugoslaviji; otvo-
reno ka`u to prvi put govorim pred nekim pripremili su vojni
pu~ i imaju problem. Kad naprave pu~, kome dati vlast? I ka`u ova-
ko: Mo`ete li vi preuzeti vlast u BiH kad mi izvr{imo vojni pu~ u
Jugoslaviji? Jeste li vi ta garnitura, je li SK BiH spreman da pre-
uzme vlast nakon vojnog pu~a, a mi }emo vam dati vlast, jer mi `eli-
mo o~uvati Jugoslaviju?
Zadwi razgovor s wima bio je 8. marta (1990? M. B.), dobro
se sje}am, na Dan `ena, Nijaz Durakovi} se tako napio, da me bilo
stid. Pazite, mi smo u Predsjedni{tvu partije bili pocijepani jer je
u wemu srpska strana bila dosta jaka. Srbi su imali najja~e kadro-
ve, ja sam bio politi~ki i partijski nov i bez iskustva, nisam nikad
bio ni partijski sekretar, prva moja funkcija je potpredsjednik
stranke, tako se desilo stjecajem okolnosti (... u orig. M.B.) Zlatko
Lagumxija i ja smo zajedno u{li u partijski vrh. Ja se javim za rije~
i ka`em: Ne samo da ne}emo preuzeti tu vlast koju }ete vi napravi-
ti, mene }ete morati ubiti. Ja ka`em. Zlatko Lagumxija ka`e: I me-
ne. Mi smo dodu{e najmla|i, mi nemamo tog iskustva i ne znamo {to
to sve zna~i. ... Onda je po~elo obja{wavawe vojnog pu~a. Mene su
zvali u Beograd, Nijaz Durakovi} je i{ao dva-tri puta, i svaki put je
mene zvao, a ja sam rekao: Ja `iv u Beograd ne idem, mene ta ideja
ne zanima. Nijaz Durakovi} je i{ao (Netko: Sam?) Nije i{ao sam.
Jednom je s wim i{ao Ivan Brigi}, drugi put je i{ao Krstan Male-
{evi}, koji je bio ~lan Predsjedni{tva, Srbin iz Bawaluke, napre-
dan i demokratskih nazora, izuzetan ~ovjek. U Beogradu, u nekom bun-
Slovena~ki teritorijalci
keru tamo, obja{wavana je ta ideja vojnog pu~a, kako }e se ona pro-
vesti. Tu sjede samo generali. Kad nam je Nijaz Durakovi} to obja-
{wavao, rekao je da je pukovnik ~uvao stra`u na vratima bunkera, a
unutra su dvadesetak generala i civilna garnitura na koju se ra~una
i koja bi, prema Durakovi}evom kazivawu, na nivou Jugoslavije
eventualno trebala preuzeti vlast. (Netko: Sve mi se to poklapa.
Kuqi{: A na koga oni ra~unaju, na Antu Markovi}a ...?) Ne, Antu
Markovi}a tu nema, on se smatra neprijateqem, on je bio na listi
za hap{ewa, ali tu su vam sjedili jedan iz Makedonije, jedan iz Hr-
vatske, Nijaz iz Bosne, i naravno, bio je Raif Dizdarevi}, ~itavo
vrijeme on je bio planiran za {efa te dr`ave koja bi bila napra-
vqena vojnim pu~em... Durakovi}a, ali, treba po{teno govoriti, on
je i{ao tamo jer se bojao, oni su po wega slali vojni avion, doveze
ga, vrati, a mi smo imali dogovor da kupujemo vrijeme, da razvodni-
mo to, da pustimo da se dogode izbori u Hrvatskoj, u Sloveniji, da se
zakasni s tim, da se to ne ostvari.
Petar [imi} je u tim razgovorima bio suzdr`an i on, ustva-
ri, kao partijski {ef JNA, nije prihva}ao tu ideju. Na zadwem raz-
govoru on je bio eksplicitno protiv i nama je to rekao pred svima.
Dobro se sje}am, kad se pozdravqao sa mnom nikad to ne}u zabo-
raviti, jer je ~ovjek ubrzo nakon toga naprasno umro, on je mene du-
go dr`ao za ruku, upadqivo dugo nije mi htio pustiti ruku. ... Mi
smo kupovali vrijeme, izme|u ostalog jedna od na{ih metoda za ku-
povawe vremena bilo je odga|awe izbora. Eto, zato mi odga|amo
izbore u BiH za novembar ... Nikad nisam o ovome govorio, Nijaz
Durakovi} o ovome ne govori. Eto, to je bio plan vojnog vrha. Zato
43

Kolona izbeglih Srba iz Hrvatske
ka`em postojao je plan vojnog vrha koji se o~ito nije slagao sa
Milo{evi}evim planom i planom SDS-a jer SDS je nama iznio
Milo{evi}ev plan odmah nakon izbora, u razgovoru o kome sam
maloprije govorio. Tu|manov plan je tako|e postojao i taj se plan
slagao sa Milo{evi}evim.
KRV JE SVA KA KO PA LA
Prethodno prozvani Raif Dizdarevi}, ~lan Predsedni{tva
SFRJ i wegov predsednik 19881989, u svojim intervjuima i me-
moarskim bele{kama uglavnom o ovome }uti i isti~e epizodu za
koju ~itaoci Jovi}evih memoara ve} znaju. Usput, spekuli{e o ka-
rakteru razgovora generala Kadijevi}a i ruskog ministra odbra-
ne u Moskvi 14. marta 1991. godine.
U javnosti se u novembru 2003. godine oglasio biv{i premijer
Ante Markovi}. I on u tim svedo~ewima kazuje o namerama JNA da
izvr{e udar. Izvesno je, ako su ona ta~na, da mu se vojni vrh obra-
}a iz nu`de, gotovo na samom kraju svih ranijih preliminarnih pre-
govora sa politi~kim akterima. Svedo~i da se Tu|man bojao da bi
vojska mogla da spre~i da HDZ uop{te preuzme vlast posle izborne
pobede, ali da ga je on ube|ivao da do toga sigurno ne}e do}i.
Prema Markovi}u, uvo|ewe vanrednog stawa JNA je prvi put
predlagala krajem 1990. i u januaru 1991. godine. Kada je u Pred-
sedni{tvu SFRJ do{lo do pat situacije (4:4), onda je u jednoj ta-
kvoj situaciji, u mom kabinetu, kad smo bili sami takve stvari ne
pri~aju se pred tre}ima Kadijevi} rekao da su oni razradili u
General{tabu cijeli plan o tome kako }e pohapsiti Tu|mana i ru-
kovodstvo Slovenije, i da oni imaju sve potrebne pretpostavke
predloge, i sve spremno da to mogu napraviti ... Nama treba jo{
politi~ka odluka. Predsjedni{tvo je nije kadro donijeti ... Kako to
nisu mogli dobiti, a sve su drugo spremili to je bilo evidentno
poku{ali su preko mene, krivo me procjewuju}i.
Markovi} se prise}a da mu je general podastirao papire:
Ba{ mi je po~eo ne{to obja{wavati o Hrvatskoj, i ja sam ga onda
prekinuo i rekao mu: slu{aj, ja mislim da, prije nego {to se uop}e
bude moglo o tome razgovarati, postoji velika rupa u svemu. Koja?
Ka`em: Gdje ti je tu Milo{evi} i wegovo rukovodstvo? Onda on sko-
~i, sav bijesan: On je jedini koji se bori za Jugoslaviju. Da wega ne-
ma, mi to ne bismo mogli ni predlagati.
Markovi} obja{wava kako mu je Kadijevi} pre toga objasnio
zamisao kako akcija mo`e dobiti legalitet. Rekao je, po{to je
Predsjedni{tvo nesposobno donijeti tu odluku predla`emo da ti to
podr`i{, i da se nakon toga, kad mi to provedemo, zapravo izvr{i
i smjena Predsjedni{tva, a kako si ti najvi{i funkcioner u Fede-
raciji, jer si legalno izabrani predsjednik Vlade, da preuzme{ i
44
funkciju predsjednika dr`ave. Jedno i drugo! Zna~i, za nekoga naiv-
noga, zamaman prijedlog, skoro poklon, {to sam naravno, apsolutno
i s gnu{awem odbio. I od tada je, naravno, na{ odnos potpuno kop-
nio, i vi{e prave komunikacije me|u nama nije moglo biti. Jer on je
bio svjestan da je meni iznio jednu stvar koja je fakti~ki bila dr-
`avni ili vojni udar.., dr`avni utoliko {to bi ga, recimo, pred-
sjednik Vlade podr`ao, i u kome je morala pasti krv.
Ovi Markovi}evi navodi, koje su hrvatska i srpska {tampa
objavile kao feqtone, mo`da su odgovor na pitawa koja je Predrag
Ta{i}, novinar i ~lan Sekretarijata za informacije SIV-a od
1990, postavio u svojoj kwizi Kako sam branio Antu Markovi}a
(1993): Da li je Armija ili neko u woj nudio Markovi}u da oni iz-
vr{e vojni pu~ (skinu sa vlasti sve 'republikance'), a on da postane
diktator? I daqe nema jasnog odgovora na ovo pitawe! Ta{i} kao
savremenik svedo~i da je Markovi} po~etkom novembra 1990. godi-
ne upozorio vladu da je mogu}e da sav haos zavr{i u diktaturi, potom
jo{ dva puta tokom novembra i decembra, ukqu~uju}i razgovor sa
predsednicima republi~kih vlada koje je upozorio na konsekvence
daqe erozije sistema koje bi mogle dovesti do kolapsa sistema i
potrebe intervencije, diktature ili krvoproli}a. Posle 20. decem-
bra to vi{e nije pomiwao. Tako|e, navodi da mu je premijer potvr-
dio informaciju koja je kolala da je poku{ao tih meseci da smeni
Kadijevi}a i dovede generala Tusa.
Markovi} je ovo i sam izneo 2003, navode}i da je poku{ao da
za imenovawe Tusa, koji je pristao, dobije saglasnost Tu|mana, kako
bi neutralisali promilo{evi}evske snage u JNA. Sa Tusom na ~elu
vojske, Mesi}em na ~elu Predsjedni{tva i sa mnom na ~elu Vlade,
Milo{evi} ... bi izgubio legitimitet. (Danas, 22. novembar 2003)
Britanski publicista i istori~ar Mi{a Gleni je o temi pu~a
razgovarao sa Ivanom Stamboli}em. Kwiga je objavqena godinu da-
na po smrti Stamboli}a, a navedeni razgovor obavqen je juna 1995:
[to se vojnog rukovodstva ti~e, ovo je bila posledwa kap (9.
mart M. B.) u prepunoj ~a{i. Dva meseca ranije ono je pretilo da }e
izvr{iti pu~ u Hrvatskoj ako Tu|man ne razoru`a svoju policiju. Hr-
vatska vlada je obe}ala da }e to u~initi ali nije izvr{ila nare|e-
we. Ni Slovenci nisu ispunili sli~an zahtev. Po mi{qewu rukovod-
stva JNA, Tu|man je bio usta{a koji je `eleo da rasturi Jugoslaviju i
istrebi Srbe u Hrvatskoj. Okoreli staqinisti u rukovodstvu JNA vi-
deli su u martovskim demonstracijama Srba u Beogradu drugu stranu
medaqe ~etnike i nacionaliste sa desnice koji su bili neprijateq-
ski raspolo`eni prema partizanskoj tradiciji Jugoslovenske narod-
ne armije. Oni su odlu~ili da uz Milo{evi}evu pomo}, izvedu pu~.
Tako bi se sa jednim udarcem likvidirala opozicija u Srbiji kao i
secesionisti u Sloveniji i Hrvatskoj. Ali savezno predsedni{tvo je
jo{ uvek funkcionisalo, a ono je odbilo da podr`i pu~. Vojska je od-
lu~ila da preuzme vlast bez odobrewa Predsedni{tva, ali se u po-
sledwem trenutku predomislila. Milo{evi}ev plan je propao. Na-
~elnici rodova JNA su 17. marta, u razgovoru sa Milo{evi}em, po-
ku{ali da na|u opravdawe za promenu svoje odluke. Da su izveli pu~,
objasnili su sve~ano generali, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Make-
donija odbile bi da izvr{e nare|ewe General{taba ... i podstakle
gra|ane da pru`e otpor i zatra`ile stranu vojnu pomo} ... Na Koso-
vu bi Albanci organizovali ustanak i proglasili ujediwewe sa Al-
banijom. U Bosni i Hercegovini, Hrvati bi se prikqu~ili pokretu
oru`anog otpora u Hrvatskoj, a Muslimani bi verovatno u~inili to
isto. Ne bi se moglo iskqu~iti izbijawe velikih me|usobnih sukoba
izme|u razli~itih zajednica. U Srbiji bi opozicija poku{ala da is-
koristi ovu situaciju i sru{i legalno izabranu vlast ... U inostran-
stvu bismo mogli da o~ekujemo osudu stranih sila, rezolucije; osudu u
Ujediwenim nacijama i evropskim institucijama ... zavo|ewe sankci-
ja. U slu~aju rata verovatno }e biti uveden embargo na uvoz oru`ja.
Zemqa }e bankrotirati i biti u velikoj opasnosti od hiperinflaci-
je ... Demokratska prava gra|ana bi}e ukinuta. Me|unarodna zajed-
nica optu`i}e nas da smo diktatorski re`im.
O pu~u koji nije izvr{en, o tome za{to je stvarno bio planiran
i za{to se od wega odustalo, istori~ari jo{ nisu dali posledwu re~.
Pitawe je kada }e to i biti mogu}e. Potreba da se zna i daqe }e pro-
izvoditi pretpostavke koje }e se oslawati na izabrane svedoke.
1. jul 2009.
 S R P S K O N A S L E \ E

OD MAJSKOG PREVRATA
DO MARTOVSKOG PU^A
U predve~erje rusko-japanskog rata i
drugih velikih doga|aja koji }e uzdrmati
Evropu, prevrat u Beogradu 29. maja 1903.
kao da je bio vesnik svemu {to }e uslediti.
Zavera protiv posledweg Obrenovi}a,
kraqa Aleksandra I i kraqice Drage,
odnosno wene bra}e oficira Nikole i
Nikodija Luwevice, koje su neki videli
kao prin~eve naslednike, obele`ila je
srpsku istoriju s po~etka 20. veka.

o|e zavere planirale su da ubiju predsednika Vlade genera-

la Dimitrija Cincar-Markovi}a, ministra vojnog generala

V Milovana Pavlovi}a, ministra unutarwih dela Velimira

Todorovi}a, a da izoluju komandanta Dunavske divizije pu-
kovnika Dimitrija Nikoli}a. U poku{aju da za{titi kraqa
pao je a|utant general Lazar Petrovi}. Poginuo je jedan mawi broj
oficira zaverenika i onih na de`urstvu u dvoru. Jedan vi{i ofi-
cir izvr{io je samoubistvo. U zaveri je u~estvovalo stotinak ofi-
cira, uglavnom iz beogradskog garnizona, mawi broj je do{o iz
unutra{wosti, dok su drugi ~ekali u pripravnosti. Od jedinica su
u~estvovali po jedan bataqon 6. i 7. pe{adijskog puka, ~eta garde,
jedna artiqerijska baterija i eskadron kowanika. U otpor zave-
renicima stupili su malobrojni gardisti na de`urstvu i delovi
`andarmerije grada Beograda. Komandant Dunavske divizije Di-
mitrije Nikoli} uspeo je u jednom trenutku da izmakne nadzoru za-
verenika i pobegne, poku{avaju}i da pokrene kontraakciju uz po- Kraqevski par Aleksandar Obrenovi} i Draga Ma{in
mo} artiqerijskog puka i 18. pe{adijskog na Bawici. Isto }e po-
ku{ati i jedan general (Jovan Leko) tridesetak godina kasnije, 27.
marta 1941. godine. Nikoli} je spre~en u svom naumu i tom prili-
kom je rawen. zemqe, te da je s druge strane ~inio sve da pripremi zemqu za
Zavera je imala svoje dubqe unutra{we i vawskopoliti~ke oslobodila~ku misiju na jugu. No, okolnosti mu nisu i{le na ruku.
uzroke. Politi~ki faktori su je inicirali oslawaju}i se na neza- Princ Petar Kara|or|evi}, koga su vo|e zavere videle kao
dovoqni oficirski kor. Me|u najistaknutijima su bili ministri novog kraqa, `iveo je sa porodicom u @enevi. Emisar Nikola Ha-
Jovan Avakumovi}, \or|e Gen~i}, Aleksa Novakovi}, Qubomir Ka- xi Toma, krajem aprila iste godine, dobio je prin~evu saglasnost
qevi}, Sava Gruji}, pojedinci iz Liberalne i Napredne stranke. da }e prihvatiti ponudu pod uslovom da se ne proliva krv.
Me|u starijim vojnim zaverenicima bili su penzionisani na~el- Kada je gra|anstvo saznalo za vesti otpo~ele su manifesta-
nik General{taba Aleksandar Ma{in, dever kraqice, general u cije zadovoqstva i aklamovawe vojsci. U prvi mah, pre i posle pu-
penziji Jovan Atanackovi}, Quba Kosti}, major i komandant gar- ~a, dve carevine Austrougarska i Rusija, delovale su u saglasno-
de, potpukovnik Petar Mi{i}, potpukovnik Damjan Popovi}, pot- sti i smatrale da smena ne}e bitnije uticati na wihov me|usobni
pukovnik Naumovi}, major Milivoje An|elkovi} Kajafa. No, najve- odnos, pa ni pitawe kandidata za krunu Petra Kara|or|evi}a.
}i broj izvr{ilaca ~inili su mla|i oficiri, od ~ina kapetana do Wihovi poslanici }e biti jedini iz diplomatskog kora koji }e ga
potporu~nika. Mla|i oficiri su uglavnom bili revoltirani po- posle dolaska do~ekati na `elezni~koj stanici. Francuska, a po-
stupcima kraqice i pona{awem wene bra}e, ne znaju}i mnogo o sebno Velika Britanija, bile su uzdr`ane, a kasnije sve vi{e
dubqim korenima. Tako|e su bili ube|eni da oslu{kuju glas na- ogor~ene i otvoreno su bojkotovale dinastiju i Srbiju samu. Bri-
rodnog raspolo`ewa. U Beogradu, ali i drugim varo{ima otvore- tanija }e godinama zahtevati da se iz Vojske uklone najstariji za-
no su se i javno, naj~e{}e u kafanama, pretresali politika i po- verenici kao preduslov za obnavqawe diplomatskih odnosa.
stupci kraqa, a posebno kraqice. Ni zaverenici ni javnost nisu Na unutra{wem planu, oficiri zaverenici, svesni da su pre-
znali da je Aleksandar bio na putu da nekako odstrani kraqicu iz kr{ili vojni~ku zakletvu, o~ekivali su od Skup{tine ne samo za-

45

Konak u kome su ubijeni Obrenovi}i
Znak Crne ruke
hvalnost nego i amnestiju. Umesto
eksplicitne amnestije, wihov ~in je
pokriven sve~anom izjavom. Mada
je ve}ina oficirskog kora bila pa-
sivna, jedan broj oficira je podigao
glas protiv be{~a{}a i predlagao
uklawawe oficira iz Vojske. Jedan
broj visokih, penzionisanih, veoma
uglednih oficira i generala tako|e
nije imao razumevawe za postupak
oficira koji su se ume{ali u politi~-
ke stvari i prekr{ili zakletvu. To je
zaverenike ~inilo nesigurnim i uvre-
|enim, pa su, koriste}i svoj polo`aj na
dvoru i u Vladi, eliminisali kontra-
}e i wihovu protivzaveru'.
API S I PO LI TI^ KO NA SLE \E
Najistaknutije ime koje je ostalo vezano za majski prevrat
1903. u svim potowim istorijama i legendama bilo je ime Dragu-
tina T. Dimitrijevi}a Apisa, tada{weg kapetana i potoweg gene-
ral{tabnog pukovnika. Ro|en 1876. u porodici beogradskog li-
mara Todora i majke Jovanke, rano je ostao bez oca, pa je brigu o
porodici preuzela najstarija sestra Jelena, u~iteqica. Posle
zavr{etka 7. razreda gimnazije stupio je u Vojnu akademiju.
Za wega se do 1903, osim me|u drugovima, nije ni znalo. Bio
je istaknuti u~esnik dr`avnog udara i te{ko je rawen ve} u prvim
momentima upada u dvor. Apis, kao {to smo naveli, nije bio ini-
cijator smene dinastija. On se ukqu~io u ve} zapo~ete pripreme
za prevrat, iza koga su stajali liberali i napredwaci, te prija-
teqi Kara|or|evi}a i grupa starijih oficira. Raspolo`ewe za
prevrat pripremali su preko Dnevnog lista i Srpske zastave. U
zaveru ga je uveo wegov prijateq poru~nik Antonije Anti}, se-
stri} dr \or|a Gen~i}a. Anti}i su bili liberali i poslanici iz
zaje~arskog kraja. Ukqu~ewem Apisa pokret je dobio li~nost koja
je bila popularna me|u mla|im oficirima i du{a XXVI klase,
wen prirodni vo|a. Ta klasa je bila posebno revoltirana otpu-
{tawem 22 pitomca, od kojih je jedan izvr{io samoubistvo. Oko
Dragutina su se okupqali svi oni koji su bili demokratski ori-
46
jentisani, oni koji su verovali da su stare
metode u vojsci pre`ivele i da ih treba me-
wati. Dragutin je bio opredeqen za akciju
ne samo zbog neraspolo`ewa oficira ve} i
zbog stawa duha u javnosti, smatrao jer to
narodnom voqom. Kada su u no}i prevrata
neki od starijih po~eli da se kolebaju, Apis
je smelo preokrenuo raspolo`ewe i pozvao
da se krene na izvr{ewe. Slu~aj je hteo da
on ne bude ubica kraqevskog para, pao je te-
{ko rawen pri samom prodoru u dvor. Dugo
se oporavqao, a jedno vreme proveo je na
le~ewu u Nici. U me|uvremenu je wegovo ime
postalo poznato u javnosti.
Taj prevrat uneo je u Srbiju pojam za-
verenici i zavereni~ko pitawe, koje je
imalo i svoju me|unarodnu dimenziju. Oni
su se ubrzo podelili na mla|e i stari-
je, a kasnije na pristalice Crne i Bele
ruke. Mada su obe grupe bile vojni~ke kli-
ke, one su imale i svoje pristalice van voj-
ske. Apis je, mada ne i formalno, bio lider
u prvi mah mla|ih zaverenika. Oni su podr-
`avali radikale i kraqa Petra, a potom u
pitawu prestolonaslednika, kraqevog mla-
|eg sina Aleksandra. Inicijativom Apisa
ustanovqava se polo`aj Glavnog inspektora
kako bi mladi princ upoznao vojsku, ali i
ona wega. Posle aneksione krize 1908. za-
verenici se aktivno me{aju u nacionalnu,
spoqnu politiku, ali dolaze u sukob i sa ra-
dikalskim vladama oko kredita za vojsku.
U~estvuju kao dobrovoqci u ~etni~koj akciji
(19041908) u Staroj Srbiji i Makedoniji.
Kada je na inicijativu Srba iz Turske
krajem 1910. zatra`ena pomo} Beograda
protiv mladoturskog re`ima, i po{to su je
merodavni odbili, oni se okre}u starim
prijateqima. Tada je pokrenuto stvarawe
tajnog dru{tva za zagrani~nu akciju Ujedi-
wewe ili smrt. Drugovi su obavezno `ele-
li da se u wemu na|e i Dimitrijevi}. Bogdan
Radenkovi} to kategori~ki tra`i. Apis pristaje, ali napomiwe
da je na drugim mestima toliko zauzet da se boji da na wega ne}e
mo}i mnogo da ra~unaju. Prestolonaslednik sa 26.000 dinara
poma`e list Pijemont. Wima su prilazili ne samo sa neoslobo-
|enog juga nego iz Bosne, Hrvatske i Dalmacije. Oskar Tartaqa,
Hrvat i Dalmatinac iz Splita, zabele`io je i objavio (1925) da
su se mnoge delegacije studenata, kulturnih radnika i drugih, sa-
stajale u Beogradu sa nacionalnim radnicima, ali i sa oficiri-
ma. Me|u wima Apis je bio du{a ~evjek koji je na prvi pogled
osvajao i pridobijao. Na~itan, svjetske kulture, i upoznat sa vi-
Doga|aji u dvoru prema britanskoj {tampi
1. jul 2009.
{e jezika, bio je finih manira kozmopolita. Idealan, energi-
~an i odu{evqeni patrijot, ~ovjek od malo rije~i, on je bio ro|e-
ni revolucionar, destruktivan, ali jo{ vi{e konstruktivan ele-
menat, jedan od najve}ih nacionalnih boraca predratne Srbije,
i jedan od najve}ih qudi {to ih je Srbija dala i imala u ovom vi-
jeku. Zato su mnogi od prido{lih stupali u redove organizacije.
Prestolonaslednik, podstican nedobronamernim dostava-
ma (P. @ivkovi}, J. Kosti}), dolazi u sve ~e{}e konflikte sa Api-
som. Sujetan i nesiguran, a plahovite naravi, po~e}e da zazire od
Dimitrijevi}a i sve vi{e se okru`uje klikom zvanom Bela ruka.
To }e se u jednom trenutku pokazati fatalno za Dimitrijevi}a.
Apis, zaverenici, ali i ceo oficirski kor u Novim obla-
stima sukobio se sa radikalskom vladom zbog karaktera re`ima
koji je tamo po~eo da vlada i zbog mesta i polo`aja vojske na te-
ritoriji gde jo{ nije uvedeno ustavno stawe. Taj sukob vojnih i
civilnih vlasti povodom uredbe o prioritetu dove{}e do abdi-
kacije kraqa i prevremenih izbora, ali rat koji je izbio 1914.
odlo`io je rasplet.
Svojim radom Dragutin Dimitrijevi} i jedan broj wegovih
drugova pomogli su izvr{ewe atentata na nadvojvodu Ferdinan-
da u Sarajevu. Aktivno su pomagali i hrabrili na izvr{ewe
omladince Mlade Bosne. Apis je cenio da }e s nestankom Fer-
dinanda biti uklowena opasnost po Srbiju, jer ga je video kao
glavnog nosioca ratoborne politike. Imao je uveravawa ruskog
vojnog ata{ea da }e Rusija braniti Srbiju. Kada je saznao za Api- Draga i Aleksandar vreme vlasti
sovu odluku Glavni odbor tajne organizacije nije je odobrio i on
je obe}ao da }e izdati druga uputstva.
sudija Velikog vojnog suda, ili pukovnik A. Miju{kovi}, ~lan is-
tog suda, koji je u dnevnik zabele`io Ubi{e nevina ~oveka. Je-
BELA RUKA dan od branilaca, mla|i sudski oficir, a kasnije general Ma-
Posle sloma Srbije, u Skadru je izvr{ena smena stare Vr- le{ Jakovqevi}, svoje nekada{we argumente protiv optu`nice
hovne komande, koja je bila naklowena Apisu i drugovima kao do- ponovio je kao svedok i u reviziji procesa 1953. godine. Na po-
brim vojnicima i patriotama. Aleksandar je `eleo novu uprkos ziv regenta Aleksandra, 1919. godine, prof. Slobodanu Jovano-
Pa{i}u, koji je bio samo za delomi~ne izmene. Poku{aj da se dve vi}u da iznese pravno mi{qewe o Solunskom procesu, on mu je
oficirske frakcije na Krfu izmire nije uspeo. Apis odlazi na argumentima obrazlo`io da Dimitrijevi} nije ni po jednom osno-
front pod komandu generala Milo{a Vasi}a, oficira protivni- vu mogao biti osu|en na smrt, dovode}i u sumwu ceo proces koji
ka zavere iz 1903, koji mu nije bio naklowen. Dok su se vodile je vo|en. Aleksandar se branio da on to nije znao i da su ga we-
borbe na frontu u pozadini je Bela ruka i Aleksandar pripre- govi uveravali da je sve po zakonu. Sami pripadnici Udru`ewa
mali su obra~un. su posle rata isticali da je bilo osnova da im se sudi ili da ih
Solunski proces, na kome je Apis osu|en na smrt, pre se mo- penzioni{u zbog kr{ewa pozitivnih propisa o striktnom neme-
`e nazvati politi~kim umorstvom nego pravni~kim procesom. Obe {awu vojnih lica u politi~ke aktivnosti, ali ne i da im se sudi
sudske instance su formirane uglavnom od wegovih li~nih nepri- za izmi{qene optu`be.
jateqa. Od odluke su se na neki na~in ogradili savesni pravni- Dimitrijevi} je uhap{en na osnovu referata na~elnika Sud-
ci, kao potpukovnik B. Gatalovi}, koji je izdvojio je mi{qewe kao skog odeqewa Gojka Pavlovi}a, u kome je samo na osnovu dostava
optu`ivan da je sa drugovima obrazovao jedan prevratni~ki krug,
uz pomiwawe pripreme atentata na gr~kog kraqa kao germanofi-
la. Kada je sud kao dokaz pribavio Ustav tajne organizacije, u
optu`nici je teretio organizaciju za pripremu pobune u vojsci.
Tek krajem marta 1917. pi{e se nova optu`nica, u kojoj se inkri-
mini{e navodni atentat na prestolonaslednika. La`ni svedok je
upro prst na Radeta Malobabi}a, koji je bio pod sumwom da je
austrijski {pijun. Da bi ga za{titio, Apis pi{e tajni raport o
ulozi i svojim vezama sa Malobabi}em u vezi sa Sarajevskim
atentatom. Zbog dr`avnih razloga o tome se na sudu nije raspra-
vqalo, ali je verovatno motivisalo Radikalnu stranku da ne in-
sistira na pomilovawu u kontekstu tajnih pregovora za separat-
ni mir izme|u saveznika i Austrije i mogu}ih uslova koje bi ta
zemqa postavqala kada je re~ o stranci na vlasti i dinastiji. To
je u privatnim razgovorima priznavao sam Pa{i}, a javno, posle
rata, Stojan Proti}. Ministri samostalci su na ovome napusti-
li Vladu.
Presudom od 23. maja 1917. Dimitrijevi} je osu|en na smrt.
Vi{i vojni sud je potvrdio presudu. Kako wegova molba za pomi-
lovawe nije usli{ena, streqan je u zoru 13/26. juna u Solunskom

Dragutin Dimitrijevi} Apis

47
LI STA DR @AV NIH UDA RA,
PU ^E VA ILI VOJ NIH
PRE VRA TA U NO VI JE DO BA
1903. Sr bi ja
1908. Tur ska
1909. Gr~ ka
1910. Por tu gal
1911. Ki na
1913. Tur ska, Mek si ko
1918. Bu gar ska
1920. Mek si ko, Ne ma~ ka
(po ku {aj)
1922. Al ba ni ja, Gr~ ka,
Ita li ja
1923. Ne ma~ ka, [pa ni ja,
Bu gar ska, Gr~ ka (po ku {aj)
1924. ^i le, Al ba ni ja,
Esto ni ja (po ku {aj)
1925. Gr~ ka, ^i le
1926. Poq ska, Gr~ ka,
Por tu gal, Li tva ni ja
1928. Al ba ni ja
1929. Ju go sla vi ja
1930. Bra zil, Do mi ni kan ska
Re pu bli ka, Ar gen ti na
48
poqu, zajedno sa artiqerijskim majorom generala barona Klegelsa koji je u to vreme
Qubom Vulovi}em i Radom Malobabi}em. bio komandant Petrograda i da mu je on pri-
~ao da su u Beogradu oficiri zaverenici
napali na dvor, ubili kraqa i kraqicu, ge-
GE NE RAL BRU SI LOV I nerale Cincar-Markovi}a, Pavlovi}a, Pe-
MAJ SKI PRE VRAT 1903. trovi}a i jo{ nekoliko osoba. Putem do lo-
gora jo{ jedanput mi je morao ispri~ati sve
Pukovnik jugoslovenske Vojske Dragutin
{to je saznao kod Klegelsa, a ~im smo pri-
K. Mi}i} izbliza je poznavao Dragutina Di-
speli pohitao sam odmah da sakupim sve na-
mitrijevi}a i bio mu prijateq. Neposredno
{e i da im saop{tim vest o ubistvu. Ubrzo
pred pu~ boravio je u Beogradu na kapetan-
smo se sakupili sva {estorica, koliko nas
skom ispitu, a potom se vratio u Petrograd,
je tad bilo u {koli, i kao dobri Srbi odmah
gde je trebalo da zavr{i svoj trogodi{wi
se podelili u dva tabora i zapo~eli prepir-
sta` u jednoj od carskih akademija. Tamo ga
ku koja se otegla duboko u no}. Sutradan po
je i zatekla vest o pu~u. U svo-
jim se}awima 1938. godine za-
bele`io je uspomene na dane
pred pu~, reakcije Srba i Rusa
u Akademiji i samog proslavqe-
nog generala Brusilova, tada
wihovog komandanta:
Pred samo moje polagawe
ispita sreo sam se na Terazi-
jama s Apisom koji mi re~e da
je izjahao na teren s poru~ni-
kom Savati}em i Krsti}em koji
su tako|e do{li radi polagawa
kapetanskog ispita iz Petro-
grada, pa dodade da i meni sto-
ji na raspolo`ewu, {to sam ra-
do prihvatio znaju}i da je tada
bio pripravnik za general-
{tab. Posle malog razmi{qa-
wa Apis mi re~e: Samo ne znam
da li }u ovih dana imati slo-
bodnog vremena, a ti i ina~e
odmah putuje{ natrag za Petro- Ubistvo kraqevskog para
grad. Smisao sam ovih re~i
razumeo tek docnije i blagoda-
ran sam Apisu {to se predomi-
slio, a to je verovatno u~inio i zbog toga dolasku s terena, gde smo imali re{avawe
{to me je dobro poznavao, pa je time izbe- zadataka, na{li smo ve} novine s op{irnim
gao jedan izli{an neuspeh. opisom doga|aja. Na{i drugovi ruski ofici-
Po~etkom marta te godine vratio sam ri sakupqeni u parku pred Sobrawem u o~e-
se u Petrograd i s vremenom zaboravio na kivawu doru~ka, opkolili su nas ~im smo se
utiske iz Beograda. Po~etkom maja moja je pojavili i odmah su sa svih strana po~ela da
{kola pre{la u logor kod Krasnog sela. padaju pitawa. Kako sam ja me|u na{ima bio
Stalni i dobro ure|eni logor Kowi~ke ofi- najre~itiji, a i ruski najboqe govorio, to
cirske {kole nalazio se je do logora Pe- sam po~eo da obja{wavam i tuma~im doga|a-
`evskog korpusa, naspram Dudergofa, gde je je iz krvave majske no}i. Pojmqivo je da to
bila i `elezni~ka stanica na pruzi Petro- nije bila ni najmawe laka stvar, jer se mo-
grad Ga~ina. Stanica je bila udaqena oko ralo voditi ra~una da to govorim carsko-
pola kilometra od logora, pa smo obi~no ruskim oficirima, ~iji smo bili gosti ve}
posle ve~ere {etali do we da bi do~ekivali gotovo tri godine, s druge strane zbog u~e{}a
i ispra}ali vozove koji su na toj pruzi bili na{ih oficira u zaveri, morao sam da vo-
vrlo ~esti. dim ra~una da i vuci budu siti, a i ovce na
Tako sam 29-maja posle ve~ere {etao broju.
stani~nim peronom kad je ne{to posle 21 Pre svega sam napomenuo da na{ kraq i
~asa stigao voz iz Petrograda. Tim je vozom kraqica i wihov odnos prema nama ne mo`e
stigao i moj drug kowi~ki kapetan Rjeznikov. nikako da se uporedi s polo`ajem ruskih car-
^im je iza{ao iz kupea, pri{ao mi je, uzeo skih veli~anstva. Da bi razliku {to boqe ob-
me pod ruku i zapitao da li ja ili koji od mo- jasnio, ispri~ao sam im slede}i doga|aj.
jih drugova ima kakvih naro~itih vesti iz Be- Stariji kraqi~in brat Nikola poslat
ograda. Odgovorio sam mu da smo nedavno je u Belgiju na {kolovawe, no, on je skoro svo
istina dobili pisma, ali da u wima nema ni- vreme provodio u poznatom luksuznom kupa-
{ta naro~itog. Nato mi je Rjeznikov ispri-
li{tu Ostende izigravaju}i princa i zadu-
~ao da je bio na ru~ku kod svoga pa{enoga
1. jul 2009.
`uju}i se i levo i desno. Kad se dug popeo na
par stotina hiqada dinara i poverioci za-
pretili skandalom, dojuri Nikola u Beograd
da zamoli sestru da ga izvu~e iz neprilike.
Me|utim ni ona nije imala toliko novaca,
te su posle dugog moqakawa i tra`ewa re-
{ili da podnesu menicu na tu sumu Narodnoj
banci. Menicu je akceptirao Nikola, a `i-
rirali su je kraqica Draga i tada{wi mi-
nistar finansija Dr Mika Popovi}. Kako je
po na{em zakonu `enin postupak u ovakvim
slu~ajevima morao da mu` odobri, to je i
kraq stavio potpis na tu menicu. Posle ne-
koliko dana obratio se je ministar finan-
sija telefonom viceguverneru Narodne ban-
ke Marku Stojanovi}u s pitawem da li je me-
nica bila na cenzuri. Na to je dobio odgovor
da je cenzura menicu odbila, jer je cenzurni
odbor na{ao da potpisnici na menici ne da-
ju dovoqno garancije za isplatu.
PREKR[ENA ZAKLETVA
Na ovo moje obja{wewe ruski oficiri
nisu mogli do}i k sebi od ~uda da na svetu mo-
`e postojati takav odnos izme|u vladaoca i
wegovih podanika. Posle ovog uvoda bilo mi
je lak{e da objasnim u~e{}e oficira u zave-
ri, navode}i pored ostalog i na~in kako je
Draga postala kraqicom, obmawuju}i kraqa
da je u drugom stawu i nagla{uju}i poznati
skandal koji je izbio oko kraqi~inog poro|a-
ja. Ipak je ve}ina ruskih oficira o{tro na-
padala izvr{ioce majskih doga|aja, uglavnom
zbog prekr{aja zakletve, osobito od strane
a|utanta Naumovi}a i oficira kraqeve gar-
de. Pravdao sam obazrivo wihove postupke i
uspeo da u}utkam ve}inu prigovara~a. Uto se 1932. Fin ska (po ku {aj),
primetilo kome{awe u zadwim redovima
oficira koji su me gusto okru`avali, za~uo
Ja pan, Taj land, ^i le
se zveket mamuza, oficiri se razmako{e i
preda mnom se stvori upravnik na{e {kole
Aleksije Aleksijevi} Brusilov, docnije pro-
slavqeni ruski Vojskovo|a u svetskom ratu.
Svi smo zauzeli stav mirno i u}utali, a Bru-
silov se svojim uobi~ajenim otse~nim glasom
obrati svime s re~ima: Gospodo! Slu{ao sam
ceo va{ razgovor s na{im drugom poru~ni-
kom Mi}i}em i zapazio sam da su mnogi od vas
postavqali na{em drugu takva pitawa koja se
mogu tuma~iti kao uvreda i za wega i za osta-
le na{e drugove Srbe. Znam da ste to u~inili
nepromi{qeno i nesvesno, ali da se to ne bi
1933. Gr~ ka, Uru gvaj, Ku ba
vi{e ponavqalo zahtevam, gospodo, od svih
vas da se o tom doga|aju vi{e nikako ne vodi
1934. Bu gar ska, Le to ni ja,
diskusija ni me|u vama, ni s na{im drugovima Esto ni ja, Au stri ja
srpskim oficirima. Nare|ewe smo primili
k znawu i pozdravili upravnika, na{to se 1935. Gr~ ka, Mek si ko
Brusilov obrati nama s re~ima: Gospoda
srpski oficiri javi}e mi se posle doru~ka u 1936. [pa ni ja
14 ~asova u mojoj kancelariji.
U odre|eno vreme javili smo se sva {e-
storica Brusilovu u wegovoj kancelariji. On
se je sa svakim od nas srda~no rukovao i ne-
{to uzbu|enijim glasom napomenuo nam {ta
se kod nas tih dana desilo, dodaju}i da pojmi
te`inu polo`aja u kojem se nalazi na{a ze-
mqa i da kao Slaven od srca `eli da se stvar
{to pre svr{i. Vas, pak gospodo molim samo
za jedno, da mi date re~, ako bi ko od vas
imao nameru da poduzme kakve osobne kora-
ke ili mere usled novonastalog stawa u va-
{oj domovini, da me prethodno o tom obave- 1937. Bra zil
sti. Kako je ovaj zahtev bio tako malen prema
1938. Ru mu ni ja
1940. Mek si ko
1941. Ju go sla vi ja
1942. Al `ir
1943. Ar gen ti na
1944. Ne ma~ ka (po ku {aj),
Bu gar ska
1945. Bra zil, Ve ne cu e la
1947. Taj land
1948. ^e ho slo va~ ka,
Ve ne cu e la, Je men (po ku {aj)
1949. Si ri ja
1951.Taj land, Pa ki stan
(po ku {aj)
1952. Egi pat, Ku ba
1953. Iran
Tragi~n kraj jedne vladavine
49
1954. Gva te ma la, Pa ra gvaj
1955. Ar gen ti na, Bra zil
1956. Ku ba (po ku {aj)
1957. Ko lum bi ja
1958. Al `ir Fran cu ska,
Irak, Ve ne cu e la, Pa ki stan
1959. Ku ba, Bra zil (po ku {aj)
1960. Tur ska, Kon go,
Eti o pi ja (po ku {aj)
1961. Ju `na Ko re ja,
Fran cu ska (po ku {aj)
1962. Do mi ni kan ska re pu -
bli ka, Gva te ma la, Je men,
Cej lon ([ri Lan ka) (po ku {aj),
Bur ma
1963. Kon go, Tur ska (po ku {aj),
Ju `ni Vi jet nam, Ekva dor,
To go, Si ri ja, Irak
1964. Bra zil, Bo li vi ja,
Ju `ni Vi jet nam
1965. In do ne zi ja (po ku {aj),
Kon go, Al `ir, Ju `ni Vi jet nam
1966. Cen tral no a fri~ ka
Re pu bli ka, Ga na, Bur ki na
Fa so (Gor wa Vol ta),
Ni ge ri ja, Si ri ja, Abu Da bi,
Ar gen ti na
50
onom {to smo o~ekivali da }e Brusilov tra-
`iti od nas, to smo mu dali re~ bez mnogo
premi{qawa, a Brusilov je na rastanku jo{
dodao: Verovatno da ovog meseca ne}ete
primiti na vreme va{e prinadle`nosti, pa
sam zato naredio upravniku oficirskog ode-
lewa potpukovniku kwazu Bagracinu da vam
stavi odmah na raspolo`ewe potrebnu sumu
za va{e izdr`avawe. Lepo smo se zahvalili
na pa`wi, a neki su od nas odmah iskoristi-
li upravnikovu qubaznost i pored toga {to
smo prinadle`nosti primili na vreme.
U svom govoru Brusilov ne samo da nije
ni{ta rekao protiv izvr{ioca majskog doga-
|aja, ve} je ~ak u neku ruku pokazao i naklo-
nost prema wima, {to sam onda tuma~io kao
satisfakciju zbog ranijih primedaba pojedinih
oficira koje je i on ~uo, ali posle uloge ko-
ju je Brusilov igrao pred i za vreme abdikaci-
je posledweg ruskog cara tada{we mi se wego-
vo dr`awe javqa sada u sasvim drugom svetlu.
Sutradan sam tra`io obdanicu i ve} u
7 sati bio sam u vozu za Petrograd. To je bio
jedan od takozvanih da~nih vozova ~ija je pr-
va klasa bila sva u staklu, s foteqama koje
su se mogle okretati na sve strane. U jednom
takvom vagonu zauzeo sam mesto, dok su sva
ostala mesta bila popuwena redovnom pu-
blikom sastavqenom ve}inom iz ~inovnika i
oficira koji su svakog jutra i{li na du`nost
u Petrograd, a nave~e se vra}ali u razna
da~na mesta du` pruge. Ve}ina je od wih ~i-
tala jutarwe novine u kojima se govorilo o
detaqima majskog doga|aja u Beogradu. Dvo-
jica su od prisutnih poveli i razgovor o to-
me, na{to su se uskoro i ostali ume{ali, te
je nastala `iva diskusija o tim doga|ajima.
Razume se da su se svi nepovoqno izra`ava-
li o izvr{iocima, ~ak su ih i bezobzirno
Beograd, 27. mart 1941 blokada prilaza centru grada
kritikovali. U tome se je najvi{e isticao
general {tabni pukovnik Moric, ina~e moj
profesor, koji me je video i znao. Kad je go-
vor pukovnika Morica dostigao vrhunac
bezobzirnosti, ume{ao sam se i sam u raz-
govor, pogotovo jer sam bio u na{oj unifor-
mi. Ukazao sam na jednostranost posmatra-
wa tih doga|aja od strane pukovnika Mori-
ca, pa sam po~eo da osvetqavam i drugu
stranu, tj. da ukazujem na postupke kraqa i
Drage koji su prethodili i izazvali majski
postupak oficira. Uskoro se ~ulo prvo po-
jedina~no: i eto pravda, a zatim se je ras-
polo`ewe potpuno obratilo, te je napokon
do{lo do op{teg povla|ivawa, da je pukov-
nik Moric u}utao i do kraja vo`we vi{e ni-
je progovorio ni reci.
Sudbina je htela da posle 18 godina
sretnem tada ve} general-leitnanta Mori-
ca kao ruskog izbeglicu u Vara`dinu. Izi-
{ao sam mu u svemu u susret i pomogao mu da
bude postavqen za kontraktualnog ~inovni-
ka u mojoj komandi, ali za vreme ~itavih 5
godina koje je proveo pod mojom komandom,
slu~ajno ili namerno nismo nikad progovo-
rili o napred pomenutom doga|aju.
PU^ 27. MAR TA 1941
Dva dana nakon {to su predstavnici
Vlade Kraqevine Jugoslavije u Be~u potpisa-
li sporazum o pristupawu zemqe Trojnom pak-
tu, oko jedan sat iza pono}i 27. marta 1941.
po~ele su vojne aktivnosti u prestonici Beo-
gradu na ru{ewu Vlade i Namesni{tva. Gru-
pe pu~ista i cele jedinice koje su oni imali
pod svojom kontrolom po~ele su da zauzimaju
General{tab, predsedni{tvo Vlade, Komandu
Beograda, Glavnu po{tu, Upravu grada, radio-
1. jul 2009.

Pred zgradom vlade jutro posle pu~a
stanicu, elektri~nu centralu i vodovod. Od-
mah su po~ela hap{ewa i privo|ewe minista-
ra u Glavni general{tab. U tu zavereni~ku
centralu dovedena su i dva kraqevska name-
snika Perovi} i Stankovi}, dok je knezu Pa-
vlu posredstvom komandanta IV armijske obla-
sti u Zagrebu nalo`eno da odustane od daqeg
puta na Bled i da se odmah vrati u Beograd.
Pored bombardera u pripravnosti, pu~isti
su raspolagali u to vreme jedinim modernim
oklopnim bataqonom u garnizonu. Garda, tada
najmo}nija vojna formacija u Beogradu, bila
je delom u rukama pu~ista, a delom u rukama
wihovih simpatizera, koji su bili pasivni i
bez voqe da im se suprotstave. Pu~isti su na-
stupali u ime kraqa Petra II, {to nije bilo
ta~no, jer je maloletni princ bio van doga|a-
ja, ali je to sna`no delovalo i demotivisalo
one koji bi im se, mo`da, suprotstavili.
Kontroverzni vojni udar u Beogradu 27.
marta 1941. bio je delo nekolicine aktivnih
generala i grupe mla|ih oficira iz vazduho-
plovstva i beogradskog garnizona. Taj doga|aj,
koji su pri`eqkivale i Velika Britanija, i
SSSR, i podstican na razne na~ine, ipak je
delo srpske borbene tradicije, iznesen na ta-
lasu op{teg narodnog nezadovoqstva i sumwe
u ispravnost dr`avne politike kneza Pavla,
ukqu~uju}i srpsko-hrvatski sporazum iz avgu-
sta 1939. godine. Pravoslavna crkva je tako|e
podr`avala i stvarala to neraspolo`ewe. Ge-
neral Petar Pe{i}, ministar vojni, general
Petar Kosi} i mnogi drugi bili su realniji u
procenama slabih izgleda u slu~aju rata. Me-
|utim, wih je sa scene pomela tradicija zave-
reni{tva iz 1903. godine. Mada pu~isti nisu
imali nameru da postavqaju vojnu, ve} koali-
cionu vladu narodnog spasa, oni su se, neu-
stavno, na vrlo drasti~an na~in ume{ali u po-
litiku sa vrlo te{kim posledicama. Oboreno
je namesni{tvo, a maloletni kraq Petar II Ka-
ra|or|evi} progla{en je punoletnim i predat
mu je tron. Stara vlada je bila uhap{ena. Hi-
tler je bio li~no uvre|en i trenutno je odlu-
~io da se Jugoslavija kazni, a posebno srpski
1967. Gr~ ka, Si je ra Le o ne,
Ga na (po ku {aj), Ni ge ri ja,
To go
1968. Pa na ma, Irak
1969. Li bi ja, So ma li ja,
Su dan, Bra zil
1970. Pa ki stan, Si ri ja,
Bo li vi ja, Kam bo xa, Oman
1971. Tur ska, Ugan da,
Bo li vi ja, Taj land
1972. Ga na
1973. ^i le, Uru gvaj, Gr~ ka
1974. Ki par, Por tu gal,
narod. Istorijski, taj akt je za veliku i tra- Eti o pi ja
gi~nu cenu, koju su platili Srbi, svrstao Jugo-
slaviju uz antifa{isti~ku koaliciju i obezbe-
dio joj budu}nost i teritorijalne dobitke po-
sle kona~ne pobede. Jugosloveni i Srbi su
slavqeni me|u pokorenima i me|u Saveznici-
ma kao faktor nade i moralne pobede. Bio je
to veliki moralni kapital, ravan onom posle
povla~ewa srpske Vojske preko Albanije
1915. godine. U prakti~nom smislu, balkanska
kampawa }e uticati na odlagawe nema~kog na-
pada na SSSR i time na kompromitovawe ne-
ma~ke nepobedivosti u kasnu jesen na ruskim
prostranstvima. Istori~ari su zabele`ili
kako su posle promene u Beogradu manifesto-
vali omladina i gra|anstvo u okupiranom de-
lu Francuske, ali i u onom tzv. slobodnom.
Savezni~ka i ameri~ka {tampa slavila je pu-
~iste i mladog kraqa viteza.
Taj doga|aj bio je primer kako se poli-
ti~ki materijalizuje jedna tradicija, jedno du-
{evno ose}awe. Ostale su zabele`ene mnoge
emotivne reakcije generala, starih ratnika,
koje su se poklapale sa ose}awima obi~nog
srpskog ~oveka. Sukobqavalo se emotivno i
tradicionalno sa nekom razlo`nom analiti-
1975. Ban gla de{, Ko mor ski
kom, baziranom na poklawawu vere u pisme- Oto ci, Ni ge ri ja, ^ad
ne garancije velikog Rajha, kojih se on ni do
tada nije mnogo pridr`avao. 1976. Pe ru, Ekva dor,
Ar gen ti na, Taj land
VO\A IZ SENKE 1977. Pa ki stan
Vazduhoplovni general Borivoje Mirko-
vi} bio je tehni~ki organizator prevrata. U 1978. Av ga ni stan
du{i konspirator, on je jo{ od 1937. poku-
{avao da za svoju nameru ru{ewa kompromi- 1979. Iran, Nikaragva,
tovanog re`ima udarom pridobije pojedine Bolivija, El Salvador, Gana,
visoke generale. Nameru je kona~no ostvario
27. marta. Bez obzira na sve kasnije posle- Ju`na Koreja
dice, on je satisfakciju nalazio u odu{evqe-
1980. Cen tral na Afri ka,
wu srpskog naroda za takav jedan ~in. Gene-
ral Simovi}, koji je kona~no pristao da bude Tur ska, Gvi ne ja Bi sao,
vo|a iz senke i budu}i predsednik Vlade, is- Su ri nam, Li be ri ja
turio se kao protivnik politike popu{tawa
51
1981. Ga na, [pa ni ja (po ku -
{aj), Gam bi ja (po ku {aj),
Cen tral na Afri ka, Poq ska,
Ban gla de{ (po ku {aj),
Su ri nam (po ku {aj),
Sej {e li (po ku {aj)
1982. Ban gla de{,
Ke ni ja (po ku {aj),
Su ri nam (po ku {aj)
1983. Gre na da, Ni ge ri ja
1984. Ma u ri ta ni ja
1985. Uganda, Nigerija
1986. Fi li pi ni (po ku {aj)
1987. Ar gen ti na
(po ku {aj), Fi li pi ni (po ku -
{aj), Fi xi, Tu nis
1988. Bur ma,
Ar gen ti na (po ku {aj)
1989. Pa na ma, Fi li pi ni
(po ku {aj), Eti o pi ja (po ku {aj),
Pa ra gvaj, Pa na ma (po ku {aj)
1990. Li be ri ja, Ni ge ri ja,
Tri ni dad i To ba go (po ku -
{aj), Ni ge ri ja (po ku {aj),
Ar gen ti na (po ku {aj)
1991. SSSR (po ku {aj), Ha i ti,
Taj land, Gru zi ja
1992. Al `ir, Si je ra Le o ne
1994. Gam bi ja
52
Akteri: generali Petar Kosi}, Pavle Barjaktarevi} i Du{an Simovi}
Rajhu i potpisivawu Trojnog pakta. Imao je vi-
{e drskih istupa pred knezom Pavlom i mini-
strom vojnim, tako da mu je posle potpisiva-
wa Pakta pretilo penzionisawe.
Tre}i general koji je najdirektnije vi|en
kao pu~ista, general Bogoqub Ili}, pozvan je
tek kada je pu~ uspe{no proveden da preuzme
du`nost ministra. Ili} je tokom celog dana
27. marta svojim nare|ewima poku{avao da
neutrali{e generale iz kraqevog okru`ewa
i Komande Garde, `ele}i da se solidari{u sa
pu~istima i po wegovom nare|ewu do|u u Ge-
neral{tab, ali u tome nije uspeo, sve do na-
silnog privo|ewa generala Kosi}a i Staji-
}a. Ili} je bio izrazito neraspolo`en pre-
ma premijeru Dragi{i Cvetkovi}u i knezu
Pavlu, koji ga je otpustio kao svog pomo}nika
i potom penzionisao. General nije hteo da
primi ponu|enu komandu armije u Ni{u. Si-
movi}, Ili} i Kosi} bili su klasni drugovi,
dobro su znali jedan drugog, ali isto tako je
bilo animoziteta me|u wima. Ili}u je sme-
tala Kosi}eva ugla|enost i boja`qivo dr`a-
we u prelomnim situacijama. On je ugla|e-
nost tuma~io kao snishodqivost kako prema
bratu generala @ivkovi}a dok su on i Kosi}
kao pomo}nici slu`ili u General{tabu, tako
i kasnije, pred rat, prema knezu Pavlu. Si-
movi} je bio nezadovoqan, jer je Kosi} bio
istrajan u obrazlagawu nu`nosti politike
pristajawa u nezavidnim okolnostima. Tako-
|e je mogla postojati surevwivost zato {to je
Kosi} do{ao na Simovi}ev raniji polo`aj.
Protivnici pu~ista, opet, nisu imali lepe
re~i za manire i karakter Simovi}a i Ili-
}a, pa ni Bore Mirkovi}a. Smatrali su ih
vojnicima bez {ire politi~ke kulture. Kada
se uzmu u obzir sva svedo~ewa savremenika,
primetno je da je znatan broj aktivnih i pen-
zionisanih generala odobravao ru{ewe
kneza Pavla i Dragi{e Cvetkovi}a.
Najenergi~niji poku{aji da se pu~ slomi
dolazili su od armijskog generala Petra Ko-
si}a, na~elnika General{taba i guvernera
kraqa. Nastojao je da pomo}u generala na
dvoru, komandanta garde Staji}a, prvog a|u-
tanta kraqa Barjaktarevi}a, upravnika dvo-
ra Kqaji}a, a|utanta Leka i @upawevca, ko-
mandanta kowi~ke brigade Garde, povrati red
i disciplinu. General Leko je bio raspolo-
`en da pomo}u 2. i 18. puka na Bawici, i ar-
tiqerije Dunavske divizije krene na pu~iste u
gradu.
PASIVNI KOMANDANTI
Svi ostali bili su pasivni i jedino pri-
hvatali da brinu o fizi~koj bezbednosti kra-
qa. Na kraju, posle pregovora i natezawa pu-
~isti hapse Kosi}a i Staji}a i odvode ih u Ge-
neral{tab. Komandant grada Beograda i ko-
mandant Dunavske divizije bili su zate~eni u
svojim stanovima pored General{taba i od-
mah su tu blokirani, a komandant Prve armi-
je, koji je tog trenutka izvodio manevre na
Fru{koj gori, nije `eleo da stupa u akciju i
proliva krv zbog jedne vlade. Mo`da je sve
te pasivne komandante od namere da gu{e pu~
spre~ilo veliko odu{evqewe gra|ana u Beo-
gradu i drugim mestima Srbije. Svest da je
ogromna masa na ulicama, da su tu |aci i stu-
denti. No, najverovatnije je presudilo ose}a-
we da je pu~, ipak, odraz op{teg raspolo`ewa
protiv svrstavawa uz zemqe Osovine, a pro-
tiv starih saveznika. Knez je sa svoje strane
otklonio Ma~ekovu ponudu da general August
Mari} preuzme komandu u Zagrebu i krene na
pobuwenike. On tako|e nije `eleo da do|e do
krvoproli}a. Tokom celog izvo|ewa pu~a po-
ginuo je samo jedan `andarm na obezbe|ewu
Radio-stanice.
[ef kabineta oborenog ministra Vojske
Petra Pe{i}a, wegov pastorak potpukovnik
Vasilije Svetomira Mati}, u razgovoru sa Si-
1. jul 2009.
movi}em 5. marta predlagao je da se pu~ izve-
de odmah, da proglase mobilizaciju i potom
udare na Nemce u Bugarskoj, te da se u zemqi
zavede diktatura. Simovi} se sa takvim pred-
logom nije slo`io i nije bio pristalica vojne
diktature: Po pitawu sastava Vlade, general
Simovi} je ostao pri svome, da Vladu sastavi
od svih stranaka, nekoliko uglednih qudi van
partija. Tako je i bilo, Vlada je bila koncen-
traciona, a u wu su posle pregovora u{li, kao
ravnopravni partneri, i potpredsednik dr
Vlatko Ma~ek i ministri HSS-a.
Pu~isti su poku{ali akcijom ministra
Nin~i}a da primire Italiju i Nema~ku od tre-
nutne reakcije, ali nisu pristali na tra`ewe
nema~kog ambasadora Fon Herena da odmah
demobili{u Vojsku. Na drugoj strani odmah su
povedeni razgovori sa ruskim i engleskim
predstavnicima o pomo}i i savezni{tvu.
Taj doga|aj ~esto se kvalifikuje kao kon-
troverzan, jer su posledice po Jugoslaviju i
Srbe bile te{ke. Protivnici su optu`ivali
Britaniju da je ona kupila pu~ i nosioce pu~a.
Istorija je utvrdila da Britanci zaista jesu
`eleli pu~ i promenu kursa Jugoslavije, da su
princa Pavla nezaslu`eno propagandno op-
tu`ivali za izdaju, uprkos wegovim stvarnim
ose}awima. ali ^iwenica je, ipak, da oni svu
propagandu aktivnost usmeravaju i sav novac
bacaju na one koji nisu uspeli da izvr{e pu~,
prvenstveno na Zemqoradni~ku stranku i or-
ganizaciju Narodna odbrana. Wihovi sarad-
nici tek uo~i pu~a za vo|u tra`e generala iz
redova penzionisanih. Pomenimo da se u po-
drumima britanske ambasade {tampao ~uveni
letak Srbi, Beograde, kasnije ~esto pripi-
sivan u delo KPJ. Britanski vazduhoplovni
ata{e, koji dr`i kontakte sa generalom Mir-
kovi}em, do posledweg ~asa pred udar obave-
{tava London da se mogu ne~emu nadati tek za
nekoliko dana. On je kriti~nog dana pod izgo-
vorom da razgovara o nabavkama i{ao i kod
Simovi}a, ali ni od wega nije dobio nikakvu
potvrdu {ta se za tu no} sprema.
Danas se, tako|e, ~ak i me|u istori~a-
rima, previ|a da, bez obzira na kurs prista-
jawa uz Osovinu, Jugoslaviji nije bilo mesta
u novom poretku. Jo{ od 7. jula 1940. wena 1996. Si je ra Le o ne
sudbina je bila zape~a}ena. Weno komadawe
je bilo u potpunosti isplanirano, samo se ~e- 1997. Za ir (Kon go), Tur ska
kao povoqan momenat da se stvari na glav-
nim frontovima u osnovnim crtama zavr{e. 1999. Obala Slonova~e,
Da li je to zna~ilo da bi drama nastupila naj- Pakistan
kasnije u vreme okupacije vi{ijevske Francu-
ske u jesen 1942. godine? Bilo je predvi|eno 2000. Ekva dor,
da Srbija bude svedena na granice ne{to ma-
we od onih pre balkanskih ratova i stavqena Ve ne cu e la (po ku {aj)
pod tutorstvo. To ni knez Pavle, ni generali
Kosi} i Pe{i}, predsednik Cvetkovi}, nisu 2003. Cen tral no a fri~ ka
znali. Tragovi te odluke postoje u nizu pre- Re pu bli ka, Ma u ri ta ni ja
`ivelih arhivskih fondova. (po ku {aj), Sao To me
Spontano odu{evqewe promenama u Be-
ogradu nije se ispoqavalo samo u Gr~koj, koja i Prin ci pe, Gvi ne ja Bi sao,
je bila usamqena u ratu sa Osovinom na Bal- Fi li pi ni (po ku {aj)
kanu, porobqenoj Francuskoj, Velikoj Brita-
niji i SAD, nisu ga aklamovali samo Srbi u 2004. Kon go (dva po ku {a ja),
zemqi, Beogradu i [umadiji, manifestacije
su zahvatile Qubqanu i gradove u Sloveniji, ^ad (po ku {aj), Ekva to ri jal na
Dalmaciji, u Crnoj Gori, u Novom Sadu. Ja- Gvi ne ja (po ku {aj)
vqala su se pozdravnim telegramima srpsko-
hrvatska udru`ewa iseqenika.
MA NI FE STA CI JE
U QU BQA NI I SPLI TU
Zagreba~ki list Obzor od 28. o`ujka
1941. donosi da je Vijest o stupawu W. V.
Kraqa Petra II na prijestoqe primqena u
Splitu sa velikim manifestacijama. Skoro
cio privredni `ivot je ju~e mirovao. Narod
se kupio na Narodnom trgu i obali. U toku
jutra su izvje{ene zastave. Ju~er popodne
Vojska je obi{la gradom, odu{evqeno po-
zdravqena i obasipana cvije}em. Sino} u 8 2005. To go, Ne pal (kra qev -
sati prire|ena je vojni~ka bakqada, pa su se
tom prilikom ponovile manifestacije. ski pu~), Ma u ri ta ni ja
U istom broju taj list od svog dopisnika
iz Qubqane daje opis tamo{wih manifesta- 2006. Fi li pi ni (po ku {aj),
cija: Sokolsko dru{tvo je na ve~er priredi- ^ad (po ku {aj), Taj land,
lo manifestacionu povorku kojoj se pridru-
`ilo mnogo svijeta. Klicalo se W. V. Kraqu,
Ma da ga skar (po ku {aj),
vosjci, generalu Simovi}u, predsjedniku vla- Fi xi
de. U jutro je na sveu~ili{tu do{lo do velikih
manifestacija, pa su zatim studenti sa dru- 2007. La os (po ku {aj),
gom omladinom formirali povorku i po{li Fi li pi ni (po ku {aj),
gradom, nose}i sliku W. V. Kraqa i dr`avnu
zastavu, te kli~u}i kraqu, Jugoslaviji i pred- Tur ska (po ku {aj)
sjedniku vlade. Gradski na~elnik izdao je
proglas na gra|anstvo, kojim ga je pozvao, da
2008. Is to~ ni Ti mor
(po ku {aj)
2009. Ma da ga skar, Honduras
Knez Pavle i general Simovi}
53
iskiti svoje domove zastavama te tako na vidan na~in iska`e svoje ti, osim ~udom bo`jim.
zadovoqstvo zbog dolaska W.V. kraqa Petra II na prijestoqe. Shizma je najve}e proklet-
Beogradska Politika je ve} u ve~erwem izdawu 27. marta ob- stvo Europe, skoro ve}e
javila ove vesti iz Slovenije i druge detaqnije opise manifesta- nego protestantizam. Tu
cija i odu{evqewa doga|ajem. nema morala, tu nema na-
~ela, nema istine, nema
pravde nema po{tewa.
NAD BI SKUP STE PI NAC O PU ^U Nekoliko dana kasnije
Za razliku od nekih drugih gradova u Hrvatskoj, u Zagrebu su tek (2. aprila) diktira sekre-
komunisti uspeli da organizuju male manifestacije koje je `andar- taru: Danas je preuzvi{e-
merija u dva navrata uspe{nom akcijom raspr{ila. Politi~ki i ver- ni bio kod bana [uba{i}a.
ski lideri nisu delili odu{evqewe. Tada{wi nadbiskup Alojzije Razgovoru je prisustvovao i
Stepinac je u svoj dnevnik 27. marta zabele`io (diktirao): Povodom dr. Ma~ek. Nadbiskup je iz-
~lanka Privoqeli smo se carstvu nebeskom, tj. Carstvu Bo`ije isti- razio nepovjerewe prema
ne i pravde, narodne sloge i slobode, a u vezi izjave srpskog patri- novoj vladi koja je na ovakav
jarha Gavrila, Tako veli g. Gavrilo. Me|utim sva dosada{wa fakta podli na~in do{la na vlast.
govore o ne~em drugom, negoli o carstvu nebeskome sa strane pravo- Vidjelo se da ni Ma~ek ne
slavne crkve. Danas jo{ ne znamo u Zagrebu {to je kako je. Doznao sam General Borivoje Mirkovi} sudi boqe o tome. Ali ban
da ni dr. Ma~ek nije imao jo{ uvijek prili~no namiguje
pojma o dr`avnom udaru ne- sa Beogradom i ho}e da se
go je saznao za wega preko nagode. Nadbiskup je zamo-
radija, kao i mi drugi. Ma- lio bana da pusti iz inter-
~ek je tek dospio da svoju za- nacije zatvorene naciona-
{titu odmah iza{aqe u sve liste da ih Srbi ne bi pou-
javne urede i zaposjedne bijali kao {to se groze. Ban
iste. Ali iz cijelog ovog ~i- je (na nagovor i dr. Ma~eka)
na, tj. Dr`avnog udara opet pristao da najprije tamo
izbija na javu ~iwenica da stavi pouzdane hrvatske
su Srbi i Hrvati dva svijeta `andare, a onda ih za par
koji se nikad ne}e ujedini- dana premjesti u Lepoglavu
ti, dok je jedan od wih u `i- i onda pusti ku}i. Ko{uti}
votu. Duh vizantizma je ne- je bio u Beogradu i kako su
{to tako grozno da je Sve- Srbi u velikoj neprilici,
mogu}i, a Sveznaju}i bog u pristali su na uvjete koje je
stawu parirati intrigama i Ma~ek postavio.
podvalama tih qudi. Za nas ^etvrtog aprila nad-
je to ne{to nepojmqivo, da biskup je uz svoje dnevnike
se ugovori i obaveze kidaju prilo`io pismo biskupa dr
bez ikakvih skrupula. General Petar Kosi} Komandant Garde Mihailo Staji} Kvirina Bonefa~i}a iz
Slede}eg dana (28. Splita, koji na klevetni~ki
marta) bele`i da je iz Be- na~in denuncira doga|aje u
ograda do{ao Kanxi}, koji je bio o~evidac mnogih stvari za vreme Dalmaciji povodom 27. marta. Za udar optu`uje arhijereje i popove
pu~a i koji je tamo koje{ta doznao: Nijednog po{tenog ~ovjeka ni- pravoslavne, sokole i komuniste. Iz pisma se vidi da je bio pri-
je bilo na ulici da manifestira, ve} je bila u Beogradu razulare- stalica instrukcije svog nadbiskupa u vezi sa Paktom, i vajka se
na masa `eqna krvi, u`itaka i para. Sve u svemu Hrvati i Srbi A {ta mo`emo sada?
dva su svijeta, sjeverni i ju`ni pol koji se nikada ne}e pribli`i- General Dung Van Min nije dugo ostao na vlasti. I wega je u
januaru 1964. zbacio generala Ngujen Kan. Imao je sre}u da nije
pogubqen. Ponovo je postao predsednik Ju`nog Vijetnama i pre-
dao je zemqu snagama Vijetkonga 1975, posle ~ega je `iveo u ame-
ri~kom egzilu.
Ngujen Kan je sam iskusio mogu}nost da bude zba~en ve} u av-
gustu 1964. Vijetnamski revolucionarni savet ga je ipak 24. sep-
tembra smenio i ostavio na polo`aju na~elnika general{taba.
Me|utim, on je nastavio da vlada iz senke. Slede}i udar na de
fakto wegovu vladu izvr{i}e general Ngujen Van Tie i vazduho-
plovni mar{al Ngujen Kan u februaru 1965. Vojnici su formalno
uspostavili civilnu vladu dr Pan Hij Kua. Premijeri }e se mewa-
ti, a general Van Tie osta}e predsednik do sloma 1975.
U susednoj Kamboxi nije bilo mawe tragi~no. U martu 1970.
godine premijer i general Lon Nol oborio je naslednog princa
Norodoma Sihanuka. Sam general postao je predsednik Kmerske
Republike 1972. godine i ostao na toj du`nosti do 1975. godine.
Zemqu je tresao gra|anski rat, a potom je postala popri{te ne-
prekidnog ameri~kog bombardovawa i agresije Vijetnama. Danas
se u svetskoj javnosti pomiwu samo Crveni kmeri i wihov revolu-
cionarni teror, poqa smrti i iseqavawe Pnom Pena. General
Lon Nol predat je zaboravu.

*****
1. jul 2009.
54

Hleb u ogledalu
Pi{e
Branko KOPUNOVI]
utarwa vrelina je najavqivala pakleni junski
J dan, pa je Radovan Vojinovi}, profesor ma-
tematike u penziji, krenuo ne{to ranije da
pod okriqem sve`ine obavi uobi~ajenu kupovinu.
Vreme{ni Beogra|anin decenijama pazari hleb i
novine na istom mestu. Me|utim, renovirawe ra-
dwe i natpis na vratima u kome se obave{tavaju
ceweni potro{a~i..., odvela ga je nekoliko ulica
bli`e centru grada. Zastao je ispred pekare gde
se prijatan miris {irio na sve strane, a u woj
lepote i osmeha za sva~iju du{u. Stao je u red, a
pre toga, poput pravog xentlmena propustio dve
dame koje to nisu o~ekivale, ali im je prijala
pa`wa pristojnog gospodina.
Profesor je gledao blagoglagoqive proda-
va~ice i slu{ao naruxbine kao da se izgovaraju
na nekom stranom jeziku. Osnovna podela na crni
i beli hleb na tom mestu je izgledala uvredqivo
pojednostavqena, jer su se kao na uskovitlanoj
berzi licitirali: lova~ki, }ebat s maslinama,
manastirski, kom{ijski, nordijski, pur-pur... E,
taj, pomislio je, mora da je mnogo ukusan, a i zvu~i
otmeno: pur-pur. Vu~e malo na francuski, a devoj-
ka za kasom ga tako qupko izgovara. Kada je do{ao
na red, gosn Radovan je gotovo teatralno izgovo-
rio magi~nu re~. U veliku, ukusno dizajniranu ke-
su, s logom o~igledno poznate pekare,
ma|ioni~arskim pokretom negovane ruke, skliznu-
lo je ne{to malo i nepoznato. Prosle|ena je na
blagajnu gde je najpre upereni qubi~asti zrak ra-
stuma~io o ~emu se radi, onda jedan klik i cvr-
kut: Gospodine, Va{ ra~un je 168 dinara.
eprijatna spoznaja da }e hleb platiti pet pu-
N ta vi{e od uobi~ajene cene, povezala mu je
misao sa saznawem kako su u me|uvremenu ot
vorene jo{ neke {kole, koje on, o~igledno, nije ni
poha|ao ni platio. Sada jeste. Jednu od wih. Je-
dva je ~ekao da do|e u stan i otvori magi~ni pa-
ket. Napipao je mirisnu veknicu koja bezazleno
izgleda, ima neobi~no ime, ali mnogo staje. Nije
ga mrzilo da uzme ku}nu vagu koja jo{ uvek ta~no
meri i o~ita 345 grama. Od ~ega li si pur-pur
kada toliko ko{ta{?
Iz ostave je izneo stari o~ev {iwel i po-
lo`io ga preko stola. Na wemu {iriti, epole-
te, naredni~ki ~inovi, Kara|or|eva zvezda...
Laganim pokretom spustio je prste u dubinu xe-
pa, odakle je izronila kri{ka hleba. Za divno
~udo, nije se ubu|ala niti raspala, a ima joj...
To par~e je otac mu Dobrivoje dobio kao po-
sledwe sledovawe u podno`ju albanskih viso-
va. ^uvao ga i odlagao da bar malo utoli glad
koja je vri{tala u wemu. Teturao se i padao,
gubio svest, pa iznova. Setio se kri{ke i kada
bi je napipao te{ko mu je bilo prineti ustima.
SA
galerije
On kao stare{ina da jede a saborci mu umiru
od studeni i gladi...
Kri{ka hleba je s wim stigla do Vida, pa na-
zad preko Solunskog fronta u Srbiju. Kada se
vratio zavetovao je sina da nikada ne baca hleb.
Pri~a}e posle profesor da je tog jutra sta-
vio kri{ku iz {iwela pored pur-pura da se
ogleda u wegovoj svetlucavoj kori, pitaju}i se od
~ega je ume{en vojni~ki hleb da toliko traje i ovaj
drugi da toliko vredi?
Tog prepodneva ~uo se sinom Petrom,
in`iwerom vo}arstva, jednim od na{ih vode}ih
stru~waka za proizvodwu malina. Ispri~ao mu je
kratku epizodu, aludiraju}i da tu|e kopije mogu bi-
ti samo skupe, a nikako korisne i da se Srbija ni-
kada po wima ne}e prepoznati u svetu. Ali, po ma-
linama se ve} uveliko zna, ohrabrio je sin oca.
Procene ovosezonskog roda maline u zemqama Ev-
rope i obe Amerike nedvosmisleno govore da }e
se Srbija vratite na prvo mesto u svetu, gde se na-
lazila do 2006. godine. Sa 80.000 tona crvenog
bobi~astog i veoma zdravog vo}a na{a zemqa je
bila {ampion ispred SAD sa 65.000, ^ilea ~iji
je prinos bio 63.000, Poqske sa 52.000 tona i
tako redom. Ne ra~unaju}i Rusiju, sve druge dr`ave
ne prelaze prinos od 14.000 tona.
ojam maline ariqskog kvaliteta mnogo pre
P nas definisali su kupci iz visokorazvijenih
zemaqa, jer su boqe znali {ta kupuju nego {ta
mi prodajemo. Uspeva kod nas jer joj pogoduju sastav
zemqi{ta i meteorolo{ki uslovi. Na tom vo}u se
da lepo zaraditi. Ra~unica je sasvim jasna, jer ot-
kupne cene uvoznika nisu nikakva tajna. Problem
je u tome {to su proizvo|a~i solisti na svojim
parcelama, nema udru`enog zamaha i velike
proizvodwe. Poslovni svet sa Zapada je spreman
da investira, da kredite, ponudi dugoro~ne ugovo-
re, ali sve ostaje kako jeste; bi}emo {ampioni,
ali svako za sebe. Ima plodne zemqe i wiva
{irom Srbije, treba se setiti. Lako nam je do ev-
ropske trpeze, niko nam ne brani da je napunimo,
naprotiv.
Svega ~ega imamo i da preti~e mo`emo da iz-
vozimo. Mladi i obrazovani qudi nam trebaju,
ali wihova dela nekada se na|u u svetskoj konku-
renciji. Tako je {armantna Novosa|anka Vesna
Stojakovi}, studentkiwa druge godine doktorskih
studija Fakulteta tehni~kih nauka, na smeru arhi-
tektura i urbanizam, postala polufinalista Gugl
konkursa za najboqu fotografiju. Wenih pet ra-
dova su fascinantni spoj talenta i vizije, prizo-
ri koji plene lepotom i sadr`inom. Navija}emo
za Vesnu ne samo da postane finalista me|u kan-
didatima iz 86 zemaqa sa svih kontinenata ve} i
da wena dela postanu ukras ~uvene galerije Sa~i
u Londonu.
55
 VUJADIN \OROVI],PROFESOR ISTORIJE
Vernost duga
~etiri decenije
osle zavr{etka Vojne gimnazije, dale-
ke 1974. godine, `ivot ih je odveo na
P razne strane, neki su oti{li u Slo-
veniju, neki na jug, u Makedoniju, a ne-
ki su zaglavili i u Hrvatskoj. Na ra-
stanku, na po sledwem ~asu razredne na-
stave, obe}ali su, najpre jedan drugom, a
zatim i, svi zajedno, svom omiqenom pro-
fesoru, da }e neraskidive veze, ste~ene
tokom ~etvorogodi{weg, ne uvek lakog,
{kolovawa u Vojnoj gimnaziji, nastaviti da
neguju ma gde bili. I nije bilo sumwe da }e
obe}ano i da ispune. Jer oni su pripadali
posebnom, prekobrojnom, odeqewu prve
klase elitne vojne {kole, ogledne gimnazi-
je, koja, od osnivawa, u`iva izuzetan ugled
u na{em obrazovnom sistemu.
Sedmo odeqewe
Te 1970. godine bilo je planirano da
se formira {est odeqewa, u kojima bi se
zainteresovani de~aci {kolovali za budu-
}i vojni poziv, odnosno za nastavak obra-
zovawa u Vojnoj akademiji. Zanimawe naj-
boqih osnovaca za upis u prvi razred Voj-
ne gimnazije bilo je i tada iznad o~ekiva-
wa, pa je na jedno mesto konkurisalo i po
nekoliko odlika{a, koje, ipak, nije bilo
jednostavno odbiti. Zato je odlu~eno da se
osnuje jo{ jedno, sedmo, odeqewe u koje su
u{li u~enici s ne{to vi{e ~etvorki u
svojim svedo~anstvima.
Bilo nas je ukupno 25, najvi{e iz Ma-
kedonije, ali i iz svih drugih krajeva onda-
{we Jugoslavije ka`e Miomir Tomi}, ne-
kada{wi u~enik prekobrojnog odeqewa.
Na{e sastav je bio najheterogeniji, pa je,
vaqda i zato, od nas potekla inicijativa da
se Vojna gimnazija nazove Bratstvo jedin-
56
U~e ni ci ne ka da pre ko broj nog, sed mog,
ode qe wa pr ve kla se Voj ne gim na zi je
i da nas su re dov ni go sti svog raz red nog
sta re {i ne, pro fe so ra isto ri je
Vu ja di na \o ro vi }a
stvo. Bili smo vaspitavani da ne gledamo
ko je odakle, ve} kako se ko pona{a i koliko
vredi kao ~ovek. Od prvog dana dr`ali smo
se kao jedan, ~inili smo sve jedan za dru-
gog, zajedno smo u~ili, zajedno i{li u grad,
zajedno se bavili sportom. Vukli smo jedan
drugog i zato smo, ubrzo, od najheterogeni-
jeg, postali najhomogenije odeqewe. Ni{ta
nam nije bilo te{ko. Mnogi od nas bili su
najboqi sportisti u {koli i gradu, ~esto
smo pobe|ivali i na republi~kim sportskim
takmi~ewima. Me|u izvi|a~ima u Srbiji, pa
i u celoj Jugoslaviji, nismo imali dostojnog
takmaca, a bilo nas je i nadarenih za muzi-
ku. Neki od nas su svirali harmoniku, neki
gitaru, pa smo ubrzo osnovali i svoj orke-
star. Tada veoma popularne `urke gotovo da
nisu mogle da pro|u bez orkestra Vojne gim-
nazije se}a se Tomi} godina provedenih u
Vojnoj gimnaziji i napomiwe da svega toga,
sasvim sigurno, ne bi bilo, da im razredni
stare{ina, od prvog dana, nije bio tada{wi
profesor istorije Vujadin \orovi}.
Vitalni starac, osamdeset {estogodi-
{wi Vujadin \orovi} dobrodu{nim osme-
hom pokazuje da, mo`da, i nije sve ba{ tako
kako nam kazuje wegov nekada{wi u~enik, a
danas potpukovnik u penziji Miomir Tomi}.
Uspeli bi oni svakako i da im je neko
drugi bio razredni stare{ina ka`e \o-
rovi}. Bili su to dobri de~aci, mo`da ma-
lo nemirniji, buntovniji od onih u drugim
odeqewima, ali nikome to tada nije smeta-
lo. Uostalom, ja sam jo{ u ratu nau~io da
buntovnost nije negativna osobina. Od onih
koji su mislili svojom glavom moglo se
o~ekivati mnogo toga dobrog, pametnog, hra-
brog. Za profesora istorije nije dovoqno
da ga u~enici samo slu{aju, potrebno je i da
ga ~uju, da razumeju ono {to im pri~a, da
usvoje bar neke osobine heroja, istorijskih
li~nosti, ~esto i pokreta~a istorijskih zbi-
vawa o kojima im predaje. Trudio sam se da
kod svojih u~enika postignem bar to, da im
moji ~asovi budu zanimqivi i korisni. Da
sam postigao mnogo, svedo~e i sve ove godi-
ne za nama, ovo prijateqstvo koje traje ve}
toliko decenija.
Zapravo, gotovo ~etiri. Slede}e go-
dine, naime, bi}e proslavqeno ~etrdeset
godina od osnivawa Vojne gimnazije, pra-
vog rasadnika budu}ih oficira. Od prvog
dana, jedan od najomiqenijih profesora
bio je upravo Vujadin \orovi}, dugogodi-
{wi predava~ istorije u Desetoj beograd-
skoj gimnaziji i posleratni u~iteq u seli-
ma crnogorskim i kosovskometohijskim.
Svoj predmet predavao je budu}im studen-
tima Vojne akademije upravo onako kako su
oni to `eleli, potkrepquju}i lekcije pri-
merima iz `ivota, neretko i svog, posutog
vi{e trwem no zvezdama.
Posle zavr{etka Drugog svetskog rata,
kad se profesija nije birala, ve} dobija-
la od partizanskih komandira i komesara,
kojima je svaki malo u~eniji partizan, pa jo{
i komunista, bio dragocen, ni \orovi} nije
mogao da bira budu}e zanimawe. Planira-
no je, najpre, da bude lekar. Znawe latin-
skog jezika, koje mu je jo{ u ratu spaslo gla-
vu, sada je postalo ote`avaju}a okolnost,
jer on nije hteo da obu~e beli mantil.
Malo je me|u nama bilo u~enih
pri~a profesor \orovi}. Ne treba se,
zato, ~uditi {to mi je znawe latinskog jezi-
ka jednom prilikom spasilo i `ivot. Tre-
balo je, posle oslobo|ewa Beograda,
1944. godine, primiti neku zna~ajniju po-
{iqku lekova iz inostranstva, a u jedinici
nije bilo nikoga ko bi to mogao da u~ini.
1. jul 2009.
Tra`ilo se znawe latinskog i ja sam se ja-
vio. Moja jedinica je, kasnije, oti{la na
Sremski front i gotovo kompletna izginu-
la. Ja sam tada bio na kursu za farmaceu-
ta, potom su hteli da budem i lekar, ali mi
to, sre}om, nije postalo zanimawe. Nasta-
vio sam da se {kolujem, odlu~io sam da bu-
dem profesor, da predajem istoriju.
Istoriju koju je, upravo tih godina, `i-
veo. Od wegovog nauma niko nije mogao da
ga odgovori. Ni strogi komandanti, ni ne-
popustqivi sekretari komiteta, odlu~ni da
ga kazne zbog neposlu{nosti. Vujadin \oro-
vi} je zavr{io u~iteqski fakultet i Peda-
go{ku akademiju i tako postao, najpre, u~i-
teq, a zatim i nastavnik. Deset godina je
predavao u Pe}i, da bi po~etkom {ezdese-
tih pre{ao u Beograd u Desetu beogradsku
gimnaziju, gde je ostao sve do formirawa
Vojne gimnazije.
Dok su se profesori opredeqivali za
nastavak karijere u novoj vojnoj {koli, ili
odlazak u neku od beogradskih gimnazija, Vu-
jadin \orovi} se nije dvoumio. Odluka da
ostane u Vojnoj gimnaziji zna~ila je ostva-
rewe wegove davna{we `eqe da se, na neki
na~in, vrati vojsci koju je, ne svojom `eqom,
napustio po oslobo|ewu zemqe 1945. godi-
ne. Zato je, s rado{}u, prihvatio ponudu da
predaje istoriju u Vojnoj gimnaziji, pa ~ak i
da bude razredni stare{ina u jednom od tek
formiranih odeqewa. Bio je to posebno
osetqiv zadatak. Jo{ jedan od mnogih koje je
do tada prihvatao. Znao je da tim de~acima
ne}e biti samo profesor ve} i starateq. A
imao je skoro pedeset godina i u braku sa
svojom suprugom Slavkom nije imao dece. Za-
to je strepio. Pitaju}i se da li }e umeti da
bude dobar otac tu|oj deci, \orovi} je ose-
}ao da je i sam na ispitu, mo`da najte`em
od svih dotada{wih.
Znao sam koga imam pred sobom
pri~a profesor \orovi}. Gledao sam te
de~ake, tek su bili zavr{ili osmi razred,
do{li iz provincije u velegrad, zaslepqe-
ni svetlima prestonice, rasko{nim izlo-
zima, ulicama punim sveta. Znao sam da im
je sve bilo novo, izazovno i pomalo opa-
sno. Znao sam da im nedostaju roditeqi,
ose}ao sam da im treba razumevawe. Od
prvog dana nastojao sam da u razredu stvo-
rim homogen, jedinstveni kolektiv, u kome
}e svi imati poverewe jedan u drugog. To
im je tada bilo najpotrebnije, jer oni su
od ustajawa do pove~erja, po ceo dan, bili
zajedno, osloweni jedan na drugog. Mora-
li su da veruju jedan drugom, da budu sprem-
ni da dele te{ko}e, tugu i radost, da se po-
veravaju. Zato sam ih usmeravao jedne na
druge. Sre}an sam {to vidim da im je to
ostalo do danas.
Beskrajno poverewe
Pukovnik u penziji Jovica Novakovi}
veruje da su takva nastojawa wihovog raz-
rednog stare{ine dala dragocene rezulta-
te i u godinama koje su do{le. U svim onim
izazovima koje su zajedno prevazi{li.
Profesor \orovi} nas je primio
kao svoje sinove, prisnije nije moglo biti.
Imao je razumevawa za svaku na{u gre{ku,
za poku{aj nediscipline, za pubertetske
nesta{luke. Bili smo u godinama u kojima
se te{ko podnosi autoritet, posebno onaj
koji nije zasnovan na li~nom integritetu, a
vojska, pa i vojna {kola pune su ba{ takvog,
formalnog, autoriteta i subordinacije. Za
razliku od komandira odeqewa, ili na~el-
nika klase u Internatu, profesor nas nije
kritikovao, umesto toga, trudio se da nas
posavetuje, da nam, na primerima iz nauke
koju je predavao, objasni za{to je ne{to
dobro, ili r|avo.
^esto nam je znao re}i da mi predsta-
vqamo cvet omladine, da smo probrani
me|u stotinama na{ih vr{waka, da smo
elita. U to, za nas, neko romanti~no vre-
me, kada nam se `ivot odvijao na relaciji
od Bawice do Kalemegdana, profesor \o-
rovi} nam je ponudio jedno {ire vi|ewe
sveta. I vremenski i prostorno. Svojim
predavawima vra}ao nas je u neko drugo
vreme, vreme ratnika, kraqeva i vladara,
o kojima smo slu{ali s interesovawem i
pa`wom sedamnaestogodi{waka. ^este
ekskurzije po Jugoslaviji i obilasci mno-
gobrojnih spomeni~kih podru~ja razvijali
su u nama duh patriotizma, svesnog `rtvo-
vawa, ja~ali nam veru u sebe i svoje spo-
sobnosti. Zato smo, dve decenije kasnije,
veoma te{ko prihvatili razbijawe Jugo-
slavije, ali me|u nama, prekobrojnima,
deqewa nije bilo. Svi smo ostali u istoj
vojsci, brane}i zemqu uvek kad je trebalo.
Pa i krajem devedesetih, od agresije Se-
vernoatlantske alijanse. Zato nam je, svi-
ma, te{ko palo penzionisawe u najboqim
godinama. Onda kad smo mogli da pru`imo
najvi{e, postali smo nepotrebni setno
ka`e Novakovi}.
^esti susreti nekada{wih u~enika
profesora \orovi}a u wegovom beograd-
skom domu, inicirani po~etkom novog veka,
ubrzo posle penzionisawa ve}eg broja
prekobrojnih iz prve klase Vojne gimna-
zije, u~estali su posle smrti wegove supru-
ge Slavke, pre gotovo tri godine.
Dok smo bili wegovi u~enici, pro-
fesor nas nijednog trenutka nije ostavqao
bez svoje pomo}i. Uvek smo mogli da se
oslonimo na wega. Uvek nas je razumeo na
pravi na~in. Voleo je na{e dru{tvo, zna-
li smo da je za nas uvek dostupan. Tako je
bilo i kad smo se razi{li, kad smo oti-
{li u svoje jedinice, kad smo odlazili u
prekomandu. Uvek se raspitivao za svakog
od nas, kad god bi se ~uo s nekim, razme-
wivane su informacije o ostalima. I da-
nas, kad se nas petorica-{estorica na|e-
mo kod wega, a to je najmawe dva ili tri
puta nedeqno, razgovaramo o svemu, pa i
o na{im drugovima koji su jo{ u slu`bi,
ili drugom gradu.
Nedavno, na proslavi profesorovog
ro|endana, na{li smo se gotovo svi iz raz-
reda. Jo{ tada smo se dogovorili da sle-
de}e godine, na obele`avawu ~etiri dece-
nije Vojne gimnazije, ponovo budemo na oku-
pu, s na{im profesorom na ~elu. Dali smo
i sebi i wemu taj zadatak. I kao i sve do-
sada{we, zajedno }emo ga izvr{iti, tvrde
nekada{wi i sada{wi u~enici profesora
Vujadina \orovi}a.
Du{an GLI[I]
Snimio Zoran MILOVANOVI]
57
 doga|aji
Pod vig pri pad ni ka Voj ske iz Ba~ ke To po le
Brzim i pribranim reagovawem
starijeg vodnika Roberta Tota
i profesionalnog vojnika
mla|eg vodnika @eqka Kora}a
iz 17. bataqona Prve brigade
Kopnene vojske, nakon te{ke
saobra}ajne nesre}e iz slupanih
i zapaqenih putni~kih vozila
spaseni su majka, wena
petogodi{wa }erka i
jo{ dva putnika
ve~erwim satima, na regionalnom pu-
U tu Baj{aBa~ka Topola, stotinak me-
tara od izdvojenog vojnog objekta Sa-
la{, dogodila se nedavno te{ka sao-
bra}ajna nesre}a.
^eoni sudar dva putni~ka automobila,
renoa suboti~kih i daivua novosadskih ta-
blica, {kripu ko~nica i lomqewe stakla,
metala, ~uli su stariji vodnik Robert Tot,
komandir mehanizovanog odeqewa 17. ba-
taqona Prve brigade, i profesionalni voj-
nik mla|i vodnik @eqko Kora}, wegov za-
menik, dok su obavqali stra`arsku slu`bu.
Kada smo istr~ali napoqe ugledali
smo stravi~an prizor: dva potpuno slupa-
na automobila. Nije bilo vremena za raz-
mi{qawe, sem da o nesre}i odmah izvesti-
mo de`urnog oficira u ba~kotopolskoj ka-
58
Vojnici za primer
O starijem vodniku Robertu Totu i
profesionalnom vojniku po ugovoru
@eqku Kora}u, komandir ~ete major De-
jan Acketa i komandant bataqona potpu-
kovnik Stipan Zlatar, ali i ostali u je-
dinici imaju samo re~i hvale. Kako ka-
`u, nije ih iznenadilo pribrano i po`r-
tvovano reagovawe u vreme saobra}ajne
nesre}e.
rukom da ga oslobodi iz iskrivqene gomi-
le metala.
Dvadesetak minuta kasnije stigla je
policija. Potom i kola hitne pomo}i i va-
trogasci, koji su oslobodili voza~a, tako
{to su isekli karoseriju slupanog automo-
bila.
Nekoliko sati kasnije vojnici su sa-
znali da je na putu do ba~kotopolske zdrav-
stvene ustanove, od zadobijenih povreda
preminuo Sa{a Andrejev, suprug i otac te-
{ko povre|enih Mirjane i Valerije.
Nedavno su, Mirjana i Valeri Andre-
jev, otac tragi~no stradalog Sa{e, prona-
{li starijeg vodnika Roberta Tota i zahva-
lili wemu i ostalim vojnicima koji su po-
mogli u vreme nesre}e. Posebnu zahvalnost
vojnicima uputili su i u medijima.
Budimir M. POPADI]
sarni Ba~ka, a on o tome obavesti poli-
ciju, hitnu pomo} i vatrogasce pri~a sta-
riji vodnik Tot. Vi {e od po {te wa
Kraj jednog vozila stajao je povre|en
mu{karac, koji je, krajwim snagama, na ru- Razvodnik
Xevad [e}ovi},
kama dr`ao devoj~icu, oblivenu krvqu. Bi-
vojnik na odslu`e-
la je to wegova }erka. Robert i @eqko su
wu vojnog roka u
odmah zaustavili prvo vozilo koje se na-
^etvrtom centru za
{lo na na putu i uneli petogodi{u devoj~i-
obuku u Vaqevu,
cu Valeriju, mole}i voza~a da je preveze u~estvovao je, ne-
do najbli`e zdravstvene ustanove. davno, na Drugom
Pomo} su zatra`ili i od ostalih vo- sportskom prven-
zila koja su nailazila, ali bez uspeha. Svi stvu Komande za
su samo zaobilazili mesto nesre}e. Stoga obuku u Somboru.
je Robert naredio dvojici vojnika iz sasta- Trenutke pre-
va stra`e da blokiraju put, a vojnicima daha, tokom sport-
Aleksandru Savanovi}u i Adnanu Kopi}u skog nadmetawa,
da vatrogasnim aparatima ugase vatru u
automobilima koji su se sudarili.
Stariji vodnik Tot procenio je da je
me|u povre|enima najugro`enija Mirjana
Andrejev, koja je ostala prikqe{tena iz-
Xevad je, sa nekolicionom drugova, isko-
ristio da obi|e Sombor, u kome je bio pr-
vi put. [etaju}i gradom na{ao je na ulici
nov~anik, u kome je bilo oko 1.000 evra i
li~na dokumenta izvesne Marine.
me|u instrument table i sedi{ta suvoza~a Ne dvoume}i se, iako se na{ao u ne-
renoa. Te{ko se izvukla kroz razbijen pro- poznatom gradu, razvodnik [e}ovi} potra-
zor iz automobila. Robert je woj i wenom `io je vlasnicu nov~anika. Predao joj je no-
suprugu Sa{i pomogao da u|u u auto, koji su vac i dokumenta, i odbio ponu|enu nagradu,
vojnici na putu zaustavili. a potom se vratio u kasarnu.
U drugom slupanom vozilu, na zadwem Da pri~a bude zanimqivija, Xevad je
sedi{tu, Robert je prona{ao jo{ jednog potom, u telefonskom razgovoru sa majkom
nastradalog putnika. Nije davao znake `i- Bulom iz Prijepoqa, saznao da je wegov
vota. Uz wega je le`ao onesve{}en i pri- otac Ibro istog dana izgubio nov~anik sa
kqe{ten suvoza~. Izvukao ga je i smestio li~nim dokumentima. Ostaje mu samo da se
u prvo vozilo koje je nai{lo. Poku{ao je nada da }e nalaza~ postupiti kao i on...
da pomogne i voza~u, ali mu nije po{lo za
1. jul 2009.
 Slo vo o je zi ku
Gospo|ica ~etni stare{ina
Da li je na{ jezik
dovoqno precizan da sa
wim krenemo u Evropu.
Kao {to smo u{li u
reforme Vojske,
{kolstva da li }emo
uvesti i neke promene u
leksici?
Da li }emo zbog
insistirawa na doslednoj
dvojnosti, ponajpre u
imenicama koje ozna~avaju
zanimawa, ma kako nam to
zvu~alo, normirati
i doslednu gramati~ku
rodnu ravnopravnost?
no prvo {to za-
O kqu~imo kada
po~nemo da i{~i-
tavamo literatu-
ru o re~enom jeste da tradi-
cionalna i moderna gramati-
ka imaju razli~it stav o tome.
Budu}i da se jezik sporo mewa,
tradicionalni gramati~ari
smatraju da nivo razvoja jezika ne mora uvek da
prati dru{tveni razvoj. Smatraju, tako|e, da su nazivi zanimawa psi-
holog, arhitekta, docent, stru~wak, gramati~ar, spiker rodno neutral-
ni, te da ne treba uvoditi rogobatne i za izgovor te{ke izvedenice, ti-
pa psiholo{kiwa, arhitektkiwa niti one dvosmislene ministarka,
generalica (zanimawe ili supruga generala?), a pogotovo ne one koje su
u `enskom obliku, u stvari, imenice ne`ivog zna~ewa trenerka, zame-
nica, saobra}ajka
Primera radi, poslanica je poruka vladara narodu ili crkvenog
poglavara sve{tenstvu i pastvi, ali dr Bo`o ]ori}, koji navodi uputne
primere u svom radu Gramati~ki rod i pitawe polne diskriminacije u
jeziku, tvrdi: Trenutno u parlamentu sede `ene koje sebe zovu po-
slanicima i druge koje sebe zovu i tra`e od drugih da im se obra}aju
kao poslanicama.
Moderni gramati~ari navode mnogo argumenata za uvo|ewe rod-
no osetqivog ili rodno neutralnog jezika. Mnogi od wih u`asavaju se
primera gospo|a profesor, gospo|a direktor, {to je protivre~no na-
vodu profesora M. Stevanovi}a u kwizi Savremeni srpskohrvatski
jezik, a koja je i danas relevantni uxbenik studenata srpskog jezika i
doktrinarni dokument lektora: Drugarica }e biti va{ razredni sta-
re{ina. A po analogiji to zna~i da bismo nekoga mogli imenovati go-
spo|a direktor {kole.
Doktor Ivan Klajn ne `eli da se obrati gospo|i profesor. Ipak
ka`e Feministkiwama svaka ~ast, ali nije verovatno da }emo ikada
govoriti o bekicama `enske dr`avne reprezentacije.
Kako onda odgovoriti vojniku da li gre{i kada svog stare{inu
oslovi sa gospo|ica major? (Gospodine pukovni~e, dozvolite da se obra-
tim gospo|ici majoru.) I da li je problem u jeziku ili u tome {to su `e-
ne osvojile i ta nekada iskqu~ivo mu{ka zanimawa?
Naj`e{}i zagovornici gramati~ke rodne ravnopravnosti jesu po-
slenici nevladinih organizacija, bliskih institucijama zemaqa tzv.
stare demokratije i EU, gde se ve} odavno, zarad ravnopravnosti polo-
va, te`i jednakosti, odnosno dvopolnosti leksema za odre|ena zanima-
wa. Ponekad se sti~e utisak da se ravnopravnost polova u jeziku sma-
tra osnovom rodne ravnopravnosti (mada je to pre posledica socijal-
pogledi
nog polo`aja `ene u patrijarhalnom dru{tvu nego uzrok), te se milom ili
silom name}u za izgovor te{ki i rogobatni varijeteti. Upravo zato
treba voditi ra~una koji su motivi pojedinih predloga i da li poti~u iz
lingvisti~kih ili socijalno-politi~kih krugova koji se bore za ravno-
pravnost polova. U tom smislu ilustrativna je odre|enost dr Sande
Ra{kovi}-Ivi}, koja ka`e: Naziv zanimawa ne ~ini moj `enski iden-
titet... ve{ta~ko insistirawe na ~iwenici da se od svake imenice pravi
`enski rod sinonim je za silovawe jezika.
Jedino {to u ovom trenutku mo`emo sa sigurno{}u da tvrdimo je-
ste da potpuna simetrija gramati~kog i prirodnog roda nije mogu}a.
Idealna i prihva}ena varijantnost u gramati~kom rodu za sva zanima-
wa tipa u~iteq u~iteqica (u~iteqka), blagajnik blagajnica, frizer
frizerka, kroja~ kroja~ica, ne postoji ni u jednom jeziku sveta.
Pore|ewem navedenih primera nesporne binarnosti (kuvar ku-
varica) i onih koje te{ko prihvatamo, kao {to su sva zanimawa na -log,
dolazi se do zakqu~ka da je problem ve}i {to je zanimawe vi{eg reda,
odnosno {to zahteva ve}i stepen obrazovawa, jer je to u tradicional-
nom dru{tvu `enama dugo bilo uskra}eno. Poku{ajmo da napravimo
varijetete od andragog, pedagog, filolog, politikolog. Kako bi oni gla-
sili? Andrago{kiwa ili andragogica, pedago{kiwa ili pedagogica,
filolo{kiwa ili filologica? Treba li uop{te pomenuti da se ime-
nicom ministarka, koja danas ozna~ava zvawe, nekada di~ila samo mi-
nistrova `ena. Pored toga, i logi~ki i jezi~ki te{ko je prihvatiti va-
rijetet za fizi~ki naporna i zahtevna zanimawa, a samim tim nepri-
merena `enskoj snazi. Da li bismo, za sada samo imaginarnu, drvose-
~inu koleginicu zvali drvoseka~ica, kova~evu kova~ica ili kovaqka,
kamenore{~evu kamenoreza~ica, rudarevu rudarka... Posledwim
primerima protivi se pre razum nego jezik.
Kod nas, i ne samo kod nas, imena mnogih va`nih zanimawa ~e{}a
su i obi~nija u mu{kom rodu, ili kao takva samo i postoje. Budu}i da se
po pravilu (proisteklom iz tradicije?) `enska prezimena ne mewaju, tj.
ostaju u mu{kom rodu, u svim dokumentima, titula i zvawe koji se navode
pi{u se u mu{kom rodu. Ispred imena Marine Petrovi}, koja je profe-
sor na univerzitetu, pisa}e doktor profesor, a ne doktorka profesor-
ka. Dve posledwe odrednice su kolokvijalne i samim tim imaju su`enu
upotrebu.
Bezmalo sva `enska zanimawa izvedena su upravo iz mu{kih, jer su
oni prvi osvojili oblast javnih delatnosti (pekar pekarka, vrtlar
vrtlarka). Mnoge imenice koje se gramati~ki (svojim oblikom, ali ne i
oblikom svog atributa) sla`u s imenicama `enskog roda na -a, podra-
zumevaju samo i jedino mu{karca, wegovo zanimawe ili osobinu. Takve
su vojvoda, glave{ina, juna~ina, delija, tobxija, bekrija, sudija, stare-
{ina...
Profesor Mihajlo Stevanovi} nagla{ava da uz te imenice atri-
buti u jednini uvek stoje u mu{kom rodu, pa tako i uz posledwe dve, iako
danas ozna~avaju zvawa koja obavqaju i `ene. (Rada je na{ najsavesniji
sudija; Gospo|ica je va{ ~etni stare{ina).
Ne mo`emo a da ne pomenemo da re~ vladika spada u imenice ko-
je su u jednini u mu{kom, a u mno`ini u `enskom rodu, kao i sudija su-
dije, a da nikada nijedna `ena nije postala niti }e postati vladika.
Neke od imenica zvawa, kao {to su rukovodilac, delovo|a, stru~-
wak imaju samo gramati~ki rod. I bez obzira na to koga su pola lica
koja obavqaju taj posao, te imenice ostaju uvek istog oblika.
Zanimqiva je i sudbina upotrebe re~i koja ozna~ava zvawe sekre-
tar sekretarica sekretarka. Da li nam je nakon svega jasnije za{to
je gospodin Petrovi} sekretar Sekretarijata za Verica sekretarica
Redakcije, a za{to su Kondoliza Rajs (ranije) i Hilari Klinton (danas)
sve ~e{}e sekretarke Ministarastva inostranih poslova SAD?
Kona~an sud o pomenutoj dvojnosti ne}e dati ni moderni ni tradi-
cionalni gramati~ari. Kona~an sud o tome da}e vreme. Ono {to bude
lako za izgovor, u}i }e u upotrebu, potom i u re~nike. U praksi }e biti
prihva}eno samo ono za ~im postoji istinska potreba.
Mira POPADI]
59
 Provokacije na Dalekom istoku

Nuklearni
zemqotres
kora{wi nuklearni prasak u Severnoj Koreji (25. maja 2009.
Ukoliko se odgonetnu Severna Koreja izvela je podzemnu atomsku probu) upozorio
aktuelni i budu}i
geopoliti~ki planovi
zemaqa poput Kine,
SAD, Rusije i Japana,
S je javnost da je neophodno ja~ati i preispitivati efikasnost
me|unarodnog fronta, koji se sve ~e{}e suo~ava sa postoje-
}im i nastaju}im nuklearnim arsenalom na planeti, ali i sa
ostalim oblicima ugro`avawa svetske bezbednosti.
Mo`e se re}i da pomenuta nuklearnoraketna provokacija
predstavqa samo jedan od brojnih pokazateqa neodgovaraju}e pre-
vencije, u okviru globalnog bezbednosnog sistema. S druge strane,
retorika povezana s tom bezbednosnom pretwom pouzdano ukazuje
da }e me|unarodna bezbednost i u narednom periodu biti podlo-
koje nastoje da `na sli~nim nuklearnim, ali i nekovencionalnim i konvencional-
nim izazovima.
obuzdaju nuklearne
Opore ~iwenice
ambicije Severne
Danas u savremenom svetu, kao i nekada kada je Koreja pode-
Koreje, mogu}e je qena na dve dr`ave, fizi~ka (oru`ana) sila predstavqa va`no
sredstvo za re{avawe spornih pitawa izme|u dr`ava. Me|una-
i de{ifrovati rodnu bezbednost ~esto karakteri{e pravo ja~eg, a ne normativna
regulativa. U tom smislu re`im Severne Koreje nukleranoraketne
problem izazvan testove obrazla`e i pravda time da su uspe{no izvr{ili probu
odgovora na pritisak SAD i drugih zemaqa. Tvrde da }e i daqe ja-
nedavnim ~ati odbrambenu sposobnost razvijawem nuklearnog oru`ja.
Odluku Ju`ne Koreje da se prikqu~i bezbednosnoj inicijativi
nuklearnim SAD protiv {irewa oru`ja za masovno uni{tavawe, koja obuhvata
i presretawe brodova severnog suseda za koje se sumwa da nose
zemqotresom materijale za proizvodwu takvog oru`ja, Pjongjang je ocenio kao
agresiju na suverenitet zemqe. Namerava da na to odlu~no odgovo-
ri Najmawa slu~ajna ~arka mo`e dovesti do nuklearnog rata.
na Dalekom istoku Odvra}awe agresora od upotrebe sile na tom prostoru
Dalekog istoka demonstrirano je podizawem nivoa pripravnosti
vi{e od dva miliona vojnika (1,2 miliona Severne Koreje,
670.000 Ju`ne Koreje i 78.500 SAD). Uprkos tome, sigurno je da
nuklearnog (ali ni konvencionalnog) rata ne}e biti, jer nuklear-
no oru`je mo`e predstavqati ratno sredstvo iskqu~ivo nepriseb-
nih qudi, a akteri u tom sporu nisu takvi.

60

Imaju}i u vidu da desetak zemaqa, pod izgovorom ja~awa od-
brane, ve} decenijama poseduje i razvija nuklearno oru`je, a da
ga nisu upotrebili protiv potencijalnog agresora, name}e se pi-
tawe da li je krutost re`ima Pjongjanga takva da garantuje samo-
ubistvo nacije? ^ak i da je wegov nuklearni arsenal desetostruko
ve}i, u takvom eventualnom sukobu ne bi mogao da spre~i katakli-
zmu zemqe.
Teret za mnoge
U takvu vrstu rizika sigurno se ne bi upustila ni ameri~ka
ni ruska nacija, koje, ponaosob, poseduju nuklearnu mo} dovoqnu
da vi{e puta uni{ti `ivot na planeti. Nuklearno oru`je predsta-
vqa teret za onoga ko ga poseduje. Zato u beskona~nom nizu pitawa
o besperspektivnosti nuklearnog oru`ja, pomenimo neka za{to
svet ravnodu{no posmatra prezasi}enost Amerike i Rusije nukle-
arnim bojnim glavama (ukupno 9.237 aktivnih, od toga 5.162 ruske
i 4.075 ameri~kih i oko 20.000 u rezervi), o ~ijem smawewu jo{
nema dogovora? Po ~emu pakistanski nuklearni potencijal pred-
stavqa mawu pretwu za me|unarodnu bezbednost od severnokorej-
skog, ako se imaju u vidu zategnuti odnosi izme|u Pakistana i In-
dije? Za{to svet nije preduzeo energi~nije mere protiv Izraela
kada je saznao da je i ta zemqa postala nuklearna sila? Zar ne-
jednak odnos kqu~nih me|unarodnih aktera prema novim preten-
dentima na nuklearno oru`je ne podsti~e proizvodwu u tim zemqa-
ma, bez obzira na to {to su svesni da ga ne}e smeti upotrebiti?
Najzad, {ta re}i o konstataciji Pjongjanga da je pet stalnih ~lani-
ca Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija izvelo 99,99 odsto od
ukupnog broja nuklearnih proba (2.054)?
Nuklearni prasak Severne Koreje trebalo bi da uznemiri
sve wene susede, a ne samo pojedine. Reaguju i velesile koje joj ni-
su susedi. Analize pokazuju da Kina, na primer, i nije preterano
uznemirena. S druge strane, treba se zapitati ho}e li se Kina sa-
glasiti da neka dr`ava ili vi{e wih, upotrebom sile, discipli-
nuje Pjongjang.
Ni Rusija ne zagovara vojne mere protiv Pjongjanga, ve} di-
plomatsku akciju. Sve to ukazuje na veliku zagonetnost nedavne nu-
klearne provokacije Pjongjanga. O~igledno je da neko, pomo}u Se-
verne Koreje, testira nekog od suparnika. Ukoliko se odgonetnu
aktuelni i budu}i geopoliti~ki planovi zemaqa poput Kine, SAD,
Rusije i Japana, koje nastoje da obuzdaju nuklearne ambicije Se-
verne Koreje, mogu}e je i de{ifrovati problem izazvan nedavnim
nuklearnim zemqotresom na Dalekom istoku.
Dr Milan MIJALKOVSKI
Antiterorizam
UL TRA ZVU KOM PRO TIV
SO MA LIJ SKIH PI RA TA
U radu nedavno odr`anog seminara Internacionalne akademije
bezbednosti u Izraelu, posve}enom borbi protiv pirata, u~estvovali
su i Du{an Krsti} i Ivana \urin. Wih dvoje su, prema pisawu Politi-
ke, jedini dr`avqani Srbije na specijalnom seminaru Internacional-
ne akademije bezbednosti u Izraelu, posve}enom borbi protiv pirata,
koji je odr`an na potezu od Haife do pojasa Gaze.
Du{an Krsti} (37) biv{i je pripadnik 63. padobranske brigade,
sa iskustvom u ratovima na prostorima biv{e Jugoslavije, a danas je
saradnik Akademije. Ivana \urin (26) studira u Izraelu ve} osam go-
dina. Najpre je zavr{ila osnovne studije poslovnog menaxmenta, da bi
se potom upisala na magistarski kurs iz oblasti antiterorizma na
institutu u Harzeliji kod Tel Aviva.
Polaznici tog programa obuke bili su stru~waci za bezbed-
nost iz 16 zemaqa, koji su obu~avani kako da se suprotstave terori-
sti~kim napadima pirata na brodove u teritorijalnim i me|unarod-
nim vodama ka`e Du{an Krsti}.
Nastavu, namewenu ekspertima za bezbednost iz nevladinog i ci-
vilnog sektora, dr`ali su biv{i operativci izraelskih bezbednosnih
agencija, kao {to je Mosad.
Oni su sa polaznicima podelili svoja bogata prakti~na znawa
i iskustva iz konfliktnih podru~ja, dobrim delom ste~ena i na tru-
snom izraelskom tlu rekao je za Politiku osniva~ i direktor akade-
mije Mirza David.
Sadr`aj obuke bili su i simulaciju i odbijawe piratskih napada
na brodove, uz kori{}ewe takozvanog proaktivnog pristupa, koji pod-
razumeva da se protivniku ne dozvoli da se uspne na brod ni po koju
cenu, a tokom treninga demonstrirana je i najsavremenija tehnologija,
{to smrtonosna, {to nesmrtonosna, za spre~avawe piratskih napada.
Prema re~ima Du{ana Krsti}a, u sastavu seminara izvedena je i
simulacija napada ~amcima zodijak na veliki putni~ki brod i pri-
vatnu jahtu, ali i odbrana od napada, a jedna od nastavnih jedinica
bila je i kori{}ewe nesmrtonosnog ultrazvu~nog oru`ja dugog dometa,
koje se ponekad koristi i za razbijawe demonstracija.
Zvuk koji ono proizvodi nije mogu}e ~uti uhom, ali u neprijate-
qu izaziva velike promene kao {to su mu~nina, konfuzija i gubitak
koordinacije. Zvuk ima usmereno dejstvo, a qudi koji ga emituju stoje
iza zvu~nog snopa, pa on na wih ne uti~e ka`e Krsti} i obja{wava da
ure|aji za proizvo|ewe ultrazvuka spadaju u strogo kontrolisanu ro-
bu koja piratima nije dostupna, jer je proizvodi svega nekoliko izra-
elskih kompanija.
On najavquje da je u planu Akademije da se na jesen organizuje i
seminar za direktore sektora bezbednosti raznih firmi u Srbiji.
Direktor Akademije je Mirza David, koji je i sam radio za izra-
elske bezbednosne strukture. On isti~e da je ta institucija tokom 19
godina postojawa iznedrila vi{e od 14.000 bezbedwaka, koji su se
dosad uspe{no suo~avali sa bezbednosnim pretwama, pa i sa somalij-
skim piratima. Podatak da nijedan piratski napad na brodove ~iji su
{tit bili izraelski bezbedwaci dosad nije bio uspe{an, iako se
ulazilo ~ak i u okr{aje sa razmenom
vatre, dovoqno govori o kvalitetu
obuke.
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Rekordna potro{wa na naoru`awe u 2008. Crnogorski vojnici

uskoro na {kolovawu
Pro{le godine u svetu su na naoru- u Bugarskoj
`awe potro{ene 1.464 milijarde dola-
ra, u ~emu su daleko najve}i udeo imale Vojnici Vojske Crne Gore uskoro }e se
SAD, saop{tio je Stokholmski me|una- {kolovati u {kolama i akademijama u Bu-
rodni institut za mirovna istra`ivawa garskoj, koja je ponudila i obuku za trideset
(SIPRI). Podaci koje je Institut objavio u crnogorskih vojnika za mirovne misije, izja-
svojoj godi{woj studiji o globalnoj trgo- vili su ministri odbrane dve zemqe Boro
vini oru`jem pokazuju da je isporuka Vu~ini} i Nikolaj Conev. Oni su nedavno u
oru`ja lani bila ~etiri odsto ve}a nego Podgorici potpisali sporazum o saradwi
u 2007. i ~ak 45 odsto ve}a nego 1999. dva ministarstva koji predstavqa korak ka
godini. daqem ja~awu saradwe u oblasti odbrane.
Ideja rata protiv terora je mnoge zemqe podstakla da na svoje probleme gledaju Bugarska je ponudila obuku za tride-
kroz visoko militarizovanu prizmu i to koriste da opravdaju veliku vojnu potro{wu, izja- setak crnogorskih vojnika u centru za obuku
vio je direktor projekta vojne potro{we u institutu SIPRI Sem Perlo-Frimen i dodao da su vojnika za mirovne misije i da Crna Gora
samo SAD na ratove u Iraku i Avganistanu u 2008. godini potro{ile dodatne 903 milijar- po{aqe jednog do dva vojnika u bugarsku
de dolara. bolnicu u Avganistanu, rekao je ministar
U ukupnom pove}awu svetske potro{we na oru`je izme|u 1999. i 2008. godine, SAD su odbrane te zemqe. Conev je najavio da }e
u~estvovale sa 58 odsto, dok su Kina i Rusija u isto vreme gotovo udvostru~ile vojnu potro- Bugarska, koja od septembra predsedava re-
{wu. Druge zemqe, poput Indije, Saudijske Arabije, Irana, Izraela, Brazila, Ju`ne Kore- gionalnom inicijativom Saradwa minista-
je, Al`ira i Britanije, tako|e su znatno doprinele ukupnom pove}awu. ra odbrane Jugoisto~ne Evrope (SEDM), po-
Institut, koji sprovodi nezavisna istra`ivawa o me|unarodnoj bezbednosti, naoru- dr`ati nastojawa Crne Gore da postane pu-
`awu i razoru`awu, saop{tio je da je pro{logodi{wa potro{wa na oru`je vredela oko nopravna ~lanica te inicijative.
2,4 odsto globalnog bruto doma}eg proizvoda, odnosno 217 dolara po stanovniku.

Medvedev potpisao ukaz o strategiji Rusija poma`e NATO

nacionalne bezbednosti u Avganistanu

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o

Strategiji nacionalne bezbednosti Rusije do 2020. godine, {to
je osnovni dokument za planirawe sistema nacionalne bezbed-
nosti zemqe, saop{tio je Kremq. Prema tom dokumentu, obja-
vqenom na sajtu Saveta bezbednosti Rusije, pa`wa }e biti po-
sve}ena pristupu energetskim izvorima na Bliskom istoku, u
oblasti Barencovog mora i drugih regiona Arktika, basenu Ka-
spijskog mora i centralne Azije.
Predvi|a se, tako|e, da u uslovima konkurentske borbe za
resurse nije iskqu~eno ni re{ewe nastalih problema primenom
vojne sile, ~ime mo`e biti naru{en balans snaga u blizini ruske granice i granica wenih Ameri~ki ministar odbrane Robert
saveznika. U dokumentu se isti~e da }e Rusija, radi za{tite svojih nacionalnih interesa, vo- Gejts izjavio je u Briselu da Rusija poma`e
diti racionalnu i pragmati~nu politiku, koja iskqu~uje konfrontaciju, pa i novu trku u nao- Nato u naporima koje Alijansa preduzima u
ru`awu. [to se ti~e odnosa sa SAD, Rusija namerava da izgra|uje ravnopravno i punoprav- Avganistanu. Gejts je rekao da je Moskva s
no strate{ko partnerstvo, na osnovu podudarnih interesa. pravom zabrinuta zbog krijum~arewa droge
Kao prioritet, i daqe ostaje dostizawe novih sporazuma u sferi naoru`awa i kontro- iz Avganistana i opasnosti koju za wenu bez-
le nad wim, re{ewe pitawa ne{irewa oru`ja za masovno uni{tewe, ja~awe antiterori- bednost predstavqaju verski ekstremisti.
sti~ke saradwe, re{avawe regionalnih konflikata. Rusija je dozvolila SAD i drugim ~la-
nicama Natoa da koriste wenu teritoriju
za prebacivawe logisti~kog materijala me-
Podr{ka Slovenije ulasku Makedonije u NATO |unarodnim snagama u Avganistanu. Zapad-
ni zvani~nici pozvali su Moskvu da pomog-
Slovena~ka ministarka odbrane Qubica Jeli{i~ izjavila je da }e Slovenija u~initi ne avganistanskim vlastima u nabavci
sve {to je neophodno da Makedonija u|e u Nato i pozvala Skopqe na konstruktivnu politiku oru`ja i rezervnih delova.
prema Gr~koj. Zbog rusko-gruzijskog rata pro{le go-
Konstruktivna politika Makedonije prema susednoj Gr~koj otvori}e prostor za podr- dine Nato i Rusija su zamrzli odnose, ali
{ku svih zemaqa ~lanica Natoa, izjavila je Jelu{i~ nakon nedavnog susreta sa makedon- su se oni znatno poboq{ali proteklih me-
skim kolegom Zoranom Kowanovskim u Skopqu. seci. [efovi diplomatija ~lanica Natoa
Slovena~ka ministarka je zahvalila Makedoniji na pomo}i u raspore|ivawu 380 slo- sastali su se sa ruskim ministrom spoqnih
vena~kih vojnika na Kosovu i za wihovo le~ewe u vojnoj bolnici u Skopqu. Ministri odbra- poslova Sergejom Lavrovom 27. juna na Kr-
ne Slovenije i Makedonije, Jeli{i~ i Kowanovski najavili su i zajedni~ko u~e{}e dve ze- fu, a ameri~ki predsednik Barak Obama
mqe u mirovnim misijama i druge zajedni~ke aktivnosti. poseti}e Rusiju u julu.

62 1. jul 2009.

Kriza na nebu
Pi{e
Aleksandar RADI]
aport sa me|unarodnog salona aeronautike, odr`a-
R nog na francuskom aerodromu Bur`e od 15. do 21. ju-
na, na`alost, mora da po~ne zakqu~kom da se svetska
ekonomska kriza svom silom obru{ila i na svet avijacije.
Na Bur`eu su se svi trudili da poka`u nadu u boqe sutra,
ali mora se priznati da su aktuelne prilike vrlo sumorne.
Veliki visokotehnolo{ki programi su u krizi, prodaja se
dramati~no snizila do nivoa koji }e dovesti neke od reno-
miranih firmi do propasti. [tedi se na svemu (osim na
platama menaxera) i zato se ~ak tradicionalno dobro po-
slu`ewe u predstavni{tvima firmi svelo na nivo prilago-
|en krizi.
Neke velike firme odustale su ~ak i od predstavqa-
wa na Bur`eu, iako se to u svetu avijacije smatra gotovo
obaveznim. Na Bur`eu nisu vi|eni predstavnici {vedskog
SAAB-a. Oni su pogo|eni vrlo malim zanimawem za novi
model wihovog vi{enamenskog borbenog aviona gripen NG,
koji su nudili na mnogo mesta, ali za sada su bez naruxbi-
na. Shodno vremenu, na izlo`bi se mogao videti veoma ma-
li broj poslovnih avioni. ^ini se da, u uslovima kada se
mrko gleda na privilegovane menaxere, niko ne `eli da se
hvali luksuzom. Samo se doma}in, francuska industrija,
predstavio u punom obimu ponude.
U leta~kom programu iz tabora borbenih avi-
ona prikazani su samo primerci iz borbenih jedi-
nica. Francusko ~edo rafal sasvim se zaslu`eno
Ovogodi{wa na{ao se na ~elu programa. Efektan leta~ki nastup,
me|unarodna me|utim, ne mo`e da proda ni taj ni ostale savre-
smotra mene vi{enamenske platforme, pre svega zato {to
su cene do{le do sto miliona evra za primerak.
aeronautike, Umesto da se ostvare nade Francuza da rafal leti
odr`ana na sa raznim nacionalnim oznakama, on se za sada na-
francuskom
aerodromu
lazi samo u inventaru doma}e vazdu{ne sile.
Eurofajter, alijas tajfun ima ne{to vi{e sre}e na
tr`i{tu. Naru~ile su ga ~etiri dr`ave udru`ene u poslu
Bur`e, prema razvoja i proizvodwe tog aviona: Britanija, Nema~ka, Ita-
proceni ili lija i [panija, a zatim Austrija i Saudijska Arabija ~ija
su prva dva, od 72 naru~ena aviona zarulara u nedeqi pred
barem iskrenim po~etak Bur`ea. Novi korisnici za~udo tra`e se i me|u
`eqama brojnih dr`avama sa skromnom plate`nom mo}i, kada se ima u vi-
u~esnika i du cena tajfuna. Na toj listi na{la se i Hrvatska. U toku su
marketin{ke pripreme potencijalnog posla i zato se firma
posmatra~a, EADS pobrinula da grupa hrvatskih novinara na wen tro-
treba da bude {ak poseti Bur`e i obelodani da bi tajfun, mo`da, dobio
prelomna u {ahovnicu na vertikalcu.
izlasku iz krize merikanci su pokazali samo makete F-22 i F-35, a le-
koja je donekle
pokvarila
A teli su sa dobro poznatim F-16 i F/A-18F. Jedini no-
vi borbeni avion na Bur`eu bio je AT-802U. To je de-
rivat poqoprivrednog aviona er traktor sa turboelisnim
proslavu motorom, izra|enim za siroma{ne dr`ave sa velikim bez-
bednosnim problemima. Proizvo|a~i su obe}avali mnogo,
stogodi{wice ali na stati~kom delu izlo`be pokazali su funkcionalni
odr`avawa model sa borbenim teretom podve{enim zbog efektnosti
prvog prikaza.
Rusi nisu poslali na Bur`e presti`ne borbene avio-
aerosalona u ne nove generacije. Oni ve} godinama, umesto tradicio-
Parizu nalnih velikih salona u Bur`eu i Farnborou, avione pri-
P A R A L E L E
kazuju na malim regionalnim izlo`bama u dr`avama koje
ve} koriste rusku tehniku ili se realno ceni da bi uskoro
postale korisnice, na primer, u Indiji, Kini, Peruu, itd.
Vode}e mesto me|u velikim transportnim avionima
odavno ima ameri~ki C-17, ~ije se izlagawe na Bur`eu sa-
da smatra rutinskim. Dodu{e, proizvodwa tog aviona bli-
`i se zavr{etku. U me|uvremenu se nazire nova velika bit-
ka za naslednika vi{e od pet dekada starog C-130 herkule-
sa. Na proizvodnoj liniji nalazi se modernizovani deri-
avt C-130J, ali u budu}nosti on }e se suo~iti sa sna`nom
konkurencijom EADS-ovog A400M. Prvi produkt Erbasa na-
stao namenski za vojne potrebe prolazi kroz razvojne pro-
bleme, i to se odrazilo na ka{wewe prvog leta prototipa.
Na Bur`eu su iz EADS-a garantovali da }e novi avion po-
leteti posledwih nedeqa ove godine ili najkasnije po~etkom
2010. godine. Ove godine ve} je trebalo da prvi primerci
budu predati ratnim vazduhoplovstvima Francuske i Tur-
ske, ali oni i jo{ sedam korisnika mora}e sa~ekati na no-
ve avione do 2012. ili 2013. godine.
Iz EADS-a su nagovestili da bi i SAD mo`da mogle
da postanu korisnik A400M i to bi obezbedilo `ivot mi-
litantnom Erbasu. Sasvim razli~iti su planovi Lokid-
Martina, koji u te{ko}ama A400M vidi {ansu za prodaju
C-130J novim ~lanicama Severnoatlantske alijanse.
[anse za C-130J otvorene su `estokim kritikama A400M
iz Britanije, {to je dovelo u pitawe odluku o nabavci 25
primeraka tog aviona.
Od proizvo|a~a okrenutih civilnom tr`i{tu potpu-
no su izostali eksponati velike porodice aviona sa mar-
kom cesna. Jednu novost predstavqa ruski putni~ki avion
SSJ 100, nastao u birou Suhoj.
elikopteri su na Bur`eu imali znatan prostor. Pri-
H kazane su brojne nove varijante ve} postoje}ih re-
{ewa, prilago|ene posebnim zahtevima korisnika
za poboq{awe bezbednosti letilica. Lista proizvo|a~a
{iri se na Aziju. Indija uveliko serijski proizvodi doma-
}i druv. Na Bur`eu je ju`nokorejski proizvo|a~ KAI pred-
stavio novu vi{enamensku letelicu za dva pilota i 16 na-
oru`anih vojnika. Prototip te letelice zarula}e ve} jula
ove godine, a prvi let bi}e izveden posle provera na tlu
po~ekom 2010. godine.
U skladu sa iskustvima iz aktuelnih ratova, na Bur-
`eu su bile vrlo zastupqene i bespilotne letelice. Izra-
elci su zasnivali prikaz svoje industrije na {irokom iz-
boru izvi|a~kih platformi. U prostoru francuskog Dasoa
maketom je prikazan vrlo ambciozni projekat letelice sa
niskim radarskim odrazom neuron, ~iji tehnolo{ki demon-
strator treba da poleti 2010. godine.
Na kraju raporta sa Bur`ea treba re}i i to da ovo-
godi{wa me|unarodna smotra, prema proceni ili barem
iskrenim `eqama brojnih u~esnika i posmatra~a, treba da
bude prelomna u izlasku iz krize, koja je donekle pokvarila
proslavu stogodi{wice odr`avawa prvog aerosalona u
Parizu. Naredni salon aeronautike, zakazan za jun 2011.
godine, trebalo bi da se odr`i u vreme nove nade i obnove
planetarne privrede. Ako se to ostvari, ovaj tek zavr{eni
bi}e samo statisti~ka gre{ka u istoriji avijacije.
63

OLGA OQA IVAWICKI, SLIKAR
Za mene je slikarstvo, a samim tim
i stvarawe, samo put da do kraja
svog `ivota ne stignem praznog srca
zabele`ila je Oqa Ivawicki u svom
P prostoru protkanom nekom finom ruskom setom, wenim platnima,
dnevniku 8. jula 1969. godine.
Na vest o wenoj smrti objavqujemo
jedan od wenih posledwih intervjua,
ra|en u martu ove godine.
64
OSVAJAWE
NEMOGU]EG
rvi intervju sa Oqom radila sam 5. marta 1998, u wenoj ku}i na
Kosan~i}evom vencu. Razgovor uz ~aj, slatko od latica ru`a, u
mistikom i zlatom... Se}am se da sam je pitala, jesu li sve prave
qubavi tu`ne, a Oqa je odgovorila:
Mo`da ne u op{tem toku stvari. Qubav je u su{tini ose}awe
kojim se od neke druge osobe tra`i istovetnost. Ako se u tom ose}awu
razlikujete za milimetar, to opet nije va{a mera. Qubav bi trebalo
da bude savr{ena, ali ona uporno izmi~e tom savr{enstvu. Jedan
obi~an dan razbija pitawe emocija. U mno{tvu susreta, obaveza,
poslova qubav izmi~e.
Drugi intervju je ra|en 2004. godine tokom martovske izlo`be
Oqe Ivawicki Reciklirana istorija umetnosti, stanari Kosan~i}evog
venca 19 i fenomeni 21. veka, kada je razigrani pop-art pre{ao u
koncept razvijawem xinovskog svitka prolaznosti na podu galerije, na
kome su posetioci ostavqali svoje tragove.
Tre}i intervju radile smo nedavno, u martu ove godine, u istom
prostoru, istom okru`ewu, sa istom energijom. I Oqa je bila ista.
Fascinantna i misti~na, vi{estruko talentovana za umetnost,
filozofiju, `ivot, ali pre svega `ena, u punom i pravom smislu koji bi
trebalo da podrazumeva ta re~, taj svet sve od nivoa arhetipa do
1. jul 2009.
savremenosti. Zavr{avale smo razgovor i Oqa je, spremaju}i se za su tokom evolucije poneli? A wih ima desetine hiqada vrsta.
modnu reviju, prokomentarisala: @eqa mi je da jo{ jednom obujem Mo`da je wihova funkcija upravo u tome da nam poka`u kakav je
cipele sa visokim potpeticama, ba{ visokim, tankim, bar 12 univerzum, kakva je na{a galaksija. Ponekad pomislim da }e kada se
santimetara sakupe sve slike svih satelita koji kru`e oko nas, opisati paukovu
Se}am se, pomislila sam kako ta i takva energija nikada ne mre`u. Kao {to jedna jedina }elija u na{em organizmu zna sve o
umire. nama, a mi jo{ uvek ne znamo skoro ni{ta o woj.
Ro|ena u braku majora Vasilija Jakovqevi~a Vasiqenka Videti takve slike, zahteva poseban dar. Nekada je to dar
Ivawickog i Veronike Mihajlovne Pijatrovske, kao jedino dete, Oqa jednog trenutka, dana. Jednostavno poklon.
Ivawicki je u svojim venama ponela gustu rusku krv velikog Umetnik uvek stvara svoj svet neku novu stvarnost. Kako
umetni~kog i genetskog nasle|a. Takav potencijal, uz odgovaraju}i izgleda Va{ svet, ko su wegovi `iteqi, za{to su iz nekih
raspored planeta, na~inio je od Oqe neverovatnog trka~a, onog koji dalekih svetova dospeli na Va{e platna?
u trci s vremenom sti`e pre wega, a onda, sa dalekih, za nas
smrtnike nedosawanih predela na{e budu}nosti ili podsvesti, Oqa Posledwih godina, to je vi{e nego o~igledno, u strahovitom
nam vra}a slike opomene. Kre}u}i se kroz vreme u svim pravcima, je usponu lepota dizajna. To su sada ve} neki kosmi~ki oblici.
Oqin talenat se ne iscrpquje samo na op{tim mestima slikarstva i Najnoviji modeli automobila su neopisivo lepi, ta estetika kao da
istorije: Tajna ve~era, Boj na Ivankovcu 1805, Boj na Deligradu nije ovozemaqska. Mada sam se ja i ranije susretala sa takvim
1806, ve} nas proro~anski pita @elite li per{ing za doru~ak na oblicima, wih ima i na mojim ranijim platnima.
travi (1972 ), pokazuje nam Religiju jednog boga (1995 ), Ajkule i [ta je to na ~emu sada radite?
qude ajkule. To ~ini onom savr{enom me{avinom snage i ne`nosti, Slika je intrigantnog naslova. Nisam je zavr{ila. Boqe da
svojstvenom retkim `enama. Bogdan Duki} je u tekstu jednog od je ne uradim onako kako sam je nazvala. Za sada sam je ostavila da
kataloga koji su pratili wene izlo`be zapisao: Nikada tvrdo, uz bude tu negde, kao po~etak.
gnev i pomamu. Weno je duhovno tkawe takvo da se sti~e utisak da ni
trwe sa ru`e ne bi odsekla, nego ga samo zaoblila, da ne bode sve i Kako se zove ta slika?
svakog, nego samo onog ko silinom potegne na taj lepi cvet. Slika se zove Stra{ni sud. Zato sam odlu~ila da malo
Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama odlo`im wen zavr{etak. Zaista sam se upla{ila kada sam po~ela
oblikovani, na{i `ivoti se odvijaju na razli~ite na~ine. [ta da je radim. Moje kolege umetnici iz nekih ranijih vremena radili
je to {to je odredilo Va{ `ivot, {to ga je u~inilo ba{ su slike sa tom tematikom, decidiranom, kona~nom. Jer posle toga
ovakvim kakav jeste? To naravno mogu biti qudi, doga|aji, vi{e ni~eg nema. A okru`eni smo sudijama i procesima, uvu~eni u
u`ase, a da vi{e nikome nije va`no ko je zaista kriv. Svaki dan se
procesi, izbori, mirisi, trenuci...
donose neki novi zakoni, i u tom obiqu, u tom moru papira, ~ovek
Verovatno mnogo toga. Sve {to nam se de{ava odre|uje na{e mora da se zapita nije li, u stvari, on sam kriv. Jer ko }e
sudbine. Mo`da i ono pre ro|ewa, ukoliko si reinkarnacija pro~itati sve {to je propisano? Ko zna o {ta smo se mi sve
nekoga, a ja verujem da mi to jesmo. @elim da verujem da se u ve}ini
slu~ajeva du{e vra}aju, da zavr{e ne{to {to nisu stigle da urade,
ili da poprave ne{to {to su kvarile tokom prethodnog `ivota.
Verujem u to, jer bi bilo stra{no da se ra|amo samo kao materija,
bezdu{na. ^ak ne verujem ni da materija nema svoj duh. Ako volim
nekakav predmet, poput ove lupe koju dr`im, automobila ili ma{ine
za ve{, ja verujem da i oni prema meni ose}aju isto da me vole, da
imaju to ne{to {to mi zovemo ose}ajnost, qubav, {to nije
opipqivo, vidqivo, {to je pre fluid, omota~. [ta je uticalo na moj
`ivot? Pre svega to {to sam `ivela od sredine dvadesetog veka ka
ovamo, se}awa na Drugi svetski rat, na ovaj posledwi rat koji je
beskrajno dugo trajao. Kao {to rekoh, sve nas odre|uje. Po~etak i
prapo~etak, linija na dlanu, zacrtana sudbina. Prvo ~ega se se}am
iz detiwstva jeste miris Meriminog de~ijeg sapuna. Moja prva
senzacija nije do{la preko govora, pogleda. Do{la je preko mirisa,
koji je ostao isti do danas. Sa istom asocijacijom na vodu, toplo,
~isto.
Za mene je slikarstvo, a samim tim i stvarawe, samo put da
do kraja svog `ivota ne stignem praznog srca zapisali ste u
svom dnevniku 8. jula 1969. godine. Koliko je Va{e srce
ispuweno posle svih tih godina rada?
Prili~no. Dani su mi pokriveni, sati. Stalno se ne{to
de{ava, stalno ne{to radim, a sve to nekome ne{to zna~i, mo`da
najmawe meni. Zbir svega {to sam uradila posledwih godina ve} se
meri nekim ~udnim jedinicama, koje jo{ nisu nazvane. S jedne strane
to je stra{no rasipawe energije na potpuno razli~ite stvari, ne
samo na slike. Kada samo ponovo pro~itam svoju najnoviju zbirku
poezije koju su objavile Ve~erwe novosti, prosto ne mogu da
poverujem da sam to ja napisala, da je moj mozak u trenutku pisawa
tih re~enica bio do te mere fascinantan. Ima perioda kad to nije
uop{te, kada radi na nekoj drugoj frekvenciji, na druga~ijem modelu
`ivota. Kada nije ukqu~en u spoznaju uloge leptira i pauka u
stvarawu univerzuma. A ti najne`niji primerci su, u stvari,
najbeskrupulozniji. Oni su ti koji treba da nas upozore, upravo
zbog toga {to su tako bezna~ajni, smetaju nam, prave pau~inu... A
nikad se ne zapitamo {ta je ta pau~ina, kakve su te ~arobne niti
koje iscrtavaju sliku univerzuma, kakva su to kraqevska imena koja
ogre{ili, a da i ne znamo. Uostalom, svi ti
zakoni sankcioni{u zlo, za{to ve} jednom neko ne
sa~ini zakon koji }e nagra|ivati dobro? Kako
uop{te `iveti po zakonu, kad ga ne zna{? Kada
sam radila Jedanaestu Mojsijevu zapovest pitala
sam sve oko sebe da mi nabroje onih deset. I
skoro da niko nije znao da mi bez gre{ke nabroji
deset bo`ijih zapovesti. Kako }emo onda znati sve
te zakone kojima nas svaki dan zatrpavaju.
Mnogi nau~nici, sociolozi, psiholozi,
filozofi tvrde da }e 21. vek biti vek `ena.
Po Va{em projektu iz 1982. godine za sliku
Hrist 2000, Hrist je `ena.
Za{to da ne? Za{to bi samo mu{karac
podneo patwu ovoga sveta ili ideju o wegovom
spasewu? Va{e pitawe je logi~no. U svetu
mu{karaca zna se ko postavqa pitawa i daje
odgovore. Ako smo mi `ene u prilici da
postavqamo pitawa i odgovaramo na wih, onda
imamo prava da to i naslikamo. Mada je ovo na{e
vreme i daqe vreme mu{karaca, posebno u nekim kulturama. @ena
jo{ uvek nigde nije stigla. ^ak i vo`wa automobila u nekim
dr`avama nije dozvoqena `enama.
Koja je prava priroda `ene, kako je Vi ose}ate?
Ose}am je mnogostrano. Sve zavisi od mo`danih kapaciteta
`ene, koliko mo`e u tu glavu da stane i iz we iza|e. Nije re~ o
obimu kukova, veli~ini grudi, du`ini nogu. @ena je onoliko lepa
koliko je pametna. Tako ja ose}am `enu.
U Medijali, negde izme|u 1953. i 1966, i wenom
neobuzdanom avangardizmu, Vi ste pro`iveli mnoge svoje
tada{we nemire i nemirewa. Kako vam to
razdobqe `ivota danas izgleda? Gde je
Medijala na Va{em putu?
Za mene Medijala ima posebnu vrednost.
To je ona vrsta dragocenosti koja se dr`i u sefu,
povremeno se pogleda, ali je naj~e{}e dovoqno
znati da je tu. Nekada sam se pitala za{to
bogati qudi dr`e svoje vrednosti po sefovima,
{ta }e im kada nisu tu, pored wih, svakog dana.
A sada sam i ja Medijalu pohranila u svesti kao
dragocenost koju ne nosim svakodnevno, kao
ne{to {to nije sasvim moje, jer ima vrednost po
sebi. Bojim se da }e je neko ukrasti. Ponekad mi
slu`i kao ose}aj sigurnosti, zato joj se
povremeno vra}am. Qudi u toku svog neminovnog
mewawa mogu da postanu boqi ili gori sami
biraju. Pitawe je koliko starewe i propadawe
telesnog uslovqavaju i propadawe duha. Da li je
uvek starewe tako katastrofalno, sa tolikim
poru`wivawem? Ja mislim da nije. E sad, kako
ostariti lepo, veliko je filozofsko pitawe.
Kako prevazi}i sebe, pitawe je koje pre
ili kasnije stoji na putu svake
kreativnosti. Kako ga razre{avate?
^esto kod onih koji su napravili remek-
dela vidim proma{aje. To je vaqda neminovno. Volim da pose}ujem
velike muzeje. Dobro je da su velika platna tu, da ih ima, da su
sa~uvana, dobro tretirana. Mada su svojevremeno u londonskoj
Nacionalnoj galeriji sve slike premazali, lakirali i kao
popravili. To vi{e nisu te slike. To su sada neke nove slike sa
starim temama, radile su ih neke sada{we ruke restauratora,
nedovoqno posve}enih. Tako su oni ceo Muzej upropastili. Sve je
glanc novo, o~i{}eno, bez traga vremena.
Na jednom od crte`a iz studije ruku 1959. godine za Tajnu
ve~eru , koja }e nastati 1983. godine, zapisali ste: Sve
te~e po planu moje neminovnosti. Da li se neki sudbinski
tokovi koji su nam zacrtani mogu ili ne mogu mewati?
66
Mogu i ne mogu. Treba i ne treba. Pitawe je koliko je na{a
voqa izra`ena u nekom trenutku i prava odluka, ono {to je najboqe
za nas. Nekada je odlagawe i ~ekawe nekih pravih trenutaka boqi
izbor. Slikarstvo je posebna teritorija, rawiva, povu~ena iz `i`e
javnog `ivota. Slikari su osu|eni da im se stvari de{avaju na
nekom sporednom koloseku. U slikarstvu ne postoji autoput, pa se
zna gde je levo, gde desno, a sve to u tri trake. Film je sebi
obezbedio takav put, i to u tri, ~etiri trake, bez i jednog
bicikliste. Mi vazda prolazimo nekim seoskim putevima. Film ima
Oskare, Zmajeve, Lavove svoje krize, jer su sve to ve} osvojili,
pauze premeravawa sopstvenih mogu}nosti. U slikarstvu sve to ne
postoji, bar ne tako jasno izra`eno.
Nama nekakav Oskar mo`e da se dogodi
u jednom popodnevu posebne
inspiracije i da zavr{i u ormaru da
ga niko nikada ne vidi. Nama Oskar
mo`e da ostane u ormaru a da ni mi
sami ne budemo toga svesni.
U Va{oj devoja~koj sobi, kod
gospo|e Mare, ^ubrina 4, negde izme|u
1955. i 1958. godine, bez upotrebe
re{oa, sa kuvawem kafe jednom nedeqno
i ispijawem natenane, `iveli ste, reklo
bi se, asketski `ivot jednog mladog
umetnika. A opet, ne mogu da se otmem
utisku da u toj pri~i ima i neke posebne
poetike. Volela bih da znam kako je iz
perspektive sobe u ^ubrinoj 4 izgledao
`ivot, a kako Vam danas izgleda?
U ^ubrinoj 4 sam naslikala
Teutu. Dok sam je slikala, `elela sam
jedino da bude lep{a od Monalize, to
je bio moj zadatak. Pre desetak godina
ponudila sam da napravim skulpturu
kowanika, koja bi bila postavqena na
Slaviji i okretala se oko svoje ose,
putawom kazaqke na ~asovniku. I kow i kowanik bi bili zlatne
boje. I {to sam vi{e razmi{qala o tome, sve sam vi{e ponavqala
u sebi, kao kada sam slikala Teutu, da to moraju biti najlep{i kow
i najlep{i kowanik na svetu. Od svih skulptura kowa i kowanika, u
svim gradovima sveta taj bi morao biti lep{i.
* Teuta li~i na Vas.
Pa, mora da li~i, pomalo. Vidite, to o ~emu vam pri~am nije
se promenilo svih ovih godina. Od tog zahteva ne odustajem. Jer, kako
bi bilo da sam napravila tre}eg kowanika po redu, da su ostali
lep{i Petar Veliki ili Va{ington. To ne bi imalo smisla.
Dragana MARKOVI]
1. jul 2009.

MAJSTOR I MARGARITA, PREDSTAVA DRAMSKOG STUDIJA ALISA
MIMO BOGA
I \AVOLA
Dramaturg Boban Spirkovi}
uspeo je da zadr`i Bulgakovqevu
magiju, i iz celog {tiva izdvoji
qubav. Qubav nad kojom vlast
nemaju ni Bog ni \avo, koja je sama
sebi zakon. U predstavi su
suptilno prikazani i dru{tvena
represija, i pitawe postojawa
Dobra i Zla, odnosno smisla
(ne)verovawa u Boga, odnosno
\avola, ali se ta postavka temeqi
na ideji da qubav izmi~e svakoj
vlasti i onoj od qudi i onoj
od krajwih sila.
ta u toplo ve~e, u kome sve mami na sedewe pored reke, sa
~a{om hladnog pi}a u ruci, mo`e nekog navesti da provede
[ sat i po vremena u zagu{qivoj pozori{noj sali? Umorna
poznata gluma~ka lica iz kojih nestaje ili je ve} iscurila
strast? Te{ko, ali se to jo{ mawe moglo o~ekivati od
amaterskog glumi{ta. Ipak, nedavno se desio pravi pozori{ni
praznik: dramski studio Alisa sa predstavom Majstor i Mar-
garita op~inio je publiku, ali i `iri. Na smotri beogradskih
amaterskih pozori{ta BAP 2009, u Domu kulture Studentski
grad u Beogradu, predstava je osvojila nekoliko prvih nagrada
za kolektivnu igru, re`iju (Kristina Lali}-Spirkovi}) i glavnu
`ensku ulogu (Maja A}imovi}). Jo{ jedna nagrada je mogla do}i u
ovo glumi{te ona za glavnu mu{ku ulogu, ulogu profesora
Volanda, koju je Goran Stankovi} (ina~e, urednik fotografije u
magazinu Odbrana) odigrao, zahvaquju}i svom harizmati~nom
talentu, s lako}om i ose}awem za kolektivnu igru.
Roman Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova mnogo
puta je prilago|avan za pozori{no izvo|ewe, i trebalo je
hrabrosti da se tako zna~ajno delo opet adaptira i dramatizu-
je. ^itati ovo delo samo kao borbu izme|u dobra i zla bilo bi
koliko povr{no, toliko i ve} mnogo puta vi|eno re{ewe. Dra-
maturg Boban Spirkovi} uspeo je da zadr`i Bulgakovqevu magi-
ju, i iz celog {tiva izdvoji qubav. Qubav nad kojom vlast nema-
ju ni Bog ni \avo, koja je sama sebi zakon. Da, u predstavi su
suptilno prikazani i dru{tvena represija, i pitawe postojawa
Dobra i Zla, odnosno smisla (ne)verovawa u Boga odnosno
\avola, ali se ova postavka temeqi na ideji da qubav izmi~e
svakoj vlasti i onoj od qudi i onoj od krajwih sila.
A glumci su uspeli da tu ideju izvedu, ponekad i uprkos ne-
dostatku sredstava gluma~kog izra`avawa (jer, setimo se, to je
amatersko glumi{te). Na mestima gde nisu uspeli da prona|u
izraz ili pokret koji bi odslikao misli ili emocije lika koji
nose, `eqa da iznesu stvar do kraja, premo{}avala je nepoz-
navawe kli{ea. Kli{e se mo`e nau~iti. Glumac, po re~ima ve-
likog Nikite Mihalkova, nije ni{ta drugo nego odre|eni broj
ustaqenih kli{ea. Postoji samo energija koja se ni~im ne
mo`e zameniti, ne mo`e simulirati, koja se jednostavno mora
imati. A ti glumci su je imali, zbog ~ega su, nekad i pored
uo~qivih gre{aka, dobijali aplauz na otvorenoj sceni.
Samu predstavu je o~igledno od po~etka pratio nedostatak
novca, uo~qiv pre svega u kostimografiji i scenografiji. Kosti-
mi su tematski bili nedosledni: dok je Margaritina ode}a pra-
tila vreme i okolnosti u kojima se taj lik nalazio, dotle je ko-
stim Majstora bio u potpunom neskladu sa epohom u koju je drama
sme{tena. I scenska re{ewa su mogla biti promi{qenija.
Koreografija, u scenama bala koji iz igra~a izvla~i qud-
skost i pretvara ih u qu{ture, samo za sebe oduzima dah. Ali
u kontekstu predstave, moglo bi se zameriti da isuvi{e `ivi
svoj `ivot.
Najzad, sve te primedbe zna~e prvenstveno to da je pred-
stava odgledana {irom otvorenih o~iju. S rado{}u {to se u
Alisi okupili talenatovani, strasni i predani qudi, koji su
gledali{te odveli u svoj ~arobni svet, onako kako to odavno
nije neka profesionalna dru`ina.
Sne`ana \OKI]
Snimio Dejan DANAILOV
67
Pi{e Krsman MILO[EVI] R a t o v i i s e o b e S r b a ( 2 )

RATOVAWE ZA
DRUGOG
Od 16. do 18. veka, hri{}anske dr`ave i Turska vodile su mnoge ratove.
Po~ev od dugog rata izme|u Austrije i Turske (15931606), gotovo da nije
Nalaze}i se u `rvwu
izme|u Turske i Austrije,
Srbi su tokom tri veka
~esto dizali bune i
O bilo vojnog sukoba u kome Srbi nisu u~estvovali. Podi`u}i bune i ustanke,
te`ili su da iskoriste svaku priliku da sa sebe skinu te{ko breme turske
vlasti. Jedan od najve}ih ustanaka Srba izbio je 1594. godine u Banatu, ali
je bez podr{ke Austrijanaca brzo i krvavo ugu{en. U osvetni~kom besu,
turski zapovednik Koxa Sinan-pa{a spalio je u Beogradu mo{ti sv. Save, najve-
}e narodne svetiwe i simbola srpske dr`avotvorne tradicije. Time je `eleo da
uni{ti svaku pomisao Srba o daqim pobunama.
ratovali ne samo za svoju Uzmicawe turaka
U to vreme, na seobe Srba deluju i drugi ~inioci. Ako je talas seoba Srba u
slobodu i odbranu vreme turskog nadirawa u Evropu i{ao od juga prema severu, od velikog Be~kog ra-
ta (16831699. godine) ta kretawa su jednim delom usmerena u suprotnom pravcu,
ste~enih prava, ve} i za od severa prema jugu. Naime, uzmicawe Turaka iz Evrope, kao i wihov dolazak, par
vekova ranije, bilo je pra}eno velikim etni~kim pomerawima naroda. Musliman-
ra~un gospodara ~iji su sko stanovni{tvo povla~i se na desne obale Save i Dunava, dobrim delom zadr`a-
va u Bosni i Hercegovini i na tim prostorima poja~ava oblasti prete`no nase-
podanici nevoqno bili. qene muslimanima. Dakako, mnogi se preko Srbije, Makedonije i Bugarske sele u
oblasti oko Egejskog mora.
U tim ratovima Srbi su, Istovremeno, dok se muslimani povla~e iz oblasti oslobo|enih od Turaka,
poja~ava se te`wa hri{}ana, me|u kojima i Srba, da se presele u te napu{tene
neretko, bili na obema oblasti. U ratu od 1683. do 1699. godine, austrijske vojne formacije prodrle su
duboko na Balkan, sve do [tipa, Velesa i Prizrena.
stranama.

68 1. jul 2009.
 @ele}i {to br`i uspeh i kona~nu pobedu nad Turcima, Au-
strijanci su stupili u kontakt sa znamenitim srpskim patrijarhom
Arsenijem Tre}im Crnojevi}em (17621706. godine), koji je imao
ogroman uticaj na srpski narod. Na wegov poziv, Srbi su se ma-
sovno odazvali i Austrijancima otvorili put ka Skopqu, Velesu
i [tipu, dok je u krivopalana~kom i kratovskom kraju, pod vo|-
stvom hajdu~kog haramba{e Karpo{a, besneo ustanak makedonskih
seqaka. Napredovawe austrijske vojske prema Skopqu u~inilo je
da ustanak poprimi masovni karakter. Ustanici su oslobodili
Kratovo, Krivu Palanku, Kumanovo i Ka~anik, a pomogli su i Au-
strijancima u borbama za Skopqe i [tip.
I kada se ~inilo da je Turska kona~no slomqena, a samo
pitawe dana kada }e pasti i Carigrad, ratna sre}a naglo se okre-
nula. Novi veliki vezir Mustafa-pa{a ]uprili} (16891991.
godine) reorganizovao je tursku vojsku i povratio [tip i Veles, a
zatim savladao i makedonske ustanike.
Put u neizvesnost
Posle zauzimawa Tetova, koje su Austrijanci napustili bez
borbe, Turci su napali Ka~anik i januara 1890. slomili austrij-
ske i dobrovoqa~ke odrede, nakon ~ega je do{lo do rasula srpskih
i arbana{kih dobrovoqaca. Dok su se Austrijanci na brzinu po-
vla~ili prema severu, ostavqaju}i za sobom neza{ti}enu raju na
milost i nemilost turskih i tatarskih odreda, za wom je krenuo i
srpski narod sa svojim patri-
jarhom Arsenijem Tre}im Cr-
nojevi}em i sve{tenstvom. Sve
je krenulo nizbrdo. U toj isto-
rijskoj prekretnici, patrijarh
je prihvatio veliku odgovor-
nost i poveo narod u Veliku
seobu. Izme|u 60.000 i
70.000 qudi krenulo je u neiz-
vesnost, a sredi{te nekada-
{we srpske dr`ave po~eli su
tada da naseqavaju Arbanasi.
Ogromnim kolonama na-
roda, usmerenim prema Savi i
Dunavu, usput su se prikqu~i-
vale izbeglice iz Stare Srbi-
je, Makedonije, sa Kosova i
Metohije. Posle stra{ne od-
mazde u Pri{tini, gde Turci
mlade robqahu, a stare seka-
hu i davqahu, izbeglo je mnogo
varo{kog stanovni{tva iz Patrijarh Arsenije Tre}i Crnojevi}
Prizrena, Skopqa, Vu~itrna,
Trep~e, Kosovske Mitrovice, Pe}i i drugih gradova, koji su posle
stabilizacije turske vlasti (16. vek) bili va`ni zanatski i trgo-
va~ki centri.
U kriti~noj situaciji, car Leopold Prvi poku{ao je da ra-
znim obe}awima pokrene nov talas pobuna srpskog naroda na
turskom zemqi{tu. On je 6. aprila 1690. uputio proglas, uglav-
nom [iptarima i Srbima, da ustanu na oru`je i stupe u redove
carske vojske. Pri tome, obe}ao je da }e po{tovati stare povla-
stice i slobodu vere, pravo da biraju vojvodu i da ih osloba|a
svakog javnog tereta i danka, ali izuzev{i stara i obi~na prava
kraqeva i gospode, pre upada turskog. Taj carski manifest sti-
gao je Srbima kada su ve} bili pred Beogradom. Ve} tada, pokaza-
lo se da su carska obe}awa nepouzdana, jer ~uvaju stara i obi~-
na prava gospode, daju}i ugarskim feudalcima povod da se bore
za nekada{we posede.
Po{to su crkvene stare{ine, zbog stalnog pogor{avawa rat-
ne situacije, pomi{qale na prelaz u Austriju, na zboru u Beogra-
du (18. juna), odlu~eno je da jenopoqski vladika Isaia \akovi} ot-
putuje caru u Be~ i zatra`i da im se prizna crkvena autonomija i
jurisdikcija kakvu je srpska crkva imala u Turskoj. Zabrinut zbog
te{kog polo`aja na rati{tu i r|avih finansija Austrije, Leopold
Prvi prihvatio je zahteve srpskog sve{tenstva i 21. avgusta 1690.
izdao Privilegiju, kojom je Srbima zagarantovao slobodu vere,
upotrebu starog kalendara, pravo izbora arhiepiskopa, koji }e,
na ~elu Srpske pravoslavne crkve u habzbur{kim zemqama, slo-
bodno upravqati crkvom i postavqati episkope i sve{tenstvo.
Arsenije Tre}i je tada iz Beograda pre{ao u Komarom, trude}i se
da sprovede u `ivot dobijenu autonomiju i da za{titi prava srp-
skih doseqenika, koje su ugarski feudalci hteli da pretvore u kme-
tove, a katoli~ko sve{tenstvo da ih pokatoli~i.
Kada su posle zauzimawa Ni{a i Smedereva Turci stigli
pred Beograd, izbeglice su pre{le u Ugarsku, ostavqaju}i Beograd
Turcima. Ne usu|uju}i se da ostanu u Sremu nadomak Turaka, be-
gunci su se zatim prebacili u Barawu i Ba~ku. Narod i sve{ten-
stvo iz Srema nagrnulo je zajedno sa wima. Veliki broj izbegli-
ca zadr`ao se u pustim predelima oko Segedina, Baje, Sombora,
Subotice i Debrecina. Deo ogromne izbegli~ke kolone, koji se
kretao desnom obalom Dunava, nastanio se u Barawi, a drugi deo
begunaca, mahom varo{ana, prebegao je zajedno sa sve{tenstvom
do Budima, Sent-Andreje i Komaroma. Znatan broj izbeglica, gra-
de}i hi`e kako koji mo`e, okupio se u Sent-Andreji, gde je sa
glavnim glavarima i varo{anima jedno vreme boravio i Arsenije
Tre}i, koji se kasnije nastanio u Komaromu. Seobom od 1690. go-
dine, znatno je oja~alo srpsko stanovni{tvo u Ugarskoj.
Posle Velike seobe Srba, na ispra`wene srpske prostore
Druga seoba
U ratu izme|u Rusije i Turske (1736) kao saveznik Rusije
u~estvuje i Austrija, pa je tako, otpo~eo jo{ jedan austrijsko-
turski rat (17371739. godine). Uz pomo} srpskih ustanika,
kojima su na ~elu bili patrijarh Arsenije ^etvrti Jovanovi}
[akabenda (17241739) i starovla{ki knez Atanasije Ra-
{kovi}, Austrija posti`e po~etne uspehe i osvaja Ni{, Pirot,
Novi Pazar i jo{ neka mesta. No, Turci su ubrzo sakupili no-
ve snage i proterali Austrijance preko Save i Dunava, koji
ponovo razdvajaju dva carstva. Pobuweni Srbi ni ovog puta
nisu hteli da se na wima iskali bes osvetni~ki raspolo`enih
Osmanlija, pa su izbegli na austrijsku stranu, zajedno sa svo-
jim patrijarhom Arsenijem ^etvrtim i zaustavili se u ju`noj
Ugarskoj. Ovaj doga|aj upam}en je i zabele`en kao Druga seo-
ba Srba. Arsenije je tada od austrijskog cara potvr|en za
karlova~kog arhiepiskopa sa titulom patrijarha, a Srbima su
potvr|ene ranije povlastice.
Ne veruj Nemcu
Mir u Svi{tovu bio je neo~ekivan i kod srpskog naroda
izazvao je veliko zaprepa{}ewe i ogor~ewe. Na takvu izdaju
Srba, vaqevski knez Aleksa Nenadovi} (17491804), frajkorski
poru~nik pod komandom Mihaqevi}a, ovako se u Sremskim Kar-
lovcima obratio svom komandantu: ... ja moje zakletve ne pre-
stupam niti cara izneveravam i ostavqam, no car ostavqa mene
i sav narod srpski, kao wegovi stari {to su na{e pradede osta-
vqali, zato idemo natrag preko Save, a nemam pisara niti dru-
gih u~enih qudi, no }u i}i od manastira do manastira i kazivati
svakom kalu|eru i popu da u svakom manastiru zapi{u, da vi{e
nikad tko je Srbin, Nemcu ne veruje.
na tlu Stare Srbije i Makedonije, tokom 17. i 18. veka nastawuju
se brojni arbana{ki sto~ari, ponajvi{e oni iz malisorskih i mi-
riditskih plemena. Oni najpre plave Kosovo i Metohiju, koje su
Srbi napustili jo{ za vreme Be~kog rata, a zatim, idu}i obronci-
ma [are i Koraba, zahvataju dowi tok Vardara, spu{taju}i se s
pristiglim arbana{kim kolonistima oko reke [kumbrije plod-
nim kotlinama Tikve{a i Pologa. U drugoj polovini 18. veka, ovaj
69
 feqton
arbana{ki etni~ki klin, uglavquju}i se izme-
|u Srbije i Makedonije, prodire dolinom La-
ba i Ju`ne Morave, obuhvataju}i Skopqe, a
svoje vrhove upu}uje preko Toplice, ka Ni{u
i Velikoj Moravi. U odbrani od ove arbana-
{ke navale, severno od Kosova, na prostoru
Novog Pazara, a zatim i na severnim padina-
ma [are i ju`no od we, te na gorwem toku Var-
dara, doma}i Srbi i Makedonci u velikom bro-
ju primaju islam. Na taj na~in javqa se pove}an
broj muslimana u tim oblastima.
Povlastice
Srbima su se u Austriji otvorile nove mo-
gu}nosti dru{tvenog raslojavawa, kakve se kod
Turaka nisu mogle ni zamisliti. Prvu privile-
giju Srbi su dobili avgusta 1690. godine. Be~ki
dvor je garantovao slobodu vere i crkvenu au-
tonomiju, {to, s jedne strane, nije moglo zado-
voqiti srpski narod, a s druge, ni to {to su do-
bili od austrijskog cara, ma|arski feudalci im nisu priznavali.
Prema o~ekivawu, napade su do`ivqavali i od katoli~ke crkve,
koja ih je nasilno prevodila u uniju. Ipak, posle Bitke kod Slan-
kamena (1691. godine) Srbima su donekle pro{irene privilegije:
mitropolitu je priznato pravo da zastupa svoj narod i u verskom i
u svetovnom `ivotu. Srpski crkveni poglavari pretvorili su se u
istinske politi~ke vo|e koje su vi{e od jednog veka ume{no vodile
srpski brod, vode}i ra~una da se on ne razbije o sukobqene inte-
rese be~kog dvora i neposrednog ma|arskog okru`ewa.
Nakon zakqu~ewa Karlova~kog mira (1699. godine) Turska je
ustupila Austriji Ugarsku sa Erdeqom, zadr`av{i preko Dunava
Banat, a preko Save isto~ni Srem. Granica izme|u Austrije i Tur-
ske izbila je tako na Unu, Savu i Dunav. Zbog naglog slabqewa tur-
ske vojne i politi~ke mo}i, Austrija postaje prvorazredni faktor
u re{avawu tzv. isto~nog pitawa.
Mir, me|utim, ne traje dugo. Ve} 1714. godine Turci su zara-
tili s Venecijom, a dve godine kasnije i s Austrijom. Posle sjajne
pobede Eugena Savojskog kod Petrovaradina (1717) Turska je bila
primorana da zakqu~i Po`areva~ki mir, po kome je Austrija do-
bila Banat, isto~ni Srem, uzani pojas Bosne, severnu Srbiju i
Malu Vla{ku.
Kao izraz zahvalnosti za dugogodi{we vojni~ke usluge, be~ki
dvor je nekolicini najistaknutijih porodica podario plemi}ke titu-
le. U red srpskih plemi}a u{li su tada Ra{kovi}i, ^arnojevi}i, Te-
kelije i Monasterlije. S vremenom se razvilo i srpsko slobodno
gra|anstvo, koje se sastojalo od trgovaca i zanatlija, okupqenih oko
svojih strukovnih organizacija.
U Kru{edolu je jo{ 1708. godine odr`an Prvi srpski narodno-
crkveni sabor. Od tada, sabori su postali najvi{i organi na koji-
ma se odlu~ivalo o osnovnim pitawima srpske autonomije, polo`aju
crkve, unija}ewu, {kolstvu. Poseban zna~aj za istoriju doseqenog
srpskog naroda imao je Temi{varski sabor (1790), na kome su raz-
matrane mogu}nosti dobijawa srpske autonomne teritorije i ravno-
pravnog zastupawa Srba u ugarskom saboru. U novom okru`ewu Sr-
bi su se susreli sa savremenim tokovima evropske umetnosti i kwi-
`evnosti. Iza epohe baroka, rokokoa i klasicizma ostali su izu-
zetni spomenici o ra|awu moderne srpske kulture, koja se sa raz-
vitkom gra|anske klase lagano osloba|ala crkvenih uticaja. Srpska
kultura dobila je novi zamah osnivawem {kola, otvarawem {tam-
parija i pokretawem ~asopisa.
U austrijsko-turskom ratu 17881791. godine, Srbi su po-
sledwi put ustali da se bore za drugoga. I tada su se na nagovor
Austrijanaca digli na oru`je. Ruska carica Katarina Druga i au-
strijski car Josif Drugi zanosili su se velikim planovima o po-
70
Be~ki rat
Veliki Be~ki rat iz temeqa je potresao Balkansko poluo-
strvo. Pretrpev{i neuspeh u opsadi Be~a, Turci su otpo~eli
bezglavo povla~ewe. Austrijske snage su nadirale takvom si-
linom da su vesti o padawu turskih utvr|ewa sustizale jedna
drugu. Budim je povra}en 1686. a Beograd 1688. godine. Uspe-
si Austrijanaca, u ~ijoj vojsci je bilo i mnogo srpskih ofici-
ra, ohrabrili su Srbe koji su po~eli da se di`u na oru`je.
Oni su sami oslobodili Ma~vu i isto~nu Srbiju, tvrdo tursko
upori{te U`ice i ostvarili velike uspehe kod Sjenice i No-
vog Pazara. Kod Srba su se tada po~ele javqati ambicije i
ideje o stvarawu slobodne i nezavisne srpske dr`ave.
deli Turske. Austrijska vojska je pre{la Savu i Dunav i osvojila
Beograd (1788. godine). U ratu su aktivno u~estvovali i Srbi do-
brovoqci, zvani frajkorci, pod komandom pukovnika Mihaqevi}a.
Ko~ina krajina
Jedan od stare{ina srpskih dobrovoqa~kih odreda bio je
i kapetan Ko~a An|elkovi}, po kome je to ratovawe Srba u Beo-
gradskom pa{aluku i nazvano Ko~ina krajina. Posle izvesnih uspe-
ha u Pomoravqu, Turci su ga uhvatili i sa ve}im brojem wegovih
boraca nabili na kolac kod Tekije. Kako je u to vreme izbila i ve-
lika Francuska bur`oaska revolucija (1789), naslednik cara Jo-
sifa Drugog zakqu~io je mir u Svi{tovu (avgusta 1791) da bi mo-
gao u~estvovati u ratu protiv Francuske.
Mir u Svi{tovu bio je neo~ekivan i kod srpskog naroda
izazvao je veliko zaprepa{}ewe i ogor~ewe. Na takvu izdaju
Srba, vaqevski knez Aleksa Nenadovi} (17491804), frajkor-
ski poru~nik pod komandom Mihaqevi}a, ovako se u Sremskim
Karlovcima obratio svom komandantu: ... ja moje zakletve ne
prestupam niti cara izneveravam i ostavqam, no car ostavqa
mene i sav narod srpski, kao wegovi stari {to su na{e pradede
ostavqali, zato idemo natrag preko Save, a nemam pisara niti
drugih u~enih qudi, no }u i}i od manastira do manastira i ka-
zivati svakom kalu|eru i popu da u svakom manastiru zapi{u,
da vi{e nikad tko je Srbin, Nemcu ne veruje.
I nije. Vi{e nikad. Desetak godina kasnije, digli su se Srbi na
novi ustanak, uspe{no ponev{i sav teret samo na svojim ple}ima.
Posle mira u Svi{tovu, granica izme|u Austrije i Turske ostala je
na Savi i Dunavu sve do Berlinskog kongresa 1878. godine.
(Nastavak u slede}em broju)
1. jul 2009.

V E R SK I P RAZ N I C I
1-15. jul
Pravoslavni
3. jul Prepodobni Naum Ohridski
5. jul Prepodobna Anastasija
Srpska
7. jul Ro|ewe svetog Jovana
Prete~e Ivawdan
11. jul Sveti mu~enici Dabrobo-
sanski i Mile{evski
12. jul Sveti apostoli Petar i
Pavle Petrovdan
14. jul Sveti mu~enici i besre-
brenici Kozma i Damjan
IVAWDAN
Na {est meseci pre svog ja-
vqawa u Nazaretu, Presvetoj
Devi Mariji, veliki Gavril, an-
|eo Bo`iji, javio se preosve{te-
nom Zahariju u hramu jerusalim-
skom. Pre nego {to je objavio ~u-
desno za~e}e bezmu`ne device,
an|eo je objavio ~udesno za~e}e
bezdetne starice, Zaharijine
`ene Jelisavete. Zaharija nije odmah poverovao re-
~ima koje je ~uo i ostao je nem sve do osmoga dana po
ro|ewu deteta.
Kada su se skupili ro|aci zbog obrezawa i
davawa imena mladencu, otac Zaharija, budu}i nem,
napisao je na da{~ici ime Jovan i istoga trena pro-
govorio. Iz Zaharijevog doma koji se nalazio izme|u
Vitlejema i Hevrona, ra{~ulo se o ovim ~udnim doga-
|awima po celom Izraiqu, gde je glas stigao i do
Iroda, koji je naredio da se pobiju deca po Vitleje-
mu. Naradio je da prona|u i Jovana, ali je Jelisaveta
uspela da sakrije dete. Razjareni Irod poslao je xe-
late u hram po Zaharija, i oni su ga usput ubili. Jeli-
saveta je, sa svojim sinom Jovanom, uspela da pobegne
i sakrije se u nekoj pe{teri. Tu je uskoro preminula i
de~ak je ostao sam u pustiwi na starawu Boga i an|e-
la Bo`ijih.
SVETI APOSTOLI PETAR
I PAVLE
Petar, sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz
plemena Simeonova, iz grada Vaside je bio ribar ko-
ji se najpre zvao Simon, no Gospod je blagoizvoleo
nazvati ga Kifom ili Petrom. On je prvi od u~enika
jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekav{i: Ti si
Hristos, Sin Boga `ivoga. Wegova qubav prema Go-
spodu stalno je ja~ala. ^inio je mo}na ~uda: le~io je
bolesne, vaskrsavao mrtve.
Pavle je rodom iz Tarsa, od plemena Venijami-
nova. Prvo ime mu je Savle. Bio je farisej i goniteq
hri{}anstva. ^udesno je obra}en u veru hri{}ansku
samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask.
Kr{ten je, prozvan Pavlom i uvr{}en u slu`bu veli-
kih apostola. Sa plemenitom revno{}u propovedao
je jevan|eqe svuda, od granica Arabije do [panije,
me|u Jevrejima i neznabo{cima. Po{to je dostigao tu
meru savr{enstva da je mogao re}i: Ne `ivim ja, ne-
go Hristos `ivi u meni. Bio je pose~en u Rimu, u vre-
me cara Nerona kad i apostol Petar.
DOGODILO SE...
1. jul
Dan Vazduhoplovnog zavoda Moma
Stanojlovi}. Obele`ava se u znak
se}awa na dan kada je 1916. godine
u Mikri pored Soluna formirana
Aeroplanska radionica. Od 1. ja-
nuara 1973. radionica je locirana
na aerodromu u Batajnica, a od 13.
decembra 1976. godine nosi naziv
Moma Stanojlovi}.
1. jul 1966.
Na sednici Cen-
tralnog komiteta
Saveza komunista
Jugoslavije, po-
znatoj kao Brion-
ski plenum, na
osnovu montiranih
optu`bi o{tro je
osu|ena Slu`ba bezbednosti zbog
navodnog {tetnog delovawa na raz-
voj samoupravnog sistema. Glavna
`rtva politi~kog obra~una Alek-
sandar Rankovi}, blizak saradnik
Josipa Broza Tita, prinu|en je da
podnese ostavku na sve funkcije.
1. jul 1968.
Izme|u SAD, SSSR i Velike Brita-
nije potpisan ugovor o ne{irewu
nuklearnog oru`ja.
1. jul 1991.
Lideri isto~noevropskih zemaqa su
na sastanku u Pragu ukinuli Var-
{avski pakt. SSSR, Bugarska, Poq-
ska, Rumunija, ~ehoslova~ka i Ma-
|arska zakqu~ile su taj savez 14.
maja 1955. kao vojni odgovor na
stvarawe Severnoatlantske alijan-
se.
2. jul 1853.
vremeplov
Sa prelaskom ruske vojske preko re-
ke Prut i napadom na Turke otpo~eo
je Krimski rat. Rat je 1856. godine
okon~an porazom Rusije, jer su se na
strani Otomanskog carstva u rat
ukqu~ile Velika Britanija, Fran-
cuska i Pijemont.
5. jul 1943.
Po~ela bitka
kod Kurska.
Tokom borbi,
koje su trajale
do 23. av-gu -
sta 1943, Ne-
mci su izgubi-
li gotovo sve
tenkove, a 30
wihovih divi-
zija je uni{te-
no. U bici je kori{}eno ukupno
6.000 tenkova.
7. jul 1941.
Na va{aru u Beloj Crkvi kod Vaqe-
va izbio je sukob, u kome su jugoslo-
venski komunisti ubili dvojicu srp-
skih `andarma. Taj datum je Komuni-
sti~ka partija Jugoslavije proglasi-
la za Dan ustanka u Srbiji.
10. jul 1943.
Bri tan ska
Osma i
ameri~ka
Sedma ar-
mija po~ele
su desant
na Sicili-
ju, prvi uspe{an napad zapadnih sa-
veznika na evropskom tlu. Sicilija
je oslobo|ena polovinom avgusta
1943, {to je ubrzalo slom fa{i-
sti~kog re`ima Benita Musolinija.
12. jul
Dan Druge brigade Kopnene vojske.
Obele`ava se u znak se}awa na po-
bedu srpskih ustanika pod komandom
Kara|or|a Petrovi}a nad Turcima,
u boju kod Karanovca, 1805. godine.
13. jul 1878.
Odlukama Berlinskog kongresa Kne-
`evina Srbija je dobila nezavi-
snost i teritorijalno uve}awe. Sr-
biji su pripojeni ni{ki, pirotski,
vrawski i topli~ki okrug. Odlukama
kongresa Austrougarska je dobila
pravo da okupira Bosnu i Hercego-
vinu, te dozvolu da dr`i svoju vojsku
u garnizonima u Ra{koj oblasti.
Pripremio Miqan MILKI]
71
sa lica mesta

STU DEN TI VOJ NE AKA DE MI JE

NA HI LAN DA RU
 oseta srpskoj svetiwi na Sve- Obi{li su manastir-

P toj Gori realizovana je na

osnovu sporazuma Odbora za
versku na sta vu Ar hi e pi sko
pije beogradsko-karlova~ke Srpske
sku riznicu, gde su videli
poveqe koje su potpisali
srpski kraqevi i carevi,
predmete iz vremena Kosov-
pravoslavne crkve i Vojne akade- ske bitke, brojne ikone i
mije. Predstavqa krunu jednogo- delove prvog ikonostasa u
di{we saradwe dve instituci- Sabornom hramu.
je, koja se sastojala od niza preda- Tako|e su pogledali
vawa i obilazaka manastira u vinski podrum Hilandara,
Srbiji. grobqansku crkvu i ~udo-
tvornu vinovu lozu, koja ra-
Studenti Vojne akademije boravili ste iz zida crkve svetog Mi-
su od 17. do 23. juna u manastiru Hilan- lutina. Obedovali su u trpe-
dar, na Svetoj Gori. Grupu od 49 studena- zariji u kojoj je jo{ sveti Sa-
ta na pokloni~ko putovawe vodili su ka- va blagosiqao svaki obrok.
petan fregate Svetozar Vasileski i po- Jeromonah Metodije,
ru~nik Dejan Mihajlovi}. Pratili su ih i prvi epitrop Carske lavre
predstavnici Odbora za versku nastavu Pri~e{}e manastira Hilandara, pri-
Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke mio je pripadnike Vojne aka-
|akon Jovan Babi} i |akon Dragan S. Ta-
nasijevi}.
Moleban pred put na Svetu Goru slu-
`io je vikar patrijarha srpskog Atanasi-
je Rakita u crkvi svetog arhangela Gavrila
u Beogradu.
Doma}in akademcima na Hilandaru
bio je jero|akon Dositej Hilandarac, koji
je studentima govorio o istoriji manasti-
ra, wegovom zna~aju za kulturno, istorij-
sko i duhovno uzdizawu srpskog naroda i
stvarawe srpske dr`ave.
Bila je to prva poseta studenata
Akademije centru srpske duhovnosti.
Bratstvo Carske lavre Nemawi}a pozva-
lo je studente da i ubudu}e dolaze na Sve-
tu Goru i u Hilandar.
Tokom boravka u manastiru, studen-
ti su u~estvovali u liturgijama, na koji-
ma su se pri~e{}ivali. Dvojica studena-
ta krstila su se na obali Egejskog mora,
nadomak Hilandara.
Pod lozom Svetog Simeona

demije i tom prilikom izrazio zahvalnost

zbog posete budu}ih oficira Vojske Sr-
bije. Susret je uprili~en u manastirskoj
gostoprimnici. Otac Metodije potvrdio
je da }e i ubudu}e zadu`bina Nemawi}a
na Svetoj Gori uvek biti otvorena za stu-
dente i stare{ine srpske vojske.
U ime na~elnika Vojne akademi-
je general-majora mr Vidosava Kova~evi-
}a kapetan fregate Vasileski uru~io je
jeromonahu Metodiju kwigu Srpska voj-
ska. Vojni sekretar episkopa hvostanskog
Atanasija |akon Jovan Babi} zahvalio je
manastiru na nemerqivom doprinosu
hri{}anskom vaspitawu i obrazovawu
budu}ih srpskih oficira. Studenti su od
oca Metodija dobili po kwigu, sa blago-
slovom Svete carske lavre.
Studenti Vojne akademije, posle
povratka sa Svete Gore, posetili su i
Srpsko vojni~ko grobqe u Solunu, gde su
se u crkvi svetog Dimitrija poklonili se-
nima predaka.
Svetozar VASILESKI
Snimio Dragan S. TANASIJEVI]

Kr{tewe u Egejskom moru

73
sa lica mesta
U ^ E N I C I
STAZAMA SRPSKE VOJSKE
Na Vidovdan, |aci 35. klase
Vojne gimnazije bili su u
Gr~koj, posetili brojne crkve
i pravoslavne svetiwe,
srpsko vojni~ko grobqe u
Solunu, Meteore. Obi{li su
i ostrva Krf i Vido, luku
Guvija i Plavu grobnicu,
mesta koja }e zauvek
svedo~iti o stradawu srpskog
naroda i wegove vojske.
rupa poklonika, u~enika 35. klase
Vojne gimnazije, koju su vodili vero-
u~iteq |akon Jovan Babi}, jero|a-
kon Dositej Hilandarac, monah Srp-
ske carske lavre na Svetoj Gori, i
poru~nik Negovan Ivankovi}, stare{ina
Vojne akademije, boravila je nedavno na
gr~kim ostrvima Krf i Vido.
Na putu su ih pratili i stariji vod-
nici Nikola Mijovi} i ^edomir Gruji},
studenti druge godine Pravoslavnog
bogoslovskog fakulteta u Beogradu, te
Milo{ Roksandi}, student prve go-
dine Vojne akademije. Tokom bo-
ravka u Gr~koj sa wima su bili i
prot Svete Gore arhimandrit
Stefan Hilandarc i jeromonah
Nikodim sa Cetiwa.
Putovawe je zapo~elo
molebanom u hramu svetog
arhangela Gavrila, crkvi po-
ginulih ratnika u ratovima
19121918, parohijskom cr-
kvom vojnih gimnazijalaca.
74
V O J N E G I M N A Z I J E
U~enici su, najpre, posetili 63. pa-
dobranski bataqon Vojske Srbije u Ni-
{u, gde su u crkvi svetog Nikole prisu-
stvovali parastosu wegovim poginulim
ratnicima. Uz srda~ne pozdrave na{ih
specijalaca i molitve protojereja Nena-
da Miki}a, |aci su se uputili pravoslav-
noj Gr~koj.
Srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik
u Solunu bilo je wihovo prvo odredi{te.
Do~ekao ih je stari ~ika \or|e koji je go-
vorio o stradawu srpskih vojnika u pro-
teklim ratovima.
U Solunu su gimna-
zijalci obi{li crkvu
svetog Dimitrija So-
lunskog, u ko-
joj se ~u-
N A K R F U I V I D U
vaju mo{ti tog velikomu~enika, crkvu sve-
te Sofije i svetog Grigorija Palame.
Na Meteorima su posetili manastir
Preobra`ewa Gospodweg, zadu`binu mo-
naha svetogorskog Atanasija i monaha Jo-
asafa, jednog od potomaka srpskog vlada-
ra Simeona Uro{a.
Uz pesmu Tamo daleko, trajektom
Elena preplovili su Jonsko more i
stigli na Krf. U crkvi svetog Spirido-
na prisustvovali su Svetoj liturgiji i
parastosu svim poginulim srpskim rat-
nicima od Kosova do dana{wih dana.
Pri~estili su se na istom mestu gde i
wihovi preci.
U luci Guvija vojni gimnazijalci vi-
deli su spomen-plo~u, mesto gde su se
srpski vojnici nekada iskrcali na Krf.
Obi{li su i muzej Srpska ku}a, gde
su, tokom izgnanstva, bile sme{te-
ne dr`avne institucije Srbije i
kraqevska porodica.
Utisci koje su poneli sa
ostrva Vido, iz mauzole-
ja, kosturnice i sa gro-
bqa srpskih vojnika
zauvek }e ostati
urezani u se}awi-
ma u~enika 35. kla-
se Vojne gimnazije.
Plava grobnica
osta}e ve~no sve-
do~anstvo o srp-
skim `rtvama i
wegovoj tragi~noj
odiseji.
Negovan
IVANKOVI]
 Drugo sportsko prvenstvo Vojske Srbije

Finale s vi{e junaka

U organizaciji Komande o{troj konkurenciji za {to boqi plasman borilo se oko 400 najboqih sportista
Vojske Srbije svrstanih u pet takmi~arskih ekipa: General{taba, Kopnene vojske,

za obuku, od 15. do 19.

juna, na sportskim
U Komande za obuku, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Vojne akade-
mije. Sportsko prvenstvo otvorio je na~elnik General{taba Vojske Srbije general-
potpukovnik Miloje Mileti}, koji je, obra}aju}i se takmi~arima, naglasio kako je u
prvom, dugom i tre}em stepenu sportskih takmi~ewa, koja su prethodila ovogodi{wem
sportskom prvenstvu Vojske Srbije, u~estvovalo oko 6.000 sportista iz svih jedinica i
komandi Vojske Srbije i Vojne akademije.
Posle tromese~nih izbornih takmi~ewa kvalifikovali su se najboqi, najsprem-
niji i najuspe{niji. Ovogodi{we takmi~ewe je masovnije i zahtevnije od pro{logodi-
terenima somborske {weg jer su pravila takmi~ewa uskla|ena sa pravilima Me|unarodnog saveta za vojni
sport CISM i republi~kih strukovnih organizacija rekao je, sem ostalog, general
Mileti} na otvarawu prvenstva.
kasarne Aerodrom,

Apatina i Fru{ke gore,

odr`ano je Drugo

sportsko prvenstvo

Vojske Srbije, na kome je

najvi{e uspeha imala

ekipa Kopnene vojske i

zaslu`eno osvojila

titulu najboqe u Vojsci

75
 Favoriti ispunili
o~ekivawa
Ve} prvog takmi~arskog dana svaka od ekipa istakla
je svoje favorite za osvajawe medaqa. Kopnena vojska
poru~nike Mladena Stamenkovi}a i Sa{u Petrovi}a,
pro{logodi{we pobednike u vojnom vi{eboju i streqa-
{tvu. Ekipa Vojne akademije studenta Stevana Stojanovi-
}a, vice{ampiona Srbije u xudou, vazduhoplovci potpo-
ru~nika @eqka \ori}a, pro{logodi{weg prvaka u ori-
jentiringu, General{tab starijeg vodnika Igora Vukovi-
}a, vi{estrukog prvaka Srbije u orijentiringu i najboqe
plasiranog takmi~ara na Svetskom prvenstvu u Litvani-
ji, dok je Komanda za obuku najve}e nade polagala u po-
ru~nika Dubravka Mari}a ~lana, reprezentacije Srbije
u disciplini vojni pentatlon, vodnika Miroslava Bojovi-
}a, ~lana reprezentacije VS u atletici, i vojnika Milo-
{a Stamenkovi}a, balkanskog prvaka u tr~awu na 400
metara.

U pojedina~nom plasmanu najboqe je bio pripremqen po-

SE DAM DI SCI PLI NA
U ime organizatora, takmi~arima su ugodan boravak i
sportsku sre}u po`eleli komandant Komande za obuku gene-
ral-major Aleksandar @ivkovi}, predsednica Zapadnoba~-
kog Upravnog okruga Qiqana Sokolova-\oki} i predsednik
Op{tine Apatin dr @ivorad Smiqani}.
Pored generala Mileti}a, otvarawu Sportskog prven-
stva su prisustvovali i predstavnici Ministarstva odbrane,
General{taba Vojske Srbije, komandanti operativnih sasta-
va VS, predstavnici lokalne samouprave Zapadnoba~kog
Upravnog okruga, privrednih i kulturnih institucija i gra|a-
ni Sombora i okolnih mesta.
^ast da na jarbol podignu zastavu Republike Srbije pri-
pala je poru~nicima Mladenu Stamenkovi}u, prvoplasira-
nom na Prvom sportskom prvenstvu u disciplini vojni vi{e-
boj, i Sa{i Petrovi}u, pro{logodi{wem pobedniku u stre-
qa{tvu (obojica iz ekipe KoV).
Na programu Drugog sportskog prvenstva VS na{lo se
sedam sportskih disciplina: streqa{tvo, orijentiring,
vojni vi{eboj, atletika, odbojka, mali fudbal i xudo.
Nakon petodnevnih sportskih nadmetawa i sumirawa
ostvarenih pojedina~nih i ekipnih rezultata u najzahtevnijoj
vojni~koj disciplini, vojnom vi{eboju, prvo mesto, sa
18.581,66 bodova, osvojili su vi{ebojci ekipe Komande za
obuku, drugo je pripalo ekipi Kopnene vojske (18.414,62) a
tre}e sastavu Vojne akademije (17.808,38).
ru~nik Mladen Stamenkovi} iz ekipe KoV, ispred poru~nika
Dubravka Mari}a iz ekipe Komande za obuku i studenta Bra-
nislava To{i}a iz ekipe VA.
U ga|awu iz vojni~kog pi{toqa prvo mesto osvojio je po-
ru~nik Sa{a Petrovi} iz ekipe KoV, drugo stariji vodnik pr-
ve klase Sa{a Mudrini}, tako|e iz ekipe KoV, i tre}e pro-
fesionalni vojnik Vlada Nedi} iz ekipe Vazduhoplovstva i
PVO.
Najvi{e uspeha u ga|awu iz vojni~kog pi{toqa imala
ekipa KoV (1.555 bodova), iza koje su plasirale ekipe Ko-
mande za obuku (1.507 bodova) i Vojne akademije (1439 bo-
dova).
U disciplini ga|awe iz automatske pu{ke, najprecizniji
je bio profesionalni vojnik Nenad Stojkovi} iz ekipe KoV, a
sledili su stariji vodnik Radmilo Rako~evi} iz ekipe G[ i
major Dejan Kurtov iz ekipe VA.
U ekipnom plasmanu pobedila je ekipa KoV (1.362 boda),
drugo mesto osvojila je ekipa VA (1.357 bodova), dok je tre-
}eplasirana ekipa Komande za obuku (1.340 bodova).
U ukupnom plasmanu discipline streqa{tvo najmirniju
ruku i najo{trije oko imali su strelci iz ekipe KoV (2.917
bodova), na drugo mesto plasirali su se strelci iz ekipe Ko-
mande za obuku (2.847), a na tre}e ekipe VA (2.796 ).
I dame su pokazala da ve{to barataju oru`jem i otvara-
ju preciznu paqbu. Najboqe rezultate u ga|awu iz automatske
pu{ke postigla je studentkiwa VA Vawa Mr|a, a sledile su je
koleginice Ana Tadi} i Sandra Radovanovi}, dok je u ga|awu

76 1. jul 2009.
iz pi{toqa najuspe{nija bi- na 100 m, prvo mesto vojnik
la stariji vodnik Irena Og- Milo{ Stankovi} (11,60) iz
wanovi} iz ekipe G[, ispred ekipe Komande za obuku,
profesionalnog vojnika Ru- drugi je stariji vodnik Dali-
`ice Stefanovi} iz ekipe VA bor Stankovi} (11,64) iz
i starijeg vodnika Tawe Iva- ekipe KoV, a tre}eplasira-
novi} iz ekipe G[. ni je vojnik Mladen Vu~e-
ti} (11,85) iz ekipe Ko-
ORI JEN TIR CI NA mande za obuku.
FRU [KOJ GO RI Na stazi 400 m, prvo
Prirodna lepota Fru- mesto vojnik Mladen Vu~e-
{ke Gore, sve` vazduh i za- ti} (51,64) iz ekipe Ko-
nimqiva staza bili su iza- mande za obuku, drugo voj-
zov za orijentirce, koji su nik Milo{ Stankovi}
vodili `estoku i izjedna~e- (51,91) tako|e iz ekipe
nu borbu za svaki sekund. Komande za obuku i tre}e
Pobeda je pripala kapeta- poru~nik Aleksandar ]i-
nu Milovanu Mili}u iz rakovi} (52,71) iz ekipe
ekipe KoV, na drugo mesto ViPVO.
plasirao se stariji vodnik Dobri doma}ini Sredwe pruge 3.000 m,
Igor Vukovi} ~lan ekipe prvo mesto vojnik Milo{
G[, a na tre}e poru~nik Svakoj takmi~arskoj ekipi obezbe|en je doma}in sa Sila{ki (09,17,1) iz ekipe
Dejan Popovi} (ViPVO). teri torije Upravnog okruga. Tako se u ulozi doma}ina eki- VA, drugo vojnik Branko
U generalnom plasmanu pi General{taba na{la Op{tina Apatin, ekipi KoV Op- @ivani} (09,27,3) iz ekipe
najboqe vreme (9,32,50) po- {tina Oxaci, ekipi Komande za obuku Op{tina Kula, eki- Komande za obuku, tre}e
stigli su orijentirci ekipe pi Vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane Op{tina vojnik Marko Samarxi}
ViPVO, a za wima su sledi- Sombor, dok je ekipu Vojne akademije ugostio U~iteqski (09,34,00) tako|e iz ekipe
le ekipe KoV (9,42,00) i G[ fakultet iz Sombora. Komande za obuku.
(10,24,11). Bombe je najdaqe bacio
U `enskoj konkurenciji stariji vodnik Dalibor Mi-
takmi~ile su se samo studentkiwe VA. Prvo mesto sa vreme- lovanovi} (63,37 m) iz ekipe G[, drugi je bio vojnik Du-
nom 6,26,43 osvojila je Marija Markovi}, drugo Sla|ana {ko ]ur~i} (62,19 m) iz ekipe ViPVO a tre}i stariji
\or|evi} (6,30,09) a tre}e Du{ica Radovanovi} (6,34,27). vodnik Ilija Smiqani} (61,12 m) iz ekipe VA.
Zanimqive borbe vodili su i xudisti. Sa osvojenih 18 U skoku udaq prvo mesto vodnik Miroslav Bojovi}
bodova ubedqivo su trijumfovali takmi~ari VA, drugo mesto (6.80 m) iz ekipe Komande za obuku, drugo stariji vodnik
sa 10 bodova zauzela je ekipa Komande za obuku, a na tre}e Dalibor Stankovi} (6.44 m) iz ekipe KoV i tre}e vojnik
mesto sa osam bodova plasirala ekipa KoV. \or|e Novakovi} (6.36 m) iz ekipe VA.
Najbu~nije je ipak bilo na tribinama sa kojih su na- U ukupnom plasmanu, najboqi su bili atleti~ari Ko-
vija~i bodrili svoje favorite u kolektivnim sportovima. mande za obuku (7.316 bodova) ispred sastava VA (6.556
U malom fudbalu prvo mesto izborila je ekipa KoV, bodova) i tre}eplasirane ekipe KoV sa osvojenih 6.159
drugo ekipa VA, a tre}e Komande za obuku, dok je u odboj- bodova.
ci, ispred ekipa KoV i G[, najuigraniji sastav imala Ko- Postrojavawem svih u~esnika, progla{ewem pobed-
manda za obuku. nika, dodelom diploma, medaqa i pehara, uz prigodnu sve-
~anost, spu{tena je zavesa na Drugo sportsko prvenstvo
KRA QI CA SPOR TO VA Vojske Srbije. Za pobednika Prvenstva progla{ena je
Da atletiku s pravom zovu kraqica sportova pokazali ekipa Kopnene vojske (37,5 bodova), kojoj je na~elnik Ge-
su i pripadnici Vojske Srbije. Posle niza uzbudqivih trka, u neral{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} uru-
pojedina~nom plasmanu ostvaren je slede}i poredak: sprint ~io veliki prelazni pehar. Drugo mesto u sveukupnom pla-
smanu izborila je ekipa Komande za obuku (36,5), a tre}e
ekipa Vojne akademije (24,5).
Na ~etvrto mesto plasirala se ekipa General{taba
(20,5), dok je ekipa Vazduhoplovstva i protivvazduhoplov-
ne odbrane osvojila peto mesto (16).
Za razliku od pro{le godine, za najboqeg sportistu
prvenstva progla{eni su svi osvaja~i prvih mesta. Odlu-
ka je sasvim pravedna jer je finale imalo vi{e junaka. To
se pre svega odnosi na nosioce zlatnih medaqa u svim di-
sciplinama. Naravno, ta ~ast rezervisana je i za dame,
{to nije puka forma jer su svojom ve{tinom i borbeno-
{}u to sasvim zaslu`ile.
Zatvaraju}i Sportsko prvenstvo Vojske Srbije na-
~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} je, nagla{avaju}i fer plej i drugarstvo
koji su vladali tokom prvenstva, istakao kako se sportu u
Vojsci ponovo vra}a mesto koje zaslu`uje.

Budimir M. POPADI]
Snimio Mili} MIQENOVI]

77
A u t o - r e l i K a r a v a n
U`i~ani najuspe{niji
Ovogodi{wi Karavan prijateqstva
uvr{}en je u program obele`avawa
150. godi{wice Aran|elovca.
Doma}in takmi~arima bila je
jagodinska fabrika Feman, u ~ijim je
prostorijama organizovana sve~anost
na kojoj su najuspe{nijim takmi~arima
uru~eni pehari i priznawa.
p r i j a t e q s t v a 2 0 0 9
Iz Ora{ca, mesta na kome je pre ne{to vi{e od dva
I veka vo`d Kara|or|e podigao ustanak i postavio te-
meqe moderne srpske dr`ave, brojne posade automo-
bilista iz raznih krajeva Srbije krenule su na jo{
jedan, 33. auto-reli Karavan prijateqstva.
Na putu do ciqa, u Jagodini, polagali su ispit ta~-
nosti i dva ispita spretnosti, ali i re{avali test iz
poznavawa saobra}ajnih propisa i istorije Aran|elov-
ca, koji ove godine obele`ava 150 godina postojawa.
Takmi~ari su pokazali zavidno znawe dve tre}ine
u~esnika odgovorilo je ta~no na sva pitawa. Kada je re~
o voza~kom ume}u, takmi~ari Karavana prijateqstva
demonstrirali su ve{tine spretnosti na parkingu kragu-
jeva~ke Zastave.
Snage su odmerili vi{estruki pobednici prethodnih
auto-relija Zoran Pavkov i Slobodan Jakovqevi},
zatim Radoslav Dra{kovi}, Darko Miler, Zoran Doko-
za, Radivoj Jakovqevi} i Borislav Isa-
kov. Isakova, na primer, od pobednika de-
le 114 kaznenih poena, {to je sasvim za-
vidan rezultat ~ak i na automobilskim
takmi~ewima vi{eg ranga.
Zapa`en uspeh u~esnika relija nije
umawio ni svojevrstan propust kragujeva~-
ke sudijske ekipe sudije nisu prisustvo-
vale zavr{nom obra~unu rezultata i iz-
radi rang-liste, na osnovu koje su deqeni
pehari, nagrade i priznawa najuspe{ni-
jim automobilskim posadama. Problem su
re{ili voza~i u klasi vozila iznad 1.200
Sveukupnom pobedniku Slobodanu Jakovqevi}u
pehar je uru~io predstavnik Aran|elovca
Qubomir Stankovi}
1. jul 2009.
kubika sude}i po onome {to su videli uva`ili su pri-
govor Sa{e Gli{i}a, iz Aran|elovca, te mu omogu}ili
da se plasira na drugo mesto.
Doma}in takmi~arima bila je, prvi put, jagodinska
fabrika kablovskog pribora, elektromaterijala, alata
i opreme Feman, ~iji je jedan od direktora Tomislav
Nikoli} bio potpredsednik Organizacionog odbora
Karavana prijateqstva 2009. U prostorijama fabrike
progla{eni su pobednici relija, a sve~anosti su prisu-
stvovale porodice takmi~ara, te ugledni privrednici iz
Aran|elovca, Jagodine i Kragujevca. Doma}in relija Miodrag Nikoli} uru~io je pehare najuspe{nijim
Vlada RISTI] takmi~arima u klasi vozila do 1200 kubika: Radoslavu Dra{kovi}u,
Snimio Goran KOVA^EVI] Aleksandru Isakovu i Draganu \or|evi}u (s desna nalevo)

GENERALNI PLASMAN
Na auto-reliju prvo mesto zauzeo je Slobodan Jakovqevi}
(U`ice), drugu poziciju Radoslav Dra{kovi} (U`ice), dok se na
tre}e mesto plasirao Darko Miler (Pe}inci).
Slede potom Zoran Dokoza (Sombor), Radivoj Jakovqevi}
(Novi Sad), Borislav Isakov (Zemun), Ivan Mato{evi} (Ze-
mun), Milan Lovri} (Beograd), Bojan Vrane{ (Beograd) i Dra-
gan \or|evi} (Ni{). Najuspe{nija takmi~arka bila je Jovanka
]osi} (Smederevska Palanka).

79
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
INTERNI KONKURS
za dodelu stipendija profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije radi
usavr{avawa i dr`avnim slu`benicima Ministarstva odbrane za dodatno obra-
zovawe na vanrednim studijama drugog i tre}eg stepena na fakultetima u
gra|anstvu
Profesionalni pripadnici Vojske Srbije i dr`avni slu`benici
Ministarstva odbrane mogu konkurisati za dodelu stipendija za usavr-
{avawe, odnosno dodatno obrazovawe na vanrednim studijama drugog i
tre}eg stepena na fakultetima ili drugim visokim {kolama u gra|anstvu
(koje imaju dozvolu za rad Ministarstva prosvete Republike Srbije i
koji su obuhva}eni Planom {kolovawa i usavr{avawa kadra MO i VS)
u {kolskoj 2009/2010. godini, prema slede}em:
1) STUDIJE II STEPENA
A) SPECIJALISTI^KE AKADEMSKE STUDIJE :
1. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE DRU[TVENO-HUMANI-
STI^KIH NAUKA
1.1. Oblast Menaxment i biznis (4 kandidata) za slede}e smerove
usmerewa:
Krizni menaxment (2 kandidata),
Bezbednosni menaxment u odbrani od terorizma (2 kandidata).
1.2. Oblast Ekonomske nauke (1 kandidat) za slede}i smer usme-
rewe:
Poslovno upravqawe (1 kandidat).
2. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE TEHNI^KO-TEHNOLO-
[KIH NAUKA
2.1. Oblast Ma{insko in`ewerstvo (1 kandidat) za slede}i smer
usmerewe:
Automatsko upravqawe (1 kandidat).
3. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE MEDICINSKIH NAUKA
3.1. Oblast Medicinske nauke (4 kandidata) za slede}e smerove
usmerewa:
Supspecijalizacija iz vaskularne hirurgije (1 kandidat),
Zdravstvena specijalizacija iz socijalne medicine (1 kandidat),
Zdravstvena specijalizacija iz forenzi~ke psihijatrije (1 kandi-
dat)
Zdravstvena specijalizacija iz medicinske psihologije (1 kandi-
dat)
B) DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE MASTER
1. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE DRU[TVENO-HUMANI-
STI^KIH NAUKA
1.1. Oblast menaxment i biznis (6 kandidata) za slede}e smerove
usmerewa:
Bezbednosni sistem Srbije; Menaxment nacionalne i qudske bez-
bednosti (5 kandidata),
Menaxment qudskih resursa (1 kandidat).
1.2. Oblast Politi~ke nauke (3 kandidata) za slede}e smerove
usmerewa:
Politi~ko nasiqe i dr`ava (2 kandidata),
Me|unarodna politika (1 kandidat).
1.3. Oblast Fizi~ko vaspitawe i sport (1 kandidat) za slede}i
smer usmerewe:
Fizi~ko vaspitawe i sport (1 kandidat).
80
1.4. Oblast Ekonomske nauke (1 kandidat) za slede}i smer usme-
rewe:
Marketing (1 kandidat).
2. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE TEHNI^KO-TEHNOLO-
[KIH NAUKA
2.1. Oblast Elektrotehni~ko i ra~unarsko in`ewerstvo (2 kandi-
data) za slede}e smerove usmerewa:
Sistemsko in`ewerstvo i radiokomunikacije (1 kandidat),
Telekomunikacije (1 kandidat).
2.2. Oblast Gra|evinsko in`ewerstvo (2 kandidata) za slede}e
smerove usmerewa:
Konstrukcije (2 kandidata).
2.3. Oblast Organizacione nauke (1 kandidat) za slede}i smer
usmerewe:
Upravqawe kvalitetom (1 kandidat).
3. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE PRIRODNO-MATEMA-
TI^KIH NAUKA
3.1 Oblast Geo-nauke (1 kandidat) za slede}i smer usmerewe:
Geografski informacioni sistemi (1 kandidat).
1) STUDIJE III STEPENA-DOKTORSKE AKADEMSKE STUDIJE
1. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE DRU[TVENO-HUMANI-
STI^KIH NAUKA
1.1 Oblast Ekonomskih nauka (1 kandidat) za slede}i smer usme-
rewe:Poslovno upravqawe (1 kandidat).
1.2. Oblast Politi~ke nauke (3 kandidata) za slede}e smerove
usmerewa:
Politikolo{ke studije (2 kandidata),
Politi~ka teorija i metodologija politi~kih nauka (1 kandidat).
1.3. Oblast Fizi~ko vaspitawe i sport (1 kandidat) za slede}i
smer usmerewe:
Fizi~ko vaspitawe i sport (1 kandidat).
1.4. Oblast Filozofija (2 kandidata) za slede}e smerove usme-
rewa:
Istorija (2 kandidata).
2. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE TEHNI^KO-TEHNOLO[KIH
NAUKA
2.1. Oblast Organizacione nauke (3 kandidata) za slede}e smero-
ve usmerewa:
Menaxment (3 kandidata).
2.2. Oblast Tehnolo{ko in`ewerstvo (2 kandidata) za slede}e
smerove usmerewa:
Za{tita `ivotne sredine (1 kandidat),
Metalurgija (1 kandidat).
2.3. Oblast Ma{insko in`ewerstvo (8 kandidata) za slede}e sme-
rove usmerewa:
Motorna vozila (2 kandidata),
Vojno ma{instvo (1 kandidat),
Vazduhoplovstvo (1 kandidat),
Motori SUS (1 kandidat),
1. jul 2009.
 Automatsko upravqawe (1 kandidat),
Otpornost konstrukcija (1 kandidat),
Informacioni sistemi i projektovawe u ma{instvu (1 kandidat).
2.4. Oblast Elektrotehni~ko i ra~unarsko in`ewerstvo (6 kandi-
data) za slede}e smerove usmerewa:
Upravqawe sistemima (1 kandidat),
Telekomunikacije (1 kandidat),
Mikrotalasna tehnika (1 kandidat),
Elektrotehni~ki materijali i tehnologije (1 kandidat),
Napredni sistemi za{tite (1 kandidat),
Nanoelektronika i fotonika (1 kandidat).
2.5. Oblast Gra|evinsko in`ewerstvo (1 kandidat) za slede}i smer
usmerewe:
Geodezija i geoinformatika (1 kandidat).
2.6. Oblast Saobra}ajno in`ewerstvo (1 kandidat) za slede}i
smer usmerewe:
Drumski transport (1 kandidat).
3. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE PRIRODNO-MATEMATI^KIH
NAUKA
3.1. Oblast Ra~unarske nauke (1 kandidat) za slede}i smer usme-
rewe:
Informatika (1 kandidat).
4. OBRAZOVNO-NAU^NO POQE MEDICINSKIH NAUKA
4.1. Oblast Medicinske nauke (12 kandidata) za slede}e smerove
usmerewa:
Op{ta hirurgija i traumatologija (1 kandidat),
Ortopedska hirurgija i traumatologija (1 kandidat),
Medicinske nauke (10 kandidata).
Na konkurs se mogu javiti kandidati ako ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI KONKURSA:
Da su dr`avqani Republike Srbije ida se protiv wih ne vodi kri-
vi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu-
`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvo-
ra u trajawu du`em od {est meseci.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
a) za studije drugog stepena:
Na studije drugog stepena mo`e biti upu}en profesionalni pri-
padnik Vojske Srbije, odnosno dr`avni slu`benik Ministarstva odbra-
ne: koji je zavr{io Vojnu akademiju ili osnovne akademske studije u tra-
jawu od ~etiri godine sa prose~nom ocenom najmawe 7,50 i vi{om ili je
polo`io prijemni ispit prema programu {kole u koju se upu}uje na usa-
vr{avawe;koji u toku slu`be ima sve povoqne ocene i ~iji je prosek oce-
na u toku slu`be najmawe vrlo dobar (profesionalni pripadnik Voj-
ske Srbije); koji ima vi{i prosek ocena u posledwe tri godine (dr`avni
slu`benik); koji je u vojnoj slu`bi proveo najmawe pet godina efektivne
slu`be, a izuzetno tri godine ako je osnovne akademske studije zavr{io
prose~nom ocenom 9,00 i vi{om;koji poznaje jedan od svetskih jezika
najmawe na nivou 1-1-1-1 STANAG 6001 ili na nivou prvog stepena pre-
ma kriterijumu Vojne akademije (nije obavezan uslov);koji u 2009. godini
nije stariji od 40 godina; koji u prethodnom periodu nije upu}ivan na
{kolovawe istog nivoa.
b) za studije tre}eg stepena:
Na studije tre}eg stepena mo`e biti upu}en profesionalni pri-
padnik Vojske Srbije, odnosno dr`avni slu`benik Ministarstva odbra-
ne: koji je zavr{io studije drugog stepena (diplomske akademske studije
master ili specijalisti~ke akademske studije); koji u toku slu`be ima sve
povoqne ocene, ~iji je prosek ocena u toku slu`be najmawe vrlo dobar
i koji za posledwa dva perioda ocewivawa ima slu`bene ocene odli-
~an (profesionalni pripadnik Vojske Srbije); koji ima vi{i prosek
ocena u posledwe tri godine (dr`avni slu`benik); koji poznaje jedan od
svetskih jezika na nivou 2-2-2-2 STANAG 6001 ili na nivou drugog ste-
pena prema kriterijumu Vojne akademije (nije obavezan uslov); koji u
2009. godini nije stariji od 47 godina; koji u prethodnom periodu nije
upu}ivan na {kolovawe istog nivoa.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati iz Vojske Srbije molbe dostavqaju pretpostavqenim ko-
mandama ranga brigade i vi{eg, a kandidati iz Ministarstva odbrane
svojim organizacionim jedinicama ranga Uprave i vi{eg, najkasnije do
15. jula 2009. godine.
U molbi kandidat treba da navede: fakultet, vrste studija, obra-
zovno-nau~no poqe, oblast i smer usmerewe za koje konkuri{e za do-
delu stipendija za usavr{avawe, odnosno dodatno obrazovawe.
Uz molbe za prijem na usavr{avawe kandidati prila`u slede}a
dokumenta: pravilno popuwen Upitnik za {kolovawe, prilog broj 3.
Uredbe o stawima u slu`bi profesionalnih vojnih lica i o unapre|iva-
wu oficira i podoficira (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br.
112/08 i 9/09); overeno uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili
postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, od-
nosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od
{est meseci; overenu kopiju diplome uverewa o zavr{enom prethod-
nom {kolovawu (ako u diplomi uverewu nema prose~ne ocene uspeha,
prila`e se izvod iz predmetnih ocena); potvrdu fakulteta o mogu}nosti
upisa studija i da kandidat ispuwava uslove za upis koje propisuje fa-
kultet; spisak nau~nih i stru~nih radova; sertifikat STANAG 6001, od-
nosno uverewe Vojne akademije o stepenu poznavawa svetskog jezika.
Osim navedenih dokumenata, kandidati za studije tre}eg stepena
treba da dostave i overenu fotokopiju diplome o zavr{enim studijama
drugog stepena, a kandidati iz oblasti medicine, stomatologije i far-
macije jo{ i potvrdu na~elnika Vojnomedicinske akademije o odobrewu
doktorske disertacije.
Pretpostavqene komande organizacione jedinice definisane za
prijem molbi kandidata za prijem na usavr{avawe, vr{e popuwavawe
Upitnika za {kolovawe u rubrikama pod brojem 10. do 12. i kompleti-
raju predloge dokumentima iz slu`benih evidencija po slede}em: od-
{tampan i overen obrazac KOLP kandidata, potvrdu da u prethodnom
periodu nije upu}ivan na {kolovawe istog nivoa.
Upitnik za {kolovawe potpisuju i overavaju stare{ine pretposta-
vqenih komandi definisanih za prijem molbi kandidata. Navedene sta-
re{ine izra|uju predloge za prijem sa svojim mi{qewem za svakog kan-
didata posebno. U predlogu je potrebno navesti du`nost formacijsko
mesto na koje se planira postavqewe kandidata nakon zavr{enog usavr-
{avawa.
Kopije dokumenata koje se prila`u moraju biti overene od strane
nadle`nog stare{ine.
Molbe svih kandidata, sa kompletnom dokumentacijom dopuwenom
sa ostalim potrebnim dokumentima iz slu`benih evidencija, i predlozi-
ma pretpostavqenih stare{ina, nadle`ne organizacione jedinice Mi-
nistarstva odbrane dostavqaju Upravi za kadrove Sektora za qudske
resurse Ministarstva odbrane, najkasnije do 24. jula 2009. godine.
Nepotpune i nekompletne molbe ne}e se uzimati u razmatrawe.
Uprava za kadrove ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji nisu iza-
brani. Na sistematske lekarske preglede, radi utvr|ivawa zdravstvene
sposobnosti za vojnu slu`bu radni odnos, {to za profesionalna vojna
lica utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija, a za dr`avne slu`beni-
ke nadle`na zdravstvena ustanova, bi}e upu}eni samo oni kandidati,
koji budu izabrani za dodelu stipendije za usavr{avawe i dodatno obra-
zovawe na vanrednim studijama drugog i tre}eg stepena na fakultetima u
gra|anstvu. Nakon izbora kandidata za upu}ivawe na poslediplomske
studije oblika specijalizacije Uprava za kadrove }e nadle`ne organi-
zacione jedinice Ministarstva odbrane obavestiti o rezultatima kon-
kursa. Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Republike Srbije i
lica upu}enih na usavr{avawe reguli{u se ugovorom. Ostala obave-
{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Upravi za kadrove Sektora
za qudske resurse Ministarstva odbrane (na tel. 23-513, odnosno
011/3201-513).
81
 {ah
IZABRANA PARTIJA
NEOBI^AN
NASTAVAK
Najdorf Sabo
Sal~ebaden, 1948.
1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 b6 4.
g3 Lb7 5. Lg2 Le7 6. 0-0 0-0 7. Dc2
c5 8. dc5 bc5 9. Sc3
Ova partija slavnih velemajstora
igrana je na me|uzonskom turniru.
Ma|ar se brani Daminom indijskom
odbranom. Dva su razloga zbog ~ega
je partija u{la u istoriju. Prvi je
uzorna zavr{nica top i tri pe{aka
protiv topa i dva pe{aka, a drugi
neobi~an i jedinstven slu~aj koji se
dogodio posle prekida partije, koji
}emo opisati.
9...Sc6 10. Td1 d6 11. b3 a6 12.
Lb2 Sb4 13. Db1 Dc7 14. a3 Sc6
15. Dc2 Tb8 16. Tb1 La8 17. La1 h6
18. e3 Sa5 19. e4?
Gre{ka koja se uvek ponavqa u toj
poziciji, napisao je komentator
ove partije Vasja Pirc. Slabi se,
naime poqe d4.
19...Sc6 20. De2 Sd7 21. Sa2
Se5 22. b4 Lf6 23. Le5
Beli po~iwe pogre{nu kombi-
naciju, kojom gubi pe{aka.
23...Le5 24. b5 Sd4 25. Sd4 Ld4
26. Sb4 cb4 27. Td4 ba3 28. Dd3 a2
29. Ta1 Td8 30. De2 Dc5 31. Td1 ab5
32. cb5 Tb5 33. Ta2 Tb4 34. Tb2 Tb8
35. Tb4 Tb4 36. Da6 Lb7 37. Dd6
Dd6 38. Td6 Tb1 39. Lf1 Le4 40. f4
Kf8 41. Td2 Ke7 42. Kf2 g5! 43. Lg2
Ovo je bio kovertiran potez. Zbog
drugih prekinutih partija, oba igra-
~a su bila slobodna tek u 13.30, pa
je Sabo tra`io da se nastavak ne mo-
`e igrati, po{to do 15, kada je po-
~iwalo redovno kolo nema vi{e od
dva sata vremena, pa tako ne bi bi-
la mogu}a vremenska kontrola. Na
Najdorfovo navaqivawe, Turnirski
odbor je posle polusatnog saveto-
vawa doneo odluku da se nastavak
igra. Ali pokazalo se da odbor nije
poznavao propise! U 14 sati je po-
~eo nastavak, ali je Sabo, koji je
imao vi{e od sata u{te|enog vreme-
na, sa~ekao da sudija pusti wegov sat
u pogon, a onda se zamislio i mis-
lio ~itav sat, da bi u 15 sati ko-
vertirao svoj potez!! Tako u tom na-
stavku nije odigran ni jedan jedini
potez! (Zanimqivo je da Pravila ig-
re u vezi s prekidom i nastavkom
partije, pa do dan-danas, nisu pro-
mewena, iako je o~ito da nisu logi-
~na!).
43...Lg2 PROBLEM
To je kovertirao Sabo, a zatim u
nastavku lako dobio zavr{nicu. Evo S. Lojd, 1876.
kako:
44. Kg2 gf4 45. gf4 kf6 46. Td7 Tb3
47. Ta7 Td3 48. Tb7 Kg7 49. Ta7 h5
Beli: Kh7, De1, Tc6, Tf1, Sf6, Sg4
Crni: Kg5, Sb3, Sd6, h3
Mat u dva poteza.
Beli: Kg2, Ta7, f4, h2 1. Sf2!
Crni: Kg7, Td3, e6, f7, h5 Preti 2. Sh3, mat.
50.Ta5 Td5 51. Ta3 Kg6 52. Kf3 Na 1 ... Kh4, 2. S2e4 mat.
Kf5 53. h3 h4 54. Tb3 f6 55. Ta3 Na 1... Kf bilo gde 2. Sh3 mat.
Tb5 56. Tc3 Tb2! 57. Tc5 e5 58. fe5
fe5 59. Tc4 Tb3 60. Kg2 Tg3 61. Kh2
e4 62. Tc8 e3 63. Th8 Tg6 64. Th5
Tg5 65. Th8 Kf4! 66. Th4 Kf3 67.
Th8 e2 68. Te8 Tg2 69. Kh1 Tf2 70.
Pripremio
Tf8 Kg3 Rade MILOSAVQEVI]
0:1 majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: anketar, Odbrana,

vari, predan, ete, tre}ina, inkreti, o, prelaki, araberi, Iton, bridi,

Stagira, ivi~iti, ie, sjati se, atelana, em, Smetana, tro{iti, urezi,
Kapr, ozariti, Atalija, u, lebdeti, odu`iti, ute, premda, skupina, Anu-
aport, Blan, daskara, Oaksaka, e, ritmika, anoskop, Aka, bonsai, uto-
A
B
R
O X [
V
S

bis.

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
17. Naziv na{eg ~asopisa, 18. Osobina onog {to je strmo, 19. Predmeti 1. Traka koju nose |akoni (mn.), 2. Potvrdna re~ca, 3. Insekt koji `ivi u
Q

obo`avawa, 20. Retka (lat.), 21. Popis adresa, 22. Eroti~an, 24. Jer-
S
menski {ahist, Vladimir, 25. Proizvoditi zvuk, 26. Uzvik iznena|ewa,
27. Biv{i francuski fudbaler, Dominik, 28. Brojne veli~ine (mat.),
bra{nu, 4. Grobna jama (mn.), 5. Trud, naprezawe (mn.), 6. Adjektiv (skr.),

A N
7. Sene, seni, 8. Auto-oznaka Trstenika, 9. Izliti te~nost u vi{e posuda,
10. Trunka, 11. O{trice, 12. Onomatopeja zvuka trube, 13. Planina u
S
A
29. Danski fizi~ar i hemi~ar, Hans Kristijan, 30. Biv{i britanski poli-
A Tanzaniji, 14. Dru{tveni sektor (skr.), 15. Ukrasiti, 16. Lisice odmila,
K

ti~ar, Entoni, 31. Vulkanska grotla, 32. Uvu}i u {to neprijatno, 34. Slo- 18. Mesto gde se reka ra~va, 19. Doneti tele na svet, 21. Udar pul-
O

venski car iz 10. i 11. veka, 35. Stanovnici mesta Otok, 36. Sveta gora sa, 22. Pru`iti, dati, 23. Uvla~ewe vazduha u sebe (mn.), 24. Na odse~an
u Gr~koj, 37. Crta~ stripova, Branislav-Bane, 38. U~initi kumom, na~in, 25. Mirisna sredstva (gr~.), 26. Ptice stanarice, 28. Lekari koji
le~e alopatijom, 29. Ra{~lawivawe, analizirawe, 31. Tropska jesti-
39. Mesto u Srbiji, kod ~a~ka, 40. Inicijali pisca ^ehova, 41. Zla,

w
opaka, 42. @ensko ime, Ota, 43. Dvadeseto i 17. slovo azbuke, 44. Sta-
novnica indije, 45. U{ni kamen~i}i (med.) 46. Ime ameri~ke peva~ice

R G
Frenklin, 47. Grad u Indiji, 48. Ime italijanskog kompozitora Re-
spigija, 49. Prefiwena sobna biqka, 51. Zapadni {tokavski govor,
M
va biqka, 32. Lekari specijalisti otologije, 33. Nacrtati, oslika-
L
ti, 34. Stanovnici Kaira, 35. Naporedo, uporedo, 36. Pokrajina (turc.),
38. Metalna oja~awa, 39. @ensko ime, Ita, 41. Reka u Albaniji, 42. Tur-
ski ko{arka{, Omer, 43. Muslimansko mu{ko ime, 45. O~evi, 46. Umet-

\
R

52. Ostrvo kod sardinije, 53. U taj ~as, 54. Kraj, zavr{etak (mn.), 55. @en- nost (lat.), 48. Simbol aktinijuma, 49. Susedna slova azbuke, 50. Osam-
sko ime, Ika, 56. Mali stub. naesto i 23. slovo azbuke.

82 1. jul 2009.
 NOVINSKI CENTAR

KOMPLET
1.000,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,
satelitima, brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A
NC ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009
Naru~ujem (zaokru`iti):

1. ARSENAL - 1 po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.ARSENAL - 2 po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. ARSENAL - 3 po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET (Arsenal 1, 2 i 3) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.
Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu
NC Odbrana.
Kupac: ______________________________________________
Ulica i broj: ________________________________________
Mesto: ___________________Telefon: __________________
Potpis naru~ioca____________________________________