www.odbrana.mod.gov.

yu
1,20 evra
cena 100 dinara

ZAVR[ENO
15. jul 2008.

[KOLOVAWE
Intervju 51. KLASE
Ilija Pilipovi}, GENERAL[TABNOG
pomo}nik ministra odbrane USAVR[AVAWA
Broj 68

USPESI
Godina I V

OBNAVQAJU
Specijalni
ENERGIJU 19
prilog
ARSENAL
 NOVINSKI CENTAR

Bra}e Jugovi}a 19

preporu~uje
kapitalno izdawe
Veliku enciklopediju

MANASTIRI
SRBIJE
mr Slobodana Mileusni}a

{tampanu u suizdava{tvu sa
Pravoslavnom re~i
iz Novog Sada

Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,

na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih
u prethodnom milenijumu na tlu Srbije.
Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.

NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363; `iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: MANASTIRI SRBIJE

po ukupnoj ceni od ................................. dinara.

Kwige mo`ete nabaviti kod izdava~a,
Katani}eva 15, Beograd,
i u kwi`arama NC ODBRANA u Beogradu
(Vase ^arapi}a 22-24).
Kwigu mo`ete kupiti i na kredit,
na deset rata - ~ekovima sa odlo`enim
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC ODBRANA")
overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................
izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum ......................................... Potpis naru~ioca

pla}awem ili re{ewem o Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
administrativnoj zabrani.
Ulica i broj .............................................................................................................
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
Cena: 14.580,00 dinara MP Overa ovla{}enog lica

Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo

o kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
18
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Darimir BANDA

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:

22
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
U FOKUSU
SADR@AJ
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, Zavr{eno {kolovawe 51. klase general{tabnog usavr{avawa
POSVE]ENOST VOJNI^KIM
dr Dragan Simeunovi}

DU@NOSTIMA 6
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija INTERVJU
Goran Stankovi} (urednik) Ilija Pilipovi}, pomo}nik ministra odbrane za materijalne
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) resurse
USPESI OBNAVQAJU ENERGIJU 10
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba Per aspera
SUBOTWI PRAZNIK 13
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TEMA
TELEFONI Privatne bezbednosne kompanije
RASPODELA STRAHA 14
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583 ODBRANA
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Logorovawe vojnika martovske generacije
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363 POGODAK U CIQ OBUKE 18
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Kursevi za oficire organa za operativne poslove
e-mail
odbrana@beotel.rs UVA@AVAWE ZAHTEVA STRUKE 21
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu Ni{ava 2008
@iro-ra~un U SLU@BI @IVOTA 22
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC 4. centar za obuku u Vaqevu
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
AZBUKA VOJNE VE[TINE 24
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Prva iskra Namenska Bari~
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160 METAFORA PRE@IVQAVAWA 26
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. jul 2008.

 RE^ UREDNIKA

63 [TIT
r`avni sekretar SAD Kondoliza Rajs potpisala je u Pragu spo-
razum o izgradwi radarske stanice u ^e{koj, kao dela budu}eg

D odbrambenog sistema, kojim ta supersila `eli da za{tite se-

be i svoje saveznike. Planirani protivraketni {tit ukqu~uje i
deset raketa presreta~a koje }e biti razme{tene u Poqskoj.
Mi smatramo da }e izgradwa budu}eg antibalisti~kog od-
brambenog sistema spre~iti Iran da preti, bude ratoboran i govo-
ri u`asne stvari, jer wihov sistem ne}e biti efikasan, izjavila je
Kondoliza Rajs nakon {to je Iran ve} poslao svoj brzi odgovor na
antiraketni {tit, testiraju}i svoje rakete.
Iranske probe su ukqu~ile i dugometne rakete tipa {ahab 3,
koje, kako se procewuje, imaju domet od dve hiqade kilometara i
predstavqaju realnu pretwu Izraelu i drugim ameri~kim savezni-
cima na Bliskom istoku i u Ju`noj Aziji.
Tehnologije balisti~kih bojnih glava posledwih decenija se,
ina~e, veoma brzo {ire i procewuje se da ~ak 30 zemaqa ima pri-
stup toj tehnologiji. Pretpostavqa se da razvojem novog programa
Iran te`i da osvoji naprednije, dvofazne raketne tehnologije, ka-
kve ve} poseduje nekoliko dr`ava, kao {to su SAD, Rusija, Japan,
PRILOG Izrael i Indija, a koje imaju domet od vi{e hiqada kilometara.
ARSENAL 19 31 Wima bi Iran mogao da ugrozi i {ire teritorije, ukqu~uju}i i
evropsku.
DRU[TVO Uz to, optu`be na ra~un Irana sti`u i zbog pretpostavki da bi
Oru`je i nasiqe u porodici uz razvoj civilnog nuklearnog programa, u ~emu ima pomo} Rusije,
PRETWA POD MASKOM
koja ga snabdeva i nuklearnim gorivom, mogao da proizvede nukle-
arno naoru`awe i tako znatno promeni odnos snaga ne samo u re-
SIGURNOSTI 56 gionu.
Radi smirivawa situacije, SAD uveravaju, pre svega Rusiju, da
SVET one samo nastavqaju ja~awe odbrambenih potencijala, budu}i da su
Trgovina oru`jem odgovaraju}e antiraketne sisteme za za{titu od ograni~enih napa-
ZLATNI RUDNIK SMRTI 60 da one ve} instalirale na Aqasci i u Kaliforniji, {to garantuje
za{titu tih dr`ava. Sistem planiran za Evropu je, prema tvrdwama
SAD, veoma ograni~en i nije pretwa Rusiji, ~iji se strate{ki po-
Oru`ane snage Bosne i Hercegovine tencijal sastoji od vi{e stotina raketa i nekoliko hiqada bojnih
GOTOVOST PO NACIONALNOM glava.
KQU^U 63 Svejedno, Rusija je i daqe odlu~no protiv instalirawa siste-
ma, jer u wemu vidi ugro`avawe svoje nacionalne bezbednosti.
Paralele Da se hladnoratovski strah vra}a potvr|uje i najava stvarawa
RAKETNI ODGOVOR zajedni~ke evropske vojske, {to je jedan od prioriteta francuskog
NA PROTIVRAKETNI [TIT 67 predsednika Nikole Sarkozija. Wegov plan predvi|a formirawe
jedinstvenog general{taba i oru`anu silu od 60.000 vojnika,
spremnu da deluje na bilo kom kriznom `ari{tu. Plan afirmi{e
KULTURA ideju evropske odbrane i delovawa u koordinaciji sa Severnoa-
Svetlana Spaji}, narodni peva~ tlantskom alijansom.
ISTORIJA ^OVEKA 68 Plan pre svih podr`avaju Velika Britanija i Nema~ka, bez ko-
jih i nije realno ostvariv. U aktuelnim operacijama Alijanse najva-
FEQTON `nije akcije vodi ameri~ka vojska i sve je ve}a potreba da se stvo-
Vojne pobune (2) re nove moderne i dobro opremqene evropske snage, koje bi mogle
INTERVENCIONISTI^KI RAT
uspe{no da deluju, bilo u okviru operacija Alijanse ili tamo gde
snage tog saveza nisu anga`ovane. Analize pokazuju da }e potreba
U RUSIJI 72 za takvim pojedina~nim akcijama biti sve vi{e i da Evropa mora
pravovremeno stvarati oru`anu silu spremnu za samostalno delo-
LI^NOSTI vawe bilo gde da zatreba.
ARHIEPISKOP Dakle, {titova je sve vi{e i svi se projektuju za globalno de-
DANILO DRUGI 76 lovawe. Dobro je samo da ostanu u funkciji odr`awa stabilnosti i
za{tite svetskog mira, koji je sve vi{e ugro`en i novim ravnote`a-
ma straha, i po~ecima ekonomske krize, ~iji su generatori finan-
sijska nestabilnost najrazvijenije ekonomije i rastu}e cene energe-
nata i hrane.
Radenko MUTAVXI]

5
U FOKUSU

Z A V R [ E N O [ K O L O V A W E 5 1 . K L A

POSVE]ENOST VOJN
ve~anost povodom zavr{etka {kolovawa {esnaestorice slu-
{alaca 51. klase general{tabnog usavr{avawa [kole na-

S cionalne odbrane odr`ana je 9. jula u Domu Narodne skup-

Jo{ jedna generacija oficira
zavr{ila je stru~no usavr{avawe
za najodgovornije du`nosti
u Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije. Na sve~anosti u Domu
Narodne skup{tine, predsednik Vlade
Republike Srbije Mirko Cvetkovi}
uru~io je stare{inama oficirske
sabqe, a ministar odbrane
Dragan [utanovac diplome.
{tine.
Skupu su prisustvovali predsednik i potpredsednici Vlade
Republike Srbije, ministri, predstavnici univerziteta, Ministar-
stva unutra{wih poslova i organizacijskih celina Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije, izaslanici odbrane akreditovani u Beo-
gradu i ~lanovi porodica oficira koji su zavr{ili {kolovawe.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} nagradio je ofi-
cirskim sabqama polaznike 51. klase. Simbole oficirske ~asti
stare{inama je uru~io premijer Mirko Cvetkovi}, a ministar
odbrane Dragan [utanovac predao je diplome.
^estitaju}i oficirima uspe{an zavr{etak najvi{eg oblika
vojnog {kolovawa u na{oj zemqi, premijer Cvetkovi} istakao je da
}e oni doprineti reformi sistema odbrane i ispuwavawu plani-
ranih misija i zadataka Vojske Srbije.
Preduslov za izgradwu moderne, profesionalne i efika-
sne Vojske jeste nastavak reforme sistema odbrane, kao nastavak
demokratizacije i stabilizacije na{eg dru{tva. Ubrzanim usva-
jawem strategijskih dokumenata zna~ajnih za odbranu, ali i dono-
{ewem zakona o harmonizovawu sa standardima Evropske unije,
stvori}e se institucionalni okviri za intenzivirawe reformi i
puno u~e{}e Republike Srbije u aktivnostima Programa Part-

O^UVAWE KOSOVA I METOHIJE

I ovoga puta `elim da naglasim da nova Vla-
da Republike Srbije nikada ne}e priznati nezavi-
snost Kosova i Metohije. U saradwi sa ostalim dr-
`avnim institucijama, preduze}e sve potrebne prav-
ne, diplomatske, politi~ke i ekonomske mere za o~u-
vawe Kosova i Metohije u sastavu Srbije, pridr`a-
vaju}i se me|unarodnih normi i preuzetih obaveza.
Bezbednost balkanskog i evropskog prostora jeste
bezbednost Srbije, {to }e i ubudu}e biti prioritet
na{e politike odbrane naglasio je premijer Mir-
ko Cvetkovi}.

6
S E G E N E R A L [ T A B N O G U S A V R [ A V A W A

NI^KIM DU@NOSTIMA
nerstvo za mir. To }e omogu}iti i demokratsku kontrolu Vojske i
ostalih snaga odbrane naglasio je predsednik Vlade.
Pukovnik Borislav Bijeli}, u ime polaznika 51. generacije
general{tabnog usavr{avawa, rekao je da su oficiri te klase
spremni da odgovore na sve sada{we, ali i budu}e izazove, rizi-
ke i pretwe.
Odbrana i bezbednost Srbije jesu na{i osnovni zadaci i
smisao vojni~kih du`nosti, kojima smo potpuno posve}eni. Oni osi-
guravaju privredni napredak zemqe, boqi `ivot svih gra|ana i lep-
{u budu}nost wenih mladih nara{taja. Na{a je obaveza da ~asno
slu`imo svojoj otaxbini, nastavqaju}i tradicije velikih srpskih
oficira zakqu~io je pukovnik Bijeli}.
Na kraju promocije oficiri 51. klase uru~ili su ministru [u-
tanovcu zna~ku [kole nacionalne odbrane. Tom prilikom, mini-
star je napomenuo da prvi put u wegovom mandatu premijer Republi-
ke Srbije u~estvuje na ovakvoj vojnoj sve~anosti.
O~ekujem da u budu}em vremenu Ministarstvo odbrane i Voj-
ska imaju jo{ ve}u podr{ku u Vladi. A ube|en sam da }emo imati ve-
liku podr{ku, imaju}i u vidu da je i kao ministar finansija premi-
jer Cvetkovi} pomagao sistem odbrane, i da je, na kraju krajeva, i
on sam rezervni stare{ina Vojske Srbije istakao je ministar od-
brane Dragan [utanovac.
V. PO^U^
Snimio D. BANDA

STU DIJ SKA PU TO VA WA

Prema re~ima general-majora Vido-
sava Kova~evi}a, na~elnika Vojne akade-
mije, u 51. klasi general{tabnog usavr-
{avawa [kole nacionalne odbrane bila
su petnaestorica oficira Vojske Srbije
i jedan iz oru`anih snaga Bosne i Herce-
govine.
Tokom jednogodi{weg {kolovawa,
sem predavawa i prakti~nih ve`bi, pola-
znici su obi{li garnizone, operativne sa-
stave i jedinice Vojske Srbije. Boravili su
i u Mar{al centru, sedi{tu Natoa u Bri-
selu i Evropskoj komandi snaga Natoa u
Monsu, gde su razgovarali sa najvi{im voj-
nim zvani~nicima i razmenili iskustva sa
inostranim kolegama rekao je general Ko-
va~evi}.

7
 DOGA\AJI S V E ^ A N O S T U K R A Q E V U

NOVA VLADA
REPUBLIKE SRBIJE
Nova Vlada Republike Srbije izabrana je 7. jula na
sednici Narodne skup{tine.
Dosada{wi ministar odbrane Dragan [utanovac po-
novo je izabran na tu du`nost. To je prvi ministar odbra-
ne od 2000. godine koji je reizabran.
Za ministra odbrane [utanovac je prvi put biran na
sednici Narodne skup{tine 15. maja 2007. godine.

OBELE@EN DAN
DRUGE BRIGADE
Na poligonu Karapanxa kod Kraqeva sve~ano je obele`en 12. jul
dan Druge brigade Kopnene vojske. Pripadnike jedinica brigade i

HU MA NOST NA DE LU N brojne goste pozdravio je komandant brigadni general Vidoje @iv-

kovi}.
U ime General{taba Vojske Srbije ~estitke je uputio general-pot-
pukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika General{taba, i istakao
da je Druga brigada uspe{no i na vreme izvr{ila sve planirane orga-
Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je potporu~ni-
nizacijsko-mobilizacijske promene.
ka Dejana Milosavqevi}a, pripadnika Specijalne brigade Vojske
Srbije, i ~estitao mu na hrabrosti prilikom spasavawa gra|ana
iz po`ara, koji se dogodio 22. juna u stambenoj zgradi u Pan~evu.
Kao nagradu za iskazanu nesebi~nost i po`rtvovawe, Milo- U KRAQEVU OTVOREN CENTAR
savqevi} je od ministra dobio ru~ni sat sa posvetom. ZA U^EWE ENGLESKOG JEZIKA
Prise}aju}i se vatrene stihije koja je tog dana ugrozila `i-
vote stanara vi{espratnice u Ulici Mo{e Pijade, potporu~nik
Dejan Milosavqevi} je rekao da se ni trenutak nije dvoumio u Brigadni general Vidoje @ivkovi} i izaslanik odbrane Kraqevi-
pru`awu pomo}i kom{ijama. Dr`e}i improvizovane merdevine, ne Holandije pukovnik Jan Van den Elsen, 10. jula, u kraqeva~koj kasar-
Milosavqevi} je omogu}io da se stanari s vi{ih spratova spuste ni Ribnica otvorili su Regionalni centar za samostalno u~ewe en-
na sigurno. gleskog jezika.
Iako sam u tom improvizovanom skloni{tu na tre}em spra- Na otvarawu Centra brigadni general Vidoje @ivkovi} informi-
tu imao sve mawe vazduha i mada je velika koli~ina dima pretila sao je goste o aktivnostima Druge brigade, a pukovnik Jan Van den Elsen
da ovlada, znao sam da moram da izdr`im sve dok i posledwi kom- izrazio je uverewe da }e ulo`ena investicija ubrzati u~ewe engleskog
{ija ne bude na sigurnom. Trudio sam se da ne izgubim svest i da jezika. Regionalni centar je opremqen kompjuterima, najsavremenijim
{to sna`nije dr`im merdevine koje su mi sekle dlanove i ruke. softverima i stalnom Internet vezom sa mogu}no{}u posete sajtovima
Kad smo preostali jo{ samo jedna desetogodi{wa devoj~ica i ja, posebno oblikovanim za u~ewe op{teg i vojnog engleskog jezika meto-
znao sam da }e biti te{ko. Merdevine, koje su bile nesigurno na- dom u~ewa na daqinu.
slowene jedne na druge, vi{e nije imao ko da pridr`ava, pa ni- Sve~anosti su, pored brojnih gostiju, prisustvovali i zamenik na-
sam smeo devoj~icu da po{aqem dole. Po{ao sam s namerom da ~elnika Uprave za obuku i doktrinu pukovnik Branko Deleti} i izasla-
posle silaska po{aqem vatrogasce. Ve} sam gubio svest kad sam nici odbrane Velike Britanije, Norve{ke i [vedske, pukovnici Najxel
stao na najvi{u pre~agu. Dr`e}i se vi{e za zidove nego za mer- Fen, Terje Haverstad i Bjorn Torstenson. Z. M.
devine, ise~enih dlanova i ruku, spustio sam se i pao na travu,
ispred zgrade, kada su mi pritr~ali drugi stanari. Uspeo sam sa-
mo da ka`em da je gore devoj~ica i da vatrogasci krenu po wu.
Dejan Milosavqevi} ka`e da mu je u svemu {to je tog dana
pro`iveo pomogao i poziv kojim se bavi. Snala`qivost, odva-
`nost, ponekad i neustra{ivost, ste~ene u Vojnoj gimnaziji i Voj-
noj akademiji, potrebne su u izvr{avawu odgovornih i napornih
oficirskih du`nosti. Zato ga ni povrede nisu spre~ile da istra-
je u pomo}i kom{ijama.
D. G.

8
 DR@AVNI SEKRETAR SPASOJEVI]
PRIMIO DELEGACIJU KOMITETA
PREDSEDNIKA SKUP[TINE
ZAPADNOEVROPSKE UNIJE
Dr`avni sekretar Du{an
Spasojevi} primio je 8. jula de-
legaciju Komiteta predsednika
Skup{tine ZEU, sa predsedni-
kom Skup{tine @anom Pjerom
Masreom i Teodorosom Panga-
losom, biv{im ministrom ino-
stranih poslova Gr~ke, na ~elu,

Snimio Z. MILADINOVI]
Na sve~anosti je prire|en defile jedinica brigade, a zatim i tak-
ti~ko-tehni~ki zbor naoru`awa i vojne opreme.
Me|u brojnim gostima sve~anosti su prisustvovali i komandant
Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, na~elnik Ra-
{kog okruga Mateja Mijatovi}, predstavnici lokalne samouprave, MUP-
a, Srpske pravoslavne crkve i preduze}a i organizacija sa kojima Dru-
ga brigada ostvaruje uspe{nu saradwu. Z. M.
koja je u zvani~noj poseti Beo-
gradu u okviru izve{taja 2008
odlu~uju}a godina za Balkan.
Razmatrana su pitawa re-
gionalne bezbednosti, situaci-
ja na Kosovu i Metohiji i daqi
koraci na planu evropskih in-
tegracija Srbije.
Dr`avni sekretar Spasojevi} je istakao da }e Srbija sna-
`no nastaviti svoju borbu za po{tovawe osnovnih principa me-
|unarodnog prava i da nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova
i Metohije. Izrazio je zadovoqstvo dosada{wom saradwom Voj-
ske Srbije i Kfora, i naglasio da dokle god snage Kfora deluju u
okviru mandata UN, u Vojsci Srbije }e imati pouzdanog partnera
u o~uvawu mira i bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Istaknuto je
da Srbija pozdravqa spremnost EU za ve}im anga`ovawem na
Kosovu i Metohiji, ali se protivi uspostavqawu bilo kakve mi-
sije bez pravnog osnova u vidu odgovaraju}e odluke Saveta bez-
bednosti UN.

GE NE RAL PO NO[
NA KON FE REN CI JI
NA ^EL NI KA GE NE RAL [TA BO VA
BAL KAN SKIH ZE MA QA

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{ u~estvovao je 7. i 8. jula u radu Konferen-
cije na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa u turskom
gradu Antaliji.
Na konferenciji su na~elnici general{tabova jednogla-
sno podr`ali predlog da Srbija bude doma}in wihovog slede-
}eg susreta, 2009. godine.
General Pono{ je u izjavi Fonetu rekao da su na~elnici
general{tabova balkanskih zemaqa na skupu u Antaliji veri-
fikovali liste aktivnosti regionalne vojne saradwe, koje su
predlo`ile radne grupe formirane na prvoj konferenciji,
pro{le godine u Solunu. Te aktivnosti uglavnom obuhvataju u~e-
{}e na ve`bama, kursevima i seminarima.
Pono{ je izjavio da je na skupu, u kojem su u~estvovali i
{efovi vojnih komiteta Natoa i Evropske unije, potvr|en zna-
~aj konferencije na~elnika general{tabova balkanskih zema-
qa kao najsveobuhvatnijeg regionalnog foruma na najvi{em voj-
nom nivou.
Posebna pa`wa posve}ena je borbi protiv asimetri~nih
pretwi i saradwi u toj oblasti, uz razmenu informacija i me-
|usobnu koordinaciju. Vide}emo do slede}e konferencije da li
mo`emo da unapredimo saradwu u toj oblasti rekao je Po-
no{.
On je dodao da je, osim u~e{}a na konferenciji, imao i
bilateralne susrete sa {efom vojnog komiteta Natoa i na~el-
nicima general{tabova Gr~ke i Turske.
Na tim sastancima razgovarali smo o bezbednosnoj si-
tuaciji u regionu, sa posebnim osvrtom na Kosovo, i o bilate-
ralnoj vojnoj saradwi izjavio je general Pono{.

9
 ILIJA PILIPOVI],

USPESI

Prestanak mandata Za du`nost pomo}nika ministra odbrane za materijalne resurse Iliju Pili-
prethodne vlade i po~etak povi}a preporu~uje tehni~ko obrazovawe (zavr{io Ma{inski fakultet), po-
rada nove, dobar je povod
da se napravi rezime.
U tom periodu od godinu
i ne{to vi{e dana
mo`e se uo~iti
definitivno napu{tawe
Z znavawe velikih sistema (radio u Progresu, Geneksu), gde se bavio spoqnotr-
govinskim poslovima, a i poznavawe prometa naoru`awa i vojne opreme (na tu
du`nost je do{ao iz Jugoimporta SDPR).
Tu je i zavidna radna energija, koja se najboqe obnavqa uspesima {to posti`e,
a iza svega (ili ispred svega) jeste porodica kao najpouzdaniji oslonac.
Gospodine Pilipovi}u, pre nego {to ~ujemo detaqnije rezultate, koja je
osnovna odlika rada u ovom jednogodi{wem periodu?
prethodne doktrine, U ovom periodu od godinu i ne{to vi{e, mo`e se uo~iti definitivno napu{ta-
a to je da Vojska we prethodne doktrine, a to je da Vojska sama sebi obezbe|uje sve neophodne materi-
jalne resurse. Koncept kome te`imo jeste postepeno stvarawe uslova radi sinergije
sama sebi obezbe|uje sa civilnim dru{tvom u obezbe|ewu resursa neophodnih za odbranu zemqe.
sve neophodne materijalne U prethodnom mandatu odazvao sam se pozivu ministra odbrane i prihvatio
resurse. Koncept kome rukovo|ewe Sektorom za materijalne resurse kao istinski izazov i odgovornost,
te`imo jeste postepeno jer je Sektor, prakti~no vrh logistike sistema odbrane. Dakle, ne samo Vojske Sr-
stvarawe uslova radi bije, ve} na{eg dru{tva u celini, kojim se ujedno defini{u i uloga na{e zemqe u
regionalnim, pa i globalnim tokovima.
sinergije sa civilnim U okviru Sektora za materijalne resurse te{ko je izdvojiti {ta je va`nije i pre-
dru{tvom u obezbe|ewu ~e, nave{}u samo osnovne funkcije obezbe|ewe odbrambenim tehnologijama, infra-
resursa neophodnih strukturno obezbe|ewe, funkcije snabdevawa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,
za odbranu zemqe. transporta, vojnog zdravstva i op{te logisti~ke funkcije u u`em smislu te re~i.

10 15. jul 2008.

POMO]NIK MINISTRA ODBRANE ZA MATERIJALNE RESURSE
OBNAVQAJU ENERGIJU
Odbrambene tehnologije su razvojna snaga. [ta je ~iweno
na wihovom unapre|ewu?
Krajwi ciq odbrambenih tehnologija jeste sam proizvod. U
protekloj godini dana, posle vi{e godina, imali smo zna~ajnije na-
bavke iz doma}e industrije. One ne mogu uposliti na{e proizvodne
kapacitete, te je Ministarstvo odbrane, pre svega zbog neophodno-
sti da taj segment dr`i u dobroj kondiciji zbog potrebe stalnog obez-
be|ewa materijalnih sredstava, dalo maksimum po pitawu ove obla-
sti i u bilateralnim susretima.
Imali smo 26 takvih susreta, u zemqi i inostranstvu. Rezultat
je da danas imamo plasman, pre svega u zemqama severne Afrike, u
Evropi, na Bliskom i Dalekom istoku. Zna~ajni su i ugovori sa lati-
noameri~kim zemqama kao potencijalno velikim tr`i{tem, a i izvoz
sportskog i lova~kog naoru`awa u severnu Ameriku ide sve boqe.
Koje konkretne primere izdvajate?
Prvi put posle dve decenije, zahvaquju}i anga`manu ministra
[utanovca, u Srbiji se na postdiplomskim studijama {koluje 19 viso-
kih oficira iz Ministarstva odbrane Al`ira. Iskustva iz biv{e
SFRJ govore nam da nakon razmene kadrova radi tehni~kog i tehnolo-
{kog povezivawa, neminovno dolazi i do ekonomskog zbli`avawa ze-
maqa.
Posle dve decenije prevazi{li smo pitawa koja su optere}i-
vala odnose Srbije i Indije i stvorili preduslove za plasman nao-
ru`awa i vojne opreme na jedno tako veliko tr`i{te.
Naravno, najvredniji je ugovor na{e dr`avne firme Jugoimport
SDPR sa Irakom. To je bila akcija na dr`avnom nivou, u koju su bili
ukqu~eni i predsednik Srbije, i ministar odbrane, i na{a ambasada u
Bagdadu. Ugovor daje perspektivu ~itavoj na{oj odbrambenoj industriji.
Koja je ukupna vrednost poslova?
Analiziraju}i polugodi{wi trend, mo`emo da o~ekujemo da
}emo ove godine posti}i izvozne aran`mane naoru`awa i vojne
opreme u vrednosti ve}oj od pola milijarde dolara. Srbija je opet
me|u eminentnim proizvo|a~ima na globalnom tr`i{tu naoru`awa
i vojne opreme, {to je veliki uspeh.
Daqi planovi?
Kad pomiwemo proizvodwu i plasman, da bismo sve to odr-
`ali, unapredili i uve}ali, moramo pri~ati i o razvoju. Vojnoteh-
ni~ki institut bele`i jubilej 60 godina postojawa. Verujem da }e-
mo to proslaviti sa dva leta.
Prvi let je let Laste, na{eg novog aviona, koji je pre svega
va`an za opremawe Vojske Srbije, a odnedavno i za opremawe
Ministarstva odbrane Iraka. Izuzetno je va`an i kao podsticaj i
perspektiva svim mladim qudima koji sebe vide u na{oj avio-in-
dustriji tu pre svega mislim na studente ma{instva, elektroteh-
nike, pitomce Vojne akademije, i na sredwo{kolce iz Petra
Drap{ina.
Drugi let je let Bumbara. O~ekujem da }e se ove godine zavr-
{iti razvoj protivoklopne rakete kratkog dometa, koja }e nasle-
diti dana{we bestrzajne topove.
Uz te i druge realno ostvarive projekte na kojima se radi, Voj-
notehni~ki institut }e, sem referenci koje u kontinuitetu posti`e u
inostranstvu, povratiti poverewe Vojske Srbije za novim, ozbiq-
nijim zahtevima koji su izostali proteklih godina.
Ulagawe u doma}i razvoj je najisplativija investicija koja se
vi{estruko vra}a. Razvojem doma}e industriju uve}avamo buxetske
izvore, dobijamo vrhunske proizvode koje koristimo za sopstvene
potrebe, plasiramo ih na tr`i{te, ~ime uti~emo ne samo na spoq-
Prvi put posle dve decenije, zahvaquju}i
anga`manu ministra [utanovca, u Srbiji se
na postdiplomskim studijama {koluje 19 visokih
oficira iz Ministarstva odbrane Al`ira.
Analiziraju}i polugodi{wi trend, mo`emo
da o~ekujemo da }emo ove godine posti}i
izvozne aran`mane naoru`awa i vojne opreme
u vrednosti ve}oj od pola milijarde dolara.
Posle dugo godina, znatan deo buxeta,
~ak 20 odsto, izdvojen je za investirawe
u infrastrukturu, nabavku nove opreme
i generalni remont postoje}e opreme. Pomenuto
izdvajawe iz buxeta za ovu godinu ve}e je
od ukupnih investicija u posledwe tri godine.
Zavr{etak izgradwe baze Cepotina o~ekujemo
u septembru, a za oktobar je planirano
opremawe, tako da }emo sigurno do kraja
godine tu vojnu bazu staviti u funkciju.
Kada se saberu svi navedeni kvadrati, dolazi
se do zakqu~ka da je Ministarstvo odbrane
jedan od najve}ih investitora u oblasti
visokogradwe u zemqi.
Nagla{avam da vi{e nikome ni{ta ne dugujemo.
Na javnim tenderima sve vi{e imamo direktnih
proizvo|a~a, {to potvr|uje da smo izuzetno
odgovoran poslovni partner.
Uz opremawa novom, najsavremenijom
medicinskom opremom i stalnim usavr{avawem
kadrova stvaramo uslove da od VMA, koja je
bez sumwe institucije od nacionalnog zna~aja,
stvorimo svojevrsni regionalni centar.
notrgovinski bilans ve} sti~emo i nove kohezione pozicije i refe-
rence. Na taj na~in ja~amo i na{ odbrambeni sistem.
Sinergiju sa civilnim dru{tvom shvatamo dvosmerno. Veruje-
mo da }e i Ministarstvo nauke, nakon 60 godina, prepoznati poten-
cijal Vojnotehni~kog instituta, koji ima 30 specijalizovanih labo-
ratorija, me|u wima i 10 od nacionalnog, a {est od me|unarodnog
zna~aja, ali i nepresu{ni kadrovski resurs, te da }e izvr{iti we-
govu akreditaciju. Time bi se potvrdilo i prihvatilo da kapaciteti
i znawa u Ministarstvu odbrane mogu biti iskori{}eni za {ire
potrebe nau~noistra`iva~ke delatnosti u zemqi.
11
 INTERVJU
govu akreditaciju. Time bi se potvrdilo i prihvatilo da kapaciteti
i znawa u Ministarstvu odbrane mogu biti iskori{}eni za {ire
potrebe nau~noistra`iva~ke delatnosti u zemqi.
Sa tehnike pre|imo na finansije. Kojim relacijama i pro-
centima mo`emo predstaviti Ministarstvo odbrane?
Posle niza godina, znatan deo buxeta, ~ak 20 odsto, izdvojen
je za investirawe u infrastrukturu, nabavku nove opreme i gene-
ralni remont postoje}e opreme. Pomenuto izdvajawe iz buxeta za
ovu godinu ve}e je od ukupnih investicija u posledwe tri godine.
Deo investicija usmeren je u generalne remonte tehni~kih po-
kretnih sredstava, gde su postignuti zaista zavidni rezultati. Iako
na{i remontni kapaciteti imaju te{ko}a u poslovawu, za godinu da-
na uspeli smo da u operativnu upotrebu vratimo 14 letelica, od to-
ga 10 aviona i ~etiri helikoptera. Za ~etiri miga 29 mo`emo re}i
da su u vazduhu, a za remont petog ugovor je stupio na snagu.
Remontni zavodi ~ekaju odluku o svom statusu?
Najve}i broj letelica remontovan je u Vazduhoplovnom zavo-
du Moma Stanojlovi}. Odli~ni rezultati postignuti su i u Tehni~-
kom remontnom zavodu ^a~ak, gde je obavqen generalni remont 20
borbenih vozila, dok Remontni zavod u Kragujevacu, iz godine u go-
dinu, opravdava svoje postojawe ne samo remontom municije sred-
weg i velikog kalibra, ve} i uni{tavawem, rashodovanih ubojnih
sredstava. U proteklih godinu dana uni{teno je oko 5.500 tona.
Remontni zavodi su organski vezani za Ministarstvo i verujem
da }e, u okviru razmatrawa transformacije vojnodohodovnih usta-
nova, ostati sastavni deo Ministarstva odbrane.
Dobar deo investicija ide u infrastrukturu. Kako teku po-
slovi?
Pro{le godine zapo~eli smo projekat koji smo nazvali
20+10+20, a to zna~i novih 20.000 kvadratnih metara skladi{nog
prostora, 10.000 kvadrata nadstre{nica i gara`a i vi{e od
20.000 kvadratnih metara nove vojne baze Cepotina. Taj proces je
u toku, a ove godine }emo imati, {to izgra|enih {to zapo~etih,
10.000 kvadrata, {to }e, sa novih 10.000 dogodine, biti vi{e nego
dovoqno ukupnog skladi{nog prostora, namewenog pre svega za
obezbe|ewe ubojnih sredstava. Navedena koli~ina kvadrata nad-
stre{nica i gara`a zavr{ava se ve} ove godine, a o~ekuje se i za-
vr{etak vojne baze Cepotina. Zavr{etak izgradwe o~ekujemo u
septembru, a za oktobar je planirano opremawe, tako da }emo si-
gurno do kraja godine tu vojnu bazu staviti u funkciju.
A novi stanovi?
Na{a te`wa je, zaista, da stambeno zbriwavawe pripadni-
ka Ministarstva i Vojske ide {to br`e, tako da, pored kreditnih
aran`mana koji su uveliko u toku, nastavqamo sa izgradwom stano-
va. Ove godine je useqeno ili je u toku dodela kqu~eva 179 stanova
na Be`anijskoj kosi, a bi}e kupqeno i 95 slu`benih stanova u ra-
znim garnizonima u Srbiji. Nastavqamo i davno zapo~etu izgradwu
pet objekata na Be`anijskoj kosi, a rezultat }e biti useqewe u nova
394 stana u narednoj godini.
Kada se saberu svi navedeni kvadrati, dolazi se do zakqu~ka
da je Ministarstvo odbrane jedan od najve}ih investitora u domenu
visokogradwe u zemqi.
Mora li Master plan da se ostvaruje tako sporo?
Master plan je sve samo ne masterski. Algoritam koji je wi-
me propisan veoma je komplikovan i iz toga nikako da iza|emo sa
vaqanim rezultatima. Nadam se, veoma skoroj, novoj odluci Vlade
kojom }e se procedura redefinisati. Ideja je da se nepokretnosti,
koje je Ministarstvo odbrane oglasilo kao suvi{no, uz nadoknadu
br`e stave, pre svega u funkciju lokalnim samoupravama, organima
dr`avne uprave ili drugim dr`avnim organima, kao {to su Uprava
carina, Republi~ke robne rezerve, ali da se limitira vreme za iz-
ja{wewe i da se posle toga ide na javni tender.
12
Koliko procewujete da vredi ta imovina?
[to se ti~e vrednosti imovine, ne `elim da budem neodgovo-
ran i da iznosim pau{alne procene, jer su za to nadle`ni i mero-
davni jedino Poreska uprava i tr`i{te. Svakako, ta sredstva }e
dobro do}i ponajpre za nova investiciona ulagawa i stanogradwu.
[ta su prioriteti u nabavci nove opreme?
Posle niza godina uspeli smo da zaokru`imo proces ugova-
rawa takti~ke komunikacione opreme. Rezultat tog aran`mana bi}e
uspostavqawe proizvodwe, pa }e se prvi put u istoriji Srbija svr-
stati u red proizvo|a~a radio-ure|aja za potrebe na{e Vojske, ali
i me|u potencijalne izvoznike. Ina~e, ugovor predvi|a da proces
opremawa traje do 2015. godine, a proces odr`avawa }e se auto-
nomno obavqati u sistemu odbrane.
Od akvizicija koje su u toku, pre svega vredi pomenuti borbene
oklopne to~ka{e namewene Kopnenoj vojsci. Proces ugovarawa tre-
balo bi zaokru`iti do kraja ove, a najdaqe po~etkom slede}e godine.
Novu opremu trebalo bi da dobiju i pripadnici Specijalne brigade.
Prose~na starost neborbenih motornih vozila je oko 27 godi-
na i nesporno je da }e u jednom sredworo~nom planu sva ta vozila,
od motocikala, zatim putni~kih vozila, xipova, a pogotovo teretnih
kamiona, biti zanovqena.
Pored velikih nabavki, kako ide teku}e snabdevawe?
Nagla{avam da vi{e nikome ni{ta ne dugujemo. Na javnim
tenderima sve vi{e imamo direktnih proizvo|a~a, {to potvr|uje da
smo izuzetno odgovoran poslovni partner. Svoje obaveze izmirujemo
na vreme, ali smo zato rigorozni, pre svega kada je o kvalitetu re~.
Takav odnos je doveo do toga da nemamo zastoja u nabavci lekova,
artikala hrane, energenata. Danas nalet pilota zavisi od wihovog
plana obuke, jer nemaju vi{e zastoja u snabdevawu gorivom.
U zavr{noj smo fazi uvo|ewa nove uniforme M-03, koja }e u na-
rednim godinama, potisnuti, a zatim potpuno zameniti model M-93.
A {ta je sa vojnom medicinom?
Ako zdravstvo pomenem tek sada, ne zna~i da je ono posled-
we. Naprotiv, vrlo ~esto u bilateralnim razgovorima, zdravstvo je
prva tema i ono u me|unarodnoj logisti~koj saradwi preuzima pri-
mat. Postoji veliko interesovawe za saradwu u oblasti vojne medi-
cine, pre svega zahvaquju}i iskustvu i stru~nosti lekara i osobqa
Vojnomedicinske akademije.
Za godinu dana zaustavili smo odliv kadra sa VMA izjedna~a-
vawem wihovih primawa sa primawima kolega iz civilstva, i zapo-
~eli prijem novih. Uz opremawa novom, najsavremenijom medicin-
skom opremom i stalnim usavr{avawem kadra stvaramo uslove da
od VMA, koja je, bez sumwe, institucije od nacionalnog zna~aja, stvo-
rimo svojevrsni regionalni centar.
Kao primer dobre saradwe Ministarstva odbrane i civilnog
dru{tva, istakao bih ugovor sa Republi~kim zavodom za zdravstveno
osigurawe, kojim smo deo kapaciteta Vojnomedicinske akademije
otvorili za civile. U narednim mesecima, sli~na saradwa plani-
rana je i sa sekundardnim nivoom zdravstvene za{tite, sa Vojnim
bolnicama u Novom Sadu, Ni{u i kapacitetima u Beogradu.
Ostali smo du`ni odgovor drugim vojnodohodovnim ustano-
vama. [ta wih ~eka?
Uredbom Vlade Srbije iz maja ove godine, do 2011. godine
treba razre{iti wihov status. Ponovi}u, {to se ti~e remontnih za-
voda, sve navodi na zakqu~ak da treba da ostanu u sistemu, ali mo-
ramo videti sa kojim funkcijama i sa koliko zaposlenih.
Tu su i ustanove koje obezbe|uju standard pripadnicima Mini-
starstva odbrane, gra|evinske i grafi~ko-{tamparske usluge i po-
qoprivredna dobra. Dakle, treba razre{iti, na primer, ho}e li se
Ministarstvo odbrane i daqe baviti poqoprivrednom proizvod-
wom ili }e se time baviti neko drugi. Svakako da nadle`ne uprave
rade neophodne analize i tek onda sledi odluka. Dve su mogu}nosti,
ili se one vra}aju na buxet ili se pretvaraju u dru{tva sa ograni-
~enom odgovorno{}u. Za remontne zavode odluka je u zavr{noj fazi,
za ostale slede postepeno.
Radenko MUTAVXI]
15. jul 2008.

Pi{e
SUBOTWI PRAZNIK
Na nekoj utakmici u Podgorici, policija je
Qubodrag
STOJADINOVI] N onomad zaplenila srpsku zastavu. Sve druge
su se vijorile slobodno, ali budnom `andaru
iz nekog razloga je zasmetao samo srpski barjak.
Ne znam zaista {ta bi to moglo da bude, osim
ako nije strah od provokacije. Neko od autenti~-
nih Crnogoraca mogao bi da se oseti prozvanim, i
da se u wemu, a protiv wega li~no, pobuni uspavano
srpsko bi}e. Geni su ~udo, ne zna{ kad mogu da se
probude.
Negde usred leta 92. odredio me je general
@ivota Pani} da budem na ~elu grupe novinara koja
obilazi Ponikve i Golubovce. Do{li smo u Batajni-
cu i utovarili se u neki antonov. Dobro, bio je to
prijatan let, ako izuzmemo drmusawe i buku.
Prvo smo se spustili u Tivat. Kad je antonov
zaokrenuo iza Lov}ena ka moru, videli smo zastra-
{uju}u lepotu crnogorskog Jadrana i surovih plani-
na, obavijenih tajanstvenom izmaglicom. Kako je pi-
lot sa te visine potrefio pistu, ni danas ne znam.
I{li smo do Kumbora i obi{li demobilisani Ga-
leb, brod mira i dugih putovawa, koji su zauzele
buba{vabe, zvane bakule. Bilo ih je na hiqade,
ni{ta ih nije moglo uni{titi. Pa ni zaludni novina-
ri, koji su zagledali sobu gde je Tito spavao. Obi~na
I Srbi brodska sobica, francuski le`aj, dve natkasne,
ogledalo i stolice.
i Crnogorci su Put od Tivta do Golubovaca trajao je ne{to vi-
sportisti, jo{ od {e od petnaest minuta. Nije vajde paliti ovoliki
kad se igrao klis, `eroplan, greota je, re~e nam jedan me{tanin.
Odavde do Podgorice, mo`e se presko~it..! Poka-
kad su se rvali zali su nam podzemni aerodrom. [to da ne, neka pi-
sa me|edima {u novine {ta imamo i gde borave avioni kad ih nig-
ili bacali kamena de nema. Onda su nam piloti izveli ve`be. Posle je
bilo lepih govora. Recimo: Niko ne mo`e ugroziti
s ramena. Ali, nebo SR Jugoslavije! (Tako se onda zvala dr`ava).
statistika ka`e o{ je u to vreme `ivela ideja o dva oka u gla-
da u Montenegru
tek svaki pedeseti
br|anin zna
J vi. [ta je bilo posle, uglavnom smo zaboravi-
li. To je ve} istorija novih dr`ava, koje su i pre
bratskog zdru`ivawa bile stari primerci samo-
stalnosti. Ali, pamti se spor oko deobnog bilan-
da pliva. sa. Bra}a su se malo spore~kala, do sva|e nije do-
Oni na obali
tako-tako.
{lo, ali bilo je ne{to imawa koje je vaqalo pode-
liti. Tako su zbrajani avioni, vlasni{tvo dr`ave
Srbije, koji su ostali parkirani na Golubovcima.
U Srbiji je stvar Ili u podzemnim gara`ama, ili ko zna gde.
Taj spor je trajao oko mesec dana, mo`da ne{to
jo{ gora.
kra}e. Srbi se nisu pretrgli tra`e}i penzionisane
Nema gexe koji se letilice, niti su Crnogorci imali nameru da ih vra-
bar jednom nije te. Ako vam je do wih, prevucite ih kako znate, oni
davio u plehanom ionako pole}et ne mogu, niti }e! Tako je nastao mu-
zej odbrane zajedni~ke dr`ave, a docnije dr`avne
koritu ili re~nom zajednice. Crnogorci koji su glasali za odvajawe
pli}aku. I iz takve mogli su da u`ivaju u ekolo{koj samostalnosti, opoj-
selekcije nastale su nom ose}awu koje tako prija posle depresivnog raz-
voda.
dve najboqe
Oni koji su glasali protiv, ostali su i tamo i
svetske ekipe ovde, kao ~uvari iskonskog srpstva i svojih ugodnih
u vaterpolu! polo`aja u bilo kojoj od dve prestonice gde su ih mo-
P E R A S P E R A
gli sa~uvati. I to se da razumeti, ajde de! Qudi smo,
bra}o moja i onamo i ovamo za brda ona.
Ako je Srbija nostalgija Crnogoraca `eqnih
dugog studirawa u Beogradu i mo}nih plemenskih za-
{titnika na sve strane, Crna Gora podse}a Srbi-
jance na egzoti~na letovawa i reklamu slatko i
slano. Ali, ho}e{ bato! Za ekologiju je uvedena tak-
sa, a Srbijanci `eqni jeftinog odmora mogu da met-
nu svoj paradajz u tegle i ~uvaju ga u {pajzu. Srpski
patlixan montenegrovskoga mora videti ne}e! [to
se paprike ti~e, ne znam, ako je slatko i slano, mo-
glo bi i quto.
bratsku dr`avu ulazi se natenane, pa ko se ne
U onesvesti ide daqe. Budva, Be~i}i i Rafajlovi-
}i ~ekaju svoje drage goste iz Srbije, ako su
imali `ivaca za premeta~inu krastavaca u gepeku.
Oni koji su ra{~istili sa nostalgijom, idu u Tursku,
Gr~ku ili Tunis.
Malo je daqe, ali jeftinije. Turci razumeju
srpski pun zajedni~kih re~i: xiger, burek, du{ek,
~ar{av, somun, duvar, espap, ratluk, xezva, skara,
pamuk, seiz, se}ija, kr~ma, vakat, baklava, avlija,
dilber, ugursuz, mamurluk... Krmetina jok, ali ima
kad treba. Znamo se ve} petsto godina i koji vek vi-
{e.
Sa bra}om Montenegrinima smo se malo otu-
|ili i udaqili, razmenili ambasadore, a ponekad i
note. Ali, deo nostalgije }e ostati zauvek, ma kako
Crnogorci tra`ili vi{ak slova u azbuci i svoje
pretke nalazili u neslovenskim etnogenezama.
Osta}e i deo zajedni~ke istorije, ponekad u
slozi, po~esto u gun|awu, ali to su atavizmi nastali
iz bratskih i kom{ijskih odnosa. Ko je kome rod i
pomozi bog, vide}e se za koju deceniju, kad nostalgi-
~ari odu tamo gde je svima svejedno.
Ali, vidite vi ovo: Srbija i Crna Gora su svet-
ske velesile u jednom sportu na vodi! Kad ovo ~ita-
te, bi}e poznato ko je evropski prvak u vaterpolu.
Samo pre nekoliko godina, to je bio isti tim, sada
podeqen na dve ekipe, i niko im do finala nije mo-
gao ni{ta.
to jeste svetska pri~a, bra}o s obe strane brda!
T [ta bi jo{ bilo kad bi narod malo boqe znao da
se odr`ava na vodi! Kako bi onda svoje delfine
i ajkule birali Udovi~i} i Porobi}, dva kou~a iz is-
tog akvarijuma, sukobqeni u finalu kontinentalnog
prvenstva u napornom vodenom loptawu. Svaka od
ekipa ima svoju zastavu i svoju himnu, i na tom mestu
dolazimo do odgovora na kqu~no pitawe: za{to smo
se uop{te rastali, ako smo toliko sli~ni?
Ba{ zato, {to smo sli~ni. I zato da bi vi{e
momaka iz istog tima oka~ili medaqe na sebe, jado!
[ta je Crnogorac bez ordena, a i Srbin, aman za-
man? Da nije tako, u finalu bi bili Ma|ari, ili Hr-
vati.
Svejedno je ko ima more a ko se {qepka u ba-
rama. Va`na je igra u vodi, a u kupatilo mo`emo i
daqe kao i do sada: subotom.
Autor je komentator lista Politika
13
Privatne bezbednosne kompanije
RASPODELA STRAHA
U~estale spekulacije u medijima o
broju privatnih bezbednosnih
kompanija u Srbiji, kadru koji
zapo{qavaju, legalnom ili
poluilegalnom obrtu
finansijskih sredstava i
koli~ini oru`ja koje poseduju,
posledica su potpunog
nerazumevawa privatnog
sektora bezbednosti, ali i
nepostojawa potrebne zakonske
regulative za delovawe u toj
oblasti. Javnost je podeqena i u
odgovoru na pitawe da li je taj
sektor potreba i re{ewe pojedinih
bezbednosnih problema, ili jo{
jedna u nizu pretwi.
14
rbija je jedina dr`ava jugoisto~ne Evrope koja nije pravno uredila privatni sek-
tor bezbednosti, niti poslovawe firmi za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe. Pri-
S vatne kompanije koje pru`aju usluge bezbednosti ujedno su i privredni subjekti
koji funkcioni{u po tr`i{nim pravilima i akteri u oblasti nacionalne bez-
bednosti. Kako svojim delovawem uti~u na sigurnost gra|ana, upotrebom sred-
stava prinude mogu ugroziti qudska prava.
Da bi se takvim preduze}ima obezbedilo slobodno u~e{}e u tr`i{noj utakmi-
ci, uz po{tovawe odgovaraju}ih pravila i standarda, te vaqana kontrola rada, po-
trebno je usvojiti posebnu zakonsku regulativu, na koju se ve} vi{e godina ~eka ista-
kla je direktorka Centra za civilno-vojne odnose u Beogradu Sowa Stojanovi}.
Nedavno je Centar, u okviru jednogodi{weg projekta Pove}awe u~e{}a gra|ana u
bezbednosnoj politici, organizovao javnu raspravu ~ija se su{tina o~itava iz naslo-
va Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijateq ili pretwa? Na stru~nom sku-
pu govorili su istra`iva~i, predstavnici Udru`ewa preduze}a za fizi~ko-tehni~ko
obezbe|ewe i skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbednost.
PRAV NI PO LU MRAK
Jo{ pre dve godine Centar za civilno-vojne odnose predlo`io je model
Zakona o privatnoj delatnosti obezbe|ewa. U isto vreme, i Liga eksperata
LEX sa~inila je Nacrt zakona o privatnoj delatnosti obezbe|ewa lica i imovi-
ne i detektivskoj delatnosti. Udru`ewe preduze}a za fizi~ko-tehni~ko obezbe-
15. jul 2008.
|ewe pri Privrednoj komori sti, pa se u praksi de{avaju broj-
Srbije tako|e je izradilo Na- BI ZNIS KAO SVA KI DRU GI ni problemi. Ukidawem Zakona
crt zakona o privatnom obez- o dru{tvenoj samoza{titi, od
Privatna bezbednosna kompanija jeste jasno strukturisana
be|ewu lica i imovine, koji je 1993. godine taj sektor nije
i hijerarhijski ustrojena registrovana korporativna asocijaci-
uputilo Vladi i svim nadle- pravno utemeqen na odgovaraju-
ja, koja pru`a usluge bezbednosnog karaktera, takmi~e}i se za
`nim ministarstvima u novem- }i na~in. A procewuje se da u we-
dobijawe poslova sa ostalim sli~nim firmama na tr`i{tu. U
bru pro{le godine. Pomenuti mu radi od 30.000 do 40.000 qu-
stru~noj literaturi deli se prema vrsti bezbednosnih usluga ko-
dokumenti, kao i Nacrt zakona di u oko 3.000 privatnih firmi.
je pru`a i tipu unutra{we organizacije privatne vojne i pri-
o fizi~ko-tehni~kom obezbe|e- Prema podacima iz istra-
vatne bezbednosne.
wu Ministarstva unutra{wih `ivawa Centra za kontrolu lakog
poslova Republike Srbije iz Takva podela ne odgovara stawu privatnog sektora bezbed- i malokalibarskog naoru`awa u
2003. godine, nisu u{li u skup- nosti u Srbiji, jer je pojam bezbednosti u na{em jeziku {ireg jugoisto~noj i isto~noj Evropi
{tinsku proceduru. zna~ewa od pojma vojska obuhvata pojam i military i security. Za- 2005. godine, u na{em privatnom
Sa namerom da demistifi- to se privatne bezbednosne kompanije kod nas dele na privatne sektoru bezbednosti imao oko
kuje privatni sektor bezbednosti, vojne kompanije, privatne kompanije za fizi~ko-tehni~ko obez- 47.000 komada li~nog naoru`a-
uka`e na pravnu prazninu u kojoj be|ewe i privatne detektivske agencije. wa. Pore|ewa radi, Vojska Sr-
deluje, probleme koji iz toga pro- bije broji svega oko 28.000 pro-
izilaze, ali i da predlo`i mogu- fesionalnih vojnika, a Mini-
}a re{ewa, Beogradska {kola za starstvo unutra{wih poslova od
studije bezbednosti Centra, u sa- AN GA@MAN NA STRA NOM TR@I[TU 30.000 do 50.000 uniformisa-
radwi sa Misijom organizacije U Srbiji ne postoje privatne vojne kompanije. One se ba- nih policajaca i administrativ-
za evropsku bezbednost i sarad- ve vojnim zadacima i imaju opremu, obuku, naoru`awe, hije- nog osobqa. To ukazuje na ~iwe-
wu u Srbiji, sprovela je krajem rarhiju i organizaciju sli~nu vojsci. O wima se naj~e{}e govo- nicu da sistem nacionalne bez-
pro{le godine prvo empirijsko ri kada se pomiwe privatizacija bezbednosti. Posledwih go- bednosti ne koristi dovoqno po-
istra`ivawe o wegovom radu i dina takve kompanije ~esto se pojavqaju u ratovima u Iraku i ten cijale privatnih bezbedno-
na~inu na koji funkcioni{e. Avganistanu, a i u ostalim sukobima niskog intenziteta. Tre- snih preduze}a i da ona nisu in-
Istra`iva~i su, tako|e, nutno u na{oj zemqi nije prijavqeno nijedno pravno lice koje tegrisana u wega naglasio je
analizirali i poredili predlo- regrutuje kandidate za poslove obezbe|ewa u konfliktnim zo- Marko Milo{evi}, istra`iva~ u
`enu zakonsku regulativu, ali i nama {irom sveta. Centru za civilno-vojne odnose.
propise koji se primewuju u ze- Najnovijim istra`ivawem
mqama iz okru`ewa i Evropskoj Centra obuhva}eni su svi akte-
uniji. Osnovni parametri bili su kontrola i nadzor privatnih ri privatnog sektora bezbednosti i interesne grupe koje sa wima sa-
preduze}a, dostupnost naoru`awa, izbor kadra i izdavawe licenci ra|uju predstavnici kompanija, zaposlenih radnika, sindikata, osi-
za rad. guravaju}ih dru{tava, Ministarstva unutra{wih poslova, menaxeri
Danas privatne bezbednosne kompanije rad zasnivaju na dese- bezbednosti naj~e{}e banaka, korisnici usluga mahom strane fir-
tak propisa, koji na razli~ite na~ine reguli{u wihovo delovawe. Naj- me koje su u Srbiju do{le posle 2000. godine, ali i ~lanovi skup-
va`niji su Zakon o radu i Zakon o oru`ju i municiji. Oni, me|utim, ne {tinskog Odbora za odbranu i bezbednost i Saveta za borbu protiv
reguli{u specifi~nosti koje se odnose na privatni sektor bezbedno- korupcije.
 Rezultati istra`ivawa go- ra kandidata, a ve} primqeni
vore o uticaju klijenata, odnosno radnici nemaju status slu`be-
(NE)LO JAL NA KON KU REN CI JA nih lica u smislu no{ewa i ko-
korisnika bezbednosnih usluga, na
privatni sektor bezbednosti. Me|u rezultatima istra`ivawa Centra za civilno-vojne ri{}ewa oru`ja. Prilikom za-
Preduze}a koja posluju sa wima sve odnose, u publikaciji Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji po{qavawa prila`u samo le-
se vi{e profesionalizuju kako bi prijateq ili pretwa? stoji i slede}e Jedan ispitanik koji karsko uverewe i pola`u test
odgovorili wihovim zahtevima, po- radi u Iraku, a poreklom je iz Bosne, podelio je sa nama svoja ga|awa iz vatrenog oru`ja.
sebno kada je re~ o primeni va`e- iskustva sa terena. Upitan ima li qudi iz Srbije u Iraku i u ko- Strane kompanije
}ih svetskih standarda i procedu- joj meri, rekao je da ih ima, koliko je on u to upu}en, oko desetak, koje se bave poslovima bezbed-
ra. Strane firme koje su posle de- a da ima i jo{ pedesetak iz Bosne. Nema srpske firme koja ope- nosti, a kupuju na{e mawe fir-
mokratskih promena zapo~ele po- ri{e i Iraku, ve} su svi do{li individualno, preko oglasa ili me ili su wihovi ve}inski ak-
slovawe u na{oj zemqi tra`ile su posredstvom Interneta. cionari, unose svoje standar-
proverene i odgovorne partnere Problem gra|ana Srbije je i taj {to ona ne spada u zemqe de u sektor privatne bezbedno-
koji mogu za{tititi wihove intere- saveznice Natoa. Za qude koji dolaze iz dr`ava koje su u koali- sti u Srbiji, donose odre|ene
se. Na taj na~in, privatne bezbed- ciji u Iraku ipak je lak{e, jer lak{e dobijaju dozvolu za rad. licence i time uti~u na wihovu
nosne kompanije radile su po tr- Qudi iz Srbije ne mogu dobiti dozvolu sa oznakom Iraq Wide, uz profesionalizaciju. U takvim
`i{nim principima rekao je Mi- pomo} koje se mogu kretati po celom Iraku i u}i u svaku vojnu uslovima mo`e se javiti i pro-
lo{evi}. bazu, i uz pomo} koje imaju prava da ih niko ne pretresa. Posto- blem nelojalne konkurencije,
je i tu propusti, pa neki qudi iz Srbije rade i te poslove, ali je prvenstveno zbog nepostojawa
Osiguravaju}a dru{tva u ~iwenica da za gra|ane Srbije ne postoje sistemski preduslovi
Srbiji, dodu{e, nisu dovoqno vaqane pravne regulative
za egalitaran anga`man na najve}em stranom tr`i{tu Iraku. zakqu~io je Milo{evi}.
prepoznala svoje mesto u privat-
nom sektoru bezbednosti, iako
ona osiguravaju imovinu i vred- SI VA ZO NA
nosti koje ~uvaju privatne bez- BEZ BED NO STI
bednosne kompanije. Za sada wi- PRO CE NA RI ZI KA
Ko i kako nadzire rad privat-
hove polise osigurawa ne sadr- Dr`ava sistem treba da gradi po principu raspodele nih kompanija za fizi~ko-teh-
`e povlastice niti premije za ko- straha, odnosno da se vlast pla{i gra|ana, gra|ani zakona, a ni~ko obezbe|ewe u Srbiji?
risnike koji vi{e ula`u u boqe da vlast donosi dobre zakone. Ona mora prihvatiti sektor Osnovna karakteristika
za{titne mehanizme kvalitet- privatne bezbednosti kao svoj integralni deo i sa wim, ali i privatnog sektora bezbedno-
niju fizi~ku i tehni~ku za{titu. osiguravaju}im dru{tvima deliti bezbednosne rizike. Zato je sti jeste da ga nadle`ne dr-
Iskustva zapadnih zemaqa po gre{no da obuku kandidata za privatna preduze}a izvodi `avne institucije ne kontro-
pokazuju da i sindikat u oblasti Ministarstvo unutra{wih poslova, a da neko drugi izdaje li- li{u dovoqno. Ne postoje ta~-
privatne bezbednosti ima zna~ajnu cence za wihov rad, jer }e za eventualne propiste uvek biti ni podaci koliko je firmi u toj
ulogu. Kod nas je to skoro zanema- kriv onaj ko je obu~avao. Dr`ava uvek treba da uzima garanci- oblasti, a spekuli{e se i sa
reno, jer mnogi ~uvari, na primer, je, a rizike deli sa ostalim u~esnicima sistema smatra gene- brojem zaposlenih. To je po-
nisu dovoqno edukovani, nemaju ral u penziji Blagoje Grahovac, savetnik predsednika Narodne sledica velike fluktuacije ka-
potrebnu licencu za rad, dobijaju skup{tine Crne Gore. dra. Nema ni centralizovanog
male plate, ~esto olako napu{taju registra firmi koje se bave
posao i nisu pro{li odgovaraju}u poslovima bezbednosti, pa se
bezbednosnu obuku i proveru. Istra`ivawe je potvrdilo da u tom sek- ne zna koga treba kontrolisati. Zakon o preduze}ima ne prepozna-
toru u Srbiji nema sindikalnog organizovawa. je wihove osobenosti. Uslovi za wihovu registraciju isti su kao i
Prema re~ima Marka Milo{evi}a, zaposleni u privatnim bez- za ostale privredne subjekte.
bednosnim kompanijama su naj~e{}e sa sredwom ili jo{ ni`om stru~- Ni Zakon o oru`ju i municiji nije precizirao upotrebu oru`ja u
nom spremom, u poznijim godinama i mahom rade na sivo, {to zna~i da odre|enim uslovima, osim kako do wega mogu do}i pojedinci i predu-
nisu stalno zaposleni. Nije definisan ni nivo stru~ne spreme za po- ze}a. Podaci istra`ivawa pokazuju da Ministarstvo unutra{wih po-
slove u oblasti privatne bezbednosti, spora je i bezbednosna prove- slova pojedine privatne bezbednosne kompanije nije godinama prove-

16 15. jul 2008.

ravalo, jer za to nema specijalizovano odeqewe. Zbog sporosti u
re{avawu zahteva koje one upute Ministarstvu, a to traje od tri do
{est meseci, {to je nedopustivo dugo za tr`i{ne uslove, mnogi rad-
nici nemaju odgovaraju}e dozvole za no{ewe oru`ja i prakti~no ra-
de nelegalno napomiwe istra`iva~ Predrag Petrovi}.
Prilikom odre|ivawa mehanizama koji su pogodni za kontrolu
kompanija u privatnom sektoru bezbednosti treba imati u vidu da
one predstavqaju, s jedne strane, naoru`ane aktere u sistemu li~ne i
nacionalne bezbednosti, a s druge strane su tr`i{ni subjekti koji
posluju za profit. Zato je va`no pravilno odmeriti koliki }e biti
zahvat dr`ave u tom sektoru.
Uspe{na kontrola privatnog sektora bezbednosti mogu}a je
licencirawem firmi koje se tim poslom bave. Na taj na~in precizira
se ko izdaje dozvole za rad, na koji period i pod kojim uslovima. Po-
stoje dva osnovna modela. Prema prvom, ovla{}ena dr`avna insti-
tucija, odnosno Ministarstvo unutra{wih poslova mo`e da izdaje i
oduzima dozvole za rad, a po drugom modelu to mo`e ~initi strukov-
no udru`ewe privatnih bezbed-
nosnih kompanija. Pomenuta re-
{ewa imaju i prednosti i mane
ka`e Petrovi}.
Kako obja{wava, prednost
prvog modela jeste u tome da dr-
`avne institucije imaju ve}i
stepen kontrole nad firmama za
fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe.
Lo{a strana jeste nelojalna
konkurencija, jer i Ministar-
stvo unutra{wih poslova, prema
va`e}im propisima, mo`e na-
stupati na tr`i{tu kao bilo ko-
ja druga firma koja se bavi po-
slovima bezbednosti. Pri tome
Ministarstvo ne poznaje dobro
osobenosti takvih preduze}a i
sporo izdaje dozvole, {to je po-
tvr|eno u praksi.
Ukoliko bi radne dozvole izdavalo strukovno udru`ewe, kome
su dobro poznati problemi u radu privatnih bezbednosnih kompani-
ja, poslovi bi se odvijali br`e i efikasnije. I u tom slu~aju postoji
opasnost dominacije malog broja velikih firmi nad ostalima. Tako
velika autonomija privatnih preduze}a nije dobra ni zbog krimina-
lizovanog nasle|a iz devedesetih godina pro{log veka, koje optere-
}uje i dr`avne institucije.
O~ito da je neophodno izna}i neko sredwe re{ewe, takozvanu
zajedni~ku pri~u. Kako se sistem licencirawa sastoji od izdavawa
dozvola za rad, ali i obuke kadra, mogu}e je ~itav postupak podeliti
na dva dela dozvole za rad izdaje Ministarstvo unutra{wih po-
slova, a obuku izvodi strukovno udru`ewe. Ili obrnuto.
Mogao bi se primeniti jo{ jedan model da obuku sprovodi
bilo koja privatna bezbednosna kompanija, za koju se kandidat na
osnovu cene i kvaliteta opredeli, a da proveru sposobnosti izvode
me{ovite komisije u kojima su predstavnici Ministarstva i strukov-
nog udru`ewa. Osim sistema licencirawa treba razmi{qati i o
alternativnim mehanizmima kontrole, koje mogu obezbediti klijenti
i osiguravaju}a dru{tva smatra Predrag Petrovi}.
ZNA WE I SA VEST
Udru`ewe za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe pri Privrednoj ko-
mori Srbije, koje od 2005. godine obuhvata oko 140 detektivskih agen-
cija, menaxera bezbednosti pojedinih firmi i privatnih bezbedno-
snih kompanija, prepoznalo je problem nedostatka zakonske regulati-
ve u privatnom sektoru bezbednosti i predlo`ilo dr`avnim instan-
cama odgovaraju}i pravni okvir.
Razlika u odnosu na predlo`enu zakonsku regulativu Centra
za civilno-vojne odnose, Ministarstva unutra{wih poslova i Lige
eksperata ogleda se prvenstveno u na~inu licencirawa privatnih
preduze}a. Prema na{em Nacrtu zakona o privatnom obezbe|ewu li-
ca i imovine, taj posao treba da radi komisija za licencirawe, koju
imenuje Narodna skup{tina. Ona bi brojala 15 ~lanova sedam iz
strukovnog udru`ewa, po jednog predstavnik univerziteta i civilnog
dru{tva, dok bi {est imenovala Vlada Republike Srbije, i to dva
predstavnika iz Ministarstva unutra{wih poslova, a po jednog iz mi-
nistarstava odbrane, pravde, finansija i rada.
Me{oviti pristup licencirawu predstavqa komisija koja se ba-
vi samo zakonskim normama. Postoje i brojne licence, na primer, za
bavqewe transportom vrednosti, za fizi~ko i tehni~ko obezbe|ewe,
za za{titu javnih skupova. Obuka kandidata predvi|ena je u obrazov-
nim institucijama. Sli~na iskustva primenile su Slovenija i Hrvat-
ska, a wihova re{ewa zasnovana su na {panskom modelu zakona re-
kao je Ninoslav Jawi} iz Udru`ewa.
On je najavio i objavqivawe Re~nika termina, kako bi se izbe-
gla terminolo{ka zbrka u privatnom sektoru bezbednosti, ali i po-
sebnog Uputstva za ocewivawe usagla{enosti. Udru`ewe je sa Insti-
tutom za standardizaciju izradilo i nacionalni standard iz oblasti
privatnog obezbe|ewa. Otvore-
na pitawa ostaju bezbednosne
provere zaposlenih, procene
bezbednosnih rizika za poslova-
we preduze}a, za{tita infor-
macija, poslovna {pijuna`a i
za{tita od wenog delovawa.
Poku{aj da se predo~e prepo-
ruke privatnom sektoru bezbed-
nosti kako da ne{to kvalitetno
uradi, nagla{ava Jawi}, poput
procene bezbednosnih rizika
preduze}a koja su korisnici na-
{ih usluga, jeste po~etni korak
u primeni savremenih standar-
da i procedura. Ako se one ne
sprovode, ni~emu ne slu`e. To su
najpre poslovi menaxera bez-
bednosti, a potom sledi pisawe
elaborata i wihovo sprovo|e-
we u delo u oblasti fizi~ke i tehni~ke za{tite. Tek tada osigurava-
ju}a dru{tva mogu procewivati nivo obezbe|ewa koji je firma po-
stigla i na osnovu wih im dati privilegije u osigurawu.
Kada je re~ o broju oru`ja u privatnom sektoru bezbednosti,
predstavnici Udru`ewa navode da je on znatno mawi u odnosu na
koli~ine koje poseduju gra|ani i dr`ava. Statistika ne bele`i po-
rast i manifestaciju nasiqa, niti ubistava oru`jem kojim raspo-
la`u privatne bezbednosne kompanije. Zadaci takvih preduze}a
usmereni su prvenstveno na za{titu imovine i vrednosti klijena-
ta. A bez odgovaraju}e cene usluga na tr`i{tu nema razvoja, pove-
}awa zarada zaposlenih u toj oblasti ni kvalitetnog rada. Nisu
poznati podaci o godi{wem finansijskom obrtu privatnih bez-
bednosnih kompanija, jer su one registrovane na isti na~in kao i
ostali privredni subjekti.
Prema re~ima predstavnika Odbora za odbranu i bezbednost
\or|a Mamule, Odbor se proteklih godina nije bavio privatnim
sektorom bezbednosti, jer predlog zakona Ministarstva unutra{wih
poslova o toj oblasti nije u{ao u skup{tinsku proceduru. Druga
pravna regulativa imala je prioritet. Ipak, preka je potreba da se
donese propis o radu privatnih bezbednosnih kompanija, jer forma
{titi pravo.
Zakoni nisu savr{eni, ne mo`e se u wima sve definisati, a
i najboqa re{ewa podlo`na su zloupotrebi ako za to postoji voqa.
Zato je zna~ajno razvijati profesionalizam, koji ima dva temeqa
znawe i savest, {to jedno drugo ne iskqu~uje. Privatne bezbednosne
kompanije osvojile su javni prostor, imaju dru{tveni i poslovni
ugled i ne bave se samo obezbe|ewem banaka i transporta novca,
ve} velikih kompanija i stranih predstavni{tava u Srbiji. One su
se do sada pokazale kao pouzdan partner dr`ave, a ne kao wena
pretwa istakao je Mamula.
Vladimir PO^U^
17
 LOGOROVAWE VOJNIKA MARTOVSKE GENERACIJE

POGODAK
U C I Q OBUK E
Jedinice Vojske svoje ojni~ke ~izme tek u blatu ili pra{ini opravdavaju svoju svrhu. One nisu pra-
pravo obli~je poprimaju vqene da bi bile ~iste i uglancane sem tokom jutarwe smotre. Wihovi |ono-
tek kada napuste kasarne
i garnizone. Ve`bali{ta
i poligoni, pusta
prostranstva, odjednom
V vi osmi{qeni su za vrlet i nedo|iju, a onaj na ~ijim su nogama ne mo`e se zva-
ti vojnikom dok barem jedan par ne po{aqe na furdu.
Pasuqanske livade, visoravan me|u Ku~ajskim planinama, kao da je priroda
predodredila za mesto gde vojska mo`e da uve`ba i proveri sve ono {to nije u sta-
wu u kasarnama. Nepredvidiva planinska klima neretko iskomplikuje takti~ku situ-
aciju, a putem se gazi ili blato ili pra{ina osim kada je tle okovano ledom.
o`ive u naletu sile
koja ih zaposeda. DE VE TI DAN
Tu se sti~u i zaslu`uju Jutro 29. juna. Iznad Pasuqanskih livada bilo je sun~ano, mo`da i previ{e za
pe~ati u vojni~koj vojni~ki ukus. Znojavo ~elo pe{adijskog vodnika oko devet izjutra na kontrolno-
kwi`ici, ali i uspomene propusnoj stanici Intervidovskog poligona obe}avalo je podnevnu `egu.
Tako je po~eo deveti dan stacionarnog logorovawa vojnika martovske genera-
za ~itav `ivot. cije. Wihove kolege decembarci bili su prvi vojnici na redovnom odslu`ewu voj-
nog roka u Vojsci Srbije koji su taj zadatak izvr{ili prema novoj koncepciji. Nai-
me, marta ove godine Prva brigada Kopnene vojske organizovala je stacionarno lo-
gorovawe za vojnike na nivou ~itavog sastava, a tri meseca kasnije taj zadatak po-
veren je ^etvrtoj brigadi iz Vrawa.

18 15. jul 2008.

 Na trigonometru 719, upe~a-
tqivom vrhu, na{a ekipa zatekla je
pukovnika @eqka Petrovi}a, zame-
nika komandanta. Pukovnik Petrovi}
je u periodu od 21. do 30. juna koor-
dinirao rad svih jedinica na poli-
gonu i sastava logistike.
Pogledajte onaj dim desno od
Kr~ora pokazuje on u pravcu pla-
ninskog sedla, oko tri kilometra od
osmatra~nice izgleda da je po`ar.
Dodu{e, ne postoji nikakva {ansa da
smo ga mi izazvali. Tamo nemamo ci-
qeve, a nemogu}e je da par~e projek-
tila zavr{i u toj {umi. Ali, ako ga
Pukovnik @eqko Petrovi} mi ne ugasimo, gasi}e ga cela Srbija!
Kasnije smo saznali, istina ne-
zvani~no, da se u tom kraju po`ari podme}u ne bi li se dozvolila
se~a nagorelih stabala. Drvo je vredna sirovina, naro~ito me{ta-
nima koji proizvode kre~.
Ovde je, na poligonu, u jednom momentu, boravilo oko 1.300
qudi vojnika i stare{ina iz sve ~etiri brigade Kopnene vojske, iz
Me{ovite artiqerijske brigade. Bilo je i pripadnika Specijalne
brigade ceo mali grad. I, zamislite, pored stoti-
nak razli~itih, pripremnih, {kolskih i je-
dina~nih ga|awa, kako se to vojni~kom
terminologijom ka`e, te takti~-
kih ve`bi sa bojnim ga|awem,
ispostavilo se da su naj-
vi{e posla imali pro-
tivpo`arci! Wima je
ovo, zaista, bila
paklena obuka.
Skoro svaki dan
Provera meteorolo{kih uslova

gorelo je ponegde, a mi ne smemo da dozvolimo da Vojska prouzrokuje

bilo kakvu {tetu. Kao {to vidite, saniramo i onu koju nismo na~ini-
li ka`e pukovnik Petrovi}.
Logorovawem se zavr{ava prvi period obuke vojnika na slu-
`ewu vojnog roka. Zna~ajno je i za profesionalni sastav, jer stare-
{ine koriste svaku priliku da uve`baju i obnove vojni~ke ve{tine.
Proteklih dana Pasuqanama su tutwali tenkovi, topovi, sve
vrste streqa~kog naoru`awa. Danas artiqerci iz Me{ovite arti-
qerijske brigade ga|aju iz top-haubice 152 milimetra, tipa hora,
gvozdika i vi{ecevnih raketnih baca~a ogaw obja{wava ko-
mandant i dodaje da rika tako mo}nih oru|a na vatrenom polo`aju
nikoga ne ostavqa ravnodu{nim.
Iza nas ostaje osmatra~nica, iscrtane radne karte, sektori
ga|awa, precizni artiqerci, brzi vezisti.

AR TI QE RIJ SKI EVER GRIN

Puh je brektao uskim, izbrazdanim putem. Bilo koje drugo put-
ni~ko vozilo te{ko da bi pre{lo tih dvanaestak kilometara od logo-
ra do Venca, gde su, na vatrenom polo`aju, tri artiqerijske baterije.
Ovuda su ve} pro{le gvozdike ka`e potpukovnik Dejan
Petkovi}, na~elnik Odseka za operativne poslove i obuku u Koman-
di ^etvrte brigade, dok kroz prozor xipa gledamo niz strmu prova-
liju, obraslu bukovom {umom. Ume}e i preciznost voza~a tih neko-
liko desetina tona te{kih grdosija, ostaje nepoznanica za neukog
posmatra~a. Potpukovnik Petkovi}, ina~e iskusni artiqerac, obja-
{wavao nam je usput plan aktivnosti na streli{tu.
Jutros rano vojnici su ga|ali iz vi{ecevnih baca~a raketa
Plamen, a sada }emo imati priliku da pratimo i ga|awe pripad-
nika tri baterije iz sastava Me{ovite artiqerijske brigade ka-
`e na{ sagovornik.
Posle ~etrdesetak minuta vo`we obrisi artiqerijskih oru|a
ukaza{e se na poqani. Vojnici proveravaju municiju i ispravnost

19
 POLIGON
ni{anskih sprava, mere uglove
sve te naizgled slo`ene rad-
we ni{ki artiqerci obavqali
su rutinski. Iz daleka se i ne
prime}uje razlika izme}u wih i
profesionalaca.
Dvadesetak metara iza
usta cevi top-haubica 152 mi-
limetra nora idealno je me-
sto za posmatrawe ga|awa. ^e-
tiri oru|a iz sastava 43. samo-
hodnog haubi~kog artiqerijskog
diviziona, ovaj put ~inila su
jednu bateriju zbog prevelike
{irine fronta ga|awa, koju bi
ona zauzela u punom brojnom
stawu.
Potporu~nici Nikola Ma-
rinkovi} i Vladimir Nikoli},
zajedno su, pre dve godine, pro-
defilovali ispred Doma Na-
rodne skup{tine, a danas smelo
komanduju haubi~kim vodovima.
Nikola je [umadinac, ro-
dom iz [atorwe, slavnog Kara-
|or|evog kraja. Strast prema
artiqeriji, jo{ u vreme kada je
bio vojni gimnazijalac, dovela
ga je do ~ina artiqerijskog pot-
poru~nika. Porodi~na tradici-
ja, qubav prema vojsci, otaxbi-
ni, sve to progovara iz wegove
glasne i odse~ne komande.
Artiqerijski ever-
grin Od Cera i Kajmak~ala-
na, do danas, promenilo se ma-
lo toga. Princip je isti, sve su
ostalo nijanse... Tehnologija je-
ste uznapredovala, ali bez kar-
te i snopara ni{ta obja{wa-
va potporu~nik Marinkovi},
po{to je poslugama i komandi-
rima odeqewa izdao posledwa
uputstva pred ga|awe.
Na drugoj strani poqane
zagrme{e gvozdike. Prvo
osnovno oru|e, zatim snop, i
tako redom. Potporu~nik Vla-
dimir Nikoli}, Kraqev~anin,
obja{wava razlike izme|u vu~-
ne i samohodne artiqerije.
Kada je manevar u pitawu,
samohodne haubice su u nesum-
wivoj prednosti. Ipak je kod
nore znatno ve}a brzina ga|a-
wa. Komandu ~uju svi i veoma br-
zo mogu da se zauzmu elementi,
popravke Kod gvozdika se sve
to obavqa radio-vezom, pa je
sporije obja{wava Nikoli}.
Na komandu majora Alek-
sandra Mi{i}a, komandira ba-
terije, vojnici zauze{e mesta.
20
Posledwa uputstva pred ga|awe potporu~nik Nikola Marinkovi}
Nikoli i Vladimiru u rukama
Sprema za mar{ snopari, a pogled ne odvajaju od
mladih artiqeraca.
Prvo opaqewe Nervi
su na ispitu
Pali! razle`e se goto-
vo istovremeno sa rikom top-
haubica i oblakom pra{ine.
Izve{taj sa osmatra~ni-
ce govori da je odstupawe po
daqini ve}e nego {to bi tre-
balo.
Temperatura barutnog
puwewa je previsoka komen-
tari{e potporu~nik Nikoli}.
Slede popravke. Ponovo hau-
bi~ka rika. Ovog puta su na-
{li metu. Zatim rafal i plo-
tun. Vod pe{adije zami{qenog
protivnika pretrpeo je ogrom-
ne gubitke
Posle nora, Vencem se
prolomio zvuk raketa, koje su
ispaqene iz vi{ecevnih baca-
~a ogaw. Rutinski, sve tri ra-
kete pronalaze ciq.
Na jesen }e Pasuqanskim
livadama neki novi mladi}i
cepati svoj prvi par vojni~kih
~izama. Bi}e to prilika da se
podmladi krv Vojske Srbije i
overi rad i trud koji je svaki od
stare{ina i vojnika ulo`io to-
kom tri meseca obuke. Svaki
pogodak u metu potvrdi}e smi-
sao wihovog boravka u unifor-
mi. A i miris baruta, ka`u oni
iskusniji, zauvek }e im ostati u
u{ima i nozdrvama.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Darimir BANDA
15. jul 2008.

Kursevi za oficire organa za operativne poslove
UVA@AVAWE ZAHTEVA STRUKE
Nova struktura Vojske name}e potrebu
da se stare{ine na du`nostima
u organima za operativne poslove,
naro~ito u jedinicama ranga
bataqon divizion (kao modul)
i wima ravnim, {to boqe osposobe
za zadatke koje obavqaju u skladu
sa usvojenim standardima
i procedurama
Snimio D. GOL
KO MAN DANT I ME NA XER
Novi model ocewivawa i izve-
{tavawa o operativnim sposobnostima
Vojske daje realnu sliku stawa, a ko-
mandantima mogu}nost da izraze prio-
ritete u obuci, opremawu, obezbe|ewu
resursa i kadrovskim potrebama. Sada
se od komandanta zahteva menaxerski
pristup, odnosno da shodno raspolo`i-
vim resursima izna|e optimalni na~in
izvr{ewa zadatka.
Organi za operativne poslove pri
tome imaju zna~ajnu ulogu da pra}ewem,
analizom i izve{tavawem o operativnim
sposobnostima predla`u komandantima
mere za prevazila`ewe nastalih proble-
ma i dono{ewe izvr{ivih odluka obja-
{wava general Kolunxija.
Osim izvo|a~a nastave iz Uprave
za operativne poslove (J-3) i ostalih
organizacijskih jedinica G[ VS, dopri-
nos uspe{noj realizaciji kurseva dali
su i zamenik na~elnika Uprave za ope-
rativne poslove (J-3) pukovnik Borivoje
Orovi}, glavni rukovodilac kurseva, te
kapetan bojnog broda Aca Ili} i pukov-
nici Zoran Papi} i Dragi{a Joksi},
rukovodioci kurseva.
OBUKA
Sa na~elnikom Uprave za operativne poslove General{taba Vojske Srbije (J-3) general-ma-
jorom Draganom Kolunxijom najpre smo razgovarali o novinama koje su obele`ile rad jedi-
S nica i ustanova u proteklom periodu. Pro{lu, 2007. godinu odlikovale su brojne organiza-
cijsko-mobilizacijske promene. General{tab je preformiran po funkcionalnom modelu,
formirane su komande vidova i Komanda za obuku, jednom re~ju uspostavqena je ciqna orga-
nizacija Vojske. Novonastala situacija zahteva osposobqavawe lica za rad na formacijskim du-
`nostima, posebno onih koja su postavqeni na nove du`nosti koje do tada nisu obavqali, a ubudu-
}e i onih koji }e se u skladu sa projektom predvidive vojne karijere baviti poslovima iz oblasti
operativne funkcije. Zato obuka kao te`i{ni zadatak Vojske u 2008. godini obuhvata, izme|u
ostalog, i osposobqavawe lica u organima za operativne poslove.
U okviru reorganizacije Vojske primewen je funkcionalni model, tako da se odre|ene funk-
cije pojavquju od vrha organizacione strukture do jedinica koje neposredno izvr{avaju zadatke.
U organizaciji Uprave za operativne poslove General{taba, koja je nadle`na za operativ-
nu funkciju u sistemu, organizovani su kursevi na tri nivoa, za lica iz komandi bataqona divi-
ziona do lica iz komandi operativnih sastava. Tematika je obuhvatala zadatke planirawa, orga-
nizovawa i kontrole.
Kursevi su imali ciq da pro{ire znawa u primeni novousvojenih procedura i dostizawe
zahtevanih standarda u radu, planirawe operacija, planirawe rada u Vojsci, sa posebnim akcen-
tom na metodologiju rada organa za operativne poslove i utvr|ivawa ustaqenih procedura.
Polaznici kurseva realizovali su obuku vezanu za mesto i ulogu organa za operativne po-
slove u procesu planirawa operacija, planirawe rada komandi primenom programskog paketa
PLIRP, planirawe, organizovawe i realizovawe kontrola, te pra}ewe realizacije zadataka.
Prema re~ima generala Kolunxije, sadr`aji kurseva prvenstveno su se odnosili na prakti-
~an rad iz pomenutih oblasti, definisan novim pravilima i uputstvima. Deo polaznika kurseva je
i ranije obavqao du`nosti u organima za operativne poslove, a deo je prvi put postavqen na du-
`nost, {to je zahtevalo poseban pristup u pripremi i realizaciji sadr`aja.
Predvi|eno je da oficiri koji }e biti na operativnim poslovima prethodno poha|aju
ove kurseve, kako bi delotvornije izvr{avali zadatke. Komandovawe od organa za operativne
poslove zahteva pravovremeno i racionalno predlagawe mera reagovawa na rizike, pretwe
i izazove, a to mogu samo osposobqeni oficiri koji poznaju stawe u svojoj jedinici i Vojsci i
procedure u radu.
A. ANTI]
21
 OBUKA

Ni{ava 2008

U SLU@BI
Pripadnici 63. padobranskog balama Ni{ave nedavno je odr`ana pokazna ve`ba Ni{ava 2008. Osmi-
{qena je sa namerom da se gra|ani osposobe za za{titu i samoza{titu u slu-
bataqona Specijalne brigade
Vojske Srbije uspe{no su
savladali reku plivawem,
pomo}u vise}ih mostova i
improvizovanih splavova, i
O ~ajevima elementarnih nepogoda, ponajpre poplava. U okviru planiranih ve-
`bovnih aktivnosti 63. padobranskog bataqona Specijalne brigade Vojske
Srbije, ve`bu su organizovali Gradska organizacija rezervnih vojnih stare-
{ina Ni{a, Odeqewe za vanredne situacije, Zavod za hitnu medicinsku po-
mo}, Crveni krst, Sportsko-rekreativni klub Safari, Odred izvi|a~a pore~ana
[kolski brod Jadran, Ronila~ki klub Gusar i Klub radio-amatera.
Ve`bi su prisustvovali Smiqko Kosti}, gradona~elnik Ni{a, predstavnik ko-
tako pomogli ugro`enom mande Kopnene vojske pukovnik Radojko Nikoli}, potpredsednik ORVS Republike
Srbije Sava Peruni~i} i predsednici organizacija RVS juga Srbije.
stanovni{tvu. Na pokaznoj Provera, uve`bavawe i obuka jesu modeli na osnovu kojih mo`emo sagleda-
ve`bi demonstrirali su ti stvarno stawe za{tite i samoza{tite u na{oj zemqi istakao je predsednik
Gradske organizacije RVS Ni{ mr Milutin Panteli}. Na taj na~in preduzimamo
znawa i ve{tine koje se i potrebne preventivne mere u slu~ajevima elementarnih nepogoda i tehni~ko-
primewuju u vanrednim tehnolo{kih havarija. Pokaznom ve`bom `eleli smo da prika`emo kompleksnost
i zna~aj blagovremene i stru~ne intervencije timova i ekipa koje se bave za{ti-
situacijama, posebno u tom i spasavawem qudskih `ivota i skrenemo pa`wu na potrebu uve`bavawa i
slu~aju poplava. koordinacije aktivnosti svih subjekata za{tite i spasavawa na teritoriji jednog

22 15. jul 2008.

@IVOTA
grada ili regiona. Reku smo izabrali zato {to se za wu s pravom
mo`e re}i da je dobar sluga, ali zao gospodar.
Prema zamisli ve`be na~elnika ni{kog odeqewa za vanredne
situacije @arka Damwanovi}a, po{lo se od pretpostavke da je
o{te}ewe brane u Si}eva~koj klisuri prouzrokovalo naglo pove}a-
we vodostaja i stvorilo bujicu, koja plavi okolno zemqi{te i nosi
olupine vozila i drvene balvane. De`urni vojnik sa vojnog bazena
Vre`ina javio je nadle`nima o o{te}ewu betonskog mosta i da se
na {irem prostoru objekta u tom momentu zatekao ve}i broj gra|a-
na. Potrebno ih je evakuisati, odnosno prebaciti na drugu obalu
Ni{ave. Mnogi od wih su povre|eni. Na reci su se pojavila i burad
sa nepoznatim sadr`ajem...
Gradski {tab civilne za{tite zakqu~io je da treba anga`o-
vati specijalizovane jedinice, organe i organizacije koje se bave
za{titom i sapasavawem qudi, pru`awem prve medicinske pomo-
}i i zbriwavawem ugro`enog stanovni{tva.
Doga|aji pored Ni{ave nizali su se potom kao na filmskoj
traci. Aktivisti Crvenog krsta zbrinuli su lak{e povre|ene i
upla{ene izletnike, dok su ekipe Hitne pomo}i te`e povre|eni-
ma najpre pru`ili stru~nu medicinsku pomo}, a zatim ih tran-
sportovali u Klini~ki centar.
Ronioci kluba Gusar i pripadnici Odeqewa za za{titu i
spasavawe izvla~ili su utopqenike iz prevrnutih ~amaca i uklawa-
li burad iz vode. Pripadnici 63. padobranskog bataqona Speci-
jalne brigade Vojske Srbije uspe{no su savladali reku plivawem,
pomo}u vise}ih mostova i improvizovanih splavova. Uz wih su, za
prebacivawe stanovnika na drugu obalu, bili anga`ovani i ~lano-
vi kluba Safari.
Ekipe koje su u~estvovale na ve`bi pokazale su da su spremne da
veoma brzo reaguju u stvarnoj situaciji i da u slo`enim okolnosti-
ma pru`e pomo} unesre}enima. Va`no je naglasiti da su rukovodio-
ci Mitko Bogoev i Qubi{a Poti} preduzeli sve potrebne organiza-
cione i bezbednosne mere da se ve`ba nesmetano odvija. Za reali-
zaciju celog doga|aja organizatori iz gradske organizacije RVS do-
bili su o~ekivanu podr{ku i pomo} jedinica Vojske, {to je deo wi-
hove redovne civilno-vojne saradwe.
Zoran MILADINOVI]
23
JEDINICE

4. centar za obuku u Vaqevu

AZBUKA VOJNE
VE[TINE

Na tradicijama tanovnici pitomog kolubarskog kraja oduvek su gajili bogatu vojni~ku tradi-
ciju. Po{tovawe prema uniformi kao da je upisano u genetski kod tih qudi,
5. pe{adijskog puka
Kraqa Milana
Obrenovi}a i slavi
~uvene Drinske divizije
S koji i danas, kao i pre nekoliko decenija, sa rado{}u i ponosom ispra}aju
sinove na slu`bu otaxbini.
Vaqevski kraj je u kulturolo{kom smislu jedan od zabrana dobre srpske tra-
dicije. Bogata istorijska ba{tina svedo~i o vekovnog borbi za slobodu i o~uvawe
vere i nacionalnog identiteta. U taj se ambijent skladno uklapa 4. centar za obu-
ku u kome mladi}i, uglavnom sa prostora zapadne Srbije, sri~u prva slova vojni~-
stasava i razvija se ke azbuke. Kao u stara dobra vremena regruti se sa muzikom i pesmom ispra}a-
novo lice Srpske vojske. ju pred kapijom kasarne Vojvoda @ivojin Mi{i}.
U vaqevskom kraju ISTO RI JA KO JA OBA VE ZU JE
i danas sa ponosom Prvim Zakonom o staja}oj vojsci 1883. godine tada{wa Srpska vojska pode-
ispra}aju svoje sinove qena je u pet divizijskih celina. Me|u wima je bila i Drinska divizija sme{tena
u Vaqevu gde je bio stacioniran i jedan od ukupno tri pe{adijska puka u wenom sa-
na slu`ewe otaxbini. stavu. Godinu dana kasnije, kada su nazivima jedinica dodeqivana imena znameni-
Preko 2.000 wih tih li~nosti, da li namerno ili slu~ajno, upravo je 5. pe{adijski puk Drinske di-
vizije dobio ime tada{weg vladara Srbije kraqa Milana Obrenovi}a.
za ne{to mawe od Vaqevski puk delio je sudbinu Srpske vojske po~ev od srpsko-bugarskog rata
godinu i po dana 1885. do aprila 1941. godine kada je prestao da postoji zajedno sa Drinskom di-
vizijom.
promar{iralo je Posle Drugog svetskog rata, pa sve do 1959. godine, kada se osniva Druga
pistom kasarne proleterska sanxa~ka gardijska brigada, u Vaqevu nije bilo vojske. Po~etkom de-
vedesetih tu se osniva 20. mehanizovana, koja 1994. godine postaje 20. motori-
Vojvoda @ivojin Mi{i}, zovna brigada. Ta jedinica u okviru organizacionih promena u Vojsci Srbije 28.
ponev{i sa sobom februara 2007. prerasta u 4. centar za obuku.
Za ne{to mawe od godinu i po dana, Centar je u jedinice Vojske Srbije i spe-
dobro vojni~ko znawe cijalisti~ke centre za obuku poslao preko 2.000 vojnika. Komandant 4. centra za
i uspomene za ceo `ivot. obuku pukovnik Dragoslav Sladakovi}, sa ponosom isti~e da je wegova jedinica za

24 15. jul 2008.

 to vreme uspostavila identitet i prepo-
znatqivost me|u sastavima Komande za
obuku General{taba Vojske Srbije.
Zahtevi koje su organizacijsko-for-
macijske promene postavile pred nas nisu
bili laki. Puno toga je trebalo reorgani-
zovati, puno toga upodobiti novim stan-
dardima obuke. Novi koncept osposobqa-
vawa vojnika zahtevao je prilago|avawe.
Taj su teret u najve}oj meri podneli pri-
padnici Centra ka`e pukovnik Sladako-
vi}. On podvla~i da je sa jedne strane va-
`no uspostavqawe rutine, jer veliki broj
vojnika iz nedeqe i nedequ poha|a osnov-
nu obuku, odlazi na terene i ga|awa. Me-
|utim, navodi on, ne treba dozvoliti da ru-
tina nadvlada razum i strogu vojni~ku di-
sciplinu, jer to ponekad mo`e dovesti do
ne`eqenih pojava.
Dodatni napor za na{e stare{ine
je ~iwenica da veliki procenat vojnika u
Centru provede samo prvu fazu prvog peri-
oda obuke koja traje mesec i po dana. Za to
vreme potrebno je savladati prve vojni~ke
korake i pobediti de~je bolesti. I onda,
kada ih mi uvojni~imo, oni odlaze u speci-
jalisti~ke centre, a kod nas dolaze mladi
regruti i posao kre}e iz po~etka obja{wava Sladakovi}.
Mladi vojnici koji dolaze u 4. centar za obuku raspore|uju
Snimio Nemawa PAN^I]

se u bataqon za obuku u ~ijem je sastavu pet ~eta. Jedan deo vojni-
ka roda pe{adije u Centru provodi ceo prvi period obuke u traja-
wu od tri meseca, dok drugi deo, nakon osnovne obuke, posle me-
sec i po, odlazi u neki od ~etiri specijalisti~ka centra za obuku.
OBU KA CIQ I SRED STVO
Zamenik komandanta 4. centra za obuku potpukovnik mr Sa{a
Milutinovi} ka`e da je po formiawu jedinice pred stare{ine
postavqen prvi ciq da se svi vojnici ku}ama vrate `ivi, zdravi
i nepovre|eni.
IDEN TI TET
^etvrti centar za obuku zna~ajnu pa`wu posve}uje sta-
vrawu ~vrstih vojni~kih kolektiva i ose}awu pripadnosti je-
dinici. Prema re~ima potpukovnika mr Sa{e Milutinovi}a,
svaki vojnik po dolasku u Centar dobija svesku i olovku sa
amblemima Vojske Srbije i jedinice. U svesci se nalaze i
ilustracije ~inova, kalendar popularni xombometar i
izreka vojvode @ivojina Mi{i}a, jednog od velikana vaqev-
skog kraja @ivot je ve~na borba. Ko sme taj i mo`e, ko ne
zna za strah, taj ide napred.

znawa, sposobnosti i ve{tine. On mora da tr~i 1.600 metara

Pukovnik Dragoslav
Sladakovi}, komandant
4. centra za obuku
Drugi ciq je da se u potpunosti realizuje plan i program
obuke vojnika, a tre}i da se permanentno radi na ja~awu voj-
ni~kih kolektiva. Pri tome zna~ajnu pa`wu posve}ujemo preven-
ciji i spre~avawu vanrednih doga|aja ka`e potpukovnik Milu-
tinovi}. On nagla{ava da je razgovor i stala komunikacija sa
vojnicima dobila na zna~aju naro~ito kada su novim normativi-
ma ukinute neke od disciplinskih mera koje su stere{inama bi-
le na raspolagawu.
Mladi qudi koji dolaze na slu`ewe vojnog roka veoma su inte-
ligentni, i za kratko vreme, `argonski re~enoprovale stere{inu.
Upravo iz tog razloga neophodno je da stare{ina prvi poseduje
ispod {est minuta, mora da rasklapa i sklapa pu{ku za mawe od
minut. To je jedini na~in da se vojnicima nametne kao autoritet
ka`e Milutinovi}. On isti~e da su dve stvari kqu~ne u obuci
pe{adinaca fizi~ka spremnost i vatrena osposobqenost.
Ako banalizujemo stvari do kraja re}i }emo pe{adinac
mora da dobro tr~i i dobro da ga|a. Ako se u sklopu svega toga
izgradi dobar i ~vrst kolektiv, postigli smo uspeh. Obuka je ta
koja presudno uti~e na formirawe kolektivnog duha jedinice
obja{wava zamenik komandanta 4. centra za obuku.
Prema wegovom mi{qewu Centar raspola`e kvalitetnim
kadrom koji zadovoqava sve kriterijume i zahteve. Neki su, ka-
ko ka`e, morali da promene sredinu jer nisu mogli da odgovore
zahtevima.
Neprekidno napomiwemo da je va`no raditi na sebi. Una-
pre|uju}i sebe, svoja znawa, ~ovek umesto da bude deo problema
postaje deo re{ewa. Tako je i u jedinici, ali i van we isti~e
potpukovnik Milutinovi}.
Na{ sagovornik ka`e da je u proteklih nekoliko meseci zna-
~ajno poboq{ana materijalna baza obuke, kao i uslovi `ivota i
rada vojnika. Ishrana, sme{taj, sredstva za higijenu, prema wego-
vim re~ima, vi{e ne predstavqaju problem.
^etvrti centar za obuku, prema re~ima potpukovnika Miluti-
novi}a trudi se da bude prepoznatqiv i me|u ostalim centrima,
ali i u lokalnoj sredini. U vaqevskom kraju, ka`e on, vojska ima
veliki ugled, a jedinica uspe{no sara|uje sa lokalnom samoupra-
vom, preduze}ima i kulturnim institucijama u gradu i okolini.
Aleksandar PETROVI]

25
 PRIVREDA
PRVA ISKRA NAMENSKA BARI^

METAFORA
PRE@IVQAVAWA

Prva iskra
Namenska, Bari~,
postoji izme|u
`eqa i stvarnosti,
izme|u se}awa na
pro{lost, kada je
bila jedan od
najpoznatijih
svetskih
proizvo|a~a
brizantnih
eksploziva, i
sada{wosti, u kojoj
jo{ uvek nemaju
osnovnu
proizvodwu. Iako
su vidni tragovi
ru{ewa, ostala je
nada da su potrebni
dr`avi, vojsci, i da
se na wih ra~una.
Fabrikama poput
wihove treba samo
malo vetra u le|a,
pa da zaplove daqe.
A dok se to ne desi
rade {ta mogu,
kadrovski se
podmla|uju,
bezbednosno
osiguravaju i
o~ekuju nove
poslove.

26 15. jul 2008.

 rva iskra Namenska, Bari~, iz grupacije preduze}a odbrambene in-
dustrije Srbije (koja je u vlasni{tvu dr`ave oko 62 odsto), danas je je-
P dina pre`ivela fabrika istoimenog industrijskog giganta. Ostale,
gotovo da ne postoje. Raspar~ane su i rasprodate u proteklih 20 godi-
na. Opstala je samo Namenska, koja je godinama bila jedan od najpoz-
natijih svetskih proizvo|a~a brizantnog eksploziva, izra|ivanog po
me|unarodnom standardu MIL. Imala je najsavremeniju proizvodwu i
vlastite tehnologije.
Zahvaquju}i entuzijazmu zaposlenih i svesti o zna~aja koji ima, Prva
iskra Namenska iznova je dizana i razvijana. Kada je u bombardovawu sko-
ro svaki pogon o{te}en ili razoren, proizvodwa je gotovo stala, ali ni-
jedan in`ewer nije dao
otkaz. Sem toga, najve}i
deo opreme na vreme je
sklowen i sa~uvan, pa je
proizvodwa pentrita,
heksogena i oktogena ubr-
zo obnovqena. To je bio
strate{ki potez, jer veo-
ma mali broj zemaqa u
svetu proizvodi oktogen, i
to je bio wihov izvozno
orijentisani program.
Na `alost, upravo u
Direktor Stanoje Bio~anin
tom pogonu dogodila se
29. maja 2006. katastrofalna eksplozija i u jednom trenutku ostali su bez
osnovne proizvodwe. Poginula su tri radnika, ali nije uni{tena voqa za-
poslenih da pogon povrate. Za wih ne postoji re~ poraz. Wu niko ne pomiwe.
Govori se samo o raznim varijantama pre`ivqavawa i opstanka.
Iako su vidni tragovi ru{ewa, ostala je nada da su potrebni dr`avi,
vojsci, i da se na wih ra~una. I taj optimizam zaposlenih i qubav prema
fabrici zadivquju}i je, pa mo`emo s pravom re}i da su tokom svih tih godi-
na postali metafora pre`ivqavawa.
PRERADA EKSPLOZIVA
Nemamo vi{e proizvodwu ni pentrita, ni heksogena ni oktogena,
iako i daqe tvrdim da je za obnovu potrebno veoma malo sredstva. Zato smo
se bazirali na onome {ta mo`emo da radimo na tehnologiji prerade dela-
borisanih eksploziva, i na{ pogon za proizvodwu TNT je veoma uposlen. To
je danas zna~ajan posao, jer se mora delaborisati ogroman broj protivpe-
{adijskih i protivtenkovskih mina. Bilo da je re~ o otpisu iz naoru`awa,
ili o pridr`avawu raznih konvencija. Danas se u proizvodwi protivten-
skovskih mina osvaja nova generacija, koje }e imati mehanizam za samouni-
{tewe ka`e direktor Stanoje Bio~anin.
Prva iskra je u svom radu usko povezana sa Tehni~kim remontnim za-
vodom iz Kragujevca, s tim {to Kragujev~ani osloba|aju bojne glave od up-
aqa~a i neutrali{u ih (kako bi se izbeglo inicirawe eksplozivnog puwe-
wa), a u Bari~u ih preuzimaju, vade eksploziv, prera|uju i dovode do odre-
|enog stepena kvaliteta koji i danas, kako tvrde, odgovara evropskim stan-
dardima.
Imamo veliki ugor sa Vojskom o nekoliko hiqada tona TNT kojeg tre-
ba izvaditi iz protivtenkovskih mina i preraditi. Mine su razli~itog
kvaliteta, godina starosti, tako da smo u po~etku imali problema prilikom
prerade kako bismo eksploziv doveli do vojnog kvaliteta. Sada smo
prinu|eni da ga proizvodimo kao privredni eksploziv. Mislim da }e se i u
narednih nekoliko godina nastaviti sa otpisom municije i da }e proizvo|a~i
sredstava NVO svoje potrebe za eksplozivom mo}i da zadovoqe kod nas, te
da ne}e biti potrebe za uvozom poru~uje Bio~anin.
U tom procesu o~ekuju pomo} dr`ave i Vojske, jer je u svetu uobi~ajeno
da dr`ava za taj posao izdvaja pare kako bi se oslobodila neperspektivne
municije, kojoj je istekao rok, i spre~ile spontane eksplozije i predupredilo
ugro`avawa `ivotne okoline, a Prva iskra Namenska avansno pla}a za
kupovinu minskoeksplozivnih sredstava koje treba delaborisati i eksploziv
preraditi. Na preradi nekih vrsta mina mo`e se zaraditi, ali se na drugi-
ma gubi. Prema re~ima direktora, previsoka je cena prerade pro-
tivtenkovskih mina, popularnih trojki. Zato je na wihovu inicijativu formi-
rana komisija na nivou Ministarstva odbrane, koja }e do}i u fabriku i
uveriti se u pravo stawe.
PROIZVODWA
Do eksplozije pre dve godine u oktogenskom objektu broj 1,
proizvedeno je oko 50 tona pentrita i oko 10 tona oktogena. Sve os-
tale eksplozive proizveli smo iz delaborisanih eksploziva. Oko
2.000 tona TNT pre{lo je kroz na{e ruke od va|ewa do prerade
a od toga je 90 odsto ugra|eno u privredne eksplozive. Zna~i, ova
zemqa ima dosta privrednog eksploziva za kamenolome, rudnike i
mo`e spremno da do~eka gradwu autoputeva ka`e direktor
Bio~anin.
Direktor smatra da bi za dr`avu i Vojsku bilo boqe kada bi ih oslo-
bodili tog pla}awa, a oni zauzvrat sami obnovili pogon oktogena, strate{ki
va`an za dr`avu, od ~ega bi svi imali koristi.
Pitawe koje zahteva odgovor glasi koliko je prerada eksploziva
bezbedna. Prvi ~ovek te namenske fabrike ka`e da je, za razliku od ostalih
firmi koje se bave delaboracijom, wihov postupak jedinstven u odre|enoj
fazi uklopqen je u postrojewe redovne proizvodwe TNT. Izostaje najopas-
nija operacija tokom koje se vr{i nitrovawe, a sve ostale faze rade se na
istom postrojewu na kome se i proizvodilo, ali podignuto na vi{i nivo kon-
trole upravqawa. Za taj proces koriste se vrela voda (oko 90 stepeni), koja
~ini bezbednu manipulaciju i rad sa eksplozivom. TNT se prevodi u te~no
stawe, a vla`nost u tom pogonu mora biti ve}a od 70 odsto.
U fabrici o~ekuju da republi~ki MUP obavi tehni~ki prijem objekta
OK-2 i da dobiju dozvolu na osnovu koje bi uveli toluol kao drugi rastvara~,
osim acetona, te po~eli preradu delaborisanih eksploziva na bazi kom-
pozicije RDX, PTH i NMX sa TNT-om.
KOMERCIJALNI PROGRAM
Sem delaboracije TNT, u toj fabrici rade i druge proslove. Nedavno
su dobili da prerade 40 tona propilen oksida koji je stajao u buri}ima
blizu buvqaka u Pan~evu (od wega se prave aerosolne bombe) i na taj na~in
su re{ili Pan~evce tog velikog bezbednosnog i ekolo{kog problema. Opas-
nu supstancu preradili su u bezazleniju sirovinu glikol.
Za takve namene ubudu}e }e nam slu`iti novi dvonamenski objekat
koji gradimo. Naime, iskoristili smo bedem visok 10 metara, koji je opko-
qavao nekada{wi objekat za proizvodwu pentrita i bio potpuno uni{ten u
bombardovawu, da napravimo sa jedne strane moderan magacin u kome bi se
dr`alo 10 tona eksploziva, a sa druge, to bi bio prostor za delaboraciju
bojnih glava raketa i municije velikog kalibra. Za dr`awe eksploziva do-
bili smo dozvolu od MUP-a i treba samo da zaokru`imo finansijsku kon-
strukciju, ka`e direktor.
U toj fabrici uspe{no su delaborisali i preradili eksploziv jedne
od bombi koja je pala na kinesku ambasadu.
Sem toga, zaposleni u Prvoj iskri re{avaju, u saradwi sa Min-
istarstvom odbrane, i neke druge ekolo{ke probleme. Na primer,
problem alkalnog rastvora iz sistema za dekontaminaciju ABHO. Pre-
ra|uju ga i dobijaju neagresivnu supstancu, ~ak i korisnu sirovinu za
deterxente. Poznati su i po proizvodwi antifriza i preradi
rabqenog antifriza (prema ugovoru sa MO).
Uo~qivo je da se u Prvoj iskri opet ne{to gradi i da se na svakom ko-
raku preduzimaju rigorozne mere bezbednosti. Redovne su i kontrole Uprave
za bezbednost i zdravqe na radu republi~kog MUP-a, a znatna su i ulagawa
u opremu i sredstva za{tite.
BEZBEDNOST
Posle nesre}e koja nas je zadesila sve ve}i naglasak stavqamo
na bezbednost. ^ak iako se stvore uslovi za uve}awe li~nog dohotka, ta
sredstva ulo`imo na pove}awe bezbednosti. Na primer ulo`ili smo
sredstva iz prihoda da na povr{ini od 25 hektara, koliko ima fabrika,
svaku vatrogasnu ku}icu opremimo vatrogasnom opremom. Osposobili
smo i jedno vatrogasno vozilo koje je pripadalo Holdingu Prva iskra.
Uzeli smo ga na zajam, neispravno, i apsolutno ga sredili. Zahvaquju}i
tom vozilu uspeli smo pro{le godine da ugasimo po`ar koji je izbio u
okolini fabrike, jer su me{tani bacali nekakav `ar. Tada su se temper-
ature kretale oko ~etrdesetog podeqka Celzijusove skale pri~a direk-
tor Bio~anin i obja{wava da je veliki problem upravo kako pokositi
27
 PRIVREDA
travu na povr{ini koju pokriva fabrika kako bi se spre~ilo da negde u
wihovom krugu izbije po`ar.
Problem koji im je zadavao najve}e muke u proteklom periodu bile su
gromobranske instalacije. Sada su uradili tri gromobranska sistema, a
deaktiviran je i zamewen radioaktivni gromobran.
Mere bezbednosti }e se jo{ zao{travati, to znaju u fabrici. U evrop-
skoj zajednici uvedeni su ekolo{ki rigorozni zakoni, a u na{oj zemqi osno-
vani su instituti koji neprekidno obilaze fabrike rizi~ne za okolinu, pop-
ut wihove. Oni su nadle`ni i za izdavawe preko potrebnih dozvola.
PODMLA\IVAWE
Prema mogu}nostima, potrebama dru{tva i vojne industrije Prva iskra
Namenska realno bi trebala da ima oko 110 zaposlenih. Toliko ih je i bi-
lo donedavno (posle prvog socijalnog programa), ali ih je danas 160. Rukovod-
stvo i zaposleni odlu~ili su da prime 50 mladih qudi. Oni su zaposleni ma-
hom u proizvodwi. Me|u wima je i jedan mladi in`ewer. Mladi su za sada
primqeni na odre|eno vreme, a stalni radni odnos mora}e da zaslu`e i o
wihovom prijemu odlu~iva}e upravnici.
Takva odluka izgleda paradoksalna, ali samo na prvi pogled. Rukovod-
stva fabrika koje traju, pogotovo vojnih, upravo tako rade. Potrebno je vreme
da se novoprido{li obu~e da rade sa eksplozivima, a niko drugi ne mo`e bo-
qe da im prenese potrebno znawe od starijih kolega. Na taj potez su se
odlu~ili znaju}i da }e zbog predstoje}eg drugog kruga socijalnog programa
fabriku napustiti, na dobrovoqnoj osnovi, bar tridesetak starijih radnika.
Ovako, bi}e vremena za obuku, a mladima }e ostati wihova radna mesta.
Ina~e, ve}ina od tih 50 mladih qudi koji su primqeni je iz okoline
Bari~a i uglavnom su to deca wihovih radnika. Zapo{qavaju}i me{tane
smawuju se tro{kovi prevoza koje bi firma ina~e imala.
Tim prijemom Prva iskra Namenska znatno je podmla|ena. Posle pr-
vog socijalnog programa prose~na starost bila je 50 godina, a posle o~eki-
vanog bi}e 35. Ako se ubudu}e fabrika bude razvijala, direktor ka`e da }e
morati da prime jo{ dva mlada in`ewera tehnologa. Da nisu primili jednog
tehnologa, on bi sa 53 godine, bio najmla|i in`ewer.
Nije socijala samo otpu{tawe radnika isti~e Bio~anin. To naj-
mawe `elimo. U dogovoru sa ministarstvima odbrane, privrede i rada i so-
cijalne politike, odlu~ili smo da deo svojih proizvodnih kapaciteta, koji
nisu bili u funkciji, otu|imo. Zahvaquju}i tom novcu preuredili smo jedan za-
pu{ten sama~ki hotel u Bari~u i napravili 28 stanova. Wih su kupili na{i
zaposleni. Cena kvadratnog metra bila je izuzetno povoqna 270 evra, ko-
liko i cena gradwe.
Prvi ~ovek Namenske iz Bari~a ka`e da moraju voditi ra~una i o
mladima koji su do{li. U koloniji postoji jo{ slobodne gra|evinske zemqe
na kojoj mogu da se izgrade jeftinije stanove, posebno za zaposlene u
proizvodwi.
Ako radnika ve`emo za ovu fabriku tako {to }emo mu ovde omogu}iti
da `ivi u svom stanu, mislim da }e je jo{ vi{e voleti i ulagati u wu. To je re-
alno ako se fabrika bude razvijala. A dr`ava nam mo`e pomo}i na taj na~in
{to ne}e davati drugima poslove koje mi mo`emo da uradimo.
OPREMA
U pratwi direktora Bio~anina i Gojka Radoj~i}a, glavnog in`ewera,
koji ujedno mewa i tehni~kog direktora, obilazimo pogone. Tu`no je videti
one, poput OK 1 oktogenski objekat broj 1, koji je uni{ten najpre u bombar-
dovawu, a potom u eksploziji. Sa druge strane, veoma je uposlen pogon za
proizvodwu i preradu TNT. Respektivne su hrpe plastike od prera|enih pro-
tivtenkovskih mina i drvenih sanduka u kojima su skladi{tene ~uvene trojke.
Wena prerada je komplikovana, jer ima dosta staklene vune i drugih sastoja-
ka koji se moraju ukloniti.
Objekat za preradu TNT, od koga `ivi fabrika, zaista je zadivquju}i.
TNT se prebacuje u xinovske sudove, obavijene specijalnim {rafovima, koje
mora da odvr}e ~etvoro qudi, kada to treba. Ma{ine su iz 1933. godine i
dobijene su na ime reparacije ratne od{tete. Iako su ugra|eni novi motori,
ka`u da su i stari jo{ uvek ispravni.
NEDOSTATAK MAGACINA
Goru}i problem te fabrike jeste nedostatak magacinskog pros-
tora. Iako im je Kru{ik dao jedan magacin u Slovcu, a Sloboda dru-
gi na Kremni, to samo poskupquje cenu prerade eksploziva. Sada je
put te ubojite supstance slede}i kupqen na licitaciji, donosi se
na preradu u Bari~, potom se zbog bezbednosti odvozi u pomenute
magacine, jer u fabrici ne smeju da dr`e veliku koli~inu. Kada se
na|e kupac, eksploziv se opet prevozi do fabrike kako bi se tu fi-
nalizovao do zahtevanog kvaliteta.
Impresivan je i ure|aj u kotlarnici, star 52 godine, u kome se posti`e
temperatura izme|u 800 i 900 stepeni. Kada kojim slu~ajem na wegove va-
trene re{etke padne fla{a, ona ne puca ve} se topi.
Namenska ne mo`e bez energetike. Kotlarnica je pripadala Holding pre-
duze}u, ali su radnici koji su tu bili zaposleni primqeni u Namensku, jer je
jedino ona koristila wihove usluge. U toku je privatizacija Holding pre-
duze}a (kome pripada energetika) pa se direktor Namenske obra}ao Min-
istarstvu odbrane s molbom da se od prodaje izuzme kotlarnica, jer bez we
ne mogu opstati.
Ne mo`e se ni bez laboratorija. Posetili smo analiti~ku, gde se rade
kompletne analize svih proizvoda (i civilnih i eksploziva), i instrumental-
nu. Iz razgovora sa Biqanom Kostantinovi}, Sini{om Petrovi}em i Majom
Rapaji} saznali smo tajnu opstanka te fabrike: Iako je opasna, iako su plate
male, zaposleni su u wu zaqubqeni jer su qudi koji tu rade divni.
Za pre`ivqavawe je, ipak, potrebno mnogo vi{e.
Na{a budu}nosti zavisi od strategije dr`ave i odbrambene indus-
trije. Oni treba da odlu~e da li }e se ili ne ovde obnoviti kapaciteti, nar-
avno, ne u onom obimu kao pre. Ako je interes dru{tva da se obnovi
proizvodwa, uz ve}e mere za{tite, onda je to dobro. Ali ako je potrebno da
se ova lokacija iskoristi za neku drugu namenu, s obzirom na neiskori{}ene
potencijale reke Save i budu}i autoput, resornim ministarstvima uutili
smo predlog da se postoje}i kadar razmesti i nastavi sa radom na dve
lokacije u TRZ Kragujevac, i u Slobodi ^a~ak.
Kada se za 6-7 godina re{e svih vi{kova NVO i prerade eksploziv,
ciq im je da ta fabrik, zajedno sa TRZ Kragujevac, postane regionalni cen-
tar za delaboraciju i preradu eksloziva.
Najva`nije je da smo i posle bombardovawa i eksplozije sa~uvali
kadar, znawe i dokumentaciju, te da veoma brzo, u zavisnosti od strategije
dr`ave, mo`emo dobiti mnogo sa malim ulagawem u kadar nagla{ava di-
rektor Prve iskre Namenska Stanoje Bio~anin.
Mira [VEDI]
Snimio Zvonko PERGE
15. jul 2008.
 [KO LO VA WE OFI CI RA IZ
AL@IRA U VOJ NOJ AKA DE MI JI
U okviru bilateralnih vojnih odnosa 19 pripadnika oru`a-
nih snaga Al`ira zapo~elo je stru~no usavr{avawe na Vojnoj aka-
demiji. Wih je do~ekao na~elnik general-major Vidosav Kova~e-
vi}, koji je istakao da je izuzetna ~ast {to je, nakon du`eg perio-
da, Vojna akademija ponovo doma}in oficirima al`irske vojske.
Do septembra ove godine slu{aoci }e poha|ati nastavu iz srpskog
jezika, nakon ~ega }e {kolovawe nastaviti na postdiplomskim stu-
dijama Vojne akademije.
Pripadnici OS Al`ira su diplomirani in`eweri tehni~ke
struke i oficiri do ~ina majora, a postdiplomsko usavr{avawe
na Vojnoj akademiji nastavi}e iz oblasti vojnotehni~kih nauka:
mehanike, hemije i informatike.
[kolovawe oficira iz Al`ira je jo{ jedan korak ka reali-
zaciji plana Ministarstva odbrane da VA postane svetski pri-
znata obrazovna institucija iz oblasti vojnih nauka i regionalni
centar za obuku vojnih kadrova. Ina~e, na Vojnoj akademiji {kolu-
ju se studenti i oficiri iz Crne Gore, BiH i Kine. A. P.
ZA VR [EN KURS ZA PR VE POD O FI CI RE
U Domu Vojske u Pan~evu 4. jula zavr{en je kurs za prve podo-
ficire u Vojsci Srbije. Od 35 upisanih kandidata, wih 34 dobilo
je sertifikate na osnovu kojih }e mo}i u svojim jedinicama da zau-
zmu odgovaraju}a formacijska mesta.
Kurs je po~eo 2. juna, a polaznici su izu~avali predmete
pravo, liderstvo, upravqawe resursima, obuka i fizi~ka obuka.
Pri tome su anga`ovani predava~i iz General{taba Vojske Srbi-
je, Uprave za obuku i doktrinu, Komande za obuku i Drugog centra
za obuku u Pan~evu, gde je i odr`an kurs.
Najuspe{niji polaznik kursa bio je zastavnik Radojko Go~o-
bija iz Prvog skladi{nog bataqona Centralne logisti~ke baze.
SVE^ANOST U VRAWU
Na sve~anosti u Vrawu, 11. jula, obele`ena je prva godi{wica
rada Kancelarije za civilno-vojnu saradwu. Na~elnik Kancelarije
potpukovnik Goran Stankovi} rekao je tom prilikom da je ova vojna
misija jo{ vi{e pove}ala poverewe u Vojsku i dr`avne institucije
u nacionalno me{ovitim sredinama juga Srbije.
Uspostavqena je dobra saradwa sa vladinim i nevladinim
organizacijama i civilnim sektorom, a te`i{te rada je u Kopnenoj
zoni bezbednosti, gde je izvedeno niz akcija pru`awa medicinske i
druge pomo}i qudima bez obzira na wihovu nacionalnu i versku
pripadnost.
Posebno je uspe{no izvedena akcija Otvoreni dan, u kojoj je
tokom godinu vrawska kasarna sedam puta otvorila vrata gra|ani-
ma i pokazala kako `ive i rade pripadnici ^etvrte brigade.
V. P.
UKRATKO
>>>OBELE@EN DAN ANTIFA[ISTI^KOG USTANKA NARO-
DA U SRBIJI Dan antifa{isti~kog ustanka naroda Srbije
7. jul sve~ano je obele`en u Beloj Crkvi, kraj Krupwa. Venac na
bistu narodnog heroja @ikice Jovanovi}a [panca, koji je podi-
gao ustanak u Beloj Crkvi pre 67 godina, u ime Ministarstva od-
brane polo`ili su predstavnici General{taba Vojske Srbije
pukovnik Sreten Egeri}, major Slobodan Tmu{i} i kapetan Rado-
jica Radovi} iz Prve brigade Kopnene vojske.
>>> SEMINAR O PSIHOLO[KOJ PRIPREMI ZA MIROVNE
OPERACIJE U Centru za mirovne operacije, u okviru realiza-
cije plana bilateralne vojne saradwe Ministarstva odbrane
Srbije i Evropske komande OS SAD za 2008. godinu, odr`an je
dvodnevni seminar pod nazivom Psiholo{ka priprema za mi-
rovne operacije. Predava~i, pukovnici Xon Haris i Xil Feris
iz Nacionalne garde Ohaja, pri~ali su slu{aocima o ameri~kim
iskustvima u psiholo{kim pripremama snaga koje se upu}uju u mi-
rovne operacije.
>>> ZAJEDNI^KE PRIPREME ZA VANREDNE SITUACIJE
Predstavnici Uprave za vanredne situacije u~estvovali su na Go-
di{wem sastanku saveta SMER (Civil Military Emergency Preparing) u
Ankari. Pored predstavnika Ministarstva odbrane, zamenika na-
~elnika Uprave za vanredne situacije Branka Jovanovi}a, na~el-
nika Odseka civilne za{tite @ivka Babovi}a i savetnika za te-
lekomunikacije i vezu Miloja Milojevi}a, u delegaciji Republike
Srbije bila su i dva predstavnika Ministarstva unutra{wih po-
slova. Na sastanku, na kome su u~estvovali i predstavnici svih
republika biv{e SFRJ, Ukrajine, Rumunije, Moldavije, Bugarske i
Albanije, analizirane su aktivnosti koje je SMER imao u toku
2008. godine. Poseban osvrt dat je na pripremu zajedni~ke ve`be
u Makedoniji koja je planirana za januar 2009. godine.
>>> PREDSTAVNICI UPRAVE ZA VANREDNE SITUACIJE U
DANSKOJ Predstavnici Uprave za vanredne situacije Mini-
starstva odbrane, potpukovnik Sre}ko Gavrilovi} i major Dra-
gan Jovanovi}, posetili su danski centar za neeksplodirana uboj-
na sredstva, improvizovana eksplozivna sredstva i razminira-
we. Delegacija Uprave za vanredne situacije imala je priliku da
sazna vi{e o organizaciji, zakonskoj regulativi, opremi i pro-
cedurama sistema za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sred-
stava u Danskoj. Razmatrana su i pitawa vezana za unapre|ewe
bilateralne vojne saradwe u oblasti uni{tavawa neeksplodira-
nih ubojnih sredstava.
>>> POSETA DELEGACIJE AKADEMIJE ODBRANE KANADE
Odeqewe za civilno-vojnu saradwu (J-9) General{taba VS 10.
jula posetila je delegacija Akademije odbrane Kanade, u pratwi
izaslanika odbrane Kanade Mi{ela Legoa i pomo}nika izasla-
nika odbrane Holandije Edvina Hurdemana. Na ~elu delegacije
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bio je pukovnik mr Milen-
ko Lalovi}, na~elnik Odseka za planirawe Odeqewa za CVS (J-
9). Tokom posete vo|eni su razgovori o realizaciji regionalnog
kursa o civilno-vojnim odnosima i civilno-vojnoj saradwi, pla-
niranog za novembar ove godine.
>>> LETWA [KOLA ZA NASTAVNIKE ENGLESKOG JEZIKA
U hotelu Omorika na Tari odr`ana je letwa {kola za nastav-
nike engleskog jezika na garnizonskim kursevima u Vojsci Srbije.
Dodeli sertifikata prethodila su sedmodnevna predavawa koja
su imala ciq da nastavnicima pribli`e nove metode u~ewa veza-
nih za komplet uxbenika Campaign, sa posebnim osvrtom na Cam-
paign 2 namewen pripremi pripadnika Vojske Srbije za testira-
we prema standardu STANAG 6001. Od ukupno 28 nastavnika en-
gleskog jezika, polaznika letwe {kole na Tari, ~etvoro wih su go-
sti iz inostranstva (Libije, Bosne i Hercegovine, Mongolije i
Moldavije) koji su anga`ovani na sli~nim kursevima u armijama
svojih zemaqa.
29
 ZDRAVSTVO
IN TER NET SAJT
VOJ NO ME DI CIN SKE
SA RAD WA SA ZDRAV STVE NOM SLU@BOM CR NE GO RE AKA DE MI JE
Prose~an broj dnevnih po-
seta novog Internet sajta Voj-
nomedicinske akademije prema-
{io je pet stotina. To najboqe
govori o zanimawu stru~ne jav-
nosti i gra|ana za aktivnosti
na{e najve}e vojnozdravstvene
ustanove. Stranice sajta a`u-
riraju se redovno, pa korisni-
ci mogu blagovremeno do}i do
`eqenih informacija.
Pored vesti, na Internet
stranicama VMA nalaze se zdrav-
stveni saveti. Trenutno se pripre-
ma i specijalizovani elektronski
kuvar za rekonvalescente, ~ime
VMA dokazuje da brine o zdrav-
stvenom stawu svojih pacijenata i
Delegacija Ministarstva za rad, zdravqe i socijalno starawe Crne Gore, ko- nakon otpu{tawa sa le~ewa. Po-
ju je predvodio ministar doc. dr Miodrag Radunovi}, posetila je nedavno VMA i mo}u sajta mo`ete se prijaviti i
razgovarala sa na~elnikom general-majorom prof. dr Miodragom Jevti}em. Tom za elektronski bilten VMA, na ko-
prilikom, dogovorena je saradwa u oblasti razvoja i unapre|ewa medicinske stru- me }e biti prikazane sve aktivno-
ke i nauke. Potpisan je Protokol o nau~notehni~koj saradwi izme|u Klini~kog cen- sti VMA sa stru~nim i nau~nim ko-
tra Crne Gore i VMA. mentarima.
Prema tom dokumentu, zdravstvene ustanove }e razmewivati kadar, realizo-
vati zajedni~ke nau~ne projekte i klini~ke studije, ali i sara|ivati u oblasti edu-
kacije i usavr{avawa specijalisti~ke i supspecijalisti~ke studije. Protokolom NO VE PRO CE DU RE
su predvi|ene i zajedni~ke aktivnosti na poqu uvo|ewa ISO standarda. LE ^E WA
Primenom nove procedure le-
[KO LA ME NAX MEN TA U ZDRAV STVU ~ewa, koja obuhvata sistem sa vante-
lesnim krvotokom, odnosno izvo|e-
Evropski centar za mir i razvoj i Ministarstvo za rad, zdravqe i socijalno wem multimodalne ili multimane-
starawe Crne Gore organizovali su po~etkom jula u Milo~eru Me|unarodnu let- varske terapijske afereze, prvi put
wu {kolu menaxmenta u zdravstvenim ustanovama. kod nas, ali i u svetu, uspe{no je le-
Na skupu su u~estvovali univerzitetski profesori i eksperti Svetske zdrav- ~eno desetak bolesnika sa nekim ob-
stvene organizacije iz Srbije, Makedonije, Gr~ke, Finske, [vedske, [panije i licima malignih ili autoimunskih
stru~waci koji se bave modelima savremenih zdravstvenih sistema. Na seminaru bolesti na VMA.
je o organizaciji rada na VMA govorila dr sc. med. Elizabeta Ristanovi}, na~el- Osnovni ciq ove kompleksne afe-
nik Odeqewa za odnose sa javno{}u. rezne metode je istovremeno mewawe
funkcije ili sastava vi{e krvnih kom-
KON GRES EVROP SKIH RI NO LO GA ponenti razli~itih krvnih }elija i
plazme. Tim promenama posti`e se po-
Rad Estetska rinoplastika sa i bez septoplastike potpukovnika dr Aleksandra vratak bolesnika iz urgentnog stawa,
Qubi~i}a i koautora majora dr Aleksandra Peri}a, potpukovnika dr Milanka Milojevi- opasnog po wegov `ivot, u normalno
}a i majora dr Qubomira Pavi}evi}a sa Klinike za otorinolaringologiju VMA, izabran stawe, to jest u situaciju koja omogu}a-
je za najboqi na 22. kongresu evropskog rinolo{kog dru{tva i 27. me|unarodnom simpo- va oporavak. Tako je mogu}e posti}i
zijumu o infekcijama i alergijama nosa, odr`anom u junu na Kritu. U radu je prezentovana stawe fiziolo{ke ravnote`e krvi, ali
desetogodi{wa studija populacije bolesnika sa deformitetima nosa, koji su hirur{ki i celog organizma op{ti oporavak
zbriwavani na VMA i koji su, osim estetskih problema sa izgledom nosa, imali poreme- bolesnika.
}aj funkcije disawa usled iskrivqenosti nosne pregrade. Prvo usmeno saop{tewe o re-
zultatima takvog na~ina le~ewa da-
to je pre tri godine na Svetskom kon-
GE NE TI KA PUT U ZDRA VU BU DU] NOST gresu o aferezama. Narednih godi-
na multimodalnom aferezom le~eni
Na VMA je nedavno organizovan stru~ni skup iz oblasti genetike, kako bi se edukova- su bolesnici kod kojih je transplan-
li lekari koji rade u primarnoj zdravstvenoj za{titi. Seminar je deo Uneskovog projekta tiran bubreg, sa te{ko naru{enom
Gen Edu Net, ~iji je pokroviteq Ministarstvo zdravqa Republike Srbije. ravnote`om sastava krvi, zatim
Eminentni stru~waci iz oblasti molekularne medicine iz Srbije, Italije i Izraela oboleli od maligniteta tumora ko-
odr`ali su niz predavawa o molekularnim osnovama bolesti, osnovnim principima na- ji lu~i faktor rasta eritrocita.
sle|ivawa, metodama u klini~koj genetici, te genetici prenatalnih i postnatalnih pore-
me}aja. Posebno je bilo re~i o geneti~kim predispozicijama za razvoj karcinoma i wiho- Pripremila Elizabeta RISTANOVI]
vom le~ewu.

30
15. jul 2008.
 ARSENAL19
S p e c i j a l n i p r i l o g

STINGERI
U AVGANISTANU

Bumerang
efekat

RATNE MORNARICE SVETA

Pomorski rekorderi

AVION IKARUS S49C

Posledwi
doma}i lovac
 N O V O A M E R I ^ K O O R U @

Pu{ka po `e
SADR@AJ specijalaca
anas, kada se velike sile utrkuju u ra-
So lid no oki da we,
Novo ameri~ko oru`je SOCOM ketama velikog dometa, na zemqi se, u

Pu{ka po `eqi
specijalaca
Stingeri u Avganistanu
32
gotovo sto pro cent na

po u zda nost u ra du i
D Kopnenoj vojsci, de{avaju pomalo ~udna
stvari. Dok se rakete usavr{avaju i
napreduju, pe{adinci tra`e ono {toje
bilo moderno pre nekoliko godina.
Tu tvrdwu dokazuje i ~uveni filmski
izve{taj iz Iraka, iz Faluxe, od pre neko-
liko godina. Naime, re~ je o specijalcu,
Bumerang efekat 35 la ko }a kon tro le pripadniku zelenih beretki, jedne od elit-
nih jedinica oru`anih snaga Amerike koja
Savremeni avionski topovi pri li kom br ze paq be, raspola`e najnovijom opremom i naoru`a-
wem vrednim, mereno dolarima, nekoliko
Opstaju u tre}em stotina hiqada. On je od naoru`awa imao
svr sta va ju pu {ku karabin M4, ali mu je, kako izgleda, to bi-
milenijumu 39 lo dopunsko oru`je jer ga je nosio na le|i-
SO COM II u red oru` ja ma, a u rukama je imao veterana iz Drugog
svetskog rata, bar tri puta starijeg od M4.
Terenska vozila (3) Nosio je ~uveni ruski automat {pagin. Za-
Pouzdani i robusni 43 ko ja ima ju do voq no {to? Puno je odgovora na to pitawe. Jedan
bi mogao da bude kako je 70 metaka ipak 70
metaka (kapacitet dobo{a na {paginu), a
Ratne mornarice sveta ja kih ar gu me na ta drugi je kalibar 7,62 milimetara.
Davnih dana, mnogobrojni stratezi,
Pomorski rekorderi 47 da se na |u u ru ka ma ratni komandanti, a ponajvi{e specijalci,
tvrdili su da nema nikakvo operativno, a
Avion ikarus S49C ni ekonomsko opravdawe naoru`avawe
po li cij skih ili Kopnene vojske sna`nim pu{kama velikog
Posledwi dometa. To su potvrdili mnogi lokalni ra-
tovi vo|eni posle Drugog svetskog rata. U
doma}i lovac 50 voj nih spe ci ja la ca. svim tim sukobima oni koji su ipak kori-
stili te pu{ke (sa velikim dometom) bili
su snajperisti. Ostalima je bila namewe-
na nova juri{na automatska pu{ka koja se

32 15. jul 2008.

J E S O C O M je su, izvr{avaju}i zadatke u pozadini ne-
qi
Poboq{ana verzija SOCOM II
odlikuje malom masom, mawim kalibrom i
dometom, ve}om gustinom vatre, ali sa sla-
bijom municijom.
Od prose~nog pe{adinca danas se
tra`i da pogodi metu na daqinama do 500
metara (jer se od te daqine ukqu~uju snaj-
peristi), ali prose~nom vojniku oru`je do-
zvoqava uspe{nu vatru samo negde do 300
metara. Ostaje nepokriven (vatrom) pro-
stor izme|u 300 i 500 metara. Normalno
je da to odgovara neprijatequ, ali potre-
bu za dejstvom na tim daqinama naj~e{}e
iskuse upravo neke specijalne jedinice, ko-
Osnovni TT podaci
Mo del SO COM i SO COM II
Kalibar.................. 7,62 h 51 Nato
Ukupna du`ina..................... 950 mm
Du`ina cevi........................ 413 mm
Broj `lebova.................................6
Korak uvijawa `lebova .......280 mm
Po~etna brzina zrna...........765 m/s
Te`ina bez okvira .................4,9 kg
Kapacitet okvira......10 i 20 metaka
Princip rada poluautomatski, na
principu pozajmice barutnih gasova,
sa zatvara~ rotacionog tipa
Cena ........1.780 2.000 ameri~kih
dolara
prijateqa, uglavnom uskra}ene za iole
ozbiqniju vatrenu podr{ku.
U novom kalibru
Vode}e armije sveta utro{ile su puno
vremena, a i sredstava, tragaju}i za oru`jem
koji }e dobaciti i do te daqine. Neko od
stru~waka prijavio je sugestiju specijalaca
da je metak 5,56 mm slab, odnosno da nema
nikakvu zaustavnu mo}. Potom se u Iraku na-
{ao novi kalibar koji je prvenstveno deqen
specijalcima kako bi oni ocenili pona{awe
novog oru`ja u neposrednoj upotrebi. Re~ je o
kalibru 6,8 SPC. Nije to nikakav novi kali-
bar, ~ak naprotiv, malo je stariji.
Potom su mnoge renomirane firme
ponudile nova stara konstrukcijska re{e-
wa za takvo oru`je. Jedna od wih je firma
Springfield Armory. Provereni M-A1, tog
proizvo|a~a, postao je prva institucija u
oru`anim snagama Amerike. Sna`an stari
metak u kalibru 7,62 h 51 Natoa, koji ima
pouzdanu konstrukciju, dokazan jo{ kod sta-
rog garanda, zatim kvalitetni materijal i
precizna izrada, predstavqaju samo garan-
ciju vi{e za poverewe u tu pu{ku.
Pu{ka se nudi u nekoliko verzija odno-
sno modela i to: standardna vojna M 14, snaj-
perska, takmi~arska, Scout... Taj zadwi model
poslu`io je kao osnova za novu pu{ku nazva-
nu SOCOM skra}enica od Komande za spe-
cijalne operacije (Special Operations Co-
mand). To je skra}ena karabinska verzija, ~i-
ja je cev duga 16,25 in~a. Kundak joj je od mat
crnog fiberglasa, a negde na polovini du`i-
ne cevi sme{tena je monta`a za opti~ki ni-
{an, malog uve}awa. Karabin je dug nepun me-
tar, odnosno, 95 cm i te`ak svega 4,9 kg kada
se u wemu nalazi prazan okvir i bez optike.
Opremqen je klasi~nim mehani~kim ni{ani-
ma sa tricijumskim cev~icama. Puni se sa dva
razli~ita okvira i to kapaciteta 10 i 20 me-
taka, dok se na usta cevi montira veoma efi-
kasna gasna ko~nica. Princip rada mu je po-
luautomatski, na osnovu pozajmice barutnih
gasova, dok je zatvara~ rotacionog tipa. Za
okidawe je potrebna veoma pristojna sila i
iznosi od 2,2 do 2,7 kilograma, a, istovre-
meno, okida~ je dvostepeni. Cena oru`ja od
pro{le godine iznosi 1.780 dolara.
Uprkos odli~nim karakteristikama
SOCOM je kori{}en kao ran~erska pu-
{ka za {ta je bila malo prete{ka i pri-
li~no skupa. Sami specijalci i pripadnici
SWAT timova, kojima je, ina~e, pu{ka pr-
venstveno i bila namewena, odlu~ili su se
za Scout verziju. Pored toga, pripadnici
specijalnih jedinica vojske nastavile su da
koriste i daqe jedan od klonova M-A1
usavr{enu borbenu pu{ku Mark 14 Mod.0.
To oru`je ima te`ak i skup modularni kun-
dak na koji je mogu}e montirati prakti~no
bilo koju vrstu opreme.
Snajperska
i takmi~arska
Za{to je napravqen SOCOM II,
odnosno koja mu je najboqa karakteri-
stika? Odgovor je jasan preciznost. To
nije ni snajperska niti takmi~arska pu-
{ka, ve} borbena za najte`e uslove.
Ipak, po rezultatima koje posti`e na
ga|awima moglo bi se bez ikakvih pro-
blema re}i da je to neka snajperska ili
u najmawu ruku takmi~arska pu{ka.
Modularni karabin
Firma Springfield Armory nije sedela
skr{tenih ruku. Slu{aju}i primedbe specija-
laca iz policije i iz vojske, za 2006. godinu
predstavila je novi modularni karabin na
kojem su primenili izvesna poboq{awa. Na-
zvali su ga jednostavno SOCOM II.
SOCOM II je dosta toga zadr`ao od
svog prethodnika, po~ev{i od dimenzija i
mase, pa do cevi koja je tako|e izra|ena od
kvalitetnog karbonskog ~elika sa {est `le-
bova (koji imaju desni korak uvijawa od 11
in~a (80 mm). Cev je duga 413 mm, {to je,
ujedno, i dowa granica za civilno oru`je u
Americi. Odli~na karakteristika oru`ja
jeste laka kontrola prilikom brze, odno-
sno rafalne paqbe. To iskqu~ivo mo`e da
se zahvali gasnoj ko~nici koja je duga 50 mm
i montirana na ustima cevi. Wena efika-
snost je tolika da skoro anulira odskok ce-
vi i pru`a mogu}nost za veoma brz i preci-
zan naredni hitac, {to je nekada po`eqnije
od rafalne paqbe. Osnovna razlika je u
Cluster {ini, koja omogu}ava monta`u optike
i dodatne opreme sa gorwe, dowe i bo~nih
strana oru`ja. To je bio i glavni zahtev spe-
cijalaca jer im ta {ina omogu}ava brzu
adaptaciju oru`ja za bilo koju namenu. Cena
jednog primerka ne{to je vi{a i iznosi oko
2.000 dolara. Uz doplatu od oko tridese-
tak dolara kupac mo`e dobiti obojen kun-
dak u kamufla`nu boju za urbane uslove.
U okviru specijalne ponude, Springfield
Armory opremio je SOCOM II posebnim kun-
dakom firme Vltor Weapons Systems, sa
oznakom Vltor M-14 Modstock. Novi kundak
nudi nekoliko inovativnih i efikasnih re-
{ewa. Uklowen je predwi deo, koji se po-
pularno naziva potkundak, i umesto wega je
montirana obuhvatna tunel {ina, po Mil.
Std. 1913, koja prihvata sve vrste optoe-
lektronskih ure|aja. Bez obloge cev se lak-
{e, br`e i efikasnije hladi, posebno u si-
tuacijama kada se oru`je intenzivno kori-
sti. Sa dowe strane mo`e se montirati
vertikalna predwa ru~ica ili kako se jo{
zove takti~ka ru~ica, SPECOPS ili BI-
BOP no`ice, sa stopicama opremqenim
{iqcima za stabilisawe na blatwavom
ili peskovitom tlu, a koje kada su preklo-
33
pqeni napred predstavqaju opasno oru`je.
Umesto standardnog rukohvata tu je
Tango Down pi{toqska dr{ka, u ~ijoj unu-
tra{wosti je hermeti~ki zatvoren odeqak,
koji je i predvi|en za ~uvawe sitnica.
Da li vojnik 21. veka ima neke sitni-
ce koje treba da ~uva na takvom mestu?
Normalno, Amerikancu su predvideli da se
tu ~uvaju razni mali izvori energije, bate-
rije koje su i te kako potrebne za raznu
elektroniku.
Neposredno iznad pi{toqskog ruko-
hvata nalazi se kop~a za ka~ewe takti~kog
remnika. Na taj na~in korisniku pu{ke
omogu}eno je da slobodnom rukom mo`e la-
ko da dopre do pi{toqa. Oslonac za rame
je identi~an kao na standardnom karabinu
M4, {to uz pi{toqski rukohvat poma`e
vojnicima da se lak{e priviknu na SO-
COM II sa M16.
Optika
Teleskopski kundak ima mogu}nost iz-
vla~ewa 90 mm, a na wemu su sa obe strane
postavqeni oslonci za obraz koji se mogu
postaviti u pet polo`aja. Kundak je sa unu-
tra{we strane {upaq i predvi|eno je da se
u wega sme{ta pribora za ~i{}ewe. Takva
konfiguracija kundaka sme{ta osu cevi u
pravu liniju sa osloncem za rame, {to znat-
no smawuje odskok cevi i pove}ava kontrolu
oru`ja pri brzoj paqbi. Ako strelcu prili-
kom ni{awewa, odnosno dr`awa, smeta {i-
na sa dowe strane, mo`e da je skine jedno-
stavnim zahvatom i da na isto mesto postavi
klasi~ni potkundak, koji daje mnogo ve}u
udobnost prilikom dejstva iz ruke.
Uz mno{tvo ponu|ene optike koja se
mo`e montirati na SOCOM II izdvaja se
opti~ki ni{an Talon koji ima mogu}nost
uve}awa od 1 do 4 puta, ina~e proizvod
Cluster {ina
Razbija~ gasova
34
Opti~ki ni{ann
firme Horus Vision Sighting Systems, omiqe-
ne me|u specijalcima u Afganistanu i Ira-
ku. Ta optika se ~esto vi|a i na karabinu
M4. Raspola`e sa kombinovanom kon~ani-
com koja ima oznaku H48. Na daqini od
100 metara, pri uve}awu od jedan put, do-
voqno je metu smestiti u kru`i} kon~anice
i pogodak je 99 odsto siguran. Na malo ve-
}oj daqini od 200 m, pri uve}awu dva-tri
puta, zahteva se ni{awewe ta~kom u centru
kruga. Prilikom ga|awa na daqinama od
300 m i ve}im, koristi se maksimalno uve-
}awe, a tada kon~anica vi{e podse}a na
novogodi{wu jelku nego na ni{an.
Postoji podatak da je sa tom optikom
vojnik u Afganistanu pogodio neprijateqa u
glavu na daqini od 275 m? Kako su ga na-
hvalili takav pogodak trebalo bi da posti-
`e bar polovina vojnika naoru`ana tom
optikom i to na daqini od 400 m, a ne 275
m. Pored preciznosti, po wihovom mi{qe-
wu, slede}a odlika je mehani~ka otpornost.
Samo zbog tih jednostavnih karakteristika
raste popularnost ovog opti~kog ni{ana u
krugovima specijalaca.
Kako specijalci, bilo policijski ili
vojni, svoje akcije uglavnom izvode u sku~e-
nim prostorima i bez dobrog osvetqewa,
odnosno po mraku, SOCOM II opremqen je
za dnevno-no}ne operacije, najjednostavni-
jim dodavawem ure|aja AN/PVS-22 Univerzal
Night Sight. On se postavi na {inu ispred
objektiva ni{ana Talon i, zahvaquju}i po-
ja~iva~u svetlosti III+ generacije, tama vi-
{e nije problem.
Pored toga jo{ je mogu}a monta`a i
laserskog obele`iva~a ciqa, koji radi u
vidqivom i infracrvenom delu spektra,
ali i Sure Fire M-900 Combat Light lampe,
Prvobitna verzija SOCOM
Popularnost
Pored preciznosti, Talonov opti~-
ki ni{an, odlikuje i mehani~ka otpor-
nost. Naime, vojnik je sa oklopnog tran-
sportera ispustio svoj M4 karabin na
kome je bio montiran taj ni{an. Da zlo
bude ve}e transporter je pre{ao preko
wega. Epilog: dobo{ za pode{avawe ele-
vacije je polomqen i zavr{ni fini{
o{te}en, ali je ni{an i daqe funkcio-
nisao bez ikakvih problema. Samo zbog
tih jednostavnih karakteristika raste
popularnost ovoga opti~kog ni{ana u
krugovima specijalaca.
integrisane sa predwim vertikalnim ruko-
hvatom u kojoj se nalazi baterija. Ta lampa
tako|e radi i u IC delu spektra.
Preciznost
Za{to je napravqen SOCOM II, odno-
sno koja mu je najboqa karakteristika? Od-
govor je jasan preciznost. SOCOM II nije
snajperska niti takmi~arska pu{ka, ve}
borbena pu{ka za najte`e uslove. Ipak, po
rezultatima koje posti`e na ga|awima, mo-
glo bi se bez ikakvih problema re}i da je to
neka snajperska ili u najmawu ruku takmi-
~arska pu{ka. Naime, cev pu{ke je optimi-
zovana da koristi zrna mase od 168 grejna,
sa prose~nom po~etnom brzinom od 765 m/s.
Na 100 jardi ta pu{ka pravi sliku pogodaka
oko 50 mm, dok je najboqi rezultat sa muni-
cijom bio 35 mm. Taj nivo preciznosti je sa-
svim prihvatqiva i na daqinama ve}im od
500 metara.
Solidno okidawe, sto procentna pou-
zdanost u radu, visoka letalnost i lako}a
kontrole prilikom brze paqbe, svrstavaju
ovu pu{ku u red oru`ja koja imaju dovoqno
jakih argumenata da se na|u u rukama spe-
cijalaca bez obzira na to da li su policij-
ski ili vojni, ali sa malom dozom predno-
sti vojnih.
Dok se pu{ka ne na|e tamo gde je ina-
~e predvi|ena da bude prema `eqama kon-
struktora i proizvo|a~a, Springfield Armory
je proizvod ponudio i civilnom tr`i{tu,
jer zadovoqava potrebne kriterijume (mi-
nimalna du`ina cevi). Ko }e pre i koliko
zagristi udicu, ostaje da se vidi.
I{tvan POQANAC
15. jul 2008.
S T I N G E R I U A V G A N I S T A N U
Bumerang efekat
Ia ko ame ri~ ki iz vo ri
~e sto tvr de ka ko su
sa mo na vo |e ni in fra cr ve ni
ra ket ni PVO si ste mi
stin ger, ko je su do tu ri li
usta ni ci ma, bi li
od lu ~u ju }e oru` je ko jim su
mu xa he di ni po ra zi li So -
vje te i do bi li rat u
Av ga ni sta nu, po ka za lo se
da ba ti na ima dva kra ja.
To ne ka da {we oru` je
usta ni ka u bor bi pro tiv
So vje ta da nas je po sta lo
ja sna i pri sut na opa snost
za voj ne i ci vil ne avi o ne
{i rom sve ta.
renosivi samonavo|eni infracrveni
raketni PVO sistem stinger (Stinger)
P FIM-92 armije SAD usvojen je u naoru-
`awe 1981. godine. Danas ga koriste
vojske jo{ 29 zemaqa. U SAD ga proiz-
vodi firma Raytheon Missile Systems, dok ga u
Nema~koj po licenci proizvodi EADS. Do sa-
da je proizvedeno oko 70.000 raketa, a za-
padni izvori navode da je stingerom do da-
nas oboreno vi{e od 270 aviona i helikop-
tera.
Razvoj sistema otpo~eo je 1967, pod
okriqem firme General Dynamics i nazivom
Redeye II, a ime stinger usvojeno je 1972. go-
dine. Prvo lansirawe je izvedeno tek polo-
vinom 1975, dok je proizvodwa otpo~ela
1978, sa ciqem zamene raketnog PVO si-
stema FIM-43 Redeye. Prva varijanta, FIM-
92A, izra|ivana je do 1983, kada je otpo~e-
la proizvodwa druge varijante FIM-92B,
sa poboq{anim traga~em. Do 1987. godine,
kada je okon~ana proizvodwa varijanata A i
B, izra|eno je 16.000 raketa.
Iste godine otpo~ela je proizvodwa
FIM-92C, koja se uvodi u naoru`awe 1989.
godine. Ta varijanta ima reprogramabil-
ni elektronski sistem, kod koga se mo`e
dodati softverska nadgradwa, {to se naj-
~e{}e odnosi na protivmere koje koriste
neprijateqeve letelice. FIM-92E (Blok 1)
uvodi se 1995. godine, a najbitnije izmene
su u oblasti senzora i poboq{awa per-
formansi rakete protiv ciqeva niskog od-
raza i mawih dimenzija. Godine 2001, po-
sle nove softverske nadgradwe, pojavquje
se varijanta F.
Stinger se izra|uje u tri oblika:
osnovni stinger, POST Stinger (Passive Opti-
cal Seeker Technique pasivni opti~ki tra-
ga~) i RMP Stinger (Reprogrammable Micro-
processor). Potowi je u naoru`awu armije
SAD i wegova prednost u odnosu na pret-
hodne jeste u mogu}nosti stalne softverske
dogradwe putem POM koji se ugra|uje u
dr`a~ na lanseru.
Da bi se ispalila raketa, u rukohvat
se mora ubaciti BCU (Battery Coolant Unit,
odnosno komplet za hla|ewe baterije), koji
u sistem dovodi gas argon, a tako|e napaja
akvizicione indikatore i raketu. Baterije
35

imaju odre|eni rok trajawa, zahtevaju po-
sebno odr`avawe i osetqive su na grubo
rukovawe (mo`e do}i do wihovog o{te}e-
wa). Stinger ima i antenu za sistem raspo-
znavawa svojtu|'', koji ima zasebno napa-
jawe iz puwive baterije.
Osim jedinica kopnene vojske, gde je
zadatak stingera borba protiv neprijate-
qevih letelica koje probiju vazdu{ni {tit
nad trupama (koji ~ine lovci i PVO sistemi
sredweg dometa), FIM-92 koristi i morna-
rica SAD u timovima od dva do ~etiri ru-
kovaoca po jednom ratnom brodu. Oni se, po
potrebi, deta{iraju iz bazne jedinice, sme-
{tene u Litl Kriku u Virxiniji, naj~e{}e to-
kom krstarewa u predelu Bliskog istoka i
Persijskog zaliva.
Stinger se mo`e lansirati sa vozila,
te su u tom smislu razvijeni M-1097 Aven-
ger i M6 Linebacker, PVO varijanta OMV
M2 bredli. Postoji i varijanta kojom su na-
oru`ani helikopteri, tzv. ATAS (Airto air
Stinger, tj stinger vazduhvazduh).
Borbena upotreba
Prva upotreba FIM-92 zabele`ena je
u ratu izme|u Velike Britanije i Argentine
oko Foklandskih ostrva1982. godine. Bri-
tanske jedinice imale su vrlo mali broj tih
raketa i samo jednog obu~enog rukovaoca,
pripadnika SAS. Me|utim, on je poginuo
prilikom pada helikoptera, te su vojnici
koristili stinger bez odgovaraju}e obuke.
Stoga je zabele`en samo jedan pogodak, i to
ba{ pri prvom lansirawu, kada je oboren
avion tipa pukara, dok su sva ostala ispa-
qewa rezultovala proma{ajem.
Tokom sovjetske intervencije u Avgani-
stanu, prema odluci ameri~ke vlade, CIA je
36
u drugoj polovini 1986. snabdela ustanike
PVO sistemom FIM-92A. Koli~ina raketa
koje su muxahedini dobili nije ni do danas
ta~no ustanovqena i varira u zavisnosti od
izvora od 500 do 2.000 stingera.
To nije bio jedini prenosivi PVO ra-
ketni sistem koji su ustanici koristili
imali su na raspolagawu i ograni~eni broj
raketa SA-7, kineske proizvodwe, te bri-
tanske Blowpipe. Sistem Blowpipe, koji je ta-
ko|e dobijen po~etkom 1986. godine, kom-
pleksan je za navo|ewe, jer rukovalac prati
ciq kroz opti~ki ni{an, a raketu navodi
xojstikom, koji kontroli{e palcem jedne ru-
ke. Rezultati koji su postignuti britanskom
PVO raketom bili su pora`avaju}i, jer to-
kom 1986. nije zabele`en nijedan pogodak.
M6 Linebackep, vozilo koje se koristi za lansirawe
Odlike
Du`ina rakete iznosi 1.520 mm,
pre~nik 70 mm, a masa 10,1 kilograma.
Ukupna masa sa lanserom je 15,2 kilo-
grama. Maksimalna brzina rakete je
750 metara u sekundi. FIM-92B mo`e ga-
|ati ciqeve na visinama od 180 do
3.800 m, i ima domet oko 4.800 meta-
ra. Bojna glava ima masu od tri kilo-
grama, kontaktni upaqa~ i satni meha-
nizam za samouni{tewe.
Superiornost
Superiornost stingera nad bri-
tanskim sistemom Blowpipe ogledala se
u nekoliko aspekata: trena`ni period
je kratak i nije posebno zahtevan; lak{i
je od britanskog sistema, ~ija je masa 22
kg; funkcioni{e po principu ispali i
zaboravi''; raketa ima ve}u maksimalnu
brzinu i domet. Uz to, za razliku od
strele i Redeye-a, kojima se mogu ga|ati
samo ciqevi iz zadwe polusfere, stin-
ger mo`e dejstvovati i protiv letelica
u naletu.
Gre{ka
U blizini ameri~ke vojne baze u
Saudijskoj Arabiji pre nekoliko godina
prona|ena je PA raketa SA-7 sa lanse-
rom. Istraga je utvrdila poku{aj lan-
sirawa, ali i neuspeh zbog gre{ke ru-
kovaoca. Uhap{en je jedan Sudanac, za
koga se smatra da je mogao biti povezan
sa Al kaidom.

Muxahedini su na raspolagawu imali i ograni~en broj raketa SA-7,
kineske proizvodwe
Izvor iz redova ustanika navodi da
je li~no posmatrao lansirawe trinaest
raketa Blowpipe tokom jedne bitke, od kojih
su sve proma{ile, i to slikovito opisuje
re~ima: Bio je to lov na divqe patke u kom
su patke pobedile''.
Odluka ameri~ke vlade o snabdevawu
ustanika stingerom bila je posledica raz-
voja ratnih operacija u Avganistanu. Nai-
me, tokom 1985. i 1986. godine, Sovjeti su
agresivnom upotrebom borbenih i tran-
sportnih helikoptera, te poboq{anom pro-
tivgerilskom taktikom, doveli ustanike
pred poraz. Te`i{te operacija tada su
preneli ka granici sa Pakistanom, kako bi
se prekinuo lanac logisti~ke podr{ke koju
su muxahedini dobijali od islamskih i po-
jedinih zapadnih zemaqa.
Upotrebom sofisticiranog satelit-
skog sistema za osmatrawe i ubacivawem
jedinica Specnaza pomo}u helikoptera,
pod okriqem no}i, na teritoriju koju kon-
troli{u ustanici, prese~ene su staze koji-
ma su se kretali karavani. To je izuzetno
komplikovalo, a ~esto i onemogu}avalo
pravovremeni dotur oru`ja, municije i sa-
nitetskog materijala muxahedinima.
Budu}i da vojno i politi~ko rukovod-
stvo SSSR-a nije bilo voqno da pove}a
broj vojnika u Avganistanu na vi{e od
100.000, sovjetska taktika je, pre svega,
bila zasnovana na borbenim avionima i
helikopterima kao sredstvima za brzo i
precizno pru`awe vatrene podr{ke trupa-
ma na zemqi, a transportnim helikopteri-
ma za pravovremen i brz prevoz i razvoj
jedinica na terenu. Do septembra 1986.
sovjetsko takti~ko vazduhoplovstvo je svoja
borbena dejstva moglo obavqati sa rela-
tivno malim rizikom.
Muxahedini su za protivavionsku od-
branu na raspolagawu imala samo te{ke
mitraqeze kalibra 12,7 i 14,5 mm, a kasni-
je i PA topove erlikon, kalibra 20 milime-
tara. Me|utim, erlikon se nije lako mogao
transportovati na le|ima mazgi, glavnom
prevoznom sredstvu ustanika, jer se duga to-
povska cev nije mogla rasklopiti, a morala
se u~vrstiti po {irini, tako da mazga ~esto
nije mogla da pro|e kroz uske klisure i pro-
cepe. Za transport tri topa trebalo je naj-
mawe dvadesetak tovarnih `ivotiwa. Pojava
stingera donela je mnoge promene.
U rukama ustanika
Prvi meseci bili su i najplodniji za
novi PVO sistem, jer jo{ nisu postojale
odgovaraju}e protivmere. Nema pouzdanih
statisti~kih podataka za taj period, ali
ustani~ki izvori tvrde da je tokom prvih
deset meseci upotrebe ispaqeno 187 stin-
gera, od kojih je 140, dakle oko 70 odsto,
pogodilo ciq. To svakako treba primiti sa
rezervom, mada vaqa naglasiti da su muxa-
hedini za rukovaoce izabrali svoje najo-
brazovanije, najefikasnije i disciplino-
vane ratnike, koji su obu~eni da ne ispa-
quju rakete kad mogu}nost pogotka nije ve-
lika. Timovi su ~esto zauzimali polo`aj u
blizini aerodroma, na kraju poletno-slet-
nih staza. Uz to, rado je primewivana i tak-
tika mamca, gde je jedan tim sa stingerom
stajao na lako uo~qivom polo`aju, a drugi
su, ili vi{e wih, bili razme{teni u oko-
lini.
Po~etni sovjetski odgovor bio je da
te`i{te dejstava prenese na avganistansko
vazduhoplovstvo, {to nije donelo `eqeni
rezultat, jer su doma}i'' piloti, u strahu
od obarawa, obi~no dejstvovali ubojnim
sredstvima po ciqevima sa bezbedne uda-
qenosti, a potom, posle povratka u bazu,
izve{tavali o uspehu''.
Sovjetske protivmere mogu se podeli-
ti na tehni~ke i takti~ke. Tehni~ke mere
Koli~ina
Tokom izvo|ewa Operacije is-
trajna sloboda, ameri~ke jedinice su u
Avganistanu prona{le 359 PA raketa
razli~itog tipa.
Cena
Cena jedne rakete je 1987. godine
iznosila 62.000 dolara, ali je ve}
1988. opala na 35.000 dolara zbog ve-
like naruxbine armije SAD (od 20.000
raketa). Me|utim, {vajcarska armija je
za 2.500 stingera, naru~enih 1988. go-
dine, platila 126.000 dolara po rake-
ti, a Litvanija 2002. godine ~ak
165.000 dolara.
Neuspeh
Za vreme rata u Avganistanu ve-
lika ve}ina novinara posmatrala je
lansirawa stingera sa pakistanske (tj.
bezbedne) strane granice, koja su iz-
vodili rukovaoci pakistanske armije.
Naime, Pakistan je zadr`ao odre|eni
broj stingera koji je bio u tranzitu ka
Avganistanu, {to se u vojnim krugovi-
ma naziva porez na oru`je''. Rakete su
obi~no lansirane sa najve}eg odstoja-
wa i, po pravilu, neuspe{no (od dva-
deset osam lansirawa nije zabele`en
nijedan pogodak). Osim toga, novinari
~esto nisu mogli znati kog je tipa is-
paqena raketa, a svaki proma{aj je
pripisivan stingeru. Ako su u Avgani-
stanu boravili tokom 1988. godine,
kada su Sovjeti ve} razvili protivme-
re, mo`e se verovati da su videli neu-
spe{na lansirawa.
Zaliha
Prema izve{taju ameri~ke vojske
iz 1990. godine, u Avganistanu je ispa-
qeno oko 340 stingera. Londonski
Tajms je 1994. godine objavio podatak
da je Pakistan zadr`ao pribli`no 200
raketa. Ameri~ki obave{tajni izvori
naveli su 1995. da se veruje kako je sko-
ro ~etiri stotine stingera jo{ u Avga-
nistanu. Mada baterije, neophodne za
funkcionisawe PVO sistema, imaju rok
trajawa od deset godina, naivno je ve-
rovati da ih potencijalni korisnici ne
mogu obezbediti kupovinom ili ~ak pro-
izvodwom.
37
podrazumevaju poboq{ane IC mamce i
montirawe prigu{iva~a na izduvnicima
radi umawewa toplotnog odraza i radar-
ski sistem na letelicama koji uo~ava lan-
sirawe rakete i obave{tava pilota o po-
trebi izvo|ewa manevra za izbegavawe.
Takti~ka mera za avione jeste, pre svega,
bio let na ve}im visinama, van dometa
stingera, ali je to ne samo umawilo efi-
kasnost dejstva po ciqevima na tlu, ve} je
pilote aviona pe{adija podrugqivo nazva-
la kosmonauti''.
Helikopteri su primenili suprotan
postupak i po~eli da lete {to ni`e, prate-
}i konfiguraciju terena. To ih je, me|utim,
dovodilo u domet vatre PA mitraqeza i to-
pova. Odva`niji piloti tako|e su primeni-
li taktiku mamca, sli~nu ustani~koj lete-
li su u paru, ali na ve}em rastojawu. Za-
datak vo|e bio je da bude meta, a pratioca
da dejstvuje po mestu lansirawa. Letovi su
sve ~e{}e izvo|eni u no}nim uslovima, jer
su ustanici dobili sredstva za no}no
osmatrawe tek krajem rata. Obave{tajne
slu`be nastojale su da otkriju lokacije
stingera, potom da ih uni{te, otkupe (trgo-
vina PA raketama je bila vrlo razvijena)
ili obaveste vazduhoplovstvo o tome da iz-
begava preletawe odre|enih oblasti na
malim visinama.
38
Psiholo{ki uspeh
Mada ameri~ki izvori ~esto tvrde da
je stinger bio odlu~uju}e oru`je kojim su
muxahedini porazili Sovjete i dobili rat,
strani analiti~ari imaju druga~ije mi-
{qewe. Dejvid Isbi, britanski ekspert za
avganistanski rat, iznosi zakqu~ak da ia-
ko nijedna od sovjetskih protivmera nije
bila u potpunosti uspe{na, stinger nije us-
peo da istisne sovjetske helikoptere sa ne-
ba Avganistana''.
Vode}i francuski analiti~ar tog ra-
ta, Olivije Roaj, koji je kao i Isbi bora-
vio me|u ustanicima, navodi: Krajem
osamdesetih, stinger se vi{e nije mogao
smatrati odlu~uju}im PA oru`jem''.
Mnogi novinari tako|e isti~u prece-
wenost tog PVO sistema, smatraju}i da su
stvarni pogoci znatno re|i od procenta
koji navode muxahedini. Pri tome navode i
li~na iskustva videli su mnogobrojna ne-
uspe{na lansirawa.
Kqu~ni trenutak za sovjetsko anga`o-
vawe bila je sednica Politbiroa novem-
bra 1986, kada je doneta odluka o datumu
do kog se treba povu}i iz Avganistana. Ta-
da je stinger bio u upotrebi tek dva mese-
ca, pa se ne mo`e smatrati faktorom koji
je imao odlu~uju}i uticaj na dono{ewe ta-
kve odluke. Uostalom, prema zapisniku sa
sednice, stinger tom prilikom ~ak nije ni
pomenut. Odluka o povla~ewu doneta je ka-
da se do{lo do zakqu~ka da politi~ka, voj-
na i ekonomska cena daqeg anga`ovawa
prevazilazi ono {to je sovjetski vrh bio
voqan da investira u Avganistan.
Najve}i efekt stingera bio je psiho-
lo{ke prirode. Znaju}i da sovjetske slu-
`be prislu{kuju wihove radio-veze, mu-
xahedini su namerno {irili la`ne in-
formacije o broju i distribuciji raketa,
~ak i ako ih wihova jedinica uop{te nije
imala u datom trenutku. Zato su Sovjeti
morali zakqu~iti da se on nalazi u {iro-
koj upotrebi i prema tome su izmenili na-
~in anga`ovawa svojih aviona i helikop-
tera. Helikopterski letovi, kqu~ni za iz-
vo|ewe operacija, tada su se morali oba-
vqati vrlo oprezno, pa i ote`ano, te su
se ~ak i rawenici ~esto prevozili sani-
tetskim vozilima, umesto helikopterom.
Karavani muxahedina tokom 1988. ponovo
su po~eli da se kre}u dawu, {to je u peri-
odu 19851986. bilo nezamislivo.
Stinger je su{tinski doprineo tome da
se sovjetski vrh u~vrsti u uverewu o isprav-
nosti odluke donete novembra 1986. godine.
M-1097 Avenger
 Pretwa SAVREMENI AVIONSKI TOPOVI
Po~etkom devedesetih godina CIA
je, smatraju}i da bi stinger mogao dospe-
ti u ruke islamskih terorista (i kada bi
im ciq mogli postati ameri~ki avioni),
poku{ala da otkupi rakete preostale iz
avganistanskog rata. U tu svrhu je najpre
utro{eno deset miliona dolara, a potom,
1993, jo{ pedeset pet. Mada je tako otku-
pqeno {ezdesetak stingera, trenutni
efekt te akcije bio je skok cene rakete na
crnom tr`i{tu'' sa 30.000 na 200.000
dolara. Osim toga, Iran je od ustanika
otkupio odre|eni broj raketa i sada ih,
prema odre|enim podacima, proizvodi,
mada je to prva varijanta, FIM-92A.
Jo{ 1987. godine je sa iranskog bro-
da u Persijskom zalivu lansiran stinger
na ameri~ki helikopter, koji je pogo|en,
ali raketa nije eksplodirala. Navodi se
da je wime oboren jedan avion u Taxiki-
stanu i dva tokom rata u BiH. Dospeli su
u ruke ka{mirskih separatista i mili-
tantnih palestinskih grupa, a nabavile su
ga i Severna Koreja, Libija i Zambija.
Piloti koalicionih aviona u Avga-
nistanu izvestili su kako su videli tra-
gove PA raketa koje su ispaqene na wiho-
ve letelice, pogotovo oko grada Kanda-
milenijumu
har, na jugu zemqe, ali se ne mo`e re}i
da li su to bili stingeri, strele ili ~ak
igle. Bez ob zi ra na raz voj red uvo|ewe u operativnu upotrebu
jednog od najnovijih borbenih aviona
Zbog toga je Pentagon 2004. odobrio
sredstva u iznosu od 23 miliona dolara
za opremawe ~etiri transportna aviona
tipa C-17 sofisticiranim sistemom LA-
IRCM (Large Aircraft Infrared Countermeasu-
res, tj. IC protivmere za velike vazduho-
ve o ma efi ka snih
ra ke ta va zduhva zduh,
avi on ski top i te ka ko
ima bu du} nost.
P Typhoon II, situacija je veoma podse}a-
la na {ezdesete, kada neki operativni
lova~ki avioni, posebno presreta~i,
nisu imali topovskog ve} ~isto raketno na-
oru`awe. Poverewe u vo|ene rakete va-
zduhvazduh pokazalo se kao preuraweno,
plove), koji je usavr{ena varijanta siste-
jer one nisu ni izdaleka, u praksi, ispu-
ma AN/AAQ-24 Nemesis. LAIRCM automat-
ski otkriva, prati i ometa IC rakete
U uslo vi ma ka da stelt nile o~ekivawa.
Danas su rakete neuporedivo efika-
emitovawem laserskog zraka visokog in- teh no lo gi ja i upo tre ba snije, pa su neki britanski stru~waci po-
tenziteta, koji poga|a traga~ rakete i mislili kako je do{lo vreme da se izosta-
ometa sistem za samonavo|ewe. Pilot ne ve o ma de lo tvor nih vi topovsko naoru`awe sa aviona Typhoon
izvodi manevar izbegavawa rakete, ve} II u slu`bi britanskog ratnog vazduhoplov-
ga sistem samo obave{tava da je pretwa ma ma ca pre te da sma we
stva. Tome je sigurno doprinelo i kona~no
otkrivena i eliminisana. efi ka snost ra ke ta, odustajawe od projekta Aden-25, odnosno,
Veruje se da je sistemom Nemesis za- najnovijeg iz poznate serije avionskih to-
{ti}en i predsedni~ki avion, poznati Air top sva ka ko osta je pova Aden, prilago|enog municiji 25x137
Force One, a i helikopteri. Osim toga, mm (137 mm je du`ina ~aure), standardne u
planira se da u budu}nosti sva 943 tran- re zer vna op ci ja, Natou. Sre}om za britanske pilote, do to-
sportna aviona i avio-cisterne vazduho- ga nije do{lo i prihva}en je nema~ki top
plovstva SAD budu opremqeni LAIRCM- ko ju je ne mo gu }e
Mauser BK27, kalibra 27 mm sa nema~kog
om. Tro{kovi opremawa u po~etnoj fazi ome ta ti. Ako se to me ekvivalenta tog lovca.
iznosili su pet miliona dolara po avio-
nu, ali je, s obzirom na veliki broj lete- do da ju ni ska ce na i Ameri~ki gatling
lica, trebalo da se kasnije redukuju na
dva do tri miliona dolara. flek si bil nost topovi
Nekada{we oru`je ustanika u borbi Prvi avionski top nove generacije,
protiv Sovjeta danas je postalo jasna i pri me ne, za si gur no koji se jo{ nalazi u operativnoj upotrebi
prisutna opasnost'' za vojne i civilne }e mo jo{ du go pra ti ti na savremenim borbenim avionima, jeste
avione {irom sveta. ameri~ki M61 Vulcan. Radi na tzv. princi-
Dr Aleksandar MUTAVXI] wi hov raz voj. pu gatling, koji podrazumeva vi{ecevnu

39
konfiguraciju gde svaka cev ima zaseban
zatvara~. Kretawem unutar ku}i{ta, zatva-
ra~i klize po spiralnim `lebovima ~ime
se ostvaruje kretawe zatvara~a napred-na-
zad, tj. sve operacije rada su automatski:
hrawewe, zabravqivawe, opaqewe, izvla-
~ewe i izbacivawe prazne ~aure, koja se
potom vra}a u magacin municije.
Za hrawewe tih topova karakteri-
sti~no je da se municija unutar magacina ne
nalazi u redenicima, jer se na taj na~in te-
oretska brzina ga|awa ograni~ava na oko
4.000 met/min, ve} se zidovi ~aura me|u-
sobno dodiruju. Za okretawe kompletnog
sklopa koristi se spoqni izvor energije
elektromotor, tako da je pouzdanost na naj-
vi{em mogu}em nivou. Uz to, ostvaruju se
velike brzine ga|awa, koja kod topa M61
dosti`u 6.0007.200 met/min, {to, tako-
|e, zna~i da je verovatno}a poga|awa veo-
ma visoka.
Najve}i nedostatak te vrste topova je
relativno dugo vreme za koje oru`je dosti-
`e maksimalnu brzinu obrtawa. Ono kod
topa M61 iznosi 0,4 sekunde. Kako rafali
tokom vazdu{ne borbe traju oko jedne se-
kunde, topovi gatling, sa spoqa{wim izvo-
rom energije, ne mogu da dostignu teoretsku
brzinu ga|awa tokom te prve vitalne se-
kunde, zbog velike mase i inercije celog si-
stema. Iz tog razloga posledwa varijanta
M61A2 ima olak{anu konstrukciju i tawe
cevi, pa je vreme za koje se dosti`e puna
teoretska brzina ga|awa svedeno na 0,26
sekunde. Puna teoretska brzina ga|awa u
prvoj sekundi mo`e se posti}i ukoliko se
zavrti pre ulaska u vazdu{nu borbu.
Topovi M61 ugra|eni su na gotovo sve
aktuelne ameri~ke borbene avione: F-15,
F-16, F/A-18, dok je na najnovijim F/A-
18E/F i F/A-22 kori{}en M61A2.
Na bazi serije topova M61 razvije-
ni su i sna`niji topovi GAU-12, GAU-8 i
GAU-13. Top GAU-12 je kalibra 25 mm,
ima pet cevi i koristi se na juri{niku AV-
8B, a predvi|en je za ugradwu, u modifiko-
vanoj formi, i na F-35, vi{enamenskim
borbenim avionima nove generacije. Iako
40
Problemi
Tokom adaptacije lova~kih aviona
MiG-23 u juri{nike MiG-27 odlu~eno je
da se G[-23 zameni sna`nijim topom ka-
libra 30 mm, efikasnijim protiv ciqe-
va na zemqi. Kao logi~no re{ewe namet-
nuo se G[-6-30, ina~e kori{}en na bro-
dovima sovjetske ratne mornarice u ulo-
zi topa za blisku PVO broda. Prvi te-
stovi u vazduhu pokazali su kako su trzaj
i vibracije preveliki za avion. Naime,
de{avalo se da otka`e sva avionika, de-
formisana su vrata predweg to~ka staj-
nog trapa i o{te}ena sama struktura
aviona, a dolazilo je i do prestanka
hrawewa topa. Fragmenti granata lete-
nisu poznati precizni podaci za tu vari-
jantu topa, ipak se ne{to zna ga|a}e br-
zinom od 4.000 met/min, ima}e hidrauli~-
ni pogon, a borbeni komplet ~ini}e 180
metaka, za verziju aviona sa konvencio-
nalnim poletawem i sletawem (interna
ugradwa), i 220 za verziju sa kratkim i
vertikalnim poletawem i sletawem (ugrad-
wa u podvesnik).
Topovi kalibra 30 mm koriste najsna-
`niju avionsku municiju tog kalibra,
30x173 (173 mm je du`ina ~aure). Model
GAU-8 ima sedam cevi i koristi se na ju-
ri{niku A-10. Danas je to najsna`niji avi-
onski top i namewen je za protivoklopna
dejstva, pri ~emu se dejstvuje rafalima du-
Konsultant
Tokom hladnog rata, Amerikanci su
uporno tra`ili efikasno sredstvo pro-
tiv sovjetskih tenkova, kojih je bilo znat-
no vi{e nego {to ih je Nato imao u za-
padnoj Evropi. Nakon detaqnih analiza,
delimi~no zasnovanih na iskustvima iz
Drugog svetskog rata, zakqu~ili su da bi
odgovor mogao biti juri{ni avioni. Za
glavnog konsultanta pozvali su ~uvenog
Hansa Urliha Rudela, pilota, koji je svo-
jim bombarderom za obru{avawe Ju-
87G Stuka tokom izuzetno uspe{ne kari-
jere uni{tio pored jednog bojnog broda,
li su i do 200 m uvis, predstavqaju}i
opasnost po sam avion.
Re{ewe je na|eno top je posta-
vqen pod uglom 1o 13' prema dole u od-
nosu na osu trupa, oja~ana je konstrukci-
ja i ograni~ena brzina ga|awa na 4.000
met/min, (usled pregrejavawa cevi dola-
zilo je do detonacije municije u cevi).
Ipak, bilo je problema tokom operativ-
ne upotrebe. Tako se, na primer, avgusta
1980, nakon povratka sa ga|awa nisu
otvorila vratanca predweg stajnog tra-
pa MiG-27D i avion je morao da sleti na
nos. Godine 1990. na MiG-27K desilo se
sli~no, dok je u ~etiri navrata, 1988. i
1989, otkazivala elektronika, a pone-
kad se i zaglavqivao poklopac kabine.
`ine dve sekunde po relativno tankom oklo-
pqenom krovnom delu tenka pancirnom mu-
nicijom od osiroma{enog uranijuma. Zapa-
wuju}a je ukupna du`ina topa i municijskog
dobo{a iznosi 6,4 metara! GAU-13 je
wegova smawena ~etvorocevna verzija i
namewena je za monta`u u podvesnike. Me-
|utim, kori{}ewem iz tih podvesnika naru-
{ava se preciznost zbog pojave prekomer-
nih vibracija i u praksi se ne koristi.
krstarice, razara~a, 70 desantnih ~a-
maca i vi{e od 500 sovjetskih tenkova.
Wegov savet je bio: Pa, gospodo,
morate prvo da napravite top!".
Tako je i bilo. Amerikanci su naj-
pre napravili ogromni sedmocevni
GAU-8. U po~etku su postojale dve opci-
one brzine ga|awa 1.800 i 4.200
met/min ali je kasnije ostavqena samo
jedna od 3.900 met/min. Oko tog topa
projektovan je avion Fairchild A-10 Thun-
derbolt II, kojim je u Zalivskom ratu
19901991. uni{teno oko 1.000 tenko-
va, 2.000 vojnih vozila i 1.200 artiqe-
rijskih oru|a.
 Ruska re{ewa
Na osnovu zaplewenog primerka topa
M61, Sovjeti su stvorili sopstvene avion-
ske topove na principu gatling. Za razliku
od ameri~kih, za obrtawe topa koristi se
pozajmica gasa, ~ime se br`e posti`e teo-
retska brzina ga|awa. Tako|e, na taj na~in
{tedi se dragoceni prostor, jer nema spo-
qa{weg izvora energije.
Prvi sovjetski top te vrste bio je {e-
stocevni G[-6-23, kalibra 23 mm. U odno-
su na M61, on ima ve}u masu projektila i
brzinu ga|awa (~ak 10.000 met/min), ali je
po~etna brzina mawa i trajektorija nije
tako polo`ena. Koristi se na avionima Su-
24 i MiG-31, i jedini nedostatak je vrlo
ograni~en borbeni komplet od svega 260
metaka koji se potro{e za mawe od dve se-
kunde! Drugi je {estocevni G[-6-30 od 30
mm, koji ispaquje municiju ne{to mawe po-
~etne brzine od ameri~kog GAU-8, ima ve-
}u brzinu ga|awa (top je sposoban za 6.000
met/min, ali je na avionima ograni~ena na
Top GAU-7/A sa municijskim dobo{em
4.000), ali i znatno mawu masu topa ({to
je inicijalno stvaralo brojne probleme na
avionima MiG-27).
Rusi, pored gatling, upotrebqavaju i
druge principe rada, poput gast i principa
trzaja. Naime, pove}awem odli~nog dvocev-
nog topa G[-23, dobijen je G[-30-2, kori-
{}en na juri{niku Su-25. Radi na principu
klackalice trzaj jednog zatvara~a pokre}e
mehanizam drugog. Na taj na~in posti`u se ve-
like brzine ga|awa, bez prekomernog opte-
Avion JAS-39 gripen naoru`an sa
jednim topom Mauser BK-27,
montiranim u dowem delu trupa
re}ivawa komponenti topa. I kona~no, po-
sledwi ruski top, kori{}en na lova~kim i vi-
{enamenskim avionima MiG-29 i Su-27/30
jeste G[-301. Zanimqivo je da taj top kori-
sti princip trzaja sa veoma velikom brzinom
ga|awa od 1.800 met/min, koja je, zbog sma-
wewa optere}ewa i produ`ewa radnog veka,
umawena na 1.500 met/min. Posebna odlika
tog topa je kompaktnost i masa od neverovat-
nih 46 kg, {to je u nekim slu~ajevima ~ak iza-
zvalo o{te}ewa na avionima.
Zapadne zemqe nastavile su da kori-
ste revolverski principa rada, a tipi~ni
primer, i za sada komercijalno najuspe-
{niji avionski top, jeste nema~ki Mauser
BK27, neobi~nog kalibra 27 mm. Brzina
ga|awa je 1.700 met/min, a municija je, ia-
ko maweg kalibra od 30 mm, po kineti~koj
energiji gotovo ravna ruskoj od 30 milime-
Najsna`niji
Avionski top GAU-8 ima sedam ce-
vi i koristi se na juri{niku A-10. Danas
je to najsna`niji avionski top i namewen
je za protivoklopna dejstva, pri ~emu se
dejstvuje rafalima du`ine dve sekunde
po relativno tankom oklopqenom krov-
nom delu tenka pancirnom municijom od
osiroma{enog uranijuma. Zapawuju}a je
ukupna du`ina topa i municijskog dobo-
{a iznosi 6,4 metara!
Revolverski princip
Francuski GIAT 30M791 odlikuje
revolverski princip rada sa sedam ko-
mora i najve}om brzinom ga|awa za
jednocevni top, koja dosti`e ~ak 2.500
met/min. Nije tajna da je tokom razvoja
bilo potrebno re{iti niz problema
vezanih za pouzdanost tog oru`ja. Os-
im toga, taj top koristi novu municiju,
velike po~etne brzine i ne{to ve}e ki-
neti~ke energije od nema~ke municije
27 milimetara.
41

Municija kalibra 30 mm: ruska,
dva tipa {vajcarske za top Oerlikon KSA
i dve varijante ameri~ke za GAU-8/A
tara. Zahvaquju}i lak{em projektilu brzi-
na zrna je ve}a nego kod G[-30-1. Top se
koristi na avionima Tornado, Typhoon II,
Alphajet i JAS-39 Gripen.
Po performansama je jo{ impresiv-
niji francuski GIAT 30M791, koji je nasle-
dio poznate topove DEFA i ugra|uje se u Ra-
fale.
Perspektiva
Bez obzira na razvoj veoma efikasnih
raketa vazduhvazduh, avionski top i te ka-
ko ima budu}nost. U uslovima kada stelt
tehnologija i upotreba veoma delotvornih
mamaca prete da smawe efikasnost rake-
ta, top svakako ostaje rezervna opcija, ko-
ju je nemogu}e ometati. Naravno, avionski
radar koji se koristi, izme|u ostalog kao
ni{anski, mogu}e je ometati, ali je nemogu-
}e ometati IC senzore koji su sve prisut-
niji na borbenim avionima (na ruskim su
standardni) i mogu se pored radara kori-
stiti za ni{awewe.
Ne treba zaboraviti da je rakete va-
zduhvazduh nemogu}e koristiti i nerenta-
[estocevni top
M61A1 pored aviona
F-16
bilno ispaqivati u funkciji prizemqiva-
wa aviona koji je naru{io vazdu{ni pro-
stor. Za to je top idealan. Tako|e, u po-
sledwim sukobima u kojima glavnu ulogu
igra inteligentno oru`je, i gde je protiv-
nik izrazito tehni~ki inferioran (npr. u
Avganistanu), ameri~ki avioni su u nekoli-
ko situacija bili prinu|eni da topovima
pru`aju vatrenu podr{ku trupama na ze-
mqi, pri ~emu se pokazuje jo{ jedna va`na
prednost smawen je rizik po sopstvene
trupe u odnosu na bombe i rakete.
Budu}i topovi }e verovatno biti jed-
nocevni, visoke brzine ga|awa, velike po-
~etne brzine projektila i kalibra ve}eg od
Top G[--6-30
ispod trupa
aviona
MiG-27K
Klackalica
Pove}awem odli~nog ruskog dvo-
cevnog topa G[-23 dobijen je G[-30-2,
kori{}en na juri{niku Su-25. Radi na
principu klackalice trzaj jednog za-
tvara~a pokre}e mehanizam drugog. Na
taj na~in se posti`u velike brzine ga-
|awa, bez prekomernog optere}ivawa
komponenti topa.
20 milimetara. Naime, tehnolo{ki napre-
dak je obezbedio da i topovi ve}eg kalibra
imaju relativno veliku brzinu ga|awa tako
da su ve}i kalibri po`eqni sa stanovi{ta
efikasnosti na ciqu. To va`i ne samo za
tenkove i ciqeve na zemqi uop{te, ve} i za
borbene avione, koji su s vremenom postali
strukturno ~vr{}i, obezbe|uju}i neophodne
performanse i manevarske karakteristike.
Ne treba zaboraviti ni tehnolo{ki
prodor na poqu municije. Primena tele-
skopske municije pojednostavquje manipula-
ciju mecima, pa se dobija prostiji mehani-
zam topa, koji bi u perspektivi omogu}avao
ve}u brzinu ga|awa. Ne treba zaboraviti
ni na pove}awe po~etne brzine i u{tedu na
prostoru. Sve u svemu, niska cena, fleksi-
bilnost primene i otpornost na ometawe u
svakom slu~aju garantuju da }emo jo{ dugo
pratiti razvoj avionskih topova.
Sebastian BALO[
15. jul 2008.
T E R E N S K A
Pouzdani i robusni
Voj ska Sr bi je u svom
in ven ta ru sa da ko ri sti,
kao naj broj ni ja te ren ska
vo zi la, au strij ske
pin cga u e re i pu ho ve.
Ma wi broj pu ho va je
po re klom iz ne ma~ kog
pro iz vod nog lan ca.
Re~ je o vo zi li ma
sta rim i po tri de set
go di na i uve li ko se
o~e ku je mo der ni za ci ja
vo znog par ka.
V O Z I L A ( 3 )
vadeset godina Jugoslovenska narodna
armija (od 1971. do gra|anskog rata)
D snabdevala se terenskim vozilima
proizvedenim u austrijskoj firmi
[tajer-Dajlmer-Puh (Steyer Daimler
Puch). Re~ je o vozilima od jedne tone
nosivosti, popularnim pincgauerima (Pinz-
gauer), i od tri ~etvrtine tone terenskim
vbozilima puh. I danas su ti terenci u vo-
znom parku Vojske Srbije i nema pripadni-
ka na{ih oru`anih snaga koji se nije vozio
bar jednim od wih.
Pincgauer
Austrijske firma [tajer-Dajlmer-
Puh postoji od 1889. godinu kada se Johan
Puh bavio izradom bicikala. Poslovi su se
s vremenom pro{irili i na motore, pozna-
te i na na{im prostorima. Prvi poku{aj
da u|u na tr`i{te terenskih vozila, pri-
marno vojne namene, u [tajer-Dajlmer-
Puh u~inili su 1958. kada je u Gracu otvo-
rena proizvodna linija za vozilo nosivo-
sti pola tone halfinger, prihva}eno u au-
strijskim i {vajcarskim oru`anim snagama
zbog pogodnosti za slu`bu po brdsko-pla-
ninskim terenima. U nameri da zadr`e me-
sto na tr`i{tu Austrijanci su, koriste}i
sva dobra iskustva i tehni~ka re{ewa sa
halfingera, 1965. izradili prototip vo-
zila nosivosti od jedne tone, sli~nog pret-
hodniku.
Ime novog vozila izabrano je u skla-
du sa o~ekivanim osobinama nazvano je
pincgauer po rasi planinskih kowa. Od vo-
zila se tra`ila visoka prohodnost na
uskim i strmim planinskim putevima i ro-
busnost. Zato pincgauer ima nizak centar
te`i{ta i visoke uglove predweg dela vo-
zila, prilago|ene savladavawu visokih
prepreka pod uglom do 45. Vozilo mo`e da
se kre}e i pod bo~nim nagibom od 43,5.
Od 1971. do 1985. godine u fabrici
u Gracu proizvedeno je 18.349 pincgauera
prve generacije sa benzinskim motorom u
dva osnovna modela 710 sa pogonskom
konfiguracijom 4h4 i 712 sa konfiguraci-
jom 6h6.
Osnovni model 710M sa platnenim
krovom mo`e da prevozi do 10 qudi ili da
vu~e teret od 5.000 kg na putu, odnosno
1.500 kg izvan puta. Model 710T koristi
se za prevoz tone tereta, a 710K ima ~vr-
43

Vozilo veze pincgauer 710K na aerodromu Batajnica
stu kabinu. Za sanitetsku slu`bu izra|ene
su dve verzije: 710AMB-Y, sa fiksnom ~vr-
stom kabinom, i 710AMB-S, sa kabinom ko-
ja se mo`e skinuti za nezavisan prevoz na
drugom vozilu ili vazdu{nim putem. Troo-
sovinci su izra|ivani za prevoz do 14 qu-
di, do 1.500 kg tereta i kao pokretne radi-
onice i vatrogasna vozila.
Od 1986. godine proizvodili su se
pincgaueri II generacije model 716 4h4 i
model 718 6h6 sa folksvagenovim turbo-
dizel motorima i nizom tehni~kih novina.
Do prekida proizvodwe 1999. godine u
Gracu je izra|eno vi{e od 24.000 ovih vo-
zila.
Nosilac prava na pincgauera od 2000.
godine postaju britanske i ameri~ke firme.
Iz [tajer-Dajlmer-Puha proizvodwu su
prebacili u britansku firmu ATL, a od
2005. godine pincgauer pripada ameri~koj
firmi Stjuart end Stivenson. U narednoj
promeni vlasni{tva, godinu dana kasnije,
taj terenac se na{ao na listi proizvoda
Armour Holdingsa koji se od 2007. inte-
grisao u BAE Lend Sistem mo}nu firmi u ko-
joj su udru`ene desetine proizvo|a~a sred-
stava ratne tehnike i ostalih namenskih
proizvoda. Proizvodwa pincgauera nasta-
vila se u gradu Gildorfu. Svi proizvo|a~i
su do sada korisnicima predali oko 30.000
pincgauera I i II generacije.
Sada se pincgauer proizvodi za po-
trebe britanskih oru`anih snaga kao za-
mena za land rover difender i jednoton-
ske modele land rovera. Koristi se kao
univerzalno terensko vozilo i za vu~u la-
kih oru|a 105 mm L118. Britanske jedinice
razme{tene u misiji ISAF u Avganistanu ko-
riste od 2007. godine patrolna vozila 6h6
vektor koja mogu da pre`ive pogodak zrna
7,62 mm ili par~adi mina.
Pod pritiskom konkurentskih novih
vozila stari dobri pincgauer i daqe se
dobro dr`i na tr`i{tu, ~ak se pojavquju i
novi korisnici. Naime, BAE Lend Sistem
poku{ava da proda pincgauer ameri~kim
marincima kao vozilo za vu~u lakih haubi-
ca kalibra 155 mm M777.
Nestandardni doma}i
terenci
Osim vozila uvedenih u naoru`a-
we u zna~ajnim koli~inama, u inventaru
VS od po~etka ove dekade nalazi se ne-
koliko modela terenaca kojih je veoma
malo, poput nekoliko primeraka land
rover defendera 110 iz Protivterori-
sti~kog bataqona iz Pan~eva.
Famozna porodica terenskih au-
tomobila land rover vodi poreklo od
prvog malog sandu~astog vozila iz 1948.
godine. Britanske oru`ane snage odlu-
~ile su se za to vozilo kao naslednika
ratnog veterana vilisa. Land roveri su
ve} pedesetih godina preplavili tr`i-
{te. Osim u mati~nom pogonu proizvode
se po licenci u 14 fabrika {irom sve-
ta. Sada se land roveri izra|uju u fa-
brici koja se od 2008. godine nalazi na
listi imovine firme Tata sa sedi-
{tem u Indiji i vi{e nisu presti`na
britanska marka.
U MUP-u Srbije i Bezbednosno-in-
formativnoj agenciji koristi se land
rover difender koji se izra|uje u dve
podvarijante difender 90 i difene-
der 110 sa osovinskim razmakom od
2,36 m i od 2,79 m. Za @andarmeriju su
difenderi 110 modifikovani u naoru-
`ana patrolna vozila sa mitraqezima
12,7 mm M2HB brauning i 7,62 mm M84.
Vojska Srbije ima poneki primerak
xipa ~iroki (Jeep Cherokee), tojota land
kruzera (Toyota Land Cruiser) iz vi{e ge-
neracija, te drugih vozila koja zbog ma-
lobrojnosti ne predstavqaju standard-
nu opremu. Sudbina tih vozila zavisi od
skromnih zaliha rezervnih delova. Ko-
riste se uglavnom za potrebe komandi i
ustanova vojske.
Na Balkanu
U Jugoslovenskoj narodnoj armiji od-
mah su primetili vozila namenski predvi-
|ena za brdsko-planinske terene, pa je ta-
da{wa SFRJ postala jedan od prvih kori-
snika pincgauera, ve} od 1971. godine. Uve-
zeno je 3.975 komada u modelima 710M sa
mekim krovom (sa ceradom) i 710K sa za-
tvorenom metalnom karoserijom. Naj~e{}i
korisnik modela 710M bile su jedinice voj-
ne policije. Model 710MS koristi se u sa-
nitetskoj slu`bi, a 710K je u JNA modifi-
kovan u vozila veze (oni iza oznake modela
nose oznaku radio-ure|aja KZS-2/1, RRS-
200/1, RRS-800/1, RRS-9, RTPS-100/3 i
TLVS-16).
Oklopqeni pincgauer 710M
iz 72. specijalne brigade 1998. godine
15. jul 2008.
 Na po~etku gra|anskog rata, 1991. go-
dine, bataqoni vojne policije na terenu su
vrlo ~esto koristili pincgauere i ~ak sa
tim vozilima ulazili u borbe. Bez za{tite
bili su izlo`eni vatri protivnika pa su
neki pincgaueri dobili ~eli~ne plo~e na
bokovima. Takvi terenci kori{}eni su u
Prvoj lakoj pje{adijskoj brigadi iz Bijeqi-
ne. U 72. specijalnoj brigadi se krajem de-
vedesetih nalazio pincgauer 710M sa za-
{titnim plo~ama na predwem delu vozila i
prostoru za posadu za koju su izra|ene pu-
{karnice.
Robusni pincgaueri koriste se u Voj-
sci Srbije i danas, i pored niza godina ko-
je su proveli u slu`bi u miru i ratu. Pored
modela 4h4 koristi se i nekoliko vozila
6h6 u sanitetskoj nameni.
Osim na{e vojske, pincgauera ima i u
svim oru`anim snagama nastalim na pro-
storu biv{e SFRJ. Po pravilu nisu naru- Sanitetsko vozilo
~ivani novi ve} su kori{}ena vozila na- Korisnici
sle|ena iz inventara JNA. ma baze lako se prepoznaju me|u ostalim
Na listi vojnih korisnika pincga- savremenim terencima po osobitom ~etvr-
Vozilo G uera su Austrija, Bolivija, Bosna i tastom nema~ki strogom obliku.
Hercegovina, Crna Gora, Holandija, Hr- Vozilo G" sa platformom W460 pro-
Iranski {ah Reza Pahlavi ~esto se vatska, Malezija, Makedonija, Novi Ze- izvodilo se od 1979. do 1991. godine. Do
li~no brinuo za izbor sredstava potrebnih land, Srbija, [vajcarska, Velika Bri- 1991. u ponudi su bili modeli sa bazom od
vernoj oru`anoj sili. On li~no, postarao tanija, Venecuela. 2.400 mm (model SWB) i 2.850 m (model
se da Mercedes-Bens po~etkom sedamdesetih Najve}i korisnici vozila G su LWB) sa vratima samo za voza~a i suvo-
zapo~ne projektovawe terenca nosivosti Australija, Austrija, Bosna i Hercego- za~a ili sa ~etvoro vrata i sa velikim iz-
0,75 tone. Na radnom stolu vozilo su ozna- vina, Bugarska, Crna Gora, Danska, borom dizel i benzinskih motora. Vozila
~avali velikim slovom G, skra}enicom od Estonija, Finska, Francuska, Gr~ka, za vezu i sanitet izra|ivana su i sa bazom
nema~ke slo`enice za terensko vozilo ge- Holandija, Hrvatska, Kanada, Kipar, od 3.120 i 3.400 mm sa standardizovanom
landvagen (Gelndewagen). Razvoj i proiz- Luksemburg, Ma|arska, Makedonija, paletom na teretnom prostoru.
vodwu Nemci su 1975. godine podelili sa Norve{ka, Poqska, SAD, Singapur, Od 1990. odnosno 1991. proizvode se
firmom [tajer-Dajlmer-Puh, ovla{}enom Slovenija, Srbija, [vajcarska. vozila G sa platformom sa stalnim pogo-
da na vozila iz vlastite serije postavqa nom na sva ~etiri to~ka i ja~im motorom
masku sa znakom firme pod imenom puh. W463, odnosno W461, sa pogonom na zad-
Bez obzira na to gde se proizvodi vo- Pinc iz izvi|a~ko-diverzantskog bata- woj osovini, sa ru~nim izborom pogona na
zilo G, alijas puh, pokazalo se kao robu- qona iz Pan~eva sva ~etiri to~ka. Razlike u izboru plat-
sno i pouzdano za desetine korisnika. Svi forme vide se na prvi pogled u predwem
modeli sa razli~itim motorima i du`ina- delu vozila maska kod W463 izra-
|uje se samo u crnoj boji bez obzi-
ra na boju vozila. Po pravilu,
W463 su u dr`avnim slu`ba-
ma i ministarstvima bila
luksuzna presti`na vo-

45
zila za prevoz va`nih li~nosti. Od 2007.
godine u nema~kom lancu proizvodi se mo-
del GL sa tri reda sedi{ta, a stari model
G i daqe se mo`e dobiti iz austrijske
proizvodwe.
Tokom godina vozilo G je stalno usa-
vr{avano primenom novih ure|aja, pre
svega zbog potreba zahtevnog civilnog tr-
`i{ta. Za uniformisana lica zahtevani
standarda nisu visoki, ali su u savreme-
nim uslovima vozila G neretko za{ti}e-
na od zrna pe{adijskog naoru`awa.
Nema~ke oru`ane snage su veliki ko-
risnik militarizovanog vozila G" sa ime-
nom vuk (Wolf), izra|enog u pedesetak na-
menskih varijanti. Nema~ki specijalci
prevoze se vozilima AGF (nema~ka skra}e-
nica za izvi|a~ko-borbeno vozilo), odno-
sno serval. U firmi Rajnmetal" modifi-
kovali su volfove na koje su ugradili te-
{ki mitraqez 12,7 mm M2HB brauning
(Browing) i dva mitraqeza 7,62 mm MG3.
Francuska se odlu~ila za licencu
proizvodwu G u pogonima Pe`oa, ali su
sa~uvali nacionalni ponos i nizom modi-
fikacija prilagodili ga vlastitim potre-
bama. To su vozila pod oznakom pe`o P4
VLTT (skra}enica za lako vozilo za sve te-
rene) sa francuskim benzinskim motorom,
snage 58,1 kW i dizel motorom snage 51,9
kW na modelu P4D. Gr~ka tako|e proizvodi
vozilo G po licenci u fabrici ELBO.
Oba pogona za licencu proizvodwu snab-
devana su elementima vozila proizvede-
nim u Gracu. Za francuski lanac izra|eno
je 12.500 setova, a za gr~ki 11.000.
Kana|ani u Avganistanu koriste G
270CDI sa jednom tonom modularnog oklo-
pa. Za za{titu baza i izvi|a~ke zadatke u
kontinentalnom delu SAD, ostrvu Okina-
Posebno modifikovani puh iz
Protivteroristi~kog bataqona VS
u akciji osloba|awa talaca iz autobusa
va, Koreji, Avganistanu i Iraku, Puh sa kratkim me|uosovinskim rastojawem
ameri~ki marinci koriste vozi- i sa dvoje vrata iz
la IFAV (Interim Fast Attack Vehicle vojne policije VS
prelazna brza udarna vozila),
bazirana na vozilu G 290GDT,
naoru`ana automatskim baca~em
granata kalibra 40 mm Mk 19.
Na{i puhovi
Zbog ka{wewa osvajawa do-
ma}e proizvodwe novih terenskih
vozila nosivosti 0,75 tone,
1984. preduzete su interventne
nabavke na stranom tr`i{tu. Iz-
uzetna iskustva sa pincgauerom
bila su odli~na preporuka za
[tajer-Dajlmer-Puha, pa su iz
Graca naru~ena 204 komada puha
300GD 6 i 300GD 3. Te koli~ine
nisu bile ni izbliza dovoqne za
zamenu AR-55 i FIAT-1107JD koji
su ostali dominantna terenska
vozila. Novim puhovima su se naj-
~e{}e prevozili visoki oficiri,
deo vozila sa platnenim krovom
na{ao se u vojnoj policiji, a po-
neki puh sa ~vrstom karoserijom,
bez prozora na zadwem delu, pre-
tvoren je u vozilo veze. Naknadno
su, 1998. godine, uvezena vozila
za prevoz visokorangiranih ofi-
cira i zvani~nika, koja su bila u
crnoj boji za razliku od ostalih
puhova, izvorno obojenih u sivo- Iz 5. bataqona vojne policije VS
maslinastu.
Vojska Srbije poseduje puhove u vari- U Protivteroristi~kom bataqonu iz
jantama 300GD3, 300GD6 i 300GD10 i dve Pan~eva nalazi se jedno vozilo modifiko-
varijante za prevoz va`nih li~nosti puh vano 2001. godine nameweno za prilaz ob-
300GD3-LUX i 300GD-6-LUX. jektu dejstva.
Aleksandar RADI]
 R A T N E M O R N A R I C E S V E T A

Pomo
Ko ji su to ~u ve ni bro do vi
i pod mor ni ce svo jom
ve li ~i nom, le po tom ili
ne u o bi ~a je nom grad wom
obe le `i li vre me u ko me su
po sto ja li ili u ko me jo{
po sto je? Predstavqamo ne ka
od tih plo vi la, po mno go
~e mu naj na sve tu.

Najve}i
ratni brod
Nije te{ko pogoditi da je to nosa~
aviona i da je zemqa koja ga poseduje SAD.
Re~ je o ~uvenoj klasi nosa~a aviona nimic
(Nimitz), koji predstavqaju najve}e ratne
brodove na svetu. Iako bi neko pomislio
kako bi u toj kategoriji trebalo da se na|e
neka krstarica ili razara~, pa mo`da i
davno zaboravqeni bojni brodovi, to me-
sto, po deplasmanu, pripada upravo nosa-
~u aviona.
Sem {to imaju definitivno najve}u
istisninu (koli~ina vode koja bi se preli-
la iz mora kada brod zaplovi), cca Nosa~i aviona klase Nimic po~eli su je komandovao ameri~kom Pacifi~kom flo-
100.000 tona, te brodove ubrajamo i u naj- da se grade jo{ davnih {ezdesetih. Zapra- tom u Drugom svetskom ratu i svojom bri-
du`e, a svakako i u brodove sa najve}om po- vo, kobilica prvog u seriji od deset nosa~a qantnom strategijom pobedio Japan.
sadom. Mo`da bi brod iz te klase trebalo aviona polo`ena je 22 juna 1968, a nosa~ Brodovi izgra|eni u toj seriji imaju
staviti izvan konkurncije, jer on zapravo aviona Nimic u{ao je u operativnu upotre- slede}a imena i oznake: Nimitz CVN 68,
nema takmaca me|u ostalim nosa~ima avi-
bu 1975. godine. Posle wega, do dana{weg Dwight D. Eisenhower CVN 69, Carl Vinson
ona u svetu.
Od Drugog svetskog rata SAD imaju
dana u operativnoj upotrebi nalazi se jo{ CVN 70, Theodore Roosevelt CVN 71, Abra-
najbrojniju flotu nosa~a aviona. Nijedna devet takvih ~eli~nih grdosija (ukupno deset ham Lincoln CVN 72, George Washington
druga mornarica nije mogla da ih sustigne, nosa~a aviona te klase). Treba napomenuti CVN 73, John C. Stennis CVN 74, Harry S.
pa ni mornarica nekad mo}nog Sovjetskog da je ta klasa nazvana po ~uvenom admiralu Truman CVN 75, Ronald Reagan CVN 76 i
Saveza. Klasteru V. Nimicu (Chester W. Nimitz), koji George H. W. Bush CVN 77.

Xinovska podmornica
Tu titulu s ponosom nosi nekad sovjet-
ska, a danas ruska podmornica klase Taj-
fun (Typhoon), koja ide u red nuklearnih
podmornica nosa~a balisti~kih raketa.
Podmornice te klase izgra|ene su u jeku
hladnog rata. Gradwa prve zapo~ela je
1977, dok je u operativnu upotrebu uvede-
na krajem 1981. godine. Od tada do 1989.
godine, u razmacima od jedne do dve godi-
ne, u operativnu upotrebu uvedeno je {est
takvih gigantskih plovila. One su svojim
dizajnom najvi{e zapawile i zbunile za-
padne vojne analiti~are, jer su balisti~ke
rakete sme{tene spreda, a ne otpozadi, gde
su se nalazile na svim dotada{wim pod-
mornicama.
Postoji ~itav niz inovacija koje su
provedene na toj jedinstvenom plovilu. Sve
dotada{we, ali i kasnije izgra|ene pod-
mornice imaju jedan cilindar trupa i ra-
kete koje se nalaze sa zadwe strane, dok je
trup podmornice klase Tajfun sa~iwen od
dva glavna cilindra trupa koji su posta-
vqeni paralelno, a oko wih je napravqen
glavni trup podmornice, oblo`en plo~ama
kako bi upijale zvuk koji dopire iz podmor-
48
nice. Tako|e, navodi se da je unutra{wost
podeqena na pet trupova u kojima je sme-
{tena posada, a oni (trupovi) su pak pode-
qeni u 19 sekcija. Takav raspored unutra-
{wih cilindara trupa dozvoqava podmor-
nici ve}u borbenu `ilavost. Ukoliko do|e
do proboja jednog trupa, posada mo`e da se
evakui{e u drugi i obezbedi nastavak bor-
bene misije. Taj ogromni prostor omogu}a-
va i veliki komoditet posade, ukqu~uju}i
saunu i bazen. Zbog takvog rasporeda ci-
lindara, podmornica je izuzetno {iroka.
Va`no je re}i da je upotreba titaniju-
ma u gradwi omogu}ila ve}u ~vrstinu unu-
tra{wih cilindara, a i dela za sme{taj
torpeda i dela u kome se nalaze komandni
i komunikacioni sistemi.
Ovo nisu jedine inovacije ugra|ene u
tu jedinstvenu podmornicu. Sam most je vr-
Nimic
Deplasman: od 90.000 do vi{e
od 100.000 tona (zavisno od samih
brodova)
Dimenzije: 332,9 h 40,8 h ,9 m
(maksimalne dimenzije najve}ih u klasi)
Pogon: dva nuklearna reaktora
koji pokre}u ~etiri parne turbine,
snage 209 MW, ~etiri pomo}na dizel-
motora, snage 8 MW, ~etiri propelera
Brzina: 30+ ~vorova
Posada: 3.200 ~lanova (180
oficira) + 2400 ~lanova leta~kog
osobqa (320 oficira)
Naoru`awe:
dva do tri osmocevna lansera
PVO raketa Sea Sparrow, dometa do
8 Nm;
dva RAM dvadesetjednocevna
lansera, dometa 5,2 Nm (na brodovima
CVN 68, 69 i 76)
~etiri {estocevna topa Vulkan
Phalanx, dometa do 1.5 km za protivra-
ketnu odbranu (zamewuju se RAM siste-
mima)
Broj aviona koji nosi:
90 aviona i helikoptera
(zavisno od tipa misije)
lo velikih dimenzija i na wemu se ne na-
laze hidroplanska krila za upravqawe.
Ona su otpozadi iza propelera i spreda,
ali tako da napred mogu da se uvuku u telo
trupa. Razlog takve gradwe je to {to je
predvi|eno da podmornica deluje u zoni
arkti~kog leda, pa mora da probije do tri
metra debelu ledenu koru, izroni, ispali
svoje rakete i uni{ti ciqeve.
Da bi efekat takvog napada bio {to
ve}i, podmornice klase Tajfun opremqene
se ~uvenim balisti~kim raketama SS-N-20
Sturgeon, od kojih svaka nosi po 10 neza-
visno vo|enih bojnih glava (MIRV) ja~ine
od 100 kT.

Pomornik
Deplasman: 470 tona stan-
dardan, 525 t pun
Dimenzije: 56,2 h 2,3 h 2 m
Pogon: pet gasnih turbina po
10. 000 hp, tri propelera, 4 h 100
kW generatori
Brzina: 6063 ~v strela -3 (32 rakete)
Najve}a lebdelica
Tajfun
Deplasman: oko 20.000 tona u
povr{inskoj vo`wi (po nekim podacima
i do 48. 000 tona u zarowenoj vo`wi)
Dimenzije: 170172 h 2323,3 h
1111,5 m
Pogon: dva nuklearna reaktora
snage po 190 mW, dve parne turbine po
50.000 hp, dva sedmokrilna propelera
u sapnicama
Brzina: 1216 ~v u povr{inskoj
vo`wi, 2527 ~v u podvodnoj vo`wi
Naoru`awe: 20 raketa SS-N-20
Sturgeon, dometa 8.300 km, 10 MIRV po
100 kT svaka, ~etiri TC 533 mm i dva
TC 650 mm sa 22 protivpodmorni~ke
rakete SS-N-15 ili SS-N-16 i 12 tor-
peda
Posada: 150 ~lanova (50 oficira)
Broj aktivnih jedinica: tri, i sve u
Severnoj floti
Radijus: 300 Nm, pri brzini
od 55 ~v; pet dana
Posada: 2123 ~lana
Naoru`awe: 2/XXII 140 mm
lansera nevo|enih raketnih zrna
(132 rakete)
2/VI topa 30 mm
2/IV lansera PVO raketa SA
Mornarica Sovjetskog Saveza, odno-
sno Rusije, dr`i jo{ jedan rekord u veli~i-
ni imaju najbr`e desantno-iskrcno sred-
stvo na svetu lebdelicu pomornik. To plo-
vilo je dizajnirao ~uveni zavoda ALMAZ iz
Sankt Petersburga. Projektovano je tako da
izvr{ava zadatke brzog transporta qud-
stva i materijala na neprijateqevu obalu,
tokom operacija pomorskog desanta. Tako-
|e, brod je opremqen tako da pru`a vatre-
nu podr{ku iskrcanim trupama, a u izuzet-
nim slu~ajevima mo`e da se koristi i kao
minopolaga~.
Trup tog plovila veliki je ponton, ob-
lika kvadra, podeqen uzdu`nim pregradama
na tri dela. U centralnom delu je teretno
odeqewe, u kome se prevoze tenkovi, odno-
sno oklopna ili neka druga vozila, zavisno
od situacije u kojoj se upotrebqava. Druga
dva odeqewa koriste se za glavne i pomo}-
ne pogonske ma{ine, za prevoz vojnika,
brodsku posadu i za ostale brodske potre-
be. Trup broda je za{ti}en lakim oklopom,
kako bi posadu i mornari~ku pe{adiju tokom
transporta {titio od streqa~ke paqbe i
gelera.
Glavna odlika lebdelica jeste {to one
prakti~no klize preko vodene povr{ine, {to
im, tako|e, omogu}ava da se kre}u i po pla-
`i, po mo~varnom tlu i po nekim drugim rav-
nim podlogama, ali i preko prepreka visine
do dva metra. Da bi mogle sve to da ostvare,
lebdelice imaju jake pogonske ma{ine koje
razvijaju brzinu ve}u od 60 ~vorova.
Visokotemperaturske gasne turbine
nalaze se u trupu broda. One pokre}u pro-
pelere za podizawe (hovercraft efect lebde-
we nad povr{inom), ali i za upravqawe
lebdelicom u vo`wi. ^etiri propelera,
pre~nika 2,5 metra, nalaze se u trupu i slu-
`e za podizawe lebdelice i odr`avawe va-
zdu{nog jastuka, dok se tri velika propele-
ra (po kojima se lebdelice i prepoznaju) na-
laze na krmenoj strani lebdelice. Ti gigant-
ski ~etvorokrilni propeleri, prome-
wivog koraka, sa mogu}no{}u promene
strane okretawa, pre~nika 5,5 me-
tara u sapnicama, omogu}avaju da se
brod kre}e stalnom brzinom od 60 ~vorova
po gotovo svakom terenu.
Te lebdelice, prepoznatqive po veli-
~ini koja im omogu}ava izuzetne desantne
u~inke, na brawenu obalu prevoze i iskr-
cavaju ~ak tri tenka (dok ameri~ke lebdeli-
ce LCAC imaju mogu}nost prevoza samo jed-
nog tenka). U slu~aju da se tenkovi ne prevo-
ze, onda imam mesta za slede}e kombinaci-
je oklopnih vozila i pe{adije: osam BMP-
2, 10 oklopna transportera BTR-70 sa 140
vojnika i 360 pripadnika mornari~ke pe-
{adije u teretnom odeqewu.
I naoru`awe tog plovila je impozant-
no. Za podr{ku iskrcanim trupama na oba-
li, brod je opremqen sa dva dvadesetdvoc-
vna lansera nevo|enih raketnih zrna, ali i
sa dva {estocevna topa sa rotiraju}im ce-
vima, koja se mogu koristiti i za protivra-
ketnu odbranu broda. Za odbranu od dejstva
iz vazduha brod je opremqen sa dva ~etvoro-
struka lansera PVO raketa igla.
Jedina mana tog giganta me|u brodovi-
ma jeste kratak radni vek pogonskog sistema.
Od predvi|enih 500 radnih sati, wegov rad-
ni vek se svede na svega 50 kad se brodom
prevoze tri, umesto jednog tenka.
Ne postoje sasvim precizni podaci o
tome koliko je tih lebdelica izgra|eno, ali
se barata brojem od 10 do 15. Pretposta-
vqa se da se u ratnoj mornarici Rusije na-
laze tri broda, ali im status nije defini-
san (ili nisu u operativnoj upotrebi ili su
u statutu rezerve). U ratnoj mornarici
Ukrajine nalaze se dva takva broda, dok je
najve}i korisnik tih plovila ratna morna-
rica Gr~ke, koja ih ima ~ak ~etiri. Ina~e
Gr~ka je jedna od retkih zemaqa Severnoa-
tlantskog saveza koja otvoreno nabavqa
oru`ane sisteme proizvedene u Rusiji.
Dra{ko DURKOVI]
49
 A V I O N I
Posledwi
doma}i lovac
istorija
Od mah po uspe {nom
pro jek to va wu lo va~ kog
avi o na S-49A i pre da ji
do ku men ta ci je za iz ra du
pro to ti pa i se ri je,
Kon struk tor ska gru pa br. 1
Ge ne ral ne di rek ci je
va zdu ho plov ne in du stri je
do bi la je za da tak da
raz vi je vi {e pro je ka ta
lo va~ kih avi o na. Bi lo je to
nu `no jer ni su ima li
re zer vnih ko li ~i na mo to ra
VK-105PF2, na o ru `a wa i
opre me za ve }u se ri ju.
Avi on S-49C vi nuo se
23. av gu sta 1952. na pr vi
prob ni let. To kom svo je
isto ri je, pra }e ne broj nim
ne do sta ci ma, pre prav ka ma,
is pi ti va wi ma i
mo di fi ka ci ja ma, ne ki ma je
bio mu ka, ali i odli~na
{kola za savladavawe
leta~kih ve{tina.
50
K A R U S S
onstruktorska grupa br. 1 Konstruk-
K torskog biroa Generalne direkcije va-
zduhoplovne industrije (GDVI), koju su
predvodili in`. Kosta Siv~ev, potpu-
kovnik in`. Svetozar Popovi}, major
in`. Slobodan Zrni}, dobila je 22. decem-
bra 1948. zadatak da konstrui{e novi lo-
va~ki avion metalne konstrukcije sa moto-
rom Hispano Suiza 12Z-17. Trebalo je da to
bude vrhunski avion u kategoriji klipnih lo-
vaca pogowenih linijskim motorom snage do
1.800 KS. Idejni projekat, obele`en kao S-
50, predat je u junu 1949. godine GDVI-u i
Komandi jugoslovenskog ratnog vazduhoplov-
stva (Komandi JRV) na razmatrawe. U me|u-
vremenu je rukovodstvo vazduhoplovne indu-
strije, uz saglasnost Komande JRV, poku{a-
valo da, preko dobavqa~a u inostranstvu,
obezbedi adekvatan tip motora u dovoqnoj
koli~ini za novi avion.
Zbog problema oko nabavke motora
Vazduhoplovni savet doneo je odluku da se
prekine rad na projektovawu novog aviona
S-50 i pristupi konstruisawu metalnih mo-
difikacija S-49. Prema situaciji koja se iz
dana u dan mewala konstruktori su radili
na idejnim projektima aviona u slede}im va-
rijantama: S-49B (sa motorom DB-605A), S-
49C (sa motorom Hispano Suiza H. S. 12Z-17),
S-49D (sa motorom Allison) i S-49E (sa mo-
torom Rolls Royce Merlin). Sem toga, izra|en
je i idejni projekat sa pretprojektom aviona
S-51, koji je omogu}avao primenu svih tipo-
4 9 C
va klipnih motora snage izme|u 1.500 i
2.000 KS (sa vodenim i sa vazdu{nim hla|e-
wem), te no{ewa najraznovrsnijeg naoru`a-
wa i opreme.
Na tim zadacima ra|eno je do kraja
1949. godine, kada je u GDVI nalo`eno da se
obustave daqi radovi i po~ne sa konstrui-
sawem metalnog lova~kog aviona S-49C sa
motorom H. S. 12Z-17 (koji su u me|uvremenu
Francuzi prihvatili da isporu~e). Zahtevom
za no{ewe i bombarderskog naoru`awa avi-
on je klasifikovan kao lovac bombarder!
I pored tako definisanih uslova, po
nalogu GDVI, paralelno je razra|ivana i
varijanta S-49 sa motorom DB-605D. Raz-
log je ve}a koli~ina (134 komada) tih rezer-
vnih motora, dobijenih od Bugarske zajedno
sa avionima meser{mit Bf-109G, koji su se
nalazili na stokovima JRV. Kasnije su obu-
stavqeni i ti radovi jer se pokazalo da bi
avion bio isuvi{e te`ak i da ne bi mogla
biti primewena ve} usvojena aerodinami~ka
koncepcija. Moralo bi se ponovo pribe}i
koncepciji aviona S-50. To bi jako produ`i-
lo rokove izrade pa je, oktobra 1950. godi-
ne, definitivno odlu~eno da se radi samo na
konstruisawu aviona S-49C. Projektovawe
i izrada stajnog trapa tipa SS-3 za budu}i
S-49C poverena je konstruktorskom timu in-
`ewera Stojana Stanisavqevi}a, a proiz-
vodwa Prvoj petoqetki iz Trstenika.
Mnogobrojni problemi skop~ani sa iz-
15. jul 2008.
menama, zbog nemogu}nosti nabavke i kori-
{}ewa predvi|ene opreme i naoru`awa,
izazvali su zastoje u razradi projekta i sa-
moj izradi aviona. Prvobitno predvi|ena
upotreba motor-topa H. S. 404 od 20 mm za-
mewena je odlukom o upotrebi trofejnog to-
pa MG 151, nema~ke proizvodwe sa stokova
JRV, koji do tada nisu ugra|ivani u motore
tipa H. S. Tako|e su, umesto sinhronizova-
nih mitraqeza UBS, predvi|eni za ugradwu
mitraqezi Colt Browning M.2 kalibra 12,7
mm, a na mesto prvobitno predvi|ene ni-
{anske sprave usvojena je sprava tipa M.k.2
L. Izabrani su i fotokinomitraqez G-45 i
fotokamera K-24.
U projektovawu S-49C ukupno je u~e-
stvovalo vi{e od 50 in`ewera i tehni~ara,
sa vi{e od 190.000 radnih ~asova.
Ispitivawa prototipa
Prvi prototip S-49C (vojnoevidencij-
ski broj 2351) napravqen je u Ikarusu do
leta 1952. godine. @eqa tada{we vlasti da
doka`e vitalnost i radne uspehe na{e indu-
strije, posebno u uslovima izolacije koju su
trpeli od zemaqa Informbiroa, pokazana
je na velikoj izlo`bi doma}e vazduhoplovne
industrije, odr`anoj u Beogradu od 17. do
27. juna iste godine na prostoru doweg Ka-
lemegdana. Izme|u ostalih, na paviqonu
Ikarusa prikazan je i tek zavr{eni prvi
prototip S-49C! Po zavr{etku izlo`be
avion je vra}en na kompletirawe i potom
upu}en na fabri~ka kvantitativna ispiti-
vawa (merewa geometrija, masa i centra`e),
koja su obavqena 20. avgusta.
Na prvi probni let vinuo se 23. avgu-
sta 1952. godine. Za komandama prototipa
bio je probni pilot Vazduhoplovno opitnog
centra (VOC) kapetan Vladimir Vodopivec.
Fabri~ka ispitivawa u letu (prvi let, dote-
rivawe aviona i opreme u ispravno stawe i
priprema za daqa ispitivawa) ra|ena su od
23. avgusta do 16. oktobra 1952, kada je
avion predat VOC-u na daqa provere (opi-
tovawe performansi i letnih osobina). Za
ispitivawa u letu na aerodromu u Batajni-
ci, koja su izvo|ena do 1. oktobra 1953, ko-
ri{}ena su uz prototip i slede}a dva pro-
izvedena primerka (2352 i 2353).
Izmerene su sve performanse aviona
i karakteristike pona{awa u raznim re`i-
mima leta. Pri tim ispitivawima ostvare-
ne su maksimalna brzina od 628 km/~ na
7.000 m i najve}a brzina ponirawa od 742
km/~. Prakti~ni i teorijski vrhunac leta ni-
su odre|eni usled nepravilnog rada motora
na visinama iznad 8.000 m. Najmawi radi-
jus zaokreta, pri instrumentalnoj brzini
360 km/~ i nagibu od 73 stepeni, avion je iz-
vodio za 19,8 sekundi i iznosio je 350 me-
tara. Ispitivawem pona{awa u kovitu usta-
novqeno je da je S-49C ponekad sklon samo-
voqnom ulasku u desni kovit.
Jo{ ranije, prilikom pripreme za pr-
vi let, uo~eni su problemi stati~ke stabil-
nosti aviona. Radi prevazila`ewa proble-
ma koji su se mogli javiti prilikom prvog le-
ta i tokom daqih ispitivawa ura|ena je ana-
liza svih bitnih parametara koje uti~u na tu
stabilnost upore|ewem serijskog S-49A i
prototipa S-49C. Glavne geometrijske ka-
rakteristike repnih delova aviona iste su
na oba tipa, dok se avioni bitno razlikuju u
du`ini trupa, posebno onog dela koji je is-
pred polo`aja centra te`i{ta (kod S-49C
du`i za 546 mm u odnosu na S-49A), i pre~-
nika elise {ovije (Chauviere) tipa 10.118,
koja je za 200 mm ve}a od pre~nika elise
VI[-61P na S-49A. Sve je to moglo da do-
vede do nepovoqnih karakteristika aviona,
posebno u manevrima va|ewa iz obru{ava-
wa pri mawim brzinama. Kao jedna od mera
za prevazila`ewe problema preporu~eno je
pove}awe repnih povr{ina na S-49C.
Serijska proizvodwa
Va`an uslov da se i u proizvodwi bu-
du}ih vazduhoplovnih konstrukcija mo`e ra-
~unati na sopstvene snage u~iwen je velikim
korakom u razvoju metalnih konstrukcija
aviona. Jedino je zadr`ana drvena kon-
strukcija repnog dela (horizontalnog i ver-
tikalnog stabilizatora), razra|ena jo{
prilikom serijske proizvodwe S-49A. U iz-
radu komponenti za S-49C ukqu~ila se i no-
vopodignuta fabrika Soko iz Mostara ~i-
ji je prvi proizvodni zadatak u 1951. godini
upravo bila izrada 40 garnitura sedi{ta,
40 pari krilaca i 10 garnitura benzinskih
rezervoara za serijske S-49C.
Ikarus je do kraja 1952. godine Jugo-
slovenskom ratnom vazduhoplovstvu isporu-
~io jo{ ~etiri aviona S-49C (2354-2357)
koji su bili nameweni za opremawe 116. pu-

Usavr{avawa
Tokom stalnih napora da se sa~uva
potreban nivo borbene upotrebqivosti
S-49C, izvedena su mnogobrojna usavr-
{avawa i modifikacije. Godine 1956,
konstruisana je i ispitana verzija avi-
ona sa {est podvesnih ta~aka sa nosa~i-
ma za dve bombe od po 50 kg i ~etiri no-
sa~a raketa RO-82 za raketna zrna RS-
82. Radi pove}awa autonomije leta is-
pitana je i varijanta sa dva dopunska re-
zervoara, ispod krajeva krila, od po
125 litara. Ispitivawa u VOC-u, tokom
1955, prekinuta su zbog uo~enih nedo-
stataka, a zavr{ena su tek 1959, prak-
ti~no na kraju karijere S-49C.
ka iz Skopqa. U 1953. godini proizvedeno je
slede}ih 60 serijskih S-49C. U Soko je
1953. godine iz Ikarusa preneta celokup-
na proizvodwa krila za S-49C, a plan So-
kola za 1954. predvi|ao je izradu 52 koma-
da krila, 39 komada krilaca, 60 komada
e{an`era (izmewiva~a toplote motornog
uqa) i 50 metalnih repova.
Avion S-49C je i daqe finalizovan u
zemunskom Ikarusu, tako da je Jugosloven-
skom ratnom zazduhoplovstvu 1954. isporu-
~eno 25 novoproizvedenih letelica. Fabri-
kacija posledwe serije od 20 aviona tekla je
sa mnogo problema: proizvodwa prve parti-
je od 10 aviona (od broja 2443 do broja
2452) krenula je jo{ po~etkom decembra
1954, ali je prekinuta sredinom aprila
1955. kada po~iwe izrada drugih 10 aviona
posledwe serije (od broja 2453 do broja
2462) ~ija je proizvodwa tako|e prekinuta
po~etkom decembra 1955. godine. Modifi-
kacije u konstrukciji i opremi S-49C, koje
su u me|uvremenu usvojene, uslovile su duge
prekide u proizvodwi te posledwe serije.
Tih 20 aviona je kompletirano i isporu~eno
tek u avgustu 1956. godine! Predajom posled-
weg 112. aviona S-49C, izra|enog u Ika-
rusu, zavr{ena je serijska proizvodwa.
Opremawe
Pristizawem 1952. godine ve}e koli-
~ine klipnih borbenih aviona moskito i F-
47D, tanderbolt, putem pomo}i sa zapada,
omogu}ena je zamena zastarele tehnike u
borbenim jedinicama, weno rashodovawe,
a delimi~no i upu}ivawe u jedinice koje ne-
posredno nisu bile namewene za borbenu
upotrebu. U skladu sa time izmewen je i
plan opremawa operativnih jedinica avio-
nima S-49C.
Prve jedinice odre|ene za opremawe
novim doma}im avionima bili su 116. lo-
va~ki puk, baziran na krajwem jugu zemqe u
Skopqu (iz sastava 39. divizije) i 185. puk,
baziran na krajwem severozapadu zemqe u
Qubqani (iz sastava Vi{e vazduhoplovne
52
oficirske {kole VVO[). Jo{ pre ispo-
ruke prvih aviona odr`an je teorijski kurs,
koji je trajao mesec i po dana za odabrani
tehni~ki (po ~etiri tehni~ka oficira i 20
podoficira raznih specijalnosti) i leta~ki
sastav (po pet leta~a), a wih su predvodili
komandant i in`ewer iz oba puka. Nakon to-
ga je sredinom novembra 1952. otpo~ela
prakti~na obuka u letewu i odr`avawu avi-
ona na aerodromu u Batajnici. Usled lo{ih
meteorolo{kih uslova obuka je trajala do
polovine januara 1953. godine.
Po predaji prve serije S-49C Ika-
rus je izradio i jedan kompletan avion u~i-
lo koji je slu`io za obuku tehni~kog sastava
u Rajlovcu. Uporedo sa izradom makete za-
vr{ena je i pokretna u~ionica za S-49C
snabdevena svim presecima, crte`ima i {e-
mama.
Na ju`nim granicama
Prva grupa od {est aviona S-49C
preletela je iz Batajnice za Skopqe 14.
aprila 1953. godine. Teorijska obuka u 116.
puku otpo~ela je je 5. maja i trajala je tri
nedeqe, a prakti~na je zapo~ela odmah 25.
maja i trajala je do kraja juna. Na taj na~in
zavr{ena je preobuka svih pilota 116. puka
i omogu}en je prelazak na borbenu obuku. Od
tada je namena puka bila {kolska, to jest
slu`io je za borbenu preobuku mladih ofi-
cira pilota koji dolaze posle zavr{etka
{kolovawa iz [kole aktivnih oficira avi-
jacije ([AOA), odnosno Leta~kog {kolskog
centra (L[C).
Tre}eg decembra 1953. u jedinicu do-
lazi 45 mladih pilota, tek zavr{ene VII kla-
se [AOA, i odmah prelaze na preobuku na
S-49C. Do kraja 1953. puk je od Ikarusa
primio ukupno 26 novih aviona S-49C. Ia-
ko je 27. marta 1954. iz te fabrike stiglo
jo{ 10 novih aviona (a do kraja godine ukup-
no 16) preobuku je do 1. jula zavr{ilo samo
22 novih pilota. Ostali je nisu zavr{ili u
predvi|enom roku zbog nedovoqnog broja is-
pravnih aviona. Prema brojnom stawu od 1.
jula puk je imao 39 S- 49C od ~ega 16 is-
pravnih a 23 neispravna. Broj neispravnih
aviona 16. jula popeo se na 28! Tako velika
neispravnost bila je zbog masovne pojave za-
zora na stajnim trapovima, usled lo{eg kva-
liteta materijala i slabe izrade stajnih
trapova.
Prva katastrofa na S-49C u puku de-
sila se 26. jula 1954. kada je prilikom leta
pilot pratilac u paru, usled dima u kabini,
na sletawu udario u zemqu. Brojno stawe
aviona smawivalo se i predajom aviona
drugim jedinicama: ~etiri S-49C predato je
18. oktobra za popunu 185. puka. Na kraju
godine u 116. puku bilo je ukupno 36 aviona
S-49C 22 ispravna a 14 neispravnih.
Broj tih aviona se u 116. puku i daqe
smawivao: nare|ewem Komande JRV krajem
1956, devet letelica predato je 32. diviziji
u Zagrebu za potrebe prenaoru`awa 88. pu-
ka te divizije.
Tridesetog aprila 1957. dogodilo se
prinudno sletawe jednog S-49C na bugarsku
teritoriju. Pilot 116. puka kapetan Milan
Coli} imao je zadatak prelet iz Batajnice na
mati~ni aerodrom Skopski Petrovac, sa us-
putnim sletawem na aerodrom Ni{. Pilot je
po poletawu iz Ni{a izgubio orijentaciju i
u{ao na bugarsku teritoriju gde su ga pre-
sreli avioni MiG-15 i prinudili na sleta-
we na aerodrom Plovdiv.
Krajem 1957. i tokom prvih meseci
1958. drasti~no su se ispoqili problemi
sa motorima H. S. 12Z-17 i ispravnost avi-
ona S-49C u 116. puku pala je u jednom tre-
nutku na ~ak 39 odsto.
Izazovi
sa severozapada
U sastavu VVO[ bio je 185. me{oviti
puk, opremqen sa tri eskadrile borbenih
aviona: Pe-2, Il-2 i Jak-3. Puk je bio na-
mewen za usavr{avawe sastava JRV na {ko-
lovawu u VVO[, predvi|enog za komandne
du`nosti. Tokom 1952. odlu~eno je da se
prenaoru`a na lova~ke ma{ine, i to jedna
eskadrila na sovjetske Jak-3 i Jak-9P (koji
su povu~eni iz borbenih jedinica prve lini-
je), a druga na nove doma}e S-49C, pristi-
gle u puk prole}a 1953. godine.
Slu{aoci 5. klase VVO[ dobili su je-
dinstvenu priliku da svoja teorijska znawa
i ve{tinu u letewu i upotrebi borbene avi-
jacije provere u praksi, u~e{}em na veli-
kom jesewem manevru Pete vojne
oblasti1953. godine.
Novi izazovi za pripadnike 185. puka
zbili su se neposredno po zavr{etku mane-
vra, izbijawem tzv. Tr{}anske krize. Pot-
puno neo~ekivano 185. puk u Qubqani po-
stao je prvih dana oktobra najisturenija
snaga JRV na potencijalno ratnom podru~ju.
Zbog novonastale situacije puk je prepot~i-
wen 32. diviziji i tih dana patrolirali su
i izvi|ali u grani~nom podru~ju. Usled veli-
ke koncentracije jedinica odlu~eno je da se
neke izmeste. U Pulu je iz Qubqane prese-
qena VVO[, a sa wom, tokom novembra
1953. godine, i 185. puk. Taj puk je na novoj
lokaciji ukqu~en u sistem obuke u L[C (koji
je nastao spajawem [AOA i Pilotske podo-
ficirske {kole PP[). Do kraja 1953. go-
dine primili su iz Ikarusa ukupno 30 avi-
ona S-49C, a tokom slede}e godine jo{ 14
novoproizvedenih i ~etiri iz 116. puka.
Godine 1954, Prva klasa PP[ nala-
zila se u 185. puku na obuci. U~enici pilo-
Novi rep za stara krila
Tokom 1955. godine preduze}e Ikarus
izradilo je prototip metalnog repa i zavr-
{ilo stati~ka ispitivawa. Novi rep za S-
49C broj 2422 montirao je tehni~ki sastav
VOC-a na aerodromu u Batajnici. Krajem go-
dine avion je upu}en u Ikarus na ugradwu
poboq{awa (le|nog peraja), a ura|ene su i
neke druge modifikacije na instalaciji i
konstrukciji aviona. Po~etkom 1956. ponovo
ti, budu}i podoficiri imali su probleme u
savladavawu S-49C i u toku obuke dogodilo
se 11 udesa (dve katastrofe).
Po zavr{etku leta~ke obuke pilota
podoficira u program borbene obuke u
185. puku od 1. oktobra 1954. ukqu~eni su i
pitomci VIII klase oficira pilota. Kada su
do{li na stajanku ugledali su, po se}awu
savremenika, niz S-49C bez elisa ili sa
iskrivqenim krakovima! Oni su, me|utim, u
letewu na S-49C imali vi{e sre}e od pret-
hodnika, pa i mawe nezgoda. Do kraja obuke,
koja je trajala do sredine aprila 1955, za-
bele`eno je sedam udesa, sre}om, nijedan
sa te`im posledicama.
je preba~en u VOC gde su 28. februara iz-
merili te`inu i centra`u. Ustanovqeno je da
te`ina sa novim repom, novom radio-stani-
com AN/ARC-3 i akumulatorom 12A-30 iz-
nosi 3.446 kg, odnosno 22,5 kg vi{e od rani-
je te`ine aviona, opremqenog radio-stani-
com RU-16 i akumulatorom 12A-10, dok je sa-
ma te`ina nove konstrukcije metalnih repnih
povr{ina bila prakti~no ista kao i pret-
hodne drvene.
Problemi
Iskustva iz eksploatacije i pojava ra-
znih otkaza usled nezadovoqavaju}ih kon-
struktivnih re{ewa uslovili su mnogobrojne
modifikacije. Samo u prve dve godine upo-
trebe, do 1. decembra 1954. godine, Vazdu-
hoplovno-tehni~kim nare|ewima (VTN-a)
propisane su 52 promene s ciqem poboq-
{awa konstrukcije i motora, a do kraja eks-
ploatacije taj broj se popeo na vi{e od 120!
Neki od problema datiraju jo{ od vre-
mena ispitivawa prototipa, iznetih na za-
jedni~koj konferenciji 4. decembra 1952, a
koji jo{ nisu bili re{eni. Neki drugi pro-
blemi pojavili su se tokom eksploatacije i
zahtevali su, zbog bezbednosti letewa, hit-
no re{avawe.
53
 Bitna zamerka odnosila se i na neu-
ravnote`enost potro{a~a i izvora elek-
tri~ne energije na S-49. Pri radu avionskog
motora na malom gasu (npr. prilikom vo`ewa
po zemqi) dolazi je do ubrzanog nenormal-
nog pra`wewa akumulatora. U uslovima
{kolovawa pilota (kao u 185. puku), gde ima
mnogo vo`ewa po zemqi, pilot pitomac je
stalno na prijemu, te se akumulator brzo
prazni. Samo tokom jednog leta~kog dana
22. septembra 1954. godine na 11 aviona
S-49C u 185. puku je zbog toga promeweno 40
akumulatora!
Tokom eksploatacije manifestovali su
se i problemi stati~ke stabilnosti koji su
navedeni prilikom analize aerodinami~kih
karakteristika prototipa: avion je morao da
sle}e strogo na dve ta~ke jer je ina~e imao
jaku tendenciju skretawa u desno, a vukao je
udesno i kod poletawa. Imao je tendenciju
padawa u pqo{timi~ni kovit uz te{ko va|e-
we iz wega, a bio je i nestabilan prilikom
izvo|ewa evolucija na malim visinama. Sve
te osobine kod mladih pilota stvarale su ne-
sigurnost. Neujedna~en rad sistema ko~ewa
(na nekim avionima treba ja~i, a na drugima
slabiji pritisak na ko~nice) prouzrokovao
je, u mnogim slu~ajevima, lo{u procenu pilo-
ta prilikom ko~ewa pa je dolazilo do po-
stavqawe aviona na nos.
Najzna~ajnija mera na otklawawu pro-
blema bila je izrada i ugradwa potpuno no-
vog metalnog repa uve}anih dimenzija sa
le|nim perajem (dorsal fin), ugradwa nove
radio stanice AN/ARC-3 i akumulatora
12A-30. Novi rep je tako|e projektovala
Konstruktorska grupa 1. Aerodinami~ke
prora~une izradio je in`ewer Milo{ Ili},
stati~ke in`. Mihailidi, a konstrukciju je
dao teh. Nikola Dimitrijevi}.
Serijska proizvodwa metalnih repo-
va poverena je preduze}u Soko. Ti delo-
vi su tokom 1956. upu}eni iz te
fabrike na ugradwu na avione
S-49C u Zavod za opravku
aviona br.167. (ZOA 167) na
aerodromu Petrovac, kraj Sko-
pqa za 116. puk, i ZOA 154 na
aerodromu Velika Gorica za 32.
TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE SERIJSKIH AVIONA
namena: lovac bombarder za dnevna
dejstva
tip i snaga motora:
Hispano Suiza 12Z-17 od 1.500 KS
na poletawu
elisa: Chauviere tip 10.385 trokraka,
pre~nika 3,20 m promenqivog koraka
mase aviona:
prazan opremqen 2.883 kg
maksimalna poletna 3.568 kg
performanse:
maksimalna brzina 628 km/h na 7.000 m
brzina pewawa 15,2 m/s
diviziju. Prema se}awima savremenika,
sve tako prepravqene avione u Zagrebu je
u vazduhu proveravao probni pilot VOC-
a Josip Zubek.
Divizija esova
Velika koncentracija aviona S-49C
u 185. puku i dovoqan broj obu~enih pilo-
ta bili su preduslov za formirawe potpu-
no novog 40. lova~kog puka u maju 1955. go-
dine. Osim rukovode}eg i tehni~kog sastava
celokupan stroj pilota, wih oko 40, sa~i-
wavali su mladi potporu~nici iz VIII kla-
se! Za formirawe puka izdvojena su 32
aviona S-49C iz 185. puka. U Puli je puk
ostao sve do 10. oktobra kada prebazira
na aerodrom Pleso kod Zagreba, u sastav
32. vazduhoplovne divizije.
Iz Trena`ne eskadrile (TE) 32. divi-
zije wima se prikqu~uje nekoliko pilota
podoficira iz Prve klase PP[ koji su u
Puli, pre wih, zavr{ili obuku na S-49C.
Nekoliko aviona S-49C puk odvaja za tu
eskadrilu, a otpo~iwe i preobuka 109. puka
na S-49C. Zbog radova na aerodromu Ple-
so, tokom 1956. godine 40. puk (zajedno sa
109. pukom) logoruje tri meseca na aero-
dromu u Somboru. Za vreme tog logorovawa,
25. juna, pilot vodnik Dragi{a Ivanovi} (iz
Prve klase PP[), prilikom leta u zoni, za-
lutao je i sleteo na aerodrom Kalocsa u Ma-
prakti~ni vrhunac leta 10.000 m
dolet 690 km
naoru`awe:
jedan top MG-151od 20 mm sa 100 grana-
ta
dva mitraqeza Colt Browning od 12,7
mm sa po 140 metaka
dve bombe od po 50 kg ili 2 raketna
zrna od 82 mm
dimenzije:
razmah krila 10,30 m
ukupna du`ina 9,06 m
visina u liniji leta 3,45 m
povr{ina krila 16,64 m
|arskoj, misle}i da sle}e na somborski. Iz
Ma|arske je prijateqski ispra}en u Jugosla-
viju, avion je napuwen gorivom, a pilot je ~ak
i po~a{}en leta~kim doru~kom!
Planovi opremawa 88. puka 32. divi-
zije, do tada na moskito Mk. VI i 38, mewali
su se iz dana u dan. Tehni~ki i leta~ki sa-
stav puka tokom druge polovine 1956. imao
je preobuku na F-84G, ali nije primqena
mlazna tehnika za wegovo prenaoru`awe pa
se nastavilo sa letewem na moskitu. Izne-
na|ewe je bila promena naredbe kojom je puk
krajem 1956. odre|en za preobuku na S-
49C. Isporukom posledwih 20 proizvede-
nih S-49C iz Ikarusa avgusta 1956. i
preraspore|ivawem aviona iz 40, 109. i
116. puka, stvoreni su uslovi da cela 32.
divizija i sva tri wena puka (40, 88. i 109)
kompletno budu opremqeni sa S-49C.
Reorganizacijom JRV po planu Drvar
iz jula 1959. predvi|eno je izbacivawe
klipne borbene tehnike, a samim tim i sma-
wewe broja jedinica. U 32. diviziji rasfor-
miran je 40. puk, a 88. i 109. otpo~eli su sa
prenaoru`awem na F-84G. Tako|e, jo{ neko
vreme postojao je 116. puk sa svojim S-49C,
sve dok nije rasformiran 26. novembra
1960, nare|ewem KRV. Wegovih preostalih
26 S-49C predato je 165. vazduhoplovnoj
bazi i rashodovano. Jedan primerak (2400)
sa~uvan je do dana{wih dana i izlo`en je u
Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.
Milan MICEVSKI

U VRELINI LETA
Pi{e
Branko KOPUNOVI] o{lo je nekako prebrzo, pritisnulo nas iz
D sve snage, sa svih strana. I ovaj put, lako je
dobilo trku s kalendarom. Globalno
pregrevawe planete omogu}ilo mu je lake pobede.
Kad smo kod pobeda, legendarna fraza ~uvenog
kapitena engleske fudbalske reprezentacije
Garija Linekera, ~iju je prostu logiku gotovo
potvrdila praksa, stavqena je ad acta. Sa dozom
prepoznatqivog ostrvskog humora, Gari je
svojevremeno izjavio: Fudbal je ~arobna igra u
kojoj, na kraju, uvek pobe|uju Nemci. Za pancere
vetar u jedra, za ostale depresivna stvarnost.
Kao i svemu, tome je do{ao kraj. Na nedavno
zavr{enom evropskom prvenstvu, [panci su
postali {ampioni kontinenta tako {to su u finalu
porazili upravo Nemce. Iz pobede prvih i poraza
drugih mo`emo {to{ta da nau~imo. Toreadori su
dugo i strpqivo ~ekali svoju {ansu, u~ili se
na brojnim porazima i pretvarali ih u
potencijalnu snagu. Nemci su otmeno priznali da je
drugo mesto nesumwivi uspeh, ruku na srce, i ne
vrede vi{e. Prema onom {to smo videli, na{ih
fudbalera boqe da nije bilo tamo. Boqe po wihov
obraz, a korisnije za na{e istawene nerve.
Zavr{en je i Vimbldon, Zimowi} je, najzad,
postao {ampion u dublu. Upornost se uvek isplati.
Ne smemo re}i da se ose}amo lo{e, niti bi Ana,
Jelena, Nole i Janko smeli da pomisle na tako {ta.
Jednostavno, doju~era{wi tinejxeri nemaju daha
za neprestane trijumfe. Stigao ih je umor,
a porazi, ~ak i od slabijih protivnika,
logi~na su posledica stawa wihovog duha i tela.
Idu na Olimpijadu, a u Pekingu }e biti druga pri~a.
Pod zastavom Srbije.
`areno leto podvla~i gre{ke. U ve}ini
U beogradskih solitera, na primer, stepenice
za spasavawe od po`ara pretvorene su
u ostave, a hodnici su zakr~eni do te mere da bi
intervencija vatrogasaca bila nemogu}a misija.
Na nekim vi{espratnicama ~ak i ne postoje, pa bi
put u spas vodio jedino preko krova ili o~ajni~kim
skokom sa terase. Na u`asan na~in uga{eni su
`ivoti ~itave porodice u Pan~evu. Me|u wima
be{e i {estomese~na beba. Za stawe
protivpo`arnih aparata odgovorni su stanari,
ka`u propisi, odnosno Skup{tina stanara,
ali oni su gluvi na slovo zakona. Kazne u vidu
prijave sudiji za prekr{aje uglavnom su mlaka
pretwa, nikada ostvareni ciq.
Vreli putevi, usijane glave, auto i moto gume.
Udes za udesom, gubici kao u ratu. Nije nikakva
novost da su nam putevi takvi kakvi jesu, a na wima
se ~esto klackaju vi{edecenijski jugi}i i ostala
bratija, uporedo s tutwavom zastra{uju}e mo}nih
ma{ina. U tom paradoksu le`i uzrok mnogih
tragedija kada se nemilice strada. Narod se digne
na noge tek kada neko poznato ime poka`e da je samo
SA
galerije
obi~an smrtnik. Svima nam dragi vaterpolo
reprezentativac Danilo Ikodinovi} odigrao je
utakmicu s nejasnim pravilima. Wemu, velikom
sportskom asu i divnom ~oveku, takve prilike nisu
jasne. A kome bi i bile? Nedovoqno osvetqen put,
sumwivi pravci kretawa, ogromna brzina kao
faktor mno`ewa nesre}e... Stra{an epilog.
Drama da ~ovek zanemi.
Po letwoj vrelini te{ko je sedeti u hladu,
o kretawu po suncu da i ne govorimo. Vazduh
treperi, ni da{ka vetra, samo sunce nemilice
satire svaki nagove{taj sve`ine. Te{ko je, dakle,
i u lakoj garderobi, pored vode, pod suncobranom.
Da li tada pomislimo na qude koji, uprkos svemu,
obavqaju svoj posao bez prava da pogre{e,
a na sebi imaju tonu opreme. Vojnici, vatrogasci,
policajci... Odbrambeni stroj koji ne sme da
popusti. Na glavi {lem, za{titni prsluk, preko
kai{evi, uprta~i, ~izme na nogama. U ruci oru`je,
okolo oru|a. Stra`e, ga|awa, logorovawa, ispiti
izdr`qivosti, opstanka... I sve funkcioni{e
u najboqem redu, gre{aka nema ili su svedene
na minimum. Ugledajte se na vojnika i bi}e vam
lak{e. On ne}e ovog leta na more, niti }e
provoditi no}i po splavovima, uz glasnu muziku.
Niko mu ne}e servirati ru~ak u restoranu
pod klima-ure|ajem. On ne}e jo{ mnogo toga.
Ali ho}e da bude ozbiqan i odgovoran da u~ini
ono {to treba i {ta mu se naredi. To je wegov poziv
i sudbina mu. Bez wega, vojnika, nema nam mira.
On `ivi tako kako mora da bi svi drugi mogli
da `ive kako ho}e...
o ka`e da se velike qubavi ra|aju samo u
K prole}e? Mo`da du`e traju, lak{e se pamte,
lep{e se peva o wima... Qubav se ne sre}e
i ne sti~e lako, ona se zaslu`i. Niko, nikome, nigde
i nikada ne}e pokloniti najboqi deo sebe zbog
~ina povr{ne simpatije. Qubavi ima ili nema,
ne postoji zamenica za wu. Ona prava nikada
ne potamni, ne zgasne. Tom vodiqom krenuo je
Igor Stepanovi} sa Novog Zelanda, gde je ro|en pre
26 godina, put matice mu Srbije, pa u vojni odsek,
potom manastir fru{kogorski, a onda s
blagoslovom i mirom u du{i, ~ista srca, kroz ba~ku
ravnicu. Milena, devojka koju je u srcu zapisao
tokom jednog vrelog leta, godinama mu je pisala,
a on otpisivao, pa najzad prelomio. Poslala mu je
fotografiju sa koje su ga gledale o~i srne. Svatovi
}e u septembru, onda ispra}aj u vojsku, tako je on
`eleo, a dok se ne vrati bi}e obnovqena stara
ku}a na kraju sokaka, koju je Mileni u nasle|e
ostavila baka. Ka`u da su presre}ni, pa se tome
ni{ta ne treba i ne mo`e dodati. Taj mir je,
veli Igor, sawao u dalekom, velikom i u`urbanom
gradu, gde mu je sve drugo bilo potaman, ali bez
qubavi daqe nije mogao. Ima}e je, pored Milene,
za ceo `ivot...
55

PRETWA POD MAS
Centar za kontrolu lakog
naoru`awa u jugoisto~noj
i isto~noj Evropi (SEESAC)
uradio je istra`ivawe
Posedovawe vatrenog oru`ja
i nasiqe u porodici na
zapadnom Balkanu.
Ciq studije bio je procena
veza izme|u re`ima nabavke
i posedovawa oru`ja
i zakona iz oblasti nasiqa
u porodici. Razmatrano je
razvijawe strategije
i preporuka za poboq{awe
zakonodavstva i mehanizama
primene s ciqem ve}e za{tite
`rtava nasiqa u porodici,
koji predstavqa naj~e{}i vid
nasiqa uop{te.
56
ORU@JE I NASIQE
U PORODICI
edan od zakqu~aka studije jeste da je neophodno znatno
poo{triti uslove za nabavqawe i no{ewe oru`ja, pove}ati
J kazne, ali i ukqu~iti sklonosti nasiqu u porodici kao razlog
za odbijawe zahteva za oru`je ili wegovo oduzimawe. Poseban
akcenat neophodno je dati edukaciji mladih i eliminisawu
kulta oru`ja koji vlada na ovim prostorima.
Istra`ivawe za potrebe Programa Ujediwenih nacija za
razvoj (UNDP) i Pakta za stabilnost jugoisto~nog Balkana obuh-
vatilo je Albaniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju,
Crnu Goru, Srbiju i Kosovo kao teritoriju pod privremenom up-
ravom UN.
ISTRA@IVAWE
Vode}i istra`iva~ samostalni konsultant dr Mirjana Dok-
manovi} istakla je u razgovoru za magazin Odbrana da rezultati
istra`ivawa SEESAC pokazuju da se u Srbiji zanemaruje potreba za
uvo|ewem efikasne za{tite `rtava od pretwi ili fizi~kog nasiqa
vatrenim oru`jem, uprkos pozitivnim pomacima u pogledu sankcioni-
sawa nasiqa u porodici i pravne za{tite `rtava.
Ona podse}a da je posle oru`anih sukoba na prostoru biv{e
Jugoslavije vatreno oru`je postalo lako dostupno. Blizu tri miliona
komada vatrenog oru`ja je u legalnom ili ilegalnom posedu gra|ana
Srbije. Prisustvo oru`ja u ku}i ja~a strah `rtve od nasilnika,
spre~ava prijavqivawe nasiqa i pove}ava rizik od te{kih povreda
i fatalnih ishoda.
15. jul 2008.
KOM SIGURNOSTI
U borbi protiv nasiqa u porodici mora se posvetiti
mnogo vi{e pa`we pravnom re`imu nabavke i no{ewa oru`ja.
Iskustva pojedinih dr`ava pokazuju da su povezivawe i
uskla|ivawe pravne regulative vezane za nabavqawe oru`ja i
nasiqe u porodici doprineli smawivawu broja `ena `rtava
nasiqa u porodici ka`e dr Dokmanovi}.
Ona upozorava da bi se na osnovu relativno niskih stopa
upotrebe vatrenog oru`ja kod nasilnika, kako pokazuje statis-
tika, moglo pogre{no zakqu~iti da ne postoji bliska veza
izme|u pravne regulative nasiqa u porodici i regulative koja
se odnosi na nabavku i no{ewe vatrenog oru`ja.
Neophodno je imati u vidu slede}e ~iwenice potkrepqene
istra`ivawima vezanih za nasiqe u porodici i prisustvo mal-
okalibarskog oru`ja u legalnom posedu gra|ana. Partnersko,
odnosno, porodi~no nasiqe je znatno vi{e rasprostraweno
nego {to to pokazuju sudska i policijska statistika i podaci
skloni{ta za `rtve. Ti podaci predstavqaju tek vrh ledenog bre-
ga, jer se odnose samo na prijavqene i evidentirane slu~ajeve.
Ve}ina `rtava ne prijavquje nasiqe ili se obra}a za pomo}
tek nakon trpqewa zlostavqawa u du`em periodu navodi na{
sagovornik.
Va`an faktor trpqewa nasiqa u intimnoj vezi je opravdan
strah `rtve da }e joj, u slu~aju energi~nijeg otpora, tra`ewa
pomo}i i prijavqivawa nasilnika, `ivot postati jo{ te`i.
Rezultati istra`ivawa pokazuju da je pogor{awe nasiqa
naj~e{}e povezano sa `eninim poku{ajima da se suprotstavi
postupcima i zahtevima mu`a ili partnera koji je ugro`avaju,
odnosno, sa wenim be`awem ili tra`ewem za{tite.
Jedan od svakako najbitnijih razloga za neprijavqivawe
nasilnika, kako obja{wava dr Dokmanovi}, le`i u `rtvinom
nepoverewu u institucije sistema, koje zbog nedovoqne
za{tite doprinosi wenoj sekundarnoj viktimizaciji. Praksa u
Srbiji pokazuje da ve}inu krivi~nih prijava tu`ila{tvo
odbaci zato {to `ene `rtve ne `ele ili se boje da svedo~e
strahuju}i za svoj fizi~ki integritet. Postoje}e za{titne mere
tokom sudskih postupaka nisu adekvatne ili se ne primewuju,
krivi~ni postupak je dug, ishod neizvestan, a sankcije za nasil-
nike blage.
Oru`je nadomak ruke stimuli{e agresivno pona{awe i
predstavqa okida~ za nasiqe. Istovremeno, ono je pre}utna
pretwa `rtvi i odr`ava wen strah da }e trpeti ve}e nasiqe
ukoliko prijavi nasilnika, odnosno, ako istraje u krivi~nom
postupku, ako je protiv wega ve} pokrenuta prijava. U
istra`ivawu Viktimolo{kog dru{tva Srbije o raspros-
trawenosti nasiqa u porodici ispitanice su u 14,4 odsto
slu~ajeva kao razlog neprijavqivawa nasilnika navele strah
od jo{ ve}eg nasiqa, tj. da bi u slu~aju obra}awa policiji ono
moglo da eskalira. Ovome treba dodati i ~iwenicu da je u Sr-
biji relativno jednostavno dobiti dozvolu za nabavku mal-
okalibarskog oru`ja.
57
 DRU[TVO

ZAKON O ORU@JU I MUNICIJI

Predsednica nevladine organizacije Nacionalna
asocijacija za oru`je Srbije, Zorica Suboti} smatra da je
neophodno uvesti primerene zakonske regulative ne samo
zbog uticaja na smawewe mogu}nosti nasiqa u porodici ve}
uop{te, iako statistike pokazuju da je vatreno oru`je tek na
~etvrtom mestu kao sredstvo pri vr{ewu svih krivi~nih dela
na ovim prostorima.
Asocijacija je u protekle dve godine sa~inila pred-
log nacrta novog Zakona o oru`ju i municiji, koji je u pot-
punosti usagla{en sa zakonima EU i poslat na mi{qewe
MUP-u Republike Srbije, ministru pravde Republike Srbi-
je, Vrhovnom sudu Srbije, Republi~kom javnom tu`ila{tvu,
Advokatskoj komori Srbije i Beograda i Pravosudnom cen-
tru rekla je Zorica Suboti} i napomenula da nijedna od
nabrojanih ustanova nije imala primedbe.
Ona je objasnila da nacrt uvodi i obavezni lekarski
pregled pri podno{ewu zahteva za nabavku oru`ja, kao i
obavezu lekara specijaliste da obavesti nadle`no telo
MUP-a u slu~aju bolesti koja kompromituje sposobnosti
neophodne za lice koje ima dozvolu za no{ewe i/ili
dr`awe oru`ja, uvode se obaveze vezane za dr`awe i ~uvawe
oru`ja kod ku}e...
Trenutno, Asocijacija je u akciji sakupqawa 30.000 potpisa
za uvo|ewe Zakona u skup{tinsku proceduru.
Tako|e, ona je napomenula da je za re{avawe problema ile-
galnog oru`ja potrebno veliko anga`ovawe dr`ave, koja na`alost
nije do sada pokazala interesovawe za ovu problematiku.
Istovremeno, mogu}nosti nas gra|ana i organizacija iz-
van dr`avnog sistema, ograni~ene su na anga`ovawe na
re{avawu brojnih nedostataka u zakonskoj regulativi i rad na
pove}awu kulture upotrebe oru`ja i svesti {ta ono zapravo jeste
objasnila je Suboti}.
Stoga je Nacionalna asocijacija za oru`je Srbije osmislila
niz programa me|u kojima su OGI ORLI] program sigurnosti i
za{tite dece od oru`ja, odobren od MUP-a Srbije, NE]U DA BU-
DEM @RTVA program psiholo{ke pripreme i besplatne obuke iz
samoodbrane u saradwi sa stru~wacima Asocijacije, @ENA NA
CRTI program podr{ke aktivnijem ukqu~ivawu `ena u oblast
sportskog streqa{tva, ORU@JE I ETIKA U SRBIJI U 21. VEKU
kodeks upotrebe oru`ja, razdvajawe pojma oru`ja od pojma sile...

[TA URADITI Doktorka Dokmanovi} smatra da Zakon o oru`ju i municiji, sa

aspekta eliminacije i prevencije nasiqa u porodici, ima vi{e
Dr`awe i no{ewe oru`ja, ukqu~uju}i malokalibarsko i lako
ozbiqnih nedostataka.
oru`je, nesporno ima rodnu dimenziju. Preciznih podataka za Sr-
Nasiqe u porodici, iako inkriminisano kao krivi~no delo,
biju nema. No, kakve su indikacije dr`awa i no{ewa oru`ja na `ene
nije uvr{teno u listu krivi~nih dela koja ~ine osnov za odbijawe
i mu{karce, mo`e se zakqu~iti na osnovu globalnih obrazaca.
davawa odobrewa za nabavku vatrenog oru`ja. Neke kasnije odredbe
Mu{karci su mnogo ~e{}e nego `ene vlasnici oru`ja (~ak 90 odsto).
Zakona delimi~no ispravqaju ovaj propust, ali imaju privremen
U odnosu na mu{karce, `ene su u znatno mawoj meri izvr{ioci ili
karakter. Fizi~ko, mentalno i psihi~ko zdravqe podnosioca zahteva
`rtve oru`anog nasiqa na javnim mestima, ali su, s druge strane,
nije uslov za dobijawe odobrewa. Lekarski pregled nije obavezan i
prvenstveno mete oru`anog nasiqa u porodici.
zavisi od diskrecionog prava nadle`nog organa, odnosno, ako on po-

NELOGI^NOST ZAKONA
Pomo}nik na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije
Policijske uprave Beograd, Milena @ivanovi} tako|e smatra
da je u Zakon o oru`ju i municiji neophodno uneti odredbe o
obaveznom lekarskom pregledu potencijalnog vlasnika oru`ja.
Nije logi~no da je za dobijawe voza~ke dozvole obavezan
lekarski pregled, a nije i za dobijawe dozvole za posedovawe
vatrenog oru`ja. Pregled bi bio neophodan i kod
produ`avawa dozvole napomenula je Milena @ivanovi} u
izjavi magazinu Odbrana.
Ona je precizirala da bi se lekarski pregledi
obavqali u specijalizovanim ustanovama koje sada
proveravaju zdravstveno stawe kandidata i sa-
da{wih profesionalnih pripadnika Vojske i
policije.
Psihofizi~ki pregled bar bi donekle smawio
mogu}nost da oru`je do|e u ruke osobe koja je u stawu da
nanese zlo drugom ali i sebi, jer je vatreno oru`je ~es-
to sredstvo za kojim pose`u samoubice smatra Mile-
na @ivanovi}. Tom prilikom, dodala je da bi trebalo
razmotriti i mogu}nost skra}ewa va`ewa dozvole, sa
sada{wih pet na dve godine. Kada je re~ o kaznama za
nelegalno posedovawe oru`ja, smatra da su i sada{we
zapre}ene kazne prema Krivi~nom zakoniku (od {est
meseci do osam godina) dovoqne, ali da bi s ciqem
prevencije trebalo izricati kazne bli`e maksimalnim.
Tako|e, bilo bi neophodno da se, kada je re~ o ponovqenom
delu, postupak vodi po ubrzanoj proceduri.
To je, me|utim, stvar pravosudnih organa, a ne zakona
ka`e Milena @ivanovi}.

15. jul 2008.

sumwa u zdravstvenu sposobnost podnosioca za-
hteva, a ne ispituje se ni eventualna zavisnost od
droge ili alkohola ka`e dr Mirjana Dok-
manovi}.
Izre~ena sudska mera za{tite protiv
nasilnika kojom se privremeno zabrawuje ili
ograni~ava odr`avawe li~nih odnosa sa
drugim ~lanom porodice, prema ~lanu 198
Porodi~nog zakona, nije predvi|ena kao osnov
za odbijawe zahteva za odobrewe za nabavku
oru`ja ili za poni{tavawe postoje}e dozvole.
Prilikom izdavawa odobrewa, Zakon ne pred-
vi|a obaveznu proveru postojawa bilo kakvih
okolnosti koje ukazuju na mogu}u zloupotrebu
oru`ja, kao {to su ozbiqno naru{eni poro-
di~ni odnosi. Zakon ne predvi|a ni da se
tokom perioda va`ewa dozvole (pet godina)
obavi kontrolni lekarski pregled.
Pojedine dr`ave koje su poo{trile re`im civilnog posedovawa
oru`ja i u legislativi povezale ove dve oblasti, kako ka`e dr Dok-
manovi}, bele`e pozitivne rezultate u pogledu efikasnije za{tite
`rtava i prevencije nasiqa u porodici. Ona predla`e da se u pogle-
du izdavawa odobrewa za nabavku, dr`awe i no{ewe vatrenog
oru`ja u Zakon o oru`ju i municiji obavezno uvede dvostepeni sistem
izdavawa dozvole.
U prvoj fazi lice koje podnosi zahtev moralo bi da pro|e test
kompetencije, a on bi se sastojao od obaveznog lekarskog pregleda
koji ukqu~uje ispitivawe mentalnog i psihi~kog stawa i sposobnosti,
ispitivawe da li je ka`wavano za nasilni~ko pona{awe i nasiqe u
porodici, da li se protiv lica vodi krivi~ni postupak, prekr{ajni
postupak zbog nasilni{tva i postupak prema Porodi~nom zakonu
navodi ona.
Su{tina druge faza bila bi rutinska provera na terenu koju
sprovodi policija.
Ova faza ukqu~ivala bi obavezno informisawe supru`nika,
biv{eg supru`nika i drugih ~lanova porodice o tome da je podnet za-
htev za nabavku oru`ja, proveru postojawa bilo kakvih okolnosti ko-
je ukazuju na mogu}u zloupotrebu oru`ja, kao {to su ozbiqno
naru{eni porodi~ni odnosi, sklonost nasiqu, sklonost ili zavisnost
od alkohola i droga. Tom prilikom bi se ispitivali ~lanovi
porodice, susedi, ku}ni lekar, tra`ilo mi{qewe od centra za soci-
jalni rad...
Potrebno je i smawiti period va`ewa dozvole sa pet godina na
dve godine, uvesti obavezan lekarski pregled zdravstvenog, mentalnog
i psihi~kog zdravqa i kod produ`ivawa dozvole. Tako|e, potrebno je
odrediti obavezan period ~ekawa (mesec dana) izme|u dobijawa
odobrewa i kupovine oru`ja.
OKRUGLI STO
Rezultate studije SEESAC Posedovawe vatrenog oru`ja i
nasiqe u porodici na zapadnom Balkanu, posebno one koji se
odnose na Srbiju, predstavila je samostalna konsultantkiwa dr
Mirjana Dokmanovi} na okruglom stolu po~etkom maja u Beogradu
Profesor dr Vesna Nikoli}-Ristanovi} iz Viktimolo{kog
dru{tva Srbije iznela je predloge izmena Zakona o oru`ju i mu-
niciji, Krivi~nog zakonika i Zakonika o krivi~nom postupku, ko-
jim bi se ostvarila boqa za{tita `rtava nasiqa u porodici od
rizika povezanih sa posedovawem oru`ja.
Pokrajinski sekretar Izvr{nog ve}a Vojvodine za rad, za-
po{qavawe i rodnu ravnopravnost Miroslav Vasin predstavio
je Nacrt strategije za za{titu od nasiqa u porodici i preporuke
za izmene odgovaraju}ih zakona.
U radu okruglog stola u~estvovali su predstavnici min-
istarstava pravde i unutra{wih poslova, organa pravosu|a,
Kancelarije republi~kog Ombudsmana i nevladinih organizacija
i gosti iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
@RTVE NASIQA
Posledwi drasti~an slu~aj
upotrebe vatrenog oru`ja u poro-
di~nom nasiqu dogodio se sredi-
nom marta kada je u okolini Vrawa
Boban Mati} (34) hicima iz
pi{toqa usmrtio svoju decu L. (4)
i A. (2), suprugu Suzanu (25) i ta{tu
Sun~icu Risti}, dok je pastorku K.
(5) te{ko ranio. Boban je prema
kazivawu kom{ija bio poznat po
prekom pona{awu, ~esto je maltre-
tirao Suzanu i pretio deci.
Samo u dve studije je is-
tra`ivano koliko ~esto intimni
partneri upotrebqavaju oru`je
kao sredstva pretwe i nano{ewa telesnih povreda.
Prema rezultatima studije srpskog Viktimolo{kog
dru{tva, tokom 2001. godine svaka tre}a `ena (30,6 odsto)
do`ivi fizi~ki napad od nekog ~lana porodice, dok se svakoj
~etvrtoj (26,3 odsto) preti nasiqem. U 7,4 odsto slu~ajeva
nasiqe ukqu~uje i upotrebu oru`ja ili oru|a kojima bi joj se
mogle naneti ozbiqne fizi~ke ozlede.
Istra`ivawe Autonomnog `enskog centra u okviru globalnog
projekta Svetske zdravstvene organizacije prikupilo je u Srbiji
sli~ne podatke. Svaka ~etvrta `ena izlo`ena je nasiqu u part-
nerskim odnosima, svaku peta je te{ko povredio partner, a 2,8
odsto `ena prijavquje kori{}ewe pi{toqa ili drugog oru`ja.
Procenat ubistava unutar porodice upotrebom vatrenog
oru`ja varira od zemqe do zemqe, no svuda `ene predstavqaju
posebno rizi~nu grupu. Izvr{ioci krivi~nih dela vatrenim
oru`jem u ogromnoj ve}ini su mu{karci (99 odsto), dok su `ene,
istovremeno, `rtve ~ak u 15 odsto slu~ajeva.
Istra`ivawa u SAD pokazuju da prisutnost oru`ja u ku}i
pove}ava rizik ubistva nekog od ~lanova porodice za 41 odsto, a
ako je re~ o `eni, taj rizik se utrostru~ava. U Francuskoj jedna
od tri `ene ubijene od svojih supruga je ustreqena, a u SAD ovaj
odnos se pewe na dve od tri usmr}ene `ene.
U Ju`noafri~koj Republici, zemqi sa najvi{om stopom ubis-
tava `ena, na svakih {est sati po jednu `enu ubije wen partner
ili biv{i partner, a svako peto ubistvo izvr{eno je legalno
nabavqenim vatrenim oru`jem. U Kanadi, 40 odsto `ena
nastradalo je od vatrenog oru`ja, uglavnom (80 odsto) u legalnom
vlasni{tvu nasilnika, wihovih mu`eva.
Doktorka Dokmanovi} predla`e i promene u krivi~nom postup-
ku i postupku prema Porodi~nom zakonu za dela nasiqa. Ona smatra
da je u Krivi~ni zakonik potrebno uvesti nove mere bezbednosti
obavezno podvrgavawe nasilnika psihosocijalnom tretmanu i
zabranu pribli`avawa o{te}enom.
Potrebno je obezbediti vo|ewe jedinstvene informacione
dokumentacije o izdatim dozvolama, izre~enim sankcijama, opomena-
ma i za{titnim merama nosiocima dozvola, ukqu~iti pitawe
upotrebe vatrenog oru`ja u slu~ajevima nasiqa u porodici u Na-
cionalni plan akcije za unapre|ewe polo`aja `ena. Nu`no je
povezati i uskladiti mere i planove akcije u ovoj oblasti sa merama
i planovima akcije u oblasti borbe protiv nasiqa u dru{tvu i
re`ima kontrole oru`ja, ali i obezbediti podr{ku nevladinim or-
ganizacijama anga`ovanim u borbi protiv nasiqa i za{titi `ena,
za rodnu ravnopravnost.
Na kraju, neophodno je obezbediti stalni nadzor nad pri-
menom mera, evaluaciju wihove efikasnosti i stalno
unapre|ivawe zakona, mera i planova akcije u ovoj oblasti sma-
tra dr Dokmanovi}.
Novica ANDRI]
59
 Trgovina oru`jem
ZLATNI
RUDNIK
Posle izvesnog zastoja umornu sliku na{eg vremena oslikavaju i slede}i podaci: u svetu od dejstva la-
kog oru`ja godi{we `ivot izgubi pola miliona qudi, prose~no jedna osoba u mi-
prouzrokovanog krajem
hladnog rata, u periodu
od 2007. do 2008. godine
naglo su pove}ana
proizvodwa i prodaja
S nutu! Proizvodwom artikala smrti danas se bavi 1.135 kompanija, koje su
raspore|ewe u 98 zemaqa sveta. Na globalnom nivou svet }e ove godine u vojne
buxete izdvojiti fantasti~nih 1.473 milijarde dolara. Zarada deset zemaqa
najve}ih prodavaca oru`ja i vojne opreme u periodu od 2003. do 2007. godine izno-
si 137.367 miliona dolara. Ovako, telegrafski sa`eto, glasi nedavno objavqena
analiza nezavisnog me|unarodnog instituta SIPRI iz Stokholma o proizvodwi i pro-
metu naoru`awa u periodu od 2003. do 2007. godine.
oru`ja i vojne opreme.
Porast vojnih buxeta, UNO SAN PO SAO
Proizvodwa oru`ja je unosan posao i ~ini zna~ajno poglavqe me|unarodne trgo-
brojna ratna `ari{ta vine. Na pove}anu proizvodwu i prodaju oru`ja i vojne opreme, osim lokalnih, regi-
i sve ve}e u~e{}e onalnih i verskih sukoba, znatno uti~e i povezanost proizvo|a~a i prodavaca oru`ja
sa politi~kim ~iniocima, posebno u kriznim regionima, koji im omogu}avaju prisu-
paravojnih formacija stvo u svim svetskim oru`anim konfliktima, pove}awe zarade i sticawe enormnih
u ratnim konfliktima, profita. A koliko je trgovina oru`jem i vojnom opremom unosna delatnost svedo~i i
postali su zlatni rudnik gore pomenuta analiza SIPRI-ja. Naime, na ~elu liste najve}ih trgovaca oru`jem i voj-
nom opremom u periodu od 2003. do 2007. godine nalaze se SAD, koje u ukupnoj pro-
za trgovce oru`jem, izvodwi oru`ja na globalnom nivou u~estvuju sa 48 procenata, a u prodaji sa 31 od-
a svet }e ove godine sto. One su u navedenom periodu od prodaje oru`ja i vojne opreme inkasirale ~ak
45.438 miliona dolara. Na listi deset najve}ih izvoznika oru`ja i vojne opreme
u vojne buxete izdvojiti slede: Rusija sa 40.534 miliona dolara, Nema~ka (11.610), Francuska (11.114), Ve-
fantasti~nih 1.473 lika Britanija (6.958), Holandija (3.658), vedska (3.110), Italija (1.300), Kina
(2.881) i Ukrajina sa 2.463 miliona dolara.
milijarde dolara. S druge strane, listu najve}ih svetskih uvoznika oru`ja i vojne opre-
me predvodi Kina, koja je u periodu od 2003. do 2007. godine
u svetskom prometu oru`ja i vojne opreme u~estvova-
la sa 12 procenata, a 2006. godine wen uvoz oru`ja
iz Rusije porastao je za ~ak 62 procenata. Na listi
najve}ih svetskih uvoznika oru`ja nalaze se naftom
prebogate zemqe Bliskog istoka Ujediweni Arapski
Emirati, Kuvajt, Saudijska Arabija i Libija, zatim
Egipat, Al`ir, Izrael, Pakistan, Indija,
Malezija, Tajvan Ju`na Ko-
reja i Gr~ka. Na-

60
SMRTI
vedene zemqe oru`je i vojnu opremu gomilaju iz razli~itih razloga.
Jedne, radi ja~awa svojih oru`anih snaga; druge, usled zabrinutosti
zbog zastoja u mirovnim procesima; tre}e, kao odgovor na razvoj
iranskog i severnokorejskog raketnog i nuklearnog programa; ~etvr-
te, kao odgovor na pretwe terorista i radikalnog islama.
AME RI^ KO-RU SKA TR KA
Sa ukupnim prihodom ve}im od 96.000 miliona dolara, ostva-
renim u analiziranom periodu, SAD i Rusija su se ~vrsto pozicio-
nirale na prva dva mesta liste najve}ih svetskih trgovaca oru`jem i
vojnom opremom. Trenutno te dve zemqe vode gotovo mrtvu trku u
prodaji oru`ja, uti~u}i presudno na obnavqawe trke u naoru`avawu.
Vode}u ulogu SAD na listi najve}ih trgovaca oru`jem brojni
eksperti posmatraju iz nekoliko uglova. Prvo, glad za modernim
ameri~kim oru`jem rezultat je visoke tehnologije i politi~kih po-
vlastica, koje obi~no idu u paketu uz ameri~ko oru`je. Drugo, da bi
potencijalne kupce ubedili da kupuju weno oru`je, SAD u punoj
meri anga`uje drugu najdinami~niju industriju dana{wice indu-
striju straha. Ova, pak, u svakom trenutku ima odgovor. Jednom je to
opasnost koja ~ove~anstvu preti od navodne invazije vanzemaqaca;
drugi put su to me|unarodne zavere, pobune, eksplozije nasiqa ili
humanitarne katastrofe. Neretko su to problemi vezani za trgovi-
nu drogom ili predvi|awa o opasnosti upotrebe kosmosa u vojne
svrhe. Sve ~e{}e su to izmi{qeni i isfabrikovani glasovi o na-
vodnoj tajnoj proizvodwi oru`ja za masovno uni{tavawe u ze-
mqama nenaklowenim Americi.
Od 11. septembra 2001. godine
uo~ava se zakonitost da sve ze-
mqe koje su spremne da pomognu
SAD u borbi protiv bilo kog te-
rorizma mogu ra~unati na izda-
{nu ameri~ku vojnu pomo}, koju
Amerika, kao poseban vid vojne
trgovine, neguje i razvija deceni-
TRO[KOVI SEVERNOATLANTSKOG PAKTA
Me|u najve}e vojne tro{axije spada i Nato, koji je za 2006.
godinu u vojni buxet izdvojio 480.363 miliona dolara. Najvi{e,
60 odsto, ulo`ile su SAD, a najmawe Estonija 91 milion
dolara. Zanimqivo je da je od navedene sume na nabavku oru`ja i
vojne opreme oti{lo samo 177.781 milion dolara, dok je najve}i
deo od 302.392 miliona dolara pojeo personal.
jama, igraju}i ulogu vojnog dobrotvora za probrane (prijateqske)
zemqe. Vojna pomo} ne odslikava precizno o ~emu je re~. Naj~e{}e su
to krediti koje SAD odobravaju drugim dr`avama kako bi one kupo-
vale ameri~ko oru`je. Povremeno ona zna~i davawe bespovratnih
sredstava za vojno {kolstvo ili obuku. Neretko kupovina oru`ja i
vojne opreme odvija se preko Fonda za ekonomsku pomo}, koji nije
vrsta vojne pomo}i.
Shvativ{i da ispasti iz trke u naoru`awu zna~i izgubiti
bitku, ruski vojnoindustrijski kompleks, podr`an odlukama sa vr-
ha dr`ave, posledwih godina u~inio je veliki napor kako bi pono-
vo zauzeo mesto na svetskoj pijaci oru`ja, koje je imao za vreme
nekada{weg Sovjetskog Saveza. Pre deset godina Rusija je u ukup-
noj svetskoj trgovini oru`jem u~estvovala sa samo 8,8 odsto, a da-
nas zauzima drugo mesto. O`ivqavawe ruske vojne industrije po-
sledica je politi~ke odluke o neophodnoj modernizaciji sopstve-
nih oru`anih snaga, zameni zastarele vojne tehnike i razvoju voj-
nokosmi~kog kompleksa, kao jednog od najva`nijih elemenata vojne
reforme.
S druge strane, to je odgovor Rusije na {irewe Natoa i pret-
we postavqawa odbrambenog raketnog kompleksa SAD na terito-
riji Poqske i ^e{ke. Ruskim trgovcima oru`jem na ruku ide vi{e
~iwenica. Pre svega, oja~ana dr`avna kasa i spremnost dr`avnog
vrha da sna`nije finansira vojnoindustrijski kompleks. Zatim,
relativno niske cene kvalitetnog ruskog oru`ja i vojne opreme,
spremnost na barter-aran`mane i mogu}nost licencne saradwe u
proizvodwi oru`ja. Rusija je redovni u~esnik sajmova oru`ja i
vojne opreme u Aziji i na
Arabijskom poluostrvu.
Uporedo sa ru-
61
 SVET
skim prodorom, na scenu su stu-
pile i biv{e sovjetske republi-
ke Ukrajina, Belorusija, Ka-
zahstan i Moldavija, na ~ijim te-
ritorijama su sme{teni zna~aj-
ni kapaciteti vojne industrije
nekada{weg SSSR-a. Sve pro-
cene vojnih eksperata stoga go-
vore o zahuktavawu ameri~ko-
ruske trke u naoru`awu.
PRI VAT NE AR MI JE
Naglom pove}awu prodaje
oru`ja i vojne opreme znatno je
doprineo jedan fenomen dana-
{wice postojawe privatnih
armija i paravojnih formacija.
Privatizacija vojske, bilo da se
ona naziva milicija, etni~ka po-
licija, odbrambene snage, snage
unutra{weg reda ili pla}eni~-
ka vojska, predstavqa fenomen
oru`anog nasiqa koji se brzo
{iri planetom. S druge strane,
to je i vrlo unosan biznis, koji
se brzo razvija u mnogim dr`a-
vama zahva}enim krizom, iako
one nastoje da regularnim sna-
gama (vojska i policija) odr`a-
vaju zakon.
Paravojne formacije, od-
nosno privatne vojske, kao pretorijanska garda, ~uvaju osetqive kojima predwa~e one najsiroma{nije, za kupovinu artikala smrti
objekte, {tite lokalne vlastodr`a~ke elite, prate i obezbe|uju voj- izdvajaju znatno vi{e novaca nego {to su im zajedni~ka ulagawa u
ne konvoje, obavqaju logisti~ke poslove ili se nalaze u sastavu re- obrazovawe, zdravstvo ili unapre|ewe komunikacija.
gularnih snaga bezbednosti.
62
U privatnim armijama i
PARAVOJNE FORMACIJE paravojnim formacijama tr-
govci oru`jem na{li su svoj
Amerikanci su u Avganistanu i Iraku anga`ovali vi{e od zlatni rudnik. Nabavka oru`-
deset hiqada qudi iz privatnih kompanija za obezbe|ewe svojih ja za wih je relativno laka i
diplomatskih predstavni{tava, pra}ewe vojnih konvoja i oba- jeftina. Za pedesetak miliona
vqawe brojnih logisti~kih poslova. dolara, koliko ko{ta jedan
U Kolumbiji jedna naftna kompanija pod oru`jem ima savremeni borbeni avion, na
brigadu od oko 4.000 qudi, a oko 300.000 biv{ih ju`no- tr`i{tu oru`ja mogu}e je kupi-
afri~kih agenata nalazi se u sastavu privatnih policija. ti oko dve stotine hiqada mo-
Kona~no, paravojne multinacionalne kompanije pla}enicima dernih pu{aka, koje se lako
snabdevaju vi{e od dvadeset zemaqa Afrike, Azije i Bliskog {vercuju, jednostavne su za
istoka. upotrebu i veoma su opasne.
Svoju analizu SIPRI za-
kqu~uje ~iwenicom da je pla-
neta na globalnom nivou za-
hva}ena pove}anom proizvod-
wom i trgovinom oru`jem i
vojne opreme, {to je posledica
politi~ke nestabilnosti, koja
je dovela do znatnog pove}awa
vojnih buxeta koji }e u ovoj go-
dini dosti}i rekordnih 1.437
milijardi dolara.
Na listi najve}ih vojnih
tro{axija su SAD sa 711 mi-
lijardi dolara, slede Evropska
Unija sa 289 milijardi dolara
i Kina, koja je prvi put pretekla
Japan u vojnim izdacima. Tra-
gi~no je {to mnoge zemqe, me|u
Stanislav ARSI]
15. jul 2008.
STRANE ARMIJE

ORU @A NE SNA GE BO SNE I HER CE GO VI NE

GOTOVOST PO
NACIONALNOM KQU^U
Po sle vi {e go di na Iz rata u Bosni i Hercegovini (BiH) iza{le su dve zasebne oru`ane sna-
ge Vojska Federacije (VF) i Vojska Republike Srpske (VRS). Oba enti-
pri pre ma i
po ste pe nog pre la ska
na no vu for ma ci ju,
od po ~et ka ove
I teta imala su vlastita ministarstva odbrane i general{tabove. U prvoj
poratnoj godini obe sile bile su izuzetno brojne u odnosu na populaciju.
Na samom kraju rata u BiH na listama pripadnika nacionalnih oru`anih
snaga nalazilo se oko 600.000 qudi. Demobilizacijom sprovedenom posle do-
laska me|unarodnih snaga u misiji IFOR (decembar 1995 decembar 1996)
iz oba entiteta obuhva}eno je oko 425.000 qudi. Samo u VRS, posle demobi-
lizacije, bilo je gotovo 30.000 qudi i u ratnom razvoju predvi|ala se mobili-
go di ne ne po sto je zacija 172.898 rezervista.

za seb ne oru `a ne REORGANIZACIJA

sna ge en ti te ta u
Bo sni i
Her ce go vi ni.
Kon so li do va ne su
Oru `a ne sna ge BiH
kao je din stve na i
mul ti et ni~ ka
or ga ni za ci ja, pod
kon tro lom dr `av nih
za ko no dav nih i
iz vr {nih vla sti.
Prvi talas smawewa brojnog stawa, organizacijsko-formacijske struktu-
re i koli~ina sredstava ratne tehnike sproveden je na osnovu Podregionalnog
sporazuma o kontroli naoru`awa iz 1996. godine. VF i VRS su se prilagodi-
le limitima, ali i daqe obe sile su bile daleko brojnije i u miru i u ratu u
odnosu na standarde savremenih dr`ava i u odnosu na buxet.
U dva naredna koraka, 1999. i 2000. godine, VF i VRS ostale su bez jo{
30 posto pripadnika. Na osnovu dokumenta o odbrambenoj politici BiH iz
2001. VF se svela na 13.200 qudi, a VRS na 6.600 qudi u miru.
Na ulazak u novi ciklus promena uticale su politi~ke procene SAD koje
su se svodile na promenu odredbi mirovnog dokumenta u korist unitarizacije
BiH, na {tetu pre svega samostalnosti RS. Pred kraj 90-tih godina u~estali su
zahtevi iz Va{ingtona, Natoa i od strane me|unarodnih predstavnika u BiH da
se formira jedinstvena oru`ana sila BiH. Direktno iz Komande SFOR-a u
vi{e navrata tra`ilo se da se iz bezbednosnih i ekonomskih razloga ukinu
VF i VRS u korist novih dr`avnih oru`anih snaga.
Povod za promene bili su navodni poslovi zavoda Orao (podre|enog
Ministarstvu odbrane RS) sa Irakom. Kao posledica afere formirana je ko-
misija za reformu sistema odbrane. Wena ovla{}ewa su se odlukom Visokog
predstavnika za BiH, 31. decembra 2004. godine, pro{irila u skladu sa zah-
tevima definisanim na samitu Natoa u Istanbulu i na kraju se na predlog ko-

63

misije preduzeo radikalan korak - 1. januara 2006. godine rasfor-
mirana su entitetska ministarstva odbrane i formirano dr`avno
ministarstvo sa predstavnicima sva tri konstitutivna naroda. Za-
tim su rasformirane entitetske oru`ane snage u korist formira-
wa nove jedinstvene strukture. Glavni poslovi oko stvarawa nove
organizacije i prijema qudstva zavr{eni su do kraja 2007. godine.
Ameri~ki uticaj mo`e se smatrati presudnim u stvarawu mode-
la nacionalne ravnote`e kao mehanizma koji treba obezbediti ba-
lans interesa tri konstitutivna naroda. Zato su od ministarstva do
komandi takti~kih sastava odre|ena po tri rangirana liderska
formacijska mesta na kojima se rotiraju predstavnici tri naroda.
U celini OS BiH treba da odr`e nacionalni balans u skladu
sa rezultatima popisa stanovni{tva iz 1991. godine. Prema na-
cionalnoj formuli Bo{waci ~ine 45,9 posto kadra, Srbi 33,6,
Hrvati 19,8 i ostali 0,7 posto. U Oru`anim snagama BiH postoji
10.000 formacijskih mesta za profesionalni kadar, 1.000 civi-
la i oko 5.000 pripadnika rezervnog sastava. Oko 500 formacij-
skih mesta predvi|eno je za du`nosti izvan BiH, u predstavni{tvi-
ma dr`ave, ministarstva odbrane i oru`anih snaga, {kolovawe
du`e od godinu dana i druge aktivnosti koje su posledica prijema u
Partnerstvo za mir.
Prema teritorijalnom razme{taju u Federaciji BiH ima
10.333 formacijskih mesta, a u RS 5.167.
Aktivni sastav OS BiH ~ine samo profesionalci od 1. ja-
nuara 2006. godine. Vojna obaveza je ukinuta povodom incide-
nata u centrima za obuku VRS u kojima su mladi}i na zakletvi
odbili da ponove za oficirima da }e braniti BiH i svi su se
glasno zakleli RS.
Struktura kadra bi}e uskla|ena sa standardima Nato, tako da
}e biti 20 posto oficira, 30 posto podoficira i 50 procenata
profesionalnih vojnika.
Na vrhu lanca komandavawa nalazi se kolektivno predsedni-
{tvo BiH sa predstavnicima tri konstitutivna naroda. Podela na
tri rangirana mesta kre}e od Ministarstva odbrane sa du`nostima
ministra, zamenika za politiku i planove i zamenika za resurse.
Ministarstvu odbrane podre|eni su Zajedni~ki {tab (Z[), Opera-
tivna komanda (OK) i Komanda za podr{ku (KzP).
JE DI NI CE
Prema nacionalnom kqu~u, komanda po jedne od tri pe{adijske
brigade (pbr) nalazi se u mestu sa dominantnim ve}inskim stanov-
ni{tvom iz tri konstitutivna naroda. Tako je 4. pbr sme{tena u ^a-
pqini, 5. pbr u Tuzli i 6. pbr u Bawa Luci. U sastavu tih brigada su
po tri pe{adijska bataqona i artiqerijski bataqon, koji su kao i
komande brigada podeqeni po nacionalnom modelu. Iz svake od
brigada, po jedan bataqon se nalazi u gradu sa ve}inom iz tri raz-
li~ita konstitutivna naroda. Tri artiqerijska bataqona su tako|e
u tri grada sa tri razli~ita ve}inska naroda. Komandanti brigada
su prilikom formirawa izabrani tako da su iz ve}inskog naroda u
mestu gde se komanda nalazi. Bataqoni su u Bawa Luci, Biha}u, Bi-
jeqini, Bile}i, ^apqini, Kiseqaku, Livnu, Ora{ju, Prijedoru, Tu-
zli, Ustikolini i Zenici.

PODELA LIDERSKIH DU@NOSTI
Prema podeli liderskih du`nosti na tri rangirana nivoa,
sada se na du`nosti ministra odbrane nalazi Bo{wak Selmo Ci-
koti}, biv{i general VF, prvi zamenik je Srbin Igor Crnadak, a
drugi zamenik je Hrvatica Marina Pende{.
U Zajedni~kom {tabu OS BiH mesto na~elnika {taba pripa-
da u ovom trenutku Bo{wacima i du`nost obavqa general-pukov-
nik Sifet Poxi}, zamenik na~elnika {taba za operacije je Srbin
general-major Miladin Miloj~i} i zamenik na~elnika {taba za
resurse je general-major Slavko Puqi}, hrvatske nacionalnosti.
Identi~an model podele mesta ponavqa se na nivou Ope-
rativne komande, na ~ijem se ~elu nalazi brigadni general hr-
vatske nacionalnosti Anto Jele~, zamenik za operacije je Sr-
bin brigadni general Mirko Tep{i}, a zamenik za resurse Bo-
{wak brigadni general Sakib Fori}. U Komandi za podr{ku
na du`nosti komandanta nalazi se Srbin brigadni general
Dragan Vukovi}, zamenik za operacije je Bo{wak brigadni ge-
neral Husein Tursunovi}, a zamenik za resurse je Hrvat brigad-
ni general Jugoslav Brdar.
zovane jedinice ima}e 72 OT M113. Za vatrenu podr{ku bataqona
KoV i u sastavu ab u Bawa Luci su 86 haubica 122 mm D30, 29 vi-
{ecevnih lansera raketa 122 mm APR-40 i 168 minobaca~a 60 mm
M70 i 120 mm M74.
U avijacijskoj brigadi koriste se letelice nasle|ene od oba
entiteta na Zalu`anima su 11 Mi-8 i 13 SA-341H/SA-342L gaze-
la, a u Rajlovcu su ~etiri Mi-8MTV-1, jedan Mi-17 i 15 UH-1H.
Deo tehnike ne}e mo}i da se koristi ili se ve} nalazi na iste-
ku resursa. Zato je, u zavodu Aviakon u Ukrajini, izvr{en remont i
modernizacija, u skladu sa standardima Natoa, dva Mi-8MTV-1,
jednog Mi-17 i dva Mi-8.
Budu}i da su deo ameri~ke donacije, redovno odr`avawe UH-
1H zavisi od godi{weg paketa pomo}i u rezervnim delovima.
Borbeni avioni iz VRS nisu vi{e potrebni OS BiH jer je pro-
ceweno da su tro{kovi redovnih aktivnosti vrlo visoki za buxet, a

Zajedni~koj komandi podre|ena je avijacijska brigada sa koman-

dom na aeodromu Zalu`ani kod Bawa Luke, u kojoj su dva helikopter-
ska skvadrona, vazduhoplovno-tehni~ki bataqon, bataqon PVO sa
dve baterije PAT-ova 40 mm L/70 i raketnom baterijom sa RS PVO
Kub-M i bataqon VOJIN sa radarskim sistemom S-600. Delovi te
brigade podeqeni su tako da su po jedan svkadron u Zalu`anima i
Rajlovcu i izme|u te dve baze po-
deqen je bataqon za odr`avawe. perspektive modernizacije vr-
Sve jedinice PVO su u Sarajevu, a NA CI O NAL NI PU KO VI lo slabe. Do kona~ne odluke o
VOJIN na teritoriji RS. sudbini prizemqeno je sedam
Brigada za takti~ku podr{ku orlova, jedan galeb 4 i 11 ja-
Oru`ane snage BiH kao poseban element u svom sastavu
sa komandom u Rajlovcu ima u strebova.
imaju tri puka zadu`ena za odr`avawe nasle|a i identiteta en-
svom sastavu tenkovski bataqon Vi{ak aviona kao i svi
titetskih oru`anih snaga iz vremena rata VRS, Armije BiH i
u Tuzli, bataqon VP i vojnooba- drugi vi{kovi bi}e ponu|eni
HVO. To su 1. pe{adijski (gardijski) puk iz ^apqine, 2. pe{adij-
ve{tajni bataqon u Butilama, na prodaju u skladu sa uslovi-
ski (renxerski) puk iz Tuzle i 3. pe{adijski puk iz Bawa Luke.
in`iwerijski bataqon u Derven- ma dokumenta koja su predstav-
U pukovima radi do desetak oficira i podoficira i tro-
ti, bataqon (~eta) za razminira- nici entiteta potpisali 27.
{kovi svih aktivnosti finansiraju se samo iz donacija, bez u~e-
we u Bugojnu, bataqon veze na marta 2008. O prihoda, 20
{}a u odbrambenom buxetu. Komanda puka nema ni administra-
Palama i ~etu ABHO u Tuzli. De- posto }e i}i u buxet Mini-
tivna ni operativna ovla{}ewa.
mineri su trenutno nosioci me- starstva odbrane, a 80 odsto
Svi pripadnici OS BiH na levom rukavu nose amblem svog
|unarodnog anga`ovawa OS BiH, u entitetski buxet u skladu sa
nacionalnog puka, a na desnom rukavu oznaku BiH. Svaki pripad-
jer se tim od 36 pripadnika na- poreklom prodatih sredstava
nik oru`anih snaga po svom izboru donosi odluku kom }e puku
lazi u Iraku. U martu ove godine ili infrastrukture.
pripadati. Prema zakonu, oznaku nacionalnog puka ne mo`e da
u misiju Ira~ka sloboda oti- nose oficir u generalskim ~inovima.
{li su pripadnici sedme rotaci- Uniforme u OS BiH su identi~ne i izra|ene su od materi-
KON TRO LA
je koja traje po {est meseci. jala doniranih od SAD, u novoj kamufla`noj shemi kakvu sada ko- OS BiH su na putu pri-
Komanda za podr{ku nalazi riste ameri~ki marinci. dru`ivawa Natou i u tom pro-
se u Bawa Luci. U wenom sastavu cesu nalaze se pod posebnim
su Komanda za upravqawe perso- statusom kojim se limitira sa-
nalom u Bawa Luci, Komanda za obuku i doktrinu u Travniku kojoj su mostalnost u dono{ewu odluka. Naime visokopozicionirani gene-
podre|eni nastavni centri, simulacioni centar i poligon i Logi- rali i oficiri postavqaju se na du`nosti kroz proceduru u kojoj,
sti~ka komanda u Doboju, koja ima glavnu logisti~ku bazu i elemente osim predloga ministra odbrane, mora da se pribavi prethodna sa-
prostorne logisti~ke podr{ke u pet bataqona. glasnost Stalnog komiteta za vojna pitawa Natoa. Komitet mo`e da-
Centar za osnovnu obuku nalazi se u Haxi}ima, Centar za bor- ti ili uskratiti saglasnost za postavqewe visokih oficira. Taj stav
bene simulacije u Bawa Luci, Centar za profesionalni razvoj u predstavqa izvr{nu odluku kojoj se vlasti BiH moraju povinovati.
Travniku, a Centar za borbenu obuku sa oklopno-mehanizovanim Komandanti i zamenici u Z[, OK i KzP postavqaju se na du`nost na
bataqonom na poligonu Mawa~a. period od ~etiri godine.
Stalni komitet razmatra i daje savete o bezbednosnoj i od-
NA O RU@AWE brambenoj politici BiH. Posebno veliki uticaj ima Amerikanac Ra-
fi Gregorijani, koji se nalazi na mestu prvog zamenika Visokog pred-
U izboru sredstava ratne tehnike za popunu OS BiH te`i{te je stavnika me|unarodne zajednice u BiH. On se kao oficir nalazio na
stavqeno na sredstva koja su u VF u{la kroz ameri~ku pomo} zadacima na Balkanu, zatim se bavio distriktom Br~ko i reformom
1996/7. godine tokom trajawa programa obu~i i naoru`aj. Osnov- sistema odbrane. U vreme kada se ameri~ka vlada odlu~ila da nao-
no li~no oru`je su automatske pu{ke 5,56 mm M16 i HK33, pu{komi- ru`a VF, Gregorijani je bio jedan od kqu~nih qudi na tom zadatku. U
traqezi 7,62 mm M60 i M84. Za tenkovski bataqon iz Tuzle i poli- Komisiji za reformu odbrane ima mesto paralelnog predsednika.
gon na Mawa~i zadr`ani su 45 tenkova M60A3 i 16 M-84. Mehani- Aleksandar RADI]

65
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
^E[KA I SAD POTPISALI SPORAZUM O RADARU AMERI^KOG [TITA BRITANIJA GRADI DVA
NOVA NOSA^A AVIONA
[efica ameri~ke diplomatije Kondoliza Rajs i
~e{ki ministar spoqnih poslova Karel [varcenberg Britansko ministarstvo odbrane pot-
potpisali su u Pragu sporazum o izgradwi radarske pisalo je ugovor o izgradwi dva nova nosa~a
baze ameri~kog antiraketnog {tita u ^e{koj. [var- aviona, vredna tri milijarde funti. Mini-
cenberg je nakon potpisivawa naglasio da ^e{ka mo`e star odbrane Des Braun izjavio je da }e dva
da se ose}a bezbedno samo ako je usidrena u ve}oj ce- nosa~a biti izgra|ena u brodogradili{ti-
lini, kao {to je Evropska unija ili Nato, a istovreme- ma u Velikoj Britaniji u okviru zajedni~kog
no ima dobre odnose sa susedima. projekta BAE Sistem i VT Grup.
Jo{ nisu dogovoreni posledwi detaqi prate}eg Braun je naveo da }e to omogu}iti zapo-
sporazuma SOFA, kojim se reguli{e boravak ameri~kih {qavawe oko 10.000 qudi, ali i da }e bri-
vojnika u bazi na poligonu Brdi, ju`no od Praga, jer tanskim vojnim snagama dati potrebnu silu i
Va{ington i Prag ne mogu da se slo`e gde }e se pla}a- tehniku, koja }e joj, kako je naveo, biti potreb-
ti porezi. Sporazum koji su potpisali Rajsova i [var- na u narednim decenijama. Nosa~i aviona no-
cenberg mora da ratifikuje ~e{ki parlament. si}e imena ~lanova kraqevske porodice:
Kraqica Elizabeta i Princ od Velsa.
RUMUNIJA SMAWUJE BROJ VOJNIKA VAN GRANICA
BRAZIL KUPUJE
Rumunija }e u 2009. godini smawiti BORBENE AVIONE
svoje u~e{}e u me|unarodnim misijama za
Brazilsko Ratno vazduhoplovstvo po-
541 vojnika u odnosu na ovu godinu, odlu~eno
krenulo je proces za kupovinu najmawe 36
je na sednici Vrhovnog saveta odbrane. Pre-
borbenih aviona, kao deo {ireg plana mo-
ma podacima Ministarstva odbrane, ove go-
dernizacije, saop{tili su zvani~nici. Bra-
dine se u me|unarodnim misijama nalaze
zil `eli da nabavi avione i izgradi odgova-
1.422 rumunska vojnika u Avganistanu,
raju}u opremu radi odbrane naftnih izvora
Iraku, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
na moru i grani~nog podru~ja u Amazoniji,
Na predlog Ministarstva unutra{wih
koje ugro`avaju naoru`ani krijum~ari droge
poslova odobreno je u~e{}e 15 policajaca u
i strane gerilske grupe.
misiji MONUK u Demokratskoj Republici
Ratno vazduhoplovstvo `eli vi{ena-
Kongo, najve}oj mirovnoj misiji UN.
menske lova~ke avione koji }e zameniti kom-
pletnu borbenu avijaciju u narednih 15 godi-
SAD POVUKLE NUKLEARNO NAORU@AWE IZ BAZE U BRITANIJI na, {to bi zna~ilo kupovinu vi{e od 100
primeraka. Brazil uz avione tra`i i tran-
SAD su posle vi{e od 50 godina povukle nuklearno naoru`awe iz Velike Britanije, sfer tehnologije koji bi obuhvatao i sklapa-
sme{teno u Kraqevskoj vazduhoplovnoj bazi u Lejkenhitu od 1954. godine, pi{e u izve{taju we aviona, kako bi razvio svoju industriju.
stru~waka za nuklearno naoru`awe Hansa Kristensena. Povla~ewe nije zvani~no objavqe-
no, ali je potvr|eno iz nekoliko izvora, napisao je u svom izve{taju Kristensen. Me|utim,
NOVI [EF
britansko ministarstvo odbrane odbilo je da to komentari{e.
Ako je to ta~no, onda su ameri~ke nuklearne bombe u Evropi ostale samo u {est baza u MIROVNIH OPERACIJA UN
Belgiji, Nema~koj, Holandiji, Italiji i Turskoj. Generalni se-
U jeku hladnog rata SAD su imale vi{e od 7.000 komada nuklearnog naoru`awa u Evro- kretar Ujediwenih
pi. Ve}ina je povu~ena ranih devedesetih i danas ih je, kako procewuje Kristensen, ostalo nacija imenovao je
ne{to mawe od 240. francuskog diplo-
matu Alena Leroa
PO^ELE RUMUNSKO-AMERI^KE VOJNE VE@BE (55) za novog {efa
Odeqewa UN za
U crnomorskoj vojnoj bazi Mihail Ko- mirovne operaci-
galni~eanu i na poligonu Babadag po~ele su je, u ~ijoj nadle-
jednomese~ne zajedni~ke rumunsko-ameri~ke `nosti je skoro
vojne ve`be. Na ve`bama Joint Task Force 110.000 plavih
2008 Rotation u~estvuje 280 rumunskih vojni- {lemova u 20 misija u svetu.
ka i 900 ameri~kih, uz dvojicu francuskih Leroa }e na toj funkciji zameniti ze-
oficira u svojstvu posmatra~a. mqaka @an-Mari Genoa, koji je bio {ef mi-
Ciq ve`be jeste ja~awe potencijala za- rovnih operacija UN od oktobra 2000. go-
jedni~ke instrukcije ameri~kih i rumunskih dine. Leroa je poznat po radu u balkanskim
vojnika i pove}awe kapaciteta vojnika radi zemqama bio je zamenik specijalnog koor-
zajedni~kog u~e{}a u operacijama za osigurawe stabilnosti, navodi se u saop{tewu rumun- dinatora UN za Sarajevo, regionalni admi-
skog ministarstva odbrane. nistrator svetske organizacije u Pe}i, na
Zajedni~ke vojne ve`be odr`avaju se na osnovu sporazuma izme|u Rumunije i SAD o ak- Kosovu i Metohiji, te specijalni predstavnik
tivnostima ameri~kih vojnih snaga razme{tenih na rumunskoj teritoriji, koji je potpisan u EU u Makedoniji.
Bukure{tu 2005. godine.

66 15. jul 2008.


RAKETNI ODGOVOR NA
Pi{e
Aleksandar RADI]
PROTIVRAKETNI [TIT
usi su ve} nekoliko godina unazad obznanili
da }e preduzeti korake na ja~awu ofanzivnih
R potencijala. Procenili su da se {tit, na ak-
tuelnom tehni~kom nivou, mo`e prevazi}i
prepravkom raketa, koje }e umesto jedne dobi-
ti vi{e nuklearnih ubojnih glava. Ruski zvani~nici
nisu prihvatili ameri~ki stav da se antiraketni
{tit gradi samo protiv lo{ih momaka kao {to su
Iranci. Oni na ameri~ke namenske baze u dr`a-
vama biv{eg Var{avskog pakta gledaju kao na sred-
stvo kojim treba da se obezvrede ruske rakete. Ne-
retko, ameri~ki politi~ari osna`ili su takva raz-
mi{qawa retorikom hladnog rata, u kojoj se Rusi
prepoznaju kao protivnik tzv. slobodnog sveta i
konkretnih ameri~kih interesa, posebno u oblasti
Pristanak ~e{ke kontrole prirodnih resursa.
vlade da se na Osim tehni~kih izmena na raketama i narux-
wenoj teritoriji bina za nove samohodne lansere, Moskva mo`e da
smesti ameri~ka u rakete unese koordinate ameri~kih protivraket-
nih baza u Poqskoj i radarskog polo`aja u ^e{koj.
radarska stanica Bilo bi to sna`no sredstvo pritiska na glasa~e u te
iz protivraketnog dve dr`ave, jer oni ionako nisu sre}ni zbog dola-
sistema Rusi i ska Amerikanaca sa protivraketnim sistemom. Mo-
`e se o~ekivati da }e raketni sistemi kratkog do-
Iranci do~ekali
su protiv-protiv
raketnim
manevrom. Iz
Kremqa su, osim
meta iskander biti preme{teni iz baza u Rusiji na
nove polo`aje u savezni~koj Belorusiji. Sa maksi-
malnom daqinom ga|awa od 280 kilometara ta ra-
keta pokriva ameri~ke saveznike.
sim tehni~kih mera na za{titi od antiraket-
nog {tita, Rusi }e imati slobodan manevar-
kritika ameri~kog
postupka,
potvrdili da }e
na naru{enu
ravnote`u sile
O ski prostor da posredstvom pomo}i dr`avama
sa ameri~ke crne liste poka`u ~vrst stav. To
se posebno odnosni na Iran, koji se donedav-
no bez te{ko}a snabdevao vitalno va`nim sofi-
sticiranim naoru`awem iz Rusije. Osim uvoza na-
oru`awa, Iran sistemati~no od prve polovine
pokrenuti osamdesetih radi na raketnom programu, u po~etku
uz tehni~ku podr{ku u to vreme savezni~kih dr`ava
prepravku Kine i Severne Koreje. Nisu lako i brzo do{li do
interkontinentaln ve}ih prodora, ali vreme i rad doveli su do pro-
ih raketa sa jedne izvodwe raketa kojima mogu ga|ati Izrael i ame-
na vi{e ri~ke velike baze na centralnoazijskom prostoru
od Saudijske Arabije do Avganistana.
nuklearnih glava. Na ve`bi prire|enoj 9. jula u ~ast ameri~-
Iranci su poslali kog antiraketnog {tita, predstavqene su rakete
vatrenu poruku {ahab 3. Wihov domet, prema zvani~nim iran-
skim izvorima, iznosi vi{e od 2.000 kilometa-
salvom od devet ra. Pride su lansirane rakete zelzal i fateh do-
raketa, kao meta 400 odnosno 170 kilometara. Naravno,
direktni izazov Iranci su insistirali na tome da sve koriste sa-
ameri~kom mo konvencionalne ubojne glave. One sa ekviva-
lentom avio-bombe mase od 250 kilograma nisu
protivraketnom posebno sna`an adut, ali ~iwenica da se iranski
{titu. smrtonosni paket mo`e prebaciti par hiqada ki-
P A R A L E L E
lometara za Amerikance predstavqa visok bez-
bednosni izazov.
Izraelski lobisti sada jo{ `e{}e da tra`e
od ameri~kih politi~ara tvrd stav prema Iranu.
Koristi}e se kao i do sada matrica o iranskoj na-
meri da se stvori nuklearna bomba i da se onda
raketama kao {to su {ahab 3 ili sli~nim predu-
zme odlu~an nuklearni udar kakav mo`e da zbri{e
Izrael sa karte.
Stvarna vrednost antiraketnog {tita bi}e na
probi kada se otvori problem verovatno}e uni-
{tewa raketa ili glava lansiranih na Izrael. Sa-
mo jedna jedina nuklearna bomba u toj maloj dr`a-
vi mo`e da dovede do ivice postojawa ~itavog na-
roda. Zato }e stav Izraela i lobista u Americi
biti dobar pokazateq koliko u stvari antiraketni
{tit mo`e da bude efikasan. Ako se dramati~no
pove}a pritisak na Iran, zna~i {titu ne treba ve-
rovati. U tom slu~aju Amerikanci }e morati da pre-
duzmu preventivno ~i{}ewe Irana od nuklearne
tehnologije ili od politi~ara koji `ele da nastave
razvoj raketnog ili ~ak nuklearnog programa.
Iranu se do sada pokazalo da ne mo`e pro}i
nikakva uli~na masovna preduzima~ka aktiv-
U nost na promeni politi~kog sistema. Klasi~ni
obrasci promene vlasti sada ne vrede kao
sredstvo protiv islamskog re`ima stvorenog
na ulici i dovedenog na vlast gotovo identi~nim
mehanizmom kakav se sada koristi za smenu auto-
krata i razvoj demokratije u dr`avama isto~no od
Natoa.
Iran do sada pokazuje nameru da ~eka i {titi
vlastite interese, iako se nalazi u poziciji da do-
vede razvijeni svet do velike krize blokadom izvo-
za nafte. Osim vlastitih izvora u dometu raketa,
ima glavne proizvo|a~e nafte iz arapskog sveta.
Nimalo slu~ajno, u danima pred iransku raketnu
salvu, ameri~ka i britanska flota izvele su veliku
ve`bu u Zalivu na temu za{tite naftnih postrojewa.
Rokovi za kulminaciju nadmetawa Amerike i
Irana ve} su definisani, sude}i prema podacima
ameri~ke obave{tajne zajednice da }e islamski re-
`im do 2015. godine imati i rakete interkonti-
nentalnog dometa. One }e tada mo}i da pogode i
Sjediwene Dr`ave i to }e biti ta~ka preko koje se
ne mo`e pre}i.
Do tada protivraketni {tit mo`da }e ve} po-
stati neva`an detaq iz pro{losti, ako se ne desi
veliki tehnolo{ki iskorak i dramati~no ne pove}a
verovatno}a uni{tewa balisti~kih raketa. Do ta-
da, rakete presreta~i i radari velikog dometa bi-
}e samo podloga za politi~ko nadmetawe, a ne re-
alno sredstvo koji mo`e da obezvredi pretwu da-
lekometnim raketama.
67
KULTURA
Svetlana Spaji}, narodni peva~
Moj `ivot je moja umetnost.
Ja nemam probe u kojima
ve`bam napeve. Pevam
dok perem sudove, pevu{im
detetu,prijateqima...
Kod mene ~esto do|u mlade
devojke i tra`e savet
kako da ne{to otpevaju.
Obi~no ka`u: ne mogu
da skinem prvi glas,
ajd mi pomozi. Kako prvi
i drugi glas? Prvi glas je
Joka a drugi Dara.
To nisu glasovi to su qudi.
A to {to ih raspoznajemo
u wihovim pesmama zna~i
da nisu `iveli uzalud.
68
ISTO RI JA
^O VE KA
ada je ove sezone album @egar @ivi,
istoimene tradicionalne peva~ke grupe
iz Kninske Krajine, snimqen u @egaru
(Bukovici) a objavqen u londonskoj mu-
zi~koj ku}i Cloud Valley, koju vodi emi-
nentni britanski umetnik, producent i
muzi~ki kriti~ar Endrju Kron{o, svrstan
me|u 20 najboqih izdawa na presti`noj
svetskoj muzi~koj listi World Music Euro-
pean Charts, kao petnaesti u konkurenci-
ji 186 albuma, to je mnoge iznenadilo.
Ali ne i one koji znaju da nema pe
vawa bez predanosti srca, i nema pesme ako nekome nije posve}ena. Upravo tu re~e-
nicu izgovorili je na{a sagovornica Svetlana Spaji}, jedna od ~lanica @egara.
U predgovoru za kompakt disk Endrjua Kron{oa, poja{weno je kako je do ovog al-
buma uop{te do{lo, ali je i Svetlana Spaji} predstavqena onako kako je drugi, bilo
gde u svetu ~uju, ili po glasu raspoznaju:
Mlada srpska etnomuzikolo{kiwa i moja dobra prijateqica, Milica Simi},
autor je i voditeq odli~ne emisije posve}ene tradicionalnoj muzici pod naslovom
Od zlata jabuka, koja se emituje petkom na Drugom programu Radio Beograda. Emisiju
redovno slu{am preko Interneta, pa sam s vremenom primetio da je, gotovo svaki put
kada ~ujem neki naro~ito upe~atqiv primer tradicionalnog seoskog pevawa, u pitawu
glas izvesne Svetlane Spaji}. Kada sam otkrio kako se pi{e weno ime, shvatio sam
da u kolekciji ve} imam nekoliko Svetlaninih snimaka na tri dragocena izdawa Sr-
bija: Sounds Global, serijala koji Bojan \or|evi} ure|uje za B92 od 2000. godine, gde
ona peva solo, u duetu Drina i sa Darkom Macurom. (Tako|e je bila ~lanica `enske
15. jul 2008.
peva~ke grupe Moba i ~esto nastupa sa sastavom Belo Platno.)
Po`eleo sam da saznam vi{e o malo poznatom srpskom seoskom
pevawu koje se tu i tamo mo`e ~uti na arhivskim snimcima, ali ga je
danas veoma te{ko prona}i u `ivom izvo|ewu. Pomislio sam da bih
mo`da mogao skrenuti pa`wu na ovu vrstu muzike u Srbiji i inostran-
stvu ako bih ne{to od toga objavio. U~inilo mi se da je Svetlana pra-
va osoba za to. Peva~ica sna`nog glasa, ro|ena u Loznici na zapadu
Srbije, koja vreme provodi obilaze}i sela u Srbiji i susednim bal-
kanskim zemqama, u~e}i od seoskih staraca. Odlu~io sam da vi{e sa-
znam o woj.
U autobiografskoj bele{ci za isti tekstualni materijal na kom-
pakt disku Svetlana Spaji} je zapisala:
Ja sam Svetlana Spaji}, ro|ena sam na Preobra`ewe 1971.
Ima tome vi{e od petnaest godina, od kad sam prvi put ~ula Jandru i
wegovo jato i groktalice o Jankovi} Stojanu... Pogodila me ta pjesma
kao malo koja u `ivotu. Od tada sawam o Jandri, o ovom kraju, i evo,
do|e i taj dan, slava Bogu, pa sa Kraji{nicima snimih album.To je moj
dar mom narodu ovdje i svim dobrim qudima. Nadam se da }emo po-
slati dobru poruku narodu poteklom odavde, sada rasijanom {irom
svijeta, da ako mi moremo skupa, u qubavi i povjerewu slo`iti se i
ne{to ostaviti, da i drugima to bude ciq: bez sloge nema ni pjesme,
nema ni ra|e, nema ni~ega. Hvala Jandri {to nas u~i i predvodi, hva-
la Voji i Miqi {to su mi pru`ili uto~i{te i svoje selo, hvala Obri
i Luji na pjesmi i nauku. Hvala Pobri i Endrjuu {to su ovdje sa nama
da nam pomognu, boqi qudi wesu mogli da se pojave da ovo sa nama
odrade!
Sve to zajedno, a pre svega neponovqiv sna`an i ne`an, zvonak
i slojevit, u svakom slu~aju prepoznatqiv glas Svetlane Spaji}, kao i
isto takvo weno bi}e koje zaokru`uje celinu ne~eg {to je istinito i
samim tim nalazi put do neke druge du{e, naveli su i nas da po`eli-
mo da je upoznamo.
* Kako tuma~ite pomalo neobi~an sticaj okolnosti koji je do-
veo do toga da se kompakt disk sa tradicionalnim srpskim pe-
vawem kotira tako visoko na jednoj zaista presti`noj svetskoj
muzi~koj listi?
World Music European Charts je lista koja vrednuje izdawa
world i tradicionalne muzike iz celog sveta, na osnovu mi{qewa
muzi~kih kriti~ara i radijskih autora, vrsnih poznavalaca world
muzike iz vi{e od dvadeset zemaqa, ukqu~uju}i tu i Srbiju.
To je za srpsku seosku tradiciju pevawa ne samo najve}i uspeh
do sada, ve} prekretnica koja je taj izvorni zvuk uop{te uvela na svet-
sku listu. ^iwenica je da kod nas postoji neka vrsta frustracije u ko-
joj ne umemo da prepoznamo {ta je to {to je izvorno na{e a {to svet
mo`e da zanima. Pome{ana sa lo{im iz-
borima ta situacija je i dovela do toga da
nas drugi ne poznaju, ne znaju na{u kultu-
ru, obi~aje, tradiciju... Onda to ~esto
preto~imo u ose}aj nezadovoqstva, ~ak u
svetsku zaveru, a da se nikada do kraja
iskreno ne zapitamo {ta smo to mi sami
u~inili da tako ne bude. Kada o tome raz-
mi{qam ~ini mi se da bi kriterijum za to
prepoznavawe bio upravo u ne~emu {to je
neponovqivo, {to nema niko sem nas a
to je srpska tradicionalna kultura. Srbi
u svom jeziku, svojoj no{wi, obi~ajima,
svirci i pesmi. To je i istorija pokazala.
Na{im epskim pesmama se i Gete divio,
za{to se i danas qudi ne bi divili takvim
posebnostima na{e kulture.
Kada smo zatvorili ~itav projekat,
rekla bih da su ga oblikovali ogromna
qubav i strast. Na drugoj strani podjed-
nako je va`na monolitnost projekta u do-
`ivqaju tradicionalne kulture, koja je
mnogo vi{e od do`ivqaja umetnosti. Ona
je na~in `ivota, sistem vrednosti, ne{to
{to transcendentira svaki dan jer su qu-
di koji `ive tu kulturu svaki dan u kontak-
tu sa bogom i prirodom. Naravno, da bi
ste izneli do kraja istinito tu pri~u vi
morate biti na izvori{tu, boraviti sa
tim qudima, da sve pro`ivite a ne da po-
ku{avate da nau~ite sede}i u krugu dvoj-
ke. A kad ka`em srpska tradicionalna
kultura govorim o kulturi naroda koji se
borio u Prvom srpskom ustanku, u balkan-
skim ratovima, koji je izneo Prvi i Drugi
svetski rat, koji je trpeo zulume i vekove.
To smo mi Srbi, a sve to odbaciti u po-
la posledweg veka, zaboraviti, to je za
mene zaista stra{no. Da li ja kroz peva-
we `ivim anahrono, starovremski..? Ne
znam kako to izgleda sa strane, ali znam da `ivim posledwe ostatke
svog ideala i svog vrela, sa ~vrstom verom da ta iskra mo`e da se
obnavqa ~ak i u pomenutom krugu dvojke, gradskom jezgru, bilo gde.
* Seosko pevawe, osim autenti~ne melodije i glasova, nudi i
jednu druga~iju predstavu o `ivotu. Ono miri{e na kosidbu,
setvu, `etvu, na izvore, prela ^ini se da upravo to sve vi-
{e qudima nedostaje.
Do nas koji `ivimo u gradovima dopire samo ta pesma. Wu
ve} prepoznaje sila mladih qudi, oni je slu{aju, ose}aju A on-
da se nekako sve tu zavr{i. Nema daqe. Zbog ~ega? Upravo zbog
toga {to je ta pesma u su{tini svakodnevni deo jednog druga~ijeg
`ivota, kojeg ste pomenuli. Ona je molitva. Pesma na selu je stal-
no obra}awe Bogu. To nije neki drugi sistem vrednosti. To je dru-
69
 KULTURA
gi svet. Da bi se taj svet dotakao, razumeo, neophodno je duboko
zakora~iti u wega.
* Vi `ivite to o ~emu govorite, jedan deo godine ste na selu.
Nema drugog na~ina. Ne mogu da sedim kod ku}e, slu{am neki
snimak sa terena i pevam note zapisane na papiru. Narodna pesma
ima svoju lepotu, umetni~ki sloj ali je mnogo dubqe to {to je ona je-
dan kroz jedan sa `ivotom. Ona slavi `ivot i svaki trenutak u wemu.
Moja baka je pevala od jutra do mraka, {ta god da je radila. Na{e
bake u Dalmaciji, otpo~iwale su dan pesmom suncu:sunce grawava,
slava i hvala mu... Tako je bilo i u drugim krajevima.
Ose}aj bo`anskog prisustva je na selu intenzivniji nego u gradu.
Priroda je od boga data pri rodu, data rodu. Ona lak{e ~oveka uz-
di`e i smiruje. Te`ak, naporan `ivot i asketizam se lak{e podnose.
Uostalom, tamo skoro da nema vremena da se qudi pokvare. Deda \u-
rica iz @egara ume da ka`e: ni{ta sla|e nema nego kada se nave~e
preturi{ od truda. Kad umoran zaspi{. U gradu je, kako jedan moj pri-
jateq monah ume da ka`e pravi podvig ostati moralno i duhovno
zdrav, nepokvaren. Opet, ja nisam neko ko qudima nudi idealnu, ro-
manti~arsku predstavu o selu. Utopiju u kojoj je sve divno. Ne, napro-
tiv, `ivot na selu je surov i te`ak. Tu ujutru nema opcije da li }e{ da
ustane{ ili ne, ho}e{ li da se javi{ {efu da kasni{ ili ide{ na
bolovawe. Tamo te ~eka blago, hiqadu obaveza i nema nikog ko }e
umesto tebe sve to da uradi. Ose}aj odgovornosti koji imate prema
drugima, zaista je mo}an. Kako onda ostaje snage za pesmu? Upravo
tim i takvim na~inom `ivota. Mi smo u gradu razma`eni. Na selu vam
treba trista najrazli~itijih zanata i znawa da biste opstali. Gandi je
govorio da je ~ovek koji zaboravi zemqu i kontakt sa zemqom zabo-
ravio sebe. Zaista se bojim da i mi polako zaboravqamo i tako lako
se odri~emo svojih {uma, poqa, oranica, izvora...
^itav na{ projekat @egar `ivi je pri~a o dalmatinskim Sr-
bima povratnicima u jedno od najva`nijih srpskih sela u Bukovici.
@egar je rodno mesto serdara Stojana Jankovi}a, ~uvenog srpskog
ratnika, i arhimandrita Gerasima Zeli}a, u blizini je manastir Kru-
pa, zadu`bina kraqa Milutina, najstariji srpski manastir u Dalma-
ciji. Ta pri~a se na neki na~in otvara albumom koji smo snimili. Sve
{to je na tom albumu, do{lo je iz `ivota, iz dve godine zajedni~kog
`ivqewa i dru`ewa. Odlazila sam u Bukovicu, u~ila da ~uvam koze,
da pevam... Pesme su nastajale tokom slava, prela... Tako i Miqa,
jedna od ~lanica grupe, ka`e: Nadam se da }emo i daqe da radimo,
pevamo, pijemo i mu~imo se.
* O ~emu sve selo peva?
Sve {to je bitan sastojak svakodnevnog `ivota, tema je pesme.
Mada, kada mi ka`emo pesma, mislimo na ne{to mnogo jednostavnije
nego {to je to seoska pesma. Taj svet zvuka, taj oblik starovremske ko-
munikacije, mi, na`alost, vi{e ni ne poznajemo. U gradu je uobi~ajeno
re}i: otpeva}u uspavanku. Na selu je to sme{no. Tamo }e re}i, odoh
da uspavam dete. A dobro se zna kako se dete uspavquje. Ponekad je
pesma samo qubavni poziv koji ~obanica upu}uje svom dragom, postoje
pesme koje su vezane za stado, postoje pesme kojima se p~ela matica
iz jedne ko{nice prevodi u drugu. Sve su to oblici komunikacije. To
{to je sve to jo{ i melodi~no i puno zvuka, pa mi do`ivqavamo kao
pesmu, to je ve} na{a stvar. ^itava jedna grupa pesama vezana je za
praznike tokom godine, tu su vaskr{we, bo`i}ne, |ur|evdanske pe-
sme. Postoje pesme vezane za skoro sve poslove koji se obavqaju na
selu: kosa~ke, kopa~ke, `etela~ke... ^itav `ivot je pro`et pesmom, a
ona je i obredna i molitvena, ona daje snagu i elementarnu radost
`ivqewa izvla~i na povr{inu. Postoje i korotne pesme i tu`balice
koje su na{e jadne i namu~ene bake i majke izrodile, gube}i sinove,
mu`eve... Kosovske pesme su svojevrsna kvintesencija srpske tradici-
je, najuzvi{enije, najelegantnije, pa i najtu`nije {to nije slu~ajno.
* Endrju Kron{o je u su{tina za Va{im glasom do{ao iz Lon-
dona u Srbiju da otkrije srpsko tradicionalno pevawe.
70
Endrju je pre svega umetnik, individualac koji ima neke svoje
standarde. Da smo ovaj album radili sa nekom uobi~ajenom izdava~-
kom ku}om, mo`da nikada ne bismo postigli ovakav uspeh. Divno je
kada se u tom poslu uspostave uzajamno prepoznavawe i poverewe.
Tada je pri~a kako vaqa ispra}ena na svim nivoima. Album, osim
zvuka nosi i ~itavu pri~u o `ivotu u Bukovici. To naravno ima svoju
cenu, zato smo radili predano i maksimalno. Qudi koji su do{li iz
Londona u @egar nisu blazirani avanturisti sa zapada koji krstare
Balkanom, ve} su ti qudi sa nama ~uvali koze, pomagali u svakodnev-
nim poslovima a paralelno smo snimali album, tu na izvori{tu.
Pretpostavqate {ta zna~i biti Srbin povratnik u Hrvatsku, kakvi su
to sve izazovi i koliko je sve te{ko, a uz to jo{ snimati album sa
srpskim tradicionalnim pesmama... Pa da taj album dobije sjajne kri-
tike u Gardijanu, ~etiri velika prikaza na Bi-Bi-Siju, u svetskim
okvirima biva za samo nekoliko meseci prepoznat kao neuobi~ajen
kvalitet, sve je to za mene ideal. Ne moramo svi mi neprestano da
idemo da se dokazujemo po nekim metropolama. Jedno selo je po meni
podjednako va`no kao i bilo koja metropola. I to selo mo`e da po-
stane kulturni centar u nekoj oblasti. Stalno su nam govorili da
nam je neophodna materijalna osnova za nadgradwu: kulturu, umet-
nost. Po meni je obrnuto, kultura i duhovnost su to {to privla~i ne-
ke druge sile. Uostalom, iz ~ega mi to mo`emo da se obogatimo ako
nemamo vertikalu sistem vrednosti koji }e sve da pove`e. Ovaj
projekat je za mene i potvrda srpskog univerzalizma, koji volim. Sr-
bi iz Dalmacije, objavqeni na zapadu, postaju vidqivi za sve Srbe u
svetu... To {to frustrira su i daqe na{e podele, to {to su Srbi sa
Kosova jedno, Srbi preko Drine drugo, Srbi iz Beograda tre}e...
Nikako da se poru{e te granice i da iz korpusa srpskog uzmemo ono
{to je najboqe i najlep{e za sve nas. A to {ta je kod nas najlep{e,
vrlo lako }e se prepoznati kao takvo bilo gde u svetu.
* Koliko je to {to je staro srpko pevawe zaista sa~uvano?
Na`alost, u posledwih pedesetak godina na{e institucije
kulture nisu u~inile mnogo da se sa~uva na{ temeq tradicija
srpskog sela. Svako na{e selo je kosmos za sebe. ^ini me nesre}-
nom {to nema sto ili dvestotine ovakvih albuma, od Like pa do
P~iwe. Svako selo svira na svoj na~in, svaki svirac pravi in-
strument za sebe i kao {to ne postoje dva ista ~oveka, tako ne po-
stoje ni dve iste svirke, niti dva ista instrumenta. Da takav te-
meq postoji mo`da bi bilo lak{e i bezbolnije stvarati i taj no-
vi, takozvani etno zvuk. Ali ako se ne poznaju osnove ulazi se u
sivo poqe u kome je sve dozvoqeno, kao {to svako mo`e biti pro-
rok i tuma~ po sopstvenom }eifu.
* Rekli ste u jednom razgovoru da nema pevawa bez predanosti
srca i nema pesme ako nekome nije posve}ena. To nesumwivo
ukazuje na li~ni odnos, pun emocija. Toga je danas tako malo, ~ak
i u umetnosti koja podrazumeva tu vrstu davawa. Zato me zani-
ma kako je skovan Va{ unutarwi sistem vrednosti?
Sve je to sadr`ano u mom odnosu prema `ivotu. Ja sam Srpki-
wa, pravoslavka. Moj `ivot nije ispuwen, nema smisla niti krajweg
ishodi{ta ako nije dat i podeqen. Za mene nema radosti ako sam sama.
Hristos ka`e: gde vas je dvoje i troje u ime moje, tu sam i ja. Da sedim
kod ku}e i kuvam samo za sebe, da nema dece, ro|aka, prijateqa to bi
bila ontolo{ka beda, da vam pravo ka`em. Sme{an je ~ovek koji peva
da bi se divio sebi i svom glasu. Dok pevam ja znam da sam tu pesmu
u~ila od baba Kupine ili baba Anke, i one pevaju zajedno sa mnom. To
je sistem vrednosti u kome su svi moji preci `ivi pred Bogom a ja sam
samo deo niza svog naroda i ta pesma ostaje i iza mene. Nekad sam od
mawe, nekad od ve}e mo}i, {to sve prihvatam tako kako nai|e, jer je u
takvom do`ivqaju pevawa su{tina u etici neponovqivosti. Grad je na
tom planu nametnuo standardizaciju koja pegla sve prirodne neravni-
ne, dovode}i glas u odre|enu intonaciju i ritam po svaku cenu. Moj `i-
vot je moja umetnost. Ja nemam probe u kojima ve`bam napeve. Pevam dok
perem sudove, pevu{im detetu, prijateqima... Kod mene ~esto do|u mla-
de devojke i tra`e savet kako da ne{to otpevaju. Obi~no ka`u: ne mogu
da skinem prvi glas, ajd mi pomozi. Kako prvi i drugi glas? Prvi glas je
Joka a drugi Dara. To nisu glasovi to su qudi. A to {to ih raspozna-
jemo u wihovim pesmama zna~i da nisu `iveli uzalud.
Dragana MARKOVI]
15. jul 2008.
Bibliografija i izlo`ba Arhiva Srbije i Crne Gore
Izlo`ba Jugoslovenska iseqeni~ka
periodika u Severnoj i Ju`noj Americi
19141945, u Arhivu Srbije i Crne Gore,
nastala je trudom predanih istra`iva~a
Predraga Kreji}a i Suzane Srndovi}, sa
`eqom da se doma}oj stru~noj i {iroj
javnosti prika`u izdawa koja su iseqenici
poreklom iz prve Jugoslavije objavqivali
na prostorima obe Amerike
N
a{e iseqeni{tvo je u svojim dnevnim i nedeqnim listovi-
ma, i mnogim drugim izdawima, ispoqavalo pozitivan ili
negativan stav prema matici, svoju privr`enost, zaintere-
sovanost za doga|aje i li~nosti, o ~emu su donosili sudove
i, uz pomo} {tampe, nastojali da i u dalekom svetu o~uvaju
svoj izvorni duh i kulturu. Mnogi od tih listova nisu sa~uvani
ni u bibliote~kim fondovima, jer je wihovo rasturawe bilo za-
braweno u Kraqevini Jugoslaviji, a kazivawa o iseqeni{tvu
bila su ~ak i tabu za vreme socijalisti~kog razdobqa Jugosla-
vije. Demokratske promene u zemqi omogu}ile su da se ta tema
sagleda kompleksno i objektivno.
Na izlo`bi se mogla videti originalna {tampa koja je ta-
mo izlazila. Sam po~etak izlo`be pripao je karti sa najva`ni-
jim gradovima centrima jugoslovenske {tampe i wihovim fo-
tografijama (San Francisko, Los An|eles, ^ikago, Klivlend,
Pitsburg, Wujork, Detroit, Milvoki, Sent Luis, Toronto, Vini-
peg, Buenos Ajres, Antofagasta, Magelanes, Sao Paulo, Monte-
video, Santjago, Rozario). Predstavqeni su tako listovi Sr-
pska stra`a, Amerikanski srbobran, Narod, Jugosloven- 128.000, a devet mese~nika oko 30.000 pretplatnika. Autori
ska domovina, Srbadija, Jugoslavija, Ujediweno Srpstvo navode i da je zbog hroni~nih materijalnih problema tehni~ki
i druga periodika svih naroda, a izlo`ene su i fotografije
glavnih i odgovornih urednika pojedinih listova i drugi va`ni
dokumenti.
STRANICE RASEJANIH
Muzeolo{ki i arhivski modernu postavku ~inilo je, kao {to
i sam katalog svedo~i, {est tematskih poglavqa: izbor jugoslo-
venske periodike koja je prestala da izlazi do 1914. godine, ju-
goslovenska periodika 1914-1945. godine, socijalisti~ki i ko-
munisti~ki listovi, ekstremni antisrpski i antijugoslovenski
listovi, sokolski listovi i listovi crkvenih i verskih organi-
zacija. Istovremeno se pojavila i Bibliografija jugoslovenske
iseqeni~ke periodike u Severnoj i Ju`noj Americi do 1945,
autorke Suzane Srndovi}, za koju je predgovor i uvod napisao
Predrag Kreji}. Uz katalog, i ta publikacija Arhiva SCG (obima
95 stranica), sa ~ak 557 odrednica, predstavqa svake pa`we
vredan izvor podataka budu}im istra`iva~ima.
Ranije objavqivane bibliografije obuhvatile su iseqeni-
~ku periodiku samo pojedinih jugoslovenskih naroda, osim dela
Gra|a za bibliografiju jugoslovenske periodike, koju je pod
uredni{tvom Mate Ujevi}a objavio Leksikografski zavod u Za-
grebu 1955. godine, ali sa nepotpunim podacima samo naslov,
mesto i po~etna godina izdavawa. Za sada{wu Bibliografi-
ju... kori{}ene su ranije bibliografije i arhivski dokumenti
diplomatsko-konzularnih predstavni{tava Kraqevine Jugosla-
vije u zemqama oba ameri~ka kontinenta, nastala u razdobqu
1918-1945. godine.
SRBOBRAN DVE GODINE MLA\I
OD POLITIKE
Iz tih izvora saznajemo tako da je u obe}anoj zemqi pre-
ko velike bare, prema kojoj su prvi migranti sa ju`nosloven-
skih prostora krenuli sredinom druge decenije 19. veka, do Pr-
vog svetskog rata pokrenut znatan broj listova. Ve}ina wuh nije
uspela da opstane du`e, kao {to se dogodilo sa listom Slavja-
nin (The Slavonian), koji je kratko izlazio 1871. godine, u San
Francisku na ruskom, srpskom i engleskom jeziku. Neki tada
pokrenuti listovi nastavili su, ipak, da izlaze i po vi{e dece-
nija, a neki izlaze i danas. Pre svega, to su srpski list tada-
{wi dnevnik Amerikanski srbobran (samo dve godine mla|i od
Politike, jer je pokrenut davne 1906), hrvatski nedeqnik Za-
jedni~ar (pokrenut 1905) i Amerikanski Slovenec (pokrenut
~ak 1891).
Prema podacima Iseqeni~kog muzeja u Zagrebu, ukupan broj
dnevnih, nedeqnih i mese~nih listova do 1935. godine iznosio
je 213 u SAD i {est u Kanadi. Ta ustanova zabele`ila je i da su
u razdobqu od pojave prvog lista, pa do ve} navedene godine, u
zemqama Ju`ne Amerike publikovana 84 naslova listova (Ar-
gentina 46, ^ile 29, Brazil pet, Urugvaj tri i Bolivija jedan),
koji su, s obzirom na nacionalni sastav qudi u rasejawu, ve-
}inom bili hrvatski.
Svu natalo`enu slojevitost izlo`be potvr|uje i podatak da
je 1935. godine u SAD izlazilo devet dnevnih listova, sa oko
61.000 pretplatnika, te da je u to doba 17 nedeqnika imalo oko
nivo listova bio, uglavnom, dosta slab. Dnevnici su {tampani
mahom na dva lista, a nedeqnici na ~etiri lista.
Izdava~i i urednici najve}eg broja listova bili su qudi
ni`eg obrazovnog nivoa i retki su bili slu~ajevi da su u Sever-
nu i Ju`nu Ameriku do{le osobe koje su u Jugoslaviji imale pret-
hodno novinarsko iskustvo, {to se prete`no odnosi i na ~itala-
~ku publiku. Treba ipak ista}i da su iza pojedinih listova koje su
izdavala iseqeni~ka dru{tva stajale takve li~nosti kao {to je
Mihajlo Pupin, predsednik Saveza sjediwenih Srba Sloga, iz-
dava~a lista Srbobran u Wujorku. Vredno je pomena i da je
vi{e godina predsednik celokupne iseqeni~ke {tampe u SAD
bio Ivan Palanda~i}, ugledni srpski iseqenik iz Herceg Novog
i izdava~ listova Ujediweno Srpstvo i Jugoslavija.
Prema navodima direktora Miladina Milo{evi}a, sa-
da{wi Arhiv SCG sa izlo`benim postavkama po~eo je jo{ 1979.
godine, radi predstavqawa arhivskog blaga o istoriji Jugosla-
vije iz svojih fondova, a neke od tih izlo`bi ra|ene su u sara-
dwi sa uglednim srodnim ustanovama iz inostranstva. Tokom
protekle tri godine prire|ene su izlo`be o Titu i Staqinu,
kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u i knezu Pavlu Kara|or|e-
vi}u, koje su obi{le i ve}e gradove Srbije, ali i Bawaluku, pa se
mo`e o~ekivati da i ova izlo`ba krene na takva gostovawa.
Dimitrije STEFANOVI]
FEQTON
PI[E DR
ALEKSANDAR
MUTAVXI]
Pobeda boq{evika u
Oktobarskoj revoluciji,
{irewe revolucionarnih
zbivawa ka sredwoj i
zapadnoj Evropi, te ubistvo
ruske carske porodice
doveli su do anga`ovawa
britanske i francuske vojske
u Rusiji. Me|utim,
savezni~ki vojnici, koji su
pre`iveli vi{egodi{wu
rovovsku klanicu Prvog
svetskog rata, nisu bili
voqni da, umesto
demobilizacije i povratka
ku}i, nastave ratovawe, a uz
to su mnogi pokazivali
otvorene simpatije za
proklamovane ideje
boq{evi~ke revolucije.
72
Crvenoarmejci napadaju Kron{tat
V O J N E P O B U N E (2)
IN TER VEN CI O
olidari{u}i se sa sovjetskim radni{tvom i wihovom revolucijom, britanski
lu~ki radnici odbili su 1919. godine da utovare oru`je i municiju u brodove
S za koje su saznali da plove ka Rusiji, a potom su i mornari na minolovcima u
Rosajtu, kao i oni iz 1. flotile razara~a, odbili da se vrate na svoje brodo-
ve, koji je trebalo da zaplove ka Baltiku.
Na wihovu odluku je uticala i ~iwenica da su britanski zvani~nici vi{e puta
izjavili kako }e u rat protiv boq{evika poslati samo dobrovoqce, ali je admira-
litet to, o~igledno, ignorisao. Skoro stotinu mornara je uhap{eno, a desetorica
su osu|ena na vremenske kazne. Na pojedinim brodovima u Baltiku samo je ~etvrtina
posade izvr{avala nare|ewa.
Februara 1919. godine vojnici jork{irskog puka odbili su da napadnu Selec-
ko, a vojnici francuskog bataqona u Arhangelsku se nisu vratili sa odsustva. Avgu-
sta iste godine pripadnici dve ~ete 6. bataqona kraqevskih marinaca, koji su, ume-
sto na stra`arske du`nosti u Nema~koj, upu}eni u Arhangelsk, odbili su da izvr{e
nare|ewa. Devedeset ih je izvedeno pred sud, trinaestorica su osu|ena na smrt, a
ostali na vremenske kazne do pet godina. Me|utim, prema li~nom nare|ewu britan-
skog kraqa, koji je zabranio pogubqewa posle zavr{etka Prvog svetskog rata, smrt-
ne kazne su zamewene petogodi{wim zatvorom, ali su skoro svi oslobo|eni ve} po-
sle godinu dana, dok su ostali u zatvoru proboravili najdu`e {est meseci. Obra-
zla`u}i te odluke, na~elnik Admiraliteta je u izve{taju Dowem domu izneo da je
lo{e rukovo|ewe bilo povod za pobunu, {to je fakti~ki predstavqalo priznawe
da su pojedini oficiri delovali u suprotnosti sa uputstvima.
Na samom frontu, juna 1919. godine, hemp{irski puk je odbio nare|ewe da
krene u napad na boq{evi~ke linije du` reke Dvine, iako je protivnik bio u rasulu.
Iste godine, 7. jula, izbila je pobuna u slovensko-britanskoj legiji. Vojnici su ubi-
li pet britanskih i ~etiri ruska oficira, a potom dezertirali ili pre{li na stra-
nu boq{evika.
Zapadni autori smatraju nevoqnost vojnika za borbu jednim od kqu~nih fakto-
ra koji su uticali na odluku zapadnih saveznika o povla~ewu iz Rusije, koje je otpo-
~elo septembra 1919. godine, a {to je uveliko i direktno uticalo na ishod inter-
vencionisti~kog rata.
15. jul 2008.
 Prvi svetski rat, dve revolucije, intervencija zapadnih
sila i gra|anski rat stra{no su iznurili Rusiju, a su{e koje su
vladale 19201921. godine dovele su do nezapam}ene gladi.
Sovjetska vlada je uz to uvela ekonomsku politiku ratnog komu-
nizma, kojom su zabraweni privatna proizvodwa i trgovina,
dok sa druge strane novoformirana dr`ava nije bila u stawu
da pokrene privredu. U takvim uslovima di`u se ustanci u ru-
ralnim sredinama, a u urbanim po~iwu {trajkovi i nemiri. Je-
dan od takvih {trajkova organizovan je krajem februara 1921.
u Petrogradu, gde su radnici protestovali zbog uslova rada i
oskudice u hrani. Ugu{en je tek posle intervencije vojnih jedi-
nica, uvo|ewa vanrednog stawa i prisilnog povratka radnika u
fabrike.
PO BU NA U KRON [TA TU
Tvr|ava Kron{tat nalazi se u Finskom zalivu, na ostrvu
Kotlin, i sa mora ~uva prilaz Petrogradu, koji je od we udaqen
oko 55 kilometara. Saznav{i za doga|aje u gradu, mornari iz
Kron{tata su 26. februara uputili svoje delegate u grad, kako
bi iz prve ruke dobili informaciju o tamo{wim zbivawima.
Posle povratka delegati su izvestili da je stawe u fabrikama
takvo da one vi{e li~e na logore za prisilni rad iz caristi~-
kih vremena. Posade bojnih brodova Petropavlovsk i Sevasto-
poq odr`ale su hitan sastanak, na kom je izglasana rezolucija
NI STI^ KI RAT U RU SI JI
KR VA VA TVR \A VA
Suzbijawe pobune mornara u Kron{tatu, svojevrsne revo-
lucije u revoluciji, imalo je visoku cenu. Zvani~ni podaci govo-
re o 527 poginulih i 3.285 rawenih vojnika, dok je sa pobuwe-
ni~ke strane 1.000 mornara poginulo, 2.000 raweno, 2.500 za-
robqeno, a 8.000 izbeglo u Finsku. Prema nezvani~nim poda-
cima, iz stroja je izba~eno skoro 10.000 crvenoarmejaca, a ne-
koliko hiqada zarobqenih mornara je streqano ili odvedeno u
logor. Pre`iveli svedok navodi da su ulice tvr|ave bile crvene
od prolivene krvi. Vo|a pobune, Stjepan Petri~enko, domogao
se Finske i tamo je do 1945. godine `iveo kao izbeglica, da bi
tada bio izru~en SSSR-u. Iste godine je umro u radnom logoru.
u petnaest ta~aka. Od sovjetske vlasti se, izme|u ostalog, zah-
tevalo sprovo|ewe hitnih izbora za radni~ke i seqa~ke sovje-
te, jer su dotada{wi prestali da zastupaju interese svoje baze.
Izbori treba da se obave tajnim glasawem, a mora im pretho-
diti slobodna predizborna kampawa; zatra`eni su: sloboda
govora i javnog skupa, uz slobodu za sindikate i seqa~ke orga-
nizacije; osloba|awe svih politi~kih zatvorenika koji pripa-
daju radni~koj i seqa~koj klasi, vojnicima, mornarima i soci-
jalisti~kim partijama; osnivawe komisije za pregled dosijea
svih zatvorenika u radnim logorima; ukidawe odeqewa za po-
liti~ki rad u oru`anim snagama i partijskih stra`a u radnim
organizacijama; davawe prava seqacima da na zemqi u li~nom
posedu gaje kulture po sopstvenoj `eqi.
Mornarima su se u ime vlade obratila dvojica visokih zvani~-
nika, ali su ih pobuwenici, zabrinuti glasinama o pripremi napada
na Kron{tat, pritvorili, mada se sa wima dobro postupalo. Vlast
je vrlo brzo reagovala na vesti o pobuni. Trocki je zahtevao likvi-
daciju svih mornara, nazvav{i ih belogardejskim pobuwenicima,
dok je Lewin direktno sa 10. partijskog kongresa poslao 300 delega-
ta kao pomo} za napad. Vlada je pobunu ocenila kao delo francuske
kontraobave{tajne slu`be, a rezoluciju mornara nazvala delom
socijal-revolucionara'', odnosno partije koja je bila dominantna u
sovjetima do Lewinovog povratka. Ve} 7. marta, oko 50.000 vojnika
pod komandom generala Tuha~evskog, koji je kasnije postao mar{al, a
potom i `rtva Staqinovih ~istki, otpo~elo je napad na Kron{tat.
Sa napadom se `urilo kako bi se izveo juri{em pe{adije preko za-
le|enog mora, jer bi, ~im se led otopi, tvr|ava postala neosvojiva
za kopnenu vojsku. Usledile su ogor~ene borbe, a napadi su odbijeni
osmog, desetog i dvanaestog marta, da bi tek pod okriqem no}i, u be-
loj kamufla`noj ode}i, crvenoarmejci prodrli u Kron{tat i kona~-
no zauzeli tvr|avu.
PO BU WE NI MU SLI MA NI U SS
JE DI NI CA MA
Tokom Drugog svetskog rata pobune su izbijale i u ne-
ma~kim elitnim SS jedinicama, ali uglavnom tamo gde vojni-
ci nisu bili nema~kog porekla. Prva ve}a pobuna dogodila
se 16. septembra 1943. u 13. SS bataqonu brdske pe{adije,
sastavqenom od muslimana sa prostora Kraqevine Jugosla-
vije, baziranom u Vilfran{ d' Ruerg u Francuskoj. Ubijena su
je petorica nema~kih oficira, ali su pobuwenike brzo nad-
vladali lojalni vojnici. Dvojica su poginula tokom borbe, a
14 su streqana po odluci vojnog suda.
DRUGI SVETSKI RAT
U Drugom svetskom ratu pobune su bile re|e no u Prvom. Najve-
}om pobunom u britanskoj vojsci tokom ratnog stawa smatra se ona u
Salernu 1943. godine. Vojnici i podoficiri iz 50. i 51. divizije,
pripadnici Osme armije koja se pod generalom Montgomerijem pro-
slavila u severnoj Africi, bili su sme{teni u logoru 155 u blizini
Tripolija radi oporavka posle rawavawa ili prele`anih infek-
tivnih bolesti. Tokom vi{egodi{weg rata u pustiwi, kod vojnika se
formirao sna`an ose}aj ~vrste pripadnosti svojoj jedinici, {to su
wihovi oficiri, na ~elu sa Montgomerijem, znali i podr`avali. Ka-
da su pozvani da se vrate na front, svi do jednog, pa ~ak i nepotpuno
oporavqeni, odmah su se prijavili. Me|utim, zbog administrativne
gre{ke, oni nisu upu}eni u svoje mati~ne jedinice, ve} na pla`e oko
Salerna u Italiji, gde je upravo zavr{ena bitka za uspostavqawe
mostobrana.
Saznav{i da su upu}eni u druge jedinice, 191 pripadnik 50. i
51. divizije odlo`io je oru`je i odbio da se bori, ~ak i nakon {to
im je predo~eno da je za pobunu predvi|ena smrtna kazna. Svi su vra-
}eni u severnu Afriku, gde im je odr`ano su|ewe, na kome su tri na-
rednika osu|ena na smrt, a svi ostali na zatvorske kazne od sedam
do dvanaest godina. Tek nakon li~nog anga`ovawa generala Adama,
koji je slu~aj opisao kao najgoru stvar koju smo ikad uradili, pre-
sude su opozvane, a ka`wenici potom upu}eni u iste jedinice za koje
su odbili otkomandu u Salernu. Posle povratka u Englesku saznali
su da su im oduzete spomen-medaqe, a ratne penzije umawene, bez ob-
zira na ~iwenicu da su do trenutka pobune svi, sem jednog, tokom ra-
ta imali besprekorno pona{awe. @igosani su kao kukavice i qudi
bez ~asti.
Organizovane pobune u nema~kim jedinicama po~ele su se
javqati tek krajem rata, kada je zbog promene ratne sre}e po-
raz postao izvestan, a vojnici su izgubili entuzijazam za daqu
73
 FEQTON
borbu. Tako je 27. aprila 1945, kada je progla{ena privreme-
na vlada Austrije, predsednik i kancelar Karl Rener preko ra-
dija pozvao sve Austrijance, pripadnike oru`anih snaga Tre}eg
rajha, da prekinu borbu i polo`e oru`je. Apel su ~uli i vojnici
4. baterije nema~kog 118. brdskog artiqerijskog puka, koji se
nalazio u blizini Singdalena u Norve{koj, a koji su uglavnom
bili austrijski dr`avqani. Iako je komandant divizije izdao
nare|ewe da je slu{awe radija zabraweno, a kapitulacija od-
ba~ena, artiqerci su ubili dva nema~ka oficira i, podeliv{i
se u dve grupe od 48, odnosno 11 qudi, poku{ali da se domognu
[vedske. U tome je uspela samo prva grupa, dok su drugu zarobi-
li Nemci. ^etvorica su streqana 10. maja 1945. godine.
Pobuna nisu bili po{te|ene ni SS jedinice, ali su one
izbile tamo gde vojnici nisu bili nema~kog porekla. Prva ve}a
pobuna dogodila se 16. septembra 1943. u 13. SS bataqonu
brdske pe{adije, sastavqenom od muslimana sa prostora Kra-
qevine Jugoslavije, baziranom u Vilfran{ d' Ruerg u Francu-
skoj. Ubijena su petorica nema~kih oficira, ali su pobuwenike
brzo nadvladali lojalni vojnici. Dvojica su poginula tokom
borbe, a 14 je streqano po odluci vojnog suda. Avgusta 1944,
tako|e u Francuskoj, Rusi, Ukrajinci i Poqaci koji su popuwa-
vali dva bataqona 30. SS divizije, pobili su vi{e od 200 Ne-
maca i prebegli na save-
zni~ku stranu. Francuzi su
od prebega oformili bata-
qon u okviru 13. polubriga-
de Legije stranaca, koji se
borio do kraja rata, ali su
potom pre`iveli pripadni-
ci vra}eni u SSSR, gde ih je
~ekao radni logor gulag.
Kada im je posle samo mesec dana nare|eno da nastave sa
utovarom, 258 od 320 crnih vojnika u bataqonu je odbilo na-
re|ewe, smatraju}i da bezbednosni uslovi nisu zadovoqeni.
Izvedeni su pred vojni sud, koji je 208 otpustio iz vojske, a pre-
ostalih 50 je osu|eno na zatvor u trajawu od osam do petnaest
godina, mada su svi pomilovani 1946. To je bio prvi masovni
nagove{taj rasnih tenzija u ameri~koj vojsci, koje su tako|e bi-
le uzrok pobune marta 1945. godine na aerodromu Frimen u
Indijani.
Svi pripadnici 477. bombarderskog puka, na obuci za
bombardere B-25 Mitchell, bili su crnci. Komandant puka, be-
lac, uz saglasnost general-majora Frenka Hantera, koji je ta-
ko|e zastupao strogu segregaciju belih i crnih oficira, iako je
to bilo u suprotnosti sa vojnim propisima, oformio je dva
oficirska kluba za stare{ine razli~ite boje ko`e. Oficiri
crne puti odbili su da ispo{tuju nare|ewe o segregaciji i
u{li su u klub za belce. Zato ih je de`urni oficir pritvorio u
wihovim prostorijama. Pritvoreni oficiri, wih 101, ubrzo
su oslobo|eni pod pritiskom afroameri~kih organizacija,
radni~kih sindikata i ~lanova Kongresa na Ministarstvo ra-
ta. Pred vojni sud su izvedena samo trojica, zbog navodnog gu-
rawa de`urnog oficira, a jedino je poru~nik Roxer Teri pro-
gla{en krivim i osu|en na nov~anu kaznu od 150 dolara, gubi-
tak ~ina i otpu{ten je iz vojske, uz gubitak prava i privilegija.
Komandant 477. puka je smewen, a oficiri bele puti na
ni`im komandnim mestima su zameweni crncima. Roxeru Teriju
je 1995. godine vra}en ~in i novac oduzet na ime kazne, a u pot-
punosti je amnestiran.
(Nastavak u slede}em broju)
Dok u luci ^ikago posle eksplozije

RA SI ZAM KAO
UZROK
Pobuna u luci ^ikago
dogodila se jula 1944. godi-
ne, u istoimenom mornari~-
kom arsenalu u Kaliforni-
ji. Tokom utovara 5.000 to-
na municije i eksplozivnih
sredstava u teretne brodo-
ve, odjeknula je stra{ne eks-
plozije, ~iji uzrok do danas
nije utvr|en, a koja je usmr-
tila 320 vojnika i civila i
ranila vi{e od ~etiri sto-
tine. Veliki deo ^ikaga je
uni{ten, susedni grad je
evakuisan, a talas eksplozi-
je se osetio u Bolder Sitiju
u Nevadi, udaqenom 800 ki-
lometara. Dve tre}ine pogi-
nulih su bili vojnici crne
puti, a nastradali u Port
^ikagu ~ine 15 odsto gubita-
ka Afroamerikanaca u dru-
gom svetskom ratu. Pre`ive-
li su morali da ra{~iste
ru{evine i prikupe ostatke
tela.

74 15. jul 2008.

 VREMEPLOV

DOGODILO SE... KONFERENCIJA

NA KRFU
16. jul 1868. posle nema~ke invazije na Norve-
Donet je posled- {ku 1940. {ef diplomatije u izbe- Na poziv srpske vlade, predstavnici Jugosloven-
wi turski berat gli~koj vladi u Londonu. skog odbora, zvani~nog tela jugoslovenske emigracije,
koji je izdat srp- do{li su na Krf i 5. juna 1917. godine otpo~eli raz-
skim vladarima. govore o ure|ewu budu}e jugoslovenske dr`ave. Sa srp-
17. jul 1941. ske strane u razgovorima su u~estvovali svi ministri,
Beratom je vra-
}eno pravo na- Vlada SSSR uspostavila diplomat- predsednik vlade Nikola Pa{i} i predsednik Skup-
sledstva srpskog ske odnose sa jugoslovenskom vladom {tine Andra Nikoli}. Vi{e od mesec dana raspravqa-
prestola poro- u Londonu. lo se o mnogim pitawima, a najvi{e je suprotstavqe-
dici Obrenovi} nih mi{qewa bilo oko unitaristi~kog ili federali-
i priznato dostojanstvo Kwaza srb- 21. jul 1921. sti~kog oblika unutra{weg ure|ewa. U razgovorima se
skog Kwazu Milanu Obrenovi}u, a polazilo od stanovi{ta da su Srbi, Hrvati i Sloven-
Jugoslovenskog ministra unutra- ci troimeni narod, jedan isti, po krvi, po jeziku, go-
ujedno i zapovedni{tvo nad na{im {wih poslova Milorada Dra{ko-
carskim gradovima. vornom i pisanom, po ose}awima svoga jedinstva, po
vi}a u Delnicama je ubio ~lan le- kontinuitetu i jedinstvu teritorije. Odlu~eno je da
vi~arske teroristi~ke grupe Crve- dr`ava Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Ju`nih
16. jul 1858. na pravda Alija Alijagi}. Atentat Slovena, bude slobodna i nezavisna monarhija sa di-
Ro|en je srpski je izvr{en u znak protesta zbog za- nastijom Kara|or|evi}a. Krfska deklaracija, potpi-
vojvoda Petar vo|ewa tzv. re`ima Obznane, upe- sana 20. jula 1917. godine, potvrdila je zakqu~ke do-
Bojovi}. U~e- renog protiv komunista. Vlada je nete tokom razgovora. Deklaracija je isticala cen-
stvovao je u srp- ubrzo posle atentata donela Zakon tralisti~ki karakter budu}e dr`ave, izgra|ene na
sko-turskim ra- o za{titi dr`ave kojim je Komuni- principima parlamentarne demokratije.
tovima od 1876. sti~ka partija Jugoslavije kao pre-
vratni~ka organizacija stavqena
do 1878. i u
van zakona. DAN SANITETSKE
srp sko-bu gar -
skom ratu 1885. SLU@BE
U Prvom balkanskom ratu 1912. 23. jul 1914.
bio je na~elnik [taba Prve armi- Austrougarski poslanik Fon Gizl
je. U Drugom balkanskom ratu 1913. predao je u 18 ~asova ultimativnu
probio je bugarske polo`aje na Raj- notu zastupniku srpskog predsednika
~anskom ridu, {to je odlu~ilo ishod vlade dr Lazaru Pa~uu, ministru fi-
i Bregalni~ke bitke i rata. U Pr- nansija. U dokumentu je izri~ito sta-
vom svetskom ratu komandovao je jalo da se odgovor tra`i do 18 ~a-
Prvom armijom. U januaru 1916. po- sova 25. jula, u roku od 48 sati. Upr-
stao je, umesto obolelog vojvode Ra- kos poni`ewu koje takva odluka no-
domira Putnika, na~elnik [taba si, srpska vlada prihvatila je devet
Vrhovne komande. U aprilu 1918. od deset ta~aka, ali je odbila {estu
postavqen je za komandanta Prve ta~ku koja je podrazumevala da pri-
armije, koja je posle proboja So- Na osnovu Ustroenia garnizone voiske od 29. ma-
padnici austrougarske policije mogu ja 1839. godine, Glavni {tab Garnizona bio je podeqen
lunskog fronta zauzela Veles i Ov- da tragaju na teritoriji Srbije za
~e poqe, kod Kumanova razoru`ala na dva odeqewa: slu`beno i komesarijatsko. U sastav
podstreka~ima sarajevskog atentata. slu`benog odeqewa ulazili su jedan oficir u ~inu ma-
Bugare, produ`ila gowewe brojno Srpska vlada je po ovoj ta~ki ponu-
ja~e nema~ke Druge armije i razbi- jora, dva a|utanta, dva podoficira pisara, doktor, au-
dila arbitra`u me|unarodnog suda ditor, pisar auditorski i jedan sve{tenik. Komesari-
la je ju`no od Ni{a bez pomo}i sa- u Hagu.
veznika. Na ~elu Prve armije 1. no- jatsko odeqewe se staralo o nu`dni potrebi voeni-
vembra 1918. oslobodio je Beo- ka. S obzirom na ~iwenicu da Ustroenie garnizone
grad. Umro je 1945. godine u Beo- 26. jul 1943. voiske predstavqa prvi zvani~ni dokument kojim su re-
gradu. Na inicijativu potpredsednika ju- gulisani odnosi unutar vojske Kne`evine Srbije, to je
goslovenske vlade i predsednika ujedno i prvi dokument kojim je institucionalno reguli-
Slovenske qudske stranke Mihe san rad vojnog lekara u srpskoj vojsci. Nare|ewem od
16. jul 1896. 3. aprila 1888. odre|eno je da bolni~arske ~ete u voj-
Kreka, jugoslovenska kraqevska
Ro|en je norve- vlada uputila je memorandum o svo- sci Kraqevine Srbije proslavqaju 1. jul, kao spomen na
{ki politi~ar jim teritorijalnim pretenzijama svete vra~e. Za slavu se spremao kola~, vo{tanica, ko-
Trigve Li, prvi ameri~kom, britanskom i sovjet- qivo i vino za prelivawe kola~a pri se~ewu. Prilikom
generalni se- skom ambasadoru. Memorandum je proslave doma}in slave bio je upravnik bolnice ili
kretar Ujediwe- zasnovan na zakqu~ku jugoslovenske wegov zastupnik.
nih nacija od 2. kraqevske vlade da je kao predu- Ukazom od 30. jula 1839. postavqen je prvi {tabni
februara 1946. slov za trajan mir na Balkanu neo- doktor. U Vojsci Srbije ovaj datum obele`ava se kao
do 10. novem- phodno povla~ewe Italije u wene Dan sanitetske slu`be.
bra 1952. go- Pripremio Miqan MILKI]
etni~ke granice.
dine. Pre Drugog svetskog rata bio
je sekretar Socijalisti~ke partije
Norve{ke i ministar pravosu|a, a

75
LI^NOSTI
anilo je ro|en oko 1270. godine u poznatoj vlastelinskoj porodici. Posle po-
ha|awa u~ili{ta, gde je stekao visoko obrazovawe, kao vrlo mlad do{ao je
na dvor kraqa Milutina i bio u wegovoj naju`oj pratwi. U po~etku se spremao

Danilo Drugi za vojni~ku slu`bu, iskazuju}i izuzetnu hrabrost. S vremenom, ~itaju}i Domen-
tijanove spise, koji su za dvor predstavqali pisanu istoriju srpske dr`ave i

(oko 12701337) crkve, {irio je svoje obrazovawe. Neizbe`ni su bili i vite{ki romani o
Aleksandru Velikom, Trojanskom ratu, i drugi.
Po uzoru na sv. Savu, kako sam ka`e, odabrao je mona{ki poziv i dr`ao
wegov presto ~etrnaest godina i tri meseca. Zaokret u Danilovom `ivotu nastao je
u ~asu kada se zamona{io u manastiru Sv. Nikola u Kon~ulu na Ibru, gde je uzeo ime
Danilo. Wegovo kr{teno ime i vreme mona{ewa nisu poznati. Na zahtev kraqa Mi-
lutina pre{ao je u Pe}. U crkvi Sv. Apostola po~ivale su tada mo{ti naslednika sv.
Save Arsenija i Jevstatija Prvog. Danilo je verovatno tada zapo~eo, a mo`da i za-
vr{io svoja dela (`itija) wima posve}ena. Nakon toga, po `eqi kraqa Milutina,
izabran je za hilandarskog igumana, iako pre toga nije boravio na Svetoj Gori. Imao
je tada oko 36. godina.

U HI LAN DA RU
Ponavqaju}i model `ivota sv. Save, Danilo se kre}e izme|u Srbije i Sve-
te Gore. U nekoliko navrata, na Svetoj Gori je `iveo oko deset godina. Tokom prve
tri (13071310) on je kao iguman hrabro branio Hilandar od razjarenih katalon-
skih razbojnika, a onda krenuo u Srbiju da posreduje me|u zava|enom bra}om, Milu-
tinom i Dragutinom. Kada je nakon kratkog zati{ja izbio novi sukob, Milutin je
pozvao Danila da ~uva wegovo blago i organizuje gradwu zadu`bine manastira
Bawske. Kao episkop bawski (13121314) Danilo je sastavio ~uvenu i veoma drago-
cenu Svetostefansku hrisovuqu, osniva~ku povequ Bawskoj, posve}enu sv. Stefanu.
Bio je do posledweg ~asa uz odar kraqice Jelene An`ujske, majke kraqeva Milutina
i Dragutina.
Visoko cene}i Danilove sposobnosti i zasluge za srpsku dr`avu i crkvu, kraq
Milutin mu je tvrdo obe}ao arhiepiskopski presto u Pe}i. No, doga|a se da srpski
sabor tri puta odbija tu kandidaturu (1317), poveravaju}i presto Nikodimu, hilan-
darskom igumanu i Danilovom u~eniku. Danilo tada odlazi za episkopa u Hum, koji je

Spomenik u Ra{ki
ARHIEPISKOP I
Srpski arhiepiskop
i kwi`evnik Danilo Drugi
(oko 12701337) spada
me|u najistaknutije
srpske intelektualce
u 14. veku. Wegovi
savremenici i istori~ari
procewuju da je Danilovo
u~e{}e u dr`avnom `ivotu,
mo`da zna~ajnije od
crkvenog. U~en,
promi{qen i vredan
kakav je bio, u`ivao je
ugled snala`qivog
politi~ara, ve{tog
diplomate i hrabrog
ratnika. Bio je veliki
poznavalac umetnosti
i plodan kwi`evnik.

76
bio izlo`en jakim pritiscima zapadnih suseda. A onda, tokom 1320.
godine, ve} kao pedesetogodi{wak, ponovo je u Hilandaru, odakle mo-
li kraqa Milutina da oprosti grehe svom oslepqenom i progna- posledwi put sklopio {est decenija kasnije, kada je Du{an na skoro
nom sinu Stefanu, koji mu se iz Carigrada obratio za pomo}. Napo-
kon, Milutin je i zbog qubavi i pa`we prema Danilu, Stefanu i
wegovoj porodici dozvolio povratak u Srbiju. Ubrzo, sticajem ne-
sre}nih okolnosti, Danilo ostaje do kraja uz bolesnog kraqa Milu-
tina, koji umire iznenada 30. oktobra 1321. godine. Za vreme nasta-
lih sukoba oko prestola, Danilo je na Stefanovoj strani. Smatraju-
}i da je zavr{io svoju misiju, on odlazi u Hilandar sa `eqom da tu
i smrt do~eka.
SRP SKI AR HI E PI SKOP
Tri godine posle smrti kraqa Milutina, Danilo je iznena|en
izborom na srpski arhiepiskopski presto (1324). Imaju}i iza sebe
ogromno svetogorsko iskustvo i dobro poznaju}i crkvene prilike u
srpskim zemqama, Danilo je te`io da spoji te dve tradicije. Od Pe-
}i je napravio veliki duhovni i kulturni centar, ravan Hilandaru.
Tu su stvarana originalna dela, a razvijala se i prevodila~ka de-
latnost sa gr~kog jezika. Sagradio je veliki kompleks crkava u Pe}i.
Pored Savine crkve Sv. Apostola i Nikodimove posve}ene sv. Dimi-
triju, podigao je hram Bogorodice Odigitrije Carigradske sa kape-
lom sv. Nikole, a onda ih sve spojio ~uvenom pripratom. Ispred te
impozantne celine postavio je visok pirg s kapelom proroku Danilu
i nabavio zvona s Primorja. Pe}ke crkve, izgra|ene po wegovoj za-
misli, i danas o~aravaju posetioce.
Kao arhiepiskop, Danilo je bio glavni organizator radova i
drugi ktitor na veli~anstvenoj zadu`bini kraqa Stefana (De~an-
skog), Visokim De~anima, u~estvuju}i u sastavqawu De~anske hriso-
vuqe. Te{ko je do`iveo svrgavawe s vlasti svog qubimca Stefana
De~anskog, ali je prihvatio da 1331. kruni{e wegovog sina Du{ana.
Umro je u Pe}i 19. septembra 1337. godine. Tu po~iva sa sveta~kim
kultom.
KWI@EVNIK
Manastir Visoki De~ani
Danilov `ivot i delo su izuzetni. Svet je ugledao u vreme kada
je Dragutin nasilno svrgao i proterao oca, kraqa Uro{a, a o~i je
isti na~in zavladao srpskim zemqama. Do`iveo je te{ke ratove u
borbama za vlast izme|u bra}e, strica i sinovca, oca i sina. On je
u svim takvim prilikama davao doprinos o~uvawu kontinuiteta sve-
torodne loze Nemawi}a i skladu izme|u crkve i dr`ave, brane}i
svetosavske principe.
PI SAC @ITI JA
Kao ~ovek koji je stasavao uz vladarske porodice, Danilo nije
mogao ostati ravnodu{an prema tragedijama svojih gospodara. Po-
ku{ao je da objasni slo`enu sudbinu qudi koji su poreklom odre|e-
ni da obavqaju te`ak posao vladara. U~inio je to svojim kwi`ev-
nim delom, opisuju}i `ivote vladara svoga vremena, koje je dobro
poznavao, sa kojima je sara|ivao, koje je voleo. Tako su nastala we-
gova dela @ivot kraqice Jelene, @ivot kraqa Dragutina i
@ivot kraqa Milutina. Pisao je u tradicionalnoj narativnoj
formi srpske kwi`evnosti biografiji izrasloj iz hagiografije,
sveta~kog `itija. Tu je u prvom planu ~ovek i wegov odnos prema do-
bru i zlu, a istorija je samo fon na kome se re{avaju problemi
li~nosti.
@ivot kraqice Jelene napisan je za wenu kanonizaciju
(1317). Tekst je pun qubavi i odanosti prema toj srpskoj kraqici,
koja je u Danilovoj viziji idealna vladarka i majka. Danilo je u
`itije ugradio i svoju ulogu izmiriteqa. Roditeqska uloga, tako
va`na komponenta Nemawinog lika, preneta je na kraqicu Jelenu.
Toplo i s qubavqu, Danilo pi{e i o kraqu Dragutinu, poziva-
ju}i ~itaoce na sa`aqewe prema tom zlosre}nom kraqu. Pisac
ne krije greh svog junaka, ali poku{ava da ga razume. Pa, ipak, au-
tor insistira na grehu i tra`i ispa{tawe. Dragutin dobrovoqno
prihvata svoju sudbinu i ~ista srca prepu{ta presto Milutinu, a
sam se predaje te{kom ispa{tawu. Time je ostao pravi Nema-
wi}. Dragutinova biografija je izvrsno napisano `itije o zlo~inu
i kazni, grehu i pokajawu. U krajwem, Dragutin nije negativan junak,
jer pokazuje visoku svest o uzvi{enosti srpskog prestola koji je
oskrnavio.
U isto vreme nastala je i Milutinova Autobiografija, na
koju je verovatno uticao kraq. Ona je ukqu~ena u poznatu Ulijarsku
povequ (1317), gde Milutin nabraja sve svoje ratove i pobe|uje
dejstvom srpskih svetiteqa, Nemawe i Save. Za Milutinovu kano-
nizaciju (1324) Danilo je autobiografiju preradio u op{iran `i-
votopis. Ina~e, posle Nemawe, kraq Milutin je prvi srpski vla-
dar kome se posve}uje kompletna biografija. Danilova koncepcija
prikaza kraqevog `ivota po~iva na istim temeqima na kojima su
pisana dela o Nemawi. Duhovni podvig Milutinov, izra`en i u kti-
torskoj delatnosti, deluje impresivno. Danilu je bilo dovoqno da
navede samo hramove i manastire, wih oko ~etrdesetak, pa da sli-
ka o hri{}anskom delovawu tog kraqa bude kolosalna. Milutinov
`ivotopis nije sa~uvan u prvobitnom obliku. Redakciju wegovog kra-
ja izvr{io je Danilov u~enik.
Sve pomenute vladarske biografije, ukqu~uju}i i Uro{evu,
pisane su s ciqem da se doka`e prednost Milutina i wegove loze
da vladaju srpskom dr`avom. Tako je stvorena Istorija Milutino-
vog doba, koja se sastoji od od wegove u`e biografije i sva tri `i-
votopisa. Danilovim delovawem vladarske biografije prerastaju
u jedan sistem kojim se zahvata {ire vremensko razdobqe i izgra-
|uje ve}i broj literarnih junaka, povezanih istim idejama i emotiv-
nim vezama.
Istaknuti pisac Danilo Drugi ubrzo je postao predmet kwi-
`evne obrade. Wegov talentovani, ali anonimni u~enik, napisao
je op{irno @ivot arhiepiskopa Danila, opisuju}i samo crkvenu
karijeru svog junaka. Danilovu dr`avni~ku aktivnost prikazao je u
`ivotima vladara s kojim je Danilo sara|ivao. Od mno{tva `i-
tija vladara i arhiepiskopa, stvoren je veliki istorijski zbornik
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, nazvan Danilov zbor-
nik (u narodu poznat kao Carostavnik), koji je jo{ uvek predmet
ozbiqnih nau~nih istra`ivawa.
Krsman MILO[EVI]
77
 DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

OTRGNUTOST OD KORENA V E RSK I P RAZ N I C I

U
savremenom svetu postoji velika nesre}a, a to je otrgnutost ~ove-
ka od korena. Qudi lutaju, no{eni vetrom sudbine, kao uveli li-
15-31. jul
stovi, nigde se ne ukoreniv{i, ni sa ~im ne srastaju}i, nigde se ne Pravoslavni
zadr`avaju}i, ni~emu ne ostaju}i verni, formalno i su{tinski.
U socijalnom smislu, takve nazivaju proletarizovanima: u kultur-
21. jul Sveti velikomu~enik Prokopije
no-politi~koj sferi, to su qudi bez Otaxbine; u religioznom smislu, to
26. jul Sabor svetog arhangela Gavrila
su neveruju}i. Nije li to pojava jedini~nog porekla? Zar upravo zemqa
istovremeno ne vezuje ~oveka i za rad, za prirodu, za Boga, za porodicu,
28. jul Sveti mu~enici Karik i Julata
narod i Otaxbinu? 30. jul Sveta velikomu~enica Marina
Ogwena Marija
Dva socijalna elementa protivre~e jedan drugom: element povezan
sa zemqom, koji je u wu pustio korene, koji radi vezan za wu i element
nepovezan sa zemqom, li{en korena, lutalac. Niko ne mo`e bez zemqe: Islamski
zemqa je potrebna ~ak i onome ko nije s wom povezan. Pitawe je samo
kako se pravilno brinuti o zemqi; mi govorimo jedino o vezi ili o odsu- 30. jul Lejletu l mirax
stvu veze ~oveka sa zemqom, o dugotrajnosti i wenoj ~vrstoj pouzdanosti.
[ta je prirodno, nagonski ta~no, {ta omogu}uje privredu, {ta moralno
vaspitava, {ta formira karakter, {ta gradi kulturu, {ta vezuje za

SVETI ARHANGEL
Otaxbinu, {ta odre|uje nacionalno ose}awe, {ta u~vr{}uje ~oveka u
duhovnom i religioznom smislu? [ta ~ini ~oveka slobodnim u Bogu, i

GAVRILO
{ta ga osloba|a haosa razru{ewa?
Ko nije povezan sa zemqom, ko je li{en korena , taj napu{ta
prirodu i gubi odnos stvarala{tva i dobronamernosti prema woj; po-
staje `rtva grada i ma{ine; pogru`uje se u mo~varu odve} qudskoga, u Misli se da je praznovawe
blato proizvoqnosti, sitnog ra~una, pusto{i. ^ovek koji je povezan sa ovoga dana ustanovqeno jo{ u Sve-
zemqom ostaje u vezi s prirodom, u srodstvu sa wom, ukqu~en u wen ve~- toj gori u 9. veku povodom javqawa
ni ritam. On misli realno, ose}a i uva`ava wene zakone, u`ivqava se ovoga arhan|ela u jednoj }eliji, gde
u wene nasu{ne potrebe, u wenu duboku mudrost. @iva tajna prirode bu- je prstom u kamenu napisao pesmu
di u wemu `ivu li~nost Boga i odvodi ga Bogu... Bogorodici. Pesma se zvala Do-
Nagon ~oveka nepovezanog sa zemqom li{en je korena i besprizo- stojno pa se ova }elija i danas ta-
ran: takav ~ovek ostaje prepu{ten sopstvenom egoizmu, `ivi od danas do ko zove. U vezi sa ovim pomiwu se i
sutra, bez ciqa, utapaju}i se u brigu i u ropsku zavisnost od svakodnevi- ostala javqawa arhan|ela Gavri-
ce, bez pro{losti i sada{wosti, oslu{kuju}i mudrolije i utopije svake la kao javqawe Mojsiju kad je saop-
vrste, ostaje prepu{ten tu|im nagonima. Nagon ~oveka povezanog sa ze- {teno ovom izabraniku Bo`jem ka-
mqom ima svoj odnegovan i formiran krug radwi. Wegov nagon samood- ko je stvoren svet, a Mojsije to za-
brane je uslovqen, pobu|en i nasledno jak. Wegovo doma}instvo je pisao u kwizi Postojawa. J a v i o
istovremeno sveta pro{lost koja stvarala~ki sazdaje sada{wost i bu- se i proroku Danilu i javio tajne o
du}nost ispuwava nadom...
budu}im carstvima i dolasku Spa-
^ovek nepovezan sa zemqom ose}a se u dubini svog bi}a kao li- siteqa, a potom svetoj Ani da }e
{en pravca. Stavqen u okove nesigurnosti, smatraju}i svoj zanat pri- roditi preblagoslovenu i pre~istu
vremenim, on se i prema radu odnosi skoro bez interesa: kao prema ne-
Devu Mariju. Mnogo puta javqao se Svetoj Devi dok je boravila u
~em tu|em, on hladno gleda na wemu stranu i ravnodu{nu okolinu. On se
hramu jerusalimskom. Prvosve{teniku Zahariju javio je ro|ewe si-
ne predaje radu u potpunosti, rasipa uludo svoju snagu, on ne voli svoj
na, svetog Jovana Krstiteqa, a Svetoj Devi u Nazaretu saop{tio je
posao. A {ta je posao, {ta je `ivot bez qubavi?... ^ovek povezan sa
blagovesti o za~e}u i ro|ewu Gospoda Isusa Hrista. Javio se pra-
zemqom ose}a se sigurnim u svoja prava i u rok koji mu je odmeren radi
vladawa privatnom svojinom. Zato on la`e sebe u svoj napor, u svoja
vednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, `enama mironosicama i,
dobra: on radi intenzivno, trudi se da osvoji kvalitet, trudi se da na~i- najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao ~oveka,
ni ono najboqe {to mo`e. krepio pred wegovo stradawe.
Radnike u proizvodwi disciplinuje jedino wegov rad: zaokupqa ga i

mehanizuje ma{ina. A ~oveka povezanog sa zemqom rad vaspitava organ-
ski i prirodno. On kao da di{e duhom svojih predaka, u~i se da uva`ava
i voli svoje o~eve. I kako ~esto, ah kako ~esto ~ovek li{en korena gubi
`ivo ose}awe Otaxbine: jer Otaxbina je zemqa o~eva, o ~ijem liku
on, konkretno, odve} malo zna. Naprotiv, ~ovek povezan sa zemqom je
sre}an, jer zna da je wegovo imawe `ivi deo dr`avne teritorije, jer je
teritorija wegove otaxbine sopstveno, pro{ireno zemqi{te. On zna da
je wegov narod ogromna i `iva bujica u kojoj te~e i `ivot wegove poro-
dice... Nije li povezanost sa zemqom svrhovita, nije li ona ugodna bogu?
Ne le`i li u osnovi svakog delawaobdelavawe wive? Nije li prva kul-
tura zemqodelska?
Qudi otrgnuti od korena su velika opasnost savremenog
sveta: `ivot koji gubi koren postaje protivprirodan; du{a li{ena kore-
na bezbo`nom. Zatim nastupa raskid: ~ove~anstvo se raspada. Jer, bez
Boga, ~oveku ni{ta na zemqi ne}e po}i za rukom.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.
LEJLETU L MIRAX
(NO] MUHAMEDOVOG PUTOVAWA)
No} putovawa i vaznesewa blagoslovenoga Poslanika Bo-
`ijeg Muhameda, nagrada je wemu posle `ivotnih isku{ewa, a nama
pouka. Putovawe iz Meke u Jerusalim i vaznesewe u nebo voqom Bo-
`ijom, znak je od Boga i dar Bo`iji. Nakon te{kih muka, u godini kada
je ostao bez podr{ke supruge Haxixe i strica Ebu Taliba te neuspe-
{ne misije u gradu Taifu, tugom ophrvan, Muhamed se vratio u poli-
teisti~ku Meku. Tada mu je Bog, preko an|ela Gabriela ponudio osve-
tu. Blagi Muhamed je zamolio Boga da ih uputi veri a ne ka`wava.
Bio je to znak da mu predstoji duga, mukotrpna i blagoslovena misija.
Be{e to no} wegovog putovawa i susreta sa poslanicima Bo`ijim i
razgovora s tvorcem Svemo}nim. Tom prilikom, propisana je svako-
dnevna molitva, kojom se me|usobno povezujemo, povezuju}i se s Bo-
gom Samilosnim.

78 15. jul 2008.

 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
JAVNI
KONKURS
ZA PRIJEM CIVILNIH LICA U SLU@BU U VS
za popunu radnih mesta u Komandi Kopnene vojske,
na odre|eno vreme
1 (jedan) nastavnik, VSS, filolo{ki fakultet (engleski jezik),
u Centru za samostalno u~ewe engleskog jezika (Vrawe), mesto slu-
`bovawa Vrawe,
1 (jedan) nastavnik, VSS, filolo{ki fakultet (engleski jezik),
u Centru za samostalno u~ewe engleskog jezika (Ni{), mesto slu`bo-
vawa Ni{,
1 (jedan) nastavnik, VSS, filolo{ki fakultet (engleski jezik),
u Centru za samostalno u~ewe engleskog jezika (Kraqevo), mesto slu-
`bovawa Kraqevo,
1 (jedan) nastavnik, VSS, filolo{ki fakultet (engleski jezik),
u Centru za samostalno u~ewe engleskog jezika (Po`arevac), mesto
slu`bovawa Po`arevac,
OP[TI USLOVI KONKURSA:
da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije;
da je zdravstveno sposoban za rad u Vojsci;
da ima zavr{en filolo{ki fakultet engleski jezik;
da kandidat nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~-
ni postupak.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
zavr{en pripravni~ki sta`;
iskustvo u nastavni~kom pozivu.
Napomena: prednost imaju kandidati sa du`im iskustvom u na-
stavni~kom pozivu.
Uz molbu se prila`e:
CV ili autobiografija,
izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
uverewe o dr`avqanstvu,
overena fotokopija diplome o zavr{enom fakultetu,
uverewe op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-
vi~ni postupak i da nije krivi~no osu|ivan,
uverewe o polo`enom pripravni~kom ispitu i
lekarsko uverewe o zdravstvenoj sposobnosti.
Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:
VOJNA PO[TA 1097 NI[
Trg kraqa Aleksandra bb
sa naznakom za konkurs ili li~no delovodstvu.
Neblagovremene i nekompletne molbe ne}e biti razmatrane.
Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o iz-
boru }e svi kandidati biti pisanim putem obave{teni u zakonskom
roku.
Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.
80
DESETO EVROPSKO PRVENSTVO
U PARAGLAJDINGU
POBEDNI^KI
PEHAR
FRANCUZIMA
U Ni{koj Bawi, od 28. juna do 12. jula, odr`ano je
deseto evropsko prvenstvo u paraglajdingu, uz u~e{}e 148 tak-
mi~ara iz 32 zemqe. Takmi~ewa u preletu izvedena su na
terenima Si}eva~ke klisure, koji se smatraju najboqima u
Evropi, zato {to omogu}avaju letove od 50 do 70 kilometara.
U ekipnoj konkurenciji pobedila je reprezentaci-
ja Francuske, drugo i tre}e mesto osvojili su timovi
[vajcarske i Italije, dok je reprezentaciji Srbije pri-
palo 25. mesto.
U sveukupnom plasmanu najboqi su Greg Blondi
(Francuska), Endi Ebi ([vajcarska) i Xeremi Laxer (Fran-
cuska), a u konkurenciji `ena odli~ja su pripala Evi
Vi{wevskoj (Nema~ka), Awi Krol ([vajcarska) i Elizi Udri
(Francuska).
Najboqe plasirani doma}i takmi~ar je Zoran
Petrovi} Gugi iz Kraqeva. Posledweg dana takmi~ewa
postignut je svetski rekord u broju takmi~ara koji su uspe{no
preleteli vi{e od 50 kilometara i uspe{no sleteli na ciq u
Ni{koj Bawi.
Deseto evropsko prvenstvo uspe{no je organizovao
ni{ki paraglajding klub Albatros. Ni{ka Bawa bi}e do-
ma}in i Evropskog prvenstva u preciznom sletawu, koje }e se
odr`ati od 3. do 10. avgusta.
Z. MILADINOVI]
MA LI OGLAS
^etrdesetprva klasa Vojne akademije KoV sve~ano }e
obele`iti 20 godina od zavr{etka {kolovawa 20. septembra
2008. godine. Sve~ani program po~iwe u 11 ~asova u Vojnoj
akademiji.
Za sve informacije kontaktirati:
Jovan Dundi}, 064 2716455, 011 2063809,
jovan_dundic@yahoo.com
Zoran Terzi}, 063 8681741, lok. 23 -777,
Terzaof@beotel.net
Jovica Uzelac, 064 2489947, lok. 23-612,
uzelacj@beotel.net
Radovan Kova~evi}, 064 1655551, lok. 29 -237
Mirko Ba~evi}, 064 9958442, lok. 29 245.
15. jul 2008.
 [AH

IZABRANA PARTIJA 12...0-0 13.Le3 Sa5 14.Tac1 KOMBINACIJA

PARTIJA @IVOTA
Ivkov Doner
Havana, 1955.
1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6
4.La4 Sf6 5.0-0 Se4 6.d4 b5 7.Lb3
d5 8.de5 Le6 9.De2 Sc5 10.Td1 Sb3
11.cb3 Le7 12.Sc3
Sa 16 godina Bora Ivkov je osvo-
jio titulu majstora (Zagreb, 1949),
godinu dana kasnije postao omladin-
ski prvak sveta, velemajstor 1955,
bio je uzdanica na{e reprezentaci-
je na olimpijadama od Moskve 1956.
do Malte 1980. godine, sa 11 meda-
qa, vi{estruki dr`avni prvak itd. I
ranije je Ivkov primewivao taj si-
stem protiv [panske partije. Pre-
ma nekim ocenama, to je partija we-
govog `ivota!
REKLI SU
Moj otac je bio veoma strog sa
mnom. Ako nisam trenirao kako
treba, ka`wavao me fizi~kim ve-
`bama, kao {to su sklekovi, ili
ustani-sedi.
Sergej Karjakin
U jednoj ranijoj partiji Ivkov je
odigrao 14.Td2
14...Sb7 15.Se4 Lg4
Beli: Kg1, De2, Tc1, Td1, Le3, Se4,
Sf3, a2, b2, b3, e5, f2, g2, h2
Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Le7, Lg4,
Sb7, a6, b5, c7, d5, f7, g7, h7
16.h3
Izgleda da je crnoga iznenadio taj
potez.
lara!??
16...Lf3 17.Df3 c6
Na 17...de4 18.Td8 ef3 19.Ta8
Ta8 20.Tc7 beli vra}a figuru, ali
sa dobijenom pozicijom.
18.Sg3 Tc8 19.Sf5 g6 20.Td5!
De8 21.Lh6!
1:0
RAVINSKI
ZANIMQIVOSTI SIMAGIN
ZABORAVIO SSSR, 1947.
DA SE VRATI
Me|unarodni majstor Zvonko
Vrane{i}, nekada{wi omladin-
ski prvak Jugoslavije, ina~e pro-
fesor elektronike na Univerzi-
tetu u Torontu, bio je za vreme
olimpijade u Haifi 1976. godine
druga plo~a, a u Manili 1992.
bio kapiten mu{ke reprezentaci-
ja Kanade. Tada je proveo nekoli-
ko dana na nekom nau~nom skupu u
Japanu... On je pri~ao prijateqi-
ma koliko je Tokio skup grad u
spuermarketu u centru grada jedna
Beli: Kh2, Dg5, Tf2, Tg1, Le2, Le3, a2,
upakovana naranxa ko{ta osam c2, c4, f5, h3
ameri~kih dolara, a biznismeni Crni: Kh8, De4, Tg8, La8, Lg7, Se5,
tu moraju da kupe parkirali{te a7, b6, d6, e7, f7, h7
za svoje automobile, koje ko{ta
Crni na potezu.
(ako nije gre{ka) oko milion do-
1...Sg4!
Ina~e, kao ~lan zagreba~ke Preti Le5 sa dobijenom pozici-
ekipe u hokeju na travi boravio jom /{ah-{eh/.
je u Kanadi, a zatim zaboravio 0:1
da se vrati ku}i.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: mladost, Slobodan

Amor, [A, ami, ati, Ikana, npr, mi,Mirjana Jokovi}, sedamnaestina,

ko, g, sposliti, ara, soda, vj, atesti, aj, aritmeti~arka, Leon, a, s, Azra,
alajbarjaktar, ek, bunari, aa, lava, pab, Kolonija, s, krepa, Oror,
Kova~, Lazar Ristovski, iz, Una, anoda, Rao, oco, En, epik, vata, Ral-
A
B
R
O X [
enoteka.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
19. Poluproizvod, 20. Slu`bena objava, obznana, 21. Auto-oznaka Ni{a, 1. Radnik na pakovawu, 2. Nauka o zna~ewu i pravqewu imena, 3. Poznava-
Q

22. Evropska filmska glumica, 23. Auto-oznaka Uro{evca, 24. Holivudska

S
glumica, 25. @iteqi Kotora, 26. Sredstvo za podsticawe, 28. @ensko ime,
29. Organizmi bez nogu, bezno{ci (gr~.), 30. Atinsko predgra|e na severo-
lac latinskog jezika, 4. U slu~aju da, ako, 5. Bra{no (lat.), 6. Biv{a lepotica

N
i glumica, Zeudi, 7. Pozornica, estrada, 8. Ra}uni (skr.), 9. Tre}i i prvi sa-
A
moglasnik, 10. Voza~ automobila, 11. Oko 30, 12. Australijska ptica trka-
S
A
zapadu, 31. Simbol silicijuma, 32. Rano vo}e ili povr}e, ranik, 33. Monu-
A ~ica, 13. Prestupi, zlo~ini, 14. Jevrejsko mu{ko ime, 15. Naseqe u op{tini
K

ment, 34. Dra`, 35. Mu{ko ime, Tihomir odmila, 36. Ime peva~a Ramazoti- Vladimirci u Ma~vanskom okrugu, 16. Italijanski renesansni pesnik, Tor-
ja, 37. Kowi (pesn.), 38. @ensko ime odmila, 39. Vajarka vo{tanih figura, kvato, 17. Odozgo, 18. Ime biv{e indijska dr`avnice Gandi, 21. Susedna
O

Mari (kasnije Madam), osnovala muzej vo{tanih figura, 40. Vladar care- slova azbuke, 23. Koji voze sporo, spori, 24. Ma{inska industrija Ni{
vine, 41. Obrok hrane, 42. Grad u Austriji, 44. Slika nagog tela, 46. Ono (skr.), 26. Actionscript Physics Engine (skr.), 27. Skupocena stolica od sandala,
{to se privije na ne{to, 47. @ivahan ples biv{ih pariskih lokala, 48.
w
Simbol mazurijuma, 49. Svetski poznat arhitekt, Bruno, 50. Upravqa~ na
automobilu, 51. Deo konfiguracije ra~unara, 52. Materwi jezik Iraca,
R G
53. Ime {ahiste Karpova, 54. Ameri~ka glumica ro|ena 17.02.1954. godi-
ne, 55. Auto-oznaka Novog Sada, 56. Drvenarija, 57. Ime glumca Pa~ina,
M
30. Inicijali nobelovca Andri}a, 31. Ulizica, poltron, 33. Sledbenik bap-

L
tizma, 34. Vr{ioci cenzure, 35. @ensko ime, 36. Dva ista slova, 37. Peri-
od od 24 ~asa, 38. Hemijski element, 40. Grad u Iraku, 41. @alosne vrbe,
42. Australijski medvedi}, 43. Unajmqivawe, 45. Putawa, staza na CD, 46.
Jedno od ~ula, 47. Korpus narodnog oslobo|ewa Jugoslavije (biv.skr.), 49.

\
R

58. Ameri~ki ko{arka{, nastupao za BiH, Terel, 59. Svojstvenost italijan- Simbol indijuma, 50. Holandski fudbalski stru~wak, Martin, 51. Brend ra-
skog jezika. ~unarske kartice, 52. Francuski `enski magazin, 53. Oznaka za: sli~no.

82 15. jul 2008.

Specijalno izdawe
MAGAZI NA
sa popustom
Cena 50,00
3

400 din.

240 STRANA
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,
haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim
letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba
i istorija naoru`awa i vojne opreme.
U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, Arsenal
govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana
i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

NARUXBENICA
NOVINSKI CENTAR ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa Arsenal

po ceni od 350,00 dinara po primerku.
Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i
se unapred na `iro-ra~un NC Odbrana. Uz naruxbenicu treba poslati
dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.
Kupac:______________________________________________________________________
Ulica i broj: ____________________________________________________________
Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:
M.P. ___________________________