S o c i j a l i s t i č k a F e d e r a t i v n a R e p u bl i k a J u g o s l a v i j a

OSNOVNA GEOLOŠKA KARTA

1:100 000

TUMAČ
za list

PARAĆIN
K 34-7

Beograd 1981.
 REDAKCIJSKI ODBOR:

Milorad Dimitrijević
Dragan Dragić
Stevan Karamata
Budimir Petrović
Boris Sikošek
Dobra Veselinović

Izdaje Savezni geološki zavod, Beograd

Štampano u tiražu od 665 primeraka kao sastavni deo primerka lista karte sa kojom se pakuje u
plastičnu futrolu

Štampa: NIGRO „Privredni pregled" Beograd, Maršala Birjuzova 3-5

KARTU I TUMAČ IZRADIO:

ZAVOD ZA GEOLOŠKA, HIDROGEOLOŠKA, GEOFIZIČKA

I GEOTEHNIČKA ISTRAŽIVANJA
GEOLOŠKI INSTITUT
BEOGRAD
1978.

Autori karte: DRAGAN DOLIĆ, MIHAJLO KALENIĆ, ČEDOMIR LONČAREVIĆ I

MOMČILO HADŽI-VUKOVIĆ, SA SARADNICIMA NAVEDENIM U
UVODU TUMAČA.
Autori tumača: DRAGAN DOLIĆ, MIHAJLO KALENIĆ, BRATISLAV MARKOVIĆ,
MARA DIMITRIJEVIĆ, RAJKA RADOIČIĆ I ČEDOMIR LONČAREVIĆ.
SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................................................6
GEOGRAFSKI PREGLED...................................................................................................................7
PREGLED DOSADAŠNJIH ISTRAŽIVANJA....................................................................................9
PRIKAZ OPŠTE GRAĐE TERENA..................................................................................................11
OPIS KARTIRANIH JEDINICA........................................................................................................15
PROTEROZOIK..............................................................................................................................15
GNAJSEVI I LEPTINOLITI (G)...............................................................................................................15
AMFIBOLSKI GNAJSEVI (Gam)............................................................................................................15
LISKUNSKO-FELDSPATSKI KVARCITI (Qf).......................................................................................15
LEPTINOLITI I MIKAŠISTI (Sbm)..........................................................................................................15
MERMERI (M)..........................................................................................................................................16
CRNI KVARCITI (Q)................................................................................................................................16
DVOLISKUNSKI MIKAŠISTI I LEPTINOLITI (Smm)..........................................................................16
AMFIBOLITI I AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (A).........................................................................................16
LEPTINOLITI (Sq)....................................................................................................................................17
DOLOMITSKI MERMERI I MERMERI (Md).........................................................................................17
MIKAŠISTI (Sb)........................................................................................................................................17
AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (Aq).................................................................................................................17
KVARCITI I ŠKRILJCI SA ORGANSKOM MATERIJOM (Sgr)...........................................................17
PALEOZOIK....................................................................................................................................17
KVARCITI SA LISKUNOM I APATITOM (Qmm).................................................................................18
KALKŠISTI (Mm).....................................................................................................................................18
SITNOZRNI AMFIBOLSKI I LISKUNSKI ŠKRILJCI (Sam).................................................................18
MIGMATITI (Mi)......................................................................................................................................18
AMFIBOLSKI EKLOGITI (Aom)............................................................................................................18
GRANITI ()..............................................................................................................................................19
APLITI ().................................................................................................................................................19
PEGMATITI ()........................................................................................................................................19
KVARCNE ŽICE (q).................................................................................................................................19
PALEOZOIK PARAĆINSKE GLAVICE..........................................................................................20
VULKANOGENO-SEDIMENTNE STENE (Pz1).....................................................................................20
PLUTONSKE STENE...............................................................................................................................20
Tabela I...................................................................................................................................................... 20
MEZOZOIK.....................................................................................................................................21
SERPENTINISANI HARCBURGIT (Se)..................................................................................................21
JURA................................................................................................................................................21
ZELENE STENE I ŠKRILJCI SA KALKŠISTIMA (J2)...........................................................................21
DIJABAZ-ROŽNAČKA FORMACIJA (J3)..............................................................................................21
GABRO-DIORIT-GRANITSKA ASOCIJACIJA STENA........................................................................22
RAVANIČKI KREČNJACI I DOLOMITI (J3)..........................................................................................22
KREDA............................................................................................................................................23
BERIJAS (Kl1)...........................................................................................................................................23
BAREM (K13)............................................................................................................................................23
BAREM-APT(K13+4)..................................................................................................................................24
ALB-CENOMAN (K1,2)............................................................................................................................24
GORNJA KREDA (K2)..............................................................................................................................25
PALEOGEN.....................................................................................................................................25
GRANODIORIT SILJEVICE ().............................................................................................................25
MIOCEN..........................................................................................................................................25
DONJI MIOCEN (M1)...............................................................................................................................25
DONJI-SREDNJI MIOCEN (M1,2)............................................................................................................26
SREDNJI MIOCEN...................................................................................................................................26
TORTON(M22)...........................................................................................................................................28
DONJI SARMAT (M31).............................................................................................................................28
MIOCENSKE VULKANSKE STENE......................................................................................................29
KVARTAR........................................................................................................................................30
JEZERSKI SEDIMENTI (j).......................................................................................................................30
LESOIDNI SEDIMENTI (lp)....................................................................................................................31
REČNE TERASE......................................................................................................................................31
DELUVIJALNO-PROLUVIJALNI ZASTORI (dpr).................................................................................31
PROLUVIJUM (pr)...................................................................................................................................31
 DELUVIJUM (d).......................................................................................................................................32
ALUVIJUM, FACIJA KORITA (a)...........................................................................................................32
FACIJA POVODNJA (ap).........................................................................................................................32
FACIJA MRTVAJA (am)..........................................................................................................................32
TEKTONIKA......................................................................................................................................33
SRPSKO-MAKEDONSKA MASA....................................................................................................33
TEKTONSKA JEDINICA JUHORA, CRNOG VRHA KREMENCA I MOJSINJSKO-POSLONSKE
PLANINE..................................................................................................................................................33
TEKTONSKA JEDINICA PARAĆINSKE GLAVICE.............................................................................35
VARDARSKA ZONA........................................................................................................................36
LEVAČKA TEKTONSKA JEDINICA.....................................................................................................36
GLEDIĆKA TEKTONSKA JEDINICA....................................................................................................36
KARPATO-BALKANIDI..................................................................................................................36
RAVANIČKA TEKTONSKA JEDINICA.................................................................................................36
BASENSKE STRUKTURE...............................................................................................................37
MINERALNE SIROVINE..................................................................................................................38
LEŽIŠTA I POJAVE VEZANE ZA KRISTALASTE ŠKRILJCE............................................................38
MEZOZOJSKE SIROVINE.......................................................................................................................38
POJAVE I LEŽIŠTA VEZANE ZA TERCIJARNE SEDIMENTE...........................................................39
KVARTARNE SIROVINE........................................................................................................................41
MINERALNE VODE................................................................................................................................41
ISTORIJA STVARANJA TERENA...................................................................................................42
LITERATURA....................................................................................................................................44
UVOD

Osnovnu geološku kartu lista Paraćin, razmere 1 : 100000, izradili su saradnici Geološkog instituta
Zavoda za geološka, hidrogeološka, geofizička i geotehnička istraživanja, u Beogradu, od 1973 do
1978. godine.
U terenskim radovima učestvovali su: Dragan Dolić, Mihajlo Kalenić, Čedomir Lončarević,
Momčilo Hadži-Vuković i Ljiljana Dolić. Povremeno su u terenskim radovima učestvovali: Mara
Dimitrijević (na mezozoiku istočnih delova Gledićkih planina); Bratislav Marković (na kristalastim
škriljcima i juri Rekovca) i Nada Gagić (na miocenu Poljne i levačkog basena). Na interpretaciji
palinoloških analiza pomagao je Nikola Pantić, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Fotogeološku obradu kvartara Pomoravlja obavio je Ljubomir Menković.
Laboratorijska ispitivanja obavili su: B. Marković (petrologija metamorfnih i magmatskih stena), M.
N. Dimitrijević i Ljubinka Maslarević (sedimentološke analize mezozojskih stena), Ilinka Blažević i
Anica Marković (sedimentologija miocena i kvartara), Rajka Radoičić (mikropaleon tološke analize
mezozoika), N. Gagić, (mikropaleontološke analize miocena i kvartara), Vera Pantić (analize
polena), Marica Draškić (mineraloške analize) i D. Dolić (analize miocenske makrofaune).
Hemijske i spektrohemijske analize uradili su: Milan Vasiljević, Simka Crnčević i Dara Dimitrijević,
zatim Branka Milanović i Nada Čuturić, u laboratorijama Instituta za istraživanje metala Geozavoda.
Jedan deo materijala obrađen je u laboratorijama Rudarskog instituta, u Beogradu.
Tumač su napisali: opšti deo, miocen i kvartar - D. Dolić; proterozoik, paleozoik i magmatske stene -
M. Kalenić; opšta geološka građa, tektonika i evolucija oblasti - D. Dolić i M. Kalenić; srednja jura,
dijabaz-rožnačka formacija i miocenski vulkaniti - D. Dolić i B. Marković; jura Kučaja i kreda
Gledića - R. Radoičić, M.N. Dimitrijević i D. Dolić; mineralne sirovine Č. Lončarević. Na izradi
stubova i profila sarađivao je Zoran Pavlović.
Dokumentaciju i priloge Tumača izradili su: Lj. Dolić, R. Serdar, B. Kudrin, V. Adamović,
D.Manojlović, M. Gačić i D. Kostadinov.
Tumač je redigovao M. Dimitrijević, a stručno-tehničku redakciju karte izveo je B.Petrović.

6
GEOGRAFSKI PREGLED

0blast lista Paraćin nalazi se između 43°40' i 44°C0' severne geografske širine i 21°00' i 21°30'
istočno od Griniča, a pripada Šumadiji i Pomoravlju (sl. 1).
U središtu oblasti dominira planina Juhor, čiji je najviši vrh Veliki Vetren (773 m). U severoza-
padnom delu ističu se južne padine Crnog vrha (630 m) i Kremenac (657 m). Po zapadnoj dužini lista
pružaju se ogranci Gledićkih planina, sa visovima: Straževica (787 m), Krečana (818 m) i Grad (572
m). U severoistočnom delu ovu oblast dodiruju krajnji zapadni ogranci Kučaja (Veliki Grabar, 492
m), dok u jugoistočni deo prelaze severni ogranici Mojsinjske i Poslonske planine.
Između navedenih planina nalaze se kotline Levča i Belice, Zapadne i Velike Morave. Ovde je
izražen niski brdoviti i ravničarski reljef od 400 do 110 m nadmorske visine.
Čitava oblast pripada slivu Zapadne, odnosno Velike Morave.
Kroz ovu oblast prolaze najveće komunikacije železničkog i drumskog saobraćaja u Srbiji. Dolinom
Velike Morave prolazi autoput Beograd-Niš, kao i magistralna železnička pruga.
Svetozarevo, Ćuprija i Paraćin su najveća mesta i poznati industrijski centri ove gusto naseljene i
privredno značajne oblasti Srbije.

7
Sl.1 Geografski položaj lista Paraćin. Geographic position of the sheet Paraćin. Географическое положение
листа Параћин.

8
PREGLED DOSADAŠNJIH ISTRAŽIVANJA

Prvi podaci o geološkim i rudarskim prilikama ove oblasti Srbije, iz XIX veka, potiču od A. Bouea,
A. Viquesnela i drugih. Već 1893-1900. J. Žujović prikazuje, za to vreme bogatu, građu o
„iskonskim" škriljcima Crnog vrha, Juhora i Blagotina; „kretacejskim slojevima Šumadije
(Županjevac, Sibnica, Kalenić) i Kučaja; eufotidnim stenama Glavice i tercijarnim naslagama Levča i
ćuprijskog Pomoravlja. Iz tog doba datiraju i prvi podaci o mineralnim sirovinama ove oblasti
(J.Milojković 1892). o mermerima i pojavama gvožđa.
Početkom XX veka istraživanja ove oblasti odvijaju se u različitim pravcima. Uz svoja poznata
geomorfološka i geografska proučavanja Šumadije, istočne Srbije i Pomoravlja, J. Cvijić (1893,
1909, 1924-26) je ostavio i mnogo geoloških podataka. Prvi istraživač kristalastih škriljaca i granita
Juhora, Crnog vrha, Stalaća i Đunisa bio je S. Urošević (1912-25). Iz ovog ranog perioda istraživanja
treba spomenuti J.Mihajlovića (1923), koji se je i kasnije dugo bavio seizmotektonskim problemima
ovog dela Srbije (Juhor, Pomoravlje).
U periodu između dva svetska rata započeto je rešavanje mnogih geoloških problema. Objavljena je
prva geološka karta istočne trećine oblasti (list Paraćin, 1933), a u „Geologiji istočne Srbije,, V.
Petkovića zahvaćen je i deo proučavane oblasti - mezozoik „zapadnog krečnjačkog pojasa" Kučaja i
prostor, moravske navlake" (1935).
O mezozojskim i tercijarnim slojevima više podataka nalazimo kod K. Petkovića (1926-39), a i
kasnije ovaj autor pokazuje veliko interesovanje za geologiju šire okoline Kruševca. U isto vreme
pojavljuju se značajni radovi V. Laskareva o tektonici Crnog vrha (1930) i miocenskim buglovskim
slojevima po obodu Karpata (1934).
Posle Drugog svetskog rata geološka istraživanja u ovoj oblasti naglo se razvijaju i njima su
obuhvaćene sve geološke formacije. Neka od ovih istraživanja imala su i detaljni karakter. Zasluga za
početak proučavanja kristalastih škriljaca Juhora, Crnog Vrha i stalaćko-đuniskog masiva pripada B.
Dimitrijeviću (1949-50), koji je sistematski prikazao mikašiste, gnajseve, granit pegmatite,
amfibolske i druge stene.
Proučavanjem mezozojskih naslaga Šumadije i Gledićkih planina, sa stanovišta biostratigrafije,
facija, paleogeografije, magmatizma i strukturno-tektonskih raščlanjavanja, bavi se M. Anđelković
(1956-77). U istočnim delovima Gledićkih planina ovaj autor je do sada izdvojio: gabro dijabaze,
gornjojurske krečnjake (Straževica), titon-valendijski, neokomski i barem-aptski fliš, urgonske
krečnjake (Krečana, Veliki Grad) i fliš donje krede (Županjevac).
Proučavanjem kristalastih škriljaca, ultrabazičnih stena i mezozojskih sedimenata u susednim
područjima, prilikom kartiranja na listovima Kraljevo (1963-68) i Kruševac (1969-76) bavili su se B.
Marković, M. Urošević, D. Veselinović, O. Marković, R.Radoičić, A. Danilova, S. Obradović, Č.
Roglić, R. Marković, M. Rakić, M. Hadži-Vuković, M. Kalenić, M. N. Dimitrijević i drugi.
Jurski sedimenti zapadnog Kučaja takođe su obrađivani na susednim listovima (Žagubica i Boljevac),
a proučavali su ih D. Veselinović (1963-75), I. Antonijević, M. Anđelković i drugi.
Neogenim sedimentima i facijama, biostratigrafskim problemima ili mineralnim sirovinama, pored
nekih od navedenih autora, bavilo se više istraživača. M. Luković (1950), D. Pejović (1951) i N.
Pantić (1956-57) proučavali su jezerske slojeve Popovca i Ćićevca, a Ž. Petronijević (1953, 1967) i A
Ćirić (1962) fosilne sisare levačkog i beličkog basena. Podatke o jezerskom neogenu Pomoravlja
nalazimo i kod P. Stevanovića (1951-67).
Jezerskim naslagama Pomoravlja i nekih susednih basena dugo se bavi M. Veselinović-Čičulić
(1955-77), koja u okolini Paraćina izdvaja: srednjomiocenske konglomerate, peščare, gline i tufove
(Senje, Zabrega), cementne laporce (Popovac), zatim slatkovodne „panonske" i ,,pliocenske" slojeve.
Brakični miocen u Pomoravlju do sada je bio poznat iz okoline Despotovca i Svilajnca, a južnije i u
okolini Kruševca. U novije vreme M. Čičulić navodi podatak o sarmatu kod Senja (1962); M.
Eremija i M. Pavlović prikazuju „oslađeni torton" iz severnog dela kruševačkog basena (1975), a D.
Dolić sarmat Temnića (1975).

9
Istraživanjem u okviru ovog lista dokazano je da se morski torton i brakični sarmat prostiru sve do
Paraćina, a nalaze se u povlati miocenskih jezerskih naslaga (D. Dolić i Č. Lončarević, 1977). Tako
se sve više potvrđuje novo shvatanje o srednjomiocenskoj starosti slatkovodnih „kongerijsko-
kosovijskih“ sedimenata u Pomoravlju i Šumadiji (P. Stevanović, M. Eremija i M. Pavlović, 1975; D.
Dolić, 1975-78).
Kvartarne sedimente, savremene morfološke oblike reljefa, hidrografske i klimatske karakteristike,
kao i niz privredno-geografskih aspekata ove oblasti proučavali su: B.Ž.Milojević (1951), J.
Marković-Marjanović (1952), J.Đ. Marković (1953-67), Ž.Jovičić (1957), B. Jovanović, Č. Milić, M.
Zeremski, M. Kostić i R. Ršumović (1969), P. Stevanović (1977) i M. Rakić (1977).
Rezultati facijalnih i strukturno-tektonskih proučavanja Srpsko-makedonske mase, unutrašnjih
Karpato-Balkanida i Dinarida mnogih autora bili su od značaja za tektonsku rejonizaciju proučavane
oblasti. To su proučavanja K. Petkovića (1952-73), M. Anđelkovića (1963-77), V. Aleksića i M.
Kalenića (1966), M. Anđelkovića, A. Grubića i B. Sikošeka (1967), B. Ćirića 1967), B. Maksimovića
i B. Sikošeka (1969, 1974), V. Aleksića, N. Pantića i M. Kalenića (1971), M. Dimitrijevića (1963-
74), M. Dimitrijevića i M.N. Dimitrijević (1974-75) i drugih.
Podatke o mineralnim sirovinama ove oblasti pružili su mnogi od navedenih autora. Osim toga, D.
Stangačilović je opisao neke pojave grafitskih škriljaca Juhora, kao i miocenske tufove i bentonite
(1951, 1964); M. Ilić je prikazao mermerni oniks Lozovika (1952), a N. Milojević (1962), M.
Zeremski (1969) i M. Komatina (1976) navode podatke o pijaćim i mineralnim vodama. O uglju
rudnika „Ćićevac" nalazimo podtake kod V. Sirnica (1958), K. Petkovića i D. Škerlja (1975).
Proučavana oblast prikazana je na geološkoj karti, 1 : 50 000, list ,,Paraćin-l" (1958) i Preglednoj
karti SR Srbije (1968).

10
PRIKAZ OPŠTE GRAĐE TERENA

Najstarije stene u granicama lista su gornjoproterozojski i paleozojski kristalasti škriljci Mojsinjske i

Poslonske planine, zatim Juhora, Kremenca i Crnog vrha.
Proterozojski kristalasti škriljci predstavljeni su gnajsevima i leptinolitima, amfibolskim gnajsevima,
kvarcitima sa felđspatom i liskunom, leptinolitima i mikašistima, mermerima, crnim kvarcitima,
dvoliskunskim mikašistima i leptinolitima, zatim amfibolitima i amfibolskim škriljcima,
leptinolitima, dolomitskim mermerima i mermerima, mikašistima, amfibolskim škriljcima,
kvarcitima i škriljcima sa organskom materijom.
U prostoru Crnog vrha (potok Bešnjaja) preko proterozojskih stena leže kambrijski kvarciti,
amfibolski škriljci i kalkšisti, sa mineralnim asocijacijama najviših nivoa granatske zone amfibolitske
facije.
Kao posledica tektonskih procesa navedene proterozojske i paleozojske stene dospele su u nivo
migmatizacije i utiskivanja granitoidnih stena. Kod migmatita se mogu pratiti svi prelazi od
migmatita embrešitskog habitusa do anateksita. Migmatiti, kao i ostali metamorfiti, prožeti su
granitskim telima i aplitskim, pegmatitskim i kvarcnim žicama.
Metamorfisane vulkanogeno-sedimentne stene sa bazičnim plutonskim stenama Paraćinske Glavice
verovatno su takođe paleozojske starosti. Vulkanogeno-sedimentni anhimetamorfiti predstavljeni su
spilitima i njihovim metatufovima, argilofilitima, sericitskim filitima i kvarcitima. Metamorfisane
plutonske stene su metagabrovi i anortoziti.
U zahvaćenom delu Vardarske zone verovatno najstarije stene su serpentinisani hareburgiti, a nalaze
se u magmatskom kompleksu zapadno od Rekovca. Odnos serpentina prema okolnim stenama ostao
je nedovoljno proučen.
Posle serpentinitskih stena na geološkom stubu područja Kremenca i Siljevice slede tvorevine srednje
jure i dijabaz-rožnačke formacije. Srednjojurske tvorevine sastoje se od albit-epidot-hloritskih
škriljaca, metamorfisanih peščara i kalkšista, a starost im je određena na osnovu polena i spora.

11
 Sl. 2. Pregledna geološka karta lista Paraćin. Generalized geological map of the sheet Paraćin. Обзорная
геологическая карта листа Парачик.
Q - Kvartar. Quaternary. Четвертичные отложенкя.
M3 - Brakični sarmat. Brachkish Sarmatian. Солоьоватоводкые отложения сармата.
M1+2 - Jezerski donji i srednji miocen. Limnic Lower and Middle Miocene. Озерный нижний и
средний миоцен.
 - Granodioriti. Granodiorite. Гранодиорит.
K - Kreda Gledićkih planina. Cretaceous of Gledići Mts. Мел Гледичских гор.
’ - Graniti Rekovca. Rekovac granite. Граниты Реконца.
 - Dijabazi. Diabase. Диабазы.
’ - Gabro-diorit-granitske stene. Gabbro-diorite-granitic roskc. Габбро-диорит-гранитовые
породы.
J’3 - Gornjojurski ,,ravanički" krečnjaci i dolomiti. Upper Jurassic ,,Ravanica" limestone and
dolomite. Верхнеюрские известняки и доломиты Раваници.
J - Dijabaz-rožnačka formacija. Diabase-chert formation. Диабаз-яшмовая формация.
J - Srednja jura. Middle Jurassic. Средняя юра.
 - Gabro. Gabbro. Габбро.
Aom - Eklogit. Eclogite. ЭклогитЫ.
 - Graniti Juhora. Juhor granite. Граниты Юхора..
Pz - Paleozojski škriljci. Paleozoic schist. Сланцы палеозоя.
Mi - Migmatiti. Migmatite. Мигматиты.
M - Mermeri. Marble. Мраморы.:
Pr - Proterozojski kristalasti škriljci. Proterozoic crystalline schists. Кристаллические сланцы
протерозоя

12
Dijabaz-rožnačka formacija se sastoji pretežno od dijabaza i spilita, zatim gvožđevitih rožnaca,
glinaca, peščara i kvarcita a retko i kataklaziranih krečnjaka. Gornjojurska starost dijabaz-rožnačke
formacije na ovom području pretpostavljena je na osnovu moguće konkordancije sa srednjojurskom
serijom i odnosa prema titon berijaskim krečnjacima Županjevca, koji su sigurno mlađi.
Na prostoru zapadno od Rekovca, između dijabaz-rožnačke formacije i krednih sedimenata nalaze se
gabro-diorit-granitske asocijacije. Njihov postanak mogao bi se vezati za kraj stvaranja dijabaz-
rožnačke formacije, neposredno pre taloženja krednih sedimenata.
Severoistočno od Ćuprije, na području Senja, razvijeni su gornjojurski „ravanički" krečnjaci i
dolomiti. Njihov postanak vezan je za geosinklinalni razvoj u prostoru Karpato-Balkanida istočne
Srbije.
Sedimentni članovi krede imaju znatno rasprostranjenje u zapadnim delovima oblasti, a pripadaju
mezozojskom kompleksu Gledićkih planina. Za razliku od dosadašnjih shvatanja mnogih autora o
pretežno flišnom karakteru krednih sedimenata ovog dela Srbije, smatramo da bi ove tvorevine
pripadale normalnom morskom razviću - pelaškim, neritskim i sprudnim facijama. Izdvojeni su
slojevi berijasa, harema, barem-apta i alb-cenomana.
Manja pojava gornjokrednih sedimenata kod Siljevice, iako nedovoljno precizirane starosti imaće
poseban značaj za dalje izdvajanje mlađih odeljaka krede u ovoj oblasti. Metamorfizam ovih
sedimenata bi se mogao pripisati granodioritu, verovatno paleogene starosti.
Miocenske naslage u ovoj oblasti imaju znatno rasprostranjenje, a na nekim mestima i veći privredni
značaj. Prema osnovnim sedimentacionim i facijalnim osobinama izdvojeni su članovi slatkovodnog
i morskog razvića.
Donjomiocenske starosti je jezerska ugljonosna serija Ćićevca a u levačkom basenu najstarija je
serija Dragova. Diskordantno na ovim članovima leže srednjomiocenske klastične serije Senja i
Sibnice, zatim sedimenti jezerskih facija i klastični sedimenti Belice.
Plitkovodni sedimenti Paratetisa razvijeni su u basenu Velike i Zapadne Morave. Dok je morski
torton konstatovan samo bušenjem, u okolini Ćuprije i Paraćina, najveći značaj ovde imaju brakični
sedimenti donjeg sarmata.
Kvartarne tvorevine predstavljene su limničkim, eolskim, fluvijalnim i padinskim genetskim
tipovima, pleistocenske i holocenske starosti.
Na istraživanom terenu izdvojene su prebasenske, basenske i postbasenske strukture. Prebasenske
strukture obuhvataju delove Srpskomakedonske mase, Karpato Balkanida i Dinarida, koji su ovakav
položaj zauzeli posle mezo i neoalpskog sučeljavanja severne i južne grane Alpida, odnosno do
deponovanja miocenskih naslaga i začetka stvaranja basenskih struktura. U Srpsko-makedonskoj
masi izdvojena je tektonska jedinca Juhora, Crnog vrha, Kremenca i Mojsinjsko-poslonske planine,
kao i jedinica Paraćinske glavice; u Dinaridima izdvojene su levačka i gledićka tektonska jedinica a u
Karpato-balkanidima Ravanička tektonska jedinica.
Preko ubrane osnove leže basenske strukture, koje obuhvataju miocen Pomoravlja, levačko-belički
basen i trsteničko-kruševački basen, u kojima se nalazi nekoliko horstova i rovova.
Postbasenske strukture obuhvataju kvartarne naslage različite geneze.
Do tada poznate pojave mineralnih sirovina nalaze se gotovo u svim geološkim članovima oblasti. Za
kristalaste škriljce Crnog vrha, Kremenca, Juhora i Poslonske planine vezane su pojave gvožđa,
pegmatitskih i kvarcnih žica i grafita. U miocen skim basenima najvažniji su cementni laporci
Popovca, niklonosni sedimenti u okolini Dragova i ukrasni kamen Lozovika, pored pojava uglja,
bitumijskih sedimenata i tufova. Na mnogim mestima koriste se mermeri, krečnjaci, gabrovi,
gnajsevi, zatim peskovi i šljunkovi, kao dobri građevinski materijali. U području Juhora nalazi se više
pojava mineralnih voda, kao indikatori mladih i dubokih raseda.
Prilikom izrade geološke karte ove oblasti proučeno je više geoloških problema. Obavljeno je, pre
svega, litološko i facijalno raščlanjavanje kristalastih škriljaca. Na Kremencu, kod Rekovca, od
dijabaz-rožnačke formacije izdvojena je srednjojurska serija sa kalkšistima, kojoj je određena starost
na osnovu ostataka polena. U okolini Rekovca detaljno su raščlanjene magmatske stene i izdvojene
dve faze kiselih intruzija (mlađa je verovatno paleogene starosti). Detaljno su raščlanjeni miocenski
slatkovodni sedimenti,u kojima posebno mesto imaju sintektonske klastične formacije. Dosadašnji
„panonski" jezerski sedimenti spušteni su u srednji miocen. Morski i brakični miocen konstatovani su

13
u novim područjima Pomoravlja, čime je bliže određena veza kruševačkog sarmata i prostora
Paratetisa.
Mnogi problemi nisu do kraja sagledam ili su ostali nerešeni. Pre svega, trebalo bi da se nastave
započeta biostratigrafska proučavanja metamorfnih stena, koja su već dala neke pozitivne rezultate
(Crni vrh). Dijabaz-rožnačka formacija je nedovoljno proučena sa aspekta geneze, a ovde zapaženi
biostratigrafski elementi zaslužuju detaljnu obradu. Nedovoljno je proučen i odnos magmatskih stena
zapadno od Rekovca i krednih sedimenata, a neki kredni članovi nisu dovoljno biostratigrafski
dokumentovani. Isto tako predstoje biostratigrafska proučavanja miocenske slatkovodne faune, čiji se
karakter sada bitno razlikuje od fosilne faune Paratetisa.
I tektonski sklop oblasti nije dovoljno proučen, naročito s obzirom na veće površine neogenog i
kvartarnog pokrivača. Rešavanje nekih tektonskih problema ovde će biti moguće tek na osnovu
analize jednog znatno šireg prostora.

14
OPIS KARTIRANIH JEDINICA

PROTEROZOIK

U kristalinu Crnog vrha, Kremenca, Juhora, Mojsinjske i Poslonske planine, u proterozoik je

stavljena asocijacija psamitskih, pelitskih i karbonatnih stena sa retkim bazičnim magmatitima i
njihovim tufovima, metamorfisana pod uslovima amfibolitske facije, ukupne debljine oko 2000m.
U proterozoiku ove oblasti najrasprostranjeniji su gnajsevi i leptinoliti u okviru kojih se nalaze i
amfibolski gnajsevi, feldspatski i liskunski kvarciti, mikašisti, mermeri i migmatiti, zatim
dvoliskunski mikašisti sa proslojcima crnih kvarcita, konkordantnim i diskordantnim telima
amfibolita i amfibolskih škriljaca, kao i kvarcni škriljci sa organskom materijom.
Kristalasti škriljci nižih delova proterozojskog stuba ove oblasti nastali su od prvobitnih psamitsko-
pelitsko-karbonatnih i retkih bazičnih magmatskih stena. Škriljci iz viših delova poreklom su od
vulkanogeno-sedimentnih stena. Metamorfisani su u uslovima amfibolitske facije staurolit-distenske i
staurolit-granatske zone.

GNAJSEVI I LEPTINOLITI (G)

Predstavljaju metamorfisane psamitske i psamitsko-pelitske stene. Međusobno se smenjuju i često su

vezani postupnim prelazima. Sastoje se od kvarca, oba liskuna, plagioklasa (25-35% An) i
karakterističnih metamorfisanih minerala. Sporedni sastojci su metalični minerali, apatit, cirkon, sfen
i turmalin, a sekundarni su kaolinski minerali, sericit, hlorit i epidotski minerali. Teksture su
škriljave, nekad trakaste, a strukture lepidoblastične i granoblastične.
Po vrsti feldspata, ove liskunske stene su plagioklasni, a prema karakterističnim metamorfnim
mineralima mogu se razlikovati granatski, staurolit-granatski, staurolitski (ponekad sa distenom) i
drugi varijeteti.

AMFIBOLSKI GNAJSEVI (Gam)

Nalaze se u različitim delovima stuba, saglasno sa folijacijom okolnih gnajseva i leptinolita.

Izgrađeni su od homeoblastične, ređe heteroblastične hornblende (2V=-76 do 82°; c : Ng = = 20 do
22), kvarca, koji se nalazi u heteroblastičnim i unduloznim agregatima, plagioklasa (30-34% An),
uglavnom granoblastičnog i argiliziranog, ređe biotita i cojsita. Sporedni su sfen, apatit i metalični
minerali, a sekundarni su kalcit i hlorit.
Gnajsevi su škriljave, najčešće paralelno trakaste, teksture a strukture su granoblastične i
porfiroblastične. Na osnovu bitnih minerala konstatovani su amfibolski cojsit-amfibolski, biotit
amfibolski i drugi gnajsevi.

LISKUNSKO-FELDSPATSKI KVARCITI (Qf)

U nižim nivoima dvoliskunskih mikašista i leptinolita nalaze se kvarciti sa malim sadržajem feldspata
i liskuna, debljine do deset i više metara. Teksture su reliktno slojevite i trakaste, a strukture reliktno
homeoblastične i porfiroblastične.
Ove stene se sastoje od homeoblastičnih i simplektitskih agregata kvarca, koji predstavlja više od
80% sadržaja minerala. U građi kvarcita učestvuju još feldspat, granat (porfiroblatski, ređe sitnozrn),
zatim muskovit, hloritisan biotit, apatit, cirkon, sfen i metalični minerali.

LEPTINOLITI I MIKAŠISTI (Sbm)

Imaju znatno rasprostranjenje među liskunskim stenama u središnjim terenima Juhora. Međusobno se
smenjuju i vezani su postupnim prelazima.

15
U mineralni sastav leptinolita ulaze kvarc, oligoklas-andezin (sa 29-33% An), biotit, muskovit,
porfiroblasti granata i staurolita (2V = + 85-87°), dok se silimanit nalazi u snopastim agregatima u
biotitu. Sporedni su rudni minerali, apatit, cirkon, turmalin i epidotski minerali. U nekim slučajevima
u leptinolitima su metasomatski, prinosom kalijuma, obrazovana ređa zrna mikroklina koji na
kontaktu sa plagioklasom obrazuje mirmekit. Stene su lepidoblastične, porfiroblastične i
kataklazirane strukture.
Na osnovu bitnih sastojaka mogu se izdvojiti granatski, stauroliti-granatski i staurolitski lepti noliti,
zatim leptinoliti sa distenom i drugi varijeteti.
Mikašisti iz ove jedinice sastoje se od srednjozrnih i krupnozrnih trakastih agregata kvarca, biotita ili
muskovita, porfiroblastičnog i sitnozrnog granata i retkih porfiroblasta distena 2V =-81-83°),
dimenzija do 3 X 0,8 cm. Sporedni su turmalin, metalični minerali, apatit i cirkon. Na osnovu
mineralnog sastava konstatovani su granatski, granat-distenski i drugi mika šisti.

MERMERI (M)

Ima ih na Crnom vrhu, Kremencu, Blagotinu i padinama Juhora. Nalaze se kao slojevi ili sočiva u
gnajsevima i mikašistima. Sastoje se od polisintetički bližnjenih agregata kalcijum-karbonata, retkog
kvarca i metaličnih minerala. S obzirom da su tektonskim zbivanjima dospeli u zonu migmatizacije i
utiskivanju granita, u mermerima su mestimično zapažene kontaktne promene. Tako su nastali
porfiroblastični tremolitski i granat-diopsidski mermeri.

CRNI KVARCITI (Q)

U višim nivoima dvoliskunskih mikašista i leptinolita nalaze se slojevi i proslojci crnih kvarcita. Ima
ih na Juhoru, u okolini Trešnjevice i Krčina.
Ove stene sastoje se od homeoblastičnih, simplektitskih agregata kvarca, inkluzija neprovidnih
minerala i prašinastih koncentracija, subparalelnih traka i heterogenih agregata delom hematiliriranog
magnetita. Sporedni sastojci su metalični minerali, apatit, cirkon, sfen, porfiroblasti i sitna zrna
turmalina. Strukture su homeoblastične i heteroblastične, a teksture reliktno slojevite

DVOLISKUNSKI MIKAŠISTI I LEPTINOLITI (Smm).

U ovu jedinicu stavljen je paket liskunskih stena, u kome mikašisti preovlađuju nad leptinolitima.
Mikašisti su najčešće škriljave i trakaste tekstura i lepidoblastične, porfiroblastične i kataklazirane
strukture. Konstatovani su granatski (sa porfiroblastima granita do 3 x 4 mm), staurolitski (sa
idioblastima staurolita do 2,5 X 0,8 mm; 2V = -86-88°) i drugi mikašisti. Sporedni minerali su apatit,
cirkon, turmalin i metalični minerali.
Leptinoliti iz ove jedinice predstavljaju srednjozne i sitnozrne stene, škriljave teksture,
lepdoblastične, ređe porfiroblastične stukture. Sastoje se od kvarca, plagioklasa (8-22%), biotita i
muskovita, zatim granata i ređe staurolita. Sporedni minerali su apatit, cirkon, sfen, turmalin,
metalični i epidotski minerali.

AMFIBOLITI I AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (A)

Najviše ih ima u kristalinu Poslonske planine, a ređe se javljaju u mikašistima i leptinolitima Crnog
vrha i Juhora.
U liskunskim stenama amfiboliti se nalaze kao diskordantna ili konkordantna tela. Boje su zelen
kaste u raznim nijansama. To su najčešće krupnozrne stene masivne teksture, granoblastične i
porfiroblastične strukture. Sastoje se od prizmatičnih i granoblastičnih agregata hornblende (2V = -
78-80; c : Ng = 21-24°), plagioklasa (36-40% An), nekad piroksena kao bitnih i porfiroblasta granata,
sfena, ilmenita i apatita kao sporednih, sastojaka. Varijeteti u kojima preovlađuje hornblenda, uz veće
prisustvo sfena, katkad sa ilmenitom, a naročito kada su prisutni pirokseni, svakako su genetski
vezani za bazite.
Amfibolski škriljci su sitnotrakaste teksture i nematoblastične strukture. Sastoje se od hornblende
(2V = - 78; c : Ng = 17°) i plagioklasa (33-36% An). Hornblenda gradi subparalelne trake, koje se
naizmenično smenjuju sa plagioklasima. Sporedni sastojci su granat, kvarc, biotit, minerali epidot-

16
cojsitske grupe, sfen, apatit i rudni minerali. Porfiroblasti granata su dimenzija do 1 X 1 cm; nekad su
sveži, često delom do potpuno zamenjeni kvarcom, plagioklasom, biotitom, epidot-cojsitskim
mineralima i karbonatima. Metasomatski su obrazovani plagioklas, mikroklin, biotit, epidot-cojsitski
minerali, karbonati i neoapatit.

LEPTINOLITI (Sq)

Na istočnim padinama Juhora, u ataru Trešnjevice, iznad dvoliskunskih mikašista i leptinolita

otkriven je paket leptinolita sa retkim proslojcima crnih kvarcita.
Konstatovani su samo dvoliskunski leptinoliti sa profiroblastima granata ili bez njih Predstavljaju
sitnozrne do srednjozne stene škriljave i trakaste teksture i lepidoblastične, ređe porfiroblastične
strukture. Pored muskovita, biotita i granata, ove stene se sastoje još od kvarca i oligoklasa, kojeg
ima 8-18%. Sporedni sastojci su metalični minerali, apatit, cirkon i turmalin.

DOLOMITSKI MERMERI I MERMERI (Md)

Dobro su otkriveni na Malom vrhu, iznad Svetozareva i u ataru Mišovića.

Ovi mermeri su masivne, trakaste i reliktno slojevite teksture i granoblastične, ređe heteroblastične i
kataklazirane strukture. Boje su bele, sive, žućkaste i rumenkaste. Sastoje se od homeoblastičnih,
polisintetički bližnjenih agregata kalcita i dolomita. Kao primese zapaženi su kvarc, muskovit i
metalični minerali. Uvećanjem sadržaja muskovita ove stene prelaze u cipolinske mermere.

MIKAŠISTI (Sb)

Ispođ liskunskih kvarcita sa apatitom, a iznad glavne mase dolomitskih mermera Malog vrha, nalazi
se paket mikašista, nekoliko stotina metara debljine. To su pretežno srednjozrne stene. Obilje liskuna
na površinama u grusificiranim granatskim varijetetima daje ovim mikašistima karakterističan
satinasti sjaj.
Mikašisti se sastoje od kvarca, biotita, manje muskovita i porfiroblasta staurolita i granata. Sporedni
sastojci su plagioklas, apatit, neoapatit, cirkon, metalični minerali i turmalin. Teksture su škriljave, a
strukture lepidoblastične i porfiroblastične. Prema bitnim mineralima zapaženi su biotitski i
dvoliskunski mikašisti sa granatima ili bez njih i dvoliskunski granat-staurolitski

AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (Aq)

U različitim nivoima mikašista, iznad i ispod kvarcita i škriljaca sa organskom materijom, nalaze se
amfibolski škriljci ove jedinice. Predstavljaju konkordantna sočivasta tela, subparalelne trake i
nepravilne ređe diskordantne mase, centimetarskih do metarskih dimenzija. Amfibolski škriljci
izgrađeni su od hornblende (2V = -78, - 82; c : Ng = 14-16°), jako zamućenog plagioklasa, biotita,
sfena, apatita i metaličnih minerala. Teksture su škriljave, a strukture nematoblastične.
Veća količine amfibola, pored sfena i cojsita, pokazuje da neke od ovih stena vode poreklo od
bazičnih magmatita. S druge strane, prisustvo biotita, dosta sfena i malo kvarca ukazivali bi na
vukanogeno-sedimentni karakter prvobitnih stena.

KVARCITI I ŠKRILJCI SA ORGANSKOM MATERIJOM (Sgr)

U višim nivoima mikašista nalaze se škriljci sa organskom materijom. Oni se smenjuju sa

amfibolskim škriljcima, proslojcima mermera i gvoždevitih kvarcita. Ove stene se sastoje od
sitnozrnog kvarca i ravnomerno raspoređenih zrna i agregata metaličnih minerala, koji im daje crnu
boju. Sporedni sastojci su apatit, cirkon, metalični minerali i rutil. Stene su homeoblastične strkture.
U nekim stenama ove jedinice zapaženo je prisustvo prašinastih koncentracija rekristalisale organske
materije, uklopljene u porfiroblastima postkinematskog biotita.

PALEOZOIK

U prostoru Crnog vrha izdvojeni su kambrijski kvarciti sa liskunom i apatitom, kalkšisti i sitnozrni

17
amfibolski i liskunski škriljci. Kao orijentacioni stratigrafski reperi poslužili su kalkšisti sa južnih
padina Crnog vrha, na listu Paraćin i iz okoline Botunje, na listu Lapovo.
Metamorfiti Crnog vrha, Juhora, Kremenca i Mojsinjske planine tokom paleozoika dospeli su u nivo
migmatizacije i utiskivanja granitoidnih stena. Kao posebne jedinice izdvojeni su embrešitski i
anateksitski migmatiti, amfibolski ekologiti, graniti, i aplitske, pegmatitske i kvarcne žice.
Kao starije paleozojska izdvojena je i eugeosinklinalna vulkanogeno-sedimentna asocijacija stena.
Paraćinske glavice, sa bazičnim plutonitima.

KVARCITI SA LISKUNOM I APATITOM (Qmm)

U gornjem toku Bešnjaje, na južnim padinama Crnog vrha, u povlati mikašista sa staurolitom nalaze
se kvarciti, debljine oko 20 m. Odlikuju se reliktno slojevitom i trakastom teksturom i
homeoblastičnom strukturom. Predstavljaju gotovo monomineralne stene u kojima su homeoblastični
agregati kvarca zastupljeni sa preko 95%. U ovim stenama zapažen je i povišen sadržaj apatita. Sa
uvećanjem sadržaja liskuna ove stene postepeno prelaze u liskunske škriljce.

KALKŠISTI (Mm)

U reci Bešnjaji nalazi se više desetina metara debeo paket kalkšista, koji prelazi na list Lapovo. U
ovim stenama su kod sela Botunje nađeni ostaci donjokambrijskih spora Zonosphaeridium absolutum
i Protoleisphcteridium sigillarium (M. Kalenić, 1974).
Ove stene su bele do plavičaste boje, reliktno slojevite i trakaste teksture i granoblastične, ređe
heteroblastične strukture. Sastoje se od homeoblastičnih, polisintetički bližnjenih kalcita. Kao
primese zapaženi su muskovit, kvarc i metalični minerali. Neke pukotine u kalkšistima ispunjene su
mlađom generacijom karbonata i neokvarca.

SITNOZRNI AMFIBOLSKI I LISKUNSKI ŠKRILJCI (Sam)

U reci Bešnjaji, u ataru Velike Sugubine, ispod i iznad kalkšista nalaze se amfibolski i liskunski
škriljci. Slojevitost je u njima dosta dobro izražena. Kod liskunskih škriljaca konstatovana je
decimetarska i metarska smena kvarcita, kvarc-liskunskih i dvoliskunskih škriljaca. Ove stene se
sastoje od muskovita, biotita, sitnozrnih agregata epidot-cojsitskih minerala, zatim grano blastičnih
agregata kvarca, metaličnih minerala, cirkona, apatita i turmalina. Strukture su mikro plisažne i
lepidoblastične.
Amfibolski škriljci ove jedinice, pored hornblende kao osnovnog sastojka, sadrže minerale epidot-
cojsitske grupe, sfen, nešto plagioklasa, kvarca i metaličnih minerala.

MIGMATITI (Mi)

Na Juhoru, između Kolara, Suvaje i Izbeničke reke, migmatiti se nalaze u obliku masa, traka i
sočivastih tela u asocijaciji sa liskunskim i ređe, amfibolskim metamorfitima. U kristalinu Juhora i
Mojsinjske planine mogu se pratiti sve faze migmatizacije, počev od mestimičnih, intergranularnih
do intenzivnih pojava stapanja i formiranja migmatita embrešitskog habitusa, okcaste, amigdaloidne i
trakaste teksture, do dijateksita u kojima je anateksis skoro potpun. Prema bitnim mineralima, vrsti,
odnosno intenzitetu i broju metasomatskih promena, kod migmatita su izdvojeni gnajsevi i anateksiti.
Gnajsevi su heteroblastične i porfiroblastične, delom kataklazirane strukture. Prema mineralnom
sastavu mogu se razlikovati: mikroklin-plagioklasni gnajsevi (mestimično sa granatom), plagioklasni
gnajsevi (mestimično sa mirmekitom), metasomatski plagioklas mikroklinski gnajsevi, zatim albitski,
albit-muskovitski migmatitski gnajsevi, epiboliti i drugi.
Anateksiti su stene sa krupnim nepravilnim koncentracijama salskih i femskih mineralnih sastojaka,
oštrih međusobnih granica, sa slabo izraženom folijacijom. Izgrađeni su od unduloznog ili
granuliranog kvarca, hipidiomorfnih plagioklasa, mikroklina koji potiskuje i uklapa plagioklas,
mirmekita, krupnih unduloznih liski biotita, ređe muskovita i granata. Sporedni su cirkon, apatit,
metalični i radioaktivni minerali u biotitu. Anateksiti su heteroblastične strukture, delom bliske
hipidiomorfno zrnastoj, kataklaziranoj.

18
 AMFIBOLSKI EKLOGITI (Aom)

Veće telo ovih metamorfita nalazi se u migmatskim gnajsevima i mikašistima Kolara, na zapadnoj
strani Juhora.
Amfibolski eklogiti su kompaktne i žilave stene sitnozrne teksture, sa rojevima porfiroblasta granata.
Ovde se radi o retrogradno metamorfisanim eklogitima omfacit-granatskog sastava, verovatno
nastalim od gabrova ili gabro-peridotita, koji su pretrpeli metamorfizam u uslovima visoke
temperature i pritiska. U promenjenim termodinamičkim uslovima, u prisustvu vode, prirokseni su
amfibolizirani, dok su porfiroblasti granata sačuvani u retkim reliktima, inteznivno zamenjeni
kvarcom, naknadno hloritisanim biotitom, plagioklasom, epidotskim mineralima i karbonatom.
Sporedni sastojci su metalični minerali i apatit.
Amfibolski eklogiti po obodu postepeno prelaze u granatske amfibolite, a ovi u amfibolske škriljce.
U amfibolskim eklogitima i granatskim amfibolitima ima naknadnih promena koje bi se mogle vezati
za granitsku magmu. One se manifestuju paralelnim kvarcnoplagioklasnim trakama, debljine do 25
cm.

GRANITI ()

U delu Poslonske planine i na jugoistočnim padinama Juhora, u migmatskim gnajsevima nalaze se

žice leukogranita. Prema okolnim gnajsevima su u konkordantnom ili diskordantnom položaju, a
debljine su do desetak metara. U mineralni sastav ovih granita ulaze kvarc, plagioklas, mikroklin i
mirmekit. Mikroklin i kvarc katkad prorastaju, a mikroklin i muskovit grade simplektite, što ukazuje
na kasnomagmatske metasomatske promene. Sporedni sastojci su cirkon, apatit, turmalin i retki
metalični minerali.
Kod Kolara, na Juhoru, nalazi se granitsko telo diskordantno utisnuto u migmatitske gnajseve i
mikašiste. Ovde je granit nastao posle glavne faze ubiranja i stvaranja migmatitskih gnajseva, ali je
uveliko bio izložen kataklaziranju. Posledice mehaničkih deformacija su granuliranje i undulozno
pomračenje kvarca, kao i povijanje i raskidanje bliznih lamela albiklasa. U mineralni sastav ovog
granita ulaze, zatim, mikroklin (često potiskuje plagioklas), biotit i retko muskovit, hlorit i epidot-
cojsitski minerali. Sporedni su metalični minerali, apatit, cirkon i sfen. Graniti su hipidiomorfno
zrnaste, kataklazirane strukture. Hemizam ovih stena prikazan je na tabeli I.

APLITI ()

U kristalastim škriljcima Juhora i Mojsinjsko-poslonske planine ima više pojava aplitskih žica.
Debljine su od nekoliko centimetara do jednog metra. Zbog veće otpornosti prema atmosferilijama i
bele boje ove stene se lako uočavaju na terenima izgrađenim od liskunskih škriljaca. Apliti se sastoje
od kvarca, albita, kalijskog feldspata, retko muskovita i biotita, zatim cirkona, apatita i metaličnih
minerala. Strukture su aplitske, kataklazirane.

PEGMATITI ()

Ove stene su dosta česte; najpoznatije pojave su kod Kolara, Trešnjevice i Dvorice, na Juhoru i oko
Maćije i Braljine, na Poslonskoj planini.
Pegmatitske žice se nalaze u migmatitima, gnajsevima, leptinolitima i amfibolskim stenama, u
konkordantnom ili diskordantnom položaju. Mestimično postepeno prelaze u okolne stene, a češće se
od njih odvajaju oštrom granicom. Obično se radi o manjim pojavama, a ređe su do nekoliko metara
debljine.
Pegamtiti se sastoje od kvarca, plagioklasa, mikroklina i muskovita, ređe granata ili turmalina, zatim,
cirkona, apatita i metaličnih minerala. Pegmatiti Dvorice prosečno sadrže 73,6% feldspata, 22,7%
kvarca i 2,5% muskovita i drugih minerala (N. Vunjak, 1950). Strukture su hipidiomor fno-zrnaste,
često kataklazirane.

KVARCNE ŽICE (q)

Ima ih u kristalinu Crnog vrha, Kremenca, Juhora i Mojsinjsko-poslonske planine. Konkordantne su

ili diskordantne, a mestimično su postupnim prelazima vezane za pegmatitske žice. Sastoje se od

19
kvarca, nešto muskovita i biotita, i retko metaličnih minerala.
Kvarcne žice su obično manje debljine, a na Crnom vrhu dostižu 10 m, te imaju i ekonomski značaj.

PALEOZOIK PARAĆINSKE GLAVICE

Kao starijepaleozojska izdvojena je i eugeosinklinalna vulkanogeno-sedimentna asocijacija stena

Paraćinske glavice sa bazičnim plutonitima.

VULKANOGENO-SEDIMENTNE STENE (Pz1)

Na zapadnom delu Paraćinske glavice otkrivena je asocijacija metamorfisanih vulkanogeno

sedimentnih stena. Njihov metamorfizam mogao je biti ostvaren u uslovima koji odgovaraju nastanku
anhimetamorfita sa prelazima u najviše nivoe facije zelenih škriljaca. Prema litološkom sastavu,
strukturnim osobinama i stepenu metamorfizma, paleozojske stene Paraćinske glavice mogu se
uporediti sa kristalastim škriljcima iznad Sedlara, severozapadno od Despotovca i iz okoline
Ranovca. Moguća debljina ovih metamorfita je nekoliko stotina metara.
Metamorfisane vulkanogene stene smenjuju se sa metasedimentima, a predstavljene su metaspilitima
i metatufovima. Zapaženi su variolitski, hipokristalasti, porfirsko-ofitski i ofitski strukturni varijeteti
metaspilita. Metatufovi su izgrađeni od fragmenata albita, epidotskih minerala i igličastog aktinolita,
zatim odlomaka kvarcita i peščara, u matriksu od trakastih agregata leukoksena, hlorita i drugih
minerala.
Metamorfisane sedimentne stene predstavljene su argilofilitima, sericitskim filitima, hloritsericitskim
škriljcima i kvarcitima, a pojedini članovi vezani su postupnim prelazima. Teksture su reliktno
slojevite i trakaste, a strukture reliktno homeoblastične.

PLUTONSKE STENE

Predstavljene su raznim vrstama piroksenskih gabrova sa žicama anortozita.

Piroksenski gabrovi(vp). Izgrađuju istočnu polovinu Paraćinske glavice, severno i južno od klisure
Grze. U njima je ispoljena intenzivna sosiritizacija plagioklasa, kao i promenljiva uralitizacija
klinopiroksena.
Piroksenski gabrovi su uglavnom srednjozrne stene, a sastoje se od sosiritisanog plagioklasa, augita
(2V = -58; c : Ng = 48) delom zamenjenog uralitom, zatim apatita, sfena i metaličnih minerala.
Strukture su reliktno gabrovske ređe ofit-gabrovske, kataklazirane. U eufotidnim gabrovima
dimenzije minerala dostižu 1,5 X 1 cm. Hemijski sastav gabra Glavice prikazan je na Tabeli I,
analiza 3.
Anortoziti (p). U piroksensksim gabrovima Glavice ove stene se javljaju retko u obliku žica
debljine 5-15 cm. Sastoje se od sosiritisanog plagioklasa sa uklopljenim fibroznim agregatima
sekundarnog amfibola i retkih metaličnih minerala.
Anortoziti Paraćinske glavice su hipidiomorfno zrnaste i kataklazirane strukture.
Tabela I
HEMIJSKE ANALIZE PALEOZOJSKIH I MEZOZOJSKIH MAGMATSKIH STENA
1 2 3 4u%
SiO2 71,58 72,78 47,08 54,90
TiO2 0,01 0,18 0,40 0,72
A12O3 16,84 13,60 13,20 16,00
Fe2O3 0,32 1,35 3,29 3,68
FeO 0,49 1,47 3,51 5,68
MnO 0,01 0,04 0,10 0,11
MgO 0,72 0,71 12,24 4,45
CaO 1,25 2,20 13,25 6,70
Na2O 3,50 3,53 0,50 3,47
Ka2O 4,25 2,71 0,30 1,35
P2O5 trag trag 0,20 0,19
H2O+ 1,27 1,00 4,24 2,87

20
H2O- 0,32 0,10 1,08 0,24
100,56 99,67 99,39 100,36
Analitičari: S.Crnčević i D. Dimitrijević

21
1. Gnajs-granit Stalaća; 2. Granit Kolara, Juhor; 3. Piroksenski gabro Paraćinske glavice; 4. Jurski
kvarcdiorit iz Voljevačkog potoka, Bogaljinci.

MEZOZOIK

Mezozojske tvorevine nemaju veće rasprostranjenje, ali imaju značajno mesto u građi oblasti, u
obodu i u podlozi neogenih basena.
Mezozojske tvorevine duž zapadne granice lista pripadaju mezozojskom kompleksu Šumadije i
Gledićkih planina. Predstavljene su raznim tipovima plutonskih i efuzivnih stena, jurskim
niskometamorfnim škriljcima, dijabaz-rožnačkom formacijom i krednim sedimentima. Starost
ultrabazičnih stena u ovoj oblasti nije mogla biti bliže rešavana i pretpostavljeno je da takođe
pripadaju mezozoiku.
Mezozoiku severoistočnog dela oblasti pripadaju jurski „ravanički krečnjaci", u sastavu mezozojskih
terena zapadnih ogranaka Kučaja.

SERPENTINISANI HARCBURGIT (Se)

U gabrovima Raletinačkog potoka, zapadno od Rekovca, nalazi se manja pojava metamorfisanih

ultrabazita harcburgitskog karaktera. Autometamorfnim promenama ove stene su intezivno
serpentinisane. Sastoje se od serpentinisanih minerala u vidu mrežastih agregata, ređe bastita i
metaličnih minerala, verovatno izlučenih, iz olivina, serpofita i hlorita. U prslinama ima karbonata.
Strukture su mrežaste.
Prema okolnim stenama serpentinisani harcburgit je u nejasnom odnosu.

JURA

ZELENE STENE I ŠKRILJCI SA KALKŠISTIMA (J2).

Ove stene se nalaze zapadno od Rekovca, između kristalina Kremenca i dijabaz-rožnačke formacije.
Pružaju se uzanom zonom od Sarinačkog potoka i doline reke Dulenke sve do sela Siljevice, na jugu.
Pravi odnos prema proterozojskim škriljcima nije sigurno utvrđen i verovatno je tektonski.
U nižim delovima preovlađuju albit-epidot-hloritski škriljci koji se smenjuju sa slabije
metamorfisanim peščarima, pelitima i krečnjacima. Škriljci su svetlozelene boje i javljaju se kao
tanki proslojci i sočivasta tela. Pored sitnih orijentisanih relikata albita, zatim hlorita i epidota, u ovim
stenama prisutni su leukoksen i sfen, a naknadno su prineti kvarc, karbonat i metalični minerali. Ove
stene verovatno potiču od metamorfisanih bazita i njihovih tufova.
U višim delovima sve češće se javljaju sivi, žuti do beličasti krečnjaci i kalkšisti, u paketima do deset
metara debljine, u vidu tankih slojeva ili sočiva. Slojevi krečnjaka su često jače izuvijani i prožeti
kalcitskim žicama.
U kalkšistima i mermerastim krečnjacima Kremenca, Močilske reke, Korita i Raletinačkog potoka
nađeni su ostaci polena i spora Osmunda jurassicct, Ginkgo parva, Bennetites medius, Pagiophyllum
competetus i drugih oblika srednjojurske starosti.
Debljina otkrivenog dela ove jedinice je oko 150 m.

DIJABAZ-ROŽNAČKA FORMACIJA (J3).

Tvorevine dijabaz-rožnačke formacije razvijene su na zapadnoj strani Kremenca, od Raletinačkog

potoka do Siljevice na jugu. Prema srednjojurskim škriljcima i kalkšistima verovatno su u
normalnom, a prema magmatskim stenama, sa zapadne strane, u tektonskom odnosu.
Dijabaz-rožnačku formaciju ovog područja izgrađuju različite stene sedimentnog i magmatskog
porekla. Preko krečnjaka i kalkšista Kremenca leže crveni gvožđeviti glinci, rožnaci i peščari. Peščari
se sastoje od kvarca, liskuna, zatim metaličnih minerala i cirkona. Mestimično su konstatovane i
manje pojave konglomerata-breča od fragmenata kvarcita, kvarcnih i arkoznih peščara, krečnjaka,
mermera i granitoidnih stena. Na više mesta u dijabaz-rožnačkoj formaciji nalaze se i manje pojave

22
krečnjaka, često kataklaziranih, prema okolnim stenama, najčešće u nejasnom odnosu.
Dijabazi i spiliti su česti u ovoj formaciji i na terenu se obično teško razlikuju od nekih sedimentinih
stena. Dijabazi su pretrpeli znatne mehaničke deformacije, praćene prekristalizacijom minerala.
Sastoje se od ofitski raspoređenih plagioklasa, koji su intenzivno karbonatisani, zatim kvarca (kvarc-
dijabazi) i potpuno hloritisanih bojenih sastojaka, metaličnih minerala, leukoksena i ređe epidota.
Spiliti su jako kataklizirani i milonitisani, a sastoje se od fragmenata fenokristala i mikrolita albita,
hlorita, leukoksena i limonitske materije.
Ukoliko se prihvati konkordancija sa srednjojurskim kalkšistima Kremenca, može se govoriti o
mlađejurskoj starosti ove formacije. Od fosilnih ostataka u pomenutim krečnjacima mestimično su
zapaženi slabi ostaci radiolarija, polena i spora.
Sa velikom rezervom debljina ove formacije procenjuje se na 200-300 m.

GABRO-DIORIT-GRANITSKA ASOCIJACIJA STENA

Zapadno od Rekovca, na istočnom rubu Gledićkih planina, u dubodolinama Dulenske reke,

Raletinačkog, Malovanskog i Voljevačkog potoka, otkrivene su stene gabro-diorit-granitske
asocijacije. Izdvojeni su piroksen-olivinski gabrovi, srednjozrni i eufotidni piroksenski gabrovi,
gabro-porfiriti, dijabazi, kvarc-dioriti, graniti, kao i granit-apliti i pegmatiti.
Piroksen-olivinski gabrovi (ol) predstavljaju krupnozrne stene hipidiomorfno-zrnaste strukture.
Sastoje se od relikata olivina (koji je dekomponovan u serpentinske minerale, bovlingit i oksid
gvožđa), monokliničnog piroksena (2V = + 56; c : Ng = 44-66), bitovnita (84-86% An) i retkih
metaličnih minerala.
Piroksenski gabrovi () su najčešći varijeteti gabrovskih stena. Obično su to srednjozrne stene, a u
retkim krupnozrnim varijetetima (eufotit gabrovima) pojedini kristali dostižu veličinu od 1,5 x 1 cm.
Ove stene se sastoje od monokliničnog, delimično uralitisanog piroksena, mestimično prenitisanog ili
sosiritisanog plagioklasa, ređe sfena sa leukoksenom. Zone drobljenja u ovim stenama ispunjene su
epidot-cojsitskim mineralima, karbonatom, prenitom i drobinom bitnih minerala. Gabrovi su
hipidiomorfno zrnaste, često kataklazirane strukture.
Gabroporfiriti () leže u okviru samog gabra kao njegovi žični predstavnici. Žice su debljine od
nekoliko centimetara do jednog metra, retko više. U obodnom delu žica često su raz vijene rubne
facije. Žice su izgrađene od monokliničnog piroksena, plagioklasa i sfena sa leukoksenom. Strukture
su porfirske.
Dijabazi (() predstavljaju obodnu faciju ili se nalaze kao žice u gabrovima i kristalastim
škriljcima. Strukture su pojkiloofitske ka gabrovskoj, ofitske i porfirske. Sastoje se od plagioklasa,
monokliničnog i delom uralitisanog piroksena, retkog ilmenita i sfena sa leukoksenom.
Kvarcdioriti (q) grade manja tela u piroksenskim gabrovima, sa jasnim graničnim površima.
Strukture su hipidiomorfno zrnaste. Sastoje se od plagioklasa, retkog kalijskog feldspata (oko 5%),
kvarca, hornblende i biotita, zatim apatita, sfena i metaličnih minerala. Feldspati su kaolinisani, a
bojeni sastojci hloritisani. Hemijski sastav ovih stena prikazana je na Tabeli I, analiza 4.
Graniti () se kao manja tela nalaze u piroksenskim gabrovima. Zasada su poznati biotitski
monconitgraniti i leukokratni graniti. Biotitski monconitgraniti se sastoje od unduloznog, delom
granuliranog kvarca, plagioklasa, kalijskog feldspata i biotita. Sporedni minerali su sfen, apatit,
cirkon i metalični minerali. Feldspati su kaolinisani, a bojeni sastojci hloritisani.
Leukograniti su rumene boje. Izgrađeni su od kvarca, hidroksidom gvožđa pigmentisanog
plagioklasa, kalijskog feldspata i vrlo retkog dekolorisanog biotita. Sporedni minerali su apatit,
cirkon, sfen i metalični minerali. Strukture su hipidiomorfno-zrnaste.
Pegmatiti i aplititi () se nalaze u gabrovima, u blizini leukokratnih granita.Izgrađeni su od kvarca,
kalijskog feldspata, plagioklasa i hloritisanog biotita. Sporedni sastojci su sfen i metalični minerali a
sekundarni epidotski minerali.

RAVANIČKI KREČNJACI I DOLOMITI (J3)

Sedimenti gornje jure, morskog porekla, konstatovani su na području Senja (Veliki Grabar).

23
Predstavljeni su sivim pločastim i bankovitim, a ređe masivnim krečnjacima i dolomitima. Ove stene
su mestimično rekristalisale ili prožete kalcitskim žicama.
Još od J. Cvijića ove stene su poznate kao „ravanički krečnjaci". V. Petković (1935) ih je smatrao
krednim. U ravaničkim krečnjacima su na listu Boljevac (1964) izdvojeni sedimenti trijasa, srednje i
gornje jure.
Istočno od Paljana u ovim sedimentima nađeni su ostaci mikrofaune: Praekurnubia crusei i
Kurnubia palastinitnsis, zatim Cladocoropsis mirabilis i alge Thaumatoporella pctrvovesiculifera.
Ovaj biostratigrafski materijal ukazuje na početak malma, ali je moguće analogno susednim terenima,
da su u višim delovima naslaga prisutni i titonski slojevi.
Približna debljina sedimenata ove jedinice je 200 m.

KREDA

U mezozojskim tvorevinama zapadnih delova oblasti najveći značaj imaju kredni sedimenti. Od
Raletinačkog potoka i Velike reke, zapadno od Rekovca, prostiru se u relativno uskom pojasu širine
do 3 km sve do donjeg toka Dubičke reke na jugu.
Na osnovu superpozicije, litofacijalnih i biostratigrafskih svojstava izdvojeni su sedimenti berijasa,
barema, barem-apta, alb-cenomana i neraščlanjene gornje krede.
Odnos krednih sedimenata prema gabrovskim stenama zapadno od Siljevice i Prevešta tektonskog je
karaktera. Međutim, može se pretpostaviti da se mladi dijagonalni bogaljinački rased približno
poklapa i sa prvobitnom transgresivnom granicom krednih sedimenata na ovom području.
Bliža rekonstrukcija sedimetacionog prostora sa navedenim članovima krede nije mogla biti izvedena
u granicama lista. Ona će biti moguća tek kroz analizu krednih sedimenata na širem prostoru
Šumadije.
Na kredne slojeve sa istočne strane naslonjeni su miocenski jezerski sedimenti i to duž jedne
značajnije dislokacije.

BERIJAS (Kl1)

Berijaski sedimenti imaju malo rasprostranjenje i sa okolnim krednim naslagama su u tektonskom

odnosu. Konstatovani su na Straževici, južno od Županjevca i u koritu Sibničke reke. Direktna
podina nije im otkrivena, a na susednim terenima čine je gornjojurski krečnjaci. Prema literaturi,
straževički krečnjaci su titonske starosti.
Berijas je predstavljen sivim i mrkim pločastim krečnjacima, koji se sastoje od homogenog mikrita sa
bogatim organskim detritusom. Sastojci su izlomljeni, bez oreola i znakova transporta. Pored
fragmenata, ovde su zapažene i nepravilna manja tela crvenkastih biomikrita sa ostacima radiolarija.
Ove stene su nastle u oksidacionoj sredini i na nešto većoj dubini, uz manja podvodna strujanja.
Prema litološkim svojstvima i fosilnoj fauni otvorenog mora, ovi sedimenti pripadali bi facijama
šelfa i dubokog undatema.
Od fosilnih ostataka, u ovim krečnjacima zapaženi su retki fragmenti amonita i belemnita, aptihusa,
krinoida, hidrozoa i kalcispongija, kao i mikrofaune: Globochaete alpina, Calpiomlla alpina,
C.elliptica, Tintinnopsella carpathicu i drugi oblici.
Moguća debljina ovih sedimenata je 100-200 m.

BAREM (K13)

U krednom kompleksu zahvaćenog dela Gledićkih planina baremski sedimenti imaju neznatno
rasprostranjenje. Od njih su izgrađeni krečnjački visovi između Županjevačke i Kalenićke reke,
Veliki Grad i Krečana. Prema okolnim krednim članovima barem je isključivo u tektonskom odnosu.
Barem je predstavljen sivim, masivnim, a ređe bankovitim krečnjacima, koji su često prekristalisali,
zdrobljeni i prožeti kalcitskim žicama. Među krečnjacima su najčešći pseudoobiospariti i biomikrti,
ređe pelspariti, koji veoma često sadrže obilje organskog detritusa.

24
Po svojim karakteristikama, kao i karakteru fosila, ove stene su nastale u uslovima otvorenih laguna i
zaliva, u sasvim plitkoj vodenoj sredini.
Baremski krečnjaci sadrže dosta fosilnog materijala. Pored odlomaka Requienia, ježeva, korala,
briozoa i algi, nađeni su: Barinella irregularis, Salpingoporella cf. melitae, Coptocampylodon fontis,
Orbitolina discoidea, Pseudolithothamnium album i drugi.
Debljina ovih krečnjaka je problematična, 70-100m.

BAREM-APT(K13+4)

Btarem-aptski sedimenti u krednim naslagama područja imaju najveći značaj. Direktna podina im
nije otkrivena.
U barem-aptskoj jedinici smenjuju se raznozrni areniti, alevroliti i glinci, mestimično sa slojevima
sitnozrnih konglomerata. Najstariji su laminirani alevroliti sa tankim slojevima arenita (Bogaljinačka
kosa, Dubička reka). Preko njih leže debeli slojevi arenita uz podređeno učešće alevrolita. Zatim sledi
paket alevrolita sa jasno izdvojenim trakama arenita. U poslednjem paketu se nalaze areniti sa
gradacijom i dobro izraženom kosom laminacijom, konvolucijom i talasanjima, a česte su i pojave
podvodnog kliženja (između Kalenićke i Sibničke reke, u Dubičkoj reci i kod Županjevca). Najmlađi
paket čine pretežno areniti i mikrokonglomerati.
Areniti su najčešće stene, različitog granulometrijskog sastava, nezaobljenih i relativno dobro
sortiranih sastojaka. Najčešći minerali su kvarc, zatim feldspati i liskuni, a od teških minerala ciikon,
turmalin i rutil, ređe granat, hromit, epidot i drugi. Ove stene sadrže i odlomke kiselih magmatskih
stena, kvarcita i liskunskih škriljaca. Areniti ovog područja pripadaju grauvakama i subgrauvakama.
Alevroliti se sastoje od agregata kvarca i sericita, pored hlorita i gvoždevite materije. Vezivo je
glinovito.
Mkrokonglomerati sadrže fragmente kvarcita, liskunskih škriljaca i kiselih magmatita, a ređe
serpentinita, dijabaza i spilita.
U ovim krednim sedimentima su veoma retko zapaženi fosilni ostaci radiolarija i spikule spongija.
Zbog toga je starost ovih sedimenata određena na osnovu korelacije sa naslagama istog tipa razvića u
Gledićkim planinama i Šumadiji.
Zbog intenzivne tektonike teško se može sa većom sigurnosti govoriti o debljini ovih sedimenata.
Pretpostavljena debljina iznosila bi 300-400 m.

ALB-CENOMAN (K1,2)

Sedimenti alb-cenomanske jedinice izdvojeni su na nekoliko mesta, u ataru Dubiča, Šljivice i

Prnjavora, kao i kod Županjevca. U tektonski poremećenom krednom terenu alb-cenomanski
sedimenti sačuvani su duž raseda ili u jezgrima stisnutih sinklinala.
Za razliku od barem-aptskih sedimenata, u ovoj jedinici se sa peščarima i alevrolitima smenjuju i
slojevi karbonatnih stena. Turbiditi su dosta retki i njihova osnovna karakteristika je da imaju jako
razvijene intervale laminacije, naročito laminacije tečenja i gornje intervale horizontalne laminacije.
Sedimentne teksture na donjim površinama slojeva su veoma retke.
Areniti (grauvake) i alevroliti su najčešći litološki članovi. Ove stene su različitog granulometrijskog
sastava, uglastih do poluzaobljenih zrna, srednje sortiranosti sastojaka. Najviše sadrže kvarca, zatim
plagioklasa i liskuna, pored fragmenata kvarcita, liskunskih i sericitskih škriljaca i sedimentnih stena.
Vezivo je kalcitsko.
Kalkareniti su građeni od dobro zaobljenih fragmenata mikrita i alevrolita i zrna kvarca. Vezivo je
kalcitsko. Mestimično sadrže pretaloženu mikrofaunu.
Ređe su pojave biomikrita, peskovitih i laporovitih mikrita i mikrokonglomerata.
Starost ovih sedimenata određena je upoređenjem sa sličnim naslagama susednih oblasti. Pored
radiolarija, mestimično su zapaženi nedovoljno očuvani ostaci mikrofosila.

25
 GORNJA KREDA (K2)

U selu Siljevici, zapadno od Rekovca, manja pojava promenjenih peščara i glinaca izdvojena je kao
gornjokredna bez bliže odredbe starosti. Ovi sedimenti su u tektonskom odnosu prema stenama
dijabaz-rožnačke formacije, a pokrivaju ih naslage jezerskog miocena.
U ovoj lokalnosti konstatovan je interesantan spektar morskog fitoplanktona, polena i spora, sa
predstavnicima: Triporina, Triporites, Myrica, Caytonia, Protectcidites, Balmeisporites i drugih
grupa (nađena su i tiloidna zrna), koji bi ukazivali na niže delove gornje krede.
Nalazak fosilonosnih slojeva Siljevice je od posebnog značaja za dalje izdvajanje sedimenata gornje
krede u ovoj oblasti. Moguća debljina sedimenata je oko 50 m.

PALEOGEN

GRANODIORIT SILJEVICE ()

Mezozojski sedimenti na istočnom rubu Gledićkih planina probijeni su granodioritom, verovatno

paleogene starosti. Po svojim svojstvima i promenama u omotaču ova plutonska stena je veoma
slična sa granodioritom Velikog Jastrepca.
Granodiorit je otkrvien na malom prostranstvu u Siljevici, zapadno od Rekovca. Na okolnim
gornjokrednim sedimentima je načinio kontaktno-metamorfne promene. Sastoji se od kvarca,
kalijskog feldspata, plagioklasa, biotita i amfibola. Kvarc je ispucao, plagioklasi su sericitisani i
karbonatisani, a biotit je obezbojen i hloritisan. Sporedni sastojci su magnetit, rutil, apatit, cirkon,
ortit i sfen.
Granodiorit Siljevice je hipidiomorfno zrnaste strukture.

MIOCEN

Miocenske nalslage u ovoj oblasti imaju najveće rasprostranjenje. U zavisnosti od preneogene

geološke građe, kao i mladih tektonskih pokreta, bili su formirani baseni u prostoru Velike i Zapadne
Morave, Levče i Belice i u njima su nataloženi razni tipovi miocenskih sedimenata.
Miocen je predstavljen slatkovodnim sedimentima donjeg i srednjeg miocena i morsko-brakičnim
sedimentima Paratetisa tortonske i sarmatske starosti. Za vreme miocena nastale su i manje pojave
vulkanskih stena.
Zbog pokrivenosti terena, čestih facijalnih smenjivanja i složene građe, neka područja, granice i
odnosi između pojedinih članova ostali su nedovoljno proučeni.

DONJI MIOCEN (M1)

Najstariji miocenski sedimenti ove oblasti nalaze se u jugoistočnom delu Pomoravlja, kod Ćićevca.
Sastav sedimenata i položaj slojeva poznati su iz rudarskih radova nekadašnjeg rudnika uglja, kao i
prema podacima bušenja. Površinski izdanci su retki i pokriveni mladim miocenom i kvartarom. U
podini im se nalaze proterozojski gnajsevi i mikašisti.
Slatkovodna donjomiocenska serija započinje konglomeratima. Naviše se smenjuju raznozrni peščari
i alevroliti, ređe sa proslojcima, a iznad uglja nalaze se bitumijski glinci. Ugljonosni paket se nalazi u
donjem delu serije, strmo pada ka zapadu, a ugljeni sloj je debeo oko 3 m.
Ove naslage pripadale su nekadašnjem jezerskom basenu u prostoru aleksinačkog, ražanjskog i
kruševačkog Pomoravlja, čiji su delovi danas razdvojeni u posebne tektonske celine. Prema sastavu i
vrsti uglja smatra se da donjomiocenski sedimenti ovog područja odgovaraju ugljonosnoj seriji
Aleksinačkih rudnika.
U ovim sedimentima do sada su nalaženi retki ostaci ostrakoda, ribljih kostiju, polena i flore. Prema
N. Pantiću (1957) u seriji Ćićevca nađeni su ostaci fosilne flore „ravnorečkog tipa", sa Sujuoia
langsdorfi, Taxodium distiehum, Glyptostrobus europaeous, Castanea atavia, Querqus drymeja i

26
drugim.
Debljina donjomiocenskih sedimenata je oko 200 m.

DONJI-SREDNJI MIOCEN (M1,2)

Između istočnih ogranaka Gledićkih planina i kristalina Juhora, od Rekovca na severu, do Blagotina i
Kalenićke reke na jugu, nalaze se najstariji miocenski sedimenti levačkog basena ("serija Dragova").
Najbolje su otkriveni u ataru sela Dragova, Sibnice i Kaludre. Direktna podina im nije otkrivena.
Ovi slatkovodni miocenski sedimenti su monotonog sastava. Najveći udeo imaju sivi i beličasti,
laminirani i tabličasti glinci, mestimično u smeni sa glinovitim i laporovitim alevrolitima. U nižim
delovima stuba, oko Sibnice, zapažene su i manje pojave sitnozrnih i srednjozrnih konglomerata i
šljunkova, peščara i peskovitih glina.
Glinci se sastoje od finodisperznih i grubodisperznih, a ređe alevritskih i peskovitih glina, sa visokim
sadržajem glinovite komponente. Karbonatne materije je malo, do 20%. Gline su hidrolskunskog
tipa, sa pH oko 9 a Eh do 200. Teška frakcija se gotovo isključivo sastoji od metaličnih minerala -
niklonosnog pirita i pirotina, a retki su epidot, cirkon, granat i drugi.
Ovi sedimenti su nataloženi u izolovanom i relativno dubokom jezerskom basenu sa mirnim
prinosom materijala, u alkalnoj i redukcionoj sredini. Verovatno su poreklom od stena mezozojskog
sedimentnog i magmatskog kompleksa. Geneza i ekonomski značaj ovih interesantnih sedimenata
predstavljaće zadatak daljih istraživanja. U Srbiji za sada nisu poznati miocenski sedimenti sličnog
razvića.
U pogledu fosilnog materijala u ovim sedimentima zapaženi su veoma retki ostaci ostrakoda i flore.
Kako se u njihovoj povlati nalaze srednjomiocenski jezerski sedimenti, starost naslaga određena je na
osnovu superpozicije.
Verovatna debljina ovih sedimenata je oko 350 m.

SREDNJI MIOCEN

Srednjomiocenski slatkovodni sedimenti razvijeni su na celom području lista, a predstavljeni su

različitim superpozicionim i facijalnim članovima.
Crveni klastiti (1M2). Najstariji u srednjomiocenskim. naslagama su crveni klastični sedimenti. Od
gornjeg toka rečice Mirosave, severoistočno od Ćuprije, do Senja i Stubice, ovi klastični sedimenti
naslonjeni su na jurski obod basena, a zatim prelaze na list Boljevac, gde imaju veliko razviće.
Crveni klastiti se sastoje od peskova, peščara, peskovitih i šljunkovitih glina, sa kojima se smenjuju
slojevi ili sočiva šljunka i konglomerata. Većina ovih sedimenata ima grubozrn karakter i odlikuje se
kosom stratifikacijom, krupnoćom i slabim sortiranjem sastojaka i intenzivno crvenom bojom
(„crvena serija Senja").
Peskovi i peščari su različitih granulacija, a sastoje se od uglastih ili slabo zaobljenih zrna. Laka
frakcija je od kvarca, liskuna i produkata raspadanja feldspata. Od teških minerala česti su magnetit,
ilmenit, epidot i granat. Cement peščara je glinovit, ređe karbonatni, sa znatnom primesom
gvoždevite materije. Šljunkovi i konglomerati se sastoje od valutaka kvarcita, škriljaca i permskih
peščara.
U ovim sedimentima ređe se nalaze slojevi crvenih i sivih glina, a na nekoliko mesta konstatovani su
i tanki slojevi tufova i tufita.
Srednjomiocenski klastiti mogli su nastati kao posledica kratkog i brzog transporta terigenog
materijala iz jedne oblasti intezivno razuđenog reljefa. Zato bi pripadali kopnenim, aluvijalno
proluvijalnim i priobalsko-jezerskim facijama. Njihov postanak bio je verovatno u vezi sa tektonskim
procesima unutrašnjih Karpata, te predstavljaju sintektonsku sedimentnu formaciju.
Od fosilnog materijala ovde su zapaženi retki i loše očuvani ostaci slatkovodnih mekušaca
(planorbis), ostrakoda i riba.
Debljina sedimenata je oko 300 m, a moguće je i veća.
Klastiti Sibnice (2M2). Srednji miocen levačkog basena i trsteničkog Pomoravlja započinje

27
klastičnim sedimentima Sibnice. Veliki izdanci ovih sedimenata vide se po stranama Sibničke reke,
kod Županjevca, u okolini Božurevca i Riljca. Prema mezozojskim naslagama su u tektonskom
odnosu, a na starijim miocenskim sedimentima Dragova leže diskordantno.
U sastav ovih klastičnih sedimenata ulaze heterogeni konglomerati i šljunkovi. Podređeni značaj
imaju peskovi, peščari, peskovite i šljunkovite gline, a retko i male pojave uglja. Šljunkovi i
konglomerati se sastoje od valutaka jurskih krečnjaka, krednih sedimenata, gabroidnih i eruptivnih
stena. Veličina sastojaka dostiže 30 cm, ali se brzo smanjuje sa udaljavanjem od oboda basena.
Ovi sedimenti bili su brzo nagomilani proluvijalnim tokovima u priobalskom delu jezerskog basena,
te bi ih uvrstili u faciju predgornih konusa. Njihovo stvaranje bi se moglo vezati za mlađe tektonske
pokrete po istočnom obodu gledićkog mezozoika.
U vezi sa klastitima Sibnice neki problemi nisu do kraja proučeni. Zbog položaja u basenu smatralo
se da leže ispod sedimenata Dragova. Međutim, ove tvorevine leže ispod srednjo-miocenskih
sedimenata jezerskih facija, a moguće je da se sa njima i bočno smenjuju. Jedan deo klastičnih
sedimenata u ovom području mogao bi pripasti i mlađoj - beličkoj seriji (Siljevica).
Pored retkih slatkovodnih i kopnenih mekušaca (Planorbis, Pomatias, Limax), iz okoline Božurevca i
Sibnice poznati su nalasci fosilnih sisara Mctstodon angustidens, Anchitherium aurdianense,
Heteroprox larteti i drugih.
Debljina ovih sedimenata varira od 50 do 150 m.
Jezerske facije (2M2). Sedimenti jezerskih facija u ovoj oblasti pripadaju srednjomiocenskim
jezerskim naslagama šireg Pomoravlja i Šumadije.
Jezerske facije su složenog sastava. U nižim delovima nalaze se karbonatni sedimenti laporci,
laporovite gline i krečnjaci. U višim delovima preovlađuju peskovi, uz manje glina, krečnjaka ili
peščara. Mestimično su zapažene i male pojave intraserijskih šljunkova ili konglomerata (Glavica,
Oparić, Velika Kruševica), zatim vulkanskih tufova i lignita.
Karbonatni sedimenti su otkriveni kod Ratkovića, Dubrave i Paljana, a kod Popovca se koriste kao
sirovine za dobijanje cementa. Glavni član su laporci, sive do bele boje, dobro uslojeni,
tankopločasti, a ređe bankoviti. Osnova im je od kriptokristalastog karbonata (kalcita i dolomita),
manje učešće glina, hidroliskunskog i montmorionitskog tipa. Sadržaj karbonatne materije varira od
40 do 75%. U lakoj frakciji ima najviše glinovitih zrna, a retko kvarca i muskovita. Teška frakcija se
sastoji od epidota, amfibola, granata i drugih minerala, uz dosta čest autigeni pirit i limonit.Gline se
nalaze u raznim nivoima naslaga. Obično su laporovite, peskovite i alevritske, ređe ugljevite ili
šljunkovite; montmorionitskog su tipa, sa pH 8-8,5 i Eh do 110.
Peskoviti sedimenti iz viših delova naslaga otkriveni su na više mesta. Žute su ili sive boje dosta,
promenljivog granulometrijskog sastava. Zaobljenost i sortiranje sastojaka su uglavnom dobri. Laka
frakcija se sastoji od alterisanih minerala, kvarca i muskovita, a teška od epidota, apatita, amfibola,
cojsita i granata.
Peskoviti krečnjaci i karbonatni peščari, obično kao sočiva ili slojevi do jednog metra debljine, časti
su pratioci peskovitih sedimenata.
Opisani sedimenti predstavljaju tipske jezerske facije. Karbonatni sedimenti nataloženi su u mirnim i
dubljim delovima basena, čiji su sastojci dugo transportovani iz udaljenih oblasti mezozojskih stena.
Sedimenti viših delova ukazuju na izvesno oplićavanje basena, kada su se stvarali pretežno klastični
sedimenti, sa mineralnim sastojcima od metamorfnih stena.
Na osnovu ostataka fosilnih sisara (Mastodon angustidens), krokodila, riba i flore, odavno je
određena „helvetska" starost cementnih laporaca Popovca. Sedimenti sadrže bogatu i specifičnu
faunu mekušaca: Congeria, Prososthenia, Melanopsis, Orygoceras i Kosovia, kao i ostrakoda, koja u
Srbiji još nije dovoljno proučena. Zbog izvesne sličnosti sa fosilnim ostacima brakičnih sedimenata,
do sada se smatralo da je deo ove faune „panonske" starosti.
Prema svom položaju, ispod morsko-brakičnih sedimenata, u paraćinskom Pomoravlju i Temniću,
kao i fosilne mikrofaune (Mediocypris, Cyprinotus, Candona), starost ovih slatkovodnih sedimenata
određena je kao srednjomiocenska.
Debljina sedimenata je 300-350 m, ali bi u nekim područjima mogla biti i veća.
Sedimenti Belice (3M2). Predstavljaju najmlađu miocensku jedinicu u levačkom basenu. U

28
Pomoravlju su otkriveni južno od Paraćinske Glavice i u Temniću. Bušenjem su konstatovani u
podini tortona, istočno od Ćuprije, kao i ispod kvartara Velike Morave, kod Striže, Vidova, Obreža i
Pojata. Na sedimentima jezerskih facija verovatno su u diskordantnom položaju, a često se direktno
naslanjaju na starije formacije oboda basena.U ovoj jedinici mogu se razlikovati dve kategorije
sedimenata. U neposrednoj blizini oboda, na južnim padinama Crnog vrha i oko Juhora, nalaze se
sočiva i slojevi krupnozrnih i slabo sortiranih šljunkova, fanglomerata, a ređe i sedimentnih breča.
Sastoje se od poluzaobljenih do nezaobljenih komada raznih metamorfisanih stena, prečnika do 50
cm. Vezivo je najčešće od detritusa kristalastih škriljaca.Sa udaljavanjem od oboda sve više
preovlađuju glinoviti i peskoviti sedimenti. Sastoje se od peskovitih glina u smenjivanju sa
krupnozrnim peskovima, alevritskim peskovima i alevritsko glinovitim peskovima, a često i
proslojcima ili sočivima šljunka. Karakterističan je šareni izgled ovih sedimenata, koji se očituje
stalnim i nepravilnim smenjivanjem nijansi mrke, žute i sive boje.Jedna od svojstava ovih sedimenata
je neznatan sadržaj karbonata, izuzev u retkim konkrecijama i sočivima šupljikavih krečnjaka.
Glinovita komponenta je u različitom procentu prisutna u većini sedimenata, a pripada
montmorionitskom tipu, sa pH oko 8. U raznim područjima peskovi su promenljivog
granulomtrijskog i mineralnog sastava, a sortiranje je neujednačeno, od dobrog do izrazito lošeg.
Sastoje se od alterisanih minerala, kvarca, feldspata i muskovita. U teškoj frakciji u svim područjima
lista dominiraju metalični minerali, zatim epidot i granat. U beličkom basenu (bušotina P-7)
karakteristični su cirkon, turmalin, staurolit i disten u južnom delu levačkog basena (P-4) sfen, apatit,
cirkon i turmalin a u Pomoravlju (P-l0)piroksen, cirkon, cojsit i ređe apatit. Sedimenti Belice su
nastali brzim nagomilavanjem terigenog materijala u neposrednoj blizini kopna u sasvim plitkoj
vodenoj sredini. Njima su bili označeni novi sedimentacioni uslovi uz česta kolebanja dna basena i
okolnog oboda. Nasuprot sedimentima jezerskih facija belički sedimenti potiču od metamorfisanih
stena Srpsko-makedonske mase i pripadaju kopneno-jezerskim facijama. Stvaranje ovih pretežno
klastičnih sedimenata bi se moglo vezati za tektonske pokrete koji su prethodili ingresiji Paratetisa u
Pomoravlju.U sedimentima Belice nije nađen fosilni materijal. Njihova verovatna debljina je oko
350m.
Mermerni oniks (onM2). Kod Lozovika, zapadno od Svetozareva, odavno je poznato nalazište
mermernog oniksa. S obzirom na debljinu i praktičan značaj, izdvojen je kao zasebna jedinica.
Lozovički oniks gradi sočiva u gornjem delu beličke serije, a sa zapadne strane se naslanja na stene
metamorfnog kompleksa, verovatno duž tektonskog kontakta. Ovde se smenjuju slojevi i banci
mermernog oniksa, bigroidnih i oolitskih krečnjaka sa proslojcima srednjozrnih i krupnozrnih
konglomerata i sedimentnih breča. Za oniks i ostale karbonatne članove smatra se da su izlučeni iz
rastvora bogatih bikarbonatom, koji su u jezersku sredinu prineti podzemnim kanalima i duž raseda
od mermernih masica Crnog vrha.
Iz ove lokalnosti poznati su ostaci „štajerske" sisarske faune: Hemicyon sansaniensis, Anchith rium
aurelianense i Dicroceros elegans, „helvet-tortonske" starosti.
Oniks Lozovika povremeno je upotrebljavan kao ukrasni kamen. Ukupna debljina naslaga je do
l00m.

TORTON(M22)

Tortonski morski sedimenti konstatovani su istočno od Ćuprije i Paraćina i to samo bušenjem (P-8,
P-9), ispod donjosarmatskih naslaga, a u diskordantnom položaju na sedimentima Belice.
Torton započinje srednjozrnim i krupnozrnim konglomeratima oko 15 m debljine iznad kojih se
ređaju grubozrni sivi peščari i peskovi, peskovite i ugljevite gline. Torton je predstavljen morskim
plitkovodnim i delimično oslađenim facijama.
Prilikom bušenja nađeni su retki ostaci mekušaca i mikrofaune (Elphidium Ammonia), verovatno
gornjotortonske starosti. U Temniću i kruševačkom basenu morski torton do sada nije paleontološki
dokazan.
U paraćinskom Pomoravlju debljina tortonskih sedimenata je oko 50 m.

DONJI SARMAT (M31)

Brakični donji sarmat je najmlađi miocenski član u ovoj oblasti. Sarmatski sedimenti se prostiru od
Ivankovca, Senja i Batinca, istočno od Ćuprije, sve do Paraćina i Bošnjana. U ovom području oni
predstavljaju nastavak tih tvorevina iz despotovačkog basena. Sarmat je južnije razvijen u Temniću,

29
između Parcana, Padeža i Bačine, gde pripada severoistočnom delu kruševačkog basena.
U Paraćinskom Pomoravlju sarmat je u tektonskom odnosu sa srednjomiocenskim slatkovodnim
naslagama. Današnji diskontinuitet sarmatskih sedimenata paraćinskog Pomoravlja i kruševačkog
basena takođe je posledica tektonskih pokreta. U Temniću sarmat je u povlati jezerskog miocena,
verovatno u diskordantnom odnosu.
Donjosarmatski sedimenti predstavljeni su sivim peskovitim i alevritskim glinama, glinovitim i
alevritskim peskovima i alevritima. U višim delovima preovlađuju žuti srednjozrni peskovi,
mestimično sa sočivima peščara ili šljunka i tankim slojevima žutih i zelenih glina. U sarmatskoj
sukcesiji ređe su uočeni proslojci ugljevitih glina, a kod Cernice, u Temniću, nalazi se tanak sloj
bentonita.
Glinovita komponenta je montmorionitskog tipa, sa pH oko 8 i Eh do 110, uz neznatu primesu
karbonatne materije. U lakoj frakciji peskovitih članova preovlađuju alterisana i glinovita zrna, a
manje ima kvarca, feldspata i muskovita. Pored metaličnih minerala, u teškoj frakciji dominira
amfibol u nižim ili epidot u višim horizontima, a zatim granat, cirkon, apatit, pirokseni i drugi.
Donjosarmatski sedimenti pripadaju plitkovodnim morskim facijama, sa nešto bržim prinosom
terigenog materijala u kasnijem stadijumu sedimentacije. U pravcu juga je sve više bilo izraženo
oslađivanje sedimenata, što je uticalo i na sastav fosilne faune.
U literaturi se navode nalasci sarmatske brakične faune iz okoline Senja, zatim oko Parcana, Padeža i
Cernice. Nove lokalnosti sarmatske faune nađene su kod Batinca, Ivankovca i Bošnjana, kao i u
Temniću. Naročito obiman fosilni materijal dobijen je bušenjem kod Ćuprije i Paraćina.
Sarmatska fauna je predstavljena formama Mactra eichzvctldi, Cardium vindobonense, Abra reflexa,
Ervilia trigonula, Mohrensternta inflata, Cerithium rubiginosum, Potamides mitralis, Hydrobia div
sp., zatim Elphidium reginum, Rotalia beccarii, Cytheridea hungarica, Cyprideis sarmatica, Amila
mehesi i drugim. Navedeni fosili ukazuju na najniži deo donjeg sarmata.
Debljina donjosarmatskih sedimenata je oko 100 m.

MIOCENSKE VULKANSKE STENE

U ovoj oblasti vulkanske stene su retke. Nalaze se u metamorfnim terenima Crnog vrha i Kremenca,
u gabrovskim stenama zapadno od Siljevice, donjokrednom području Županjevca i miocenskom
terenu Poljne. Predstavljene su andezitima, trahitima i riolitima. U miocenske sedimentne uloženi su
tanki slojevi vulkanskih tufova.
Dok su andeziti identični sa neogenim andezit-dacitskim stenama Dinarida, treba istaći da su trahiti i
rioliti iz pročuvane oblasti izrazito natrijskog karaktera, po čemu odstupaju od naših neogenih
vulkanskih stena.
Andezit (), Male pojave andezita nalaze se u vidu proboja u kristalastim škriljcima iznad Gornje
Sabante i na severnoj strani Velikog Kremenca, kao i gabrovskom terenu južno od Dubrave.
Andeziti su predstavljeni amfibol-piroksenskim lamproandezitima i amfibolskim andezitima sa
piroksenom i biotitom. Izgrađeni su od fenokristala hornblende, ređe piroksena i biotita, i retkog
andeklasa (33-35% An). Sporedni su metalični minerali i ređe apatit. Šupljine su ispunjene
karbonatom, opalom i hlorofeitom. Andeziti su porfirske strukture sa pilotaksitnom osnovom. Zbog
nešto povišenog sadržaja kalija (Tabela II, analiza I), koja mineraloški nije izražena, ovi vulkaniti
čine prelaz ka latitima.
U području Malovanskog potoka, južno od Dubrave, nalaze se male pojave andezitskih tufo-lava. U
lavičnu osnovu uklopljeni su fenokristali i fenoklasti plagioklasa, amfibola, piroksena i biotita,
pojedinačna zrna kvarca, apatita i metaličnih minerala.
Trahit (). Mala pojava albitskog trahita nalazi se u srednjomiocenskom terenu između Poljane i
Riljca, u severnom delu trsteničkog Pomoravlja. Prema miocenskim sedimentima ove su stene u
nejasnom odnosu.
Trahit je skoro bele boje, trakastog habitusa. Sastoji se od fenokristala albita, koji je delimično svež
ili metasomatski zamenjen kalijskim feldspatom. Osnovna masa je nastala rekristalizacijom
vulkanskog stakla i sastoji se od alkalnog, verovatno kalijskog feldspata. Ove stene su porfirske
strukture sa mikropojkilitskom osnovom.

30
Riolit (M). Ovi vulkaniti su konstatovani na mezozojskom terenu južno od Županjevca, na
Straževici i u koritu Sibničke reke. Izgrađeni su od fenokristala korodovanog kvarca i albita, koji
obrazuju monokristale i glomeroporfirske nakupine. Osnovna masa se sastoji od kalcedona,
mestimično rekristalisanog u sitnozrni kvarc, koja je verovatno nastala nepotpunom rekristalizacijom
vulkanskog stakla. Strukture su hipokristalasto porfirske, delom glomeroporfirske.
Tufovi i tufiti (). Vulkanski tufovi su dosta čest član u miocenskim sedimentima. Konstatovani su u
srednjomiocenskim crvenim sedimentima Senja, uslojeni su sa cementnim laporcima Popovca, a
pojavljuju se i u jezerskom miocenu kod Rekovca i Dubrave. Jasno su slojeviti, u paketima debljine
do 3 m. Tufogena komponenta je mestimično izmešana sa glinovitom ili karbonatnom materijom.
Tuf iz Popovca sastoji se od rekristalisale osnovne staklaste mase u kojoj se nalaze alterisani
feldspati, retka zrna kvarca, zatim metalični mineral, cirkon biotit. Određen je kao dacitski staklasti
tuf.
Tabela II
HEMIJSKE ANALIZE MIOCENSKIH VULKANITA
1 2
SiOa 53,381 65,72
TiO2 0,57 0,38
A12O3 15,33 17,31
Fe2O3 3,61 1,08
FeO 2,30 2,16
MnO 0,12 0,06
MgO 4,47 1,63
CaO 8,50 1,75
Na2O 3,47 8,25
K3O 2,68 0,20
P2O5 0,21 0,04
H2O+ 5,33 1,42
H2O- 0,63 0,39
100,60 100,39
Analitičari: S. Crnčević i D. Dimitrijević

1. Andezit Velikog Kremenca; 2. Riolit Sibničke reke.

KVARTAR

Kvartarni sedimenti imaju veliko rasprostranjenje i odlikuju se složenim sastavom. Kvartarne

tvorevine su pleistocenske i holocenske starosti, a izdvojeni članovi pripadaju limničkom, eolskom,
fluvijalnom i padinskom genetskom nizu.
Pleistocenu pripadaju jezerski i lesoidni sedimenti, rečne terase i deluvijalno-proluvijalni zastori, a
holocenu subrecentni i savremeni aluvijalni nanosi, proluvijalni konusi i deluvijum.

JEZERSKI SEDIMENTI (j)

Sedimenti jezerskog kvartara imaju znatno rasprostranjenje na miocenskoj podlozi istočno od Velike
Morave i u basenu Belice. Manje pojave ovih sedimenata konstatovane su u levačkom basenu i
zapadno od Poljne, a moguće je da ih ima i u Temniću, na visinama iznad 350 m. Na više mesta
jezerski kvartar se teško razlikuje od raspadine miocenskih klastičnih stena. U Pomoravlju se jezerski
sedimenti nalaze na relativnim visinama, između 60 i 150 m iznad toka Velike Morave.
U jezerskim sedimentima najviše su zastupljeni heterogeni sitnozrni do krupnozrni šljunkovi.
Sastojci su poreklom od kvarcnih stena, liskunskih škriljaca, permskih i drugih peščara, raznih
magmatskih i eruptivnih stena. Sa šljunkovima su često izmešani proslojci i sočiva peskova, ređe
peskovitih i šljunkovitih glina. U jezerskim sedimentima kod Belušića peščana komponenta se sastoji
pretežno od krupnijih frakcija poluzaobljenih i loše sortiranih zrna. Dominiraju alterisana zrna, kvarc,
feldspati i muskovit, a u teškoj frakciji epidot i metalični minerali, zatim granat, amfiboli i drugi.
U najvišim delovima jezerskog kvartara u Pomoravlju retko su otkriveni beličasti glinovito

31
karbonatni sedimenti bigroidnog izgleda, koji su izmešani zajedno sa šljunkovima (oko Krežbinca i
istočno od Drenovca).
Starost ovih jezerskih sedimenata određena je položajem u odnosu na ostale kvartarne članove, kao i
korelacijom sa limničkim kvartarom Zapadne Morave i na listu Lapovo.

LESOIDNI SEDIMENTI (lp)

Izvdojeni su na severnom završetku Juhora, kod Majura. Moguće je da ih ima i na istočnim padinama
Juhora, kao i iznad Stalaća. Manje pojave „kopnenog i barskog lesa" izdvaja J. Marković-Marjanović
(1952) na terasi Zapadne Morave, kod Bošnjana i Maškara.
Ovi sedimenti se sastoje od peskovito-glinovitih alevrita, sa nešto većim sadržajem glinovite
komponente (do 28%), zbog čega se razlikuju od pravog lesa. Boje su crvenkaste i mrkožute, a na
nekim mestima sadrže karbonatne konkrecije.
Fosilni materijal u ovim sedimentima predstavljaju kopneni mekušci (Helix, Cyclostoma, Pupa).
Kako ovi sedimeni ispunjavaju duboke erozione džepove u škriljcima, njihova debljina je
promenljiva i iznosi od 5 do 30 i više metara.

REČNE TERASE

Na dolinskim stranama Velike, Zapadne i Južne Morave i drugih rečnih tokova nalaze se sedimenti
rečnih terasa. Na nekim mestima ove tvorevine su delimično erodovane, što otežava njihovu
korelaciju.
Terasnih sedimenata verovatno ima i duž toka Belice, ali zbog pokrivenosti terena nisu izdvojeni od
jezerskog kvartara. U istočnom Pomoravlju moguće je postojanje jednog još starijeg terasnog nivoa,
na relativnoj visini od 60-70 m, ali ga je teže bilo izdvojiti od jezerskih šljunkova i padinskog
materijala.
Viša terasa (t2) izdvojena je u Pomoravlju, istočno od Ćuprije i Paraćina, po stranama doline Crnice,
zatim kod Bačine i Vratara. Sedimenti ove terase se nalaze na 20-40 m iznad toka Velike i Zapadne
Morave.
Prema bušenju Bačini (P-6), terasni sedimenti se sastoje od srednjozrnih šljunkova i peskova (2,5 m),
koji naviše prelaze u šljunkovite peskove i sugline (7 m), a završavaju se alevritskim suglinama sa
retkim karbonatnim konkrecijama (4 m.)
Niža terasa (t1) je najbolje izražena s leve strane Morave, od Obreža do Varvarina i Maškara. Ravan
ove rečne terase hipsometrijski se podudara sa starijim proluvijalnim sedimentima i sa njima je
genetski i vremenski vezan. Relativna visina ove terase je 5-15m.
I ovaj rečni stadijum karakteriše se smenom sedimenata koja je uočena kod više terase. Kod Pojata,
Maškara i Varvarina, na grubim i loše sortiranim šljunkovima i peskovima facije korita leže
mrkožute alevritske sugline povodanjske facije.

DELUVIJALNO-PROLUVIJALNI ZASTORI (dpr)

Ovaj tip sedimenata starijeg kvartara ima veće rasprostranjenje, naročito s desne strane Velike
Morave. Sa izdvojenom nižom terasom ovi sedimenti bi pripali istom i nešto mlađem stadijumu
razvoja rečne doline, a razlikuju se uglavnom morfološki. Izgrađeni su od loše sortiranih šljunkova i
peskova, sočivastog pojavljivanja. U površinskom delu sastoje se od lesolikih peskova, supeskova i
suglina, sa kojima je mestimično primešan i detritus od kristalastih škriljaca.
Deluvijalno-proluvijalni zastori predstavljaju složeni sistem starijih proluvijalnih konusa, te bi se
njihovo stvaranje moglo dovesti u vezu sa onim mladim rasedima koji su pratili formiranje doline.

PROLUVIJUM (pr)

Na prelazu od istaknutog reljefa Juhora u aluvijalnu ravan Morave su u donjim delovima planinskih
potoka na više mesta formirani proluvijalni konusi. Različitih su dimenzija, a sastoje se od
heterogenog i slabo sortiranog materijala, koji je nagomilavan povremenim bujičnim tokovima.

32
 DELUVIJUM (d)

Iako izdvojene samo na nekoliko mesta, deluvijalne tvorevine prate skoro sve formacije u ovoj
oblasti. Deluvijum se najčešće sastoji od raspadine kristalastih škriljaca, miocenskih i kvartarnih
sedimenata.

ALUVIJUM, FACIJA KORITA (a)

Na osnovu bušenja je utvrđeno da se u Pomoravlju ukupna debljina holocenskih sedimenata

(računajući i kulturni sloj) postepeno povećava od juga prema severu, od 4-10m na profilu Maškare-
Pojate, do 11-15 m na profilu Svetozarevo-Ćuprija. Ovi sedimenti po pravilu započinju heterogenim
šljunkovima facije korita mestimično i do 10m debljine (Mijatovac, Ćuprija, Donje Vidovo), u
kojima se nalazi glavni nivo pijaće vode na ovom području.
Po dolinama manjih rečnih tokova - Belice, Dulenske, Županjevačke, Kalenićke i Jovanovaćke reke,
zatim Ravanice, Crnice i drugih, kao aluvijum je označen mešoviti genetski tip, koji obuhvata
sedimente korita i plavina, bujične konuse i druge.

FACIJA POVODNJA (ap)

Šljunkovite sedimente facije korita naviše i bočno smenjuju peskovi, alevriti i sugline povodanjske
facije, debljine 2-7m.

FACIJA MRTVAJA (am)

Predstavljena je muljevitim suglinama i supeskovima u dosta čestim ostacima rečnog korita iz ranijih
stadijuma Velike Morave.

33
TEKTONIKA

U granicama lista Paraćin mogu se izdvojiti prebasenske, basenske i postbasenske strukture.

Prebasenske strukture su nastale tokom nekoliko tektomagmatskih ciklusa, sve do deponovanja
neogenih sedimenata. Ove strukture vezane su za delove Srpsko-makedonske mase, Karpato
-Balkanida i Vardarske zone.
U prostoru Srpsko-makedonske mase izdvojena je tektonska jedinica Juhora, Crnog vrha, Kremenca i
Mojsinjsko-poslonske planine (A 1) i jedinica Paraćinske Glavice (A 2). U prostoru Vardarske zone
izdvojene su levačka (B1) i gledićka tektonska jedinica (B2). U Karpatobalkanidima izdvojena je
ravanička tektonska jedinica (C). Ove jedinice razdvojene su rasedima, koji su najvećim delom
maskirani miocenskim i kvartarnim sedimentima.
Basenske strukture obuhvataju tektonske potoline, koje su ispunjene neogenim sedimentima. Ove
potoline su nastale komadanjem Srpsko-makedonske mase, Karpato-balkanida i Vardarske zone duž
dva osnovna sistema raseda: longitudinalnih, pružanja SSZ-j JI i transverzalnih, pružanja ISI-ZJZ. U
neogenu se mogu razlikovati tri strukturna podsprata-nešto više poremećeni slojevi slatkovodnog
donjeg miocena Ćićevca i Dragova; poremećeni slojevi slatkovodnog srednjeg miocena i manje
poremećeni morsko-brakični slojevi Paratetisa. Ovi podspratovi su međusobno razdvojeni i
diskordancijama.
Postbasenske strukture vezane su za kvartarni sedimentni pokrov.

SRPSKO-MAKEDONSKA MASA

TEKTONSKA JEDINICA JUHORA, CRNOG VRHA KREMENCA I MOJSINJSKO-

POSLONSKE PLANINE

Ova jedinica izgrađena je od proterozojskih i paleozojskih kristalastih škriljaca i karakteriše se veoma

složenim strukturama, nastalim kroz nekoliko generacija nabiranja. Tokom mezo - i neoalpskih
tektonskih događaja ova jedinica je izdeljena na posebne blokove. Posle deponovanja jezerskog
donjeg miocena ona zauzima poziciju „središnjeg masiva", u smislu tumaćenja V. Aleksića i M.
Kalenića (1969). U ovoj jedinici izdvojeno je nekoliko blokova.

34
 Sl. 3. Pregledna tektonska karta lista Paraćin. Generalized tectonic map of the sheet Paraćin. Обзорная
тектоничесая карта листа Парачин.
Tektonske jedinice:
A - Srpska-makedonska masa, A 1 - jedinica Juhora, Crnog Vrha, Kremenca i Mojsinjsko-poslonskih
planina, A2 - jedinica Paraćinske glavice; B - Vardarska zona, B 1 - levačka jedinica, B2 - gledićka
jedinica; C - Karpato-Balkanidi - ravanička jedinica. Baseni i drugi mladi oblici: a - Basen Pomoravlja,
b - levačko-belički basen, c - trsteničko-kruševački basen (severni deo), d paraćinski rov, e - horst
Raševica-Obrež, f - horst Dragova, g - rov Siljevice, h - rov Sibnice, i - rov Ratković-Belice. Rasedi: 1
- ivankovački, 2 - raletinački, 3 - Dubrava-Siljevica, 4 - sibničko-dubički, - 5 bogaljinački, 6 - Bunar-
Majur, 7 - Dragaševo-Ramnovo, 8 - lozovički, 9 - oparički. 10 -Poljne, 11 - Raševica-Glavica, 12 -
Obrež-Drenovac, 13 - bačinski, 14 - ćuprijski, 15 - Majur-Varvarin, 16 - belički, 17 - rasedi prema
geofizičkim ispitivanjima.

Tectonic units:
A- Serbo-Macedonian massif, A1 - Unit of Juhor, Crni Vrh, Kremenac and Mojsinjsko-Poslonske Mts.,
A2 - Unit of Paraćinska Glavica; B - Vardar Zone, B 1 - Levač unit, B 2 - Gledići unit; C - Carpatho-
Balkans, Ravanica unit. Basins and other young torms: a - Pomoravlje basin, b - Levač-Belica basin, c -
Trstenik-Kruševac basin (northern part), d - Paraćin trough, e - Raševica-Obrež horst, f- Dragovo
trough, g - Siljevica trough, h - Sibnica trough, i - Ratković-Belica trough. Faults; 1 - Ivankovac, 2 -
Raletinac, 3 - Dubrava-Siljevica, 4 - Sibnica-Dubica, 5 Bogaljinac, 6 - Bunar-Majur, 7 - Dragoševac-
Ramnovo, 8 - Lozovik, 9 - Oparić, 10 - Poljna, 11 - Raševica-Glavica, 12 - Obrež-Drenovac, 13 -
Bačinac, 14 - Ćuprija, 15 - Majur-Varvarin, 16 - Belica, 17 -Faults after geophysical explorations.

Тектонические единицы:
А - Серпско Македонский массив, А1 - единица Юхора, Черного Верха, Крел5енца и
Мосйинско-Послонских гор, А2 - единица Парачинской Главицы; В - Вардарскаћ зона, В1 -
Левачская единица, В2 - Гледичская единица; С Карпато-Балканиды - раваницкая единица.

35
Бассейни и остальные молодые структура: а - бассейн Поморавля, Ь - левачско - белицкий
бассейн, с - трстеникско - крушевацкий бассейн (северная часть), d - парачинская впадина, е -
горст Рашевица - Обреж. Разломы: 1 - Иванковца, 2 - Рале-тинца, 3 – Дубрава-Сильевица, 4 -
Сибница - Дубница, 5 - Богальинца, 6 - Бунар - Маюр, 7 – Драгошевац-Рамново, 8 - Лозовика, 9
- опаричский,- 10 Польни, 11. - Рашевица - Главица, 12 - ОБРЕЖ - Дреновац, 13 - Бачинца, 14 -
Чуприи, 15. - Маюр - Варварин, 16. - Белици, 17 - по геофизическим данным.
Blok Juhora okonturen je sa svih strana rasedima, među kojima se ističu rased Bunar-Majur, rased
Dragoševac-Ramnovo, oparićki rased, kao i rasedi Poljne i Majur-Varvarin. Ovaj poslednji i sa njim
paralelni veoma su aktivni i danas. Prema nekim shvatanjima zapadna krila ovih raseda, sve do
grebena Juhora, imaju reversni karakter. Od raseda koji su uticali na sklop bloka važni su oni pravca
SSI-JJZ.
Osnovna odlika unutrašnjeg sklopa ovog bloka je postojanje zapadnovergentnih linearnih nabora, čije
ose blago tonu ka severu i sever-severozapadu. U bloku Juhora migmatizacija stena pre je pratila
uzdužni rasedno osni deo antiforme. U ataru Kolara granitskim i pegmatitskim žicama zapunjen je
dijagonalni sistem pukotina. U ostalim delovima bloka pegmatiti i kvare ispunili su diskordantne, a
ređe konkordantne žice.
Blok Crnog vrha takode je sa svih strana okonturen mladim alpskim rasedima. Jedan takav rased,
pravca SI-JZ, preseca mermere u Lozoviku, te se ispod mermera obrazovao lozovički oniks.
Unutrašnji sklop bloka karakterišu zapadnovergentni nabori, koji su deformisani uzdužnim i
dijagonalnim rasedima. Nabori se mogu rekonstruisati na osnovu slojevitosti i folijacije. Slojevitost
je vezana za kvarcite i mermere, a folijacija za liskunske škriljce. Na Malom vrhu praćenjem kvarcita
i mermera može se rekonstruisati jedna antiklinala hektometarskih dimenzija, koja je deformisana
rasedima. U unutrašnjosti antiklinale prepoznaju se dekametarski nabori, čije ose blago tonu ka
sever-severozapadu ili su subhorizontalne. Jedna sinklinalna forma, istog pružanja, rekonstruisana je
u slivu Bešnjaje.
Blok Kremenca nalazi se u neposrednom dodiru sa Vardarskom zonom. U građi bloka učestvuju
gnajsevi, feldspatski kvarciti, mermeri, mikašisti i leptinoliti. U liskunskim stenama dobro je
ispoljena folijacija, a u kvarcitima i mermerima slojevitost. U ovom bloku konstatovani su nabori čije
su ose subhorizontalne ili blago padaju ka sever-severozapadu.
Unutar ovog bloka, zapadno od Rekovca, konstatovani su skoro uzdužni rasedi sa kristalizacijom
neobiotita. Ovaj mineral izlučen je pod pritiskom i svakako je stariji od onih alpskih kretanja koja su
izazvala dijaftorezu škriljaca.
Blok Mojsinjske i Poštanske planine je sa zapadne strane okonturen ćuprijskim rasedom.
Unutrašnji sklop bloka odlikuje se brahiformnom gradom, iniciranom u vreme maksimalne
metamorfoze stena i nastanka migmatita. Odnosi između folijacije u migmatitskim gnajsevima i
orijentacije plaža i koncentracije biotita u anateksitima nisu posebno proučavani, ali je mestimično
uočeno da se seku pod uglom. Granitske, aplitske, pegmatiske i kvarcne žice u ovom bloku ispunile
su sistem konkordantnih i diskordantnih pukotina.
Po nagnutim rasednim površinama su mlada alpska kretanja uslovila kataklazu stena. U rasednom
sklopu dominiraju pravci približno S-J i ZJZ-ISI.

TEKTONSKA JEDINICA PARAĆINSKE GLAVICE

U posebnu tektonsku jedinicu izdvojena je asocijacija paleozojskih metamorfisanih vulkanogeno

sedimentnih stena Paraćinske Glavice. One su nastale u suženom eugeosinklinalnom prostoru, kada
su i zadobile linearan sklop. U kaledonsko-hercinskim fazama ubiranja ove stene su višestruko
oblikovane, ubiranjem slojeva u nabore i raskidanjem po klivažu aksijalne površi, koji je potom
deformisan. U neogenu su kristalasti škriljci Parćinske Glavice zaplavljeni miocenskim sedimentima,
a tokom neoalpskih tektonskih faza raskomadani su i okontureni rasedima. Od rupturnih oblika ovde
se ističu ivanovački i raletinački rased.
Ivanovački rased bi mogao označavati granicu između Srpsko-makedonske mase (jedinica
Paraćinske Glavice) i Karpato-balkanida (krečnjaci Ravanice). Ovaj intermitentni gravitacioni rased,
pružanja SSZ-JJI u prostoru istočno od Ćuprije, danas predstavlja tektonsku granicu između
jezerskog srednjeg miocena i brakičnog sarmita paraćinskog rova. Moguće je da su pokreti duž ovog
raseda krajem srednjeg miocena pratili ingresiju Paratetisa, ali je navedeni odnos postsarmatske

36
starosti. Trasa ovog raseda potvrđena je i geofizičkim ispitivanjima.
Raletinački rased predstavlja longitudinalnu subvertikalnu graničnu površ pružanja SSZ-JJI, koja
odvaja kristalaste škriljce Srpsko-makedonske mase (blok Kremenca) od metamorfisanih
srednjojurskih tvorevina levačke tektonske jedinice, koja pripada Vardarskoj zoni. Uzimajući u obzir
hipsometrijski nivo kristalastih škriljaca i srednje jure, kao i položaj tercijara u rovu Sibnice, može se
reći da je ovakav položaj ovog raseda mlađi od srednjeg miocena levačkog basena.

VARDARSKA ZONA

LEVAČKA TEKTONSKA JEDINICA

Na listu Paraćin ovoj tektonskoj jedinici pripala bi srednjojurska serija i dijabaz-rožnačka formacija u
prostoru zapadno od Rekovca. Položaj gornje krede Siljevice ovde nije dovoljno jasan, a i o sklopu
čitave jedinice ima malo podataka. Jedinica se pruža od SSZ ka JJI, uzanom zonom do 1200m širine,
a ograničena je dvema longitudinalnim dislokacijama. Sa istočne strane, od tektonske jedinice Juhora
i bloka Kremenca, odvojena je raletinačkim rasedom, a od gledićke tektonske jedinice, sa zapada,
rasedom Dubrava-Siljevica.
Pružanje srednjojurskih kalkšista, kao i sedimentnih članova dijabaz-rožnačke formacije, saglasno je
sa pružanjem jedinice, a moguće je da se ovde radi i o izvesnoj sinklinalnoj formi.
Sa severne i južne strane ova jedinica zahvaćena je mladim rasedima, te se njeni blokovi verovatno
nalaze ispod miocenskih sedimenata levačko-beličkog basena.

GLEDIĆKA TEKTONSKA JEDINICA

U ovoj jedinici nalaze se magmatske stene gabro-diorit-granitske asocijacije zapadno od Rekovca i

krredni sedimenti Gledićkih planina. Od levačke tektonske jedinice odvojena je rasedom Dubravaa-
Siljevica, a od miocena levačkog basena i Poljne sibničko-dubičkim rasedom.
Sklop ove jedinice je veoma složen. Konstatovano je više nabora različitih dimenzija, sa osama
pružanja S-J i SSZ-JJI, na čijim su krilima ređe zapaženi i prevrnuti slojevi. Najmlađim radijalnim
pokretima je čitavo područje izdvojeno u više blokova.
Kako ova jedinica predstavlja mali periferni deo krednog kompleksa Gledićkih planina, prikazani
strukturni podaci imaju orijentacioni karakter.
Od rupturnih oblika u ovoj jedinici važniji su sledeći: Rased Dubrava-Siljevica je subvertikalna
longitudinalna granična površ, pružanja sever-jug, između magmatskih stena ove jedinice i levačke
jedinice na istoku. On sa zapada zatvara rov Siljevice sa srednjomiocenskim sedimentima. Poslednji
pokreti na ovom rasedu bili su mlađi od miocena levačkog basena.
Sibničko-dubički rased, pružanja sever-jug, predstavlja tektonski kontakt između mezozoika
Gledićkih planina i miocena levačkog basena. To je takođe longitudinalni, gravitacioni, verovatno
intermitentni rased regionalnog značaja, koji je učestvovao u stvaranju miocenskog basena između
mezozojskog pojasa i kristalina Juhora, a zatim i siljevičkog i sibničkog rova. Kasnije je razlomljen
sa više manjih transverzalnih raseda. Može se pratiti na oko 20 km dužine.
Bogaljinački rased dijagonalno preseca gledićku tektonsku jedinicu, kao i rased Dubrava-Siljevica, a
zatim se nastavlja u levačkom basenu dolinom Županjevačke reke. U gledićkoj jedinici se ponaša kao
subvertikalni do reversni rased, koji odvaja gabrovske stene od krednih sedimenata. U levačkom
basenu predstavlja gravitacioni rased koji odvaja siljevački od sibničkog rova i horst Dragova. Ova
ruptura opisana je kao „pčelički rased" (M. Anđelković) i ima veći značaj na listu Kraljevo.

KARPATO-BALKANIDI

RAVANIČKA TEKTONSKA JEDINICA

Ovoj jedinici pripada neznatan periferni deo jurskih „ravaničkih krečnjaka" i dolomita zapadnog
Kučaja. U okviru lista ova jedinica ograničena je sa zapadne strane mladom uzdužnom dislokacijom,

37
čiji su pokreti bili praćeni stvaranjem srednjomiocenskih crvenih klastičnih sedimenata Senja.
Opšte pružanje slojeva je SSZ-JJI, što bi odgovaralo pružanju „ornjačko-suvoplaninske zone" istočne
Srbije, kojoj ova jedinica pripada. Kako ulazi u sastav neposrednog i tektoniziranog oboda basena
Pomoravlja, razlomljena je sa više poprečnih raseda, na kojima su mestimično sačuvani
srednjomiocenski sedimenti.

BASENSKE STRUKTURE

Ostale jedinice su nižeg reda; predstavljene su paraćinskim, levačko-beličkim i kruševačko-

trsteničkim miocenskim basenima. Kao posledica radijalne tektonike u ovim basenima izdvojeno je
više horstova i rovova (horst Dragova, paraćinski rov, rovovi Siljevice i Sibnice i drugi). Od
rupturnih oblika u ovoj oblasti veći značaj imaju sledeći:
Rasedi Ratković-Bunar-Majur i Dragoševac-Ramnovo pružaju se ZJZ-ISI, a osmatrani su
fotogeološki i na skanogramima Landsata (1463-08511). Ovim transverzalnim gravitacionim
rasedima miocenske starosti označeno je kidanje starijih formacija Kremenca i Juhora, te su oni imali
poseban značaj u formiranju kontura levačko-beličkog basena.
Lozovički rased pruža se istočnim pobrđem Crnog vrha pravcem JZ-SI i, kao i prethodni, predstavlja
obodni rased levačko-beličkog basena.
Oparićki rased je transverzalni gravitacioni. Ovaj verovatno intermitentni rased zahvatio je kristalin
Blagotina, kredu Dubiča i miocenske sedimente. Bogaljinačkim i ovim rasedom odvojen je horst
Dragova od starijeg miocena levačkog basena.
Rased Poljne je takođe transverzalan, gravitacioni, a pruža se približno po južnom rubu kristalina i
Blagotina i Juhora. Isti pravci raseda zapažaju se i dalje ka istoku. Srednjomiocenska spuštanja duž
ovog i sličnih raseda omogućila su taloženje sarmatskih sedimenata u severnom delu kruševačkog
basena.
Rasedi Raševica-Glavica i Obrež-Drenovac potvrđeni su bušenjem kod Obreža, Striže i. Vidova, iako
je za bliže lociranje ovih raseda bilo malo podataka. Geološki sastav ovog područja reprezentuje
bušotina P-10, u kojoj su do 200 m dubine konstatovani srednjomiocenski slatkovodni sedimenti
Belice. Navedenim transverzalnim i gravitacionim rasedima, koji su zapaženi i na skanogramima
Landsata, bio bi ograničen horst, koji je uzrok današnjeg diskontinuiteta u prostiranju sarmatskih
sedimenata ovog dela Pomoravlja. Starost ovih raseda svakako je postsarmatska.
Najmlađim rasedima u ovoj oblasti pripadali bi bačinski, ćuprijski i majursko-varvarinski rased, a
verovatno i rased dolinom Belice. U Pomoravlju su na nekim od ovih raseda formirani stariji
proluvijalni sedimenti pleistocena, a po obodu Juhora pokreti traju i danas (aktivno seizmičko
područje).

38
MINERALNE SIROVINE

Na području lista Paraćin mineralne sirovine su uglavnom vezane za kristalaste škriljce (gvožđe,
grafit, pegmatiti, kvarcne žice, mermeri) i sedimente miocena (nikl, cementni laporac, ugljevi, tufovi,
ukrasni i građevinski kamen). Neki mezozojski krečnjaci su donekle pogodni za građevinski kamen i
kreč, a pozajmišta šljunka su uglavnom vezana za kvartarne naslage.

LEŽIŠTA I POJAVE VEZANE ZA KRISTALASTE ŠKRILJCE

Omanje pojave ruda gvožđa odavno su poznate u metamorfitima Crnog vrha i Juhora, ali nemaju
praktičnu vrednost. Na Crnom vrhu nalaze se oko Velike Sugubine, Miševića i Malog vrha. Obično
se javljaju u vidu izduženih sočiva, debljine do 1 m, uz liskunske i grafitske škriljce, kvarcite i
mermere. Ove pojave su verovatno sedimentnog porekla, a sadrže promenljivu količinu limonit-
hematitske supstance.
Na Crnom vrhu i Juhoru (Trešnjevica) konstatovana su manja sočiva gvožđevitih kvarcita (itabiriti).
U ovim stenama, koje su zbog prisustva gvožđa crne boje, prašinasta koncentracija delom
hematiziranog magnetita javlja se u vidu subparalelnih traka u međuprostorima kvarcnih zrna.
Grafitični škriljci se često pojavljuju u metamorfitima Juhora, kod Raševice, Trešnjevice, zatim kod
Pajkovca, Toljevca, Krčina i Sekurića.
Grafitični i kvarc-grafitični škriljci su vezani za mikašiste i kvarcite. Organska materija je
nagomilana u tanke trake i sočiva, a sastoji se od sitnolistićavog i prašinastog grafita. Debljina ovih
nagomilanja je mala od nekoliko centimetara do 0,4 m. Za ove pojave je odavno rečeno da nemaju
praktičan značaj.
Pegmatiti su vezani za migmatite, gnajseve, leptinolite i mikašiste Juhora i Poslonske planine.
Najveće pojave su kod Kolara, Trešnjevice i Dvorice, gde su ranije ispitivani istražnim radovima.
Pegmatita ima i oko Maćije i Braljine.
Debljina pegmatitskih žica je većinom nekoliko centimetara ili decimetara a navode se i pojave do 6
metara. Sastoje se pretežno od feldspata (oko 70%), kvarca i muskovita. Na Medvedištu, iznad
Dvorice, liske muskovita dostižu 4x6 cm, a ima i većih.
Iako nema podataka o kvalitetu minerala navedenih pegmatita, oni verovatno mogu imati izvestan
praktični značaj.
Kvarcne žice su česte u metamorfnim terenima oblasti, a naročito na Crnom vrhu. Poznata nalazišta
kvarcnih žica su Beli kamen, Gradska reka i Veliki vrh, a u literaturi se pominju i iz Jošaničke i
Voljevačke reke. Na istočnoj strani Kremenca kvarcnih žica ima iznad Velike Kruševice. Na Juhoru
najpoznatije pojave su u ataru Potočca i Svojinova.
Kvarcne žice su hidrotermalnog porekla. Debljine su od nekoliko centimetara do desetak metara, a
kao sirovina interesantne su pojave iznad 3 m. Na Crnom vrhu su debljine do 10 m i odličnog
kvaliteta, jer sadrže preko 98% čistog kvarca. Na ovom području su 1975-76. neke kvarcne žice
eksploatisane u manjem obimu.
Najpoznatije pojave mermera su na Crnom vrhu (Mali vrh, Golo brdo, Gradska reka, između
Miševića i Kalenovca). Manje pojave nalaze se na Blagotinu i iznad Rekovca.
Boje su bele, žućkaste do sive. Na Crnom vrhu mestimično su dolomitski. Na Blagotinu su škriljavi
uz primesu muskovita. U ovoj oblasti mermeri ne zadovoljavaju kao ukrasni kamen. Čistije partije se
koriste lokalno za pečenje kreča, a najviše kao lomljeni kamen za građevinske potrebe.

MEZOZOJSKE SIROVINE

Na području lista nema značajnih mezozojskih sirovina. Pomena su vredni samo jurski krečnjaci kod
Senja, kao i manje pojave na Kremencu, koji se koriste za dobijanje kreča i lomljenog kamena. U iste
svrhe koriste se i krečnjaci istočnih padina Gledićkih planina - Straževice, Krečane i drugih
lokalnosti.

39
 POJAVE I LEŽIŠTA VEZANE ZA TERCIJARNE SEDIMENTE

U južnom delu levačkog basena, na prostranom području između Dragova, Sibnice, Kaludre i
Lepojevića, u starijem miocenu konstatovano je prisustvo niklonosnih glinaca i alevrolita, debljine
preko 300 m. U ovim sedimentima ima 0,01 - 0,03% nikla, pored bakra, kobalta i vanadijuma.
Vrednosti oksidacionog potencijala ovih naslaga ukazuju na sedimentaciju u redukcionoj sredini, gde
je došlo do obaranja sulfida, svakako uz posebno učešće geohemijskih procesa vezanih za tektoniku i
bazične magmatske stene, prisutne u blizini.
Iako se ovde radi o niskim sadržajima metala, miocenske niklonosne sedimente Dragova trebalo bi
dalje istraživati.
U Popovcu, istočno od Paraćina, nalazi se ležište cementnih laporaca, čiji jedan manji deo pripada
teritorjiji lista. Kao sirovina koriste se laporci, debljine do 100 m, iz nižeg dela jezerske
srednjomiocenske serije. Ovi laporci sadrže preko 70% kalcijum-karbonata
U području Popovca u toku si istražni radovi radi povećanja rezervi sirovine i kapaciteta proizvodnje.
Laporci popovačkog tipa rasprostranjeni su i severozapadno od Rekovca, kod Ratkovića i Dubrave.
Tufovi su česti u srednjomiocenskim sedimentima. U crvenim klastitima u blizini Senja zapaženi su
na nekoliko mesta, u vidu slojeva 1-3 m debljine. Prema podacima iz Popovca, sloj tufa od nekoliko
metara debljine nalazi se neposredno ispod cementnih laporaca, a u laporcima leži i jedan tanji sloj,
debljine 0,6 m. Tufovi prate laporce popovačkog tipa i u okolini Rekovca, kod Velike Ktuševice i
Dubrave.
Manje pojave bentonita prate pomenute tufove, kao krajnji produkt devitrifikacije vulkanskog stakla.
Sloj bentonita, debljine oko 0,5 m, nalazi se u sarmatskoj seriji kod Cernice.
Mrki ugalj je eksploatisan u malom rudniku kod Ćićevca, sve do 1962. godine. U donjomiocenskoj
seriji nalaze se tri ugljena sloja, od kojih je bio produktivan srednji, debljine do 3,2 m. Ugljonosni
paket strmo pada ka zapadu (30-70°) a rasedima je poizdvajan u manje blokove. Ugalj ovog rudnika
bio je dobrog kvaliteta, sa malim sadržajem pepela i efektom od 4.400 KCal.
Pojave lignitskih ugljeva samo su mestimično registrovane u miocenskim sedimentima. Po podacima
iz literature, jugoistočno od Batinca bušenjem je konstatovan sloj lignita debljine 3,65 m.

40
 Sl. 4. Pregledna karta mineralnih sirovina. Map of mineral occurrenccs. Карта полезных ископаемых.

1. Pojava metala (Fe - grožđe, Ni -nikal). 2. Pojava nemetala (gr -grafit. p - pegmatit, q-kvarc, -tuf,
bn-bentoint). - 3. Pojava kaustobiolita (Um - mrki ugaljj Ul-lignit, Sbi-bitmijski škriljac;. - 4. Ležište
cementnog laporca. - 5. Ležište mermernog oniksa. - 6. Ležište peska. - 7. Maidan građevinskog
kamena. - 8. Šljunkara. - 9. Aktivan površinski otkop. - 10. Napušten jamski rad.II. Pojedinačna
bušotina. - 12. Grupa bušotina. - 13. Mineralni izvor.
1. Metal occurrences (Fe-iron, Ni-nickel). - 2. Non-metal occurrences (gr-graphite p - pegrnatite, q -
quartz. - tuff, bn-bentonite). - 3. Occurrence of coal (Um-brown coal, Ul-lignite) and bituminous
shale (Sbi) . - 4. Deposit of cement marl. - 5. Deposit of marble onyx. - 6. Sand deposit. -7. Quarry of
building srone. - 3. Gravel pit. - 9. Open pit. - 10. Abandoned underground workings. - 11. Bore hole. -
12. Group of bore holes .- 13. Mineral spring.
1. Мегалтлческие проявления (Fе - железо, Ni - никель). - 2. Неметаллические проявления (gr-
графит, р - пегматит, q - кварц, - туф, bn- бентонит). - 3. Проявления угля (Um - бурый уголь,
Ul- лнгниг и горючего сланца (Sbi - 4. Месторождения цементного мергеля. - 5. Месторождения
мраморного оникса. - 6. Месторождения песка. - 7. Карьер строительного камня. - 8. Карьер
щебня. - 9. Открытая разработка. - 10. Заброшенная горная выработка. - 11. Скважина. - 12.
Групп скважин. - 13. Минеральный источник.
Ovaj podatak svakako zaslužuje da bude proveren. Sloj lignita, debljine oko 0,5 m nađen je kod Male
Kruševice, u blizini Donjeg Krčina. Slične pojave nalaze se kod Božurevca, u Sibnici i na drugim
mestima, ali nemaju praktičnu vrednost.
Kod Ćićevca je odavno poznato prisustvo mrkih listastih i bitumijskih glinaca, veoma sličnih
bituminoznim sedimentima aleksinačkog basena. Ovi sedimenti su debljine do 80 m, ali nikad nisu

41
posebno ispitivani.
U miocenskim tvorevinama ima više pojava ukrasnog i građevinskog kamena, kao i peska. Kod
Lozovika na jugoistočnoj padini Crnog vrha, odavno je poznata veća pojava mermenog oniksa. To je
paket karbonatnih sedimenata u kome se smenjuju slojevi kompaktnog oniksa, šupljikavog oniksa i
travertina. Ukrasni kamen sa ovog područja je lepo obojen, a pogodan je za rezanje u ploče i dalju
obradu. Smatra se da je produktivni deo debeo do 60 m.
Peskovi su dosta česti u jezerskom srednjem miocenu, beličkoj i sarmatskoj seriji, a ređe i u
jezerskom kvartaru. Najveće pojave, debljine do desetak metara, nalaze se oko Ivankovca, Paljana i
Lebine, zatim u okolini Rekovca i Belušića, a na nekim mestima su povremeno ispitivani ma njim
istražnim radovima. Najviše su rasprostranjeni nečisti i obojeni peskovi iz beličke serije koji pored
kvarca, sadrže feldspat, liskun i dosta alterisanih zrna. Nešto čistije mase su u posled nje vreme
konstatovane u okolini Rekovca, između Lomnice i Ursula. Ovi peskovi sadrže 70-85% SiO2 i do
3% Fe2O3, ali su manje debljine i sa proslojcima gline.
Za lokalne građevinske potrebe na mnogo mesta otkopavaju se i krečnjaci iz miocenskih naslaga
(Poljna, Dragovo, Rekovac, Davidovac).

KVARTARNE SIROVINE

Kao traženi građevinski materijal šljunkovi se koriste na više mesta iz nanosa Velike Morave, kod
Vlaške, Ćuprije, Obreža, Varvarina i Stalaća, kao i iz nanosa većine rečnih tokova. U manjem obimu
koriste se i šljunkovi iz kvartarnih jezerskih i terasnih naslaga.

MINERALNE VODE

Sa istočnih i južnih padina Juhora poznato je više pojava mineralnih voda, koje nisu dovoljno
ispitane. Njihovo prisustvo na ovom području se može vezati za neke od mladih raseda, na kojima
tektonski pokreti još nisu završeni.
U Orašju, zapadno od Varvarina, nalazi se nekoliko izvora ugljo-kisele vode, na oko 190 m
nadmorske visine. Iz glavnog izvora danas se eksploatiše .,Oraška" kisela voda.
Zapadno od Svojinova, u Velikom potoku, na oko 310 m nadmorske visine, nalaze se dva izvora
mineralne vode, za koju se smatra da je slična onoj iz Orašja.
Izvori sumporovite ili gvožđevite vode do sada su poznati iz okoline Pajkovca, Raševice i
Trešnjevice. U neposrednoj blizini nekih od navedenih izvora uočeno je prisustvo silifkovanih i
milonitiziranih gnajseva.

42
ISTORIJA STVARANJA TERENA

Najstarije događaje u ovoj oblasti predstavlja nastajanje metamorfnih stena Srpsko-makednoske

mase, verovatno proterozojske i starijepaleozojske starosti.
Preko okeanske kore u unutrašnjem delu bajkalida, u okviru Eotetisa, delimično i Paleotetisa (po E.
Hainu, 1975), taloženi su psamiti i peliti, ređe psefiti intraformacionog tipa, praćeni podmorskim
izlivima bazičnih vulkanita i njihovih tufova. Takva asocijacija sedimenata sa mnogo pelita i psamita,
bazičnih vulkanita i tufova, a manje kvarcita i krečnjaka, ukazuje na eugeosinklinalni - okeanski tip
sedimentacije.
U prvom regionalnom metamorfizmu odigrala su se dva suprotna tipa metamorfizma: retrogradni
metamorfizam bazičnih magmatita i tufova i progresivni metamorfizam sedimenata. Istovremeno je
ostvaren i izvestan prinos materijala, ali je osnovni proces bio plagiogranitizacija, usled koje su
nastali dvoliskunski i biotitski plagiognajsevi i gnajsomikašisti, sa postupnim opadanjem kiselosti
plagioklasa (andezin-oligoklas u dubljim, albiklas u središnjim i albit u višim delovima stuba).
Bazični magmatiti i njihovi tufovi takođe podležu progresivnim promenama. Prelaze u amfibolite,
amfibolske i amfibol-biptitske gnajseve, amfibolske škriljce i druge stene. Procesi biotitizacije su
takode progresivnog tipa.
U regionalnom metamorfizmu sledeći je proces slabe kalijsko-natrijske mobilizacije, kada su nastali
migmatitski gnajsevi.
Mladobajkalska kora, nastala pomenutim procesima, bila je male debljine i verovatno je odgovarala
prelaznoj okeanskoj kori.
Progresivni (regionalno-kontaktni) metamorfizam ostvaren je od gornjeg ordovicijuma do srednjeg
devona, u vezi sa granitoidnim metamorfizmom koji se javlja u intervalu od 450-375. x 106 godina.
U prostoru Juhora i Mojsinjsko-poslonske planine uticaj granitoidnog magmatizma ogleda se u
stvaranju domastih struktura i pojavi karakterističnih metamorfnih minerala (distensko-kvarcne žice,
silimanit, andaluzit i kordijerit), kao posledica podizanja geotermalnog gradijenta.
Na Paraćinskoj Glavici („ranovačka zona") ostvareni su metamorfni procesi visokog pritiska i niske
do srednje temperature (procesi postanka prenit-pumpeliitsko i zeolitske facije), sa superponovanim
regionalno-kontaktnim metamorfizmom.
Posle starijeg paleozoika u ovoj oblasti je dosta dugo vladao kontinentalni režim i tek u mezozoiku
formirani su basenski prostori po istočnom i zapadnom obodu Srpsko-makedonske mase. Novi ciklus
sedimentacije u ovim prostorima započet je u srednjoj juri, ali sa bitnim razlikama u pogledu uslova
stvaranja naslaga.
U delu Dinarida verovatno su najstarije ultrabazične stene, serpentinisani harcburgiti, zapadno od
Rekovca, koje bi se mogle vezati za starokimerisku fazu alpijske orogeneze.
Sledeća etapa eugeosinklinalnog razvoja u ovom prostoru ogleda se u stvaranju srednjojurske
vulkanogeno-sedimentne serije sa metabazitima i njihovim tufovima, peščarima, pelitima i
krečnjacima. Zatim su ovde nataloženi dubokomorski sedimenti gornjojurske dijabaz-rožnačke
formacije, praćeni dijabazima i spilitima. Ova etapa razvoja završava se izdizanjem dna basena i
intruzijama gabrova i granita.
Počev od titona, u području Gledičkih planina odvija se taloženje normalnih morskih sedimenata i
stvaranje pelaških, neritskih i sprudnih facija raznih odeljaka krede. Kako je u granicama lista
nemoguće bliže rekonstruisati istoriju krednog geosinklinalnog basena, samo bi zaključili da je sa
izvesnim oscilacijama morski režim ovde vladao sve do gornje krede (Siljevica).
U Karpato-balkanidima su ravanički krečnjaci i dolomiti gornje jure nastali u plitkovodnom
morskom basenu, a predstavljaju sedimente lagunskog i subsprudnog razvića.
Posle gornje krede u ovoj oblasti nastupila je kontinentalna faza, koja je trajala tokom čitavog
paleogena. O vremenu ubiranja krednih sedimenata teško se može raspravljati u prostoru lista. Njihov
strukturni plan nastao je tokom tercijara, kao posledica više faza tektonskih pokreta.

43
Krajem oligocena je pokretima savske faze započeto formiranje prostranih jezerskih depresija u
oblasti proterozojskih i paleozojskih škriljaca i mezozojskih naslaga Dinarida i Karpato-balkanida i u
njima su nataloženi miocenski sedimenti Pomoravlja i levačko-beličkog basena. Slatkovodni donji
miocen Ćićevca i stariji miocen Dragova nastali su u akvitanu i burdigalu. U srednjem miocenu su
tokom helveta, diskordantno na starijim miocenskim a često i pretercijarnim formacijama kao
posledica starije štajerske faze nataloženi klastični sedimenti u području Senja i Sibnice, a zatim i
sedimenti jezerskih facija („kongerijski i kosovijski slojevi"). U ovo vreme nastale su i manje pojave
andezita, trahita i riolita, kao i vulkanogenih sedimenata.
Krajem srednjeg miocena, kao posledica jačih radijalnih pokreta i epirogenih spuštanja mlađe
štajerske faze, u prostoru nekadašnjih slatkovodnih basena Šumadije i Velike Morave došlo je do
krupnih paleogeografskih promena. Za ove tektonske pokrete mogla bi se vezati brza sedimentacija
klastičnih sedimenata Belice, a odmah zatim je iz Panonskog basena ova oblast zahvaćena ingresijom
Paratetisa. U paraćinskom Pomoravlju i kruševačkom basenu nastali su novi sedimentacioni uslovi,
kada su nataloženi plitkovodni morski sedimenti tortona i donjeg sarmata.
Posle donjeg sarmata u neogenim područjima lista zavladao je kontinentalni režim. Tek u kvartaru
izdvajaju se dve faze stvaranja sedimenata. U pleistocenu su u Pomoravlju i levačko-beličkom
basenu nataloženi mladi jezerski sedimenti, na relativnim visinama do 150 m, zatim lesoidi,
sedimenti proluvijalnih konusa i rečnih terasa. U holocenu se stvaraju subrecentni i savremeni
fluvijalni sedimenti. Nastanak sedimenata „rečno-jezerske faze", starijih proluvijalnih konusa i rečnih
terasa bio je u bliskoj vezi sa mladim tektonskim pokretima.

44
LITERATURA

Aleksandrović D. (1954): IZVEŠTAJ SA GEOLOŠKOG ISPITIVANJA I KARTIRANJA JUHORA.

FondGeozavoda, Beograd.
Aleksič V., Kalenić M. (1966): OSNOVNE CRTE SEDIMENTACIJE, MAGMATIZMA I
TEKTONSKOG RAZVIČA CENTRALNE I ISTOČNE SRBIJE. Refer. VI Savetov. geol. SFRJ, deo
I, Ohrid.
Aleksić V., Pantić N. (1970): METAMORFIT I EUGEOSINKLINALNIH TROGOVA U NAS I
PROBLEMI NJIHOVOG DALJEG ISTRAŽIVANJA. Geol. glasnik, knj. 14, Sarajevo.
Aleksič V., Pantić N., Kalenić M. (1971): RAZMATRANJE NEKIH TEKTONSKIH PROCESA U
SRBIJI U VEZI SA TEKTONIKOM PLOČA ILI NOVOM GLOBALNOM TEKTONIKOM.
Glasnik. Prir. muz. ser. A, knj. 26, Beograd. Anđelković M. (1956): GEOLOŠKI SASTAV I
TEKTONIKA GLEDIĆSKIH PLANINA. Geol. anali Balk. pol. knj. XXIV, Beograd.
Anđelković M. (1963): RASPROSTRANJENJE ŠUMADIJSKE ZONE PREMA SEVERU I JUGU I
NJENA GEOTEKTONSKA PRIPADNOST. Zapisnici Srp. geol. društva, Beogrd.
Anđelković M. (1967): ŠUMADIJSKA ZONA - STRATIGRAFIJA, PALEOGEOGRAFIJA,
MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Geol. anali Balk. pol., knj. XXXIII, Beograd.
Anđelković M. (1975): JURA I KREDA ŠUMADIJE. Geologija Srbije, Stratigrafija-Mezozoik, knj.
II-2 Beograd.
Anđelković M. (1977): OFIOLITSKO-RADIOLARITSKI KOMPLEKS DINARIDA I ŠUMADIDA
JUGOSLAVIJE. Geol. an. Balk. pol. knj. XLI, Beograd.
Anđelković M., Grubić A., Sikošek B. (1967): GEOLOŠKI PREGLED KARPATO-BALKANIDA
ISTOČNE SRBIJE. STRUKTURNO-FACIJALNE ZONE. Mater. VIII Kongr. KBGA, Beograd.
Anđelković M., Veselinović D. (1975): GORNJA JURA ISTOČNE SRBIJE: KRECNJAČKO-
DOLOMITSKO RAZVIČE. Geologija Srbije, Stratigrafija-Mezozoik, knj. II-2, Beograd.
Antonijević I., Dorđević M., Veselinović M. i drugi (1970): TUMAČ ZA LIST ŽAGUBICA. Savez.
geol. zavod, Beograd.
Bilibajkić P., Mladenović M. (1971): IZVEŠTAJ O POLUDETALJNIM GRAVIMETRIJSKIM
ISPITIVANJIMA ISTOČNE SRBIJE. Fond Geozavoda, Beograd.
Cvijić J. (1893): GEOGRAFSKA ISPITIVANJA U OBLASTI KUCAJA. Geol. anali Balk. pol., knj.
V, Beograd
Cvijić J. (1909): JEZERSKA PLASTIKA UMADIJE. Glas SKA LXXIX, Beograd.
Cvijić J. (1924-26): GEOMORFOLOGIJA. Knj. I i II, Beograd.
Čirić A. (1962): „ŠTAJERSKA" FAUNA SISARA IZ LOZOVIKA, KOD SVETOZAREVA. Vesnik
Geozavoda, ser. A, knj. XX, Beograd.
Čirić B. (1954): NEKA ZAPAŽANJA O DIJABAZ-ROŽNAČKOJ FORMACIJI DINARIDA.
Vesnik Geozavoda, knj. XI, Beograd.
Čirić B. (1967): TEKTONSKI SKLOP DINARIDA. Geološki problemi Dinarida, VIII Kongres
KBGA, Beograd.
Čičulić M. (1963): PALEOGEOGRAFSKA SKICA NEKIH TERCIJARNIH BASENA U
MORAVSKOM ROVU. Vesnik Geozavoda, ser. A, knj. XX, Beograd.
Čičulić M. (1977): 1. MARINSKO-BRAKIČNI MIOCEN MORAVSKOG ROVA JUŽNO OD
RESAVE. 2. JEZERSKI NEOGEN MORAVSKOG ROVA. Geologija Srbije, Stratigrafija-
Kenozoik, knj. II-3, Beograd.
Dimitrijević B. (1949): GEOLOŠKO-PETROGRAFSKO ISPITIVANJE STALAČSKO-
ĐUNISKOG MASIVA. Glasnik SAN I, sv. 3, Beograd.

45
Dimitrijević B. (1950a): PRILOG ZA POZNAVANJE PETROGRAFSKOG SASTAVA JUHORA I
CRNOG VRHA. Zbornik radova SAN III, Geol.inst. knj. 1, Beograd.
Dimitrijević B. (1950b): UPOREDNO ISPITIVANJE GLAVNIH PETROGRAFSKIH TIPOVA IZ
STALAĆSKE I VRŠAČKE KRISTALASTE MASE. Glasnik SAN II, sv. 1, Beograd.
Dimitrijević M.D. (1963): O STAROSTI METAMORFIZMA I UBIRANJA U SRPSKO-
MAKEDONSKOJ MASI. Mat. VI Kongr. KBGA, Varšava-Krakov.
Dimitrijević M.D. (1971): VARISCIJSKI METAMORFIZAM U AKSIJALNOM DELU
BALKANSKOG POLUOSTRVA. Zapisnici SGD, Beograd.
Dimitrijević M. D. (1974): DINARIDI: JEDAN MODEL NA OSNOVAMA „NOVE GLOBALNE
TEKTONIKE" Rud. geol. fakultet, Beograd
Dimitrijević M.D., Ćirić B. (1966): TEKTONSKA GRAĐA SRPSKO-MAKEDONSKOG MASIVA.
Geotektonika No. 5, Moskva.
Dimitrijević M.D., Dimitrijević M.N. (1974): O GENEZI „DIJABAZ-ROŽNAČKE FORMACIJE".
Geol. glasnik, knj. VII, Titograd.
Dimitrijević M.D., Dimitrijević M.N. (1975): OFIOLITSKI MELANŽ DINARIDA I VARDARSKE
ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNAČENJE. Radovi Znan. savj. za naftu, ser. A, knj. 5,
Zagreb.
Dolić D. (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU
MORAVSKE POTOLINE. Refer. VI Savet. geol. SFRJ, deo I, Ohrid.
Dolić D. (1975): O PROBLEMIMA STRATIGRAFSKOG RAŠČLANJAVANJA
SLATKOVODNOG NEOGENA SRBIJE. Zapisnici SGD, Beograd.
Dolić D. (1977): MARINSKO-BRAKIČNI MIOCEN NISKE ŠUMADIJE I KRUŠEVAČKOG
BASENA Geologija Srbije, Stratigrafija-Kenozoik, knj. II-3, Beograd.
Dolić D. (1978): NOVI NALASCI MARINSKOG I BRAKIČNOG MIOCENA U PARAĆINSKOM
POMORAVLJU. Glas SANU CCCVI, Od. prir.-mat. nauka, knj. 43, Beograd.
Dolić D., Lončarević G. (1977): PRINOVE O BRAKIČNOM SARMATU U POMORAVLJU.
Zapisnici SGD,Beograd.
Dolić D., Lončarević Č. (1977): NOVI NALASCI BRAKIČNOG SARMATA I STAROST
JEZERSKIH NASLAGA U POMORAVLJU. Refer. III nauč. skupa JAZU, Novi Sad.
Eremija M., Pavlović M. (1975): NALAZIŠTA I STAROST BRAKIČNE FAUNE U SEVERNOM
DELU KRUŠEVAČKOG NEOGENOG BASENA. Zapisnici SGD, Beograd.
Gagić N. (1972): PREDSTAVNICI RODA CHEIKELLA (OSTRACODA) IZ NEOGENIH
SEDIMENATA KRALJEVA I KRAGUJEVCA. Geol. anali Balk. pol. knj. XXXVII, sv. 2, Beograd.
Gočanin M. (1938): FLIŠ I OFIOLITSKE STENE U ŠUMADIJI. Zapisnici SGD, Beograd.
Gočanin M. (1939): PRIKAZ GEOLOŠKIH ISPITIVANJA NA LISTOVIMA „ČAČAK" I
»KRUŠEVAC« Zapisnici SGD, Beograd.
Grubić A. (1966): TEKTONSKE KARAKTERISTIKE VARDARSKE ZONE. Refer. VI
Savetovanja, Ohrid.
Ilić M. (1938): O ERUPTIVNIM STENAMA ŽDRALJICE KOD KRAGUJEVCA. Zapisnici SGD,
Beograd.
Ilić M. (1952): PRETHODNI PODACI O PETROLOŠKOM SASTAVU I PRAKTIČNOM
ZNAČAJU LEŽIŠTA MERMERNOG ONIKSA I TRAVERTINA U SELU LOZOVIKU KOD
SVETOZAREVA. Glasnik Prir. muz. ser. A, knj. 5, Beograd.
Joksimović Ž. (1902): EKSKURZIJE PO JAGODINSKOM CRNOM VRHU. Zapisnici SGD,
Beograd.
Jovanović B., Milić C., Zeremski M., Kostić M., Ršumović R. (1969): UDOLINA VELIKE I JUŽNE
MORAVE. Zborn. radova Geograf, inst. knj. 22, Beograd.

46
Jovičić. Ž (1957): RELJEF SLIVA KALENIĆSKE REKE. Zborn, rad. Geogr. inst. PMF, knj. IV,
Beograd.
Kalenić M.,MarkovićB., Pantić V., Hadži-Vuković M. (1974): GORNJI PROTEROZOIK I STARIJI
PALEOZOIK U PROFILU RESAVSKI VISOVI-BATOČINSKA STRAŽEVICA-BOTUNJE.
Zapisnici SGD, Beograd.
Komatina M. (1976): HIDROGEOLOGIJA ŠUMADIJE. Rasprave Geozavoda, Vol. XVII, Beograd.
Krstić B., Rakić B., Veselinović M. i drugi (1980): TUMAČ ZA LIST ALEKSINAC. Savezni geol.
zavod, Beograd.
Krstić N. (1973): OSTRAKODI IZ MIOCENA BALJKOVCA (KRAGUJEVAC). Zapisnici SGD,
Beograd.
Laskarev V. (1930): PRILOZI ZA TEKTONIKU BUKULJE, CRNOG VRHA I FRUŠKE GORE,
Geol. an. Balk. pol. knj. X, Beograd.
Laskarev V. (1934): O BUGLOVSKIM SLOJEVIMA DUŽ SPOLJAŠNJEG OBODA KARPATA.
Geol. an. Balk. pol. knj. XII, sv. 1, Beograd.
Laskarev V. (1950): STAROST SARMATSKIH NASLAGA U PANONSKOM BASENU. Glas
SAN CXCVI, Odelj. prir. mat. nauka sv. 2, Beograd.
Luković M. (1950): GEOLOŠKA ISPITIVANJA U TERCIJARU OKOLINE POPOVCA KOD
PARAĆINA Zbornik rad. III, Geol. inst. SAN knj. 1, Beograd.
Maksimović B. (1974): PRILOG GEOTEKTONSKOJ REJONIZACIJI SRBIJE. Zborn. rad. Rud.
geol. metal, fakult. i Inst. za bakar, knj. XVI, Bor.
Maksimović B., Sikošek B. (1969): ULOGA I MESTO STAROŠTAJERSKE FAZE U TEKTONICI
ISTOČNE SRBIJE. Vesnik Geozavoda, ser. A, knj. XXVII, Beograd.
Marković B., Urošević M., Pavlović Z., Terzin V. i drugi (1968): TUMAČ ZA LIST KRALJEVO.
Savez. geol. zavod, Beograd.
Marković Đ.J. (1953): RELJEF SLIVA RAVANICE. Zborn. rad. SAN XXVI, Geograf, inst. knj. 4,
Beograd.
Marković Đ.J. (1954): RELJEF SLIVA CRNICE I GRZE. Zbornik rad. SAN XXXIX, Geograf, inst.
knj. 7, Beograd. Marković Đ.J. (1967): GORNJOVELIKOMORAVSKA KOTLINA. Zbornik rad.
Geograf, inst. knj. 21. Beograd.
Marković-Marjanović J. (1952a): LESNE OAZE STALAĆSKE KLISURE. Glasnik Srp. geograf, dr.
knj, XXXII, Beograd.
Marković-Marjanović J. (1952b): O KVARTARNIM SEEDIMENTIMA DONJEG TOKA
ZAPADNE. MORAVE. Zbornik rad. SAN XXIII, Geol, inst. knj. 4, Beograd.
Mihajlović J. (1923): JUHORSKA TRUSNA OBLAST. Geol. anali Balk. pol. knj. VII sv. 2,
Beograd.
Mihajlović J. (1951): SEIZMIČKA AKTIVNOST POMORAVLJA - MORAVSKA TRUSNA
OBLAST. Vesnik Geozavoda knj. IX, Beograd.
Milaković B. (1959): PRILOG POZNAVANJU PALINOFLORE IZ UGLJENOG SLOJA U
ĆIĆEVCU KOD STALAĆA. Vesnik Geozavoda, knj. XVII, Beograd.
Milojević B, (1951): DOLINA VELIKE MORAVE. Zbornik rad. SAN XV, Geograf, inst. knj. 3,
Beograd.
Milojević N. (1962): O MOGUĆNOSTI SNABDEVANJA VODOM GRADOVA PARAĆINA I
ĆUPRIJE. Geol. an. Balk. pol. knj. XXIX, Beograd.
Milojković J. (1892): IZVEŠTAJ O RUDARSKIM ISPITIVANJIMA PO OKRUZIMA
KRAGUJEVAČKOM, JAGODINSKOM, KRUŠEVAČKOM I KNJAŽEVAČKOM. Godišnjak rud.
odelj. I, Beograd.
Milošević V. (1967): O SISTEMATSKOM POLOŽAJU GASTROPODSKE VRSTE KOSOVIA
COMPRESSA P. PAVLOVIĆ. Glasnik Prir. muz. ser. A, knj. 22, Beograd.

47
Milovanović B., Ćirić B. (1968): GEOLOŠKA KARTA SR SRBIJE, 1 : 200.000. Izd. Geozavoda,
Beograd.
Nejić Lj. (1968): ELABORAT O REZERVAMA I KVALITETU MERMERNOG ONIKSA
LOZOVIKA KOD SVETOZAREVA. Fond Geozavod. Beograd.
Pantić N. (1956): BIOSTRATIGRAFIJA TERCIJARNE FLORE SRBIJE. Geol. an. Balk. pol. knj.
XXIV, Beograd.
Pantić N. (1957): PRILOZI POZNAVANJU NEOGENE FLORE SRBIJE (ĆIĆEVAC). Zbor. radova
Geol. inst. knj. IX, Beograd.
Pap A. (1955): PRILOG ZA POZNAVANJE KOPNENIH I SLATKOVODNIH PUŽEVA IZ
NEOGENA SRBIJE. Zbornik rad. Geol. inst. knj. 8, Beograd.
Pavlović M.B., Eremija M., Stevanović P. (1977): 1. LEVAČKI BASEN 2. KRUŠEVAČKI BASEN.
Geo logija Srbije, Stratigrafija-Kenozoik, knj. II-3, Beograd.
Pavlović P. (1901): O MELANOPSIDNIM LAPORIMA I SRODNIM TVOREVINAMA NA
BALKANSKOM POLUOSTRVU. Prosvet. glasnik, Beograd.
Pavlović Z., Marković B., Vuković M., Mihajlović K. (1970): GODIŠNJI IZVEŠTAJ O
REGIONALNIM GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANJIMA U ŠUMADIJI. Fond Geozavoda, Beograd.
Pejović D. (1951): O NALASKU VILICE FOSILNOG KROKODILA U CEMENTNIM
LAPORCIMA POPOVCA KOD PARAĆINA. Zbornik SAN, Geol. inst. knj. 2, Beograd.
Petković K. (1926): NALAZAK OSTATKA MASTODONATA U KRUŠEVAČKOM
TERCIJARNOM BASENU. Geol. an. Balk. pol. knj. VIII/2, Beograd.
Petković K. (1927): GEOLOŠKI SASTAV KRUŠEVAČKOG TERCIJARNOG BASENA. Geol. an.
Balk. pol. knj. IX/1, Beograd.
Petković K. (1939): IZVEŠTAJ O RADU ODSEKA ZA IZRADU DETALJNE GEOLOŠKE
KARTE NA LISTU KRUŠEVAC. Geol. an. Balk. pol. krj. XVI, Beograd.
Petković K. (1952): PRETHODNO SAOPŠTENJE O STAROSTI ERUPTIVNIH STENA U
UNUTRAŠNJOJ DINARSKOJ ZONI GDE SU UKLJUČENE I INTRUZIJE OFIOLITSKIH
STENA. Glasnik SAN, knj. 4 sv 2, Beograd.
Petković K. (1956): MAGMATSKE STENE JASTREBAČKOG PLANINSKOG MASIVA, DOBA
NJIHOVE KONSOLIDACIJE I VEZA MAGMATSKIH POKRETA SA OROGENIM FAZAMA I
POTFAZAMA. Prvi kongres geol. Jugoslavije, Bled (1954), Ljubljana.
Petković K. (1960): TEKTONSKA KARTA FNR JUGOSLAVIJE. Glas SANU, CCXLIX, Odelj.
prir. mat. nauka knj. 22, Beograd.
Petković K., Milojević N. (1953): GEOLOŠKI SASTAV I HIDROGEOLOŠKE PRILIKE TERENA
U VEZI SA PITANJEM SNABDEVANJA VODOM GRADA KRUŠEVCA. Geol. an. Balk. pol.
knj. XXI, Beograd.
Petković K., Škerlj D. (1975): ĆIĆEVAČKI BASEN. Geologija Srbije, knj. VII, Kaustobioliti,
Beograd.
Petković K., Veselinović M., Maksimović B., Veselinović D., Veselinović M. (1958): GEOLOŠKA
KARTA FNRJ - PARAČIN-1, 1 : 50.000. Geol inst. SAN, Beograd.
Petković K., Vukašinović M., Smiljanić R. (1973): KRUŠEVAČKI ZEMLJOTRES 1972. I
GEOLOŠKO SEIZMOTEKTONSKE KARAKTERISTIKE TERENA KRUŠEVAČKOG
TERCIJARNOG BASENA I NJEGOVOG OBODA. Geol, an. Balk. pol. knj. 38, Beograd.
Petković V. (1953): GEOLOGIJA ISTOČNE SRBIJE. Poseb. izd. SKA, prir. mat. spisi knj. 18,
Beograd.
Petković V., Luković M., Petković K, Milovanović B. (1933): GEOLOŠKA KARTA LISTA
„PARAĆIN", 1 : 100.000. Izd Geol. inst. Beograd.
Petronijević Ž. (1953): ISPITIVANJA FOSILNIH OSTATAKA „ŠTAJERSKE" FAUNE SISARA
IZ DESPOTOVAČKOG I REKOVAČKOG TERCIJARNOG BASENA. Glasnik SAN knj. 5, sv. 2,
Beograd.

48
Petronijević Ž. (1967): SREDNJOMIOCENSKA I DONJOSARMATSKA (ŠTAJERSKA) FAUNA
SISARA SRBIJE. Paleontologia Jugoslavije, sv. 7. Zagreb.
Petronijević Ž., Matejić B. (1956): PRETHODNO SAOPŠTENJE O NALASKU PIKERMISKE
FAUNE KOD SVETOZAREVA. Zapisnici SGD, Beograd.
Rakić M. (1967): GEOLOŠKI PREGLED KARPATO-BALKANIDA ISTOČNE SRBIJE.
KVARTAR. Mater. VIII Kongresa KBGA, Beograd.
Rakić M. (1977): KVARTAR POMORAVLJA. Geol. Srbije, Stratigrafija-Kenozoik, knj. II-3,
Beograd.
Rakić M., Hadži-Vuković M., Kalenić M., Markovič V., Milovanović Lj. i dr. (1976): TUMAČ ZA
LIST KRU ŠEVAC. Savez. geol. zavoda, Beograd.
Simić V. (1958): RAZVOJ UGLJENOKOPA I UGLJARSKE PRIVREDE U SRBIJI. Poseb, izd.
SAN CCC, Prir. mat. nauke knj. 18, Beograd.
Stangačilović D. (1951): IZVEŠTAJ O PREGLEDU GRAFITSKIH POJAVA NA JUŽNIM I
ZAPADNIM PADINAMA JUHORA. Fond Geozavoda, Beograd.
Stangačilović D. (1964): PODVODNI VULKANIZAM U KRUŠEVAČKOM, ZAPADNO-
MORAVSKOM I TOPLIČKOM BASENU. Zapisnici SGD, Beograd.
Starčević M., Mičanović R. (1977): IZVEŠTAJ O REZULTATIMA TRANSFORMACIJA
GRAVIMETRI JSKIH ANOMALIJA U POMORAVLJU. Fond Geozavoda, Beograd.
Stepanović Ž. (1962): GORNJOLEVAČKI BASEN. Glasnik Srp. geograf, društva, knj, XLII, 2,
Beograd.
Stevanović P. (1951): DONJI PLIOCEN SRBIJE I SUSEDNIH OBLASTI. Poseb, izd. SAN, knj.
187, Geol. inst. knj. 2, Beograd.
Stevanović P. (1967): GEOLOŠKI PREGLED KARPATO-BALKANIDA ISTOČNE SRBIJE.
TERCIJAR, TEKTONIKA NEOGENIH TERENA. Mater. VIII Kongresa KBGA, Beograd.
Stevanović P. (1977): OPŠTI PREGLED FACIJA KVARTARA. Geol. Srbije, Stratigrafija-
Kenozoik, knj. 11-3, Beograd.
Stevanović P., Pavlović M., Eremija M. (1975): STRATIGRAFSKI POLOŽAJ KOSOVIJSKIH
HORIZONATA U SLATIOVODNOM NEOGENU SRBIJE. Zapisnici SGD, Beograd.
Urošević S. (1912): CRNI VRH, STUDIJA TERENA KRISTALASTIH ŠKRILJACA I GRANITA.
Gla snik SKA, knj. 87, Beograd.
Urošević S. (1923): JUHOR. GEOLOŠKO-PETROGRAFSKA STUDIJA GRANITA I
KRISTALASTIH ŠKRILJACA. Geol. an. Balk. pol. knj. VII/2, Beograd.
Urošević S. (1925): STALAČSKA BRDA I ĐUNISKI VISOVI. Geološki an. Balk. pol. knj. VHI/1,
Beograd.
Veselinović D. (1963): LA BIOSTRATIGRAPHIE DU FACIES DU JURASSIQUE SUPERIEUR
DANS LA ZONE CARPATO-BALKANIQUE. V-eme Congres, Vol. II/2, Bukuresti.
Veselinović D. (1975): GORNJA JURA ISTOČNE SRBIJE: SPRUDNO I SUBSPRUDNO
RAZVIĆE. Geologija Srbije, Stratigrafija-Mezozoik, knj. 11-2, Beograd.
Veselinović M., Antonijević I., Krstić B. i drugi (1970): TUMAČ ZA LIST BOLJEVAC. Savez. geol.
zavod Beograd.
Veselinović-Čičulić M. (1952): REZULTATI PROUČAVANJA TERCIJARNIH TERENA IZMEĐU
PARAĆINA I RAŽNJA. Zbornik rad. Geol. inst. knj. XXIII !4, Beograd.
Veselinović-Čičulić M. (1955): NOVIJA ISPITIVANJA TERCIJARNIH TVOREVINA IZMEĐU
REKE GRZE I RAVANICE. Zbornik rad. Geol. inst. knj. VIII, Beorad.
Vujisić T., Kalenić M., Navala M. i drugi (1977): OSNOVNA GEOLOŠKA KARTA SFRJ, LIST
LAPOVO, sa tumačem (manuskript). Fond geozavoda, Beograd.
Vukašinović S. (1970): NEKI NOVI PODACI O GELOŠKO-STRUKTURNOM SKLOPU
ŠUMADIJE. Mat. VII Kongr. geol. SFRJ, knj. I, Zagreb.

49
Vunjak N. (1951): REZULTATI PETROGRAFSKIH PROUČAVANJA SEVERO-ISTOČNOG
DELA JUHORA. Glasnik SAN II, sv. 1, Beograd.
Vunjak N. (1952): PEGMATITI DVORICE OBLASTI JUHORA. Glasnik Prir. muz. ser. A, knj. 5,
Beograd.
Žujović J. (1893, 1900): GEOLOGIJA SRBIJE. Knj. I. i II. Spomenici SKA, Beograd. Zeremski M.
(1969): HIDROGRAFSKE OSOBINE UDOLINE VELIKE MORAVE. Zbora, radova Geogr. inst.
knj. 22, Beograd.

50
GEOLOGY OF THE SHEET PARAĆIN

THE SHEET PARAĆIN HAS BEEN MAPPED AND THE TEXTUAL EXPLANATION GIVEN BY
GEOLOGISTS OF THE INSTITUTE FOR GEOLOGICAL, HYDROGEOLOGICAL,
GEOPHYSICAL AND GEOTECHNICAL INVESTIGATIONS, BEOGRAD.

The oldest rocks on the teritory covered by the sheet Paraćin are crystalline schists of the Upper
Proterozoic and Palaeozoic age. Lower levels consist of gneiss, feldspathic mica-schist, quartzite,
marble, and amphibolic rocks. Above them lie in places Cambrian quartzite, amphibolic schist and
calc-schist, whose ave is palynologi cally documented. Ali these rocks are metamorphosed in the
amphibole facies, and locally also highly migmatised with the intrusion of granitoids. Metamorphosed
volcanogenic-sedimentary products of Paraćin knoll, with basic volcanic and plutonic rocks, are
probably also Palaeozoic.
Serpentinised harzburgite with metamorphosed Middle Jurassic rocks and with a diabase-chert
formation is recognized as the oldest in the Vardar Zone, over which lie Tithonian/Berriasian
limestones or rocks of the gabbro-diorite-granite association. Several members of the column represent
Mesozoic formations of Gledić mountains, among which beds of Berriasian, Barremian,
Barremian/Aptian and Albian/Cenomanian are separated. In the east, a part of the Carpatho-
Balkanides, the Mesozoic is represented by Upper Jurassic („Ravanica") limestones and dolomites.
A large portion of the sheet area is covered by freshwater and marine Miocene deposits. Lake coal-
bearing sediments of Ćićevac are of the Lower Miocene. Over these lie unconformablv Middle
Miocene clastics of Senje and Sibnica, and lake sediments and clastics of Belica.
Shoal sediments of the para-Tethys are developed in the basins of the Velika Morava and the Zapadna
Morava rivers. Marine Tortonian is located only by drilling, northeast in the sheet area. The most
important are brackish sediments of the Lower Sarmatian, exposed over an extensive area in the south
of the sheet.
Miocene volcanic rocks are represented by small and sparse intrusions of andesite, trachvte and
rhyolite, and by tuff inclusions in Middle Miocene formations.
Quaternary sediments have a large coverage and complex composition. Lake and loessiod sediments,
together with the upper river terrace, are Pleistocene, while alluvial deposits, piedmontcones, and
slope-wash sediments are of Holocene age.
The greatest part of the sheet-covered area belongs to the Serbian-Macedoniam mass. The narro w
western margin, composed of Mesozoic formations, is a part of the Vardar Zone, while the extreme
eastern margin lies in the domain of the Carpatho-Balkanides.

Translated by
Danica Mijović-Pilić

LEGEND OF MAPPING UNITS

Holocene
1. Alluvium: gravel and sand (channel facies). - 2. Loamy sand and loam (inundation plane facies). - 3. Loamy
sand and loam (oxbow facies), - 4. Slope wash. - 5. Prolluvium. - 6. Slopt apron.
Pleistocene
7. Lower terrace. - 8. Upper terrace. - 9. Loessy deposits. - 10. Lake deposits. - 11. Quaternary ingeneral (cross-
section only).
Miocene
12. Sarmatian clay, sand and gravel. - 13. Tortorian clay, sandstone and conglomerate (cross-section only). 14.
Trachyte. - 15. Hydrothermal alterations. - 16. Andesitc. - 17. Marble onyx (Lozovik). - 18. Middle Miocene sandy
and gravelly clay and conglomerate (Belica unit).-19. Middle Miocene clay, sand, mari and limestone. - 20. Tuff
and tuffite. - 21. Middle Miocene conglomerate, sand and sandstone (Sibnica clastics).- 22.Middle Miocene
conglomerate, gravel, sand and clay („red clastics"). -23. Lower.Middle Miocene laminated mudstone and
siltstone. - 24. Lovrer Miocene sandstone, bituminous claystone and coal. - 25. Rhvolite.
Paleogene

51
26. Granodiorite.
Cretaceous
27. Upper Cretaceous sandstone and mudstone.-28. Albian-Cenomanian sandstone with limestone intercala-tions. -
29. Barremian-Aptian sandstone and siltstone. - 30. Barremian massive limestone. - 31. Berriasian platty
limestone.
Jurassic
32. Upper Jurassic limestone and dolomite. - 33. Pegmatite and aplite. - 34. Granite. - 35. Quartz-diorite. - 36.
Diabase. - 37. Gabbro porphyrite. - 38. Pyroxene -gabbro 39. Pyroxene-olivine gabbro. - 40. Diabase chert
formation. - 41. Middle Jurassic green schists and calc-sehists. - 42. Serpentinized harzburgite.
Paleozoic
43. Anorthosite. - 44. Pyroxene gabbro. - 45. Argillophyllite, quartzite, chlorite-sericite sehist, spillite and tuff. -
46. Quartz veins. - 47. Pegmatite. - 48. Aplite. - 49. Granite. - 50. Amphibole eclogite.- 51. Ana-texite. - 52.
Embrechite. - 53. Fine grained amphibole and micasehist. - 54. Calcschist. - 55. Quartzite with mica and apatite.
Proterozoic
56. Quartzite and sehist with organic matter. - 57. Amphibole sehist. - 58. Mica sehist.- 59. Dolomitic marble and
marble. - 60. Leptynolite (feldspar micasehist). - 61. Amphibolite and amphibole sehist.- 62. Two-mica sehist and
leptvnolite. 63. Black quartzite. - 64. Marble. - 65. Leptynolite and mica sehist. - 66. Mica-feldspar quartzite. - 67.
Amphibole gneiss. - 68- Gneiss and leptynolite.- Mineral concentrations: tremolie, andalusite, sillimanite, garnet,
staurolite, cyanite.

LEGEND OF STANDARD MAP DENOTATIONS

1. Normal boundary; established and covered. - 2. Gradual hthologic transition: established and
covered. - 3. Unconformitv or disconformity: established (with dip) and covered. - 4. Intrusive
boundary: established and covered. - 5. Dip of bed horizontal bed, vertical bed, and overturned bed. -
Dip of foliation, vertical foliation, overturned foliation. - 7. Plunge of lineation, foliation with lineation.
- 8. Axis of syncline and anticline. - 9. Axis of overturned anticline. - 10. Axial plunge of small-scale
folds, - 11. Dip of cleavage and joints. - 12. Fault: established, covered, photogeologically observed
and from satellitic imagery. - 13. Downthown side. - 14. Fault zone. - 15. Overthrust front. - 16.
Microflora and microfauna. - 17. Marine, brackish and freshwater macrofauna. - 18. Mammals. - 19.
Fishes. - 20, Metal oceurences: hm-haematite, lm-limonite, Ni-nickel. - 21. Non-metal occurrences: gr-
graphite, bn-bentonite, q-quartzite. - 22. Building stone quarrf. -23. Gravel pit. - 24. Sand deposit. - 25.
Deposit of cement mari.- 26. Deposit of decorative stone. - 27.Occurrences of caustobiolites (Um-
brown coal, Ul-lignite, bi-bituminous shale). - 28. Active open pit. - 29. Abandoned underground
working. - 30. Mineral spring. - 31. Bore hole. - 32. Group of bore holes (20—50). - 33. Landslide. -
34. Terrace slope.

52
ГЕОЛОГИЯ ЛИСТА ПАРАЧИН

ЛИСТ ПАРАЧИН КАРТИРОВАЛИ И ПОЯСНИТЕЛЬНЫЙ ТЕКСТ НАПИСАЛИ

СОТРУДНИКИ ГЕОЛОГИЧЕСКОГО ИНСТИТУТА ГЕОЗАВОДА В БЕЛГРАДЕ

Наиболее древними породами на листе являются кристаллические сланщь

позднепротерозойского и палеозойского возраста. Нижние участки сложены гнейсами,
полевошпатовыми двуслюдяными сланцами, кварцитами, мраморами и амфиболитовыми
породами. Выше их местами залегают кембрийские кварциты, амфиболитовые сланцы и
известковые сланцы, возраст которых палеонтологически охарактеризован. Все эти породы
метаморфозированы в амфиболитовой фации, местамиже и сильно мигматизированы с
внедрениями гранитоидов. Кроме того, палеозойскими вероятно являются и
метаморфозированные вулканогено-осадочные породы горы Парачинска-главица, в состав
которых входят основные вулканиты и плутониты.
Самые древние породы Вардарской зоны - серпентинизированные гарцбургиты, тоже
метаморфози-рованные образования средней юры и диабазяшмовая формация, выше которой
залегают титок-берриа-совые известняки или породы габбро-диорит-гранитовой ассоциации.
Более поздние члены мезозоя здесь выступают на Гледичских горах, где выделены слои
берриасл, баррема, баррем-апта и алъб-сеномана. В восточной части листа, относимой к
Карпато-балканидам, мезозой представлен верхнеюрскими, т. наз. раваницкими известняками и
доломитами.
Большая часть листа покрыта пресноводными и морскими отложениями миоцена.
Нижнемиоценовыми Являются озерные угленосные отложения Чичеваца. Выше их несогласно
залегают среднемиоценовые обломочные породы Сеня и Сибницы, затем озерные отложения и
кластиты Белицы.
Мелководные отложения Паратетиса развиты в бассейнах рек Великой и Западной Моравы.
Морской тортон вскрыт в северовосточной части листа причем только бурением. Большим же
распространением пользуются солоноватоводные отложения нижнего сармата, выступающие на
широких участках в южной части листа.
Миоценовые вулканические породы представлены небольшими и редкими прорывами андезита,
трахита и риолита, а также и интеркаляциями туфов в среднемиоценовых образованиях.
Четвертичные отложения покрывают большую поверхность и разнообразны по составу. К
плейстоцену приурочены озерные и лессовидные отложения, вместе с верхней речной террасой,
а к голоцену аллювиальные осадки пролювиалъные конусы и отложения склонов.
Наибольшая часть листа занята Сербско-македонским массивом. Узкая западная окраина,
построенная мезозойскими образованиями, Является Частью Вардарской зон, тогда как крайняя
восточная окраина расположена уже в области Карпатс-балканидов.
Перевод А. Даниловой

ЛЕГЕНДА КАРТИРОВАННЫХ ЕДИНИЦ

Голоцен
1. Аллювий: гравий и песок (фаций русла). - 2. Супесь и суглинок (фация поймы). - 3. Супесь и суглинок
(фация старицы). - 4. Делювий. - 5. Пролювий. - 6. Делювиалъно-пролювиалъные осадки склонов.
Плейстоцен
7. Нижняя терраса. - 8. Верхняя терраса. - 9. Лессовидные отложения. - 10. Озерние отложения. - 11.
Четвертичные отложенния вообще (только на профиле).
Миоцен
12. Глины, пески и гравий сармата. - 13. Глины, песчаники и конгломераты тортона (только на профиле),-
14. Трахшы. - 15. Гидротермальное изменение пород. - 16. Андезиты. - 17. Мраморный оникс. - 18.
Песчанистые и гравелистые глины и конгломераты среднего миоцена. - 19. Глины, пески, мергели и
известняки среднего миоцена. - 20. Туфы и туффиты. - 21. Конгломераты, пески и песчаники средего
миоцена (кластичы Сибнмци). - 22. Конгломераты, гравели, пески и глины среднего миоцена („красные
кластиты"). - 23. Ленточные аргиллиты и алевролиты нижнего-среднего миоцена. - 24. Песчаники,
битуминозные аргиллиты и уголь. - 25. Риолиты.

53
Палеоген
26. Гранодиориты.
Мел
27. Песчаники и аргиллиты верхнего мела. - 28. Песчаники с прослоями известняков (алъб-сеноман). - 29.
Песчаники и алевролиты (баррем - апт). - 30. Массивные известняки (.баррем). - 31. Плитчатые известняки
(берриас).
Юра
32. Известняки и доломиты верхней юры. - 33. Пегматиты и аплиты. - 34. Граниты. - 35. Кварцди-ориты. -
36. Диабазы. - 37. Габбро-гюрфиршы. - 38. Пироксеновое габбро. - 39. Пироксен-оливиновое габбро. - 40.
Диабаз - яшмовая формация. - 41. Зеление породы и сланцы с известковимы сланцамы. - 42.
Серпентинизированные гарцоургиты.
Палеозой
43. Анортозиты. - 44. Пироксеновое габбро. - 45. Аргиллофиллиты, кварциты, хлорит-серицитовые сланцы,
спилиты и туфы. - 46. Кварцевые жилы. - 47. Пегматиты. - 48. Аплиты. - 9. Граниты.- 50. Амфиболовые
еклогиты. - 51. Анатекситы. - 52. Эмбрешиты. - 53. Мелкозернистые амфиболовые и слюдянные сланцы. -
54. Известковые сланцы. - 55. Кварциты с слыдои и апатитом. - 56. Кварциты и сланцы с органическим
веществом. - 57. Амфиболовые сланцы. - 58. Слюдистые сланцы.- 59. доломитовые мраморы и мраморы. -
60 Лептинолиты. - 61. Амфиболиты и амфиболовые сланцы. -62. Лвуслюдянные сланцы и лептинолиты. -
63. Черные кварциты. - 64. Мраморы. 65. Лептинолиты и слюдистые сланцы. - 66. Слюдисто -
полевошпатовые кварциты. - 67. Амфиболовые гнейссы. - 68. Гнейссы и лептинолиты. - Скопления
минералов: тремолит, андалузит, силлиманит, гранат, ставролит, дистен.

ЛЕГЕНДА СТАНДАРТНЫХ ОБОЗНАЧЕНИЙ

1. Нормальная граница: открытая и закрытая. - 2. Постепенный литологический переход:

открытый и закрытый. - 3. Несогласная граница: открытая (.с падением) и закрытая. -. 4.
Граница интрузивного магматического тела: открытая и закрытая, - 5. Падение слоя,
горизонтальный слой, вертикальный слой, опрокинутый слой. - 6. Падение фолиации
вертикальная фолиация, опрокинутая фолиация. - 7. Погружение линейности, фолиация с
линейностю. - 8. Ось синклинали и антиклинали. - 9. Ось опрокинутой антиклинали. - 10.
Погружение оси мелкой складки. - 11. Падение кливажа и трещин.- 12. Разлом: открытый,
закрытый, фотогеологический и наблюдаемый на космических снимках. - 13. Относительно
опущенный блок. - 14. Разломная зона. - 15. Фронт чешуи. - 16. Микрофлора и микрофауна. - 17.
Морская, солоноватоводная и пресноводная макрофауна, - 18. Млекопитающие. - 19. Рибы. - 20.
Проявления металлов: hm - гематит, lm - лимонит, Ni - никель. - 21. Проявления неметаллов: gr -
графит, bn - бентонит, q - кварцит. - 22. Карьер строительного камня. - 23. Карьер гравия. - 24.
Залежи песка. - 25. Залежи цементного мергеля. - 26. Залежи облицовочного камня. - 27.
Проявления каустобиолитов: Um - бурый уголъ; Ut -. лигнит: bi - битумный сланец.- 28.
Открытая выработка. - 29. Заброшенная горная выработка. - 30, Минеральный источник. - 31.
Глубокая скважина. - 32. Групп глубоких скважин (20-50 штук). - 33. Оползень. - 34.
Террасовый клиф.

54