038 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
1,20 evra
cena 100 dinara
15. april 2007.
Broj 38
Godina I I I
Tema
Intervju
Civilna lica u sistemu odbrane
Pukovnik Petar ]ornakov

na~elnik Uprave za obuku
i doktrinu
KVALITET JE
MERILO
IZAZOV
NOVIH
RIZIKA
Specijalni prilog
A RS E N AL
SAVREMENO NAORU@AWE
Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Snimio Igor SALINGER
Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
16 64
INTERVJU
Pukovnik Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku

i doktrinu (J-7) General{taba Vojske Srbije
IZAZOV NOVIH RIZIKA

Per aspera
STARI LIM
8
11
TEMA
Civilna lica u sistemu odbrane
KVALITET JE MERILO
12
ODBRANA
Druga brigada Kopnene vojske
OD DRINE DO VELIKE MORAVE

Studenti Smera pe{adije Vojne akademije
na poligonu "Me|a"
GA\AWA IZ BORBENIH VOZILA

Srpski vojni lekari na ve`bi Natoa u Norve{koj
HIRURZI U POLARNOM KRUGU

Malokalibarsko oru`je i lako naoruàwe
SKRIVENA OPASNOST
Zave{tawe organa
DAR @IVOTA VREDAN

PRILOG
ARSENAL
16
19
20
24
27
31
DRU[TVO
Biometrija i qudska prava
ZA @IVOT BEZ @IGA
55
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udruèwa vojnih novinara
15. april 2007.
RE^ UREDNIKA
72
E TOS
na~ajan segment reforme Vojske Srbije jeste, bez sumwe,
i reforma sistema obuke. Su{tina tog procesa jeste u
uspostavqawu novog institucionalnog okvira za obuku
formirawem operativnih vidovskih komandi, Komande za
obuku i centara u kojima }e se ona izvoditi, te u
definisawu potpuno nove doktrine i uspostavqawu novog
sistema upravqawa obukom, vrednovawa i ocewivawa
osposobqenosti vojnika, stare{ina i jedinica.
Teì{te osposobqavawa prenosi se sa obuke pojedinca
na obuku jedinica za konkretne zadatke, a bitno }e se promeniti
i uloga podoficira u tom procesu, koji su odgovorni za
individualnu i timsku obuku vojnika. Samostalnost, a samim tim
i odgovornost komandira i komandanata za obuku jedinice do}i
}e, tako|e, do punog izraàja.
Re~ je, dakle, o celovitom i konzistentnom sistemu, koji
treba da bude u skladu sa misijama i zadacima moderne,
profesionalne vojske, od koje se traì da na pravi na~in
odgovori savremenim bezbednosnim izazovima.
Kao uzor za sistem obuke Vojske Srbije posluìo je sistem
izgra|en u okviru Natoa, koji je referentan i za mnoge druge
zemqe, iako nisu ~lanice Alijanse. To, naravno, ne iskqu~uje
mogu}nost da se u sistem obuke ugrade doma}a iskustva i
specifi~nosti.
Me|utim, najve}i izazov u reformi sistemu obuke
pripadnika na{e vojske, prema re~ima pukovnika Petra
]ornakova, na~elnika Uprave za obuku i doktrinu, bi}e izgradwa
etosa profesionalnog vojnika, koji se bitno razlikuje od etosa
vojnika na odsluèwu vojnog roka, odnosno promena shvatawa
poèqnih osobina i karaktera profesionalnog vojnika.
Vrhunsko osposobqavawe profesionalnih vojnika, s jedne
strane, i s druge strane wihovo neadekvatno ili ~ak nenamensko
angaòvawe posle obuke, mora se priznati, predstavqa slabost
sistema, {to potvr|uju i iskustva drugih zemaqa koje su pro{le
kroz proces profesionalizacije vojske.
Praksa da se profesionalni vojnici koriste kao lako
dostupna i jeftina radna snaga za izvr{avawe brojnih
zadataka za koje sistem nema resurse, ubudu}e je nedopustiva
jer krajwe negativno uti~e ne samo na formirawe ~vrstih,
disciplinovanih i efikasnih sastava nego i na izvr{avawe
namenskih zadataka.
Uslov da se izgradi takav profesionalni duh jeste,
svakako, i boqi materijalni poloàj pripadnika vojske, a on je
danas krajwe nezavidan i destimulativan, posebno za vojnike
po ugovoru, ~ija su primawa daleko ispod dru{tvenog proseka.
O tome svedo~i ~iwenica da su na{e jedinice nedovoqno
popuwene tom kategorijom profesionalnih pripadnika,
iako je na trì{tu rada veliki broj nezaposlenih.
Mladi}i su se do sada nerado odlu~ivali za vojni poziv i
zbog toga {to u toj profesiji nisu videli dugoro~niju
perspektivu za napredovawe i usavr{avawe, a novi sistem
obuke Vojske Srbije pruì}e {ansu najboqima da se iskaù u
redovima podoficirskog kora.
Z
Kuda posle prinudnog penzionisawa
SUROVO TR@I[TE RADA
60
SVET
Pobuna u izraelskoj brigadi "Golani"
TRAUME DRUGOG
LIBANSKOG RATA
Specijalne snage Francuske i Italije
UDARNA SNAGA
62
64
S I M UL A C I J E
Lineage 2
STARA IGRA NA CENI
68
KULTURA
êtvrti beogradski festival igre
RADOST POKRETA
70
FEQTON
Vojni muzej i Beogradska tvr|ava
POÊCI I OBNOVA
72
ISTORIJA
Dimitrije Davidovi}
RODOQUB PRE SVEGA
76
DUHOVNOST
Razmi{qawa o stvarima obi~nim
DAROVITI
78
SPORT
Streli~arstvo
I U BORBI I NA OLIMPIJADI
80
AKTUELNO
SASTANAK PREDSEDNIKA SRBIJE SA ^LANOVIMA PRO
MINISTAR STANKOVI]
RAZGOVARAO SA FINSKOM
AMBASADORKOM KORPI
Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 4. aprila ambasadorku Finske u Beogradu Anu Mariju Korpi. Tema sastanka
bila su aktuelna pitawa vezana za reformu sistema odbrane i
proces evroatlantskih integracija na{e zemqe, te bezbednosna
situacija u regionu.
Ministar Stankovi} i ambasadorka Korpi razgovarali su o
mogu}nostima unapre|ewa bilateralne vojne saradwe, koja se do
sada teì{no odvijala
prema Nordijskoj inicijativi. Posebno je bilo
re~i o saradwi u oblasti vojnog obrazovawa
posredstvom Finskog
centra za obuku (FINCENT), u okviru kojeg je
ve} organizovana obuka
srpskih oficira za vojne posmatra~e u mirovnim misijama.
PLANIRAWE VOJNE SARADWE

SRBIJE I SAD
Konferencija za planirawe aktivnosti bilateralne vojne
saradwe Ministarstva odbrane Srbije, Evropske komande SAD i
Nacionalne garde
Ohaja odràna je
4. aprila u Klubu
Vojske Top~ider.
Na konferenciji su razmatrane
i usagla{ene aktivnosti vojno-vojnog programa koje
su pripadnici Ministarstva odbrane i General{aba
Vojske Srbije predloìli za 2008. godinu, a usvojili Evropska
komande SAD i zemqa partner Ohajo, uz ~iju }e podr{ku wihov
sadràj i biti realizovan.
Aktivnosti se odnose, pre svega, na razmenu znawa, organizovawe seminara, konferencija i studijskih putovawa.
S. S.
SARADWA MINISTARSTVA ODBRANE

I CRVENOG KRSTA
U okviru aktivnosti na {irewu znawa u oblasti me|unarodnog humanitarnog prava u Beogradu je 28. marta potpisan Protokol o saradwi Ministarstva odbrane, Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta i Crvenog krsta Srbije.
Protokol su potpisali pomo}nik ministra odbrane Sneàna
Samarxi}-Markovi}, {ef regionalne delegacije MKCK Kristijan
Bruner i generalni sekretar CK Srbije Vesna Milenovi}. Tim dokumentom preciziran je godi{wi plan rada na {irewu znawa iz
oblasti me|unarodnog humanitarnog prava u oblasti odbrane i
bezbednosti.
Predvi|eno je da se i ove godine odrì nekoliko seminara za
slu`benike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa temama iz
me|unarodnog humanitarnog prava. U okviru tih aktivnosti, ovog
septembra u Beogradu }e biti odràno i drugo regionalno takmi~ewe u oblasti humanitarnog prava za studente vojnih akademija.
NEOPHODAN
ZAKONSKI OKVI
ZA NASTAVAK REF
Na sastanku predsednika Srbije
Borisa Tadi}a sa ~lanovima
pro{irenog Kolegijuma na~elnika
General{taba Vojske Srbije, koji je
odràn 10. aprila, na~elnik
General{taba general-potpukovnik
Zdravko Pono{ i saradnici
informisali su predsednika Tadi}a
o dosada{woj transformaciji Vojske
Srbije, problemima i daqim zadacima
rajem 2007. treba da bude okon~ana prva faza transformacije Vojske Srbije, ~iji je kqu~ni deo uspostavqawe nove
strukture. Taj posao zavr{i}emo u predvi|enom roku, ali
time }e biti iscrpqen prostor koji Vojsci stoji na raspolagawu
u okviru postoje}ih normativnih, doktrinarnih i strategijskih
dokumenata, {to ukazuje na ~iwenicu da nam za nastavak procesa
transformacije treba novi zakonski okvir rekao je general
Pono{ na konferenciji za novinare po zavr{etku sastanka.
Kqu~ne oblasti na kojima treba daqe da se radi jesu optimizacija raspoloìvih qudskih i materijalnih resursa, modernizacija, profesionalizacija i, kona~no, socijalna reforma,
RUMUNSKI KONTROLORI U
211. OKLOPNOJ BRIGADI
Evaluacijski tim Rumunije, u skladu sa Be~kim dokumentom
1999, posetio je 211. oklopnu brigadu u Ni{u. Gostima su prezentovane osnovne informacije o jedinici i prikazani pojedini
segmenti izvo|ewa obuke.
Aktivnost je protekla u duhu poverewa, ja~awa mera bezbednosti i saradwe me|u ~lanicama Oebsa. U prate}em timu
bili su inspektori za kontrolu naoruàwa iz Verifikacionog
centra Ministarstva odbrane Srbije.
M. M.
15. april 2007.
[IRENOG KOLEGIJUMA NAÊLNIKA GENERAL[TABA VS
KONSULTACIJE SA
POTENCIJALNIM DONATORIMA
Snimio D. BANDA
Uz prisustvo velikog broja stranih vojnih i civilnih diplomatskih predstavnika, u Palati federacije u Beogradu nedavno je
odràn ~etvrti redovni sastanak Radne grupe za Republiku Srbiju u okviru Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope (Southeast Europe Clearing House SEEC).
Sastanak, kome je predsedavala pomo}nica ministra odbrane za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi}, odràn je radi koordinacije saradwe i konsultacija sa potencijalnim donatorima.
Na listi potreba Ministarstva odbrane i General{taba
Vojske Srbije, za koje se traì me|unarodna donatorska pomo} u
okviru foruma SEEC a o kojima je tom prilikom razgovarano, nalazi se devetnaest projekata. Me|u wima su: projekat izu~avawa
R
ORMI
{to se pre svega odnosi na novu politiku plata. Mora da se
napravi odgovaraju}i ambijent da bi transformacija mogla da
se kre}e u èqenom smeru zakqu~io je general Pono{, istakav{i da je raspoloìvi buxet odbrane sasvim dovoqan da se transformacija realizuje, ali i da treba druga~ije da se preraspodele sredstava koja Vojska dobija.
Naglasiv{i da je potpuno jasno da generali i oficiri koji danas vode Vojsku imaju jasnu predstavu o tome u kom pravcu proces
transformacije treba da ide i kako da se re{avaju kqu~ni bezbednosni izazovi, predsednik Republike Boris Tadi} rekao je da je
neophodno stvoriti zakonske pretpostavke kako bi se nastavak
transformacije Vojske Srbije obavqao potpuno efikasno, a Vojska
dobila onaj oblik, kvalitet i sposobnost kakvi su potrebni Srbiji
danas, imaju}i u vidu sve pretwe i izazove sa kojima se suo~ava.
Mnoge transformacione procese zapo~eli smo pre nekoliko godina. Jedan deo tog procesa je zavr{en i jo{ jednom ho}u
da izrazim svu podr{ku dana{wem General{tabu i wegovom na~elniku generalu Zdravku Pono{u na poslu koji je do sada obavqen, ali nas mnogi veliki poslovi tek ~ekaju. Podse}am da smo
primqeni u Program Partnerstvo za mir. Naàlost, od tog trenutka nismo pokrenuli proces integracije unutar Programa niti
korak daqe. Dakle, u nekim delovima sistema odbrane imamo nedozvoqiva ka{wewa. Zato {to pre treba da formiramo Vladu
Republike Srbije, ne samo radi nastavka reforme u oblasti ekonomije, pregovora o budu}em statusu Kosova, ve} i zbog reformi
koje nas ~ekaju u sistemu bezbednosti i ponajpre u sistemu odbrane zakqu~io je predsednik Tadi}.
S. SAVI]
POSETA PREDSTAVNIKA
VAZDUHOPLOVSTVA DANSKE
Predstavnik Komande vazduhoplovnih snaga Kraqevine
Danske major Ove Urup-Madsen boravio je 10. i 11. aprila u
Komandi Vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije.
Poseta predstavqa nastavak me|uarmijske saradwe u
oblasti razvoja kapaciteta tragawa i spasavawa i vid je podr{ke Kraqevine Danske inicijativi Foruma za pomo} zemqama
Jugoisto~ne Evrope.
engleskog jezika prema sporazumu Natoa o standardizaciji (STANAG-6001), dobijawe ECDL sertifikata, osnivawe regionalnih
centara za edukaciju kadra ABH, formirawe centra za simulacije, opremawe VS neophodnim sredstvima za aktivno u~estvovawe
u mirovnim operacijama sa medicinskim personalom, unapre|ewe i modernizacija sistema pra}ewa situacije u vazdu{nom prostoru i unapre|ewe bezbednosti letewa radi integracije u regionalni sistem, formirawe sertifikovane jedinice za potrebe
razoruàwa i razminirawa, osposobqavawe za otkrivawe eksplozivnih naprava u VS i jo{ nekolicina projekata koji se u ovom
trenutku smatraju prioritetnim.
SEEC je regionalna bezbednosna inicijativa pokrenuta
2004. godine radi koordinacije i sinhronizacije napora me|unarodnih partnera, koji pomaù zemqe Jugoisto~ne Evrope finansirawem regionalnih programa u oblasti reforme sistema odbrane, a sastanak koji je odràn u Palati federacije ujedno je i priprema za regionalnu donatorsku konferenciju koja }e biti odràna u junu u Sarajevu.
S. S.
ODR@AN DRUGI KURS

MEDIJA-TRENING ZA TRENERE
U Regionalnom centru za kurseve iz komunikacije u Skopqu,
od 26. do 31. marta, odràn je drugi medija-trening za instruktore, za 12 zaposlenih u Ministarstvu odbrane Srbije i pripadnike Vojske Srbije, s ciqem wihove edukacije i prakti~ne obuke
za izvo|ewe medija-treninga.
Drugi kurs bio je fokusiran na unapre|ewe tehnika javnog nastupa i predava~kih i prezentacijskih ve{tina budu}ih trenera.
Obuku su izvodili treneri Regionalnog trening-centra za komunikacije, Nirvana Kapitan-Butkovi} i kapetan Marina Svrze iz Ministarstva odbrane Hrvatske, te kapetan Lazar \urov iz Ministarstva odbrane Makedonije. Tokom boravka u Makedoniji, polaznici kursa su posetili Ohrid i razgledali turisti~ke znamenitosti tog grada. Medija-treninzi za trenere zajedno sprovode Regionalni trening-centar za komunikacije iz Skopqa i Ministarstvo
odbrane Srbije, uz podr{ku Ambasade Velike Britanije u Beogradu.
Projekat obuhvata ukupno tri treninga. Prvi je odràn u februaru
u Skopqu, a zavr{ni kurs }e biti u aprilu u Beogradu.
A. M.
Snimio Darimir BANDA
INTERVJU
PUKOVNIK
PETAR ]ORNAKOV,
NAÊLNIK
UPRAVE ZA OBUKU
I DOKTRINU (J-7)
GENERAL[TABA
VOJSKE SRBIJE
IZAZOV N O V I H
RIZIKA
Novi sistem stavi}e obuku
u funkciju komandovawa
znatno vi{e nego do sada,
a teì{te }e preneti sa
obuke pojedinca na obuku
jedinica za konkretne misije
i zadatke, na wihovu
operativnu upotrebu.
Savremeni pristup bi}e
realisti~an u upravqawu
obukom i krajwe objektivan
u vrednovawu rezultata.
rajem pro{le godine u okviru organizacijskih promena General{taba Uprava za obuku preimenovana je u Upravu za obuku i doktrinu (J7). I daqe je ostala intervidovska organizacijska jedinica General{taba, namewena za upravqawe obukom u sistemu odbrane, ali
je dobila i novu funkciju nosilac je izrade doktrinarnih dokumenata za Vojsku Srbije. Obe funkcije zahtevaju iznalaèwe i primenu novih re{ewa, koja ozna~avaju radikalne promene u odnosu na postoje}i sistem. Nove doktrine, uputstva i pravila koja treba izraditi i uvesti u upotrebu zna~e nove procedure, tehnike i postupawa, jednom re~ju
novo pona{awe i praksu u Vojsci Srbije. O tome razgovaramo sa na~elnikom Uprave za obuku i doktrinu pukovnikom Petrom ]ornakovim.
Gospodine pukovni~e, o koliko velikom poslu je re~?

U oblasti obuke u toku je celovita reforma sistema. U ovoj godini,
formirawem operativnih vidovskih komandi Komande za obuku i centara za obuku, bi}e zavr{eno uspostavqawe novog institucionalnog okvira za obuku. Radi se na izradi nove doktrine obuke i uspostavqawa novog sistema upravqawa obukom.
Pored navedenog, za delatnost Uprave za obuku i doktrinu izuzetno
va`na je okolnost da je Srbija postala ~lanica Partnerstva za mir.
^lanstvo u toj bezbednosnoj inicijativi otvara nekoliko novih oblasti
angaòvawa Vojske Srbije koje se odnose na obuku, poput u~e{}a u me|unarodnim ve`bama, obuke jedinica za mirovne operacije, evaluacije i
sertifikacije jedinica koje su deklarisane za u~e{}e u me|unarodnim
operacijama, i drugo.
15. april 2007.
[ta predstavqa su{tinu novog odnosno reformisanog si- novanog vojnika, koji je fizi~ki sposoban, dobro motivisan, obu~en u osnovnim vojni~kim ve{tinama i koji poseduje kvalitete
stema obuke?
Novi sistem obuke predstavqa celovit i konzistentan si- borca da preìvi na bojnom poqu i izvr{ava zadatke kao ~lan
stem koji treba da ispuni nekoliko krupnih zahteva. Prvo, treba posade ili tima.
da odgovara projekciji Vojske Srbije posle zavr{etka procesa
[ta se mewa u obuci jedinica?
reforme. Ta vojska }e biti znatno mawa od Vojske koju smo ima Najve}e i najvidqivije promene bi}e u obuci jedinica.
li, ali zato }e ona biti potpuno profesionalna i savremeno Promene u ovom domenu idu u nekoliko pravaca. Prvi je instituopremqena i organizovana. Od tacionalni. Najnovijim organizacijsko
kve Vojske }e se zahtevati da u potpu-formacijskim promenama obrazovanosti odgovori savremenim bezbedne su komande Kopnene vojske i VazduOBUKA VOJNIKA
nosnim izazovima i misijama. Znahoplovstva i PVO, namewene da obezZna~ajnije pomake u obuci o~ekujemo ove go~i, ona treba da ima sasvim realne
bede snage koje }e posedovati sposobdine posle zavr{etka mobilizacijsko-organizai proverive kapacitete da izvr{ava
nosti da izvr{e zadatke definisane
cijskih promena u Vojsci. Novoformirane jedisvoje misije i zadatke.
planovima upotrebe Vojske za tri wenice su znatno boqe popuwene kadrovski i mateS obzirom na na{e strategijske
ne misije. To zna~i da su te komande
rijalno, a posedova}e i znatno boqu infraspoqnopoliti~ke ciqeve, reformiprvenstveno namewene da obezbede
strukturu za obuku. Kona~no, wihov teì{ni zasana Vojska treba da doprinese
obu~ene jedinice i komande za u~e{}e
datak posle formirawa je osposobqavawe za
ukqu~ivawu dràve u evropske i
u razli~itim operacijama.
izvr{avawe poverenih misija. Pored toga, o~eevroatlantske integracione proceDrugi pravac je u oblasti uprakujemo pozitivan efekat formirawa Komande i
se, koje danas nije mogu}e ostvariti
vqawa obukom. Novi sistem upravqacentara za obuku koje treba da zna~ajno unaprebez pristupawa postoje}im regiowa obukom bi}e znatno fleksibilniji
de individualnu obuku vojnika.
nalnim sistemima kolektivne bezi ~initi komandante razli~itog nivoa
bednosti. Taj ciq nije mogu}e ostvaodgovornim za obu~enost, odnosno
riti ukoliko Vojska Srbije ne bude
osposobqenost jedinice da izvr{i
spremna da prihvati i primewuje
poverene misije i zadatke. To zna~i da
ETOS
PROFESIONALACA
standarde koji su uspostavqeni u zekolektivna obuka, odnosno programi
mqama, odnosno armijama ~lanoviNajve}a promena bi}e u promeni shvatawa i
i sadràji obuke jedinica ne}e biti
izgradwi etosa profesionalnog vojnika. Iskustva
ma asocijacija u koje i mi èlimo da
jedinstveno propisani za sve jedinice
drugih armija koje su u bliskoj pro{losti pre{li
budemo primqeni.
roda ili slu`be.
sa ro~ne vojske na profesionalnu, govore da su
Taj strate{ki ciq veoma je teTre}i pravac promena je u oblanajve}i problemi bili u potrebi da stare{ine
sno povezan sa potrebom da Vojska
sti
vrednovawa
i ocewivawa obuke.
shvate da je treba graditi novi etos profesionalizgradi potrebne kapacitete, odnoPostoje}i
sistem
vrednovawa i ocenih vojnika koji se razlikuje od etosa vojnika na
sno sposobnosti komandi i jedinica
wivawa bi}e zamewen novim, koji
odsluèwu
vojnog
roka.
za izvr{avawe dodeqenih misija i
treba da pruì odgovor na osnovno
Jednostavnije re~eno, slabosti sistema da
zadataka. Do zahtevanih sposobnopitawe: Da li je jedinica operativno
profesionalnim vojnicima pruì vrhunsku obuku i
sti moè se sti}i samo efikasnom,
osposobqena za izvr{avawe odre|ewihova
neadekvatna
ili
nenamenska
upotreba
poefektivnom i ekonomi~nom obukom.
nih misija? Usko vezano za pitawe
sle zavr{ene obuke su veoma {tetni za formiraocewivawa osposobqenosti jedinica
Kako je zami{qena individualwe ~vrstih, disciplinovanih i efikasnih profebi}e i pitawe wihove sertifikacije
na obuka vojnika?
sionalnih jedinica. To daqe zna~i da navike da se
za izvr{avawe odre|enih misija.
u vojni~koj populaciji nalazi lako dostupna i jef Individualna obuka danas
tina radna snaga za izvr{avawe brojnih zadataSertifikacija jedinica sprovodi se
ro~nih, a kasnije profesionalnih
ka
za
koje
sistem
nema
resursa
ima}e
znatno
ve}i
prema standardima Natoa i zbog toga
vojnika, sastoja}e se od osnovne i
negativni
uticaj
na
stepen
osposobqenosti
i
moti}e se u prvoj fazi obavqati u jedinistru~no-specijalisti~ke obuke koja
visanosti jedinice da izvr{ava svoje namenske zacama koje }e u~estvovati u multinacise realizuje u centrima za obuku.
datke u odnosu na ranije vreme.
onalnim operacijama u sastavu Natoa
Osnovna obuka vojnika realizova}e
ili snaga EU.
se prema jedinstvenim programima
obuke u centrima za osnovnu obuku i
Kako }e profesionalizacija utiona }e biti ista za sve vojnike, bez
SAMOSTALNOST KOMANDANTA
cati na promenu sistema obuke?
obzira na vid, odnosno rod ili slu Mnoga re{ewa koja se odnose
Komandant jedinice }e sa mnogo vi{e samo`bu. Stru~no-specijalisti~ka obuka
na novi sistem obuke zaìve}e pre
stalnosti biti u situaciji da procewuje odnos iz}e osposobqavati vojnike za obapotpune profesionalizacije Vojske
me|u zadatka koji jedinica treba da izvr{i i znavqawe odre|enih du`nosti u okviru
Srbije. U tom smislu prelazak sa obuwa i ve{tina koje jedinica poseduje, da bi odlu~io
roda, odnosno slu`be i ona }e se
o sadràju i obimu obuke za svoju jedinicu. Komanke ro~nog na obuku profesionalnog
realizovati u namenskim centrima.
dant mora da obezbedi odgovor na pitawe: [ta
sastava ne bi trebalo bitno da projedinica kojom komandujem treba da bude u stawu
meni ve} uspostavqeni institucioPrvi put u na{oj vojsci uspoda uradi? To zna~i da komandant mora da identinalni okvir, sistem upravqawa obustavqa se Komanda za obuku. Kakva
fikuje zadatke bitne za izvr{avawe misije koju jekom ili ocewivawa osposobqenosti
je wena uloga?
dinica ima. Na osnovu komandantovog zakqu~ka izjedinica i komandi.
Komanda za obuku je novoura|uje se lista teì{nih zadataka misije, koja u
spostavqena komanda operativnog
Kakve promene se predvi|aju u
stvari predstavqa zajedni~ki zadatak za koji je jenivoa komandovawa. Ona }e rukoobuci podoficira?
dinica du`na da obezbedi zahtevanu osposobqevoditi centrima za obuku u kojima }e
nost za weno izvr{avawe. Definisana i odobre Podoficiri u reformisanoj,
se realizovati individualna obuka
na lista teì{nih zadataka komandantu daje visoodnosno profesionalnoj vojsci imavojnika. Ona ima izuzetno va`nu
ku samostalnost u planirawu i realizaciji obuke
}e posebno zna~ajno mesto. Oni }e u
ulogu da uspostavi nove standarde u
do ostvarewa zahtevane sposobnosti jedinice za
centrima za obuku i jedinicama Vojobu~avawu vojnika. Wen zadatak je
izvr{ewe dodeqenih zadataka.
ske preuzeti odgovornost za individa stvori samouverenog i discipli-
INTERVJU
~ima zna~i uspostavqawe potpuno nove vertikale normativnog,

doktrinarnog i sistemskog regulisawa oblasti odbrane.
dualnu i timsku obuku vojnika, disciplinu i re{avawe li~nih
Ministarstvo odbrane i Vojske su izradili nekoliko vapitawa vojnika i podoficira koji su im pot~iweni. Novo mesto
`nih strategijskih dokumenata iz ove oblasti. Neki su usvojeni,
i uloga podoficira podrazumeva i promenu wihovog poloàja i
a neki ~ekaju da ih usvoje nadle`ni dràvni organi. êkaju}i na
na~ina gra|ewa wihove profesionalne karijere. Napredovawe
usvajawe tih dokumenata, Vojska Srbije nije stala u pripremi
u slu`bi bi}e selektivno i zahteva}e stalno osposobqavawe.
doktrinarnih i sistemskih dokumenata koji treba da defini{u
Prema tome, za podoficire se priprema novi sistem {kolovanove nadle`nosti, procedure i postupawa unutar same Vojske.
wa u toku karijere. Zavr{avawe namenskih kurseva, od po~etnih
U toku ove godine bi}e ura|en veliki posao na izradi dokza komandira timagrupe, do kurseva za vi{e {tabne podoficitrina prvog nivoa i funkcionalnih doktrina. To zna~i da }emo
re, bi}e preduslov za napredovawe u karijeri. Novina je i u senapisati doktrinu operacija i doktrine vidova, a od funkciolekciji podoficira, jer }e se oni u bunalnih doktrina: doktrinu obuke,
du}nosti regrutovati od najboqih prologistike, kadrovawa i tako daqe.
fesionalnih vojnika.
Izuzetno vaàn posao je bio na
[IROK DIJAPAZON PROMENA
izradi
Nacrta uputstva o planirawu
Poznato je da je obuka posledwih
Promene u sistemu obuke kreta}e se u {irooperacija
i radu komandi sa Uputgodina trpela posledice niza faktokom dijapazonu: od definisawa novih na~ela, nove
stvom
o
simbolima
koji uvode nove
ra: skra}ewa duìne vojnog roka, smapodele i sistematizacije, novih savremenih oblimetode
i
procedure
u
rad komandi i
ka obuke, do novog sistema finansirawa i obuke
wenog odziva vojnika za sluèwe voj{tabova.
Pored
toga,
smatramo izupodoficirskog
kadra.
Ipak
najo~iglednije
novine
nog roka, te{ke materijalno-finanzetno va`nim posao na izradi novih
bi}e u novom institucionalnom ustrojstvu obuke,
sijske situacije... Kako prevazi}i te
uputstava o kontroli operativnih
novom sistemu upravqawa obukom i potpuno novom
probleme i podi}i nivo obuke?
sposobnosti i osposobqenosti jedisistemu vrednovawa i ocewivawa osposobqeno Dobro ste definisali najznanica i komandi. O~igledno je da je u
sti jedinica.
~ajnije faktore koji su imali negatipitawu veliki posao u kome je angavan uticaj na kvalitet obuke u Vojsci.
òvan najsposobniji kadar Vojske.
Wima treba dodati i sopstvene slaboKoliko je va`na obuka profeNOVI KADAR
sti koje su se manifestovale u margisionalnih pripadnika Vojske za
nalizaciji obuke kao jednog od kqu~nih
Da bi odgovorila novim zahtevima Uprava
primenu novih re{ewa?
za obuku i doktrinu mora da napusti dosada{wu
sadràja vojni~kog ìvota. Posledica
Ni najboqa doktrinarna i siorganizaciju, koju su u osnovi sa~iwavali refetoga bila je tendencija pada obu~enostemska re{ewa, niti najcelishodrenti, a oni su se brinuli o obuci u svojim rodosti odnosno osposobqenosti jedinica
nije procedure nemaju nikakvog smivima i slu`bama, i pre|e na funkcionalnu orgaza izvr{avawe namenskih zadataka.
nizaciju koja }e se baviti, pre svega, delatnostisla ako ih ne prihvati kadar koji
General{tab Vojske Srbije i koma iz nadle`nosti Uprave. Za kreirawe i uspotreba da ih primewuje. Zbog toga je
mande razli~itih nivoa preduzeli su
stavu novog sistema obuke i u~e{}e na brojnim zaobuka profesionalnog kadra najvaniz mera da bi se ovaj trend prekinuo
jedni~kim planskim i ve`bovnim aktivnostima u
`niji zadatak koji mi u ovoj godini
inostranstvu Upravi su potrebni oficira koji pou 2006. godini. Izvr{eno je boqe gruimamo u oblasti obuke. Ovaj zadaznaju strane sisteme, govore engleski jezik i dopisawe vojnika za obuku, poboq{ano
tak }e ostati na vrhu na{ih prioribro poznaju na{ sistem obuke. Naàlost, mi daje planirawe, smaweno je odsustvo vojteta i u narednih nekoliko godina.
nas
nemamo
dovoqno
oficira
koje
poseduju
takav
nika sa obuke, pove}ana je kontrola
To nije nimalo lak zadatak, jer
profil. Stoga Uprava mora, kao i drugi delovi
izvo|ewa obuke, obezbe|ena su srednije re~ samo o primeni novih tehVojske, da sama selektuje i osposobqava oficire
stva za obuku kriti~nih specijalnonika, metoda, procedura, simbola i
koji }e za {to kra}e vreme zauzeti svoje mesto i
sti... Rezultat je zaustavqawe trenda
doprineti ispuwewu misije koje Uprava ima.
termina, ve} i o promeni na~ina
pada osposobqenosti, a u pojedinim
razmi{qawa. Ipak moram re}i, pooblastima u~iwen je mawi napredak u
stoje}e metode nisu nepoznate ofiobu~enosti odre|enih specijalnosti.
cirima koji su zavr{ili visoke vojPITAWE UZORA
U ~emu }e novi doktrinarno-sine {kole u na{oj zemqi. One su i
Kada se neki posao radi skoro iz po~etka,
stemski okvir biti druga~iji u odnosu
ranije kod nas prou~avane kao jedan
pruà se jedinstvena {ansa da se on uredi temeqna postoje}i?
od metoda u radu komandi i {tabono, savremeno, sistematski i u wega ugrade mehava na dono{ewu odluke i planira Na{a vojska je imala izuzetno
nizmi wegovog daqeg razvoja. U ovakvim prilikama
wu operacija. Prema tome, su{tinrazvijenu i konzistentnu doktrinarnu
postavqa se pitawe i uzora, odnosno sistema koji
skih razlika nema izme|u sistema
i sistemsku regulativu. Postoji vi{e
}e biti izabran kao referentni. Danas o tom pikoji smo imali i novog sistema. Re~
stotina uputstava, pravila, normatitawu nema velikih nedoumica. Jedan sistem je doje o usvajawu jednog novog konziva, standarda, koji reguli{u sve oblaminantan na globalnom i regionalnom nivou, i to
stentnog sistema koji je prilago|en
sti ìvota i rada u Vojsci. Problem
je sistem koji je izgra|en u okviru Natoa.
savremenim zahtevima i koji obezje {to postoje}a regulativa nije praKada bi ovo pitawe potpuno li{ili politi~be|uje interoperabilnost na{e vojtila radikalne promene dru{tvenih,
kih konotacija, do{li bismo do zakqu~ka sli~nog
ske i komandi razli~itog nivoa sa
politi~kih i ekonomskih uslova u kojionome koji vlada u sferi informati~kog softvedrugim armijama u regionu.
ma Vojska ìvi i radi. Ona, tako|e,
ra, u kome postoji jedan globalni operativni softIntenzivna obuka, usvajawe i
verski paket koji pokre}e najve}i procenat kompjune odgovara novoj ulozi Vojske i ne
primena novih znawa i ve{tina, bitera u svetu: da su standardi Natoa i procedure
podràva procese osavremewivawa i
}e izuzetna prilika da se afirmipostali referentni za mnoge me|unarodne orgareformisawa Vojske.
{u najsposobniji oficiri koje sinizacije i zemqe koje su izvan ovog sistema. PreDakle, na{a dràva i weni orma
tome
sistem
Natoa
je
referentni
sistem
za
nas,
stem treba da prepozna i postavi na
gani, ukqu~uju}i i samu Vojsku, treba
{to ne iskqu~uje nacionalne specifi~nosti, {to
najodgovornija mesta u jedinicama i
da na|u odgovore na mnoga pitawa koje ina~e odlika sistema svih zemaqa u okviru
komandama Vojske.
ja }e redefinisati mesto, ulogu i
Partnerstva za mir ili samog Natoa.
Radenko MUTAVXI]
funkcionisawe Vojske. A to drugim re-
10
15. april 2007.
P E R
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
STARI LIM
vaj se tekst, skoro u celini, bavi kreditirawem
fizi~kih lica. Autor nije nikakav finansijski
stru~wak. Naprotiv. Ali dovoqno zna za poduku
sli~nima sebi: kredita se vaqa kloniti, ~ak i kad se
takva vrsta ropstva ne moè izbe}i. Ali kome govoriti? Do pre nekih dvadesetak godina u Skadarskoj
ulici u Beogradu poslovala je vojna banka. Bila je
to deta{ovana ispostava Narodne bankeJugoslavije,
koja je u vidu revnosnog servisa kreditirala aktivne
pripadnike oruànih snaga. Hteli ste auto? Moè,
bez u~e{}a, na 36 meseci. Ali samo doma}i proizvod! Tako je Zastava iz Kragujevca imala dva sektora namenskih proizvoda: oru`je za strano trì{te, i
liniju ~uvenih stojadina za ovda{we xade. Trista}i i fi}e su davno oti{li u penziju. Mada se i daqe ponegde kre}u, kao muzeji kojima staro srce ne da
mira. Ali stojadin se jo{ drì, iako ga je vreme,
sve sa elektronikom, ostavilo u sedamdesetim pro{log veka. Pre{i{ao ga je ~ak i jugo, nezvani~no
najgori auto milenijuma.
Da, nezvani~no, jer se niko nije setio da u to
{armantno dru{tvo iz magare}e klupe ubaci trabante i vartburge, ~uda koja su se neobja{wivo
kretala do ru{ewa Berlinskog zida. A onda su nestala i ima ih jo{ samo kod nas.
No, vojni servis nije mario za strana vozila,
pa ni za fabriku kartonskih ~udovi{ta iz radni~kog
Frajburga. Dakle, odete u Skadarsku, ~ini mi se broj
3. Tamo donesete overenu formulu zahteva sa vojnom
po{tom jedinice komande. I menicu koja ne trpi ìrante. êkate u redu oko sat, najvi{e dva. Onda dobijete vrednosne papire u visini cene va{eg budu}eg
qubimca.
Sa tom dragocenom hartijom otr~ite do prvog
Zastavinog servisa. I oni vam daju profakturu,
a sa wom se ponovo vra}ate na mesto kreditirawa, gde se ona napla}uje va{im kreditnim papirom, i sa petim primerkom virmana idete po novog
stojadina. Birate boju, naravno, a unutra kako
vam se zalomi. A zalomi se...
ata i kamata fiksne. Koliko na po~etku toliko na kraju, bez revalorizacije i evribora.
Ra~unski centar vam nepogre{ivo oduzima deo
od plate za kreditni tug. I trideset i sedmog meseca
po kupovini, auto je sasvim va{. Dodu{e, ne ba{ auto, nego legendarni stojadin. Ali da se razumemo
i to je ne{to.
E, ali vojnog servisa vi{e nema. Postoji ne{to
kao Ju garant banka, ali mi nije poznato je li ona jo{
u Krcunovoj ulici. I da li je preìvela najezdu strane konkurencije.
I sad, svi nude kredite. Samo ako ste kreditno
sposobni, a to se proverava za nekoliko sekundi. Onaj koji ne voli da vra}a pozajmice, ili se nekada davno zamajao, pa zaboravio ne silazi sa liste nesre}nika koji su kreditno proskribovani. Za ostale
vaì pravilo koje je smislio marketin{ki um nove ge-
Na kredit se
kupuju stanovi i
kola, ide se na
odmor ili
pravi svadba.
Ili se
jednostavno
uzme gotovina,
pa se tro{i po
}efu. Ima i
kredita nad
kreditima, koji
pokrivaju sve
prethodne glupe
zahvate takve
vrste. I tome
nema kraja.
A S P E R A
neracija bankara: Uzme{ kredu i sve je u redu. Laki

ke{, bato!
Tako bar izgleda. Na kredit se kupuju stanovi i
kola, ide se na odmor ili pravi svadba. Ili se jednostavno uzme gotovina, pa se tro{i po }efu. Ima i kredita nad kreditima, koji pokrivaju sve prethodne glupe zahvate takve vrste. I tome nema kraja.
Na po~etku nove kreditne groznice, be{e w. v.
ìrant. Ko ga na|e blago wemu. Ali, tako mnogi pogubi{e prijateqe, ro|ake, ~ak i bra}u. Slu{aj, burazeru, kupujem stan, treba mi ìrant...! I burazer
se vi{e nikada ne javi. Jer jedina gora pozicija od
kreditnog du`nika jeste biti garant takvom du`niku.
Em ne}e, em ne moè da vra}a, a vi ste tu, ni krivi, a
du`ni. Traìte biv{eg kuma bar da mu kaète sve {to
se uvek mislili o wemu. Ama wega sad nigde nema. I
za vas ga ne}e ni biti.
Banke su se dosetile da Srba nema dovoqno za
po dva, a negde bogami i tri ìranta svakome. Pa su
uvele osigurawe, koje se posebno pla}a (i do tri odsto kredita), ili hipoteku.
Zbog ove druge pogodnosti vi{e hiqada êha, a
i Hrvata, ostali su bez ku}a i stanova. Tako kod wih,
a sli~na moda je stigla i kod nas. Nema{ ìranta,
ho}e{ xip zaloì ku}u. Ne vrati{ tri rate uzastopce, ode vila na dobo{, pa se ti vozaj ako ima{ dokle.
I pored svega rado Srbin ide na kredit, pa
{ta mu bude. Ali velike i sredwe evropske banke ovde su se ba{ izbezobrazile. Prvo su
odrezale nepristojne kamate, mnogo vi{e nego u domicilnim dràvama. Kaù da je to zbog rizika kreditirawa. A onda su uvele instituciju koja se zove evribor. To mu do|e ne{to kao varijabilna kamata. To, taj
evribor, uskla|uje se kvartalno ili {estomese~no u
skladu sa kretawem indeksa evribora!
Niko od klijenata ne zna {ta to zna~i. I ne treba da zna, ina~e ga ne bi {i{ali kao Asku. Evribor
bi mogao da padne, ali kod nas nikada ne pada, tako
da je va{ kredit sve skupqi. Vi uzmete ugovor i ~itate, ali on je tako sastavqen da ga zajedno ne bi odmrsili inspektor Megre i Mla|an Dinki}.
A to zna~i, ako vam je rata za neki auto niè
sredwe klase na po~etku bila 170 evra, ni{ta ne
brinite. Ve} u tre}oj godini otplate, evribor }e vam
vaditi 250 istih, svakog meseca. Sre}a te golgota
traje samo pet godina, a ìvot je sve kra}i. Ne mora
se po svaku cenu doìveti kraj otplate.
A ju~e, na Ceraku, blizu ulice Crvenih hrastova, sreo sam ~oveka koji vozi stojadina iz 1974. godine. îst, uglancan auto potpukovnika u penziji. Pazario ga je u servisu Zastave na Vo`dovcu, pre ravno 33 godine.
Ide li auto, ~i~a? pitaju vlasnika neki lokalni momci!
Ide, nego {ta! Nudili mi pare da ga kupe, i
stalno mu diù cenu. Ali ja sam ga ba{ zavoleo. Ne
bih ga dao ni za dvesta evra!
Autor je komentator Politike
11
CIVILNA LICA
U SISTEMU ODBRANE
Civilna lica imaju
zna~ajnu ulogu u radu svih
organizacionih celina
Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije i zato je nepravedno
{to se o wima ne{to vi{e
progovori tek kada na red
do|e smawewe te kategorije.
Proces transformacije
ne podrazumeva samo
preformaciju i linearno
smawewe brojnog stawa,
ve} i razre{avawe drugih
problema vezanih za status i
angaòvawe civilnih lica.
12
KVALITET JE
MERILO
e} dugo se govori da bi civilna lica u Ministarstvu odbrane trebalo da imaju status dràvnih slu`benika, kao i zaposleni u drugim ministarstvima Republike Srbije. Ne sme se zanemariti ni podatak da
sistem odbrane nema dovoqno visokoobrazovanog kadra i da se najboqa i najstru~nija civilna lica te{ko zadràvaju u Ministarstvuodbrane i Vojsci Srbije.
Naravno, razloge za ovu pojavu prevashodno treba traìti u platama,
koje su destimulativne u odnosu na gra|anstvo. Sve ovo govori da projekciji
statusa, broja i uloge civilnih lica u sistemu odbrane treba pristupiti kompleksno, organizovano i pravedno, kako se ne bi napravile gre{ke koje su u
bliskoj pro{losti ve} u~iwene.
BALANS IZME\U VOJNIH

I CIVILNIH LICA
U Skup{tini SCG februara 2005. usvojene su izmene i dopune Zakona o VJ, kojima je stvoren pravni osnov za otpu{tawe jednog broja civilnih lica iz MO i VSCG. Ve} po~etkom aprila te godine 5.300 vojnih civila primilo je re{ewa o prestanku radnog odnosa, u kojima je pisalo da
}e otpu{teni dobiti otpremninu od 12 bruto li~nih dohodaka. Revolt otpu{tenih doveo je do organizovawa, koliko je poznato, prvih protesta civilnih lica u Vojsci na teritoriji biv{e Jugoslavije. Oni su potom zapo~eli potpisivawe peticija, {trajkove gla|u i upu}ivawe zahteva nadle`nim institucijama. Tvrdili su da nisu protiv reformi i smawewa vojnih
snaga i da samo èle da se to uradi tako {to }e iz Vojske oti}i stvarni
vi{ak, uz dobar socijalni program.
Posle nekoliko meseci situacija se smirila, ali je opor ukus ostao
sve do dana{wih dana. Odgovor na pitawe otkud nezadovoqstvo zbog reformskih poteza u vidu smawewa o~igledno velikog i neracionalnog bro15. april 2007.
ja pripadnika sistema odbrane relativno je jednostavan.

Qudima je najvi{e smetalo
{to je postupak otpu{tawa civilnih lica izveden haoti~no,
neorganizovano i preko no}i.
Dobro je poznata teìna i
specifi~nost problema vezanih za smawewe broja civilnih
lica u sistemu odbrane. Jasno
je da oni koji ostanu bez posla
novi ne mogu da na|u u nekoj
drugoj vojsci, niti vojska moè
da se privatizuje. Uz to, civilna lica u sistemu odbrane nemaju mnoge elemente koji spadaju u korpus qudskih prava, pa tako ne mogu otkupiti radni sta`,
nemaju pravo na kolektivne ugovore, sindikalno organizovawe
ili {trajk, a ne smeju pristupati ni politi~kim strankama. Zato se oni po dobijawu otkaza
objektivno nalaze u mnogo teòj
situaciji nego otpu{teni iz
preduze}a i dràvnih institucija, sa kojima ina~e dele op{te probleme u vidu visoke stope nezaposlenosti, sporog privrednog razvoja i ograni~enih
mogu}nosti za otvarawe novih
radnih mesta. Pomenute ~iwenice ukazuju da je potrebno ve}e razumevawe dru{tva za poboq{awe socijalnog programa,
koji }e omogu}iti otpu{tenim
civilnim licima da lak{e prebrode problem nezaposlenosti
i tranzicije u civilne radne
sredine.
U ovom trenutku nema pouzdanih informacija o tome koliko }e civilnih lica u sistemu odbrane ostati bez posla
ove godine. Redosled poteza
koje treba izvesti je jasan i
on se kre}e od usvajawa Zakona o Vojsci Srbije u republi~koj skup{tini, preko sistematizacije radnih mesta
u Ministarstvu odbrane, pa
do kona~nog definisawa
broja qudi. Treba re}i da
Strategijski pregled odbrane daje smernice kojima se
projektuje brojna veli~ina
sistema odbrane u 2007. i
2010. i uspostavqawe odrìve strukture i ravnomernijeg odnosa izme|u pojedinih kategorija kadra.
Prema tome, nije nikakva tajna da nas u narednom
periodu o~ekuje znatno smawewe svih kategorija profesionalnih pripadnika
Ministarstva odbrane i
FRANCUSKA ISKUSTVA
Predstavnik MO Francuske potpukovnik Ksavijer Mar{erz govorio je u~esnicima Radnog stola za qudske resurse
o mestu i ulozi civilnih lica u oruànim snagama Francuske. Civilna lica ~ine 18 posto od ukupnog osobqa odbrane
u Francuskoj. Oni obavqaju poslove vezane za finansije,
pravnu slu`bu, qudske resurse, ishranu, gra|evinu, telekomunikacije, elektrotehniku, informatiku, socijalnu pomo} i
kao pomo}no medicinsko osobqe. Osnovna razlika izme|u
vojnih i civilnih lica je u ~iwenici da vojna lica moraju biti spremna da se rasporede bilo gde i bilo kada, dok civilna lica to ne moraju. Va`no je naglasiti da civilna lica u
Ministarstvu odbrane Francuske imaju isti status kao i
pripadnici drugih ministarstava.
Po re~ima potpukovnika Mar{erza civilna lica se
primaju u francusku vojsku javnim i internim konkursima.
Postoje ~etiri kategorije civilnih lica i to A (civilni menaxeri bave se upravqawem i koncepcijom), B (administrativni sekretari nadgledawe), C (administrativni pomo}nici stru~no izvr{ewe i nadgledawe) i D (radnici). Postoje
i civilna lica po ugovoru koja se angaùju po potrebi za neke specifi~ne ili vremenski ograni~ene potrebe (jedna do
tri godine). Civilna lica u francuskoj vojsci odlaze u penziju po godinama starosti (5560 godina) ili posle 40 godina
rada i tada dobijaju maksimum od 75 posto.
UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA

U Komandi V i PVO odràn je sastanak Radnog stola
za upravqawe qudskim resursima kome su prisustvovali
zamenik na~elnika Uprave za kadrove MO pukovnik Miodrag Gordi}, zamenik komandanta V i PVO pukovnik Neboj{a \ukanovi}, izaslanik odbrane Velike Britanije pukovnik Sajmon Vandelur, pomo}nik vojnog ata{ea Kraqevine
Holandije Edvin Hurdeman, predstavnik MO Francuske
potpukovnik Ksavijer Mar{erz, komandant 72. specijalne
brigade pukovnik Ilija Todorov i predstavnici VOA, VBA,
Uprave za qudske resurse G[ VS, VMA i komande Kopnenih snaga. Osnovna tema radnog stola bila je izrada nacrta Kriterijuma za slu`bu civilnih lica u MO i VS, ali
se razgovaralo i o drugim pitawima.
Vojske Srbije. Do smawewa

broja civilnih lica u sistemu
odbrane }e do}i, kako zbog
opredeqewa da reformu odbrambenog sistema prati i
svo|ewe ukupnih qudskih resursa na pravu meru, tako i
zbog stvarawa odgovaraju}eg
balansa izme|u vojnih i civilnih lica u na{im oruànim
snagama. Na primer, u rumunskoj vojsci ima 90.000 vojnih
i 16.000 civilnih lica, dok
kod nas na dvadesetak hiqada
vojnih profesionalaca dolazi vi{e od 11.000 civilnih
lica, a to je prema vaè}im
me|unarodnim standardima
neprihvatqivo.
NACRT
KRITERIJUMA
Postoje}a dokumenta (Strategijski pregled odbrane) preciziraju da }e se tokom 2007.
broj civila u sistemu odbrane smawiti za 3.605 lica, {to
kod zaposlenih izaziva opravdanu zabrinutost. Dosada{wi
pristup smawewa kadra linearnim otpustom nije se pokazao
kao dobar i doveo je do otpu{tawa stru~nih i kvalitetnih
lica sa neprocewivim radnim
iskustvom. Odgovorni qudi u
Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije na{li su se pred delikatnim pitawem kako ostvariti predvi|eno broj~ano smawewe civilnih lica, a istovremeno zadràti one koji su najkva-
Sa sastanka Radnog stola za

upravqawe qudskim resursima
13
TEMA
litetniji, najperspektivniji i imaju najboqe rezultaterada. Odgovor je prona|en u izradi Kriterijuma za slu`bu civilnih lica u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, koji }e predstavqati pouzdan oslonac za one koji treba da donesu te{ke odluke. O nacrtu Kriterijuma se ve} dugo raspravqa u svim organizacijskim celinama Ministarstva odbrane, a oni su bili i tema Radnog stola za upravqawe qudskim resursima koji je nedavno odràn u Zemunu. O~ekuje se da }e Kriterijumi biti na
snazi od maja ove godine.
Polazne osnove za izradu Kriterijuma za slu`bu civilnih
lica u MO i VS nalaze se u odredbama Zakona o VJ i Uredbi o
slu`bi civilnih lica. Odmah treba re}i, oni }e se primewivati
samo za civilna lica kojima se ukinu radna mesta ili u situaciji
kada se smawi broj izvr{ilaca na radnom mestu. Naime, novim
formacijama i sistematizacijama formiraju se nove jedinice i
ustanove, a Zakon precizira da se svim civilnim licima, koja su
bila raspore|ena u okviru ranije vaè}ih formacija, radna mesta ukidaju i stvaraju zakonske mogu}nosti za prestanak slu`be.
Sva civilna lica ~ija su radna mesta ukinuta (ili smawen broj
izvr{ilaca) bi}e anketirana kako bi se izjasnila oko mogu}nosti novog raspore|ivawa i ostajawa u slu`bi. U zavisnosti od
izraènih èqa i potreba slu`be formira}e se pojedina~ne
rang-liste za svako radno mesto. Civilnim licima koja ispune
uslove za odre|eno radno mesto ponudi}e se raspored, shodno
redosledu na rang-listi, a oni kojima se ne ponudi radno mesto
osta}e bez posla. Ne}e se rangirati lica koja ispuwavaju uslove
za starosnu penziju, invalidi rada i oni koji se izjasne da ne èle raspore|ivawe na drugo radno mesto.
Radni tim u sastavu pukovnik Miodrag Gordi}, pukovnik Vojkan
Neori~i}, potpukovnik Sa{a Trandafilovi}, kapetan prve klase
Aleksandar Turunxi} i civilna lica Vera Da{i}, Dragica Jerini}
i Jelena Mimovi} izradio je nacrt Kriterijuma kojima se precizira da }e se civilna lica za nova radna mesta rangirati prema
oceni rezultata rada u toku slu`be u Vojsci, stepenu stru~nog obrazovawa, odsustvu sa rada u odre|enim slu~ajevima, broju godina
ostvarenog staà osigurawa, broju godina provedenih na slu`bi u
MO i Vojsci, po osnovu statusa udove, udovca ili deteta vojnog lica poginulog ili umrlog za vreme slu`be i u vezi sa slu`bom u Vojsci, broju izdràvanih ~lanova porodice i broja ~lanova porodi-
14
U~e{}e pojedinih elemenata u Kriterijumima

ce koji ostvaruju stalne prihode, osnovu prijema u slu`bu u Vojsci,
rasporedu na slu`bu van mesta slu`bovawa i znawu stranih jezika. Po ovom nacrtu najve}i uticaj (40,63 posto) ima prose~na ocena rezultata rada tokom posledwih deset godina slu`be, {to treba da omogu}i objektivan uvid u rad civilnih lica i izbegavawe
subjektivnosti ocewiva~a u pojedinim periodima.
Proces izrade Kriterijuma jo{ traje. U dosada{woj raspravi ~ulo se ve} mnogo zanimqivih, konstruktivnih i argumentovanih predloga, ali i suprotstavqenih mi{qewa. Jasno je da
idealnih kriterijuma nema, mada u~e{}e predstavnika svih or-
15. april 2007.
INFORMATI^KI SISTEM
U okviru Radnog stola za qudske resurse formiran je
i potprojekt Informacioni sistem qudskih resursa. U toku je sagledavawe iskustava iz stranih armija, a veliku pomo} na tom poqu pruà Ministarstvo odbrane Francuske.
Prema mi{qewu pukovnika Vojkana Neori~i}a iz Uprave za
kadrove MO, izgradwa informati~kog sistema ne moè da
prethodi generalnom konceptu i jasnoj viziji sistema za
upravqawe qudskim resursima, ali je neophodno obaviti
pripreme i prikupiti odre|ena iskustva.
Takav pristup }e tvrdi pukovnik Neori~i} omogu}iti da razvoj sistema za upravqawe qudskim resursima paralelno prati i modelovawe informati~kog sistema koji
treba da obezbedi efikasan rad.
ganizacionih celina MO i VS garantuje da }e se optimalan model ipak na}i i stvoriti dokument koji }e biti primewiv za ~itav
sistem. Na radnom stolu u Zemunu najvi{e dilema je bilo oko
opredeqewa da ocene rezultata rada budu glavni kriterijum, po{to je vi{e u~esnika u raspravi naglasilo da je ocewivawe u sistemu odbrane bilo neujedna~eno i subjektivno. Ipak, niko od
kriti~ara ovog elementa nije predloìo re{ewe i pravi na~in
vrednovawa rezultata rada.
U raspravi je bilo primedbi i podno{ewa amandmana i na
druge elemente nacrta Kriterijuma, po~ev od samog naziva pa do
predloga da se za odsustvo sa rada dobijaju negativni poeni (ne
moè se neko negativno diskriminisati zbog zdravstvenog stawa). Na kraju je usagla{en i osnovni zakqu~ak koji glasi najva`nije je da kriterijuma ima i da oni vaè za sve.
Potrebno je da Kriterijumi u|u i u odre|ena normativna
akta, kako bi bili dostupni svima, jasno i precizno postavqeni
i kako se ne bi mogli mewati po potrebi.
PRAVEDNO I EFIKASNO
Nacrt Kriterijuma za slu`bu civilnih lica upu}en je
svim organizacijskim celinama MO i VS. Vojna akademija i
komanda Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane su
ih izu~ile, dogradile i primenile u praksi, a da su to uspe{no uradili svedo~i izuzetno mali broj àlbi na re{ewa
koja je doneo rukovode}i menaxment. Na~elnik za qudske resurse u komandi V i PVO pukovnik Stevan Brusin kaè:
Pro{le godine komande VS i PVO preformirane su
i preimenovane u komandu V i PVO, {to je dovelo do toga
da se pojedina radna mesta ukidaju, dok se na nekima smawio broj izvr{ilaca. Striktna primena kriterijuma i
opredeqewe da postavqamo lica koja u potpunosti ispuwavaju op{te i posebne uslove propisane za du`nosti na koja
se postavqaju, znatno su uticali da se ceo postupak provede pravedno i efikasno, tako da nismo imali nijednu àlbu na doneta re{ewa.
Izrada Kriterijuma za slu`bu civilnih lica jeste va`na,

ali ne treba prenagla{avati wihov zna~aj, po{to su oni, ipak,
pomo}ni elemenat pri izboru civilnih lica za odre|ena radna
mesta. Osnovni princip je, naravno, primena Zakona i svih vaè}ih podzakonskih akata. Tek kada se iskoriste sve mogu}nosti
predvi|ene zakonskim aktima, pristupa se rangirawu civilnih
lica.
Kada se jednom dogovorite o kriterijumima kaè izaslanik odbrane Velike Britanije Sajmon Vandelur oni moraju biti
transparentni, tako da svi znaju u kakvoj su situaciji. Oni ne mogu da budu tajna. Tako|e, mora da postoji odre|ena procedura za
àlbe i nezavisni odbor koji }e donositi odluke.
Paralelno sa izradom Kriterijuma, radi se i na osmi{qavawu drugih mera i pripremi dokumenata koji }e olak{ati ~itav
postupak. Tako je ve} sasvim izvesno da }e zakonom biti predvi|ena mogu}nost da deo civilnih lica, u skladu sa potrebama slu`be, pre|e u kategoriju vojnika po ugovoru. Mnogo toga regulisa}e se i dobijawem statusa dràvnih slu`benika za civilna lica
u MO, kao {to }e se voditi ra~una i da sva re{ewa budu kompatibilna sa postoje}im zakonima. Neka od mogu}ih re{ewa, poput
penzionisawa sa 25 godina radnog staà, zavise od dono{ewa
sistemskih zakona i neizvesno je da li }e biti usvojena.
Utisak je da odgovorni qudi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ~ine sve kako se ne bi ponovile gre{ke iz pro{losti,
poput stihijnog, neplanskog i neorganizovanog otpu{tawa civilnih lica u 2005. godini.
Na{ posao je izuzetno teàk i osetqiv govori zamenik
na~elnika Uprave za kadrove pukovnik Miodrag Gordi}. Radi
se o qudima i svima je jasno da i najmawa gre{ka moè da ima
dalekose`ne posledice. Glavni ciq je preciziran u Strategijskom pregledu odbrane, a na osnovu wega napisan je i Program
razvoja qudskih resursa do 2010. godine, koji analizira na{e
stawe i nudi mogu}a re{ewa. Iz programa razvoja qudskih resursa do 2010. nastao je program razvoja za 2007. kojim se planira uvo|ewe ekonomi~nosti i racionalnosti u sistem. Jednostavno, neodrìvo je stawe u kome personalni tro{kovi iznose
preko 70 posto vojnog buxeta.
Svako ko ho}e da objektivno sagleda stawe u sistemu odbrane, lako }e do}i do zakqu~ka da namenu, zadatke, organizaciju i
brojnu veli~inu sistema odbrane moramo prilagoditi ekonomskim i demografskim mogu}nostima, stvarnim opasnostima i dràvnim interesima. Oko ove postavke nema dilema ni kod jednog
pravog vojnog profesionalca, vojnog analiti~ara ili politi~ara. Sistem odbrane i qudi u wemu spremni su za reformu, pa ~ak
i kad to zna~i wihov odlazak u penziju ili sa posla, ali je svima
va`no da se to uradi osmi{qeno, transparentno (da se unapred
zna {ta }e se i kada desiti), sa socijalnim programom, te da se
ono {to vaqa sa~uva i oja~a.
Zoran MILADINOVI]
15
DRUGA BRIGADA KOPNENE
VOJSKE
OD DRINE DO VELIKE
U mozaik profesionalne i
modernizovane Vojske Srbije ugra|en
je jo{ jedan segment, a u Kraqevu,
Vaqevu, â~ku, Ra{koj, Novom
Pazaru i drugim gradovima novu
jedinicu ve} nazivaju brigadom
zapadne Srbije. To je geografski
prostor na kome postoji tradicija
negovawa odli~nih odnosa sa
narodom, {to pred pripadnike Druge
brigade postavqa zadatak da u~ine
sve kako bi ugled Vojske u tom kraju
bio jo{ ve}i.
Komandant
Druge brigade
KoV pukovnik
Vidoje @ivkovi}
Kraqevu je 28. marta formirana Druga brigade Kopnene vojske, {to je jo{ jedan dokaz da se organizacijsko-mobilizacijske promene u Vojsci Srbije odvijaju saglasno utvr|enoj dinamici. Na sve~anosti povodom formirawa brigade izaslanik
predsednika Srbije i ministar odbrane Zoran Stankovi} uru~io je komandantu Druge brigade KoV pukovniku Vidoju @ivkovi}u
vojnu zastavu, kao simbol vojni~ke ~asti i hrabrosti svake vojne jedinice. Primaju}i vojnu zastavu pukovnik @ivkovi} je naglasio:
Pripadnici Druge brigade Kopnene vojske primaju zastavu
kao najve}u vojni~ku svetiwu i ~asno }emo je nositi na putu me|unarodnih integracija i prosperiteta Vojske Srbije.
Nekoliko dana kasnije Druga brigade je iz sastava Operativnih snaga prepot~iwena Komandi Kopnenih snaga i ~vrsto uvezana
u nov organski sastav. Tako je u mozaik profesionalne i modernizovane Vojske Srbije ugra|en jo{ jedan segment, a u Kraqevu, Vaqevu, â~ku, Ra{koj, Novom Pazaru i drugim gradovima novu jedinicu
ve} nazivaju brigadom zapadne Srbije. Ime podse}a na teritoriju
razme{taja jedinice, koja se prostire od Vaqeva do granice sa
Crnom Gorom i od Drine do Velike Morave. To je geografski prostor na kome postoji tradicija negovawa odli~nih odnosa naroda
i vojske, {to pred pripadnike Druge brigade postavqa zadatak da
u~ine sve kako bi ugled Vojske u ovom kraju bio jo{ ve}i.
MOBILNOST I SAMOSTALNOST
Formirawe Druge brigade Kopnene vojske deo je procesa
transformacije VS i sprovedeno je na osnovu Odluke ministra
odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Vojsci.
15. april 2007.
MAWAK KADRA
Negde ima vi{ka, a negde i mawka potrebnog kadra. Uo~qiv je problem deficita kvalifikovanog i {kolovanog kadra,
{to posebno vaì za oficire sa zavr{enom {kolom komandno
-{tabnog usavr{avawa. Za sada se to pitawe privremeno re{ava alternativnim postavqewima, ali je o~igledno da }e ubudu}e velika pa`wa morati da se pokloni {kolovawu oficira
za komandno-{tabne du`nosti. Primetan je i nedostatak vojnika po ugovoru, {to zbog privremenog stopirawa prijema vojnika
profesionalaca, {to zbog slabe zainteresovanosti mladi}a
za tu vrstu vojnog poziva. Po mi{qewu pukovnika @ivkovi}a,
razloge treba traìti u niskim nov~anim primawima, ali i u
nedovoqno osmi{qenom programu popularizacije prijema u
profesionalnu vojnu slu`bu.
Objavqivawe konkursa u sredstvima javnog informisawa govori pukovnik Vidoje @ivkovi} o~igledno nije dovoqno. Moramo obezbediti da se savremeno dizajnirani plakati
pojave u gradu i drugim mestima gde ih mladi mogu videti. Treba
na}i i druge na~ine kako bismo re{ili taj problem.
MORAVE
Brigada je, najve}im delom, formirana od qudstva i sredstava

ratne tehnike jedinica koje su locirale na prostoru zapadne Srbije, a to su 252. oklopna brigada (Kraqevo), 37. motorizovana
brigada (Ra{ka), 20. motorizovana brigade (Vaqevo), 401. artiqerijsko-raketna brigada PVO (Jakovo), 305. inìwerijska brigada (Obrenovac), 524. logisti~ka baza (Kragujevac), 24. bataqon
za specijalna dejstva (Kragujevac) i 228. bataqon veze (Gorwi Milanovac). Mnogi od tih sastava imaju dugu i bogatu tradiciju i zavidno borbeno i mirnodopsko iskustvo, {to }e se, po re~ima pukovnika Vidoja @ivkovi}a, optimalno integrisati u organizaciju i
funkcionisawe Druge brigade Kopnene vojske.
Kako Druga brigada KoV izgleda danas?
Komanda brigade, komandni bataqon, artiqerijsko-raketni
divizion PVO, tenkovski, mehanizovani, samohodno-haubi~ki artiqerijski, inìwerijski i logisti~ki bataqon nalaze se u garnizonu Kraqevo, u Vaqevu lociraju pe{adijski bataqon i divizion
SVLR, dok su dva bataqona (pe{adijski i mehanizovani) sme{tena
u Ra{koj i Novom Pazaru. Ve} samo nabrajawe jedinica ukazuje na
borbenu vrednost Druge brigade, ~ija Komanda na direktnoj vezi
ima ~ak 11 jedinica ranga samostalni bataqon ili divizion.
Vremena se, o~igledno, mewaju. Ne tako davno na prostoru
zapadne Srbije postojale su dve operativne komande (Uì~ki i
Kragujeva~ki korpusi), a danas odgovornost leì na jednoj zdruèno-takti~koj komandi. Ipak, zabrinutosti nema. Vlada uverewe da
je Komanda Brigade projektovana tako da moè uspe{no komandovati pot~iwenim sastavima.
Komande bataqona su, tako|e, ne samo prilago|ene strukturi
Komande Brigade ve} i mnogo samostalnije i autonomije. Nekada{we komande bataqona ~inili su komandant, zamenik i referent
op{tih poslova, a sada su one profilisane tako da imaju i referate za qudske resurse, operativne poslove i obuku, logistiku, telekomunikacije i informatiku i civilno-vojnu saradwu. Drugim re~ima,
komande bataqona predstavqaju sliku Komande Brigade u malom i
sposobne su da, u svojoj zoni odgovornosti, brinu o svim aspektima
ìvota i rada. Pomenute ~iwenice govore da je Druga brigada KoV
organizovana u skladu sa me|unarodnim standardima, te da predstavqa mobilnu, efikasnu i dobro organizovanu jedinicu.
VISOK STEPEN POPUNE

Transformacija i reorganizacija VS nosi sa sobom kvalitativne i kvantitativne promene, {to se moè dobro videti i u
Drugoj brigadi. Sam stepen popune kraqeva~ke brigade od 80 posto je ne{to novo, po{to se dobro zna da su do sada neki od sastava postojali samo na papiru. Uz to, tri ~etvrtine sastava brigade pripadaju profesionalnom sastavu, {to govori da trenutak
potpune profesionalizacije i nije tako daleko. Planirano je da
17
JEDINICE
nova jedinica u miru ima 2.044
~oveka, i to 1.549 profesionalnih pripadnika i 495 vojnika na odsluèwu vojnog roka.
Druga brigada je, vojni~ki
re~eno, postrojena i spremna za
izvr{avawe namenskih zadataka.
Zvu~i jednostavno, ali samo pripadnici Brigade znaju koliko je
napora trebalo uloìti da sve
stane na svoje noge. Posebna
pa`wa posve}ena je kadrovawu,
kao jednom kompleksnom pitawu u
kome se gre{ke ne smeju napraviti. U prvom krugu izbora qudi sagledavani su kvaliteti svih kandidata, dok su odluke dono{ene
na osnovu primerenosti {kolske
spreme, dosada{wih rezultata
rada i socijalnih elemenata. Naàlost, zbog reorganizacije i
smawewa brojne veli~ine Vojske,
pojavio se vi{ak kadra i to najMODERNIZACIJA NAORU@AWA I OPREME
vi{e me|u podoficirima sa neoU sastav Druge brigade KoV ugra|eni su svi rodovi Kopnedgovaraju}om stru~nom spremom i
ne vojske, pri ~emu su jedinice opremqene savremenim sredcivilnim licima. Wihov status
stvima ratne tehnike. Osnovnu snagu predstavqaju tenkovi M84,
re{ava}e se kaè pukovnik Via vodilo se ra~una o modernizaciji naoruàwa i opreme. Neka
doje @ivkovi} na jedan od na~iod sredstava su se prvi put pojavila na prostoru zapadne Srna predvi|enih Zakonom. Prvo
bije. To se moè re}i za samohodne vi{ecevne lansere raketa
}emo poku{ati da im prona|emo
128 mm (ogaw) i protivavionske topove 40 mm (bofors), dok
mesto u drugim jedinicama Vojske
su pripadnici mehanizovanog bataqona u Novom Pazaru dobiili sistemu odbrane, ali u tom
li borbena vozila pe{adije M 80, umesto zastarelih oklopnih
slu~aju profesionalni pripadnitransportera OTM 60. Pozitivnu novinu predstavqa i koncenci moraju da budu spremni i na
tracija oklopnih, protivoklopnih, artiqerijskih i drugih borpreme{taje u druge garnizone. Tek
benih sredstava u bataqone i divizione Druge brigade.
kada se iscrpe sve mogu}nosti,
neki qudi }e ostati bez posla.
Postoje}a organizacija Druge brigade predstavqa dobru
osnovu, koja treba da se potvrdi u praksi i dogra|uje. U narednom
periodu prati}e se funkcionisawe jedinice i preduzimati potrebne mere za eventualno unapre|ivawe organizacije ìvota i rada.
Zadaci su jasni i kre}u se od odràvawa potrebnog nivoa borbene
gotovosti, obuke i logisti~ke podr{ke, pa do stvarawa jakog vojnog
kolektiva i dobre saradwe sa civilnim strukturama i dru{tvenim
institucijama. Pripadnici Brigade }e i ubudu}e imati velike obaveze u kontroli Kopnene zone bezbednosti i obezbe|ewu administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.
UVE@BAVAWE ZA MISIJE VOJSKE

Po re~ima na~elnika {taba pukovnika Vladete Balti}a, {tab
ima zna~ajne zadatke u koordinaciji svih aktivnosti iz domena pomo}nika za operacije, pomo}nika za podr{ku i referata vojne policije. U wemu se nalaze iskusne stare{ine koje se bave planirawem, organizacijom i izvo|ewem obuke, {to je , svakako, jedan od
teì{nih zadataka Druge brigade. Na{ ciq je tvrdi pukovnik
Balti} da obuku Komande uskladimo sa modernim standardima i
zahtevima i novim Uputstvom za rad komandi i {tabova.
Velike promene u procesu osposobqavawa vide se i po tome
{to obuka vojnika na odsluèwu vojnog roka vi{e nije prioritet, i
to zbog vi{e razloga (mawa zastupqenost u sastavu brigade, izvo|ewe obuke u nastavnim centrima, te`we ka potpunoj profesionalizaciji...). Najve}a pa`wa posveti}e se obuci profesionalnih
vojnika, ali to ne zna~i da }e obuka vojnika na sluèwu vojnog roka marginalizovati.
Najve}i deo sastava smo kompletirali nagla{ava pukovnik
Vidoje @ivkovi} i sada treba da se dobro upoznamo, stvorimo
18
skladnu celinu i uve`bamo za namenske zadatke. Sistem uve`bavawa bi}e prilago|en misijama
VS, {to zna~i da }emo se osposobqavati i za pomo} na{em narodu u slu~aju elementarnih nepogoda i nesre}a i za eventualno
u~e{}e u mirovnim operacijama.
Na{ prvenstveni zadatak je, naravno, odbrana suvereniteta zemqe i ako dràvno i vojno rukovodstvo to od nas zatraì, mi }emo biti spremni da odgovorimo
na sve rizike i izazove.
Problema ima, ali se moè
re}i da se oni ne razlikuju od
onih koje imaju i drugi sastavi
VS. Nova organizacija Brigade
omogu}ila je optimalnije funkcionisawe logistike, mada nedostatak materijalno-finansijskih sredstava objektivno oteàva nabavku hrane, goriva, rezervnih delova i odràvawe
sredstava ratne tehnike i borbenih sistema. Veliki broj pripadnika tog satava angaùje se
na obezbe|ewu objekata, a o~ekuje se pove}awe broja objekata
za obezbe|ewe uporedo sa ga{eNa~elnik {taba pukovnik
wem jedinica, ~iji }e pravni
Vladeta Balti}
sledbenik biti Druga brigada.
Izlaz iz takve situacije traì se u ukrupwavawu prostora gde se
ne ~uvaju pokretne stvari, davawu objekata na kori{}ewe ili ~uvawe, i sli~nim merama koje treba da obezbede sigurnost objekata i izdvajawe mawe qudi za wihovo obezbe|ewe. Nova brigada je nasledila i probleme stambenog obezbe|ewa (80 posto pripadnika brigade bez stana), {to neminovno uti~e na standard i
egzistencijalnu nesigurnost qudi.
Dobra popuna, visok procenat profesionalizacije jedinice,
modernizovano i koncentrisano naoruàwe i borbena tehnika,
sistem obuke po procedurama Natoa, i drugi kvaliteti i pozitivne
novine govore da }e borbena mo} Druge brigade KoV biti velika i
moè se porediti sa snagom nekada{wih korpusa.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Zvonko PERGE
15. april 2007.
tudenti ~etvrte godine Vojne

akademije, pe{adijskog smera,
nedavno su na poligonu Me|a
ga|ali iz borbenog vozila pe{adije M80.
Ga|awem je rukovodio potpukovnik Midhat
Krlu~ iz Odseka za pe{adijsko naoruàwe
Katedre naoruàwa i vojne opreme VA.
Streli{te Me|a, pored uslova za
pripremna i {kolska ga|awa iz streqa~kog
naoruàwa, poseduje i automatizovani deo
namewen za ga|awe iz naoruàwa
oklopnih i mehanizovanih jedinica.
Studenti 128. klase imali su priliku
da prakti~no provere znawa ste~ena
u kabinetima i ve`bali{tima. Na tri
paralelne staze streli{ta OMJ budu}i
oficiri su iz mesta i pokreta poga|ali
ciqeve udaqene 500 i 800 metara.
Mitraqezi PKT 7,62 mm i protivavionski
top 20 mm stavqali su na probu ume{nost
i strpqewe studenata, koji su uz pomo}
iskusnih stare{ina i nastavnika ostali
na visini zadatka.
Potpukovnik Krlu~ izrazio je
zadovoqstvo rezultatima ga|awa.
Znawa i ve{tine usvojeni na
ve`bama u rukovawu naoruàwem i
poznavawu pravila ga|awa omogu}i}e
uskla|ivawe vatrenog dejstva sa takti~kim
radwama i postupcima mehanizovanog
odeqewa i voda, koji predstoje u daqoj
obuci studenata. Tako|e, studenti su
sagledali jedan od mogu}ih na~ina
pripreme, organizovawa i izvo|ewa
ga|awa po programima OMJ rekao je
potpukovnik Krlu~.
STUDENTI SMERA PE[ADIJE

VOJ NE AKADEMIJE NA POLIGONU ME\A
GA\AWA IZ
BORBENIH VOZILA
I. POQANAC
19
SARADWA
S R P S K I V O J N I L E K A R I N A V E @ B I N A T O A U N O R V E [ K OJ
HIRURZI U
POLARNOM KRUGU
Odnos pripadnika
norve{ke vojske prema
kolegama iz Srbije
ukazivao je na wihovu èqu
da uspostave me|usobno
poverewe kako bi i u
budu}nosti {to boqe
sara|ivali. Na kraju ve`be
~lanovi srpskog hirur{kog
tima dobili su od
doma}ina ambleme i no`
sa oznakama norve{kog
medicinskog bataqona,
{to je simboli~no kazivalo
da su prihva}eni kao
pripadnici tog sastava.
20
isu vi{e retke aktivnosti Vojske Srbije u me|unarodnoj vojnoj saradwi, a pojedini pripadnici na{ih oruànih snaga
ve} su vi{e puta izvodili zajedni~ke ve`be ili u~estvovali u
mirovnim i humanitarnim operacijama. To u potpunosti vaì
i za vojne zdravstvene radnike, koji su u posledwih nekoliko
godina zabeleìli veliki broj u~e{}a u raznim vidovima zajedni~kih me|unarodnih vojnih aktivnosti.
Oni su nedavno u~estvovali i na ve`bi Natoa Hladan odgovor 2007, koja je po~etkom marta odràna na krajwem severu Norve{ke. Zanimqivo je da su neki od wih u~estvovali i mirovnoj misiji u Kongu, tako da sada imaju iskustva i iz ekvatorskog i iz polarnog kruga. U~e{}e vojnog sanitetskog tima na ve`bi u Norve{koj je jo{ jedan pokazateq sve intenzivnije me|unarodne vojne saradwe na{e zemqe, {to doprinosi ostvarivawu nekih teì{nih
prioriteta spoqne politike Republike Srbije i sadràjnijem
ukqu~ivawu u evroatlantske integracije.
ZBRIWAVAWE RAWENIKA
Najpre je sredinom februara ove godine dvadeset devet sanitetlija hirurga, anesteziologa, specijalista infektivne medicine i medicinskih tehni~ara iz Uprave za zdravstvo Ministarstva odbrane (MO), sa Vojnomedicinske akademije, iz ni{ke
Vojne bolnice, CVMU Beograd i VMC Novi Sad otputovalo u
Kraqevinu Norve{ku, kako bi poha|ali Takti~ki i trauma-kurs
za u~e{}e u mirovnim operacijama. Kurs je odràn u Centru
zdruènih sanitetskih slu`bi Norve{ke vojske (nalazi se u Se15. april 2007.
svolmenu), a vodio ga je stru~wak svetskog glasa profesor Xon vqena u funkciju ~etrdeset kilometara daqe. Pripadnici na{eg
Pilgram-Larsen. Na{i zdravstveni radnici imali su priliku da tima su se aktivno ukqu~ili u postupak prebacivawa bolnice,
se za jedanaest dana obaveste o svim detaqima rada hirur{kih {to ih je jo{ vi{e zbliìlo sa qudstvom norve{kog medicinskog
timova u mirovnim misijama, a za pokazano znawe dobili su ser- bataqona. Doma}ini su im objasnili da su vojne baze i sva naseqa u okolini ostaci jedinica koje su tu bile stacionirane u vretifikat o zavr{enom kursu za mirovne operacije.
Nakon toga izabran je jedan hirur{ki tim, kako bi zajedno me hladnog rata. Te informacije i ukupan odnos ukazivali su da
sa norve{kim kolegama u~estvovao na ve`bi Natoa Hladan odpripadnici Norve{ke vojske èle da sa kolegama iz Srbije stekgovor 2007. U timu su se na{li specijalista op{te hirurgije ponu me|usobno poverewe, kako bi i u budu}nosti {to boqe saratpukovnik dr Neboj{a \eni}, specijalista traumatolog potpukov- |ivali. Na kraju ve`be od doma}ina su za uspomenu dobili nekoliko amblema i no` sa oznanik dr Goran Milojkovi}, anekama norve{kog medicinskog
steziolog pukovnik dr Mili}
bataqona, {to je simboli~no
Veqovi} i medicinski tehni~aISKUSTVA IZ RATA
kazivalo da su prihva}eni kao
ri Nada Koci}, Verica StefaNorve{ki partner uputio je molbu Sektoru za politiku odpripadnici tog sastava.
novi} i Javorka Blagojevi}.
brane MO da na{i zdravstveni stru~waci pripreme prezentaNa{ hirur{ki tim u~ecije, vezane za iskustva iz ratne hirurgije u balkanskom konAKREDITIVI
stvovao je na ve`bi Natoa u
fliktu. Potpukovnici dr Neboj{a \eni} i dr Goran Milojkovi}
ZA MIROVNE
sastavu medicinskog bataqona
su odabrali da prikaù rad Vojne bolnice u Ni{u i isturene
OPERACIJE
oruànih snaga Kraqevine
hirur{ke ekipe u \akovici, tokom rata 1999. Prezentacije su
Norve{ke. Privilegija u odMedicinski tehni~ar u nipored uslova za rad prikazale i dosta ratnih rana, kao i na~inosu na doma}ine nije bilo,
{koj vojnoj bolnici Nada Koci}
ne primarne i definitivne hirur{ke obrade. Izlagawa su sa
tako da su i na{i medicinski
nosi lepe utiske sa severa
velikim zanimawem pratili ~lanovi tri norve{ka hirur{ka
radnici spavali u malim {aNorve{ke, mada joj je, kako katima i celokupno osobqe medicinskog bataqona.
torima postavqenim na snegu
è, ipak vi{e prijala ekvatoPo{to su na mnogim fotografijama mogli da prepoznaju
i u vre}ama za spavawe. Radne
rijalna klima, koju je osetila u
na{a lica u ratnim situacijama i za operacionim stolom goaktivnosti su se sastojale u
misiji u Kongu. Druìle smo
vore potpukovnici \eni} i Milojkovi} na{ medicinski krenaizmeni~nom deùrawu sa
se sa medicinskim tehni~arima
dibilitet je jo{ vi{e porastao. Izme|u ostalog, pokazali smo
tri norve{ka hirur{ka tima,
iz Norve{ke i [vedske kaim i grad Ni{ pod kasetnim bombama i rane koje su od wih natokom kojih su trijaìrani,
è Nada. Razmewivali smo
stajale.
operativno i postoperativno
iskustva i pomagali jedni druzbriwavani i evakuisani ragima. Wena koleginica Javorwenici.
ka
Blagojevi} tvrdi da u izvrVE@BA NATOA NA SEVERU NORVE[KE
Sa terena su nepresta{avawu sanitetskih zadataka
no dovodili markirante kaSrpski hirur{ki tim pratio je pokaznu ve`bu, u kojoj su
na ve`bi nije bilo ni~ega {to
zuje potpukovnik dr Neboj{a
zdruèno u~estvovale tenkovske, inìwerijske, helikopterske i
bi woj bilo nepoznato. Kod
pe{adijske jedinice iz 21 zemqe ~lanice Severnoatlantskog
\eni} sa razli~itim vrstanas smo mnoge stvari radili
saveza. Na ve`bi izvedenoj u neobi~nom polarnom ambijentu,
ma povreda. Markiranti su
intenzivnije isti~e Javorka
ukupno je angaòvano 8.200 vojnika i oficira. ^lanovi na{eg
veoma dobro simulirali po jer smo mi, naàlost, imali
tima su se obavestili i o raznovrsnom naoruàwu i drugoj vojvrede od minsko-eksplozivnih
pravi rat, dok oni samo simunoj opremi koja je kori{}ena.
sredstava na raznim delovima
liraju ratne igre.
Ve`bi su prisustvovali ministar odbrane Kraqevine
tela, ustrelne i prostrelne
Traumatolog potpukovnik GoNorve{ke, na~elnik G[ Norve{ke vojske, akreditovani vojni
rane, ali i povrede termi~kim
ran Milojkovi} imao je priliata{ei i brojni novinari.
dejstvom. Mi smo radili po
ku da na ve`bi uporedi na{e i
principima koje smo usvojili
norve{ke doktrinarne stavona kursu i {ematizovano smo
ve i principe za rad u poqproveravali vazdu{ne puteve,
skim uslovima i izvede zakqu~ak da me|u wima nema razlika.
disawe, cirkulaciju, stawe sveNivo i kvalitet pruàwa op{te
sti i obavqali kompletan premedicinske i stru~no-specijagled pacijenata. Kontrolori i
listi~ke pomo}i u norve{koj i
posmatra~i su bili veoma zasrpskoj vojsci je veoma sli~an,
dovoqni onim {to je demonsamo {to Norveàni na vi{im
strirao srpski hirur{ki tim, a
nivoima zdravstvene za{tite
~ast su nam svojom posetom ukakoriste civilne zdravstvene
zali na~elnik General{taba
institucije. Principi ratne
Norve{ke armije general Diehirur{ke doktrine su universen i na~elnik saniteta genezalni tvrdi potpukovnik Miral Rosen. Posetili su nas i
lojkovi}. Samo {to Norvenovinari, tako da smo se na{li
àni imaju sistem sanitetskog
i u reportaì na norve{koj naorganizovawa sa vi{e civilnih
cionalnoj televiziji i u wihostruktura, tako da nisu potpuno
vim novinama.
obu~eni za ratne uslove. Na{i
Prvi deo ve`be odràn je
hirurzi ne samo da prolaze
u bazi u Setermoenu, ali je onkroz sistem {kolovawa u kome
da stigla naredba o prebacivase velika pa`wa pridaje ratwu na sever. Kompletna bolniPotpukovnici
nim povredama, ve} imaju i znaca je za nekoliko sati razmonNeboj{a \eni} i Frank Berg
~ajna ratna iskustva. Ina~e,
tirana, stavqena na to~kove, a
razmewuju dràvne i vojne simbole
naj~e{}e ratne povrede su pozatim ponovo podignuta i sta-
21
SARADWA
vrede ekstremiteta (70 do 80 posto), dok se najve}a smrtnost beleì posle povreda grudnog ko{a, abdomena ili glave.
U~e{}e na{ih sanitetskih radnika na ve`bi u Norve{koj
deo je saradwe predvi|ene protokolom koji su potpisale ministarstva odbrane na{e zemqe i Kraqevine Norve{ke. Verovatno je trebalo da na ovaj na~in steknemo neophodne akreditive kaè zamenik upravnika Vojne bolnice u Ni{u potpukovnik
dr Neboj{a \eni} kako bismo zajedno sa norve{kim medicinskim timom u~estvovali u mirovnim operacijama. U ovom trenutku zajedni~ko u~e{}e moè se o~ekivati na prostoru AvganiMedicinsko zbriwavawe
rawenika sa te{kim
opekotinama
SRPSKA
HIRURGIJA U
NORVE[KIM
USLOVIMA
Na inicijativu Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke, Vojni sanitet te zemqe je, u okviru srpsko-norve{ke saradwe, organizovao dvonedeqni pro{ireni kurs hirurgije. U
grupi srpskih lekara koji su do{li u Norve{ku bilo je {est hirurga i 24 anesteziologa i specijalizovana medicinska tehni~ara. Ciq kursa je bio da se srpsko medicinsko osobqe pripremi za angaòvawe u okviru norve{kih sanitetskih jedinica
u me|unarodnim operacijama.
Ministarstvo odbrane Norve{ke i Vojni sanitet smatraju
da }e ova ve`ba oja~ati sanitetske kvalifikacije obe zemqe,
kao i sposobnosti wihovog sanitetskog osobqa da u~estvuju u me|unarodnim operacijama, naro~ito imaju}i u vidu ponudu Srbije
da na tom poqu bude izvor snaga za Norve{ku u okviru operacija
UN-a i Natoa, kaè major Tor Ole Vormdal, koji ve} dve godine
radi na saradwi srpskog i norve{kog saniteta kao projekt-koordinator u Vojnom sanitetu Norve{ke.
Od jedanaest stavki opisanih u Ugovoru o saradwi izme|u dve zemqe, aktivnosti vezane za angaòvawe srpskog medicinskog osobqa u ISAF bi}e prioritetne kao i donacija terenske bolnice nivoa 2, konfigurisane prema standardima UN i
Natoa i odràvawe ~etvoronedeqnog kursa za instruktore u
Srbiji u aprilu i maju. Ve} smo zapo~eli razmenu 12 srpskih i
norve{kih lekara, zakqu~uje major Vormdal.
RATNA UNIFORMA
Ve`ba na kojoj u~estvuju pripadnici iz vi{e oruànih
snaga pravo je mesto i za upore|ivawe naoruàwa i vojne
opreme. Medicinski radnici iz Vojske Srbije brzo su zakqu~ili da je wihova medicinska oprema dobra, ali i zastarela,
po{to Norveàni imaju medicinska sredstva novija od na{ih, dok [ve|ani raspolaù opremom koja predstavqa posledwu re~ tehnike.
Ipak, u jednom delu su i stare{ine i vojnici Natoa zavideli predstavnicima srpske vojske. Naime, srpski hirur{ki
tim nosio je ratnu uniformu sa vetrovkom, podode}om, ~izmama i drugim detaqima, koji su se pokazali kao odli~ni za zimske uslove na severu Norve{ke. Vi{e oficira iz zemaqa ~lanica Alijanse zanimalo se za uniformu Vojske Srbije, uz obavezna pitawa da li je re~ o standardnoj uniformi.
stana, gde Norveàni od 2003. imaju timove za rekonstrukciju i

nadzor nad lokalnom bolnicom i gde izvr{avaju zadatke sanitetske podr{ke nema~kog kontingenta, koji je sme{ten na severu Avganistana. Razgovora o tome je bilo, ali kona~na realizacija je
izvesna tek kada Skup{tina Republike Srbije odobri u~e{}e na{ih sanitetskih radnika u mirovnoj misiji. Za sada s ponosom
isti~emo da su predstavnici srpskog vojnog saniteta dostojno
predstavili na{u zemqu i vojsku na ve`bi Natoa, ali i da su uspostavili odli~ne odnose sa pripadnicima Norve{ke vojske.
Posle zavr{etka ve`be govori potpukovnik \eni}
osetili smo da su nas Norveàni prihvatili ne samo stru~no i
profesionalno ve} i qudski.
Rawenici (markiranti)
stizali su sa boji{ta i
dawu i no}u
Teì{te kursa bilo je na ratnoj hirurgiji, norve{kim sanitetskim procedurama le~ewa i norve{koj sanitetskoj etici i moralu. Osim toga, u~ilo se i o @enevskoj konvenciji i me|unarodnom humanitarnom pravu, a dotaknute su i teme kao {to je poznavawe opreme i materijala koji se koriste u me|unarodnim operacijama kao i sistem norve{kog saniteta (struktura, funkcija,
linija komande i raspodela odgovornosti).
Eirik Magnus Martinusen
(Preneto iz norve{kog vojnog lista FORSVARETS)
Zoran MILADINOVI]
22
15. april 2007.
S A R A D W A V M A I U N I V E R Z I T E TA O D B R A N E ^ E [ K E
DOGA\AJI
UKRATKO
SAJAM U NIRNBERGU
sali Nau~no-nastavnog ve}a 11. aprila odràna je konferencija za {tampu o temi Zajedni~ke doktorske stu
dije Univerziteta odbrane ê{ke i VMA,
na kojoj su govorili na~elnik VMA generalmajor prof. dr Miodrag Jevti}, prof. dr
Mirjana Vanovi}, na~elnik Sektora za
{kolovawe i nau~noistraìva~ki rad
VMA, brigadni general Rudolf Urban, rektor Univerziteta odbrane ê{ke i prof.
Ale{ Macela, direktor Centra za napredne studije Fakulteta vojne medicine tog
univerziteta.
Na konferenciji je saop{teno da je
postignut dogovor o saradwi te dve ustano-
ve, koja }e, kako je rekao general Jevti},

imati vi{estruki zna~aj. Ona otvara put
produbqavawu i razvoju postoje}ih nau~no-obrazovnih kapaciteta, podrazumeva
razmenu najkvalitetnijeg profesorskog kadra, a uslovi}e i napredak nau~nih i odbrambenih potencijala i biti validna
platforma za realizaciju evro-atlantskih
integracija.
Brigadni general Rudolf Urban smatra da su obrazovawe i nauka prave oblasti za uspostavqawe saradwe. Univerzitet
odbrane ê{ke okrenut je vojsci, a VMA
ima ono {to oni nemaju bolnicu, pa je dobra osnova za budu}u {iroku saradwu.
U Nirnbergu (Nema~ka) odràn je 34.

sajam lova~kog, sportskog i slu`benog
oru`ja, municije i opreme IWA 2007. godine. Na wemu preovladavaju oru`je i
oprema nameweni za civilnu upotrebu
(lov, sportsko streqa{tvo, kamping), ali u
posledwe vreme pojavquje se i oru`je i
oprema za slu`benu profesionalnu upotrebu.
Ovo je najve}i sajam te vrste u Evropi, na kome je ove godine bilo oko 1.000
izlaga~a iz vi{e od 50 zemaqa i vi{e od
30.000 posetilaca.
M. [.
U S AV R [ AVAW E O F I C I R A I P O D O F I C I R A
U organizaciji Uprave za {kolstvo
Ministarstva odbrane krajem marta odràn je stru~ni skup na temu Utvr|ivawe
ciqeva {kolovawa i usavr{avawa oficira i podoficira u skladu sa misijama i
zadacima Vojske.
Na skupu je bilo re~i o uskla|ivawu
nastavnih planova i programa za {kolovawe i usavr{avawe oficira i podoficira sa novim organizacionim re{ewima,
misijama i zadacima Vojske Srbije, daqoj

podr{ci teku}im i predstoje}im reformskim procesima u sistemu odbrane, uskla|ivawu sistema vojnog obrazovawa sa
obrazovnim sistemom Republike Srbije i
sa savremenim svetskim dostignu}ima, te o
stvarawu uslova za {to efikasnije obavqawe obaveza koje proisti~u iz ukqu~ewa u Program Partnerstvo za mir.
S. S.
DONACIJA FRANCUSKE VOJNOJ AKADEMIJI

U Vojnoj akademiji 4.
aprila potpisan je ugovor o
donaciji ra~unarske opreme,
kojom Francuska pomaè modernizaciju Kabineta za izu~avawe francuskog jezika.
Izaslanik
odbrane
Francuske potpukovnik Tijeri Navres, sa saradnicima,
posle sastanka sa dekanom
Vojne akademije pukovnikom
prof. dr Joòm Siva~ekom i
najodgovornijim stare{inama i profesorima, obi{ao je
Katedru stranih jezika, gde je imao priliku
da razgovara sa polaznicima i uveri se u
kvalitet nastave.
Francuska je u prethodnom periodu
ve} ulagala u opremawe kabineta stranih
jezika, dok bi ova donacija trebalo da omogu}i jo{ boqe uslove za savladavawe
osnovnih i naprednih kurseva koje Katedra
organizuje.
Iz na{e zemqe izlagala su preduze}a Zastava oru`je i Prvi partizan na

zajedni~kom {tandu.
S. O.
MOTIVACIJA ZA
[KOLOVAWE NA
VOJNOJ AKADEMIJI
U okviru projekta [kolovawe èna
na Vojnoj akademiji, Odeqewe za studije
odbrane Instituta za strategijska istraìvawa sprove{}e empirijsko istraìvawe o Stavovima i motivaciji za {kolovawe na Vojnoj akademiji.
Predvi|eno je da se istraìvawem
utvrde stepen obave{tenosti omladine
Srbije o Vojnoj akademiji, stavovi prema
novim modelima {kolovawa, percepcija
izazova, li~nih mogu}nosti i uspeha, ali i
o~ekivawa mladih od vojnoobrazovnih
ustanova i koliko je to u korelaciji sa porodi~nim, socioekonomskim i demografskim faktorima, te odre|enim li~nim
sklonostima i interesovawima.
Istraìvawe }e se obaviti na reprezentativnom uzorku u~enika sredwih
{kola u svih 25 okruga na teritoriji Republike Srbije (61 grad i 67 {kola), prvenstveno u gimnazijama i sredwim {kolama odgovaraju}eg profila.
S. S.
S. P.
23
ZA[TITA
MALOKALIBARSKO ORU@JE
I LAKO NAORU@AWE
Kada bi kojim slu~ajem

u Srbiji zaratile legalne
oruàne formacije (vojska
i policija), sa jedne strane,
a sa druge {to legalno,
{to nelegalno naoruàni
gra|ani, debqi kraj izvukli
bi oni iza kojih stoji
dràva, jer gra|ani poseduju
dvostruko vi{e oru`ja.
Naspram oko milion cevi
koje pripadaju oruànoj
snazi na{e zemqe, nalazi se
vi{e od dva miliona raznog
oru`ja u posedu gra|ana.
24
SKRIVENA
OPASNOST
vani~ni podaci MUP pokazuju da su lane gra|ani Srbije legalno posedovali
1.106.150 komada oru`ja, od ~ega je skoro polovina bilo lova~ko oru`je.
Do kraja februara ove godine ta brojka se uve}ala za 1.397 komada, koliko
je MUP izdao dozvola posle Uredbe Vlade od 18. januara, o legalizaciji
oru`ja koje je dozvoqeno da poseduju gra|ani.
BLIZU AMERI^KOG PROSEKA
Istovremeno, istraìvawe nevladine organizacije SAFEWORLD, ra|eno

2004. godine za Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i isto~noj
Evropi (SEESAC) pri Programu Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP), govori da u
Srbiji, na svakih 100 qudi ima 14,7 komada registrovanog oru`ja, po ~emu je na
prvom mestu na Balkanu.
U Bosni i Hercegovini je na 100 qudi registrovano 9,3 cevi, Hrvatskoj 8,4,
Makedoniji 7,7, u Bugarskoj 3,9 cevi, dok je Crna Gora najblià srpskom proseku
sa 13,2 cevi na 100 qudi.
Mada nema zvani~nih podataka o koli~ini nelegalnog oru`ja u Srbiji, procene istog istraìvawa govore da je bilo oko 944.000 komada kratkih i dugih cevi.
Doda li se broju legalnog i ilegalnog oru`ja kod gra|ana i 46.986 cevi u
posedu pravnih lica, ukqu~uju}i i firme za obezbe|ene (prema istraìvawu SAFEWORLD), ukupna koli~ina pi{toqa, revolvera, obi~nih, automatskih i lova~kih
pu{aka i sli~nog oru`ja u Srbiji dostiè brojku od skoro 2,1 milion!
Srbija zauzima i veoma visoko mesto u svetskim razmerama po broju legalnog oru`ja po doma}instvu i pribliìla se svetskom rekorderu SAD.
U Srbiji, u proseku, oru`je poseduje 42 odsto doma}instava, od 2,5 miliona,
koliko ih je bilo prema popisu iz 2002. godine, dok je u SAD svako drugo doma}instvo naoruàno (blizu 50 odsto). U naoko miroqubivoj [vajcarskoj ~ak 36 odsto
doma}instava ima oru`je, dok je u Britaniji, zbog strogih zakona, svega pet odsto
doma}instava legalno naoruàno.
15. april 2007.
Ogromna koli~ina oru`ja dovela je i do wegovog zna~ajnog

udela u kriminalnim radwama. U Srbiji je 2005. godine vatrenim
i eksplozivnim oru`jem po~iweno 1.295 krivi~nih dela 37 ubistava (oko polovine svih ubistava), 57 ubistava u poku{aju, 12 rawavawa i vi{e od 850 razbojni{tava.
Istovremeno 15 odsto samoubistava po~iweno je tim oru`jem, {to je relativno malo u pore|ewu sa SAD, gde je 54 procenata samoubica poseglo za vatrenim oru`jem.
Iako podaci o broju malokalibarskog i lakog oru`ja (SALW) u
posedu Vojske Srbije i policije nisu dostupni, procene organizacije SAFEWORLD govore da vojska ima oko 200.000 komada cevi (uz
589.016 komada u magacinima). Policija, @andarmerija i Carina
poseduju 53.100 komada. Ukoliko se toj brojci doda i 90.000 cevi
na zalihama, stiè se do brojke od oko 940.000 komada.
Da je re~ o najrasprostrawenijem i izuzetno efikasnom oru`ju pravom oru`ju za masovno uni{tewe pokazuju procene da u
svetu ima oko petsto miliona komada malokalibarskog i lakog
oru`ja, od koga svakog minuta neko pogine. Godi{we, u oruànim
sukobima od SALW strada 300.000 qudi i jo{ 200.000 u kriminalnim aktivnostima. Posledwih deset godina pro{log veka 90
odsto `rtava (tri miliona qudi) stradalo je upravo od SALW, a
dve tre}ine bili su civili.
NA KOSMETU NAJMAWE
REGISTROVANOG ORU@JA
Najmawe registrovanog malokalibarskog i lakog naoruàwa
u posedu gra|ana u regionu ima na Kosovu i Metohiji, u proseku
1,7 na sto stanovnika, odnosno ukupno 33,939 cevi, kako pokazuju
podaci organizacije SAFEWORLD od juna 2006. godine.
VI[ESTRUKI
NEGATIVNI
EFEKTI
[ef Centra za kontrolu lakog naoruàwa u
jugoisto~noj i isto~noj Evropi (SEESAC) Adrijan
Vilkinson, u intervjuu za magazin Odbrana
ocenio je da u Srbiji, u pore|ewu sa susednim
zemqama, veliku koli~inu oru`ja poseduju civili
i istovremeno izrazio sumwu u efikasnost
progla{ene amnestije
mnestije su sloène aktivnosti i zahtevaju vrlo pa`qivo planirawe i podsticaje, koje bi trebalo da podràvaju dobro
osmi{qene kampawe ja~awa svesti i informisawa javnosti,
smatra gospodin Vilkinson. Proglasiti amnestiju bez prethodnog rada na pripremi civilnog stanovni{tva ili razvijawa
podsticaja verovatno nema velikog efekta, a moglo bi ~ak i negativno uticati (u smislu razvijawa predrasuda) na budu}i rad u toj
oblasti. Kada je re~ o posledwoj dobrovoqnoj predaji oru`ja u
Srbiji, SEESAC nije konsultovan, ali je spreman da ubudu}e pruì
svu stru~nu i savetodavnu pomo}.
Koliko su srpski zakoni liberalni i da li omogu}avaju

laku nabavku oru`ja, odnosno, koliko su strogi prema
vlasnicima nelegalnog malokalibarskog i lakog oru`ja?
Te{ko je dati kratak odgovor na to pitawe, jer treba pruìti objektivne dokaze da bismo bili precizni. Nema sumwe da bi
zakon mogao da se poboq{a (kao i u mnogim drugim zemqama), ali
{to se ti~e Srbije postoji jo{ efikasna regulativa u smislu zako-
SEESAC
Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i
isto~noj Evropi (SEESAC) jeste zajedni~ki projekat Programa Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP) i Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope za kontrolu malokalibarskog i lakog naoruàwa (SALW) sa sedi{tem u Beogradu.
Pokriva Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru.
Centar pruà tehni~ku, logisti~ku i materijalnu pomo} zemqama regiona u oblasti zakonodavnih i normativnih pitawa, kontroli prometa, prikupqawa i uni{tavawa
vi{kova ili zaplewenog lakog naoruàwa. Jedan od zadataka Centra formiranog 2002. godine jeste i podizawe nivoa svesti gra|ana o opasnostima koje nose nelegalno posedovawe i promet malokalibarskog i lakog naoruàwa.
U SALW prema me|unarodnim standardima spada malokalibarsko i lako oru`je. Malokalibarsko je oru`je za
li~nu upotrebu, kao {to su pi{toqi, revolveri, pu{ke i
automatske pu{ke. Lako oru`je je oru`je koje koristi grupa
qudi, i u tu kategoriju spadaju te{ko automatsko oru`je, kalibra do 30 milimetara, prenosni raketni baca~i i laki
minobaca~i.
Legalna formacija, kao {to je Kosovska policijska slu`ba,
ima 6.954 cevi, od toga 6.846 pi{toqa glok 9h19 mm, dok su ostalo pu{ke, automati i automatske pu{ke (HK MP-5 i AK-47).
Kosovski za{titni korpus ima na raspolagawu 2.200 kratkih
i dugih cevi, ali je 1.800 komada u magacinima pod kqu~em Kfora.
Adrijan Vilkinson je magistar eksplozivne tehnike i

analize me|unarodnih sukoba. U
britanskoj armiji bio je 15 godine vi{i tehni~ar za municiju, a
operativno iskustvo u demontirawu eksplozivnih naprava stekao je u Severnoj Irskoj, na Foklandskim ostrvima, u Albaniji,
Bosni, na Zapadnoj obali i u Gazi na Bliskom istoku.
Nalazio se na visokim
funkcijama u me|unarodnim i
nevladinim organizacijama, a
stru~ne savete u oblasti uklawawa eksplozivnih sredstava pruào je Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta, UN, Evropskoj komisiji i nacionalnim
vladama.
Kao ekspert UNDP u~estvovao je u izradi Vodi~a za bezbedno i efikasno prikupqawe i uni{tavawe malokalibarskog i
lakog oru`ja. Na ~elu Centra za kontrolu lakog naoruàwa u
Beogradu je od 2003. godine.
na. Problem je, zapravo, u primeni. Iskustvo mora da pokaè kolike treba da budu minimalne kazne za nelegalno posedovawe
oru`ja, a ne neke teoretske maksimalne kazne. Sve dok ne dobijemo
pregled veli~ine kazni koju donose srpske sudije za nelegalno posedovawe oru`ja, ne moèmo dati pravi komentar o efikasnosti
primewivawa zakona.
Ipak, ~iwenica da, u pore|ewu sa zemqama u regionu, jo{
uvek veliki broj gra|ana poseduje nelegalno oru`je govori o tome
da bi se moglo i trebalo u~initi vi{e po tom pitawu. Ovo je, naravno, politi~ko pitawe za srpske vlasti. Jo{ jedna problemati~na oblast u Srbiji jeste regulisawe upotrebe oru`ja u privatnim
firmama za poslove obezbe|ewa. Sve druge zemqe u regionu usvo-
25
ZA[TITA
VESELI SVATOVI OBORILI AVION

U akcijama predaje nelegalnog oru`ja koje su organizovale
me|unarodne snage na Kosmetu u saradwi s UNDP od juna 1999. do
kraj septembra 2003. godine predato je 11.406 cevi i oko pet miliona komada municije.
U Albaniji, iz ~ijih je vojnih i policijskih magacina u vreme
raspada dràve 1997. godine, odneto oko 550.00 komada oru`ja i
900.000 miliona komada municije, u nelegalnom posedu ima jo{
oko 180.000 cevi. U Bugarskoj u ilegalnom posedu ima 160.000, a
u Crnoj Gori 64.500 cevi.
DOZVOLE ZA ORU@JE
Radi obezbe|ivawa {to ve}eg stepena li~ne i imovinske sigurnosti gra|ana, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva unutra{wih poslova, 18. januara 2007. usvojila Uredbu o izdavawu
oruànog lista, odnosno, odobrewa za dràwe oru`ja.
Uredbom je omogu}eno vlasnicima oru`ja koji nemaju oruàni
list da u narednih 30 dana podnesu zahtev da im se on izda, a da
pri tom ne moraju da dokazuju poreklo oru`ja. Vlasnici koji predaju oru`je ~ije je dràwe ili no{ewe zabraweno, ne}e odgovarati.
Na poziv se odazvalo 7.698 gra|ana koji su podneli zahtev za legalizaciju raznih vrsta oru`ja, ukqu~uju}i 1.381 pi{toq, 242 revolvera i oko 4.500 komada lova~kih pu{aka i karabina. Pozitivno je re{eno 1.397 zahteva.
Istovremeno, gra|ani su bez posledica predali 757 komada
oru`ja ~ije je posedovawe zakonom zabraweno ili im vi{e nije
potrebno, a i 11.566 komada municije.
Prema beogradskoj agenciji Fonet, oktobra 2003. godine, veseli svatovi su zdruènom paqbom oborili sportski avion. Pilot i putnik su ozbiqno povre|eni. Jednomotorni avion UTVA-75 leteo je iznad svatova u selu Ratina,
160 kilometara zapadno od Beograda.
Druga~ijeg raspoloèwa bio je me{tanin Sijeriwske
Bawe, koji je krajem januara ove godine lokalnog policajca
napao na staromodan na~in strelom! Na sre}u, policajac nije povre|en, a napada~ oru`jem sopstvene proizvodwe,
qut na ~uvare reda, dobio je 30 dana zatvora.
Prema Zakonu o oru`ju i municiji Republike Srbije
oru`ja sa tetivom (luk i strela, samostrel i pu{ka za podvodni ribolov) mogu se nabavqati samo uz odobrewe Ministarstva unutra{wih poslova.
MUP je lane zaplenio 36.175 komada raznog oru`ja,
delova oru`ja i municije, od ~ega 127 komada automatskog
oru`ja, 724 pi{toqa i revolvera, 191 komad lova~kog
oru`ja, 165 komada minsko-eksplozivnih sredstava.
Tokom prethodne amnestije, sprovedene u vreme operacije
Sabqa 2003. godine, gra|ani su predali oko 48.000 komada
oru`ja i minsko-eksplozivnih sredstava i vi{e od 2,3 miliona komada municije.
U okviru programa smawewa koli~ine SALW, u Srbiji je od
2003. godine uni{teno oko 88.000 komada zaplewenog oru`ja i
vojnog i policijskog oru`ja, koje je progla{eno za vi{ak.
Novica ANDRI]
jile su konkretne propise kojima se reguli{e to pitawe u slu~aju

privatnih firmi za poslove obezbe|ewa, u {ta spada posedovawe, no{ewe i skladi{tewe vatrenog oru`ja. Potrebno je hitno
usvojiti takve propise i u Srbiji.
[ta biste mogli da preporu~ite da bi se u Srbiji smawio broja malokalibarskog i lakog oru`ja?
Vlada Srbije trebalo bi da sara|uje sa {to vi{e zainteresovanih na razvoju i sprovo|ewu realisti~ne kampawe dobrovoqne predaje i prikupqawa oru`ja, koju treba da podràvaju odgovaraju}i podsticaji.
Podaci koji bi se mogli iskoristiti za kreirawe takve kampawe ve} postoje u Istraìvawu o malokalibarskom i lakom oru`ju Republike Srbije, koju je radila nevladina organizacija SAFEWORLD. Koli~ina lakog oru`ja u jednoj zemqi sloèno je pitawe.
Najboqi pristup je onaj koji }e se baviti i nabavkom oru`ja u zemqi, i potra`wom za tim oru`jem. Jedino ako se pozabavimo problemom u celini moèmo se nadati da }e to imati stvarnog efekta
na koli~inu lakog oru`ja u zemqi.
Zbog toga Program aktivnosti UN o pitawu nelegalnog
malokalibarskog i lakog oru`ja poziva zemqe da razviju
sveobuhvatne nacionalne strategije koje }e se baviti
problemima vezanim za nekontrolisano {irewe takvog
oru`ja.
Premda Nacrt nacionalne strategije o malokalibarskog i
lakog oru`ja postoji u Srbiji od 2005, Skup{tina ga nikada nije
formalno usvojila, zbog ~ega je wegovo sprovo|ewe moralo biti
odloèno.
Kakva su iskustva Centra za kontrolu lakog naoruàwa
u jugoisto~noj i isto~noj Evropi sa otkupom oru`ja od gra|anstva?
UN finansijski ne podràva programe otkupa od gra|anstva.
Iskustvo u drugim zemqama je pokazalo da to ne funkcioni{e sredworo~no ili dugoro~no gledano, a kratkoro~no moè dodatno podsta}i pove}awe koli~ine oru`ja, jer }e kriminalci ili nepo{teni
26
gra|ani poku{ati da izvuku finansijsku korist iz tog procesa. Postoje druge mogu}nosti podsticaja, koje su se pokazale uspe{nim.
Kakav je uticaj kompjuterskih igrica, naj~e{~e puca~kih, na decu i omladinu i razvijawe kulta oru`ja i wegove upotrebu?
Ovo je sloèno pitawe i dosta se istraùje {irom sveta.
Nema sumwe da takve igre uti~u na de~ake, ali stepen u kojem oni
postaju neosetqivi prema nasiqu, ili u kojem ih to podsti~e da nelegalno poseduju oru`je jo{ uvek je predmet èstoke rasprave.
Da li }e se i na koji na~in Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i isto~noj Evropi (SEESAC)ukqu~iti u sanaciju posledica eksplozije u vojnom skladi{tu
kod Para}ina. Da li planira neke preventivne akcije
kada je re~ o skladi{tima municije, da se sli~ni incidenti ne bi dogodili?
Centar za kontrolu lakog naoruàwa u jugoisto~noj i isto~noj Evropi predloìo je vi{e mera tehni~ke podr{ke Ministarstvu odbrane krajem 2006. godine. UNDP Srbija i Centar su tako|e zapo~eli aktivnosti nabavke odre|ene tehni~ke opreme, koja bi
se mogla upotrebiti u sprovo|ewu bezbednih, brzih i efikasnih
operacija uklawawa eksplozivnih naprava u zoni skladi{ta municije u Para}inu. Nabavka opreme, zajedno sa paketom materijala
za obuku, ubrzo }e biti okon~ana.
Na koji na~in promet i posedovawe nelegalnog malokalibarskog i lakog oru`ja (SALW) uti~e na bezbednost pojedinca ali i regiona u celini?
Promet nelegalnim oru`jem i velika koli~ina u posedu gra|ana Balkana deluju vi{estruko negativno, jer podsti~u kriminal,
stvaraju ose}aj nesigurnosti kod pojedinca, ali i podrivaju angaòvawe na spre~avawu konflikta i uspostavqawe mira. Sve to
direktno podriva vladavinu zakona i ugroàva qudska prava, pove}ava prag nasiqa i negovawe kulta oru`ja. Istovremeno rasplamsava tenzije u dru{tvu i negira mere izgra|ivawa poverewa i
sigurnosti. Ni{ta mawe nije zna~ajno {to direktno negativno uti~e na strana ulagawa i turizam.
15. april 2007.
Z AV E [ TAW E O R G A N A
DAR
@IVOTA
VREDAN
Srbija je u oblasti zave{tawa
organa pri samom dnu u Evropi.
Do sada je organe zave{talo oko
16.000 gra|ana. A da bi se
pove}ao broj kadaveri~nih
transplantacija potrebno je da
to urade dva do tri miliona
gra|ana. Jedan od osnovnih
razloga {to nismo ni blizu te
brojke jeste neobave{tenost
gra|ana. Svako od nas treba da
zna da je deset puta ve}a
verovatno}a da nam zatreba
organ nego da nam se desi
mo`dana smrt.
Iz godine u godinu u Srbiji ima sve vi{e bubre`nih bolesnika tako da brojka od oko pet stotina novih obolelih godi{we,
koji imaju potrebu za dijalizom ili transplantacijom, opravdava izjave stru~waka da moèmo govoriti o svojevrsnoj epidemiji. Trenutno se u na{oj zemqi na programu hemodijalize
nalazi oko 3.500 bolesnika, od kojih kod wih 2.500 postoji
potreba za transplantacijom bubrega. Na listi ~ekawa nalazi ih
se oko osam stotina. S obzirom na veliki broj novih bolesnika, u
ve}im gradovima centri za dijalizu rade u tri ili ~ak ~etiri smene, a neki bolesnici iz Beograda na dijalizu odlaze i u okolne mawe gradove. Od bolesnika koji su, stru~no re~eno, transplatibilni relativno mali broj wih, svega 20 do 30 posto, ima ìvog davaoca organa dok ih ve}ina ~eka kadaveri~ni bubreg. Re~ je o bubregu osobe koja je doìvela mo`danu smrt, a koja je za ìvota zave{tala organe ili je porodica umrlog nakon nastupawa mo`dane
smrti dala pristanak da se wegovi organi transplantiraju. I dok
bubre`ni bolesnici imaju alternativu u le~ewu, jer uz pomo} ve{ta~kog bubrega ìve slabijim kvalitetom ìvota vi{e decenija,
za bolesnike kojima je potrebna transplantacija jetre ili srca,
jedini na~in da ih dobiju jeste kadaveri~ni organ. Zbog wih, ali i
svih ostalih bolesnih i trenutno zdravih qudi u Srbiji, neophodno
je razviti program kadaveri~ne transplantacije. Da bi se to dogodilo, osim institucionalnih re{ewa, prvenstveno je potrebno
promeniti na~in razmi{qawa gra|ana koji nisu svesni da su ve}i
izgledi da im zatreba transplantirani organ nego da }e wihov organ trebati nekom drugom.
Krajem 2002. godine Vojnomedicinska akademija je uz odobrewe svih nadle`nih institucija pokrenula akciju zave{tawa organa
~iji je jedan od idejnih tvoraca bio pukovnik prof. dr Zoran Kova~evi}, na~elnik Klinike za nefrologiju VMA i jedan od na{ih sagovornika. Promociji su prisustvovali tada{wi ministar zdravqa Tomica
Milosavqevi} i na~elnik VMA Zoran
Stankovi} koji su me|u prvima zave{tali
organe, te sada{wi
na~elnik VMA, general-major prof. dr
Miodrag Jevti}. Jedan od ciqeva akcije, kako obja{wava
profesor Kova~evi}, bio je da se ubrza proces dono{ewa
modernog zakona o
transplantaciji solidnih organa koji
bi predstavqao osPukovnik prof. dr Zoran Kova~evi}
27
ZDRAVSTVO
PORA@AVAJU]A STATISTIKA
novu za formirawe Nacionalnog programa za transplantaciju organa.

Osim toga, èleli smo da putem medija obi~nom gra|aninu
pribliìmo problem bolesnih qudi i ukaèmo na humanost samog ~ina zave{tawa organa, jer je daleko neizvesnije ìveti u
zemqi koja nema nacionalni program za transplantaciju organa
nego u onoj koja ga ima. Taj program zna~io bi sigurniju budu}nost
za sve nas jer niko ne zna {ta ga ~eka. @eleli smo i da razbijemo sujeverje koje dosta uti~e na odluke na{ih gra|ana da ne doniraju organe. Pla{e se da }e, ukoliko sada zave{taju organe,
prizvati zlu sudbinu kaè profesor Kova~evi}.
Zbog ~ega je zna~ajno da zave{tamo organe?
Razvoj biomedicinskih nauka i unapre|ewe medicinske
tehnologije omogu}ili su odràvawe cirkulacije i funkcije pojedinih organa, uprkos nepovratno o{te}enoj mo`danoj funkciji. To je otvorilo put dobijawu organa od osoba sa mo`danom
smr}u, odnosno kadaveri~nim transplantacijama. Iz neznawa,
gra|ani ~esto mo`danu smrt vezuju za neku vrstu kome i zbog toga se javqa problem kada porodica treba da odlu~i o donaciji
organa stradalog srodnika. Dok je koma reverzibilno odnosno
povratno o{te}ewe mozga u kome se registruju wegove aktivnosti, kod mo`dane smrti nema aktivnosti mozga, drugim re~ima
nema povratka. Dakle, iz kome se ~ovek moè probuditi ali iz
mo`dane smrti ne. Mo`danu smrt progla{ava ekipa od trojice
STAV CRKVE
Sve organizovane svetske religije podràvaju donaciju
organa, smatraju}i je aktom plemenitosti i li~nim izborom.
Srpska pravoslavna crkva je pre dve godine na Saboru, koji
se tradicionalno odràva 14. maja, blagoslovila rad na
transplantaciji organa, kao {to su ga podràli i verski prvaci katoli~ke crkve, jevrejske i muslimanske zajednice.
lekara koji, zbog sukoba interesa, ne smeju biti ~lanovi tima

za eventualnu transplantaciju. Oni prave zapisnik i u istoriju o dijagnostici mo`dane smrti unose sve rezultate u~iwenih
analiza koje su neophodne kako bi se konstatovala mo`dana
smrt.
PRINCIP PRETPOSTAVQENOG
PRISTANKA
U Srbiji organe je zave{talo oko 16.000 qudi, {to je veoma
malo kada se zna da je za pove}awe broja kadaveri~nih transplantacija potrebno da to urade dva do tri miliona gra|ana. Vaè}im
zakonom utvr|eno je da bubreg moè da da samo blizak srodnik
bolesnika, a izuzetak su supru`nici koji pre transplantacije idu
na eti~ki komitet kako bi se izbegli brakovi iz interesa. I dok
se u razvijenim zemqama uradi svega deset do dvadeset posto takozvanih living transplantacija od ìvih srodnika, a ostatak
~ine kadaveri~ne, u na{oj zemqi situacija je obrnuta.
Osim toga {to je transplantacija najefikasniji vid le~ewa,
ona je i najisplativija. U prvoj godini le~ewe bolesnika sa presa|enim bubregom ko{ta od 16.000 do 20.000 evra, {to je daleko jeftinije nego u inostranstvu, a toliko novca godi{we potrebno je izdvojiti za samo jednog pacijenta na dijalizi. Me|utim, ve}
u drugoj godini cena tro{kova le~ewa takvih bolesnika padne za
50 posto od cene bolesnika koji su na hemodijalizi, da bi u petoj
28
Zbog nedostatka organa, transplantaciona medicina

postaje `rtva sopstvenog uspeha. U posledwih petnaest godina broj davalaca rastao je svega dva posto godi{we, dok broj
bolesnika na listama ~ekawa raste za oko 15 do 20 posto
godi{we. Podaci govore da oko 35 posto bolesnika sa lista
~ekawa u Evropi umire ~ekaju}i organ, 35 posto ostaje na listi ~ekawa, a samo 30 posto dobije novi organ.
godini cena bila samo 20 posto od cene le~ewa bolesnika na dijalizi. Dakle, ekonomske u{tede su ogromne za dràvu, a bolesnika kome je presa|en organ prati i kompletna psihofizi~ka
rehabilitacija tako da oni mogu da zasnuju porodicu, postaju radno sposobni...
Trenutno u na{oj zemqi postoje tri centra za transplantaciju bubrega: medicinski fakulteti u Beogradu i Novom Sadu i
Vojnomedicinska akademija. Dediwe je referentni centar za
transplantaciju srca, dok su VMA i KC Srbije referentni centri za transplantaciju jetre. Pre dve godine formirana je i Nacionalna komisija za transplantaciju organa ali na{ sagovornik smatra da to nije dovoqno i da je potrebno mnogo vi{e angaòvawa, pre svega Ministarstva zdravqa, ali i
nas samih jer je osnovni
problem u nedovoqnoj organizaciji.
Poenta je u usvajawu modernog zakona i
formirawu Nacionalne
agencije za transplantaciju organa koja bi uz pomo} neke marketin{ke ku}e, pre svega, aktivno
promovisala donorske
kartice i zna~aj zave{tawa organa. S druge strane, ako ne formiramo nacionalni program za
transplantaciju organa
mora}emo da otvaramo
nove centre za dijalizu
{to je mnogo skupqe kaè profesor Kova~evi}.
Vaè}im Zakonom o
zdravstvenoj za{titi regulisana su pitawa uzimawa i presa|ivawa organa na principu pretpostavqenog pristanka, {to
zna~i da ukoliko za ìvota pismeno niste bili izri~ito protiv davawa organa, po nastupawu mo`dane smrti va{i organi
mogu biti uzeti za transplantaciju. U praksi lekari prvo pitaju za dozvolu najbliè ~lanove porodice osobe koja je doìvela mo`danu smrt i
oni su, ~esto, protiv.
Me|utim, pukovnik
prof. dr Rajko Hrva~evi},
zamenik na~elnika VMA i
koordinator Centra za
15. april 2007.
U [PANIJI NAJVI[E DAVALACA

Prema podacima me|unarodne transplantacione
mreè Evrotransplant, koja organizuje razmenu organa za
presa|ivawe izme|u pojedinih nacionalnih centara za
transplantaciju, a ~iji je Srbija nekada bila ~lan, u Evropi najvi{e organa zave{taju qudi u [paniji, Austriji i
Belgiji, a najmawe u Gr~koj.
Na~elnik Klinike za nefrologiju profesor Zoran
Kova~evi} isti~e da bi jedno od boqih re{ewa za problem zave{tawa organa bilo da se prilikom izdavawa
novih li~nih karata gra|ani izjasne da li }e zave{tati
organe ili ne i da im odluka pi{e u li~noj karti.
transplantaciju solidnih organa VMA, smatra da nije problem
samo u zakonu. On kaè da novi zakon koji se o~ekuje treba da da
pozadinu za boqi kvalitet organizacije kadaveri~ne transplantacije u Srbiji. Tako|e, on isti~e da Austrija primewuje zakon koji na isti na~in reguli{e pitawe transplantacije (pretpostavqeni pristanak) kao i u na{oj zemqi, i da ona spada me|u evropske
zemqe sa najve}im brojem kadaveri~nih organa. Zbog toga profesor Hrva~evi} zakqu~uje da nama treba vi{e od zakona boqa
organizacija, promena
svesti i ozbiqna medijska kampawa, te da su
kvalitetni stru~ni timovi jedino {to imamo u
ovom trenutku.
MO@E LI SE
KUPITI ORGAN
Jedno od pitawa koje se name}e kada govorimo o transplantaciji
organa, svakako je i ono
o mogu}im malverzacijama, dobijawu organa
preko reda za novac. O
tome profesor Kova~evi} kaè:
Da bi jedan gra|anin drugom dao bubreg mora da postoji
wihova imunolo{ka podudarnost. Lista ~ekawa sa obra|enim bolesnicima nalazi se u Zavodu za transfuziologiju Srbije i kada imamo osobu koja je doìvela mo`danu smrt, a
koja je donor, prvo radimo analize wegovih
organa da se vidi da li
wihove funkcije zadovoqavaju kriterijume
potrebne za transplantaciju. Istovremeno,
wegova krv i par limfnih `lezda hitno se
{aqu Zavodu za transfuziologiju gde se radi imunolo{ki profil
ali i sve ostale neophodne analize. Tada se
ti podaci ubacuju u ra~unar koji izbacuje 30 do 50 bolesnika

koji su na listi ~ekawa, a imaju najbliì imunolo{ki profil.
Spisak se dostavqa centru gde }e se uraditi transplantacija i
tada se bolesnici koje je izbacio ra~unar pozivaju. Zbog razli~itih objektivnih okolnosti spisak se na kraju svede na ~etiri,
pet bolesnika. Me|u wima prednost imaju mladi qudi i oni kojima je ìvot ugroèn. Sve to radi tim od deset do petnaest qudi. Postavqaju se i pitawa da je mogu}e uraditi transplantaciju u privatnim ordinacijama. Ja odgovorno tvrdim, po{to se svi
koji radimo taj posao me|usobno vrlo dobro poznajemo, da za
sada u Srbiji nema zloupotrebe niti prodaje organa zakqu~uje profesor Kova~evi}.
NOVI @IVOT
Trideset petogodi{wu Irenu Ranisavqevi} iz Pe}inaca
sreli smo na Vojnomedicinskoj akademiji gde joj je pre sedam godina ura|ena transplantacija bubrega. Irena se razbolela u 22.
godini od lupusa, sistemskog oboqewa vezivnog tkiva koje joj je
najvi{e o{tetilo bubrege, a od 1999. godine bila je na dijalizi.
U to vreme nije bilo ìvota za mene. To {to nisam mogla da
jedem nije mi toliko te{ko padalo koliko to {to nisam smela da
pijem te~nost. Imala sam 45 kilograma i bila kao ìvi mrtvac,
kada bih podigla ruku ona je sama nekontrolisano padala. Iako
su mnogi mislili
da sam se predala, nisam smela to
da u~inim zbog deteta koje imam a
imala sam nadu i u
transplantaciju.
Onoga dana kada
su me pozvali,
oti{la sam sa pesmom na usnama
na transplantaciju. Niti u jednom
momentu nisam posumwala da ne}e
uspeti.
Tako je Irenin otac po drugi
put podario ìvot svojoj }erki
kada joj je dao buIrena Ranisavqevi}
breg. Uz veliki
oprez i disciplinovan ìvot prebrodila je prvu godinu sa novim bubregom, kada je najve}a {ansa za wegovo odbacivawe, posle ~ega je, kaè,
po~ela opu{tenije da ìvi.
Ovde pri~i o borbi za ìvot, qubavi, humanosti nije kraj.
Naime, dok je jo{ bila na dijalizi, Irenu su pozvali na kadaveri~nu transplantaciju i ona nije oti{la. Za{to?
Nisam oti{la zato {to sam znala da imam tatu koji }e
mi dati bubreg, iako je tada jo{ mnogo faktora moglo da uti~e
na to da na kraju ne moè da se uradi transplantacija, ali o
tome nisam razmi{qala. Pomislila sam samo na sve one bolesne qude koji nemaju tatu koji bi im dao bubreg.
Oni koji nameravaju da zave{taju organe, dovoqno je da se
jave na telefon Vojnomedicinske akademije: 011/ 367-0784 i
ostave adresu na koju }e im za nekoliko dana sti}i formular
koji treba da popune, potpi{u i po{aqu nazad na VMA. Za dva
do tri dana sti}i }e im donorska kartica.
Donori ne mogu da budu osobe koje su te{ki bolesnici, dijabeti~ari, maligni, psihijatrijski pacijenti, narkomani i svi
oni koji imaju te{ka o{te}ewa organa. Pri izdavawu kartice
ne rade se nikakve analize jer se kvalitet organa ispituje tek
kad osoba, eventualno, dospe u stawe mo`dane smrti.
Sawa SAVI]
29
DOGA\AJI
UKRATKO
URUÊNI NOVI ECDL SERTIFIKATI

osle februarskog i
martovskog testirawa
za dobijawe Evropske
dozvole za kori{}ewe ra~unara (ECDL), 11. aprila
u kabinetu Test centra u
Vojnoj akademiji sve~ano
su dodeqeni sertifikati
o poloènim ECDL ispitima pripadnicima Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije.
Skupu su prisustvovali dràvni sekretar Qubisav Todorovi}, na~elnik
Uprave za kadrove gene- Za samo pola godine me|unarodno priznate sertifikate
ral-major Slobodan Tadi}, o poloènom ECDL testu dobilo je 498 pripadnika MO i G[
na~elnik VA general-major
Na sve~anosti su uru~ene i licence
Vidosav Kova~evi} i izaslanik odbrane Ve- novoovla{}enim testerima, a posebne zalike Britanije u na{oj zemqi pukovnik Sajhvalnice MO, {to je ovaj internacionalni
mon Vandelur.
Tom prilikom je koordinator Mini- program zaìveo i u vojnoj sredini, dobili
starstva odbrane za ECDL potpukovnik su Sajmon Vandelur i Sa{a Jankovi} iz Mi@ikica Milinkovi} rekao da je pro{le go- sije Oebsa u Srbiji.
Kako je najavqeno, ovih dana bi}e
dine ove testove uspe{no poloìlo 202, a
otvoren
i ECDL Test centar u Ni{u na ~ijem
u prva tri meseca ove godine jo{ 298 profesionalnih pripadnika MO i G[, {to ~elu }e biti pukovnik Neboj{a \or|evi}.
predstavqa odli~an po~etak.
D. MARINOVI]
MEDICINSKA OPREMA
NA POKLON
POMEN HEROJIMA
SA MAQENA
U organizaciji Komande 126. brigade VOJIN, 5. aprila poloèni su venci
na spomen-obele`je na planini Maqen i
obeleèna godi{wica pogibije potporu~nika @eqka Savi~i}a, iz zlatiborskog
sela Alin potok, i Sini{e Radi}a iz
Knina, koji su u vreme agresije Natoa na
na{u zemqu 1999. godine izvr{avali
svoje profesionalne zadatke.
D. S.
vr{eni su radovi na obnovi Spomen-kosturnice stradalih pripadnika Prve srpske dobrovoqa~ke divizije u ~uvenoj bici za Dobruxu
1916. godine. Spomenik je sagra|en
1926. u obliku piramide od ven~a~kog mermera.
Projekat za izvo|ewe restauratorsko-konzervatorskih radova
realizovala je ekipa stru~waka Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture Beograd, a posebnu
zaslugu u wegovom uspe{nom okon~awu pripada i osobqu Ambasade
Republike Srbije u Rumuniji.
Zavr{etkom obimnih radova u
Me|ediji zaokruèn je ~itav niz velikih zahvata na za{titi nacionalne kulturne ba{tine iz ratnih perioda koja se nalazi na tlu Rumunije. Za{ti}ena je parcela u okviru
gradskog grobqa u Temi{varu na kojoj po~ivaju jugoslovenski piloti
stradali tokom Aprilskog rata
1941. i Spomen-kosturnica pripadnika Srpske vojske stradalih u internaciji
u logoru u Aradu tokom Prvog svetskog rata.
Obnovqena je i rodna ku}a Dositeja Obradovi}a u âkovu.
Spomen-kosturnica stradalim
pripadnicima Prve srpske dobrovoqa~ke
divizije u bici za Dobruxu 1916.
OBUKA PRIPADNIKA
KRIMINALISTI^KO-ISTRA@NE GRUPE VS
30
U okviru Dana se}awa na `rtve bombardovawa Beograda, u glavnom gradu su 6.

aprila poloèni venci na spomenik pilotima stradalim u odbrani Beograda u [estoaprilskom ratu 1941. godine. Tim ~inom odràva se se}awe na 135 vazduhoplovaca koji
su poginuli u avionima nastoje}i da se odupru nadmo}noj nema~koj avijaciji. Wihovo uzletawe bila je hrabrost koju u to vreme nisu
pokazali ni piloti iz zemaqa sa mnogo razvijenijim vazduhoplovstvom od na{eg.
Vence su poloìli predstavnici Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike, Grada Beograda, Vojske i udruèwa gra|ana.
S. \.
OBNOVA SPOMENIKA
SRPSKIM RATNICIMA U RUMUNIJI
Protokol o donaciji izme|u Ministarstva odbrane Srbije i Ministarstva

odbrane Norve{ke potpisali su, 30.
marta, zastupnik na~elnika Uprave za
zdravstvo pukovnik Jovan Maksi} i izaslanik odbrane Kraqevine Norve{ke u
na{oj zemqi potpukovnik Terje Haverstad.
Predmet donacije su medicinska nastavna oprema, kompjuterska i kancelarijska oprema, potro{ni materijal za
potrebe obuke, materijal za nastavni
kurs i promotivni materijal, u ukupnoj
vrednosti od 95.776 evra.
S. S.
U Novom Sadu, u organizaciji Kriminalisti~ko-istra`ne grupe Vojske Srbije, za wene pripadnike organizovana
je stru~no-specijalisti~ka obuka, kojom
su rukovodili pukovnik Vladislav Prùq
i potpukovnik Sa{a Stojanovi}. Tokom
obuke bilo je re~i i o na~inima sticawa
saznawa o postojawu krivi~nog dela, inicijalnim metodama wegovog otkrivawa,
planirawu i izve{tavawu o kriminalnim
aktivnostima u VS i MO.
U obuci je u~estvovao i Zoran Pavlovi}, okru`ni javni tuìlac Okru`nog
suda u Novom Sadu.
B. M. P.
SE]AWE NA @RTVE
[ESTOAPRILSKOG RATA
rema informaciji Sektora za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva

rada, zapo{qavawa i socijalne politike Vlade Srbije, u Me|ediji u Rumuniji za-
D. RISTI]
15. april 2007.
S p e c i j a l n i
p r i l o g
ARSENAL 4
MINOBACA^ 120 mm M95
OJAÂWE
MO]I
PE[ADIJE
B R I TA N S K I T E N K
CHALLENGER
VEÎTI
IZAZIVA^
DESANTNI BROD KLASE

SAN ANTONIO
MOBILNA
KASARNA
31
M I N O B A C A ^
1 2 0
M I L I
VATRENA MO]
PE[ADIJE
SADR@AJ
Minobaca~ 120 milimetara M95
VATRENA MO]
PE[ADIJE
32
Urbani borbeni sistem
RATOVI ÊTVRTE
GENERACIJE
34
Pi{toq HS 2000
ZA SVE VRSTE
MUNICIJE
40
Britanski tenk Challenger
VEÎTI IZAZIVA^
42
Mlazni {kolski avion M-311
MALA LETELICA
ZA VELIKI PROFIT
46
Desantni brod klase San Antonio
MOBILNA KASARNA
50
Vojni sateliti
KOSMI^KI RATNICI
Urednik priloga
Mira [VEDI]
52
Dejstvo tog savremenog

oru|a do izraàja
dolazi naro~ito na
ispresecanom i
planinskom zemqi{tu.
Delotvoran je pri
otvarawu prolaza
kroz ì~ane prepreke
i minska poqa, ru{ewu
fortifikacijskih
objekata, uklawawu
zemqanih pokrivki
na te{kim bunkerima i
uni{tavawu elemenata
infrastrukture.
Prilikom upotrebe
aktivno-reaktivnih mina
ostvaruje se domet od
~ak 13,5 kilometara.
Uvo|ewem tog sredstva
u naoruàwe Vojske
Srbije znatno }e se
pove}ati borbene
mogu}nosti i vatrena
mo} pe{adijskih
jedinica.
inobaca~i su prvi put upotrebqeni

po~etkom pro{log veka u rusko-japanskom ratu (19041905), za vreme opsade Port Artura. Odumirawem merzera, ~ije je zadatke znatno uspe{nije
izvr{avala borbena avijacija, u borbenom poretku trasira se mesto minobaca~ima. Oni su preuzimali zadatke podr{ke na malim daqinama, koje artiqerijska oru|a nisu mogla da izvr{avaju bez
opasnosti za sopstvene jedinice. Krajem
Prvog svetskog rata minobaca~i su ~inili 30 odsto artiqerijskih oru|a, a pravu
afirmaciju doìvqavaju za vreme Drugog
svetskog rata, kada je u SSSR, na primer,
proizvedeno oko 347.000 primeraka te
vrste oru|a.
RAZVOJ ORU\A
Posebna pa`wa razvoju minobaca~a
posve}ena je od 1960. do 1975. godine. U
operativnoj upotrebi dana{wih vojski nalaze se minobaca~i kalibra od 51 mm do
240 mm, a najmasovnije se koriste kalibri 81 mm i 120 mm. Na{ novi doma}i
minobaca~ pove}anog dometa, kalibra
120 mm, koji nosi oznaku M95, po svim
takti~ko-tehni~kim odlikama zauzima mesto uz bok najboqih oru|a te vrste.
Stru~waci Sektora za klasi~no
naoruàwe Vojnotehni~kog instituta, devedesetih godina minulog veka, zapo~eli
su projekat izrade vu~nog minobaca~a
15. april 2007.
M E T A R A
M 9 5
Osnovne TT karakteristike nekih vu~nih minobaca~a 120 mm velikog dometa u svetu
120 mm, pove}anog dometa, sa oznakom

M95. To je oru|e nameweno za dejstvo po
ìvoj sili i za uni{tewe vatrenih ta~aka. Wegova mo} naro~ito dolazi do izraàja na ispresecanom i planinskom
zemqi{tu. Delotvoran je pri otvarawu
prolaza kroz ì~ane prepreke i minska
poqa, ru{ewu fortifikacijskih objekata, uklawawu zemqanih pokrivki na te{kim bunkerima i uni{tavawu elemenata infrastrukture (cevovodi, rezervoari, telefonski i elektro kablovi, itd.).
Ubacna putawa mine i mala povr{ina
koju minobaca~ zauzima na vatrenom poloàju dozvoqavaju da se on smesti u duboke zaklone, u kojima ga protivnik ne
moè lako otkriti, niti uni{titi.
Logika konstrukcije novog minobaca~a zasniva se na minobaca~ima 120
mm M74 i 120 mm M75, te }emo ovde ista}i samo bitne razlike.
Minobaca~ki sistem 120 mm M95
sastoji se od oru|a, mine i RAP-a (rezervni delovi, alat i pribor). Glavni sklopovi oru|a su sklop cevi, dvono`ni lafet,
podloga, ni{anske sprave i podvozak.
Cev je glatka i izra|ena od visokokvalitetnog legiranog ~elika, pri ~emu
se ostvaruje maksimalni radni pritisak
od 1.500 bara (kod ranijih re{ewa 980
bara). U odnosu na prethodna re{ewa,
cev je duà za oko 300 mm. Na ustima cevi je predvi|en difuzor koji treba da
smawi pritisak barutnih gasova i na taj

na~in za{titi poslugu od {tetnog dejstva
natpritiska oko oru|a. Prilikom izbora materijala za cev imala se u vidu
te`wa da se unifikuju cevi artiqerijskih oru|a i minobaca~a.
BOQA NI[ANSKA
SPRAVA
Dvono`ni lafet je robusnije konstrukcije, a podloga je ve}ih dimenzija i
pove}ane mehani~ke otpornosti u odnosu
na minobaca~ M75. Konstruktori su predvideli i zamenu ni{anske sprave NSB-4B,
novom, koja je dobila oznaku NSB-5A.
Za sistem je projektovano i savremeno balisti~ko re{ewe koje podrazumeva novu organizaciju barutnog puwewa (b/p). U prvoj fazi
ispitivawa i verifikacije sistema kori{}eni su dvobazni
NGB baruti (balistiti). U narednoj
fazi je predvi|ena
upotreba novoproizvedenih termostabilnih EI baruta,
~ije su karakteristi-
TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE MINE

120 MM M95
Mina koju je razvio VTI je savremenog dizajna i dobro aerodinami~ki optimizovana, a moè posti}i domet od 9,4 km. U odnosu na druge mine kalibra 120 mm, kod kojih se ko{uqica izra|uje
kovawem, ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem, ~ime se mnogostruko pove}ava efikasnost na ciqu. Masa mine je 15,6 kg, duìna 785 mm, ko{uqica ima masu 11,55 kg, a eksplozivno puwewe
2,45 kg. Eksplozivno puwewe predstavqa me{avinu trotila
(TNT) i heksogena (RDX). Ova, novoprojektovana klasi~na mina M95, ima ve}u efikasnost od postoje}e lake trenutno-fugasne mine 120 mm M62P3, koju koriste minobaca~i 120 mm
M74 i M75. Minobaca~ M95 moè da koristiti i aktivnoreaktivne mine sa kojima se ostvaruje domet od 13,5 km.
33
U R B A N I
B O
RATOVI
GENERA
ke u mawoj meri osetqive na dejstvo klimatskih uslova. Optimizacija barutnog

puwewa je ura|ena na osnovu konstrukcionog zahteva u pogledu radnog pritiska
(mawe ili jednako sa 1.500 bara) i na
osnovu zahtevane po~etne brzine mine
120 mm M95. Novo barutno puwewe
obezbe|uje minimalno rasturawe po~etne brzine i dobro preklapawe padnih
ta~aka mine na svim dometima.
Minobaca~ moè koristiti sve mine
120 mm inostranog i doma}eg porekla,
ali dajemo prednost novoj mini 120 mm
M95, koju su razvili "municija{i Vojnotehni~kog instituta. Mina je savremenog
dizajna i dobro aerodinami~ki optimizovana, te se moè posti}i domet od 9,4 km.
U odnosu na druge mine kalibra 120 mm,
kod kojih se ko{uqica izra|uje kovawem,
ko{uqica mine M95 se izra|uje livewem,
~ime se mnogostruko pove}ava efikasnost
na ciqu. Eksplozivno puwewe predstavqa
me{avinu trotila (TNT) i heksogena (RDX).
Ova, novoprojektovana klasi~na mina
M95, ima ve}u efikasnost od postoje}e lake trenutno-fugasne mine 120 mm M62P3
koja se koristi kod minobaca~a 120 mm
M74 i M75. Minobaca~ moè da koristi i
aktivno-reaktivne mine sa kojima se
ostvaruje domet od 13,5 kilometara.
ISPIT U NIKINCIMA
S obzirom na znatan stepen unifikacije delova minobaca~a 120 mm M95 i
M75, koristi}e se postoje}a organizacija i
kadrovi sistema tehni~ke podr{ke. Nije potrebno osvajawe specijalnih postupaka za
odràvawe i remont sredstava, {to je, zacelo, vrlo va`no sa ekonomskog aspekta.
Sektor za klasi~no naoruàwe je jo{

1995. godine izradio Program realizaci-
34
DU@INA CEVI
Cev je glatka i izra|ena od visokokvalitetnog legiranog ~elika,
pri ~emu se ostvaruje maksimalni
radni pritisak od 1.500 bara (kod
ranijih re{ewa 980 bara). U odnosu
na prethodna re{ewa, cev je duà za
oko 300 mm. Na ustima cevi je predvi|en difuzor koji treba da smawi
pritisak barutnih gasova i na taj na~in za{titi poslugu od {tetnog dejstva natpritiska oko oru|a. Prilikom izbora materijala za cev imala
se u vidu te`wa da se unifikuju cevi
artiqerijskih oru|a i minobaca~a.
je razvoja, koji je tada{wi Vojni savet KoV

odobrio. Program realizacije razvoja
podrazumevao je razvoj minobaca~a 120
mm M95 uz izradu i ispitivawe jednog prototipa, izradu i ispitivawe prototipske
partije od ~etiri oru|a i izradu tehni~ke
dokumentacije za nultu seriju. Kao nosilac
razvoja odre|en je Vojnotehni~ki institut
iz Beograda, a za nosmioca proizvodwe HK
Prva petoletka iz Trstenika.
Kada je prototip oru|a uspe{no ispitan na poligonu Nikinci, pre{lo se na
drugu fazu izradu i ispitivawe prototipske partije. Uvo|ewem tog sredstva u
naoruàwe Vojske Srbije znatno }e se pove}ati borbene mogu}nosti i vatrena mo}
pe{adijskih jedinica.
U Vojnotehni~kom institutu uveliko se
razmatra i koncept samohodnog minobaca~a sa otvorenom i kupolnom ugradwom, ali
o tome drugom prilikom.
Igor MIHAJLOVI]
Urbani borbeni sistem

(Urban Warfighter System)
je revolucionarni
sistem ~oveka ma{ine
koji bi objediwavao
borbene i komandne
funkcije, upravqawe
vatrom na boji{tu,
izvi|a~ku, obave{tajnu
delatnost i vezu C4I2SR,
a posedovao bi veliku
ubojitost, pokretqivost,
sposobnost
preìvqavawa i
neprekidnu podr{ku
susednih sli~nih
sistema. Danas je Irak
najve}i poligon za
proveravawe tog
koncepcta i ratne
tehnike.
apadnoevropska i ameri~ka vojna teorija iznedrili su novu terminologiju

za donedavno poznato ratovawe u urbanizovanim sredinama po wima to
su ratovi ~etvrte generacije. Me|utim,
vojna tehnika, oprema i naoruàwe i
daqe se nazivaju pojmovima kao {to su Urbani borbeni sistem 2025, takti~ko lasersko oru`ja za urbano dejstvo, naoruàni robot SWORDS (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection System),
izvi|a~ke i naoruàne bespilotne letilice za borbu u gusto naseqenim podru~jima i velikim gradovima. To je samo deo
projekata koji se ostvaruju po studijama u
kojima su predstavqene vizije i koncepcije o eventualnom ratovawu u budu}nosti,
na podru~jima milionskih gradova i {irokih naseqenih prostranstava.
Buxeti za realizaciju takvih projekata su veliki i na wihovu realizaciju tro{e
se milijarde dolara. Zelene nov~anice bi}e utro{ene i za zavr{etak simulatora za
15. april 2007.
R B E N I
S I S T E M
I ÊTVRTE
ACIJE
Ameri~ku zdruènu vazduhoplovnu komandu
po projektu Gradsko re{ewe 2015 (Urban Resolve 2015), ali i za usavr{avawe oru`ja
nazvanog Metalna oluja za gradsko okruèwe (Metal Storm Weapons for Urban Environments). Razvijaju se i borbeni nanosistemi,
a razra|uju se i ideje i eksperimenti{e sa
kori{tewem elektromagnetskog, mikrotalasnog, svetlosnog i zvu~nog oru`ja u urbanim
borbama.
Ve} postoje i jedinice sposobne za
borbena dejstva u gusto naseqenim gradskim
sredinama (Urban-capable battalion). U takvim
projektima snajperi, automati, ru~ne bombe
i ostalo poznato pe{adijsko oru`je dobija
nove elektronske i digitalizovane dodatke
koji omogu}uju efikasniju i precizniju primenu. Mewaju se i karakteristike za{titnih
prsluka, {lemova i drugih delova vojni~ke
opreme sa poboq{anim kvalitetom za{tite. Najavquje se da }e vojni~ki sistemi izme|u 2007. i 2012. godine pretrpeti velike
promene i biti znatno prilago|eni za urbano ratovawe. Ne zapostavqaju se primena
hemijskog oru`ja u urbanim borbama i za{tita od primene takvog oru`ja iz ruku protivnika. Ve} postoje brojne neubojite tehnologije i naoruàwa za masovno onesposobqavawe protivni~ke sile. I, kako re~e
brigadni general Justin Kelly, komandant razvojnog centra za kopneno ratovawe australijskih odbrambenih snaga, nije daleko vreme kada }e ratovati roboti da se ne bi ugroàvali ìvoti sopstvenih vojnika.
RAZORI I UNI[TI
Odgovori na mnogobrojna savremena
pitawa urbanog ratovawa, o na~inima
vo|ewa, a i sredstvima za dejstvo vojnika i
jedinica u gradskim sredinama dati su u
projektima i studijama u brojnih armijama
{irom sveta. Ova pitawe svakim danom dobija nove dimenzije. Razmatra se, ne samo
da li urbana dejstva spadaju u domen asimetri~nog ratovawa, ve} i da li je mogu}e izdvojiti doktrinu urbanog ratovawa od ostalih i pitawe sagledavati selektivno. U
praksi se problemi sagledavaju multidisciplinarno i na pomolu su brojna re{ewa.
Urbano ratovawe je za velike vojskovo|e odvajkada bilo problemati~no iz broj-
Pu{ka sa dodacima za urbana dejstva

nih razloga. U vreme pre na{e ere vojskovo|e su naj~e{}e opsedale gradove, iznurivale ih i iscrpqivale gla|u i è|u dok se
ne bi predali. Razlog je bio jednostavan
klasi~no oru`je za borbu na bojnom poqu
nije bilo prikladno za osvajawe gradova, a
jo{ mawe za uli~ne borbe. Potom su se pojavili katapulti za ru{ewe zidova bastiona, ovnovi za razbijawe vrata, strele sa kukama kojima su izbacivane pletene stepenice... Iz istorije je poznato da su vojskovo|e
nastavqale napredovawe, ali su ostavqali
delove snaga da opsedaju gradove koji se nisu predavali do wihovog kona~nog pada.
Savremeni ratovi, ako ih posmatramo od Napoleonovog pohoda na Rusiju, a posebno Prvi i Drugi svetski, obilovali su
poku{ajima osvajawa velikih gradova. Bilo je i uspe{nih ali i neuspe{nih operaci-
ja. A osnovno geslo borbi bilo je razori i

uni{ti. Osim primene masovne vojne sile,
kori{}ewa standardnog pe{adijskog
naoruàwa i artiqerije, nije bilo bitnih
pomaka u razmi{qawima kako voditi urbano ratovawe.
Staqingradska bitka je bila glavna
prekretnica u Drugom svetskom ratu, i
smatra se najkrvavijom u qudskoj istoriji.
Borba za taj grad vodila se avijacijom, artiqerijom, tenkovima i pe{adijom. Bitke u
gradu bile su èstoke i o~ajni~ke, besnele
su za svaku ulicu, fabriku, ku}u, podrum i
stepeni{te. Nemci su ovo nevi|eno gradsko ratovawe nazvali pacovski rat (Rattenkrieg). Tu su branioci prvi put u istoriji ratovawa primenili taktiku po kojoj se
dominantni objekat okruè minskim poqima, postave mitraqeska gnezda na prozo-
35
rima i probiju zidovi u podrumu radi boqe komunikacije. A veliki doprinos dali
su i ruski snajperisti.
Prvi i Drugi svetski rat doneli su nove strategije, taktike i oru`ja. Pojava tenkova na boji{tu i wihova uloga u brzim
operacijama bila je od presudne va`nosti
u mnogim bitkama. Me|utim, pokazalo se da
tenkovi i oklopni transporteri nisu pogodni za urbano ratovawe. Avijacija je naj~e{}e kori{}ena za razarawe gradova, a
najdrasti~niji primer upotrebe strategijske avijacije u uni{tavawu gradova bili su
bacawe atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki na kraju Drugog svetskog rata.
Iskustva iz urbanog ratovawu nakon
Drugog svetskog rata ukazuju da ni tu nije
bilo pomaka u kori{}ewu specijalnog
oru`ja za ratovawe u velikim gradskim
sredinama. Vijetnamski rat osta}e zapam}en po tome {to je uveo helikopter u vojne
operacije, ali i po kori{}ewu geofonskih
sistema, tzv. Maknamarine ograde. Re~ je o
elektronskoj barijeri izme|u Ju`nog i Severnog Vijetnama, koja je geofonskim i drugim sistemima registrovala kretawe u
blizini. Reakcija je bila otvarawe artiqerijske vatre na mesto gde su registrovani seizmi~ki pokreti.
Vukovar, Sarajevo i Grozni pokazali
su da nepravilna upotreba tenkova i artiqerije, bez odgovaraju}e pe{adijske taktike, ne daju dobre rezultate. A zna~ajnije
promene u primeni novog oru`ja i sredstava za urbano ratovawe ose}aju se tek u
ameri~kom angaòvawu u Iraku od 2003.
PRIMENA VISOKE
TEHNOLOGIJE
Iskustva u primeni savremene vojne
tehnike i naoruàwa, iz prethodnih gradskih bitaka, po~ela su da se analiziraju sa
drugih aspekata. Nisu samo bitni naoru-
Balon za navo|ewe lasera

za ratovawe u gradskim uslovima
àwe i municija, ve} i drugi ~inioci koji

uti~u na kvalitet i efekte urbane borbe.
Naime, zapadni vojni teoreti~ari i analiti~ari R. D. Eisler, A. K. Chatterjee, D. Vaske,
G. H. Burghart simulirali su, pa analizirali, efekte primene razli~itih vrsta
naoruàwa u urbanom okruèwu. Upotrebqen je klasi~ni MOUT scenario (Military
operations on urban terrain Vojne operacije
na urbanizovanoj povr{ini) u ~i{}ewu
gradske povr{ine od pobuwenika. Da bi
sagledali efekte oru`ja za precizno dejstvo, analizirali su efekte dejstva pe{adijske, raketne i artiqerijske municije na
objekte i qude.
Eksperimenti sa proverom balisti~kih rezultata izvo|eni su u simuliranom
okruèwu u interaktivnoj razmeni vatre iz
pe{adijskog naoruàwa, ru~nih raketnih
sistema i drugih eksplozivnih tela koja se
koriste u takvim dejstvima. Analizirane su
posledice koje nastaju usled rasprskavawa
stakla, delova par~adi razorenih zidova i

{rapnela, zatim posledice vazdu{nih udara i drugih efekata na okruèwe i qude u
wemu. Takva istraìvawa i eksperimenti
mogu doprineti unapre|ewu preciznosti
oruànih sistema, primeni mina i bombi
koje }e uni{titi protivnika, izazvati mawe
negativnih posledica na civilno stanovni{tvo, a ne}e umawiti borbenu efikasnost
urbanog borca. Isto tako su zna~ajna za izradu opreme, ode}e i delova za li~nu za{titu.
Ostala istraìvawa o primeni artiqerije, posebno raketnih sistema, zatim
tenkova, samohodnih vozila i avijacije u
urbanim dejstvima nisu javno dostupna i ne
publikuju se ~esto. Naravno, potpuno je jasno zbog ~ega ta oru`ja izazivaju najve}a
razarawa i pogubna su po civile u gradovima, koji ina~e ne bi smeli biti meta vojnog napada. Ipak, iz podataka o novim
oru`jima, sistemima za podr{ku u urbanim
ISKUSTVA IZ 1999.
U ameri~kom dokumentu Doktrina
za zdruène urbane operacije (Joint Publication 3-06 Doctrine for Joint Urban
Operations) iz 2002. godine, kad se govori o dejstvu snaga Natoa po prostorima biv{e Jugoslavije, posebno se
analiziraju dejstva avijacije po gradskim mostovima i drugim vitalnim gradskim sistemima. Ciq moè biti svaki
infrastrukturni gradski sistem koji
sluì u odbrambene svrhe sistemi za
komunikacije i informacije, saobra}ajna infrastruktura, energetska
postrojewa, privredni, odnosno poslovni, a i administrativni objekti.
Savremeni operativni centar
15. april 2007.
operacijama, te iz povremenih izve{taja o

ve`bama jedinica, mogu se izvu}i mnogi zakqu~ci o kretawima savremene vojne teorije o primeni adekvatnih borbenih oru`ja
i sistema u toj vrsti operacija.
Iskustva koja se crpe iz analiza borbi u Panama Sitiju, Mogadi{u, PortoPrinceu, Groznom, Vukovaru, Sarajevu,
Kin{asi, Bejrutu i Bagdadu su, prema vojnim teoreti~arima Robertu F. Hanu i Boni
Jezioru, osnova za izradu studije o urbanom ratovawu i borbama na urbanizovanom podru~ju u 2025. godini (Urban Warfare
and the Urban Warfighter of 2025). Nesumwivo je da oni, kao i mnogi drugi vojni
stru~waci, budu}nost ratovawa vide u borbama u velikim naseqenim mestima sa milionskim stanovni{tvom. Pri tome se razmatraju direktne i indirektne aktivnosti i
primena
odgovaraju}e
tehnike
i
naoruàwa za svaku od varijanti. Oni u takvim okolnostima vide spregu izme|u savremenih borbenih i neborbenih oru`ja i
sistema i informati~ke tehnologije, pa su
takva dejstva nazvali urbano ratovawe visokom tehnologijom (High-Tech Urban Warfare).
Primena visoke tehnologije trebalo
bi da zameni metod okupacije, odnosno primene masovne vojne sile za osvajawe, a zatim i odràvawe okupacione vlasti u osvojenim gradovima. Tako|e, takva tehnologija
trebala bi da spre~i masovna razarawa i
smawi civilne `rtve od posledica eksplozija, vazdu{nih udara i krhotina, odnosno
od kolatralne {tete. Po wima, urbana bitka bi se vodila u fizi~koj i virtuelnoj in-
formati~koj dimenziji. Za fizi~ku dimenziju ratovawa koristila bi se klasi~na i

specijalna naoruàwa i borbeni sistemi,
a u virtuelnoj bi se neutralisali protivnikovi komunikacioni i drugi sistemi za
podr{ku.
Polaze}i od koncepta pe{adijskih
snaga za 21. vek (Land Warrior concept the
2025) tvorci studije o urbanom ratovawu
u 2025. godini vide re{ewe u koncipirawu Urbanog borbenog sistema (Urban
Warfighter System). Oni misle da je nu`no
napraviti revolucionarni sistem ~oveka
ma{ine, koji bi objediwavao borbene i
komandne funkcije, upravqawe, izvi|a~ku
i obave{tajnu delatnost i vezu na boji{tu
C4ISR, a posedovao bi veliku ubojitost,
pokretqivost, sposobnost preìvqavawa
i neprekidnu podr{ku susednih sli~nih sistema. Uz to izazivao bi mawu kolateralnu {tetu.
PRIKUPQAWE PODATAKA
êtvrta generacija ratovawa (Fourth
Generation Warfare 4GW), koju karakteri{u asimetri~ni odnos snaga i naoruàwa
protivnika, ima svoje takti~ke i tehni~ke
principe i standarde. U su{tini, ideja je
da se osmatrawem, izvi|awem i obave{tajnom delatno{}u do|e do najdetaqnijih podataka o protivniku. Tu ulogu treba da odigraju sistemi C4I2SR.
U Iraku, koji je danas najve}i ameri~ki poligon za eksperimentisawe u urbanom
ratovawu, za dejstvo po neprijatequ u naseqenim mestima upotrebqavaju se Male nePuska sa zglobnom cevi
Cornershot-silencer
Gate-Keeper Portable Security System za

urbano ratovawe
zavisne borbene snage (Small independent
action forces SIAF), ~ija uloga je da iznenadnim dejstvom, sa odgovaraju}om preciznom
borbenom tehnikom i taktikom, uni{te protivnika bez posledica na civilno stanovni{tvo i objekte. Analizu i ocenu efikasnosti u uslovima urbanog ratovawa u
Iraku od 2003. godine sa~inio je C. L. Staten, Sr. analiti~ar za nacionalnu bezbednost sa ~ika{kog Instituta za izu~avawe
primene vojne sile u krajnoj nu`di.
Prema wegovim izve{tajima, jedinicama SIAF u Iraku na raspolagawu su helikopteri sa specijalnim sistemima za osmatrawe i ni{awewe, preciznim topovima i raketama vazduh-zemqa, bespilotne
osmatra~ke i borbene letilice, te samohodni roboti sa vatrenim i drugim naoruàwem. Naoruàwe pojedinaca je specijalno prilago|eno za dejstvo u gradskim
sredinama, to su automati i pu{ke sa mikrokamerama, senzorima pokreta i topli-
DEMOKRATIZACIJA
VOJNIH DOKTRINA
Su{tina doktrine klasi~nih ratova bila je: uni{ti {to vi{e protivni~kih boraca i izazovi {to ve}e
razarawe da bi pobedio. Doktrina savremenih ratova je dijametralno suprotna pobedi protivnika sa {to
mawe `rtava i razarawa. Zbog toga savremeno ratovawe izgleda mawe destruktivno i selektivno, ~emu je doprinelo sjediwavawe ideje o {irewu demokratije i kori{}ewu oruàne sile u
nametawu i uspostavqawu demokratskih
reìma u zemqama koje predstavqaju
opasnost po zapadnu demokratiju. Uz tu
tezu srasla je i teorija o upravqawu
krizama. Me|utim, ako se sagleda da zapadne demokratije nesmawenim tempom
razvijaju brojne ofanzivne i defanzivne sisteme, me|u kojima su i oni za masovno uni{tavawe, onda se postavqa
pitawe kakvu svrhu u uspostavqawu demokratije ima sistem koji moè da 40
puta uni{ti sve ìvo na Zemqi.
37
ne, laserskim obeleìva~ima ciqeva, potcevnim baca~ima granata i elektronskim

komponentama koje obezbe|uju visoku preciznost dejstva. U sastavu opreme je digitalizovan sistem za komunikaciju koji podatke dobijene senzorima sa naoruàwa
prenosi do mobilnog komandnog centra,
odakle se upravqa operacijama (TBMS
Tactical battle managment system). Rukovodilac operacije u komandnom centru moè da
koristi dostupne i potrebne obave{tajne
i izvi|a~ke podatke, dobijene takti~kim
ili strategijskim izvi|awem. Naravno,
podrazumeva se i upotreba sistema za no}no osmatrawe, toplotnih senzora i detektora kretawa, odnosno tehnologije koja
obezbe|uje vi{i nivo prikupqawa podataka o snagama i naoruàwu protivnika, ali
i o wegovim namerama, u realnom vremenu
i na ograni~enom terenu (Bounding and
over-watch techniques).
Jedan takav sistem razvijen je 2002.
godine po nalogu Ministarstva odbrane u
ameri~kim oruànim snagama pod nazivom
Prototip vojni~kog sistema (Prototype' Soldier System). Sli~ni sistemi razvijaju se u
francuskim, britanskim, nema~kim, kanadskim i australijskim oruànim snagama.
Eksperimenti{e se i sa ugra|ivawem mikro i nanoelektronskih i opti~kih komponenti u vojni~ku ode}u ~ime bi se smawila
potreba za oteànim no{ewem digitalizovane tehnike i sistema za vojni~ku podr{ku.
Za vatrenu podr{ku koriste se specijalni minobaca~i za dejstvo na malim
daqinama i raketne bombe sa elisom (Rocket propelled grenades RPGs). Za brzo kretawe u Iraku ameri~ki vojnici u sastavu
SIAF koriste oklopna borbena vozila sa
ure|ajima za pravqewe dimne zavese. Sve
je vi{e i samohodnih vozila sa daqinskim
upravqawem (Remotely piloted vehicles
RPVs) razli~itih namena, a i napadne inèwerijske opreme (Combat engineering
equipment), kao {to su oklopqeni buldoèri. Pribegava se i upotrebi kasetnih
bombi, i uz prihvatqiv rizik da do|e do
kolateralne {tete. Od artiqerijskih
sredstava podr{ke naj~e{}e se dejstvuje
preciznom vo|enom municijom (Artillery-fired
precision-guided munitions PGMs) i tzv.
oru`jima za razbijawe bunkerskih grudobrana (Bunker busting weapons).
Ovakva praksa pokazuje da se u ira~kim naseqenim mestima protiv pripadnika
urbane gerile koriste borbena sredstva i
sistemi za dejstvo u horizontalnoj i vertikalnoj dimenziji. Tre}a dimenzija je nazvana loptasta bezbednost (Spherical security),
odnosno pretpostavqa potpuno okruèwe
mesta gde se izvode urbana dejstva i jedinice koja se angaùje. To podrazumeva sna`nu podr{ku izvi|a~ke i drugih vrsta avijacije, satelitskih i drugih sistema kontro-
38
le teritorije, te angaòvawe obave{tajaca i izvi|a~a u prvim borbenim redovima.

Dostupne analize, projekti i studije o
savremenom urbanom ratovawu, nesumwivo, ukazuju na nameru Amerikanaca da u urbanom ratovawu primewuju novi kvalitet
borbenih dejstava.
LASERI I ROBOTI
Ono {to se uskoro moè o~ekivati je
masovnija primena zemaqskog lasera protiv urbane gerile (Ground-based solid-state
laser weapons). Re~ je o laserskom ure|aju
koji dejstvuje direktnim svetlosnim snopom
snage od 25 do 100 kW. Dejstvom se upravqa sa letilice (balona) na visini od
500 do 3.000 metara. Ure|aj je ve} isproban u Avganistanu i Iraku i pokazao je
svoje kvalitete, ali i mane. Do sada je postignuta snaga od 25 kW, a planira se da
do 2008. godine bude mogu}e koristiti wegovu ukupnu snagu od 100 kW. Naravno, ovo
je razrada i poku{aj primene sli~nog laserskog topa iz poznatog Rata zvezda,
postavqenog u avion boing, koji se testira
jo{ od sredine devedesetih godina.
Primena samohodnih robota u borbenim dejstvima, ali i u borbi protiv terorizma, znatno je usavr{ena i ste~ena su
brojna nova iskustva. Zna~ajna iskustva
stekli su i Izraelci u borbi protiv bomba{a samoubica. Me|utim, neophodno je izu~iti primenu takve tehnologije u urbanom
ratovawu, pa je specijalno izra|eno nekoliko prototipova samohodnih vozila na
daqinsko upravqawe. Jedan od takvih borbenih robota je SWORDS (Special Weapons
Observation Reconnaissance Detection System),
koji ima odgovaraju}u za{titu po ugledu na
savremena oklopna vozila. Takav robot moè se upotrebiti u borbi samostalno ili
uz kombinaciju sa bespilotnom osmatra~kom letilicom koja bi sluìla za precizno
navo|ewe i dejstvo. Na samohodnoj platformi je odgovaraju}e naoruàwe. Postoji
nekoliko tipova ovakvog samohodnog oru`ja, a razlike zavise od naoruàwa koje je
montirano na platformu. To moè biti mitraqez sa municijom kalibra 5,56 mm (tip
FN M249 Series LMG/SAW), 7,9 mm (tip FN
M240 Series GPMG), odnosno sa oru`jima
drugih kalibara, ukqu~uju}i i baca~e granata 40 mm ili vi{ecevne raketne baca~e
66 mm (multi-shot rocket launcher).
Poseban tip samohodnog vo|enog sistema za urbano ratovawe je robot DREAD
(Weapon System/Multiple Projectile Delivery System MPDS). On je naoruàn lakim protivtenkovskim oru`jem kao {to je protivtenkovski top M136 AT4, ili oru`jem sa municijom za uni{tavawe bunkera M141 (BDM).
Na wega se moè namestiti i poboq{ano
termobari~ko oru`je (Product-improved
M72, M72 NE). Tim vozilima se upravqa na
Uve`bavawe dejstava u gradskim

sredinama (gore), i Nasin robot URBIE
samom boji{tu pomo}u prenosnog digitalizovanog upravqa~kog ure|aja.
Novi borbeni sistem za urbano ratovawe je i robot metalna oluja (Metal Storm
Robot), a re~ je o sistemu vi{ecevnog baca~a raketa na samohodnom borbenom robotu
(Unmanned Ground Vehicle UGV)), kojim se,
naravno, upravqa sa daqine. To je australijski projekat.
BESPILOTNE LETELICE
Novinu u osavremewivawu sistema za
urbano ratovawe predstavqa i opremawe
savremenom tehnologijom ameri~ke zdruène komande za urbane snage (U. S. Joint Forces Command's Urban Resolve 2015
UR2015). Komanda bi upravqala borbenom
upotrebom vazduhoplova sa laserskim
oru`jem (Airborne tracking laser) u urbanim
operacijama i sluìla za obu~avawe operatera koji vode naoruàne bespilotne letilice sa tom vrstom naoruàwa. Re~ je o
simulatoru koji je izra|en u Vazduhoplovnoj
istraìva~koj laboratoriji direkcije za
15. april 2007.
Zvu~ni top LRAD na brodu ameri~ke

mornarice
NOVE JERIHONSKE TRUBE

Zvu~no ili soni~no oru`je nije pronalazak 21. veka. Jo{ iz biblijskih dana prenosi se pri~a da je Jo{ua sru{io
jerihonske zidine zvucima sedam truba
od ovnujskih rogova. To govori da se
odavno znalo za veliku snagu zvu~ne
energije i da niske zvu~ne frekvencije
imaju specifi~no dejstvo na qudski organizam. Sa time se ekperimentisalo i
sredinom pro{log veka. Prema najnovijim saznawima ameri~ka vojska je koristila zvu~no oru`je zvu~ne sisteme velike snage, jo{ u Panami 1980. godine.
Septembra 2004. specijalne snage, u
okriqu jedinica za psiholo{ko ratovawe, upotrebile su protiv pobuwenika
zvu~no oru`je u ira~kom gradu Faluxi. U
tom slu~aju kori{teni su generatori
zvu~nih talasa razli~itih frekvencija,
koji su, u stvari, pravo soni~no ili ultrasoni~no oru`je nazvano zvu~no neubojito oru`je (Sonic Non-Lethal Weapons).
Virtuelni sistem za upravqawe

gradskim borbama
Zabeleèno je tako|e da je 2005. godine sa ameri~ke krstarice Seabourn Spirit

uspe{no kori{ten zvu~ni sistem dugih zvu~nih talasa (LRAD) protiv pirata koji su napali jedan brod na moru, 160 km od Somalije. Zvu~ni sistem LRAD koristi ameri~ka
mornarica sa broda USS Cole (DDG 67) na
granici izme|u Iraka i Jemena za
stvarawe bara`ne za{tite, nakon napada
koji su na taj brod izveli muslimanski teroristi i teè ga o{tetili. Isti sistem
primewuje i ameri~ka policija za rasterivawe demonstracija. Re~ je o ure|aju
mase 20 kg koji emituje zvu~ni snop {irine
15 do 30 (samo visoke frekvencije) preko
zvu~nog panela kru`nog pre~nika 83 centimetara. Maksimalna snaga je 150 decibela (1.000 W/m) na udaqenosti od jednog
metra (ja~ina zvuka 120140 dB o{te}uje
qudski sluh). Ovaj emiter zvu~nih talasa
upotrebqava se sa daqina od 300 do 500
metara. Na 300 metara ton ima zvu~nu snagu 105 dB. Frekvencija koja se emituje iznosi 2.5 kHz.
primenu energetskog oru`ja (Air Force Research Laboratory's Directed Energy).

Primena bespilotnih letilica sa
osmatra~kim ili borbenim sistemima se i
daqe razmatra sa raznih aspekata. Na pomolu su novi tipovi takvih vrsta letilica
sa smawenim gabaritom, siluetom koja
umawuje odraz i nekim drugim re{ewima
koja poboq{avaju manevarske letne sposobnosti i efikasnost u borbenim dejstvima. Jedan od novijih tipova je i bespilotna oklopqena letilica Rotokraft (Unmanned Combat Armed Rotorcraft UCAR). Me|utim, iskustvo iz Prvog zalivskog rata o
kori{}ewu krstare}ih raketa sa aerosolnim eksplozivom dalo je ideju vojnim
stru~wacima da poku{aju projektovati minijaturne bespilotne letelice koje bi bile sposobne da se provuku neprimetno u
objekte gde su protivni~ki vojnici, dobro
za{ti}eni od dejstva artiqerijskog i pe{adijskog naoruàwa, i da tamo izazovu
dejstvo aerosolnog eksploziva.
NANOTEHNOLOGIJA
Nanotehnolo{ka oru`ja odavno su postala stvarnost. Naime, borbena sredstva
minijaturne veli~ine sa sastavnim delovima u nanotehnolo{kim dimenzijama su
predmet razvoja mnogih nau~nih, tehni~kih
i razvojnih institucija u svetu. Me|u mnogim takvim institucijama je i Raytheon iz
Masa~usetsa SAD. U tom institutu izradili su mnoge nanotehnolo{ke aplikacije za
integrisani vojni~ki sistem. Sve je usmereno ka ciqu da se stvori vojni~ka za{titna
ode}a od nanotehnolo{kih komponenti.
Nanotehnologija bi se ugra|ivala i u
mehani~ke borbene sisteme. Prema ste~enim iskustvima nanotehnolo{ki senzori su
najprikladniji za upotrebu u urbanim podru~jima za nadzor i pra}ewe situacije, tvrde Danijel Ratner i Mark A. Ratner u svojoj
kwizi Nanotehnologija i bezbednost domovine: Novo oru`je za novi rat (Nanotechnology and Homeland Security: New Weapons
for New Wars). Jo{ od 2003. postoji plan da
se u ira~kim gradovima postave nanokamere na svim ulicama i tako prati situacija
u naseqenim mestima radi spre~avawa dejstva terorista i pobuwenika.
Marta 2006. godine odràna je konferencija pod patronatom ameri~kog ministarstva odbrane o novoj generaciji vojne
tehnologije (Next Generation Soldier Technology). Na upotrebu nanotehnologije u urbanom ratovawu se ra~una kada sveukupne
tehnolo{ke promene i napredak nauke budu
omogu}ili jednostavniju i lak{u izradu
svih potrebnih komponenti za borbene sisteme, ukqu~uju}i i celokupan sistem vojnika budu}nosti.
Nikola OSTOJI]
39
P I [ T O Q
H S
2 0 0 0
ZA SVE
VRSTE
MUNICIJE
Pi{toq HS2000 je usvojen kao
standardni pi{toq hrvatske vojske
i policije, a od 2002. godine po licenci ga
proizvodi poznata ameri~ka fabrika oru`ja
Springfield Armory pod oznakom XD9
lavni dizajner i proizvo|a~ oru`ja u
biv{oj SFRJ bili su Zavodi Crvena
zastava namenska industrija. Me|utim, tokom oruàne secesije Hrvatske
smatrano je da, i pored velikog broja
raznorodnih kratkih cevi u toj republici
(me|u kojima su predwa~ili odli~ni ~e{ki
pi{toqi CZ-75), postoji potreba za autenti~nim doma}im oru`jem. Zato je tokom
1991, projektni tim sa Markom Vukovi}em
na ~elu stvorio prvi hrvatski pi{toq
PHP. Ovo oru`je je u su{tini predstavqalo
adaptaciju poznatog valtera P-38 iz Drugog
svetskog rata. Spoqne razlike su bile minimalne: duì ram i produèna vo|ica navlake, te ko~nica na ramu umesto na zatvara~u kao kod valtera. Kapacitet je iznosio
15 metaka u dvoredom okviru, dok je kod valtera bio osam. Dugme utvr|iva~a okvira
sme{teno je na uobi~ajenom mestu, u predelu korena {titnika obara~a, a kod valtera
je bilo sa dowe strane dr{ke pi{toqa.
Bravqewe pi{toqa obavqalo se po proverenom valterovom sistemu padaju}eg bloka.
Na po~etku proizvodwe oru`je je nu|eno u tri modela: standardni, ukupne duìne 205 mm (cev 125 mm) i mase od 957
grama (prazan), kompaktni (cev 100 mm) i
takmi~arski (cev duìne 152 mm). Pi{toq
je bio skup jer je ra|en glodawem iz punog
komada ~elika. Prve serije su bile lo{eg
kvaliteta izrade i karakterisalo ih je ~esto lomqewe delova. Neadekvatna konstrukcija donosa~a metaka u okviru povremeno je dovodila do zaglavqivawa oru`ja
usled pobadawa metka. Od ponu|enih modela najvi{e primeraka je proizvedeno u
standardnom obliku.
40
Nakon prelaznog modela HS95 (hrvatski samokres model 95), kod kog se sa valterovog sistema bravqewa pre{lo na modifikovani brauningov, firma I. M. Metal iz Ozaqa kod Karlovca povukla je smeli potez i donela odluku da, slede}i savremene svetske trendove, dizajnira i proizvede pi{toq sa ramom od polimera. Prvi
prototipovi su izra|eni tokom 1998. godine, a novo oru`je je nazvano HS2000.
TRI SIGURNOSNA
MEHANIZMA
Za izradu rama upotrebqen je materijal nazvan ultramid 66, poznat po izuzetnoj trajnosti i termostabilnosti. [ine na ramu za kretawe zatvara~a samo su
u predwem delu izra|ene od ~elika, a u
zadwem od polimera, {to u prvi mah moè
izgledati nedovoqno sigurno. Me|utim,
konstruktori su bili u pravu jer je predwi
deo {ina vi{e optere}en od zadweg, a do-
PET KALIBARA I
PET VELIÎNA
Springfild nudi pi{toq u pet kalibara, pet veli~ina i ~etiri boje. Kalibri su 9 para, .40 smit i veson, .357
ZIG, .45 ACP i .45 GAP. Veli~ine su:
standardni slu`beni sa cevi od ~etiri
in~a (102 mm), takti~ki (cev duga pet
in~a, odnosno 127 mm), model V-10 sa
kompenzatorom, kompaktni i subkompaktni sa cevi dugom tri in~a (76,2
mm). Boje u ponudi su crna, maslinastozelena, dvotonalna i vojno braon.
bijena je i u{teda u teìni. Dr{ka pi{toqa je ~ekirana spreda i pozadi, kako ne

bi iskliznuo iz vla`ne ili oznojene {ake.
Usek u bazi {titnika obara~a potpomaè
da oru`je leì niè i udobnije u {aci. Leì{te za palac i oblik dr{ke omogu}uju da
i strelci sa mawom {akom i kra}im kaìprstom lako dosegnu obara~, {to nije slu~aj kod svih pi{toqa.
Zatvara~ se izra|uje CNC procesom
(kompjuterska numeri~ka kontrola) od vrlo
kvalitetnog ~elika i obloèn je bruniralom, materijom sli~noj poznatom glokovom
teniferu, a omogu}uje dugotrajnu za{titu
od korozije i oksidacije. Na zadwem delu
otvora za izbacivawe ~aura je poluga koja
je indikator metka u cevi. Ona {tr~i kada
je metak u cevi, te se moè napipati u mraku. Na zadwoj strani navlake je indikator
napetosti pi{toqa ako je oru`je napeto,
indikator {tr~i i moè se videti, odnosno napipati.
Cev izra|uje svetski poznati austrijski proizvo|a~ Boler i ona se odlikuju
pro{irewem ka predwem delu, {to se ina~e vi|a samo kod takmi~arskih pi{toqa.
Opruga je dvojna, teleskopskog tipa, sli~no gloku 26, i umawuje trzaj pri opaqewu,
i intenzitet udara kome je zatvara~ izloèn tokom opaqewa.
Pi{toq HS2000 ima tri sigurnosna
mehanizma. Prvi je sme{ten u obara~u,
sli~no gloku, i zahteva da strelac prvo povu~e primarni, a potom pritisne i sekundarni obara~. Time je osigurano da pi{toq ne moè da opali sve dok se obara~
ne pritisne do kraja. Mada je dugog hoda,
obara~ u su{tini funkcioni{e po principu jednostruke akcije. Drugi sigurnosni mehanizam predstavqa razdvaja~ koji {tr~i
na zadwoj strani dr{ke pi{toqa, sli~no
koltu 1911. Oru`je ne moè da opali osim ako je razdvaja~ ~vrsto stisnut {akom,
jer ne samo da blokira zapiwa~, ve} ne dozvoqava ni pomerawe zatvara~a. Pi{toq
ne moè opaliti sve dok zatvara~ nije u
potpunosti u predwem poloàju. Ta odlika
je vrlo bitna jer se mnogim polimerskim
15. april 2007.
pi{toqima de{ava da se zatvara~ pomera unazad pri

uvla~ewu u usku futrolu.
Tre}i mehanizam je sigurnosna ~ivija udarne igle.
Pi{toq pouzdano funkcioni{e sa svim vrstama municije, osim one sa {upqim
vrhom gde je {upqina vrlo
{iroka. Me|utim, i u tim
slu~ajevima je dovoqno da se
dlanom gurne zatvara~ kako
bi se metak ubacio u cev. Sa
odstojawa od 25 jardi (oko
23 metra) pogoci se lako
grupi{u u povr{inu mawu od
pet centimetara.
HS2000 je usvojen kao
standardni pi{toq hrvatske
vojske i policije. Poznata
ameri~ka fabrika oru`ja,
Springfield Armory, 2002. otkupila je licencu za proizvodwu i plasman
tog pi{toqa. Preimenovan je u XD9 (Xtre-
TE[KE DU@NOSTI
Godine 2002. poznata ameri~ka
fabrika oru`ja, Springfield Armory, otkupila je licencu za proizvodwu i plasman tog pi{toqa. Preimenovan je u
XD9 (Xtreme Duty, odnosno izuzetno te{ke du`nosti) i za kratko vreme, zahvaquju}i nespornom kvalitetu i pristupa~noj ceni (530 dolara u odnosu
na 670 koliko staje glok 17), i agresivnom marketingu Springfilda, stekao je reputaciju na zahtevnom trì{tu oru`ja u SAD.
INDIKATORI METKA
U CEVI
Na zadwem delu otvora za izbacivawe ~aura je poluga koja je indikator
metka u cevi. Ona {tr~i kada je metak u
cevi, te se moè napipati u mraku. Na
zadwoj strani navlake je indikator napetosti pi{toqa ako je oru`je napeto, indikator {tr~i i moè se videti,
odnosno napipati.
me Duty, odnosno izuzetno te{ke du`nosti) i za kratko vreme, zahvaquju}i nespornom kvalitetu i pristupa~noj ceni
(530 dolara u odnosu na 670 koliko staje
glok 17), i agresivnom marketingu Springfilda, stekao je reputaciju na zahtevnom
trì{tu oru`ja u SAD.
Ameri~ki komentatori govore u superlativima o Springfield XD, koriste}i i
termin prvi pravi pi{toq 21. veka. Po
odre|enim izvorima, kao npr. magazin
American Rifleman ili Shooting Industry Academy of Excellence, model u kalibru .45
progla{en je za pi{toq godine. Kombinacijom najpopularnijih odlika svojih
prethodnika (gde svrstavaju kolt 1911, zigzauer i glok), uz dodatne sopstvene inovacije stavqene na pouzdan, jednostavan i
efikasan nosa~, mnogi autori veruju da su

hrvatski projektanti oru`ja znatno unapredili umetnost izrade pi{toqa (en.wikipedia.org).
Springfild nudi pi{toq u pet kalibara, pet veli~ina i ~etiri boje. Kalibri
su 9 para, .40 smit i veson, .357 ZIG, .45
ACP i .45 GAP. Veli~ine su: standardni
slu`beni sa cevi od ~etiri in~a (102
mm), takti~ki (cev duga pet in~a, odnosno
127 mm), model V-10 sa kompenzatorom,
kompaktni i supkompaktni sa cevi dugom
tri in~a (76,2 mm). Boje u ponudi su crna,
maslinasto-zelena, dvotonalna i vojno
braon. Kapacitet okvira i dimenzije zavise od kalibra i veli~ine modela, ali
standardne varijante primaju 16 metaka 9
para, 12 .40 SiV i 13 .45 ACP. Duìna kod
navedenih modela je oko 180 mm, a masa
praznog oru`ja 650 grama, odnosno oko
910 grama (napuwen).
ORU@JE I ZA MAWU [AKU

Ameri~ki izvori posebno isti~u ergonomske odlike dr{ke pi{toqa koje omogu}uju i strelcima sa mawom {akom da lako rukuju oru`jem, ali i ugao pod kojim je
dr{ka pi{toqa postavqena u odnosu na
ram, koji je isti kao kod kolta 1911, najomiqenijeg ameri~kog pi{toqa svih vremena. Springfild nudi doìvotnu garanciju
za XD, {to zna~i da }e svaki kvar na pi{toqu fabrika otkloniti o sopstvenom
tro{ku. Tokom testirawa pi{toq XD je gazio kamion, smrzavan je u bloku leda, zatrpavan u pesak, ali je i pored svih isku{ewa ispalio skoro 20.000 metaka bez
ikakvog zastoja. Sa druge strane, uo~eno je
da bruniral nije otporan kako se o~ekivalo, pogotovo pri no{ewu uz koù jer usled
dejstva soli iz znoja, brzo dolazi do korozije, te se sada za za{titu koristi melonit. Tako|e se kritikuje stav proizvo|a~a
da ne prodaje delove za XD, {to Springfild obja{wava time da }e se, uz doìvotnu garanciju, svi eventualni problemi i
kvarovi otkloniti kod samog proizvo|a~a,
te prodaja delova nije potrebna.
Prodaja ovog, nesumwivo vrlo kvalitetnog oru`ja, za sada se odli~no odvija.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
41
B R I T A N S K I
T E N K
C H A L L E N G E R
VEÎTI IZAZIVA^
Iako se nikad nije ubrajao me|u
tri najboqa, Challenger sigurno
predstavqa jednog od najneugodnijih
potencijalnih protivnika, pre svega,
zbog mo}nog oklopa i topa
oslovi~no tradicionalni Britanci,

jo{ od kraja Drugog svetskog rata verni su svom, pomalo specifi~nom vi|ewu glavnog borbenog tenka (MBT Main Battle Tank). [ezdesetih godina pro{log veka, u Nema~koj i Francuskoj prevagnula je tendencija razvoja tenkova slabije oklopne za{tite, ali odli~ne pokretqivosti. Smatralo se da se tada{wom
tehnologijom izrade oklopa nije mogla
obezbediti dovoqna za{tita od protivoklopnih projektila, {to je rezultiralo
tenkovima leopard i AMX-30. Me|utim,
Britanci su smatrali da pokretqivost nikad ne moè biti odgovaraju}a zamena
oklopnoj za{titi, tako da je na tom principu nastao tenk Chieftain.
Hladni rat je pokazao da su Sovjeti
vi{e strahovali od odli~no oklopqenih
britanskih, nego brzih nema~kih tenkova.
Pojava oklopwaka Chieftain izazvala je korenite promene na sovjetskim tenkovima.
Pravilno je proceweno da ni novi topovi
115 mm sa T-62 i T-64 potkalibarnim projektilima nisu dorasli debelom i veoma
42
zako{enom oklopu tenka Chieftain, tako da

je na T-64A, i svim kasnijim tenkovima, kalibar pove}an na 125 mm. Sedamdesetih
godina po~iwu da se sti~u tehnolo{ki
uslovi za postizawe dobre oklopne za{tite i pokretqivosti, tako da Zapad izbacuje tenkove kao {to su M-1 abrams i leopard 2. Iako je oklopna za{tita tenka Chieftain u me|uvremenu poja~ana dodatnim
oklopom Stillbrew, Britanci time nisu u potpunosti bili zadovoqni. Kqu~ni momenat
je bio razvoj vi{eslojnog Chobham oklopa, zahvaquju}i istraìva~kom radu dr
Gilberta Harveja.
Krajem sedamdesetih godina, iranske
oruàne snage, ina~e korisnik tenkova Chieftain, zatraìle su novo oru|e, ta~nije 125
vozila Shir-1 (verzija Chieftain FV4030/2) i
~ak 1.225 novih Shir-2 (oznake FV4030/3).
Me|utim, kako je reìm {aha Reze Pahlavija pao u revoluciji februara 1979, a na
vlast do{ao antizapadno orijentisani
islamisti~ki reìm ajatolaha Homeinija,
posao je otkazan. Tenkove Shir-1 je otkupio
Jordan (pod nazivom Khalid), dok je
FV4030/3, nakon mawih izmena, 14. decembra 1982. prihvatila britanska armija,
pod nazivom ~elinxer Challenger
(FV4030/4). Ova odluka je bila primamqiva, jer
je razvoj, ina~e pla}en iranskim novcem,
ve} bio zavr{en, a novi tenk sposoban za
parirawe novim sovjetskim T-72 i T-80. Prva jedinica koja je 12. aprila 1983. dobila
tenkove ~elinxer bili su Kraqevski husari
(Royal Hussars). Do 1990. proizvedeno je 420
primeraka.
OKLOP, PA SVE OSTALO

Kao i wegovi prethodnici, i ~elinxer
se oslawao, pre svega, na oklopnu za{titu.
Na ~elo kupole i trupa postavqen je vi{eslojni Chobham oklop (kombinacija ~elika,
aluminijuma i keramike). Iz tog razloga, ~eona oklopna za{tita uveliko prevazilazi
onu na tenku Chieftain, ekvivalenta 350400
mm. Naime, procewuje se da ~elo trupa ~elinxera pruà za{titu od oko 550 mm protivpotkalibarnih (APFSDS), 800 mm protivkumulativnih projektila (HEAT), a kupole
620 mm, odnosno ~ak 1.000 mm (APFSDS i
15.april 2007.
HEAT). Takva oklopna za{tita, kada se tenk

pojavio, bila je verovatno najboqa na svetu.
Naoruàwe je tako|e tradicionalno.
Glavni top, oznake L11A5, kalibra 120
mm, sa `lebqenom cevi (za razliku od svih
savremenih tenkova koji imaju glatkocevne
topove), duìne je 55 kalibara, stabilizovan je u obe ravni, a koristi trodelnu municiju (projektil, puwewe u sagorqivoj vre}i i kapisla). Tenk nosi 22 projektila APDS
ili APFSDS i 40 HESH (High Explosive Squash Head projektil sa Hopkinsonovim
efektom), {to je u to vreme bio najve}i kapacitet od svih operativnih tenkova. Sa
projektilom APDS (potkalibarni, rotaciono stabilisan) tipa L15 probojnost je bila
oko 290 milimetara na dva kilometra, a
sa savremenijim APFSDS L23 oko 500 mm
na dva kilometra. Kori{}ewe municije
HESH je pravi kuriozitet, jer je ve}ina drugih tenkova pre{la ili na kumulativnorazornu (zapad), ili na kombinaciju kumulativnih i razornih (istok).
Me|utim, iako municija sa Hopkinsonovim efektom nije efikasna protiv savremenih tenkova sa vi{eslojnim oklopom, a
nikad i nije bila naro~ito delotvorna protiv ìve sile na otvorenom, i daqe je izuzetno efikasna protiv zaklowenih ciqeva,
na primer u bunkerima i zgradama. Pored
toga, top moè ispaqivati i dimne projektile. Tenk je opremqen spregnutim mitraqezom L8A2, a na krovu kupole L37A2, sa ukupno 4.000 metaka 7,62 mm. Sa svake strane
~ela kupole, postavqena su dva petocevna
baca~a dimnih kutija VIRSS.
Sistem za upravqawe vatrom (SUV)
sastoji se od balisti~kog ra~unara, laserskog daqinomera i kompleta senzora komandira i ni{anxije. Komandir raspolaè
dnevnim ni{anom No37, koji je zamewiv sa
no}nim Rank Pullin sa poja~ava~em slike. Ni{anxija ima periskopsku spravu No9 ili
No10, te pomo}nu spravu No87. Naknadno

je ugra|ena termalna kamera, koju su mogli
koristiti i ni{anxija i komandir, tipa Barr and Stroud TOGS (Thermal Observation and
Gunnery Sight), ~ime su sposobnosti SUV-a
znatno poboq{ane.
Pogon je obezbe|en turbo-dizel motorom Rolls Royce (danas Perkins) Condor CV12 TCA-1200, snage ~etiri brzine napred i
tri nazad. Glavni to~kovi hodnog dela imaju
hidropneumatsko oslawawe.
ODLIKE NOVOG MODELA

Na inicijativu i finansirawe kompanije Vickers zapo~eo je 1986. rad na tenku
Challenger 2, koji bi zamenio Chieftain. Godinu dana kasnije tenk je prikazan Ministarstvu odbrane, a 1991. je naru~ena prva tran{a od 127 vozila, koja su zvani~no
u{la u operativnu upotrebu 1998. godine.
Do aprila 2002. proizvedeno je 386 vozila za potrebe britanske armije.
U odnosu na Challenger (sada Challenger 1), Challenger 2 ima potpuno novu kupolu, dok je na trupu ura|eno 156 mawih i ve-
PRESUDNA ODLUKA
Kona~na sudbina ovog tenka odlu~ena je krajem osamdesetih godina. Naime, na takmi~ewu tenkovskih posada
Natoa CAT, 1987. godine, Britanci su
sa ~elinxerom zauzeli posledwe mesto,
ne zbog nepreciznosti, ve} zahvaquju}i
sredwem vremenu ispaqivawa granata
od ~ak 11,75 sekundi (prakti~na brzina
ga|awa od 5 met/min) {to je bilo znatno slabije od M1A1 abrams sa osam sekundi (7,5 met/min) i leoparda 2 od devet sekundi (7 met/min). To je pre svega
bila posledica nestabilizovanog
ni{anxijinog ni{ana, tako da je tenk
mogao precizno da ga|a samo iz mesta.
Municija 120 i 140 milimetara

}ih izmena. Oklopna za{tita je pove}ana
ugradwom Chobham oklopa druge generacije, pod nazivom i Dorchester. Nivo za{tite
na ~elu trupa pove}an je na oko 650/1.000
mm, odnosno 950/1.500 mm (protiv APFSDS/HEAT projektila) na kupoli, {to je u vreme kada je u{ao u upotrebu ponovo bio najvi{i stepen za{tite me|u operativnim tenkovima. Ova visoka pozicija zadràna je
do dana dana{weg.
U kupolu je ugra|en novi top 120 mm
L30A1, sa produènom barutnom komorom i
opremqen automatskim sistemom ubacivawa kapisle. Pored starije municije, top moè ispaqivati i nove APFSDS projektile L26
(CHARM 1) i L27 (CHARM 3), sa penetratorom od osiroma{enog uranijuma. Projektil
L27 ima probojnost od oko 700 mm na dva
kilometra, {to ga uvr{tava me|u najefikasnije projektile danas. Komandir raspolaè francuskom panoramskom ìrostabilisanom termalnom spravom SFIM VS 580-10,
sa integrisanim laserskim daqinomerom,
{to je na tenkovima retkost i predstavqa
vrlo koristan dodatak.
Na {titu topa postavqena je termalna kamera Thales TOGS II, koju mogu koristiti i komandir i ni{anxija, dok ni{anxija
pored toga raspolaè i stabilisanom periskopskom spravom Thales GPS i laserskim daqinomerom. Ovim izmenama SUV-a
i sistema puwewa topa, na testirawima je
demonstrirana mogu}nost poga|awa {est
ciqeva za 26 sekundi (brzina ga|awa od
~ak 14 met/min) u pokretu, pri ~emu su ciqevi raspore|eni u luku od 110 stepeni!
43
REKORD U DAQINI
Taj tenk drì i apsolutni svetski
rekord u daqini uspe{nog dejstva jer
je HESH projektilom pogo|en i uni{ten ira~ki tenk T-55, sa neverovatnih 5.100 metara!
Motor je zadràn, uz digitalni sistem kontrole rada, ali je ugra|ena nova hidrodinami~ka transmisija TN54, sa {est stepeni
prenosa napred i dva nazad. Ugra|eno je hidropneumatsko oslawawe druge generacije,
tako da je maksimalna brzina u terenskim
uslovima dostigla 40 km/h. Na taj na~in,
gotovo su dostignuti glavni konkurenti poput M1A2 abramsa (45 km/h) i leoparda
2A5 (48 km/h), iako je, realno mawe va`na,
maksimalna brzina na dobrom putu pove}ana svega na 59 km/h.
Challenger 2E koji je neuspe{no konkurisao na gr~kom tenderu ima nema~ki pogonski blok Eiropowerpack (motor MTU-883 snage 1.500 KS i transmisiju Renk HSWL295TM) i ve}i kapacitet goriva, ~ime se autonomija pove}ava na 550 kilometara.
Ugra|en je novi SUV, sa francuskim kompletom senzora: komandirov panoramski termalni ni{an SAGEM MVS-580 i ni{anxijin
termalni ni{an SAGEM SAVAN-15, oba sa
laserskim daqinomerima. Iako je razmatrana ugradwa topa 140 mm, danas je aktuelna zamena topa L30 nema~kim glatkocevnim topom Rheinmetall 120 mm L55, kao na
leopardu 2A6, ~ime }e se obezbediti standardizacija municije sa saveznicima iz Natoa, produìti vek cevi i pove}ati efikasnost i upotrebqivost kori{}ewem vi{e
vrsta municije, izme|u ostalog i inteligentno-programabilne. Predvi|ena je potkalibarna municija APFSDS DM53, za koju je
objavqeno da je na balisti~kim testiNajnovija modifikacija sa
ugradwom dodatnog oklopa
PROHODNOST
U PUSTIWSKIM USLOVIMA
êlinxer je smatran defanzivnim
vozilom, maksimalne brzine 56 km/h,
koja je bila znatno mawa od brzine konkurenata (oko 70 km/h). Me|utim, zahvaquju}i visokoj pouzdanosti i prohodnosti u pustiwskim uslovima (razvijen
za Iran), uprkos visokom specifi~nom
pritisku na podlogu, u Zalivskom ratu
se odli~no pokazao. Sto osamdeset
ovih tenkova stacioniranih u Saudijskoj Arabiji odgovorni su za uni{tewe
vi{e od 300 ira~kih tenkova, uglavnom
zastarelih T-55.
rawima prevazi{la dosada{wi najboqi
britanski projektil APFSDS L27.
Tokom posledweg Zalivskog rata, pokazalo se da je bo~na za{tita tenka ~elinxer 2 znatno boqa nego kod ameri~kih
abramsa. Jedan ~elinxer 2 je uni{tio ameri~ki abrams pogotkom potkalibarnog projektila u bok, {to je izazvalo odvajawe kupole od tela tenka, sli~no kao kod u tom
pogledu na zapadu nadaleko kritikovanih
T-72. Me|utim, detonacija se nije desila trenut-
no, jer su puwewa postavqena u te~no{}u

napuwene }elije, tako da je dopunskim dejstvom sistema za ga{ewe poàra dva od
~etiri ~lana posade uspelo da napusti vozilo. O~igledno, i britanski konstruktori
su, kao i sovjetski, smatrali da je postavqawe puwewa na podu tenka najsigurnije
re{ewe, ali se ovog puta to pokazalo kao
gre{ka, jer nije izvr{eno potpuno odvajawe od posadnog prostora kao kod abramsa.
Projektili su postavqeni u ni{u kupole.
NEUSPEH NA TR@I[TU
Uprkos poboq{awima, ~elinxer 2, osim Velike Britanije i Omana (38 tenkova)
nije naru~ila nijedna zemqa. Primera radi,
Britanci su se iz tendera za [vedsku povukli iz nepoznatih razloga (zvani~no zbog
priprema za gr~ki tender), dok je na gr~kom
tenderu pobedio sjajni nema~ki leopard 2.
No, ovo nikako ne treba da bude argument protiv tenka ~elinxer 2, jer je leopard
2 pobe|ivao i druge, pre svega abramsa,
francuskog leklerka, ruskog T-80U i ukrajinskog T-80UD. Uprkos svemu tome, ~elinxer
2, tipi~ni tradicionalni britanski proizvod, samom svojom sna`nom oklopnom za{titom, mo}nim topom i savremenim SUV-om i
te kako zavre|uje strahopo{tovawe i predstavqa vi{e nego ozbiqnog protivnika svakom tenku danas.
Sebastian BALO[
KINESKO BORBENO VOZILO PE[ADIJE ZBD-97

Ekspanzija kineske ratne tehnike nastavqa se nesmawenom èstinom. Prema objavqenim podacima, najnovije prikazano guseni~no borbeno vozilo pe{adije (BVP)
pod oznakom ZBD-97, ili Type 97, predstavqa jedno od najuspe{nijih re{ewa te vrste
u svetu. Vozilo je
u osnovi doma}e
konstrukcije, ali
koristi rusku kupolu konstrukcionog biroa KBP
pod oznakom Bah~a-U. Ta kupola,
koja se ina~e koristi i na vazdu{nodesantnim vozilima BMD-4,
moè se koristiti i u okviru programa modifikacije BTR-90 i
BMP-2. Kupola
je modifikacija one koja je kori{}ena na BVP BMP-3 i ima spregnuti top kalibra 100
mm, automatski top 30 mm i mitraqez 7,62 mm. Iz topa 100 mm moè se lansirati
i kineski ekvivalent protivoklopne vo|ene rakete bastion, a kupola raspolaè dnevno-no}nim ni{anskim i osmatra~kim sistemima za komandira i ni{anxiju. Za razliku
od BMP-3, ZBD-97 je klasi~ne konfiguracije sa motorom napred, kupolom u sredini
i posadnim prostorom pozadi, za pet do sedam vojnika. Ta konfiguracija se smatra povoqnijom nego kod BMP-3 sa motorom pozadi, zbog ~iwenice da vojnici ne moraju da
preska~u pogonski blok kako bi napustili vozilo. ZBD-97 je potpuno amfibijsko vozilo i pretpostavqa se da sopstvenim pogonom, u uslovima mirnijeg mora, moè da
prevali put od Kine do Tajvana.
S. B.
ROBOTIZOVANI OKLOPWAK
JU@NOAFRI^KI
TRANSPORTER
Ju`noafri~ki proizvo|a~ Ivema prikazao je novo oklopno transportno vozilo gila 4h4. Duìna vozila je 6,5 m, {irina 2,5 m, a visina 2,75 m. Masa vozila je 13.600 kg,
a moè da prevozi teret mase 3.200
kg. Vozilo pokre}e dizel-motor Mercedes-Benc, snage 16O kW. Ima automatski mewa~. U kupolu vozila moè da se ugradi te{ki mitraqez ili
top kalibra 20 mm, odnosno automatski baca~ granata. Posada je dvo~lana, a moè da prevozi devet vojnika.
S. A.
VAZDU[NI JASTUCI ZA HAMERA
Amerikanci testiraju oklopno vozilo to~ka{ 8h8 Stryker

bez qudske posade. To je napredni tehnolo{ki demonstrator
vo|en daqinski. Ciq projekta je da se razvije savremeno robotizovano oklopno vozilo nameweno za za{titu pokreta vojnih
konvoja. Osnovni senzori obuhvataju laserski radar (LARED),
termovizijsku kameru i prenosne ra~unarske sisteme za obradu i kontrolu podataka. Na prvim testirawima Stryker je postigao brzinu od 30 do 65 kilometara na ~as.
S. A.
Ameri~ka firma Textron Systems razvila je novi sistem

za za{titu terensko-transportnih automobila hamer od ruskih ru~nih protivoklopnih baca~a RPG-7. Taj sistem, pod
nazivom TRAPS (Tactical RPG Airbag Protection System), podrazumeva kori{}ewe radarskog sistema za otkrivawe nadolaze}eg projektila i vazdu{ne jastuke postavqene oko krova vozila. Naduvavawem vazdu{nih jastuka spre~ava se aktivirawe upaqa~a protivoklopnog projektila. Masa sistema je 57 kg, a cena oko 10.000 ameri~kih dolara.
S. B.
45
MLAZNI [KOLSKI AVION M-311
MALA LETELICA
ZA VELIKI
PROFIT
U poku{aju da smawe
primat turboelisnih
aviona koji dominiraju
savremenom leta~kom obukom,
Italijani su nedavno predstavili
prototip novog mlaznog {kolskog
aviona. Letelica, ozna~ena kao M-311,
razvijena je iz modela S.211 koji se pojavio
po~etkom osamdesetih godina pro{log veka.
snovna leta~ka obuka, u kojoj se realizuje oko 50 odsto ukupnog naleta

tokom {kolovawa pilota, segment je
kojim suvereno vladaju turboelisni
avioni. Wihova ekspanzija zabeleèna je osamdesetih godina pro{log
veka zahvaquju}i, pre svega, niskim eksploatacionim tro{kovima i letnim osobinama koje su bile bliske mlaznim {kolskim avionima prve generacije. Retki
projekti mlaznih {kolskih aviona razvijenih u tom periodu nisu zabeleìli zna~ajnije uspehe, bez obzira na kvalitet.
Jedan od takvih aviona bio je i S.211,
mlazni {kolski avion namewen osnovnoj
obuci, koji je u sopstvenoj reìji razvila italijanska kompanija SIAI-Marchetti.
Prototip ovog aviona poleteo je
aprila 1981. godine. Avion nije prihvatilo italijansko ratno vazduhoplovstvo
iz prostog razloga jer je u isto vreme
uvo|en ne{to ja~i {kolski avion tipa
Aermaki MB.339. Paralelno, S.211 ponu|en je stranim kupcima. Singapur je za
{kolovawe svojih pilota kupio 30, Filipini 24, a Haiti ~etiri aviona tipa
S.211. Me|utim, neuspeh tog aviona na
46
konkursu JPATS (kojim su SAD traìle zajedni~ki {kolski avion za sve vidove
oruànih snaga) verovatno je uticao na
stavove ve}eg broja drugih vazduhoplovstava koja su se, kao i ameri~ko, u osnovnoj obuci pilota opredelili za turboelisni avion.
KLASI^NA
KONCEPCIJA
Ipak, razvoj vazduhoplovne tehnike,
a i novi zahtevi koji su se pojavili u procesu obuke borbenih pilota, ponovo su
podstakli razmi{qawa o mlaznom {kolskom avionu u osnovnoj leta~koj obuci.
Takvi stavovi postali su naro~ito zanimqivi intenzivirawem saradwe evropskih vazduhoplovstava oko zajedni~kog
{kolovawa pilota (AEJPT), ali i tenderi
ve}ih vazduhoplovstava kao {to su to, na
primer, britansko, izraelsko i australijsko vazduhoplovstvo. Naime, potencijalna unifikacija flote {kolskih aviona ili plasman ve}eg kontingenta zna~ili bi i ve}u proizvodnu seriju koja bi
svakoj kompaniji koja se bavi izradom
{kolskih aviona osigurala perspektivu
i profit na duè staze. Po svemu sude}i,

to je i za kompaniju Alenia Aermacchi (~iji
je sastavni deo u me|uvremenu postao SIAI-Marchetti) bio glavni pokreta~ki motiv
da oìvi projekat aviona S.211. Redizajnirana varijanta dobila je oznaku M311 i prvi put je predstavqena na vazduhoplovnom sajmu La Burè u junu protekle godine.
Izvana posmatrano, M-311 ne reprezentuje zna~ajan dizajnerski pomak u
odnosu na prethodnika jer se, aerodinami~ki gledano, radi o gotovo istom avionu. U pitawu je, dakle, avion klasi~ne
koncepcije sa visoko postavqenim strelastim krilom i stajnim trapom tipa tricikl. Na krilu je primewen superkriti~ni aeroprofil koji omogu}ava boqe pona{awe aviona na supsoni~nim brzinama, ali je ovaj profil isto tako efikasan i u drugim brzinskim opsezima jer
obezbe|uje solidnu manevarbilnost. U
konstrukciji aviona primewen je ve}i
procenat kompozitnih materijala, ali je,
i pored toga, zbog oja~awa konstrukcije i
ugradwe nove opreme pove}ana masa
aviona. Da bi smestili novu elektronsku
15. april 2007.
opremu, nos aviona produèn je za 35

centimetara.
Avion M-311 pokre}e jedan turboventilatorski motor tipa Pratt & Whitney
Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18
kN. U odnosu na ranije primewivani motor podvarijante 4C, 5C je sna`niji za
oko 30 odsto. Ve}a snaga delom kompenzuje ve}u masu, a delom obezbe|uje boqe letne osobine. Sa odnosom masa/potisak od
0.47 u osnovnoj, {kolskoj varijanti, M311 pruà {iru upotrebnu anvelopu u odnosu na turboelisne konkurente, {to je
zna~ajno i sa aspekta potencijalne borbene primene u pomo}noj varijanti.
Me|utim, posmatrano sa aspekta savremene leta~ke obuke, daleko bitnije su
promene izvedene na elektronskim i drugim sistemima aviona. Veliko iskustvo koje je kompanija Alenia Aermacchi stekla sa
ja~im {kolskim avionima tipa MB.339 CD
i M-346 pojeftinilo je i pojednostavilo
integraciju ovih sistema na avion M-311.
Oni su u potpunosti prilago|eni ranoj
adaptaciji studenata pilota na izgled i
funkcionalnost prostora u kabinama najsavremenijih borbenih aviona.
Kompletna avionika povezana je magistralom podataka MIL-STD-1553B. Kompjuter misije upravqa razli~itim sistemima ukqu~uju}i i brojne displeje. Predwi kabinski prostor opremqen je sa gorwim prikaziva~em (HUD) i tri vi{efunkcijska displeja u boji (MFD) kompatibilnim sa nao~arima za no}no letewe
(NVG). Zadwi kabinski prostor poseduje
tri displeja od kojih jedan prenosi sliku
sa gorweg prikaziva~a iz prve kabine.
Izgled displeja konfigurisan je sli~no
kao na avionu Hawk LIFT, dok su komande
tipa ruke na gasu i palici (HOTAS) preuzete sa MB.339 CD. Avion je standardno
opremqen sa INS/GPS sistemom, zatim sa
TA K T I ^ K O - T E H N I ^ K E O D L I K E
Pogonska grupa:
1 x Pratt & Whitney Canada JT15D-5C sa potiskom od 14.18 kN
Dimenzije: duìna
9,85 m
visina
3,73 m
razmah krila
8,51m
povr{ina krila
12,60 m2
Masa praznog aviona
2.300 kg
maks. koristan teret
1.000 kg
maks. poletna masa
4.100 kg
Unutra{we gorivo
893 l
Performanse:
krstare}a brzina
740 km/h
maks. brzina u ponirawu
796 km/h (mah 0.8)
maks. brzina horiz. leta
740 km/h
brzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom
156 km/h
prakti~ni plafon leta
12.120 m
dolet sa unutra{wim gorivom
1.389 km
dozvoqena G-preoptere}ewa
+7/-3.5
duìna poletawa
450 m
duìna sletawa
460 m
maks. brzina uzdizawa
4,6 m/s
VOR/ILS, DME ili TACAN ure|ajima, te

snima~em audio/video i ostalih letnih
podataka.
VARIJANTA ZA BORBU
Digitalna mapa i ra~unar za upravqawe podvesnim teretima (SMS) jesu, za
sada, opcija za kupce kojima je M-311 potreban i kao laki borbeni avion. Ipak,
po{to je M-311 primarno {kolski avion, neprihvatqivo je da on u sebi nema
integrisan kompleksni sistem simulacije
koji, izme|u ostalog, podrazumeva virtuelni radar, data-link, imitaciju otkaza
koju bi izazvao nastavnik iz zadwe kabine itd. Proizvo|a~ je to zasada naveo kao
opciju, mada, po savremenim kriterijumima, ovo vi{e ne sme da bude opcija ve}
standard. Upravo ovaj detaq pomalo
kvari uop{teno dobru sliku o avionu.
Sli~an slu~aj je i sa ubojnim sredstvima avion na ~etiri podvesne ta~ke

moè da ponese 1.000 kilograma ubojnih
sredstava, koja spadaju u kategoriju nevo|enih. U savremenim uslovima ovo nema naro~ito veliki zna~aj ni u {kolskoj
(ra~unari mogu da izra~unavaju padne
ta~ke bez upotrebe pravih sredstava) ni
u borbenoj varijanti.
Ukupan resurs aviona je 15.000 sati naleta. Wegovo odràvawe je po stawu, a ne po fiksnim intervalima, {to je
donedavno bilo uobi~ajeno. Softverskim nadgledawem svih vitalnih sistema
i ure|aja o~itava se wihovo stawe, a na
osnovu toga vr{e se potrebne zamene i
popravke.
Proizvo|a~ tvrdi da je sa cenom od
oko sedam i po miliona ameri~kih dolara M.311 u rangu najsavremenijih tur-
Ispred pilota u predwoj kabini se nalazi

prikaziva~ (HUD) i tri vi{efunkcijska
displeja u boji (MFD), kompatibilna sa
nao~arima za no}no letewe (NVG)
47
P R E K I D A
L I
S E
Po~etkom marta Boing je objavio da }e

po~eti sa ga{ewem proizvodwe transportera
S-17 ukoliko ne dobije nove poruxbine. Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo poru~ilo je 190
aviona, i uz avione za Ujediweno Kraqevstvo, Kanadu i Australiju, proizvodwa }e trajati do sredine 2009. godine, ali, kako su za
sklapawe jednog S-17 od nule potrebna 34
meseca, ameri~ki proizvo|a~ je ve} obustavio nabavke delova i sklopova, osim za ve}
Anvelopa {kolskih aviona
boelisnih konkurenata kao {to su PC21, Super Tukano, T-6B. Tako|e, navodi se
da za ista sredstva on nudi daleko vi{e. Prora~unato je i da }e tokom ìvotnog veka na mlazni avion M-311 biti
potro{eno oko pet odsto vi{e sredstava nego na turboelisni avion, ali uz dobitak na kvalitetu obuke. Otvorenim
ostaje pitawe koliko }e M-311 biti skupqi kada u wega budu integrisani sistemi simulacije u letu kao na konkurentima, {to }e, svakako, pruìti objektivniju sliku o avionu i wegovoj primewivosti u savremenim sistemima obuke.
Suprotno tvrdwama stru~waka iz kompanije Alenia Aermacchi stoji i podatak
da je na primer EMB-314 Super Tukano,
iako slabijih letnih karakteristika, u
48
potpunosti borbeno upotrebqiva letelica koja nosi {irok asortiman precizno vo|enih sredstava vazduh-vazduh i
vazduh-zemqa.
Ovakve ~iwenice ali i kontradiktornosti sigurno }e biti zanimqive svakom vazduhoplovstvu koje osmi{qava
vlastiti, savremeni koncept leta~ke
obuke. A M-311 }e naro~ito biti interesantan dràvama koje ozbiqno razmatraju M-346, {kolski avion za vi{e nivoe obuke koji proizvodi ista kompanija. Prvi takav primer su Ujediweni
Arapski Emirati, odnosno, jedna kompanija iz Abu Dabija koja je pokazala interesovawe za licencnu izradu oba navedena tipa aviona M-311 i M-346.
mr Slavi{a VLAÎ]
ODLO@ENO
FORMIRAWE FLOTE
BESPILOTNIH
LETELICA
Po~etkom ove godine predstavnici
zdruènog General{taba OS SAD objavili
su nameru o odlagawu radova na razvoju novih sistema bespilotnih letelica (BLP) kao
dela Borbenog sistema budu}nosti (Future
Combat Systems FCS). Program modernizacije BPL predvi|ao je razvoj ~etiri varijante FCS UAV sistema: klase 1, 2, 3 i 4. Me|utim, zbog do sada nepoznatih razloga odlu~eno je da se rad na razvoju bespilotnih
letelica klase 1 i 4 nastavi, a da se razvoj
bespilotnih letelica klase 2 i 3 obustavi
na neodre|eno vreme, a to remeti planove
ratnog vazduhoplovstva SAD o formirawu
flote BPL u okviru RV.
G. K.
15. april 2007.
S - 1 7
T R I
G E N E R A C I J E
Z A J E D N O
Borbeni avioni, od kojih je svaki

obeleìo jedan period, P-51 Mustang
iz Drugog svetskog
rata, F-15 Eagle sa
kraja pro{log veka i
F-22 Raptor, ~ije vreme tek dolazi, u zajedni~kom letu iznad vazduhoplovne baze Dejvis-Montan snimila je 3. marta pripadnica RV SAD Kristina Ponte. Na aeromitinzima i vazduhoplovnim sve~anostima nije retkost da nastupaju takve tzv.
istorijske formacije modernih i oldtajmer aviona.
I. S.
poru~ene avione. Pro{le godine Boing je rizikovao i iz kompanijskih izvora finansirao

kontinuitet proizvodwe 22 aviona, koji nisu
bili naru~eni sve do avgusta. No, u buxetu za
fiskalnu 2008. godinu ameri~ko ministarstvo odbrane (DoD) nije traìlo sredstva za
dodatne S-17 i, ukoliko ne bude poru~eno bar
jo{ 16 aviona, proizvodna linija }e po~eti
da se gasi.
I. S.
IZRAEL RAZVIJA
SISTEM ZA RANO
UPOZOREWE
BOING (I) ZA SRBIJU

Boing je 15. februara otvorio u Var{avi regionalnu kancelariju za sredwu i isto~nu Evropu. U saop{tewu povodom otvarawa predstavni{tva navodi se da }e kancelarija zastupati interese Boinga u Bosni, Bugarskoj, Hrvatskoj, ê{koj, Ma|arskoj,
Crnoj Gori, Poqskoj, Rumuniji, Srbiji, Slova~koj i Sloveniji. U toj ameri~koj kompaniji, koja ima vi{e od 20 regionalnih ispostava {irom sveta, kaù da se privrede dràva sredwe i isto~ne Evrope stabilno razvijaju i da Boing ima dugoro~ni pogled na
ovo va`no trì{te.
I. S.
RADARI I PROJEKTILI
ZA PAKISTANSKE FALKONE
Novi izraelski Prilagodqivi vazduhoplovni sistem za rano upozorewe (CAEW) kona~no je stavqen u fazu testirawa. Prema navodima izraelskih vojnih eksperata, to je prva
ura|ena varijanta sistema koji predstavqa tehnologiju poznatu pod nazivom Track Before Detect TBD, odnosno prona|i pre nego {to bude{ otkriven.. Taj sistem, ~iji se po~eci razvoja vezuju za 1970. godinu, predstavqan je povremeno kao protivstelt tehnologija, jer uspe{no pove}ava sposobnost radara da identifikuje male ciqeve i ciqeve sa malim obrisom.
Te detaqe je saop{tio predstavnik izraelskih
OS (Israel Defence Force, IDF) na tromese~noj
konferenciji o odbrambenoj tehnologiji, odrànoj u Londonu krajem pro{le godine. Nosilac projekta je Israel Aerospace Industries (IAI)
kompanija sa sedi{tem u mestu
Gulfstream.
G. K.
Ameri~ka kompanija Northrop Grumman Electronic Systems objavila je sklapawe ugovora,

vrednog oko pedeset miliona dolara, o isporuci 52 avionska radara za potrebe ugradwe na
pakistanske borbene avione F-16. Proizvodwa i isporuka radara AN/APG-68(V)9 trebalo bi
da bude zavr{ena do polovine 2010. godine. Ugovor je deo programa opremawa i modernizacije pakistanskog Ratnog vazduhoplovstva, vrednog 5,1 milijardi dolara. U okviru tog programa
Pakistan }e nabaviti 18 novih aviona F-16 C/D Blok 50/52 i modernizovati svoje, ve} nabavqene F-16A/B Blok 15. Tako }e od 52 naru~ena radara wih 18 biti ugra|eno u nove avione,
dok }e se sa ostalih 34 radara modernizovati stari
pakistanski falkoni.
Radari AN/APG-68(V)9 omogu}avaju znatno poboq{awe preciznosti napada na zemaqske ciqeve,
imaju ve}i domet pri zahvatu ciqeva u vazdu{noj borbi, uz ve}u operativnu pouzdanost i znatno mawe
operativne tro{kove. Do sada je, na osnovu potreba
osam zemaqa, proizvedeno vi{e od 450 radara
AN/APG-68(V)9, koji su ugra|ivani na nove avione ili su bili deo modernizacije starijih
varijanti falkona. Uz radare, Pakistan je
sklopio i ugovor kojim }e nabaviti nove
projektile vazduh-vazduh za svoje falkone. Naru~eno je 500 projektila AIM120 AMRAAM i 200 projektila vazduh-vazduh AIM-9M Sidewinder. Isporuka naru~enih projektila treba po~eti
2008, a zavr{iti do 2011. godine.
B. N.
Foto: Kristina Ponte / USAF
P R O I Z V O D W A
DESANTNI BROD KLASE SAN ANTONIO
MOBILNA KASARNA
Ministarstvo odbrane
SAD do sada je
naru~ilo 12 brodova
klase San Antonio koji
}e svojim modernim
tehni~ko-tehnolo{kim
karakteristikama
zameniti ~ak
41 plovilo starijih
klasa desantnih
brodova tipa LPD 4,
LSD 36, LKA 113 i LST
1179. Novoizgra|eni
desantni brod
Wu Orleans u}i }e
u sastav pacifi~ke
flote Ratne mornarice
SAD, a baza }e mu biti
luka San Dijego
u Kaliforniji.
50
Na sve~anoj ceremoniji koja je 10.

marta odràna u Wu Orleansu,
Ratna mornarica SAD zvani~no je u
svoj sastav primila novoizgra|eni
desantni brod New Orleans LPD-18,
vredan vi{e od 1,3 milijarde dolara. Re~
je o drugom u seriji desantnih brodova dokova klase San Antonio koji }e narednih
godina biti okosnica ameri~ke ratne
mornarice kada su u pitawu velika plovila za transport i iskrcaj pripadnika ameri~ke mornari~ke pe{adije, wihovog naoruàwa i opreme u raznovrsnim misijama
od mirovnih i humanitarnih intervencija do izvo|ewa pomorskih desanta na
strate{kom nivou. Wu Orleans je, kao i
ostale brodove u klasi, izgradilo brodogradili{te firme Northrop Grumman Ship
Systems u gradu Avondejlu.
OPREMA
Wu Orleans je brod duìne 208,5 metara, {irine 39,1 i sredweg gaza od sedam metara, a puni deplasman mu je 23.500
tona. Brzinom od 22 ~vora, preko dve osovine sa propelerima prekretnih krila,
pokre}u ga ~etiri dizel motora Colt-Pielstick ukupne snage od 41.600 KS, dok brodske potrebe za elektri~nom energijom pod-
ODLIKE
Wu Orleans je brod duìne
208,5 metara, {irine 39,1 i sredweg
gaza od sedam metara, a puni deplasman mu je 23.500 tona. Brzinom od 22
~vora, (preko dve osovine sa propelerima prekretnih krila), pokre}u ga ~etiri dizel motora Colt-Pielstick ukupne
snage od 41.600 KS, dok brodske potrebe za elektri~nom energijom podmiruje pet pomo}nih motora od po
2.500 kW. Posadu ~ini 360 qudi od
~ega 28 oficira. Brod moè ukrcati i
prevoziti 699 marinaca (od kojih 66
oficira), a maksimalno 800 qudi.
miruje pet pomo}nih motora od po 2.500

kW. Posadu ~ini 360 qudi od ~ega 28 oficira, a brod moè ukrcati i prevoziti 699
marinaca (od kojih 66 oficira), a maksimalno 800 qudi. Kada je re~ o vazduhoplovnoj komponenti, brod moè ukrcati dva
transportna helikoptera tipa CH-53E Super Stallion ili dva vazduhoplova sa vertikalnim sletawem i poletawem tipa MV-22
Osprey, odnosno ~etiri transportna helikoptera tipa CH-46 Sea Knight, ili {est
UH-1 Huey, ili pak {est borbenih helikop15. april 2007.
tera tipa AH-1 Cobra. Za izvo|ewe pomorskog desanta, brod nosi dva desantna sredstva na vazdu{nom jastuku tipa LCAC, jedan
klasi~ni desantni ~amac tipa LCU i 14 mawih desantno-borbenih plovila tipa EFV.
Naoruàwe broda ~ine dva brzometna topa za blisku odbranu tipa Bushmaster
II, kalibra 30 mm, dva lansera protivavionskih raketa RAM i ~etiri mitraqeza
kalibra 12,7 mm.
Wu Orleans i sve druge brodove klase San Antonio posebnima ~ini wihov jedinstven izgled, jer se umesto klasi~nih
jarbola na tim mestima nalaze dve osmougaone kupe unutar kojih su sme{teni gotovo svi elektronski senzori broda. Taj sistem nazvan je AEM/S (Advanced Enclosed
Mast/Sensor System) i prvi put se serijski
primewuje u ameri~koj ratnoj brodogradwi upravo na klasi San Antonio. U unutra{wosti ovih osmougaonih jarbola,
~ija je povr{ina napravqena od vi{eslojnih kompozitnih materijala premazanih
radar-upijaju}im bojama, nalaze se gotovi
svi brodski elektronski senzori za komandni, komunikacioni, kompjuterski i
obave{tajni sistem, odnosno opsluìvawe brodskog operativnog centra.
KOMFOR
Unutar AEM/S-a su trodimenzionalni
osmatra~ki radar SPS-48E, SPQ-9B, horizont-osmatra~ki radar TACAN i sve druge
antene brodskih komunikacijskih sistema.
Osim {to vrlo karakteristi~nim ~ini izgled brodova klase San Antonio, AEM/S
koncept znatno poboq{ava borbene mogu}nosti uz dodatno smawivawe wihovog odraza na protivni~kim radarima, poboq{awe
rada vlastitih senzora i znatno smawewe
tro{kova odràvawa antena brodskih senzora, te pojednostavqewe wihovih modifikacija i unapre|ewa tokom ~etrdesetogodi{weg radnog veka samog broda.
Ina~e, planirano je da brodovi klase
San Antonio za nekoliko godina dobiju i poseban SSDS Mk-2, odnosno sistem samoodbrane broda koji za ameri~ku ratnu mornaricu razvija firma Raytheon. On }e integrisati sve brodske odbrambene sisteme, a
sadrà}e i multifunkcionalni radar, poboq{ani integrisani sistem za elektronska dejstva, te infracrveni osmatra~ki i
sistem pra}ewa ciqeva.
Na Wu Orleans i drugim plovilima
klase San Antonio primewena su i najmodernija re{ewa u automatizaciji upravqawa brodskim navigacionim i pogonskim kompleksom. U odnosu na prethodne tipove desantnih brodova, znatno su unapre|eni
uslovi u kojima radi i ìvi posada, odnosno ukrcani marinci. Wu Orleans, pored
ostaloga, ima mnogo komotnije sme{tajne
prostorije, dvadeset~etvorokrevetnu bol-
nicu sa dve operacione sale, dve stomatolo{ke ambulante, apoteku, dve ve`baonice
i teretane, po{tu, te mini trgova~ki centar.
Brod ima i hangar u kome se mogu obaviti i mawe zahtevni radovi na odràvawu
helikoptera koje nose za izvo|ewe desantnih operacija, a na krmi se nalaze velika
hidrauli~na vrata kojim se otvara prolaz
do doka u zadwem delu broda koji se moè
delimi~no poplaviti radi ulaska i izlaska
desantno-iskrcnih sredstava tipa LCAC,
LCU i EFV. Za transport raznih vrsta borbenih i neborbenih vojnih vozila to~ka{a i
guseni~ara, brod ima tri palube ukupne povr{ine 2.229 kvadratnih metara. Tu su i dva
skladi{ta za teret ili municiju kapaciteta
963 kubika, te oko 1.230 kubika tankova za
mlazno i druge vrste goriva za vazduhoplove, odnosno vozila.

Ministarstvo odbrane SAD do sada je
naru~ilo 12 brodova klase San Antonio koji }e svojim modernim tehni~ko-tehnolo{kim
karakteristikama zameniti ~ak 41 plovilo
starijih klasa desantnih brodova tipa LPD
4, LSD 36, LKA 113 i LST 1179.
Nakon {to je 14. januara pro{le godine, prvi u seriji, brod San Antonio LPD-17
zvani~no uvr{ten u sastav ameri~ke ratne
mornarice i dodeqen atlantskoj floti sa bazom u Norfolku, savezna dràva Virxinija,
brod Wu Orleansu u}i }e u sastav pacifi~ke flote Ratne mornarice SAD, a baza }e mu
biti luka San Dijego u Kaliforniji.
Nikola BO[KOVI]
V O J N I
S A T E L I T I
KOSMI^KI
RATN IC I
Pre gotovo pola veka, 24. oktobra 1957.
godine Sovjeti su lansirali prvi ve{ta~ki
satelit Sputwik 1, otvaraju}i mogu}nost
upotrebe kosmosa za vojne i civilne svrhe.
Vojni sateliti danas odràvaju jedinstvo
razli~itih vojnih formacija na kopnu,
moru i u vazdu{nom prostoru,
omogu}avaju}i vo|ewe operacija
iz jednog centra. Savremeni
sateliti su slikovito re~eno
o~i i u{i vojnika
od obi~nog borca
do najvi{ih
komandi.
ada je po~etkom ove godine Kina uspe{no lansirala raketu kojom je u kosmosu uni{tila jedan svoj isluèni
satelit, Wujork tajms je dramati~no
komentarisao: To nije bio meteor,
to je bila raketa, ubica satelita kojom je
Kina naru{ila dominaciju SAD u kosmi~kom naoruàwu.
Nervoza ameri~kog dnevnika bila je
razumqiva: u opasnost je dovedena ameri~ka vojna strategija, koja se najvi{e bazira na upotrebi vojnih satelita.
Lansiraju}i pre gotovo pola veka
prvi ve{ta~ki satelit, Sovjeti su zapo~eli novo razdobqe upotrebu kosmosa za
vojne i civilne svrhe. Sposobnost dana{wih satelita da manevri{u, mewaju putawe, prilaze drugim satelitima i spaja-
52
ju se s wima, umnogome pove}ava wihovu

vojnu primenu. Me|u takti~kim prednostima isti~e se mogu}nost direktnog prilaèwa èqenoj oblasti na povr{ini Zemqe, {to je izuzetno zna~ajno za uspeh vojne operacije. Vojni sateliti su u stawu
da odràvaju jedinstvo rasutih vojnih
formacija po ogromnoj povr{ini na kopnu, moru i u vazdu{nom prostoru, omogu}avaju}i jedinstveno rukovo|ewe operacijama iz jednog centra, ~ija udaqenost od
operativnog podru~ja nema uticaja.
GU@VA U SVEMIRU
Tehnolo{ki najnaprednije armije dana{wice imaju potpuno uvezane i integrisane sisteme za osmatrawe, izvi|awe,
pra}ewe, navigaciju, upozorewe na opasnost, komunikaciju i vatreno dejstvo po
snagama protivnika. Sateliti, naime,
prikupqaju sve neophodne podatke o protivniku i stawu na bojnom poqu, potom ih

{aqu superbrzim ra~unarima, koji obra|ene podatke u realnom vremenu dostavqaju jedinicama. Dakle, slikovito re~eno, sateliti su danas o~i i u{i vojnika
od obi~nog borca u prvim borbenim redovima do najvi{ih komandi. Naru{avawe tog sistema ujedno zna~i i krah svih
vojnih planova, pa je utoliko i shvatqivije upozorewe s po~etka ovog teksta, jer je
dovedena u pitawe koncepcija najmo}nije
armije na{eg vremena, koja se gotovo u celosti oslawa na kosmi~ke vojnike. Svesne te ~iwenice najmo}nije zemqe sveta
nastavqaju intenzivni razvoj satelita s
vojnim predznakom, stvaraju}i u kosmosu
pravu gu`vu.
Iako ekskluzivnost kori{}ewa kosmosa vi{e nije iskqu~ivo pravo Rusa i
Amerikanaca, oni su, ipak, i daqe najprisutniji u wemu. To je i razumqivo, jer
se wihov celokupni vojni potencijal gotovo maksimalno oslawa na kosmi~ke
ratnike.
Po~etkom ovog veka obe zemqe intenzivirale su svoje kosmi~ke programe lansiraju}i brojne satelite s vojnim predznakom. Tako su Rusi pomo}u mo}nih raketa
proton-K i sojuz-U lansirali ~itavu seriju vojnih satelita: foto-izvi|a~ki kosmos-2387, tipa jantar-4K2 kobalt, satelite za rano upozorewe kosmos-2388 i
2393, tipa US-KS, komunikacijske satelite kosmos-239O i 2391, navigacijske
satelite kosmos-2389, tipa parus, i kosmos-2394, 2395 i 2396, tipa uragan-M,
koji ~ine sastavni deo komunikacijskog sistema GLONASS (ukupno 24 satelita) i
elektroopti~ki s digitalnim prenosom
slike ARKON-1.
Za Rusima nisu zaostajali ni Amerikanci, koji su raketama Delta IV i Atlas V
lansirali navigacijske satelite GPS 2R8
i 2R9, vojni meteorolo{ki satelit DMSP
16, satelit za rano upozorewe DSP 22 i
komunikacijski satelit Milstar II, kojim su
operacionalizovali ~etiri geostacionarna satelita tog tipa, povezuju}i ih me|usobno. NASA je lansirala dva satelita
za pra}ewe i prenos podataka tipa TDRS
(Tracking and Data Relay Satellite), koje moè
da koristi i vojska, dok je Nacionalna administracija za okeane i atmosferu lansirala dva satelita NOAA 17 i NOAA M,
koji vojsci obezbe|uju neophodne meteorolo{ke podatke.
Amerikanci su teì{te usmerili na
razvoj projekta SDI (Strategic Defense Initiative strate{ka odbrambena inicijativa)
u kojem je reaktiviran program SBIR (Space Based InfraRed System kosmi~ki IC sistem), koji je preimenovan u STSS (Space
Tracking and Surveillance System kosmi~ki
sistem za tragawe i kontrolu). Ratno vazduhoplovstvo je obnovilo program SBR
(Space Based Radar radar stacioniran u
kosmosu) za kontrolu i pra}ewe pokretnih ciqeva na Zemqi. Predvi|eno je da
tim sistemom bude obuhva}eno 20 do 24
satelita raspore|ena u niskoj i sredwoj
NAMENA
Prema nameni vojni sateliti se
dele na satelite za rano upozorewe i
procenu napada, satelite za izvi|awe, komunikacijske satelite, satelite
za navigaciju, geodetske i meteorolo{ke satelite, a wima se mogu prikqu~iti i sateliti SBL (Space Based Laser
u svemiru stacionirani laser). Vojni satelitski sistem kao celina ukqu~uje kosmodrome za lansirawe, zemaqske kontrolne stanice, nose}e rakete i korisni~ki segment (satelit).
ORBITE
U odnosu na visinu, orbite se dele na nisku, sredwu i geostacionarnu.
Niska orbita je na visini od 100 do
1.000 km, i u woj se kre}u vojni izvi|a~ki sateliti; sredwa orbita se nalazi izme|u 1.000 i 35.800 km visine,
i u woj se kre}u sateliti za navigaciju,
dok je geostacionarna orbita na visini od 35.800 km, i u woj su stacionirani komunikacijski sateliti, sateliti
za rano upozorewe i sateliti za prikupqawe obave{tajnih podataka.
orbiti, koji treba da budu lansirani do

2010. godine.
Razvija se i program EAGLE (Evolutionary Aerospace Global Laser Engagement
system globalni vazdu{nokosmi~ki laserski sistem i sistem za tragawe), koji
}e biti postavqen u nisku orbitu, omogu}avaju}i lasersko ozna~avawe ciqeva,
izvi|awe, otkrivawe mogu}eg prisustva u
vazduhu hemijskog i biolo{kog oru`ja i
uni{tavawe ciqeva. Wegova operativna
gotovost predvi|ena je za 2012. godinu.
Imaju}i u vidu da }e u neposrednoj budu}nosti zna~aj satelita za vo|ewe ratnih
operacija postajati sve ve}i, Amerikanci
Navigacijski satelit Oscar, sistema Transit
Ruski sistem GLONASS
Lansirawe rakete Delta IV
ve} danas razvijaju projekat kosmi~kog lasera za odbranu od balisti~kih raketa

SBL (Space Based Laser).
Sportskim re~nikom re~eno, Rusima
i Amerikancima su se u kosmi~koj utakmici prikqu~ili i neki novi igra~i. Francuska ide u red zemaqa koja kosmi~koj tehnologiji pridaje izuzetan zna~aj. Sa wenog kosmodroma u Kuruu lansiraju se mo}ne rakete arijana, nosa~i satelita. Za komunikacije iz kosmi~kog prostora Francuzi koriste satelitske ure|aje Syrakuze II,
postavqene na civilno-vojnom geostacionarnom satelitu Telekom 2. Predvi|ena je
realizacija vojnih komunikacijskih satelita Syrakuze III. Za daqinsko raspoznavawe upotrebqavaju satelite SPOT-5, a za
54
foto-izvi|awe satelite helios-2. Britanci za komunicirawe svojih jedinica koriste geostacionarne satelite Skynet 4 i 5,
dok su Nemci lansirali pet satelita s radarom za sinteti~ko sastavqawe slike
SAR lupe. Prvi italijanski komunikacijski satelit SICNAL-1 ujedno je i prvi
evropski satelit koji osim na UHF i SHF
frekventnom podru~ju radi i na ekstremno visokom podru~ju EHF. Satelitske komunikacijske veze Natoa, koje povezuju dràve ~lanice vojne alijanse, ~ine dva satelita Natoa ~etvrte generacije, od kojih
je Nato IVA u operativnoj upotrebi, dok je
NATO IVB u rezervi.
Evropska svemirska agencija razvija
sistem Galileo od 30 satelita u sredwoj
orbiti, sa 16 zemaqskih kontrolnih stanica, koji je kompatibilan sa ameri~kim

GPS i ruskim GLONASS satelitskim sistemom. Kina je raketom dugi mar{ 3 lansirala navigacijske satelite BNTS-1 i
B NTS-2, dok jedinice wene armije povezuje satelit zongksing 22. Osim navedenih
zemaqa, satelite za vojne svrhe danas koriste i Izrael, Japan i Indija.
Iako su razvoj satelitskog sistema i
izgradwa satelita veoma skup i dugotrajan
proces, sve je ve}i broj zemaqa koje nastoje da imaju svoje kosmi~ke vojnike, koji }e wihove vojne formacije povezati u jedinstvenu globalnu satelitsku mreù bez
koje nema uspeha na bojnom poqu.
Stanislav ARSI]
15.april 2007.
DRU[TVO
BIOMETRIJA
I QUDSKA PRAVA
ZA
@IVOT
BEZ @IGA
Podstaknut debatom u javnosti koju je
izazvao novi Zakon o li~noj karti,
Institut za politi~ke studije u
Beogradu, u saradwi sa verskim
dobrotvornim starateqstvom
Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke,
organizovao je nau~ni skup na temu:
Biometrija, li~na identifikacija,
bezbednost i slobode. ûla su se
veoma zanimqiva razmi{qawa,
nau~nim argumentima obrazloèni
predlozi, konstruktivne kritike i
opse`ne analize o novim li~nim
dokumentima, wihovom obeleàvawu,
biometrijskom sadràju, ugroàvawu
qudskih prava... Jednoglasna ocena
eksperata i crkvenih velikodostojnika
mogla bi se saèti u poruku dràvi,
Vladi i wenim institucijama da dobro
razmisle pre kona~ne odluke o
biometrijskoj identifikaciji
gra|ana Srbije.
ivot je ~udo. Pogotovo danas, u vreme svekolikih tehnologija i

tehni~kih dostignu}a, od kojih ~esto obi~nog ~oveka zaboli
glava ili obuzme strah. Neka jednostavno prevazilaze ma{tu,
pa qudski um postaje vlastita teskoba, jer ne moè da shvati
{ta mu se de{ava. Naro~ito u velikim gradovima visokorazvijenih zemaqa, gde se ~ovek sve ~e{}e ose}a kao deli} mo}nog
mehanizma, a sve mawe kreator vlastitog ìvota. Kartice, propusnice, bexevi, ~ipovi, ra~unari, kamere, ozvu~ewe...
Nasuprot svesti o gubitku individualnosti i privatnosti,
~esto se nudi obe}avaju}a uteha: da vam bude lak{e, da vas za{titimo od pqa~ke, da vam bude udobnije, da dobijete popust... Primerenije filizofiji ~oveka s na{ih prostora, koji je
vazda imao rezervu prema neprimerenoj koli~ini besplatnog dobro~initeqstva, zvu~i izreka: Sa~uvaj me Boè prijateqa, od neprijateqa }u se ~uvati sam. Lepo je ìveti moderan ìvot. Sve je
brzo, jednostavno, efikasno... Misle za vas, brinu o vama. Opet
famozna kartica, svemogu}i gospodar sudbine, sva vrata otvara.
âk i ona zlatna. Za{to da se mu~ite, zbog ~ega da brinete? U nevoqi ste, ma hajte, molim vas! Ponestalo vam je novca? Ni{ta
lak{e. Brzi krediti, laki ke{, u|e{, iza|e{ i gotovo. Kakvo blagostawe. Jadni na{i preci, koliko su se samo mu~ili. Eh, {ta ti je
tehnologija...
55
BEZBEDNOST
Malecki ~ip. Nema ga {ta videti, a sve stane u wegovu misterioznu pamet. Podaci o va{em kompletnom ìvotu: gde se kre}ete,
{ta radite, {ta radite kad ne radite, s kim i koliko razgovarate,
gde i kada kupujete, kakve su vam porodi~ne prilike, {ta kaè va{
zdravstveni bilten, a {ta ra~un u banci?
Kada su svi ti podaci prikupqeni, razvrstani i obra|eni,
na|u se preduzimqivi qudi koji bi da ih koriste. Oni koji skupqaju podatke, kao savremeni, integrisani i efikasni privrednici
rado ih prodaju. Ko ih kupuje? Mnogi. To je jedan od na~ina da po~nete biznis. Recimo, otvarate radwu za prodaju muzi~ke opreme.
Spremni ste mnogo da uloìte i o~ekujete da vam se umnoì kapital. Sasvim normalno. [ta vam je ~initi? Najpre kupite liste posetilaca sajmova muzi~ke opreme, pretplatnika muzi~kih ~asopisa, studenata muzi~kih akademija pa wima po{aqete pozivnici
za otvarawe. Obe}ate i popust, naravno. Ali, to rade svi. Me|utim, vi ste kreativniji, pa idete korak ispred wih. Uze}ete listu
svih koji su pre{li most (bulevar, ulicu) u blizini koncertne sale
u kojoj je odràna dugo najavqivana gala predstava.
Ovaj postupak zove se profilisawe. Na osnovu mase dobijenih podataka (naizgled bezazlenih i neva`nih), traì se {ta je to
statisti~ki zajedni~ko odre|enom profilu qudi. A koristi se za
va{e dobro, bi}ete obave{teni o stvarima koje vas zanimaju.
Nemojte re}i da nikada niste dobili, na primer poziv
za nagradnu igru ako kupite, na primer kwigu, ku}ni aparat,
elektronski ure|aj...
DAR OD BOGA
Veliki pa`wu stru~waka prisutnih na skupu i
predstavnika medija privukla je beseda proto|akona
Rado{a Mladenovi}a. On
je temi dao veliki zna~aj i,
tuma~e}i je sa pozicije pravoslavne vere, prava i filozofije, sem ostalog, rekao:
Kada smo spoznali
su{tinu novog Zakona o li~noj karti, naloìli smo Sinodu pravoslavne crkve da
preduzme potrebne mere kako bi se ne samo zaustavila
wegova procedura, ve} da se o wemu uop{te ne raspravqa.
To je nalog arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Jer najdragoceniji dar koji je Bog dao ~oveku jeste sloboda. Ovako zami{qena li~na karta ne samo da qudima oduzima taj dar ve}
ih stavqa u svojevrsni elektronski koncentracioni logor.
Meni identitet daje Bog preko oca i majke. Preko ro|aka i prijateqa. Moj qudski identitet daju svi oni koji moje
delovawe trpe i ~ije delovawe ja trpim. Pretenzija dràve i
policije da mi na ovaj na~in pripisuje identitet, makar bio
i elektronski, sa najsavremenijim ~ipovima, za mene kao slobodnog ~oveka je vrlo uvredqiva. Takva ideja }e se razbiti o
slobodu pravoslavqa. Za nas su sloboda i moral temeq
identiteta, a ne ovakve li~ne karte i baze podataka. Crkva
ho}e slobodne qude, a ne podanike. Ja, naprosto, imam veliki otpor prema zalaèwu u ne{to {to je li~no: zdravstveni
karton, slobodu kretawa, imovinu... Dakle, protivim se svakom identitetu koji ne daje Bog, Crkva Boìja i narod Boìji.
56
Jo{ jedan, naizgled bezazlen primer: kablovska televizija u va{em stanu ima kontrolnu kutiju, koja je dvosmerna. Iz
statisti~kih razloga registruju se podaci {ta, kada i koliko
gledate. Pri~a se da je san biv{eg rumunskog diktatora âu{eskua bio uvo|ewe besplatnog telefona sa ugra|enim prislu{kiva~em u svaku ku}u.
O tome je nadahnuto govorio profesor dr Milan Tuba na nau~nom skup, ~iji je neposredan povod bio novi Zakon o li~nim kartama, a imaju}i u vidu zna~aj teme dobio je {iri kontekst koji je
sagledavao qudska prava, privatnost i informacione tehnologije. Stru~waci iz raznih oblasti imali su {ta da kaù. Univerzitetski profesori, tehnolozi, informati~ari, sociolozi, crkveni
velikodostojnici...
PAMETNA KARTICA
Ve} posle nekoliko izlagawa
bilo je jasno koliko smo brzo,
neoprezno i bez re~i struke ponudili Zakon, ~iji je sadràj, ovakav
kakav je sada, neprimeren i neprihva}en. Umesto postoje}eg, traì se novo re{ewe, a jedan od
predloga dao je mr Dragan Spasi}, stru~wak za sertifikaciona
tela i digitalne sertifikate. On
se zalaè za uvo|ewe takozvanog
digitalnog identiteta Internet
korisnika. Wega ~ini tajni kqu~,
tajni kriptografski kqu~, javni
kriptografski kqu~ i digitalni
sertifikat. Digitalne sertifikate izdaju institucije koje se nazi- Mr Dragan Spasi}
vaju sertifikaciona tela, a ona u svojoj infrastrukturi imaju kompleksan sistem koji se u literaturi nalazi pod skra}enicom PKI.
To je, zapravo, jedan elektronski dokument sa zapisanim podacima
o korisniku kome je sertifikat izdat, zatim o telu koje ga je izdalo i javnim kriptografskim kqu~em korisnika. Gotovo ga je nemogu}e zloupotrebiti zbog wegove vi{estruke za{tite.
Radi o~uvawa podataka, umesto predloène li~ne karte,
mr Zoran Savi}, poznati stru~wak Asocijacije za ra~unarstvo,
15. april 2007.
tehnologija do perfekcije uspostavqa identitet ne samo fizi~kim opisom ve} memorisanim otiscima prstiju i u posledwe vreme duìcom oka. Podaci kartica SMART, koje obavezno imaju
hardverske elemente, bezbedno se ~uvaju u za{ti}enoj bazi i
dodatno se obezbe|uju kriptografskim metodama. Potom se {ifruju tako da su besmisleni svakom ko nema odgovaraju}i
kqu~. Te kartice su, svuda u svetu, najboqi ~uvari podataka
koje se u wima nalaze. One su svojevrstan simbol jedinstvenog
elektronskog sistema Evrope.
NEUSPEO PROJEKAT
SVET U KOME @IVIMO

Prema podacima me|unarodnih organizacija koja se bave elektronikom i razvojem informacionih sistema, danas u
svetu ima oko milijardu i tri miliona ra~unara i vi{e od
milijardu i sto miliona korisnika Interneta. âk 90 odsto
kompanija {irom planete koristi Internet u poslovawu, dok
60 odsto doma}instava poseduje ra~unar. Masovno se koristi u trgovini, bankarstvu, industriji, sistemima uprave, vojsci, policiji...
Osamdesetih godina Srbija je bila me|u prvih 20 u svetu po broju ra~unara i wihovih korisnika. Danas je na 115.
mestu. Prema najnovijim istraìvawima 1.900.000 na{ih
gra|ana koristi ra~unar (33,6 odsto) dok 1.400.000 koristi
Internet.
Prema ta~ki 42. Ustava Srbije, zajam~ena je za{tita
podataka i li~nosti. Prikupqawe, dràwe, obrada i kori{}ewe podataka o li~nosti ure|uje se zakonom. Zabrawena
je upotreba podataka o li~nosti izvan svrhe za koje su prikupqeni.
Svako ima pravo da bude obave{ten o podacima o svojoj
li~nosti i na sudsku za{titu u slu~aju wihove zloupotrebe.
Osnovni principi za{tite li~nih podataka regulisani
su i Konvencijom o za{titi lica u odnosu na elektronsku obradu podataka, Saveta Evrope broj 198, zatim Dopunskim
protokolom (broj 181) i Direktivom Evropske unije (broj
95/46).
informatiku, telekomunikacije i nove medije Srbije, predlaè

uvo|ewe takozvane SMART (pametne) kartice. To je tehnologija
koja umnogome i na razne na~ine pomaè qudima, a da pri tom
wihova privatnost i qudska prave ni za trenutak ne budu ugroèna. Pored toga, znatno pove}ava transparentnost rada dràvnih organa. U virtuelnom svetu da obe strane u komunikaciji, ma kakva bila i na ma kom nivou se obavqala, treba da znaju obostrani identitet. To je podizawe sistema elektronske
uprave na znatno vi{i nivo. Dana{we sisteme gra|ani nisu
prihvatili, jer ne uveravaju u sigurnost i za{titu podataka. Ta
U Srbiji je projekat nabavke

opreme za izradu biometrijskih
li~nih karata postao aktuelan
2003. godine, kada je tada{wi ministar unutra{wih poslova obelodanio da je kupqena skupa oprema
od ameri~ke firme Motorola. Jedan od najglasnijih protivnika Zakona o li~noj karti bio je doskora{wi glavni inspektor MUP-a Srbije, advokat Vladimir Boòvi}.
Prvog avgusta 2001. objavqen je tender za nabavku opreme i instrumenata za uvo|ewe
biometrijskih li~nih dokumenata, mimo zakona i bez {irih kon- Vladimir Boòvi}
sultacija. Ubrzo je proizvo|a~
opreme predloìo da se uveze biometrijski ~ip, {to je tro{kove projekta popelo na sto miliona evra. Ta kupovina nije pro{la obavezni tenderski protokol, ni zakonsko dodeqivawe novca iz republi~kog buxeta, zbog ~ega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizawa krivi~nih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupqena oprema za biometrijsku identifikaciju gra|ana, a tek posle tri godine pokrenuta
skup{tinska procedura za predlog zakona o biometrijskim li~nim kartama.
U me|uvremenu na{i gra|ani putuju po svetu sa paso{ima
pretpro{le dràve i doìvqavaju podsmeh, pa i neprijatnosti na
carinskim prelazima. Toga nisu po{te|ene ni na{e javne li~nosti. Nedavno su imali probleme na{i fudbaleri u Azerbejxanu i
vaterpolisti pri dolasku u Australiju. Prvaci sveta, vaterpolisti Srbije, javno su se obratili Vladi, jer ne èle vi{e da se
brukaju zbog tu|ih propusta i inertnosti.
Da se vratim na basnoslovno skupu opremu. Ona je, gospodo,
razbacana po kojekakvim magacinima i propada. Veliko je pitawe
koliko je sada upotrebqiva? U najmawu ruku to je prevazi|ena tehnologija, a ko{tala je astronomski. Na kraju, osta}e mi nejasno
za{to je odbijen predlog da se obrasci li~nih karata otisnu u Zavodu za izradu nov~anica, koji je po mom mi{qewu jedino pravo
mesto za tako ne{to upitao se gospodin Boòvi}.
Zanimqivo razmi{qawe, posebno ako je potkrepqeno ~iwenicama i saop{teno duhovitim tonom, uvek privu~e pa`wu. Profesor dr Slobodan Antoni} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i politi~ki analiti~ar kaè da je osnovna zamerka novoj li~noj
karti wena netransparentnost:
Sa sobom nosite dokument u kome uop{te ne znate {ta pi{e.
To od nas traì Evropska unija, Svi u Evropi to ve} imaju. Sa
ove dve re~enice u Srbiju moète uvesti bilo koju glupost. Recimo,
da deca smeju da sednu na klackalicu sa za{titnim {lemom ili da
pre nego {to uberete vo}ku morate ubrizgati anestetik u drvo.
Posledwi primer su nove li~ne karte. Niko ne vezuje ukidawe viza sa stavqawem ~ipa na taj dokument, a zemqe u okruèwu
imaju plastificirane, a ne elektronske iskaznice. Sada se, me|utim, veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u modernizaciji i kako se samo mra~ne i retrogradne snage boje tog unapre|ewa, kao {to su se nekada bojale radija ili èleznice. Da su
57
BEZBEDNOST
elektronske li~ne karte tako sjajna i neproblemati~na stvar, kako nam se sada predstavqa, ne bi se ~ekalo na Srbiju da ih prva
uvede. @eleznica i radio su se ticali dobre voqe pojedinca, a
ovde dràva uvodi obavezu da svako gra|anin stariji od 16 godina sa sobom nosi ~ip, iz koga, opet, samo policajac ili neki dràvni slu`benik moè da o~ita odre|ene podatke. Kako da znate
da se u va{em ~ipi ne}e potkrasti neka gre{ka, recimo da ste
imali ozbiqnih problema sa zakonom. Treba najpre da doìvite
velike neprijatnosti ako vas policajac legitimi{e, pa tek onda da
saznate da sa podacima u va{oj li~noj karti ne{to nije u redu
kaè profesor Antoni}.
Imaju}i u vidu zna~aj i osetqivost teme, s jedne, i inertnost
zvani~nih organa, s druge strane,
Sveti arhijerejski sinod Srpske
pravoslavne crkve poverio je
mladom, ali afirmisanom teologu i informati~aru Oliveru Suboti}u pisawe opse`ne studije
Biometrijski sistemi identifikacije. Ambiciozni stru~wak, uz
podr{ku {est iskusnih stru~waka,
recenzenata dela, temeqno je obradio temu, koriste}i se ubedqivim ~iwenicama i besprekornom
metodologijom pisawa zahtevnog
slova. Studija je veoma visoko
ocewena i bilo bi dobro da je pa- Oliver Suboti}
`qivo pro~itaju svi koji se bave pitawem uvo|ewa biometrijske
identifikacije. Gospodin Suboti} je dao gotovo sve odgovore na
te{ka pitawa tako {to je mudro koristio ono {to nauka pruà u
obrazovnom i informativnom miqeu: istorija, teologija, filozofija, politikologija, informatika, tehnologija... Sve podjednako.
Biometrijski sistemi identifikacije i wihove dru{tvene
implikacije ve} nekoliko godina su sporna tema u svetskoj javnosti, pogotovo u zemqama zapadne demokratije. Ta tema je u Srbiji
postala aktuelna posle najave uvo|ewa novih elektronskih li~nih
karata i centralizovane baze biometrijskih podataka. Naàlost,
o tome se u javnosti ~uo veliki broj dezinformacija, koje su lansirali zagovornici biometrijskog sistema (oni su tvrdili da je to
deo na{ih me|unarodnih obaveza, da skoro sve zemqe EU imaju
biometrijske li~ne karte, da su one ultimativni uslov za uspostavqawe elektronske uprave...), ali i kao reakcija nedovoqno upu}enih protivnika, koji su tvrdili da je u pitawu beskontaktna tehnologija, da omogu}ava neprekidno pra}ewe, pa ~ak i da je ~ip radioaktivan... Budu}i da je problem ozbiqan, mora mu se pristupiti temeqno i kriti~ki, a ne povr{no i lakomisleno.
Zakon o li~noj karti izglasan je u Skup{tini Srbije. Planirano je da novi dokumenti stupe na scenu krajem januara 2007.
godine, dok bi postoje}e legitimacije (kojima nije istekao rok
vaèwa) vaìle najvi{e pet godina od trenutka stupawa Zakona
na snagu. Iako slovom Zakona nije precizirano, wime se prakti~no uvodi i centralna banka biometrijskih podataka, kao kqu~ni tehnolo{ki supstrat za izvo|ewe kompletnog projekta. Upravo tom kqu~nom aspektu posve}eno je malo pa`we zakqu~uje gospodin Suboti}.
O tome kako bi se stvari daqe mogle razvijati kaè:
Za sagledavawe ovog problema u svim wegovim dimenzijama
potrebno je i malo vizionarskog duha. Problem nije u tome {ta taj
projekat jeste danas, ve} u {ta on lako moè da preraste sutra.
Ovo je pravi razlog zbog koga se akademski gra|ani {irom sveta
decenijama bore protiv sli~nih koncepata, znaju}i da ve} sutra
mo`da ne}e biti u mogu}nosti da se izbore za dru{tvo slobodnih
58
UGRO@ENA PRIVATNOST
Prema mi{qewima mnogih stru~waka, Zakon o li~noj
karti uveliko ugroàva privatnost gra|ana, a glavne razloge izneo je Nikola Markovi} iz Dru{tva za informatiku Srbije:
U suprotnosti je sa Ustavom Srbije, ~lan 42, stav 2. i 3.
Biometrijske metode identifikacije nisu jo{ pouzdane.
Nisu predvi|ene odgovaraju}e mere za{tite baze podataka sa elementima iz li~nih karata.
Postojawe opasnosti od presretawa i prislu{kivawa, izmene ili uni{tavawa podataka prilikom komunikacije
izme|u policajca koji legitimi{e gra|anina i baze podataka
u MUP-u.
[to se ti~e izmene Zakona o li~noj karti, gospodin
Markovi} je predloìo:
Ostaviti mogu}nost gra|anima da ne koriste taj dokument sa biometrijskom identifikacijom (~lan 7).
Brisati evidentirawe jedinstvenog mati~nog broja
roditeqa (~lan 8).
Li~ni podaci mogu biti dostupni samo zakonom ovla{}enim korisnicima (~lan 28).
Uvesti kaznene odredbe i za rukovawe sa li~nim podacima (novi ~lan 31).
gra|ana, jer }e temperatura totalitarnog okruèwa, mo`da, biti

dovedena do ta~ke kqu~awa, a vitalne funkcije kolektivnog kriti~kog aparata savremenog dru{tva onesposobqene zakqu~uje
pisac studije.
U tom svetlu svoje misli izneo je arhiepiskop cetiwski i
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovi}. Svoje
duhovno i filozofsko kazivawe vezao je za ono {to je ~oveku
najsvetije:
Nau~ni skup nam je bio preko potreban. Organizovan je na
zreo na~in, a tema se obra|uje ozbiqno i odgovorno. U Bibliji
lepo pi{e: Kakva je korist ~ovjeku ako ceo svet zadovoqi, a du{i
15. april 2007.
SREDSTVO RATA
svojoj naudi. Bi}e je Boìje, Bogu se treba pokoriti, a ne ~ovjeku,

izumima, stihijama... Istorija ima svoju logiku, pogledajmo ~emu
nas u~i. Du{a je zenica vasione. Tajanstveni broj, odgonetawe imena, krletka je vremena i prostora. Ako se sva gordost ~ovjeka zatvara u ~ip, on se otu|uje od svoje prirode i postaje rob greha. Biometrija je opasan na~in manipulacije qudima. Tako se sluga pretvara u gospodara. Za na{u Crkvu, sve {to ugroàva mir qudski i
li~nost Boìju neprihvatqivo je!
TU\A ISKUSTVA
Velika Britanija je najdaqe oti{la u primeni savremene tehnologije po broju i vrsti posmatrawa, odnosno kontrole (uvida)
kretawa (pona{awa) gra|ana. To se posebno odnosi na period posle teroristi~kih napada na wujor{ke poslovne centre i londonski metro. Prema re~ima stru~waka, u Britaniji je ovoga ~asa instalirano vi{e od ~etiri miliona i dvesta hiqada kamera, tako
da je prose~an gra|anin u toku jednog dana snimqen oko 300 puta!
Prema podacima britanske Inìwerijske akademije, to je 20 odsto svih kamera te vrste u svetu, a u Britaniji ìvi tek jedan procenat svetskog stanovni{tva.
Profesor Akademije Najxel Filbert, u Dejli miroru od
27. marta ove godine, upozorava na to da je razvoj digitalne tehnologije i opreme koju sada imaju ~ak i supermarketi, prakti~no
omogu}io neograni~eno prikupqawa podataka o qudima.
I veletrgovine snimaju potro{a~e i ~uvaju podatke o tome {ta ko i koliko kupuje. Me|utim, sva ta tehnologija je rawiva, pa u te baze podataka mogu da u|u mnogi kompjuterski stru~waci, i da potom prodaju saznawa o tim qudima isti~e profesor Gilbert.
On je posebno zabrinut zbog nove tehnologije britanskih
paso{a, koji imaju radiotalasne mikro~ipove. To zna~i da svako
ko ima odre|enu opremu moè pra}ewem signala mikro~ipa da
prati podatke o qudima i to sa poprili~ne udaqenosti. Ugledni
stru~wak upozorava kako neko moè ~ak i da aktivira bombu
preko tog mikro~ipa u paso{u.
U velikim gradovima gotovo je nemogu}e pro}i ulicom koja
nije pokrivena budnim okom objektiva. Na mnogim frekvent-
Tema svakako
ne bi bila zaokruèna da se nije ~ula re~ o biometriji i odbrambenom
aspektu wene primene. Tome je slovo posvetio istaknuti stru~wak za
ovu oblast, pukovnik u penziji profesor dr Svetozar Radi{i}:
Svoj stav zasnivam na tvrdwi da su identifikacione
tehnologije, posmatrano iz odbrambenog ugla, potencijalno,
nanotehnolo{ko sredstvo neoruànih oblika agresije. One
omogu}avaju da se potencijalni protivnik obeleì i neprestano prati, da se selektivno neutrali{e ili uni{ti. Svaki
mikro~ip mogu}e je da se iskoristi kao mina iznena|ewa.
Oni koji uvode mikro~ipove u ìvot qudi, ukoliko ne preduzmu sve mere protiv mogu}e zloupotrebe, nalaze se, nemarno
i besramno, u istoj situaciji kao proizvo|a~i atomske bombe.
Uostalom, primena elektromagnetne energije za ratne
svrhe, izvan logisti~ke sfere, zasluùje posebnu pa`wu, naro~ito otkad se znaju frekvencije misli, wihova brzina, mo}
i domet. Ne sme se zaboraviti koliko su stari zakqu~ci istraìvawa Vladimira Ivanovi~a Vernadskog, koji je prou~avao oblast fizi~ke geometrije ìvotnih procesa, ili Vladimira Mihajlovi~a Koldajeva, koji je objasnio efekte mikrotalasa i radio-frekvencija na qudski organizam. Savremena identifikaciona tehnologija nalazi upori{te na
istim istraìvawima, a pojam identifikacije je star koliko
i prvi ratni sukob. Nekada su se vojske prepoznavale po boji ode}e, grbovima, zastavama, stilu ratovawa, signalima i
naoruàwu, a sada po elektronskoj i informativnoj mo}i.
Kontrola qudi i wihovog uma (u neokortikalnim dejstvima) mogu se koristiti u savremenim operacijama izvan ratnog stawa i unutar wega, ali se pretpostavqa, nikad tako da
predstavqaju posebnu vrstu dejstava. Tu vrstu dejstava moè
ostvariti neka institucija, koju je odabrao agresor, ili neka
grupa qudi, samo jedan ure|aj ili pojedinac, a i metode mogu
biti veoma razli~ite po broju, megu}nostima i u~esnicima
istakao je, sem ostalog, profesor Radi{i}.
nim mestima postavqeni su ne samo ure|aji za snimawe ve} i

zvu~nici koji upozoravaju prolaznike na antisocijalno pona{awe. Sada se najavquju jo{ savremenije rendgen-kamere, koje
su instalirane na pojedinim aerodromima. One mogu da vide
kroz ode}u. Snimaju do gole koè, tako je nemogu}e bilo {ta sakriti, a za privatnost i eventualnu potrebu za qudskom intimom
niko ne mari.
Osim toga, Velika Britanije je do sada skupila vi{e od tri i
po miliona DNK uzoraka svojih stanovnika, a svake godine taj broj
se pove}ava za 700.000 jedinica.
Nedavno je u tamo{woj {tampi obelodawen podatak sa ~uvenog instituta Maks Plank o rezultatima najnovijih dostignu}a. Govori se da su ~ipovi prevazi|eni, a umesto wih uvode se
svojevrsni ~ita~i misli, koji otkrivaju, na primer, nameru po~inioca krivi~nog dela tako da se on moè na}i iza re{etaka
pre nego {to ga je izvr{io. Nau~nici tog Instituta s ponosom
isti~u kako su svesni opasnosti po privatnost qudi, ali da je ta
`rtva minorna u odnosu na zlo koje se moè spre~iti...
Branko KOPUNOVI]
Snimio Zvonko PERGE
59
STANDARD
KUDA POSLE PRINUDNOG

PENZIONISAWA
SUROVO TR@I[TE
RADA
Mnogi aktivni i
penzionisani oficiri i
podoficiri Vojske
Srbije, kada su se
opredeqivali za vojni
poziv, verovatno nisu
ni sawali da }e
odlaziti u penziju
mnogo ranije nego {to
èle, sa nere{enim
stambenim pitawem i sa
niskim primawima kao
posledicom
dugogodi{we politike
planirawa i isplate
zarada ispod zakonskog
minimuma, koja traje
ve}, deceniju i po i koja
je ve} donela
katastrofalne
posledice po standard
sada{wih i budu}ih
vojnih penzionera
60
Po sada vaè}em Zakonu postoji mogu}nost odlaska u prevremenu starosnu

penziju sa 30 godina ukupnog penzijskog staà. Predlog novog Zakona o Vojsci je da se ova granica snizi na 20 godina ukupnog penzijskog staà, uz
istovremeno vezivawe uskla|ivawa vojnih penzija, ve} od 1. januara 2008,
sa godi{wim porastom tro{kova ìvota. Stoga, posledice prevremenog
penzionisawa vojnih lica mogu biti zaista te{ke.
Sa ovim problemom, zbog predstoje}e reorganizacije i smawewa
brojnog stawa vojske, suo~i}e se veliki broj qudi u uniformi. Zato
traèwe novog zaposlewa predstavqa ekonomsku nu`nost za mnoge penzionisane oficire i podoficire.
NOVA ZAKONSKE RE[EWA

Novi Zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu (u daqem tekstu PIO)
Republike Srbije donosi zna~ajne izmene i novine u regulisawu ove problematike. Pre svega tu je veoma vaàn ~lan 121. koji glasi:
Korisnik starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno obavqa samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima pravo po prestanku tog zaposlewa odnosno obavqawa
te samostalne delatnosti, na ponovno odre|ivawe penzije ako je bio u osigurawu najmawe godinu dana.
Korisniku penzije koji radi u inostranstvu obustavqa se za vreme tog rada isplata penzije, ukoliko me|unarodnim ugovorom nije druga~ije odre|eno.
Ovo je novo re{ewe koje daje pravo korisniku starosne penzije da se zaposli i da zadrì ste~enu penziju pod odre|enim uslovima. Izri~ito predvi|awe u
drugom stavu ovoga ~lana da }e se isplata penzije obustaviti wenom korisniku
koji radi u inostranstvu za vreme tog rada, nedvosmisleno ukazuje da samo ta kategorija osiguranika gubi pravo na penziju i to privremeno dok traje rad u inostranstvu, ako ne postoji me|unarodni ugovor izme|u odre|enog inostranog poslodavca ili strane zemqe i na{e zemqe koji to druga~ije reguli{e.
Posle zavr{etka novog radnog angaòvawa, ukoliko je ono trajalo najmawe godinu dana i vi{e, korisnik starosne penzije sti~e pravo da mu se ponovo obra~una penzija i da se ona eventualno uve}a po osnovu visine upla}enih
doprinosa tokom novog radnog angaòvawa.
Zakon u ovom ~lanu izri~ito pomiwe samo kategoriju korisnika starosne
penzije tako da ova mogu}nost ne postoji za korisnike invalidske i porodi~ne
15. april 2007.
penzije (penzija koja pod odre|enim uslovima pripada ~lanovima po- radi obavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca ili koji
rodice umrlog osiguranika ili korisnika penzije), {to je i logi~no predstavqaju samostalnu izradu ili popravku odre|ene stvari, odpo{to su korisnici ove dve kategorije penzija to pravo stekli zbog nosno samostalno izvr{ewe odre|enog fizi~kog ili intelektualnog
nesposobnosti za radno angaòvawe.
posla. Jedino poslovi iz ugovora o zastupawu ili posredovawu u
U skladu sa novim Zakonom o PIO osiguranik ima pravo na ovoj vrsti radnog angaòvawa nisu vremenski limitirani.
starosnu penziju u odre|enom iznosu kada ostvari: najmawe 15
[to se ti~e rada na odre|eno vreme, on je limitiran na
godina ukupnog penzijskog staà i 65 godine ìvota ako je mu{ka- ukupno vreme od 12 meseci i sa prekidima, jer se produèwem
rac, odnosno 60 godina ìvota ako je èna ili najmawe 20 godi- rada zaposlenog radnika za samo pet radnih dana duè od navena ukupnog penzijskog staà i 63 godine ako je mu{karac, odnosno denog limita ovaj radni odnos automatski po samom zakonu pre58 godina ako je èna ili kad navr{i 40 godina ukupnog penzij- tvara u radni odnos na neodre|eno vreme tj. stalni radni odnos
skog staà ako je mu{karac, odnezavisno od voqe poslodavca.
nosno 35 godina ako je èna i
Dva interesantna re{ewa konajmawe 53 godine ìvota.
ja Zakon o radu predvi|a su i zaAKTUELNO VOJNO ZAKONODAVSTVO
Svaki korisnik penzije za
snivawe radnog odnosa za
Jo{ uvek vaè}i Zakon o Vojsci Jugoslavije, koji se mora
vreme novog radnog angaòvawa
obavqawe poslova van prostoriprimewivati dok se ne donese novi, o ovoj problematici ne
sti~e pravo da mu se vreme novoja poslodavca odnosno kod ku}e
kaè ni{ta. Pomiwe jedino kategoriju prevremene starosne
ostvarenog penzijskog staà, kada
koji nije limitiran po vremenu
penzije sa 30 godina ukupnog penzijskog staà, ali iako novi
novo radno angaòvawe prestatrajawa i vrsti poslova ali se po
Zakon o PIO ne poznaje kategoriju prevremene starosne penne, pripi{e ve} ostvarenom penzakonu smatra stalnim radnim
zije on svojim navedenim re{ewima obuhvata i starosne penzijskom staù i na osnovu toga poodnosom, te mogu}nost zasnivawa
zije ste~ene pod posebnim uslovima.
novo uve}a i izra~una penzija.
radnog odnosa direktora na odPredlog novog Zakona o Vojsci Srbije koji tek treba
Ova mogu}nost postoji ~ak i za
re|eno vreme koje nije limitirada pro|e proceduru kona~nog usagla{avawa teksta i usvakorisnike starosne penzije sa
no rokom od 12 meseci i moè da
jawa u Skup{tini Republike Srbije o ovoj problematici ne
ve} ostvarenih 40 godina ukupnog
traje do isteka roka na koji je disadrì ni{ta ve} samo jednim ~lanom upu}uje na navedeni
penzijskog staà, ali Zakon o
rektor biran (naj~e{}e ~etiri
Zakon o PIO Republike Srbije za re{avawe svih mogu}ih
PIO limitira broj mogu}ih dogodine) ili do razre{ewa direkpitawa iz ove oblasti, {to prakti~no zna~i da prihvata u
datih godina na najvi{e jo{ pet
tora. Ovo je naro~ito intereovom zakonu sva napred izneta re{ewa bez ikakvih rezeruz dodatni uslov da se tada vredsantno re{ewe za mala preduzevi i primedbi. Da li }e tako i ostati kada zakon kona~no
nost dodatih godina preko 40 ra}a koja mogu biti i dvo~lana.
bude usvojen ostaje da se vidi.
~una kao vrednost upola mawa neSva ova ograni~ewa za poslogo za svaku godinu do 40.
davce na osnovu Zakona o radu
U zavr{nim i prelaznim odredbama Zakon o PIO izri~ito u objektivno ih stavqaju u situaciju da }e pre da ponude neki od nave~lanu 260. navodi: Odredba ~lana 121. stav 1. ovog zakona odno- denih oblika radnog angaòvawa koji ne spadaju u redovan radni odsi se i na korisnike koji su pravo na penziju ostvarili do dana ponos sa punim radnim vremenom.
~etka primene ovog zakona. Time se garantuje pravo na zadràvawe
BORBA ZA RADNO MESTO
ste~ene penzije uz novo radno angaòvawe i korisnicima koji su
stekli pravo na starosnu penziju po starim propisima.
Poloàj svih pa i vojnih penzionera na trì{tu rada je veoNa kraju tu je i ~lan 12. Zakona o PIO koji precizira koja se ma teàk. Objektivno gledano svi spadaju u kategoriju starijih radsve to lica smatraju onima koji obavqaju samostalnu delatnost pa nika koji imaju oko 50 i vi{e godina tako da su samim tim hendiketu navodi:
pirani. Me|utim, vojni penzioneri su u dvostruko teòj situaciji
lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavqaju pri- jer je velika ve}ina wih za razliku od drugih prinu|ena da traì
vrednu ili drugu delatnost;
posao potpuno van svoje struke, koja je specifi~na i ne postoji kao
lica koja su osniva~i odnosno ~lanovi privrednih dru{ta- takva u civilnom privrednom sektoru, pa moraju da traè i priva i/ili rade u wima;
hvataju poslove daleko niè kategorije od svoje {kolske spreme i
lica koja obavqaju poslove po osnovu ugovora o delu ili obrazovawa. Ipak, i tu su ugroèni jer za takvu vrstu poslova koji
autorskog ili drugih ugovora.
se smatraju teìm, poslodavac pre svega èli da angaùje mla|e
Vidi se da samo redovan radni odnos ne spada u kategoriju radnike. Ovakvi poslovi su po pravilu jako malo pla}eni. [to se
samostalnih delatnosti, ali da korisnik starosne penzije ima prati~e nekih drugih poslova koji podrazumevaju odre|enu stru~nost i
vo i na zasnivawe redovnog radnog odnosa uz zadràvawe penzije iskustvo, gde godine starosti ne predstavqaju ve}i problem, u boru skladu sa ~lanom 121. pa se u ovom ~lanu uz samostalne delatno- bi za radno mesto ne mogu da se uspe{no takmi~e sa qudima koji su
sti posebno pomiwe i ovakav radni odnos.
dugo radili na tim konkretnim radnim mestima.
Predloèno re{ewe u nacrtu novog Zakona o Vojsci SrbiNEMILOSRDNI POSLODAVCI
je, gde se predvi|a za vojna lica i mogu}nost odlaska u prevremePoslodavci u principu nisu skloni da tako lako i rado za- nu starosnu penziju sa svega 20 godina ukupnog penzijskog staà,
snivaju klasi~an radni odnos na neodre|eno vreme sa punim rad- dodatno }e usloìti problem i postaviti pitawe smisla opredenim vremenom jer im Zakon o radu u tom slu~aju name}e i odre|ene qewa za vojni poziv. Pri sada{wem stawu standarda aktivnih i
obaveze koje se pre svega ogledaju u odre|enim pravima koja {tite penzionisanih vojnih lica, qudi koji obuku uniformu i rade u
zaposlenog i onemogu}avaju poslodavca da lako i brzo bez ikakvog vojsci na specifi~nim poslovima, a takvih je u vojsci najvi{e,
obja{wewa raskine ovakav radni odnos sa radnikom.
dolaze u situaciju da ve} sa ~etrdesetak godina moraju da priSa druge strane, da poslodavci ne bi masovno i u velikom obi- hvate odlazak u penziju ~iji je iznos nizak i da bez ikakve za{timu koristili prednosti radnog angaòvawa radnika na osnovu ugo- te iza|u na trì{te rada, gde treba da se u borbi za novo radno
vora o delu i drugih sli~nih ugovora, koje se po Zakonu o radu ne mesto sukobe sa kolegama iz iste ili sli~ne struke u civilstvu,
smatra radnim odnosom ve} radom van radnog odnosa, navedeni za- koji u odnosu na wih imaju veliku prednost radnog iskustva. U ovoj
kon limitirao je radno angaòvawe radnika na ovaj na~in i po vr- borbi ne}e mnogo vredeti ni dodatna diploma nekog od civilnih
sti poslova za koje ga poslodavac moè angaòvati i po mogu}em fakulteta ukoliko vojno lice nema nikakvo ili vrlo malo radno
vremenu trajawa, pa tako angaòvawe na privremenim i povreme- iskustvo na poslovima doti~ne struke.
nim poslovima podrazumeva da su to poslovi koji ne traju duè od
Aleksandar GAVRILOVI]
120 radnih dana u godini, dok se ugovor o delu moè zakqu~iti samo
61
POBUNA U IZRAELSKOJ BRIGADI GOLANI
TRAUME DRUGOG
L I B A N S K O G R ATA
Kao konkretan razlog pobune,
vojnici 51. bataqona brigade
Golani ozna~ili su samovoqu
novog komandanta i
nezadovoqavaju}i odnos vojske
prema u~esnicima u julskom ratu
sa Hezbolahom, sukobu koji je upravo
ovih dana dobio i zvani~an naziv
Drugi libanski rat. Me|utim, svakom
ko poznaje izraelske prilike jasno je
da je s tom pobunom trauma izazvana
julskim ratom sa vrhova dru{tva
stigla i do sada najpouzdanijeg
dru{tvenog segmenta vojske.
62
obuna o kojoj je re~ nije se zbila na ve} trideset godina spornoj visoravni, nego na krajwem jugu Izraela, u pustiwi Negev,
u koju se pod pritiskom cena gra|evinskog zemqi{ta, civilnog
dru{tva i potrebe da se kolonizuje pustiwa, polako izme{ta
ju baze Cahala (Izraelskih odbrambenih snaga).
Na kapiju jedne od tih baza, namewenu obuci u kopnenom ratovawu, Ceelim, u ~etvrtak, 1. marta ove godine nahrupilo je stotinak vojnika 51. bataqona elitne pe{adijske brigade Golani i
napustilo bazu. Gnevnim vojnicima, koji su se vetrovitim, peskom
zavejanim putem zaputili ka prestonici Negeva, Ber-[evi (mestu
biblijskih Sedam izvora), u susret je do{ao komandant brigade,
pukovnik Tamir Jidal, i ubedio ih da se vrate u bazu, gde je potom
dugo razgovarao sa wima. Ve} u ponedeqak, jedanaest vojnika je bilo u pritvoru, a sedmorici je zabrawen izlaz iz baze.
UDAR JAVNOSTI
Za konkretan razlog pobune, vojnici 51. bataqona (~ija je
tre}a ~eta, zanimqivo, mladih vojnika, povela bunu) ozna~ili su
samovoqu novog komandanta bataqona, potpukovnika Davida Zinija, i nezadovoqavaju}i odnos vojske prema vojnicima koji su u~estvovali u julskom ratu sa Hezbolahom, sukobu koji je upravo ovih
dana dobio i zvani~an naziv Drugi libanski rat. Me|utim, svakom
ko poznaje izraelske prilike jasno je da je s tom pobunom, trauma
izazvana julskim ratom, sa vrhova dru{tva stigla i do sada najpouzdanijeg dru{tvenog segmenta, vojske.
Iako je izraelska vojska pod udarom javnosti jo{ otkako su
se Izraelci probudili iz uquqkanosti posle Jom Kipurskog rata
1973, radikalna kriti~ka akcija se do sada smela preduzimati samo
na civilnoj strani bilo da su to stihovi Davida Gefena ili masov15. april 2007.
ne demonstracije posle masakra u Sabri i [atili. Slu~aj pukovnika Elija Geva, koji je zbog straha od sopstvenih gubitaka odbio da povede svoju oklopnu brigadu u Bejrut 1982, ostao je izuzetak, u se}awu
ve}ine Izraelaca, ipak, izraèn re~ima Gevinog komandanta, generala Rafaela Ejtana: Napravio je mnogo {tete sebi~no isteruju}i
svoj li~ni interes. Kasnije sam saznao da je Geva tako|e prestao da
se brine za svoje vojnike i da je izgubio wihovo po{tovawe.
Sva zbivawa u izraelskoj vojsci posle Jom Kipurskog rata
propratila je ozbiqna analiti~ka rasprava i u vojsci i u dru{tvu.
NAJPO@EQNIJA JEDINICA
I pored gubitaka koje je imala u te{kim okr{ajima sa Hezbolahom, na jedno mesto u brigadi Golani konkuri{u tri regruta, ~ine}i je najpoèqnijom jedinicom u izraelskoj vojsci. To
je jo{ jedna specifi~nost izraelskog dru{tva: pogibija nekolicine inìweraca iz brigade Givati u Gazi, maja 2004. godine
(me|u wima i Novosa|anina @eqka Mrvice), dugo je upravo tu
nekada{wu brigadu mornari~ke pe{adije dràla na vrhu liste
èqa izraelskih regruta.
Tako su operacije Babilon (bombardovawe ira~kog nuklearnog
reaktora 1981) i Mir za Galileju Prvi libanski rat bile
znak odgovora na krizu, re~ koja na gr~kom zna~i sud, ali i priliku. Nema sumwe da }e tako biti i sa pobunom u Golani, ~ije prve
analize ve} stiù do javnosti.
Za po~etak, niz na~elnika general{taba izraslih iz oklopno-mehanizovanih jedinica, posle 1973. smenili su mahom padobranci, sve dok Mo{e Jaalona nije zamenio prvi, a sude}i po op{tem raspoloèwu i posledwi pilot Dan Haluc. Ako se zna da je
Gabi A{kenazi, koji je pre mesec dana nasledio Haluca, biv{i komandant brigade Golani, kao {to je i wegov zamenik Mo{e Kaplinski, te komanduju}i oficiri Severne i Centralne komande generali Jair Naveh i Gadi Ajzenkot, pobuna 51. bataqona izgleda
kao da izlazi van pukog odnosa vojnikoficir.
SAMOVOQA KOMANDANTA
Prisustvujemo li golanizaciji izraelske vojske? ve} se pitaju
analiti~ari. A ~iwenica da je sporni potpukovnik Zini u brigadu
do{ao iz specijalne general{tabne jedinice 269. Sajeret matkal i optu`ba da je, u grubim crtama, prezreo ukorewene tradicije jedne od najstarijih jedinica izraelske vojske, kao da govore u
prilog tome. Zini je uneo nova pravila i praksu rekao je vojnik
koji je u~estvovao u pobuni. On nije ponikao u brigadi i kada je
do{ao, izbacio je sve na{e tradicije i nije ga bila briga {to je
to bio na~in na koji su se stvari radile decenijama. (Sli~na je
napetost zabeleèna u ameri~koj 10. brdskoj diviziji, kada je wenom brigadom na Kosovu i Metohiji komandovao general Kejt M.
Hjuber, ponikao u Zelenim beretkama).
Tako gledano, zar je onda ~udno {to se i obi~an vojnik iz
brigade Golani ose}a va`nijim ukoliko je siguran da }e wegovo istrajavawe na brigadnim tradicijama nai}i na razumevawe u vrhu General{taba? Pogotovo {to je {tafeta vlasti
kona~no preuzeta od najve}eg konkurenta padobranaca, nekada simbola a{kenaske, evropske jevrejske elite, koji su ~esto
gledali odozgo na brdsku
brigadu popuwenu svojom
afri~kom i azijskom bra}om, Sefardima i Mizrahijima: Sva pamet iz ove
brigade je oti{la padobrancima, rekao mi je jedan wen biv{i pripadnik,
ina~e Amerikanac, Mi
smo ti ovakvi i rukama
napravio kowske amove
oko svoje glave. Prevlast
komandanata koji imaju iskustvo sa severnim frontom govori i

o tome da je sever od Libana i Sirije pa do Irana, teì{te
izraelskog strate{kog interesa.
No, isto~no poreklo qudstva je uticalo i na to da u Golani
posle osnovne pe{adijske obuke, vojnici oficire oslovqavaju iskqu~ivo li~nim imenom, da se peva za trpezom i na obuci i da stare kuke imaju jasno odre|ene povlastice. Istini za voqu, brigada
je krvare}i od Egipta do Libana vi{estruko zasluìla svoj simbol
zelenu maslinu ukorewenu u peskovito tlo Izraela, kao i sme|u
beretku koju je za ra~un brigade iz Entebea 1976. donela brigadna
izvi|a~ka ~eta. Smatrana dostojnim konkurentom ostalim izraelskim specijalnim jedinicama, Palsar Golani ih, u stvari, redovno pobe|uje u godi{wem antiteroristi~kom takmi~ewu. Kao takva
iz sebe je iznedrila jo{ nekoliko specijalizovanih jedinica, nedavno objediwenih u ~etvrti, specijalni, bataqon brigade. (Kao i
ameri~ka armija, izraelska vojska sada ima na svaku brigadu po jedan specijalni bataqon.)
Kona~no, li~na po`rtvovanost je u tradiciji te brigade. Golani je 1973, uz 7. brigadu i oklopnu brigadu Barak, do~ekala
pet sirijskih divizija na Golanskoj visoravni i sa~uvala toliko
snage da je u zavr{nom udarcu pedeset i jedan vojnik tu ostavio kosti i da je jo{ stotinu raweno, zauzimaju}i ponovo Hermon me|u
tih stotinu bili su komandanti brigade i nastupaju}eg bataqona, a
vojnike je na vrh izveo brigadni operativac.
Nekoliko dana kasnije mladi narednik brigade Golani, govore}i sa te{kim isto~wa~kim akcentom, ispri~ao je, na izraelskoj televiziji, istoriju bitke. Re~eno nam je da Hermonska gora
predstavqa o~i dràve Izraela, i mi smo znali da moramo da je
zauzmemo, kolika god cena bila.
Kopija bunkera sa Hermona nalazi se danas na brda{cetu u Gorwoj Galileji, koje je pretvoreno u memorijal brigade. Unutar bunkera
posetioca ~ekaju police sa albumom za svakog poginulog vojnika.
SPREMNOST NA @RTVU
Spremnost na `rtvu potvrdila se i u Libanu 2006. godine.
Samo u Bint Xbailu, 26. jula, 51. bataqon je izgubio osam vojnika, ukqu~uju}i i zamenika komandanta, majora Roja Klajna, koji se
bacio na ru~nu bombu da za{titi druge vojnike. Jo{ sedam vojnika
iz brigade Golani je poginulo u tom ratu. Kamaraderija je tu pokazala i svoju lo{u stranu: vojnici su od avgusta redom traìli
da pri~aju sa psihologom, i otezawe sa traènim razgovorima
bio je jedan od glavnih razloga bunta. Kada su se àlili, bilo im
je re~eno: Ako imate problema, idite! To su bile magi~ne re~i
za brigadu u kojoj je revolt, na kraju krajeva, tako|e tradicija.
Bilo je mnogo pobuna u brigadi Golani, kaè Arije Jichaki, vojni istori~ar. Devedesetih, dve ~ete su napustile svoje poloàje i
oti{le ku}i; 2004. talas odbijawa poslu{nosti zapqusnuo je
izraelsku vojsku uo~i evakuisawa naseqenika u Gazi; kona~no,
aprila 2006. dvadeset i pet vojnika napustilo je bazu kod Metule,
jer je komandant hteo da otera neke wihove drugove iz bataqona.
Ostaje da vidimo ho}e li izraelska vojska i izraelsko dru{tvo na najnoviji izazov odgovoriti jednako kao posle oktobarskog rata 1973. Nikad vi{e! ta krilatica je upravo tada postala ideja vodiqa Izraela, a vojnici su po~eli obavezno da pose}uju Muzej holokausta Jad Va{em u Jerusalimu. Razloga da se pogleda u sebe i oko sebe i na|e na~ina za preobraàj ima sasvim
dovoqno, a ni posledice
ne}e biti mawe sveproìmaju}e. Ne samo zbog sveprisutnih Si-En-Ena ili
Al-Xazire; Tanah (ono {to
je za hri{}ane Biblija),
koju svaki izraelski vojnik
dobija uz pu{ku na zakletvi, govorila je u globalnim terminima mnogo ranije.
Jovan ]ULIBRK
63
STRANE ARMIJE
SPECIJALNE SNAGE
F R A N C U S K E I I TA L I J E
UDARNA
SNAGA
Uprkos vi{edecenijskoj tradiciji,
Francuska i Italija, za razliku
od ostalih zemaqa sveta, danas
nemaju samostalno organizovane
specijalne jedinice. Posebne
zadatke izvode pripadnici
konvencionalnih vojnih ili
policijskih sastava izvi|a~i,
padobranci, mornari~ki
komandosi, pripadnici
àndarmerije i karabiweri.
ako je prve specijalne jedinice formirala jo{ 1952. godine, Francuska
danas nema posebno organizovane snage za specijalne dejstva. Po ugledu
na ameri~ke snage za brzo reagovawe stvorila je vojnu formaciju FAR
Force de Action Rapide, koja broji oko 40.000 pripadnika, a u okviru wih su
i specijalne snage.
Osnovnu udarnu snagu FAR-a ~ini 11. padobranska divizija, ja~ine oko
14.000 qudi. U wenom sastavu su i specijalne jedinice: Prvi padobranski puk
komandosa sa ~etiri skvadrona, ja~ine oko 1.000 qudi, namewen za izvi|awe i
izvo|ewe diverzija u takti~koj dubini protivnika, Drugi padobranski puk Legije
stranaca (1.500 qudi), sastavqen od {est ~eta specijalaca: ~ete za protivoklopnu borbu i izvo|ewe specijalnih operacija u urbanim sredinama i u no}nim
uslovima, dve ~ete za izvo|ewe dejstava u ekstre mnim zimskim uslovima i u planini, ~ete za amfibijska dejstva i podvodno ratovawe, ~ete za ru{ewe i snajperska dejstva i ~ete za pruàwe vatrene podr{ke koju ~ine ~etiri borbene grupe: vod minobaca~a kalibra 120 mm, odeqewe prenosnih protivoklopnih raketnih sistema, odeqewe prenosnih raketnih sistema PVO i vod izvi|a~a padobranaca obu~enih za dubinsko izvi|awe neprijateqa.
Van 11. divizije nalazi se 13. padobranski puk komandosa za izvi|awe
i izvo|ewe diverzija u takti~koj dubini neprijateqa. Broji oko 1.000 pripadnika.
I
64
15. april 2007.
manda marinskih strelaca komandosa COFUSCO (Commandement des Fusiliers Marins ComFormirana 10. marta 1831, francuska Legija stranamandos).
ca je od tada do danas imala zadatak da vojnom silom {titi
COFUSCO ~ine ~etiri
interese Francuske u prekomorskim zemqama. U pro{losti
juri{ne
grupe (~ete) komandoje bila pribeì{te i uto~i{te raznih avanturista i krimisa:Trepel,
Jaubert, Monfort i
nalaca, qudi posva|anih sa zakonom. Danas su kriterijumi
Penfentenyo,
grupa za blisku
za ulazak u wene redove znatno o{triji. Osnovna obuka je
borbu
OCMC
(Groupement de
vrlo surova i naporna i traje ~etiri meseca, posle kojih leCombat em Milieu Clos) i grugionar potpisuje petogodi{wi ugovor. Nakon trogodi{weg
pa za podvodno ratovawe Huboravka u redovima Legije sti~e se pravo na francusko drbert (Commando d Action Sous
àvqanstvo. Legija stranaca spada u red elitnih vojnih jediMarine).
nica u svetu. Prema nekim podacima, kroz redove Legije, od
Juri{ne grupe su usko
wenog osnivawa do danas, pro{lo je vi{e od 600.000 qudi
specijalizovane:
Trepel za isiz vi{e od 100 zemaqa. Moto Legije je: Legija je na{a dokrcavawe
na
strogo
kontrolimovina. Danas se u wenom sastavu nalazi izme|u 8.000 i
sanu i brawenu teritoriju i
8.500 pripadnika, poznatijih pod imenom verenici smrti,
ELITNI @ANDARI
za za{titu efektiva francukoji su svrstani u Prvi puk, Prvi kowi~ki (oklopni) puk, Druske ratne mornarice; Jaubert
gi pe{adijski puk, Drugi padobranski puk, Tre}i pe{adijski
Elitna francuska àndarmeza izvi|awe i izvo|ewe nepopuk,
êtvrti
puk
za
obuku
i
13.
nepotpunu
brigadu.
rijska jedinica GIGN Groupe d Insrednih akcija i psiholo{kih
tervention Gendarmerie Nationale obaoperacija; Monfort za sli~ne
vqa prete`no policijske zadatke.
aktivnosti
kao i Trepel i grupa
Formirana 1974. godine i u nadlePenfentenyo,
za borbeno pre`nosti je Ministarstva odbrane.
traìvawe i spasavawe. Ja~iJedinica GIGN broji 90 quna svake juri{ne grupe je 80
di, koji su organizovani u ~etiri
qudi, koji su raspore|eni u
operativne jedinice ja~ine od po
nekoliko grupa: komandnu, iz15 qudi. Osim komandira, svaka
vi|a~ku, juri{nu i grupu za
grupa ima i ~etvoro~lani tim za
pruàwe podr{ke.
pregovarawe, na primer, sa teroGrupa OCMC ima 17 priristima. Dve grupe GIGN su specipadnika,
koji su osposobqeni za
jalizovane za dejstva na vodi
antiteroristi~ka dejstva na mo(plovne reke, more, jezera), a dve
ru i na kopnu. Po pravilu weni
za operacije u vazduhu. Od osnivapripadnici uvek deluju zajedno
wa do danas jedinica GIGN u~esa grupom Hubert.
stvovala je u vi{e od 700 akciGrupa Hubert je podeqena
ja.Mornari~ke specijalne snage
u dva dela ~etnog sastava
datiraju jo{ iz pedesetih godina
pro{log veka, ali su svoju komandu za specijalne operacije operativni, borbena jedinica, sastavqena od ~etiri sekcije:
COS (Commandement des Operation Speciales) dobile tek 1991. A komandna, B antiteroristi~ka, C posada xepnih podmornica i D izvi|a~ko-osmatra~ka sa sredstvima za podrgodine.
Da nas se u sastavu COS-a nalaze: Prvi padobranski puk {ku. Druga grupa, logisti~ka, prvenstveno je namewena za odrmornari~ke pe{adije, jedinica 10 komandosa padobranaca, àvawe veze izme|u borbenih grupa, za transport, rukovawe i
avio i helikopterske jedinice za specijalne operacije i ko- odràvawe borbene tehnike i opreme.
U okviru ratnog vazduhoplovstva deluje skvadron za Specijalnu

za{titu i intervencije padobranska jedinica opremqena i obu~ena da interveni{e na kriti~nim mestima radi za{tite objekata ratnog vazduhoplovstva. Za zna~ajnije vojne intervencije formira se vazdu{nodesantna grupa GAP
Groupement Aeroports, koja u svom
sastavu ima dva tima komandosa
CRAP Commandos de Renseiquement et d Action en Profoundes. Oni
izvode obave{tajne i ostale specijalne aktivnosti u pozadini neprijateqa.
LEGIJA STRANACA
STRANE ARMIJE
PADOBRANCI
FOLGORE
Generalno posmatraju}i italijanske specijalne snage podeqene su na vojne i policijske. U kopnenoj vojsci to su izvi|a~ke jedinice alpskih brigada (po jedna u
svakoj od pet brigada) i padobranci padobranske brigade Folgore,
koja nastavqa tradiciju istoimenog bataqona iz 1938. godine. U
sastavu brigade Folgore nalaze se
Prvi padobranski bataqon karabiwera, Deveti diverzantski bataqon i padobranski puk (Drugi i
Peti padobranski bataqon).
Deveti diverzantski bataqon
osposobqen je za izvo|ewe prepadnih i diverzantskih dejstava u
dubqoj pozadini neprijateqa. Deli se na borbene timove ja~ine 10
do 20 qudi. Wegovo brojno stawe
iznosi 225 qudi, iskqu~ivo aktivnih oficira i podoficira.
Karabiwerske jedinice ~ine
me{avinu policijskih i vojnih
snaga i izvr{avaju slede}e zadatke: odràvawe javnog reda, spre~avawe kriminala, organizovawe
kontraobave{tajne delatnosti,
borba protiv diverzanata i terorista, itd. Prema nekim izvorima
broje oko 85.000 qudi, svrstanih
u tri divizije, jednu brigadu, tri
samostalna bataqona i vi{e odreda (pomorskih diverzanata, za
suzbijawe propagande, antidiverzantski, smu~arski itd.).
U ostale specijalne jedinice
kopnene vojske Italije spadaju i
Tre}i inìwerijsko-diverzantski
puk, pet alpskih padobranskih vodova i protivteroristi~ka grupa
Centra bezbednosti Italije ko`ne glave.
(GOS Gruppo Operativo Subasquei), specijalne mornari~ke grupe

(GNS Gruppo Navale Speciale),
Obuka pripadnika COMSUBIN-a traje gotovo tri godinamewene za prevoz i podr{ku izne i podeqena je na pet faza: a) selekciju, dve nedeqe za
vi|a~a i ronilaca, logisti~ke gruobavqawe psihofizi~kih i medicinskih testova); b) osposope, centra za istraìvawe, razbqavawe za vo|ewe borbe na kopnu (orijentacija, preìvoj i verifikaciju specijalnog
vqavawe u prirodi, naoruàwe sa bojnim ga|awima, taktika
mornari~kog naoruàwa i opremawih jedinica, obuka sa eksplozivima i sanitetska obuka) u
me i {kolske grupe za izbor i obutrajawu od 12 sedmica; c) podvodna obuka (rowewe, podvodku kandidata za COMSUBIN.
na orijentacija, plivawe, upotreba podvodnog naoruàwa i
Udarnu snagu COMSUBIN ~ieksploziva), u trajawu od 13 sedmica: d) amfibijsko-desantne
izvi|a~i
(GOI) i ronioci (GOS).
na dejstva (upotreba raznih povr{inskih i podvodnih ploviIzvi|a~ka jedinica je sli~na amela za prikrivenu infiltraciju i iskrcavawe na obalu prori~kim SEAL i britanskim SBS, a
tivnika), u trajawu od 12 sedmica i e) zajedni~ki deo u trajabroji od 150 do 200 qudi. Namewu od 15 sedmica, u kome se objediwavaju sva ste~ena znawa
wena je za: izvo|ewe neposredi ve{tine. U woj se kandidati obu~avaju u raznim uslovima i
nih akcija, specijalno mornari~sredinama i po razli~itim scenarijima instruktora. Pre
ko izvi|awe, pruàwe pomo}i u
zavr{nog ispita kandidati sti~u saznawa o osnovama proodbrani prijateqskih zemaqa i
tivteroristi~ke taktike, osnovama padobranstva i alpiniprotivteroristi~ku borbu na mozma ali i o borila~kim ve{tinama. Svaki kandidat duàn je
ru i kopnu.
da za vreme obuke perfektno savlada jedan strani jezik. VojKrajem sedamdesetih godina
ni stru~waci saglasni su da obuka COMSUBIN-a spada u red
pro{log veka u okviru GOI fornajnapornijih i najteìh obuka sli~nih specijalnih jedinica
mirana je interventna jedinica
u svetu. Usled velikih napora wu uspe{no savlada tek oko
QUDI @ABE
(UIS Unita Interventi Speciali), spedeset odsto kandidata.
cijalizovana za protivteroriItalija je rodona~elnik
sti~ka dejstva i spasavawe talasavremenih mornari~kih snaga
za specijalne operacije. Prve jedinice qudi àba Italijani ca. Najmawa operativna borbena jedinica GOI je borbena grupa
su formirali izme|u dva svetska rata. U Drugom svetskom ratu sastavqena od {est specijalaca, a wen najmawi element je par
specijalaca. Prema nekim podacima jedinica UIS rasformirana
izvele su vi{e uspe{nih akcija.
Ulaskom Italije u Nato obnovqena je mornari~ka komandoje osamdesetih godina pro{log veka, a wene zadatke preuzele su
ska jedinica za izvo|ewe specijalnih operacija, koja je od 1961. GOI i GOS.
Operativna grupa ronilaca ima 50 qudi, a deli se na dve spegodine poznata pod imenom COMSUBIN (Commando Subacquei e Incurson). Jedinica COMSUBIN je ja~ine oko 600 qudi. Namewena je cijalisti~ke podgrupe: borbene ronioce i protivminske ronioce.
za nekonvencionalno ratovawe i izvo|ewe specijalnih operacija
Osim COMSUBIN-a, italijanska mornarica raspolaè i sa
(podvodno razminirawe, ~i{}ewe podvodnih prepreka, izvi|awe posebnim operativnim grupama qudi àba, ja~ine od 60 do 100 quneprijateqske obale i priobaqa, napadi na plovne objekte, doko- di, od kojih su dva-tri razme{tena na svaki razara~, a {est do seve, skladi{ta, va`ne odbrambene objekte i izvo|ewe protivdiver- dam na svaku krstaricu italijanske mornarice sa zadatkom da podzantskih dejstava) italijanske ratne mornarice. Sastavqena je od vodno za{tite brodove od diverzanata protivnika.
ronilaca i podvodnih izvi|a~a, a organizacijski se sastoji od:
Ve}ina pripadnika COMSUBIN-a dolazi iz redova bataqona
operativne grupe izvi|a~a (GOI Gruppo Operativo Incursor), koja mornari~ke pe{adije San Marco.
je namewena za ofanzivna dejstva, operativne grupe ronilaca
Stanislav ARSI]
66
OBUKA COMSUBIN-A
15. april 2007.
Priprema Blagoje NIÎ]
MERIDIJANI
PUK ZA SPECIJALNE OPERACIJE

MAKEDONIJE
U Puku za specijalne operacije, elitnoj jedinici Armije Makedonije, obeleàvaju}i godi{wicu svog osnivawa, sumiraju i analiziraju rezultate postignute u izvr{avawu redovnih obaveza na
obuci i defini{u zadatke koji stoje pred jedinicom. Posebno pa`qivo razmatraju se svi aspekti u~e{}a pripadnika te jedinice u
me|unarodnim mirovnim misijama. Puk nastavqa tradiciju popularnih Vukova bataqona za specijalne namene, formiranog
1. marta 1994, koji je u~estvovao u izvr{avawu kqu~nih zadataka
u procesu osamostaqivawa Makedonije i odbrani wenih granica.
Bataqon, prva jedinica popuwena profesionalnim vojnicima, posluìo je kao jezgro za nove organizacijske oblike, da bi
krajem 2006. godine, na osnovu Dinami~kog plana za transformaciju, bio formiran Puk za specijalne operacije, samostalna jedinica u okviru General{taba. Formirawem te jedinice zapo~ela je
i profesionalizacija makedonske armije.
Danas ta jedinica, u okviru Zakonom o odbrani definisanih misija, izvodi specijalne operacije u miru, te u uslovima
kriza i konflikata, samostalno i u sadejstvu sa drugim jedinica-
BRODOVI NATOA
U POSETI CRNOJ GORI
Krajem marta i po~etkom aprila grupa ratnih brodova Natoa
iz sastava stalnih snaga SNMG-2 u Mediteranu, koju je predvodio
ameri~kim razara~ Ruzvelt, posetila je Kotor. Osim ameri~kog,
u grupi su bili brodovi iz [panije, Italije i Nema~ke. Tom posetom realizuje se operacija Aktivni napor, ~iji je ciq suzbijawe
me|unarodnog terorizma i za{tita pomorskog saobra}aja u Jadranu i na Mediteranu. To je druga poseta brodova Natoa crnogorskim
lukama koja se realizuje u okviru programa saradwe Crne Gore i
Alijanse u aktivnostima na moru.
Trodnevni boravak brodova Natoa u Boki iskori{ten je za
vi{e zajedni~kih aktivnosti i razgovora na ekspertskom nivou radi razmene iskustva vezanih za funkcionisawe plovnog sistema
ratnih brodova iz raznih zemaqa u Jadranskom moru i sagledavawa doprinosa Mornarice Crne Gore uspehu operacije Aktivni
napor. To se prvenstveno odnosi na razmenu podataka obalskog
sistema posmatrawa i javqawa u koordinaciji sa Komandom Natoa u Napuqu, sa kojom se ve} radi na instalirawu zajedni~kog sistema za kontrolu mora na crnogorskoj obali.
ma makedonske armije, u svim zemqi{nim i vremenskim uslovima, obezbe|uje podr{ku spoqnoj i bezbednosnoj politici zemqe,
u~estvuje u izvo|ewu zajedni~kih specijalnih operacija sa drugim
dràvama u podr{ci mira i prevenciji konflikata, ali i u re{avawu regionalnih konflikata i kriza u operacijama pod kontrolom Natoa, EU, Oebsa i UN.
Od zadataka koje stoje pred jedinicom najva`niji su: izvr{ewe specijalnih operacija na teritoriji Makedonije, samostalno i u sadejstvu sa jedinicama MUP-a, u skladu sa definisanom misijom; prikupqawe, obrada i dostavqawe obave{tajnih podataka i informacija o snagama neprijateqa, vremenskim prilikama i teritoriji na kojoj }e se izvoditi borbena
dejstva; podr{ka snagama MUP-a u naporima da odgovore izazovima, rizicima pretwama po bezbednost Makedonije; u~e{}e
pripadnika jedinice u operacijama podr{ke miru i re{avawu
regionalnih konflikata i kriza u misijama koje predvode Nato,
EU, Oebs i UN; u~e{}e na me|unarodnim vojnim ve`bama, skupovima i drugim formama saradwe kojima ja~aju me|usobno poverewe i stabilnost regiona.
Pukom za specijalne operacije komanduje pukovnik Vladimir Bojmacalijev.
POMORSKA VE@BA SAD

U PERSIJSKOM ZALIVU
Pomorske snage SAD u regionu Persijskog zaliva, uz samu vodenu granicu sa Iranom, odràle su do sada najve}u pomorsku ve`bu na kojoj je u~estvovalo oko 10.000 ameri~kih vojnika razli~itih profila. Za potrebe ve`be angaòvana su dva nosa~a aviona (Dvajt Ajzenhauer i Stenis), dve udarne grupe sa oko 30 brodova i vi{e od stotinu borbenih aviona. Prema izjavi predstavnika 5. ameri~ke flote Kevina Andahala, ta pomorska ve`ba nije
posledica hap{ewa britanskih vojnika, niti predstavqa bilo kakvu pripremu za napad na Iran, ve} je samo demonstracija postignutog nivoa stabilnosti i bezbednosti u regionu.
U isto vreme u regionu Ormu{kog zaliva i Arapskog mora,
francuske pomorske snage, koje su u sastavu snaga Natoa u Avganistanu, izvele su samostalnu pomorsku ve`bu, kao znak spremnosti
i podr{ke kopnenim snagama u misiji ISAF.
Komentari{u}i izvo|ewe tih ve`bi, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov naglasio je da izvo|ewe vojnih ve`bi
i demostracija sile u Persijskom zalivu, u ovom trenutku, mogu da
usloè ionako zapaqivu situaciju.
67
SIMULACIJE
L I N E A G E 2
STARA IGRA
NA CENI
Ova igra po nekim
statistikama i top
listama mo`da i nije
najboqa u svojoj
kategoriji, ali smo
sigurni da }e pa`qiv
~italac prona}i u
ovom tekstu mnogo
informacija i u{tedeti
i novac i vreme
68
U pitawu je ve} dosta stara igra Lineage 2 koja se pojavila jo{ 2003.
Tada je samo u SAD bilo oko milion i po registrovanih igra~e. Mese~na
cena koju morate da platite je 15 dolara. Naravno sada se verovatno
pitate za{to bi neko igrao tako staru igru i jo{ pla}ao za wu. Ako tako
razmi{qate
sigurno }e vam biti na umu da pogledate top liste on-line igara i vide}ete da ova
igra i nije ba{ broj jedan. Naravno, ako nemate nameru da daqe ~itate ovaj tekst
nabavite ne{to {to je na prvom ili drugom mestu neke top liste i budite sre}ni.
Ovaj tekst, kao i svi do sada, pruà vam dodatnu informaciju i druga~iji
pogled na svet igara i simulacija. Naime Lineage 2 je interesantan proizvod jer
postoji mogu}nost da igru igrate ne pla}aju}i mese~nu nadoknadu. Takozvani "privatni serveri" omogu}avaju vam da uìvate u ~arima ove prelepe igre. Za razliku od npr. igre World Of Warcraft, koja zaista ima lepu grafiku, pri~u i atmosferu, ili novog velikog hita Warhammer On line, ili ~ak Guild Wars koja je nastala od istog razvojnog tima kao i Lineage 2, ni{ta ne moè da se poredi sa ovim
"dinosaurusom" on-line igrawa.
Osim {to se preko "privatnih servera" moè igrati besplatno, Lineage 2
pruà vam mogu}nost komunikacije izme|u igra~a kakvu ostali spomenuti
konkurenti nemaju. U igri Guild Wars moète da kontaktirate stotine qudi na
serveru i da izaberete grupu sa kojom }ete i}i na re{avawe zadataka i istraìvawe. Lepo, ali ~im napustite grad, moète da kontaktirate samo sa
va{om grupom. Svi neprijateqi su kompjuterski generisani i ne postoji {ansa
da sretnete nekog drugog igra~a. World Of Warcraft je to boqe re{io, ali u igri
postoji podela na dobru i lo{u stranu, pa nikakva komunikacija izme|u ta dva
sveta nije mogu}a. Naravno, ukoliko komunikacijom smatrate ubijawe drugih
igra~a onda vam to ne}e smetati. Lineage 2 vam pruà ne{to {to se zove komunikacija i realan odnos sa ostalim igra~ima. Nije nikakav problem da sretnete nekog u divqini i da porazgovarate sa wime. Naravno neko }e mo`da
iskoristiti priliku i napasti vas, mo`da }e hteti da put nastavi zajedno sa
vama ili da proba da vam ne{to proda. Rase su raznovrsne i skoro svaka ima
15. april 2007.
vi{e zanimawa. Svako zanimawe ima vi{e kategorija pa se ne

sre}u ba{ ~esto identi~ni likovi.
Druga zanimqivost je neverovatna koli~ina oru`ja i opreme
koja je vrlo prepoznatqiva pa tako i ako sretnete nekoga ko igra
sa istom rasom i zanimawem te{ko da }e i izgledati kao i vi. Trgovina je jedan od na~ina da zaradite novac u igri ali morate da
budete ve{t trgovac jer nigde ne stoji koja je cena niska ili visoka. Ako vam ne po|e za rukom da ne{to prodate onda morate ili da
spustite cenu ili da se nadate da }e neko nai}i i platiti onoliko
koliko traìte.
Igra~i se mogu organizovati u grupe tj. klanove koji mogu da
broje do 140 igra~a. Do tri klana mogu da u|u u savez. Svaki klan
moè da ima svoju oznaku da bi se me|usobno razlikovali igra~i
iz pojedinih klanova. Ako ste primetili u naslovu se pojavquje oznaka 5. Naime igra se stalno mewa i dora|uje, pa je od septembra
2006. godine aktuelna verzija 5. U prethodnoj verziji klan je npr.
mogao da ima samo 40 ~lanova.
Gradovi su mesta gde se moète
na miru skloniti od igra~a ili kompjuterski upravqanih stvorewa koje
èle da vas ubiju. Ubijawem igra~a
ne dobijate wegove stvari ve} lo{u
karmu. Lo{a karma je predstavqena
crvenim imenom igra~a pa je takve
boqe zaobilaziti. Naravno postoji
i "druga strana medaqe". To je igra~
koji je sa lo{om karmom i ukoliko
pogine gubi ne{to od predmeta koje
nosi. Tako se de{ava da igra~i ve}ih
nivoa love "negativce" u nadi da }e
tako do}i do nekog predmeta. Lo{a
karma se ne gubi lako, ve} je potrebno da ili dovoqan broj puta poginete
ili da uni{tite poprili~an broj
stvorewa. Ukoliko poginete gubite
deo va{eg iskustva koje ste stekli
igraju}i. Kada sakupite dovoqno
iskustva dobijate ve}i nivo, a na
svakih nekoliko nivoa dobijate i
nove ve{tine. Maksimalan nivo koji
se moè posti}i je 80, ali da to ne
bi bila granica postoje i podnivoi,
pa nakon 75. nivoa moète pre}i u
neku od potklasa i nastavite da
igrate sa 40. nivoa. Naravno, po
potrebi se moète prebaciti u jednu
ili drugu klasu va{eg lika. Kada i sa
potklasom stignete na 75. nivo
postajete "nobles" i tada dobijate
neke dodatne mogu}nosti.
Naravno ni to nije kraj ve}
samo deo puta do heroja odnosno
pobednika olimpijade (turnir gde se borite protiv ostalih igra~a).

Zanimqivost je i to {to u igri moète da imate svog qubimca koji
}e vam pomagati u borbi. Qubimci
zahtevaju da im se kupuje hrana i da
imaju odgovaraju}u opremu pa zahtevaju dosta pa`we. Neki vam daju mogu}nost da kada porastu tj. dobiju odgovaraju}i nivo, sluè kao prevozno
sredstvo. Naravno, vrhunac je zmaj na
kome moète da letite, ali sumwam da
}ete imati prilike da vidite tako
ne{to. Naravno, odmah da vam kaèm
da zmaja moè da uzgaja samo lider
klana koji ima zamak. Zamkova ima
samo nekoliko pa je te{ko da ih
zadrìte dovoqno dugo u va{em vlasni{tvu. Opsade zamkova su svakida{we de{avawe jer klan koji kontroli{e zamak dobija odre|enu taksu
od sve trgovine u obli`wem gradu.
Kao {to smo ve} rekli, komunikacija je na visokom nivou a sa
wom dolazi i do drugarstva i qubavi. Brak je kao normalan nastavak
qubavi mogu} u ovoj igri, ali je veoma te{ko nabaviti ili kupiti svadbeno odelo za mladu ili mladoèwu.
Svadba }e vas ko{tati toliko da o
woj moète da razmi{qate tek nakon
vi{e meseci igrawa i pa`qivog ostavqawa novca "sa strane".
Pored svega ovoga moète da se
zabavqate ribolovom ili organizovawem napada na specijalna ekstremno jaka stvorewa. Takva stvorewa su 30 ili vi{e puta ja~a nego
stvorewe istog nivoa pa je potrebno
okupiti bar desetak igra~a dobro
opremqenih. Nagrada je obi~no neki
specijalni predmet koji vredi mnogo
ili predstavqa statusni simbol.
Mesta koja moète posetiti su zaista
neverovatna pa vam se lako moè desiti da poginete gledaju}i u neku
veli~anstvenu gra|evinu ili neverovatan krajolik.
Igra na disku zauzima oko 7 gigabajta i ne zahteva preterano jak procesor niti jaku grafi~ku kartu, ali zato }e vam trebati vi{e od 256 megabajta memorije. Na kraju vas jo{ jednom
podse}amo da postoje i lep{e i ve}e i
mo`da boqe igre od Lineage 2, ali ovu
moète igrati i besplatno.
Igor VASIQEVI]
69
ÊTVRTI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE
RADOST
Pod visokim pokroviteqstvom

Me|unarodnog saveta za igru pri Unesku
i Svetske plesne alijanse (WDA),
êtvrti beogradski festival igre odràva
se od 14. do 28. aprila 2007. i na wemu
}e se predstaviti najzna~ajnije baletske
i savremene plesne grupe i najpoznatiji
svetski koreografi
eograd predstavqa logi~no

raskr{}e balkanskog regiona, a grad svoju konkurentnost na
evropskoj festivalskoj mapi utvr|uje i organizovawem takvog
plesnog projekta. Doga|aj je koncipiran tako da predstavi
zna~ajna stremqewa savremene igre, nove produkcije, poznate
koreografe i igra~e, odnosno, da uspostavi nove standarde i
estetiku, ali i komunikaciju sa doma}om i inostranom publikom.
Nagrada Evropske inicijative iz Fonda Jelena [anti},
zatim priznawe Uneska u vidu titule vode}eg plesnog projekata u
regionu Jugoisto~ne Evrope i prijem u Svetsku plesnu alijansu
bili su podsticaj i predstavqaju daqu obavezu za
manifestaciju, dok pozitivna iskustava i kritike,
pose}enost predstava i reakcije iz inostranstva,
edukativno prakti~ni u~inak i rezultati postignuti
emitovawem predstava na dràvnoj televiziji
odre|uju osnovni pravac za kreaciju novih
programa.
Festival su osnovali Aja Jung i
Neboj{a Bradi}, na inicijativu
Me|unarodnog saveta za igru CID Unesko
iz Pariza, a prethodne tri
manifestacije predstavile su, izme|u
ostalog: Balet Marijinskog teatra iz
Sankt Petersburga, sa koreografijama
@orà Balan{ina, Balet pariske opere sa
15. april 2007.
POKRETA
postavkama Vilijama Forsajta, Rudolfa Nurejeva i Morisa Beàra,

Nacionalnu plesnu kompaniju iz Madrida i kreacije ~uvenog Na~a
Duata, Holandski plesni teatar sa koreografijama Jirìja Kilijana,
Pola Lajtfuta i Sol Leon. Zna~ajna su bila i gostovawa nacionalnih
baleta iz Sofije, Soluna, Atine, Liona, Skopqa i Maribora, te
nastupi i postavke Jasmin Goder, \ilijerme Boteqa, Filipa Sera,
Laure Balis, Havijera de Frutosa...
Realizaciju programa podràvaju Ministarstvo kulture
Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu Skup{tine grada
Beograda i sve ambasade i kulturni centri zemaqa u~esnica.
Obiman i privla~an koncept êtvrtog beogradskog festivala igre
~ine celove~erwe plesne produkcije nacionalnih baletskih kompanija

i plesnih trupa iz Holandije, Francuske, Izraela, Nema~ke, Brazila,
[vedske, ê{ke i SAD, dok }e prate}e aktivnosti podrazumevati
master klase, izlo`be plesne fotografije, diskusije sa umetnicima,
filmski program i prezentacije.
Glavni ansambl Holandskog plesnog teatra (NDT I), ~iji je
podmladak (NDT II) zadivio beogradsku publiku na zatvarawu Tre}eg
festivala, otvora ovogodi{wi festival 14. aprila, u Centru Sava.
Triptih koji donose, sastavqen od dve postavke velikog majstora
Jirìja Kilijana i jedne koreografije umetni~kog i bra~nog para
Pol Lajfut Sol Leon, obe}ava mo`da najve}i spektakl koji je
doma}a plesna publika ikada imala prilike da vidi. Vrhunski igra~i
i postavke koje zahtevaju potpunu posve}enost izvo|a~a i publike,
pra}eni novim tehni~kim mogu}nostima i atraktivnim scenskim
efektima, neumitno postavqaju standarde savremene plesne
umetnosti.
Nastavak festivala u Beogradskom dramskom pozori{tu dovodi
francuski Balet Bijaric (15. april) sa dve predstave cewenog
Tijerija Malandena (Igrarije i Don @uan).
Sledi prvo gostovawe Baleta iz Praga (17. april) sa tri
produkcije: Tlo pod nogama, u koreografiji Jirìja Kilijana,
Obale mora u koreografiji Petra Zuske i Pred Naninim o~ima
u koreografiji Icaka Galilija.
Brazilski igra~ i koreograf Ismael Ivo donosi
autobiografski solo Delirijum detiwstva (20. april). Beogradskoj
publici poznat sa jednog od prethodnih izdawa Bitefa, Ismael Ivo je
i direktor presti`nog plesnog festivala u Veneciji.
Velika scena pozori{ta na Krstu moè se pohvaliti i
gostovawem kompanije Pretty Ugly Tanz iz Kelna (22. aprila), koja je
spremna da iznenadi i na{u publiku, ba{ onako kako to ~ini u
drugim evropskim gradovima.
Jedna od najboqih igra~ica sveta i muza mnogih va`nih
koreografa Talija Paz, dolazi iz Tel Aviva, sa dve produkcije (24.
april). Magnolija belgijskog koreografa Stajna Selisa i
Habajata, u koreografiji Britanca Najxela êrnoka.
Iz ameri~ke dràve Oklahoma stiè Tulza Balet (26. april) sa
postavkama [panca Na~a Duata, Korejke Jang Sju Hui i Amerikanke
Tvajle Tarp, {irokoj publici poznate iz kultnih filmova: Kosa,
Bele no}i, Amadeus, Regtajm...
Sam kraj Festivala vrati}e publiku u Centar Sava, kako bi
uìvali u prvom gostovawu {vedskog Kulberg baleta u Beogradu (28.
april) i postavkama: Aluminijum, ~uvenog Matsa Eka, i Kao Ako,
mladog, ali na svetskim scenama sveprisutnog Johana Ingera.
D. M.
Spisi o Srbima Alfonsa de Lamartina
IDEALIZAM
OKRENUT SLOBODI
U okviru biblioteke Ba{tina ratnika, ~iji je inicijator i
pokroviteq Sektor za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva
rada, zapo{qavawa i socijalne politike, Izdava~ko preduze}e
Utopija iz Beograda objavilo je u prevodu na srpski jezik, ali i u
francuskom izvorniku delo Spisi o Srbima najzna~ajnijeg francuskog pesnika epohe romantizma Alfonsa de Lamartina.
Prevod i obiman predgovor Lamartinovom tekstu delo je profesora dr Jelene Novakovi}, {efa Katedre za romanistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu, dok je pogovor napisao istori~ar Dejan Risti}, savetnik u tom ministarstvu.
Lamartin je, poput brojnih svojih prethodnika, diplomata i
putopisaca, bio op~iwen jednom arhai~nom formom idealizma
okrenutog slobodi, koju je uo~io pre svih kod Srba, ali i kod drugih
balkanskih naroda. Wegov dolazak u Beograd, prvu veliku orijentalnu varo{ ~iji vitki minareti, vreva i uskome{anost na ulicama
ispuwenim mno{tvom qudi odevenih u najrazli~itije odore, me|u kojima istovremeno odzvawa vi{e jezika, predstavqao je doìvqaj
ipse facto. Takav neposredan susret sa gradom koji je na Zapadu smatran vratnicama Orijenta, mo}nim utvr|ewem oko kojeg i za koje su
se vekovima ranije vodili krvavi ratovi i

podizale bune, ostavio je snaàn utisak na
Lamartina.
Lamartinova privla~na i emotivna
proza, wegovi stavovi u odnosu na isto~no
pitawe, a naro~ito velika popularnost koju je uìvao kao pesnik, sna`no su okrenuli
javno mwewe u Francuskoj protiv zvani~ne
spoqne politike Pariza, koja se zasnivala
na o~uvawu integriteta Otomanskog carstva. Beleè}i svoje utiske sa proputovawa
Srbijom, Lamartin se u vi{e mahova
dirqivim re~ima, tipi~nim za jednog romanti~ara, osvrnuo na slobodarstvo Srba, a posebno na ]ele-kulu
u Ni{u, koja ga nije ostavila ravnodu{nim.
Srpski narod imao je ponosito srce koje se moglo rascepiti,
ali ne i saviti, kao {to se ne moè saviti ni srce hrasta u gori,
zapisao je u svom delu Istorija Turske.
Zbirno objavqivawe najzna~ajnijih Lamartinovih osvrta o Srbima, koji mahom poti~u iz wegovog Putovawa po Orijentu, predstavqa dragocen i plemenit napor da se pripadnici dva stara
evropska naroda, srpskog i francuskog, iz ugla wegovih putopisnih
beleàka podsete na Lamartina, iskrenog zagovornika prava na
ìvot u slobodu i zaqubqenika u tematski, stilski, jezi~ki i simboli~ki beskrajno raznoliku i bogatu srpsku epsku poeziju.
D. RISTI]
71
FEQTON
VOJNI MUZEJ I BEOGRADSKA TVR\AVA
Pi{e Predrag LA@ETI]
POÊCI I OBNOVA
Vojni muzej, ustanova
od posebnog zna~aja
u srpskoj kulturi,
oslowen na bogatu
istoriju, nastao
u godini sticawa
dràvne nezavisnosti
Kneèvine Srbije,
pamti mnoge ratove,
smene dinastija,
politi~kih sistema
i ideologija,
temeqna razarawa
i pqa~kawa, ali i
svoje brojne nove
po~etke
72
storija Vojnog muzeja je slika kontinuiteta i diskontinuiteta istorije srpskog

naroda, trajawe koje prekora~uje vi{e qudskih ìvota, postojawe nekoliko
dràva i reìma, a pam}ewe koje je materijalizovano u wegovim zbirkama
svedo~i i o generacijama muzejskih pregalaca koje su nastojale da sa~uvaju se}awe o precima i ostave trag o sebi i svom zna~aju u muzeju.
Sa usponom gra|anskog dru{tva u Srbiji sazrevala je ideja o stvarawu muzeja
kao veoma va`nih ustanova kulture u o~uvawu nacionalnog identiteta srpskog naroda. Srpski dràvnici i politi~ari angaòvali su se da stvore {to povoqnije
uslove za vo|ewe nacionalne politike u borbi za oslobo|ewe, ali i da se to prikaè doma}em stanovni{tvu i strancima, odnosno da muzejske postavke progovore i
o ulozi vladaju}e dinastije u borbi za nezavisnost.
Sve to u~inilo je da knez Milan Obrenovi}, pored postoje}eg Narodnog muzeja, na svoj ro|endan 22. avgusta 1878. godine (u danu kada je pro~itana proklamacija o nezavisnosti Kneèvine Srbije) donese Ukaz o osnivawu Vojnog muzeja, kome je
dat zadatak da prikupqa predmete zna~ajne za istoriju Srpske vojske, naoruàwa i
ratovawa uop{te.
Ministar vojni pukovnik Jovan Mi{kovi} propisao je 27. maja 1879. Pravila
za Vojni muzej, kojima su precizirani na~in prikupqawa muzejskih predmeta, wihovo ~uvawe i posete muzeju. Dok se ne izgradi posebna zgrada za Vojni muzej, predmete je trebalo slati u magacine b. Materijala, za koju }e ceq upravnik odrediti naro~ito odvojeno odelewe. Za delatnost Vojnog muzeja bila je zaduèno Artiqerijsko odeqewe ministarstva vojnog, formirano 1879, ~iji je na~elnik, major Pavle
[afarik, preuzeo i obaveze ~uvara Vojnog muzeja.
NA V RATIMA E VROPE
U vreme dono{ewa Ustrojstva i Pravila za Vojni muzej, Kneèvina Srbija bila je zaokupqena brojnim problemima, ~ije je re{avawe potisnulo u drugi plan pitawe prikupqawa predmeta za Muzej, wegovu organizaciju i ure|ewe stalne izlo`bene postavke. Srpske vlade bile su zaokupqene sklapawem brojnih privremenih
konvencija i trgova~kih ugovora, ure|ewem policijske i sudske vlasti, agrarnim pitawem i drugim problemima u srezovima pripojenim Srbiji odlukom Berlinskog
kongresa, zatim vra}awem ratnog duga, katastrofalnim finansijskim stawem, u kome je dràvna kasa bila prazna, a narod siroma{io, i uop{te materijalnom bedom
15. april 2007.
stanovni{tva u isto~noj Srbiji popaqenoj u srpsko-turskom ratu.

nog rada ili na tamnicu. Kroz park u kome je podignuta osveàvajuFormirawe Vojnog muzeja potisnula je u drugi plan i zaokupqe- }a pivnica za èdnog vojnika ili gra|anina, kroz drvored i pored
nost Vlade i vojnog vrha, po~etkom osamdesetih godina 19. veka, uki- cvetnih leja, koje su ka`wenici ure|ivali, dolazilo se na gorwi
dawem narodne vojske i uvo|ewem op{te vojne obaveze i slu`be u trg. Wega su uokvirivali pe{adijska i artiqerijska podoficirska
staja}oj vojsci, preoruàwem vojske, pove}awem oficirskog kadra, {kola, skladi{ta i druge zgrade, a glavni ukras ~inio je nekada{wi
me|ustrana~kim sukobima, finansijskim skandalima, uz sumwi~ewa i pa{in konak, u ~ijem je jednom delu bio kraq Milan, kao vrhovni zanetrpeqivost me|u politi~arima, trgovinu poloàjima u dràvnom povednik aktivne vojske, a u drugom General{tab. Pored te zgrade
vrhu i diplomatiji, sukobe ideja parlamentarizma i èqe kraqa za bile su izloène austrijske i turske topovske cevi i merzeri, ali i
li~nim reìmom, poku{aje dràvnog udara kraqa Milana, a pa`wu one iz kojih je Kara|or|e 1806. pucao na Beogradsku tvr|avu.
je zahtevala i izrada Nacrta ustava. Sve to zajedno finansijski je
Promenom gospodara tvr|ava nije promenila status zna~ajnog
optere}ivalo zemqu i onemogu}avalo razvoj drugih neophodnih in- strategijskog i vojnog objekta. Naprotiv, ona je postala kasarna srpstitucija, a me|u wima su najzapostavqenije bile one kulturne.
ske staja}e vojske. Vojni muzej bio je sme{ten na mestu gde se nalazio
Iako su godinama prikupqani predmevojni vrh Srpske vojske i wegove komande i gde
su se, od ranije, prikupqali trofejni topovi
ti za Vojni muzej i postavqani wegovi ~ui razme{tali pored zgrade General{taba.
vari, sve do po~etka 20. veka, nije se mnoUprava Vojnog muzeja, ~ija se kancelago uradilo na realizaciji i otvarawu stalrija nalazila u Gorwem gradu Beogradske
ne izlo`bene postavke. Veridba i ènidba
tvr|ave, objavqivala je po~etkom maja
kraqa Aleksandra Obrenovi}a sa Dragom
1904. pozive za prikupqawe predmeta na
Ma{in dovela je do novog potresa u polidar ili za otkup potomcima slavnih ratnika
ti~kom ìvotu Srbije, koji se zavr{io wida, najdaqe do polovine juna te godine, pohovim ubistvom maja 1903. godine. Tim do{aqu sve {to bi se zateklo od oru`ja, oruga|ajem ugasila se ne samo dinastija Obre`nog pribora, odela, zastava, poveqa, pinovi}a ve} je u~iwen i dràvni prevrat, a
sama, sa podacima kome je pripadalo. O
Narodna skup{tina je izabrala Petra Kaure|ewu Muzeja brinuo je Odbor Vojnog mura|or|evi}a za novog srpskog kraqa.
zeja upravnik potpukovnik Vladimir RajkoPovratak dinastije Kara|or|evi} na
vi}, vajar \or|e Jovanovi}, koji je za povlast pruìo je, me|utim, priliku da se postavku izradio i bistu vo`da Kara|or|a,
vrati nacionalni ponos i samopouzdawe,
aranèr Karlo @egula, koji je svoju ve{tida se ukloni utu~enost i ose}awe nemo}i konu u ure|ewu enterijera ve} pokazao na Paje je lebdelo Srbijom posle brojnih smena
riskoj izlo`bi 1900. i Vje}eslav Juza, slivlada, krvavo ugu{enih buna, cenzure i zakar i administrativni ~inovnik.
brane zborova, pokradenih izbora, intriKraq Milan Obrenovi},
Proslava stogodi{wice Prvog srpskog
ga, dràvnih udara, promena spoqne poliosniva~ Vojnog muzeja u Beogradu
ustanka bila je podre|ena glavnoj sve~anotike, diktatorskog pona{awa vladara, posti, ~inu krunisawa Petra Kara|or|evi}a.
raza na Slivnici...
Prilikom priprema za proslavu stogodi{wice Prvog srpskog Programom sve~anosti krunisawa i sam ~in bili su predvi|eni za
ustanka i Programom o krunidbenim sve~anostima 1904, planirano 20, 21. i 22. septembar 1904. godine. U nizu manifestacija povoje i otvarawe Vojnog muzeja. Za wegov sme{taj izabrana je, pak, oma- dom tog zna~ajnog jubileja, bilo je predvi|eno da se 22. septembra
wa osmougaona zgrada pre~nika 15 metara, preostala iz turskog 1904, u 16 ~asova, otvori Vojni muzej.
Prethodnog dana krunisani kraq Petar Kara|or|evi} je 22.
doba, koja se nalazila u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave, pored
zgrade General{taba i Rimskog bunara, okruèna zgradama kasar- septembra u pratwi crnogorskog kwaza Danila Petrovi}a i svoje
svite u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave sve~ano otvorio prvu stalne, Komande staja}e vojske i komande Beogradske tvr|ave.
Kao u evropskim dràvama, koje su imale dugu vojni~ku tradi- nu postavku Vojnog muzeja, ~ime su zavr{ene trodnevne krunidbene
ciju, i gde su vojni muzeji bili sme{teni u zamkovima ili tvr|avama, sve~anosti i proslava sto godina od po~etka Prvog srpskog ustanka.
Vojni muzej bio je otvoren za gra|ane svakog dana, a ulaz je bio
tako je i srpskom Vojnom muzeju odre|eno mesto na bedemima Beogradske tvr|ave sa izuzetno lepim, ali i va`nim strategijskim polo- besplatan. O tome su gra|ani bili obave{teni preko {tampe. Poàjem. Naime, Beogradska tvr|ava je, ina~e, bila san i meta sused- stavka je, naravno, izazvala veliko zanimawe na{eg naroda, koji
nih imperija, kroz istoriju nazivana vratima Evrope, bedemom je u masama, gologlav prolazio kroz Muzej kao kroz neko svetilihri{}anstva, kqu~em Ugarske, za koju je turski geograf i putopi- {te, a navala publike u Vojni muzej prvih dana posle sve~anog
otvarawa bila je tolika da su se vrata Muzeja po nekoliko puta
sac Evlija êlebi(ja) pisao da je pravi dragi kamen pun divote.
dnevno morala zatvarati da bi oni koji su u{li na miru mogli razOTVARAWE M UZEJA gledati Muzej. Osim pojedina~nih znatièqnika i po{tovalaca
Vojni muzej bio je, dakle, sme{ten na prostoru koji je, posle srpske istorije, Vojni muzej su, izme|u ostalih znamenitosti Beograpreuzimawa Gorweg grada od Turaka 1867, postepeno uredila Srp- da, obavezno pose}ivale |a~ke ekskurzije i organizovane grupe. One
ska vojska i zatvorenici koji su se nalazili zato~eni u kazamatima su dolazile ne samo iz Srbije nego i iz mesta Austrougarske monartvr|ave, ali uglavnom, za vojni~ke potrebe. Iako je od vremena kne- hije u kojima je ìvelo srpsko stanovni{tvo.
Doprinos afirmaciji Srbije, tokom 1907, dao je i Vojni muzej,
za Mihaila Obrenovi}a bilo namera da se Kalemegdan uredi kao
park, wegovo plansko ure|ewe po~elo je tek 1890. godine. Tada je jer je sa svojim eksponatima iza{ao van granica zemqe, u~estvuju}i
Komanda tvr|ave predala deo Velikog Kalemegdana Beogradskoj op- na velikoj Balkanskoj izlo`bi u Londonu, na kojoj je bila predsta{tini, na kome su zasa|eni kestenovi, a slede}e godine postavqen vqena i Kraqevina Srbija.
je spomenik \uri Dani~i}u, ~ime je, do kraja 19. veka, deo KalemegRU[EWE S POMENIKA K ARA\OR\U
dana dobio izgled parka.
Prema putopiscu Feliksu Kanicu, u Gorwem gradu nije se do
Do po~etka balkanskih ratova 1912. godine Vojni muzej nije imao
kraja 19. veka mnogo promenilo. Kao i ranije, desno od ulaza u Sa- zna~ajnijih aktivnosti niti su Beogradska tvr|ava i Kalemegdanski
hat-kulu bilo je turbe muslimanske devojke, koje je, u to vreme, bi- park pretrpeli ve}e izmene. Balkanski ratovi, vo|eni daleko od prelo vojnomedicinska ambulanta, a drugo obli`we turbe (turbe Damad stonice, nisu ostavili ve}i negativni uticaj na Vojni muzej i ostale
Ali-pa{e) kori{teno je za radwu u kojoj je nekoliko slobodwaka beogradske muzeje. Do promene na prostoru Kalemegdanskog parka do(ka`wenici bez lanca) prodavalo doma}e radove u drvorezu i ~et- {lo je posle zavr{etka balkanskih ratova u trenucima trijumfa, tri
ke. Prema Kanicu, u kazamatima prostranog venca bastiona bilo je dana posle sklopqenog ugovora o miru, kada je na Velikom Kalemegdasme{teno od 1.000 do 1.500 ka`wenika, osu|enih na kaznu prinud- nu 13. avgusta 1913. postavqen spomenik vo`du Kara|or|u.
73
FEQTON
na~nih ili kolektivnih te`wi da se za istoriju tog rata sakupi i sa~uva od zaborava sve {to se na wega odnosilo, sve {to bi doprineMe|utim, po~etak Prvog svetskog rata, koji se razbuktao ubrzo lo da se ovaj doga|aj, jedinstven u svetskoj istoriji, predstavi popo{to je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914, potpuno je tomstvu {to vernije i reqefnije, kako po svojim uzrocima, tako i po
zaustavio razvoj svih kulturnih institucija u Srbiji i Beogradu i do- vo|ewu rata, trajawu i posledicama koje }e sobom doneti.
Ve} na po~etku rata kod zara}enih strana javila se ista miveo do wihovog velikog stradawa. Beograd je bio izloèn ~estim artiqerijskim napadima, tokom kojih su pogo|eni brojni civilni objekti. sao: da se na jednom mestu prikupqa dokumentacija o ratu i svemu
Austrougarski i nema~ki napad na Srbiju ponovo je po~eo 5. ok- onome {to ga je pratilo i imalo zna~aj za wegovo sveobuhvatnije satobra 1915. godine. Pre podne 6. oktobra 1915. dva nema~ka aviona gledavawe. Skoro u isto vreme u Francuskoj, Engleskoj i Nema~koj,
naru{ila su mir zati{ja i puna dva sata kruìla nad Beogradom vr- pojedinci i institucije, a u Italiji pojedini gradovi, spontano su
{e}i izvi|awe i aero-snimawa. Te{ka oru|a iz austrougarskog Ze- dolazili na ideju o osnivawu ratnog muzeja.
Na Solunskom frontu, po~etkom 1917, iznova se, recimo, pojamunskog artiqerijskog sektora imala su, uglavnom, zadatak da neutrali{u odbranu Gorweg i Doweg grada Beogradske tvr|ave, pa su 6. ok- vila ideja o prikupqawu istorijskog materijala radi obnavqawa Vojtobra te godine, od 14 ~asova, otvorila najja~u vatru na Beograd, nog muzeja. Komandant 1. bataqona 8. puka, potpukovnik Radomir Eleuglavnom na Gradski odsek (Grad i Kalemegdan). Te no}i gradski bedemi zovi}, koji je u prvim danima rata 1914. branio Beogradsku tvr|avu i
su se tresli, lomili, prskali, oficiri napu{tali razru{ene stano- muzej u woj, pisao je marta 1917, sa prve linije fronta, da ranije
mali i neznani, posta}emo poznati i po{tovani od saveznika kao i
ve, a {tab iz Gorweg grada preme{ten je u kapiju ispod Sahat-kule.
od neprijateqa i da }e posle
Granate 305 mm probile su
rata silni stranci nagrnuti u nebedem iznad robija{kih }elija
kada malu zemqu velikih junaka i
i zid debeo dva metra. Upale su u
ono {to }e strance najvi{e in}eliju i eksplozijom prelomile
teresovati bi}e sve {to je imaogromne zidine. Iza Roksandi}elo veze sa na{im ratovima.
vog Ribara, u kalemegdanskom
Ministarstvo vojno izdalo
parku, bili su ukopani srpski
je 26. jula 1917. nare|ewe Vrpoqski topovi, ~ije su se cevi duhovnoj komandi, u kojem se podìle prema Zemunu, a u rup~agase}alo na Vojni muzej koji je poma iskopanim neprijateqevim
stojao u otaxbini i koji je, pogranatama sedeli su vojnici 10.
red svih poku{aja da se spase,
kadrovskog puka, motre}i na svaostao neprijatequ u rukama, da
ki pokret preko Save. Srpske truse stvori nova zbirka. Namera
pe su, me|utim, u prvoj polovini
da se prikupqaju predmeti za nono}i 9. oktobra morale da napu- Nema~ki aero-foto snimak beogradske tvr|ave posle
vu zbirku Vojnog muzeja obrazlaste Dowi i Gorwi grad Beograd- granatirawa oktobra 1915. godine
gana je potrebom da se svi savreske tvr|ave.
Posle vi{ednevnih borbi i oko 30.000 ispaqenih granata na menici, ali i pokoqewa, opomiwu na nat~ove~anske napore i `rtve
Beograd, koji je pretrpeo velika razarawa i `rtve, nema~ke trupe koje je podneo srpski narod i wegova vojska brane}i stopu po stopu
su ga zauzele. Pogo|ena nema~kim granatama, zgrada Vojnog muzeja je, svoje drage otaxbine, gube}i je na na~in kakvome u istoriji nema
kao i sve druge vojne zgrade u Gorwem i Dowem gradu Beogradske tvr- ravna i povra}aju}i je besprimernim po`rtvovawem u zajednici sa
saveznicima. Patwa i uàsi rata i sva veli~ina i silina du{e
|ave, bila razorena.
Predmete Vojnog muzeja, koji su evakuisani iz Beograda u dva va- naroda i herojstvo Srpske vojske, pored toga {to je trebalo da se
gona, Nemci su opqa~kali po~etkom novembra 1915. na èlezni~koj opi{u u masama kwiga i opeva u pesmama, trebalo je i da se ovestanici u Stala}u. General Vojislav Vukovi} smatrao je da se to do- kove~e prikupqawem predmeta za zbirke Vojnog muzeja.
Rade}i u slikarskom ateqeu Vrhovne komande u Solunu, ratni
godilo desetak kilometara daqe, na pruzi prema Ni{u, kod \unisa,
gde voz zbog poru{enog mosta nije mogao da pre|e Ju`nu Moravu. slikar Mihailo Milovanovi} razra|ivao je brojne studije. Namera
Odabrane zbirke Muzeja odnete su odatle u be~ki i pe{tanski muzej. mu je bila da se posle zavr{etka rata u Vojnom muzeju u Beogradu izOd po~etka okupacije Srbije, na prostoru koji je bio pod bu- radi nekoliko panoramskih slika, kojima bi se ovekove~ile najznagarskom upravom, zabrawena je upotreba srpskih li~nih imena, nat- ~ajnije pobede Srpske vojske. Tu ideju predo~io je vojvodi @ivojinu
pisa i jezika. A u austrougarskom vojnom guvernmanu promewena su Mi{i}u, a potom i regentu Aleksandru Kara|or|evi}u. Oni su mu
imena ulica koja su podse}ala na srpsku istoriju, dinastiju Kara- tada predloìli da podnese pismeni predlog sa detaqnim obrazlo|or|evi}a, Rusiju i Antantu. U Beogradu je, na primer, promeweno èwima, {to je on i u~inio odmah po dolasku u oslobo|eni Beograd.
Nekoliko dana posle proboja Solunskog fronta ministar vojoko 24 odsto imena ulica, poskidani su i svi natpisi }irilicom ili
ni general Mihailo Ra{i} je, 19. septembra 1918, obnovio naredoni koji su imali srpska obele`ja.
bu o prikupqawu predmeta za Vojni muzej. Naredba je {tampana i
INICIJATIVA S A S OLUNSKOG F RONTA izdata svim vojnim i civilnim vlastima.
U isto vreme i uprava Vojnog muzeja, sa potpukovnikom RadomiU oblasti koja je bila pod austrougarskom kontrolom bili su
zabraweni svi oblici javnog ìvota, raspu{tene su sve politi~ke, rom Elezovi}em na ~elu, uputila je poziv za prikupqawe muzejskih
profesionalne, kulturne i sportske organizacije. U poku{aju da za- predmeta. Zahtevano je prikupqawe apsolutno svega {to se odnositru sve {to je srpsko, sve {to je moglo da ja~a nacionalna ose}awa lo na Prvi svetski rat, kako u Srbiji i savezni~kim zemqama, tako
Srba, Austrijanci su 1916. u Beogradu poru{ili spomenik Kara- i u neutralnim i neprijateqskim zemqama.
Shvatawe vi{edimenzionalnosti rata i wegovog zna~aja izi|or|u na Velikom Kalemegdanu pod izgovorom da je ve} bio o{te}en
u toku bombardovawa. Umesto toga, Austrijanci su namerili da na skivalo je da se u pozivu insistira na prikupqawu veoma {irokog
spektra predmeta koji su bili dragoceni za obnovu Vojnog muzeja.
wegovom mestu podignu spomenik svom caru Frawi Josifu.
Svetski rat, ~iji se kraj po~etkom 1917. jo{ nije nazirao, po- Obnovqeni muzej trebalo je da ima ve}i zna~aj za potomke nego {to
kolebao je temeqe qudske kulture i poru{io osnove mirnog kultur- su ga imali savezni~ki ratni muzeji, jer je srpski narod u Prvom
nog ìvota u svetu. Ideje i vrednosti koje su ~ove~anstvu posle ve- svetskom ratu dao sve {to je mogao dati, a Srbija se u wemu najvikovne borbe ostavile prethodne generacije bile su divqa~ki una- {e `rtvovala za ~ast i dostojanstvo, jer je u wemu izgubila gotovo
kaène i postavile pitawe da li je ovaj rat slom civilizacije ili sve. Zapravo, traèno je da se budu}im generacijama ostavi {to
je samo prolazni pustahijski bes jednog povampirenog sredwevekov- potpunija uspomena na najkrvaviju, najslavniju i najva`niju epohu
nog varvarizma. Doga|aji koji su preìvqavani bili su veliki a srpske istorije.
(Nastavak u slede}em broju)
posledice ogromne, pa je otuda na svim stranama do{lo do pojedi-
74
15. april 2007.
DOGODILO SE...
16. april 1867.
Ro|en je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, koji je
1903. sa bratom Orvilom izveo prvi let avionom. Let je trajao 59
sekundi, a avion je preleteo 285 metara.
16. april 1944.
Savezni~ka avijacija, bez najave, na Uskrs, bombardovala Beograd. Poginulo
je vi{e od 1.200 qudi, vi{e hiqada je
povre|eno, a razoreno je oko 600 zgrada. Do septembra 1944. usledilo je jo{
deset takvih anglo-ameri~kih bombardovawa Srbije.
17. april 1941.
U Beogradu je u 21 ~as potpisana bezuslovna kapitulacija vojske Kraqevine Jugoslavije.
17. april 1961.
Uz podr{ku SAD, kubanski desni~ari u egzilu iskrcali se u Zalivu
sviwa na Kubi, s namerom da obore Fidela Kastra. U trodnevnim
borbama ubijeno je oko 100, a zarobqeno vi{e od hiqadu napada~a.
18. april 1867.
Otomanska imperija je povukla svoje garnizone iz Beograda, [apca,
Smedereva i Kladova. Sutradan, turski izaslanik predao je na Kalemegdan knezu Mihailu Obrenovi}u kqu~eve Beograda i drugih srpskih gradova.
18. april 1954.
Gamal Abdel Naser, jedan od vo|a udara kojim je 1953. svrgnut kraq Faruk
Prvi, postao je premijer i vojni guverner Egipta.
18. april 1955.
Umro je nema~ki nau~nik Albert Ajn{tajn, tvorac teorije relativiteta. Od dolaska nacista na vlast u
Nema~koj 1933, ìveo je u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je
1921. godine.
18. april 1956.
Raspu{ten je Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devet
evropskih komunisti~kih i radni~kih partija.
19. april 1943.
Po~eo ustanak Jevreja u Var{avi, koji
je, uz vi{e hiqada `rtava, ugu{en 16.
maja. Nema~ki nacisti su u borbi potpuno razorili i spalili Var{avski geto, a 58.000 qudi poslato je u koncentracione logore.
20. april 1993.
@estoke borbe muslimanskih i hrvatskih snaga u BiH. Za pet dana u
sukobima nominalnih saveznika, na obe strane, poginulo je vi{e od
200 qudi.
20. april 1995.
Umro je jugoslovenski politi~ar i pisac Milovan \ilas, najpoznatiji disident komunisti~kog sveta posle Drugog svetskog rata.
20. april 1999.
U prepunom hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su sluìli ruski
i srpski patrijarh Aleksej Drugi i Pavle, posle koje su se Molitvom
za mir obratili desetinama hiqada qudi na platou ispred najve}e
srpske crkve.
21. april 1999.
U vazdu{nim napadima Natoa na Jugoslaviju pogo|eni su poslovna zgrada U{}e u Novom Beogradu i @eèqev most na Dunavu u Novom Sadu.
21. april 1967.
U Gr~koj posle vojnog udara na vlast dolazi vojna hunta.
23. april 1815.
Na sastanku vi|enijih qudi u Takovu, za vo|u
Drugog srpskog ustanka izabran Milo{ Obre-
VREMEPLOV
novi}. Teì{te ustanka bilo je u Rudni~koj, Vaqevskoj, â~anskoj i

Kragujeva~koj nahiji.
23. april 1913.
Turska posada Skadra predala se Crnogorskoj vojsci. Komandant odbrane Skadra, Esad-pa{a predao je sutradan kqu~eve grada crnogorskom prestolonasledniku Danilu.
25. april 1915.
Savezni~ki desant na Galipoqe. Iskrcan je ekspedicioni korpus od 65.000 qudi, koji je po~etkom 1916. evakuisan u Solun.
25. april 1945.
Ameri~ke i sovjetske trupe sastale su se kod
Torgaua na Labi. Kraj rata bio je na vidiku.
25. april 26. jun 1945.
Odràna osniva~ka skup{tina Organizacije
ujediwenih nacija u San Francisku.
25. april 1974.
Pad fa{isti~kog reìma u Portugaliji.
26. april 1915.
Potpisan tajni Londonski sporazum, kojim sile Antante za ulazak
Italije u rat toj zemqi obe}avaju veliki deo slovena~kog i hrvatskog
primorja.
27. april 1939.
U Velikoj Britaniji izglasan Zakon o op{toj vojnoj obavezi.
27. april 1992.
Na sve~anoj sednici oba ve}a Saveznog parlamenta prihva}en je Ustav Savezne Republike Jugoslavije.
28. april 1919.
U Parizu usvojen predlog Statuta Dru{tva naroda i potpisan Pakt
kojim je obrazovano Dru{tvo naroda.
28. april 1969.
Posle negativnog rezultata referenduma, proslavqeni francuski vojskovo|a i dràvnik
[arl de Gol povukao se iz politi~kog ìvota
Francuske.
29. april 1929.
Umro je srpski vojvoda Stepan Stepa Stepanovi}, general i ministar vojske 1908. i od
1911. do 1912. godine.
29. april 1992.
Jedinice teritorijalne odbrane i policije Bosne i Hercegovine blokirale su kasarne JNA u Sarajevu.
29. april 1999.
U vazdu{nim udarima Natoa sru{en je televizijski toraw na Avali.
30. april 1941.
Nemci doneli odluku da se plan napada na SSSR Barbarosaodloì za 22. jun 1941. godine.
30. april 1945.
Adolf Hitler izvr{io samoubistvo.
30. april 1803.
SAD su od Napoleona Bonaparte, za petnaest miliona dolara, kupile Luizijanu, koja je istog dana 1812. i formalno u{la u sastav ameri~ke dràve kao wena 18. ~lanica.
30. april 1941.
Nezavisna Dràva Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti,
na osnovu kojeg su po~eli masovni progoni Srba, Jevreja i Roma.
30. april 1945.
Jugoslovenska vojska oslobodila usta{ki logor Jasenovac.
30. april 1975.
Padom Sajgona, u koji su u{le snage Severnog Vijetnama, okon~an je
Vijetnamski rat. U 30-godi{wem ratu poginulo je oko 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, me|u wima dva miliona civila.
30. april 1999.
U vazdu{nim napadima Natoa na SRJ pogo|ene su zgrade Ministarstva odbrane i General{taba VJ u uèm centru Beograda.
Pripremio Miqan MILKI]
75
LI^NOSTI
DIMITRIJE
D AV I D O V I ]
RODOQUB
PRE SVEGA
Samo delatnost u
oblasti novinarstva i
publicistike bila bi mu
dovoqna za po~asno
mesto u srpskoj istoriji.
Pridodaju}i joj i
dràvni~ke du`nosti,
wegov ugled i mesto u
srpskom panteonu
tvoraca novovekovne
dràvnosti, samo su jo{
vi{e uzdignuti. Ipak,
osim neizmerne qubavi
prema svom rodu,
Davidovi} je ostao
poznat, i u svetskim
razmerama, po tome {to
je 1835. godine, za samo
dvadeset dana, napisao
~uveni Sretewski ustav,
prvi u istoriji moderne
Srbije.
76
Na Mitrovdan, 8. novembra pro{le godine, povodom usvajawa Ustava Srbije,

predsednik Vlade Vojislav Ko{tunica re~e: Danas je ne samo sve~an nego i
istorijski ~in. Srbija je posle 103 godine dobila Ustav kao samostalna dràva. Dobar, demokratski ustav. Do wega je do{la ne tako brzo, ali temeqno
i uz naj{iri dru{tveni i politi~ki konsenzus. Ovaj ustav potpuno je primeren, pisan saglasno najboqem u ustavnom pravu i ustavnoj praksi ... Ustav pripada narodu. Ovo je zaista narodni ustav ...
Hteli to ili ne, taj Mitrovdan i istorijski ~in dono{ewa Ustava, neizbe`no
podse}aju na vreme od pre sedamnaest decenija (1835), kada je donet, ~esto pomiwani, Sretewski ustav. Wega je za 20 dana, {to je svojevrsni rekord u ustavnoj
praksi sveta, napisao Dimitrije Davidovi}, novinar i publicista, pa je i to lep
povod za podse}awe na tog darovitog i znamenitog ~oveka.
NOVINE SRPSKE
Dimitrije Davidovi} (17891838) ro|en je u Zemunu. Gimnaziju je u~io u Karlovcima i Pe{ti, a tri godine je studirao medicinu u Pe{ti i Be~u. Bez èqe da se
tim poslom bavi, napustio je studije i posvetio se novinarstvu. Prvi u srpskom narodu pokrenuo je Novine srpske, koje je izdavao najpre u Be~u (18131821), a potom u Milo{evoj Srbiji (18341835).
U Srbiju je do{ao 1821. i do 1829. bio je sekretar Kneèvske kancelarije.
Od tada pa do 1833. bio je ~lan delegacije za pregovore sa Turcima i zasluàn za
wihov povoqan ishod. Dabome, tih nekoliko nazna~enih biografskih podataka ne
daju potpunu sliku o velikanu. Wegovi savremenici, qudi koji su ga poznavali izbliza i oni koji su ga studirali, ostavili su podosta pisanog traga o wemu.
Omalen rastom, sitne glave (nadimak [vr}a i Lucifer), ro{avog lica zbog
preleànih bogiwa, slabog vida i skoro uvek suznih o~iju, voleo je da ismeva gorde
qude osobenim stavqawem maramice na nos. Bio je blage naravi, ponosan i vesele
prirode, umeren u jelu i pi}u. Znao je da igra karte, ali nije bio kockar. Novac je voleo i nemilice ga tro{io, posebno kad je do~ekivao i ugo{}avao posetioce, koji su,
poput Pirha, boravili u wegovom domu. Za wega Vuka{in Radi{i} kaè: Bio je ugodnik i verni sluga svete istine i pravde do groba svog. Dimitrijevi savremenici smatraju da niko nije mogao da ga natera da radi protiv svojih ube|ewa, pa je ~esto
stradao ... Nije umeo da otrpi, nije mogao da se uzdrì kada je u pitawu nepravda.
Za Dimitrija kaù da je bio pokreta~ mnogih ideja, ali zbog nedostatka upornosti, ideje nije privodio kraju. No, nije uvek bilo tako. Najboqi primer brzog,
ali dobro ura|enog posla, jeste brzo stvarawe Sretewskog ustava, {to predsta15. april 2007.
vqa rekord u ustavnoj povesti sveta. Za taj podvig zasluàn je i

kwaz. Naime, iza prili~no pla{qivog Dimitrija, kome je trebalo
vi{e hrabrosti za velika dela, stajao je uvek uporni kwaz, koji je
svom kuma{inu, kako ga je iz milo{te naj~e{}e nazivao, raspr{ivao strah i ulivao mu nedostatak kuraì.
Kada je re~ o Sretewskom ustavu iz februara 1835, a koji je
bio iznu|en tzv. Miletinom bunom, sa razmerama jednog opozicionog dru{tveno-politi~kog pokreta, treba re}i da je on utvr|ivao
tripartitno na~elo vlasti zakonodavne, sudske i izvr{ne. Prvu i
posledwu predstavqali su kwaz i Dràvni sovjet. Ovaj posledwi,
sastojao se iz {est pope~iteqa pojedini i razdvojeni struka djela
narodni. Zna~ajno je da, po ovom ustavu, predsednika Sovjeta, kao i
sve vlasti i sve ~inovnike srbske bira i postavqa kwaz. Time je
trebalo da otpo~ne nova era u razvitku srpske autonomije, novi period u Milo{evoj vladavini. Sretewski ustav je bio oktroisan (nametnut), doneo ga je vladaju}i kwaz Srbije, nosilac carskog berata
o naslednom kneèvskom dostojanstvu. No, on je po mnogim unutra{wim obele`jima odgovarao èqama opozicionih narodnih stare{ina. Posle objavqivawa Ustava izgledalo je da je Milo{ dobio
jakog partnera u deobi vlasti. Me|utim, to je bilo za kratko vreme. Pod pritiskom Rusije i Austrije, kojima se pridruìla i Turska,
Ustav je ogla{en kao liberalan i protivan vazalnom poloàju Srbije, pa je ve} u martu suspendovan. Milo{ je opet ostao pobednik i za kratko vreme bez konkurenata u vlasti. Ideja o sovjetu, me|utim, ostala je i daqe na snazi, ali sa drugim zna~ewem i drugim
obele`jima sve do dono{ewa Ustava iz 1838. godine.
PROSVETITEQ I MINISTAR
Ipak, kwaz Milo{ i Dimitrije bili su, po ne~emu, sli~nog temperamenta: plahi, sangvini~ni... Dimitrije je po{tovao i cenio kneza. Ali, zbog temperamenta su dolazili u sukobe, pa je Dimitrije ~esto podnosio ostavke. Znaju}i koga ima pored sebe, lukavi kwaz ih
nijednom nije prihvatio. Mnogi istori~ari isti~u samo zasluge koje
je Dimitrije ~inio Milo{u, zanemaruju}i one u suprotnom smeru. Nije ga kwaz uzalud oslovqavao sa kuma{ine! Stranci koji su obilazili dvor zapazili su da Dimitrije nosi najvi{a odlikovawa. Sem
ostalih, nosio je i ruski orden svetog Vladimira, koji se nije mogao
dobiti bez Milo{eve saglasnosti.
Uz bra}u Puqo, Novakovi}a i druge, Dimitrije je stekao slavu i
u srpskom novinarstvu. Neki kaù, srpsko novinarstvo, u pravom
smislu, po~iwe s Davidovi}em, kao i srpska periodika. U kwièvnosti nastavio je delo Dositeja Obradovi}a, obavqaju}i u svom vremenu i du`nost pope~iteqa (ministra) prosve{tenija. Retko ko je
podupirao srpski jezik da se u Slavenizma siwe more ne utopi...,
pi{e Vuka{in Radi{i}. U oblikovawu srpske dràve, wene vlasti i
dràvnih institucija, Srbi pre~ani, Boìdar i Mihailo Grujovi},
Dositej Obradovi}, Ivan Jugovi}, Jovan Haxi}, Jakov @ivanovi} i
drugi, a me|u wima i Dimitrije Davidovi}, imali su izuzetnu ulogu. U
tom domenu Dimitriju pripada prvo mesto. Uz kwaza Milo{a bio je
tvorac autonomije Kneèvine Srbije i pisac wenog prvog ustava.
Samo delatnost u oblasti novinarstva bila bi mu dovoqna za
po~asno mesto u srpskoj istoriji. Pridodaju}i joj i dràvni~ke du`nosti, wegov ugled i mesto u srpskom panteonu tvoraca novovekovne
dràvnosti znatno su uzdignuti. Kada je Teodor Herbez trebalo da
pre|e u Srbiju, Dimitrije ga je preporu~io kao ~oveka sa kojim je
proveo detiwstvo u Zemunu, isti~u}i da je Herbez rodoqubiv Srbin. Zato je u pravu kwièvnik Milovan Vidakovi} kada je pisao:
Rod je svoj preko mere qubio. I, zaista, rodoqubqe je wegova najve}a vrlina, sa kojom se ne moè ni{ta upore|ivati. Bez tog istinskog rodoqubqa, srpska dràva nije ni mogla vaskrsnuti.
Zagrejan prosvetiteqskim idejama i slobodoumqem, Dimitrije
se bavio kwièvno{}u i istorijom. Wegovo glavno delo Djejanija k
istoriji srbskoga naroda objavqeno je 1821, a zatim, posle wegove
smrti 1846. i 1848. pod naslovom Istorija naroda srpskog. U
Predisloviju svoje Istorije, zapisao je: Posve}ujem Tebi Rode!
Posledwe godine ìvota, nakon ukidawa Ustava, sli~no sudbini mnogih srpskih velikana, ìveo je u siroma{tvu. Umro je u Smederevu 1838. godine. Takav je bio i upam}en novinar, srpski i evropski politi~ar Dimitrije Davidovi}.
Krsman MILO[EVI]
DAR SULTANA MAHMUDA DRUGOG

SRPSKOM KNEZU MILOJU TODOROVI]U
U SLAVU
JUNAKA
Za vreme Drugog srpskog ustanka 1815. godine, knez Milo{ Obrenovi} poku{ao je sa svojim
vojvodama, mudro{}u i diplomatskim
putem vi{e nego pu{kom, da izvojuje
slobodu i povoqniji
poloàj Srba u Beogradskom pa{aluku.
Dok je knez Milo{ vodio pregovore o miru u logoru
Hur{id pa{e avgusta 1815. godine,
jagodinski knez Miloje Todorovi} je
Mara{li Ali-pa{i izneo tu`be protiv Sulejman-pa{e i zatraìo za{titu za srpski narod u pa{aluku. Po{to su srpski
komandanti pristali na predlog da se u Carigrad po{aqe
deputacija radi pregovora o miru i poloàju Srba, Miloje
Todorovi} bio je odre|en za wenog ~lana. Vratili su se sa
carskim fermanom kojim se raji opra{ta pobuna. Prilikom
ove misije dobio je od sultana Mahmuda Drugog na dar sabqu
dimiskiju i a{u prekriva~ za sedlo, paradni deo kowske
opreme. Predmeti su, kao {to i dolikuje, s obzirom na darodavca i darivanu li~nost, izuzetno vredni. Naro~ito je lepa
a{a koja je izra|ena od crvene kadife, sva u zlatovezu. Ovi
dragoceni predmeti su do 1958. godine bri`no ~uvani u porodici, kada ih je Vojni muzej za skromna nov~ana sredstva
otkupio od Milke Todorovi}. Izloèni su u stalnoj postavci,
na zadovoqstvo publike i istraìva~a.
Miloje Todorovi}/Teodorovi}/ je ro|en u Crn~i, u Jagodinskoj nahiji 1762. godine. U~estvovao je u austro-turskom
ratu od 1788. do 1791, prvo u dobrovoqa~kom odredu Ko~e
An|elkovi}a, a zatim u odredu kapetana Mihaila Mihaqevi}a. Po izbijawu Prvog srpskog ustanka 1804. predvodio je
sa Stevanom Jakovqevi}em iz Belu{i}a ustanike u Jagodinskoj nahiji. Kontrolisao je podru~je od Morave, iznad Jagodine, do Trstenika. Istakao se prilikom Kara|or|evog napada na Jagodinu 1804, pa je nagra|en stare{instvom, a kasnije i vojvodskim ~inom. Kao dobar vojskovo|a pokazao se u
borbama kod Deligrada, Sokobawe i Tabori{ta. Posle propasti ustanka u Srbiji, na Cveti 1815, vratio se u rodni
kraj. Tu se sa ustanicima iz jagodinskog kraja borio sa Turcima u boju na Belici. Umro je u Jagodini 1832. godine. Sahrawen je kod manastira Jo{anice, a na kamenoj nadgrobnoj
plo~i, po èqi wegovog sina Jefta, isklesan je Milojev lik
sa sabqom u ruci i kratak ìvotopis u stihovima. Izme|u
ostalog stoji: Jo{ generala Mihaqevi}a Ti si kaplar bio.
I Napoleona Ti si s wime bio. Ka Vojvoda Srpski s Kara|or|em Ti si razgonio Turke te te slava krasi. U Carigrad
prvi za svoj rod si i{o.
A. RADOVI]
77
RAZMI[QAWA O STVARIMA
OBI^NIM
DAROVITI
iromah darovit ~ovek, {ta sve taj ne mora izdràti u ìvotu! I jo{ ga smatraju sre}nim, ne imaju}i ni najmawu
svest o tome kako on, u stvari, ìvi.
Pre svega pove}ano je breme prohteva... Svako smatra
sebe dostojnim da o~ekuje i zahteva ono najvi{e. U stvari, jo{
niko ne zna {ta se u wemu stvara, na {ta moè izi}i ta talentovanost. Ali, siroti de~ko ve} je okusio nesre}nu slavu
ve} su mu rekli da je on nadaren; i niko ne èli ni pomisliti na to da svaka talentovanost ima svoju meru i svoje posebne granice, da svaka nadarenost jeste, u izvesnom smislu,
ograni~enost. Jo{ kao dete darovitog ~oveka mu~e, teraju na
rad, zagor~avaju mu ìvot, prate ga u stopu i isle|uju.
Zatim, iz wega vaqa da se izdejstvuje ne{to posebno.
Nama, ostalima, obi~nim qudima, ostaje da ìvimo lako: da
drugi od nas dobijaju ne{to korisno i to je dosta, ostalo niko i ne spomiwe. A darovit ~ovek uvek se nalazi u opasnosti da
se osramoti. On je uvek u neprijatnom poloàju nevoqnog obmawiva~a: kao da je obe}ao Bog-zna-{ta i mora da odrì
obe}awe. Celog ìvota on sebe vidi pred tom dilemom: ili
najve}e dostignu}e ili sram. I ne zna, kako }e ste}i spokoj.
On sa svoje strane uop{te ne zna kako ispadne da se skoro svi qudi uokolo prema wemu odnose skepti~no i ironi~no,
zlobno i zlurado. Kao da ih je na neki na~in uvredio ili rastuìo; kao da im wegov neuspeh pribavqa nekakvo ~udno zadovoqstvo; kao da su ih unapredili u slu`bi, ili, u krajwem slu~aju, da su im namazali malo meda na crni hleb svakodnevice.
Kao da mu ve}ina nemo {ap}e: [ta, ti si jo{ ovde?! Kada }e{
ve} jednom nestati, dosadwakovi}u! On na svaki na~in mora
sebi sugerisati da je sve to samo wegova uobraziqa, laka manija gowewa, da su svi prema wemu predusretqivi i qubazni.
Ali, to ne pomaè. I on je u pravu: pa mi, obi~ni qudi, odli~no umemo nadahnutome ~oveku zagor~ati kola~ ìvota i zakisiti mu vino naslade u bokalu. Jer, wegovo ose}awe preimu}stva prosto je nepodno{qivo, a wegova samoumi{qenost
prelazi sve mogu}e granice. Nije li to istina!...
Uz to, na wega su upereni svi pogledi; svi èle da saznaju
o wemu {to vi{e: koliko novca zara|uje, gde izlazi, kako se
pona{a, nema li qubavnih avantura sa strane... Za nas, obi~ne qude, on je predmet razgovora, spletki; radi toga oni daroviti, neza{ti}eni istaknuti qudi i postoje: da bismo mi mogli da zadovoqimo na{u potpunu radoznalost i da se zabavimo
na wihov ra~un.
Uz to, u sve ovo me{aju se zavist suparnika, podmetaqke
protivnika, zlobni pogledi kolega to je, jednostavno re~eno,
atmosfera koja okruùje darovitog ~oveka u radu, gde se po
pravilu smatra: Tvoj uspeh je moj neuspeh, tvoj proma{aj je
moj procvat...
A ako wega, jadnog darovitog ~oveka, posete jo{ i sve na{e tantalske muke: ~ama, nesanica, brige, neuspesi, ogovarawa, bolest i siroma{tvo; ako se neko jo{, uz to, na wega ispizmi zbog slu~ajne suze u o~ima, tada... zar tada wegova ~a{a
nije prepuna? Kome, u stvari, tada treba uteha darovitom ili
nedarovitom ~oveku!
O, kada bi se na{e srce moglo osloboditi zavisti!
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.
78
DUHOVNOST
V ERSK I P RAZ N I C I
1-15. april
Pravoslavni
16. april Prepodobni Nikita Ispovednik
(Pobusani ponedeqak)
20. april Prepodobni Nil Sorski
22. april Sveti mu~enik Evpsihije
25. april Prepodobni Vasilije Ispovednik;
Prepodobni Isak Sirin
Jevrejski
23. april Jom Hacmaaut
SVETI N I K I T A ISPOVEDNIK
Ro|en je u Vitiniji, u gradu Kesariji. Wegov otac Filaret ostavio je svoju
suprugu i zamona{io se, te je Nikita ostao kod svoje babe, o~eve majke. Po{to
je odrastao i {kolovao se oti{ao je u
manastir Midikijski, gde ga je iguman
Nikifor postrigao za monaha, a posle
sedam godina podvizavawa za jeromonaha ga je rukopoloìo patrijarh Tarasije.
Posle smrti Nikifora i Nikitinog druga Atanasija, bratstvo je, preko wegove
voqe, izabralo Nikitu za igumana.
Sveti Nikita je bio primer ìvota i podviga bratiji dugi niz godina.
Kad se zacario Lav V Jermenin, posle
carice Irine i careva Nikifora i
Mihaila, ikonoborska jeres je obnovqena. Car je zbacio patrijarha Nikifora i poslao ga na zato~ewe, a na wegovo mesto postavio jeretika Teodota Kasitera. I Nikita je zatvoren i mu~en, ali je ostao veran pravoslavqu. Preme{tan je iz tamnice u tamnicu, i mu~en gla|u i
è|u, mrazom i porugawem. Naro~ito mu je dosa|ivao neki Nikola s podsmehom i porugom. Me|utim hri{}ani veruju da se
jedne no}i javio Nikoli wegov umrli otac na snu i prekorno
mu rekao: Odstupi od sluge Bo`jega! I od toga ~asa Nikola se
pokajao te ne samo da nije dosa|ivao ovom svetitequ nego je i
druge odvra}ao da mu ne dosa|uju.
Kada je Lav Jermenin poginuo, carstvo je preuzeo car Mihail Valvos, koji je oslobodio sve pravoslavne stradalnike.
Nikita se povukao u jedno usamqeno mesto blizu Carigrada, gde
je u molitvi i blagodarewu Bogu na svemu proveo svoje posledwe dane. Hri{}ani tako|e veruju da je za ìvota ~inio mnoga
~udesa molitvom. Kada se upokojio 824. godine, telo svetog Nikite preneli su u wegov manastir. Pri tom sprovodu mnogi bolesnici koji su se dotakli tela svetiteqa bili su isceqeni.
Mo{ti su mu poloìli do grobnice wegovog duhovnog oca Nikifora i wegovog druga Atanasija.
POBUSANI PONEDEQAK
Prvi ponedeqak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeqak i posve}en je mrtvima. Toga dana, po narodnom verovawu i
obi~aju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busewem sa
zelenom travom. U nekim krajevima, taj dan se obeleàva kao i
Zadu{nice. Naime, izlazi se na grobqa, pale se sve}e, ure|uju
grobovi i sve{tenik vr{i parastose i pomene za pokoj du{a
pokojnika. Na taj dan se iznose farbana vaskr{wa jaja na
grob, i dele se potom sirotiwi.
15. april 2007.
U Vojnoj akademiji
FAKULTET ZA MENAXMENT
MALIH I SREDWIH PREDUZE]A
ODR@AN PROLE]NI KROS

radicionalni prole}ni
Venizelosova 31, Beograd

raspisuje
stare{ina i studenata koji su na stazi dugoj 2.700

metara odmerili svoje
atletske sposobnosti.
U konkurenciji stare{ina prvo mesto zauzeo je
kapetan Aleksandar Ne{evski sa vremenom sedam
minuta i 49 sekundi, drugi
je bio potporu~nik Blagoje
\a~i}, a tre}i kapetan
Ivan Miqevi}.
U konkurenciji studenata prvo mesto zauzeo je
student 131. klase Bataqona Logistike Aleksandar Milosavqevi}, koji je
stazu pretr~ao za osam minuta i osam sekundi. Drugi je bio u~enik Sredwe vojne {kole roda veze Sr|an Stojkovi}, dok je tre}e
mesto zauzeo student 130. klase Bataqona Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane Nikola Simovi}.
Ekipno, prvo mesto pripalo je logisti~kom bataqonu, drugo
Vojnoj gimnaziji, tre}e Bataqonu KoV, dok su ~etvrto mesto podelili Bataqon ViPVO i Odred mornarice.
KONKURS
Tkros Vojne akademije ove

godine okupio je oko 450
ZLATNO SRCE DIREKTORU

VU TARA
tradicionalnoj akciji Biramo najuspe{nije, koju
UInternacionalni centar za unapre|ewe ugostiteqstva i turizma SACEN International organizuje petnaesti put,
generalni direktor VU Tara Bajina Ba{ta, potpukovnik Jovan Mijatovi} dobio je priznawe Zlatno turisti~ko srce
kao najuspe{niji menaxer u 2006. godini.
Re~ je o priznawu koje se svake godine dodequje najuspe{nijima u turizmu i ugostiteqstvu Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
S. S.
VOJNICI 204. AVIJACIJSKE

BAZE POSETILI VOJNI MUZEJ
Za pripadnike Vojske Srbije za upis

u {kolsku 2007/2008. godinu
1) Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakultetske diplome u oblasti menaxmenta
a) upis na I godinu
podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa sredwom
stru~nom spremom
studenata I godine Vojne akademije
b) upis na III godinu
oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom
studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akademije
lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom)
2) Na poslediplomske (master studije)
lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili
civilnim {kolama)
oficira sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom (uz priznavawe odre|enog broja ispita sa K[[-e)
3) Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije
lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka ( vojna
ili civilna)
4) Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i
seminara u skladu sa ugovorom koji je zakqu~en sa Nacionalnom
slu`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawa
Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavu
formira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.
Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac po~ev od 10. aprila 2007. god. i tako osigurati mesto u okviru upisne kvote.
Informacije na telefon: 3392-456 i 3392-460.
MALI OGLASI
DRUGA klasa VVSS, Smer pe{adija, obeleì}e godi{wicu
zavr{etka {kolovawa 19. maja 2007. Prijavqivawe na telefone: Stevo Ostoji}, vojni 18-040, 014 296-040, 064
1312303; Sa{a Markovi}, vojni 19-462, 064 4151330; Goran
Stojkov, vojni 20-657, 063 8016208.
ÊTRNAESTA klasa Vojne gimnazije u Beogradu obeleì}e
dvadesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 26. maja 2007.
Okupqawe u 10,30 ~asova u krugu internata Vojne gimnazije
(Humska 22). Prijavqivawe na telefone: 064 1297598 Branislav Komarica, 064 1632850 Du{ko Miji}, 011 123764 Stale
Staletovi}, 011 3612657 Aleksandar Bukvi}, 011 3600365
Sa{a Almaàn, 011 2358222 Jovica Stankovi}, 011 3201611
Sa{a Strahini}.
PEDESETA (118) KoV obeleì}e deset godina od zavr{etka {kolovawa 24. juna 2007. Skup klase je na Vojnoj akademiji u
10 ~asova. Prijavqivawe Milanu Kon~aru na telefone: 013
320946, 064 2715876, 011 3600654 i vojni 35-654.
ojnici decembarske i martovske partije 204. avijacijske baze iz Batajnice posetili su Vojni muzej, crkvu svete Petke i crkvu Ruìcu na Kalemegdanu. Povod za posetu muzeju
na Kalemegdanu bilo je podse}awe na tragi~ne ratne doga|aje u
aprilu 1941. godine.
A. P.
NI[BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84

kvm, I, L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijentisan, za trosoban u Beogradu. Moè prodaja 65.000 evra. Tel:
018/589-358, 064/145-40-79.
79
SPORT
STRELIÂRSTVO
Luk, strela
i samostrel su,
uz sve uspone i padove,
silne prepravke
i usavr{avawa,
preìveli sve
do dana{wih dana,
kada ih, osim
na sportskim
borili{tima,
savremene vojske
koriste za izvr{avawe
specijalnih zadataka
I U BORBI
a~no vreme pronalaska luka i strele ne zna se sa sigurno{}u, ali se zna da su postojali jo{ u mla|em kamenom dobu,
pre oko 50.000 godina. Crteì koji svedo~e o tome prona|eni su u pe}inama na svim kontinentima, osim u Australiji.
Luk i strela su bili prvo sofisticirano oru`je koje je na{em pretku dalo ubedqivu nadmo} nad ìvotiwama. Koristio ih je,
i za lov, i za napad ili odbranu od neprijateqa. S vremenom luk i
strela su usavr{eni i od svojih primitivnih oblika pretvoreni u
oru`je zapawuju}e snage i neverovatne preciznosti.
Luk i strela su dugo zadràni u svim vojskama, sve do pojave
vatrenog oru`ja u 15. veku. U po~etku polako, a zatim sve brè, gubili su svoju vekovnu neprikosnovenu poziciju, ustupaju}i mesto vatrenom oru`ju. Dok je dobar strelac bio u stawu da za deset sekundi odapne i po tri strele, a u minutu 12 do 15, iz vatrenog
oru`ja preciznije je ispaqivano do 30 metaka u minutu. Osim toga,
vojniku je bilo potrebno neuporedivo mawe vremena da se solidno
obu~i u rukovawu vatrenim oru`jem, a jedna od wegovih velikih
prednosti bili su domet i snaga metka, kojom je probijao tada{we
oklope. Jedina osobina luka i strele koju vatreno oru`je nije uspelo da prevazi|e sve do dana{wih dana jeste wihova ne~ujnost.
Ipak, luk, strela i samostrel su, uz sve uspone i padove, silne prepravke i usavr{avawa, preìveli sve do dana{wih dana,
kada ih, osim na sportskim borili{tima, savremene vojske koriste za izvr{avawe specijalnih zadataka.
TAKMIÊWA
Danas postoji nekoliko me|unarodnih streli~arskih organizacija, a temeqi moderne streli~arske organizacije postavqeni
su 1931. godine osnivawem Me|unarodne streli~arske federacije FITA (Fdration Internationale de Tir l Arc), u koju je u~lawen 121
80
15. april 2007.
I NA OLIMPIJADI
nacionalni streli~arski savez. Na prostoru Evrope streli~arstvo je najvi{e razvijeno u Francuskoj, Italiji, skandinavskim zemqama, Nema~koj, Poqskoj i Turskoj.
Takmi~ewa u streli~arstvu organizuju se u zatvorenom i na
otvorenom prostoru (outdoor i indoor). Takmi~ewe na otvorenom prostoru organizuje se u dva FITA formata: singl i grandfita. Singl
podrazumeva ispaqivawe 36 strela sa udaqenosti od 90, 70, 50 i
30 metara za mu{karce, odnosno 70, 60, 50 i 30 metara za ène.
Ukupno 144 strele. U grandfitu distance su iste kao i u singlu, s
tim {to se takmi~ari nakon devet hitaca prilago|avaju novoj udaqenosti od mete. Takmi~ewa su pojedina~na i ekipna.
Za ga|awe sa udaqenosti od 60, 70 i 90 metara pre~nik mete
iznosi 122 centimetra, a meta je obojena u pet boja, prstenova,
koji su podeqeni na dva dela. Spoqni ùti, pa crveni, plavi, crni
i beli. Pogodak u centar donosi deset poena, a svaki slede}i prsten poen mawe. Proma{aj, prekora~ewe vremena i ve}i broj hitaca prouzrokuju umawewe rezultata za najboqi hitac. U metu pre~nika 80 centimetara ga|a se sa daqine od 30 i 50 metara. Kod indor takmi~ewa ga|a se sa udaqenosti od 18 ili 25 metara, a pre~nik mete iznosi 47 centimetara. Streli~ari su podeqeni prema
stilu, odnosno vrsti opreme koju koriste za ga|awe, a naj~e{}e discipline su metno, poqsko i 3D streli~arstvo, iako gotovo svaka
zemqa ima jednu ili ~ak nekoliko svojih disciplina, koje su se zadràle zbog tradicije ili zabave.
Streli~ari nastupaju svake ~etri godine. Kvalifikacije traju
tri godine, dok se ~etvrte formira ekipa. Evropska i svetska prvenstva se organizuju na svake dve godine.
DUGA TRADICIJA U SRBIJI

Streli~carstvo je bilo razvijeno u sredwovekovnoj Srbiji.
Postoje pisani podaci iz perioda vladavine despota Stefana Lazarevi}a (14. vek) o odràvawu streli~arskih turnira na prostoru
ispod zidina Kalemegdanske tvr|ave.
Danas, me|utim, situacija nije tako ruì~asta. Zakonom se
sportski luk tretira kao oru`je ({to nigde u svetu nije zabeleèno), ~ime je znatno oteàna nabavka opreme. Osim toga, nigde u Srbiji ne postoji prodavnica streli~arske opreme, a i streli~arstvo
spada me|u sportove koji zahtevaju prili~na materijalna ulagawa.
Jugoslavija je ~lanica Me|unarodne streli~arske federacije od
1965. godine, kada su i prvi streli~arski klubovi osnovani u biv{im jugoslovenskim republikama. U Srbiji, tek u posledwe vreme,
streli~arstvo polako dobija na popularnosti.
Nenad S. MILENKOVI]
81
[AH
40-0 5.a3 Lc3+ 6.Dc3 b6
7.S f3 Lb7 8.e3 c5 9.Le2 cd4
10.ed4 d5 11.b3 Sbd7 12.0-0 dc4
13.bc4 Dc7 14.a4 Tac8 15.Te1 Tfe8
16.Lb2 Sg4 17.g3 Sdf6 18.Sd2 h5
19.h3 Sh6 20.Lf3 Ted8 21.Te5 Sf5
22.Lb7 Db7 23.d5
IZABRANA PARTIJA
KRATKOTRAJNO
SLAVQE
Topalov (2813) Polgar,
Judit (2710)
Hogoven, 2006.
1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4
4.Dc2
Iako sa predno{}u vi{e od
sto rejting-poena i belim figurama, svetski prvak Veselin Topalov
nije pokazao nadmo} u ovoj partiji.
Mnogi su pisali i govorili da je on
pravi svetski {ampion, a proricali su mu poduù vladavinu. Ali, bugarski velemajstor je brzo pro~itan On ovde ne dozvoqava da mu
se kvari pe{a~ki poredak, {to je
sasvim u redu.
23...h4 24.g4 Se7 25.Se4 Se8

26.Te1 Sd5 27.Df3 Tc4 28.Tg5 De7
29.Lg7 Sg7 30.Td5 Td5 31.Sf6+
Kf832.Sd5Dd633.Sf6 Se8 34.Da8
De7 35.g5 Td4 36.Tc1 Td8 37.Df3 Td5
38.Kf1 Sf6 39.gf6 Dd8 40.Tc4 Tf5
41.Da3+ Kg8 42.Tg4+ Kh7 43.Th4+
Kg6 44.Tg4+ Kf6 45.Dc3+ Ke7
46.Td4 Td5 47.Tc4 Kd7 48.h4 Db8
49.Df6 Tf5 50.Td4+ Kc6 51.Tc4+
Kb7 52.De7+ Ka6 53.Tc7 Da8 54.Kg1
Tf4 55.f3 Tf3 56.Dg5 f5
0:1
PROBLEM
Klebaner Maneha
Dopisno, 1965.
ZANIMQIVOSTI
SLAVNI
Beli: Kg1, Dc3, Ta1, Te5, Lb2, Sd2,

a4, c4, d5, f2, g3, h3
Crni: Kg8, Db7, Tc8, Td8, Sf5, Sf6,
a7, b6, e6, f7, g7, h5
REKLI SU
Mo`da sam posledwa osoba koja ima {ansu da pobedi ma{inu.
Beli je ovde postavio zasedu u koju Ma|arica nije upala, ve} je hrabro krenula u napad na kraqev poloàj. Ali, partiju }e dobiti zahvaquju}i velikom mar{-manevru svoga kraqa.
Vladimir Kramnik
uo~i me~a sa Fricom 10
Prva grupa {ahista koji su

uvedeni u Halu slavnih SAD bili
su: Pol Morfi, Bobi Fi{er,
Rjuben Fajn, Frenk Mar{al,
Isak Ke{den, Xorx Koltanovski,
Hari Pilsberi i Semi Re{evski.
Kada bi Srbija uredila Ku}u
slavnih, u wu bi prvo u{la verovatno ova sedmorka: Bora Kosti}, Svetozar Gligori}, Petar
Trifunovi}, Aleksandar Matanovi}, Bora Ivkov, Qubomir
Qubojevi} i Milunka Lazarevi}.
Beli: Kg1, De2, Ta1, Tf1, Ld3, Se4,

a2, b2, e3, e5, f2, g2, h2
Crni: Kg8, De7, Ta8, Tf8, Lc8, Sc7,
a6, b5, c6, e6, f7, g7, h7
Beli na potezu.
1.Sf6! gf6 2.Dg4 Kh8 3.Dh4!
1:0
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Xorx Majkl, Stepski vuk, Eko,

prelazak, okolina, novo, Slobodan, o{, dim, trend, okorelost, seja, Lar, Ir,
o, atovi, rolat, MK, kvarta, a, mlado, n, e, tanka, r, beseda, Pa, Nurmi, Japan,
t, da, ors, skup, stradalac, robot, trn, Co, propeler, Srbo, vakcina, Isakovi},
top, osetqivost, animacija.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
17. Predmet koji sluì za zakop~avawe ode}e, puce, 18. Dozvoqenost, 19.
Inicijali pisca Fransa, 20. Zavisnosti, 21. Enzim, ferment, 23. Slanina, 24. Berzanska razlika kurseva, 25. Delovi plugova, 26. Ime glumice
Spejsik, 27. Inicijali glumca Robertsa, 29. Zet, svak, pa{enog, 30. Paste, 31. Mesto u Rusiji, 32. Prevoj na Fru{koj gori, 33. Deo (isto~nog)
Mostara, 34. Zbirni broj prema osam, 35. Rva~ko borili{te, 36. Reskir,
37. Mera za dragocenosti, 38. Reka i mesto u Rusiji, 39. @iteq Grenlanda, 40. Panoramski izgledi, 41. Grad na putu Kijev-Odesa, 42. Konopac,
uè, 43. Ubog, siroma{an ~ovek, 44. Slu`ba za nacionalnu bezbednost u
SAD, 45. ^lanak u novinama, 46. Garant kredita, 48. Inicijali glumca
Noltija, 49. Me|unarodni savez za stoni tennis, 50. Pripadnici keltskog
naroda, 51. Divno, krasno, 52. Zbog, zarad , 53. Ime pisca [oa, 54. Onaj koji je istog mi{qewa s kim, 55. Simbol aluminijuma, 56. Brend otmenih automobila, 57. Odelo.
1. @enska osoba du{ebri`nik, 2. Vertikalnost, 3. Uzvik za ukazivawe na

ne{to ~udno, 4. Me|unarodni olimpijski komitet (skr.), 5. Elektronvolt
(skr.), 6. Izrez na ènskoj haqini, 7. Pokazna zamenica, taj, 8. Neuspeh u
borbi, 9. Upi{ite: us, 10. Inicijali glumice Teron, 11. Vrsta dragog kamena, 12. Nenad odmila (dr Karajli}!), 13. Na onom mestu, 14. Sever-zapad (skr.), 15. Vrsta ~etinara, tisa, 16. Rashladna tehnika, 18. Crkvica
Svetog Nikole kod Pe}i, 19. Pavlaka, 21. Rusko mu{ko ime, 22. Na{ operski peva~, @ivan, 24. Derivat benzina, sterol, 25. Mesto na Jadranu (Karinsko more!), 26. Tip Forda, 28. Dati naziv, imenovati, 29. Masovna
sportska, priredba, 30. Grad u Francuskoj, 31. Marinko ili Maroje odmila, 33. Mu{ko ime, Eshil, 34. Mesar, 36. @enski sako, 37. Ninoslav
odmila, 39. Prstewe, 40. Avijati~ar, 42. Peni{a odmila, 43. Nere{en
rezultat {ahovske partije, 45. Oznaka titule katoli~kih fratara, 46.
Isidor ili Isailo odmila, 47. Poredak, niz, 48. Oblik imena Ana (u
Dalmaciji), 50. Inicijali glumca Snajpsa, 51. Teku}i ra~un (skr.), 52. êtrnaesto i 18. slovo azbuke.
w
82
VODORAVNO:
15. april 2007.
PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"

u centru Beograda, ulica Vase ârapi}a broj 22
nudi:
magazin "Odbrana"
vojnostru~ne ~asopise
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog
zavoda", ostalih vojnih i drugih
izdava~a sa temama iz vojne
nauke i tehnike, istoriografije,
geopolitike, medicine, ishrane
i druga stru~na i popularna
izdawa
kurseve stranih jezika na audio
-kasetama i kompakt-diskovima
kompjutersku literaturu
izdawa na kompakt-diskovima
geografske mape i planove
postere i kalendare
sklapaju}e makete aviona,
brodova, vozila, vojnika i
pribor za wih
autorizovane replike naoruàwa
sabqe i bodeè
poslovnu galanteriju i
promotivne artikle sa oznakama
Vojske Srbije - priveske, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
peroreze, hemijske olovke i
upaqa~e
Radno vreme je od 9 do 20 ~asova,
subotom od 9 do 15 ~asova.
Deo izdawa se moè kupiti i u Novom Sadu, u agenciji

"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.

038 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

038 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

Civilna lica u sistemu odbrane

Pukovnik Petar ]ornakov

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio Igor SALINGER

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Pukovnik Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku

IZAZOV NOVIH RIZIKA

Civilna lica u sistemu odbrane

Druga brigada Kopnene vojske

OD DRINE DO VELIKE MORAVE

GA\AWA IZ BORBENIH VOZILA

HIRURZI U POLARNOM KRUGU

DAR @IVOTA VREDAN

Biometrija i qudska prava

ZA @IVOT BEZ @IGA

15. april 2007.

SUROVO TR@I[TE RADA

Pobuna u izraelskoj brigadi "Golani"

Specijalne snage Francuske i Italije

STARA IGRA NA CENI

^etvrti beogradski festival igre

Vojni muzej i Beogradska tvr|ava

RODOQUB PRE SVEGA

Razmi{qawa o stvarima obi~nim

SASTANAK PREDSEDNIKA SRBIJE SA ^LANOVIMA PRO

PLANIRAWE VOJNE SARADWE

SARADWA MINISTARSTVA ODBRANE

15. april 2007.

[IRENOG KOLEGIJUMA NA^ELNIKA GENERAL[TABA VS

ODR@AN DRUGI KURS

Snimio Darimir BANDA

Gospodine pukovni~e, o koliko velikom poslu je re~?

~ima zna~i uspostavqawe potpuno nove vertikale normativnog,

15. april 2007.

neracija bankara: Uzme{ kredu i sve je u redu. Laki

BALANS IZME\U VOJNIH

ja pripadnika sistema odbrane relativno je jednostavan.

UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA

Vojske Srbije. Do smawewa

Sa sastanka Radnog stola za

U~e{}e pojedinih elemenata u Kriterijumima

15. april 2007.

Izrada Kriterijuma za slu`bu civilnih lica jeste va`na,

DRUGA BRIGADA KOPNENE

Brigada je, najve}im delom, formirana od qudstva i sredstava

VISOK STEPEN POPUNE

UVE@BAVAWE ZA MISIJE VOJSKE

tudenti ~etvrte godine Vojne

STUDENTI SMERA PE[ADIJE

stana, gde Norve`ani od 2003. imaju timove za rekonstrukciju i

15. april 2007.

ve, koja }e, kako je rekao general Jevti},

U Nirnbergu (Nema~ka) odr`an je 34.

misijama i zadacima Vojske Srbije, daqoj

DONACIJA FRANCUSKE VOJNOJ AKADEMIJI

Iz na{e zemqe izlagala su preduze}a Zastava oru`je i Prvi partizan na

Kada bi kojim slu~ajem

BLIZU AMERI^KOG PROSEKA

Istovremeno, istra`ivawe nevladine organizacije SAFEWORLD, ra|eno

Ogromna koli~ina oru`ja dovela je i do wegovog zna~ajnog

Koliko su srpski zakoni liberalni i da li omogu}avaju

Adrijan Vilkinson je magistar eksplozivne tehnike i

VESELI SVATOVI OBORILI AVION