THEORIA 4

BIBLID 03512274 : (2007) : 50 : p. 87-96

Osvrt
Book Review

Sanela Risti
EKSPLANATORNI JAZ
Arsenijevi, M. and Lazovi, . (eds.), Explanatory Gap. Essays in Memory of
Nikola Grahek (Belgrade: Faculty of Philosophy, University of Belgrade, 2007)

I
Upravo je izala iz tampe knjiga Explanatory Gap. Essays in Memory of
Nikola Grahek, zbornik radova posveen uspomeni na Nikolu Graheka.1 Ve sada,
tek nekoliko godina posle Nikoline prerane smrti, moe se konstatovati da on spada
u uski krug naih najznaajnijih filozofa. Uz sve ono to je do sada objavio, dve
skorije injenice to nesumnjivo potvruju. Prvo, njegova knjiga Feeling Pain and
Being in Pain objavljena je ove godine u jednoj od najprestinijih filozofskih
edicija u svetu, MIT Press. I druga, na alost opet posthumna potvrda da je njegova
filozofska misao uveliko nadila lokalne okvire nae filozofske sredine, jeste u
tome to je nekoliko najpoznatijih svetskih filozofa (D. Denet, T. Vilijamson, T.
Crane, M. Martin, i dr.), sa kojima je inae imao prilike da sarauje, uestvovalo na
memorijalnoj konferenciji Explanatory Gap odranoj na Filozofskom fakultetu u
Beogradu 2005. godine. Upravo je ta konferencija, na kojoj su uestvovali jo i
filozofi i psiholozi iz Beograda i Rijeke, predstavljala povod za prireivanje
zbornika koji je pred nama. U njemu svoje radove objavljuje veina uesnika
konferencije. S obzirom da je re o autorima ije su osnovne oblasti filozofskog
interesovanja razliite i radovi sadrani u ovom zborniku su veoma raznorodni. U
ovom osvrtu, baviu se samo onim lancima koji su tenje povezani sa problemom
eksplanatornog jaza koji se tie odnosa izmeu mentalnog i fizikog, jer se Grahek
tim problemom najvie i bavio.
U filozofskom opusu Nikole Graheka, posebno se izdvaja njegovo nastojanje
da se priblii odgovoru na pitanje: postoji li eksplanatorni jaz izmeu mentalnog i
fizikog. Poto je problem najakutniji u vezi sa kvalitativnim aspektom mentalnih
stanja, tzv. qualia, ovo pitanje se moe preciznije formulisati na sledei nain: da li
su qualia zaista, (kao to mnogi smatraju) nesavladiva prepreka mogunosti
uspostavljanja razumljivih psihofizikih veza. Eksplicitno ili posredno, veina
radova u ovom zborniku takoe predstavlja pokuaj da se analiziraju i eventualno
naznae odgovori na ovo i druga, sa njim povezana pitanja.
1

Ovaj rad je pisan u okviru projekta Problem eksplanatornog jaza u filozofiji i nauci Instituta
za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke Republike
Srbije.

Eksplanatorni jaz

88

Zasluge za uvoenje u filozofsku terminologiju i popularisanje izraza eksplanatorni jaz pripadaju J. Levinu. Posle njega je postalo uobiajeno problem
odnosa mentalnog i fizikog predstavljati kao problem eksplanatornog jaza. Oni
koji tvrde postojanje eksplanatornog jaza tj. da je koristei iskljuivo fizikofunkcionalne termine nemogue nauno objasniti fenomenalni aspekt svesnog
iskustva ne osporavaju ve ustanovljene korelacije izmeu fizikog i mentalnog,
kao ni uverenje po kome su stanja svesti zavisna od odgovarajuih fizikih stanja,
ali, uprkos tome, smatraju da nam ove korelacije ne omoguavaju da uvidimo
prirodu i osnov takve povezanosti, odnosno, ne pruaju nam razumevanje odnosa
mentalnog i fizikog.
Glavni krivci za ovakav utisak nepremostivog eksplanatornog jaza izmeu
neurofiziolokih procesa, koji se odigravaju u centralnom nervnom sistemu, i
mentalnih stanja kojih smo neposredno svesni, po optem priznanju mnogih
filozofa, jesu qualia, odnosno, kvalitativna fenomenalna svojstva svesnog iskustva.
II
K. Farka, u svom radu Indiscriminability and the Phenomenal Sorites, izlae
tradicionalno prihvaenu teoriju fenomenalnih svojstava (na primeru perceptivnog
iskustva vienja boja), poevi idejom da je svesno iskustvo odreeno fenomenalnim svojstvima, pod kojima se podrazumevaju svojstva koja su okarakterisana, pre
svega, nainom na koji subjektu izgleda njegovo svesno iskustvo. Zasluan za
ovakvo, uobiajeno i tradicionalno usvojeno, opisivanje kvalitativnog aspekta
nekog iskustva pozivanjem na kako izgleda imati to iskustvo jeste T. Nejgel on
je termin qualia uveo kako bi referirao na introspektivno pristupana fenomenalna
svojstva svesnog iskustva, zahvaljujui kojima ih identifikujemo, odnosno, razlikujemo ili poistoveujemo.
Iako je sasvim uobiajeno govoriti o nekim odreenim predmetima, pre nego o
perceptivnom iskustvu predmeta, kao o neemu to nam nekako izgleda (recimo
nebo izgleda plavo umesto vienje neba izgleda nekako plavo), jasno je da su
fenomenalna svojstva karakteristike iskustva odreenih stvari, a ne samih stvari.
Tako, kada tvrdimo da nam dve stvari izgledaju isto, pod tim, u stvari, podrazumevamo da iskustva percipiranja ovih stvari ukljuuju ista fenomenalna
svojstva, iste qualia. Sledstveno tome, mogli bismo se sloiti sa Farkaovom u
prihvatanju sledee teze:
Teza ekvivalencije: A i B se perceptivno ne mogu razlikovati akko A i B
izgledaju isto (iskustvo A-a i iskustvo B-a odlikuju se istim fenomenalnim
svojstvima)2.
Prihvatanje jednog ovakvog odreenja koje se tie qualia omoguava i niz
argumenata protiv teorije o fenomenalnim svojstvima. Izdvojiemo samo jedan od
2

Slovima A i B oznaeni su predmeti koji mogu biti objekti nekog perceptivnog iskustva (koje
je mogue percipirati).

89

Sanela Risti

onih koje K. Farka analizira u svom radu i koji naziva dijahroninom serijom.
Pretpostavimo da posmatramo seriju slajdova od kojih je svaki jednobojan i koji
nam se sukcesivno pokazuju na monitoru. Pretpostavimo, dalje, da nismo u stanju
da primetimo da li je slajd zamenjen narednim, odnosno, da se nijedan od slajdova
perceptivno ne razlikuje od prethodnog. Meutim, u nekom trenutku ispostavlja se
da smo sasvim sigurni da se prikazani slajd razlikuje od poetnog. Na primer:
1) Posmatram slajd br. 1 koji mi izgleda plavo;
2) Posmatram slajd br. 2 koji se perceptivno ne razlikuje od slajda br. 1;
......
(30) Posmatram slajd br. 30 koji se perceptivno ne razlikuje od slajda br. 29
ali slajd br. 30 mi izgleda crveno dok mi je slajd br. 1 izgledao plavo.
Izloeni argument je problematian za tezu ekvivalencije jer bismo, primenivi
je u ovoj situaciji, zapali u paradoks tvrenja da nam slajdovi br. 1 i br. 30 i
izgledaju isto (perceptivno se ne razlikuju) i izgledaju razliito (jedan nam izgleda
plavo, drugi crveno). Strategija razreenja ovog problema, kao i objanjenje
neuspeha da registrujemo promenu slajda, po miljenju autorke, sastojalo bi se u
isticanju injenice da nam je u sukcesivnom prikazivanju slajdova uvek samo jedan
dat direktno, dok prethodni imamo tek na osnovu pamenja, tj. kroz seanje. Fizika
je suptilnija od pamenja, pa tako pamenjem ne moemo da sauvamo sve
distinkcije jednog aktualnog svesnog iskustva, zbog ega ne uoavamo da nae
trenutno perceptivno iskustvo poseduje i neka fenomenalna svojstva kojih u
prethodnom iskustvu nije bilo.
III
Osim izloenih tekoa koje se tiu samog shvatanja fenomenalnih svojstava,
qualia su, ujedno, i svojstva koja u okviru problema svesti istiu i neka teka
pitanja. Razliku izmeu lakih i tekih pitanja u vezi sa fenomenom svesnog
iskustva uveo je D. almers. Objanjenje fiziko-funkcionalnog aspekta svesti je,
prema njegovom miljenju, naelno mogue, pa je to lako pitanje koje u principu
zavisi od otkrivanja odgovarajuih psihofizikih korelacija i neposredno je
otvoreno za primenu standardnih metoda neuronauke. Situacija je sasvim drugaija
kada je re o tekim problemima i pitanjima koja se tiu fenomenalnog aspekta
svesti, za koje almers smatra da su naelno nereivi. Objanjenje bi, u ovom
sluaju, moralo da sadri odgovor na pitanje zato bi odreeni fizioloki procesi
morali da izazivaju pojavu datog ili bilo kakvog fenomenalnog mentalnog stanja,
odnosno, kako to da fiziko-funkcionalni procesi nekako izgledaju.
O istom ovom tekom problemu re je i u radu T. Krejna Cosmic Hermeneutics vs. Emergence: The Challenge of the Explanatory Gap, koji problem eksplanatornog jaza izlae kroz tri naizgled nesaglasne teze:

Eksplanatorni jaz

90

(SP) Supervenijentni fizikalizam: Svake dve fiziki identine stvari su identine i u svakom drugom pogledu.
(DE) Deduktivno objanjenje: Objanjenje svesti mora se sastojati u dedukciji
istina o svesti iz istina o fizikoj stvarnosti.
(EG) Eksplanatorni jaz: Nedostaje nam adekvatno deduktivno objanjenje
fizikim terminima svih istina o svesti.
Insistirajui na ideji da izloene teze nisu meusobno inkompatibilne Krejn e
tvrditi da svesno iskustvo supervenira nad fiziko-funkcionalnim stanjima mozga i
u potpunosti je odreeno njima, ali su, i pored toga, ovakve psihofizike korelacije
samo grube i nerazumljive veze. Isti smisao nosi i uvena Nejgelova opaska da je
onaj ko tvrdi da se svest moe svesti na modane procese u istoj epistemolokoj
poziciji kao i kada bi neki stari Grk tvdio da je materija isto to i energija tvrdio bi
istinitu korelaciju, ali ni sam ne bi razumeo kako je tako neto istinito i ta to
zapravo znai3. Krejn se, dakle, slae da je postojanje eksplanatornog jaza nesumnjivo, i nastojae da utvrdi znaaj ovakvog stanja stvari. Da podsetimo: Ni Levin,
kao ni Nejgel pre njega, nee tvrditi da je postojanje eksplanatornog jaza pogubno
za fizikalizam. Fizikalizam je tana teorija o svetu i stvarnosti, ali ili nije potpuno
razumljiv (Nejgel) ili je eksplanatorno neadekvatan (Levin). Da se do ovog
momenta Krejn slae sa svojim predhodnicima oigledno je iz ukazivanja na
konzistentnost izloenih teza SP, DE i EG, kao i iz naglaavanja da je re o eksplanatornom jazu, a ne metafizikom jazu izmeu dve razliite vrste entiteta.
U svom radu Krejn e, meutim, pokuati da pokae kako eksplanatorni jaz i
njegovo adekvatno reenje predstavljaju izazov za jednu verziju fizikalizma za
antireduktivni fizikalizam koji prihvata tezu SP, ali ne i tezu da SP mora imati
objanjenje, i ije se teorije sa jedne strane moraju razlikovati od teorija reduktivnog fizikalizma, ali i od emergentizma, sa druge strane. Po njegovom miljenju,
standardni odgovor nereduktivnog fizikalizma na eksplanatorni jaz ne uspeva da
svoje teorije uini razliitim od teorija koje zagovaraju pristalice emergentizma4,
odnosno, fizikalizam je nuno reduktivnog karaktera. Jedan od razloga za ovako
ekstremnu tezu je i prihvatanje sledeih teza:
1) teze T. Horgana saete u maksimi pod nazivom kosmika hermeneutika,
sudei po kojoj e potpuno znanje mikrofizikog subvenijentnog nivoa (fizikofunkcionalnih stanja nervnog sistema) omoguiti i znanje svih istina o supervenijentnom nivou (mentalnim stanjima).
2) teze F. Deksona po kojoj fizikalizam implicira kosmiku hermeneutiku.

3
4

T. Nejgel, Kako izgleda biti slepi mi, Theoria 2, 1994, str. 71-82.
Emergentizam podrazumeva javljenje novih emergentnih svojstava onda kada bazini
fiziko-hemijski procesi dostignu izvestan nivo sloenosti. Nova emergentna svojstva mogli
bismo odrediti kao svojstva koja zadovoljavaju sledee uslove: 1) Nuno se manifestuju akko
su odreeni uslovi ispunjeni na bazinom nivou; i 2) Ne mogu se redukovati ili objasniti
posredstvom bazinih uslova.

91

Sanela Risti

Sada je jasno da uspean napad na kosmiku hermeneutiku, a on se po

zamisli autora sastoji u mnogoosporavanom tzv. zombiargumentu5, predstavlja i
podrivanje teza fizikalizma. Ako je lana kosmika hermeneutika, laan je i
fizikalizam (iz 2, po modus tollens-u).
Da li je, zaista , neophodno da fizikalizam osim ideje da nema nieg drugog do
fizikih entiteta i svojstava, sadri i tezu da fizika nauka ima veu eksplanatornu
mo, u smislu da se potpuno objanjenje sveta poziva iskljuivo na fizika svojstva
i injenice? Izgleda da je pitanje pogreno postavljeno. Osnov svakog fizikalizma
ini bilo ontoloki bilo eksplanatorni prioritet fizikih entiteta, odnosno, prihvatanje
jedne od navedenih teza:
(OR) Ontoloka redukcija: Svi entiteti pripadaju nekom podskupu skupa
fizikih entiteta.
(ER) Eksplanatorna redukcija: Sve istine mogu se u principu izloiti u
terminima fizikih istina.
Klasini primer fizikalizma koji zadovoljava OR, ali ne i ER je Dejvidsonov
anomalijski monizam, kao i Armstrongova teorija psihofizikog identiteta. Pristalice onih fizikalistikih teorija koje se odlikuju prihvatanjem ER, uglavnom se ne
bave pitanjem ontoloke identifikacije mentalnih svojstava sa fizikim svojstvima,
verovatno pod uticajem Patnamovog argumenta o viestrukoj realizaciji
Antireduktivni fizikalizam bi svakako branio ontoloki prioritet fizikog u
onom smislu koji je izloen u tezi SP, ali po svemu sudei ovo je neto slabija teza
od one (od OR) po kojoj su svi entiteti fiziki, i kompatibilna je sa mogunou
postojanja i nekih ne-fizikih entiteta. Ista teza SP-a mogla bi se uspeno braniti i
emergentizmom, stanovitem po kojem mentalni fenomeni (ili neki drugi fenomeni
vieg nivoa) superveniraju nad fizikim fenomenima, ali se ne mogu objasniti
subvenijentnim fizikim, bazinim, nivoom. Dakle, antireduktivni fizikalizam bi
morao, kako ne bi zapao u emergentizam, da ponudi adekvatno reenje eksplanatornog jaza, odnosno, prihvatao bi tezu ER (posto oito ne zadovoljava OR).
Da zakljuimo, izgleda da je jedina razlika izmeu nereduktivnog fizikalizma i
emergentizma u prihvatanju, odnosno, odbacivanju ER-a.
Ne poklapa li se Krejnov zahtev, ovako izloen, sa uvenom Levinovom tezom
po kojoj nereeno pitanje eksplanatornog jaza ini fizikalizam ne netanom, ve
svakako nepotpunom teorijom, a vezu mentalnog i fizikog tajanstvenom? Argumentacija Krejnovog rada nedvosmisleno pokazuje da je problem eksplanatornog
jaza za antireduktivni fizikalizam neto vei nego to bi to Levin (ili Nejgel) tvrdio:
bez njegovog adekvatnog reenja ne postoji nain da antireduktivni fizikalizam
uopte ostane fizikalizam.
5

Ovaj argument, iju najraniju verziju pronalazimo ve kod Dekarta, polazi od pretpostavljene
veze izmeu (neprotivrene) zamislivosti i mogunosti. Zamiljeno bie - zombi bilo bi fiziki
i bihejvioralno gledano potpuno identino ljudima, ali bi bilo lieno mentalnih stanja. Kljuni i
najproblematiniji korak ovakve argumentacije jeste prelaz sa logike zamislivosti na
metafiziku mogunost, to itav argument ini spornim.

Eksplanatorni jaz

92

Ovo svakako znai i da se svaka teorija antireduktivnog fizikalizma mora

pozabaviti pitanjem empirijskog objanjenja injenice da nam neuroloka stanja
nekako izgledaju.
IV
Kao pozitivan primer jedne antiredukcionistike strategije koja ima dobrih
izgleda da se izbori sa pomenutim problemaima Krejn ukazuje na radova N.
Graheka koji se upravo usmereni ka pronalaenju zadovoljavajueg razjanjenja
veze izmeu mentalnih stanja i njihovih neurofiziolokih korelata.
Za reprezentativni primer koji e posluiti za analizu psihofizikih veza i
demonstraciju predloenog reenja autor bira oset bola. Izbor nikako nije sluajan
upravo na ovom primeru su mnogi autori isticali nemogunost objanjenja svesnog
iskustva fiziko-funkcionalnim teminima. Relevantno psihofiziko svedoanstvo i
uspesi neuronauke u utvrivanju nervnih mehanizama odgovornih za javljanje oseta
bola (aktivnost A delta i C nocioceptivnih nervnih vlakana6) nedvosmisleno nam
pokazuju da postoji jaka korelacija izmeu aktivnosti fizikih mehanizama i
mentalnog stanja. Uprkos tome, mnogi autori e s pravom isticati, smatrajui da
mentalna stanja pre svega identifikujemo po njihovom kvalitativnom karakteru, a
ne po njihovoj funkcionalnoj ulozi ili fizikoj strukturi koja im lei u osnovi, da ne
moe biti data a priori analiza ili odreenje koje bi fiksiralo referenciju kvalitativnog pojma (npr. bol) kao to moe biti data za mnoge druge pojmove. Tako,
kada je re o nekom kvalitativno odreenom iskustvu, i posle funkcionalnog
objanjenja ostaje pitanje: zato je obavljanje ba tih funkcija praeno takvim (ili
uopte bilo kakvim) iskustvom? Bolnost kao fenomenalno svojstvo oseta bola jeste
sutinski element identifikacije ovog mentalnog stanja zato je nemogue dati
njegovo zadovoljavajue objanjenje bez odgovora na pitanje: Zato bol boli? ili
Zato je aktivnost tih specifinih neuronskih vlakana bolna (ili bilo kako kvalitativno obojena)?
esto navoena u ovom kontestu jeste Levinova uvena agnostika teza:
Kauzalna uloga bola jeste kljuna za na pojam bola..pa ipak ovaj pojam
koristimo tako da obuhvata osim funkcionalne uloge i specifian kvalitativni
karakter, odnosno to kako bol oseamo; i posle otkrivanja aktivnosti Cvlakana ostaje neobjanjeno zbog ega bismo bol oseali na nain na koji ga
oseamo. Jer izgleda da ne postoji nita u vezi sa aktivnou C-vlakana to bi
je inilo takvom da prirodno vie odgovara fenomenalnim svojstvima bola,
nego nekom drugom skupu fenomenalnih svojstava. Za razliku od identifikacije funkcionalne uloge bola sa aktivnou C-vlakana, identifikacija
kvalitativne strane bola sa aktivnou C-vlakana (ili nekim svojstvom te

Za detaljniju analizu videti: N. Grahek, Ogledi o bolu, Beograd, 2002.

93

Sanela Risti

aktivnosti) ini vezu izmeu te strane bola i onoga sa im je identifikujemo

tajanstvenom.7
Za svakog ko pretenduje na to da tesnu vezu izmeu doivljaja bola i aktivnosti
ovih struktura i mehanizama uini razumljivom izloeni argumenti predstavljaju
pravi teorijski i pojmovni izazov. Suoen sa pomenutim izazovom, Grahek polazi
od izuzetnog i doskoro filozofskoj javnosti nepoznatog fenomena asimbolije za bol
i ukazuje na njegove mogue dalekosene pojmovne i teorijske implikacije. ini se
da smo bol lien svake bolnosti proglasili nemoguim upravo i samo zato to nam
je potpuno nepojmljiv, meutim, postoje sluajevi koji nam doputaju da bez
protivrenosti tvrdimo da je mogue da neko osea bol, a da nije u stanju bola8,
odnosno, da nema onog kvalitativnog oseaja bolnosti, koji pomenuti autori
smatraju sutinskim svojstvom bola. Re je o dovoljno ubedljivom klinikom
svedoanstvu o pacijentima sa asimbolijom za bol. ta je asimbolija za bol?
Podrobnu analizu ovih sluajeva, kao i neke pojmovne i teorijske implikacije ove
pojave nalazimo u Ogledima o bolu N. Graheka:
asimbolija za bol predstavlja jedini primer (naeg iskustva bola) gde su
doslovno i zauvek izgubljene sve afektivne reakcije na bol, dok su sve
njegove senzorno-diskriminativne komponente u potpunosti ouvane. Ravnodunost prema bolu, ispoljena u stavu Oseam bol, ali me on ne uznemirava moe se razlikovati po svom domaaju i predmetu; a, kao to e se
ispostaviti, jedino kod asimbolije za bol pacijent dosledno zadrava prema
svakom bolu ovakav stav, koji nije samo upravljen na mogue znaenje ili
znaaj bola, ve je usmeren i na sam oset bolaOna (asimbolija za bol) se
odlikuje potpunim odsustvom bilo kakvog odgovarajueg bolnog ponaanja,
kao i odsustvom ikakve sklonosti, tenje ili dispozicije ka takvom
ponaanju.9
Relevantnost ove pojave za nae razumevanje samog pojma i same prirode i
strukture bola sada je nesumljiva asimboliju za bol treba shvatiti kao najuverljiviji
dokaz da je bol bez ikakve bolnosti, ma kako nam se inio nezamislivim i neshatljivim, mogu, budui da se stvarno javlja u ljudskom iskustvu bola.
Stoga, sluaj osoba sa asimbolijom za bol moe predstavljati argument u prilog
tezi da kvalitativni aspekt bola nije sutinska komponenta celokupnog iskustva
bola, kao i da ne mora nuno imati fundamentalnu ulogu u njegovoj identifikaciji.
Ovaj neobina pojava slagala bi se i potvrivala i vitgentajnovsku analogiju svesti
sa bubom u kutiji, kojom se i ukazuje na irelevantnost kvalitativnog oseta.
Izrazito naturalistiki filozofi bi svakako iskoristili situaciju da jo jednom potvrde
da ne postoji nikakav intrinsini fenomenalni aspekt iskustva bola. Prema njihovom
miljenju oset bola treba razumeti samo kao svest o objektivnom telesnom stanju
(recimo opaaj telesnog oteenja).
7
8
9

J. Levine, Materialism and Qualia, str. 356

N. Grahek, Ogledi o bolu, Beograd, 2002.
Ibid., str. 37.

Eksplanatorni jaz

94

Da bismo odluili da li se slaemo sa ovakvim modelom reenja trebalo bi da

uzmemo u obzir barem jo sledee dve primedbe.
Kao prvo: pacijenti sa asimbolijom za bol, kao i neki drugi sluajevi razdvajanja kvalitativne strane bola sa njegovom fizikom bazom (leprozni pacijenti npr.)
nedvosmisleno pokazuju da je funkcija ovakvog jednog fizikog stanja (ili barem
neke od funkcija) takoe dovedena u pitanje. Kao to smo ve napomenuli
pacijenti oseaju bol, li ih on ne uznemirava u stanju su da lokalizuju bolno
mesto, odnosno, potencijalno oteenje, ali to za njih zapravo i nije oteenje. Sa
druge strane funkcionalna svojstva smatramo bitnim za fenomenalna stanja. To su
svojstva na koja emo se pozivati pri definisanju tih stanja. Da bismo se u to uverili
mogli bismo da navedemo definiciju bola koju predloio Potkomitet za klasifikaciju Meunarodnog udruenja za prouavanje bola10: Bol je po definiciji = neprijatno
senzorno i emocionalno iskustvo vezano za stvarno ili potencijalno oteenje
tkiva... Svaki pojedinac ui primenu rei bol kroz iskustvo vezano za povredu.
Biolozi su uoili da nadraaji koji izazivaju bol podesni da otete tkivo. Shodno
tome, bol je ono iskustvo koje vezujemo z stvarno ili potencijalno oteenje tkiva.
Dakle, ako imamo na umu znaaj funcionalnih svojstava i injenicu da su
upravo ta svojstva dovedena u pitanje liavanjem oseta bola kvalitativnih svojstava,
neemo tako olako odbacivati znaajnu vezu izmeu bolnosti i bola. Pa ipak, po
miljenju Graheka, fenomen koji je opisao ukazao nam je na to da, protivno
shvatanju mnogih savremenih filozofa, a priorna analiza fenomenalnih pojmova u
strogo fiziko-funkcionalistikim kategorijama nije neophodna za uspostavljanje
jakih i razumljivih psihofizikih veza, odnosno, da njen nedostatak nee nuno
dovesti do otvaranja eksplanatornog jaza.
Kako bi psihofiziki identitet postao jednake eksplanatorne moi nekim
prihvaenim identitetima u nauci, dalji koraci u istraivanju trebalo bi da odgovore
na pitanje o postojanju neeg specifinog kod samog aktiviranja C-vlakana zbog
ega ono prirodno vie odgovara osetu bola nego bilo kom drugom? Ve ima
osnova za pozitivan odgovor na ovo pitanje. Naime, novija neurofizioloka
istraivanja pokazala su da se fizioloka specijalizacija ovih vlakana (C- nocioceptivnih vlakana) sastoji u njihovom prevashodnom ili distinktivnom reagovanju na
tetne ili potencijalno tetne nadraaje 11 (uslovno reeno u pitanju je reagovanje
na povredu). Takve nadraaje upravo smatramo adekvatnim nadraajima za bol s
obzirom da se takav oset i javlja kao izazvan njima i putem njih se odreuje
(Svaka definicija bola mora se pozvati na te nadraaje12) Pokazuje se, dakle, da
oset bola i aktivnost C-vlakana dele jedno zajedniko svojstvo obe pojave se
javljaju kao posledica pojave odreenih nadraaja , na osnovu kojeg bismo mogli
da razumemo njihovu tesnu povezanost. Ovim se, naravno ne tvrdi da je veza
povrede i bola analitika ili nuna, ali to ne znai da je ona nerazumljiva, proizvoljna ili samo gruba korelacija.
10
11
12

Citirano na osnovu: N Grahek, O razumljivosti psihofizikih veza, Theoria, 2, 1998. str.

19-20.
N. Grahek, O razumljivosti psihofizikih veza, str. 20.
Ibid., str.19.

95

Sanela Risti

Naravno, kao to je Levin primetio, jo uvek nam se ini da se moemo upitati

zato se oset bola javlja ba prilikom obavljanja odgovarajuih funkcija nekog
fizikog sistema? A traeni odgovor bi se mogao nai u daljoj razradi naznaka od
kojih smo neke pokuali ovde da izloimo. Jedan mogui pravac u reavanju ovog
zadatka ponudio je u svom radu ivan Lazovi13 koji kao osnovnu tezu istie ideju
da je kvalitativni aspekt mentalnih stanja od sutinskog znaaja za njihovu
uzronu ulogu, a time i za funkciju koju ona imaju u fizikom sistemu kakav je
ljudski organizam14 Pretpostavka ovakvog funkcionalistikog reenja problem
eksplanatornog jaza jeste mogunost sasvim odreenih kauzalnih uloga nekih
fizikih stanja zahvaljujui, izmeu ostalog, i njihovom specifinom kvalitativnom
odreenju. Ako se vratimo primeru bola, to e znaiti da je aktivnost C-vlakana
jedno fiziko stanje koju svoju funkciju upozoravanja i zatite organizma od
povrede obavlja ba zbog svog karaktera bolnost koji organizam nastoji da izbegne
(jer mu oito takvo stanje ne izgleda prijatno). Predloena funkcionalna analiza
podrazumeva pozivanje ne samo na tipine uzroke ve i na tipine posledice oseta
bola. Kako autor primeuje:
Kada sagledamo tipine posledice bola, postaje nam oiglednija i uzrona
uloga quale bola. Tanije, uloga koju bol igra u naem ivotu odreena je, s
jedne strane, njegovom neurofiziolokom osnovom, koja je uzrono odgovorna za njegov nastanak, ali i njegovim kvalitativnim aspektom, zahvaljujui
kojem on igra bioloki tako vanu ulogu u naem ivotu ulogu alarma koji
nas upozorava na opasnosti iskrsle usled delovanja oteujuih stimulusa ili
povreda koje ugroavaju na organizam.15
Eksplanatorni jaz u filozofiji duha, trebalo bi, dakle, premostiti vrlo slino
nainu na koji je to ve uraeno u mnogim sluajevima koji su se javljali kroz
istoriju nauke. Ovim, naravno, ne sugeriemo da je problem time konano i
definitivno uklonjen (kao ni da je to sluaj sa trenutno prihvaenim i vrlo
funkcionalnim reenjima naunih problema), ali naini da se to uini svakako
postoje, to je, ujedno, i osnovna ideja ovde izlaganih radova.
Sanela Risti
Institut za filozofiju
Filozofski fakultet, Beograd

13
14
15

. Lazovi, Funkcionalizam i qualia, Theoria, 3, 2006, str. 7-26.

Ibid., str. 18.
Ibid., str. 20.

Eksplanatorni jaz

96

Literatura
A Companion to the Philosophy of Mind, Edited by Samuel Guttenplan, Blackwell Companions
to Philosophy, 1998.
Branddon-Mitchell, David and Frank Jackson, The Philosophy of Mind and Cognition, Oxford,
Blackwell Publishers, 1996
Grahek, N., Ogledi o bolu, Beograd, 2002.
Grahek, N., O razumljivosti psihofizikih veza, Theoria, 1998, str. 7-32
Lazovi, ., Funkcionalizam i qualia, Theoria, 3, 2006.god. str. 8-26.
Levine, J., Materialism and Qualia (The Explanatory Gap), u: Philosophy of Mind, Edited by D.
Chalmers, NY Oxford University Press, 2002, str. 354-361.
Loar, B., Phenomenal States (Second Version) u Philosophy of Mind, Edited by D. Chalmers,
NY Oxford University Press, 2002, str. 295-311.
Nejgel, T., Kako izgleda biti slepi mi, Theoria, 2, 1994, str. 71-82.