Milan Uzelac

FENOMENOLOGIJA

Novi Sad
2009

Fenomenologija

Milan Uzelac

Sadraj
1. Uvod
2. Temeljni pojmovi fenomenologije
3. Fenomenologija kao prva filozofija
4. Metoda fenomenologije
5. Kritika fenomenologije

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

Uvod
Nit vodilja ovog teksta iskristalisala se u stavu
da je filozofija danas mogua samo kao metafizika i da
je njena najadekvatnija forma postojanja
fenomenologija. Nesporno je da danas filozofija ne
preivljava svoje najsrenije trenutke. Mada se tokom
svoje duge istorije nalazila i u daleko teim uslovima posebno onda kad je preivljavala i surovija
osporavanja no to su dananja, kad je u svojim
redovima imala daleko vetije i beskompromisnije
oponente filozofija danas preivljava svoje
najpresudnije trenutke.
Filozofija je danas ugroena, kako od onih koji za
nju usled svog neznanja nemaju nikakvog
razumevanja, tako i od onih koji su se uili
filozofiranju, ali na pogrean i krajnje neadekvatan
nain. I dok je prvi osporavaju nalazei se u prirodnom
stavu, zarobljeni najgrubljim empirijskim uvidima, ovi
drugi, apologeti te iste empirije, svoj osnovni zadatak
vide u njenom osporavanju tako to e se, opstruirajui
je, maksimalno za nju zalagati.
Ako u prvu grupu njenih protivnika spadaju svi
oni ija se argumentacija protiv prava na opstanak
filozofije svodi na nedelotvornost i antikvarnost
filozofije, u drugoj grupi se nalaze oni koji je osporavaju
ili iz animoznosti ili iz svesti o svojoj krajnjoj
inferiornosti pred rezultatima koje je ona dostigla, a
posebno pred otvorenim horizontom novih izazova pred
savremenim ovekom kakav se u ranijim epohama nije
mogao ni naslutiti a kamo li otvoriti.
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

Miljenje samo, tokom istorije ispunavalo je one

zadatke koji su se pokazivali kao mogui za svoje
realizovanje, zavisno od stadija kulture na kojem su se
oni koji mislei pitaju nalazili. Uprkos ogranienom
broju pitanja, koja su se u svakoj epohi pokazivala u
razliitoj meri, esto promenljivo, dominantna,
filozofija je nalazila nain da se, zahvaljujui slobodi
kao pretpostavki svakog miljenja, izbori za pravo na
ivot onih odgovora koje je smatrala najadekvatnijim
duhu svoga vremena.
U vreme starih Grka filozofija je ivela u
dijalozima u senci kiparisa, ili na simposionima
organizovanim u asovima kad utihne vreva ljudi na
trgu; u srednjem veku filozofija je provodila svoje
vreme u manastirskoj tiini ili u disputima kojima su
zatitu pruale debele zidine univerziteta; na poetku
novog doba filozofija je izala iz univerziteta i ivela
svetskim ivotom, da bi se u vreme nemake klasine
filozofije trijumfalno vratila na univerzitete. U nae
doba, jo uvek zasenjenom rezultatima pozitivnih
nauka i njihovom primenom ije efekte oseamo na
svakom koraku, filozofija je odgurnuta u prikrajak a s
prekorom da joj se niko ne obraa ko od nje hoe vie od
utehe ili isprazne igre pojmovima.
A sve je vie onih koji se ne zadovoljavaju ni
ideolokom neutralnou antimetafizikih pobrojavanja
razliitih smislova pojmova i naina njihove upotrebe,
ni utehom koja bi trebalo da doe od filozofije.
Uteha je uvek bila traena na kraju odreene
istorijske epohe: na kraju helenske epohe nju je davala
epikurejska filozofija, na kraju helenistike epohe
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

filozofija Severina Boetija. Ali, mi nismo na kraju stare,

ve na poetku nove epohe. Nama je blizak Nikola
Kuzanski, kao to nam je blizak Edmund Huserl od
kojeg nas deli skoro itavo stolee (ako se ima u vidu
njegov prvi veliki rad Logika istraivanja, 1900-1901).
Mi se nalazimo na jednom radikalno novom
poetku ije okvire ne vidimo, a sva svojstva ne
poznajemo. Ono to se pred nama deava nepoznato je
ranijim epohama, i za to nema adekvatnih pojmova. U
novonastaloj situaciji mi se moramo osloniti i na
minulu tradiciju, ali s pogledom uprtim u neprozirnu
budunost. Tako se miljenje starog pokazuje kao
priprema novog. U potrazi za novim odgovorima,
znajui stare, mi vie utimo no to govorimo, vie
gledamo no to govorimo, vie nagaamo no to
tvrdimo.
Zato, miljenje metafizikih pitanja ne moe biti
prevazieno i neim drugim zamenjeno. Postoje
udobniji oblici ivota, ali oni po svojoj prirodi nisu ni
filozofski ni najvredniji naeg truda. I zato u izvesnom
smislu, neto nam je jo uvek ostalo u naslee, neto
to nosimo sa sobom i ega ne treba da se oslobodimo:
jer svako bira filozofiju zavisno od toga kakav je ko
ovek, ali, isto tako i filozofija ima pravo na izbor i ona
bira onog koga ona hoe.
Bavljenje filozofijom nije stoga nuno ni
privilegija, ni namet; ako je privilegija, onda je
privilegija malog broja odabranih, istinske duhovne
aristokratije, ako je namet, onda je prokletstvo sitnih
dravnih inovnika. Filozofija ivi nesputano, u aktu
miljenja, u svetu slobode. Njena sudbina je u
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

preivljavanju svih nedaa. Ona ne zavisi od neke

konkretne osobe, ve od skupa svih okolnosti koje
proizvode njen prostor. I to je osnovni razlog njenog
opstanka: ma koliko se nalo zlobivih, toliko e se nai i
uvek makar jedan vie ovek koji ce stati u odbranu
filozofije.
Ovaj tekst samo je jedan od mnogih koji s
najiskrenijom namerom danas govori njoj u prilog.
O filozofiji je mnogo pisano, no to ni u kom
sluaju ne znai da su svi tekstovi o njoj doprineli
nedvosmislenom razumevanju njene unutranje
prirode. Istinsko rasvetljavanje njene biti oteano
dubokim nerazumevanjem, kako njenog predmeta tako
i njenih problema. Ve jedan od njenih starih naziva,
meta-fizika, ukazuje na neto iza (gr. meta), na neto
to je u prostoru duha iza fizike, ali i na to, da u
pokuajima njenog odreenja poivaju izvesne
nesavladive tekoe.
Kod starih Grka to to je stajalo iza physis
odreivalo e i kao psyche, pa bi se u prvi mah s
odreenim prevom moglo pomisliti kako tu imamo pred
sobom razliku prirode i svesti, realnog i idealnog,
opteg i posebnog. Sam pojam physis uvodi u naunu
terminologiju Aristotel i on je tematski pojam njegove
filozofije1. Istina, taj pojam pominju i raniji filozofi, ali
Nije na odmet jo jednom istai kako pojam priroda kao physis
dospeva u naunu misao zahvaljujui Aristotelu; u vreme Platona
i u njegovoj koli taj pojam teko da je postojao. Platon koristi
pojam kosmos i nekakva filozofija prirode mogua je kod Platona
kao deo uenja o bivstvujuem; ako je bivstvujue upravo
bivstvujue a ne neto drugo tada je ono i ivopisno bivstvujue a
1

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

u Aristotelovoj interpretaciji i njegovim jezikom. Ostaje

otvoreno ta su to oni zapravo govorili, i ta su zapravo
mislili, odnosno: u kojoj meri su svi mislioci pre Platona
stvarno mislioci, a koliko su junaci velike Aristotelove
prie izloene u fragmentima sabranim pod
ajednikim naslovom Metafizika.
Kako naspram psyche kao forme (eidos morphe)
ivota iji je najvii oblik um (nous) i koji se
manifestuje kao temelj, svrha i smisao (en-tel-echeia),
stoji physis kao nain bivstvovanja, kao nain na koji
neko bie postoji i deluje, meta-fizika bi za svoj

u tom smislu i kosmos. To nadalje znai: ako je bivstvujue kao

bivstvujue tema prve filozofije, onda je kosmos (u smislu
predstavljivog bivstvujueg) tema kosmologije, odnosno filozofije
prirode (koja je bliska tada i estetici) jer ivopisno bivstvujue
shvaeno kao izraz jeste lepo.
Za Platona kosmos je bio iv, uman, identian s bogom koji nije bio
ni dua ni um ni jedno; za Aristotela nije postojala nikakva
kosminost jer je on kao jedini fakt postojanja uma priznavao
physis; drugim reima: za razliku od platonovskog tvarnog
kosmosa kod Aristotela sreemo ne-tvarni physis; za razliku od
Platonovog kosmosa koji nije sve-vremen jer nastaje sa vremenom,
Aristotelov physis je nestvoren, vean, ali ne vean jer bi mu bili
veni poela i eidosi ve je ulno vean. Gubei svoju ivopisnost
kosmos kod Aristotela postaje physis, dobija svoju boansku
samodovoljnost kao prvi pokreta. I ako se esto, mada pogreno,
priroda izjednauje s kosmosom, odnosno s physis-om, a to dovodi
do neadekvatnog jednaenja kosmosa i physis, jo je tea greka
kada se nekritiki uvodi pojam prirode koji sasvim posebno mesto
zauzima kod Plotina, da bi se, jo kasnije, pod prirodom mislio
poslednji princip delatnosti i ispoljavanja ivota, dakle, ono, kroz
ta hipostaza deluje (principium quo) dok je hipostaza ono ta
deluje (principium quod).
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

predmet trebalo da ima to to je u "pozadini"

bivstvenosti physis-a a to se nalazi u psyche, a to se
oznaava kao temelj, svrha, smisao.
Na taj nain pitanje bia koje postavlja
individualna svest izjednaava se s pitanjem o tome
kako sebe vidi to isto bie naavi se u prilici da
tematizuje svoje postojanje, a to vie no jasno
potvruje da postoji razlika izmeu akta saznanja i
konkretnog bia kao predmeta saznanja.
Budui da i saznanje i njegov predmet imaju
svoju "pozadinu", pitanje o predmetu metafizike biva
dvojako, zavisno od toga da li je njen predmet (1)
osnova, svest i smisao bia do kojeg se dospeva
refleksijom2 o aktu saznanja (i tada je re o jednoj
meta-noetici o znanju kao znanju) ili je predmet

Refleksija. Pojam refleksija dolazi od poznolatinskog izraza

reflexio, to znai okretanje unazad, poput svetlosnog zraka koji se
odbija od ogledala. To okretanje unazad, samoosmiljavanje, jeste
osnovno znaenje ovog pojma koji kasnije ukazuje na formu
teorijske delatnosti oveka usmerenu na osmiljavanje njegovog
sopstvenog delovanja. Kasnije taj pojam podrazumeva
razmiljanje o svom unutranjem svetu, samosaznanje,
samoposmatranje; analizu sopstvenih misli i preivljavanja. U
procesu refleksije dolazi do usvajanja onog to je saznato. Ovaj
pojam dobija posebno znaenje u novovekovnoj filozofiji. Dok je
Rene Dekart refleksiju identifikovao sa sposobnou individue da
se usredsredi na sadraje svojih misli tako to e ih apstrahovati
od sveg spoljanjeg i telesnog, engleski filozof Don Lok razlikovao
je pojmove oseanja i refleksije i ovu poslednju smatrao je
posebnim izvorom znanja, unutranje iskustvo, za razliku od
spoljanjeg koje se zasniva na svedoenju ula. Ovo tumaenje je
kasnije postalo aksiom introspektivne psihologije.
2

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

metafizike (2) predmet saznanja (a tada je re o jednoj

meta-ontici koja se pita o biu kao biu).
Ovde istaknuta razlika izmeu noetikog i
ontikog odjek je razlike izmeu nous i on3. Pojmom
nous obuhvaeni su tchne, epistem i frnesis (Nik. et.,
1139b) pa je i dianoia trojaka i obuhvata praktik
(dobro), poietik (lepo) i teoretik (istinito). Noetiko
stoga podrazumeva jedinstvo scijentistikog, etikog i
poietikog obrazovanja svesti.
Naspram toga, meta-ontiko ima u vidu on ali ne
kao neto to bi bilo faktiki dato, budui da je ve kod
Platona i Aristotela taj pojam sinonim pravog
postojanja istinitog-dobrog-lepog. Ova poslednja tri
pojma srednjevekovna filozofija odreuje kao
transcendentalije i vidi ih ne kao sinonimne ve kao
analogne spram on (ens); iako su po svojoj prirodi
transcendentalije4 vieznane, one se u razliitim
epohama razliito tumae: u antiko vreme one su
meta-ontike, a u Kantovom transcendentalizmu,
meta-noetike, tj. transcendetalije su novo doba

U novovekovnoj filozofiji razlika izmeu ova dva kljuna

tematska pojma antike filozofije manifestuje se u obliku dualizma
ratio natura.
4 Iako je transcendentalijama kao nadilaznim kategorijama bia
(ens) posveeno posebno poglavlje u ovoj knjizi nalazim za
potrebno da ve ovde ukaem na neophodnost razlikovanja
ontikih transcendentalija (istinito-dobro-lepo) kao svojstava
stvari (esse) i noetikih transcendentalija (Istina-Dobro-Lepo =
intellectus-voluntas-memoria) kao onog na ta je usmerena svest
(anima).
3

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

unuturanje forme akta istog uma (istina), praktinog

uma (dobro) i sintetiue moi suenja (lepo)5.
Ovo pomeranje naglaska s ontikog na noetiko
(a do ega je dolo u novom veku) dovelo je do toga da
se tematizuje i pitanje transcendentalizma same
metafizike.
Ako se u jednom trenutku i pokazalo kako je
mogue jedinstvo transcendentalizma i klasine
metafizike u formi metafizike kao meta-noetikog
transcendentalizma, a za ta je najizrazitiji primer
imanentna metafizika Kantovog transcendentalizma ovde u se ograniiti na to da ukaem na meta-ontiki
transcendentalizam olien usvojevrsnoj metafizici
transcendentalija, metafizici iji su disciplinarni delovi
etika (dobro) i estetika (lepo) a to je posledica
Aristotelovog razlikovanja theoretikn, praktikn,
poietikn.
Bez i najmanje namere da se unapred daje bilo
kakav sud mora se ipak ve na samom poetku rei da
pitanje transcendentalizma i njegovih formi, na nain
kako ga postavlja ve sholastika filozofija, nije sve do
naih dana ni izdaleka reeno i ako se to pitanje u
veini sluajeva ve deklarativno odbacuje, time se ono
ni iz daleka ne reava.

U novom veku, ali pod odluujuim uticajem Tome Akvinskog

koji lepo jednom odreuje uz pomo istinitog (S.th., 1q 6) a drugi
pot uz pomo dobrog (de ver., q 22a), nastaje estetika kao sinteza
metafizike (u strogom logikom smislu istine) i etike kao to je to
sluaj kod Kanta, a to potom slede kako romantiari, tako
poetkom XX stolea Anri Bergson i Maks eler.
5

www.uzelac.eu

10

Milan Uzelac

Fenomenologija

Mogue je, i bilo je vie takvih pokuaja, da se

meta-noetika problematika nazove gnoseolokom, a
meta-ontika ontolokom, pa se s dosta opravdanja
moe u tom sluaju govoriti o gnoseologiji i ontologiji
(to bi u izvesnom smislu imalo i moderni prizvuk), kao
to se sve ee pitanje bivstvovanja prevodi u pitanje o
svetu i tako inaugurie nova ravan miljenja,
kosmoloka i nova disciplina koja joj odgovara a to je
kosmologija.
Ali, pitanje metafizike pritom i dalje tvrdokorno
ostaje otvoreno.
Onom ko nastoji da razume temeljne probleme
filozofije nije dovoljno samo kritiko suprotstavljanje
filozofiji Dekarta, Spinoze, Kanta ili Hegela, budui da
svekolika novovekovna filozofija za svoju pretpostavku
ima niz problema koji su inili ivot sholastike
filozofije (a iji je zavretak, olien u metafizici
Franciska Suaresa, koja je vrhunac dotadanje
filozofije i vrhunac svekolike ontologije)6.
Ve u antiko vreme metafizikoj problematici se
pristupa na dva razliita naina apriorno i

Hegelova predavanja iz istorije filozofije nisu stoga nita drugo

do posebna forma protestantske teologije s tom razlikom to kod
njega na mesto vere (credo) stupa miljenje (intelligere). Sama
Hegelova namera ostaje pritom neostvarljiva budui da on hoe da
zauzme poziciju kakvu moe imati samo bog. O tome opirnije u
knjizi: Przywara, E: Analogia entis, J. Ksel & F. Pustet, Mnchen
1932, S. 29-30. Ovde nije mesto da se raspravlja o odnosu
protestanske i katolike teologije jer tako neto zahteva vie od
jedne knjige a jo manje je prilika da se otvori pitanje odnosa
katolike i pravoslavne metafizike.
6

www.uzelac.eu

11

Milan Uzelac

Fenomenologija

aposteriorno, pa je mogue razlikovati i dve orijentacije

koje bi se mogle nazvati apriorna metafizika (Platon) i
aposteriorna metafizika (Aristotel). Platon polazi od
nadvremene ideje svari i ide ka unutarsvetskim
pojavnim formama, njegov pristup je apriorni jer on
polazi od eidos-a (kao u sebi vaee sutine a koji vidi
kao temelj, cilj i svrhu) i kree se ka pragma (pod kojim
se misli postojanje stvari), kao ono to je poslednje,
dato, odreeno.
Apriornoj metafizici Platona, kao istoj eidetici,
koja nije nita drugo do samo teorijski izraz tadanjeg
aristokratskog individualizma, na predmetnoj strani
Aristotel suprotstavlja "miljenje po sebi" (noesis
noeseos) koje je nezavisno u odnosu na razlike koje
postoje meu individuama, budui da on polazi od
katolon, od opteg kao naina na koji svi ljudi misle i
tako ustaje protiv platonovskog aristos.
itava metafizika problematika nastaje na
tragu Platonovog nastojanja da izmiri princip
protivrenosti i princip identiteta i tako svojim uenjem
o "pokretnoj nepokretnosti" izgradi jedno "jedinstvo
suprotnosti"; on utvruje kako Heraklit i Parmenid, od
kojih prvi insistira na protivrenosti, a drugi na
jednom, ine jedinstvo suprotnosti i govore u osnovi
jedno te isto7. Platon kritikuje kako apsolutno kretanje
To omoguuje Aristotelu da stvarnost vidi kao u-delopostavljanje (en-erg-eia) mogunosti koja ne oznaava nita drugo
do u delo postavljanje izbora njene suprotnosti. Ako je u
suprotnosti zdrav-bolestan prva mogunost stvarna, druga je
iskljuena. To nadalje znai da nema jedinstva suprotnosti kada se
u delo stavi mogunost. Mogunost i stvarnost (energeia/actus
7

www.uzelac.eu

12

Milan Uzelac

Fenomenologija

(Theait., 152d-183b) tako i apsolutni identitet (Parm.,

137c-162b) i istie sredinu (mesn) meu njima
(Theait., 180c). To on postie suprotstavljanjem
praslike i odraza (pardeigma eikn) pri emu su
praslike forme (ede) koje prodiru u prirodnu tvar.
Na taj nain Platon dospeva do pojma granice
(pras) koja stoji naspram neodreenog (peiron).
Delovanjem granice na neogranieno dolazi do
oblikovanja prirode kao ritmike mere8 (Phileb., 26ab).
Izmeu ogranienog i neogranienog, izmeu ideje i
njenog lika - jeste mera kao broj, mera kao izraz
boanskog, kao ritam koji odreuje sav kosmos;
ritmiko je boansko (Zakoni, 716cd) a stvaralako u toj
ritmici je boanska igra (Zakoni, 803c) koja ne moe
biti drugaija do harmonina. Otud sledi samo jedan
mogui i pravi zakljuak: istinska filozofija prirode
mogua je samo kao filozofija muzike9.
Metafizika problematika nije izgubila svoj
znaaj ni u novovekovnoj filozofiji ostajui podsticajna
u najrazliitim oblicima, budui da pitanje "same
stvari" nijednog asa tokom istorije nije gubilo na
svojoj aktuelnosti. U jednom trenutku, na mesto pojma

dynamis/potentia) su meusobno analogni; oni se meusobno

odnose kao beskonano i konano. Stavljanje-u-delo je nain da se
beskonane mogunosti ostvare.
8 Ritam (mtron) ima kod Platona pitagorejsko poreklo i to kao
unutranja korelacija izmeu protivrenosti i broja pri emu je
protivreje materija a broj forma. Broj je izraz jedinstva, jednog,
onog to je veno i zato je ritmiko isto to i boansko.
9 O tome opsirnije videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Filozofija
muzike, Stylos, Novi Sad 2007.
www.uzelac.eu

13

Milan Uzelac

Fenomenologija

metaphysica generalis javlja se pojam phaenomenologia

generalis10, noto nije uticalo na predmet same
metafizike.
Sasvim je razumljivo to u pismu upuenom
nemakom filozofu Lambertu11, Imanuel Kant pie da
metafizici treba da prethodi jedna specifina, ak
negativna nauka u kojoj principi ulnosti treba da budu
odreeni s obzirom na njihov znaaj kako ne bi zbog
njih ostajali nejasni sudovi o predmetima istog
razuma12. U kasnijim Kantovim spisima pojam
fenomenologija dobie drugo znaenje13.
Kantovo pismo Lambertu od 2. septembra 1770. godine. U
knjizi: Kant, I.: Briefwechsel. Hamburg 1989, S. 71. Istoriografi
istiu da se sam pojam fenomenologije po prvi put javlja upravo
kod Lamberta.
11 Lambert, J.G. (1728-1777), nemaki astronom, matematiar,
fiziar i filozof. lan akademija nauka u Minhenu i Berlinu. U
filozofiji bio je pod uticajem Volfa, Malbrana i Loka. Blizak
kritikoj filozofiji, posebno uenjem o prividu, tj o takvoj predstavi
koja je uslovljena stanjem saznajueg subjekta. Kant ga je
izuzetno cenio i bio s njim u prepisci do njegove prevremene smrti.
Pored filozofskih spisa, posebno su znaajni njegovi radovi iz
astroomije (istraivanje orbita kometa, kretanja Saturna i
Jupitera, uveo pojam dvojnih zvezda), jedan je od osnivaa
fotometrije, dao dokaz o iracionalnim brojevima, uveo sinus i
kosinus u trigonometriji, izuavao hiperbolike funkcije,
nagovestio mnoge ideje algebarske logike D. Bula.
12 U pomenutom pismu Kant ima u vidu neku propodeutiku
disciplinu iji predmet istraivanja bi bili prostor i vreme (kao to
je to sluaj sa njegovom transcendentalnom estetikom kojom
poinje Kritika istoga uma) i koja bi mogla nositi naziv
fenomenologija.
13 U spisu Metafizike osnove prirodnih nauka pojam
fenomenologija se korisati u smislu uenje o kretanju. Videti: Kant.
10

www.uzelac.eu

14

Milan Uzelac

Fenomenologija

Hegel pojam fenomenologija preuzima od Fihtea,

koji se u veoj meri, u tom sluaju oslanja na Herdera,
budui da ovaj, za razliku od Kanta, nastoji da lepo
nae u spoljanjim predmetima; sam pojam fenomen
Fihte ne vezuje samo za datost do koje se dolazi
posredstvom ula, on ga proiruje na bie svesti i
samosvesti. Zato fenomenologija, kao uenje o pojavi i
iluziji, ini drugi deo Fihteovog Uenja o nauci, dok
prvi deo ini uenje o istini i umu. To znai da predmet
fenomenologije, po shvatanju Fihtea, nije isto bie posebi, ve bie u njegovoj pojavnosti svest.
Hegel u spisu Fenomenologija duha pojam
fenomenologija koristi u daleko razvijenijem obliku i
pod njom misli put koji prelazi svest od svog
neposrednog znanja (ulne samorazumljivosti) do
apsolutnog znanja. Fenomenologija je nauka o iskustvu
kao dijalektikom kretanju svesti kako u odnosu na
sopstveno znanje, tako i u odnosu na njegov predmet.
Naspram sve te arolikosti u upotrebi pojma
fenomenologija, sa pojavom Edmunda Huserla,
poetkom XX stolea, taj pojam dobija precizno
znaenje i postaje do te mere popularan da se moe
smatrati lozinkom jedne nove, potpuno originalne
filozofije.
Svestan toga, istu fenomenologiju, Huserl u
uvodnom delu spisa Ideen I, odreuje kao sutinski
novu nauku koja se nalazi daleko od obinog miljenja,
i koja tek u njegovo vreme poinje intenzivno da se
I.: Metaphysische Anfangsgrnde der Naturwissenschaft,
Hamburg 1997, S. 14.
www.uzelac.eu

15

Milan Uzelac

Fenomenologija

razvija. Ona jeste "nauka o fenomenima" ali u njoj

pojam "fenomen" je bitno modifikovan; to znai da re
vie nije o pojmu fenomena kakav zatiemo u njegovom
svakodnevnom znaenju u prirodnom stavu, ve da je
on putem refleksije uzdignut do fenomenolokog stava i
da je momenat naune svesti.
Fenomenologija se bavi problemom svesti, kao
to to ini i psihologija, ali se od ove bitno razlikuje.
Ona nije psihologija, kao to nije ni geometrija, budui
da nije prirodna nauka. Fenomenologija se bavi raznim
vrstama doivljaja, aktima svesti i njihovim
korelatima, ali nije iskustvena nauka kao psihologija
koja ostaje nauka o injenicama, nauka o realnosti.
Psihologija, kao psiholoka "fenomenologija",
bavi se fenomenima kao realnim dogaajima, koji su
kao takvi, ako realno postoje, zajedno s realnim
subjektima (kojima pripadaju), deo jednog te istog
prostorno-vremenskog sveta. Naspram takve
psihologije, ista fenomenologija14 nije nauka o
injenicama, ve nauka o sutinama, nauka o eidosima
te se stoga odreuje i kao "eidetska nauka", kao nauka
koja se bavi iskljuivo saznanjem sutina15 a ne

Pridev "ist" koji koristi i Kant u smislu apriornog, Huserl,

izbegavajui izraze kao to su apriorno i apostriorno, esto
zamenjuje pridevom strog to biva posebno vidno u njegovom
programskom spisu iz 1911. godine Filozofija kao stroga nauka.
15 Huserl istie da je sutina (eidos) predmet posebne vrste, da kao
to je datost u individualnom neposrednom iskustvu individualni
predmet, tako datost u sutinskoj refleksiji ista sutina. Naspram
empirijskog opaanja koje saznaje individualne predmete,
predmet ideacije, odnosno, transcendentalne refleksije, jesu
14

www.uzelac.eu

16

Milan Uzelac

Fenomenologija

injenica. To znai da fenomenologija (kao uenje o

sutinama) nema za svoj predmet realne, ve
transcendentalno redukovane fenomene. Ti fenomeni
nisu realni, ve "irealni" i oni se nalaze izvan granica
realnog sveta te su zato, kao pojedinane injenice,
predmeti metafizike.
Na taj nain moglo bi se pokazati da autentina,
istinska filozofija nije nita drugo do ista
fenomenologija; shvaena kao prva filozofija, ona je
uslov svake metafizike i svake filozofije koja istupa s
ambicijom da bude nauka.
Kritikujui u to vreme vladajui psihologizam16 u
filozofiji, Huserl pojmom fenomenologija zamenjuje
dotadanji pojam "deskriptivna psihologija". U tom
asu on istupa kao kritiar sve dotadanje filozofije
koja nije videla razliku izmeu (a) predmeta koji stoji
spram svesti (tj. forme u kojoj je predmet dat svesti) i
(b) ulnih sadraja samih doivljaja svesti.
Oslanjajui se na istraivanja u oblasti
matematike i posebno logike, otro se suprotstavljajui
redukovanju logike na injeninu nauku, Huserl na
prelazu XIX u XX stolee insistira na eidetskom
karakteru logike ukazujui na to da izvor pojma nije u
sutine, ejdetski predmeti. To je posledica dve sutinski razliite
vrste posmatranja: predmet jedne je egzistencija, individualni
predmet, injenica (fakt), a druge, esencija, sutina, eidos. O tome
videti posebno: , E.: Ideen I, 3.
16 Osnovna greka psihologizma po shvatanju Huserla bila bi u
tome to se pojava predmeta shvatala kao sam predmet koji se
pojavljuje. Neophodno je razlikovati predmet i njegovu pojavu u
opaaju.
www.uzelac.eu

17

Milan Uzelac

Fenomenologija

refleksiji njime odreenih akata ve u samim

predmetima tih akata (Husserl, 1980a, II/2, 141), a da
zakoni miljenja nisu istovremeno i zakoni psihikog
toka miljenja, ve da su to zakoni miljenog, to za
posledicu ima razlikovanje realnog suenja i idealnog
sadraja suda.
Zalaui se tako za utemeljenje logike kao
apriorne, od psihologije potpuno nezavisne discipline,
Huserl istu (to e rei, "formalnu") logiku smatra
samo uvodnim delom filozofijske logike koju kao
filozofsku disciplinu treba razumeti u kontekstu njene
istorijske tradicije i u njoj ve prisutnih tendencija.
U prvi mah ini se nejasnom (a iz dananje
perspektive jo zagonetnijom) potreba za bespotednom
kritikom jedne takve orijentacije u filozofiji i nauci
kakvom se krajem prolog i poetkom ovog stolea inio
psihologizam17; neophodnost kritike psihologizma
poivala je u dogmatizmu psihologije i njenom
ostajanju u prirodnom stavu. Kritikom psihologije
Huserl je nastojao da zasnuje filozofiju na tragu pitanja
o strukturi svesti koja se javlja kao jedna nova, dotad
neistraena regija.

Husserl e, kao to je poznato, u kasnijim svojim spisima

isticati kako je njegova borba protiv psihologizma (koja polazi od
Brentanovog uenja o sadraju suda) usmerena protiv
Erdmanovog /J. Erdmann/ subjektivizma i relativizma (Husserl,
1980a, I/136-154), ali e njegovom kritikom biti pogodjen kako
njegov uitelj F. Brentano, tako i Teodor Lips /Th. Lipps/ koji e se
ve 1902. nai prinuen da rediguje svoje stanovite, premda e se
uskoro pokazati da ta navodno nova logika pozicija Lipsa ne
prevladava pozicije psihologizma (Heidegger, 1978, 126).
17

www.uzelac.eu

18

Milan Uzelac

Fenomenologija

Zato, pomenuto Huserlovo opovrgavanje tada

vladajueg psihologizma ne treba shvatiti kao napad na
psiholoko utemeljenje logike metodologije, ili kao
kritiku deskriptivno-psiholokog tumaenja izvora
logikih pojmova, ve, kako borbu protiv jedne
saznajno-terijske pozicije koja je, kao logiki postupak,
imala u to doba veoma rav uticaj (Husserl, 1979, 154);
psihologija nije vie nastupala kao nauka o dui kao
supstanciji, ve prevashodno kao nauka o duevnim
pojavama, tj., kao nauka o onom to se nalazi u
unutranjem duevnom iskustvu; svoj najvii zadatak
Huserl je u tom asu video u izradi jedne sasvim
odreene deskriptivne fenomenologije doivljaja
miljenja18.
U prvo vreme Huserl se bavi problemima psihologije (Brentano,
Stumpf, Wundt, James, Sigwart) i empirizma (Locke, Berkeley,
Hume, Mill) i da pod uticajem Natorpovog spisa O objektivnom i
subjektivnom pojmu saznanja (Ueber objektive und subjektive
Begruendung der Erkenntnis) (1887) Huserl poinje radikalno da
naputa sopstvenu raniju psihologistiku poziciju. Jednako vanu
ulogu u ovome ima i Fregeov spis Filozofija aritmetike
(Philosophie der Arithmetik). Natorpov stav da sfera objektivnologikog nije utemeljena u sferi subjektivno-psiholokog bie
odluujua za razvijanje spisa Logische Untersuchungen kojim se
nastoji istovremeno osvetliti i paradoksalna pozicija u kojoj se
krajem prolog stolea nala psihologija. Ako su Marburka kola i
njen vodei filozof P. Natorp pozdravili prvi tom Huserlovih
Logikih istraivanja Logische Untersuchungen, 1900/1901) kao
potvrdu svoje teze da se logika ne moe utemeljiti u psihologiji, ne
treba smetnuti iz vida da su oni drugi deo istog Huserlovog spisa
videli kao pad u psihologizam. Za to je delimino kriv i sam Huserl
koji je u uvodu drugog dela svojih Logische Untersuchungen
istakao kako je tu re o "fenomenologiji kao deskriptivnoj
18

www.uzelac.eu

19

Milan Uzelac

Fenomenologija

Tako bi osnovna zabluda psihologizma, kako smo

ve istakli, a po reima samoga Huserla, bila u tome to
se previa fundamentalna razliku izmeu istih i
empirijskih optosti, a to ima za posledicu da se isti
logiki stavovi tumae kao empirijsko-psiholoki, to je
on smatrao potpuno pogrenim.
Istovremeno, ne treba gubiti iz vida da, unutar
same psihologije, koja je u to doba postojala kao
fizioloka psihologija i nastojala, pod uticajem
engleskog empirizma, da bude nauka o svesti, postoji
izrazita tendencija da upravo takva psihologija postane
temeljna filozofska nauka.
*
Nakon nekoliko decenija, u spisu (ija osnovna
namera i dalje bee uvoenje u fenomenoloku
filozofiju) Huserl e, u sedmom paragrafu svog
poslednjeg zamiljenog a nedovrenog dela Kriza
evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija,
pisati o novim mogunostima filozofije, o tome kako se
"bude nikada pitana pitanja, kako se pokazuju nikada
dosad utrta radna polja, nikada dosad radikalno
razumljene i shvaene korelacije" (Husserl, 1990, 24);
novi smisao filozofije to se javlja sa novim dobom
bacie istovremeno i svetlo na, kako Huserl kae,
tragini promaaj novovekovne psihologije: "postae
razumljiv njen istorijski opstanak u protivrenosti: da
je ona (u njenom istoriografski nastalom smislu)

psihologiji". Po reima Hajdegera Huserl tada (1901) moda i nije

bio u stanju da sagleda o emu se u njegovom delu zapravo radi;
taj svoj stav on e ispraviti tek dve godine kasnije.
www.uzelac.eu

20

Milan Uzelac

Fenomenologija

morala postaviti zahtev da bude temeljna filozofska

nauka, a to je imalo oigledno protivrene posledice
kojima dominira pad u "psihologizam""19.
Kritika psihologizma imala je za posledicu jasnu
diferencijaciju dveju meusobno nezavisnih oblasti:
oblasti psihikog i naspram nje: oblast logikog. Postalo
je oigledno da se logiki sud ne moe nai u psihologiji
kao predmet istraivanja, budui da psihologija i logika
pred sobom imaju predmete razliite prirode20. Ono to
(Husserl, 1990, 24). U svom doktorskom radu Uenje o sudu u
psihologizmu (Die Lehre vom Urteil im Psychologismus, 1913) M.
Hajdeger vreme s kraja prolog i poetka ovog stolea odreuje kao
vreme psihologije za koje je karakteristino da se osobitost
logikog kao i stvarnost logikih predmeta posmatraju polazei od
psihike realnosti; ovo stanovite bilo bi posledica shvatanja da je
(naspram prirodnih nauka kao nauka spoljanjeg iskustva)
filozofija nauka unutranjeg iskustva (T. Lips), a budui da u nju
spadaju psihologija, logika, etika i estetika, da su njeni objekti
predstave, opaaji kao i voljni akti, pa bi se moglo uiniti da je
meu filozofskim disciplinama psihologija ona disciplina na kojoj
se mogu temeljiti sve ostale discipline (M. Heidegger, 1978, 70);
meutim, psihologizam je u svojoj biti stanovite koje se
karakterie pogrenim shvatanjem specifine stvarnosti logikog
predmeta i za njega je karakteristino "nepoznavanje logike
stvarnosti" jer sudove odreuje kao osnovne klase psihikih
fenomena (M. Heidegger, 1978, 64, 103, 163), a injenica je da
problem suda ni u kom sluaju ne lei u onom psihikom. Po
miljenju Hajdegera to bi imalo za posledicu da se svako logiko
istraivanje suda (eli li ono da se oslobodi pozicije psihologizma)
mora prethodno osloboditi pitanja koja su usmerena na
prosuivanje kao psihiki proces, pa stoga zadatak logike teorije
suda ne moe biti klasifikacija psihikih fenomena.
20 Kritika psihologizma ne zapoinje s Huserlom. Istoriari
filozofije istiu (JV Dove) da jo poetkom XIX stolea J. F. Friza
19

www.uzelac.eu

21

Milan Uzelac

Fenomenologija

je logiko u samom sudu otelotvoruje se u njegovom

smislu, pa je s punim pravom u to vreme, u svom
ranom radu iz 1913, Hajdeger kao bit logikog suda
iizdvojio njegov smisao, to je potom omoguilo da se i
pitanje smisla bivstvovanja reava unutar suda21.
U ve pomenutom spisu Uenje o sudu u
psihologizmu Hajdeger se u nekoliko navrata poziva na
Huserla i oslanja na njegovo opovrgavanje
psihologizma, ali to se deava trinaest godina nakon
objavljivanja Huserlovog prvog velikog spisa nastalog u
radikalnom razraunu upravo s ovim problemom.
Budui da se prevladavanje psihologizma javlja kao
temeljni motiv svih Huserlovih spisa (od Logische
Untersuchungen pa do poznog dela Krisis), ima osnova
za zastupanje teze da se ovaj problem nije dao reiti
jednostavnim odbacivanjem psihologizma, tada jo
uvek veoma popularne i dominantne pozicije u filozofiji;
bliom analizom Huserlovih spisa, ustanovie se da ni
(System der Metaphysik, 1824) i F.E. Beneke (Die Philosophie in
ihrem Verhaeltnis zur Erfahrung, zur Spekulation und zum
Leben, 1833) polemiui sa Hegelom, tim izrazom nastoje da
odrede svoju antihegelovsku poziciju; u jednom promiljenom
obliku ovaj izraz nalazimo kod J.E. Erdmanna koji njime oznaava
svoenje svih filozofskih, posebno saznajno-teorijskih istraivanja
na psihologiju. Podsticaj u dolazi od Karla tumpfa koji u spisu
Psihologija i teorija saznanja (Psychologie und Erkenntnistheorie,
1891) kae da je istraivanje izvora pojma stari zadatak
psihologije, jer jedan pojam ne moe se misliti po sebi ve uvek u
vezi s nekom konkretnom predstavom; K. tumpfu e, kao to je
poznato, Huserl i posvetiti svoj prvi veliki spis.
21Pod bivstvovanjem tu se ne misli na realno egzistiranje, ve na
vaenje (Heidegger, 1978, 172-8).
www.uzelac.eu

22

Milan Uzelac

Fenomenologija

njegovi kljuni tematski pojmovi kao to su

psihologizam ili epoche ne znae uvek isto22; ovaj prvi
izraz obino ima pejorativno znaenje i njim se
odreuje jedna filozofija ne-iste subjektivnosti, dok se
drugim pojmom ukazuje na metodu ienja
subjektivnosti, a to je neophodno da bi se moglo
zaposesti polje transcendentalne subjektivnosti i
pojmiti njegova struktura (Dove, 1974, 608).
Ako se sad vratimo Huserlovom tematizovanju
ovog problema i pokuamo da damo jednu
preliminarnu definiciju psihologizma, rekli bismo da je
osnovna karakteristika psihologizma u tome to logiku
svodi na psihologiju odreujui je pritom kao
psihologiju miljenja a da potom sve logike istine vidi
samo kao empirijske istine. Istovremeno treba imati u
vidu da ne treba identifikovata pojmove psihologizam i

22Ovde

treba konstatovati da je i sama terminologija kojom se

Huserl i njegovi prethodnici slue proizvela znatne tekoe: tako
e do nesporazuma dovoditi razliita upotreba izraza sadraj suda;
kod Karla tumfa /K. Stumph/ ovim se pojmom oznaavaju
sadraji usmereni na fenomenalne tvorevine, Majnong tim istim
pojmom ukazuje na ono to je objektivno, a kod Huserla to je ve
temelj itave njegove fenomenologije koja hoe da uspostavi
apodiktiki pojam istine neugroen od psihologizma (MayerHillebrand, 1959, 320); isto tako, ne manje tekoa, izaziva
neodreena upotreba pojmova kao to su pojava /Erscheinung/ ili
opaaj /Wahrnehmung/. Ve je E. Fink upozoravao na pet znaenja
pojma fenomen kod Huserla a koje sve moemo sresti u horizontu
prirodnog stava (Fink, 1976, 198); ovo je moglo biti rezultat
prethodne dvoznane upotrebe istog pojma kod Brentana koji pod
njim jednom podrazumeva psihiku stvar, a drugi put ono ta ovaj
pojam po svom sadraju oznaava.
www.uzelac.eu

23

Milan Uzelac

Fenomenologija

psihologija budui da bi tako neto bilo krajnje

pogreno; ako je tendencija transcendentalne filozofije
da istoriju psihologije posmatra kao jednu istoriju krize
(Hua, VI/207), ne treba smetnuti s uma da termin
psihologizam ne mora uvek imati negativno obeleje,
budui da se jo u XIX stoleu tim izrazom oznaavala
odreena filozofska metoda, a to nalazimo kod Mila i
Zigvarta. Za Huserla je irelevantno da li se
psihologizmom oznaava transcendentalna psihologija
ili empirijska psihologija; u oba sluaja (bilo da je re o
svesnom ili nesvesnom psihologizmu) injenica je da
ovaj vodi u relativizam a u relativizmu, po miljenju
ovog filozofa ne moe poivati zahtev za istinom23.
Ako Huserl od samog poetka stremi tome da se
samo jednom istom fenomenologijom moe prevladati
psihologizam (Husserl, 1980a, II/1, str. VII), moglo bi
ostati i dalje nejasnim zato je priroda pomenutog
spora i nakon nekoliko decenija bila predmet
neprestanih nesporazuma, zato je opovrgavanje
psihologizma bila i dalje za neke filozofe aktuelna
trma, a nekima i dalje sigurno uporite. U svakom
sluaju to je nagnalo tadanjeg Huserlovog asistenta
Eugena Finka da brani od napada sa stanovita

(Dove, 1974, 609). Razlikovanje filozofije i psihologije sree u

Vindelbandovom /W. Windelband/ spisu ta je filozofija? (Was ist
Philosophie? 1882) gde se istie kako "predstave dolaze i teku a da
to ta one ine moe objasniti samo psihologija, dok filozofija
istrauje kakva vrednost tim predstavama pod kritikim
stanovitem istine pripada (Windelband, 1924, 25).
23

www.uzelac.eu

24

Milan Uzelac

Fenomenologija

psihologizma Huserlovu filozofiju i da u njegovo ime

odgovara na prigovore kriticizma24.
ini se da je ulog u ovom sporu ipak mnogo vei
no to se u prvi mah ini posebno iz nae dananje
perspektive: sa spisom Logische Untersuchungen, koji
veina filozofa danas vidi kao jedno od najveih dela
poslednjeg stolea, a s kojim ono simboliki zapoinje,
omoguen je jedan potpuno novi put u filozofiji iz
radikalno nove pozicije kakva je nepoznata i itavoj
dotadanjoj njenoj istoriji25.
Huserlov napad na tada svevladajui
psihologizam bio je istovremeno i napad na Brentanovu
teoriju evidencije: psihologizam nastupa kao
24Fink,

E.: Die phnomenologiesche Philosophie Edmund s in der

gegenwrtigen Kritik, Kant-Studien, 1933.
25 U vie navrata tokom istorije deavalo se da tvorci novog
prodora u nekoj oblasti, zahvaljujui emu su se otvorile potpuno
nove, esto nesluene perspektive, u prvi mah ni sami nisu bili
svesni radikalnosti i novine svog otkria. U tom smislu ni Huserl
nije izuzetak; novina fenomenologije kao nove orijentacije u
filozofiji bila je iznenaujua i za njega samog, koji je u poetku u
njoj video samo metodu. U pismu P. Natorpu 1. maja 1901. godine
Huserl pie sa primetnom dozom zabrinutosti (tada on ima ve 42
godine) da se osea kao poetnik u filozofiji. Dvadesetak godina
kasnije (na poetku predavanja pod naslovom Prva filozofija (Erste
Philosophie) on e to ponoviti ali u jednom pomalo drugaijem
smislu i svakako s veom sigurnou kad je re o samoj
fenomenologiji. Za prodor nainjen u njegovom prvom velikom
spisu trebalo mu je 10 godina; Ideen I, trinaest godina kasnije,
napisae za samo 6 nedelja; pozicija koju on tu gradi u velikoj meri
je pripremljena kako dugogodinjim sistematskim
suprotstavljanjem stanovitu psihologizma, tako i decenijama
razraivanom problemu fenomenoloke redukcije.
www.uzelac.eu

25

Milan Uzelac

Fenomenologija

orijentacija koja u psihologiji vidi temelj teorije

saznanja poto se evidencija smatra jedinim
kriterijumom istine. To znai da stanovite
psihologizma pretpostavlja psihologiju koja utemeljuje
sve nauke i logiku, pri emu se logika bavi
predstavama, sudovima i pojmovima kao psihikim
fenomenima, to podrazumeva da psihika delatnost
determinie logike i saznajno-teorijske zakone (MayerHillebrand, 1959, 329).
Huserl upravo utemeljivanje ovakve pozicije ne
eli da dozvoli; on smatra da tako odreeno
psihologistiko stanovite u svakom svom obliku vodi u
relativizam, a to se moe izbei samo ako se logika
zasniva na ne-psihikim temeljima. Naspram
shvatanja da logika treba da se bavi psihikom
delatnou (a psihologisti pod tim misle na
dokazivanje, suenje, zakljuivanje, pa shodno tome
logika istraivanja treba za svoj predmet da imaju
empirijske strukture ljudskoga duha, ili takvo jedno
istraivanje samo impliciraju26, Huserl logiku vidi kao
"tehno-logiju" (Kunstlehre) naunog saznanja; ona je
mogua samo kao ista logika izgraena na sopstvenim
temeljima i koja stoji naspram psihologije kao
injenine, empirijske nauke. Davanjem primata
logikom spram psiholokog, apriornom spram
empirijskog, formalnom spram materijalnog,
objektivnom naspram subjektivnog, ili, kako bi Natorp
rekao, isticanjem idealnog naspram realnog - Huserl
izgrauje posve specifinu filozofsku poziciju.
26

Sukale, 1988, 65.

www.uzelac.eu

26

Milan Uzelac

Fenomenologija

U sledeem koraku, postavljanjem pitanja

predmeta kao centralnog pitanja transcendentalne
logike Huserl e se uveliko ve nalaziti na tlu filozofije i
njenog temeljnog metafizikog pitanja.
Ukazivanje na logiku kao "tehno-logiju"
nalazimo dve godine nakon publikovanja spisa
Logische Untersuchungen u Huserlovoj recenziji studije
T. Elzenhansa Odnos logike i psihologije (Das
Verhltnis der Logik zur Psychologie, 1897) u kojoj se
kao centralna tema javlja misao "da nema drugog puta
da se problemi logike ree osim daljeg razvijanje
psihologizma"; pomenuti autor smatra da logika
obrauje duhovne pojave, i da njen predmet mora biti
deo predmeta kojim se bavi psihologija u kojoj se
temelji pojam trebanja, a da se logiki zakoni pritom
pokazuju samo kao norme. Iz toga sledi da ako predmet
logike nisu norme i trebanje, ve samo injenice, zakoni
i hipoteze (poto grupa injenica koju obrauje logika
pripada psihologiji), nuno je da logika bude deo
psihologije.
Huserl otro napada ovo stanovite sledeom
argumentacijom: ako bi se logika posmatrala kao
normativna i praktina disciplina onda bi se ona mogla
smatrati delom psihologije, ali, to je nemogue jer
logiku treba videti kao istu logiku iji sadraj ine
zakoni miljenja utemeljeni u kategorijama i odatle
izgraenim "formalnim" teorijama.
Oblast iste logike (u koju spadaju tradicionalna
silogistika, isto uenje o broju, ili Kantorovo uenje o
mnotvu) niko nee smestiti u oblast psihologije. ista
aritmetika ne moe se saznati aritmetiki kao to ni
www.uzelac.eu

27

Milan Uzelac

Fenomenologija

ista silogistika nije predmet silogistike; istovremeno,

ovo ne spada ni u zadatak psihologije jer kao to su
prirodne nauke empirijske nauke o telesnim
injenicama tako je psihologija empirijska nauka o
duhovnim injenicama, pa obe, po reima Huserla,
ostaju nekritike sve dok modificiraju sadraj izvorne
predstave sveta (Husserl, 1979, 206).
Po Huserlovom shvatanju logiki zakoni nisu
normativni stavovi u smislu propisa, tj. stavova kojima
bi pripadao neki sadraj. Zato se moraju razlikovati
zakoni (koji slue normiranju saznajne delatnosti) i
pravila (koja u sebi sadre misli ovog normiranja
izraavajui ih pritom na opti i obavezujui nain)27.
U spisu Logische Untersuchungen Huserl istie
da logiki zakoni ne odreuju akte suenja, ve da se
odnose na sam sadraj suda, to e rei da je tu re o
zakonima koji poseduju idealno znaenje. Posebna
predrasuda psihologista bila bi u njihovom uverenju
kako sva istina poiva u sudu (Husserl, 1980a, 180) i
da sud istinski moemo spoznati samo u sluaju
njegove evidentnosti; sama evidentnost izvodi u prvi
plan unutranje iskustvo i ima psihiki karakter, osobit
oseaj koji skriva istinu suda koja je nita drugo do
ideja (iji je svaki pojedinani sluaj u evidentnom sudu
Polazeci od toga da normativni sudovi saznanja ne mogu biti
utemeljeni u psihologiji saznanja (Husserl, 1980a, 154), Huserl
smatra da postoji temeljna razlika izmeu logikih normi i
tehnikih pravila: logiki sudovi se, s obzirom na svoj izvorni
sadraj, odnose na idealno i svoj izvor imaju u neposredno
oiglednim aksiomima, dok se pravila miljenja odnose na
empirijske i psiholoke injenice.
27

www.uzelac.eu

28

Milan Uzelac

Fenomenologija

istovremeno aktuelni doivljaj); u tom smislu evidentni

sud je samo izraz svesti izvorne datosti28.
U odreeno vreme neke ideje prosto lebde u
vazduhu; kasnije se s mnogo truda tvrdi ko je zapraavo
njihov autor, ko je na koga uticao. U veini sluajeva
deava se da greimo. Prosto zaboravljamo da treba
razlikovati one istinski prve i one kojima se posreilo
da neku ideju proslave a njom proslave i sebe. Vie
autora je nekoliko decenija pre Maljevia islikalo crni
kvadrat, ali na njih nije obraena panja; ostali su
zaboravljeni, zapostavljeni a danas govorimo samo o
Maljeviu.
Tako, kad je re o ovoj naoj temi, kritici
psihologizma (a koji je kritikovan jer je vodio u
relativizam), nezavisno od Huserla na istim pozicijama
u kritici nalazi se i matematiar Gotlib Frege koji u
svom spisu Temelji aritmetike (Grundlagen der
Arithmetik), sa sasvim drugih pozicija kritikuju
psihologizam; on ukazuje na redukovanje predmeta
miljenja na ideje, predstave, opaaje, ali pritom ne
ispituje objektivnost logikih zakona, smatrajui da se
temeljni stavovi logike (logiki aksiomi) ne mogu

Drugim reima: evidencija nije nita drugo do "doivljaj" istine

(Husserl, 1980a, 190); kako Heideger kasnije primeuje, evidenciju
treba razumeti kao odreen intencionalni akt, kao univerzalnu
funkciju svih predmetno datih akata i ne moe se ograniiti samo
na sudove (Heidegger, 1979, 68). Kritikujui predrasude
psihologizma Huserl hoe da utemelji logiku nezavisno od
psihologije; insistiranje na tome da logika ne poiva na
psiholokim principima on vidi kao odbranu od pada u
subjektivizam i relativizam.
28

www.uzelac.eu

29

Milan Uzelac

Fenomenologija

utemeljiti. (Sukale, 1988, 68). Za razliku od Fregea koji

psihologizam smatra pogrenim ali svoj stav pritom
dalje ne obrazlae, Huserl nastoji da problem u
potpunosti rei, i to tako to ukazuje na apsurdnost
konsekvenci koje slede u sluaju ako se prihvati
psihologija za temelj logike, pri emu psihologizam
nuno vodi u skeptiki relativizam. Logiki sudovi,
upozorava Huserl, nisu empirijska uoptavanja, ve
egzaktni stavovi, koji se, budui da nisu verovatni ve
apriorni, ne mogu odnositi na psiholoke injenice29.
Nakon Logikih istraivanja Huserl je
publikovao nekoliko spisa koji su potom bili i poznatiji i
daleko vie diskutovani, pre svega mislim na Ideje za
istu fenomenologiju, Kartezijanske meditacije, Krizu
evropskih nauka, ali, ini se da nijedan od njih ne
premauje Logika istraivanja kojima i bukvalno i
vremenski u filozofiji poinje XX stolee radikalnom
kritikom psihologizma.30 Meu prvim recenzentima
Moe se ostaviti otvorenim pitanje da li je mogue jedno striktno
opovrgavanje psihologizma a da se istovremeno ne opovrgne i
idealizam; smatram da obuhvatnost i svestranost kritike
psihologizma koju sprovodi Huserl, daje dovoljno elemenata za
tvrdnju da Huserl ne stupa na tlo filozofije sa tematizovanjem
pojma sveta (Ideen I, 1913) kako je to smatrao E. Fink, ve da do
odluujueg prodora dolazi mnogo ranije, sa Logische
Untersuchungen koja se onda pokazuju Huserlovim utemeljujuim
delom. Ve tu ovaj filozof istie da se mora doi do jasnog znanja
ta je idealno u sebi kao i u svom odnosu prema realnom, tj. kako
se idealno odnosi prema realnom i kako se moe saznati (Husserl,
1980a, I/188).
30 Ne treba ipak misliti kako je ova kritika psihologizma neki
"privatni" ov problem, naprotiv: ova kritika (za koju on sam kae u
29

www.uzelac.eu

30

Milan Uzelac

Fenomenologija

Huserlovog spisa Logische Untersuchungen bio je Paul

Natorp koji kao osnovno pitanje koje se tu javlja
izdvaja pitanje logike metode, i s pravom uvia da se
tu osnovno pitanje zapravo glasi: da li je logika
teorijska ili praktina disciplina, da li je nezavisna od
drugih nauka, kao to su to psihologija i metafizika, da
li se odnosi samo na formu ili i na materiju saznanja,
da li do svojih stavova dolazi apriorno ili induktivno, tj.
empirijski31.
Taj prvi period Huserlovog filozofskog rada,
(kojim dominira spis Logische Untersuchungen, 19001901) i koji je istovremeno i prvi prodor fenomenologije
kao fenomenologije logikog, odreuje se kao
deskriptivna fenomenologija. To je vreme kad Huserl
tei tome da subjektivnu delatnost saznanja opie kao
fenomen i to ini tako to saznajno-kritiki nastoji da
razjasni iste logike temeljne pojmove i stavove

pismu E. Machu od 18. VI 1901. da se moe nai ve u Millovom

razlikovanju relations of ideas i matters of fact (Thiele, 1956, 1356)) i koja se istovremeno nadovezuje na radove T. Lipsa koji je u
tom delu video poboljanu psihologiju) Vunta Zigvarta i drugih
savremenih teoretiara, naila je na izuzetan odjek meu
njegovim savremenicima.
31Rezultat do kojeg Huserl dolazi u spisu Logische
Untersuchungen bio bi u tome da ne postoji ista psihologija kao
pozitivna nauka, da, iako bi se fenomenologija mogla pokazati kao
neka posebna vrsta psihologije, neophodno je da se razgranie
fenomenologija i psihologija (ukoliko se ova poslednja shvata u
njenom naturalistikom obliku time to zahteva istu objektivnost
kao i fizika). To ne znai da je protiv psihologije; naprotiv, on se
zalae za psihologiju ali, za transcendentalnu psihologiju koja je
identina s transcendentalnom filozofijom.
www.uzelac.eu

31

Milan Uzelac

Fenomenologija

jednom obuhvatnom deskriptivno-psiholokom,

odnosno, fenomenolokom analizom; cilj ovakve
fenomenoloke analize je adekvatno opisivanje znanja.
Pokazuje se da tu kantovsko razlikovanje
imanentnog i transcendentnog nije od primarnog
znaaja jer se naglasak stavlja na mogunost pristupa
saznanju iji elementarni akt Huserl naziva
intencionalni akt.
Istovremeno, jasno je i da pred sobom imamo
pokuaj utemeljenja sasvim osobene transcendentalne
filozofije poput one Kantove, s tom razlikom to Huserl
smatra da Kant nije u svom nastojanju bio dovoljno
radikalan, da nije uspeo istu svest da zahvati u
njenom totalitetu, ve da je, ostavi zarobljenik
tradicionalne formalne logike, s pitanjem: kako su
mogui sintetiki sudovi a priori, zastao na pola puta,
jer je ostao na istraivanju ljudske moi koja ima
mogunost da stie iskustvo i dela iz slobode; datosti
iskustva i delatnost slobode ostali su izvan njegovog
interesovanja, dok se, s druge strane, Kantovi
transcendentalni pojmovi (transcendentalna
apercepcija, razne transcendentalne moi, stvar po
sebi), po Huserlovom miljenju, opiru poslednjem
razjanjenju. Zato Huserl sebi u zadatak stavlja da
fenomenolokom deskripcijom obuhvati istu svest u
svoj njenoj osobitosti te da pomou transcendentalne
filozofije prevazie subjek-objekt odnose; tako se,
zahvaljujui i plodotvornim rezultatima Kanta,
fenomenologija razvija u pravcu jedne
transcendentalne ontologije svesti.
***
www.uzelac.eu

32

Milan Uzelac

Fenomenologija

Posve je razumljivo da sve ovo ne bi bilo mogue

bez istraivanja posebnih karakteristika psihikog
spram fizikog koja je sproveo Huserlov profesor Franc
Brentano; upravo kod njega nalazi se ukazivanje na
jednu posebnu osobitost svesti za koju on koristi jedan
sholastiki pojam koji ce uskoro postati izrazito
popularan: intencionalnost; Brentano je time hteo rei
da svaka nauka o psihikim fenomenima uvek ima
posla s doivljajima svesti.
Poavi od tog uvida Huserl je na nov nain
odredio pojmove intencionalnosti, evidencije, apriorija i
nagovetajem problematike korelacije zapoeo novo
istraivanje u filozofiji, otvorio jedan novi put koji svoju
veliinu kao i dubinu pokazuje posebno u vreme kad
oivljava fizikalizam kao naturalistiki objektivizam. U
poslednjem paragrafu spisa Die Krisis der
Europischen Wissenschaften und die transzendentale
Phnomenologie Huserl je pisao da nas fenomenologija
oslobaa od starog objektivistikog ideala naunog
sistema, od teoretskog oblika matematike prirodne
nauke i prema tome oslobaa nas od ideje neke
ontologije due koja bi mogla biti analogon fizici; to,
konano znai da samo slepoa za transcendentalno
ini moguim ponovno oivljavanje fizikalizma u nae
doba.
Ako je dovoljno ubedljivo pokazano da kritikujui
psihologiju injenica (zarobljenu empirijskim
dualizmom), Huserl otvara bitna pitanja filozofije XX
stolea i, ako se obrati panja na koincidenciju
sadranu u tome da se njegov spis Logische
Untersuchungen pojavljuje iste godine kad i Frojdovo
www.uzelac.eu

33

Milan Uzelac

Fenomenologija

delo Tumaenje snova, onda tu treba videti vie od

puke sluajnosti: oba su dela proistekla iz problematike
kojom je bilo bremenito prethodno stolee, ali su svojim
uticajem bitno odredili itavo stolee koje se otvaralo
pred njima.
Kada je o fenomenologiji kao prvoj filozofiji re,
treba poi od toga da nam fenomeni nisu dati od samog
poetka i da se njihovo istraivanje pokazuje kao trajni
nedovriv zadatak i da se ne mogu jednom za uvek
odrediti kao to se ne moe jednoznano, nedvosmisleno
i zanavek odrediti i put kojim se do njih dolazi. Treba
imati u vidu da fenomenologija nema za cilj samo
istraivanje i opisivanje datosti iste svesti, budui da
istovremeno, sve vreme, jednaki znaaj pridaje
promiljanju svog sopstvenog opisivanja i istraivanja i
da se tako sve vreme nalazi u stanju stalne refleksije o
sopstvenoj metodi32. To znai da je fenomenoloko
istraivanje uvek dvojako: s jedne strane, fenomenolog
istrauje same datosti svesti, a s druge, on kritiki
promilja nain istraivanja i vienja tih istih datosti.
Ovaj poslednji, refleksivni momenat obezbeuje
fenomenologiji njen transcendentalan karakter 33.

LU, 38
Zahvaljujui uvoenju pojma intencionalnosti Huserl je uspeo
da prevlada dotad vaeu subjekt-objekt razliku i
transcendentalni status dao onom to se do tog asa smatralo
transcendentnim; po shvatanju fenomenologa transcendentno nije
vie apsolutno nesaznatljivo, ve samo nije neposredno saznatljivo;
na taj nain svest dobija status apsolutne svesti i za
fenomenologiju ne postoji kako nesvesno tako ni granice svesti a
time i sve ono to bi moglo biti s one strane svesti.
32
33

www.uzelac.eu

34

Milan Uzelac

Fenomenologija

Kako je od svojih poetaka fenomenologija

istupala i kao svojevrsna metoda filozofiranja nije
sluajno to nakon viedecenijskih istraivanja
fenomena i same fenomenologije dospevamo do
zakljuka da ne postoji jedno jedino merodavno
istraivanje fenomenologije i referisanje o rezultatima
obavljenog istraivanja, ve da svako mora istraivanje
zapoeti iznova, svako mora izgraditi sopstveni put u
fenomenologiju i svako mora u miljenju s
fenomenologijom nakon to je sebe prethodno izgubio,
iznova da pronae; zato ima fenomenologij onoliko
koliko ima i fenomenologa. Ja u ovde govoriti o
fenomenologiji kao prvoj filozofiji i o tome kako se ona
pokazuje na delu kad misli temeljne probleme naeg
opstanka.

www.uzelac.eu

35

Fenomenologija

Milan Uzelac

2. Temeljni pojmovi fenomenologije

Miljenje je pojmovno razumevanje bivstvovanja
sveta i unutarsvetskih bivstvujuih; zato, svaka
filozofija nastoji da izgradi sopstvene pojmove koji su
intencionalno usmereni ka samoj stvari, a po svojoj
prirodi su takvi da u njima miljenje moe ono to je
zamiljeno da fiksira i realizuje; takve pojmove
nazivamo tematskim i oni ine bit svake filozofije; takvi
su pojmovi idea kod Platona, ousia, dynamis i energeia
kod Aristotela, hen kod Plotina, monada kod Lajbnica,
transcendentalno kod Kanta, duh ili apsolutna ideja
kod Hegela, volja za mo kod Niea, a transcendentalna
subjektivnost kod Huserla. Ovi pojmovi obino ostaju do
kraja neodreeni, ali se sve vreme moraju promiljati,
uvek iznova, u susretu sa novim izazovima, a posebno,
kad hoemo da ostanemo u dimenziji odreenog
miljenja, kad hoemo da razumemo nain na koji
odreeni mislioc nastoji da postavli svoje osnovno
pitanje.
Meutim pri obrazovanju tematskih pojmova
svaki mislioc koristi, kako to primeuje E. Fink neke
druge pojmove, neke misaone modele, te on operie s
nekim intelektualnim shemama koje nisu potpuno
fiksirane; takvi pojmovi, takve misaone predstave
mogu se odrediti kao operativni pojmovi i oni su, po
reima pomenutog filozofa, senka jedne filozofije (Fink,
1976, 185-6).
Kada se govori o vremenu onda se uvek mogu
razlikovati stvari u vremenu i vreme samo. To biti-uvremenu samog vremenitog bivstvujueg ima svojstvo
www.uzelac.eu

36

Milan Uzelac

Fenomenologija

kretanja i mirovanja; kretanje i mirovanje su mogui

naini toga kako bivstvujue boravi u vremenu, i ako
elimo pojmovno da obuhvatimo/odredimo mirovanje,
tad operiemo u horizontu pojmova kretanja, i obrnuto.
Ako je kretanje mogu nain bivstvujueg u
vremenu, s kojim pravom, pita Fink, mi govorimo o
kretanju vremena samog, o toku vremena? S kojim
pravom pojmove koji pripadaju biti bivstvujueg u
vremenu, mi primenjujemo na vreme samo? Ako iz
vremena razumevamo kretanje a iz kretanja vreme,
nije li to neki lani krug? Nije li moda neophodno
vreme objanjavati iskljuivo iz vremena, a kretanje iz
kretanja? U ovakvim situacijama filozofija pribegava
metaforama, pa se govori o vremenu koje tee, a pritom
smo svesni toga da vreme ne tee kao voda u potoku.
Kao najpoznatiji i najupeatljiviji primer za
odnos operativnog i tematskog, Fink navodi Platonov
dijalog Parmenid, gde se na promenljiv nain zbiva
fiksiranje on i hen, bivstvujueg i jednog. Odredi li se
on i stoji li ono u svetlu, hen ostaje u senci - misli li se
hen, tematski, miljenje on biva "operativno" (Fink,
1976, 189). Ta napetost operativnih i tematskih
pojmova pripada nemiru ljudske filozofije koja hoe da
dospe nad svoju sopstvenu senku i ta napetost jeste
tema Huserlovog miljenja, jer, ako se prosvetljavajua
mo miljenja hrani onim to je skriveno u njegovoj
senci, ako ono neposredno i dalje trajno deluje na
svenadvisujuu refleksivnost, onda se pokazuje kako se
miljenje temelji u nemiljenom; sve ovo lako je rei,
moda je malo tee to i razumeti, ali veoma je teko
iveti sa tim. Kako iveti filozofiju koja ne moe
www.uzelac.eu

37

Fenomenologija

Milan Uzelac

pojmovno do kraja da se iskae, zapitao bi se neko. Ali,

filozofija upravo ivi u toj tenji za dosezanjem onog
neiskazivog, u nastojanju da se uini nemogue. Niz
pojmova, kao to su fenomen, epoche, konstitucija,
izvrenje, transcendentalna logika, mogu se vie
operativno koristiti no to su sami tematski jasni. ini
se da u samoj biti bivstvovanja lee i svetlo i tama, sjaj
pojavljivanja i zatvoren bezdan. I upravo kad se sve
hoe izveti na svetlo, odnekud senka se stvori, i
natkriljuje stvari. Moda je to sudbina ljudske
filozofije, ljudske, jer onu drugu, boansku, gde sve je
bezsenkovito, mi ne posedujemo; nae konano
miljenje uvek je u senci konane istine koju ve Platon
tematizuje na poetku metafizike.
Ovde e biti rei o nekima od pojmova kojima je
odreena Huserlova filozofija; re je pojmovia koji se u
filozofiju ne uvode po prvi put, neke nalazimo jo u
srednjem veku, ali, za sve njih je zajedniko potpuno
novo odreenje, potpuno nova upotreba. Huserl je svim
ovim pojmovima izmenio prethodno znaenje i njihovim
novim znaenjem izgradio jedan poseban svet u kome
se kree njegovo miljenje. Ovde e biti rei o nekoliko
za fenomenologiju vanjih i za nju specifinih pojmova,
a to su: (a) intencionalnost, (b) kategorijalni opaaj i (c)
apriori.
1. Problem intencionalnosti
Pojam intencionalnost ima dugu istoriju budui
da se po prvi put javlja ve u vreme sholastike; svoj
novi ivot i izuzetnu popularnost kao jedan od kljunih
www.uzelac.eu

38

Milan Uzelac

Fenomenologija

operativnih pojmova fenomenoloke filozofije termin

intencionalnost u velikoj meri zahvaljuje plodotvornom
uticaju austrijskog filozofa i psihologa Franca Brentana
(1838-1917) na Huserla, kod kojeg je ovaj studirao dve
godine filozofiju. Ovde imamo priliku da jo jednom
naglasimo taj odluujui uticaj Brentana, budui da je
upravo on Huserlu, u vreme totalne vladavine
dominantne a neproduktivne filozofije, ukazao na
mogunosti "naune" filozofije, to je za Huserla,
budui da je filozofijom poeo da se bavi nakon studija
matematike (i pokuaja da filozofski osmisli njene
temelje), bilo do krajnosti prihvatljivo.
Na taj nain, Huserl je delom i dalje ostao na tlu
osnovnih pitanja matematike, koja je video kao jedan
od odluujuih problema, ali je, istovremeno, stupio i
na tlo filozofije. Tako se analiza strukture broja, kao
temeljnog predmeta matematike, nala u sreditu
Huserlovih istraivanja; razumljivo je to je
pojamubroja tema njegovog habilitacionog rada (1887)
u Haleu kod nemakog filozofa, psihologa i muzikologa
Karla tumpfa (1848-1936), najstarijeg uenika Franca
Brentana. Taj rad nastao je nakon upoznavanja s
bitnim problemima deskriptivne psihologije kako je ovu
u to vreme definisao Brentano. Jasno je da se Huserl
na tome nije mogao zadrati te je proirivanjem
horizonata zapoeo izuavanje osnovnih pojmova
miljenja uopte a posebno predmetnosti samoga
predmeta, ime se jo vie naao na tlu filozofije.
Franc Brentano je krajem ezdesetih godina
studirao katoliku teologiju u Gracu i Berlinu; prvi
njegovi radovi inspirisani su filozofijom Aristotela i
www.uzelac.eu

39

Milan Uzelac

Fenomenologija

njegovih srednjevekovnih interpretatora kao i

engleskom psihologijom. Posebno je interesantno to to
je Brentano, bavei se grkom filozofijom, u vreme
vladajueg pozitivizma, dospeo do onih izvornih
horizonata unutar kojih je tek postalo mogue
postavljanje odluujuih filozofskih pitanja, a re je o
Aristotelovom uenju o kategorijama, pisanom pod
uticajem nemakog filozofa i logiara, ranog kritiara
Hegelovog sistema i njegove logike, a bliskog filozofiji
Aristotela - Fridriha Trendelenburga (1802-1872), .
Ako se ima u vidu da se Brentano uz pomo
Dekartove filozofije oslobaao stega naslea tradicije,
sasvim je jasno da tu treba traiti uticaj i na pozniji
razvoj Huserlove filozofije. U svakom sluaju, treba
istovremeno konstatovati da je Brentanova filozofija
zapravo svojevrsna meavina sholastikog
aristotelizma i dekartovske filozofije. Sva ta
istraivanja a posebno ona izloena u njegovom
glavnom delu Psihologija viena s empirijskog
stanovita (Psychologie vom empirischen Standpunkt,
1874) dovela su Brentana do uverenja da istinska
reforma kako logike i teorije saznanja, tako etike i
estetike treba da poiva na isto deskriptivnoj analizi
logikih kao i svih ostalih datosti svesti koje se nalaze
u unutranjem iskustvu, tj. da akcenat svakog budueg
istraivanja treba da bude na deskriptivnoj analizi
unutranjih opaaja. Brentano psihologiju shvata kao
nauku od posebnog znaaja jer ona omoguuje da se
uspostavi opta taka posmatranja koju on odreuje
kao intencionalnost; ovaj pojam Brentano u to vreme
koristi kao kriterijum za razlikovanje psihikih i
www.uzelac.eu

40

Milan Uzelac

Fenomenologija

fizikih fenomena, ili, drugim reima: temeljnu

strukturu psihikog, tj. injenicu da svaki doivljaj ima
u sebi neto predmetno, Brentano odreuje kao
intencionalnu inegzistenciju (intentionale Inexistenz).
Drugim reima, Brentano polazi od toga da ovek
u iskustvu sree dve vrste pojava: fizike (zvuci, boje) i
mentalne. Osnovna karakteristika mentalnih pojava
bila bi u tome da su oni uvek usmereni na neki objekt.
Ne moe se misliti a da se pritom ne misli neto, ne
moe se gledati a da se neto ne vidi, niti voleti a da se
ne voli neto. To svojstvo fenomena svesti da su uvek
svest-o neem, a kakvo ne poseduju fiziki objekti,
Brentano je odredio kao intencionalnost34. Pojmom
intencionalnost svesti Brentano odreuje psihiki odnos
miljenja prema onom to se misli kao svom sadraju
ili objektu i shvata je kao "intencionalno-mentalnu
imanentnu egzistenciju" (Paanin, 1968, 26-7).

Intentio je zapravo sholastiki izraz kojim se odreuje

usmerenost na neto. Zato Brentano govori o intencionalnoj
inegzistenciji predmeta. Svaki doivljaj usmeren je na neto, i
razlian je po svom karakteru. S obzirom na temeljnu strukturu
psihikih fenomena razlikuje Brentano razline naine
usmerenosti na predmete i pritom razlikuje tri mogue klase
odnoenja: predstavu u smislu predstavljanja, suenje, i
usmerenost /Interesse/. O predstavi se govori uvek tamo gde se
neto pojavljuje i predstava podrazumeva posedovanje neega;
suenje Brentano shvata kao "prihvatanje neeg za istinito ili
odbacivanje neeg kao lano"; usmerenost ima u sebi karakter
zainteresovanosti: re je o neem za ta moda i ne postoji neki
adekvatan i precizan izraz, a radi se zapravo u vrednovanju,
odnosno uspostavljanju vrednosti.
34

www.uzelac.eu

41

Milan Uzelac

Fenomenologija

U prvi mah intencionalnost je oznaka za

strukturu kojom se izraava istinska priroda nekog
psihikog fenomena (koji nije ni fiziki ni psiholoki),
kao i osnovna crta sveg psihikog ivota, odnosno: svest
kao svest o neem; intencionalnost odreuje temeljni
karakter bivstvovanja kao svesti, odnosno, kao pojave
neeg; posedujui nereflektovanu svest o ma kom
predmetu mi smo na njega usmereni, naa svest je
uvek svest o neem, ona uvek ima neto za svoj
predmet pa e pojmom intencionalnosti Huserl odrediti
ne neko duevno stanje koje bi se pridodavalo
stvarnosti ve samu strukturu doivljaja kao takvog.
Fenomenoloki usmeren pogled pokazuje da je ta
usmerenost imanentna, bitna crta svakog doivljaja, te
da su stoga svi doivljaji - intencionalni doivljaji.
Jasno je da, insistiranjem na intencionalnosti kao
intencionalnosti, Huserl zapravo nastoji da se na neki
nain priblii samoj predmetnosti koja je u aktu
saznanja transcendentna.
Sve to ima za posledicu da je svaki doivljaj,
svaki duevni stav uvek usmeren na neto, i kao to
smo rekli, predstava je uvek predstava neeg, sud je
uvek sud o neem, slua se, nada ili voli uvek neto. To,
kako kae Hajdeger (1979, 37), u prvi mah izgleda
krajnje trivijalno i nije jasno zato bi intencionalnost
bila neko veliko otkrie, posebno kad se zna da je re o
jednom starom terminu znanom jo srednjovekovnim
sholastiarima, a na ta ukazuje i sam Huserl kad
konstatuje kako Brentano "sholastiki pojam
intencionalnosti (a u sholastici je re o "intenzionale
Inexistenz eines Gegenstandes") pretvara u
www.uzelac.eu

42

Milan Uzelac

Fenomenologija

deskriptivni pojam psihologije" (Logische

Untersuchungen, II/1, 366) ime se samo jo jednom
podvlai kako se sve psihike pojave razlikuju od
fizikih time to imaju jednu zajedniku osobinu:
usmerenost prema objektu. Intencionalnost nije stoga
neka osobina koja bi pripadala opaaju, tako to bi mu
bila pridodata, ve je opaaj, oduvek, kao takav, sam po
sebi, intencionalan.
Meutim, zasluga Brentana bila bi u tome to
on, polazei od sasvim odreeno formulisane
deskriptivne psihologije (jo uvek naturalistiki
usmerene), smatra da razluivanje psihikog i fizikog
biva omogueno upravo pozivanjem na pojam
intencionalnosti kao na bitnu crtu psihikog. To za
posledicu ima jedno posve drugaije shvatanje
psihologije kao iste deskriptivne nauke o psihikom
ivotu, tj. kao deskriptivne nauke o intencionalnosti, o
mnotvenosti oblika svesti kao svesti o neem (Husserl,
1962, 33).
Naspram Brentana, koji nastoji da rei odreena
psiholoka pitanja, Huserl je krenuo drugim putem: on
nastoji da razrei odreena optefilozofska pitanja i to
ini tako to u intencionalnosti vidi bitnu
karakteristiku svesti uopte; tako se intencionalnost
shvata kao odnos svesti prema predmetu u njegovom
pojavljivanju u aktima saznanja (Paanin, 1968, 26-7).
Ovde, i to je vano istai, akt ne treba razumeti kao
delatnost, ve iskljuivo kao intencionalni odnos pa se
na osnovu toga moe zakljuiti da se kao akti mogu
oznaiti samo oni doivljaji koji se odlikuju
intencionalnou.
www.uzelac.eu

43

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ovakvo shvatanje nije moglo smesta biti

prihvaeno zdravo za gotovo, budui da je otvaralo
itav niz problema, pre svega: kako razumeti svest kao
takvu u nekom konkretnom sluaju istraivanja
unutranjeg iskustva, zatim, kako izvoditi
intencionalnu analizu i kakav stepen optosti se pritom
moe imati u vidu, te, konano, kako utemeljiti
psihologiju kao injeninu nauku psihofizikog realnog
duevnog ivota.
Kada je o ovim stvarima re, Brentano je jo
uvek u velikoj meri ostajao naturalist i nije mogao
videti intencionalnu analizu kao analizu ulnih datosti.
Naspram njega, ija je predavanja sluao dve godine
(1884-1886) i koja se bila odluna u Huserlovom
kolebanju izmeu matematike i filozofije, Huserl e u
svom prvom velikom delu Logische Untersuchungen
nastojati da pokae kako deskriptivno istraivanje
nikako ne moe imati karakter isto empirijskog
psiholokog istraivanja, a to je znailo da opisivanje
nema ni prirodni ni psihofiziki smisao. Jedina tema
ovih istraivanja bile bi (kako to Huserl kasnije
konstatuje) predmetnosti svesti, mnotvenost psihikih
naina u kojima se (u istoj imanentnosti psihikog
ivota) oblikuju pojmovi, sudovi i teorije kao idealna
identina ulna jedinstva (Husserl, 1962, 37). Ovo se
pokazuje centralnom temom V. logikog istraivanja
koje za svoj predmet ima intencionalne doivljaje i
njihove sadraje, te se tu intencionalni odnos, osobitost

www.uzelac.eu

44

Milan Uzelac

Fenomenologija

pouzdanog doivljaja, shvata kao bitna odrednica

psihikog fenomena (odnosno akta saznanja)35.
Ako i preuzima od svog uitelja pojam
intencionalnosti, Huserl ovom pojmu od samog poetka
menja temeljni smisao: dok Brentano govori o
intencionalnom odnosu, o odnosu svesti prema nekom
sadraju, tj. o usmerenosti svesti na objekt a da pritom
ne dodiruje saznajno-teorijsku i konstitutivnu
problematiku, Huserl opsnovni naglasak stavlja na
svest i problematizuje odnos intencionalnog predmeta
prema odista egzistirajuim objektima i s pravom
upozorava da iz toga to je jedan predmet isto
intencionalan ne znai da nuno i egzistira (Logische
Untersuchungen, II/1, 425) te bi se moglo govoriti o
egzistenciji intencije a ne predmeta. To Huserlu
omoguuje da ne ostane (kao Brentano) u sferi
intencionalnosti predmeta, ve govori o
intencionalnosti akta (Logische Untersuchungen, II/1,
366-9).
Tako dospevamo do presudno, a za
fenomenologiju kljunog zakljuka: intencionalnost je
uslov mogunosti transcendentalne filozofije; bez
njenog otkria, bez svesti o intencionalnosti i njenoj
bitstvenoj strukturi bilo bi nemogue prevazii
naivnost prirodne, naune i logike svesti, jer, da bi se
nauka mogla utemeljiti na apsolutnim, prvim uvidima,
neophodno je da se najpre iskljui naivnost a upravo to

Psihiki fenomeni su, po ve poznatoj Brentanovoj definiciji, oni

fenomeni koji u sebi intencionalno sadre odreen predmet, kae
Huserl (Husserl, 1980a, II/1, 358).
35

www.uzelac.eu

45

Milan Uzelac

Fenomenologija

omoguuje intencionalnost koja svest otkriva kao

transcendenciju, kao prevladavanje svake pozicije koju
karakterie izbivanje iz sebe i ostajanje kod stvari.
Zadatak fenomenologije nije u tome da konstatuje kako
je neka stvar prirodni objekt, kako je to neki predmet
naeg okolnog sveta (a time se ne bi mogla zadovoljiti
nijedna nauka, ma kako elela biti ortodoksna), niti da
raspravlja o stvarovitosti neke stvari, tj. o onom po
emu je neka stvar upravo ta stvar. Fenomenologija ne
smera ni tome da ono opaeno istrauje kao ono
opaeno bivstvujue kakvo je ono po sebi samom, ve
akcenat stavlja upravo na ono opaeno nekog
bivstvujueg, ili jo preciznije: na opaljivost odreenog
objekta. Nain na koji je neka stvar opaena razlikuje
se strukturno od toga kako je ona predstavljena u
svesti. Ukazivanjem na ono to je opaenost, tj. na ono
"opaeno kao takvo", misli se na nain bivstvovanja tog
opaenog (a ne na nain bivstvovanja samog objekta
opaanja).
To to je opaeno ne pripada opaenoj stvari ve
strukturi opaajnosti, opaanju kao takvom, tj.
intencionalnosti (Heidegger, 1979, 53). Tako se
razlikuje bivstvujue kao takvo i bivstvujue odreeno
njegovim intendirajuim biem, biem opaanja,
odnosno predstavljanja; to samo znai da ni u kom
sluaju tu nije re o nekoj stvari ve o nainu na koji
nam je ona u opaanju data; samo opaanje ima
svojstvo telesnosti ime se prezentuje bivstvujue kao
ono to je opaeno (Heidegger, 1979, 53); pokazuje se
da treba praviti razliku izmeu samodatosti i telesne
datosti nekog objekta, jer je telesnost tek jedan od
www.uzelac.eu

46

Milan Uzelac

Fenomenologija

modusa samodatosti odreenog bivstvujueg. Iz tog bi

sledilo da se opaeno bivstvujue u opaanju
manifestuje u sopstvenoj telesnosti, odnosno u
prisutnosti telesnog.
Ovo znai da je odluujui momenat opaljivosti
ono opaljivo u opaanju, telesna prisutnost opaljivog
bivstvujueg; sledea karakteristika pomenutog
telesnog opaljivosti jeste da svaka opaena stvar uvek
biva zahvaena u njenoj stvarstvenoj celovitosti, dok
pri ulnom gledanju svaki opaljiv objekt biva vien na
odreen nain i samo iz jednog odreenog ugla. Ovaj
prvi sluaj "vieugle istovremene vidljivosti"
karakteristika je nove umetnosti koja se vie ne vezuje
za renesansni diktat centralne perspektive; kubisti
upravo "raskrivaju" stvar tako to je gledaju
istovremeno iz vie uglove. Za rodonaelnika kubizma
(uz svo uvaavanje ora Braka (G. Braque), koji e
ostati najreprezentativniji predstavnik ovog pravca)
moemo smatrati Pabla Pikasa (P. Picasso) koji na slici
"Gospoice iz Avinjona" po prvi put demonstrira ovaj
novi nain gledanja i to est godina posle objavljivanja
Logische Untersuchungen.
Temeljna struktura intencionalnosti ogleda se u
obostranoj predmetnoj pripadnosti intencije i onog
intendiranog; Hajdeger e kasnije govoriti o tome kako
je intentio obuhvaeno miljenjem (Vermeinen), te
postoji veza izmeu miljenja i miljenog (Vermeinung),
odnosno izmeu noesis i noema. Noein znai misliti,
jednostavno zahvatiti samo saznavanje (Vernehmen) i
ono saznato (Vernommene) na nain njegove saznatosti
(Vernommensein) (Heidegger, 1979, 60-61).
www.uzelac.eu

47

Milan Uzelac

Fenomenologija

Uvoenjem ovih pojmova sprovodi se svojevrsna

interpretacija ideje intencionalnosti, odnosno, njenog
temeljnog svojstva koje se ogleda u usmerenosti-na
(neto) i svaka takva usmerenost-na (neto) ima
karakter odreenog samoodnoenja-na (neto) (Sichrichten-auf) a to Edmund Huserl odreuje izrazom
noesis. Sve to vie no jasno potvruje da
intencionalnost treba razumeti kao sa-pripadnost
intencije i onog intendiranog.
Samo otkrie intencionalnosti Huserl smatra
odluujuim istorijskim dogaajem koji omoguuje
prevladavanje krize to se manifestuje u tendencijama
olienim u psihologizmu (videti: Hua, VI/207). U spisu
Logische Untersuchungen Huserl intecionalnost
odreuje kao "osobitu fenomenoloku formu jedinstva"
(Husserl, 1980a, II/2, 33). Na taj nain, uvoenjem
pojma intencionalnost kao kljune karakteristike toka
svesti, Huserl prevladava pozitivistiko tumaenje
subjekta kao snopa predstava, a karakteristika
transcendentalne filozofije je transcendiranje sveg
pozitivnog to karakterie stanovite stvari.
Da bi se tako netzo moglo razviti i utemeljiti,
neophodno je konstituisanje transcendentalne logike
kao sistema i to u smislu ontologije svesti u kojoj se
onda mogu utemeljiti: odreenja bivstvovanja,
intencionalnost i mogunost transcendiranja.
Smo otkrie intencionalnosti ovde nije dovoljno:
ono se po miljenju fenomenologa moe razumeti tek u
svojoj konkretizaciji: u kategorijalnom opaaju. Pritom,
treba imati u vidu da za razliku od Brentana, koji u
intencionalnosti vidi samo onaj prvi momenat (intentio,
www.uzelac.eu

48

Milan Uzelac

Fenomenologija

tj. noesis), Huserl uvodi u razmatranje i ovome

suprotstavljeni pojam - noemu (tj. intentum). Dok je
Brentano jo uvek nesiguran u tome ta bi trebalo da
odredi kao "intencionalni objekt" (tj. da li je to
bivstvujue samo u svom bivstvovanju, ili nain na koji
se objekat zahvata, mada, nain zahvatanja objekta
koji je razliit od njega kao bivstvujueg), a to ima za
krajnju posledicu da se intencionalnost ne istie u
njenoj strukturnoj celovitosti (Heidegger, 1979, 62), ve
se identifikuje sa onim psihikim pri emu samo
psihiko ostaje neodreeno, dakle, naspram Brentana,
Huserl sad intencionalnost tumai kao optu strukturu
uma (pri emu se um ne ograniava na ono psihiko).
Konano, ne treba izgubiti iz vida jo jednu injenicu,
koja se po miljenju Hajdegera, mora imati u vidu: do
veeg razumevanja pojma nitencionalnosti nee se doi
daljim spekulisanjem o intencionalnosti, ve
prvenstveno u njenom konkretnom izvoenju
(Heidegger, 1979, 63).
Premda Hajdeger smatra da je intencionalnost
mogua samo na tlu transcendencije, on podvlai da
ova s njom nije identina niti kao takva omoguuje
transcendenciju. U spisu O biti razloga (Vom Wesen des
Grundes) transcendencija je izraz za
transcendentalnost; pritom, treba imati u vidu da ovaj
filozof, nalazei da je nain bivstvovanja ljudskoga
opstanka potpuno razliit od naina opstajanja svih
drugih bivstvujuih, u svom ve od samog trenutka
objavljivanja slavnom delu Bivstvovanje i vreme,
nastoji da pokae kako opstanak sadri u sebi
mogunost transcendentalne konstitucije kao centralnu
www.uzelac.eu

49

Milan Uzelac

Fenomenologija

mogunost egzistencije svog faktikog sopstva (Selbst).

Tako je transcendentalna mogunost istovremeno
mogunost odreene, posebne subjektivnosti.
**
Fenomenoloka refleksija svako saznavanje
(cogitatio) pokazuje u njenoj saznatljivoj okolini jer ova
budui da je potencijalno data sa drugima, istovremeno
i sa-odreuje sebe; na taj nain se otkriva horizontna
intencionalnost. Kako je sve dato unutar jednog
horizonta (pa se horizont pokazuje kao deo njegove
mogunosti i strukture) istovetan nain vaenja imamo
i u sluaju doivljaja koji se kontinuirano vezuju za
druge doivljaje i to zahteva odgovarajuu strukturu
iste svesti za iji opis Huserl koristi pojam "polje"
(Feld). To ukazuje na (a) svest kao vremensko jedinstvo
toka doivljaja (koji stupaju u vidno polje), pri emu taj
tok doivljaja nije samo izraz postojane promene
intencionalnog spoljnog horizonta nekog doivljaja ve
forma svedoenja o nadolasku i trajanju novog
doivljaja. Svest nadalje ima i (b) svoj unutranji
horizont odreen blizinom akata svesti, a to se moe
dokazati tek naknadnom intencionalnom analizom
(Strcker, 1989, 82).
Kada je, nakon opteg iskljuenja vaenja
bivstvovanja sveta, dospeo do transcendentalnog egoa,
Huserl je ubrzo utvrdio da je to ja prazno i da nije jasno
ta bi se s njim zapravo moglo zapoeti; kako Gadamer
primeuje, Huserl je dospeo u situaciju da kao kjluno
postavi pitanje: kakav je odnos transcendentalnog ja i
ljudske zajednice (tj. drugih ja); budui da
fenomenologija ne moe jasno da odgovori na pitanje
www.uzelac.eu

50

Milan Uzelac

Fenomenologija

kako se pomou transcendentalnog egoa moe

konstituisati bivstvovanje onog ti i mi, pitanje
intersubjektivnosti ostalo je i dalje otvoreno (Gadamer,
1987, 125-6).
Naavi se u situaciji da ak ni suspenzija teze o
svetu nije dovoljna, Huserl je bio prinuen da postavi
tezu o horizontu sveta, tj. o horizontu koji obuhvata
itav na intencionalni ivot. Odatle je bilo potrebno
nainiti samo jedan korak i doi do problematike sveta
ivota kao sveta naeg svakodnevnog iskustva, do
problematike koja je potom dominirala itavim poznim
Huserlovim miljenjem.
Sve ovo jasno pokazuje da stavljanje akcenta na
svet ivota nije ni u kom sluaju naputanje
kartezijanske pozicije, ve pre oblik njenog
konsekventnog sprovoenja, a s namerom da se jo
jednom promisle skrivene pretpostavke na kojima
poivaju moderne nauke; u ovoj poslednjoj fazi svog
rada Huserl je dospeo do uverenja da nijedan od
njegovih prethodnika, kritikujui objektivizam i naivnu
veru u bivstvovanje, a u koje je pre svih, ubrajao
Dekarta, Hjuma i Kanta, nije doveo u pitanje
univerzalno verovanje u svet i stavio ga u sredite
svojih filozofskih istraivanja.
Zato ima mnogo razloga za isticanje dva kljuna
pojma koji se, s pojavom fenomenologije, poinju
intenzivno sretati: to su svet i stvarnost.
Tematizovanjem prvog Huserl, u spisu Ideen I, stupa
na tlo filozofije, a uvoenje drugog, omoguuje
istraivanje odnosa fenomenoloke filozofije i sveta
umetnosti; korienje izraza kao to su stvarna
www.uzelac.eu

51

Milan Uzelac

Fenomenologija

stvarnost, istinska stvarnost ili prava istinska stvarnost

ima poreklo kako u snu o moguem razotuenom svetu
tako i u isticanju lepog privida u susretu stvarnog i nestvarnog u svetlu pitanja o stvarnosti predmeta i
njegovog odnosa prema svesti.
Sve to navodi H.G. Gadamera da istupi sa tezom
kako bi prava istorija fenomenolokog pokreta mogla
zapoeti zapravo s Brentano, na tragu njegovog
pozivanja na Aristotela (de an., 425b 12ff, Met., XII, 9:
hen parergo), odnosno sa razlikovanjem "unutranjeg
oseanja" i "unutranjeg opaanja". Drugim reima:
Brentano prvi uvia da svaka svest nije istovremeno i
svest predmeta, da zapravo treba razlikovati ton koji
sluamo (to je primarni objekt) i nae sluanje tona
(koje nije dato kao objekt ali kojeg smo svesni); ovo je
omoguilo Huserlu da razvije uenje o sa-datosati
unutranje svesti, da opie njenu horizontnu strukturu
traei uporite u uenju o retencionalnom horizontu i
da tako prevlada Brentanovo uenje o seanju. Za
opisivanje te horizontne strukture svesti Huserl koristi
pojmove: intencionalnost svesti, konstitucija toka svesti
kao i pojam svet ivota (Gadamer, 1987, 127).
**
Ako na prvi pogled Huserlove analize polja svesti
izgledaju poznate i ve odavno u literaturi apsolvirane,
lako e se pokazati da je to ispravno samo u literaturi (i
to u literaturi veoma uskog dijapazona) a da su ove
analize u tumaenjima umetnosti i strukture
umetnikih dela sve do naih dana ostale relativno
neiskoriene. Ne bi se moglo rei da je to zbog njihovog
nepoznavanja (u tom smislu filozofija E. Huserla bila je
www.uzelac.eu

52

Fenomenologija

Milan Uzelac

jedno vreme velika moda), ve prevashodno stoga to

nije postojalo tlo na kojem bi ove analize imale plodno
uporite. Da bi se analiza umetnikog dela uopte
mogla pozivati na rezultate fenomenoloke filozofije
ini se neophodnim da postoje dela takve strukture
koja e doi u korespondenciju sa otkrivenom
strukturom svesti. Tek ona dela koja modus svoje
egzistencije nalaze podudarnim s nainom egzistencije
svesti, kao tlom svake subjektivnosti unutar horizonta
sveta, mogu dovesti ovu problematiku u novo obzorje.
Vreme koje neposredno sledi nakon Huserlobih
otkria sve vie stavlja naglasak na momenat
egzistencije koja se pokazuje kao posledica
intencionalnosti. U ovom pojmu, kljunom za veinu
fenomenologa, moda se nalazi klju i za razumevanje
nekih od poslednjih pokuaja nove umetnosti: ako delo
nastoji da bude poruka, kao to to pokazuje niz dela na
45. likovnom bijenalu u Veneciji leta 1993, onda ima
razloga da se istrai kako temelj tako i mogunost
njihove upuenosti potencijalnim sagovornicima.
Usmerenost ugraena u njih iste je strukture kao i ona
ugraena u svest recipijenata; samo iz opte
saglasnosti mogue je razumevanje i neko budue
delovanje.
2. Kategorijalni opaaj
Otkriem intencionalnosti kao temeljne odlike
svesti naen je klju za otvaranje potpuno novih
filozofskih perspektiva. U prvi plan dospevaju pojmovi
opaanja (kao aktivnosti subjekta i njegovog
www.uzelac.eu

53

Milan Uzelac

Fenomenologija

neposrednog odnosa prema svetu) i oseta, te doivljaji

svesti (shvaeni kao akti svesti); ovi akti kao
intencionalni doivljaji svesti pokazae se u daljim
istraivanjima kao "prave stvari" fenomenologije. Kako
Huserl intencionalne doivljaje nije video samo kao
akte svesti, ve istovremeno i kao njene oblike, logino
je to se s raznovrsnim nainima svesti postavilo i
pitanje njima odgovarajuih razliitih predmeta (na
koje svest bee nuno usmerena), pa se, sa
obnavljanjem starog pitanja o odnosu psihikog i
fizikog, javlja, sada u novom svetlu, i stara ontoloka
problematika koja subjekt i njegovo neposredno
iskustvo dovodi u centar svih odnosa opaanja; to je
ona kljuna taka na koju e se (s pitanjem o
mogunosti jedinstva predmeta i njihovog
razumevanja) usmeriti sve fenomenoloke analize.
Kako je ve u Logische Untersuchungen obnovljeno
pitanje slobode ljudskog subjekta i kako se odgovor u
daljim istraivanjima poeo traiti ukazivanjem na
pojedinano predmetno bivstvovanje, nije nimalo
sluajno to e Huserl kao jedan od bitnih zadataka
svoje nove filozofije videti potrebu povesnog
prevladavanja relativizma, pa ce se stoga kao centralni
problem njegove filozofije javiti pitanje transcendencije
predmeta saznanja. Huserlov put prema slobodi moe
se razumeti kao put prema sopstvenoj praznini, kao
put u poetak fenomenoloke istorije; drugim reima,
tu se, samo na drugi nain, postavlja staro pitanje o
temelju bivstvovanja i istine (Metzger, 1966, 162).
**

www.uzelac.eu

54

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ve u VI Logikom istraivanju Huserl pokazuje

kako su opaanje i predmet meusobno povezani
pojmovi koji tek u povratnom meuodnoenju dobijaju
svoj pravi smisao. Razume se, i ovde Huserl govorei o
opaanju ili gledanju pomenute izraze koristi u jednom
iz osnova izmenjenom, posve drugaijem znaenju.
Opaanje ima za cilj da obuhvati celinu predmetnih
sadraja i dokui apriornu evidentnost zakonitosti (tj.
uvianja). U strogom smislu rei, opaanje
podrazumeva zahvatanje sveg predmetnog to moemo
dokuiti spoljnim ali i unutranjim ulima. Ako je ulno
opaanje pre svega usmereno na zahvatanje spoljanjih
stvari ono, konsekventno gledajui, mora
podrazumevati i opaanje svih unutranjih objekata
koje subjekt u sebi doivljava.
Ako se ovako shvati ulno opaanje jasno je da
pojam bivstvovanje nema svoj objektivni korelat i da se
ne moe ispuniti u aktima takvog opaanja. Isto vai i
za sve druge kategorijalne forme koje sreemo koristei
izraze (to, i, ili, kad, tako, ne, sve, neto, nita); sve su
ovo elementi suda ije predmetne korelate uzalud
traimo u sferi realnih predmeta koja nije nita drugo
no sfera predmeta mogueg ulnog iskustva (Logische
Untersuchungen, II/2, 139).
Po Huserlovom miljenju kategorije nisu
jednostave forme, elementi kojima bi se oznaavali
predmeti, ve su one sadraji, tj. materijalni momenti
odreenosti nekog predmeta. Njihov izvor lei u vezi
stvari. Kategorijalno opaanje pretpostavlja postojanje
nove predmetnosti, pri emu deskriptivna
fenomenologija nastoji da spozna delovanje ljudske
www.uzelac.eu

55

Milan Uzelac

Fenomenologija

svesti, nain na koji se objektivnost koreni u

transcendentalnoj subjektivnosti, budui da
fenomenologiju stalno mui pitanje: kako saznanje,
koje je po svojoj prirodi subjektivno, susree objektivno
bie (Sein) koje je, po sebi, nezavisno od subjektivnosti.
Pojam bivstvovanja (u smislu kopule) ne moe se sresti
u refleksiji o sudu ili u prosuivanju, ve njegov izvor
lei u suenju samom: dakle, ta afirmacija nije u aktu
kao predmetu ve u predmetu pojedinih akata u kojima
je apstrakcioni temelj za realizovanje pomenutog pojma
bivstvovanja. Da bi se bivstvovanje moglo videti kao
predikativno bivstvovanje mora biti dato odreeno
stanje stvari koje je analogon opteg ulnog opaaja i
ovo vai za sve kategorijalne forme, odnosno za sve
kategorije (op. cit., II/2, 141). isto ulnog oseta
zapravo ne postoji, budui da on postoji samo u
jedinstvu s kategorijalnim opaajem. Pod isti
kategorijalni opaaj (koji iz sadraja predmeta
iskljuuju sve ulno pa su ovi predmet iste logike),
Huserl podvodi jedinstvo, mnotvo, odnos.
Kategorijalno opaanje kao intencionalni postupak
moemo razumeti kao nain konkretizovanja
intencionalnosti, te se, uvoenjem pojma kategorijalnog
opaaja koji nalazimo u Logische Untersuchungen,
Huserl nadovezuje na vievekovnu raspravu o
univerzalijama i taj pojam se moe razumeti u novom
svetlu zahvaljujui, pre svega, otkriu intencionalnosti
koje se sada pokazuje kljuni momenat celokupne
fenomenoloke filozofije.
Huserlovo tumaenje opaaja polazi od
Brentanovog razlikovanja realnih i ne-realnih
www.uzelac.eu

56

Milan Uzelac

Fenomenologija

predmeta: kao to imamo realne predmete (koji su

vremeniti) i idealne (koji - bezvremeni i opti - obrazuju
sferu iste svesti), tj. transcendentalno ili apsolutno
bivstvujue koje tvori regiju bivstvovanja razliitu od
"prirodne stvarnosti" -tj. sferu transcendentnog
(relativnog) bivstvujueg - tako se mogu razlikovati
empirijski, ili individualni opaaji usmereni na realne
predmete i opaaji sutine, odnosno ideacije (Ideation)
pomou kojih nam idealni predmeti dolaze do svesti
(Husserl, 1980b, 10).
Sve to moglo bi znaiti da fenomenoloka ideacija
smera sutini stvari, onom objektivnom u njima; tako
bi i bilo da Huserl imam u vidu metafiziki, a ne
predmetno-teorijski pojam sutine; stvar je u tome to
ovde sutina nema visok ontoloki rang kao neka
pojedinana sutina, ve se moe razumeti kao fenomen
(Fink, 1994, 161). Pitanje sutine za Huserla je pitanje
o tome kako se jedan predmet saznaje, te se kljunim
javlja predmetno fiksiranje, odnosno, pitanje metode
opredmeenja nepredmetnog u emu je i osnovni
smisao njegovog uenja o ideaciji.
Samo "ideiranje", odnosno sagledanje sutine,
mogue je po Huserlovom miljenju kao konsekventna
operacija fantaziranja, opredmeenja predmeta,
odnosno regije predmeta i ovo je mogue za sve oblasti
bivstvujueg pa je za svaku od ovih oblasti mogue
obrazovati njoj odgovarajuu apriornu ontologiju biti
kojom se mogu zahvatiti sve u njoj mogue
egzistirajue stvari. Sa uenjem o sagledanju sutina,
pri emu se pod sutinom misli struktura fenomena,
Huserl naputa Brentanov put i usmerava se na
www.uzelac.eu

57

Milan Uzelac

Fenomenologija

istraivanje unutranjeg iskustva a tu se onda pod

iskustvom misli na ono to se obino oznaava izrazom
svet. Istovremeno treba imati u vidu da su idealni
predmeti, o kojima inae govori Huserl, u velikoj meri
nalik na Platonove ideje: zajednike su im odlike:
optost i nunost, neprostornost, samostalna
postojanost, stvarno i istinsko postojanje. Treba rei da
je u ranoj fazi svog filozofskog razvoja Huserl bio pod
velikim uticajem Platonovog uenja o idejama. Loceova
(H. Lotze) interpretacija ovog problema (iz ije Logike
on preuzima izraz idealno), omoguuje Huserlu da se
oslobodi strane mu i konano nerazumljive (a pritom
fenomenoloki naivne) Bolcanove koncepcije o
stavovima po sebi pod kojima ne treba misliti nita
drugo do smisao izraza (Husserl, 1979, 156).
Ako se ulnom, u Huserlovoj terminologiji,
suprotstavlja kategorijalno, onda ovo moemo razumeti
kao nad-ulno, kao neto to nije ni spoljanje ni
sluajno ve kao ono to lei u temelju same stvari
(Sache). Uvoenjem kategorijalnih formi naputa se
oblast individualnog opaanja. Svako opaanje
direktno zahvata predmet, no ovo "zahvatanje" moe
imati dvojak karakter: ono moe biti ulno ili
kategorijalno, zavisno od toga da li je re o realnim ili
idealnim predmetima. ulne ili realne predmete
moemo okarakterisati kao predmete nieg ranga
mogueg opaaja dok su kategorijalni ili idealni
predmeti predmeti vieg ranga (Logische
Untersuchungen, II/2, 145). Huserl sve vreme insistira
na fenomenalnom karakteru sutine, pa, po reima E.
Finka, fenomen uopte, ono pojavljujue, ono to se
www.uzelac.eu

58

Milan Uzelac

Fenomenologija

samo sobom pojavljuje jeste osnovna problemska oblast

itave fenomenologije (Fink, 1994, 161).
Neki predmet, u smislu ulnog opaanja, moe
biti direktno obuhvaen, odnosno prezentan, tek ako je
u aktu opaanja konstituisan na neposredan nain, i ta
mogunost, da mi neki predmet moemo zahvatiti na
jednostavan nain, karakterie neki predmet kao ulni
predmet; istovremeno, to znai da su delovi koji ga
konstituiu ve u njemu (mada ne uvek na eksplicitan
nain). S druge strane, kategorijalno opaanje
podrazumeva i drugaije kategorijalno
reprezentovanje: imaginaciju kao tlo konstituisanja
kategorijalnih formi.
Ve je u vie navrata ukazano na to da Huserl
niz pojmova (kao to su kategorija, transcendentno,
transcendentalno ili um) koristi na drugi nain no Kant
ili kasnija nemaka idealistika filozofija. Dok su za
Kanta kategorije pojmovi razuma (a svest se
konstituie tako to biva od stvari spolja aficirana),
Huserl izvor kategorija vidi u istom umu koji se nalazi
u transcendentalnom egou, a to za posledicu ima
sasvim drugaije postavljanje transcendentalnog
pitanja. Huserl ne govori o spoljanjem opaanju (u
kome su nam date psihike stvari), niti o unutranjem
opaaju (u kome se mi odnosimo prema sebi i prema
naim stanjima svesti), ve uvodi izraze kao to su
transcendentno i imanentno opaanje (Husserl, 1980b,
68).
Ovde se moe konstatovati kako Huserl, sa
otkriem kategorijalnog opaaja, utire sasvim novi put
istraivanja kategorija ija e struktura omoguiti da
www.uzelac.eu

59

Milan Uzelac

Fenomenologija

se razvije ideja objektivnosti koja u sebi nosi mogunost

opte ontologije, a po Huserlu, ontologija nije nita
drugo do fenomenologija za koju je transcendentalna
svest praregija sveg bivstvovanja budui da su za nju
vezane sve ostale regije bivstvovanja.
Tako se izmeu transcendentalne i
transcendentne regije bivstvovanja pomalja duboka, i
ini se, istovremeno, i najfundamentalnija razlika
(Husserl, 1980b, 141). Ako je oblast koju omoguuje
fenomenoloka redukcija samo oblast iste svesti, ima
razloga da se postavi pitanje: ta znai izraz moja ista
svest? Ustrajemo li na doslednom propitivanju ovog
problema, onda emo morati, poput drugih istraivaa
Huserlovog dela, doi do zakljuka da niko ne zna ta
zapravo taj izraz treba da znai (Fellmann, 1989, 27),
jer ukoliko je ta svest moja, utoliko je ona empirijska i
nije ista, a ukoliko je ista, onda nije empirijska.
Moda se tu nagovetava skrivena dilema
transcendentalne fenomenologije koja ne eli da bude
introspekcija (jer, to bi bila, u krajnjoj liniji, stvar
psihologije, koja kao svoj osnovni zadata vidi
sprovoenje empirijske analize duhovnog ivota).
Ono to za nas ostaje od odluujueg znaaja,
svakako je tematizovanje kategorijalnog opaaja na
ijem tlu izrasta pojam imaginacije a tako i stvaralake
fantazije; istovremeno, raslojenost predmeta to ih
sreemo na razliitim nivoima i unutar razliitih
regiona, omoguuje da se raskrili sfera estetskog kao
posebna predmetna oblast unutar koje tek sintetike
moi svesti zadobijaju pravu slobodu.

www.uzelac.eu

60

Fenomenologija

Milan Uzelac

3. Problem apriorija
Formalno gledano apriori podrazumeva ono to
prethodi, ono prvo, i ovaj pojam od vremena Kanta
prvenstveno se koristi kad je re o saznanju; apriorno
saznanje bilo bi ono koje se ne moe svesti na
empirijsko saznanje do kojeg subjekt dospeva u
refleksiji odnosei se prema samom sebi: a priori je
svako subjektivno odnoenje kao takvo i ovakvo
shvatanja apriorija sreemo ve kod Dekarta. Kod
Kanta ovaj pojam je karakteristika subjektivne sfere:
apriorno je ono saznanje koje nije empirijsko, ono koje
se ne temelji na induktivnom iskustvu. U oba sluaja
apriorno je ono to je zapretano u subjektu; suprotno bi
bilo ono spoljanje, ono aposteriorno, ono to nastupa
kasnije: saznanje objekta. Ovakva jedna koncepcija
podrazumeva primat subjektivnosti i njen tok moemo
pratiti od Dekartovog nastojanja da suprotstavi cogito
sum i res cogitans.
Ako se i prihvati da Huserl svim pojmovima daje
novo, specificno znaenje, ovakvo shvatranje apriorija
(koji pretpostavlja genezu iskustva to dolaze iz
pojedinanih ulnih utisaka to se formiraju pomou
aktivnosti formi ulnosti a potom aktivnou
kategorijalnih funkcija)u prvi mah mora izgledati
krajnje besmisleno. Fenomenologija smatra da se
apriori ne ograniava na sferu subjektivnosti, da ak
nema nita sa subjektivnou, pa apriori nije vie
oznaka postupka ve bivstvovanja samog (Heidegger,
1979, 101).
**
www.uzelac.eu

61

Milan Uzelac

Fenomenologija

Da bi se razumelo ta pod pojmom apriorija

razume Huserl, treba poi od toga da se njegov pojam
apriorija razlikuje od onog kakav sreemo kod Kanta i
u tradicionalnoj filozofiji; to je prvenstveno stoga to,
osnovna razlika koju Huserl hoe da izvede u prvi plan,
poiva u napetosti naunog sveta i sveta ivota, a to je
napetost koju Kant nije imao u vidu. Kant unapred
pretpostavlja i svakodnevni svet ivota kao i svet nauke
te kad se govori o matematici i prirodnim naukama,
govori se samo u tom smislu to pita kako su one
mogue.
Razlika kakvu nalazimo kod Huserla poiva na
razlici sutine i bivstvujueg koji se temelje u
transcendentalnosti. Ova razlika lei u osnovi krize
moderne, do ega dolazi zato to se refleksija, koja pita
za temelj nauke, uporno zadrava na tlu objektivnog
sveta ime se ne dotie pitanje transcendentalnosti kao
transcendentalnosti (Eley, 1962, 6). Vano je istai da
se prevladavanjem krize ne prevladava i napetost na
koju se ukazuje: mi se stalno moramo preputati
naunom svetu, gubiti se u njemu i stalno sebe iznova
zadobijati na tlu transcendentalne antitetike. Kada je
re o ranom odnosu Huserla prema Kantu i njegovom
uenju o sintetikim sudovima a priori, onda treba
ukazati kako je ovaj upravo nezadovoljan uenjem koje
nalazi kod Kanta (a u Brentanovoj interpretaciji)
prinuen da uvede jo jedan pojam: pojam evidencije.
Koren ovom treba traiti u Brentanovom neprihvatanju
Kantovog uenja o sintetikim sudovima a priori u
kojem je Huserlov beki uitelj video samo mistiki
zaostatak; za Brentana sintetiki sudovi a priori, kao
www.uzelac.eu

62

Milan Uzelac

Fenomenologija

temelj nauka, jesu slepi i prividni. Brentana, kako to

primeuje I. Kern, najverovatnije nije mnogo
uznemiravala Kantova transcendentalna dedukcija, a
upravo tu se pokazuje kako nije re o ma kakvim
proizvoljnim predrasudama ve se pre svega radi o
uslovima mogunosti subjektivnosti i objektivnosti
(Kern, 1964, 6). Premda Huserl nije sluao Brentanova
predavanja o Kantu, nema sumnje da mu je miljenje
ovoga o Kantu bilo poznato, pa je to moda i bio razlog
prvobitno negativnog Huserlovog stava o Kantu, te se
za filozofiju kenigsberkog mislioca Huserl u prvo
vreme nije mnogo interesovao; ako je to i inio, onda se
Kant nalazio u prilino negativnom kontekstu (tako,
Huserl kritikuje Kantovu tezu o vremenu kao temelju
pojma broja: on smatra da vreme ne moe biti sadraj
broja, a to znai ni predmet aritmetike).
U svakom sluaju, nije nimalo sluajno to u
poetku Huserl nastoji da odredi specifinost sutine
onog to je specifino matematiko: to je, pre svega,
posledica injenice to je horizont njegovog miljenja
determinisan napetou koja postoji izmeu
psihologizma i matematizma (odnosno, objektivizma); u
napetosti transcendentalizma i objektivizma naznaka
je loma do kojeg dolazi u novom veku i koji se odreuje
kao kriza; ovu krizu vidimo kao krizu apriorija odnosno
kao krizu sutine. Ovde naznaena napetost pokazuje
se kao napetost egzaktnog apriorija i sveta ivota
(tehnikog sveta i sveta ivota), odnosno u pojmu
istorinosti, tj. u odnosu empirijskog i spekulativnog u
Huserlovoj fenomenologiji (Eley, 1962, 26-7).

www.uzelac.eu

63

Milan Uzelac

Fenomenologija

Kad je re o aprioriju, Huserl e prihvatiti

negativno odreenje ovog pojma koji nalazi kod Kanta
a koji upuuje na nevezanost za empirijsko: apriornost
apriornog saznanja za Kanta znai nevezanost za
posebni materijal ili sadraj koji dolazi iz iskustva
(nevezanost za sadraj uopte) te bi za njega neto kao
materijalni apriori bio contradictio in adjecto; za
Huserla, koji smatra da materijalni apriori postoji i da
su to zapravo zakoni koji odreuju odnose meu
sutastvima to se temelje u strukturi samih stvari
(Kern, 57-8), apriori je zapravo apriori sutine, odnosno
veza sutine i transcendentalnosti. Vezu sutine i
egzistencije (Dies-da) i njima pretpostavljene
transcendentalnosti, Huserl negira u procesu miljenja
tako to u rezultatu pokazuje kako se sutina i
egzistencija degradiraju na predmetnosti te se
transcendentalnost moe predstaviti tek na tlu ovakvog
oprisutnjenja; zato se transcendentalnost shvata na
osnovu subjektivnosti a apriori ima u ovoj svoj
poslednji temelj (iako sam pritom nije neto to bi bez
ostatka bilo subjektivno).
Borba objektivizma i transcendentalizma poiva
na tlu odredjenja same biti ukoliko se ova odnosi prema
neposrednom postojanju (Dies-da) na transcendentalan
nain. Ono to bi ovde bilo od znaaja jeste uvid da se
do sutine same sutine moe dospeti bez blieg
razlikovanja egzaktne i svetonazorne sutine (Eley,
1962, 32). Huserl u Ideen I odreuje sutinu kao
samostalno bivstvovanje pojedinanog individuuma
koje se (bivstvovanje) odreuje kao ta onog to
individuumu prethodi (Hua, III/13). Istovremeno, same
www.uzelac.eu

64

Milan Uzelac

Fenomenologija

sutine mogu da grade jedinstvo s drugim sutinama i

za takve nesamostalne, apstraktne sutine koje postoje
samo u jedinstvu s drugima Huserl koristi izraz
apstraktnost (Abstraktum). Naspram ovih postoje i
apsolutno samostalne sutine, one koje s drugima nisu
ni u kakvoj vezi, i to su konkretnosti (Hua, III/36).
Moglo bi se rei da su sutine zapravo predmeti i da se
meusobno razlikuju po tome da li s drugim sutinama
ine jedinstvo ili ne. Huserl istie da je pojmovima
individuum i konkretum definisan na analitiki nain
naunoteorijski pojam region. Region je vie rodno
jedinstvo koje pripada odreenoj konkretnosti i sve
realno je nuno vezano za ontoloki apriorne regione;
skup sintetikih istina utemeljenih u regionalnim
sutinama ini sadraj regionalnih ontologija (Hua,
III/38). Individuum oznaava ono konkretno (Dies-da),
dakle ono ija je realna bit - konkretum. Ovaj
konkretum o kojem govori Huserl odnosi na ono
neposredno prisutno (Dies-da) ali, kao zahvaeni
konkretum mora se istovremeno tog odnosa odrei i to
stoga to stvarnost i sutina (shodno Huserlovom
uenju o sutinama) pripadaju razliitim oblastima
(Eley, 1962, 38).
Javljajui se u horizontu sveta, sutina je ono to
pripada individuumu kao njegovo ta. Mogue je
govoriti o dve karakteristike Huserlovog uenja o
sutini koje stoje u meusobnoj napetosti: (1) saznanje
sutina prethodi saznanju injeninog kao njegova
konkretna logika i otud mogunost da se uspostavi veza
sutine i onog to je pristupano (Dies-da); (2) sutina i
injenino su dva neposredna predmeta tematizovanja.
www.uzelac.eu

65

Milan Uzelac

Fenomenologija

Savremeni nemaki filozof, uenik Ludviga

Landgrebea, Lotar Elaj ukazuje na to da Huserlovo
uenje o sutinama nije prost zbir ovih suprotstavljenih
momenata ve rezultat njihovog sukoba (44). To znai
da kod Huserla na povrinu iznova izranjaju dve stare
razlike: ontoloka i transcendentalna, ali u posve
drugoj formi: dok prva (ontoloka razlika) odreuje
odnos sutine i neposrednog postojanja (Dies-da), druga
(transcendentalna razlika) tematizuje razliku sutine i
faktinosti. Iz toga to postoji analogan odnos
transcendentalne sutine i faktinosti, s jedne strane, i
ontoloke sutene, i neposredno prisutnog, s druge,
mogue je uoiti dve "vrste" sutine: ontoloku i
transcendentalnu.
Sve ovo postaje jasnije ako se ima u vidu
razlikovanje etiri razliita stava na koja ukazuje
Oskar Beker (O. Becker), a to su: (a) prirodni, (b)
eidetski, (c) isto fenomenoloki i (d) transcendentalnofaktini (metafiziki) (Becker, 1930, 140).
Ovde je neophodno uvoenje pojma sveta: ovaj se
javlja kao rezultat pomenutog sukoba; u horizontu
sveta bivstvovanje se izlae kao sutina onog
neposredno prisutnog (Dies-da). Ako se pritom ima u
vidu da je razlika sutine i neposredno prisutnog jedna
transcendentalna razlika, posve je jasno da ona svoj
temelj ima u subjektivnosti, da je sukob koji pripada
sutini, zapravo sukob kojim se odreuje
transcendentalnost /57/ te da ova prethodi svakoj
analizi vremena /69/.
Transcendentalnost se ne nalazi u neposrednom
obzorju, ve je pretpostavljena u naivnom stavu pa se
www.uzelac.eu

66

Milan Uzelac

Fenomenologija

uvek s razlogom postavlja pitanje kako je

transcendentalnost u naivnom ivotu mogua. To se
ini stoga to izmeu transcendentalnosti i naivnosti
lei pravi pravcati bezdan (kao izmeu sutine i
pojedinano prisutnog (Dies-da). Moda emo se
pribliiti odgovoru na ovo pitanje ako istaknemo da
postoje dve vrste apriorija kod Huserla: s jedne strane
on razlikuje apriori objekta a s druge apriori sveta
ivota u kojem prvi nalazi svoj osnov. Ova podvojenost
samo odslikava napetost u pojmu sutine koja postoji
kod Huserla: jednom se pod ovom misli ono to se isto
(neempirijski) stvara u intuiciji, drugi put misli se
regionalni okvir to povezuje odreena iskustva.
Napetost izmeu ova dva oblika sutine manifestuje se
u pojmu apodiktike evidencije. Do apriorija sveta
ivota dospeva se samo kroz epoche; tematizovanjem
objektivno-logikog apriorija, apriori sveta ivota pada
u zaborav; tako imamo dva mogua stava: naivni i
transcendentalni: naivni ivot faktiki ne poznaje
transcendentalnost, ali je on ipak ono u njemu
transcendentalno konstituiue, jer se u njemu nalazi
na skriven nain; zato filozofiju i moemo razumeti kao
kretanje, kao latentno kretanje (oveku) uroenog uma
do samorazumevanja svojih mogunosti.
Ako je za Hegela zadatak filozofije spoznaja onog
to jeste, dakle uma, za Huserla je to spoznaja
transcendentalnosti i njeno postupno dovoenje do
prezentnosti. To potvruje da postoji nastojanje
zajedniko i Hegelu i za Huserlu: dok prvi u apsolutno
metodskom progresu destruie apsolutno znanje, dotle
drugi nastoji da sam put destruie; njemu se krize
www.uzelac.eu

67

Milan Uzelac

Fenomenologija

moderne pokazuje u podvajanju sveta tehnike i

izvornog sveta odreenog obiajnou i tradicijom. I dok
Hegel, polazei od konstitucije tehnikog sveta, istoriju
vidi kao istoriju sveta, Huserl, da bi dospeo do
zakljuka da je svet jedan i u svetu ivota i u
tehnikom svetu, u prvi plan stavlja redukciju
shvaenu kao transcendentalnu refleksiju i kritikujui
pozitivistiki pojam nauke (koji vie ne polazi od
iskustva) kao simptom krize moderne, kao izraz
novovekovne krize nauke i ljudstva to nije neka
sluajnost ve pre svega svrha povesti zapada, zalae
se za novo utemeljenje filozofije koje e istovremeno biti
i temelj novovekovnog ljudstva.
Kriza moderne manifestuje se u suprotstavljanju
nauke i ivota. Ne dovodei u obzorje iskustvo,
pozitivne nauke, posebno matematika i fizika (za koje
Huserl koristi zajedniko ime mathesis) do izraza
dovode nita. Tako nauke gube svoj znaaj za ivot, no
ne u tom smislu to ne bi mogle da poput tehnikih
nauka slue ivotu ve prvenstveno to se otuuju od
izvornog ivota koji je odreen obiajima i tradicijom.
**
Na mesto uma kod Huserla se u sreditu
njegovog filozofijskog interesa nalazi sama metoda jer
ono umno, to nastoji da dospe do samoga sebe, ini to
tako to se na svom putu redukuje i destruira
pretvarajui se pritom u miljenje odreene metode, u
metodu koja dospeva do svesti o sebi samoj. U tome lei
smisao prvobitnog Huserlovog shvatanja
fenomenologije kao metode; krajnje opravdano on istie
da fenomenologiju ne treba razumeti kao "deskriptivnu
www.uzelac.eu

68

Milan Uzelac

Fenomenologija

psihologiju" jer se njene deskripcije ne odnose na

doivljaje i klase doivljaja neke empirijske linosti;
fenomenoloka deskripcija se usredsreuje samo na ono
to je dato u strogom smislu - na doivljaj kakav je on
po sebi (Husserl, 1979, 206). Za nju je karakteristino
da se bavi apriorijem ukoliko je ovaj u ravni izvornog, u
ravni onog to je apsolutno dato; stoga je razumljivo to
se opaaj apriorija ne vezuje za ulne datosti ve za
istinu sveta (Szilasi, 1959, 47).
U fenomenologiji, kako primeuje i Ferdinand
Felman (F. Fellmann), posebnost apriorizma ne lei u
tome da se ovaj ogranii na apstraktne forme saznanja,
a to nadalje znai da apriori nije vezan za pojmove i
sudove, ve se on odnosi na sadraje prirodne svesti. U
tom smislu apriori oznaava konstante svesti koje su
vezane s njenim neposrednim datostima: stvar, boja,
poloaj itd. ine takav konkretni apriori (Fellmann,
1989, 37); tako se pokazuje da specifinost
fenomenolokog pojma apriorija nije u njegovoj
nevezanosti za iskustvo ve u njegovoj konstantnosti
spram empirijskih predstava. Ovakvo jedno shvatanje
apriorija razlikuje se i od neokantovskog pojma
apriorija kao funkcionalnog elementa naunog
miljenja, odnosno metodskog pojma ili postupka, kako
je to mislio Herman Koen (H. Cohen).
Apriori treba u sebi da sadri uslove mogunosti
iskustva a ovi se ne mogu dokuiti empirijskom
analizom. Tako, apriori opaanja sadri pregled
mogunosti: ista geometrija je opaajni apriori pravila
moguih kretanja u prostoru. Na taj nain Huserl
prostor i prostornost kao formu kategorijalnog opaaja
www.uzelac.eu

69

Fenomenologija

Milan Uzelac

tumai na osnovu ulnih datosti, a to se, kako istie

Vilhelm Silai (W. Szilasi), svodi na pitanje: da li neko
slep, gluvonem i bez ula oseta moe posedovati
predstavu prostora, tj. da li neko bez ulnih datosti
moe izgraditi geometriju? Huserl je na ovo povremeno
odgovarao pozitivno, a odgovor bi morao biti negativan
jer geometrijskoj predstavi prostora pripada ulni
apriori koji se ne zadobija roenjem ve opaanjem
stanja stvari (Szilasi, 1959, 49-50). Psihologija za koju
se Huserl zalae trebalo bi istovremeno da bude i
opisna i apriorna; ovi pak apriorni momenti ne mogu se
ni dedukovati ni konstruisati ve dokuiti postupkom
sagledanja sutina. O kakvoj je to novoj psihologiji re?
Odlikujui se apriornou ova psihologija u prvom
planu cilja na bitne optosti i nunosti pa nastoji da
podvue sve ono bez ega su nezamislivi kako bit
psiholokog, tako i sam ivot. Sam izvor apriorija
nalazi se u intuiciji, odnosno deskripciji (Husserl, 1962,
46). Intuicija, po Huserlovom miljenju, treba da se
usmeri na logike doivljaje koje mislei mi ne vidimo;
onaj ko misli ne zna nita o doivljajima miljenja, ve
samo o mislima koje miljenje proizvodi (op. cit., 21).
4. Problem intersubjektivnosti
Meu najozbiljnijim prigovorima upuenim
Huserlu nakon publikovanja spisa Ideen I bilo je to da
njegovo uenje o transcendentalnom subjektu nije nita
drugo do povratak u solipsizam. Jer, posle sprovoenja
fenomenoloke redukcije dolazi se do apodiktikog
znanja o transcendentalnom subjektu, ali, znanje o
www.uzelac.eu

70

Milan Uzelac

Fenomenologija

ljudskom svetu, o onom to se nalazi van

transcendentalnog subjekta ostaje problematino. Na
pitanje kako se o ljudskom svetu moe dobiti
apodiktiko znanje Huserl u pomenutom spisu nije dao
odgovor; meutim, uzrok prigovorima Huserl nalazi u
nedovoljnom razumevanju fenomenologije i prirode
fenomenoloke redukcije; Izlaz iz solipsizma Huserl
vidi u nekoliko metodskih koraka koji podrazumevaju
do kraja sprovedenu redukciju kojom se dospeva do
transcendentalnog egoa a potom u istraivanju
fenomena koje subjekt konstatuje van svoga egoa uz
istovremeno saznanje o udvojenosti svoje psiholoke
strukture.
Tematizovanjem ego cogito kao apodiktikog
sigurnog i poslednjeg tla rasuivanja na kome treba
zasnovati radikalnu filozofiju, bila bi, po Huserlovom
miljenju, smesta pogoena unutarsvetska egzistencija
svakog drugog jastva ako bi se svet shvatao samo kao
izraz puke pretenzije na postojanje; u tom sluaju bi
bilo nemogue govoriti u komunikativnom pluralu, jer
drugi (ostajui samo kao ulne datosti na ije se
vaenje ne moemo pozivati, te bismo sa njima gubili i
celokupnu graevinu drutvenosti i kulture, ne samo
evidentnost telesne prirode ve i sav konkretni okolni
svet ivota) nije vie za mene neko bivstvujui ve je
samo fenomen bivstvovanja (Hua, I/58-9).
S druge strane, inilo se da bi prevashodni
smisao transcendentalne redukcije bio u tome da se
potvrdi kako ona ne moe postaviti kao bivstvujue
nita osim egoa i onog to je u njega ukljueno, te ona,
zapoinjui kao ista egologija, iako shvaena kao
www.uzelac.eu

71

Milan Uzelac

Fenomenologija

dosledno sprovedeno samoizlaganje mog ega kao

subjekta svakog mogueg saznanja, osuuje nas, kako
se ini, po reima Huserla, na transcendentalni
solipsizam, budui da se ne moe videti opravdanost
postojanja drugih egoa.
Uviajui opasnost takvog misaonog hoda,
Huserl je smatrao da nas to ne bi smelo uplaiti, jer se
moe desiti da redukcija na transcendentalni ego nosi
sa sobom samo privid trajno solipsistike nauke, a da
njeno konsekventno sprovoenje (u skladu s njenim
smislom) otvara put fenomenologiji transcendentalne
intersubjektivnosti pa tako put i do transcendentalne
filozofije uopte.
Ovde je, po miljenju Huserla, re o jednoj
posebnoj vrsti transcendentalnog idealizma: ne radi se
tu o psiholokom idealizmu koji iz ulnih datosti nastoji
da izvede smisaoni svet (Berkli), ve je re o
transcendentalnom idealizmu takve vrste iji je
zadatak izlaganje smisla svakog zamislivog tipa bia,
odnosno, izlaganje transcendencije prirode, kulture,
sveta uopte - sistematsko otkrivanje i razvijanje
konstituiue intencionalnosti.
Pokazae se, nastavlja Huserl, da je
transcendentalni solipsizam samo filozofski podstupanj
i da se kao takav mora ograditi kako bi se u igru mogla
staviti problematika transcendentalne
intersubjektivnosti kao problematika vieg stupnja. Do
ove poslednje problematike on dolazi u Kartezijanskim
meditacijama tematizovanjem transcendentalnog egoa,
i transcendentalnog polja iskustva, te i opravdanim
ukazivanjem na konstitutivnu problematiku stvarnosti
www.uzelac.eu

72

Milan Uzelac

Fenomenologija

i samog transcendentalnog egoa, da bi u Petoj

meditaciji, ija je tema Otkrivanje transcendentalne
sfere bivstvovanja kao monadoloke intersubjektivnosti
na najpregnantniji nain bila tematizovana upravo
toliko u to vreme diskutovanu problematiku drugog.
Ovo Huserl u prvom nacrtu Pete meditacije
formulie na sledei nain: "Kako naime
transcendentalno redukovani ego u zatvorenom
spoznajnom krugu svojih transcendentalnih datosti
moe ikada (preko mnogostrukosti svojih "predstava" o
drugima i mnotva jedinstava sinteze, koja se u tim
predstavama konstituiu) doi do samih drugih, koji
premda u ego-u svesni, u najboljem sluaju iskuani, i
saglasno iskuani, ipak jesu druga ego. Kada se ja, kao
meditirajue Ja, fenomenolokom epoche redukujem na
svoj apsolutni, transcendentalni ego, ne postajem li tad
solus ipse i ne ostajem li to sve dok pod naslovom
fenomenologije vrim dosledno samoizlaganje?" (KM
II/13). Posve je jasno da se tu kao osnovna tekoa
javlja problem kako da se iz mog apsolutnog ego dospe
do drugih ego, koji nisu u meni stvarni ve sam ih ja
samo svestan. Premda moje transcendentalno saznajno
polje ne prevazilazi moju transcendentalnu iskustvenu
sferu i ono to je u njoj iskustveno sadrano, ovim se
putem, po miljenju Huserla, ipak ne dospeva u
solipsizam.
Polazei od toga da je transcendenatalni ego
neodeljiv od svojih doivljaja i da on jeste to to jeste
samo u odnosu na intencionalne predmetnosti, da on,
bivstvuji za samog sebe u konstituiranoj oividnosti,
kontinuirano sebe konstituie (u samom sebi) kao neto
www.uzelac.eu

73

Milan Uzelac

Fenomenologija

bivstvujue, mora se istai da ego nije samo ivot koji

tee, ve ja koje ovo ili ono doivljava i proivljava
(I/100). To znai da ego moe biti ego samo u tekuoj
mnogolikosti njegovog intencionalnog ivota i u
predmetima koji se u tom ivotu zamiljaju kao
bivstvujui konstituisani predmeti (102). Na poetku
Pete meditacije Huserl pitanje formulisano u Prvom
nacrtu izlae u saetijem obliku: Kad ja, meditirajue
ja, sebe kroz fenomenoloko epoche, redukujem sebe na
svoj apsolutni ego, nisam li ja tada solus ipse, i ne
ostajem li to i dalje sve vreme dok sprovodim
konsekventno svoje samoizlaganje? Drugim reima, ne
bi li fenomenologija, koja pretenduje da rei probleme
objektivnog bivstvovanja i koja nastupa kao filozofija,
mogla biti igosana kao transcendentalni solipsizam
(I/121)? Nedvosmisleno se moe tvrditi kako je ova
poslednja formulacija vremenski nastala nakon
prethodne: ovde Huserl ne sledi samo misaoni
metodski put ve istovremeno misli i moguu sudbinu
fenomenologije ukoliko bi se ova nala u tekoama
koje itavu graevinu dovode u pitanje.
Ako transcendentalna redukcija ograniava ego
na tok njegovih istih doivljaja svesti i jedinstava koja
su se konstituisala njihovim aktivnostima i ako su ta
jedinstva neodvojiva od egoa (i tako pripadaju njegovoj
konkretnosti), kako stvar stoji kad je re o drugim
subjektima (ego) koji nisu puka predstava, ili neto tek
u mom egou predstavljeno kao neko sintetiko
jedinstvo, ve su po svom smislu upravo drugi?
Odnosno: kako ja iz mog apsolutnog ego dolazim do

www.uzelac.eu

74

Milan Uzelac

Fenomenologija

drugog ego, odnosno do drugih, koji ipak kao drugi nisu

u meni stvarni ve sam ih ja samo svestan (I/121-2).
U transcendentalno redukovanom istom
svesnom ivotu iskuava ego svet zajedno s drugima, i
taj svet nije neka privatna sintetika tvorevina ve
egou strani za svakog prisutan i svojim predmetima
pristupaan intersubjektivni svet. Iako svako ima svoja
iskustva, pojave i njihova jedinstva - fenomen sveta,
iskuani svet po sebi je naspram svih iskusivih
subjekata i njihovih fenomena sveta (I/123). To je
mogue tako to svaki smisao jeste smisao po tome to
on odista jeste u mom intencionalnom ivotu i njegovim
konstitutivnim sintezama. Na taj nain problem
prisutnosti drugih za mene postavlja se kao tema
transcendentalne teorije iskustva drugih ime se
omoguuje utemeljenje transcendentalne teorije
objektivnog sveta kao primordijalne transcendencije.
injenica je da problem "prisutnosti drugih za
mene" kao tema jedne transcendentalne teorije
iskustva stranog, podrazumeva i sa-utemeljenje jedne
transcendentalne teorije objektivnog sveta; da se
Huserlova pozicija razlikuje od one kakvu nalazimo
kod Berklija vidi se i po tome to on smatra da
redukcija na moju transcendentalnu sferu vlastitosti,
na moje transcendentalno ja-samo (apstrakcijom od
svega to mi transcendentalna konstitucija iskazuje
kao strano), dakle, apstrahovanje drugih u tom smislu
to bi preostalo "samo" moje ja, nije u dovoljnoj meri
radikalno jer to "biti-sam" ne ukida mogunost
iskustava-za-svakog, pa i u sluaju da ostaje otvorenim
pitanje kako "ego unutar svoje vlastitosti, pod
www.uzelac.eu

75

Milan Uzelac

Fenomenologija

naslovom iskustva drugog, moe konstituisati upravo

tog drugog, a pogotovo neke druge ego (a time i sva
smislena odreenja - jedan objektivni svet u pravom i
punom znaenju) /KM, II/16).
Razlog tome je u injenici da u moj vlastiti ego
(kao konkretnu "monadu") spada i ukupnost doivljaja
opaaja drugog, koji nastaju unutar mog ivota; da bi
se to razumelo treba imati u vidu da su ta ego drugih
jedna posebna vrsta transcendencija, pa su prve
transcendencije "druga" ego. To ima za svoju posledicu
razlikovanje primordijalnog egoa (sa njegovim
primordijalnim iskustvima i uopte vlastitostima,
ukljuujui i njegove primordijalne transcendencije) i
onoga to pripada takoe transcendentalnom podruju
ego i to mu u jednom drugaijem smislu postaje
vlastito na doivljajima.
Kako je iskustvo izvorna svest, drugi se nalazi
pred nama ali iskustvo tog "nalaenja" nije
primordijalno. Premda drugog mogu iskuavati kao
onog to izvorno doivljava, njegovi doivljaji nisu moji
izvorni doivljaji. Ono to je drugom ego-u vlastito, to
se ne moe a priori neposredno iskusiti jer bi u
protivnom drugi postao momenat mene samog i vie ne
bi bio drugi. Drugi znai drugo ja no taj drugi
podrazumeva moju vlastitost koja se tu ukljuuje na
intencionalan nain. Re je o apercepciji kao
samoapercepciji mene samog. Drugi je primordijalna
transcendencija kao to je to moje telo i on s mojim
telom i ostalim transcendencijama ini "okolinu mog
istog ego".

www.uzelac.eu

76

Milan Uzelac

Fenomenologija

Alter ego postoji zajedno sa mojim

primordijalnim ego ali nije u njemu u njegovoj
primordijalnoj izvornosti, nego je u njemu, na
najizvorniji nain iskuan ime se potvruje prisutnost
drogog ego. Ego i drugi uvek se nalaze u izvornom paru
obuhvaeni intencionalnom sintezom; ja i drugi dati su,
kae Huserl, ujedno, "mada posebno ne obraam panju
ni na sebe ni na drugog ni na obojicu, ukoliko se samo
jedan i drugi za mene pojavlju u "iskustvenom polju""
(KM, II/22).
Ja sam jeste moje primordijalno ja, pramonada
za sve druge monade koje se u meni potvruju; to isto
vai i za druge monade u koje su opet, ukljuene druge
monade kao sintetika jedinstva potvrivanja, ali tako
da primordijalno postoje same za sebe. Na taj nain se
transcendentalna subjektivnost proiruje na
intersubjektivnost. Intersubjektivnost je zapravo
transcendentalna subjektivnost, tj. primordijalna
monada koja u sebi intencionalno nosi druge monade.
Te druge, odnosno druge monade, transcendentalna
subjektivnost mora postaviti kao transcendentalno
druge tako to e se ostvarivati saglasnost iskustva a
time istovremeno i izvesnost bivstvovanja (KM, II/234). Intersubjektivnost je intencionalno ukljuena u
transcendentalni ego kao ego koji iskuava objektivni
svet na osnovu pretpostavki. Na taj nain
transcendencije, u sebi kontinuirane kao primordijalne,
mogu se meusobno identifikovati i svako moe
konstituisati intersubjektivni svet kao objektivni svet,
kao svet u kome je svaki ego objektivan kao telesnoduevna realnost, kao animal, kao ovek. Ovo vai kako
www.uzelac.eu

77

Milan Uzelac

Fenomenologija

za realni svet tako i za sve idealne svetove (KM, II/24).

Na taj nain se na tlu transcendentalne subjektivnosti
kao intersubjektivnosti konstituie jedan svet za
svakoga satkan od konstitutivnih sinteza koje sav svoj
smisao crpe iz monada koje su i same sintetiki
isprepletene.
Tako nestaje privid solipsizma, ali, samo privid,
jer se i dalje zadrava stav da "sve to za mene jeste
moe svoj bivstveni smisao crpsti iskljuivo iz samog
mene, iz moje sfere svesti". Ovo omoguuje Huserlu da
istakne kako fenomenoloko izlaganje, ostaje daleko od
svake "metafizike konstrukcije" jer ne operie s
preuzetim pretpostavkama ili mislima preuzetim iz
metafizike tradicije.
Kako svaka subjektivnost podrazumeva
postojanje vlastitih izvornih ostvarenja i u njima uvek
iznova iskuava sintetiko jedinstvo koje se u stvarnoj
ili moguoj intencionalnosti nuno pojavljuje, ne sme se
izgubiti iz vida da je neophodno posredovanje
intencionalnosti koja polazi od primordijalnog sveta
pokazujui se kao saprisutnost, jer, ono prvo to se
konstituie u obliku drutva a to je osnova svih drugih
intersubjektivnih drutava jeste zajednitvo prirode i
zajednitvo tuih tela i tuih psihofizikih ja; sve ovo
ima za cilj omoguavanje koegzistencije mog ja i tueg
ego, mog i njegovog intencionalnog ivota, mojih i
njegovih realnosti - vremensko zajednitvo monada
uslovljeno konstitucijom sveta i svetovnou vremena.
Ovo omoguuje Huserlu da tvrdi kako bivstvujue moe
da se nae sa bivstvujuim samo u intencionalnom
zajednitvu i tu je tad re o osobitoj povezanosti, o
www.uzelac.eu

78

Milan Uzelac

Fenomenologija

stvarnom drutvu koje bivstvovanje sveta (sveta ljudi i

stvari) ini transcendentalno moguim (I/157).
Tako se pokazuje da je teorija iskustva drugog
samo izlaganje njegovog smisla, i to, polazei od
konstitutivnog delovanja drugog; na taj nain se
dospeva do saznanja da ono to zapravo treba spoznati
kao stvarnost to je da u transcendentalnom stavu
postoje drugi i to unutar iskuavajue intencionalnosti
mog egoa. To je opet stoga to u svom sopstvenom
iskustvu ne iskuavam samo sebe, ve i drugog;
transcendentalno shvaeni ego ne razumeva samo sebe
ve i druge, druge transcendentalne subjekte (na nain
transcendentalnog iskustva stranog) date u oevidnosti
spoljanjeg iskustva. U sebi doivljavam i iskuavam
drugog i u meni se on konstituie. Dok sebe shvatam
kao solus ipse nedokuiva mi je itava problematike
transcendentalne intersubjektivnosti - polja na kome se
manifestuje mo egoa kao egoa.
Postavlja se pitanje o kakvoj se moi tu radi i
kakav je odnos dveju intersubjektivne drugosti; kako se
taj odnos moe ispitati ne ispadajui iz ravni
transcendentalnog i ne naputajui oblast koju je ve
ranije uspostavila fundamentalna ontologija. U svakom
sluaju, neophodno je sauvati izvorni smisao
fenomenoloko-transcendentalnog idealizma pred
kojim nestaje privid solipsizma premda se moe
zadrati stav da sve to za mene jeste moe smisao
svog bivstvovanja imati iskljuivo u samom meni; ovo
ne spreava postojanje transcendentalne
intersubjektivnosti shvaene kao svimir monada koji se
u razliitim oblicima podrutvljuje.
www.uzelac.eu

79

Milan Uzelac

Fenomenologija

Unutar faktike monadike sfere pojavljuju se i

problemi sluajne faktinosti, kao to su smrt, sudbina,
ili, problem jednog autentinog ivota; na tom tlu
izrastaju odnosi koji nas posebno interesuju; ali ti
odnosi ve su odreeni samom strukturom tog
konstituisanog kosmosa koji smo otkrili unutar
transcendentalne subjektivnosti.

www.uzelac.eu

80

Fenomenologija

Milan Uzelac

3. Fenomenologija kao prva filozofija

Fenomenoloka filozofija je najvii izraz i
vrhunac novovekovne filozofija iji je zaetnik bio Rene
Dekart. Iako je nesporno da upravo s Dekartom poinje
jedan nov stil filozofiranja, da sa njim nastaje jedna
posve nova i drugaija filozofija, isto je tako izvesno da
je on i veliki "dunik" ranije filozofije, da nalazei se u
senci problema koje u svojoj Metafizici razmatra
Francisko Suares, nereena pitanja stare filozofije
Dekart nastoji da prevazie njihovim drugaijim
formulisanjem.
Odbacivanje ili osporavanje fenomenologije
danas, nije samo znak pomodnosti i "postmodernosti"
naih savremenika koji su za stvar filozofije izgubili
svaki interes, ve izraz najdubljeg nerazumevanja
itave novovekovne filozofske tradicije, a koje za samu
filozofiju ima krajnje tragine posledice. Atak na
fenomenologiju, od strane nedoobrazovahih danaznjih
filozofa, jeste najoigledniji simptom ve dugo prisutne,
a sve menje skrivene tenja da se filozofija i
platonovski eros koji ju je nadahnjivao ukinu na
najdrastiniji nain.
Samo na tragu fenomenologije i u plodotvornom
dijalogu sa delima njenih najznamenitijih predstavnika
mogue je ouvanje smisla filozofije.
Transcendentalnom fenomenologijom su od
samog poetka dominirala dva pitanja: pitanje sutine i
pitanje transcendentalnog ja, te se mnogima s pravom
inilo da se fenomenologija, shvaena kao nauka o biti
(Wesen) moe odrediti kao ontologija ali i kao teorija
www.uzelac.eu

81

Milan Uzelac

Fenomenologija

saznanja. U tom smislu njene intencije poklapale su su

se s intencijama filozofije od samih njenih poetaka, od
njenih po prvi put nedvosmisleno formulisanih tema u
spisima Aristotela. Sam Huserl isticao je kako on nema
nameru da filozofiju redukuje na teoriju saznanja i
optu kritiku uma. Transcendentalna fenomenologija je
eidetska nauka o transcendentalnoj istoj svesti i
njenim korelatima koji nadilaze sve druge eidetske
nauke, a da ih pritom u sebe ne ukljuuju.
Transcendentalna fenomenologija je potpuni eidetski
temelj, uslov mogunosti jedne naune filozofije
shvaene kao istinske metafizike koja nema za posla s
idealnim mogunostima ve sa samom stvarnou.
Huserl pod metafizikom razume posebnu nauku o
realitetu koja se nalazi unutar granica stroge nauke.
Tako shvaena transcendentalna fenomenologija je
eidetika metafizike, apsolutna nauka o faktikoj
stvarnosti iji se osnov nalazi u svesti koja se moe
shvatiti kao heraklitovska reka.
Imajui u vidu da je transcendentalna
fenomenologija zapravo opta ontologija koja pita za
temelj pojedinih predmetnih, regionalnih ontologija, da
je ona nauka o poslednjem temelju, nauka o apsolutu
koja za osnovni princip svojih neutralnih istraivanja
uzima bezpretpostavnost, vie se no jasno pokazuje
kako Huserlovo uenje od samog poetka nije bilo istog
ranga s drugim "filozofijama" poetka XX stolea; re je
o prvom adekvatnom izrazu krize ontologije; istina, o
tako neem govorio je ve Kant i stoga se pitanja
obojice mislilaca kreu u horizontu krize onotologije i
kod obojice se zapravo radi o "temelju mogunosti"
www.uzelac.eu

82

Milan Uzelac

Fenomenologija

ontologije (metafizike). Za razliku od Kanta koji

ontologiju nastoji da konstituie kao transcendentalnu
filozofiju tako to krizu ontologije vidi kao krizu
dotadanje ontologije, Huserl postavljajui pitanje o
izvornom pristupu idealnosti, postavlja pitanje temelja
znanja i znanja temelja (Metzger, 1966, 160).
Ne treba se bubutu iy vida da je vreme u kome
nastaje fenomenologija odreeno, s jedne strane,
napretkom pozitivnih nauka i optimizmom koji ulivaju
rezultati do kojih ova dolazi, a s druge strane, optim
iskustvom krize koja se manifestuje u beztemeljnosti
istorijske situacije u kojoj se Hegelov sistem povesti
vie ne moe oposredovati. U nastojanju da se
suprotstavi pozitivnim naukama i njihovoj
nesposobnosti da kritiki osvetli svoje temelje, filozofija
na prelazu XIX u XX stolee nastoji da dospe do
samorazumevanja i to u asu kada se ini da je vreme
metafizike i velikih filozofskih sistema nepovratno
prolo. Tako se neokantovska kritika obnova
transcendentalnih istraivanja (a u kantovskom
smislu) moe razumeti kao oblik otpora istraivanjima
to ih determinie duh pozitivnih nauka. Nimalo
sluajno, upravo e se pojam ivota nai u sreditu
interesa kako kod Diltaja (koji u centar svojih
istraivanja ne stavlja teoriju nauke o istoriji, ve
tendenciju na osnovu koje bi stvarnost povesnog dola
do izraaja i kako bi se odatle omoguio nain
interpretacije iste), tako i niza filozofa meu kojima
znaajno mesto zauzima Huserl, posebno svojim
programom formulisanim u spisu Filozofija kao stroga
nauka (Philosophie als strenge Wissenschaft) gde se
www.uzelac.eu

83

Milan Uzelac

Fenomenologija

kroz suprotstavljanje naturalizmu, psihologizmu i

filozofiji pogleda na svet javlja zahtev za novim
poetkom u filozofiji koji e dve godine kasnije biti
razvijen u spisu Ideje za istu fenomenologiju i
fenomenoloku filozofiju (Ideen zu einer reinen
Phaenomenologie und phaenomenologischen
Philosophie, 1913). Posve je razumljivo to Diltaj, kao
najprei zadatak, vidi utemeljenje jedne psihologije kao
nauke o svesti, ali ne u smislu neke prirodnonaune
psihologije, ve kao nauke koja e sam ivot shvatiti
kao temeljnu stvarnost povesti u svim njegovim
oblicima.
Budui da Huserl postulat poslednjeg
utemeljenja nalazi unutar opte teorije saznanja,
posebno logikog saznanja, jasno je zato
fenomenologija nastaje sa zahtevom da se reformie
logika; uskoro njene ambicije postaju daleko vee pa se
trai izmena itave dotadanje filozofije koja se
Huserlu uinila samo kao predigra za pravu, tek
nadolazeu filozofiju; za razliku od nauka koje se, kao
iskustvene nauke, bave datostima u prostoru i
vremenu, fenomenologija u vidokrug svog interesa
uvodi isto logike nadulne sutine stvari i u svom
istraivanju koristi odreenu, upravo za te potrebe
oformljenu metodu koja ne nastoji da neto kae o
stvarima ve prvenstveno o njihovoj sutini.
Istraivanje se pritom ne zaustavlja kod pojedinih
objekata, ve se usmerava oblasti celokupne stvarnosti
i totalitet takve stvarnosti osnovni je predmet
fenomenolokog posmatranja.

www.uzelac.eu

84

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ono to svakako treba konstatovati jeste

injenica koja vai jednako za Brentanove uenike
Edmunda Huserla i Aleksiusa Majnonga:
suprotstavljajui se dogmatskoj poziciji koja postoji
usred neokantovstva (a nakon novog Brentanovog
itanja Aristotela i sholastike, pri emu, razume se, ne
treba gubiti iz vida uticaj Fridriha Langea i Hermana
Helmholca na Brentanovu interpretaciju Imanuela
Kanta), oni ine jedan novi most izmeu Kanta i
Lajbnica (sterreich, 1924, 376) time to u prvi plan
stavljaju pitanje realnih fakata unutar sveta
zasnivajui tako optu teoriju predmeta a to e se
kasnije pokazati od odluujueg znaaja za itavu
fenomenoloku estetiku.
Nov fenomenoloki nain miljenja prve svoje
prodore pravi na tlu psiholokih istraivanja; krajem
prolog stolea psihologija je raspeta izmeu
dekartovskog dualizma i preteeg fizikalizma koji
dolazi iz prirodnih nauka, te se pad u psiholoki
naturalizam izbegava restituisanjem pojma iskustva u
smislu izvornog prirodnog iskustva (Strcker, 1989,
22); na taj nain u prvi plan istraivanja dolazi verna
deskripcija psihikih fenomena, a s njima i pitanje o
objektima na koje je svest intencionalno usmerena.
Dovesti fenomene do izraza tada je zapravo znailo:
izbei svaku nedokazivu konstrukciju i kritiki ispitati
dignitet svake filozofske teorije.
Huserl je sebi stavio u zadatak promiljanje
jednog novog fundamenta koji je video kao
transcendentalnu subjektivnost, kao tlo na kome bi se
filozofija mogla iznova oblikovati na jedan radikalno
www.uzelac.eu

85

Milan Uzelac

Fenomenologija

novi nain, prevashodno kao stroga nauka36, u emu je,

opet, po njegovom miljenju, poivao najvii interes
ljudske kulture.
U predavanju Zum Problem der ontologischen
Erfahrung (Mendoza, Argentina, 1949) Eugen Fink je
rekao da savremena filozofija stoji pred nunou
jednog obrata, da ona, upravo zato to obuhvata vreme
u mislima, nije samo izraz epohe, niti simptom rastue
ili opadajue kulture, ve je misao u temelju veka gde
se nalazi dospevi u blizinu bivstvovanja (Fink, 1976,
127). Ta blizina ne zavisi od ovekovog slobodnog
izbora i nije izraz neke njegove elje; filozofsko
miljenje, kao smeo in, mogue je kao sudbina, kao
sudbina da se bivstvovanje samo oveku otkriva, te
filozofsko miljenje moe biti dato samo na tlu
ontolokog iskustva. Poslednja velika misao koja je
poimala bivstvovanje bio je, po reima Finka, Hegelov
sistem; tu je, smatra ovaj filozof, poslednji put
promiljeno ta je stvar, svojstvo, opte, pojedinano,
mnotvo, postojanje, bit, stvarnost, mogunost, ta je
celina stvari, ili ono najbivstvenije u svem bivstvujuem
(Seiendste in allem Seienden), ta je bit istine (Fink,
1976, 128). Hegel je na taj nain stvorio ontoloku
osnovu Zapada, jedno nenadmano gigantsko delo, i od
36Ako

bi tu bilo mesta prigovoru ovoj Huserlovoj nameri, onda bi to

bio prigovor one vrste koji nalazimo kod Adorna: "Ne treba
Huserlu, kao to se to uobiavalo za njegova ivota, prebacivati
nenaunost kategorijalnog zrenja kao iracionalnu - njegovo delo
kao celina oponira iracionalizmu - ve kontaminaciju naukom"
(Adorno, 1979, 76).
www.uzelac.eu

86

Milan Uzelac

Fenomenologija

tada preko stotinu godina poimajua misao

bivstvovanja stoji te je posve prirodno to njegova
filozofija izgleda kao kraj, kao kraj zapadne metafizike.
Moda se danas, posle vie od jednog i po veka
ini nespornim, ili, bolje rei, sasvim transparentnim
da se ve kod filozofa nakon Hegela, pre svega
Kjerkegora i Niea najavljuje jedna nova izvornost, da
su oni glasnici jednog novog ontolokog iskustva,
vesnici jednog novog oseanja ivota, jednog dubokog
otkrivanja opstanka; meutim, nesporno je da na
samom poetku dvadesetog stolea, u vreme dok Nie
jo uvek nije bio shvaen kao metafiziki mislioc (ili
eventualno kao filozof koji prevazilazi granice zapadne
metafizike) i kad se neokantovstvo sve vie preobraa u
jednu metodologiju pozitivnih nauka - imamo jedno
prazno vreme.
U tom praznom vremenu nastala je
fenomenologija odbijajui da bude puka obnova ranije
metafizike ali ni negovanje takvog tipa miljenja koje
bi pretpostavljalo rezultate tadanje filozofije prirode
ili filozofije istorije - dakle, ni metafizika ni naknadno
opravdanje scijentizma - ve filozofija kao stroga nauka
utemeljena na posve novim osnovama.
Poreklo Huserlovom zalaganju za jednu
radikalnu nauku koja poinje odozdo i, zasnivajui se
na sigurnim fundamentima, napreduje po najstrooj
metodi svakako treba traiti kod Kanta koji je svoje
prvo veliko delo video kao kritiki pokuaj obezbeenja
tla za graevinu filozofije. Zato "arhitektonici" prethodi
"arheologija" u bukvalnom znaenju te rei: samo

www.uzelac.eu

87

Milan Uzelac

Fenomenologija

prethodnim obezbeenjem i osiguravanjem tla mogue

je zapoeti gradnju filozofije.
Ako fenomenologija nastaje u doba krize i ako je
ova njen najmanifestniji istorijski izraz, neosporna je
injenica da u njoj istovremeno treba videti nov nain
postavljanja pitanja o utemeljenju ontoloke istine pa
se ona tako moe razumeti kao "deavanje i istorija
obnove pitanja o temelju". Stoga je neosporno da
Huserlova fenomenologija kao nauka o temelju
filozofije zauzima posebno mesto kako u odnosu na
vladajue filozofske pravce njegovog vremena
(pozitivizam, neokantovstvo), tako i u kontekstu
novovekovne filozofije racionalizma, budui da on
isticanjem prefiksa ist postulira i jedan posve novi tip
racionalnosti.
Fenomenologija je isto deskriptivna nauka
utemeljena u neposrednom opaanju, apsolutno
bezpretpostavna nauka. Ona ne operie hipotezama ve
fenomenima kakvima se ovi pokazuju u istom
opaanju opisujui ih u njihovoj opaajnoj datosti to je
mogue vernije37.
Za razliku od Rene Dekarta (R. Descartes), koji
je otkrio a potom ubrzo napustio stanovite cogitoa,
Huserl utemeljujui fenomenologiju stavlja ovoj u
zadatak da ostane u polju iste svesti i da njene
sadraje (osloene transcendentnih pretpostavki) uzme
za predmet istih deskripcija pa stoga predmet

37Ovo

je zapravo smisao "principa svih principa", koji naslazimo u

24 spisa Ideen I.
www.uzelac.eu

88

Milan Uzelac

Fenomenologija

fenomenolokog istraivanja nije nain postojanja

predmeta koji se saznaje, ve nain njegove datosti.
Krajem XIX stolea "nauna" filozofija je u svim
smerovima svojih istraivanja utvrdila kako se upravo
svest javlja kao centralna tema filozofije. Sve takve
orijentacije imale su uporite u filozofiji Dekarta koji je
res cogitans odredio kao sredinje pitanje filozofije.
Ovakva orijentacija pozivala se od sredine prologa
stolea na Aristotela, a bila je u opoziciji prema Hegelu
oslanjajui se posebno na rezultate Fridriha
lajermahera; predstavnik takve filozofije bio je
Fridrih Trendelenburg a njegovi uenici behu Diltaj i
Brentano (Heidegger, 1979, 22-3). Sama svest nije
nekakvo polje ili prostor koji bi se mogao tumaiti
primenom aksiomatsko-deduktivnog tumaenja kakvo
imamo u prirodnim naukama; svest je heraklitovska
reka u kojoj bi se nalazile postojane stvari, ali ona nije
ni haos, ve u doivljajima i aktima utemeljen apriorni
sistem elemenata.
U nastojanju da razrei problem sveta i
metafiziki princip sa kojeg se ovaj moe sagledati,
filozofija je tokom svoje istorije u vie mahova nastojala
da bude nauka o totalitetu bivstvujueg; zahvaljujui
Huserlovim naporima dospelo se do saznanja da,
postane li filozofija i stroga nauka, ona ipak ne moe
dospeti do krajnjih izvesnosti, poto e se pred njom
obrazovati beskrajni horizont otvorenih problema, ali
koji imaju dragoceno svojstvo da nikada ne mogu
dozvoliti da umine nagon za saznanjem; unutar tog
horizonta moi e se otkriti razni nedostaci sred ve
zaposednute oblasti naunog saznanja, mada e pitanje
www.uzelac.eu

89

Milan Uzelac

Fenomenologija

samog horizonta ostati ona poslednja granica koja se

definitivno ne moe prevladati. Tako se filozofsko
pitanje sveta inaugurisalo na najpregnantniji nain i
nije nimalo sluajno to je pitanje sveta osnovno
filozofsko pitanje ovog stolea; konano, to je jo jedan
razlog to se filozofija E. Finka pokazuje kao krajnje
iva filozofija, jer upravo Fink pitanje sveta stavlja u
prvi plan svojih istraivanja. To e, konano biti i
razlog njegovog udaljavanja od Huserla: tu se naime
radi o svojevrsnom "iskoraku" iz fenomenologije kao
ontologije u kosmologiju.
Transcendentalna fenomenologija, kao nauka o
istim mogunostima, kao nauka o moguem
bivstvovanju (Sein) - jeste univerzalna ontologija; kao
takva, kao konkretna logika bivstvovanja, ona je
univerzum nauka iz apsolutnog utemeljenja, totalna
nauka o aprioriju, temelj prve injenine nauke i
univerzalne filozofije u kartezijanskom smislu, dakle,
univerzalna nauka o injeninom, konkretnom
bivstvujuem iz apsolutnog uverenja (Hua, I/181).
Sve to omoguilo je Huserlu da eidetsku
transcendentalnu fenomenologiju odredi kao prvu
filozofiju; naspram transcendentalne fenomenologije
shvaene kao univerzalne ontologije, kao logike
bivstvovanja, jeste druga filozofija, nauka o svetu
injenica (Hua, IX/298). Da bi empirijska filozofija o
injenicama bila savren, sistermatian univerzum
pozitivnih nauka, neophodno je da prethodno bude
metodski utemeljena od strane eidetske fenomenologije
(Hua, IX/298). To znai da injenine nauke mogu biti
metafizika pod uslovom da se fenomenoloki
www.uzelac.eu

90

Milan Uzelac

Fenomenologija

preobrate pomou eidetske fenomenologije (Ideen, S.

119). Tako se na tlu fenomenologije moe otvoriti jedna
nova problematika: iracionalnost transcendentalne
injenice kakvu nalazimo pri konstituciji faktikog
sveta i faktikog ivota duha; re je o metafizici u
jednom novom smislu (Hua, VII/188).
Pitanje iracionalnosti injenica u racionalnom
svetu (Hua, VIII/385, 394) na karakteristian nain se
tematizuje u Kartezijanskim meditacijama unutar
faktike monadike sfere i kao idealna mogunost biti,
u svemu zamislivom gde se sreu problemi sluajnog
fakticiteta, smrti, sudbine... (Hua, I/182). Na ovo se
nadovezuje uveni Huserlov stav: Istorija je velika
injenica apsolutnog bivstvovanja; i poslednja pitanja,
poslednja metafizika i teoloka pitanja, jesu
jedinstveno povezana s apsolutnim smislom istorije
(Hua, VIII/506).
Metafizika u jednom novom znaenju te rei ne
moe vie biti samo transcendentalna eidetska
interpretacija empirijskih injenica, i nije stoga nimalo
sluajno to u poslednjim svojim spisima Huserl dovodi
u pitanje prvenstvo eidetske mogunosti razlike prve i
druge filozofije nainjene s obzirom na stvarnost. Bit
eidosa, bit eidetskih mogunosti i univerzum tih
mogunosti, nezavisni su od bivstvovanja ili
nebivstvovanja ma koje od realizacija tih mogunosti, a
to e rei: taj univerzum eidetskih mogunosti
nezavisan je od svake stvarnosti koja bi joj mogla biti
odgovarajua. Ali, eidos transcendentalnog ja je
nemisliv bez faktikog transcendentalnog ja (Hua,
XV/385).
www.uzelac.eu

91

Milan Uzelac

Fenomenologija

Drugim reima: ne moe se preobraziti sopstveno

faktiko bivstvovanje kao ni intencionalno zatvoreno
sa-bivstvovanje drugog apsolutna stvarnost.
Apsolutno ima temelj u samome sebi, i u njegovom
beztemeljnom bivstvovanju sopstvenu nu-nost kao
apsolutnu supstanciju (Hua, XV/385).

www.uzelac.eu

92

Fenomenologija

Milan Uzelac

4. Metoda fenomenologije
Otvaranjem rasprave o biti fenomenoloke
filozofije pitanje metode nuno dospeva u prvi plan;
stoga nije nimalo sluajno to e i estetika upravo iz
fenomenologije (koja u vreme svog nastajanja
prvenstveno nastupa ne kao filozofija ve kao metoda)
dobiti najplodotvornije podsticaje, a filozofija E.
Huserla poetkom XX stolea biva dominantna u toj
meri da, kako je to konstatovao i R. Ingarden "menja i
sam stil istraivanja" (Ingarden, 1959, 459) u tadanjoj
filozofiji.
Ako u Huserlovom meditativnom stilu imamo
samopotvrivanje volje, koja miljenje shvata kao
princip delanja, to je stoga to je on uvek filozofiju
video kao princip sopstvene egzistencije. Nastojei da
proivi jedan filozofski uzbudljiv ivot u svoj njegovoj
ozbiljnosti, on je vizionarski izgradio jednu specifinu
metodu i sa njom svojevrsnu filozofiju o kojoj e se ovde
govoriti.
"Ko ozbiljno eli da postane filozof - istie on u
svojim Pariskim predavanjima - mora se jednom u
ivotu pozvati na samog sebe i pokuati u sebi da izvri
prevrat svih zadatih nauka i njihovo novo
izgraivanje". To ne znai nita drugo no to da je
filozofija sasvim lina stvar onog koji filozofira, pa
pitanje puta u filozofiju, pitanje metode filozofije,
postaje centralno pitanje i nije nimalo sluajno da je
svest o znaaju metode prisutna kod Huserla jo u
njegovim ranim spisima posveenim problemima
matematike.
www.uzelac.eu

93

Milan Uzelac

Fenomenologija

Istie li se da sa spisom Logische

Untersuchungen poinje epoha fenomenologije u
pravom smislu te rei, da ova, prihvaena od niza
mislilaca, ubrzo postaje dominantim smerom
savremene filozofije, treba, makar preliminarno,
ukazati na ono ime je od prvog asa ona plenila svoje
savremenike: to je, pre svega, kako novi
instrumentarijum, tako i nov nain pristupa
predmetima koji inaugurie sam Huserl; prednost ove
nove, fenomenoloke metode pokazae se u njenoj
sposobnosti ugraivanja u razliite oblasti istraivanja
gde e se upravo njenom primenom postii znaajni
rezultati; ovde se prvenstveno misli na rana ispitivanja
sprovoena u oblasti psihologije, psihijatrije,
sociologije, umetnosti kao i nauke o knjievnosti.
Fenomenolokom utemeljenju teorije saznanja,
koja je poetkom ovoga stolea postavljena na posve
nove temelje, prethodilo je tematizovanje predmetnih
naina datosti, a to je znailo da u prvi plan dospeva
problem istine, odnosno, evidencije. Evidenciju ovde
treba razumeti kao iskustvo o bivstvujuem; evidentno
se sree sa istinom u onom to je samorazumljivo; ono
oznaava ono razumljivo i ono to je stvarno, i to
stvarno ne u smislu egzistentnosti, ve stvarno kao ono
to se iskuava; pri tom istina nije tek objektivni
korelat evidencije ve samodatost predmeta. Kako su
evidencije funkcije, i kako se njima potvruje
stvarnost, budui da stvar moe biti evidentna ako je
istovremeno i stvarna, evidencija, kao istinski temelj
istine, istovremeno je i njen kriterijum. Stavovi su
istiniti ukoliko stanja stvari (obuhvaena stavovima)
www.uzelac.eu

94

Milan Uzelac

Fenomenologija

jesu datosti ili postoje na nain datosti (Metzger, 1966,

190).
Evidencija je zapravo bila shvaena kao adequtio
opteg i datog. Stoga ovde, po reima A. Mecgera, ne
dolazi u pitanje bivstvovanje ve saglasje istine i
bivstvovanja, tj. "legitimnost vaenja (istinitosti)
stavova (o neem), radi se dakle, o bivstvovanju,
sutini, odnosno egzistenciji odreenog bivstvujueg"
(Metzger, 1966, 191). Tematizovanje evidencije vodi
iskuavanju same strogosti tematizovanja, odnosno
njegove naunosti. Naukama, s druge strane, nije stalo
do ma kakve ve apodiktike evidencije, a pod ovim
izrazom Huserl misli apsolutnu sigurnost; tek na tlu
transcendentalne refleksije dolazimo do saznanja da je
apodiktiko znanje mogue kao stroga nauka. U tom
asu vri se skok u transcendentalnost (Eley, 1962, 80).
Ovde je potrebno jo jedno razjanjenje: koliko
god u poetku Huserl bio oduevljen mogunostima
koje je pruao matematiki formalizam prirodnih
nauka za konstruktivno ovladavanje stvarnou, u
jednakoj meri u prvi plan izbijaju problemi opaanja i
telesne datosti opaenog kao takvog pa pored
evidenticije, do koje se dospeva matematikom
dedukcijom, Huserl je prinuen da filozofski
problematizuje i stanovite prirodnog stava kojeg
bivamo svesni tek u transcendentalnom stavu.
Na taj nain on biva prinuen na prvi korak
(eidetska redukcija) pa tako dospeva do istih
fenomena ijim se tematizovanjem tek otvara osnovna
ravan za postavljanje fenomenolokog pitanja; tu e se
zapravo na najotriji nain postaviti pitanje tla i
www.uzelac.eu

95

Milan Uzelac

Fenomenologija

pitanje izvesnosti (apodiktike evidencije) i to e

uzrokovati naredni korak na tragu Kanta i
neokantovaca (transcendentalna redukcija) koji e
ukazati na nunost ego cogitoa kao poslednjeg
fundamenta. Huserl smatra da upravo njegova metoda
omoguuje duhu da se vrati sebi iz svoje izgubljenosti u
svetu i samootuenja, da se, otkrivi sebe kao
transcendentalni ego iz kojeg su sve svetske vrednosti
iskljuene, samodokae i ostvari sebe u dubini
sopstvenog transcendentalnog ivota. Ne treba
prevideti kako pojam duha u fenomenolokoj redukciji
iskuava temeljnu izmenu, te da se stoga sama ideja
fenomenoloke filozofije ne moe zasnovati u horizontu
koji omoguuje tradicionalna ideja filozofije.
Ako i ne treba podseati da Huserl ideju
redukcije nalazi kod Dekarta kojeg e kritikovati to je
ne sprovodi na pravi nain, pa ne ini odluujui korak
od empirijskog ka transcendentalnom egou, ime
zadrava "ostatak sveta" u vidu supstancije, s razlogom
se moe postaviti pitanje u kojoj je meri predloena
reduktivna metoda zapravo radikalna. U svakom
sluaju, danas vie no ranije, vidi se ispravnost
Huserlovog uverenja da sa fenomenologijom zapavo i
nije re o nekoj arhitektonski zatvorenoj filozofiji, a jo
manje o estetski privlanom pesnitvu, ve pre svega o
specifinoj radnoj filozofiji koja pred sobom ima
beskonanost analitikog rada, beskonano otvoreni
horizont istraivanja.
Svaki predmet koji bivstvuje na ma koji nain
(kao egzistirajui ili ne-egzistirajui, bio realan ili
idealan, verovatan ili hipotetiki stvaran) predmet je
www.uzelac.eu

96

Milan Uzelac

Fenomenologija

koji se u nerefleksivnom, prirodnom stavu nalazi

neposredno pred nama i koji pretpostavlja da bi
filozofska refleksija bila mogua kao korelativna veza
izmeu datog predmeta i njemu usmerenih akata
svesti koji ga zapravo postavljaju; na osnovu njih on
vai i na osnovu njih je odreen nain njegovog
bivstvovanja. Sva ta vaenja i sve naine bivstvovanja
fenomenoloka redukcija zapravo iskljuuje i na taj
nain dovodi u vidno polje dotadanja postavljanja
(dotad nekritiki date pretpostavke) i naivno izvrene
akte.
Nije nimalo sluajno to ovde kao osnovni
problem iskrsava verovanje u svet koje bez prethodnog
propitivanja uzima "zdravo za gotovo" egzistenciju
sveta; zadatak fenomenoloke redukcije bio bi da
egzistenciju sveta stavi u zagrade, da svet ogranii tako
to e ga redukovati na "ist" fenomen svesti. Tu nije
re o "ukidanju" sveta, jer ovaj nije dat u mnotvu
iskustava bivstvujueg kao stvari spoljnoga sveta, niti
u injenicama unutranjeg sveta, budui da je "svet"
pred-data osnova stvarnog i mogueg iskustva, celina
datoga horizonta (Fink, 1966, 169); stvar je naprosto u
tome da se vera u svet vidi kao vera, da u sredite
istraivanja dospe ono to je dotad uvek bilo nekritiki
pretpostavljano, a da se svet zapravo mora i moe
razumeti iskljuivo iz samoga duha, iz
transcendentalne subjektivnosti.
Drugim reima, redukcija ne negira postojanje
datog ve ga otkriva kao neto vaee, a ne kao neto
egzistentno. Tako fenomenoloka redukcija slui
prevoenju prirodnog u transcendentalni stav kroz
www.uzelac.eu

97

Milan Uzelac

Fenomenologija

epoche (kao istu mogunost posmatranja); tokom ovog

"prevoenja" nita se ne gubi ve se ono to je ostajalo
netematizovano (sveu neoposredovano), tematizuje
kao postojanje dato u vaenju. Time se fenomenoloka
redukcija (kao metoda otkrivanja transcendentalne
subjektivnosti koja se sprovodi konsekventnim
samoosveenjem) pokazuje kao permanentna temeljna
tema fenomenoloke filozofije, kao stanje trajnog
postavljanja pitanja o izvorno datom ivotu.
Tematizovanje uslova mogunosti vaenja
bivstvovanja pokazuje se zapravo kao koncipiranje
fenomenoloke filozofije. Fenomenoloka refleksija do
koje se tako dospeva moe se razumeti kao promena
stava, kao promena naina doivljavanja datog objekta
(Hua, III/144). Zato bi filozofski smisao
transcendentalne fenomenoloke redukcije bio u
otkriu pa time i razumevanju strukture subjektivnosti
na kojoj zapravo i poiva mogunost epoche; time se
postupak fenomenologa pokazuje u svoj dvoznanosti:
nije re samo o obrazovanju odreene posve nove
metode, metode fenomenoloke redukcije ve se rad
fenomenologa u krajnjoj instanci usmerava na
"fenomenologiju fenomenoloke redukcije" (Hua,
VIII/164).
Ova Huserlova tvrdnja e odluujue delovati na
njegovog poslednjeg asistenta Eugena Finka koji e
ranih tridesetih godina, kritiki se odnosei spram
itavog dotadanjeg ovog napora, zahtevati da se
pristupi promiljanju mogunosti fenomenologije same
fenomenologije.
**
www.uzelac.eu

98

Milan Uzelac

Fenomenologija

Svoje zakonitosti fenomenoloka metoda ne

izvodi niti iz nekog najvieg principa, niti iz
induktivnog gomilanja pojedinih primera, ve
sagledanjem optih zakonitosti i optih biti na jednom
primeru (Geiger, 1976, 280). Prva oznaka
fenomenoloke metode bila bi, po miljenju Morica
Gajgera, ostajanje kod fenomena, kao osnove
intencionalne svesti, jer tu se u prvom redu, radi o
istraivanju samih fenomena svesti. Druga
karakteristika ove metode jeste da se istraivanjem
fenomena ne ostaje kod njihovih individualnih,
sluajnih uslovljenosti, ve se tei obuhvatanju bitnih
momenata fenomena, pa situacija iz koje
samoosveenje fenomenoloke metode proistie, nije
neka sluajna situacija, ve pra-situacija koja nosi na
sebi sve druge promenljive situacije. Imajui to u vidu,
Fink s pravom konstatuje kako se tu zapravo radi o
samonalaenju duha u svetu (Fink, 1966, 169). Ovom
metodom, duh, razarajui samotumaenja i
samorazumevanja kojima je do toga asa bio zastrt,
dospeva do svog univerzalnog sopstvenog bia kao
osnove apercepcije. Kao tree, ova bit, o kojoj govori
Gajger, ne obuhvata se ni dedukcijom, ni indukcijom
ve intuicijom. To znai da se metoda o kojoj je ovde re
ne svodi samo na opaanje kompleksa predmeta ve
oznaava njihovu analizu, ali ne da bi pritom istraila
pojedino delo (odreenu pesmu ili sonatu), ve da
utvrdi ta je pesma uopte, ta je sonata uopte.
Time Gajger podvlai da se u sreditu
fenomenolokog interesa nalaze ne pojedini predmeti
ve opte strukture.
www.uzelac.eu

99

Milan Uzelac

Fenomenologija

Kada je o Huserlovoj "metodi" re, onda se obino

govori o "povratku stvarima", to se, u prvi mah, moe
uiniti neim veoma jednostavnim i neproblematinim,
da bi ve narednog asa bilo koliko problematino
toliko i malo razumljivo; fenomenoloka metoda nastoji
da predmete svojih istraivanja dovede do datosti u
odgovarajue formiranom iskustvu i da potom ove
datosti iskustva budu verno opisane (Ingarden, 1975,
310); ali, postavlja se pitanje o kojim je predmetima
ovde re, koji smisao oni imaju kao stvari postajui
tematski objekt fenomenologije?
Stvari o kojima je ovde re, jesu zapravo idealni
predmeti: okretanje samoj stvari, jeste okretanje
aprioriju kao predmetu, pa je svet apriorija oblast sui
generis koju otkriva upravo fenomenologija. Tako, ovde
okretanje stvarima podrazumeva njihovo
tematizovanje u njihovoj samodatosti osloboenoj
prateih predrasuda. Treba podsetiti na jedno
zapaanje K. Helda, a ono je da Hajdeger Huserlovu
devizu "povratka stvarima" (Zu den Sachen selbst)
zamenjuje devizom "povratka stvari" (Zur Sache
selbst), i da postoji naime samo jedna stvar, a to je svet
(Held, 1988, 118). Svet kao jedinu temu fenomenologije,
kao dimenziju otvorenosti, nakon Huserla e
tematizovati Hajdeger a potom E. Fink koji e ovaj
pojam dovesti u sredite svoje filozofije.
Usmerenost stvarima, kako Huserl istie,
podrazumeva umno i nauno suenje o stvarima koje je
osloboeno mnjenja (Husserl, 1980b, 35). Isticanje
nunosti povratka stvarima ima metodski znaaj
(izraen u uvenom "principu svih principa") i namera
www.uzelac.eu

100

Milan Uzelac

Fenomenologija

mu je da obezbedi apriorne fundamente nauke. Pitanje:

u kojoj meri ono najmetodskije jezgro Huserlove
fenomenologije "princip svih principa" jeste i danas
inspirativno za istraivanje umetnosti, ovde ostaje
trajno otvoreno.
Principom svih principa uvodi se u igru pitanje
opaaja, pitanje izvornosati, pitanje postavljanja
bivstvujueg, pitanje njegove datosti, pitanje doivljaja,
pitanje izvorne samodatosti bivstvujueg u doivljaju,
tj. pitanje opaanja kao "temeljnog oblika svesti uma"
(Husserl, 1980, 282). To opaanje jeste pradoivljaj
evidencije, a ova u svojoj izvornosti ini konstitutivni
karakter opaanja. Na taj nain pokazuje se da izvorna
evidentnost ima karakter postavljanja bivstvujueg. U
tom nainu postavljanja, a na tragu svih gore
pomenutih pitanja, dospevamo u blizinu umetnikog.
U osnovi ovakvog filozofskog stanovita, kakvo
sreemo kod Huserla, lei ideja univerzalne
racionalnosti filozofiranja koja se ogleda u mogunosti
da se svi posebni problemi vide kao pokuaj odgovora
na sveobuhvatno pitanje o smislu ivota (Fellmann,
1983, 8), koji se posmatra kao oblik umetnosti
determinisan raspoloivim materijalima
karakteristinim za odreenu epohu.
Ovde se ne ide za tim da se hipostazira pojam
ivota i ovaj proglasi za jedinu stvarnost ve se hoe
sam ivot (nezavisno od pojma) videti kao tlo sa kojeg
izrasta umetnost i njena sveobuhvatajua stvarnost
koju uspevamo zahvatiti zahvaljujui mogunosti predrazumevanja onog to je dokuivo; umetnost je, kako to
primeuje Valter Bimel, neto izvan-uobiajeno, neto
www.uzelac.eu

101

Milan Uzelac

Fenomenologija

to ne pripada podruju uobiajenih poslova (Biemel,

1980, 223); ne treba ii daleko da bi se videlo kako se
ovakav pristup moe temeljiti upravo u Kantovom
nastojanju da probleme filozofije istorije, estetike i
etike misli na tragu miljenja subjektivnosti
(Kaulbach, 1991, 131).
U umetnosti ovek hoe da uini vidljivim svoj
odnos spram sveta ali isto tako i prirodu tog sveta;
rezultat ovog nastojanja zahteva tumaenje. Umetnost
treba prevoditi iz jezika u jezik i ma koliko bilo
problematino ovo "prevoenje" ono to zasluuje
posebnu panju jeste nunost prevoenja. Umetniko
delo nam uvek otvara odreen svet jo-ne-vienog i jone-iskazanog; i ono, tome nas je pouio Hajdeger, jeste
u istini bez koje ne moe biti ni istinito ni lano. Tu
istinu treba da razumemo u smislu otvorenosti koja
ima prvenstvo u odnosu na sve drugo.
**
Vratimo li se prvom pitanju koje smo ovde
postavili, pitanju metode, vraamo se pokuaju da
odgovorimo na pitanje ta je zapravo osnovna namera
fenomenologije, ili jo preciznije: ta je zapravo
fenomenologija? Kao najbolji put pokazae se
tumaenje fenomenoloke redukcije koja omoguuje da
se fenomenologija razume kao uenje o istom sagledanju apodiktikih samodatosti.
Kod E. Huserla ovo je saznanje eksplicitno
izloeno ve 1907: smisao fenomenoloke redukcije lei
u iskljuivanju ne samo onog to je reelno
transcendentno, ve u iskljuivanju onog to je
transcendentno uopte, tj. transcendentno kao
www.uzelac.eu

102

Milan Uzelac

Fenomenologija

egzistencija koju treba prihvatiti, a u tom sluaju

fenomenoloka redukcija u prvom redu podrazumeva
iskljuivanje svega to nije evidentna datost u pravom
smislu, apsolutna datost istog sagledanja (Hua, II/9),
kretanje to vodi unatrag bivstvovanju istoga egoa, tj.
transcendentalnom tlu bivstvovanja koje logiki
prethodi prirodnom i koje prirodno tlo bivstvovanja
nuno pretpostavlja.
Ako kod Kanta (koji je u kritici dogmatskog
objektivizma na tragu Dekartovog reduktivnog
postupka) nedostaje pojam fenomenoloke redukcije, to
ne znai da, kad je o ovom problemu re, njegova
filozofija nema jedan od odluujuih uticaja na Huserla
a to se nagovestava ve u uvodu njegovih predavanja o
stvari, (1907) gde e u tematizovanju poetka filozofije
u njenoj apsolutnoj evidenciji odluujue mesto dobiti
upravo Dekart.
Pitanje mogunosti saznanja kao i kritike uma
koja omoguuje metafiziku svakako ima poreklo kod
Kanta (Kern, 1964, 26), ali ono to se ini odluujuim
u tom sluaju jeste kako tematizovanje poetka
filozofije tako i tematizovanje sveta koje se po nainu
postavljanja pitanja, takoe moe nazreti na tragu
Kanta.
Lajtmotiv itavog Huserlovog miljenja nalazi se
u pojmu redukcije koja nije cilj filozofiranja, ve
metodski temeljni pojam zahvaljujui kome dospeva na
videlo "skriveni, anonimni ivot svesti" (Biemel, 1959,
203). Re je zapravo o posledici jednog refleksivnog
stava koji Huserl na odluujui nain inaugurie ve u
svojim ranim spisima, posebno u Philosophie der
www.uzelac.eu

103

Milan Uzelac

Fenomenologija

Arithmetik; ako se u Predavanju o stvari

(Dingvorlesung, 1907) ini naredni korak u razvoju
konstitutivne problematike to je istovremeno u velikoj
meri stoga to se tu otvara mogunost budue
fenomenologije iskustva, a upravo na tlu analize sveta
iskustva kao pretpostavke naunog sveta iskrsnue
centralni pojam pozne Huserlove filozofije - pojam
Lebenswelt-a, ija prethodna konstitucija omoguuje
konstituisanje naunog sveta.
Ovo pozivanje na utemeljivaa transcendenalne
filozofije nije sluajno: tu se postavlja pitanje predmeta
koje e biti odluujue i za potonje razumevanje
estetskog predmeta. Kao to je Kant pokazao, mogue
je transcendentalne momente objekta videti kao iste
proizvode subjektivne moi pa se stoga razlikuju
predmeti kao pojave i predmeti kojima subjekt nita ne
moe dodati - stvari po sebi; u drugom sluaju,
naglasak se stavlja na momenat konstitucije i tu je od
odluujueg znaaja konstitutivna delatnost subjekta
koja postavlja transcendentalne predmete, pri emu
ova delatnost ne sledi subjektivne zakonitosti ve one
koje po sebi vae za predmete. Pokazae se da su oba
ova pristupa u kasnijim Huserlovim spisima od
presudnog znaaja i to kad bude re o konstituciji
sveta, a za to istraivanje odluujue su i pretpostavke
od kojih se polazi kada se analizira konstitucija
umetnikog predmeta. Istovremeno, treba imati u vidu
da od samog poetka, od Logische Untersuchungen, gde
Huserl po prvi put radikalno problematizuje
konstituciju idealnih predmeta, pojam konstitucije
izaziva nesporazume: esto se ovaj izjednaava s
www.uzelac.eu

104

Milan Uzelac

Fenomenologija

proizvoenjem a ne uvia da tu zapravo nije re o

konstituciji u pravom smislu, ve prvenstveno o
restituciji i to u onoj meri u kojoj subjekt moe da
restituie ono to je ve prisutno.
*
Fenomenoloka redukcija omoguuje da se
predmet jasnije odredi sa svim svojim individualnim
obelejima, te po miljenju francuskog fenomenologa
Mikela Difrena, nita se, to pripada predmetu, ne gubi
kada, posmatran na nekoristoljubiv i nov nain,
postane intencionalni predmet; redukovati, ovde znai
"otkloniti uticaj verovanja, ne oduzimajui bilo ta
samoj stvari. Precizno reeno, realnost i dalje pripada
opaenom predmetu, irealnost imaginarnom predmetu,
a idealnost pojmljenom predmetu kao tetiko obeleje
noeme" (Difren, 1971, str. 182-3).
Posledica toga je da sad sva vaenja izvedena iz
hipoteza, injenica i aksioma, kao i sva stvarnost mogu
biti samo pojave. Rezultat redukcije je polje apsolunih
znanja van kojeg ostaju svet, bog, objektivnosti nauke,
mnogoznanosti matematike (koji su i dalje tu ali ne
kao temelj ve kao pojave) (Hua, II/9).
U uvodnom spisu za predavanja o stvari, Huserl
redukciju odreuje kao jedan saznajno-teorijski princip:
u svakom saznajno-teorijskom istraivanju, smatra on,
mora se sprovesti saznajno-teorijska redukcija, a to
podrazumeva da svu transcendenciju koja se tu nalazi
treba iskljuiti, ili, kako on kae, zahvatiti indeksom
nuliteta; a to e rei da se van igre stavlja egzistencija
transcendencije (Hua, II/39).

www.uzelac.eu

105

Milan Uzelac

Fenomenologija

Redukcijom, koju ovde Huserl u treem

predavanju naziva fenomenolokom, dobija se
apsolutna datost nezavisna od svake transcendencije
(Hua, II/44). Unutar nje sreemo iste fenomene ija je
imanentna sutina apsolutna datost. Time se
fenomenologija razlikuje od psihologije (koja kao
prirodna nauka objektivizuje transcendentno).
*
Mnogo godina posle Huserlove smrti, a ve na
kraju svoje nastavnike karijere, poslednji Huserlov
asistent E. Fink, sabirajui svoja razmiljanja o
fenomenologiji, u jednom predavanju dranom u
Luvenu, potvrdio je, po ko zna koji put kako je u
Huserlovoj filozofiji odluujua misao - misao o
fenomenolokoj redukciji (Fink, 1976, 301). Pomou nje
stupa se u "dimenziju izvora"; kritino pitanje, koje
ovde otvara Fink, glasi: kako moe jedna misaona
operacija da menja nau subjektivnu svest i da tako
otvara jednu dotad nepoznatu dimenziju koja stoji
spram sveg bivstvujueg u svetu i naspram samoga
sveta. Moda tu Fink nastupa s jednom
hajdegerovskom sumnjom, naime: ne nosi li Huserlovo
transcendentalno filozofsko usmerenje u sebi opasnost
zapadanja u ve znanu nam novovekovnu subjektfilozofiju?
Radi li se tu, pita Fink, o odreenom boanskom
skoku u apsolutni temelj, ili u temelj apsoluta? Huserl,
primetie on, nije u poetku imao tako velike ambicije,
ve je pokuavao da promisli mogunost o domaaj
Dekartove metodske sumnje.

www.uzelac.eu

106

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ovde treba imati u vidu da se u osnovi

univerzalne sumnje u svet, koju sreemo kod Dekarta,
ne nalazi zahtev za sistematskim utemeljenjem znanja
na jednoj novoj filozofskoj evidenciji, budui da
francuski mislioc zapravo nastoji da obezbedi
legitimnost matematikim prirodnim naukama kao
posebnom saznanju "objektivnog sveta" (Gadamer,
1987, 150); zato u Dekartovom ego ostaje "ostatak
sveta" i ovaj ne dospeva do transcendentalnog egoa kao
tla evidencije koje e Huserlu potom omoguiti
izgradnju filozofije kao iste fenomenologije, jer samo
studijem transcendentalne subjektivnosti u kojoj se
konstituiu svet i teorija sveta na transcendentalnosubjektivan nain mogue je dospeti do potpunog
saznanja onog to zapravo odreuje svet i njegovu
istinsku teoriju (Hua, VIII/27).
Ako se Huserlovo nastojanje u prvo vreme moglo
razumeti kao pokuaj "preureenja svesti", kasnije je to
sve vie prevoenje reflektujueg oveka u
"transcendentalni subjekt" i to Huserl ini uz pomo
transcendentalnih pojmova kao to su prirodni stav,
generalna teza, epoche, transcendentalna refleksija
(302-3); tako se fenomenoloka redukcija pokazuje kao
napad na uobiajeno shvatanje bivstvovanja kakvo
imamo u prirodnom stavu i ona je potres, odnosno
eksces, kako Fink kae u jo nepublikovanoj jednoj
beleci iz 1931. godine. Redukcija je jedan metodski put
unazad, sistematski filozofski program kojim se hoe
obezbediti sigurno tlo.
Pitanje je: kako Huserl dospeva do tog uvida,
kako ga osigurava i kako ga napokon opravdava
www.uzelac.eu

107

Milan Uzelac

Fenomenologija

pozivanjem na iskustvo istorije filozofije? Re je o

pokuaju da se razrei zagonetka bivstvovanja u
lavirintu sveta; ako Huserl i operie ovim pojmom on
ga ne tematizuje (pa bivstvovanje ovde moe biti
shvaeno kao bivstvovanje predmeta u svetu, kao
bivstvovanje oveka kao subjekta, i potom, bivstvovanje
samog sveta (Fink, 1976, 306)). Re je o svetu koji se
konstituie u subjektivnom iskustvu i koji treba
razumeti ne kao svet matematiki opisivog apriorija
ve kao svet "drutva" s njegovim normama i pravilima
igre, kao oblast unutar horizonta sveg poznatog.
Da bi mogao kroz epoche (kao inicijalni momenat
redukcije) da otvori izvornu dimenziju Huserl je
bivstvovanje shvatio kao vaenje, kao zakonitost
postavljajueg subjekta, kao "tetiki karakter na
predmetu svesti", pri emu svest bee isto to i
imanentno bivstvovanje a ovo nita drugo do nain
izvornog pojavljivanja predmeta.
Saglasno sa tim, u Kartezijanskim meditacijama
Huserl podvlai da nas fenomenoloka epoche, kao
stavljanje u zagrade objektivnog sveta, ne dovodi pred
neko nita, ve naprotiv: ono to nam pritom postaje
blisko to je na isti ivot sa svim svojim istim
doivljajima i sa svim svojim istim mnjenjima (par. 8);
kroz epoche biva nam dat univerzum fenomena pa
stoga nju treba shvatiti samo kao radikalnu
univerzalnu metodu pomou koje sebe shvatamo kao
isto ja pri emu sve svetovno, svekoliko prostorno
vremensko bivstvovanje za mene i dalje jeste, pa je za
mene u vaenju i kao takvog ga iskuavam. Misao
vodilja pritom ostaje ona to nalazimo u zakljunom
www.uzelac.eu

108

Milan Uzelac

Fenomenologija

delu pomenutih Meditacija: "Treba najpre svet izgubiti

kroz epoche da bi on potom mogao ponovo biti zadobijen
u univerzalnoj samorefleksiji".
*
Prvi eksplicitni nagovetaj fenomenoloke
redukcije kod Huserla nalazimo u njegovoj beleci iz
1905. u kojoj stoji da se u tada nastalim spisima (a
danas poznatim pod nazivom Zeefeldski rukopisi o
individuaciji (Seefelder Manuscripte ber
Individuation, 1905) ve "nalazi pojam fenomenoloke
redukcije" u njegovoj konkretnoj upotrebi. Huserl
upravo tu, nastojei da dospe do istih datosti svesti, po
prvi put nalazi i primenjuje fenomenoloku redukciju
svestan toga da sad ima uporinu taku iz koje moe
krenuti u dubinu same filozofije. Dve godine kasnije on
uvia da put filozofije ide u dubine, "da u dubinama
lee nejasnosti, a u nejasnostima problemi" (Hua,
II/10).
Kako se dogodilo ovo otkrie o neophodnosti
jednog reduktivnog puta u temelj filozofije? Ve iz
naslova vidimo da se Huserl u vreme intenzivnog
bavljenja problemom vremena okree jednom dugo
diskutovanom pojmu sholastike filozofije: problemu
individuacije. On, i to je za njega karakteristino, ni u
jednom asu ne eli da reava neka od pitanja to ih
otvara istorija filozofije; injenica je da on ostaje uvek
okrenut svojim problemima koje je nastojao da dokui u
njemu svojstvenom dubokom unutranjem monologu.
Moda je tako dospeo do pojma individuacije, do
pitanja o formalnom razlogu individualiteta koji e on
kasnije videti kao monadu koja sobom nosi svoj
www.uzelac.eu

109

Milan Uzelac

Fenomenologija

horizont svih moguih iskustava, svoj okolni svet a to

e ga onda odvesti shvatanju sveta kao jedne temeljne
strukture iskuavanja onog to je prvo i neposredno
iskustvo. Svet je celina, tvorevina slobodne aktivnosti
subjekata kao monada.
U ovoj taci nimalo sluajno, javlja se problem
individuacije formulisan u stavu: ta individuumu daje
temelj da bude to to jeste, odnosno: u emu je osnov
individuuma? Svaka pojedina stvar je pojedinanost na
osnovu svog sadraja bivstvovanja, a kad je o ovom
poslednjem re, ini se da Huserl u svojim izlaganjima
nije bio ni dosledan ni do kraja jasan. Istovremeno,
treba rei da je nastojao da polazei od injenice
prostiranja vremena konstatuje kontinuitet identinog,
odnosno, kontinuitet bivstvovanja koje se manifestuje
kao jedno, kao individuum. Kako u svakom
kontinuitetu ivi identitet (Hua, X/241) svest
kontinuiteta uvek je svest jednog i ta svest nije nita
drugo do svest o vremenu kao vremenu.
Ako je individuum ono to je u vremenu
identino, to je jedno, ono to se pomou vremena
utemeljuje nevezano od toka vremena, odreenje
individuuma treba traiti u identinosti punine
vremena. To nadalje pokazuje kako se Huserl, u ovim
za ivota ne publikovanim analizama, nalazi na pragu
otkria redukcije: neprestano je vrei, a pritom jo
uvek ne tematizujui, on nastoji da osvetli preoblem
temelja i tako faktiki stupa u sredite filozofije.
Koliko je ovakva Huserlova pozicija zapravo jo
uvek zavisna od Kanta, a koliko je tu na delu jedno

www.uzelac.eu

110

Milan Uzelac

Fenomenologija

posve novo, izvorno shvatanje vremena to ponie na

tlu starog uenja o individuaciji?
Pokazuje se da u principu individuacije Huserl
nalazi klju za osnovno pitanje fenomenologije: kako se
individualno ja sa svim "njegovim" fenomenima, ulnim
i psiholokim doivljajima odnosi spram fenomenoloke
individualnosti; tu se pita ta je zapravo ova potonja,
kako se do nje dospeva, ta ini ono specifino,
fenomenoloko toga ja. Moe li se do njega doi ako se
vremenost i prostornost shvate fenomenoloki (dakle
strogo iz iste subjektivnosti) a ne empirijski
transcendentno?
Ima li se pak u vidu da su mesto i vreme principi
individuacije kako kod Majstora Ekharta (M. Eckhart)
tako i kod Artura openhauera, jasnijim biva
uzglobljivanje problema individuacije u Huserlov spis o
jedinstvu stvari vremena (Zeitding) koji poinje
pitanjem o temelju na kojem poiva evidencija
fenomenolokog opaaja (Hua, X/237).
*
U naknadnim tumaenjima problematike
fenomenoloke redukcije obino se istie kako se do
istih opaaja sutina dolazi fenomenolokom
redukcijom iji je prvi korak fenomenoloko epoche. Taj
prvi korak, istie se, vri se potpunim iskljuivanjem
prostorno-vremenske egzistencije u svakom sudu, tj.
stavljanjem u zagrade generalne teze prirodnog stava;
to znai eliminisanjem egzistencijalnih sudova koje
nadalje vidi samo kao pretpostavke. Ako nam se sve
ovo ini kao neto to je samo po sebi razumljivo, ima

www.uzelac.eu

111

Milan Uzelac

Fenomenologija

razloga da se zapitamo zato je to tako? Kako je do te

samorazumljivosti uopte moglo doi?
Prirodni stav ne oznaava svakodnevni stav koji
ovek ima spram sveta, odnosno bivstvujueg u celini,
niti on ukazuje na odreen, ontoloki relevantan modus
egzistencije; prirodni stav nije konstitucija takozvanog
"prirodnog pojma sveta", ivotni stav, ve pre svega ono
to sve "stavove" proima, to ih nosi, ono to ih
omoguuje (Fink, 1966, 11). Prirodni stav obuhvata sve
stavove, to je bitni stav koji pripada ljudskoj prirodi,
stav koji izraava ljudska bit, to je, kako istie Fink,
stav mundanizovane subjektivnosti: prirodno
bivstvovanje u svetu i bivstvovanje usmereno svetu u
svim njegovim modusima (11); to je nain na koji ovek
prebiva u svetu. Svet za onoga koji ga iskuava uvek je
ve prisutan, jednostavno dat, pretpostavljen. No, to
pred-postavljanje nije isto to i stavljanje, ono je
temeljna struktura sveta koju previamo. Tu stalnu,
latentnu pretpostavku Huserl naziva "generalnom
tezom prirodnog stava"; re je dakle o jednom optem
postavljanju, odnosno o pred-postavljanju bivstvovanja
sveta a to Huserl nastoji da prevlada upravo
fenomenolokom redukcijom.
Tako se fenomenoloka redukcija javlja ne kao
prirodni ve kao transcendentalni stav u kojem se
ostvaruje konsekvento i radikalno stavljanje u zagrade
pomenute "prirodne teze"; dotad naivno shvatan svet,
uziman kao takav, sad se vidi kao fenomen i njegovo
postojanje je sa-pripadno fenomenalnom postojanju: to
stavljanje u zagrade prirodnog stava razlikuje se od
stavljanja u zagrade neke odreene tvrdnje.
www.uzelac.eu

112

Milan Uzelac

Fenomenologija

Zato se svo prethodno znanje poniklo u

prirodnom stavu sad vidi kao znanje satkano samo od
pretpostavki. Istovremeno jasno je da odbacivanjem
egzistencije vie nisu mogua odreenja biti.
Saznavanje osobitosti nekog predmeta vie ne zavisi od
njegove egzistentnosti. Bit predmeta definie se kao
skup njegovih nesluajnih momenata. Apstrahovanje
od egzistencije pogaa sluajno i bitno. Kako razumeti
ovaj izraz sutina?
*
Za fenomenoloku metodu, odnosno, za metodu
transcendentalno-filozofskog istraivanja uopte,
sistematsko uenje o fenomenolokoj redukciji je od
izuzetne vanosti i zato ovom pitanju Huserl posveuje
posebno poglavlje u spisu Ideen zu einer reinen
Phnomenologie und phnomenologischen Philosophie,
iji je prvi deo objavljen 1913, napisan za svega est
nedelja. Ovo poslednje se istie stoga to je ovo prvo
vee Huserlovo delo publikovano posle Logische
Untersuchungen I-II (1900-1901). Iako, uprkos vie
pokuaja prerade, drugi i trei deo ovog spisa (a u
kojima se izmeu ostalog govori i o konstituciji
duhovnog sveta) nisu objavljeni za njegova ivota, ovo
delo ostaje za fenomenologiju od izuzetnog znaaja
posebno stoga to je neposredno nakon objavljivanja
postalo mesto razilaenja fenomenologa unutar
fenomenologije.
Dok e jedan broj uenika, posebno oni iz
Getingena, tvrditi kako je tu naputanje pozicije
uspostavljene prethodnom knjigom (1900/1901) i pad u
jedan "platonistiki idealizam" i kriticizam, drugi e
www.uzelac.eu

113

Milan Uzelac

Fenomenologija

Huserlovi uenici (E. Fink, L. Landgrebe), podstaknuti

i njim u velikoj meri, poetkom tridesetih godina XX
stolea, tvrditi kako ovde imamo samo dalje
konsekventno razvijanje ranije naznaenog uenja.
Ako nam se danas ova druga teza ini bliom to
je ponajpre stoga to su u meuvremenu, nakon
nekoliko decenija, objavljeni Huserlovi spisi nastali u
tom periodu u ijem svetlupomenuto delo biva daleko
jasnije i razumljivije.
Pomenuti spis posebno je znaajan stoga sto tu
na najjasnije mogu nain Huserl izlae problem
fenomenoloke redukcije koja je klju za razumevanje
itave Huserlove filozofije kao izvorne nauke. Put koji
vodi do transcendentalne fenomenologije jeste put
fenomenoloke redukcije kojim se dospeva u oblast
jednog novovrsnog, transcendentalnog iskustva. Kako
se na taj nain dolazi do najdubljeg temelja filozofije?
Huserl polazi od sledeeg uvida: ako se
fenomenologija hoe razumeti kao jedna izvorna nauka
onda u njenu bit spada distanciranje od svih naivnih
(dogmatskih) nauka; ovo samoizgraivanje
fenomenologije, suprotstavljanjem naukama to se
nalaze u prirodnom stavu, zapoinje iskljuenjem
prirodnog sveta, a onda iskljuenjem fizikih i
psihofizikih predmetnosti kao i svih individualnih
predmeta koji se konstituiu u vrednujuem i
praktinom delovanju svesti; takoe, iskljuuju se i sve
vrste kulturnih tvorevina, zatim i svi proizvodi
tehnikih nauka i umetnosti, rezultati nauka, svi oblici
estetskih i praktinih vrednosti, kao i iskljuivanjem

www.uzelac.eu

114

Milan Uzelac

Fenomenologija

onih vidova stvarnosti kao to su drava, obiaji, pravo,

religija (Husserl, 1922, 108).
Na taj nain, smatra Huserl, iskljuene su sve
prirodne i duhovne nauke kao i saznanja dobijena
pomou njih. Iskljuene su sve nauke koje se nalaze u
prirodnom stavu i tako nekritiki, bez prethodnog
promiljanja, prihvataju egzistentnost sveta i teorijskosaznajne posledice koje iz takve pozicije slede. To,
meutim nije i jedini korak koji treba uiniti; Huserl
smatra da je nakon toga neophodno, i to, nakon
iskljuenja "drutvene dimenzije" linosti, iskljuiti i
isto personalno ja time to e se redukovati sm tok
iste svesti, tj. mnotvo doivljaja koji ostaju u svesti
kao jedan transcendentalni rezidijum, da bi nam tako
ostalo isto ja, ista svest.
Nakon fenomenolokog iskljuenja sveta i
empirijske subjektivnosti ostaje isto ja koje nije
doivljaj meu drugim doivljajima; isto ja je razliito
od svakog toka doivljaja: sa njim se dobija jedna
osobita transcendencija, jedna nekonstituisana (ve
odreena redukcijom dobijena) transcendencija u
imanenciji (Husserl, 1922, 110). No, ini se da na
izvestan nain, transcendencija sveta biva zadrana u
imanenciji svesti - to je ono to e Huserl na mnogo
mesta oznaavati paradoksalnim izrazom imanentna
transcendencija.
Ako se vratimo korak unazad, videemo da je
nakon iskljuenja prirodnog stava i neposrednog
odnosa spram sveta, bila ostala jo jedna
transcendencija koja ne bee neposredno data s potom
redukovanom sveu, a do koje se dolazi veoma
www.uzelac.eu

115

Milan Uzelac

Fenomenologija

posrednim saznanjem: to je transcendencija boga koja

stoji naspram sveta.
Huserl smatra da je jednako neophodno iskljuiti
i izvansvetsko boansko bie (Sein) koje bi inae bilo
transcendentno ne samo svetu ve jednako i apsolutnoj
svesti. Iako je apsolutnost boga apsolutnost u jednom
sasvim drugom smislu, no to je to apsolutnost svesti, i
mada je transcendentnost boga, transcendentna u
jednom sasvim drugom smislu no to je to
transcendentnost sveta, ipak je neophodno i tu izvriti
redukciju (stavljanjem u zagrade egzistencije boga) i
time dospeti do polja same iste svesti.
Kao to se iskljuuje pojedinana realnost u
svakom smislu, tako se iskljuuju i neki drugi oblici
transcendencije, tj. neki drugi momenti koji su zateeni
s one strane iste svesti, a to su "opti" predmeti,
odnosno, sutine, no koji su u odnosu na istu svest
takoe transcendentni. Huserl upozorava da
iskljuivanje takve vrste ne moe biti potpuno, jer bi se
u tom sluaju, iskljuenjem svih transcendencija dobila
ista svest, ali bez mogunosti da se pritom uzgradi bilo
kakva nauka o istoj svesti; stoga se iskljuuju sve
materijalne ontologije, ali ne formalna ontologija i
opta noetika; kako se fenomenologija koristi
deskriptivnom analizom koja se temelji u istoj intuiciji
i kako je ona stoga isto deskriptivna disciplina koja
oblast transcendentalne iste svesti zahvata intuicijom,
mogue je u zagrade staviti i sve matematike
discipline kao i teorije oblika. Tako se u zagrade stavlja
formalna logika kao mathesis universalis.

www.uzelac.eu

116

Milan Uzelac

Fenomenologija

Zahtev koji Huserl postavlja pred fenomenologa

glasi: ni na ta ne polagati pravo to se ne moe nai u
istoj svesti, to u istoj imanenciji nije evidentno
(Husserl, 1922, 113). Tako se utemeljuje
fenomenologija kao eidetska nauka, kao uenje o
sutini transcendentalno oiene svesti a princip
evidencije istie kao njen osnovni princip; evidencija
kao izvorna datost temelj je intencionalnosti svesti a to
opet znai da svaka svest stoji u intencionalnom
odnosu prema predmetima pri emu intencionalnost ne
oznaava nita drugo do odnos evidencije (Held, 1988,
111).
Ako hoemo da se kreemo unutar
fenomenologije kao isto deskriptivnog uenja o
sutinama (svesti imanentnih) oblika, moramo, dakle,
iskljuiti transcendentne sutine kao to su: stvar, boja
stvari, kretanje, prostorni oblik, ovek, ljudski opaaj,
dua, duevni doivljaj, linost, karakterna osobina i
tome slino. To znai: da bi se dolo u polje iste svesti,
neophodno je iskljuiti (1) fiziku prirodu, (2)
empirijske prirodne nauke kao i (3) eidetske nauke
(racionalna psihologija i sociologija); drugim reima:
iskljuuju se kako (1) empirijske iskustvene nauke o
animalnoj prirodi i sve (2) duhovne nauke o sutini
linosti, o vezama izmeu linosti kao i o oveku kao
subjektu istorije, tj. kao nosiocu kulture, tako isto i svi
(3) oblici kulture. Time se iskazuje nezavisnost
fenomenologije od svih materijalno-eidetskih nauka
(Husserl, 1922, 115).
Moda ovde treba istai jo jedan prigovor
Husrlu kakav nalazimo kod Manfreda Ridla (M.
www.uzelac.eu

117

Milan Uzelac

Fenomenologija

Riedel) u spisu Prautemeljenje hermeneutike

fenomenologije (Die Urstiftung der hermeneutischen
Phnomenologie, 1988): iako s Huserlom deli
nesklonost dijalektikoj sistemskoj filozofiji, Hajdeger
kritikuje njegovu odluku da se ide povratno na izvorno
date fenomene jer u tom sluaju imamo zapravo
proterivanje svih fenomena. Huserlovo upuivanje na
opaaj nije izvorno dovoljno, jer stalno postoji opasnost
da se fenomenoloko opaanje izjednai sa ulnim
opaanjem, a to se ve vidi i u tome to je korelat
fenomenolokog opaaja neto objektivno; to pak za
posledicu ima izjednaavanje pojmova bia i roda sa
imanentnom refleksijom doivljaja koji sreemo u
obliku teorijskog stava o objektu (Riedel, 1990, 93).
Opasnost zapravo lei u tome to se doivljaji
zahvataju na nain stvari.
***
Huserl je u vie navrata drao predavanja iz
istorije filozofije; svakako s najveom ambicijom jesu
ona odrana tokom 1923/24. u vie navrata
preraivana, a objavljena tek posthumno 1956-59. a
danas nam poznata pod naslovom Prva filozofija (Erste
Philosophie). Dok je u prvom semestru izlagao istoriju
filozofije, drugi je semestar u celosti bio posveen
problemu fenomenoloke redukcije koja (iako je po
optem miljenju sredite njegove iste (odnosno
transcendentalne) fenomenologije), ovde, po miljenju
mnogih autora, ipak ostaje relativno malo osvetljena
(Spiegelberg, 1965, I/136).
Na samom poetku Huserl istie da naslov
predavanja preuzima od Aristotela i time izbegava
www.uzelac.eu

118

Milan Uzelac

Fenomenologija

kasnije udomaen izraz metafizika kako ne bi preuzeo i

sve potonje naslage koje sa sobom nosi ovaj drugi
naziv. Izraz prva filozofija treba da istakne kako se tu
radi o jednoj naunoj disciplini koja tematizuje poetak
i s ovako shvaenom prvom filozofijom stupa na videlo
jedna stroga filozofija, jedna philosophia perennis. Prva
filozofija, po miljenju Huserla, ima za cilj da ostvari
jedno univerzalno uenje nauke, jer tu se ni o emu
drugom ne radi do o reformi itave filozofije, a time i o
reformi svih nauka. Tako se prva filozofija javlja kao
nauka o izvoru, odnosno nauka o transcendentalnoj
subjektivnosti i tek u njoj mogu sve prave nauke da
imaju izvor svih svojih temeljnih pojmova i temeljnih
stavova, odnosno principe svoje metode (Hua, VIII/4).
Istovremeno treba rei da Huserl ni u ovim
predavanjima nema nameru da izlae samo istoriju
filozofije; on ovu prvenstveno vidi kao jednu kritiku
istoriju ideja, koja polazei od Platona i Dekarta kao
utemeljivaa ideje filozofije, oblikuje sa zahtevom za
samoosveenjem i samoodreenjem onog koji saznaje;
Huserl, kao i dva pomenuta a kljuna njegova
prethodnika, smatra da onaj koji filozofira mora prvo
samoga sebe da uzme za temu filozofiranja. To da se
rezultati ranije filozofije prikazuju kao put prema
svojoj filozofskoj poziciji, ako i nije neto novo (na taj
nain je izlaganju filozofskih ideja pristupali kako
Aristotel tako i Hegel), ovde ipak treba istai stoga to
Huserl nije u ranijim svojim spisima toliko teio
istorijskom utemeljenju svoje filozofije.
injenica je da on ovde, dvadesetak godina po
publikovanju Logische Untersuchungen pokuava da u
www.uzelac.eu

119

Milan Uzelac

Fenomenologija

kontekstu itave filozofske tradicije pronae mesto

metodi fenomenoloke redukcije i to ini tako to se po
prvi put obraa za pomo istoriji. Sasvim je razumljivo
to e se Huserl pritom oslanjati na Dekartove
Meditationen u kojima e videti klicu transcendentalne
filozofije; kod Dekarta on e spoznati izvornu tenju za
radikalnim utemeljenjem nauke. To je mogue pak
uiniti univerzalnim prevratom svih prethodnih
ubeenja koji filozof "jednom u ivotu" mora da izvri
(Hua, VIII/23) jer svako pozitivno saznanje ukoliko je
isto i evidentno zapravo je velika zagonetka te to, da
takvo saznanje uopte moe da vai zapravo je zadatak
koji pre svih drugih mora biti istraen.
Ako na poetku imamo neposredno saznanje
onda onaj koji sebe shvati "poetnikom" u filozofiji,
"poetnikom" u smislu da se pita za mogui poetak
filozofije, mora staviti van vaenja sve nauke i doi do
toka ivota i sopstvenih neposrednih iskustava u
kojima se potvruje postojanost onog ko to ini i sveta u
kojem on ivi; neprestano istie kako je pre svih nauka
koje se stavljaju van vaenja svet ve dat i to u
izvornom iskustvu, u spoljnim opaajima. Da bi se to
isto iskustvo, ivot subjekta kao takav mogao
sagledati neophodno je da se egzistencija celine sveta
stavi izvan vaenja; ponavljamo: ne svet, ve njegova
egzistencija.
Tako se dospeva do evidentnosti kao to su "ja
jesam" i "ovaj svet jeste", pa se tu javlja i jedino pravo
pitanje: kako se u takve apodiktinosti moe sumnjati.
Svet je prisutan u svakom iskustvu i on je ono to bi
moglo biti najmanje sumnjivo. S druge strane, ja, s
www.uzelac.eu

120

Milan Uzelac

Fenomenologija

njegovom egzistencijom i neposrednou, nalazi se u

svetu i ako bi ono pritom negiralo svet negiralo bi pre
svega sebe; drugim reima, stavljanje sveta izvan
vaenja istovremeno je i stavljanje izvan vaenja
subjekta kao osvetovljene apercepcije.
To omoguuje Huserlu da jo naglasi kako je u
stavu "ja jesam" sadran zapravo princip svih principa
koji mora biti prvi stav svake prave filozofije (Hua,
VIII/42). Istovremeno sve ovo jeste metoda, put da
subjekt dospe do saznanja kako on u njegovoj
poslednjoj, pravoj stvarnosti ivi apsolutno zatvoreni
sopstveni ivot, ivot koji je slep za mundano iskustvo,
da je to ivot koji u samom sebi obrazuje objektivni svet
kao fenomen, kao fenomen u poslednjoj subjektivnosti
(VIII/78). Rezultat redukcije na ego, na sopstveni ivot,
tako to e se kroz transcendentalno epoch iskljuiti
kako celina sveta, tako i sva ostala tela i prostorne
stvari, istovremeno se pokazuje kao transcendentalna
egologija iji je zadatak istraivanje mogue
transcendentalne subjektivnosti uopte.
Fenomenoloka redukcija je redukcija na
transcendentalnu subjektivnost; ona se vri tako to se
iskljuuje prirodno postavljanje sveta, tj. egzistencija
sveta i svi ontiki sudovi o njemu. To je zapravo put
kojim se dospeva do iste subjektivnosti uopte i njene
svesti (koju ine naini, oblici i sintetika jedinstva
cogitoa). Tako se fenomenologija pokazuje kao
radikalna teorija saznanja jer pita za naine saznanja
mogueg sveta u istoj imanenciji.
Moda e iznenaujue delovati da se u
usputnim belekama za predavanja o prvoj filozofiji
www.uzelac.eu

121

Milan Uzelac

Fenomenologija

nalazi mesto koje e potom biti isticano kao putokaz za

dalje Huserlovo kretanje; na kraju beleke uz 24.
predavanje, nastojei da istakne monadoloku prirodu
egoa, Huserl istie kako apsolutno posmatrajui svaki
ego ima svoju istoriju i da svaka komunikativna
zajednica koju ine apsolutne subjektivnosti (kojima
pripada konstituisanje sveta) poseduje "pasivnu" i
"aktivnu" istoriju i da ta komunikativna zajednica
postoji samo unutar istorije: istorija je velika injenica
apsolutnog bivstvovanja (Die Geschichte ist das grosse
Faktum des absoluten Seins); stoga on zakljuuje da
poslednja pitanja (poslednja metafizika i teleoloka
pitanja) jesu zapravo pitanja o apsolutnom smislu
istorije (Hua, VIII/506). Tako e postepeno u prvi plan
Huserlovih istraivanja izbiti pojam istorinosti no to
ne znai da toga ranije on nije bio svestan, naprotiv;
kao to ve u ranim istraivanjima nalazi svoje mesto
svet ivota (iako se ne pokazuje dominantnim) tako i
Huserlovo shvatanje istorije svoje poreklo ima ve u
njegovim analizama vremena.
**
Krajem pedesetih godina H.G. Gadamer u
pregledu rezultata do kojih je doao fenomenoloki
pokret istie kako ovo uenje o svetu ivota treba
zapravo da ispravi greke transcendentalne redukcije,
to, samo po sebi, ne znai da je put redukcije bio
pogrean38.

(Gadamer, 1958-9, 31). Gadamerove rezerve, kad je u pitanju

procenjivanje rezultata fenomenolokog pokreta, posledica su kako
38

www.uzelac.eu

122

Milan Uzelac

Fenomenologija

Pored niza ovih spisa tog asa bee

nepristupana i Finkova VI. Kartezijanska meditacija
(1932) koja bi tada moda mnogima uinila
razumljivim potonje Finkovo udaljavanje od Huserla;
re je o radu nastalom jo 1932. a koji je Fink predao
kao svoj habilitacioni spis Univerzitetu u Frajburgu39.
Rezultat pet Huserlovih meditacija Fink je video
kao prvi stepen regresivne fenomenologije koju bitno
odreuje fenomenoloka redukcija kao postupak kojim
se hoe pojmovno dokuiti svet i bivstvujue u njemu iz
njegovih poslednjih transcendentalnih izvora u
konstituiuoj subjektivnosti.
Fenomenoloka redukcija omoguuje da se
prevlada naivnost sveta ali nas istovremeno vodi u
jednu novu, transcendentalnu naivnost, pa se tu
postavlja pitanje ispravnosti same reduktivne metode:
ako se redukcijom jedne naivnosti dospeva u drugu,
nije li neophodna tad jedna nova redukcija, i tako u
beskonanost.
Na taj nain problematizuje se sam temelj
metode i dovodi u pitanje itava dotad izvedena zgrada
fenomenologije. Zato je, po miljenju Eugena Finka,

stanja i pokretu tako i razumevanja ovog na osnovu tada

fenomenolozima pristupanih spisa.
39 Pomenuti spis nastao je pri pokuaju da se iznova obrade
Huserlovih Kartezijanskih meditacija (koje su trebalo da budu
objavljene kao zajedniko delo Huserla i Finka a s namerom da
ono bude osnovno i temeljno delo itave fenomenologije). To nije i
jedini neuspeo Huserlov pokuaj: Kriza evropskih nauka takoe je
pisana kao uvod u fenomenologiju. Isto se moe rei i za Ideje za
istu fenomenologiju.
www.uzelac.eu

123

Milan Uzelac

Fenomenologija

potrebno promisliti celokupnu sistematiku

fenomenolokog postavljanja pitanja i tako podvri
analizi, kako dignitet tako i stil transcendentalnog
saznanja i same transcendentalne nauke; to bi onda bio
predmet transcendentalnog uenja metode koje ne eli
nita drugo, za svoj predmet do fenomenologiju
fenomenologije.
Ako Fink, dve decenije kasnije, nastoji da
izgradi osobitu filozofsku antropologiju, onda metodu
kojom se ova u svojoj osnovi rukovodi, treba sagledati u
njegovom spisu iz 1932. gde on pita za ono metodsko
same metode, a to je kod Huserla sve vreme ostalo
netaknuto. Huserl, primetie Fink 1938, uprkos sveg
filozofskog radikalizma refleksije nikad nije svoju volju
za miljenjem dovodio u pitanje (Fink, 1976, 95). Voen
strau miljenja on nikada nije miljenje svog
miljenja video kao predmet mogueg istraivanja.
Tako smo, istie Fink, zahvaljujui Huserlovoj strasti
istraivanja dobili itav niz dragocenih analiza u ravni
transcendentalnog. Oseajui da osloboenje od
naivnosti vodi u jednu drugu naivnost, da su prirodni
stav i svest o njemu mogui samo u transcendentalnom
stavu, Fink postavlja pitanje transcendentalnog
pitanja, pitanje tla koje nakon redukcije zaposeda
transcendentalni ego.
Zahvaljujui fenomenolokoj redukciji ovek
postaje svestan potrebe za odreenom
transcendentalnom konstitucijom sveta ija je
egzistencija bila dotad samo pretpostavljana i to na
apodiktiki nain: njegova konstutivna aktivnost
usmerena je jednoj transcendentalnoj kosmogoniji koju
www.uzelac.eu

124

Milan Uzelac

Fenomenologija

omoguuje ovek kao fenomenoloki posmatra, kao

transcendentalni reflektujui subjekt. Vrenjem
fenomenoloke redukcije transcendentalno
bivstvovanje se ne otkriva i otvara, ve razvija u
samostalno transcendentalno bivstvovanje koje
transcendentalno iskuavanje sveta shvata kao
konkretizovanje ovekove imanencije i zato se tu kao
poslednji proizvod konstitutivnog procesa javlja svet,
odnosno bivanje sveta kao konstitutivni proces u kojme
se obrazuje bivstvovanje smo, budui da ovo ve
poseduje tendenciju prema ostvarivanju sveta.
Transcendentalno uenje o metodi postaje
problem nakon regresivnog i konstitutivnog "koraka":
njena tema tada vie nije konstitucija sveta ve sam
transcendentalni posmatra, a kritika metode mora
staviti u pitanje upravo ono to u ranijim postupcima
nije injeno: opaajni karakter fenomenologizujueg
saznanja samog (Fink, 1988, 29), njegov karakter
evidencije. Zato bi osnovna tekoa itavog reduktivnog
postupka, po miljenju Finka, bila u opasnosti da se
uvoenjem redukcije otvori "beskonani regres", jer svi
fenomenoloki postupci bi u tom sluaju i dalje ostali u
znaku fenomenoloke redukcije, pa stoga
fenomenologija fenomenoloke redukcije mora biti i
fundamentalni problem ove filozofije. Tu se, mislei
mogunost filozofiranja, moramo zapitati za poetak
fenomenologije ne u smislu kako se fenomenologizuje,
ve zato se to ini. Sa zato pitamo za osnov, za razlog
to prisiljava filozofa "poetnika" da napusti prirodni
stav i zapone redukciju (Fink, 1988, 33).

www.uzelac.eu

125

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ne lei li moda taj osnov ve u prirodnom stavu

pa nas na redukovanje nagone neki mundani motivi?
Fink smatra da priroda transcendenalnog radikalizma
lei u tome da se u pitanje stavlja ono to nikad nije
problematino u prirodnom stavu; meutim, da li je
mogu put u fenomenologiju u smislu jedne
kontinuirane motivacije iji je poetak u prirodnom
stavu?
Ishodite je u ideji radikalnog samoosveenja
koje omoguuje transcendentalno osvetljenje. Nije tu
sporan nain puta (koji moe poi od logike, psihologije
ili sveta ivota), ve karater, odnosno mogunost da se
takav put uopte prevaljuje. Ako puta ima, kakvo ga to
fenomenoloko predznanje osvetljava da moe uopte
da bude zapaen kao put? Izgleda da fenomenoloka
redukcija samu sebe pretpostavlja, to znai da nikada
ne moemo sve predstave staviti u zagrade; jedan od
takvih (preostalih) sudova bio bi i stav o bivstvovanju
sveta ije nam jedinstvo vaenja ostaje
neproblematino, pa je univerzalno epoche nemogue
poto za granicu ima bivastvovanje onog to dovodi u
pitanje.
Moe li se stavljanje u pitanje staviti u pitanje?
Ako se ovaj problem, nastao oigledno u polju analize
transcendentalnog, hoe razreiti na tlu prirodnog
stava, konstatovae se analitika protivrenost, no nije
stvar u tome: tekoa samopretpostavljanja
fenomenoloke redukcije nastaje kad se na ekstreman i
radikalan nain dovodi u pitanje znanje
transcendentalnog, pa Fink s punim pravom pita: ne

www.uzelac.eu

126

Milan Uzelac

Fenomenologija

pretpostavlja li svako traenja ve unapred neko

znanje o onom traenom (Fink, 1988, 41).
Krug razumevanja, o kojem se toliko govori, jeste
po miljenju Finka, temeljna struktura razumevanja
utoliko ukoliko se ostaje u prirodnom stavu, jer je preddatost pred-datost ve u prirodnog stavu.
Transcendentalna redukcija pretpostavlja prethodno
osvetljujue transcendentalno razumevanje, ali to
pretpostavljanje nije predrazumevanje u smislu znanja
onog to je pred-dato, budui da transcendentalni
subjekt nije ni dat ni pred-dat, pa stoga nije dat ni u
kom smislu (Fink, 1988, 42). Kao osnovna razlika ovde
se javlja razlika izmeu mundane pred-datosti (koja
obuhvata i pomenuti krug razumevanja) i jednog
drugaijeg dospevanja do fenomenolokog predznanja
transcendentalne subjektivnosti koja se raa u
transcendentalno radikalizovanom postavljanju
pitanja. Stoga pitanje redukcije naglaava sad zato a
ne kako samog fenomenologizovanja.
Poznato je da redukcija u osnovi podrazumeva
dva glavna koraka: (a) epoch (iskljuivanje verovanja
u egzistenciju sveta) i (b) smo redukovanje
(transcendentalni uvid o ukidanju vaenja generalne
teze prirodnog stava); pritom treba podvui da se kroz
epoch ne gubi svet, ve naa vezanost za njega, gube
se ogranienja koja nam namee prirodni stav. Prema
tome: tema fenomenologije, odnosno, tema
fenomenologije fenomenologije, nije u zaposedanju
jedne nove oblasti bivstvovanja (tj. transcendentalnog
bivstvovanja), ve u tome da se kroz suprotstavljanje
svetu shvati konstitutivni proces (Fink, 1988, 49) kojim
www.uzelac.eu

127

Milan Uzelac

Fenomenologija

se samoostvaruje konstituiui subjekt u ostvarivanju

sveta.
U transcendentalnom stavu se ne uspostavlja
odnos prema bivstvujuem ve odnos prema
transcendentalnoj konstituciji sveta pa se
fenomenologizovanje shvata kao iskustvo
transcendentalnog bivstvovanja, kao transcendentalno
deavanje, odnosno, kao transcendentalno
samokretanje konstituiueg ivota; taj odnos izmeu
mundanog i transcendentalnog bivstvovanja kao odnos
bivstvujueg i pred-bivstvujueg treba razumeti u
transcendentalnom a ne ontikom smislu, pa tu imamo
jednu analogiju vieg reda (transcendentalis analogia
entis).
Karakteristino za poziciju koju ovde postavlja
Fink bilo bi isticanje dinamikog a ne vie statinog
tumaenja subjektivnosti, a koje nije nita drugo do
bivstvujui proces. Osnovnu tekou tu ini
razumevanje prirode prirodnog stava koji i sam
obrazuje jednu transcendentalnu situaciju samim tim
to poseduje transcendentalnu egzistenciju. Prirodni
stav je transcendentalan po sebi ali ne i za sebe; on je
samo (na odreen nain) situacija spoljanjeg
bivstvovanja i transcendentalne subjektivnosti. Zato je
problematina i priroda transcendentalne
subjektivnosti jer redukciju ne moe vriti ovek, poto
bi se on kroz nju morao osloboditi i svoje ljudskosti, a
to nije u njegovoj moi; redukciju moe vriti tek
samosvesni, probueni transcendentalni subjekt;
svojim povratkom u prirodni stav on tematizuje svet
kao svoj korelat koji je samo sloj njegovog
www.uzelac.eu

128

Milan Uzelac

Fenomenologija

konstitutivnog bivanja, relativni univerzum, naspram

mundanog pojma apsoluta kao ontolokog pojma kojim
se obuhvata totalitet bivstvujueg. Fenomenoloki
pojam apsoluta otkriva transcendentalnu subjektivnost
kao sintetiko jedinstvo sveta koji kao primordijalnu
konstitutivnu tvorevinu realizuje transcendentalna
zajednica monada. Kako se sve bivstvujue
principijelno konstituie u procesu ivota
transcendentalne subjektivnosti, svet, kao
bivstvovanje, u transcendentalnom stavu, jeste samo
momenat apsoluta.
Tako tek fenomenologija otkriva pravi smisao
sveta: on nije jedinstvo prirode u ontolokoj formi, ve
veno promenljiv proizvod beskonane refleksije
transcendentalne subjektivnosti; tako se svet pretvara
u fenomen, u sadraj nae situacije i prestaje biti
samorazumljivi horizont predmetne datosti kakav nam
se pokazuje u prirodnom stavu.
Kao slobodno ali istovremeno i konano bie,
ovek egzistira kao projekt; on se odnosi spram stvari
ali i spram svoje konanosti, spram svesti o smrtnosti i
smrti, i jedino odnoenjem spram smrti on se odnosi
spram vremena kao vremena. Samo kroz smrt ovek se
odnosi spram konane celine svoga ivota, samo znanje
o smrtnosti vodi znanju o smislu ljubavi. Tako se smrt i
ljubav pokazuju kao smisaoni horizont unutar kojeg
vaspitanje uopte moe delovati.
Ako se ima u vidu stav da je i obrazovanje jedan
od temeljnih fenomena ljudskog opstanka (Fink, 1995,
119) to ne znai da se spisak s pet ranije (Fink, 1979)
opisanih temeljnih fenomena (rad, borba, ljubav, igra,
www.uzelac.eu

129

Milan Uzelac

Fenomenologija

smrt) sada proiruje; uvoenje obrazovanja kao

temeljnog fenomena samo razotkriva deficijentnost
ranije pozicije - bivstvenu statinost fenomena.
Obrazovanje je dinamini fenomen i pozivajui se na
njega Eugen Fink donekle prevazilazi horizont koji je
ranije sam naznaio. Re je o uvoenju dinaminog
motiva u statinu sliku sveta. Na taj nain Fink iznova
poinje da misli onaj heraklitovski momenat svake
refleksije koji u novovekovnoj filozofiji tematizuje
Hegel.
Kao novi nain filozofiranja fenomenoloka
filozofija u ijem se okrilju razvijao i E. Fink, u prvo
vreme se inila anti-spekulativnom pa je pathos itavog
fenomenolokog pokreta bio odreen strasnim
odbacivanjem nasilja spekulativne interpretacije sveta;
to je imalo za posledicu da se pitanje o legitimnosti i
granicama fenomenologije sve ee postavljalo kroz
naelno suprotstavljanje intencionalne analize i
spekulativnog miljenja (Fink, 1976, 140), a to je
vodilo tematizovanju samog problema metode;
isticanjem intencionalne analize itav fenomenoloki
pokret se dovodio u protivstav naspram celokupne
filozofske tradicije koja je jo uvek ivela u znaku
spekulativne metafizike i nije bio redak sluaj da se
insuficijentnost Huserlove pozicije isticala s pozicija
koje su pretpostavljale prvenstvo Hegelove filozofije.
Sa pitanjem: da li se razvijanjem fenomenoloke
redukcije vri i uzdravanje od svake spekulacije, tj. ne
sree li se kod Huserla ipak, moda u skrivenoj formi,
spekulativna misao (i to, pre svega, upravo u uenju o
fenomenolokoj redukciji i u uenju o
www.uzelac.eu

130

Milan Uzelac

Fenomenologija

transcendentalnom idealizmu?), otvaralo se i kritiko

pitanje opravdanosti same fenomenologije: da li je
uopte mogua fenomenoloka analiza bez
spekulativnog miljenja, odnosno: da li je razlika
izmeu intencionalne analize i spekulativnog miljenja
neto vie nego samo razlika u postupku, neto vie no
samo jedna metodska razlika (Fink, 1976, 141)40.

Sasvim je jasno da ovde imamo dovoljni razlog da,

tematizovanjem razlike izmeu intencionalne analize i
spekulativnog mijenja, postavimo centralno, osnovno pitanje,
budui da tu nije vie re o razlici u pristupu, ili tek o nekoj
metodskoj razlici ve o bitnom odnosu kojim se odreuje priroda
samog filozofskog pitanja; od odgovora na ovo krajnje kritiko
pitanje zavise i istorijsko mesto same fenomenologije, jedne od
vodeih filozofskih orijentacija XX stolea, opravdanost naina na
koji se njena bitna pitanja odnose spram velikih pitanja nemake
klasine filozofije, spram Platonove dijalektike, Aristotelove
hermeneutike, konano, ka Kantovom transcendentalnom
postavljanju pitanja i Hegelovom spekulativnom miljenju (Fink,
1976, 141), tj. naspram celokupne filozofske tradicije Zapada.
40

www.uzelac.eu

131

Fenomenologija

Milan Uzelac

5. Kritika fenomenologije
Ako fenomenologiju odlikuje uverenje o
mogunosti jednog novog radikalnog poetka (to je
izraz eksplicitne kritike kako metafizike predaje tako i
neprihvatanje fakta istorinosti), kao i elja da se
filozofija zapone potpuno iznova, razvijanjem jednog
neposrednog odnosa spram same stvari, upotrebom
jedne posve nove, originalne metode, kritino pitanje i
dalje glasi: da li je fenomenologija u pravu kada ne
prihvata metafiziku tradiciju? Moe li ona sebe da
stavi na mesto filozofije Platona, Dekarta, ili Hegela,
odnosno, moe li intencionalna analiza metafiziku
uiniti suvinom?
Videli smo da je pod uticajem Brentana Huserl
doao do uverenja da se psihiki fenomeni razlikuju od
fizikih svojom intencionalnou - a time se hoe rei da
je svest uvek svest o neem: gledajui neto vidimo,
sluajui neto ujemo, mislei neto mislimo;
intencionalnost je opta forma svesti. Predmeti (realni
ili idealni) jesu to to jesu u aktima svesti sluanja,
miljenja oseanja... Tako polje korelativnih odnosa
predmeta i svesti, polje nae subjektivnosti, postaje
predmet filozofskih istraivanja. Do tog polja dospeva
se oienjem svesti od empirijsko-psiholokih sadraja
- drugim reima redukcijom noetsko-noematskih
korelativnih odnosa.
Metodom intencionalne analize Huserl je
nastojao da obuhvati svest o svetu i svest o svim
sadrajima sveta; tom metodom on je hteo da
preformulie sve probleme tradicionalne filozofije koji
www.uzelac.eu

132

Milan Uzelac

Fenomenologija

su postojali unutar filozofskih disciplina kao to su

logika, ontologija, metafizika i da ih, prevedene u
oblast istraivanja svesne konstitucije idealnih istih
formi, da ih istrauje u oblasti bivstvovanja
unutarsvetskih stvari, kao momente egzistencije sveta.
To je imalo za posledicu da Huserl pojam sveta odredi
subjektivno, da svet shvati kao horizont predmetnih
ulnih tvorevina, kao misao sveta rastvorenu u
horizontu vremena. Spram takvog subjektivistiki
odreenog sveta, moemo se zapitati: da li se horizont
temelji u svetu ili se svetskost sveta temelji u horizontu
fenomena?
injenica je da Huserl vreme i svet
subjektivizuje, da ih uvlai u apsolutno dato
bivstvujue i da tako istie nadsvetski karakter
konstituisane transcendentalne subjektivnosti; isto
tako, sasvim je razumljivo da u tom sluaju ovekova
ljudskost kao konstitutivni smisao nema krajnju istinu.
Zato kod Huserla neemo nai fenomenoloku osnovu
za samokonstituciju ljudske konanosti i zato su, po
reima E. Finka, vreme - svet - konanost neobraeni i
nesavladani problemi njegove velike zamisli istorije
znanja, koja svoju dramatinu visoku taku ima u
obratu matematike, objektivistike ideje nauke u
transcendentalno samorazumevanje konstituisanog
ivota (Fink, 1976, 171).
Nesporno je da odluujua misao itave
Huserlove filozofije bee misao o fenomenolokoj
redukciji, o nainu njenog izvoenja; za tumaenje ovog
pojma, shvaenog kao tematskog, on koristi itav niz

www.uzelac.eu

133

Milan Uzelac

Fenomenologija

operativnih pojmova kao to su prirodni stav,

generalna teza, ili epoh.
Prirodni stav je transcendentalni pojam koji
izraava stanje u kome se prvobitno nalaze svi ljudi; on
ukazuje na samozaboravljenost, subjekta koji se nalazi
izvan sebe u svetu. To istovremeno znai da prirodni
stav nije neki fenomen meu fenomenima ve
fundamentalna pozicija ljudskog razumevanja
bivstvovanja. Generalna teza prirodnog stava izraava
uverenje koje ljudska svest (nalazei se u prirodnom
stavu, pre svake filozofije) poseduje o tome da svi
iskusivi i iskuani predmeti jednostavno jesu. To je
uverenje koje postoji pre svake filozofije i teorije o tome
da je bivstvujue takvo kakvo je i ta jeste (305-6); re
je o jednom naem zaboravljenom temeljnom odnosu
spram stvarnosti, ka svemu bivstvujuem pa konano i
prema bivstvovanju.
Epoch je inicijalna faza fenomenoloke
redukcije kojom se predmetni sadraji koje dobijamo
iskustvom stavljaju u zagrade i tako se bivstvujue (za
nas) pretvara u fenomen, ali fenomen koji nije neto to
sebe pokazuje, ve je neutralno bivstvujue osloboeno
tetikog karaktera.
Ono to se naknadno pokazuje kao tekoa
Huserlove filozofije, svakako je injenica da epoch i
redukcija prvenstveno imaju funkciju operativnih
pojmova, ali da ih u Huserlovom poznom miljenju
sreemo i kao tematske pojmove, to na itavu njegovu
fenomenologiju, po reima Finka, baca operativnu
senku (Fink, 1976, 198), jer u tumaenju i oblikovanju
tematskih pojmova jedne filozofije (a to je za Huserla
www.uzelac.eu

134

Milan Uzelac

Fenomenologija

pre svega transcendentalna subjektivnost), koriste se

drugi pojmovi i misaoni modeli te se tako operie
intelektualnim shemama koje nisu u potpunosti
predmetno fiksirane i zato su senka filozofije koja se
njima slui.
Fink navodi za to sledei primer: ako govorimo o
vremenu, razlikujemo stvari u vremenu i vreme samo.
To biti-u-vremenu vremenitog bivstvujueg ima
karakter mirovanja i kretanja. Kretanje i mirovanje su
mogui naini kako bivstvujue "prebiva" u vremenu.
Ako elimo mirovanje pojmovno da obuhvatimo,
operiemo u horizontu pojma kretanja, i obrnuto. Ako
je kretanje mogu nain bivstvovanje bivstvujueg u
vremenu, s kojim pravom mi govorimo o kretanju
vremena samog o toku vremena (Fluss der Zeit) i zato,
i s kojim pravom primenjujemo pojmove koji pripadaju
biti bivstvujueg u vremenu na vreme samo? Mora li
kretanje toka vremena opet biti u vremenu, jer u tom
sluaju to je onda vreme vremena vremena itd. Iz
vremena razumevamo kretanje, a iz kretanja vreme.
Nije li to lani krug, moemo se zapitati. Branei se od
prigovora te vrste, moe se rei da filozofija ima pravo
da se slui metaforama; budui da znamo kako vreme
ne tee kao voda u potoku, premda se ipak govori o
teenju...
Huserl je nepokolebljivo verovao da se
fenomenolokom redukcijom otvara prostor za istu
svest, za izvornost svakog predmetnog odnosa stvari
spram druge stvari, ili nekog procesa u svetu i zato je
istraujui nauku u njoj samoj, a shvatajui pritom
filozofiju kao radikalno delovanje teorijskog interesa,
www.uzelac.eu

135

Milan Uzelac

Fenomenologija

neprestano ispitivao sam pojam znanja.Tu je re o

jednom novom pojmu nauke koji nam ne dolazi iz
arsenala scijentistikih teorija, niti se temelji na
poznatim naukama pa je sasvim razumljivo zato ni
matematika ni teorija saznanja ne mogu biti uzor
Huserlovim istraivanjima (Fink, 1976, 287); analitika
svesti za kakvu se on zalae (radikalizujui je do te
mere da izgrauje jednu teoriju konstrukcije sveg
unutarsvetski bivstvujueg) zahteva rang jedne posve
nove, temeljne nauke o samom pojmu nauke.
Ako se i danas istie kako s tumaenjem
prirodnog stava u Ideen zapoinje Huserl svoj put u
filozofiju41, injenica je da daj put nije bio i jedini
mogui put; usled postojanja vie puteva koji smeraju
istom cilju, Huserl je decenijama, uvek na nov nain,
teio da sam put, taj methodos razvije u jednu posve
specifinu metodu koja nee biti tek neka metoda ve
neto daleko vie: nain miljenja sveta ali isto tako i
nain odgovornog ivljenja u tom svetu. Tako se
izborom i izgraivanjem metode ne odluuje samo o
nekom pukom misaonom tehnikom postupku, ve o
nainu temeljnog osveenja, koje bi bilo obezbeeno
postupkom fenomenoloke redukcije, a koji je Huserl
video kao sredinju misao svoje filozofije, kao jedini

41Ako

za Hajdegera filozofija poinje fundamentalnom ontologijom,

kao ontolokom interpretacijom onog bivstvujueg ijem biu
razumevanje bia pripada, za Huserla se moe rei da na tlo
filozofije stupa tematizovanjem prirodnog stava, odnosno pitanjem
sveta, shvaenim kao pitanje tla (Boden) a koje sreemo u ve
razvijenom obliku u Ideen I.
www.uzelac.eu

136

Milan Uzelac

Fenomenologija

mogui put njenog problemskog razvoja (Fink, 1976,

100-101).
Fenomenoloka redukcija omoguava da se
prevlada naivnost sveta i dospe pred problemsko polje
filozofije; redukcija oslobaa od zarobljenosti
dogmatizmom prirodnog stava, kao i spekulativnog
"preletanja" problema sveta tako to omoguuje
"kopernikanski put" prevladavanja ogranienosti
prirodnog stava kao horizonta naih ljudskih
mogunosti, put u izvornu dimenziju sveg bivstvovanja,
u konstitutivni izvorni temelj sveta - u sferu
transcendentalne subjektivnosti. Re je dakle, o tome
da se svet i bivstvujue dokue iz njihovih poslednjih
transcendentalnih izvora a to je mogue samo
sprovoenjem fenomenoloke redukcije koja zapoinje
"egolokom" redukcijom ("proizvoenjem"
transcendentalnog posmatraa i reduktivnim
povratkom u "poslednji" ivot koji poseduje i iskuava
svet), a zavrava se intersubjektivnom redukcijom
(razvijanjem, u transcendentalnom egou implicirane,
sakonstituiue intersubjektivnosti) (Fink, 1988, 4).
U spisu Ideen I Huserl je jasno izloio nov metod;
novi put do apodiktikog znanja - metod fenomenoloke
redukcije a koji se sastojao u uzdizanju od suenja o
svemu u ta se moe sumnjati. Taj metod bio je slian
onom koji nalazimo ve kod Dekarta i nije nimalo
sluajno to je Huserl odluio da priznajui slinost
svoje i Dekartove metode jasno ukae i na razlike, a o
emu nalazimo njegovo jasno samosvedoenje u
Kartezijanskim meditacijama. Dekart je po
Huserlovom miljenju dospeo do sfere
www.uzelac.eu

137

Milan Uzelac

Fenomenologija

transcendentalne subjektivnosti ali ali je pred njom i

ostao, jer nije uspeo da naini razliku izmeu
transcendentalne i empirijske svesti te nije iskljuio
individualnu empirijsku svest, a to je bio uslov da se
dospe do transcendentalne subjektivnosti (svesti
uopte). Tako Dekart nije bio u mogunosti da istrai
strukturu i delatnost transcendentalne subjektivnosti,
a upravo u tome Huserl je video osnovni zadatak
fenomenologije.
Transcendentalna subjektivnost daje apodiktiki
temelj svim prirodnim i drutvenim naukama,
ukljuujui psihologiju i pedagogiju; u prva tri dela
Kartezijanskih meditacija izlau se rezultati do kojih je
Huserl ve dospeo ranije, da bi se u IV i V meditaciji
dali odgovori na ranije iznete prigovore; tu Huserl
nastoji da ukae na isto subjektivnu stranu
transcendentalnog subjekta, odbija prigovore za
solipsizam, tj. prigovore kako je mogue apodiktiko
znanje o objektivnom svetu i da li se ono uopte moe
dobiti. Tu se razvija uenje o intersubjektivnosti i
apodiktikom postojanju drugog.
Nakon pet meditacija postavlja se zadatak
prevladavanja naivnosti sveta, ali, ispostavilo se, u
jednoj novoj, transcendentalnoj naivnosti; meutim,
ako nas put vodi u jednu novu, transcendentalnu
naivnost, s pravom se mora postaviti pitanje
ispravnosti same reduktivne metode, jer, ako se
redukcijom jedne naivnosti dospeva u drugu, nije li
potrebna tad jedna nova redukcija, i tako, u
beskonanost. Na taj nain problematizuje se sam ve
postavljen temelj i dovodi u pitanje itava do tog asa
www.uzelac.eu

138

Milan Uzelac

Fenomenologija

izvedena zgrada fenomenologije, pa je po Finkovom

miljenju potrebno promisliti i celokupnu sistematiku
fenomenolokog postavljanja pitanja i tako analizi
podvri dignitet i stil transcendentalnog saznanja i
same transcendentalne "nauke" a to je onda predmet
jednog transcendentalnog uenja metode koje ne eli
nita drugo za svoj predmet do jednu fenomenologiju
fenomenologije - ostvarenje fenomenologije u
poslednjem transcendentalnom samorazumevanju od
strane nje same (Fink, 1988, 8-9).
Sam pojam identiteta ovde se moe pokazati
vieznanim; u svom prvobitnom i najviem znaenju
on ukazuje na identitet sveta i boga kako to vidi
tomistika filozofija; to je izvorni identitet apsolutnog i
konanog bia, odnosno, tu se zapravo radi o izvornom
samosaznanju saznanja (noesis noeseos), ukoliko je ono
transcendentalno kao predmet tvorevog boanskog
miljenja. Bivstvovanje je tu identino s duhom, a
subjekt sa umom. U tom identitetu jeste temelj svake
stvari i istine.

www.uzelac.eu

139

Fenomenologija

Milan Uzelac

Napomena
Dugo sam mislio da u ovaj tekst preraditi tako, da u
jednom novom obliku moe biti izraz stanja savremene
fenomonologije. Nakon to sam pristupio preradi teksta,
shvatio sam da treba da napiem jednu posve drugaju
knjigu, a kako se ovde nalaze delovi koji su svojevremeno
bili tampani u mojoj knjizi Kosmologija umetnosti (Novi
Sad 1995) odluio sam da objavim tekst u ovom obliku (sa
svim njegovim objektivnim i subjektivnim nedostacima),
budui da odslikava stanje i pravce fenomenolokih
istraivanja kraja osamdesetih godina i poetkom
devedesetih, odnosno, vremena kad je poela da biva sve
prisutnija kritika fenomenologije od strane Eugena Finka
(zahvaljujui njegovim posthumno objavljenim spisima).
Ali i ta kritika pripada tridesetim i etrdesetim
godinama XX stolea, a njena recepcija kasni skoro pola
stolea.
Decembra 2005. na meunarodnom skupu u
Frajburgu, odranom povodom stogodinjice roenja Eugena
Finka, pokuao sam da objasnim da je vreme odreenih
sporova oko temeljnih pojmova fenomenologije prolo, i da se
pred fenomenologijom nalaze potpuno novi izazovi, da je
deplasirano nastavljanje sporova starih vie od pola stolea i
da je Fink iv da bi dakon tekst Epikurov vrt napisao tekst o
poruenim mostovima u Novom Sadu, budui da je o
fenomenolokoj redukciji odavno sve napisao.
Ono to je ipak na mene najvie uticalo da se odluim
na ovaj korak, jeste primedba upuena savremenoj filozofiji
da se velikim delom svodi na filozofski govor, a da je mnogo
manje nain zivota. Filozofija se u nae vreme u velikoj meri
svodi na formiranje profesionalaca koji pouavaju budue
profesionalce i moda je zato do te mere marginalizovana.

www.uzelac.eu

140

Milan Uzelac

Fenomenologija

Pre nekoliko decenija, na samom poetku svog

bavljenja fenomenologijom, shvatio sam da filozofija ne moe
biti samo teorija ili nain saznanja, ve izraz preivljene
mudrosti, nain ivota koji je u saglasju s umom. To sam
naao i u reima ostarelog Huserla koji je rekao da je
filozofiju u svom ivotu proiveo s punom odgovornou.
Tako neto je mogue samo u sluaju kad bavljenje
filozofijom ostaje neto vie od puke teorije, budui da ne
bira samo ovek filozofiju ve i filozofija oveka.
Shvatio sam to, iako se o tome eksplicitno nije na
mnogo mesta govorilo, ponajpre stoga to, najvei deo onog
po na ivot najvanijeg, lei u sferi pretpostavljenog, u
oblasti podrazumevajueg, u onom neposrednom.
Huserl je u fenomenologiji video metod, ali ne metod
koji bi smisao imao ne samo u sopstvenom
samoizgraivanju, ve u stvaranju novog oblika ivota u
naporu da se preobrazi ovek.
ivim u uverenju da e mi se pruiti prilika da
rasvetlim i tu stranu fenomenologije kojom ona istupa kao
nain ivota i vienja sveta, da nakon njene teorijske,
istaknem i njenu praktinu stranu i na taj nain pokaem
da je jedna filozofija iva ne samo onoliko koliko budi
pitanja, ve i onoliko koliko ostaje najvii nain ivota. A to
je tema jedne nove, sasvim drugaije knjige.
11. 02. 2009.
Autor

www.uzelac.eu

141

Fenomenologija

Milan Uzelac

Izabrana literatura
Biemel, W.: Gesammelte Schriften I-II, frooman-holzboog,
Stuttgart-Bad Cannstatt 1996.
Fellmann, F.: Gelebte Philosophie in Deutschland, Alber,
Freiburg/Mnchen 1983.
Fellmann, F.: Phnomenologie als aesthetische Theorie, Alber,
Freiburg/Mnchen 1989.
Fink, E.: Die Entwiklung der Phaenomenologie Edmund s, in:
Nhe und Distanz, Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S.
45-74.
Fink, E.: Operative Begriffe in Husserls Phnomenologie, in: Nhe
und Distanz, Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 180204.
Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen
Erfahrung, Freiburg/Mnchen 1977.
Fink, E.: Einleitung in die Philosophie, Knigshausen &
Neumann, Wrzburg 1985.
Fink, E.:Welt und Endlichkeit, Knigshausen & Neumann,
Wrzburg 1990.
Fink, E.: Natur, Freiheit, Welt, Knigshausen & Neumann,
Wrzburg 1992.
Fink, E.: Philosophie des Geistes, Knigshausen & Neumann,
Wrzburg 1994.
Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Knigshausen &
Neumann, Wrzburg 1995.
Gadamer, H.G.: Istina i metoda, V. Maslea, Sarajevo 1978.
Geiger, M.: Beitraege zur Phnomenologie des sthetischen
Genusses, in: "Jahrbuch fr Philosophie und
phnomenologiesche Forschung", Bd. 1, 1913, S. 567684.
Heidegger, M.: Die Lehre vom Urteil im Psychologismus, in: GA,
Bd.1, V. Klostermann, Frankfurt/M 1978, S. 58-188.
Heidegger, M.: Prolegomena zur Geschichte des Zeitbegriffs, GA,
Bd. 20, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1979.
Heidegger, M.: Grundbegriffe der Metaphysik, V. Klosterman,
Frankfurt/M. 1983.
www.uzelac.eu

142

Milan Uzelac

Fenomenologija

Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen 1984.

Heidegger, M.: Beitraege zur Philosophie, V. Klostermann,
Frankfurt/M. 1989.
Husserl, E.: Ideen zu einer reinen Phnomenologie und
phnomenologischen Philosophie I, (Hrsg. W. Biemel),
Husserlinana III, M. Nijhoff, Den Haag 1950.
Husserl, E.: Phnomenologische Psychologie, M. Nijhoff,
Husserliana IX, Den Haag 1962.
Husserl, E.: Aufsatze und Rezensionen (1890-1910), M. Nijhoff,
Husserliana XXII, Den Haag 1979.
Husserl, E.: Phnomenologische Psychologie, M. Nijhoff,
Husserliana IX, Den Haag 1962.
Husserl, E.: Aufsaetze und Rezensionen (1890-1910), M. Nijhoff,
Husserliana XXII, Den Haag 1979.
Husserl, E.: Logische Untersuchungen I-II, M. Niemeyer,
Tbingen 61980 (U tekstu 1980a).
Husserl, E.: Ideen zu einer reinen Phaenomenologie und
phaenomenologischen Philosophie, M. Niemeyer,
Tbingen 41980 (U tekstu 1980b).
Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i transcendentalna
fenomenologija, Globus, Zagreb 1990; prilozi se navode
prema knjizi: E. Huserl: Kriza evropskih nauka, Deje
novine, Gornji Milanovac 1991, str. 267-438.
Janssen, P.: Existenz-Dasein-Mensch. Vom Anschein
bezeichnenden Sprechens und eines ihm folgenden
Wissens aus der Perspektive geschichtlicher Zeit, in:
"Journal of the Faculty of Letters, Tokyo, Vol. l9,
1994, S. 13-32.
Kern, I.: Husserl und Kant. Eine Untersuchung ber Husserls
Verhltnis zu Kant und zum Neukantianismus, M.
Nijhoff, Den Haag 1964.
Metzger, A.: Phnomenologie und Metaphysik, Neske, Pfullingen
1966.
Siewerth, G.: Der Thomismus als Identittssystem, Gesammelte
Werke, Bd. 2, Patmos, Dseldorf 1979.

www.uzelac.eu

143

Milan Uzelac

Fenomenologija

Siewerth, G.: Das Schicksal der Metaphysik (von Thomas zu

Heidegger), Gesammelte Werke Bd. 4, Patmos,
Dseldorf 1987.
Tugendhat, E.: Der Wahrheitsbegriff bei Husserl und Heidegger,
W. de Gruyter, Berlin 1970.
Ulmer, K.: Philosophie der modernen Lebenswelt, J.C.B. Mohr
(Paul Siebeck), Tbingen 1972.
Uzelac, M.: Die Philosophie der Welt und die Welt der Philosophie,
in: JTLA (Journal of the Faculty of Letters, The
University of Tokio, Aesthetics), Vol. 17, 1992, S. 7998.
Uzelac, M.: Art and Phenomenology in Edmund Husserls, in:
Phenomenological Aesthetics, Axiomathes,Vol. IX,
Nos. 1-2, 1998, pp. 7-26.

www.uzelac.eu

144

Fenomenologija

Milan Uzelac

Izdava:
Veris Studio doo
Novi Sad
Edicija: Filozofija
8
FENOMENOLOGIJA
Milan Uzelac
Za izdavaa:
Boris Veri, direktor
tampa:
Veris, Novi Sad
Tira: 20 primerka
Novi Sad
2009.
ISBN 978-86-7858-052-9
Na naslovnoj strani Kolapsirajua zvezda u sistemu HD44179
CIP
,
165.62
,
Fenomenologija / Milan Uzelac . Novi Sad : Veris, 2009 (Novi Sad :
Veris). str. 151 ; 21 cm. (Biblioteka: Filozofija 8 ; )
Tira 20 . Beleka o autoru: str. 151. Bibliografija.
ISBN 978-86-7858-052-9
a) Fenomenologija

COBISS.SR-ID 237795079
www.uzelac.eu

145