LOKALNE RAUNARSKE MREE

LAN LOCAL AREA NETWORK

LAN - LOCAL AREA NETWORK

Raunarske mree-osnovni pojmovi, podela
Lokalne mree, formiranje i struktura ,
povezivanje vorova mree, ruteri
IP ema adresiranja, sistem domenskih imena
DNS (Domain Name System)
Funkcionisanje Interneta, osnovni Internet
protokoli provajderi i njihove mree
Materijal je namenjen uenicima 4. godine u okviru teme Lokalne raunarske mree.
U izradi je koriena knjiga A. Tanenbaum, Raunarske mree i drugi izvori.
2

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Grupa raunara koja
je povezana sa ciljem
da ljudi dele podatke
i opremu

ta su raunarske mree ?
Skup komunikacionih veza (linkova) za povezivanje ureaja koji
mogu da meusobno komuniciraju (Keiser)
Entitet koji povezuje odreen broj ureaja i obezbeuje nain
prenosa podataka izmeu njih (Stallings)

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Socioloki fenomeni
Raunarski kriminal
Autorska prava
Virusi, crvi, trojanci
SPAM poruke
Sloboda postavljanja razliitih informacija
Zavisnici od mree

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Local Area Network (LAN)
Lokalna raunarska mrea
je mrea visoke brzine koja
pokriva relativno malu
geografsku povrinu.

Personal Area Network (PAN)

Personalna, lina raunarska je
jo vie geografski ograniena
na samo nekoliko metara
razdaljine.

Wide Area Network (WAN)

Globalna raunarska mrea
pokriva relativno veliku
geografsku povrinu, a
najpoznatija WAN mrea je
upravo INTERNET.

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Internetworking
Tehnologija koja omoguava povezivanje
razliitih LAN i WAN mrea u jedinstvenu
mreu

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Klasina podela - geografska podela
LAN - Local Area Network
mali prostor, velike brzine (Mbps - Gbps)
privatne instalacije
kancelarija, spratovi, zgrada, kampus
Layer 2 ureaji (L2) - svievi, habovi
WAN - Wide Area Network
veliki prostor, manje brzine (kbps - Mbps)
regioni, drave
iznajmljeni telekomunikacioni servisi
Layer 3 ureaji (L3) - ruteri
MAN - Metropolitan Area Network gradske mree
7

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Novi trendovi
LAN - Local Area Network
velike brzine (100 Mbps, 1Gbps, 10Gbps)
L2 i L3 svievi
fiziki i logiki segmenti unutar poslovnih mrea
poveana rastojanja primenom optikih kablova - preko 100km
WAN - Wide Area Network
gradovi, regioni, drave
iznajmljeni telekomunikacioni servisi (npr. 2, 34,155 Mbps)
L3 ureaji - ruteri, L3 svievi
i male i velike brzine (Mbps, Gbps, 10Gbps)
Tehnoloka podela mrea:
L2-svievi, FrameRelay, MPLS, ATM, SDH
L3-IP, IPX

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Osnovne oblasti korienja
Poslovne primene (deljenje informacija, resursa, kolaboracija)
Pristup bazama podataka - klijent/server model
Kolaboracija e-mail, videokonferencije, kancelarija u kui...
B2B i B2C
Kune primene
Pristup udaljenim informacijama
Komunikacija izmeu osoba (email, skype, peer to peer...)
Interaktivna zabava (veliki broj osoba u interakciji...)
-Elektronsko poslovanje (eBanking, eGovernment, eCommerce...)
Mobilni korisnici (lap-top raunari u wireless okruenju, servisi preko GPS operatora,
GPRS terminali za PDV, parking servis...)
Nove generacije mobilne telefonije
WLAN ili WLAN/GSM
9

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Integracija raunara i komunikacija
Stari koncept raunarskih centara:
o veliki centralni raunar Main-Frame
o veliki broj terminala (tekstualnih)
o komunikacija terminala sa centralnim raunarom
o modemske veze po obinim telefonskim kablovima
(parica - dva provodnika)
o male brzine (9.6 kbps - "kilo-bita u sekundi")
o prenos samo tekstualnog ulaza i izlaza - asinhroni i sinhroni
o to nisu raunarske mree !

10

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
ta su raunarske mree ?
Osnovne komponente:
-

Komunikacioni ureaji:
ruteri, svievi, habovi, modemi, pojaivai

Komunikacione veze:
razliite vrste fizikog medijuma, razliite brzine i osobine

Funkcionalna logika:
protokoli, servisi, konfiguracije

11

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

podela
Komunikacione veze

Bakarni provodnici
 UTP - Unshielded Twisted Pairs - neoklopljene upredene parice
 telefonske parice u lokalnoj petlji - xDSL, ISDN, Modemi,
digitalni prenosni sistemi E1

Optika vlakna
 monomodna i multimodna - jedna ili vie tasnih duina (DWDM,
CWDM)

Mikrotalasi
 usmerene i neusmerene veze - GPS, GPRS, Tetra, WLAN,
Bluetooth,...

Infracrvena komunikacija
 infracrveni portovi, free space optika

Komunikacioni sateliti
12

Komunikacione veze

Bakarni provodnici

Optika vlakna

Mikrotalasi

Infracrvena komunikacija

Komunikacioni sateliti

13

Raunarske mree - osnovni pojmovi,

Parametri
podela

Brzina prenosa - bandwidth, speed, capacity, throughput
bps - bits per second, biti u sekundi
kbps - Kilo-bits per second
Mbps- Mega-bits per second
Gbps - Giga-bits per second
Tbps - Tera-bits per second
dekadni multiplikatori: kilo, mega, giga... (SI standard)
binarni multiplikatori: kibi, megi, gigi... (standard IEC 60027-2, 2000.god

Kanjenje - delay
vreme propagacije u jednom smeru, milisekunde - ms

Gubitak paketa - packet loss (%)

14

Topologija mree
Topologija predstavlja fiziki izgled ili oblik
mree.
U vorovima mree nalaze se radne stanice,
koje su meu sobom povezane
komunikacionim putevima.

15

Topologija mree
Topologija potpuno povezane mree svaki raunar (radna stanica) je povezan direktnom
komunikacionom linijom sa svim ostalim radnim stanicama u mrei. Ako je broj radnih
stanica n, broj linkova u mrei je n*(n-1)/2. Ovo je idealan teorijski model, koji u praksi
neete sresti.

Topologija magistrale svi raunari u mrei povezani su na magistralu tj. jednu liniju.
Generalno gledano nije dobra, jer ispadom jednog vora u mrei ispada iz rada cela mrea.

Topologija prstena raunari su spojeni u krug, moemo rei zatvorenom magistralom

(krunom). Nain povezivanja slian kao i kod topologije magistrale. Pricip rada je sledei :
podaci idu u krug u jednom smeru i svaki vor alje ili uzima podatke iz tog kruga. Ovaj tip
mree izbegava koliziju formiranjem elektronskih signala nazvanih tokeni koji cirkuliu
kroz mreu i pridruuju se poruci koja se alje drugom raunaru. Pri prijemu podataka,
prijemni ureaj oslobaa token i alje ga nazad u mreu. Na ovom principu je zasnovan IBM
TOKEN RING i slinih je karakteristika kao i magistrala.
Topologija zvezde Ova vrsta topologije vue svoje korene iz prvih faza razvoja raunara
kada su mainframe raunari bili okrueni terminalima i podseali na zvezdu sa glavnim
raunarom u centru. Za ovu vrstu mree koristi se HUB ureaji koji na sebi imaju odreeni
broj prikljuaka za vezu sa raunarom. Dobra je zbog nezavisnosti sistema od pojedinih
vorova u mrei. Moe se upotrebiti i vie HUB-ova i praviti vrlo sloena mrea. Pogodna je
za kombinaciju mainframe raunara i mikroraunara gde se glavna obrada obavlja na
mainframeu a lokalno moe i na mikroraunaru.

Topologija drveta od centralnog vora u mrei grana se hijerarhija vorova nanie poput
kronje na drvetu. Cena instalacije ovakve mree je niska. Loa strana je to se otkazom
vorova na viem nivou hijerarhije, mrea raspada na dva nepovezana dela.
16

Lokalne mree, formiranje i struktura ,

povezivanje vorova mree, ruteri
Mree od take do take" (engl. point-to-point networks) sadre brojne veze izmeu
pojedinih parova raunara.
Da bi od polazita stigao do odredita, paket na ovom tipu mree moda mora da prode kroz
jedan ili vie drugih raunara.
esto postoji vie putanja razliite duine, tako da je pronalaenje optimalne putanje vana
stavka u mreama tipa od take do take".
Iako postoje mnogi izuzeci, u naelu se u manjim, geografski lokalizovanim mreama koristi
difuzno emitovanje, dok vee mree uglavnom koriste povezivanje od take do take.
Prenos poruka od take do take (od jednog poiljaoca do jednog primaoca), esto se naziva
jednosmerno emitovanje (engl. unicasting).

17

Lokalne mree, formiranje i struktura ,

povezivanje vorova mree, ruteri
Lokalne mree se razlikuju od
drugih mrea po tri kriterijuma: (1)
veliini; (2) tehnologiji prenosa
podataka i (3) topologiji.

Razdaljina izmeu
sistema

Sistemi se nalaze

1m

na istom kvadratnom metru

1Om

u istoj prostoriji

100m

u istoj zgradi

1km

na istom organizacionom podruju

10 km

u istom gradu

100 km

u istoj dravi

1000 km

na istom kontinentu

10.000 km

na istoj planeti

Lina mrea
Lokalna mrea
Gradska mrea
Regionalna mrea
Internet

U lokalnim mreama prenos podataka moe se ostvariti pomou kabla za koji su prikljueni svi
raunari, slino koncepciji telefonske mree u seoskim podrujima. Brzina prenosa u klasinim
lokalnim mreama kree se od 10 Mb/s do 100 Mb/s, kanjenje je malo (meri se mikro ili nano
sekundama), a greke retke. Nove lokalne mree rade brzinama i do 10 Gb/s.
Draemo se klasinih mrea i izraavati brzinu prenosa u megabitima u sekundi (1 Mb/s je
brzina od 1.000.000 bitova u sekundi) i gigabitima u sekundi (1 Gb/s iznosi 1.000.000.000
bitova u sekundi)

Lokalne mree, formiranje i struktura ,

povezivanje vorova mree, ruteri
MRENI SOFTVER
U projektima prvih raunarskih mrea hardver je imao glavnu ulogu, a softver sporednu. Takva
strategija vie ne prolazi. Struktura dananjeg mrenog softvera veoma je sloena.
HIjerarhije protokola
Da bi projektovanje bilo jednostavnije, mree se veinom organizuju kao skup slojeva (engl. layers) ili nivoa (engl. levels).
Broj slojeva, njihova imena, sadraj i funkcija razlikuju se od mree do mree. Svaki sloj nudi odreene usluge viim
slojevima, ne optereujui ih detaljima njihove realizacije. Svaki sloj je u izvesnom smislu virtuelna maina koja nudi
odreene usluge sloju iznad sebe.
Ovaj koncept je poznat u raunarskim naukama, gde se razliito naziva: skrivanje informacija, apstraktni tipovi podataka,
kapsuliranje podataka i objektno orijentisano programiranje.
Osnovna ideja je da odreena softverska
(ili hardverska) komponenta obezbedi
usluge svojim korisnicima, a da od njih
sakrije detalje svog unutranjeg stanja i
primenjenih algoritama.
Sloj n na jednom raunaru komunicira sa
slojem n na drugom raunaru. Pravila i
konvencije koji se koriste u komuniciranju
poznati su pod zajednikim imenom
protokol sloja n. U osnovi, protokol (engl.
protocol) predstavlja dogovor izmedu dve
jedinke o tome kako treba da tee njihova
meusobna komunikacija.
19

Koncept komuniciranja izmeu slojeva.

20

Referentni sistem ISO OSI Open

Systems Interconnection
Model OSI ima sedam slojeva. Principi koji su doveli do obrazovanja sedam
slojeva mogu se saeti na sledei nain:
1.Treba napraviti nov sloj kad god je neophodna nova apstrakcija.
2.Svaki sloj treba da ima jasno definisanu funkciju.
3.Funkciju svakog sloja treba izabrati imajui u vidu definisanje
meunarodno standardizovanih protokola.
4.Granice slojeva treba izabrati tako da se minimizuje protok
informacija izmedu slojeva.
5.Broj slojeva treba da bude dovoljno veliki da se funkcije ije se
namene jasno razlikuju ne bi na silu trpale u isti sloj, a ipak dovoljno
mali da arhitektura ne postane previe sloena.

21

Referentni sistem ISO OSI Open

Systems Interconnection

22

Referentni sistem ISO OSI Open Systems

Interconnection
Uloga fizikog sloja (engl. physical layer) jeste da dobijeni niz bitova prenese du
komunikacionog kanala
Zadatak sloja veze podataka (engl. data link layer) jeste da za (gornji) mreni sloj pretvori"
grubi prenosni ureaj u transportnu liniju koja niz bitova prenosi bez greke; poiljalac ulazne podatke
deli na okvire podataka (engl. data frames) i okvire alje jedan za drugim, a ako je usluga pouzdana, primalac potvruje
ispravan prijem svakog okvira aljui poiljaocu okvir za potvrdu (engl. acknowledgement frame).

Mreni sloj (engl. network layer) upravlja radom podmree

Transportni sloj (engl. transport layer) ima osnovni zadatak da prihvata podatke odozgo", da ih
po potrebi razvrstava u manje grupe i da ih prosleuje mrenom sloju, obezbeujui da svi
delovi ispravno stignu na odredite.
Sloj sesije (engl. session layer) omoguava korisnicima na razliitim raunarima da meusobno
uspostave sesiju (engl. session).
Za razliku od niih slojeva, koji uglavnom premetaju bitove s jednog mesta na drugo, sloj
prezentacije (engl. presentation layer) bavi se sintaksom i semantikom prenetih informacija.
Sloj aplikacija (engl. application layer) sadri vie protokola najee potrebnih korisnicima.
Jedan takav iroko korien protokol jeste protokol za prenos hiper-teksta (engl. Hypertext
Transfer Protocol, HTTP), koji ini osnovu World Wide Weba. Kada korisnik eli da otvori Web
stranu u itau, on serveru alje ime te strane koristei HTTP. Server tada alje stranu.
Za prenos datoteka, elektronske pote i poruka diskusionih grupa, koriste se drugi protokoli aplikacija.

23

TCP/IP Reference Model

Referentni model koji koristi globalni Internet
Meumreni sloj (engl. internet layer) predstavlja spajalicu" koja dri na okupu itavu
arhitekturu mree. Njegov zadatak je da pakete koje raunari ubacuju u bilo koju mreu
upuuje nezavisno na odredite (mogue i na drugu mreu). Paketi na odredite mogu da
stignu redosledom drugaijim od onog kojim su poslati, pa je zadatak viih slojeva da ih
dovedu u red ako je to neophodno. Meumreni sloj postoji i na Internetu.
Za bolje razumevanje pogodno je upotrebiti analogiju sa zemaljskom potom. Odreena
osoba u jednoj dravi moe da spusti u potansko sandue vie pisama za inostranstvo i uz
malo sree da oekuje da sva ona stignu na odredine adrese. Pisma najee putuju od
jedne do druge potanske ustanove u raznim dravama, ali poiljalac to ne vidi. Poiljalac ne
mora da zna ni to da se u svakoj dravi (tj. mrei) koriste drugaije potanske marke,
drugaiji format koverata i drugaiji nain isporuke

24

TCP/IP Reference Model

Meumreni sloj definie zvanini format paketa i tzv. Internet protokol (engl. Internet
Protocol, IP). Zadatak meumrenog sloja je da isporui IP pakete tamo gde treba da
stignu. Jasno je da su ovde najvei problemi usmeravanje i izbegavanje zaguenja. Zbog
toga izgleda da se meumreni TCP/IP sloj moe po funkcionalnosti uporediti s mrenim
OSI slojem
Model TCP/IP na
poetku nije povukao
jasnu razliku izmeu
Za model OSI su
usluge, interfejsa i
kljuna tri
protokola, mada su
koncepta:
kasnije injeni pokuaji
Usluge.
da se on priblii modelu
Interfejsi.
OSI.
Protokoli.
Na primer, jedine
stvarne usluge koje nudi
njegov meumreni sloj
jesu usluge SEND IP
PACKET i RECEIVE IP
25
PACKET

TCP/IP Reference Model

Svaki raunar i svaki usmeriva na Internetu imaju svoju IP adresu koja obuhvata broj
njihove mree i broj raunara. Ta kombinacija je jedinstvena: dva raunara na Internetu u
naelu ne mogu imati istu IP adresu.
Duina svih IP adresa je 32 bita i one se koriste u poljima Izvorina adresa i Odredina
adresa IP paketa.
Treba naglasiti da se IP adresa u stvari ne odnosi na raunar, ve na mreni interfejs, pa
ako se raunar nalazi u dve mree, mora imati dve IP adrese. Meutim, u praksi je to
retko, raunari su uglavnom na jednoj mrei i imaju jednu IP adresu.
DNS - SISTEM IMENOVANJA DOMENA
Iako se programi teoretski mogu obraati raunarima, potanskim sanduiima i drugim
resursima preko njihovih mrenih (tj. IP) adresa, te adrese Ijudi teko pamte. Isto tako,
ako aljete poruku na elektronsku adresu: jana@128.111.24.41, pa Janin davalac
Internet usluga ili njena radna organizacija premeste potanski server na drugi raunar s
drugaijom IP adresom, to znai da ete poruku sledei put morati da aljete na novu
adresu. Zbog toga su uvedena tekstualna imena kojima se ime raunara razdvaja od
njegove adrese. Na taj nain, Janina adresa mogla bi izgledati priblino ovako:
jana@art.ucsb.edu. Bez obzira na to, sama mrea razume samo brojane adrese, tako da
je neophodan mehanizam kojim e se tekstualna imena prevoditi u mrene adrese. 26

Sistem imenovanja domena - Domain

Name System, DNS
Sutinu DNS-a ini hijerarhijska struktura imena zasnovana na domenima i sistem
distribuiranih baza podataka za realizaciju te hijerarhijske strukture. On se prvenstveno
koristi za preslikavanje imena raunara i odredita elektronske pote u IP adrese, ali se
moe iskoristiti i za druge svrhe.
DNS u najoptijim crtama radi na sledei nain. Da bi preslikala ime u IP adresu,
aplikacija (iz biblioteke) poziva proceduru razreiva (engl. resolver), prosleujui joj kao
parametar ime.
Razreiva alje UDP (User Datagram Protocol) paket lokalnom DNS serveru, koji trai
ime i vraa razreivau odgovarajuu IP adresu, a razreiva je vraa pozivaocu.
Kada ima IP adresu, aplikacija moe da uspostavi TCP vezu sa odreditem ili da mu
poalje UDP pakete

27

Sistem imenovanja domena - Domain

Name System, DNS

Internet je organizaciono podeljen na preko 200 osnovnih domena (engl. top-level domains), pri
emu svaki domen obuhvata brojne raunare. Svaki domen je sa svoje strane izdeljen u
poddomene, a ovi u pod-poddomene itd. Svi domeni se mogu predstaviti stablom, kao na slici.
Listovi stabla predstavljaju domene koji nemaju poddomena (ali, naravno, imaju raunare). List
moe da sadri samo jedan raunar ili moe da predstavlja kompaniju s hiljadama raunara.
28

Sistem imenovanja domena - Domain

Name System, DNS
Osnovni domeni imaju opta imena (prema delatnostima) ili nose imena drava. Prvobitni opti
osnovni domeni bili su com (engl. commercial - trgovina), edu (engl. educational institutions obrazovanje), gov (engl. U.S. Federal Government - Amerika savezna vlada), int (engl. certain
international organizations neke meunarodne organizacije), mil (engl. U.S. Military Forces
Oruane snage SAD), net (engl. net-work providers - davaoci mrenih usluga) i org (engl.
nonprofit organizations - neprofitne organizacije). Dravnih domena, prema ISO standardu 3166,
ima po jedan za svaku dravu.

Imena domena mogu da budu apsolutna ili relativna.

Za razliku od relativnog imena, apsolutno ime domena uvek se zavrava takom (npr.
eng.sun.com.).
Relativna imena moraju se tumaiti u okviru odreenog konteksta da bi se jedinstveno utvrdilo
njihovo znaenje. U oba sluaja, imenovani domen se odnosi na odreeni vor stabla i na sve
vorove ispod njega.
U imenima domena ne pravi se razlika izmedu velikih i malih slova, pa edu, Edu i EDU znae isto.
29

Lokalne raunarske mree - Ethernet

Mnoge kompanije, univerziteti i druge organizacije imaju mnotvo raunara koje meusobno
treba povezati. Iz te potrebe izrasle su lokalne raunarske mree.

Najpopularnija lokalna mrea je Ethernet

Kod prvobitnog Etherneta, prenosni medijum bio je debeo koaksijalni kabl. Pomou
primopredajnika ugraenih u kabl, na njega se moglo povezati do 256 raunara. Kabl na koji je
paralelno povezano vie raunara naziva se kabl s vie prikljuaka. Pre slanja poruke, raunar je
najpre oslukivao kabl. Ako bi otkrio da neko ve emituje, povlaio bi se dok se tekue
emitovanje ne okona. Na taj nain je izbegavano sukobljavanje, to je doprinelo eflkasnosti.
Svaki raunar pri pokuaju emitovanja istovremeno oslukuje kabl; ako otkrije meanje,
upozorava sve poiljaoce i povlai se, a zatim - posle proizvoljnog vremenskog intervala - ponovo
pokuava da emituje. Ako i drugi put doe do sukobljavanja, proizvoljni vremenski interval se
udvaja i tako redom, da bi se konkurentne emisije vremenski razdvojile i dala ansa jednom
raunaru da prvi emituje.

30

Lokalne raunarske mree - Ethernet

Standardizovano je vie tipova lokalnih i gradskih mrea. Do danas je preiveo mali broj tih
mrea. Od preivelih tipova mrea, najvanije su Ethernet (802.3 ) i beina lokalna mrea
(802.11).
Za mree Bluetooth (802.15 ) i beinu gradsku mreu (802.16) jo se ne moe doneti konaan
sud o njenoj perspektivnosti.

Ethernet, kao lokalna raunarska mrea, je nastavio

da se razvija i to ini i danas. Pojavile su se njegove
nove verzije s brzinom prenosa 100 Mb/s, 1000 Mb/s
i bre. Kabliranje je takode poboljano, a dodato je
jo mnogo toga novog...

31

Beini LAN: 802.11 (WiFi)

im su se pojavili prenosni raunari, mnogi su poeli da sanjaju o tome da jednostavno
uhodaju u neku kancelariju i prikljue ga na Internet. Zbog toga su brojne grupe poele da
rade na ostvarenju tog cilja. Najpraktinije reenje bilo je da se i kancelarija i prenosni
raunar opreme radio-predajnicima kratkog dometa pomou kojih bi mogli da
komuniciraju. Taj pristup je ubrzo doveo do stvaranja beinih lokalnih mrea.
Problem je bio u tome to se meu njima nisu mogle nai ni dve medusobno kompatibilne mree. Takvo
zanemarivanje standarda znailo je da raunar s radio-predajnikom marke X nece raditi u prostoriji u kojoj je
instalirana bazna stanica marke Y. Na kraju je industrija zakljuila da bi standard za beine lokalne mree mogao
biti dobra ideja, pa je IEEE komitet koji je standardizovao oienu lokalnu mreu, napravio standard i za beini
LAN. Standard koji je usvojen dobio je oznaku 802.11, ali je odmah stekao i popularno ime WiFi.
Standard je predvideo dva radna reima:

U prisustvu bazne stanice.

U odsustvu bazne stanice.
U prvom sluaju (a), komunikacija treba da se odvija preko bazne stanice zvane pristupna taka (engl. access point).
U drugom sluaju (b), raunari bi uspostavljali direktnu meusobnu vezu (ad hoc umreavanje (engl. ad hoc networking).

32

Beini LAN: 802.11

(WiFi)
Da e standard 802.11 izazvati revoluciju u raunarstvu i Internetu, to je
sada bez svake sumnje.
Vieelijske beine mree se ubrzano instaliraju na aerodromima,
eleznikim stanicama, u hotelima, trnim centrima i na univerzitetima.
Verovatno e beine mree uiniti za Internet ono to su prenosivi
raunari uinili za raunarstvo: uinie ga dostupnim sa svakog mesta

33