Tehnika kola ,,Nikola tesla Surdulica

MATURSKI RAD
Smer:

Elektrotehnika

Obrazovani profil:

Elektrotehniar raunara

kolska godina:

2007/2008

Predmet:

Raunari

Tema:

Memorije

Uenik:
Aleksandar Risti

Mentor:
Blaga Nei

MATURSKI RAD: Memorije

Sadraj:
Osnovni pojmovi............................................................................................................
Memorijski medijumi.....................................................................................................
Podela memorije.............................................................................................................
Paramerti memorije........................................................................................................
Struktura memorijskog sistema......................................................................................
Hijerarhija memorija......................................................................................................
Registarska memorija.....................................................................................................
Stek memorija.................................................................................................................
Operativna memorija......................................................................................................
Segmentacija memorije..................................................................................................
itaka memorija..........................................................................................................
Asocijativna memorija..................................................................................................
Ke-memorija................................................................................................................
Problemi korienja ke-memorije...............................................................................
Dvonivovske i podeljene ke-memorije........................................................................
Ke-memorija diska......................................................................................................
Virtuelna memorija.......................................................................................................
Memorijske stranice......................................................................................................
Prevoenje virtuelnih adresa.........................................................................................
Zamena stranica............................................................................................................

3
3
3
4
4
5
6
7
8
9
10
12
13
14
15
16
16
17
18
18

MATURSKI RAD: Memorije

Osnovni pojmovi
Memoriju ili memorijski sistem ine ureaju koji obezbeuju zapisivanje binarnih
podataka. Memorija je namenjena upisu, pamenju i itanju podataka i programa. Operacija upisa
i operacija itanja nazivaju se jo i pristup memoriji. Svaki memorijski sistem bilo kog tipa
sadri memorijski medijum na kome si pamte podaci, kao i odgovarajue upravljake elektronske
i programske blokove.
Za memorije raunara koristi se iroki opseg tipova, tehnologija, organizacija i cena.
Nijedna tehnologija nije optimalna u zadovoljenju zahteva za memorijski sistem raunara. Kao
posledica toga svaki raunarski sistem poseduje hijerarhiju memorijskih podsistema, pri emu
nekim procesor pristupa direktno, a nekim pristupa preko ulazno-izlaznih modula.

Memorijski medijumi
Za obradu podataka na raunaru tj. za njihovo unoenje u raunar ili izlaz iz raunara, kao i
za prenos na daljinu, podaci se pamte na posebnim materijalnim nosiocima memorijskim
medijumima ili nosiocima podataka. Memorijski medijum predstavlja materijal, ili
konfiguraciju nainjenu od njega, ija se neka njegova promenljiva fizika veliina koristi za
registrovanje podataka. Primeri medijuma su: magnetne trake, diskete, magnetni diskovi, optiki
diskovi, bistabilna elektronska kola itd.
U svim memorijskim sistemima koji se danas koriste na memorijskom medijumu se pamti
energija u nekim diskretnim koliinama, kao to su npr. magnetni moment, struja,
naelektrisanje, provodni put i sl. Da bi se neki medijum mogao koristiti za pamenje podataka,
treba da poseduje:
a) dva stabilna stanja kojima se predstavljaju binarne vrednosti 0 i 1,
b) mogunost upisa prelaskom u odgovarajue stanje,
c) mogunost itanja stanja.

Podela memorije
Memorija raunara se sastoji od operativne memorije i spoljne memorije. Operativna
memorija je namenjena privremenom pamenju podataka i programa, a sainjena je od
bistabilnih memorijskih elemenata. U operativnoj memoriji se takoe pamte i meurezultati i
konani rezultati obrade.
Operativna memorija esto se sastoji od vie memorijskih modula, pri emu svaki od njih
moe da obavi istovremeno jedan pristup memoriji. Memorijski moduli organizovani su u
memorijske banke, sastavljene od vie modula koji dele iste ulazne i izlazne magistrale.
Spoljna memorija ima veliki kapacitet i slui za pamenje podataka velikog obima i
njihovo uvanje na dui vremenski period, a znatno je sporija od operativne memorije. Spoljne
memorije slue za dugotrajno uvanje podataka i programa, uvanje podataka velikog obima,
arhiviranje podataka, uvanje rezervnih kopija podataka i dr.

MATURSKI RAD: Memorije

Parametri memorije
Za opis karakteristika memorije koristi se vie razliitih parametara od kojih su osnovni
sledei:
1) kapacitet memorije broj bajtova ili bitova koji se mogu zapamtiti na memoriji;
2) vreme pristupa ili kanjenje vremenski interval koji protekne od dovoenja
signala za definisanje pristupa do zavretka upisa ili itanja;
3) memorijski ciklus minimalni dozvoljen vremenski interval izmeu dva uzastopna
pristupa memoriji. Memorijski ciklus nemoe biti krai od vremena pristupa, a
obino je neto dui od njega;
4) jedinica prenosa za operativnu memoriju jedinica prenosa je memorijska re,
tj.broj bitova koji se istovremeno ita ili upisuje;
5) brzina prenosa podataka broj bitova, bajtova ili memorijskih rei koje ureaj
moe preneti u jednoj sekundi posle postavljanja upisno-itajue glave na poetak
bloka ili segmenta podataka;
6) cena 1 bita memorije odnos ukupne cene memorije prema kapacitetu memorije.

Struktura memorijskog sistema

Osnovni cilj memorije raunara jeste da opsluuje centralni procesor i druge delove za
obradu podacima i programima. Dve osnovne operacije koje obezbeuje memorija su:
1) pamenje (upis) podataka i
2) pozivanje (itanje) podataka.
Za obezbeivanje ovih operacija memorijski sistem dobija upustva od centralnog
procesora, a pre svega koje funkcije treba da izvri (upis ili itanje) i gde (adresa). Pri tome
centralni procesor obezbeuje podatke koje treba zapamtiti pri operaciji upisa, odnosno mesto za
podatke koji se dobijaju operacijom itanja.
Da bi memorija mogla izvravati svoje funkcije, treba obezbediti i upravljanje. Zbog toga
svaki memorijski sistem poseduje dva osnovna funkcionalna dela:
upravljaku jedinicu memorije i
memorijski medijum (slika 1).
MEMORIJSKI MEDIJUM
CENTRALNI PROCESOR
UPRAVLJKA JEDINCA
MOMERIJE

Instrukcija
Adresa

- Kola za itanje/upis
- Kola za sinhronizacione
signale
- Kola za druge
upravljake signale

Dekoder
Podaci
Podaci

Podaci

Upravljanje

MEMORIJSKI
MEDIJUM

MATURSKI RAD: Memorije

Slika 1 Opta organizacija memorijskog sistema

Hijerarhija memorija
Veina raunara radi mnogo efikasnije ako osim operativne memorije postoji spoljna
memorija. Pri tome se u operativnoj memoriji nalaze samo podaci i programi koje procesor
koristi u datom trenutku. Svi ostali podaci uvaju se na spoljnoj memoriji i prenose se na
operativnu memoriju kada su potrebni.
Ukupno raspoloiva memorija moe se razmatrati kao hijerarhijski sistem komponenata
koji se sastoji od svih ureaja za uvanje podataka koje koristi raunarski sistem. Zbog toga se
memorija raunara organizuje u hijerarhijsku strukturu memorijskih ureaja koji na pojedinim
nivoima imaju razliite brzine i kapacitete (slika 2).
U raunaru se koriste sledee memorije:
registarska memorija,
ke memorija (ultra brza memorija, priruna memorija),
operativna memorija (osnovna memorija, glavna memorija),
ke memorija diska,
spoljna memorija sa direktnim pristupom (magnetni diskovi) i
memorija sa sekvencijalnim pristupom (magnetne trake).
Navedeni redosled momorija odgovara smanjenju nivoa u hijerarhiji, smanjenju brzine i
cene po jednom bitu a poveanju kapaciteta.

Centralni
Registri
procesor

Ke
memorija

Operativna
memorija

Ke memorija diska

Spoljna
memorija

Slika 2 Hijerarhija memorija

Svaki nivo moe da sadri vie modula (primeraka) odgovarajuih ureaja za dobijanje
potrebnog kapaciteta datog nivoa memorije. Ovakva hijerarhijska struktura omoguava da se
ekonomski efikasno usklade uvanje velikog broja podataka sa brzim pristupom podacima u
procesu njihove obrade.
Na donjem nivou hijerarhije nalaze se relativno spore magnetne trake koje se koriste, pre
svega, za arhiviranje podataka. Sledei nivo ine magnetni diskovi koji se koriste kao spoljni
memorijski ureaji za trajno uvanje podataka i programa. Ke-memorija diska slui za bafer koji
uva znaajan deo ulazno izlaznog prenosa, smanjujui tako efektivno vreme pristupa i zahtevani
broj pristupa na disku. Centralno mesto ima operativna memorija koja moe neposredno
razmenjivati podatke sa centralnim procesorom i sa perifernim ureajima. Kada su procesoru
potrebni podaci kojih nema u operativnoj memoriji, oni se unose iz ke-memorije diska ili sa
spoljne memorije. Ke-memorija slui za poveanje brzine obrade pomou koje tekue
instrukcije i tekui podaci mogu da se prenose u centralni procesor velikom brzinom. Time se
kompenzuje razlika u brzini rada procesora i vremena pristupa operativnoj memoriji, jer je vreme
pristupa kes-memorije priblino jednako brzini rada centralnog procesora. Registarsku memoriju
ini skup registara zu procesoru ili posebna registarska polja (registarske matrice), a slui pre
svega za privremeno pamenje operanada i meurezultata.
5

MATURSKI RAD: Memorije

Vea

Registarska memorija

Krae

Ke-memorija
RAM memorija
Cena po MB

Ke-memorija diska

Vreme pristupa

Tvrdi disk
CD-ROM disk, MO disk
Manja

Strimer traka, Magnetna

traka

Due

Slika 3 Proirena hijerarhija memorija raunara

Registarska memorija
Centralni procesor pored vie upravljakih registra, kao to su akumulator, broja
instrukcija, registar instrukcija i dr., sadri i memoriju relativno malog kapaciteta koja se naziva
registarska memorija. Registarska memorija predstavlja skup registra u procesotu koji se
nazivaju registri opte namene. Oni se koriste u razliite svrhe, pre svega za privremeno
pamenje operanada, meurezultata, komponenata adresa i dr. Ovi registri rade brzinom
centralnog procesora tako da se operacije sa podacima smetenim u registre izvode brzinom rada
procesora. Iz tog razloga svi novi procesori sadre vie desetina ili ak nekoliko stotina registara
opte namene koji se organizuju kao tzv.registarske matrice ili registarska polja (eng. register
file registarsko spremite).
Registarska memorija realizuje se poluprovodnikim memorijskim elementima sa dva
stabilna stanja bistabilnim kolima ili flip-flopovima. Pri tome registar predstavlja ureeni
skup memorijskih elemenata koji se pri radu tretira kao jedna celina. Registrima se radi
identifikacije pristupa dodeljuju adrese na isti nain kao i lokacijama operativne memorije. Za
adresiranje registara koristi se poseban naina adresiranja koji se naziva registarsko adresiranje.
Za oznaavanje registra u asemblerskom jeziku koriste se simbolika imena.
Registarska memorija koristi se onda kada je potrebno da se za sto krae vreme pritupi
podacima i jednostavno upisivati i itati podatke. Njena brzina je identina brzini rada centralnog
procesora, oko dva puta je vea od brzine ke memorije i deserak puta vea od brzine operativne
memorije.
Registarska memorija ima naroito vanu ulogu u novim arhitekturama procesora kojima se
tei brem izvrenju operacija. To je posebno sluaj kod procesora sa redukovanim skupom
instrukcija, tzv. RRISC arhitekturom. Pri tome se tei da se podaci i instrukcije za koje se oekuje
da e biti potrebni centralnom procesoru, kao i meurezultati operacija, uvaju u registarskoj
memoriji ili u jednoj ili vie ke-memorija.
6

MATURSKI RAD: Memorije

Stek-memorija
Stek-memorija ili magacinska memorija jeste bezadresna registarska memorija sa
sekvencijalnim pristupom. Kod ove memorije registri formiraju jednodimenzionalni niz u kome
su susedni registri povezani kolima za paralelni prenos binarnih rei tako da se u njima upis i
itanje vri po principu poslednji upisan prvi proitan (eng. LIFO Last In First Out).
Drugim reima, ako je neki niz podataka upisan u stek, tada e pri itanju redosled tih podataka
biti obrnut od onog pri unosu (slika 4a).
Upis u stek i itanje iz steka vri se samo na jednom mestu, u gornjoj eliji koja se naziva
vrh steka, tako da pri korienju steka nema potrebe zadavati adrese. Pri upisu podataka u stek
sadraji svih registra steka se pomeraju u susedne elije za jedno mesto nanie, a pri itanju se
pomeraju za jedno mesto navie. Operacija upisa naziva se PUSH (eng. push gurnuti,
ubaciti), a operacija itanja naziva se POP (eng. pop izgurati, izbaciti).
Stek se koristi kod izraunavanja vrednosti aritmetikih izraza, pri realizaciji programskih
prevodilaca i u mnogim drugim sluajevima. U depnim kalkulatorima koristi se unutranji stek
za izraunavanje vrednosti aritmetikih izraza. Korienjem steka za pamenje operanada i
rezultata mogue je realizovati centralni procesor u kome instrukcije nemaju adresni deo ( to su
tzv. bezadresne instrukcije).
Upis

itanje

Upis

Vrh steka

Memorija tipa reda (Slika 4b) jeste

registarska memorija slina steku, samo se
podaci u nju upisuju i iz nje itaju po
principu prvi upisan prvi proitan
(eng. FIFO First In First Out). Koristi se
pri opsluivanju po principu redova ekanja.
Osim realizacije steka pomou
registara,
vrlo se esto stek realizuje i u
operativnoj
memoriji. Radi toga se u
procesor uvodi poseban adresni registar za
vrh steka koji se naziva pokaziva steka.
Ovako organizovan stek u operativnoj
memoriji prikazan je na slici 4c. Kod ovakve
realizacije steka pri upisu i itanju steku se
pristupa na osnovu sadraja pokazivaa
steka, koji pokazuje na vrh steka proko
njegove memorijske adrese. Pri tome nema
fizikog pomeranja sadraja steka, ve se
samo podeava novi sadraj pokazivaa
steka poveanjem ili smanjenjem adrese za
1.

itanje
a) Stek

b) Red

c) Realizacija steka
Slika 4 Stek i red

MATURSKI RAD: Memorije

Operativna memorija
Operativna memorija, glavna memorija ili memorija sa neposrednim pristupom (eng.
RAM Random Acces Memory memorija sa proizvoljnim pristupom) jeste adresivna memorija
koja slui za uvanje podataka koji se koriste u procesu izvrenja mainskih operacija u
aritmetiko-logikoj jedinici i upravljakoj jedinici procesora. To su polazni podaci za obradu,
meurezultati i konani rezultati obrade i instrukcije programa koji se izvrava. Karakteristike
operativne memorije neposredno utiu na osnovne pokazatelje samog raunarskog sistema, pre
svega na njegovu brzinu.

Slika 5 Struktura operativne memorije

Tipina struktura operativne memorije prikazana je na slici 5. Operativna memorija sastoji

se od memorijskih lokacija realizovanih bistabilnim kolima i odgovarajuih prekidakih mrea
koje obezbeuju upis podataka u memoriju i itanje podataka iz memorije. Kako se na osnovu
adrese moe pristupiti bilo kojoj lokaciji, koristi se termin memorija sa neposrednim pristupom ili
memorija sa proizvoljnim pristupom.
U memoriji se binarni podaci uvaju u obliku grupa bitova koje se nazivaju memorijske
rei. Svaka re uva se u posebnoj lokaciji a ita se ili upisuje kao celina. Svaka re moe
predstavljati brojani podatak, alfanumeriki podatak, kd instrukcije ili bilo koji drugi binarni
kd.
Veza sa operativnom memorijom ostvaruje se preko pojedinih signala na upravljakim
linijama, adresnim linijama i linijama za ulaz i izlaz podataka. Upravljaki signali odreuju smer
prenosa (upis ili itanje) a signali na adresnoj liniji odreuju momorijsku lokaciju kojoj se
pristupa. Upravljaki i sinhronizacioni signali za izvrenje zahtevanih operacija obezbeuju
unutranja upravljaka kola memorije koja su sastavni deo upravljake jedinice operativne
memorije.

MATURSKI RAD: Memorije

Za realizaciju operativne memorije danas se gotovo iskljuivo koriste kao memorijski
elementi poluprovodnika bistabilna kola. Postoje statike i dinamike poluprovodnike
memorije sa neposrednim pristupom.
Statika memorija kao memorijske elemente koristi poluprovodnika bistabilna kola.
Dobre odlike ovih kola su velika brzina upisa i itanja i dozvoljena odstupanja parametara
komponenata. Nedostatak je mali kapacitet posto troe vise energije nego dinamike, zbog ega
je manja gustina na silicijumskoj ploici integrisanog kola. Veina statikih memorija realizuje se
u MOS tehnologiji (eng. MOS Metal Oxide Semiconductor - metal oksid
poluprovodnik). Meutim, postoje i statike memorije sa bipolarnim kolima, koje su bre ali
imaju veu disipaciju snage.
Dinamike memorije kao memorijski element koriste spregu kondendzatora i tranzistora
realizovanih na integrisanom kolu u MOS tehnologiji kao jedna struktura. Bit podataka se pamti
kao vea ili manja koliina naelektrisanja na p-n spoju MOS tranzistora koji igra ulogu
kondendzatora a izolovan je od drugih kola pomou tranzistora. Ovo naelektrisanje se zadrava
ogranieno vreme, zbog ega je potrebno periodino osveavanje naelektrisanja otprilike svake
2ms.

Segmentacija memorije
Segment predstavlja grupu sukcesivnih memorijskih lokacija veliine do 64 K (kod
mikroprocesora INTEL 8086). Segmenti se koriste da bi se postiglo proirenje ukupnog
memorijskog prostora. Naime, kod ovog mikroprocesora postoji 16 adresnih linija, to znai da
se njima moe adresirati samo 64 K lokacija. Kako je oprativna memorija kapaciteta 1 M
lokacija i vie, uvedena je segmentacija. Kod mikroprocesota INTEL 8086 za specifikaciju
memorijske adrese koriste se dva broja: poetna adresa segmenta i pomeraj, pri emu pomeraj
predstavlja relativnu udaljenost (relativnu adresu) memorijske lokacije od poetka segmenta. U
procesoru postoje etiri posebna registra koji se nazivaju segmentni registri, a slue za adresiranje
segmenta u operativnoj memoriji. To su (slika 6):
registar segmenta programa (koda programa, eng. CS Code Segment), slui za
adresiranje instrukcija programa koji se izvrava;
registar segmenta podataka (eng. DS Data Segment), slui za adresiranje podataka
za obradu;
registar segmenta steka (stek-memorije, eng. SS Stack Segment), slui za adresitanje
steka (kada se radi sa njim);
registar dodatnog segmenta (eng. ES Extra Segment) sa slinom ulogom kao i
registar segmenta podataka.

Slika 6 Segmenti u operativnoj memoriji

MATURSKI RAD: Memorije

Segmenti se u operativnoj memoriji mogu preklapati, ali mogu sadrati i sasvim razliite
lokacije operativne memorije, to je ei sluaj.
Adresa memorijske lokacije u operativnoj memoriji formira se kao 20-bitna fizika adresa
onako kako je to prikazano na slici 7. To se postie sabiranjem pomeraja sa sadrajem
segmentnog registra pomnoenog sa 16. U stvari, kao to se sa slike vidi mikroprocesor tretira
segmentni registar kao da on ima jo 4 bita najmanje teine i da ta 4 bita sadre nule.
Primer. Ako je sadraj registra segmenta podataka DS jednak adr, tada [DS] + d16
predstavlja adresu memorijske lokacije u tom segmentu sa adresom jednakom adr + d16.
Pri programiranju na asemblerskom jeziku nema potrebe voditi rauna o adresi segmenta i
veliini pomeraja. Naime, prevodilac pri dodeljivanju memorijskog prostora simbolikim
promenljivim sam definie adrese koje sadre obe ove vrednosti.

Slika 7 Formiranje fizike adrese mikroprocesora Intel 8086

itaka memorija
itaka memorija, memorija sa konstantnim sadrajem, fiksna memorija (eng. ROM
Read-Only Memory memorija samo za itanje) jeste memorija sa neposrednim pristupom koja
omoguava da se jednom upisani podaci mogu samo itati, dok upis nije mogu. Binarni podaci
se upisuju u itaku memoriju u procesu proizvodnje ili posebnim ureajima kod korisnika.
Sadraj itake memorije ne moe se uopte menjati instrukcijama programa.
Za razliku od nepostojanih poluprovodnikih memorija, itaka memorija, koja je takoe
poluprovodnika, ne zavisi od postojanja napona napajanja i ne gubi svoj sadraj.
itaka memorija koristi se za programe i podatke raunara koji se ne menjaju esto, kao
to su podprogrami, tablini podaci, konstante, test-programi i dr. Svaki raunar ima bar jednu
itaku memoriju koja se koristi za pokretanje raunara prilikom ukljuenja i poziv sa spoljne
memorije operativnog sistema. Na primer, u personalnim raunarima realizovan je u itakoj
memorije program BIOS (eng. Basic Input-Out Sistem osnovni ulazno-izlazni sistem). BIOS
predstavlja osnovni sistem programa za unoenje i izdavanje podataka. Ima ulogu inicijalnog
programa kojim se pokree raunar, ali sadri i vaan skup programa za podrku, komunikacije
sa svim perifernim jedinicama, kao npr. itanje sa tastature, ispis na ekranu i dr.
Postoje etiri tipa itakih memorija. Najprostije su itake memorije u kojima se podaci
upisuju jednom zauvek u procesu proizvodnje poluprovodnikih integrisanih kola. To znai da se
ove itake memorije mogu samo jednom programirati. Programiranje se vri pomou specijalnih
10

MATURSKI RAD: Memorije

maski na kraju tehnolokog procesa proizvodnje integrisanih kola. Ovakve itake memorije
koriste se samo ako se masovno proizvode, jer je priprema maski dosta skupa.
Programibilne itake memorije omoguavaju programiranje samo jednom, i to
programiranje vri korisnik. Pri tome je programiranje jednokratni postupak, jer se jednom
upisani podaci u itakoj memoriji ne mogu vie menjati. Ako je potreban drugaiji sadraj mora
se uzeti novo integrisano kolo i ono programirati.
Reprogramabilne itake memorije omoguavaju da posebnim postupkom korisnik moe
da ih programira, po potrebi moe zatim te podatke obrisati i ponovo upisati novi eljeni sadraj
u istu tu itaku memoriju. U praksi se najvie primenjuju itake reprogramabilne memorije iji
se sadraj moe brisati ultraljubiastim zracima.

Slika 8 itaka memorija

Postoje i elektrino reprogramabilne itake memorije, kod kojih se programiranje i

izmena sadraja mogu vriti elektrinim putem. Za razliku od reprogramabilnih itakih
memorija, ovde nisu potrebni posebni dodatni ureaji za brisanje starog sadraja. itaka
memorija je jednostavnija od operativne memorije. Njena struktura je prikazana na slici 8a. Kao
to se sa slike vidi, itaka memorija faktiki formira odreeni odnos izmeu ulaza (adrese) i
izlaza (upisanog sadraja).
Za realizaciju itake memorije koristi se dekoder i diode. Jedna od mogunosti
programiranja jeste korienje toljivih kratkospojnika, kako je to prikazano na slici 8b.
Programiranje ovakve memorije sastoji se u pregorevanju kratkospojnika tamo gde nisu potrebni
dovoenjem odgovarajue struje.
U praksi se umesto dioda za realizaciju svih vrsta itakih memorija koriste MOS
tranzzistori zbog znatno manje disipacije snage. Pored pamenja programa koji se ne menjaju,
itaka memorija se moe koristiti i za konverziju jednog binarnog koda u drugi, za realizaciju
tabela matematikih funkcija, za generisanje znakova na ekranu i dr. Takoe se koristi i za
mikroprogramsku realizaciju mainskih instrukcija u upravljakoj jedinici.

11

MATURSKI RAD: Memorije

Asocijativna memorija
U mnogim zadacima obrade podataka potrebno je pronai podatke u nekoj strukturi
podataka smetenoj u operativnu memoriju. Procedura traenja nekog elementa sastojae se od
poreenja zapamenih podataka sa zadatom vrednou sve dok ne dodje do poklapanja. Pri tome
e broj pristupa operativnoj memoriji zavisiti od mesta traenog elementa i algoritma po kome se
vri traenje. Vreme potrebno za traenje podataka u operativnoj memoriji moe se znatno skratiti
ako se zapameni podaci mogu identifikovati ne samo na osnovu adrese nego i na osnovu
njihovog sadraja. Onda kada vreme traenja treba da bude vrlo kratko, postoji memorija koja
omoguava pristup na osnovu sadraja i ona se naziva asocijativna memorija ili memorija sa
adresiranjem prema sadraju. Asocijativna memorija je memorija sa neposrednim pristupom
kojoj su dodatno ugraena kola koja omoguavaju istovremeno poreenje u samo jednom
memorijskom ciklusu sadraja svih lokacija sa zadatim sadrajem kljuem. U njoj se traenje
vri na osnovu sadraja i pronalaze se sve lokacije koje imaju sadraj jednak sadraju kljua ili
dela kljua. U asocijativnoj memoriji pristupa se istovremeno i paralelno svim lokacijama na
osnovu njihovog sadraja. Da bi to bilo mogue potrebni su memorijski elementi sloeniji od
obinih bistabilnih kola, a nazivaju se asocijativni memorijski elementi (AME). Zato je
asocijativna memorija skuplja od memorije sa neposrednim pristupom. Na slici 9. prikazan je
asocijativni memorijski element.
y

Asocijativni
memorijski
element

s
p

x signal selekcije lokacije

y signal selekcije bita
s signal stanja memorijskog elementa
k ulazni bit kljua
m ulazni bit maske
p rezultat poreenja kljua i stanja
memorijskog elementa

Slika 9 Opti model asocijativnog memorijskog elementa

Ulazi x i y slue kod pristupa asocijativnoj memoriji kao memoriji sa neposrednim

pristupom. Sranje memorijskog elementa dobija se na izlazu s. Kod asocijativnog pristupa poredi
se ulazni signal (bit) kljua k sa stanjem memorijskog elementa s. Izlaz p imae vrednost 1 ako
ulazni bit kljua k i stanje memorijskog elementa s imaju istu vrednost. Pri tome bit maske m
definie da li bit kljua k treba da se ispituje na poklapanje ili ne.
Princip rada asocijativne memorije je sledei (slika 10). Registar maske sadri vrednost 1 u
onim pozicijama koje odreuju deo kljua za uporeivanje na poklapanje. Klju iz registra kljua
uporeuje se sa sadrajem svake memorijske lokacije, ako registar maske ima 1 u svim
pozicijama. U protivnom, u poreenju uestvuju samo oni bitovi kljua za koje je u
odgovarajuim pozicijama maske upisana vrednost 1. Ovde je maska binarna re koja odreuje
koji bitovi kljua se uporeuju sa sadrajima memorijskih lokacija.

12

MATURSKI RAD: Memorije

Registar kljua

Registar maske

Adrdek
esnioder

AME

AME

AME

AME

...

AME

Adresni
registar
2n-1

...

Ko
mpa
rato
ri

indi
Regkato
istarra

AME

...

...

Memorijski medijum
... AME
AME
AME

Prihvatni
registar

Slika 10 Struktura asocijativne memorije

Sadraj registra kljua uporeuje se sa sadrajem svih memorijskih lokacija u samo jednom
memorijskom ciklusu. Za svaku memorijsku lokaciju postoji po jedan komparator iji je izlaz
jednak 1 ako postoji poklapanje, tj. ako memorijska re ima iste bitove kao i definisani bitovi
kljua. Sve takve lokacije oznae se u registru indikatora poklapanja, koji ima po jedan bit za
svaku memorijsku lokaciju sa vrednou 1. Posle uporeivanja moe se memorijskim lokacijama
za koje postoji poklapanje pristupiti radi itanja, pri emu se sada asocijativna memorija tretira
kao memorija sa neposrednim pristupom.

Ke-memorija
Za smanjenje vremena pristupa podacima i instrukcijama u operativnoj memoriji procesoru
se dodaje ke-memorija (ultrabrza memorija) ija brzina odgovara brzini rada procesora. Kememorija je mala, ultrabrza poluprovodnika memorija sa neposrednim pristupom. U kememoriju se uvaju podaci i instrukcije iz operativne memorije koje procesor trenutno koristi.
Ke-memorija slui za usaglaavanje brzine procesora i operativne memorije koja je sporija od
procesora za red veliine (oko 10 puta). Ona omoguava poveanje brzine obrade, jer se u njoj
nalaze tekui podaci i tekue instrukcije programa kojima procesor pristupa znatno bre, ime se
poveava produktivnost rada procesora, odnosno vreme izvrenja programa. Cilj efikasnog
memorijskog sistema je da efektivno vreme pristupa procesora podacima bude vrlo blisko
vremenu pristupa ke-memoriji.

13

MATURSKI RAD: Memorije

Centralni
procesor

Prenos
rei

Ke-memorija

Prenos
blokova

Operativna
memorija

Blok (n fizikih rei)

Slika 11 Princip korienja ke-memorije

Ke-memorija se koristi na sledei nain (slika 11). Operativna i ke-memorija su podeljene

na jedinice koje se nazivaju blokovi. Blok (ponekad se naziva i linija) predstavlja skup od n
sukcesivnih memorijskih lokacija koji se uvek kao celina prenosi izmeu operativne i kememorije. To znai da se svi podaci ili instrukcije u nekom bloku istovremeno nalaze ili ne
nalaze u ke-memoriji. Jedinica prenosa izmeu centralnog procesora i ke-memorije je fizika
re. Jedinica prenosa izmeu ke-memorije i operativne memorije je blok. Veliina bloka obino
iznosi izmeu 4 i 128 bajtova. Kapacitet ke-memorije je u opsegu od 1 do 256 kB. Broj blokova
operativne memorije znatno je vei od broja blokova ke-memorije, tako da se u ke-memoriji u
istom trenutku nalaze kopije samo malog broja blokova operativne memorije.
Kada centralni procesor generie adresu memorijske lokacije, formira se upravljaki signal
za pristup ke-memoriji. Ukoliko se podatak sa traenom adresom nalazi u ke-memoriji, on se
prenosi u procesor radi obrade ili se zamenjuje novom vrednou iz procesora koja predstavlja
rezultat obrade. Ukoliko u ke-memoriji nema blokova sa traenom adresom, aktivira se
procedura kojom se iz ke-memorije jedan blok alje u operativnu memoriju, a na njegovo mesto
se iz operativne memorije poziva traeni blok koji se prenosi u ke-memoriju, a istovremeno se
traeni podatak prenosi u operativnu memoriju.
Ke-memorije funkcioniu na bazi lokalnosti ponaanja kojom se karakterie veina
programa. Postoje tri principa koji ukljuuju lokalnost:
1. Prostorna lokalnost. Ako je potreban pristup odreenoj lokaciji u memoriji,
postoji velika verovatnoa da e drugi pristupi biti toj ili susednim lokacijama za
vreme trajanja izvrenja programa;
2. Vremenska lokalnost. Ako je postojala sekvenca pristupa do n lokacija, postoji
velika verovatnoa da e pozivi koji sleduju biti u toj sekvenci. Ova lokalnost
dopunjuje se sa prostornom lokalnou;
3. Uzastopnost. Ako je bilo pristupa odreenoj lokaciji c, verovatno je da e u
sledeih nekoliko pristupa biti na lokaciji c+1. Uzastopnost je ogranieni tip
prostorne lokalnosti. I moe se razmatrati kao njen podskup.

Problemi korienja ke-memorija

Pri korienju ke-memorija treba reiti sledea etiri osnovna problema:
1) smetanje blokova gde e u ke-memoriji biti smeten novi blok proitan iz
operativne memorije;
2) identifikacija bloka kako e biti naen blok koji se nalazi u ke-memoriji;
3) zamena blokova koji blok e biti zamenjen, ako se traeni blok ne nalazi u kememoriji;
4) strategija upisa kako e se postupiti kod upisa novog podataka u ke-memoriju,
jer se tada modifikuje blok i postaje razliit od odgovarajueg bloka u operativnoj
memoriji.
14

MATURSKI RAD: Memorije

Najbolji nain za smetanje proitanih blokova iz operativne memorije jeste tzv.
asocijativno preslikavanje svaki se blok moe smestiti bilo gde u ke-memoriju. Meutim, u
tom sluaju radi identifikacije blokova, pogodno je kao ke-memoriju koristiti asocijativnu
memoriju u kojoj klju predstavlja memorijsku adresu bloka a informacioni deo podatke iz
operativne memorije. Za zamenu blokova posroji vie strategija, ali se najee zamenjuje
najranije korieni blok ili najdue prisutan blok. Kada se blok u ke-memoriji modifikuje
upisom novog podatka iz procesora, postoje dva naina koji se koriste za auriranje operativne
memorije: a) neposredni upis istovremeno se podatak upisuje u ke-memoriju i u operativnu
memoriju, b) posredni upis podatak se upisuje samo u blok ke-memorije, a modifikovani blok
se vraa u operativnu memoriju tek kada se zamenjuje drugim blokom. Meutim, ovde je
potrebno za svaki blok uvesti po jedan bit koji pamti da li je blok modifikovan ili nije.
Osnovni parametar po kome se meri efikasnost ke-memorije naziva se faktor pogotka h.
To je verovatnoa da se sadraj memorijske lokacije koju adresira procesor, tj. traeni podatak,
nalazi u ke-memoriji. Vekiina 1-h naziva se faktor promaaja. Faktor promaaja meri penale
zbog ke promaaja, jer procesor prekida aktivnost kada se ustanovi ke promaaj. Faktor
pogotka je uvek manji od 1, a u praksi se ostvaruju vrednosti vee od 0,9. Ostali vani parametri
ke-memorija su: vreme pristupa, zadravanje usled promaaja, zadravanje usled auriranja
operativne memorije i dr.

Dvonivovske i podeljene ke-memorije

Kada su ke-memorije prvobitno uvedene, obian sistem je imao jednu ke-memoriju.
Kasnije je korienje vie ke-memorija postala norma. Dva aspekta ovog problema odnose se na
broj nivoa ke-memorije i korienje jedinstvene ili podeljene ke memorije.
Kako se gustina logike na ipu poveava, postaje mogue imati ke-memoriju na istom ipu
sa procesorom. U poreenju sa ke-memorijom kojom se pristupa preko spoljne magistrale, kememorija na ipu redukuje aktivnost procesora na spoljnoj magistrali i, prema tome, ubrzava
vreme izvrenja i poveava ukupne performanse sistema. Kada se zahtevana instrukcija ili
podatak nalazi u ke-memoriji, pristup magistrali je eliminisan.
Ukljuivanje ke-memorije na ipu ostavlja otvoreno pitanje da li je ke-memorija van ipa,
ili spoljna ke-memorija, potrebna. Odgovor je obino da, i najnoviji procesori ukljuuju i kememoriju na ipu i spoljnu ke-memoriju. Rezultujua organizacija je poznata kao dvonivovska
ke-memorija, gde se interna ke-memorija oznaava kao nivo 1 (L1) a spoljna ke-memorija kao
nivo 2 (L2) (slika 12). Korienje ke-memorije drugog nivoa poboljava performanse.

Procesorski
ip
L1
ke

L2
ke

Slika 12 Dvonivovska ke-memorija

15

Operativna
memorija

MATURSKI RAD: Memorije

Osim toga danas je postala opteprihvaena podela ke-memorije nivoa L1 na dve: jedne
namenjene za instrukcije (I ke) i druge namenjene za podatke (D ke), posebno u
tzv.superskalarnim procesorima. Kljuna prednost projektovanja podeljene ke-memorije je to se
eliminie takmienje za ke-memoriju izmeu procesora instrukcija i izvrne jedinice. Naime,
podeljene ke memorije za instrukcije i podatke omoguavaju da se znaajno povea propusni
opseg ke-memorije, potencijalno udvostruavajui mogunosti pristupa.

Ke-memorija diska
Operativna memorija savremenih raunara odgovara na zahteve u desetinama nanosekundi,
a disk odgovara na zahteve u desetinama milisekundi, to znai da je razlika u brzini oko milion
puta. Kako ke-memorije znaajno poboljavaju vreme pristupa operativnoj memoriji, isti se
koncept uspeno koristi i za diskove, znaajno smanjujui saobraaj sa diskom i proseno vreme
pristupa na disku.
Ke-memorija diska (ke-bafer diska) ima slinu ulogu kao ke-memorija u sistemmu kememorija glavna memorija (slika 13). To je memorijski bafer koji pamti poslednje koriene
delove adresnog prostora diska, smanjujui tako zahtevani broj pristupa i efektivno vreme
pristupa disku, odnosno poveavajui efektivnu brzinu diska. Procesor uvek pristupa podacima
predhodno smetenim u ke-memoriju diska kad god mu zatrebaju.
Ke-memorija diska je veliine od jednog do vise megabajta. Jedinica prenosa izmeu
diska i ke-memorije diska obino sadri jednu ili vie staza diska.
Ke-memorija diska moe se pridruiti ulazno-izlaznom ureaju, kontroleru tog ureaja ili
operativnoj memoriji procesora. Ispitivanja su pokazala da je efikasnost ke-memorije diska
najbolja kada je ona ukljuena kao deo operativne memorije.

Operativna
memorija

Ke-memorija
diska

...

Slika 13 Ke-memorija diska

Virtuelna memorija
U hijerarhijskom memorijskom sistemu program i podaci se najpre smetaju na spoljnu
memoriju. Fragmenti programa i podataka prenose se u operativnu memoriju samo onda kada su
potrebni centralnom procesoru, jer je kapacitet operativne memorije znatno manji od kapaciteta
spoljne memorije. Ako bi se operativna memorija zamenila spoljnom memorijom dobila bi se
nezadovoljavajua brzina pristupa, zbog spore spoljne memorije.
Nedovoljan kapacitet operativne memorije moe se nadoknaditi specifinim nainom
sprezanja operativne memorije i spoljne memorije koji se naziva virtuelna memorija. Vituelna
memorija omoguava da korisnik pie programe kao da poseduje adresni prostor jednak
ukupnom kapacitetu spoljne memorije, pri emu je brzina pristupa priblina brzini operativne
memorije. Uvoenje virtuelne memorije zasniva se na injenici da procesor esto u obradi koristi
podatke smetene u sukcesivne memorijske lokacije.
16

MATURSKI RAD: Memorije

Reenje problema veeg kapaciteta, a zadovoljavajue brzina memorije postie se
zadovoljavanjem operativne memorije koja se koristi tako to se u nju iz spoljne memorije
prenose aktuelni podaci i instrukcije. Kada neki deo operativne memorije postane neaktuelan, on
se vraa na spoljnu memoriju i zamenjuje se novim aktuelnim podacima

Memorijske stranice
Ceo adresni prostor spoljne memorije podeljen je na blokove sastavljene od fiksnog broja
lokacija koji se nazivaju memorijske stranice ili kratko stranice. Stranica moe sadrati od 256 do
1024 i vie memorijskih rei. Primarna (operativna) memorija deli se na grupe sukcesivnih
lokacija istog obima koje se takoe nazivaju stranice. Delovi programa i podataka prenose se sa
spoljne memorije, ili obrnuto, uvek u obimu jedne stranice. Odnos stranica spoljne i operativne
memorije prikazan je na slici 14. Pri korienju virtuelne memorije postoji vie vrsta adresa.
Adresa koju koristi programer je virtuelna adresa ili sekundarna adresa. Skup virtuelnih
adresa obrazuje virtuelni adresni prostor. Adresa operativne memorije naziva se fizika adresa ili
primarna adresa. Skup adresa operativne memorije obrazuje primarni adresni prostor.

Spoljna
memorija

Operativna
memorija

Program 1
Podaci 11
Podaci 12

Program 1
Podaci 11

Program 2
Podaci 21

Slika 14 Odnos spoljne i operativne memorije

Princip korienja virtuelne memorije je sledei. Da bi poelo izvrenje programa jedna ili
nekoliko stranica se prenose u operativnu memoriju. Program se izvrava korienjem operativne
memorije sve dok centralni procesor ne pokua obraanje instrukciji ili podatku koji se jo nalazi
na spoljnoj memoriji. Tada se pozivaju programi sistema za upravljanje virtuelnom memorijom
koji treba da obezbede efikasno korienje operativne memorije. Sistem za upravljanje
virtuelnom memorijom najee se realizuje kombinacijom hardvera i softvera. On traba da rei
sledee probleme:
prevoenje virtuelne adrese virtuelna adresa koju koristi procesor prevodi se u adresu
primarne memorije;
smenjivanje stranica izbor stranica koju treba udaljiti iz primarne memorije da bi se
oslobodilo mesto za novu stranicu.

17

MATURSKI RAD: Memorije

Prevoenje virtuelnih adresa

Na slici 15a prikazani su formati virtuelne adrese av i primarne adrese ap. Pri tome ac
predstavlja adresu lokacije u okviru stranice (tj.pomeraj) i ona je ista za virtuelnu i primarnu
adresu. Svaka virtuelna adresa treba da se prevede u adresu primarne memorije gde e biti
smetena stranica pozvana sa spoljne memorije. Kako se obino ta stranica moe nalaziti bilo gde
u primarnoj memoriji, sistem za upravljanje vodi evidenciju gde je koja sekundarna stranica
smetena u primarnoj memoriji. Jedan od naina uvanja te informacije je tzv.stranina tablica,
koja sadri kao klju vrednost adrese virtuelne stranice, a informacioni deo vrednost adrese
primarne stranice. Osim toga informacionom delu se mogu dodati binarne pozicije za jo neke
informacije koje e sistem za upravljanje virtuelnom memorijom koristiti za svoje potrebe.

av

avs

ac

ap

ac

a) Formati virtuelne i primarne adrese

av

avs

ac

Tablica preslikavajna virtuelnih

adresa

ap

aps

ac

b) Prevoenje virtuelne u primarnu adresu

Slika 15 preslikavanje virtuelne u fiziku adresu

Na slici 15b prikazan je nain transformacije virtuelne u primarnu adresu. Kao ulaz u
tablicu preslikavanja slui adresa virtuelne stranice, a na izlazu se dobija adresa primarne strance.
Umesto stranine tablice mnogo je bolje koristiti asocijativnu memoriju, u koliko je to i
ekonomski prihvatljivo.

Zamena stranica
Stranice je potrebno zameniti ako se stranica sa virtuelnom adresom koju zahteva procesor
ne nalazi u primarnoj memoriji. Pri zameni stranica u sekundarnu (spoljnu) memoriju se vraa
stranica koja je prema nekom kriterijumu najmanje aktuelna, a u primarnu memoriju se na njeno
mesto prenosi traena stranica.
Slino kao kod ke-memorija, za ocenuefikasnosti korienja virtuelne memorije uvode se
faktor pogotka i faktor promaaja. Faktor pogotka predstavlja verovatnou da se traena stranica
nalazi u primarnoj memoriji. Faktor promaaja predstavlja verovatnou da se traena stranica
ne nalazi u primarnoj memoriji. Faktor pogotka zavisi od nekoliko parametara, a pre svega od:
kapaciteta primarne memorije,
18

MATURSKI RAD: Memorije

veliine stranice,
statistikih odlika korienih podataka i instrukcija,
algoritma zamene stranica.

Za zamenu stranica moe se koristiti nekoliko razliitih algoritama, a najei su sledei:

1) redosled unoenja stranica smenjuje se stranica koja je prva uneta, tj. stranica
koja se najdue nalazila u primarnoj memoriji;
2) najranije koriena stranica smenjuje se stranica koja je najranije koriena, tj.
stranica koja je koriena pre svih ostalih stranica koje se nalaze u primarnoj
memoriji;
3) najree koriena stranica smenjuje se stranica koja je najree koriena, tj.
najmanje bila aktivna.

19

MATURSKI RAD: Memorije

Literatura:
- ivko Toi i Momilo Ranelovi RAUNARI za IV razred
elektrotehnike kole.

20