NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

N. Radovi, V. Grabulov, M. Smiljani, M. Anti

ELICI LEGIRANI NIKLOM ZA RAD NA NISKIM TEMPERATURAMA

NI ALLOYED STEELS FOR LOW TEMPERATURE SERVICE
Pregledni rad / Review
UDK/UDC: 621.791:669.1524-194.3:66-974
Rad primljen / Paper received:
22.04.2003.

Adresa autora / Author's addres:

Dr Nenad Radovi Tehnoloko-metalurki fakultet,
11120 Beograd, Karnegijeva 4;
Dr Vencislav Grabulov, VTI, 11000 Beograd, Katanieva 15;
Mirjana Smiljani, dipl.ing. 11000 Beograd, Metrovieva 5;
Milica Anti, dipl.ing. Zavod za zavarivanje, 11000 Beograd,
Gria Milenka 67.

Kljune rei:

Keywords:

kriogeni elici, prelazna temperatura krtosti, legiranje,

rezervoari, teni gas, zavarivanje, dodatni materijali, zavarivost

Cryiogenic Steels, FATT, Alloying, Tanks, Liquid Gases, Filler

Materials, Weldability

Izvod

Abstract

U radu su date fiziko-metalurke osnove legiranja

elika za upotrebu na niskim temperaturama. Ovi elici
se najee koriste za izradu rezervoara za skladitenje
tenih gasova. Glavni legirajui element Ni se dodaje u
koliinama 2.25 do 9 %, u zavisnosti od radne
temperature. Razmotrena su ogranienja u izboru
dodatnih materijala i preporuke za zavarivanje.

A metallurgical base of alloying in cryogenic steels is

presented in this paper. The common use of these
steels is for tanks for liquid gases. Main alloying
element is Ni, added in amounts between 2.25 and 9
% due to different service temperatures. Selection of
welding technology and filler material, together with
welding suggestions, are discussed.

UVOD
Ne postoji jasna i usvojena definicija uslova koji se
uopteno nazivaju "sniene temperature" ili kriogene
temperature. Uobiajeno je da se ovi pojmovi vezuju za
temperature koje su nie od 273 K (0 C).

visokolegiranih nerajuih elika. Na slici 1 dat je

pregled grupa materijala za upotrebu na niskim
temperaturama, u odnosu na pritiske uskladitenja i
temperature kljuanja najee korienih gasova [1].

Razvoj kvalitetnih elika za rad na niskim

temperaturama je iniciran potrebama sve vee
proizvodnje tenih gasova. Prelaskom gasova u teno
stanje znatno se olakava njihov transport i
skladitenje. Tako su zavarene konstrukcije za rad na
niskim temperaturama, u najveem broju cevni sistemi i
rezervoari. Veoma niske temperature kljuanja
najee primenjivanih gasova kao metana, kiseonika,
azota i vodonika, kod prevoenja u teno stanje i kod
transporta, diktiraju uslove za primenu materijala za rad
na niskim temperaturama. Sa druge strane, veina
rezervoara koji se koriste za skladitenje tenih gasova
eksploatiu se na atmosferskim ili na niskim
temperaturama. U novije vreme upotreba elika za
niske temperature je proirena i na opremu za
superprovodnike, kao i na medicinsku opremu.
Najvei broj inenjerskih materijala razvijen je odskoro.
Tokom prologa veka najvie je korien bakar. Danas
se za razliite temperaturne opsege i razliite primene
koriste nelegirani i niskolegirani elici, elici legirani sa
Ni, visokolegirani austenitni elici, aluminijum i AlCu
legure. Najira primena je elika legiranih sa niklom
koje karakterie povoljan odnos vrstoe i ilavosti na
niskim temperaturama, nia proizvodna cena i
sposobnost zavarivanja, zbog ega su u znaajnom
temperaturnom opsegu potisnuli primenu skupih

14

Slika 1. Materijali koji se koriste za rad na niskim

temperaturama, u zavisnosti od pritisaka uskladitenja i
temperatura kljuanja pojedinih gasova [1]

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ
ZAHTEVI ZA OSOBINE ELIKA ZA NISKE
TEMPERATURE

mehanizmu zapravo duktilan. Ova pojava se jo naziva

i kvazikrti lom;

elici koji se koriste za rad na niskim temperaturama

moraju ispuniti veoma otre zahteve u pogledu
mehanikih (vrstoa, ilavost, plastinost), fizikih
(koeficijent termikog irenja, koroziona postojanost), i
tehnolokih osobina (zavarivost).

3. Metali prost-c-k i neki g-s-h metali i legure male i

srednje vrstoe (niskougljenini elik, Be, Mg) za koje
je karakteristino da im je granica teenja veoma
osetljiva na snienje temperature, te da se usled
njenog porasta oteavaju uslovi za poetak deformacije
koja vodi ka lomu.

vrstoa
vrstoa ovih elika je zasnovana na poznatim
mehanizmima ojaavanja, i to pre svega na
rastvarajuem i talonom ojaavanju [2]. Odnos
vrstoe i teine je esto odluujui faktor kada je
teina konstrukcije najvanija. Tako je npr. nerajui
elik klase 304 esto u podreenom poloaju, zbog
relativno niske granice teenja na sobnoj temperaturi,
iako vrstoa elika moe biti znatno vea na
temperaturi eksploatacije [3]. U sluaju primene za
radne reime sa estim promenama optereenja ili
radne temperature, zamorna vrstoa je takoe od
velike vanosti.
ilavost
ilavost elika za rad na niskim temperaturama se
najee definie zahtevima za odreenu prelaznu
temperaturu. Eksperimentalno je utvreno da se neki
metali lome duktilnim mehanizmom na viim, a krtim
mehanizmom na niim temperaturama. Prelazak od
duktilnog ka krtom ponaanju se odvija u odreenom
temperaturnom intervalu, ali je uobiajeno da se
definie prelazna temperatura, odnosno temperatura
na kojoj materijal menja mehanizam loma, iz duktilnog
prelazi u krti, ili obratno [3-5]. Za odreivanje uticaja
temperature na ilavost loma najee se koriste
epruvete sa V zarezom, koje se ispituju na arpijevom
klatnu primenom udarnih optereenja. Na taj nain se
obezbeuje maksimalna sklonost ka krtom lomu, poto
je
favorizovana
prisustvom
zareza,
zateznim
naprezanjem i velikom brzinom deformacije. U testu se
meri direktno apsorbovana energija (koja se za finiju
analizu na instrumentiranom klatnu moe podeliti na
energije stvaranja i rasta prsline), dok se posle loma na
povrini uzorka odreuje udeo krtog i duktilnog preloma
u strukturi, kao i kontrakcija. Poznato je da se sa
snienjem temperature smanjuje apsorbovana energija,
udeo duktilnog loma u strukturi i stepen plastine
deformacije koji prati lom. Ovo smanjenje nije naglo, na
jednoj temperaturi, ve se odvija unutar temperaturnog
intervala. Zato su uvedeni dodatni kriterijumi, na bazi
apsorbovane energije, izgleda povrine preloma ili
neke zahtevane vrednosti ilavosti.
Prema osetljivosti na snienje ilavosti materijali se
mogu podeliti u tri grupe:
1. Grupa u kojoj su pov-c-k i najvei broj g-s-h metala i
legura male i srednje vrstoe, koji pokazuju veliku
apsorbovanu energiju, tj. veliku ilavost na svim
temperaturama;
2. elici, i legure Al visoke vrstoe, kod kojih je
karakteristian duktilni mehanizam loma, ali uz veoma
nisku ilavost, tako da je po nivou energije lom krt, a po

Uopteno uzevi, pokazalo se da izrada elika ima

veoma vanu ulogu u obezbeenju dobre ilavosti loma
na niskim temperaturama. Za snienje prelaznih
temperatura krtosti posebno su korisne sledee mere
[3-5]:
-

minimalni sadraj ugljenika;

istoa elika;
sitnozrna struktura;
mikrostruktura dobijena termikom obradom
normalizacijom ili kaljenjem i otputanjem, i
legiranje (Mn, Ni).

Sadraj ugljenika
Prelazna temperatura se sniava sa smanjenjem
koliine i veliine karbidnih estica i/ili perlitnih lamela.
Sa snienjem sadraja ugljenika smanjuje se koliina
perlita, odnosno cementita.
istoa elika
Izrada to je mogue istijeg elika obezbeuje
znaajno smanjenu koliinu nemetalnih ukljuaka (pre
svega sulfida) koji se ponaaju kao koncentratori
naprezanja, tj. utiu na fazu nastanka prsline. Trend
sniavanja koliine sumpora i fosfora u elicima je
stalna i kontinuirana aktivnost. U poslednje vreme
uobiajen je i postupak kontrole oblika nemetalnih
ukljuaka. U elik se dodaje mala koliina Ca (cca 40
ppm) koji ima ulogu modifikatora, tako da estica MnS
raste kao globula te vie nije deformabilna u izduen
oblik, tj. ne predststavlja koncentrator naprezanja.
Smanjenje veliine zrna
Smanjenje veliine zrna postojeim industrijskim
postupcima (kontrolisano valjanje mikrolegiranih elika)
moe da obezbedi veoma sitno zrno (i do 13 po ASTM
skali), to omoguava korienje nekih klasa
mikrolegiranih elika do temperature i do 60 C [5]. Za
upotrebu na jo niim temperaturama potrebno je i
dodatno legiranje elika.
Termika obrada
Termikom obradom normalizacijom, kao i kaljenjem i
otputanjem (poboljanjem) elika obezbeuje se
veoma fina disperzija karbidnih estica u metalnoj
osnovi. Takva mikrostruktura ima najbolju kombinaciju
ilavosti i vrstoe. Veliki broj finih estica se nalazi na
malom rastojanju, tako da je putanja kretanja
dislokacija veoma kratka (poveanje vrstoe), a
prslina nailazi na veliki broj estica koje zaustavljaju
njen dalji rast (poveanje ilavosti) [2-4].

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

15

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT
Legiranje
Legiranje manganom je poznati postupak za snienje
prelazne temperature [2, 5]. Generalno se smatra da je
korisno dejstvo Mn ogranieno na niskougljenine
elike, jer u nekim srednjeugljeninim kaljenim i
otputenim elicima (dodatno legiranim sa Cr, Ni i Mo)
poveanje koliine Mn dovodi do promena kritinih
temperatura u toku hlaenja, tako da se u strukturi
dobija i gornji beinit, koji znaajno smanjuje ilavost, tj.
poviava prelaznu temperaturu. Sa druge strane,
dodatak Mn od preko 1.5 % poveava verovatnou za
izdvajanje proeutektoidnog ferita to dovodi do
nehomogene strukture, te ovaj mehanizam snienja
prelazne temperature nema veliki praktiki znaaj.
Legiranje niklom je osnovni mehanizam snienja
prelazne temperature [1, 3, 5-8]. Uobiajeni sadraj
nikla u ovakvim poboljanim elicima je izmeu 2.25 i 9
%. Na slici 2 je prikazan uticaj sadraja nikla u eliku
na prelaznu temperaturu.

manji, zbog znatnog smanjenja brzine hemijskih

reakcija na niskim temperaturama [6].
Sposobnost i zahtevi zavarivanja
Generalno, elici namenjeni za rad na niskim
temperaturama odlikuju se dobrom zavarivou.
Zahtevi za kvalitet zavarenih spojeva konstrukcija za
rad na niskim temperaturama proizilaze iz osnovnog
zahteva, otpornosti ka lomu na niskim temperaturama,
kao posledice snienja plastinosti. Zbog toga,
prelazna temperatura je veoma znaajan pokazatelj
zavarivosti ovih materijala. Na poloaj prelazne
temperature, pored hemijskog sastava, najvaniji uticaj
ima mikrostruktura, termika obrada i naponsko stanje,
a sa tog aspekta najkritiniji je zavareni spoj, i blie,
metal ava, u kojem esto deluju svi uticajni faktori.
Zbog opasnosti od krtog loma pri niskim
temperaturama, u konstruisanju i izradi zavarenih
spojeva mora da se obezbedi vea sigurnost i integritet
konstrukcije, uvaavajui i geometrijski i metalurki
aspekt. Tako su prevashodno opredeljenja za primenu
sueonih avova sa potpunim provarom, i bez greaka
koje mogu da deluju kao koncentratori napona, i
primena dodatnog materijala iji ist metal ava ima
vrednost ilavosti usaglaenu sa zahtevima za osnovni
materijal u odnosu na radnu temperaturu [8].
VRSTE ELIKA ZA RAD NA NISKIM
TEMPERATURAMA

Slika 2. Uticaj sadraja Ni na prelaznu temperaturu [3]

Uoava se da se sa poveanjem sadraja Ni u eliku

prelazna temperatura sniava do veoma niskih
temperatura. Takoe, sa poveanjem koliine Ni gornji
nivo ilavosti ovih elika se smanjuje, ali zadrava
dovoljno visok nivo, to omoguava njihovu upotrebu
sve do 196 C (temperatura tenog azota). Za rad na
niim temperaturama koriste se elici sa 12 % Ni,
austenitni elici ili Al legure.
Poto je ilavost kritini faktor koji odreuje primenu
elika za rad na niskim temperaturama, ostale
mehanike i fizike osobine moraju biti razmatrane u
funkciji ilavosti.
Fizike osobine
Iako su fizike karakteristike, kao toplotna provodljivost
i koeficijent linearnog irenja, bitne, njihov uticaj je mali
u odnosu na razlike koje se javljaju kada se uporeuju
sa promenljivim karakteristikama, kada je u pitanju
lepeza ugljeninih i legiranih elika. Za zavarene
konstrukcije za rad na niskim temperaturama zahtevi
za korozionu postojanost materijala i konstrukcija su

16

U odnosu na uobiajene donje temperature primene za

zavarene konstrukcije razlikuju se tri grupe elika:
- Nelegirani, odnosno niskolegirani elici i finozrni
konstrukcioni elici za temperature do oko 50 C
u normalizaciono arenom i do oko 80 C u
poboljanom stanju;
- Niklom legirani poboljani elici sa 3.5 do 9 % Ni,
za temperature od 80 C do oko 200 C;
- Austenitni Cr-Ni elici za temperature primene do
blizu take apsolutne nule.
U tabeli 2 date su klase i primeri vrsta elika za
temperaturna podruja primene.
Tabela 1. Temperaturno podruje primene klasa i vrsta
elika
Klasa elika
Vrsta elika
Normalizovani ugljenini
elici za niske temperature
Finozrni elici
Finozrni elici
Poboljani elici za niske
temperature
elici sa 3.5 % Ni
10 Ni 14; 16 Ni 14;
12 Ni 14
elici sa 5 % Ni
12 Ni 19
X 8 Ni 9
elici sa 9 % Ni i
X 40 MnCr 22
austenitni Mn-Cr elici
X 40 MnCrN 18
X 12 MnCr 18 11
X 12 CrNi 18 9
CrNi elici
X 10 CrNiTi 18 10
X 10 CrNiNb 18 10

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ
NIKLOM LEGIRANI ZAVARIVI ELICI

elici sa sadrajem 5 % Ni

Legiranje niklom je osnovni mehanizam postizanja

zahtevane ilavosti u elicima za rad na niskim
temperaturama. Nakon termike obrade normalizacije,
odnosno kaljenja i otputanja, ovi elici imaju najbolju
kombinaciju vrstoe i ilavosti.

Ovi elici su razvijeni zato to su jeftiniji od elika sa 9

% Ni, ali dobru otpornost prema udaru ponekad
zadravaju uz niu vrednost vrstoe. elik je u osnovi
niskougljenini (< 0.12 % C), sa oko 0.3 % Mo. Mn i Si
su u normalnom sadraju za legirane elike, ali su P i S
na vrlo niskom nivou, kako bi se obezbedila
maksimalna udarna ilavost.

Legirajui element Ni se dodaje eliku iz mnogo

razloga, ali pre svega zbog uticaja na martenzitnu
transformaciju. Poveana prokaljivost elika legiranih
Ni ima za posledicu smanjenje prslina kaljenja, zato to
je manje drastina kritina brzina hlaenja. Takoe,
snienjem
Ms
temperature
smanjuje
se
i
samootputanje. Vei sadraj Ni u eliku dovodi do
martenzitne strukture. Zbog nieg sadraja ugljenika
otputena martenzitna matrica obezbeuje visoku
udarnu ilavost i vrstou pri vrlo niskim
temperaturama.
elici legirani sa Ni za rad na niskim temperaturama se
karakteriu niskim sadrajem neistoa, kao to su P i
S, paljivo kontrolisanim sadrajem intersticijski
legirajuih elemenata (C i N), dodatkom Al ili drugih
elemenata za vezivanje intersticijskih atoma ukljuujui
i kiseonik, i razliitim kombinacijama glavnih legirajuih
elemenata, Mn i Mo, radi postizanja eljenog balansa
vrstoe, ilavosti i trokova proizvodnje [6].
U zavisnosti od koliine Ni, glavne grupe zavarivih
elika su:
- elici sa sadrajem Ni 1-2.5 %.
- elici sa sadrajem Ni 3.5 %.
- elici sa sadrajem Ni 5 %.
- elici sa sadrajem Ni 9 %.
elici sa sadrajem 1-2.5 % Ni
Upotreba ovih elika je zasnovana na poveanju
prokaljivosti koju obezbeuje niski sadraj Ni. Nakon
normalizacije i arenja dobre osobine se zasnivaju na
feritu koji je bogat na niklu. Ovi elici se koriste na
temperaturama do 60 C i sve ee se zamenjuju
mikrolegiranim [3, 6]. elici legirani sa oko 2.5 % Ni su
u poboljanom (kaljenom-otputenom) stanju.
elici sa sadrajem 3.5 % Ni
Ovi elici su razvijeni za izradu rezervoara za etilen i
tene naftne gasove, kao i za sve namene kada se
zahteva visoka vrstoa i dobra plastinost. Kao i u
sluaju elika sa 2.25 % Ni, upotrebljavaju se u
otputenom stanju. Uobiajeno sadre do 0.2 % C, do
0.8 % Mn, a mogu da sadre i Mo ili Cr.
Po ASTM A203 i A300 ovi elici su podeljeni u klasu D i
E. Za klasu D maksimalni sadraj ugljenika za debljinu
do 50 mm je 0.17 %, a za debljine od 50-100 mm je
0.20 %. Za klasu E sadraj ugljenika moe biti 0.2 i
0.23 %.
Zahtev za vrstou niskougljeninih elika i elika sa
povienim ugljenikom i sa 3.5 % nikla su identini sa
onima koji imaju elici sa 2.25 % nikla. Maksimalni
napon teenja ee varira od sadraja ugljenika, nego
od sadraja nikla. Koriste se za radne temperature do
100 C [3, 6].

Upotreba 5 % Ni elika je razvijena optimizacijom sastava

i kontrolom mikrostrukture kroz odreene termike
obrade. Preporuena termika obrada obuhvata
konvencionalno kaljenje, otputanje i povratno arenje.
Ova poslednja dva tretmana ukljuuju zagrevanje od
specifinih temperaturnih opsega u dvofaznom
(alfa+gama) podruju i hlaenje specifinim brzinama.
Mikrostruktura je rafinisana kontrolisanjem udela stabilnog
austenita, ferita i niskougljeninog otputenog martenzita.
Meutim, esto komplikovanije termike obrade imaju
negativan uticaj na zavarivost materijala, zbog
naruavanja ovako obezbeene mikrtostrukture u ZUT
usled zavarivanja.
Koriste se za temperature 120 do 160 C. Nemaju
znaajnu upotrebu u SAD, poto se za poveanje cene
ne postiu osobine koje opravdavaju porast cene u
odnosu na prethodnu grupu elika. Pri tome je uzeto u
obzir da se kriva promene arpi V energije (sl. 2) bitno
ne razlikuje od iste krive za elik sa 3.5 % Ni [3, 6].
elici sa sadrajem 9 % Ni
elike sa 9 % Ni karakterie veoma dobra ilavost na
niskim temperaturama. Ona se zasniva na strukturi
koju ine feritna osnova legirana sa Ni, disperzno
rasporeeni cementit i manja koliina zaostalog
stabilnog austenita, koja omoguava rastvaranje vika
ugljenika. Struktura ovakvog tipa se postie kaljenjem i
otputanjem. U zavisnosti od sadraja ugljenika, u ovim
elicima martenzit se moe stvoriti i pri normalizaciji,
tako da kaljenje nekada i nije neophodno (sl. 3 a, b) [6].
Uobiajeno preporuiv reim termike obrade 9 % Ni
elika za postizanje visoke vrednosti ilavosti je:
dvostruka normalizacija sa 900 odnosno 790 C sa
hlaenjem na vazduhu, zatim otputanje na oko
570 C sa hlaenjem na vazduhu, ili
kaljenje sa 800 C u vodi ili ulju, i otputanje na 570
C, sa hlaenjem na vazduhu.
Kao to je ve navedeno, normalizacijom se sniava
prelazna temperatura usitnjenjem zrna. Kaljenje i
otputanje je efikasnije za snienje prelazne
temperature, jer se pored usitnjavanja zrna postie i
pogodniji raspored estica karbida u matrici.
Posle potpune termike obrade mikrostruktura se
sastoji od visoko otputenog martenzita sa oko 5 %
austenita. Ova struktura se karakterie kao poliedarski
feritna sa globularnim karbidima i malim disperznim
ostacima stabilnog austenita. Na ovaj nain je mogue
dobiti elik koji ima povoljne osobine sve do 196 C.
Iako nema korozionu postojanost kao nerajui elik,
ima iroku upotrebu i u zahtevima korozione otpornosti,
zbog injenice da je znatno jeftiniji, kako za

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

17

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT
proizvodnju, tako i za zavarivanje. Uobiajeno sadre
do 0.1 % C, do 1.0 % Mn, a mogu da sadre i Mo ili Cr
[3, 6].
ZAVARIVANJE POBOLJANIH ELIKA
LEGIRANIH SA NI
Zajedniko za sve grupe ovih elika je da se mogu
zavarivati elektrolunim postupcima zavarivanja:

runim elektrolunim obloenom elektrodom, TIG i MIG

postupkom i ree EPP postupkom. Najvie je
zastupljeno runo elektroluno zavarivanje obloenom
elektrodom.
Za obezbeenje zahtevane prelazne temperature
ilavosti metala ava posebno je znaajan koncept
izbora dodatnog materijala.

Slika 3. KH dijagram elika sa 9 % Ni: a) 0.025 % C; b) 0.095 % C [7]

Dodatni materijali
Za zavarivanje elika sa sadrajem Ni do 3.5 %
razvijene su srodne odnosno istorodne elektrode sa 2
do 3.5 % Ni , iji metal ava kod 100 C jo ima
ilavost od 60 do 80 J. Dodatak vee koliine nikla, u
nameni za elike sa veim ueem Ni, nije poeljan
zbog opasnosti od pojave toplih prslina u metalu ava.
Kada je o toplim prslinama re, kod zavarivanja ovih
elika treba voditi rauna da su u metalu ava tetne i
niske koliine S, koji treba da bude do 0.02 %. Za
smanjenje opasnosti od stvaranja toplih prslina je
neophodan dovoljno visok odnos Mn/S. Sadraj fosfora
treba da bude maksimalno nizak, jer njegovo prisustvo,
kao i prisustvo arsena, kalaja i antimona, makar i u
tragovima, utie na snienje ilavosti. Na osnovu
ispitivanja, za zavarivanje elika sa 3.5 % Ni
preporuuje se sledea analiza metala ava: 0.02 do
0.06 % C; 0.1 do 0.3 % Si; 0.7 do1.0 % Mn; 3.0 do 4.0
% Ni; 0.1 % Mo; 0.04 do 0.08 % Al; 0.02 % S; 0.005 %
P. ilavost metala ava na niskim temperaturama se
moe poboljati dobijanjem istog materijala za jezgro
elektrode / icu, topljenjem u vakuumu [8].
Kod primene istorodnog dodatnog materijala termika
obrada posle zavarivanja, kod tano odabrane
temperature arenja (oko 650 C) i vremena trajanja,
od koristi je za osobine ilavosti zavarenog spoja.
Primena ponovnog poboljanja u veini sluajeva nije
povoljna.
Za zavarivanje elika sa 5 % i 9 % nikla koriste se
austenitne elektrode tipa legiranosti 19 % Cr / 9 % Ni
(nestabilizovan), 18 % Cr / 8 % Ni / 6 % Mn i 25 % Cr /
20 % Ni. U tom sluaju termika obrada zavarenog
spoja mora se izostaviti, jer kod temperatutura iznad

18

oko 600 C nastaje jaka difuzija C koja smanjuje

ilavost metala ava.
Da bi se dobio metal ava sa povienim naponom
teenja (a time i mogunosti primene arenja za
smanjenje napona) razvijena je austenitna elektroda
sa dodatkom W (X15 CrNiMnW 16 13). Kod hemijskog
sastava metala ava od 0.18 % C, 0.62 % Si, 0.59 %
Mn, 15.8 % Cr, 12.6 % Ni i 3.61 % W dobija se Rp0.2
granica od 500 N/mm2. Ispitivanja razliitim metodama
ne pokazuju sklonost ka nastanku toplih prslina.
Udarna ilavost metala ava (ISO V proba) kod 196
C je izmeu 40 i 60 J [7, 8].
Takoe se koriste i elektrode visokolegirane niklom,
tipa legure NiCr 15 Fe 10 Nb (Inkoweld A; Inkonel 182),
koje, nasuprot austenitnim elektrodama tipa 25 % Cr /
20 % Ni, imaju visok napon teenja, te je mogua
primena termike obrade posle zavarivanja (arenje za
smanjenje napona). Ove visokoniklove elektrode mogu
takoe da se koriste i za elike sa niim sadrajem
nikla. Metal ava, nastao meanjem sa osnovnim
materijalom, nije osetljiv na nastanak prslina [7, 8].
Pored preporuka za dodatne materijale, za zavarivanje
elika za rad na niskim temperaturama svaka klasa
elika sa niklom ima neke svoje specifinosti.
Zavarivanje elika sa 2.25 % Ni
Zavarivanje elika sa 2.25 % nikla retko se obavlja na
temperaturi okoline, ee sa predgrevanjem na
temperaturi od 100 - 125 C. Predgrevanje od minimum
150 C se zahteva kada je sadraj ugljenika iznad 0.2
% i kod jako ukljetenih spojeva. arenje za smanjenje
napona se izvodi na oko 650 C, i esto se primenjuje
na bazi pravila za izradu posuda pod pritiskom ili

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ
cevovoda za rad na niskim temperaturama. Kod
primene
E
postupka
zahteva
se
upotreba
niskovodoninih elektroda. Testovi na spojevima od
limova debljine 25 mm izvedenih ovim elektrodama
pokazali su da je prelazna temperatura, po kriterijumu
20 J, oko 90 C i za sluaj kada je zarez na liniji
spajanja ili u razliitim delovima metala ava.
Zavarivanje elika sa 3.5 % nikla
Za zavarivanje ovih elika najee se koristi E postupak
zavarivanja sa obloenim, pre svega, bazinim
niskovodoninim elektrodama, po mogunou sa
sadrajem od 1 % Mn i 0.3 % Mo, uz dodatak Al.
Kod zavarivanja elika sa 3.5 % Ni mogu da budu
prisutni problemi pojave toplih i hladnih prslina. Tople
prsline su likvacijskog tipa. elici sa 3.5 % Ni kristaliu
prema desnoj strani peritektike reakcije u kvazibinarnom Fe-C dijagramu. Ovo znai da su prvi vrsti
kristali austenit, a ne ferit. Rastvorljivost neistoa, kao
sumpora i fosfora, u austenitu je znaajno manja nego
u feritu. Na taj nain se stvaraju uslovi za pojavu sulfida
ili karbosulfida sa niskom takom topljenja po
granicama zrna, kao posledica migracije neistoa ka
granici zrna. Sulfidi i karbosulfidi (npr. Ti4C2S2) poinju
da se rastvaraju u zoni pod zavarom, to rezultuje
pojavom toplih prslina. Kao mera za smanjenje
opasnosti od pojave toplih prslina zahteva se visok
stepen istoe elika.
Tople prsline kristalizacijskog tipa se mogu zapaziti u
metalu ava. I u ovom sluaju pokazalo se da su
sadraj C i neistoa, kao to su P i S, glavni faktori
koji loe utiu na kompaktnost zavarenog spoja.
Hladne prsline kod spojeva od elika sa 3.5 % Ni se
zapaaju u ZUT ili metalu ava zbog visoke sklonosti
ka otvrdnjavanju Ni legiranih elika. Radi odreivanja
sklonosti ka otvrdnjavanju koristi se CE formula:
CE = C +

Mn Mo Ni Cr V Cu
+
+
+
+ +
6
5
15 5
5 15

(IIW)

ili mnogo pogodnija formula za Pcm parametar

sklonosti ka nastanku prslina po Ito-Bessyo:
Pcm = C +

Mn Mo Ni Cr V Cu Si
+
+
+
+
+
+
20 15 60 20 10 20 30

Ozbiljan nedostatak zavarivanja pod prakom elika sa

3.5 % Ni jeste nepostojanje pogodnih elektrodnih ica.
Od skora, na tritu se mogu nai i ice od legiranih
elika, ali i kombinacije niskougljenine ice i legiranog
praka, koje se mogu koristiti i za zavarivanje elika sa
2.25 % Ni. Ovi dodatni materijali su projektovani da
metal ava sadri oko 3 % Ni. U nekim sluajevima, da
bi se smanjila sklonost ka nastanku prslina, u metalu
ava se poveava Mn u koliini oko 1 %. Neke ice,
zbog dezoksidacije, sadre oko 1 % Mo i oko 0.15 %
Al. Da bi se EPP zavarivanjem obezbedila dobra
udarna ilavost na niskim temperaturama potrebno je
primeniti zavarivanje u vie prolaza.

Ni - 1 % Mn - 0.25 Mo icama, koje se koriste za

zavarivanje pod prakom. U cilju izbegavanja sklonosti
ka stvaranju prslina, zahteva se sadraj Al oko 0.5 % i
veoma niske granice za prisustvo fosfora i sumpora.
Ako se prsline pojavljuju u ZUT, vrlo je znaajno da li
su one likvacijske ili su izazvane vodonikom. U sluaju
likvacijskih prslina povoljno je predgrevanje (100 -200
C) za snienje temperaturnog gradijenta, smanjenje
koliine unete toplote pri zavarivanju ili korienje
pulzirajue struje zavarivanja.
Za spreavanje nastanka hladnih prslina izazvanih
vodonikom neophodna je upotreba niskovodoninih
elektroda, primena predgrevanja u opsegu 150-250 C,
precizna kontrola termikog reima zavarivanja, kao i
primena termike obrade posle zavarivanja.
Kod zavarivanja elika sa 3.5 % Ni krtost usled
transformacije u ZUT nije opasna pojava. ak i udarna
ilavost Ni martenzita moe biti dovoljna. Razlog za
smanjenje vrednosti udarne ilavosti u ZUT je
intenzivan rast austenitnih zrna u zoni pod zavarom. U
tom sluaju je potrebno smanjiti unetu koliinu toplote ili
koristiti elik koji nije osetljiv na rast zrna.
Zavarivanje elika sa 5 % nikla
Osnovni problem kod zavarivanja ovih elika je
naruavanje u ZUT mikrostrukture dobijene termikom
obradom osnovnog materijala. Brzina zagrevanja i
ciklusi hlaenja, zavisno od unete toplote pri
zavarivanju, dovode do vee ili manje degradacije ZUT,
sa mikrostrukturnim i mehanikim osobinama koje
mogu da budu potpuno razliite od optimizirane
mikrostrukture osnovnog materijala. Na slici 4 prikazan
je uticaj brzine hlaenja t8/5 (5, 10, 30 s) na prelaznu
krivu ilavosti ZUT, u poreenju sa osnovnim
materijalom. Uticaj maksimalne temperature na termiki
ciklus je sledei: do temperatura 800-850 C udarna
vrstoa raste i iznad vrednosti osnovnog materijala;
cikliranje do maksimalnih temperatura uzrokuje
znaajno smanjenje udarne vrstoe. Ove promene su
u direktnoj vezi sa mikrostrukturom. Finozrni martenzit
se menja u stubiasti martenzit i veliina prethodnog
zrna austenita znaajno raste.
Plastinost ZUT na niskim temperaturama, ocenjena na
prelomu arpi-V epruveta, moe se poboljati
primenom termike obrade posle zavarivanja. Najbolji
rezultati se postiu termikom obradom otputanjem na
650 C, sa brzim hlaenjem [6].
Zavarivanje elika sa 9 % Ni
Nizak sadraj ugljenika i dobra ilavost elika sa 9 % Ni
smanjuju potrebu za predgrevanjem i termikom
obradom posle zavarivanja. Uobiajeno, zavarivanje
ploa debljine do 50 mm izvodi se bez predgrevanja.
Poveanjem debljine i ukljutenja spoja predgrevanje
na 100-200 C je nain da se izbegne pojava prslina.
Predgrevanjem se poboljava i ilavost spoja.

TIG i MIG izavarivanje elika sa 3.5 % Ni postaje sve

popularnije pojavom nekoliko razliitih ica i elektrodnih
ica. Hemijski sastav ovih ica je veoma blizak 3.5 %
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. 14-20

19

NAUKAISTRAIVANJERAZVOJ

SCIENCERESEARCHDEVELOPMENT

razloga zato se esto maksimalni sadraj ugljenika u

ovim elicima ograniava na 0.08 % [6].

Slika 4. Dijagram prelazne

temperature dobijen
simulacijom zone ispod zavara
za 5 % Ni elik za razliite
brzine hlaenja [6].

U ZUT zavarenog spoja strukturne transformacije se

mogu opaziti u oblastima temperaturnog intervala 650800 C. Pri temperaturama iznad 700 C uoljivo je
smanjenje zaostalog austenita. Na temperaturama oko
900 C struktura materijala je finija nego u zoni koja nije
bila u ovom temperaturnom intervalu, mada je sadraj
austenita mali. Strukturne promene zapaene u ZUT
rezultuju u otvrdnjavanju uske zone u blizini granice
stapanja i dostiu vrednosti tvrdoe od oko 380 HV. Na
196 C tvrdoa ove zone raste, a ilavost opada.
Tvrdoe po preseku zavarenog spoja su prikazane na
slici 5. Nasuprot tvrdoi, udarne osobine ZUT pokazuju,
ili ne pokazuju, smanjenje [6].
Pod normalnim uslovima zavarivanja elici sa 9 % Ni
obino nisu osetljivi ni na jedan tip prslina tokom i/ili posle
zavarivanja. Pri zavarivanju sa niskovodoninim
elektrodama predgrevanje i druge mere poveanja
zavarivosti se ne zahtevaju.
Kada se koristi jednosmerna struja moe doi do
nestabilnosti luka, kao posledica neeljenih magnetnih
polja oko luka. elici sa 9 % Ni su pogodni za ovakvo
ponaanje poto se veoma lako magnetizuju, znatno
lake od ostalih konstrukcionih elika. U cilju
obezbeenja stabilnosti luka maksimalni udeo
magnetinosti u limu ne sme prei 60 gausa.
Za elik sa 9 % Ni temperature arenja su vrlo uskog
temperaturnog intervala, a radi spreavanja otpusne
krtosti esto se preporuuju velike brzine hlaenja.
Preporuke za zavarivanje elika sa 9 % Ni
Posle gasnog rezanja obavezno primeniti

mainsku obradu ljeba;

Do debljine od 25 mm i temperatura okoline iznad

+5 C zavarivati bez predgrevanja. Pri niim

temperaturama i veim debljinama treba primeniti
predgrevanje do 80 C, maksimalno 250 C;
Zavarivati sa malim koliinama unete energije;

Vreme t8/5 treba da je oko 10 s, ne preko 15 s;

Niska meuslojna temperatura - oko 50 C;

Po mogunosti zavarivanje izvoditi u povoljnim

poloajima, zbog smanjenja verovatnoe nastanka

greaka i napona usled zavarivanja;
Bruenje posle svakog prolaza izvoditi paljivo da

ne doe do pregrevanja materijala.

Slika 5. Raspodela tvrdoe u zavar. spoju elika sa 9 % Ni

Poto je kritina brzina hlaenja ovih elika veoma
mala, deo ZUT najee prelazi u martenzit. Kako je
tvrdoa otputenog osnovnog materijala u opsegu 2226 HRc, na rastojanju od linije stapanja od 0.8 mm,
tvrdoa raste na 38-40 HRc. Ovo je gotovo maksimalna
vrednost tvrdoe za elik sa oko 0.1 % C, koji je
karakteristian za elike sa 9 % Ni. To je jedan od

20

LITERATURA
[1]
Juraga, I., Klisura, R.: Zavarivanje, br. 26/1983, str. 269-274,
Zagreb, Hrvatska
[2]
Drobnjak, .: Fizika metalurgija, TMF, Beograd, 1986.
[3]
Linnert, G.: Welding Metallurgy, Vol. 2, AWS, 1967., str 549, SAD
[4]
Drobnjak, .: Izbor materijala, Skripte TMF, Beograd, 1993.
[5]
Metals Handbook, vol.1, 10th Editionn, ASM, 1990., SAD
[6]
Doc IIW-IX-1310/84: Guide to the welding and weldability of
cryiogenic steels, maj 1984., Bratislava, Slovaka
[7]
Aman, S.: Dodajni Materijali elezarne Jesenice Zbornik
radova, Bled, 1987, str. 31-47, Slovenija
[8]
Skripta SLV, Munchen, 1999., Nemaka

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (1/2003), str. X-X