*EKONOMIJA*

I grupa pitanja
1. Osnovi ekonomske nauke(def. ekon. osnovni principi, osnovne relacije,
mikroekonimija, makroekonimija)
Adam Smit- oniva eknomije. Izdvaja se iz filozofije. Bogatstvo naroda
Predmet ekonomije kao nauke jeste istraivanje drutvenih zakona u proizvodnji i
raspodeli materijalnih dobara.
Definicija
Ekonomija kao nauka prouava aktivnost ljudi u privrednom ivotu i nastoji da
otkrije pravila i zakone koji vladaju ovim oblikom ljudske delatnosti.
Ekonomija je prouavanje bogatstva.
Ekonomija je nauka koja prouava naine na koji se pojedinci i drutvo opredeljuju
uz upotrebu novca ili bez njega da koriste ograniene resurse u raznim alternativama
u proizvodnji odredjenog drutvenogh proizvoda u odredjenom vremenu i nainu
raspodele stvorenih proizvoda(sadanje i budue) na pojedince i grupe.
Ekonomija je nauka o racionalnoj upotrebi ogranienih resursa.
Osnovni principi
Retkost- dobra su po prirodi retka.
Slobodna dobra
Proizvodna dobra
Dobra su ograniena a potrebe su neograniene.
Korisnost-svojstvo robe da zadovolji odredjenu potrebu.
-Objektivizacija korisnosti(kada se uporedjuje korisnost dve stvari)
-Psiholoki aspekt korisnosti
Optimizacija izbora i ravnotea
-Pojedinani izbor(za koga)
-Javni izbor(kako napraviti sistem)
Optimizacija-pojedinci se opredeljuju za najbolju strukturu koju im dozvoljavaju
resursi.
Tradeoff-ustupak-ne moemo sve imati. Ako neto elimo da dobijemo, neega se
moramo odrei. Vreme je ogranien i nepovratan resors. Pr. spremanje dva ispita po 4
sata dnevno. Tradeoff izmedju naoruanja i hrane, efikasnosti i pravednosti,
zagadjenosti i bogatstva preduzea.
Oportunitetni troak-Implicitni(oni koje ne vidimo) i eksplicitni (oni koje vidimo)
Racionalni ljudi razmiljaju na margini-Pr. avion ima 100 000 trokove, prima 200
putnika, cena karte je 500 dinara. Ako fali 10 putnika da se napuni avion dae po
manjoj ceni njima karte. To su tzv stand by putnici.
Ljudi reaguju na podsticaje- Pr. u Americi voze vea kola koja troe vie goriva, a mi
manja koja manje troe. Razlog je cena goriva. Ako se povea cena goriva ii e se
vie javnim prevozom.
1

Trgovina doprinosi poboljanju obe strane- Nevidljiva ruka-trine cene (signali)

Kartel-nekoliko velikih preduzea koja se dogovaraju oko cena(Tempo, Merkator,
Rodi, Idea)
Trite- obino je dobar mehanizam za donoenje odluka(nevidljiva ruka)predstavjla
trite cena.
Drava- osnovna uloga je da donosi zakone i da regulie monopol.
Produktivnost- ako neko za isto vremena proizvede vie nego neko drugi za to vreme
ukoliko se iste stvari proizvode. Meri se preko GDP-a (gro domestic product) Belgija
i Holandija spadaju u najjae ekonomije iako nemaju mnogo stanovnika. Indija ima
mnogo stanovnika a malu produktivnost. Banglade je najsiromanija zemlja na
svetu.
Osnovne relacije
Pojedinac-preduzee-drava
Resursi rad, kapital, zemlja, preduzetnitvo
Trite informacija, selekcja, alokacija, distribucija
Mikro i makroekonomija
Makroekonomija-prouava pojave na nivou privrede kao celine, ukljuujui inflaciju,
nezaposlenost i ekonomski rast. Predstavlja prouavanje ponaanja ekonomije u
celini-temelji se na glavnim komponentama drutvenog proizvoda: potronja,
proizvodnja, investicije, tednja, cene, raspodela, budet, ekonomska politika,
zaposlenost.
Centar analize
-Sistem i ekonomska politika
-Drava
Mikroekonomija-prouava kako domainstva i preduzea donose odluke i kako
medjusobno deluju na tritu. Bavi se pojedinanim ekonomskim fenomenima
prihodi, trokovi, cene.
Centar analize
-Preduzee i potroa
Raspodela prua odgovor na pitanje za koga se proizvodi. Razvijene zemlje su SAD,
Kanada, Japan i zemlje Evropske unije. Veliina dohotka po glavi stanovnika
predstavlja najbolji pokazatelj ivotnog standarda ljudi.
Kako se proizvodi je takodje, znaajno pitanje. Pokazuje koliko se troi energije u
kilogramima(po ekvivalentu potronje nafte)po jednom stanovniku. Jedna treina
tone nafte(energije)se troi u nerazvijenim zemljama, a preko 5 tona u razvijenim
zemljama.
Odgovore na pitanja ta se proizvodi, kako i za koga se proizvodi daje tite preko
svog mehanizma cena.
2

Proizvodnja, raspodela, razmena i potronja osnovne su privredne aktivnosti.

2. Osnovi ekonomske nauke-Geneza ekonomske misli

-Antiki mislioci (Aristotel-kako znamo koliko robe jedne vrste treba za neku drugu
robu, druge vrste. Jedno jaje staje jedan kilovat struje. Promena relevantnih cena je
uzrok. Raspodela...)
-Merkantilizam (bogatstvo nastaje u trgovini. Sutina bogatstva je u novcu, novac je u
zlatu, a do njega se dolazi osvajanje,, proizvodjom, trgovinom. Pozitivan platni bilans
je sistem merkantilizma. Vie proizvest, a manje uvesti. Javio se u Italiji, Engleskoh,
Veneciji)
-Fiziokratizam(realno kreiranje vika je u proizvodnji. Francuska pod Lujem XVI)
-Klasina ekonomska misao(Vilijam Pet, Adam Smit, David Rikardo, Marks stubovi
su klasine politike ekonomije)
-Marginalizam (marginalana teorija korisnosti i produktivnosti 1891 Austrijska,
vajcarska-lozanska i kembridka kola)
-Kejnzijanizam(Don Majnor Kejnz 1936-svaka ponuda ima svoju tranju i obrnuto,
svaka roba nadje svoga kupca.
-Savremena ekonimija
1.Monetarizam
2.Racionalna oekivanja
3.Ekonimija ponude(Reganomika-Taerizam)
4.Institucionalna ekonimija

3. Robna privreda(pojam, nastanak, osnovni ekonomski zakoni, regulativni

mehanizmi)
Pojam
Naturalna privreda je takav oblik proizvodnje u kome postoji gotovo direktna veza
izmedju proizvodnje i potronje. Postoje proizvodnja, raspodela, potronja(seljako
domainstvo-feudalizam). Tu nije bilo kontinuirane razmene. Neposredno se susreu
proizvodnja i potronja. Proizvodi se neposredno konzumiraju, nema trgovine.
Robna privreda je takav oblik proizvodnje u kome materijalna dobra da bi otila u
potronju moraju proi kroz razmenu, jer se preko razmene uspostavljaju veze
proizvodnje i potronje(industrijski sistem-kapitalizam). Robna privreda poiva na
osnovima specijalizacije. Svako se specijalizuje za neku stvar u kojoj je najbolji,
ostalo se kupuje.
Roba-koristan proizvod ljudskog rada koji je proizveden da bude razmenjen sa ciljem
da se za njega dobije odgovarajua protivvrednost.
Svojstva robe-Upotrebna vrednost i vrednost
Nastanak robne privrede
Materijalne determinante:
1. Podela rada i produktivnost
3

Tehnika revolucija i industrijska proizvodnja

Formiranje manufaktrua i fabrika
Radikalno irenje trita i akumulacija kapitala
Mogunost proizvodnje vika(produktivnost)
Socijalne determinante:
1. Podela rada i klasno diferenciranje drutva
2. Privatna svojina i trini sistem
3. Odvojenost radnika od sredstava, ekonomska prinuda i formalna sloboda
4. Pravna drava, gradjansko drutvo i politika demokratija.
Klju robne privrede: Svojina i ugovor.
2.
3.
4.
5.

Osnovni ekonomski zakoni:

Konkurencija-unutarnja motorna snaga trita
Trite-ukupnost odnosa ponude i tranje u odredjenom vremenu na odredjneom
prostoru
Osnovne funkcije: informativna, selektivna, alokativna i distributivna.
Potpuna konkurencija slobodne privrede:
Idealni zamiljeni sistem, gde je sa strane ponude dosta ponudjaa, a sa druge strane
dosta potroaa. Ni jedan uesnik u tritu ne moe poremertiti druge.
1. Nijedan subjekt nije kljuni
2. Cena je nezavisna varijabla
3. Elastinost faktora i kretanje
4. Optimalna informisanost.
Regulativni mehanizmi
Zakon vrednosti
-Konkurencija i dinamika ravnotea
-Liberalni kapitalizam
-Nevidljiva ruka trita
Uzroci poremeaja trita
-Robna privreda-fenomen novca
-Novana i stvarna akumulacija
-Materijalna struktura drutvenog proizvoda
-Nedovoljna potronja
-Koncentracija i centralizacija kapitala
-Dinovska preduzea i velike serije
-Distorzija trita-monopoli
Strateki poremeaji-krize
-Ciklino kretanje(kriza, depresija, oivljavanje, ekspanzija, kriza...)
Slabosti stihijskog uravnoteavanja.
Drava i regulacija kriza
-Dometi ekonomske politike
-Antitrustovski zakoni
4

-Javni sektor i Javni izbor

4.Robna privreda-Potrebe(prirodne, istorijske, tipologija dobara)
Potrebe Neogranienost i istorijska uslovljenost potreba
Nunost-da bi se ovek reprodukovao on mora neprekidno zadovoljavati svoje
potrebe.
1. Prirodne potrebe:hrana, pie, stanovanje, odevanje, higijena.
2. Istorijski ulovljene potrebe-obrazovanje, kultura.
Menjanje istorijskih potreba.
Tipologija dobara
1. Prirodna dobra
2. Proizvedena dobra(potrona dobra i proizvodna dobra)
5. Robna privreda-Proizvodnja(faktori, resursi, struktura, zakonitosti)
Proizvodnja
Faktori od kojih zavisi obim proizvodnje:
1. Prirodni uslovi-celokupnost uslova zove se prirodno bogatstvo(zemlja, rude,
ume, reke, klima)
2. Razvijenost sredstava za proizvodnju(sredstva za rad, predmeti rada)
3. Stanovnitvo(starosna struktura, kvalifikaciona struktrura)
4. Duina radnog vremena-radni proces je svrsishodno troenje vremena
5. Intenzivnost rada-stepen troenja radne snage u jedinici vremena
6. Produktivnost rada-stvaralaka mo rada da u jedinici vremena proizvede
odredjenu koliinu proizvoda.
inioci proizvodnje:
Ljudski rad je proces svrsishodnog delovanja na prirodu. Sastoji se od
proizvodnog iskusva i radnih navika.
2. Sredstva za rad su sredstva koja ovek u procesu rada stavlja izmedju sebe i
prirode(alati, maine, uredjaji)
3. Predmet rada je prirodna materija na koju ovek deluje sredstvima za rad da bi je
prilagodio potrebama. Sirovina-predmet rada nastao u prethodnoj poroizvodnji.
1.

Proizvodne snage: rad + sredstva za proizvodnju(sredstva za rad + predneti rada).

4.

Organizacija i preduzetnitvo.

Struktura i zakonitosti
Drutvena podela rada
-Istorijski karakter
-Opti zakon srazmerne podele rada
2. Zakon vrednosti
3. Regulatori
-Trite
-Plan
4. Ukupan drutveni fond rada je raspoloiva koliina ljudskog rada neke zajednice
koja se u toku odredjenog perioda moe utroiti u proizvodnji.
1.

6.Robna privreda- Proizvodnja(drutveni proizvod i nacionalni dohodak,

upotreba i raspodela drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka)
Drutveni proizvod- je ukupna koliina materijalnih dobara i usluga koju proizvede
jedna zajednica za odredjeni vremenski period.
Drutveni proizvod DP= vrednost sredstava za proizvodnju(sredstva za rad+predmeti
rada)+novostvorena vrednost.
Drutveni proizvod DP=postojea vrednost(amrtizacija+trokovi)+novostvorena
vrednost(dohoci:plate+profiti+dividende+kamate+rente).
Naturana struktura DP:potrona i proizvodna dobra
Nacionalni dohodak(neto-ND) predstavlja ukupnu novostvorenu vrednost.
Upotreba DP:
-Civilne i vojne potrebe
Raspodela ND:
-Potrona i investicije(akumulacija)
Raspodela ND-socijalne grupe:
-Lorencova kriva(realna raspodela, svaka zemlja ima svoju Lorencovu krivu).
-Dini koeficijent(meri odstupanja raspodele u nekoj zemlji u odnosu na
uravnoteeno stanje).
Proizvodna funkcija-opisuje tehnoloki odnos izmedju bilo koje kombinacije
proizvodnih ulaganja i ukupnog obima proizvodnje.
BDP(Bruto domai proizvod) meri dve stvari odjednom:ukupne dohotke svih u
odredjenoj privredi i ukupne izdatke privrede koje ona ima u proizvodnji dobara i
usluga. Te dve stvari su iste. U privredi u celini dohoci moraju biti jednaki izdacima.
Dohoci jedne privrede jednaki su njenim izdacima zato to u svakoj transakciji
postoje dve strane-kupac i prodavac.

Dijagram krunog toka- Domainstva kupuju dora i usluge od preduzea, a preduzea

koriste prihod od prodaje za isplatu zarada radnicima, za plaanje rente, i za isplatu
profita vlasnicima preduzea. BDP je jednak ukupnom iznosu koji troe domainstva
na tritu dobara i usluga. On je jednak i ukupnim nadnicama, rentama i profitu koje
ispauju preduzea na tritu faktora proizvodnje.
Merenje BDP
BDP je trina vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u
odredjenom vremenskom periodu.
BDP(GDP)= POTRONJA + INVESTICIJE + DRAVNI IZDACI + NETO IZVOZ
(Y=C+I+G+NX)
Potronja- izdaci domainstava na dobra i usluge, s izuzetkom kupovine novog
stambenog prostora.
Investicije- izdaci na proizvodnu opremu, zalihe i gradjevinske objekte, ukljuujui
kupovinu novog stambenog prostora za domainstva.
Dravni izdaci- izdaci za dobra i usluge lokalnih vlada, vlada drava i federalne
vlade.
Neto izvoz- razlika izmedju vrednosti kupovine domaih dobara od strane dravljana
drugih zemalja(izvoz) i vrednosti kupovine inostranih dobara od strane domaih
dravljana(uvoz). Kada domae preduzee prodaje neto kupcu iz druge zemlje, kao
to Boing prodaje Briti Ervejzu, poveava se neto izvoz.
GDP per capita(po glavi stanovnika)=ukupan GDP/broj stanovnika
Nominalni GDP- vrednost proizvodnje dobara i usluga po tekuim cenama.
Realni GDP- vrednost proizvodnje dobara i usluga po konstantnim cenama.
GDP deflator- mera nivoa cena koja se rauna kada se kolinik nominalnog GDP-a
pomnoi sa 100. GDP deflator predstavlja odnos izmedju nominalnog i realnog GDP.
Poto nominalni GDP predstavlja vrednost tekueg autputa po vaeim cenama, a
realni GDP vrednost tekueg autputa po cenama iz bazne god, GDP deflator izraava
tekui nivo cena u odnosu na nivo cena iz bazne godine.
Deflator GDP izraava cene svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji, dok indeks
cena na malo izraava cene svih dobara i usluga kupljenih od strane potroaa. Indeks
cena na malo vri poredjenje izmedju cene fiksne korpe dobara i usluga i cene korpe
u baznoj god. Deflator, vri poredjenje izmedju cene dobara i usluga proizvedenih u
sadanjosti sa cenom istih dobara u baznoj god.
7

GDP deflator = Nominalni GDP/Realni GDP*100.

Inkeds cena na malo-mera ukupng kotanja dobara i usluga koje kupuje tipini
potroa. Rauna se tako to prvo treba odrediti korpu, saznati cene, izraunati
trokove korpe, izabrati baznu godinu i izraunati indeks, izraunati stopu inflacije.
Stopa inflacije- procentualna promena indeksa cena u odnosu na prethodni period
Stopa inflacije u godini 2= ICM(indeks cena na malo u god 2-ICM u god 1 / ICM u
god 1 *100.
7.

Teorija vrednosti-Pojam vednosti robe(izraavanje vrednosti, struktura

vrednosti, oblici vrednosti)

Pojam vrednosti robe

Roba je proizvod ljudskog rada.
Vrednost je unutranji sadraj robe, ono to povezuje razliite robe. Apstraktran
pojam koji izraava uloeni rad i retkost robe(sadraj zajedniki svim robama).
-Pojam vrednosti se izraava kao osnovni ekonomski zakon proizvodnje i raspodele u
sistemu robne privrede.
Zakon vrednosti deluje nezavisno od ekonomskih subjekata pri emu ih stalno
upuuje na poveanje produktivnosti i prilagodjavanje potrebama i zahtevima
potroaa.
Osnovne funkcije zakona vrednosti su proces istovremenog formiranja trine
vrednosti i trine cene.
Pojavni oblici vrednosti robe:
-Upotrebna vrednost-sposobnost robe da zadovolji konkretnu ljudsku potrebu
-Prometna vrednost-mogunost robe da se razmeni u odredjneim koliiama za druge
vrste robe(razmenska mo)
-Paradoks upotrebne i prometne vrednosti(voda i dijamant) se objanjava
retkou(Aristotel, Adam Smit).
Oblik vrednosti
Predstavlja nain izraavanja vrednosti robe.
Oblici vrednosti:
Prost oblik-kada se vrednost jedne robe izraava kroz vrednost druge robe(trampa)
Potpuni oblik-kada se vrednost jedne robe izraava veim brojem drugih roba
Opti oblik-kada postoji roba koja je opti ekvivalent vrednosti za ostale robe
Novani oblik-novac je ekvivalent vrednosti za sve ostale robe(novac ima monopol u
izraavanju vrednosti drugih roba)
Cena je novani izraz vrednosti neke robe.

8.

Teorija vrednosti-Teorijski pristupi problemu identifikacije izvora vrednosti

dobara(radna teorija vrednosti, subjektivna torija vrednosti)

Teorija vrednosti objanjava ekonomski pojam vrednosti i cenu roba.

Vrednost roba je jedna od najznaajnihih kategorija ekonomske nauke.
Proizvodjai su tokom vremena shvatili da je razmenska(prometna vrednost)njihovih
roba razliita i stalno promenljiva kategorija.
Postavlja se pitanje zato je razmenska vrednost robe A vea-manja-jednaka od
razmenske vrednosti dobra B i zato je taj odnos stalno promenljiv i od ega to zavisi.
Dve osnovne kole:
Radna teorija vrednosti- vrednost robe je njeno objektivno svojstvo. Poreklo
vrednosti je u proizvodnji a rad je jedini stvaralac i mera vrednosti.
Predstavnici:
Aristotel je pre svega bio pristalica subjektivne teorije vrednosti, ali je prvi traio
objektivnu vrednost robe. Spoznao je da je rad objektivno svojsvo svake robe. Doao
je do praga teorije vrednosti, ali je nije razvio.
Vilijem Peti-rad i zemlja proizvode vrednost.
Adam Smit-rad kao jedini izvor vrednosti samo u primitivnim drutvima, gde je rad
bio jedini faktor proizvodnje. U klasnom drutvu, sa pojavom privatnog vlasnitva ne
rauna se samo uloeni rad ve i profiti i rente. Najamnina je radni dohodak, profiti i
rente su neradni dohoci.
David Rikardo-izvor vrednosi je utroeni rad. Odstupanja postoje. Dobra je podelio
na nereproduktivna(vrednost opredeljuje retkost)i reproduktivna(vrednost opredeljuje
utroeni rad).
Drugo odstupanje-faktor vreme. Veu vrednost imaju dobra koja se due proizvode.
Drugim reima koja se proizvode fiksnim kapitalom(maine, fabrike,
postrojenja...)koji predstavlja akumulirani ljudski rad.
Karl Marks-vrednost robe stvara apstaktni rad(potronja ovekove fizioloke
energije)
Veliina vrednosti robe je odredjena drutveno potrebnim radom. Drutveno potreban
rad odnosno durtveno potrebno radno vreme je ono radno vreme koje se iziskuje da
bi se uz postojee normalne uslove proizvodnje i prosenu umenost i kvalifikovanost
radnika izrazila veliina vrednosti neke robe(koliina rada neophodna za proizvodnju
neke robe je drutveno uslovljena).
Promene li se drutveni uslovi promenie se i radno vreme potrebno za proizvodnu
odredjene robe. Drutveni uslovi su odredjeni prosenim stupnjem umenosti rada,
razvojem nauke i tehnologije.
Teorija radne vrednosti vrednost istrauje sa stanovita proizvodnje. Rad je stvaralac i
mera vrednosti. Vrednost je objektivno svojstvo robe i svaka roba sadri odredjenu
objektivnu koliinu rada. Vrednost se istrauje sa stanovita proizvodnje.
Subjektivna teorija vrednosti-nastoji da objasni vrednost robe kao korisnost koju ona
ima za samog potroaa na osnovu njegove subjektivne ocene. Osim subjektivne
ocene potroaa vana varijabla koja opredeljuje vrednost robe je njena
RETKOST.Ova teorija ima svoje polazite u uenju nemakog ekonomiste Hermana
Gosena, koji je poznat po svojim tzv. Gosenovim zakonima.
9

Principi subjektivne teorije vrednosti koja se bazira na marginalnoj korisnosti i

produktivnosti. Na ovim uenjima su se razvile i razliite marginalistike koleAustrijska(Karl Menger, Fridrih fon Vizer, Eugen Bem-Baverk), Lozanska(Leon
Valras, Vilfredo Pareto)i Kembridka(Alfred Maral)koje se razlikuju po metodama
analize.
Subjektivna teorija vrednosti izvor vrednosti ne trai u proizvodnji, ve u potronji.
Istrauje se sa stanovita potroaa, tj. sa stanovita njihovih individualnih ocena o
korisnositi robe. Vrednost robe je jednaka individualnoj korisnosti koja se pripisuje
robi(korisnst robe je subjektivno uslovljena).
- Gosenov zakon o opadanju marginalne korisnosti koji ima dvostrano znaenjepoveanje potronje nekog proizvoda dovee do smanjenja njegove pojedinane
korisnosti(srazmerno smanjenju marginale korisnosti),ali time se ujedno menja
ukupna vredost robe, koja sa poveanjem potronje opada.
Ukupna vrednost robe je jednaka umnoku vrednosti koju pripisujemo upotrebi
poslednje jedinice nokog dobra koja doprinosi rastu ukupne korisnosti i ukupne
koliine te vrste proizvoda.
Marginalna vrednost robe je ona vrednost koju pripisujemo poslednjoj jedinici
proizvoda koju upotrebljavamo.
Kako meriti marginalnu korisnost dobara u potronji?
Menger, Maral, Devons i Fridrih fon Vizer su zastupali miljenje da je korisnost
mogue apsolutno meriti-Teorija kardinalne korisnosti(dobro A je za 10jedinica
korisnosti vrednije od dobra B).
Ta teorija nije potvrdjena u praksi, niti je izdrala naunu kritiku pa su se pojavili
autori koji su smatrali da se korisnost ne moe meriti, niti iskazati u bilo kakvom
apsolutnom izrazu. Dozvoljava se mogunost medjusobnog uporedjivanja
korisnosti(dobro A je manje, vie ili jednako vredno kao dobro B)ali se razlike ne
mogu numeriki apsolutno iskazati-Teorija ordinalne korisnosti(Vilfredo Pareto).
9.

Tehnoloke mogunosti drutva i koristi od trgovine-Proizvodne mogunosti

drutva i kriva proizvodnih mogunosti

Granica proizvodnih mogunosti pokazuje razne kombinacije autputa koje je jedna

privreda u stanju da proizvede. Ona ilusturje jedan od deset principa ekonomije ljudi
moraju da vre izbor. Granica proizvodnih mogunosti je nacrtana ispupeno kada
izbor izmedju dva dobra zavisi od koliina koje se proizvode. Granica proizvodnih
mogunosti se crta kao prava linija kada proizvodnja omoguava da naizmenino
proizvodimo dva dobra po konstantnoj stopi- Pr. Zemljoradnik-meso i krompir. Tada
je granica proizvodnih mogunosti istovremeno i granica potroakih mogunosti
ukoliko nema trgovine.
Kriva proizvodnih mogunosti(KPM) je grafikon koji pokazuje maksimalne koliine
outputa(kombinacije proizvoda)koje neka ekonomija moe da proizvede pomou
raspoloivih faktora proizvodnje i tehnologije proizvodnje koju poseduje.

10

KPM prikazuje efikasnu proizvodnju. Efikasna upotreba resursa i dostupnih

tehnologija.
Take na krivi prikazuju efikasne nivoe proizvodnje. Take unutar krive prikazuju
neefikasne nivoe proizvodnje. Taka B. Proizvodnja je manja nego to je to mogue.
Proizvodne mogunosti- Samodovoljnost: ignoriui jedan drugog, svaki konzumira
ono to sam proizvodi, kriva proizvodnih mogunosti je ujedno i kriva potronih
mogunosti, a bez trgovine nema ni ekonomskih dobitaka.
10.

Tehnoloke mogunosti drutva i koristi od trgovine. Kriva proizvodnih

mogunosti i osnovni ekonomski principi(produktivnost, ustupci,
oportunitetni troak, privredni rast)

Osnovni ekonomski principi koji se ogledaju u krivi proizvodnih mogunosti:

Produktivnost-to je nacija produktivnija nalazi se na vioj krivi proizvodnih
mogunosti.
Ustupci-tradeoffs- KPM prikazuje ustupke sa kojima se drutvo susree. Kada
dostignemo efikasne nivoe proizvodnje, jedini nain da poveamo proizvodnju
jednog proizvoda je da smanjimo proizvodnju drugog.
Oportunitetni troak-KPM prikazuje oportunitetni troak jednog dobra izraen u
jedinicama mere drugog dobra(kretanjem iz take C u A drutvo se odrie
proizvodnje 200kg hleba da bi proizvelo 100 pitolja. Oportunitetni troak 100
pitolja je 200 kg hleba).
Privredni rast-to je nacija produktivnija, toje bogatija i to se nalazi na vioj KPM.
KPM je ispupena ka spolja. Drugim reima oportunitetni troak robe izraen u
mernim jedinicama druge robe zavisi od koliine svake robe koja se proizvodi.
Ustupci- nisu nepromenljiva stvar i menjaju se sa koliinom raspoloivih faktora
proizvodnje i tehnolokim napretkom. U tom sluaju KPM menja svoj poloaj. Pr.
Ako dodje do tehnolokog napretka u proizvodnji hleba dolazi do pomeranja KPM
Drutvo e biti u stanju da proizvodi vie oba dobra jer je dolo do utede u
resursima. Sada se ista koliina hleba proizvodi sa manje resursa, tako da se
oslobadjau dodatni resursi za proizvodnju pitolja.
11.

Tehnoloke mogunosti drutva i koristi od trgovine- Specijalizacija u

trgovini, princip apsolutne i komparativne prednosti.

Adam Smit i David Rikardo... svako da se specijalizuje za ono za ta je najbolji,

ostalo se kupuje.
Medjuzavisnost i trgovina su poeljni jer svakom omoguavaju da dobije veu
koliinu i raznovrsnija dobra i usluge.
Za osobu koja moe da proizvede to dobro uz manju koliinu inputa kae se da ima
apsolutnu prednost u proizvodnji tog dobra. Za osobu koja ima nii oportunitetni
troak proizvodnje tog dobra kae se da ima komparativnu prednost. Koristi od
trgovine zasnovane su na komparativnoj, a ne na apsolutnoj prednosti. Trgovina
svakog dovodi u bolji poloaj jer omoguava ljudima da se specijalizuju za one
11

aktivnosti u kojima imaju komparativnu prednost. Princip komparativne prednosti

primenjuje se ne samo na ljude, nego i na drave. Ekonomisti koriste princip
komparativne prednsti da bi zastupali slobodnu trgovinu medju dravama.
Apsolutna prednost- poredjenje izmedju proizvodjaa nekog dobra na osnovu njihove
produktivnosti.
Komparativna prednost-poredjenje izmedju proizvodjaa nekog dobra na osnovu
njihovog oportunitetnog troka.
Razlike izmedju oportunitetnih trokova i komparativnizh prednosti stvaraju dobitke
od trgovine. Kad se svaka osoba specijalizuje za proizvodnju onog dobra u kojem ima
komparativnu prednost, ukupna proizvodnja u ekonomiji raste. Sve dok dve osobe
imaju razliite komparativne prednosti, svaka moe da profitira od trgovine tako to
stie neko dobro po ceni koja je nia od njegovog oportunitetnog troka tog dobra.
Medjunarodna trgovina
Svaka zemlja ima mnogo stanovnika sa razliitim interesovanjima. Medjunarodna
trgovina nekim pojednicima moe da teti, iako je dravi u celini bolje.
Uvozna dobra- dobra proizvedena u instranstvu koja se prodaju na domaem tritu
Izvozna dobra-dobra proizvedena u zemlji koja se prodaju u inostranstvu.
12.

Teorija firme i korporacije- Vlasnike forme preduzea

Preduzee je poslovni entitet koji racionalno upravljajui imovinom i trokovima

proizvodi robe i usluge u cilju maksimiziranja profita.
Forme:
Drutva lica:
1. Inokosno preduzee(sopstveno)
2. Ortakluk
3. Komanditno drutvo(komplemetar i komanditor)
Drutva kapitala:
(osnivai su odgovorni zaobaveze doizbsosa uloga ili vrednosti akcija):
1. Drutvo sa ogranienom odgovornou DOO-preduzee koje formira jedno ili vie
lica sa jednakim ili razliitim udelima u kapitalu.
2. Korporacija, odnosno akcionarsko drutvo AD- osnivai su odgovorni za
poslovanje druva do iznosa uloenog kapitala. Prvo AD je Istono-indijska
korporacija osnovana 1660. god.
Oblici AD:
- Zatvorena AD(nejavna drutva)-ne iznose svoje akcije na javnu prodaju niko nema
vei ulog od polovine kapitala, direktori imaju ovlaenje da odbiju da daju
saglasnost na promet akcija, ne postoji upravni odbor i niko izvan kompanije ne moe
da utie na njenu poslovnu politiku-privatne kompanije.
- Otvorena AD(javna drutva)-izlau svoje akcije na javnu prodaju, njihove akcije se
kotiraju na berzama, postoji poseban postupak predhodne saglasnosti od strane
12

berzanskih organa za svaku emisiju akcija, upravni i nadzorni odbor se obavezno

formiraju-javne kompanije.
- Kotirana AD
Preduzea su osnovni privredni subjekti za obavljanje privredne delatnosti. Moraju da
imaju imovinu, vlsnike i cilj ponaanja. Najvei broj preduzea nastoji da
maksimizira dobit kao razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih trokova.
Preduzea se dele po tome ko prisvaja profit i ko odluuje o upravljanju.
Privatna preduzea: Sopstvena preduzea
Drutva lica-ortakluci
Drutva kapitala(DOO i AD)
Kolektivna preduzea: Drutvena i kooperativna(AD)preduzea
Javna preduzea
Drutva lica:
Sopstveno-inokosno preduzee: Jedan jedini vlasnik preduzea koji donosi istovremeno i
sve poslovne odluke.
Prednosti: Vlasnik zadrava punu vlasniku i poslovnu kontrolu nad preduzeem
Ova preduzea se relativno brzo i lako osnivaju.
Neograniena odgovornost za dugove
Tekoe irenja
Nedostaci: Vlasnik po pravilu teko dolazi do novog kapitala neophodnog za
proirivanje privredne aktivnosti jer drugi vlasnici kapitala nemaju kontrolu nad
njegovom upotrebom. Zato oni zahtevaju relativno visoke garancije to veliki broj
vlasnika preduzea ne moe da ispuni
Nedostatak znanja
Rastui trokovi administriranja
Vlasnik preduzea neogranieno odgovara svom svojom imovinom za
obaveze preduzea
Odlazak u penziju ili smrt vlasnika esto dovodi do zatvaranja preduzea
Tekoa steaja
Ortako preduzee: Udruuje se imovina vie pojedinanih lica koji saglasno donose
poslovne odluke, upravljaju preduzeem i dele profit.
Prednosti: Ovaj oblik preduzea omoguava formiranje vee mase kapitala, ali je on jo
uvek nedovoljan za finansiranje delatnosti veih razmera.
Vie lica
Neograniena solidarna odgovornost
Jednostruko oporezivanje
Nedostaci: Donoenje zajednikih odlika esto predstavlja mukotrpan posao.

13

Sa stanovita imovinske odgovornoti, pojedinani vlasnici udrueni u ortako

preduzee u celini svojom imovinom odgovaraju za njegove obaveze-neogranieno
solidarno odgovaraju za obaveze drutva
Ortaci ne mogu svoj ulog povui ili otudjiti niti svoj udeo uptrebtiti bez
saglasnosti ostalih ortaka.
Ulog ili njegova novana vrednost moe se povui samo u sluaju
prestanka ortakog drutva ili lanskog statusa samog ortaka.
Sve se ovo precizira u ugovoru o osnivanju ortakog drutva i u mogim
sluajevima je mogue ugovoriti drugaija reenja od gore navedenih.
Smru lanova prestaje firma sa postojanjem.
Komanditno drutvo: Nastaje ugovorom izmedju najmanje dva pravna ili fizika lica. Ima
dve dategorije lanova: komplementar-prema treim licima odgovara celokupnom
svojom imovinom neogranieno. Komanditor-prema treim licima odgovara ogranieno,
samo svojim ulogomu preduzee. Komanditor ne upravlja preduzeem ve to ini
komplementar.
Drutva kapitala:
Drutvo sa ogranienom odgovornou DOO
Svaki od ulagaa uestvuje sa odredjenim ulogom Drutvo za svoje obaveze odgovara
celokunom uloenom imovinom, ali lanovi drutva ne odgovaraju svojom imovinom za
obaveze drutva. lanovi drutva snose rizik za poslovanje drutva samo do visine svog
uloga.
Drutvo se osniva na osnovu ugovora o osnivanju i ima svoj statut u kome moraju biti
naznaeni naroito predmet poslovanja, ukupan iznos uloenog kapitala, vrsta i visina
osnovnog uloga svakog ulagaa, nain uplate i upisa osnivakog uloga, deoba dobiti i
gubitaka drutva, o fondovima, nainu izbora, prestanku drutva...
Postoji donja granica visine novanog kapitala drutva kao i najmanji novani udeo
svakog lana drutva.
Broj lanova drutva je ogranien
Organi drutva su direktor, upravni odbor, nadzorni odbor i skuptina drutva.
Direktor preduzea- sa ogranienom odgovornou organizuje i rukovodi procesom rada i
poslovanja preduzea, zastupa preduzee prema treim licima i odgovaran je za
zakonitost rada poreduzea.
Upravni odbor-postavlja i razreava direktora preduzea, daje mu uputstva za rad, stara se
o izradi periodinih i godinjih poslovnih izvetaja...
Nadzorni odbor-vri nadzor nad zakonitou rada uprave i direktora preduzea i podnosi
izvetaj o tome skuptini drutva.
Skuptina drutva-donosi statut preduzea, utvrdjuje poslovnu politiku, vri raspodelu
dobiti i gubitaka, postavlja i razreava lanove upravnog i nadzornog odbora, odluuje o
statusnim pitanjima, poveanju ili smanjenju osnovne glavnice, o prestanku rada
preduzea.
Akcionarsko drutvo AD-esto se naziva jo i korporacijom ili kompanijom.
Najpovoljniji je oblik za velike privredne organizacije. To su dinovska preduzea i
karakteristian je gigantizam.
14

Prednosti: Omoguavaju lako prikupljanje novog kapitala i time brzu ekspanziju

preduzea koja imaju uspeh na tritu
Ograniena odgovornost-samo ulogom. To obezbedjuje vlasnicima disperziju
rizika i trajna su
Menadersko upravljanje
Nastavljaju da deluju i posle promene vlasnika akcija, neogranieno trajanje
Nedostaci: AD plaaju porez na dobit, vlasnici plaaju porez na dividende(preostala dobit
preduzea raspodeljena vlasnicima akcija), i sami vlasnici plaaju porez na ukupan
prihod. Jedan isti dohodak se oporezuje tri puta po razliitim osnovama.
Direktori u AD predstavljaju zastupnike interesa vlasnika kapitala, ali oni ne
moraju uvek da rade u interesu svojih principala, zbog toga su poveani trokovi
nadgledanja i kontrole vlasnika nad upravom AD.
AD svoj poetni kapital formira na osnovu prodaje akcija buduim akcionarima
odnosno vlasnicima preduzea. Kasnije se kapital drutva poveava ili kroz izdavanje
novih akcija ili putem zadravanja profita i njihovog reinvestiranja.
AD je pravna tvorevina, moe da kupuje, prodaje, stie prava i obaveze, da se
zaduuje i odobrava kredite da tui i da bude tueno, da pravi profit i da bankrotira.
Ako dodje do bankrota pojedinani vlasnici imaju ogranienu odgovornost.
Akcionari kao krajnji vlasnici preduzea nemaju pravo neposrednog upravljanja
ili raspolaganja imovinom preduzea. Umesto neposrednog nadzora nad radom preduzea
akcionari ostvaruju svoju kontrolu posredstvom trita akcija.
Osnovni organi AD su: skuptina akcionara(organ vlasnika), upravni odbor i direktor(ine
upravu preduzea). Predsednik upravnog odbbora je ujedno i predsednik kompanije.
Postoji i nadzorni odbor kao organ nadzora nad radom uprave preduzea.
Osnivanje AD moe biti simultano i sukcesivno.
Simultano-prvu emisiju akcija odkupljuju iskljuivo osnivai bez javnog poziva na upis i
uplatu akcija. Svi osnivai potpisuju ugovor o osnivanu AD i donose njegov statut.
Postoji najmanji iznos kapitala za simultano osnivanje AD kao i najvei broj akcionara
koji mogu biti osnivai ovakvog drutva.
Sukcesivno-osnivai upisuju jedan deo akcija za ostatak se upuuje javni poziv ili
prospekt svim zainteresovanim licima za odkup akcija. Visina poetnog kapitala mora biti
vea nego kod simultanog osnivanja, ali ne postoji ogranienje u pogledu broja
akcionara.
Akcije su hartije od vednosti koje se mogu izdavati na ime i na donosioca. Mogu biti
redovne i prioritetne. Akcije daju svojim vlasnicima pravo na upravljanje AD i pravo na
prisvajanje dividende, pravo svojine na uplaenom ulogu u AD tj. Na odgovarajui deo
likvidne mase. Prioritetne akcije daju odredjene povlastice svojim vlasnicima: pravo
prvenstvene naplate dividendi, pravo prvenstvene naplate iz likvidacione mase u sluaju
likvidacije AD.
Dobit na osnovu drutvenog kapitala deli se na dva dela:jedan deo za poveanje
osnovnog kapitala i na drugi deo koji se raspodeljuje zaposlenima.

15

Regulacija firmi u Srbiji:

Zakon o preduzeima 1988
Zakon o preduzeima 1995
Predlog zakona o privednim drutvima 2003
Forme preduzea u Srbiji:
Privatna preduzea
Meovita preduzea
DOO
AD
Javna preduzea
Dravna preduzea
Drutvena preduzea-paradoksi samoupravne firme
Forme po zakonu o preduzeima iz 1995:
Drutva lica: Ortako drutvo, komanditno drutvo
Drutva kapitala: AD, DOO
Javno preduzee- je dravno preduzee koje proizvodi javna dobra i usluge. To su sva
preduzea, bez obzira na oblik svojine koja obavljaju svoju delatnost u oblasti od javnog
interesa. Zbog postojanja javnog interesa, drava ima pravo da daje saglasnost na statut
preduzea, da bira jednu treinu lanova nadzornog odbora i da kontrolie politiku cena
javnih preduzea. Ima pravo i da privremeno preuzme upravljanje nad javnim
preduzeem i da raspusti njegove organe upravljanja. Trine cene ne prave selekciju
izmedju kupaca i omoguavaju kupovinu javnih dobara i licima sa najniim dohocima
koja imaju nisku individualnu tranju. Prodajne cene se formiraju na niem nivou od
ravnotenih tritnih cena. U preseku ponude i traanje obrazuje se trina javna cena,
medjutim prodajna cena javnog dobra se fiksira na niem nivou od onog koji odgovara
ravnotei ponude i tranje.
Proizvodjai javnih dobara imae gubitke da bi proizvodili koliinu koja bi zadovoljila
trinu tranju po niim prodajnim cenama.
Drava uestvuje u pokrivanju stvarnih trokova, a druga varijanta je da drava osnuje
svoje dravno preduzee koje e proizvoditi javna dobra. Razlika izmedju niih prihoda i
veih rashoda podmiruje se iz dravnog budeta. Ako drava osniva svoja preduzea
javnih dobara tada su ona po pravilu neprofiterske organizacije, koje svoje poslovanje
prilagodjavaju stvarnim trokovima a ne maksimizaciji profita.
13.

Teorija firme i korporacije- Poslovanje i bilans

Preduzea proizvode robe i usluge radi prodaje na tritu. Prodata koliina roba
pomnoena sa trinim cenama predstavja prihod koji je dato preduzee ostvarilo u
jednom periodu vremena-obino godinu dana.
Ukupan prihod mora da se uporedi sa ukupnim trokovima da bi se vidlo da li je
preduzee u posmatranom obraunskom periodu ostvarilo dobit ili gubitke. Dobit je
pozitvna razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih trokova, dok su gubici njihova
negativna razlika. Finansijski izvetaj koji utvrdjuje dobit ili gubitke naziva se bilans
uspeha preduzea. On prikazuje promene u fondu bogatstva jednog preduzea koje
nastupe u toku godine dana. I on je finansijski izvetaj sa svojim pozitivnim i
16

negativnim podacima. Svi njegovi pozitivni elementi odnose se na priticanje prihoda

ili dohotka od prodaje roba i usluga. Njegovi negativni podaci odnose se na oticanje
dohotka radi pokrivanja proizvodnih i drugih trokova. Razlika izmedju prihoda i
rashoda predstavlja dobit ili poslovni rezultat.
Bilans uspeha pokazuje finansijske tokove prihoda i rashoda u toku jedne godine.
Dobit= Ukupni prihod-Ukupni rashodi
Bilans stanja-bilans imovine pokazuje odnose izmedju imovine i obaveza. Preduzee
takodje mora da ima imovinu kojom odgovara za preuzete obaveze po osnovu
razliitih ugovora-poev od ugovora o kupovini i prodaji roba do ugovora o zajmu.
Finansijski izvetaj koji utvrdjuje stanje imovine i obaveza naziva se bilans stanja
preduzea. On pokazuje koliki je fond bogatstva kojim upravja preduzee u jednom
odredjenom trenutku. Pozitivni delovi ovog bogatstva nazivaju se aktiva ili imovina
preduzea. Njegovi negativni delovi su pasiva ili obaveze preduzea. Razlika
izmedju ukupne imovine preduzea i ukupnih obaveza je neto imovina preduzea.
Neto imovina preduzea = Vrednost aktive(osnovna i obrtna sredstva) - Vrednost
obaveza
Kamata- troak upotrebe tudjeg novanog kapitala koje se dodaje ukupnim
trokovima pre nego to se obrauna iznos dobiti. To je mikroekonomska priroda
kamatnih trokova.
Realni kapital(sredstva za proizvodnju): predmeti rada i sredstva za rad
Poto se sredstva za rad ne potroe skroz u jednom proizvodnom procesu, moraju se
amortizovati za onoliko koliko su se potroila. U tom smislu i trokovi amortizacije
ulaze u cenu kapitala.
Svaki vlasnik novanog kapitala moe jednostavno da oplodi svoj kapital time to ga
polae u depozit kod banke na osnovu koga prisvaja kamatu. Umesto da to uini, on
moe svoj novani kapital da iskoristi za kupovinu sredstava za proizvodnju i da ga
time pretvori u realni kapital. Pritom on mora da vodi rauna da ovom operaciom
gubi prihod od kamate. Prihod od kamate predstavlja izgubljenu dobit i u tom smislu
ga je potrebno obraunati kao oportunitetni troak.
Trokovi kapitala = materijalni trokovi + amortizacija
Puni trokovi kapitala = materijalni trokovi + amortizacija + oportunitetni trokovi
14.

Teorija firme i korporacije-Finansijski pokazatelji poslovanja

Finansijski izvetaj:
Bilans stanja, bilans uspeha, bilans novanih tokova(cash flow)

17

Biznis:
Upravjanje poslovanjem
Upravljanje imovinom
Upravljanje likvidnou
Upravljanje rizicima
Tekua imovina + fiksna imovina = tekue obaveze + dugorone obveze + vlasniki
kapital
Pokazatelji profitabilnosti:
Bruto profit u odnosu na prihod
Neto profit u odnosu na prihod
Povraaj u odnosu na investicije
Povraaj u odnosu na osnovni kapital
Ukupan profit u odnosu na ukupan dug
Pokazatelji finansijske aktivnosti:
Brzina naplate potraivanja
Brzina isplate poveriocima
Obrt zaliha gotovih proizvoda
Obrt zaliha sirovina
Obrt aktvive i ukupna prodaja-ukupna aktiva
Pokazatelji finansijske likvidnosti:
Pokazatelj tekue likvidnosti-current ratio
Pokazatelj raspoloivosti obrtnog kapitala
Pokazatelji dugorone finansijske stabilnosti:
Izloenost spoljnjem zaduivanju
Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala
Pokrivenost sopstvenih sredstava sopstvenim kapitalom
Profit u odnosu na kamatu
Pokazatelji kratkoronog finansiranja:
Pokazatelj kratkoronog zaduivanja u odnosu na tekuu aktivu
Pokazatelj kratkoronog zaduivanja u odnosu na obrtni kapital

18

15.

Teorija firme i korporacije- Finansiranje i raspored rezultata

Oblici finansiranja:
Prodaja akcija i obveznica
Zaduivanje kod banaka
Reinvestiranje dela ostvarenog profita
16.

Teorija firme i korporacije- Menaderska

korporacije(funkcionisanje i teorijski pristupi)

revolucija

krupne

Korporacija-fenomen globalizacije(ekonomski i drutveni aspekti)

Korporacija-dinovsko preduzee konglumeratskog tipa-moderna simbioza
industrijskog i novanog kapitala nadnacionalnog karaktera.
1. Kvantitativna dimenzija:
Ogromna veliina
Udeo u proizvodnji
Udeo u profitu
Udeo u izvozu
Industrijskoj aktivi
Vei prihodi od dravnog budeta
Najvee korporacije: GM, ITT, Ford, Ekson, Teksako, Folsvagen, Microsoft, IBM,
Coca-Cola, Pepsi...
Osobine korporacija:
Koncentracija i diversifikacija
Internacionalizacija
Koncentracija istraivanja
Centri profita
2.

Kvalitativna dimenzija:

Odvajanje kapital svojine(akcionari)od kapital funkcije(menaderi)-akcionarsko

drutvo.
Veliki do stanovnita su akcionari-narodni kapitalizam
Kontrolni paket akcija u rukama najbogatijeg dela drutva
Socijalna stuktura sitnih akcionara(srednji sloj)
Poreska politika i akcije
Ustanove na finansijskom tritu:
Penzioni fondovi:institucionalni investitori
Osiguravajua drutva
Uzajamni fondovi
Revizori
Berzanska pravila
Brokerske kue
19

Menaderska revolucija:
Kapital svojina-akcionari
Kapital funkcija-menaderi
Kljuni problem odnos principal-agent
Nunost:
Tehnoloki i upravljaki zahtevi
Specijalizacija znanja
Hijerarhija
Tehnokratski sloj
Osnova moi
Neraspodeljeni profiti
Spoljna kontrola slabi
Drava i korporacijski establiment
Samofinansiranje i rast(korporacije i banke, korporacije i drava)
Socijalne posledice:
Negiranje privatne svojine
Inkorporisanje
Ciljevi i motivi menadera
Novi model-umesto profita motiv je maksimiziranje rasta, poveanje uea na
tritu, stabilnost i zadovoljavajui profiti.
Teorijska objanjenja:
Berl i Mins
Razdvajanje kapital funkcije i svojine
Drutene korporacije-korporacije koje brinu o drutvu kao celini
Motivi korporacija nisu samo profiti-odgovornost korporacija.
Galbrajt
Stabilnost i rast koncentrini krugovi uticaja
Najvii funkioneri
Uprava
Obini akcioneri
Cilj-dugoroni profiti
Menaderi i plate
Ulaganje u obrazovanje, fondacije, drutveni uticaj
Samofinansiranje i raspodela moi
Akcionara, bankara, menadera

20

Strategijsko planiranje i oblikovanje sisteme vrednosti

Ruenje mita o suverenitetu potroaa, strategijski uticaj na tranju, uticaj na eksterno
okruenje, kljuni uticaj na sistem vrednosti.
17.

Novac-Nastanak i teorija novca, novani opticaj i surogati novca

Novac predstavlja jedan fond, a dohoci i prihodi predstvljaju tokove vrednosti u

odredjenom vremenskom periodu.
Preduzea moraju da imaju pristup ka odgovarajuem delu ukupnog novanog fonda
zemlje i koristei taj novac ispauju naknade domainstvima za korienje njihovih
faktora proizvodnje. Domainstva primaju novac i troe ga na kupoviu roba i usluga.
Taj novac se ponovo vraa preduzeima i ulazi u istu onu masu novca koja je
postojala pre nego to je zapoeo ceo ciklus reprodukcije. Ceo taj kruni tok se naziva
obrt novca i on traje odredjeno vreme. Poto se obino uzima godina dana kao vreme
u kome se obraunavaju novani dohoci domainstva i novani prihodi preduzea,
onda se postavlja pitanje koliiko puta se obrne jedna ista novana masa u periodu od
godine dana. Taj broj obrta za godinu dana se naziva brzina obrta novca i ona predsta
vlja jednu od veoma vanih ekonomskih veliina za makroekonomsku stabilnost
privrede.
Preduzea ne stvaraju novac, ve se on emituje od strane bankarskog sistema.
Preuzea dolaze u posed odgovarajue koliine novca koja je neophodna da im
omogui trine transakcije. Isti je sluaj i sa domainstma. Medjutim, kako novac
uvek moe da se razmeni za neku drugu robu ili vrednost, dranje poeljne koliine
novca od strane priverednih subjekata predstavlja ujedno i oblik dranja imovine.
Istorijat novca-dinamika razmene:
-Naturalni(robni)novac-posebna vrsta robe koja slui kao opti posrednik u razmeni
svih drugih roba
-Zlatni novac
- Papirni novac
Robni novac-Robna privreda predstavlja poseban oblik drutvene organizacije
proizvodnje u kojoj se materijalna dobra ne proizvode radi neposredne potronje
vlasnika nego se proizvode radi razmene. Vlasnik proizvode svoga rada razmenjuje
za proizvode tudjeg rada i tako dolazi do mateijalnih dobara neophodnih za vlastitu
potronju. U uslovima drutvene podele rada, svaki proizvodja proizvodi jednu vrstu
materijalnih dobara i u toj proizvodnji upotrebljava niz raznovrdsnih sredstava za
proizvodnju. Ta sredstva za proizvodnju stvaraju drugi proizvodjai i on do njih
dolazi kroz razmenu roba za vlastite proizvode. Istovremeno, svaki proizvodja ima
raznovrsne line potrebe koje po pravilu ne moe da zadovoljava proizvodima svoga
rada, tako da je upuen na razmenu roba da bi nabavio potrebna sredstva za ivot. U
uslovima primitivne razmene robe su se neposredno razmenjivale jedna za
drugu.Ovaj oblik razmene se naziva trampom. Takav oblik razmene moemo
predstaviti jednostavnom relacijom: roba-roba. Tu se robe direktno razmenjuju jedna
vrsta roba se razmenjuje za drugu vrstu roba. Mora da postoji obostrana saglasnost
potreba. Neke vrste robnog novca su: koljke, biseri, duvan, koe, ito, stoka, pa onda
21

bakarni i srebrni novac i na kraju zlatan novac. Da bi se ubrzao i olakao robni

promet, nastao je novac kao sredstvo razmene. Sve robe su se razmenjivale za novac i
u novcu su izraavale svoju vrednost. Robni promet je dobio oblik: Roba-novac-roba.
U vreme kada je postojao robni novac jedna roba je svojom vrednou vrila funkciju
opteg ekvivalenta u razmeni svih drugih roba. Ne zana se tano kada se to desilo, ali
se pretpostvalja da je metalni novac kao robni novac nastao oko 2000 godina pne. U 7
veku pne uveden je u grkim grdovima kovani novac od plemenitih metala, tako da je
dugi niz godina atinska srebrna drahma bila dominantan oblik novca u tom delu sveta.
U Rimu je postojao srebrni dinarius i zlatni aureus. Tokom celog srednjeg veka kovao
se ili novac od plemenitih metala ili od drugih metala, npr bakarni novac. Papirni
novac je nastao iz bankarskih menica polovjinom XVII veka. Vlasnici novca su sa
sobom nosili zlatnike vagali su ih proveravali finou zlata i sa njima plaali svoje
obaveze. Bankari i zlatari su uvali zlatnike i izdavali odgovarajue isprave i uvek su
imali 100 posto pokrie za njih. ak i u situaciji da svi vlasnici bankarskih menica
dodju istog trenutka da iskupe svoje papire i da za njih podignu zlatan novac, bankari
ne bi imali nikakvih problema sa njima. Medjutim, bankari su vrlo brzo shvatilli da se
to po pravilu ne deava. Jedni vlasnici podiu novac, a drugi ga stavljaju na uvanje,
tako da im je bio potreban samo jedan deo od svih zatnika koju su im bili povereni na
uvanje, da bi uredno ispunili obaveze prema onima koji su eleli da podignu svoj
novac. Zbog toga su bankari poeli da daju na kredit jedan deo zlatnika u svom
trezoru ili su na konto njih izdavali nove bankarske menice. Vie nije postojalo
potpuno pokrie za izdate bankarske menice i time je stvorena osnova za kasniji
razvoj bankarskog sistema na osnovu deliminih rezervi.
Istovremeno pojedinane drave su poele da izdaju papirni novac sa prinudnim
teajem. Novanice su imale naznaenu vrednost izraenu u jedinicama domae
valute, ali nije postojala obaveza drave da ih zamenjuje za zlato, srebro ili neku
drugu robu. Njihova vrednost se iskljuivo zasnivala na naredbi drave da se u njima
izvravaju sve obaveze i na prihvatanju privrednih subjekata da ih koriste kao
sredstvo plaanja. U XIX veku mnoge drave su se vratile na zlatno pokrie svog
papirnog novca. U Srbiji je do 1868 bilo ak 39 vrsta tudjeg novca, od kojih su se
najvie koristili austrijski dukati i forinte. Te godine je iskovan domai bakarni novac
od 10, 5 i 1 pare. Zakonom iz 1878 uveden je dinar kao zvanino sredstvo plaanja i
ustanovljena je njegova zlatna podloga. Prva papirna nvanica sa zlatnom podlogom
je glasila na 100 dinara i bila je izdata 1884 kada je osnovana Privilegovana
kraljevska narodna banka. Idue godine je putena novanica od 10 dinara sa
srebrnom podlogom i nakon tog a poinje da se razvija novano trite u Srbiji. Posle
I svetskog rata, a naroito posle velike ekonomske krize iz 1929, mnoge drave su
napustile zlatno vaenje. Konvertibilnost je na posredan nain ponovo biila uvedena
nakon II svetskog rata sporazumom u Breton Vudsu na osnovu koga je ameriki dolar
postao rezervna svetska valuta, a on je bio zamenljiva za zlato po unapred utvrdjenom
paritetu od 35 dolara za jednu finu uncu zlata. Ova konvertibilnost je vredela samo u
transakcijama izmedju Federalnih rezervi u SAD i ostalih narodnih ili centralnih
banaka u svetu. Ona je naputena 1971 kada vie SAD nisu mogle da odre zlatno
pokrie dolara. Od tada do danas ne postoji konvertibilnost novca ni interno u
pojedinim zemljama ni eksterno u svetskoj trgovini.

22

Novani znaci-sa prinudnim teajem predstavljaju isprave o dugu banaka ili drave
koje su proglaene zakonskim sredstvom plaanja.
Funkcije novca:
1. Novac kao mera vrednosti svojim razliitim koliinama izraava vrednost ostalih
roba
2. Novac kao merilo cene je tehnika mera koja omoguava da se uporedjuju
razliite koliine novane robe
3. Novac kao sredstvo razmene-plateno sredstvo
4. Novac kao medijum za uvanje bogatstva.
Moneta-novac ija su teina, oblik i sastav utvrdjeni zakonom-monetarno ime(dinar,
dolar...)
Novani opticaj i surogati:
Novac kao sredstvo razmene
R-R- TRAMPA
R-N-R-NOVANA PRIVREDA
Novani opticaj
Koliina novca(KN) u opticaju zavisi od:
Sume robnih cena(SRC)
Brzine opticaja
Prodaja na kdredit(PNK)
Dospelih plaanja(DP)
Uzajamnih prebijanja(UPR)
Kn=Src-PnK+Dp-Upr/Brzina opticaja
Novac slui da se razmeni drutveni proizvod
Surogati:
ek
Menica
Banknota-obaveza banke da donosiocu isplati vrednost u zlatu.
18.

Novac- Emisija i novana regulacija, novani agregati

Emisija-Centralna banka emituje novac. Novac je posebna pismena isprava koja ima
garanciju da e mu banka isplatiti njenu vrednost i da imalac moe tim papirima
izmiriti svoje obaveze.
Papirni novac(monetarna osnova) je gotov novac(novanice i kovani novac) koji
emituje Centralna(Narodna)banka.
Monetarni multiplikator je proces uveanja novca kroz kreditno-depozitne operacije
Pn*m=M
Poslednjih godina pojavljuju se novi oblici finansijskih instumenata koji imaju veoma
slina svojstva novcu, koji se lako pretvaraju u novac i koji se zbog toga nazivaju
kvazi-novac. Osim kvazi-noca postoji druga manje likvidna finansijska sredsta o
kojima se vodi rauna u savakoj trinj privredi. To su novani agregati.
23

M1-novani agregat
To su potpuno likvidna potraivanja nebankarskih subjekata prema bankaskom
sistemu. Banakarski subjekti su: preduzea u oblasi privrede, ustanove iz vanprivrede,
drava, stanovnitvo, ostale finansijske institucije koje nisu u bankarskom sistemu i
inostranstvo. Svi oni mogu da poseduju elemente novane mase.
Novana masa u uem smislu M1, obuhvata sva finansijska sredstva(potraivanja
prema bankarskom sistemu)nebankarskih subjekata koja se mogu bez odlaganja
koristiti za plaanje obaveza.
Sastoji se iz gotovog novca u opticaju koji se sastoji iz novanica i kovanog novca
van poseda bankarskog sistema i depozitnog novca. Depozitni novac ima vie
sastavnih delova, i to su: iro i tekui rauni gradjana i drugih nebankarskih subjekata
kod banaka. Po pravilu, preko ovih rauna se neposredno vre plaanja i na njih ne
tee kamata. Na iro raune gradjana tee kamata, ali se oni ne mogu neposredno
koritstiti za plaanje-nije mogue napistati ek koji e se vui na ove raune. Ipak ova
sredsta se mogu veoma brzo i lako preneti na tekui raun na osnovu koga se mogu
izdavati ekovi. Tekui rauni gradjana slue za plaanja, ali osim toga oni donose i
odredjenu kamatu.
Novana sredsta na zbirnim raunima dravnog budeta i drugim slinim raunima.
Izdvojena sredstva na posebnim raunima za investicije, finansiranje zajednike
potronje i stambenu izgradnju.
Struktura novane mase:
Gotovina i depoziti
Po sektorima:
Stanovnitvo, privreda,drava, neprivreda.
M2-novani agregat
Novani agregat koji obuhvata M1+kvazi novac(sredsta koja lako mogu biti likvidna)
Kvazi novac:
Oroeni depoziti(koji obuhvataju oroene uloge na tednju, depozite po kreditima i
depozite za stambeno-koununalnu izgradnju oroene do jedne godine, kao i oroene
dravne depozite) i devizni depoziti
M3-ukupni depoziti
Ukupni depozit M3 sadre pored ukupnih likvidnih sredstava M1 i kvazi-novca
sadranog u M2 i dugorone dinarske obaveze bankarskog sistema prema
nebankarskim subjektima, kao i dugorone i kratkorone obaveze u devizama prema
domaim privrednim subjektima.
M3 = ukupna likvidna sredsva = M2+rezerve+doznake iz
inostranstva+akreditivi+garancije+krediti
M4=ukupni depoziti=M3 + dugorone obaveze
Neto domaa aktiva-Predstavlja zbir M3 ukupnih depozita i neto deviznih
obaveza(obaveze umanjene za potraivanja)bankarskog sistema prema inostranstvu.

24

Potranja za novcem:
Dohodak
Kamata
19.

Novac-Papirni novac, medjunarodni standardi i medjunarodna likvidnost

Papirni novac
Drava i emisiona banka
Zlatna i realna podloga
Realni novac i inflacija
Ekspanzija
Restrikcija
Iluzija novca i inflacija
Kvantitativna teorija novca
Kvantitativna jednaina novca pokazuje vezu izmedju koliine novca u opticaju i
njenog obrta na jedoj strani i nivoa cena i drutenog porizvoda na drugoj strani.
Odnosno izraava vezu izmedju koliine novca u opticaju i trinih transakcija. Pod
transakcijom se podrazumeva broj razmena roba i usluga izmedju dva privredna
subjekta u odredjenom vremenskom periodu, obino za godinu dana. U svemu tome
uestvuje novac kao posrednik u robnom prometu.
M*V=P*T(P- prosene robne cene izraene u dinarima T-transakcije)
(M- koliina novca u opticaju, V brzina njegovog obrta)
Kod trinih transakcija postoji taj problem to ih je teko meriti i zato se njihov
ukupan broj zamenjuje drutvenim proizvodom Y koji predstavlja najbolju
aproksimaciju za ukupan zbir trinih transakcija. U tom smislu kvantitaivna
jednaina novca se menja i postaje:
M*V=P*Y
Izraz na desnoj strani P*Y predstavlja vrednost drutveng proizvoda i poto se ona
raspodeljuje domainstvima u formi faktorskih dohodaka ujedno predstavlja i ukupan
dohodak jednog drutva. Zato se V naziva dohodovna brzina opticaja novca.
U privredi moe da postoji takva uzrona veza u kojoj novac odredjuje cene
Novac>>Cene
Ali moe da postoji i obrnuta veza u kojoj se novac samo prilagodjava cenama koje
inae odredjuju neki drugi inioci
Cene>>Novac
Papirni novac Narodne banke predstavlja osnovu novanog sistema i veim delom se
sastoji iz gotovine a manjim delom iz depozita poslovnih banaka i drave kod
Narodne banke.
Novac nije neutralan jer njegove promene mogu da utiu na formiranje drutvenog
prizvoda, a time i na zaposlenost.

25

Bankarski sistem obrazuju Narodna bana i poslovne banke. Narodna baka je banka
banaka i banka drave. Za razliku od poslovnih banaka, ona nikada ne moe da
bankrotira.
Poslovne banke su finanijski posrednici koji u svojim depozitima prikupljaju
slobodna novana sredsva stanovnitva i privrede i preko zajmova ih usmeravaju ka
domainstvima, preduzeima i dravi, koji uz plaanje kamate dobijaju pravo da
privremeno koriste tudji novac.
Sluba za platni promet obavlja platni promet izmedju banaka kod kojih kupci i
prodavci dre svoje dopozitne raune.
Pojam likvidnosti se odnosi na brzinu i sigurnost sa kojom neki oblik finansijske
imovine moe da se pretvori u novac kad god to njegov vlasnik zaeli.
Primanjem gotovog novca u depozit i odobravanjem kredita, poslovne banke stvaraju
depozitni novac i omoguavjau svojim klijentima da plaaju obaveze putem baninih
isprava o dugu.
U procesu multiplikacije poslovne banke od poetne gotovine stavljene u njihove
depozite stvaraju novi depozitni novac i na taj nain uveavaju masu novca u
opticaju.
Bankarskii sistem uestvuje i u kreiranju novca i u povlaenju novca iz opticaja.
Novani multiplikator pokazuje za koliko e se poveati masa novca ako se primarni
novac povea za 1dinar. Na njegovu visinu najvie utiu odnos rezervi gotovog
novca prema bankarskim depozitma(to kontrolie Narodna banka( i odnos gotovog
novca prema bankarskim depozitima to zavisi od poverenja bankarskih klijenata u
monetarni sistem.
Masa novca u opticaju je jednaka umoku monetarnog multipliatora i primarnog
novca. U 1994 monetarni multiplikator je iznosio 1.84 jer je svaki dinar primarnog
novca stvarao dinar i osamdesetetiri para novane mase.
Potranja za novcem predstavlja spremnost nebakarskih subjekata da dre kod sebe
gotov novac. Ona zavisi od visine kamatne stope i visine dohotka.
Privredni subjekti ne pate od iluzije novca tako da se njihova potranja odnosi na
realnu masu novca i zavisi od njihovih realnih dohodaka i realne kamatne stope.
Realne veliine dobijamo kada nominalne veliine podelimo sa cenama.
Ravnotea na tritu novca se uspostavlja u preseku ponude i tranje za novcem.
Kamatna stopa se menja sve dok se ne izjednae ponuda i tranja za novcem.
Medjunarodni standrad i medjunarodna likvidnost
Standardi:
Klasini zlatni standard
Zlatno-poluni standard
Zlatno-devizni standard
Medjunarodni monetarini fond-Specijalna prava vuenja
Konvertibilnost i devizni kursevi.

26