Udruenje za sistemsku terapiju i sistemska reenja Srbije

''Porodini raspored''

Telesni procesi

Mentor
Vlado Ili

Edukant
Danica Gligorijevi

Beograd, april 2012. godine

SADRAJ

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Uvod............................................................................................................ 2
Telo kao deo selfa........................................................................................ 4
Telo i nepriznati self.................................................................................... 5
Kontakt i svesnost........................................................................................ 8
Integracija tela i selfa................................................................................. 10
Zakljuak.................................................................................................. 12
Literatura.................................................................................................. 13

TELESNI PROCESI1

UVOD

Ljudsko telo je veoma osetljiv instrument, beskrajan izvor informacija kojih smo
svesni, ali i onih koje telo pamti, a koje su potisnute. Usmeravanjem svesnosti na telesne
procese, dolazi se u kontakt sa nezavrenim poslom line istorije ili sa nekim zapamenim
sturkutrama, ponaanjima, koje se odnose na

pretke, na ono sto je preneto iz ranijih

generacija. Telo se oblikuje iskustvom.

Obraanje panje na telesno iskustvo, moe biti znaajno u reavanju problema
svakodnevnog ivota, kao to su: izlaanje na kraj sa napetou, izmiljanje odnosa,
razumevanje oseanja. Telesno iskustvo znaajno je i za dublje probleme linosti, kao to su
konfuzija identiteta, emocionalni konflikti ili oseaj fragmentacije. Kada se govori o radu na
telu (radu sa telom) problem moe pretstavljati shvatnje da je telo neto razliito od selfa i
zbog toga irelevantno za JA koje se bori sa problemima ivota kako bi bio potpun i ispunjen
smislom.
Misli i stavovi su telesni i miini, jer utiu na funkciju elija, isto koliko i na
raspoloenje. U toku procesa rasta i razvoja, kroz razmenu sa sredinom, naroito u
nepovoljnim okolnostima, dolazi do otcepljenja pojedinih aspekata linosti, a samim tim do
nepotpune svesnosti o sopstvenom postojanju.
Mnogobrojna nauna istraivanja, raena poslednjih nekoliko decenija, donela su niz
novih otkria na temu ljudskih emocija, odnosa izmeu duha i tela, kao i uticaja traumatinih
dogaaja i situacija na mozak osobe, a time i na njeno opte psihofiziko stanje. Kada se
uzme u obzir da je mozak organ za preivljavanje i da se u mozgu nalaze centri koji

1 Rad je inspirisan delom Body Process: A Gestalt Approach to Working with the Body in Psychotherapy ,
James I. Kepner

upravljaju funkcijama povezanim sa celim telom, moe se zakljuiti da posledice raznih

emotivnih i fizikih trauma, obuhvataju celokupan psihofiziki sklop.
Ljudi koji oseaju da im je telesno zdravlje narueno, obino ele da se oslobode
neprijatnog telesnog iskustva. Oni ele da budu osloboeni lupanja srca i tekog disanja koji
prate anksioznost. Oni ele da nastupi besa i oseaji straha nestanu, da neprijatna miina
tenzija i stalne glavobolje budu otklonjene.
Uz telesne simptome i neprijatnosti, ljudi obino ne prihvataju sebe kao fizika bia.
esto se na telo i telesno gleda kao na nesto sto je prljavo, ovozemaljsko, sputavajue,
usled odreenih religijskih, moralnih i drugih uverenja. Deava se da ljudi misle da je
obraanje panje na sopstveno telesno iskustvo pogreno, previe seksualno ili animalno.
Doivljaj sopstvenog tela moe biti povezan sa bolom, boleu ili povredom, tako da ono
postaje neto za izbegavanje.
Veina onog to se pamti kao rezultat zloupotreba, naroito kada se deavaju na
preverbalnom stepenu razvoja je otkriveno kao telesno pamenje esto u formi somatskih
simpotoma, telesnih oseanja i senzacija, miine napetosti i nauenih radnji.
Naa tenja ka zdravlju moe biti efikasna samo ako imamo pozitivan pojam
zdravlja. Definisanje zdravlja kao odsustva bolesti je negativno odreenje, zbog toga to se
telo posmatra kao to mehaniar moe posmatrati automobil, skup delova od kojih svaki moe
da se zameni, a da se ne poremeti rad maine. To ne vai ni za jedan ivi organizam, pogotovo
ne za ljudsko bie. Mi imamo oseanja, koja nema ni jedna maina; kreemo se spontano, to
maina nije u stanju da uradi; i duboko smo povezani sa drugim ivim biima i sa prirodom.2
Getalt terapija, naglaavajui svesnost o sebi i okruenju, pokuava da integrie
fragmentirane, rascepljene delove linosti kroz neinterpretirajue fokusiranje na sada i ovde.
Sa stanovita getalta sve je proces, sve se kree i menja. Rad na telu je rad na
procesu. Tenja svakog oveka je da zavri nedovrenu situaciju, odnosno da okona
pokrenuti proces. Nezavreni procesi u prolosti (poricajem i potiskivanjem u nesvesno) vre
pritisak da budu zavreni u sadanjosti. Kada su bitni sadraji potisnuti i ignorisani, oni se jo
jae javljaju zahtevajui panju, kako bi se njihovim osveivanjem i dovravanjem
oslobodila energija za popuniji i kvalitetniji ivot.

2 Aleksandar Loven, Spiritualnost tela: bioenergetika za gracioznost i harmoniju, Esotheria, Beograd, 1998,
str. 15

TELO KAO DEO SELFA

Doivljaj sopstvenog tela je iskustvo selfa jednako kao to su miljenje, predstave i
ideje, delovi selfa. Bez koncepta polja, koncept selfa bi bio neshvatljiv. Self se pojavljuje
samo u odnosu na drugog, diferencirajui se od drugog. Izmeu selfa i drugog nalazi se
granica kontakta na kojoj se deava iskustvo i svesnost. Granica je Levinov termin kojim se
oznaava mesto gde osoba sree i doivljava svet. Prema Levinu, postoji dinamika
meuzavisnost elemenata polja, bilo da su to osobe, dogaaji, simptomi, stavovi, ideje itd.
Individualno iskustveno polje je kontekstualno. Bitno je na koji nain percepiramo neki
dogaaj, a ne dogaaj po svom sadraju. Nita se ne moe definisati van svog konteksta, tako
da je teorija polja teorija selfa-u-odnosu.
Self je sistem kontakta osobe. Kada osoba doivljava svoje telesno iskustvo kao TO
umesto JA, ini sebe manjim nego to jeste. to se vie telesno iskustvo lii identeteta, to se
osobi vie ini da joj se stvari deavaju. Osea gubitak kontrole, dislocirana je, fragmentirana.
Gubi kontakt sa primarnom osnovom ljudskog iskustva, telesnom stvarnou.
Self zdravog organizma je raznovrstan i fleksibilan u svojim sposobnostima i
kvalitetima u zavisnosti od odreenih zahteva organizma i sredine. Self nema sopstvenu
prirodu izuzev u kontaktu sa ili u odnosu prema sredini. Self je opisan kao sistem kontakata ili
interakcija sa sredinom. U tom pogledu moe se rei da je self sistem funkcije kontakta.
Puno i prihvatljivo funkcionisanje zavisi od funkcija kontakta, jer kada funkcije
kontakta postanu nedostupne svesnosti, organizam vie ne moe da se lako adaptira u svom
svetu. Ovi aspekti neijeg funkcionisanja koji su nepriznati, tj. koji se ne doivljavaju kao
self, nisu potpuno dostupni za kontakt sa okolinom. to su neije sposobnosti ogranienije za
kontakt, to je vie njegovo doivljavanje selfa i okoline fragmentirano, dezorganizovano i ini
da se stvara otpor.
Kepner podrava otpor kao integralni deo selfa u smislu da mu pridaje somatski glas,
koji je klijentu potreban da bi nauio neto vano, posebno kao izraz selfa, kome je
dozvoljeno da se pojavi svesno, namerno, po izboru. Otpor se sagledava kao odcepljeni deo
telesnog selfa, koji je potrebno osvestiti i ponovo integrisati u potpuno funkcionisanje osobe.

Dodatni problem u naruavanju veze tela i selfa ini i jezika barijera. Jezik podstie
razlikovanje izmeu tela i JA. Ne postoji re koja omoguava da se kae JA-telo. U
najboljem sluaju moe se rei moje telo, na prilino slian nain kao to bi se reklo moja
kua, podrazumevajui da je neije telo posed, ali sigurno ne lini self. Jezik na taj nain
podrava predstavu da je nae telo objekat, neto to se deava, pre nego JA koje se
deavam.

TELO I NEPRIZNATI SELF

Formiranje selfa se dogaa kroz kontakt sa sredinom. Kroz kontakt se trai i nalazi
ono to je potrebno za opstanak i razvoj, usvajaju se nova iskustva koja mogu biti iskoriena
za rast i promenu, i udaljava ono to ne moe biti usvojeno. Tokom procesa kontaktiranja,
rasta i razvoja, aspekti ili svojstva selfa mogu postati problematini u odreenom fizikom ili
socijalnom okruenju. Na primer, izraavanje potrebe deteta za ljubavlju moe se doekati
odbacivanjem, ljutnja kanjavanjem, ranjivost okrutnou, radoznalost neodgovaranjem ili
osiromaenim okruenjem.
Ljudska bia su jaka i izdrljiva, tako da pojedinani sluajevi odbacivanja ili
kanjavanja retko oteuju linost. Nije potrebna savrena sredina za rast, ve ona koja je
dovoljno dobra za zdrav razvoj. Meutim, postoje odgovori iz okoline koji imaju manje
zdrave posledice. esto ponavljan odgovor, kao to je stalna i redovna kritika i obeshrabrenje
od drugih, moe imati znaajan uticaj na osobu u razvoju. Pojedinani dogaaji u kojima se
prirodni impulsi deteta doekuju sa velikom pretnjom uskraivanja negovanja, takoe mogu
imati vrlo duboke posledice, kao to npr. bebin gladan pla izaziva pogled pun ljutnje
preoptereenog roditelja.
Uslovi kao to su ovi zahtevaju od osobe da savlada konflikt izmeu potrebe za
opstankom i osobinama selfa koji se razvija. Aspekti selfa koje sredina odbacuje postaju
otueni. Tako se moe desiti da osobine selfa kao to su impuls radoznalosti, potreba za
ljubavlju, kapacitet za ranjivost, seksualna oseanja, bivaju otueni, jer je dete prinueno da
bira ono ponaanje koje je prihvaeno od roditelja i drutva.

Slikovito prikazano, situacija je slina, kao kada bi osoba odluila da joj ne treba jedna
odreena soba u kui, ali ne moe da je se oslobodi, jer je njeno postojanje neophodno za
integritet ostatka zgrade. Sve to moe da uradi je da je zazida i pretvara se da ne postoji. Ali,
ti proterani delovi osobe u nesvesno, nastavljaju da postoje. Ona moe spreiti sebe u
emocionalnom ispoljavanju i moe udaljiti emoticionalnost od slike o sebi, ali ne moze
izvaditi emocije iz svog bia. Te emocije nastavljaju da funkcionisu izvan vidokruga, ali ipak,
nastavljaju da funkcioniu i alju poruke.
Spajanje nepriznatog selfa sa telom proizlazi iz injenice da su mnoge funkcije
organizma, koje su morale biti nepriznate, duboko ukorenjene u fizikoj prirodi. Zato,
odricanje ovih aspekata selfa ili funkcija selfa zahteva odricanje od telesnih aspekata selfa
koji su ukljueni. Odravanje ove podvojenosti, i dranje nepriznatog selfa podalje od
svesnosti je potpomognuto telesnom prirodom same represije. Osoba moze drati nepriznati
self izvan svesnosti fizikim spreavanjem pokreta koji su prirodni, kao to je zatezanje, kako
bi spreila pokrete posezanja ka drugima i time odrala identifikovani self tipinim za
nezavisnost. Takoe moe fiziki otupeti i umrtviti telesne senzacije (zatezanjem protiv njih),
koje su deo oseanja ljubavi, besa i saaljenja. Moe spreiti sebe u iskazivanju tuge, gutajui
svoje suze, ljutnje stezanjem vilice, blokirati bilo koju emociju, ne dozvoljavajui joj da se
razvije, skretanjem panje na neto drugo.
Jezik selfa ima jo naina da odrava nepriznavanje i nedostatak svesnosti. Renik
identifikovanog selfa postaje predominantno verbalan, dok je renik telesnog selfa
kinestetian. Kao neupotrebljavan jezik koji je postupno zaboravljen, ekspresija telesnog selfa
se pokazuje kao neto to nema smisla, te esto komunikacije nepriznatog selfa, i jezik tela,
izgledaju iracionalni i bez znaenja. Kada telo alje poruke kroz bol u glavi, grenje miia,
nemogunost da se udahne punim pluima, to najee deluje kao da se deava bez vidljivog
razloga.
Miina akcija je prirodni deo svake razmene sa sredinom. Pokret je taj preko kog se
izraavaju oseanja, oblikuje okolina i uticaj na nju, uspostavlja se odnos i reaguje na druge,
kreiraju i usklauju granice i brani integritet organizma. U odsustvu oseanja, pokret postaje
mehaniki, a ideje postaju apstrakcije.3
Re emocija potie iz latinskog e (ka) i movere (kretati se): kretati se ka napolju.
Visceralan i senzoran doivljaj, oseanje, postaje pokret prema sredini ili u sredinu. Oseanje
3 Aleksandar Loven, Spiritualnost tela: bioenergetika za gracioznost i harmoniju, Esotheria, Beograd, 1998,
str. 13

tuge postaje in plakanja kada se dozvoli senzacijama da se prirodno razvijaju u kontrakcije

disajne muskulature, glasno jecanje i ekspresije duboke alosti na licu. Oseanje enje, kada
mu se dopusti da se razvije u pokret, ukljuuje fiziko posezanje za voljenom osobom.
Zapravo, samo preko pokreta to oseanje dobija puno znaenje. Samo preko pokreta moe se
povezati potreba koju oseanje manifestuje u sredinu, gde se potrebe mogu zadovoljiti.
Ako je posezanje (za nekim) kritikovano ili odbijeno, tada postaje rizino pokazati
potrebu za ljubavlju i muskulatura ruku i grudnog koa (preko srca) se napinje da se
suprotstavi posezanju. ak iako su male ekspresije ljutnje naile na protivljanje, pokreti
ljutnje moraju biti spreeni. Ako veliki deaci ne plau, ili dete ne moe da se rei uloge da
mora da bude neko jak, sposobnost da se omeka do ranjivosti i dozvoli sebi da jeca, mora
biti muskularno zaustavljena. Na kraju, takvi pokreti postaju strani i pretei za neiji oseaj
selfa, nepriznati i vie nedostupni, kao kontakt funkcija.
Odrastanje, izmeu ostalog, ukljuuje serije bolnih udaraca o tvrde ivice sveta: ivice
od stola, vrue porete, hrapav plonik i granice tolerancije odraslih. Nijedna od ovih stvari,
sama po sebi, ne ini bilo kakvu tetu razvoju selfa, sve dok se mogu pravilno usvojiti u
okviru funkcionisanja koje je u toku. Majke ljube povredu, da time pomognu detetu da se
izlei ublaavanjem tekog iskustva. Na padove i udarce moe biti odgovorano
prepoznavanjem da treba vie paziti ili nauiti novu motornu vetinu. Na roditeljsku ljutnju
moe biti odgovoreno uenjem da se prepoznaju signali i uslovi koji dovode do tog
uzbuenja. Takve situacije je mogue usvojiti, jer dete moe da se prilagodi, naui da se bori
bez rtvovanja bilo kog dela svog osnovnog integriteta, tj. da naui ono to je potrebno za
funkcionisanje.
Druge povrede su vie ugroavajue: bilo da njihova strogost i konstantnost zahtevaju
vei odgovor prilagoavanja, ili je bol usmeren da ogranii funkcionisanje. Najoigledniji
primeri su sluajevi fizike zloupotrebe: teke batine, poniavajua kanjavanja, konstantne
pretnje fizikim povreivanjem, manipulacije i nedoputeno ulaenje u neije telo od strane
drugih.
U ovim situacijama nepodnoljivog i konstantnog bola ili pretnje bolom moe se videti
kako je aspekt selfa koji biva oteen, somatski po prirodi. Dete odgovara na takve povrede
povlaenjem od kontaktne povrine koe i miia. Sa ponavljanom povredom, dete se jo
dalje povlai od izvora bola, razdvajanjem oseaja selfa od svog tela, nepriznavanjem mesta
bola, da bi pomoglo da se smanji oteenje. U takvim situacijama deca su morala da sahrane
svoj slabaan deiji self u klijanju, duboko u svoje umrtvljeno telo da bi se zatitili od bola,

ponienja i zloupotrebe. Bivajui pritiskivani i ugnjetavani, nisu imali telesnu osnovu koja bi
im obezbedila kontinuitet ili oseaj materije, te su tako bivali podeljeni i dekompenzovani.

KONTAKT I SVESNOST

Telesne senzacije doprinose formiranju figure u svesnosti. Jedna senzacija stoji

nasuprot drugih senzacija kao iva i puna snaga za dejstvo, kada god je to znaajno za
funkcionisanje. Ako osoba moe da se identifikuje sa tim znaenjem, da mu dozvoli da bude
vano i relevantno za nju, onda e je telesna figura voditi i uticati na njeno funkcionisanje.
Samo kroz kontakt (preko doivljaja) opaa se self.
Kontakt je osnova odnosa kroz koji ljudi rastu i grade svoj identitet. Kontakt
pretstavlja svesnost o sopstvenoj i tuoj

posebnosti i individualnosti, kao i podrku

razliitosti. To je iskustvo koje se odigrava na granici kontakta, gde se sreu self i drugi.
Funkcija granice je da istovremeno i povezuje i razdvaja organizam i njegovo okruenje,
omoguavajui dobar kontakt i povlaenje. Kontakt je bazini proces odnosa, koji
podrazumeva potovanje razlika izmeu sebe i drugih.
Cilj zdravog funkcionisanja je obezbeivanje regulacije koja je u skladu sa
organizmom kada je u susretu sa sredinom. Da bi smo se kreativno adaptirali, nase funkcije
kontatkta moraju biti slobodne. Kreativno prilagoavanje je odnos izmeu osobe i sredine
tokom kojeg osoba odgovorno ulazi u kontakt, spoznaje i suoava se sa svojim ivotnim
prostorom i preuzima odgovornost za kreiranje uslova koji doprinose njegovoj dobrobiti.
Svesnost i kontakt su povezani, tako da kada se jedan proces prekine, prekida se i drugi.
Svesnost se u getaltu shvata kao vrsta neposrednog doivljaja onoga to nastaje u
osobi u kontaktu sa sobom, sredinom ili drugima. Prema Jontefu svesnost je oblik iskustva
(linog doivljaja) koja se definie kao ostajanje u dodiru sa sopstvenom egzistencijom, sa
onim to jeste. Svesnost ukljuuje miljenje i oseanja i zasnovana je na opaanju trenutne
situacije. Praena je saznanjem da se ima kontrola, a to znai da se ima odgovornost za svoje
ponaanje i svoja oseanja.

Usmeravanje svesnosti na to to se deava ovde i sada

omoguava osobi da deluje u skladu sa svojim autentinim potrebama i integrie sukobe

unutar linosti koji bi se u suprotnom mogli manifestovati kroz razliite psihike i

psihosomatske simptome. Svesnost je sama po sebi integracija problema.
Stivens iskustvo svesnosti deli na tri vrste, odnosno tri podruja svesnosti:
1) Svesnost spoljanjeg sveta. To je aktuelni senzorni kontakt sa objektima i
dogaajima u sadanjosti: ta ja u stvari sada vidim, ujem, miriem ili dodirujem.
2) Svesnost unutranjeg sveta. To je aktuelni senzorni kontakt sa unutranjim
dogaajima u sadanjosti: ta ja sad stvarno oseam s unutranje strane moje koe - svrab,
napetost i pokretanje miia, fizike manifestacije oseta i emocija, nelagodnost, zadovoljstvo.
Ove prve dve vrste svesnosti obuhvataju sve to osoba moe znati o sadanjoj stvanosti, o
tome kako je doivljava. Te dve svesnosti su injenice o egzistenciji osobe sada i ovde, u
momentu kada se one deavaju. Trea vrsta svesnosti je sasvim drugaija. To je, naime,
svesnost slika, stvari i dogaaja, koje ne egzistiraju u sadanjoj tekuoj stvarnosti.
3) Svesnost aktivnosti fantazije (sanjarenja), imaginacije. Ona ukljuuje sve mentalne
aktivnosti izvan sadanje svesnosti tekueg iskustva: sva objanjavanja, zamiljanja,
interpretacije, nagaanja, razmiljanja, poreenja, planiranja, priseanja prolosti,
anticipiranja budunosti itd. Sve to pretstavlja
VEBA ZA BUENJE TELESNE SVESNOSTI
fantaziju (sanjarenje), neiju matu. Pa ipak, u
toj fantaziji ima neke skrivene stvarnosti i osoba Za doivljavanje i razumevanje procesa telesne
moe saznati mnogo o toj stvarnosti, ako ukljui svesnosti, od znaaja je praktian rad. Primera radi:
sebe u tu imaginaciju i postane svesna svojih
polako postanite svesni svog tela i doivite ga
potpuno svesno poevi od tabana, stopala i kreui
fizikih oseaja, percepcije i aktivnosti.
Jontef navodi tri kljuna obeleja se navie do vrha glave. Pokuajte ponovo sporije.
svesnosti:
1) Svesnost je efikasna samo kada je
utemeljena

energizovana

dominantnom

prisutnom potrebom organizma.

2)

Svesnost nije kompletna kada se

direktno ne poznaje realnost situacije i osobe u

toj situaciji. Svesnost prati prihvatanje, proces
saznavanja sopstvene kontrole nad izborom i
odgovornosti za sopstvena oseanja i ponaanje.
3) Svesnost je uvek ovde i sada i uvek
se menja, razvija i transcendira sebe.
Sve postoji sada i ovde. Prolost postoji sada u
seanju, aljenju, telesnoj tenziji. Budunost ne
postoji, osim sada kao fantazija, nada. U
getaltu se naglaava svesnost u smislu znanja o
10

Nalazite li da neke delove tela oseate jasno, neke

manje jasno ili uopte ne oseate? Moete li osetiti
dubinu svog tela od koe do kostiju ili samo
oseate povrinski sloj i veoma malo vaeg
mesa? Oseate li uopte svoje organe, puls,
upljinu torza? Da li neke delove oseate kao tupe?
Opaate li vie zadnji deo tela nego prednji ili
obratno? Imate li tendenciju da preskaete neke
delove tela kao da ne postoje ili su nevani? Da li
su vam neki delovi tela otueni kao da vam ne
pripadaju?
Verovatno je da ete nai delove tela o kojim
nemate jasan, ili potpun oseaj sebe. Moete
oseati slepe mrlje, ukoenost, konfuziju ili
nejasnou. Moe rei da ste u tim delovima slepi za
sebe, paralizovani, konfuzni ili neodreeni. Ovi
neosetljivi delovi tela odnose se na neprihvaene
funkcije selfa otuene delove selfa. Ponovno
uspostavljanje osetljivosti nije lako, to nije samo
rezultat vebi senzorne svesnosti. Buenje ula
znai i buenje bola i tuge, isto kao i radosti i
zadovoljstva.

tome ta ja radim, sada, u situaciji kakva jeste, bez meaja onog to jeste sa onim to je bilo,
to bi moglo biti, to bi trebalo da bude. Svesnost je sredstvo uz pomo kog individua moe
da regulie sebe birajui.
Jedan od osnovnih principa getalt terapije je teorija paradoksalne promene koja
smatra da do promene dolazi onda kad osoba postane ono to zaista jeste. Tek kada oseti svoje
potrebe, upozna razliite delove sebe, ona moe da odlui da li e ih menjati ili e ostati iste.
Nemogue je promeniti neto sa ime osoba nije u kontaktu, neto od ega bei i neto to ne
poznaje. Termin paradoksalna ukazuje na to da promena koja se eli postii samo uz pomo
namere najee ne daje rezultate, jer je najee doneta potujui elje samo jednog aspekta
linosti i potpuno ignoriui ili negirajui druge aspekte i njihov znaaj i funkciju za
celokupno funkcionisanje nas kao celine.
Kada osoba poeli da napravi promenu, ona obino pokuava da odbaci neki deo
sebe, kako bi podrala drugi, ali tada se deava pobuna untar osobe koja onemoguava
promenu. Paradoksalno, onda kada prihvati sebe u celini, promena se deava sama, jer
svesnost o sebi i unutranjim silama omoguava joj da spozna njihove funkcije i odnose i da
napravi kreativniju organizaciju unutar linosti koja je sama po sebi ve promena.

INTEGRACIJA TELA I SELFA

Prevladavanje podvojenosti izmeu duha i tela ukljuuje dovoenje u svesnost

otuenih aspekata selfa tako da se moe potovati itav opseg potreba, oseanja i ponaanja,
te da se moe dopustiti uticanje na formiranje figura. Kada je dostupan vei kvalitativni opseg
funkcija kontakta, svaki kontakt uzima od spontanog jedinstva naih organizmikih snaga pre
nego iz parcijalnog doivljaja selfa.
Integrativni pristup linosti pokuava sagledavanje ma kog procesa (kao to je
konflikt, ivotna tema, fiziki simptom) kao dela vee celine, koja ukljuuje somatske i
psiholoke aspekte. On ima za cilj da iznese zajedno sve aspekte linosti, kako bi linost
doivela sebe kao jedinstveni organizam, pre nego skup delova.

11

Getalt terapija razlikuje se od mnogih terapeutskih orijentacija po svom naglasku na

celovitosti i na jedinstvu, i po svom fokusu na iskustveno i fenomenoloko. Ove distinkcije
vae i za getaltistiki pristup telesnim procesima u telesnoj strukturi.
Mnoge strukture koje su vane za nain bistvovanja osobe nisu stvar svesnog izbora.
Ako nita drugo, osoba nije svesna znaenja odreenog dranja ili napetosti. Prvi korak koji
osoba moe da postane svesnija toga ta ona fiziki ini, uvodei doivljaj sopstvenog tela u
vidljivi deo iskustva.
Stavljanjem akcenta na to ta jeste inicira se proces ponovnog prisvajanja. Kada
osoba moe svesno da uini, proizvede odreeno dranje ili tenziju to postaje vie njeno, a
manje izdvojeno i otueno. Ona poinje da se identifikuje sa svojom telesnom strukturom.
Da bi se prevela telesna struktura u ivi proces, razvoju teme iz telesnih fenomena i
fizikim eksperimentima, dodaje se verbalni dijalog. Mada u odreenim trenucima
fokusiranje samo na fizike procese moe biti odgovarajue (posebno za one koji su ve
visoko verbalizovani), polaritetima koji se manifestuju u telu konano se moraju pridodati
rei.
Telesna struktura moe se posmatrati kao zamrznutost konverzacije, odnosno dijaloga
izmeu delova selfa koji su u konfliktu. Konverzacija je zamrznuta samo zbog toga to je
jedan deo postao dominantniji, i izvesna ravnotea snage, ma koliko ona moe biti slabana
odnosno optereujua, je postignuta. Ono to je nekad bila aktivna borba moi izmeu
individue i sredine, zatim izmeu delova selfa, institucionalizovano je u fizikoj strukturi i
ponaanju. Cilj nije da se samo iskau oseaji i ponaanje svake strane, ili da se prenese
ravnotea snage s jednog pola (aspekta selfa) na drugi, ve da se razrei konflikt i omogui
svim aspektima selfa da egzistiraju i funkcioniu za itav organizam.
Jedan od naina da se zapone taj proces jeste verbalizovanje znaenja telesnog
izraavanja. Kada se promena dogodi i uspostavi ravnotea, i kada otueni deo postane
tolerantniji i prihvatljiviji, novi naini kontaktiranja sredine i ostvarivanja potrebe, bez tenzije
i distorzije konflikta, mora da se uspostavi i praktikuje. Nije dovoljno iskazati neiskazano i
promeniti unutranje stanje. Iskrivljena struktura razvijena je kao adaptacija na sredinu i
nastavlja se kao odgovor na sredinu. Vano je da se ponovo uspostavi fleksibilnija adaptacija
na sredinu. Primena eksperimenta naglaava vanost injenja neeg novog i drugaijeg ovde i
sada.

12

ZAKLJUAK
Ukoliko posmatramo ljude sa holistikog stanovita, moemo zakljuiti da veliki deo
oseajnog ivota obuhvata somatsko iskustvo. Oseanja tuge sadre toplu teinu u grudima,
napetost u dijafragmi, stezanje u grlu i vlane oi. Oseanja uzbuenja obuhvataju senzacije iz
grudi koje se podiu na gore, podrhtavanje u stomaku, treperenje, strujenje senzacije u
udovima. Ako postoji konflikt u vezi sa oseanjima, na primer tuga je preteka (tj. ne postoji
dovoljna organizmika ili sredinska podrka) ili je reeno da su takve emocije nedopustive,
tada je osoba stavljena u poziciju da mora da razdvoji oseanja od normalnog kontakta.
Udaljavanje funkcije kontakta je njeno nepriznavanje od strane selfa. U sluaju oseanja, to
esto znai razdajanje sebe od telesnih senzacija oseanja.
Bez kontakta sa svojim telom, ovek nema oseaj za mesto u svetu, za fiziko
prisustvo i granice. Bez kontakta sa svojom utrobom i prirodnim odgovorima, unutranjim
organizmikim oseajima, postoji samo oseaj praznine. Znaenja koja se stvaraju i akcije
koje se preduzimaju, ne bivaju u vezi sa stvarnim potrebama i esto su te informacije
zasnovane na pretpostavkama i procenama.
Oseaj kontinuiteta kao suprotnost fragmentiranosti, zavisi od sposobnosti da se osea
sopstvena materija i kontinuitet emocija i ponaanja, to su telesne pojave. Stoga je za zdravo
fukcionisanje vano razvijanje oseaja, obnavljanje oseajnog u selfu i kontinuitet vebanja
svesnosti i izraavanja. Rad na telu ima za cilj vraanje iskljuenih delova selfa kako bi dolo
do integracije, tj. integrisanog doivljaja selfa. Time vraamo telu vibrantnost, te kontakt sa
sredinom i telom postaje drugaiji.

13

Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

14

Kepner, I., James, Body Process: A Gestalt Approach to Working with the Body in
Psychotherapy, Garder Press, New York, USA, 1987
Krsti, Katarina; Stani, Katarina, Prirunik za getalt life coaching, interni prirunik
Loven, Aleksandar, Spiritualnost tela: bioenergetika za gracioznost i harmoniju,
Esotheria, Beograd, 1998
Stivnes, Dzon, Mo svesnosti, Esotheria, Beograd, 1997
Vuka, Vesna, Filozofke osnove Getalt terapije, seminarski rad, Getalt studio
Beograd
Yontef, M., Gary, Awarenes, Dialogue & Process: Essays on Gestalt Therapy, The
Gestalt Journal Press, New York, USA, 1993
http://www.branka-jakelic.com/index.php/clanci/tijelo-ogledalo-duse/