VREME | BR 539 | 3. MAJ 2001.

ekajui 1. jun >

Rat za TV sliku, uticaj i pare

duan radulovi
Ako za neku oblast vai izreka "mala bara puno krokodila" onda je to radio-difuzija. Prema
zvaninim podacima, u Srbiji program emituje oko sedam stotina radio i televizijskih stanica,
mada ima onih koji tvrde da niko ne zna pravi broj, da je re o preko hiljadu "medijskih kua".
Razlika je nastala posle 5. oktobra kada su neki "oslobodili frekvencije" da bi zauzeli to bolje
startno mesto za 1. jun, kada bi Savezno ministarstvo za telekomunikacije trebalo da raspie
konkurs za raspodelu frekvencija i kada e, ako je verovati onome to stalno ponavlja ministar
Boris Tadi, "konano biti uveden red u ovu oblast"
Veina radio i TV stanica u ovom trenutku nema regulisan status. Neke zato to bivi reim nije
eleo da im da frekvencije na korienje pa su radile ilegalno, esto montirajui predajnik na
prikolicu automobila i selei ga s mesta na mesto ne bi li zavarale trag, dok su druge jednostavno
otimale frekvencije uz blagoslov vlasti. Bilo je tokom protekle decenije kominih situacija,
jurnjave goniometrima kao iz doba kada je Gestapo traio Prleta, Tihog, sluaoce Radio Londona
ili one koji preferiraju da uju "gavarit Maskva"; bilo je i traginih situacija premlaivanja
novinara i tehniara i otimanja opreme u emu je svojevremeno uestvovala i policija; a bilo je i
dosta pitanja (mnoga su jo uvek bez odgovora) poput onih o radio i TV stanicama za koje se ne
zna odakle im pare za tako skupu zabavu kakva je proizvodnja i emitovanje sopstvenog
programa. Svata se govorkalo po ariji, pa i to da mnogi elektronski mediji slue za pranje
novca, pogotovo kada su u taj posao uli i ljudi iz sive zone zakona, kada su ubijeni neki
"biznismeni" ija je delatnost obuhvatala i radio i TV, poput Nikevia i Arkana.
Iako je drava ostajala bez znaajne koliine novca jer gotovo nijedna radio i TV stanica nije
plaala naknadu za korienje frekvencija, a i one koje su to inile plaale su simbolinu svotu,
iako je emitovanje programa na pojedinim frekvencijama ometalo vojne, policijske i
komunikacije civilnog vazduhoplovstva pa se posle ukidanja sankcija deavalo da pilot umesto
uputstva za sletanje uje neku pevaljku novokomponovanog trea, bivi reim nije mnogo mario
jer je jedino bilo vano udarati u iste talambase zvaninog "patriotskog novinarstva" ili iriti
"masovnu kulturu" turbo folka i "sistem vrednosti" onih koji ne kupuju praziluk na pijaci ve ga
kad im zatreba jednostavno iupaju iz sopstvene zadnjice. Nova vlast zatekla je pravi haos u
etru, afere su poele da sustiu jedna drugu, od onih o graevinskim dozvolama za poslovnu
zgradu Pinka i prodaji RTV Koave, do uslova pod kojima su "saraivali" radikali u Zemunu sa
TV Palmom, da o stanju u lokalnim medijima po unutranjosti Srbije i ne govorimo. Otvorena su

i druga pitanja poput onih o opremi koju je RTS "pozajmio medijskim magnatima", miljenicima
reima, ime je ta kua bukvalno ojaena za milionske svote, i gde je zavrila oprema oteta od
mnogih radio i TV stanica koje su zatvarane ili jednostavno opljakane samo zato to nisu duvale
u isti rog propagandne maine tadanje vlasti.

STARO I NOVO: Poruena zgrada RTS-a u

Aberdarevoj i...
Poto se od neega mora krenuti kako bi se "konano uveo red" u oblast radio-difuzije, grupa
strunjaka (vidi okvir "Zakonopisci") prihvatila se posla koji ovih dana privodi kraju izrade
Nacrta zakona o radio-difuziji.
"U pitanju je potpuno nov zakon, bez obzira na to to je u dosadanjem Zakonu o radio-televiziji
od 31. 6. 1991. postojalo deset lanova koji su u stvari predstavljali opte odredbe o radiodifuziji, a ostalo je u stvari bio osnivaki akt Radio-televizije Srbije", kae za "Vreme" Rade
Veljanovski. "Jo tada je jedna grupa ljudi, od kojih su neki radili i na ovom nacrtu, smatrala da
treba odvojiti te dve stvari. Tadanji zakon je imao odredbe o nainu dodele frekvencija, ali se iza
svega krila veta manipulacija Miloevievog reima koji je u stvari samovoljno razvlastio
federaciju. Republika vlada je dodeljivala koncesije za frekvencije to je bilo protivzakonito jer
nije postojao nikakav pravni akt kojim se ovlaenja savezne drave u toj oblasti prenose na
republike. U stvari je bivi reim manipulisao po potrebi; kad mu odgovara, prebaci itavu stvar
na savezni nivo, a kad ne, ostavlja da republika vlada reava stvari po sistemu 'miljenici reima
napred, ostali stoj'!"

... nova zgrada "Pinka" na Dedinju

Najvanija stvar u Nacrtu novog zakona je osnivanje nezavisnog regulatornog tela, Radiodifuznog saveta Srbije (vidi okvir "Devet nedodirljivih"), koje e imati najire ingerencije.
Njegovo formiranje direktno proizilazi iz preporuka koje je ekspertski tim dobio od Evropske

unije, Saveta Evrope, Evropske komisije, OEBS-a i UNESCO-a, a to je da gazdovanje

frekvencijama mora biti lieno bilo kakvog uticaja politikih, ekonomskih ili nekih drugih centara
moi. Savet bi trebalo da bude jedino ovlaeno telo za dodeljivanje koncesija za korienje
frekvencija svim zainteresovanim editorima bilo da je re o privatnicima, javnom sektoru i radio i
televizijskim stanicama lokalnih ili regionalnih zajednica. ak i bez dubljeg zalaenja u detalje,
na prvi pogled se moe zakljuiti da je to "meki trbuh" novog zakona. Iako predlagai raunaju
na linosti od integriteta, a ekonomsku nezavisnost Saveta misle da obezbede finansiranjem od
novca iz naknade za korienje frekvencija, itavu stvar moe zakoiti parlament ukoliko ne
usvoji predloenu listu.
"Mi se nadamo da e ljudi u ijim je rukama vlast shvatiti da je to ne samo u interesu svih u
zemlji ve i u njihovom interesu ukoliko ele da ostanu na vlasti", kae Veljanovski. "To je jedan
od demokratskih standarda koji su propisani i od kojih nema odstupanja. Sutra kad se pojave u
Savetu Evrope ili nekoj drugoj organizaciji kojoj ele da se prikljue dobie minus ukoliko ne
potuju ono to je u zemljama Evrope opteprihvaeno."
U sadanjoj politikoj situaciji (DOS od 18 stranaka, da o opoziciji i ne govorimo), posebno ako
se zna kakve se sve zakulisne igre deavaju ovih dana povodom izbora prvog oveka RTS-a, ne
treba biti vidoviti Ljubinko pa predvideti da formiranje Saveta nee ii glatko. Zakonopisci, pak,
smatraju da se mnoge stvari mogu lake reiti ukoliko se precizno odrede ovlaeni predlagai, a
u igri su Rektorska konferencija, SANU, udruenja novinara, udruenja kulturnih radnika,
sindikati, verske zajednice koje naizmenino mogu predlagati svog predstavnika i nevladine
organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava. Cilj je da Savet bude sainjen od ljudi koji e
tom telu dati autoritet koji mora da bude vei nego to su ga ikad imala ministarstva informisanja
i to ne u uslovima Miloevievog reima, jer se zna na emu (kome) je poivao autoritet raznih
matia, markovia ili vuia. Oigledno je, meutim, da su i strunjaci koji su sainili Nacrt
zakona svesni da se nalaze na klizavom terenu, pa e se na konana reenja po svoj prilici jo
ekati.
Posebna pria u Nacrtu zakona je status sadanjeg RTS-a.
"Mi pravimo jasnu razliku izmeu javnog servisa, a to treba da bude ili transformisani RTS ili
neto sasvim novo poput javnih servisa u Engleskoj, Nemakoj i drugim razvijenim zemljama,
komercijalnog servisa i onoga to smo svrstali u radio i televizijske stanice civilnog drutva",
kae Veljanovski. Predvieno je da o sudbini RTS-a odlui vlada i najrealnije je oekivati da
postane ono to je u normalnim zemljama javni servis, ali na drugim osnovama i uz ozbiljnu
reorganizaciju i novinarskog i tehnikog sektora. Cilj je da se ta kua decentralizuje, da
pokrajinska TV postane samostalna (to je inae prole sedmice zatrailo pokrajinsko Izvrno
vee), da se studiji po unutranjosti koji su bili znaajna karika u propagandnom lancu biveg
reima vrate optinama koje su ih osnovale (platile) i da postanu neka vrsta gradskih ili
regionalnih radio i TV centara. Predlae se da nova kua ima dva radijska i dva TV programa, a
da se ostale frekvencije koje pokrivaju itavu Srbiju konkursom dodele zainteresovanim
komercijalnim radio i TV stanicama. Kljuni problem nije pitanje treba li ili ne Srbiji takav javni
servis koji, bez obzira na stanje u kome je sada, posebno na informativnom planu, ipak ima
znaajne potencijale za pravljenje kvalitetnog obrazovnog, kulturnog i zabavnog programa, ve
kako definisati svojinu. Zakonopisci smatraju da se to ipak moe reiti promenom naziva RTS-a u
Radio-difuznu ustanovu Srbije kako bi sve ipak bilo u skladu sa ostalim vaeim zakonima. O

programskoj politici i finansiranju brinuo bi Upravni odbor koji bira ve vie puta pominjani i,
pretpostavlja se, nezavisni Radio-difuzni odbor Srbije. On bi potom trebalo da izabere generalnog
direktora posle ega bi usledio (bolan, ali neophodan) proces promena u novinarskom sastavu i
uopte u broju zaposlenih u ostalim slubama. Kada je re o nainu finansiranja, jo se lome
koplja o tome da li pretplata ili taksa, ali ne na svako brojilo, ve po sistemu jedno brojilo u
domainstvu, jedna taksa. Iznos bi, predvia se, bio manji nego onomad.
Neke medijske kue, poput BK TV, pojaale su informativnu funkciju, a neke naprasno uvele
emisije vesti kao to su to uradili Pink i Palma, najverovatnije zato to se saznalo da Nacrt zakona
predvia da oni koji nude iru paletu programa imaju vee anse da dou do frekvencije koja se
bolje i dalje vidi. Tano je da e postojati skala "beneficija" koja e ii vie naruku onima koji
imaju raznovrsniji program ili sopstvenu produkciju jer je cilj predlagaa da stimulie one koji
prave kvalitetnije emisije i u programskom i u tehnikom smislu. Pornii i "govor mrnje" ne
samo da ne dolaze u obzir ve Radio-difuzni savet moe sam da reaguje na takve i sline stvari
ukoliko to po slubenoj dunosti ne uini javni tuilac. Inae, skalu cena koncesije takoe e
odreivati Savet.
Pod pretpostavkom da Nacrt zakona proe, pre itavog posla tehnika sluba Saveznog
ministarstva za telekomunikacije sainila bi frekvencijski plan, spisak svih raspoloivih radio i
televizijskih frekvencija. S obzirom na to da e itava stvar biti javna, za oekivati je da vie ne
bude "rezervisanih frekvencija iz fioke", onih koje se uvaju za politiki podobne ili komercijalne
medije bliske vlastima. Uz pomenuto, strunjaci Ministarstva za telekomunikacije postavie i
nove, savremene tehnike standarde koje bi budui emiteri morali da ispune. Tokom poslednjih
godina mnoge medijske kue su vrlo malo ulagale u razvoj studijske tehnike. Bivalo je i
kominih situacija da se tokom emisije neke lokalne televizije ne putaju reklame jer je gazdin
sini odneo magnetoskop kui da se malo igra. Mnoge radio stanice nemaju ni studio za
emitovanje programa ve se to radi iz redakcije, a mnoge TV stanice nemaju ni osnovnu
montau. Nezavisni mediji, sve iz straha da im u studija ne upadnu maskirani ljudi ili policajci i
ne pokupe opremu, takoe su nevoljno odvajali novac za modernizaciju. Neki koji su u ranijem
periodu radili imae vremena da se modernizuju (vidi okvir "Prvoborci..."), a oni koji prvi put
startuju morae da ispunjavaju postavljene tehnike uslove.
Ovih dana (ako ve i nije) Nacrt zakona bie dostavljen onima koji o njemu treba da odluuju.
Vremena za diskusiju ima malo, prvi jun je blizu a tada i istie rok koji je postavio ministar Tadi.
Treba se nadati da glasine o tome kako postoji i paralelno telo koje pravi "svoj" zakon nemaju
realnu podlogu, ba kao to valja oekivati da e zakonodavci imati sluha za promene koje se
predviaju. Jer, da parafraziramo resornog ministra konano treba uvesti red u etru.

Zakonopisci
Ekspertski tim koji je sainio Nacrt zakona o radio-difuziji formirali su Nezavisno udruenje
novinara Srbije (NUNS) i beogradski Medija centar. Koordinator tima je Rade Veljanovski, koji

osim to godinama radi u elektronskim medijima vai i za dobrog poznavaoca evropskog

zakonodavstva iz te oblasti, Gordana Petrovi, vii savetnik ministra telekomunikacija za
meunarodne odnose i razvoj, Prvoslav Plavi, direktor agencije za istraivanje medija i odnosa
sa javnou pri saveznoj vladi, Mirjana Stojanovi iz novinske agencije Beta, inae i savetnik za
meunarodne odnose i razvoj, dr Miroljub Radojkovi, profesor na Fakultetu politikih nauka,
pravnik Dejan Milenkovi iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, advokati Sran
Radovanovi, pravni zastupnik Medija centra, Milo ivkovi, pravni zastupnik Asocijacije
nezavisnih elektronskih medija (ANEM), i Duan Stojkovi, producent, Slobodan ori, sekretar
Asocijacije privatnih emitera Spektar, i Slobodan Marii, direktor novinske agencije Tiker.

Devet nedodirljivih
Ideja tvoraca Nacrta zakona je da Radio-difuzni savet Srbije bude sastavljen od devet
predstavnika nauke, kulture i umetnosti, medijskih udruenja, sindikata, religijskih zajednica i
nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima. Za sada se jo lome koplja oko toga koje
bi institucije trebalo da budu "ovlaeni predlagai" dve ili tri linosti na listi. Vlast ne bi mogla
da se mea u odluivanje o sastavu saveta, da dodaje "svoje kadrove", a parlament bi samo
imenovao devetoro od svih predloenih po principu "uzmi ili ostavi". U Nacrtu zakona stoji da
predloene linosti "ne smeju biti lanovi ili slubenici parlamenta i vlade, ni lanovi
rukovodstava politikih stranaka". Ljudi iz Saveta nee moi da budu opozvani ili smenjivani, a
mandat im se nee poklapati sa trajanjem mandata lanova parlamenta.
Savet je zamiljen kao telo iji je prvenstveni zadatak da garantuje ravnopravnost svima koji ele
da se bave prizvodnjom i emitovanjem radio i TV programa, pre svega prilikom konkurisanja za
dobijanje frekvencija. Radie javno jer odredbe novog zakona iskljuuju mogunosti
manipulacije kakve su ranije postojale da neko ko ispunjava uslove ne dobije frekvenciju, a da
neko ko nema uslove ali je blizak vlasti frekvenciju dobije. Savet e propisivati uslove konkursa,
programske, tehnike i materijalne, a odluivae po poslovniku koji e sainiti sami lanovi.

isti rauni
Predlagai Zakona smatraju da pre nego to se pristupi konkursu za raspodelu frekvencija neke
stvari valja isterati na istac. To se pre svega odnosi na one radio i TV stanice koje su koristile
opremu RTS-a, predajnike pre svega, to e ne samo morati da vrate ukoliko nemaju
kupoprodajni ugovor ve i da prue dokaze o plaenom zakupu ukoliko su ih iznajmili, a ako nisu
da nadoknade sumu za period u kome su preko tih predajnika emitovali program. Oni koji su
emitovali na frekvenciji za koju nije bio raspisan nikakav konkurs morae da kau kako su do nje
doli, ko im je to odobrio, a oni koji su dobili novac za opremu ije se poreklo ne zna morae da
objasne odakle im, ba kao i oni koji kau da im je radio ili TV stanicu "kupio tata".
Predlagai smatraju da se mora voditi igra istih rauna, da materijalno poslovanje medija (i iz
ranijeg perioda) mora biti provereno i da koncesije mogu dobiti samo oni ija je savest u tom
pogledu mirna. Tako se moe oekivati da e "Blic", novi vlasnik Koave, morati da pokae
inventarsku listu opreme koju je platio Mariji Miloevi, odnosno da e biti utvreno da li je ona
do opreme dola tako to joj je to poklonio RTS, na ijem je elu bio Milanovi, od Tomia koji
je efovao Jugopetrolom ili je re o opremi koju je po Srbiji plenila policija. Slino e, valjda,

morati da pokau i Karii, Mitrovii, Anelkovii, Vujovii i da ne reamo. Radio-difuzni savet

Srbije trebalo bi da uradi svoj deo posla, a sve to je sumnjivo prosleivao bi nadlenima na
utvrivanje od privrednih sudova do finansijske i "obine" policije.

"Prvoborci" i ostali
Mnoge radio i TV stanice danas rade po sistemu "tapa i kanapa", posebno male stanice po
unutranjosti Srbije od kojih su neke uinile mnogo u formiranju javnog mnjenja koje je podralo
demokratske promene. Predlagai Zakona smatraju da "tim ljudima valja odati svako priznanje"
jer su "herojski radili u uslovima estoke represije" i oni e sigurno imati "plus" prilikom
odluivanja o dodeli frekvencija, a oni koji su bili u direktnoj slubi biveg reima, privilegovani,
i dobijali na svakojake naine dobru opremu dobie "minus". U prelaznim odredbama
predvien je period od jedne (moda i dve) godine da svi usklade tehniku bazu sa standardima
koji e biti utvreni, ili e, bez obzira na "prvoboraki sta" biti zatvoreni!
"Ne moemo u jednoj tako vanoj oblasti imati standarde nie nego za registraciju automobila",
kae Rade Veljanovski. "Moe ideja biti sjajna, novinar ili voditelj jako dobar, ali ako je rezultat
slika na ekranu puna snega ili zvuk iz radio aparata pun uma, onda od toga nema nita! Kao na
tehnikom pregledu ko ima ispravan automobil taj vozi, ko nema ide kod majstora pa ponovo
na kanal, da popravi."

Kraj terora reklama

Nacrt novog Zakona o radio-difuziji predvia i uvoenje reda u emitovanju reklama. Stanice e
moi samo 20 odsto vremena da potroe na reklame, to na itav dan i nije tako malo. Prihvaeni
su evropski standardi pa e reklame biti zabranjene u informativnim emisijama i filmovima u
intervalima kraim od 45 minuta. Izuzetak su serije, koje se smeju prekidati na 20 minuta. Ko to
ne bude potovao dolazi u opasnost da, ukoliko se oglui o upozorenje, ostane bez frekvencije.
Bie odreeno i koliko se reklama moe emitovati u jednom satu programa, pa e tako, nadamo
se, na onim stanicama koje ne zatrae frekvenciju za emitovanje specijalizovanog komercijalnog
programa prestati teror polusatnih "specijalnih emisija" u kojima se reklamira sve i svata, od
stanova do polovnih automobila.
Politike stranke ne samo da nee moi da se pojave kao osnivai radio ili TV stanice ve vie
nee moi da imaju "zakupljene termine" u kojima e plasirati sopstvene politike stavove.
Institucionalno predstavljanje stranaka moi e da se emituje samo u predizbornoj kampanji po
strogo utvrenim i za sve ravnopravnim uslovima.