Univerzitet za poslovne studije

Banja luka

OBIM I MODALITETI ANGAOVANJA

ENA U SAVREMENIM ARMIJAMA
-Idejna skica -

- Februar, 2002. -

PRISTUP PROBLEMU

2
Odbrana zemlje kao primarna funkcija svake dravne zajednice podrazumeva udrueno
reagovanje svih relevantnih faktora na razliite oblike
ugroavanja
njene
bezbednosti.
Udruivanje odbrambenih napora, kao i svaki drugi zajedniki poduhvat veeg broja uesnika,
zahteva odgovarajuu raspodelu uloga izmeu izvrioca datog posla. Kriterijumi te raspodele mogu
biti razliito utemeljeni i, samim tim, podloni promenama u skladu sa sopstvenim iskustvima i
iskustvima drugih koja potvruju ili osporavaju njihovu primerenost konkretnoj situaciji. Naravno,
te promene su utoliko ee ukoliko su ee i znaajnije promene u prirodi samog posla, uslovima
u kojima se on izvrava, kao i promene karakteristika izvrioca.
U tom smislu, i podela poslova u oblasti odbrane na "muke" i "enske", ma koliko da je duboko
ukorenjena, doivela je i doivljava vidne promene. Zajedniki imenitelj tih promena jeste
postepeno, ali manje-vie konstantno proirivanje uloge ene u odbrani novim, nekada
neprikosnovenim "mukim" funkcijama. Naime, u veini savremenih zemalja znaajan deo poslova
u civilnoj odbrani skoro redovno obavljaju ene. Istovremeno, sve je vei broj formacijskih mesta u
vojsci koja se popunjavaju enama. Zato, sasvim sigurno, postoje jaki razlozi u ijoj osnovi
verovatno nisu nekakve pomodarsko-feministike aspiracije ve objektivno sagledavanje
kadrovskih potreba i raspoloivih ljudskih resursa, odnosno nastojanje da se ti resursi racionalno
iskoriste, to redovno podrazumeva uvaavanje kadrovskih potreba svih segmenata sistema
odbrane. Naravno, formacijska mesta u vojsci koja su dostupna enama znaajno se po svojoj
prirodi, odnosno po zahtevima koje postavljaju pred izvrioca, razlikuju od onih mesta koja su
oficijelno ili, pak, po ustaljenoj praksi "rezervisana" samo za mukarce.
Prema tome, samo poveavanje udela ena u vojsci ne znai nekakvu tendenciju izjednaavanja
njihove uloge sa ulogom mukaraca, a pogotovu ne nastojanje da one zamene mukarce. Po svemu
sudei, motivi za to su sasvim drugaije prirode, a zajedniki imenitelj im je racionalizacija
angaovanja i jednog i drugog dela populacije, uz nuno uvaavanje razliitosti njihovih
psihofizikih predispozicija.
Inae, zastupljenost ena u vojsci po pravilu je izraenija u zemljama vieg ekonomskog standarda.
To se, svakako, moe dovesti u vezu sa viim nivoom emancipacije ene u tim zemljama, ali i sa
nekim prepoznatljivim demografskim karakteristikama razvijenog sveta. Naime, u veini
ekonomski najrazvijenijih zemalja belei se konstantno smanjivanje udela radno sposobnog
stanovnitva, a uporedo s tim i smanjivanje udela stanovnitva podlonog vojnoj obavezi odnosno
sposobnog za profesionalnu vojnu slubu i druge oblike angaovanja u sferi odbrane. Takvi
demografski trendovi, uz ve pomenutu emancipaciju ene, uinili su da neki, do skora, skoro
iskljuivo muki poslovi, kao to je profesionalna vojna sluba, ili sluenje vojnog roka, postanu
lake dostupni enama, a u nekim sluajevima i obavezujui za odreene kategorije ena.
Ipak, osnovno podruje angaovanja ena u domenu poslova odbrane i dalje je civilna odbrana,
odnosno, civilna zatita. Uostalom, to je sve do novijeg doba, bilo iskljuivo vienje uloge ene u
odbrani, a stereotip te vrste verovatno e jo dugo postojati u siromanim zemljama, odnosno
konzervativnijim drutvima. Postojea raspodela uloga izmeu mukaraca i ena u sferi odbrane,
po mnogo emu je razumljiva, odnosno, prirodno je da se ene prvenstveno angauju u oblasti

3
civilne odbrane. Meutim, evidentno je da meu dunostima u Vojsci koje sada skoro iskljuivo
obavljaju mukarci, ima i onih koje nisu takve prirode da bi ih mogli neosporno svrstati u
kategoriju "mukih". Ako bi se deo tih dunosti poverio enama, pod uslovom da se za to
obezbede odreene pretpostavke, ukljuujui i odgovarajui pravni okvir, onda bi izvestan broj
vojnih obveznika mukaraca mogao da se preusmeri ka Civilnoj odbrani, za poslove koje oni mogu
uspenije da obave od ena, odnosno, za poslove za koje se, po postojeim kriterijumima popune,
ne mogu obezbediti izvrioci odgovarajuih psiho-fizikih i strunih kvaliteta 1 Takvom
preraspodelom kadra, odnosno veim angaovanjem ena u Vojsci, mogao bi se, u meri u kojoj se
navedena zamenjivost mukaraca enama pokae moguom, obezbediti vii kvalitet popune
Civilne odbrane, a da se pri tome ne narui kvantitet popune Vojske.
Ideje o svestranijem angaovanju ena u vojsci naravno, nisu nove i nisu iskljuivo inspirisane
problemom popune civilne odbrane ve kompleksnim pitanjem racionalizacije angaovanja
ljudskih resursa u odbrani. Na alost ukupna saznanja o toj problematici su nepotpuna, odnosno
nesistematizovana tako, da, bez dodatnog izuavanja nije mogue valjano suditi o zalaganjima za
veu zastupljenost ena u vojsci, a jo je tee formulisati konkretne predloge za njihovu eventualnu
realizaciju. injenica, da se u itavom desetogodinjem periodu izgranje i transformacije sistema
odbrane SRJ, nije pojavio ni jedan znaajniji rad o ulozi ene u tom sistemu, govori da se u novije
vreme ta problematika kod nas uopte nije (ili se vrlo malo) istraivala. Kada se pri tome ima u
vidu da su neka ranija reenja za vee angaovanje ena u vojsci, kao to je npr. dobrovoljno
sluenje vojnog roka u JNA dala skromne rezultate i da se od njih brzo odustalo, onda je oigledno
da postoji potreba za izuavanjem tog aspekta kadrovske problematike u nasoj Vojsci. Smisao tog
izuavanja jeste da se utvrdi pod kojim okolnostima su odreena reenja primenjiva, odnosno
isplativa i da se na taj nain izbegnu nepotrebna eksperimentisanja sa idejama koje imaju malo
izgleda da budu delotvorne u praksi. Razumljivo je da u prvim istraivakim poduhvatima u ovoj
oblasti panja treba da se usmeri na pribavljanje informacija o tome koliko su i na koje sve naine
ene angaovane u stranim armijama. Ta saznanja tebalo bi, svakako, da budu jedna od polazita
pri proceni potreba i mogunosti za unapreenje sopstvene prakse u tom pogledu, naravno, uz
uvaavanje posebnosti uslova u kojima neko reenje treba da se objektivizuje. Izbor predmeta
istraivanja i njegova operacionalizacija upravo su izraz uvaavanja tog loginog redosleda
postupanja u saznavanju date pojave.

Da u sferi civilne odbrane (civilne za{tite) postoje problemi popune adekvatnim kadrom
govore i rezultati istra`ivanja Pripremqenosti CZ u miru i ratu iz 1987.. godine gde je 18,5
odsto mu{karaca raspore|enih u civilnoj odbrani imalo neko telesno obolenje a sedam
odsto neku fizi~ki manu, gde je oko oko 20 odsto pripadnika jedinica CZ op{te namene
slu`ilo vojni rok, {to indirektno govori o njihovoj psihofizi~koj zrelosti i sposobnosti za
izvr{avanje te`ih i slo`enijih zadataka. Ni starosna struktura, kao jedna od zna~ajnih
karakteristika jedinica civilne odbrane nije bila ni pribli`no usagla{ena potrebama.
Podaci
da se u jedinicama za spasavanja iz ru{evina nalazilo 53,3 odsto starijih od 40 godina, kao i
podatak da je takvih pripadnika u jedinicama prve medicinske pomo}i, gde ina~e starija
populacija mo`e relativno uspe{no obavqati mnoge namenske zadatke ovih jedinica, bilo
svega 28 odsto, mora da brine. Ovaj problem postaje utoliko alarmantniji kada se ima u
vidu neredovna obuka i lo{a opremqenost ovih jedinica poslednjih 10 godina.

4
PREDMET ISTRAIVANJA
Polazei od naznaenih dimenzija problema i aktuelne potrebe izuavanja stranih iskustava iz
domena angaovanja ena u vojsci kao oblika racionalizacije raspolaganja ljudskim resursima u
odbrani, predmet ovog istraivanja bio bi: Obim i modaliteti angaovanja ena u savremenim
armijama. Ovako definisan predmet, u kontekstu izloenog pristupa problemu, sugerie
utvrivanje slinosti i razlika izmeu pojedinih armija u pogledu ostvarene prakse ukljuivanja
ena u njihovu formacijsku strukturu i identifikovanje okolnosti koje su bile, odnosno mogle biti od
znaaja za nastajanje konkretnog stanja - obima i modaliteta angaovanja ena.
Teorijsko odreenje predmeta
Teorijsko odreenje predmeta istraivanja sadrano je u odreenju znaenja sledeih pojmova:
angaovanje ena u armiji, obim angaovanja, modaliteti angaovanja i savremene armije.
Pod angaovanjem ena u armiji (vojsci)2 podrazumeva se obavljanje odreenih poslova na
formacijskim dunostima u jedinicama i ustanovama vojske u ratu i miru.
Obim angaovanja ena u armiji predstavlja njihovu procentualnu zastupljenost u ukupnom
brojnom stanju ljudstva date armije.
Modaliteti angaovanja ena u armiji u ovom istraivanju definiu se preko dve dimenzije: (1)
statusa koji imaju u armiji - civilno lice, vojnik na odsluenju vojnog roka ili profesionalno vojno
lice (profesionalni vojnik, profesionalni podoficir i profesionalni oficir) i (2) vrste poslova koje
obavljaju u armiji.
Pod savremenim armijama podrazumevaju se armije koje egzistiraju u aktuelnom trenutku
nezavisno od stepena njihove tehniko-tehnoloke modernizacije i naina organizovanja.
Operaciono odreenje predmeta istraivanja
U skladu sa istaknutim problemom i istraivakim ambicijama koje su izraz uvaavanja njegove
sloenosti, odnosno mogunostima njegovog izuavanja u sklopu jednog individualnog
istraivakog poduhvata, naznaeni predmet istraivanja bie razmatran preko sledeih njegovih
dimenzija - komponenata.
1. Zemlje sa najduom tradicijom angaovanja ena u armiji
1.1. Okolnosti pod kojima su pojedine zemlje pristupile angaovanju ena u armiji.
1.2. Prvobitni oblici angaovanja ena u armiji.
2. Obim angaovanja ena u savremenim armijama
2.1. Ukupno brojno stanje ena u pojedinim armijama u odnosu na broj mukaraca i opti trendovi
tog odnosa.
2.2. inioci koji opredeljuju obim angaovanja ena u armiji.
2 Termin "armija" i "vojska" u ovom radu se koriste ravnopravno kao sinonimi.

5
3. Modaliteti angaovanja ena u savremenim armijama
3.1. Poslovi koje ene obavljaju u svojstvu civilnog lica na slubi u armiji.
3.2. Poslovi koje ene obavljaju u svojstvu profesionalnog vojnog lica (vojnika, podoficira i
oficira).
3.3. Efikasnost ena u obavljaju formacijskih dunosti u armiji.
4. Angaovanje ena u Vojsci Srbije i Crne Gore
4.1. Zakonske mogunosti i ogranienja za angaovanje ena u Vojsci.
4.2. Osnovni oblici i ostvareni obim angaovanja ena u Vojsci.
4.3. Vrste poslova u vojsci koje bi, po proceni ispitanika, ene mogle uspeno da obavljaju.
CILJ ISTRAIVANJA
Cilj istraivanja je da se stekne uvid u praksu angaovanja ena u savremenim armijama, da se
sagledaju osnovni inioci koji determiniu aktuelno stanje i da se, na osnovu tih saznanja i
iskustava koje u tom pogledu ima nasa Vojska, procene realne potrebe (obim i najpogodniji
modaliteti) angaovanja ena u Vojsci u narednom periodu.
ZADACI ISTRAIVANJA
1. Utvrditi u kojoj meri su ene zastupljene u personalnoj strukturi savremenih armija.
2. Utvrditi u kom svojstvu se ene najee angauju u armiji.
3. Utvrditi koje vrste poslova ene prvenstveno obavljaju u armiji.
4. Utvrditi kakvo je stanje u Vojsci u pogledu angaovanja ena u odnosu na savremene trendove
u toj oblasti.
5. Utvrditi da li se odreena formacijska mesta u Vojsci, koja se sada iskljuivo popunjavaju
mukarcima, mogu adekvatno popuniti enama.

HIPOTEZE ISTRAIVANJA
Opta hipoteza:
Jedan od optih trendova promene kadrovske strukture savremenih armija jeste poveavanje udela
ena u njihovom sastavu i poveanje broja poslova koji se enama poveravaju.
Posebne hipoteze
1. Udeo ena u personalnom sastavu savremenih armija znatno je manji od njihovog udela u
drugim delatnostima, ali on pokazuje tendenciju konstantnog rasta.
2. U veini savremenih armija ene su zastupljene u svim kategorijama pripadnika armija ali ih
najvie ima meu civilnim licima i vojnicima po ugovoru.

6
3. ene se u savremenim armijama prvenstveno angauju za obavljanje administrativnih poslova
i poslova iz oblasti logistike podrke.
4. Angaovanje ena u VSCG u pogledu ostvarenog obima i raznovrsnosti vidno zaostaje u
odnosu na angaovanje ena u armijama razvijenih zemalja.
5. Odreena formacijska mesta u Vojsci, koja se sada iskljuivo popunjavaju mukarcima, mogu
se adekvatno popuniti enama.

NAIN ISTRAIVANJA
U skladu sa navedenim zadacima i hipotetikim stavovima, istraivanje e se realizovati primenom
"servej metode" ("Survey research Method"), i to njene deskriptivne i analitike varijante. Pri tome
e se kao naini prikuljanja podataka koristiti: analiza sadraja i procenjivanje i prosuivanje.
Analiza sadraja koristie se za pribavljanje podataka o karakteristikama pravnih normi koje
regulie pitanje angaovanja ena u vojsci kao i podataka o nainu angaovanja ena u sistemima
odbrane drugih zemalja. Uzorak tih zemalja inie najmanje po dve zemlje iz grupe zemalja lanica
NATO, neutralnih zemalja i zemalja u procesu tranzicije.
Postupkom procenjivanja i prosuivanja identifikovae se vrste poslova, odnosno formacijskih
dunosti u Vojsci koje bi ene mogle da obavljaju jednako uspeno kao i mukarci. Uzorak
ispitanika u ovom delu istraivanja inie deo jedinica I ustanova Vojske.
U skladu sa navedenim postupcima (tehnikama) za potrebe ovog istraivanja konstruisae se
sledei merni instrumenti: Arak za analizu sadraja i Skale procene.
Kao izvori podataka koristie se: (1) informacije o formacijskoj strukturi stranih armija; (2)
slubeni izvetaji i analize o angaovanju ena u pojedinim armijama; (3) baze podataka interneta;
(4) normativno pravna i organizacijsko-formacijska akta kojima se odreena formacijska mesta u
Vojsci i (5) iskazi vojnih stareina na razliitim dunostima o mogunostima angaovanja ena za
obavljanje razliitih poslova u Vojsci.
Od statistikih postupaka obrade podataka koristie se, pre svega, postupci za izraunavanje mera
centralne tendencije (frekvencije, procenti, aritmetike sredine i standardne devijacije) i metoda
faktorske analize. Ovom analizom utvrdie se faktorska struktura, odnosno osnovna obeleja
poslova u Vojsci koje bi, po proceni ispitanika, ene mogle da obavljaju jednako uspeno kao i
mukarci.
NAUNA I DRUTVENA OPRAVDANOST ISTRAIVANJA
Istraivanje ovog problema ima nesumnjivu naunu i drutvenu opravdanost. NJegova nauna
opravdanost se ogleda u injenici da je problem mogunosti angaovanja ena u Vojsci, do sada,

7
nedovoljno istraen, posebno sa stanovita psihologije

rada,

socijalne

psihologije,

ergonomije i organizacije rada. Saznanja do kojih e se doi ovim istraivanjem mogu biti
znaajan doprinos obogaivanja saznajnog fonda tih naunih disciplina, u smislu verifikacije
pojedinih stavova o razlikama izmeu mukaraca i ena u pogledu njihove podobnosti za
obavljanje odreenih vrsta poslova. Osim toga, s obzirom na delatnost na koju se odnosi problem
istraivanja, deo tih saznanja ugradie se u teorijski fond nauka, odbrane i bezbednosti.
Drutvena opravdanost istraivanja ogleda se u nastojanju da se doe do saznanja koja e
omoguiti racionalnije angaovanje ljudskih resursa u sferi odbrane, to je jedan od ciljeva
predstojee reforme sistema bezbednosti. Pri iznalaenju adekvatnih reenja u funkciji ostvarivanja
tog cilja od velikog su znaaja iskustva stranih armija, pogotovo ona koja se odnose na pitanja o
kojima su saznanja iz sopstvene prakse nedovoljna, a pitanje angaovanja ena u vojsci upravo je
jedno od takvih. Od posebnog praktinog znaaja jeste planirano identifikovanje poslova u Vojsci
koje bi, po proceni kompetentnih ispitanika, ene mogle uspeno da obavljaju. To je saznanje bez
kojeg nije mogue valjano odluivati o tome koja mesta formacijska esto u Vojsci treba da budu
dostupna enama. Takoe, realno je oekivati da e rezultati ovog istraivanja posluiti prilikom
formulisanja predloga za dogradnju normativne regulative, odnosno, poboljanje odreenih
doktrinarnih stavova koji se odnose na definisanje uloge ene u Vojsci i uslova u kojima se ona
ostvaruje.
PLANOVI ISTRAIVANJA
Faze realizacije istraivakog zadatka:
-

Izrada idejne skice................................................ januar - maj 2003. godine

Izrada instrumenata ............................................ maj - juli 2003. godine

Prikupljanje podataka ......................................... oktobar - decembar 2003. god.

Obrada podataka ................................................... januar - mart 2004. godine

Analiza i interpretacija rezultata .............. mart - jun 2004. godine

Izrada studije ....................................................

Verifikacija studije .......................................

jun - oktobar 2004. godine

oktobar - decembar 2004. god.

Vei deo istraivanja realizovae se studijskim radom. Zadatak e realizovati istraivaki tim u
sastavu: dr Jovanka , rukovodilac, I drugi
Empirijski deo istraivanja realizovae se u saradnji sa Katedrom andragogije i psihologije.
Za realizovanje ovog zadatka neophodna su finansijska sredstva u iznosu od 200.000 dinara i to:
za izradu i umnoavanje instrumenata; za pribavljanje bibliografske grae i prevoenje pojedinih

8
delova; za statistiku obradu podataka; tehniko oblikovanje i tampanje studije; isplatu honorara
spoljnjim saradnicima i recenzentima.

S T R U K T U R A R ADA
U V O D
1. Metodoloki okvir istraivanja
1.1. Pristup problemu
1.2. Predmet istraivanja
1.3. Cilj i zadaci istraivanja
1.4. Hipoteze istraivanja
1.5. Nain istraivanja
1.6. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja
2. Angaovanje ena u vojsci u kontekstu potrebe racionalnog raspolaganja ljudskim resursima
2.1. Tradiconalno shvatanje i objektivizacija uloge ene u odbrani
2.2. Opravdanost angaovanja ena u vojsci, sa stanovita savremenih naunih opservacija
osobenosti enske populacije
3. Zemlje sa najduom tradicijom angaovanja ena u armiji
3.1. Okolnosti pod kojima su pojedine zemlje pristupile angaovanju ena u armiji.
3.2. Prvobitni oblici angaovanja ena u armiji.
4. Obim angaovanja ena u savremenim armijama
4.1. Ukupno brojno stanje ena u pojedinim armijama u odnosu na broj mukaraca i opti trendovi
tog odnosa.
4. 2. inioci koji opredeljuju obim angaovanja ena u armiji.
5. Modaliteti angaovanja ena u savremenim armijama
5.1. Poslovi koje ene obavljaju u svojstvu civilnog lica na slubi u armiji.

9
5.2. Poslovi koje ene obavljaju u svojstvu profesionalnog vojnog lica (vojnika, podoficira i
oficira).
5.3. Efikasnost ena u obavljaju formacijskih dunosti u armiji.
6. Angaovanje ena u Vojsci
6.1. Zakonske mogunosti i ogranienja za angaovanje ena u Vojsci.
6.2. Osnovni oblici i ostvareni obim angaovanja ena u Vojsci
6.3. Vrste poslova u vojsci koje bi, po proceni ispitanika, ene mogle uspeno da obavljaju.
7. Neohodne izmene u normativno-pravno regulativi u sistemu osposobljavanja kao
pretpostavka racionalnijeg angaovanja ena u Vojsci.

Zakljuna razmatranja
Literatura
Prilozi