Prof. dr Milenko Kundaéina ~ prof. dr Veljko Bandur AKADEMSKO PISANJE Recenzenti Akademik prof, de Groadanka Gojkov. Us Prof. d: Milan Matjevi¢, Sveutiliste u Zagrebu Prof. dr Vidan Nikolié, Univerzite u Kragujeveu iverzitet u Beogradu Iedavad Usiteljski fakultet v Uzicu Univerziteta u Kragujeveu Za icdavaca Prof. dr Krstivoje Spijunovie Urednik Prof. dr Vidan Nikolié Lektor i korektor ‘Mr Daliborka Puné Kompjuterska i graficka obrada JakSa Vuksanovié Dizain kovica Caba Nemet Tirat 300 UUzice 2007, ISBN 978-86-80695-75.4 Copyright © 2007 Milenko Kundatina, Veljko Bandur Copyright © 2007 Usiteljski fakultet Uaice Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodkovati ni prenosit iu Kakvom obliku nit kakvim tvima clektronskim ih mehanickim. fokopiranjem, simanjem ili umnozavanjem 1 bile kojem ‘alickom sistema a pohranjivanje 1 onfeenje her prethodne saglasnostyvaenika prov. ie Nanos. proiek aderka plaanje wradeno je w obvi Te teorike Koncepcie pedagotke merodologje, bro} LASQM9A. iz Programa osnovuil itaaivani isarsiva za nauk Republi Sri. 1 Dr Milenko Kundagina Dr Veljko Bandur AKADEMSKO PISANJE Uéiteljski fakultet Usice, 2007.SADRZAJ Predgover 1. Pristup nauénim informacijama 1-1. Naugne informacije 1.2. Nosioci nautnih informacija 1.3. Stampani nosioci informacija 1.3.1. Primame publikaciie 1.3.2. Sekundarne publi 1.3.3. Tercijarne publikacije 1.4. Klasifikacija nauka i nautnih diseiplina 1.4.1. Opita Kasifkacija podrugja nauka 4.42. Univerzaina decimalna Klasifkactia 15. Elektronski pristup digitalnim informacijama . 1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom racunara - 132 Prin digiainin informaciiana posredssom Ivernea 1.5.3. Elektronski izvori informacija 1.6. Specijalne baze podataka 1.6.1, ISl-jeve baze podataka 1.6.2. Baze podataka koje prate nauke 0 brava 17. Pristup informacijama u bibliotekama 171 Ribliotedki kataloct 1.7.2. Biblioteéki fondovi 1.8. Elektronski pristup informacijama u bibliotckama 1.8.1. Nagini pretrativanja ... 1.8.2, Elektronske zbirke kataloga i bibliograftia 1.8.3, Prisiup Casopisima i bazama preko KoBSON servisa 118-4, Pretrativanje po parametrima URL adrese 1.8.5. Elektronske publikacije vn 1.86, Prezentacije 2. Nauéna i struéna dela . s ; 2.1. Pojam podela Citaj me da se suprotstavljas i raspravijas, ne da ae ban ‘s oe ~ verujes i uzima’ zdravo za gotovo, ne da nades tem za 22.1. Nauena monografiia razgovor i raspravu, vet da odmeris i razmotris. 2.22. Naucna studija 2.23. Nauéni élanak : Bekon 2.24, eveitaj naucnos istrazivania 2.25, Doktorska disertacija 2.26, Ostali nauéni radov 2.3, Strutni radovi 23.1, Udebenict i prinui 2.3.2. Struene monograije i dlanet 2.3.3. Zavrini rad na osnovnim studijama 23-4. Zavrini rad na master stadijama 23.5. Ostali seruéni radovi3. Struktura nauénog dela 24. Teagan na nuts skupovina 107 24.1, Saopitenie = 108 242. Poster 110 24.3. Simpocijum 110 2.44. Ostale vrste ilagania - 11 3.1. Uvodni delovi nauénog dela Sul}, Podaci 6 autorima 3.1.2. Naslov 3.13. Moto. ve BIA, Zabvalnast sssssccne BLS. Posveta 3.1.6. Predgovor 3.1.7. Rezime 3.1.8. KYjucne reéi 3.1.8. Uvod : 3.2, Osnovni deo nauénog dela 3.2.1. Definisanje osnovnih pojmova 45.2.2. Teorijski pristup problems .. 3.2.3. Prethodna istradivanja . 3.3. Metodototki okvir istradivanja 3.3.1. Problem itraivanja. 3.3.2, Predmet istrasivans 3.3.3. Cilj karakteristragivanja 3.3.4. Zadaci istrazivania 5.3.5. Hipoteze istrativanja . 3.3.6. Varijable istrazivania 3.3.7. Metode i rehnite istrakivanja 3.3.8. Populacija i uzorak istraZivanja.... 3.3.9. Statisticka metoda 5.3.10. Organizacija isrativania . 3.3.11. Metodoloske tetkoée w istrazivanju 3.4. Analiza i interpretacija rezultata 3.4.1. Brojéano iskacivanje rezultata 3.4.2. Tabelarno iskazivanje rezultata von 3.4.3. Iskazivanje rezultata statistichim merama 3.4.4, Grafidko iskazivanje recultara 3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata 3.5. Zavréi delovi nauénog dela 3.5.1. Zabljuéci 3.5.2. Pogovor wn 4. Jezik i stil nauénog dela 173 4.1, Naueni sul pisanja 1B 4.1.1. Strukturisanost naucnog dela 175 4.1.2. bor rec i formulacija receniea »---vsvnvvsnnsnnneveee WT Akademsko pisanje 5. Dokumentovanje nauénih izvora 6. Organizacija rakopisa za Stampu 4.1.3. Formivanje pasusa coe von 18D 4.1.4, Isticanje delova teksta . ABE 4.1.5, Cithjivost teksta : . 183 4.2. Nautni jezik pisanja .. see 18 4.2.1, Uporreba glagolskth vremena, oblika i zamenica 184 4.2.2. Upotreba i pisanje skraéenica 8S 4.23. Uporreba sinonima snanninnnnananannnnennnnnnnnnnane ABT 4.24. Pisanje imena i stranth izraza : sone TBS 4.2.5. Pisanje brojeva 190 4.2.6. Upotreba interpunkijskih znakova . 193 5.1. Upugivanje na i2V0P sn 5.1.1. Napomene prema mest javtjania 512 Napomene prema ene nn 5.2. Citiranje : 5.2.1, Funketia ehtiranja 5.2.2 Stilov citiranja 5.2.3. Opiti principi citiranja 5.3, Parafraziranje 61 Oblikovanje osnovnog tekste 6.2. Medunarodne standardne oznake publikacija 6.2.1. ISBN oznake : 6.2.2. ISSN oznake 6.2.3. Bar kod 624. BIBLID 6.2.5. CIP zapis 6.3, Formiranje osnovnih delova publikacije 6.3.1. Formiranje i pisanje naslova 6.3.2. Formivanje impresuma 63.3. Formiranje sadriaja .. 6.3:4. Formivanie spiska lieranure . 6.3.5, Formiranje spiska ilustracija, abela skraéenica 6.4, Formiranje indekss 64.1. Indeks mena 6.4.2. Indeks pojmova 6.5. Formiranje priloga 6.6. Formiranje ostalih delova publikacije 6.7. Pregledanje teksta 6.8. Objavijivanje naugnib radova 6.8.1, Dostavijanje rukopisa 6.8.2. Iedanja publikacije 6.9. Autorsko i izdavatko pravo8 M, Kundagina ~ V. Bandar 7. Byaluacija nautnog Fada... : 21 7.1.Vrste evaluacije : 280 7.1.1. Procesna evaluacia 280 7.1.2. Finalna evaluacija .. 281 7.2. Evaluacioni postupei 7.2.1. Eksperiski postupak = on 7.2.2. Scientometriiski postupak vo.vsncs- vs 282 7.3. Oblici evaluacije . 73.1. Recencija 7.3.2 Prikaz nauéne publi 7.3.3. Nauéna kritika 7.4, Evaluacija nauénih radova 7.4.1. Bvaluacija projekt istraivanja 7.4.2. Evaluacija ievestajaistrativanja 7.4.3. Evaluacija monografije 7.4.4. Bvaluacija éasopisa 7.4.5. Evaluacija nauénih skupova 7.4.6, Bvaluacija Glanaka 7.4.7. Evaluaciia zavrinih radova studenata 7.5. Pokazatelfi nauéne uspetnostiistrazivaga ‘8. Nauéna etika : 307 8.1, Pretpostavke iggradivania naunoistradivatke ctike . 307 8.2. Buignost naucnoistrazivatkog rade. : ' vn 308 319 1. Sinonimi u metodologiji auénog ra 2. Primeri zapotinjanja retenica i pasusa . 3. Viste i kvantifikacija individualnih nauénoistraivackin rezultata 351 4. Skraéenice u pisanju naugnih radova ... Indeksi .... 361 Indeks pojmova . 361 Indeks imena 369 PREDGOVOR ‘Nauka je intelektualna delatnost u kojoj nauéni stvaraoci svoje radove objavijuju ‘e nacionainim | medunsarodnim Casopisima, koji tako pestaju dostupn’ Gitaocima Sirom planete. I samo pisanje izvestaja deo je naucnog istrazivanja, cji su kntenijumi, standar- di norme veoma strogi. Medutim, r@ norme pisanjs nisu potpuno univerzalne } unifici= rane, Sa dosta posebnosti i nejasnoéa egzistiraju u nauéno) komunikaeii. Lz tih razloga {ei postojala potreba za sagledavanjem ovog nautnog podrugja na nivou monografskog. dela. Opravdanje 2a to se nalazi u stalno) potrebi upoznavanja mlsdib naucnib radnika & pravilima pisanja i pripremom rukopisa za objavijivanje, koja se postuja u ‘medunarodno} nautnoj zajednic, da bi ih se uw nauéno} komunikaciji (pisanoj i govor- naj) pridréavali, U tebnici nauénog rada uv mnogim damenima estaje neprevazidens studija Kako nastaje naucno djelo Midbata Sami¢a. Medutim, nacin pripreme rukopisa na novim teh- rikame ~ kompjuter, uloga Intemeta i sama Stampa publikacija ~tolike su uznapredova- Ti da ta knjiga, Koja je bila ,bukvar" tehnike nauenog rada, danas zalteva nove dopune i rogatije uglove gledanje ‘Monografska studija pod naslovom Akademsko pisanje radena je u okvira nautnog projekta Globalizaciia.i metateorijske Roncepeije pedagoske metodolosiie, broj 1490494, 2 Programa osnovnih istrafivanja Ministarstva za nauku Republike Srbije 2a period 2006-2010. godlina. SadrZaji studije su razvrstani u sam poglavija osnovnog teksts i u dobro} meri mogu zadovoljti potrebe nauenih radnika, pre svega studenata master i dok- ‘orskih studija i saradnika na univerzitesima i naudnim institutima u podrugju drustvenih nnauka ~i obezbedit izgradnju sila pisanja koji se neguje w navénim radoviren Monogvafiju Akaclemsko pisanje tine poglavlja: Pristup naucnim informactiama: Nautna i strucna dela: Siruktura nauénog dela; Jeziki stil naucnog dela; Dokumento- vanje nauénih izvora: Organizacija rukopisa za ampu; Evaluacija nauénog rada i Na- suena etka. Monografija, pored obaveznih odeljaka: Literanura i Indeksi, sadr i priloge: Si- nonin u metodologili nauénog rada: Primeri zapocinjanja reéenica i pasusa; Vrste ivannifikaciia individualnih naucnoistrazwvackih reculiata ( Skraéenice w pisanju naz nih radova, Sadr2aji monografije su oblikovani tako da mlade naune radnike upoznaju s ‘osnovnim karakteristikama i procesom izeade naunog i struénog dela u naukama 0 vas~ pilanju i obrazovanju prema metodoloskim standardima i pravilima koji vage u medune- odno} nautnoj zajednici, sve radi veZbanja i usaveSavanja akademskog stila pisanja. Monografija moze poslufiti i iskusnijim nauénim radnicima kao kriterijum za preispiti= vanje primene vlastitih standarda u ovaj intelektualnoj delamosti Autori nemaju nameru da ianete postavke o pisanju posta recepti za mlade na uuéne radnike, nego ih saopStavaju radi lakSeg uklapanje w nautnu komunikaciju. Nads- mo se da Ge sadraji monografije doprineti da naueni stvaraoci ujednate norme i kriter- jume prema svelskim standurdime w pisanju nauenih i stuenih dela, te da primene ste-10 M. Kundadina ~ V. Bandur Zena znanja 0 tom problemu u viastitoj nauénoistrazivatkoj praksi. Verujero da ée ovo roj nastavnika Srednjih Skola uestvovao w istradivanju efekata nastavnih metoda, ‘srupnog oblika rada, ocenjvanja | proveravanja. u nase) zemijt postyi intereso- ‘anje 24 ovakva istrazivanja, ‘Osnovna prednost ovog ipa istraZivanja je u efektnom naginu spajanja nauke i pedagoske prakse | u osposobljavanju nastavnika da vibe odgovarajuca istrabiva- | | ja u razredu. Osim toga br8i Je protok ideja j rezultata nauke prema nastavno} praksi i obratno, Lit: Good, V.C.. introduction in Educational Research, New York, 1959: Butcher, H. I and Pont. H.B., Educational Research in Britain, London, 1980. | ben Prema sadréaju, enciklopedije egzistraju kao opste, posebne i pojedinagne, Op- Sie enciblopedije sadrde opSte pojmove i znanja koja su zajednitka za sve nauke. Poseb- nie enciklopedije sadr2e znanja iz grupe nauka, a pojedinacne enciklopedije iz jedne 0s- uke ili nautne discipline. Prema strukturi, enciklopedije se objavljuju kao: prirucne (do clin sveske), male (do 18 svezaka) i velike (nekoliko desetina svezaka), Enciklopedije pigu grupe autora — eksperara za pojedine nautne oblast, a i2daju ih nacionalne institu cije. U nauénoistrazivatkom radu potrebno je koristiti najnovija izdanja enciklopedije. jer ona sadrée nove odrednice. Iz podrutja nauka 0 obrazovanju, objavijeno je vite enci- Klopedija2 M, Kundatina ~ V. Bandur Opite i strucne enciklopedije Adams, R. I. Rowe, K. J. (1969); Enciclopedia of Educational Research, New ‘York: Macmillan, Airasian,P. W. Terrasi (1960): Enciclopedia of Educational Research. New York: ‘Macmillan Ball (1960): Enciclopedia of Educational research. New York: Macmillan, Banswas cosemexax auyguctonedus, 30 kK, = Mockwa: Conerenan onijucroncut ‘Bruno, F. (1986): A Dictionary of Key Words in Psychology. London: Rouiledee Collires Eneyclopedia, 24 vol. ~ New York. Der Grosse Brockhaus, 20. vol, Atlas, Vol. 22-25: Supl, 1966-1976. Encyclopedia Britanica (1965) London. Enciklopedija Jugoslavie. Gl. urednik Miroslav Krlefa, kn 1-8, Zagreb: Leksiko- ‘graft zavod PNRJ, 1971 Encyclopedia Americana, 30. vol. ~ New York: American corporation, 1968 Encyclopedia of Comparative Eieation and National Systems of Education, Encyclopedia of Educational Research (1960). Encyclopedia Universalis, 20 vol. Paris, 1968-1976. Furunovié, D. (1996): Enciklopedija Stamparstva ITIL Novi Beograd: Samostal- no izdange autora Hegel Friedrich G. W. (1987): Enciklopediia filozofikih znanosti. Sarajevo: .Ne- selin Maslesa" strovana enciklopedija rradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta ~ Noli 1986, International Encyclopedia of Teaching and Teacher Education. Jovanovié, V.; Popovié, E. Stojanovig, M. (1988): Mala jugoslovenska enciklope- dja bibliovekarstva. Beograd: Nova knjiga Kuper, S.F. (1975): lustrovana enciklopediia simbola. Beograd: Prosveta La grand eneyclopedie, 20. vol. Pais: Larousse, 1971-1978, ‘Mala enciklopedija III. Beograd: Prosveta, 1986. Mesaros, F. (1971): Graficka enciklopedia. Zagreb: Tebnicka knjga Opéa encikiopedija jugoslovenskog leksikografskog zavoda (1977), 8 s¥. — Za- frebe JLZ. Opita encikiopedija. Beograd: Prosveta, 1978 Medacoewveck.e suyucxonedus, ConeTexas 2iayuronedu, Mockea, 1965, Medacouica exapuxoncduja, 3arpe6, 1895-1916. Pedagotka enciklopedija, com Vi Tl uredili N. Potkonjak i P. Simlesa. Zavod za uudzbenike i nastavna sredstva, Beograd, Skolska knjiga", Zagreb, «Svjetlost, Sarajevo, Republitki zavod za unapredivanje vaspitanja i abrazo” Vanja, Titograd, Zavod za i2davanje udzbenika, Novi Sad, 1989. ‘The International Eneyelopedia of the Social Sciences (1968). New York: Free Press Akademsko pisanie 23 Da bi bile dostupne ¥iro} javnosti, enciklopedije se objavijuju w obliky skragenih indanja. Uz enciklopedije se izdaju i godinjaci enciklopedija, da bi se postojeéa znanja sdopunila i osavremenila najnovijim nautnim informacijama, Retnici. ~ Vesta referentskih publikacija, u kojima se alfabetskim redom preci ‘mo definisu i objaénjavaju znacenja pojmova iz oblastijedne struke ili iz oblast jednog aspekta, s poreklom j uputstvima za njihovo kori8éenje nazivaju se reénici: Definieije pojmova u reénicima su sazetije od enciklopedijskih. Resnick “Rati, QUOD): Retaiksavremenog obracowanja, Zap: HPRZ, Balsovijev, M. (2000): Reenik metodologie pedagotkih istradivana. Beograd ‘Ucheljki fakultet Bakovljev, M. (1999): Reem didakite, Beograd: URiteliki fakultet | Blekburn, S. (1999): Oksfordski filozofski recnik. Novi Sad: Svetowi. Enciklopedisk rec pedagesije (1963): Unednici D. Frankovié, Z. Pregrad i P. Sime, Zagreb: Maticahrvatska Fitocofstrecnik, (1984): Zagreb: Nakladnizavod Matice brvatske. | Inglis, H. B.; Inglis, A. C. (1972): Obuhvami recnik psiholoskih i psihoanalitickih | ‘pejmove. Beograd: Savremena administac Kaj, I. (2008): Rec jzichihnedoumica, Sesto dopunjeno i iemenjeno iedane. ‘Beograd: Srpska skolska kayiga olesari,V.\ Petr B, (1999): Stet rfecni,Sstrebarsko: Nakada Slap Kisti, D. (1991): Pstholatireenk, Beograd: Savremena administra Lalovie, M. (1974): Sinonini i srodne reel srpstohrvatshog jecika. Beograd: Lek- sikografs zavod. Marie S. (1991): Flozosti rest. Reograd: Deets Pavlovié,B. (1997): Flozoi recnik. Beograd: Pl. PPedagothirecni, om Li I, uredio R. Teodosi. institut za pedagofka itraivania | tl Beograd, Zavod 2a indavanje udfbenika SR Sibie, Beograd 1967 Pete, B, (1992) Puhologisk riecnik Zagreb; Prosyjts. Potkonjak N. (1997): Pedagoikttesauras, Beograd: Zavod za udfbenike i nastav- a sredsva Randi 8. i Radojtié P.M. (1999): Kompterst pomovnik: Vigewhnitka Skoa, Krugevae Reber, A. S. 1986}: Penguin Dictionary of Psychology. Hermondswort: Penguin Solin KR. (1996): Borhesw reénk. Beograd: SKZ. ‘Thompson, A. (1965): Rjecnik bibilotekarslih traza. Englesko-hrvasko-srpsi revel: D. Cutkovig 8. Jue. Zagreb: Sholska knjige. Trebjetanin, Z (2004) Reenikpsihologije. Treve pregledano idanje. Beograd: ‘Shubovt kta Voter (1990) Filozofti rik, Novi Sad: Matica eps, ‘rane, A (2006): Od rukopisa do bibliotcke ~ Pojmovnit. Beograd: FilolSkif tates, Websters New dictionary of Synonyms (1986): Springfield: G. and C. Merriam Co24 M. Kundadina ~ V. Bandur Refnici mogu da se klasifikuju s ebzirom na: (1) brojjezika koji obraduju;jedno Jeciéni, dvojecién’ i visejeziéni; (2) namenu: skolski, prirucni, akademski i dr.; (3) vie= ‘mensku projekciju: erimoloski,isorijskt i savremenis (4) obubvat: op3ti i spectializova- ni; (5) izbor i nagin tumagenja: jeziék i enciklopediski: (6) deo jezika koji obraduj: or- sografski, akcentoloski i drugi. U upottebi su i strugni i termineloski reénici (terminolo- aie, tezaurusi, nomenklature), koji se bave zapisivunjem, sredivanjem i tumatenjem re- G jednog il vise jezike. Frekvencijski reénici pokazuju retativni broj javljanja pojedinih re8i i njihovih doblika u nekom jeziku. Izraduju se na osnovu snalize tekstova razigitog sadriaja, U tae vim reénicima Teei, pojmovi i leksitke jedinice su poredane alfabetskim redom, ili su _grupisane po predmetnim grupama. IstraZivati koriste i druge regnike: retnik jezitkih nnedoumics, eénik sinonima, retnik stranih reét i izraea, frazeoloski reek, Leksikoni, ~ Retnici koji obraduju pojmove iz jedne nauke ili struke sa nominal- nim definicijama, sa objainjenjima porekla i upotrebe sa alfabetskim (azbugnim ii abe- ceednim) redosledom nazivaju se leksikoni i enciklopedijski recnici. Leksikoni moge biti opiteg harakzera ili posveéent jedno} nauéno} oblast (pedagogija, psibologijy flozotiia 4 dr.). Leksikoni mogu biti terminoloSki, realni-predmetni i biografski. Realnt leksikoni sadrie stedene pojmove jednog stvatnog, realnog podrueja ljudskog nana (pedagozi}a, psihologija, filozofija), dok personalni leksikoni sadeée podatke 0 pojedinim lienostima (naudnicima, kajizevnicima, prosvetnim radnicima, itd), i to: godinu i mesto rodenja, ‘obrazovanje, zasluge, delovanje i sl Letsikoni ‘Bibliografii Teksikon (1984): Beograd: Noli Bubanja, P. (1995): Filocofskt leksikon. Keuevac:Istoriski ariv. Enciklopedisht teksihon (1973): Filozofija. Beograd: Imerpres Gojkow, G.; Krulj, Re; Kundatina, M. 2005): Leksikon pedagotke metadologile. | Predgovor N, Potkonjak. ViSae: Viga Skola 2a obrszovanje vaspitaéa, Gali, D. (1983): Leksikon filozofi. Zagreb: Naprijed. Grubadié, K. (1964): Encikiopediish leksikon bibioteharstva. Sarajevo: Zavou ra izdavanje udzbenika, | Hudolin, V. (1963): Pihiiavjsho-psiioloitéleksthon. Zazreb: Privreda, Jovanovié, V.; Kalender, F.; Popovié, E. i Stojanovig, M. (1984); Bibliotekarski leksikon. Beograd: Noli Kiajn, H. (1979): Mali letsikon Stamparstva i grafike. Beograd: Jugoslasija Kolarig,L 2000): Flczofsto-teolotkileksikon. Uice: Usielikt fakultet. Leksikon Jugosloverskog leksikografthog saved (1974). Zagreb: JLZ Pedagogijsk lelsikon. Zagreb: Minerva nakladna knjizare Pedagothi teksikon. Red. N, Potkonjak, Beograd: Zavod za udbenike i nastayna sredstva, 1096, Srpski biografski leksikon. Novi Sad: Mati srpska Svesnanje. Opiti enciklopedijstileksikon (1937): Beograd: Narodno deo, ‘Trebjesanin, Z. (1996): Letsikon psihoanalie. Beograd: Matica srpska. ‘Vojakliia, M. (2006): Leksikon stranih rect t izrazt, Deveto izdanje. Beograd: Prosveta, Akademsko pisanje 25 0d terminoloski Jeksikona u procesu izrade naucnih i strutnih dela Kkoriste se leksikoni stranih reéi i izraza i leksikoni sinonima i uporednih termina. Biografski leksiloni (Ko je ko?) sadrZe podatke 0 Zivotu, radu i delima nautnika, kao i lignostima Jz umetnickog i javnog Zivota. Pored osnovnih pojmova, recnici definisw i sinonime, an- tonime, simbole, skracenice i uputstva 2a izvore geografskih j biografskih mena. Statistitki pregiedi. ~ Vrsta sekundamnih publikacija koja sadr2i staistigke po- datke iz privrednog i druStvenog Zivota jedne zemlje, koje su prikupili statisti¢hi zavodi kao nacionalne institueije naziva se: siaristicki pregled. Podatke donose sa zakasnje- jem od dve do tri godine. Statistitki godignjaci iz podrufja delatnosti obrazovanja se- ddZe podatke o: zaposlenima, utenicima i studentima, obrazovnim institucijama, (orojs upisanih i diplomiranih studenata, piatama zapostenih, troSkovima po studentu, novea- nim izdvajanjima 24 nauku i obrazovanje is.) Vodiai. - To su referentne publikacije koje sadr%e obaveXtenja o nekim relevant- him izvorinw informacija, 0 institueijama (univerzitetima, bibliotekams, muzejima, na Uucnim institueijama, Skolama, fakultetima, studentskim domovima, kultumim instituci- Jama) u nekom gradu ii reaiii (npr. Vodié 24 srednjoskolce 2a upis na fakultere), Imenici. — Referentne publikacije koje popisuju i sadrZe podatke potrebne za identifikaciju nauénih i obrazovnih institucija, arhiva, muzeja, nauznika, prosvetnih rad= nika Isl nazivaju se imenict ili adresari. Podaci se odnase na nazive institueija i orgeni- zacija, njihove adrese, brojeve telefona i telefaxa, naziv sajta, e-mail adrese, imena kon= takt osoba, delatnost institucija, godine osnivanja, broj zaposlenih, Imaju karaktoristike bibliogralskih informativnih publikacija. U imenicima se mogu dobiti opSte i specifiéne informacije 0 nauénim stvaraocima i njihovom nautnom opusy, kao i sumnanja Sta sv i ‘kako uradili w nekoj oblasti nauke ili u nekom konkretnom istrazivackom polju, Imenici ‘mogu da budu tips: Ko je Ko? $ obzirom na stalne promene podatak koje prikezuje, pogodinije je da se imenici objavijuju u elektronskoj form. Imenich Timenik srpskih pedagoga_(N. Potkonjak, 2006) obuhvata oko 500 pedagogs, pporedanih abecednim redom prema prezimenima, sa osnovnim podacima 0 godin | mestu rodenja, periodu Zivota, temama magistarskih teza i doktorskih disertacija, ‘nauénom stvaralasvu i radnim aktivnostima, Promemi adresar (Beograd. 2006) esnovnih, sedjih i visih Skola, fakulta i predskolskih ustanove, domova ugenika i stdenaia & Sebi, Crnoj Gort Republict ‘Srpskoj, su najvaznijim podacima (vrsta i naziv Skole/fakulteta, mesto sa postanskim Drojem, uli i bro) telefon, ime direktorafdekana | sekreara), Adresar Internet sajtova Fakulteti i visoke tkole w Srbii (Beograd, 2007) | ‘namenjen je maturantioa srednjih $kola pri upis na fakultet. Kritithi pregledi literature, ~ Sistematizovan krticki pregled najnovije literatu- re, prema temama za odtedeni yremenski period sadrée hriticki pregledi literature, Pre- ‘ma Giljarevskom (1959), kritidki pregledi literature mogu biti: (1) analiricki pregledi, kkada sadrZe argumentovanu oceau primarnih nauénih pablikacija i (2) referenmn’ pre ¢gledi, sa manjom dubinom analize, sa izvugenim podacima iz primamih publikecija26 ‘M. Kundatina ~V. Bandur 1.3.2.2, Referentni Casopisi Referentni éasopisi su vista sekundamih petiodinih publikacija, koja u saZetom i sistematizovanom obliku pratt} objavljuje informacije o primarnim publikacijama u vi- du: anotacija (kratko saopStenje o teri primamog dokumenta), apstrakata (kratko izlo- en sadriaj primamnih publikacija, sa ukazivanjem na njegov karakter, metode, rez 1e), resimea, indeksa i sinteza. Omoguéuju kontinuirano informisanje istragivaga u svo~ Jo) i granignim nauénim oblastima i racionalizuju vieme pronalazenja. Prema E. ‘Kujund2i¢a (2004), u svetu postoji Ceti hiljade servisa za indeksiranje i apstrahovanje. Proizvodi apsteahovanja raalikuju se od indeksa po tome So sadre sazctke indeksira- ‘nog materijala i ograniéeni su na usko predmetno podrueje. Referentni Casopisi omoguéuju kontinuirano informisanje nautnika u svojoj na- ‘utno} disciplini i granicnim oblastima. Racionalizuju vreme pronalazenja informacija u naugnim izvorima, Mogu biti opiti i specijalni. Vrednju se po tome kojom brzinom donose informacije o primarnim publikacijama, koliko i koje primarne publikacije refe- ilu, Ialaze i pod nazivima referenmi biltent i to po serijama koje odgovaraju odredenim naucnim disciplinama, Ova vista éasopisa informacije donosi sa 2akainjenjem u odnost 1a vreme objavijivanja primarnih publikacija. Poznati referentni éasopisi su: Bullezin Signaletique (Pariz), Referativnj Zurnal (Moskva), Bulletin Scientifigue (Zagreb). Apstraktni Sasopisi.— Ova vrsta referentnih Easopisa sad bibliografske podat- ke i kraée izvode iz primarnih publikacijau vidu kratkih apstrakata, uglavnom bez vred~ rnosne acene, vainih za pretrazivanie + izhor nauénih izvora. Pre upotrebe Interneta ns ucnoj Komunikaciji bili sa vise zastupljeni. Funkeija apstrakata, objavijenih u apstrakt- ‘nim Easopisima je da se korisnici nakon informisanja o njihovom sadréaju opredele 2a Gitanje Elanaka. Apstrakti se pojaviiuju kao: (1) citar naslova ili proSinenih naslova ra- dova, ukoliko naslovi nisu dovotjno informativni, (2) indikationi rezimei (rezimirani prikazi sa osnovnim podacima o karakteru radova, namenjeni da Korisnicima pomognu: pri odlutivanju da li €e Gita originale, (3) sinopsisi (kratki faktografski izvodi sadréaja, {i zakljutaka radova, Sto ih daju sami autor), (4) informativni apstraksi (izvodi glavain argumenata i podataka, sadrZanih u @lancima - osim metoda, tebnika, materials, koji do odredene mere mogu zameniti itanje originals) i (5) kriti¢ki apstrakt. Informacije u apstraktnim Casopisima, radi lakSeg pretraZivanja, podeljene su po nautnim oblastima. Indeksni Easopisi. - Bibliografska sredstva referentnog karaktera, koja objavlju- Jv sadréaje primarnih publikacija, neposredno nakon izlaska iz. Stampe nazivaju se indeksni éasopisi. Sastoje se od pojedinaénil indeksa, koji omoguéavaju da se pronadu primame naucne informacije i istrazivanja o temi Koja 2anima istrazivaca i oceni rele- vvantnost sadréaja nekog lanka. Indeksi se sastoje od sredenog niza kljutnih reei, tod rednica (osoba, pojmova, naziva,citata) sa uputnicama koje se odnose na brojeve strani- ca. publikacijama @asopisi, monografie, studije), koje omoguéuju pronalazenje infor- rmacija u njima. Sadrée najnovijaistrazivanja i prezentiraju najnovije radove, iz perioda ‘od nekoliko godina unazad. U indeksnim éasopisima grada se klasifikuje na osnovu ori- zginalnog lanka. Indeksi se formiraju kao: (1) indeksi izvora, (2) permutacioni indeksi i G) indeksi citaa. Kljutne revi za neko nautno delo dobijaju se automatskim indeksira- jem pomoéu raéunara, Akademsko pisanje 2 Indekst icvora daju samo bibliogralske podatke 0 autor, naslov raga, naziva nosioca informacije, meste, godin ilaZenja, broja i sranie. Dostupni su a Stampa a9) i elektronska) formi (on-line pretrativanje baza podataks i CD ROM-ov), Stampane verzije najéeSeeiziezeu redovnim intervaima tokom kalendarske godine. karting ili dvomescéno. a zatim se kumulirajau godiinjem izdanju. Svako ledanjc pokriva objavijene publikacije, u okvira odredenog vremenskog periods. Indcksni Easopisi na CD ROM-ovima pokrivaju period objavlivanja publikacja dui od go- dina dana Permutaciontindeksi nasty x 8 naslova Elan, tako da se tz naslov auto- matski prvo odbacuiu sve nepotreine reti (zamenice, brojevi, predozi, pomoéni gl ok, kao }imenie i pridevsopsteg karaktera, npr. ptanje, problem, istrazivane, pro- uéavanje, metods). Ostale reti iz naslova se koriste kno. predmeine orednice. {june rei, U indeksima se navode u Kontekstu naslova tz Koga su uzete.U permat ‘anja svak ret w naslova postavia se jednom na prvo mest Proces indeksiranja nauénth radova odvija se postypkom utvrdivanja Kijuénin pomova u tekstovima radova. Kijutne neti (deskripton) se mogu izvesti prema naslo- ‘wu (paratekstualni indeks) ii prema celokupnom tekstu nautnog ada (ekstuali indeks Proseéan bro} karakteristinih rei (od 10 do 15), izdvojen w nekom nauénom radu naziva se dabina indeksirania. Indeksitanje je najpouzdanije ako ga obavlajs autor publikacj jer oni najbolje poznaju sadria) svog objavijenog dela. Ox tzbors recs east kvalitet informal, neypnodnih 24 kami pretazivane iteratare. Red se © smislenim reima koje je moguée Koristit v to) nameni, U indeksiranjy ve izuzima- ju: prediors, veznict i roth koje te nepotrebno Sesto pojavijujew naslovima i @ rex Tneima radva, kao npe analiza, istrativanje | sl U svako} mano) disipini, 2a por teebe indoksiranja pblikacia Kort se abecedni popis deskriptora. U nekim tezaur- sim pojmovi su organizavani od opstih ks posebnim. Ako e pri pretrazivanu kori= Ste specifgniiiarazi,dobije se mans brojnevaznih a vet broj vaznih Slanaka, «od nosu na predmet itraivanga CCitatniindeksi. ~ Prevativanjestruéne literature zapotinje jednim relevant nim élankom, Iz popisa literature tog élanks se baja ievori.Indeksiranie je posti- pak povezivanja vlastitog rada sa drugim izvorima koji sadrde srodne informacif. te dickino ukazuje na relevantne dokumente koje je pottebno prostai, Najpoznatiji je SCI (Seience Citation Index), koji citira periodiéne publikacie, a fankeionie t elektronskom obtiku. Zoornici rezimea. ~ Publikacije koje objavijujy rezimee Clanaka pre ili nakon odr¥anih struénih ili nauénih skupova (kongresi, konferencije, okrugli stolovi, struéni sastanci, sekcije) nazivaju se zbornicima rezimea. Rezimei Elanaka objevljeni w zbor- hicima rezimea ne mogu se svrstati u naugna ostvarenja. Predstavijaju bibliografsko sredstvo referentnog karaktera, koje omoguetje istrazivacima da pronadu istrazivanja { natelno upoznaju probleme koji ih interesuju, Zbomnici rezimea prikazui najnovija istraZivanja i prezentiraju najnovije radove.28 M. Kundagina~V. Bandur Resime ‘Dr Milenko Kundatine Usiteljski fakultet Uzice PRIMENA KVALITATIVNE METODE U ISTRAZIVANIU DAROVITI UCENIKA Rezime U praksi otkrivana, identiikovanja, pragenia i istrazivanja darovitih uenikea w ‘okvitu empirjsko-analtitkog pristupa, pojavjue se vise modela, metoda, postupaka psurumenata, Autor ini napor da izdvaj,sistematizuje analizira istrazivacce po- stupke, karakteristi¢ve 2a kvalittivan metodu | time doprinese celovitom usposta ljanju nauéne metodologije u to) oblast. Taj proces identfikovanya tebe kroz vi ‘osnovna podrugja: (1) procenjivanje razvijenosti osobina utenika, (2) merenje sepe: 1a razvijenosti osobina uéenika i (3) proveniivanje vrednosti uBenitkih proizvoda, advojeni modeli identifikovanja darovitih ucenika razlikuju se, upravo po operacio- nalizovanim postupcima v pojedinim fazama, na die prednost. | nedostutke autor ‘ukszuje, ito sa aspektz kvalitativne nauéne paradjgme. U zakljuécima rada nude se prediozi u pogledu poboljSanja metedologie idemiikovanja daroviti uBerika, Kijuéne retis daroviri ucenici,Kvaliationa paradigme, istrazivacki postupci, valitativna metoda, Doorn rezimes za nau skup Darovitost, interaketjs | ill ialiu mstvg Wi5, 2008 Pregledi sadréaja Casopisa. ~ Registi ili pregledi sadrZaja Easopisa su posebna forma signalnih informacija koji sadrée sadrBaje tek izaSlih brojeva glavnih Easopisa t nekoj nauéno} oblast. Omogucuju brz0 operativne nauéno obaveStavanje Korisnika in- formacija © naugnim radovina koji su im potrebni. Sastoje se od popisa logi8k: raspore- denih delova sadrZaja, tj. naslova poglavlja nauénib izvora (monografskih publikaeija) i nasiova Glanaka w peniodi¢nim publikacijama se stranicama, Najpoznatiji je Current Contents. Koriste se u fa2iinicijainog pretrazivanja u process selekeije nauénih radova, U funkeiji informisanja nautnib radnika © eajnovijim objavijenim publikacijame su: informativni nausni pregledi, liste Casopisa, iaiavacki Katalozi, Informativnim naz nnim pregledima se veora kratko (do dvadesetak redova teksta), medusobno obavesta- ‘vaju nauenici o tome koje probleme i pitanja u tom moment prowtavaju t istrazuja, od- nhosno koja prouGavanja | istraZivanja su zaveSena u okviru istrabivahib timove i insti- ‘ucija. maj medunarodni znataj i Stampaju se na jecnom ii vise svetskih jezika. Liste Casopisa sudrie nasiove éasopisa, poredane alfahetskimn redosledom ili po oblastima predmets, sa informacijama o imenima urednika, adresama izdavaéa, broju £0- ciSnjeg izdanja,tirs2u | preiplanitkim cenama, Jdavadki kazalozi su popisi svih publik cija, objavijenih w toku jedne godine od strane jedne il vie izdavackih kuéa, Pojavijuja se na potetku kalendarske godine ili u povodu organizacije sajmova kajiga i to keo celo- vita izdanja ili u delovima. Objavljuju se u izvodima u strutnim listovima i dnevnoj i ne- dejnojStampi. Izraduju se uzlavnom u komercijalne svrhe, U katalozima izdavadkih kuéa pojavlju se i perspektivne bibliografie koje sadrée izdanja v Sampi i pripremi Akademsko pisanie 29 1.3.2.3. Bibliografije Bibliografi, kao sekundame publikacije, sadrée popis izdanja posebnih + svih nik, Koj sadrdikijuéne re 2a porutje vasptanja i obrazovano, ASSIA. ~ Applied Social Science Index and Abstracts e sta baze podatake koja sade indekse i apstrate Clana ws Casopsima primenjenih drusvenih nal, medu ko jima je i obrazovanje, Priva vite od 500 éasopisa ir Velike Britanije 1 Amerie. More da se korist na DataStar, a dostipa ei preko CD ROM-a, pod nazivom ASSIA plus LISA (Library and Information Acience Abstracts) i ISA (Information Science Abseracts) su baze podataka Kojima se naleze apstratraznih nagnih dela. Na host se nalaze pod nazivom DIALOG. To je medunarodni host u kojem je moguce pretraivanjepreko 400 najvazniih baza podaaka u sven BEL. ~ British Education Index je deo baze ERIC Intemational sa podria Vel ke Britnie, Kanade i Australie, a koja sad2 bibliografske 2apise podeut predskol- skog skolskog vasptana, profesonalne onjentacije i doZivomog cea. PsycINFO. ~ Povchological Abstracts je bazapsiboloSkih apstrakata i lana sa prim tkstom iz podrus psihologijefobrazovanje, 2 1700 Easopise, ij se anc ob- javijuju na 25 jezika. Na raspolaganj jet baza PsycARTICLES koje saGri 1 Clanke = [Bunim tekstovima. Za izbor Kuen rei, pomocu kojih se pretraZujubibliograske r- ference uz baz se konist Thesaurus of Paychologica! Index Terms, Faucation Abstracts ~To je baza koje sai bibliografske reference 2a 400 &a- sopisas engleskog govornog podmutia, rikaze kmiga i drugs teorjska | metodo pitanja Social Science Research Network Elecironie Library obuhvata Abstract Data- base (sa 25000 rezimea nautnih radova v2 podeutjadrustverih nauk) 1 Electronic Pa per Collection. EINUS baza, — Flelsronsk ievetajo nancnom unk Srbpi omoguae wid u nauéni usinak pojedinac, Easopiss,ustanova, projekat,istrativatkih timova, Infor mativai Web sajt_7a obrazovanje, moe se pronaéi na adres (htp/ww'w.info- srad.com). EBSCO-baza se pojavjue kao citaina bsra,baza punog tekst i kao fll page mage" baza. U njoj se mogu naéi radovi iz velikog broja navn i stugnih Ssopis, Akademsko pisanje 37 ‘organizovanih po pojedinim podrusjima. Research-Index je bibliotezka baza koja, po- red ostalog, zahvata oblast psiholoskog i pedagoskog testiranja. Besplatna je i naluzi se na adresi:(hep:/citeseer.psv.edu) ‘Baze apstraksta i baze periodisnih tokstova izraduju se w elektronskoj formi i do- stupne su na CD-ROM-ovima i na Internet. Baze se pretrazuju preko kljuénih redi. Pretradivanje baza se zasniva na principu ljucnog lanka, koga istradiva’ prepocnaje kao najvaZnijeg za svoje istrativanje. Na osnovu referene! iz tog Clanks istrazivae lan- Cano nalazi ostale nauéne radove, ‘Ako autor Zeli da njegov Elanak progita neko u svetu, potrebno je obezbediti da se nalazi u postojecim konvencionalnim sekundarnim izvorima. Od zastupljenosti ne- kkog tasopisa u svetskim bazama podataka, Koji je selektivan, ceni se njegova vrednost i vrednost Slanaka objavijenih w njemu, Web siranice pristupa literatur i najnovijim dastignucima u obrazovanjut napstivww area net (web stranica American Educational Research Association), hup:/ivww. lal k12.ca.usleatalog/providers/185.hun) (web stranica American Educational Research Association), hup:tiwww.acer.edu.aulindex2.himl (web stranica Austrian Council for Educati- ‘onal Research), hup./ivww.bera.ae.uk (Web stranica British Educational Research Association), hiupsfsereac.uk (web stranica Scottish Council for Research in Education), nupstivww.eeraac./index.himl (web stranica European Educational Research ‘Association, psfivww.cem.dur.ac.uk (web stranica Curriculum Evaluation and Management Centre, verovatno najveceg centra na svetu za opazanje ove vrste), hugp:viwww.nfer-ac-uk (web stranica National Foundation for Educational Rese- | arch u Veliko} Britani hupiivwwrfed.cuhk.edu.hh/-hkers (web stranica Hong Kong Edveational Rese- arch Association), hut: ww2-hawai.edu hera (web stranica Hawaii Educational Research Associa- tion), hupsviwww.wera-web org/index hima (web stranica Washington Educational Rese- arch Association), pili wwy:ttu.cedu/~ edupsy/repis html (web stranica Chinese American Edueati- ‘onal Research Association), hupitiwww.msstae-edulorg/msera/msera.html (web stranica Mid-South Educatio~ nal Research Association, vilo veikog regionalnog udruzenja iz SAD-2), hupssiwww.erse.ac-uk (web stranica Economic and Social Research Council u Ve- likoj Britanj), ups! www-asanet.org (web stranica American Sociological Association). SocioFakt. ~ Citatna clektronka baza,formirana na Filozofskom fakulteta Unie veriteta 1 Novom Sadu, pod fukovodstvom Pere Sipke. Pristp ovo} baziostvarue se prcko SocioFakt Open Access kj je instairan u Narodnojbibloteci Srbie. Raspolaze38 M. Kundading ~ V. Bandur sa podacima Zasopisa iz drustvenih nauka, od 1991. godine, Prate je pomocne baze koje sadrie podatke starjih Gasopisa, knjiga, ai adresare i servisne informacije. Iz ove baze ‘mogu se saznati podaci o naslov rada, autorima, afilijaciji autora, izvona, sazetku, kljucnim resime, spisku referenci, osnovnim podacima o €asopisima, U punom tekst ‘mote se preuzeti odreden broj radova. Adresa: (htipi/www.ceon. ong yulradovifsocio= fakt.hem). Specijaine baze podataka. ~ Formiraje se po odabranim temama. Na mredi se pronalaze po kijucnim retima ili nekom od kataloga, najéesée u Yahoo kataloge. Do ba- 24 nautnih projekata i doktorskih disertacija dolazi se preko posebnih sajtova’ Spectiaine baze podataka ‘Beaucoup (nipiww beaucoup-com) Direct Search (hp://www gwis.2.cie,gwu.edu/gprice/direet htm) Librarians Index to the internet (hup:/ww.HiLorg) ‘Search com (hep:/www search.cnet.com) Yahoo (hp:tiwww. yahoo.com) Dissertations Abstracts Intenational ~ Apstrakt doktorskih disertacj, Koji je w obliku bltena apstrakata disertacija odbranjenih na univerzitetima u SAD i Kanadi i ne- kim drugim univerzitetima w svetu. Sadréi indekse autora i kljuenib regi Izlazi meseé- no 0 dvr senije A i B. Serija A obubvata humanistithe i druttvene nauke, Iedava’ je University Microfilms International u SAD. Indeksi, apstraktij bibliotedke baze doktorskih disertacija: Index to Theses with Abstracts Accepted for Higeher Degrees by the Universities of Great Britain and Ire~ land. Dissertations Abstracts Intenational Serija C sadr2i rezimee doktorskih disertaci- {8 odbranjenih uw Evropi (European Abstracts). Izlazi éetiri puta godiinje, Stampa se u Londonw, Voici za pisanje doktorskih disertaciia ‘Voigt za pisanje doktorskih diseracija na adresam: hupyiworw.ems.ug.aulphdwebiphhome html | Innpyisce.carietonca/fraculty/chinneck/thesis. hea Bibliografski standardi na adres: http:l/portia.dk/musea/relatedsitesbib tama Comprehensive Dissertation Index koje izdaju Ann Arbetu ~ ichiga. (Questia bibliotecka bazs sa punim tekstom i besplatnim pristupom za izeadu teza i disertacija, na adresi hip: www.questia.com Dissertations Abstracts Intenational husp/sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.ht Interne elektronske baze. ~ Istrativati formiraju vlastite baze nau informa- ‘ganja broja nah hipaa. Akademsko pisanie 95 2.3. STRUCNI RADOVI ‘Struéni radovi su vezani za odredenn profesiju. Sadrke nove trendove i dostignu- €a, sa ciljem da unaprede postojeée stanje i uvedu nove tehnike i metode i omoguce po- boljéanje uslova i rezultata rada w obavijanju odredene delatnosti. Zasnivaju su na odre denim teorijskim dostignuéima. Oslanjaju se, pre svega, na pojedinagne imterpretacie i saznanja i na ideje koje se preuzimaju iz drugih izvora. U strugne radove se svrstavaju: strugne monografije, sruéni élanci, siruéni prikazi, strugni elaborat, strucne ekspertize, struéni izvedtali, meditacije i recenzije. U strutne radove se ubrajaju i izlaganja na strutnim skupovima, radovi objavijeni u publicistici, ud@benici i prirutnici, kao i leksi- koprafska dela. 2.3.1, Udabenict i priruénici Udebenici i priritnici se objaviuju sa specijalnom namenom. U njima se na strugnom nivou saopStaveju informacife 0 stepenu razvijenosticdredene nauk i iznose najvazniji ezuliat i dostignuéa t nauke. Rezimira se ono fo je tajno 1 Sto je 0 nekom pitanja ili oblast saznanja postignuto v odredeno} nauei. U udzbenicima i priruénicima se sistematski izlagu nautni sadréaj, ali bez navodenja izvora. To su sadrzaji na Kojima se grade nova saznanja j jstazivanja, Koj upuéuju Korisnike za daljasaznavanja to} nauei. U struéne} i nauénojjavaost ostali su trajnom seéanju udibenici: Pedagotta puthoiogya Bonsiava Stevanovies, Teorjsha ficiha Ivana Supcks, Osnovt biologie Si nie Stankoviée, Matematika Bura Kurepe, Starstika 2a nematemarigare Borsa Petz, Metodologija pedagortih istrazivanja Viadimira Muiéa | drag. kojt se upotrebliavaja <éecenijama i smatraju nedostiznim u naukama kejima pripada ‘Udibenici, - To su osnovna sredstva w nastavi,u kejima se nastayni sadraji jed- nog nastavnog predmeta obradaju u celini Pifu se po planu i programu nastavnih pred- meta, pri emu se nautni sadrZaji transformigu v nastavne sadrZaje, uw skladu sa psiholo- Skim, pedagoskim, didakti¢kim i metoditkim natelima i tehniéko-estetskim zahtevima. U impresuma udbenika namenjenih za osnavnu i srednju skolu navodi se broj i darum odluke nacionalnog ministarstva za obrazovanje, kojom je odabreno korigéenje udibe- nika u nastavi Po misijenju Zorana Tvanoviéa (2002), udibenici se svrstavaju u nauéno-struéna ela, jer sadr2e podjednaku kolitinu elemenata naucnog dela (koji su merlivi ili pro- \erljivi, upotrebom odgovarajuéeg nautno-metodolokog instrumentaria) i elemente struénog dela (opise, anal'ze i predloge u veri s veé ranije ste¢enim saznanjim). ‘Medutim, ovakva konstatacija mode se odnositi samo na univerzitetske udZbenike, Univerzitetski udZbenik. ~ To je nautno uiemeljen rad, napisan jezitki korekino i jasno, uz odgovarajugu originainost a izboru i obradi sadz2aja, prema programu studij- skog predmeta. SadrZi odmerena j precizno formulisana poznata, dokazana + usvojena rnauéna saznanjs, bez postupka izvodenja, dokazivanja, kritike i polemisanja. Tekstovi univerzitetskih udzbenika treba da su na nivou razvoja nautne misli u dotiéna} nauci u ‘wonutku izrade i uskladeni sa zahtevima programa, izdavaga, urednika i recenzenate. Mogu posluditi kao prvi izvor upoznavanja sa osnovnim pojmovima w prvoj fazi izrade nauénog rada, Za izdavanje i upotrebu univerzitetskog udZbenika potrebna je odluka96 ‘M. Kundagina ~ V. Bangor strutnog organa fakultet, odnosno univerziteta, najteSée nautnonastavnog veta. Bro) i datum odluke se navodi wimpresums udzbenika. Priruénici, - To su publikacije v kojima su kratko, pregiedno i ns naugno} osno- vi obradene sadr?ajne celine i prikazena praktitna uputsiva i podaci 22 refenje nekog problema. Prema Zoran Ivanovigu (2002), prinuznici predstavliaiu opSte izvore infor- rmacija,referenine publikacije, kapitalna i fandamentalna dela, u kojima su logitkim re~ kstualni deo izlozen logitkim redosledom ~ oko 500 ret (rezi- ime, uvod, problem, cil) hipoteze, metode rada, rezultate, diskusiju i zakljuéke), grafitke ilustracije (tabele, slike, folografje, graikone). Poster sad:Zi one informacije Kole se na rnaucnom skupu Zele predstaviti. Koriste se kratke retenice i obezbeduje preglednos i Gi- tijvest teksta. Foot slova postera treba da je takav da se mogu vidno Gitatt sa udalienosti ‘od jednog metrs. Poster se izlaze u prostorijama u kojima se kreée najvige utesnike. Za svaki poster se odreduje vreme prisustva autora da bi se mogli voditi ruzgovort i davati ddodama objainjenja. Autor uz poster donosi i druge osnovne podatke i zakljutke w pisa- ‘nom obliku, koji se mogu staviti na uvid zainteresovanim utesnicima skupa 'Na manjim skupovima na plenumu se mogu izloZiti osnovne ideje svakog postera u trajanju 2-3 minuta. Za prijavijivanje postera za naugni skup priprema se njegov rezi- ‘me. Iznoienje rezultataistraZivanja na naugnim skupovima u vidu posterajavilo se kao posledica velikog interesovanja istradivata da prezentiraju nalaze, odnosno zbog nemo~ _guénosti da se svima omoguéi neposredno izlaganje. 24.3. Simpozijum ‘Simpozijum (gré. symp6sion) je natin prezentacije rezultata nauénih istrazivanja ‘na naunom skups w okviru uZeg problema. Nauéni radnici izlazu svoje najnovije naug- ne rezultate o kojima se diskutuje. Simpozijum dogovara grupa nauénika na odredenu ‘emu pre odrZavanja nauénog skupa. To je sastanak uéeg kruga struénjaka, najistaknuti- Akademsko pisanje m {ih predstavnika jedne nauke, na kome se strogo nautno raspravija samo 0 jednom pita- ‘ju, 2: domena za kop su kompetentni. Zato se simpozijum smatra nautnim oblikom iz- laganja. Radi se o raspravi novih nauénih pitanja, odnosno metodologii njihovih istra vanja, Voditeli simpozijuma prijavljyju se organizatont s odredenom temom i predlazu ‘stale uéesnike simporijuma i rjihove podieme u okviru zadate teme simpozijuma. Rac simpozijuma se ogranigava najéeSée na jedan sat, jako vreme moze da bude i due, uz pauze, Tok odvijanja simpozijuma je dinamitan i unapred uigran, 2.44. Ostale vrste izlaganja Predavanje je vrsta rada w kojem se rezultati nautnog istraZivanja prezentiraju siruéno} javnostt pomoee pripremijenih podataka, sa ciljer menjanja i usavrSavanja pe dagotke prakse 1 podizanja profesionalne kompetencije ueesnika. Predavanje se najte- 'ée komponuje pismeno, a na strucnom skupt interpretive usmeno, pri €ema se mora ‘mati u vidu predznanje uéesnika. Javno predavanje po pozivis, poznatog domageg ili sranog predavaga (nancnika, umemnika, univerzitetskog profesora), reaizuje se Gesto u organizaciji univerziteta, fakultet, instituta, Katedre, Skole isl, Referatom se nazivaju i predavanja na seminarima ili iclaganja na svetanostimea 4 jubilejima, &j cil} nije da se odgovori na istrazivacko pitanje, vee da se samira to Sto {€ poznato, So je po sadrZaju i izlaganju zasnovano na nauci, ali cil i postupak su istra- {ivaghi. Takvi su uvodni referat ili zavrina izlaganja,u kojima se rezimniray reat Referat izveStaj) predstavia i srrusnu oconu komisije, pri ishorn handidata w na: uéno-nastavna zvanja: ocenu feme master rada i doktorske disertacije ’kandidata; ove: nu doktorske dicertacife ? master tee. U tom slutaju, referat predstavlja objektivny tiénw kritikt radova i akupnih: naudnih dometa kandidate. Stavija se na uvid javnost na sajtovima obrazovnih institucja. Pod referatom se podrazumeva i uvodno ialaganje za aun i struc temu, koja se obradue na postdipimskom usavrsavanyju Pod referatom se podrazumeva i najelementarnia kategotija pisanog rada studen: ta, kofim ge on uvodi v strugni rad, a kojim se refava neki feorijski ih prakti¢ni zadatak iz nastavnog programa nekog predmeta, Takav rad ima struktura struGnog fads: naslov. uuvod, izlaganje sadréaja, zakljuéak, fusnote, popis literature i priloge:3. STRUKTURA NAUCNOG DELA. Nauéni rad ima odredenu struktur i delove koji su tako medusobp0 lositki po- vezani da pruzaju okvie, unutar Koga se omoguéuje citaocu da slei tok miss procesa istazivanja | razumevanje problema, koi je obraden i iloden, Svaki deo rada Weba da bude doveljno objanjen kako bi omogudio provers, ponavljanje i nastavjanje prouta- ‘anja i istraivanja, uz Kortéenje navedenihizvora i zakijutaka. Od namene I Viste na- utnog rada zavisi njegov sadrésj. Vaino je koja kategonia ctalaca Ge ga kos [Nauéna monografja najéeSée ima sledege srukturane elemente: ime i prezime autor, naslov, podnasioy, moto, predgovor, sadeéj, uved, osnovni tekst monogzatije (eorjsk pristup, metodofogijaitazivanja,rezultatiistrafivanja), zakjuéak, rezime, zahvalnost, popis literaure, priloge. Ustaljena stuktura pojedish vsta radova olakSava komunika: ij autora ita. U ovo) studijt razradue se strultura monografske publikacje pri emu se na kra- ju svakog dela daje osvr na strukturu Elanks, koji se objavjaje w Easopisima i zbomi= cima radova. Komposicijarada ukazuje na megusobni odnos delova unutar tekst, Mid- hat Sami (1990) iste da svako nauéno delo obigno ima slede¢e delove: (1) naslov, 2) predgovor, (3) uvod, 4) razradu problema, (5) zaklutak, (6) bibliogratiju, (7) rezime, (8) dodatak i (9) sade2aj. Medutim, uv nauénom delu mogu se naéi i sledtét delovi: (1) ‘moto, 2) posveta, (3) pops tabelatustracja (3) indeks poymova timena, Kod naucnog élanka i broj i redosled syukturalnih clemenata je neto drugati. (On zavisi od vrstc rada i nautne oblasti Kojo) phipada, nauéne discipline, karakteraistre- Zivanja i obima. Nautni tlanak se organizuje kroz svoje Konstiutvne eiemente: naslov, rezime, kljudne rei, uvod w problem, metoda,rezultatistazivanja,zakljuéa, traeura i summary. Delovi nautnog rada: rei, retenice,pasusi,odelici, weba da bud inerak- Ciski povezani tako da Eine nauéno delo homogenom celinom. 3.1. UVODNI DELOVI NAUCNOG DELA U uvodnom (preliminamom) delu nauéne monografije nalaze se: podaci o autori- ima, naslov dela, moto, zahvalnost, posveta, predgovor, sadrZaj, rezime, kljugne rei i vod. U uvodnom delu nautnog Slanka nalaze se: podaci o autoru, naslov dela, moto, rerime, kjuéne reti i uvod. 3. Podaci o autoru Ime i prezime autora je obavezan element strukture nauénog dela. Autor (lat. ‘augere ~ “tvorac, zavetnik’) je stvaralac pisanog ili Stampanog dela (monografije, udz- benika, renika, enciklopedije, leksikona isl). Autor dela moze biti jedna ili ike osoba. Grupu autora Cine vige od tri autora. Koauior je jedan od dvojice ili vige pisaca koji su1s M, Kundadina ~ V. Bandur zajedni¢ki napisali nauno delo, Delovi teksta monografije se piu prema unapred utvr= denom dogovoru koautora, samostalno po poglavijima ili Kolektivno. Rad grupe autora koordinira urednik, koji moze biti Clan grupe. Ime i prezime, jednog ili vie autora, na- lazi se na naslovnoj koriei monografske publikacije iznad naslova, u impresumu, na na slovnoj stranici publikacije iznad naslova i to bez nautne tule i zvanja, u CTP zapisu, & te pojedinim slagajevima i na svakoj pamoj stranici publikacije v hederu. Podaci 0 auto niu vidu bele’ke nalaze se na kraju publikacije. Kod dlanaka koji se objavijuju u Easopisima i zbornicima radova ime i prezime autora, jednog ili vie nj, pie se centrirano ispod naslova, a u nckim Jevo ili centrira- no iznad naslova, s tim da se prezime istiée tipografski. Kod prikaza ime i prezime ‘autora se stavija na kraia teksta, Stavljanje inicijala imena umesto punog imena nije preporuliivo, jer mode da dovede do zabune. Unbigajeno je da se ispred imena i prezi- mena na naslovnaj Korici, na omotu i rikni publikacije ne stavijaiu akademske tiule i nnauGno-nastavna zvanja autora. Od toga se odstupa kad su u pitanju univerzitetski wdz~ Denici. Medutim, na naslovnoj stranici knjige, uz ime i prezime autora koje se pi8e i nad naslova, upisuje se nauéno-nastavno zvanje i akademska ttula, ito: (1) ispred ime- rai prezimena autora nautno-nastayno zvanje i akademska titula (prof. dr Jovan Dorde~ vig); (2) ispred imena i orezimena samo akademski stepen (dr Jovan Dordevie)s (3) is- pred imena i prezimena akademski stepen, a iza prezimena nautno-nastayno zvanje ‘autora (dr Jovan Dordevié, redovni profesor). U navedenim sluéajevime to se radi po ‘pravopisnim pravilima jezika na kome je delo napisano. U nauénim delima na srpskom jeziku, akademska ttula se uvek pike ispred imena autora, dok se u delima anglosakson- ‘Skog govornog podrueja akademskt stepen autora pise iza prezionein, xlvujen apt, U dristvenim naukama upotrebliava se anglosaksonska skragenica PhD. Sto znati Psilo- sophy Doctor (doktor filozofije), koja oznatava svaki tip doktora humanistitkih nauka. Za doktore ostalih nauka koriste se druge skraéenice, npr: (MaD) Medicine Doctor, a u pri- rodnim naukama (PhM). Ime i prezime autora se navodi u prvom padeZu. Uvek se pike rvo ime, izuzev, ako su autor! radova poredani abecedno ili azbuéno, kao npr. w biblio- sprafiji i spisku literature. Ukoliko je autoru poznato da ima vige nautnih radnika se istim Jmenom i prezimenom, da ne bi doslo do zabune, izmedu imena i prezimena stavija poset- 1no slovo imena jednog roditelja,obiéno oca (npr. Danilo Z. Markovié). Kod nauénih Glaraka uz ime (napisano u punom obliku) i prezime (istaknuto t- pografski) autora, koje se pite uz naslov nauénog lanka, navode se radno mesto i naziv institucije u kojoj autor radi (fakultet, institut, neka druga nauéna ii struéna ustanova), Mo se 20ve afilijacija autora. Afiijacija se navodi za sve autore rada zbog bibliografske { scijentometrijske obrade. Ukoliko autori ne rade u isto) ustanovi,tada se indeksi u ob- liku brojeva stavijaju iznad prezimena, a u podnaslove sc sa istim indcksima navode uustanove. One se mogu navesti i u podnaznim napomenama. Nije preporutljive grupu ‘autora nekog nautnog vada zamenjivati institueijom (katedra, odsek, fakultet), jer to ‘umanjuje njihova odgovornost. U podnodnoj napomeni moze da se navede | e-mail ‘adresa autora 2a eventualnu buduéu Komunikaciju gitalaca. Ako je w pitanju vige autora daje se samo adresa jednog koji je odreden za Komunikaciju. Kod serijskih publikacija ladrese autora mogu da se nadu ti posebnom prilogu, a kod monografskih publikactja u beleSkama o autorima, Koautorstvo je vige zastuplieno u pisanju empiriskih istraZivatkih nauénih rado- va, 2 manje kod teorisk’h, umetnickih i knjiZevnib. Neki urednici Easopisa ogranigava- Akademsko pisanie 15 ju broj koautora naugnog élanka i zahtevaju od eutora da navedu svoj pojedinatni dopri- ros u radu, Sto se i mode na esti u fusnot Redosled autora odreduje se pre pisanja dela i poStuje se od strane urednika. Prvi ‘autor je nosilae rada, To je ona) autor koji je u grupi najvise dao doprinos izboru i for- ‘mulisanju problema istraZivanja, stvaranju koncepta (projekta) rada, postigao najveéu Ikrestivnost i napisao rukopis dela u veéem obima. Samo ube8ée pojedinit koautora mo- Ze da bude razltito, Niihov redosled se uspostavlja zavisno od doprinoss u istraZvanju (prikupljanju literature, postavijanju zadataka, operacionalizaciji varijabli, formiranju uzorka, organizaciji istraZivanja, merenju, obradi podataka i sl.). U praksi se éesto od- stupa od ovog zahteva, da se prvo mesto ustupa rukovodiocima odseka, pa se autor re- ddaju prema zvanjima, ili se mladi autor stavlja na prvo mesto radi prudanja podrske i njegove afirmacije, autori se redaju po abecedi prezimena, te da se redosled autora na prvom mesta izmenjuje ako grupa zajedniéki pike vie nauénih dela. Pre konagnog obli- kovanja teksta nauénog rada svi Koautori su u obavezi da ga protitaju. Koautori nau- nog rada ne mogu biti osobe koje su davale savete u projektovanju i izvodenju istraziva- ja, konstruisale instrument> i uéestvovale u prikupljanju i obradi podataka, Kada je autor tlanka kolektivno telo, njegovo zvaniéno ime ili skrageni oblik imena potrebno je navesti u zaglavlju, a adresu u podnozno} napomeni ili na kraju lanka, Nauéna j struéna dela se ne potpisuju. Izuzetak su zavrSni radovi na univercitets (iplomski radovi, magistarske teze, doktorske disertacie), Sto se €ini na Kraju zakljue- ka, s njegove desne strane, 3.1.2. Naslov ‘Svaki nauéni rad ili rukopis naslovom oznatava temu i predstavlja formulaciju predmeta istradivanja, Naslov sadr2i pojmove koji opisuju temelinu ideju i sadréaj rads. Pojmovi koje sadréi naslov treba da omoguée da se rad moze lako naéi prilikom on line pretradivanja. To su uglavoom kljutne revi ~ nazivi varijabli uw istraZivanju, ito zavi- snih, Naslov treba da je jasan,informativan j istovremeno koncizan, kratak, da obuivata i odrazava predmet nauénog dela, tj. posebnost sadrZaja istraZivanja, povezanost varija~ bli da se Jako pamti. Publikacije i Slanci se na osnovu naslova razvrstavaju u odgovs- rajuée nauéno podnaéie i potpodmugje. Na posetku procesa izrade publikacije ili Clanka formulige se radni naslov, koji moze da se menja vige pata, dok ne dobije konaénu for ‘mu. To znadi da se naslov formulise kada je tekst zavrsen. Slavo Kukié i Brano Markié (2006) prave raaliku izmedu teme i naslov ItraZivat sa temom ulazi v istraZivanje i pisanje nautnog dela. Ona je okvie za izbor naslova, Moze da se poklapa sa naslovom ali ne mora. Tema je fire od nasiova nauénog, dela. (primer: Tema: Ekolosko vasitanje u porodici; Naslov: Uticaj porogice na cekolokke navike dece). Najée3éi oblici naslova su: oblik naslovne sintagme, tvrdnje iz ‘opiteg iskustva i objanjavajuéi oblik. U izboru naslova koriste se imenice, a izbegavaju ¢glagolski oblici. Naslovi ne potinju infinitivom, niti brojem. Ono Sto je adresa za pi- smo, to 2a knjigu treba da bude njen naslov. Dakle, naslov treba da priblizi knjigu onom dla publike, kome njena sadréina moze da bude interesanina" (Sopenhauer 1982: 9) Desrocke naziva delo robom,.« naslov etiketom. Fiiketa mora verno ,svedotiti 0 robi", 1 protivnom obmanut je kupse, tj. Gitalac (prema: Zakié 2000: 35).16 M. Kundagina ~ V. Bandur Formulacija nastova treba da je takva da sadei veéinu kljuénih resi i time odre- Zava suitimu, sadr2a) i rezultate proutavanja i istraZivanja, da bude monogram sadrZaj To je potrebno pre svega zbog obrade rada za potrebe kompjuterskog sistema pretra2i= vanja literature i za potrebe unosenja u baze podataka, u sekundarne publikacije, indek- se i rezimee. Naslov move biti indikativan 4 informativan. Predstavlja osnovno obe- veitenje 0 objavljenom nautnom delu, Naslov nauinog rada ne moze da bude previse Luopiten, nerazumljiv, neodreden, dvosmislen, predugatak, laZan, metaforiéan kao tt be- leurstici, nti da sadrii specifigne strugne termine, skraéenice, specijalne oznake, stat stitke izraze, Jargonske izraze, fraze. Naslov ne sme da sadr¥i sintagme koje ne ukazuj. ra predmet istrazivanja, sintagme koje preferiraju pretencioznost autora, metodoloske Postupke koji se pocrazumevaju sami po sebi. Postupak lektorisanja naslov primen se kod odobravanja izrade zavrénih radova (diplomskih radova, master teza i doktorskia diseracija) i nautnoistrazivagkih projekata, Formulisani i odcbreni naslov obavezuje kandidata i istraZivagki tim na takay sa drZaj dela koji odrazava naslov. Funkeiju naslova i podnaslova u naucnom radu mo%2 ‘da ima: (1) tema i (2) specifiéna varijablaistraZivanje, a funkeiju podnaslova: (1) hipo- teza, (2) zavisna varjabla, (3) pitanje nastalo iz hipoteze i (4) deo sadrzaja na koji se ‘odinosi zavisna varijabla. Naslov eksperimentalnih istraZivanja sadrdi zavisnu i nezavi- ‘smu varijablu j to uticaj nezavisne varijable na 2avisnu (npr. Odréavanje skolskog pro- stora u izgradivanju ekolotkih navika uéenika). Redl i sintagme hoje se izostavliaju « naslovima Nala iskustva... Na¥ doprinas.. Neka naa skusta... Stdija 0... Nava ta- alanja... Neka zapatanja., Neki aspekti.. O nekim aspektime... Prog proble- ‘mu... Prilog raspravi... Prilog prouavanju... Prlog istrazivan... Isptivanje ‘moguénost primjene...Istrasivanja... Prouavanja... Mo} nacin merenja.., Kom- arativne istrativanje., Neito iz problematike.. Mesto‘ uloga.. Funkeija u vas- itno-obrazovnoj eo! u praksi.., Utica) raznih... Doprinos metodologij, Pri- ‘mena metodologie.., Zaaea. ‘Kao naslov ne treba stavjati odredenja koja su same po sebi razumijiva, np Monografia 0.» Stdija &.,Istrazivanje 0... Isptivanje.., Analiza.. Objainje- nja... Od ovog se i2uzima sluéaj kada hoée da se oznadi metoda koja se primenju Je u istrazivanjima, npr: Primena metode eksperimenta... Faktorska analiza, Multivarijanma analiza... U naslovu Je petrebno izbegavati neodredena i dvosmislena odvedenja, kao npr. .Rezuliati merenja stavova U nekim dasopisima duzina naslova se ogranigava do 12 reéi, ednosno do jednog reda, formata A-4, do 100 slovnih mesta, ukljucujuel i prazna mesta izmedu ree. Primer dugog naslova: Rezulari istrazivanja Izostanaka sa nastave ucenika u Osnovne) soli ‘Aleksa Santié™ u Beogradu u Skolskoj 2005/06, godini. U ovom primer, suvigni delo- i naslova su sintagma rezultatiistrazivanja i sintagma koja oznacava solu, mesto 1 vreme istragivanja. Prva je nepotrebna, a drug se locira u nauénom radu, na mestu gde ‘se opisuje populacija i uzorak istrazivanja. Umesto tog naslova, mnogo primerenii na- slov je Izostajanje uenika sa nastave u osnovnoj ikoli. Primer uopstenog naslova (Pri= log problemu delikvencije ucenika) u kome nedostaju odredenja delikvencije - na kom Akademsko pisanje 7 tuzrastu, koji aspekt delikvencije (sprecavanje, otklanjanje i s.). Radovi koji se pifu u funkeijisticanja nekog akademskog zvanja treba da imaju precizne naslove. Odstupanje od metodolotkog zahteva da naslov predstavlja formulaciju predme- ta istrazivanja je moguée kada se daje u kraéoj formulaciji @to je veoma podelino) od formulacije predmeta istradivanja sadrdane w_ projektu istraZivanja. Medutim, i u tom slucajuy, formutacija nasiova mora biti veomajasna i precizna. Nekada se nastovu na koricama knjige, ée8ée na naslovnoj stranici, da bi se smanjila njegova dugina i uporpunilo ono Sto nije moglo u njema da se kate, dodaje odnaslov koji je vie informativan i kojim se skreée paznja Gitaocima na sadriaj isti- Cui bite delove sadr2aja, njegovo teziste. Time se izbegava i duga formulacija na- slova, U tom slutaju, naslov se odnosi na problem, a podnaslov na predmet istraziva- ja. Jedinstven iskaz naslova zamenjen je naslovom iz dva dela. U naueno} praksi ne- dovoljno se koristi moguénost izdvajanja podnastova. Podnaslov se od naslova odvaja, pomocu dvotadke ili crt, Nasloy rada se prevodi na jedan od svetskih jezika, uglavnom engleski. Uobi¢a- Jeno je da se cefa nasiovna strana nauene monografijeispisuje i na jednom svetskom je- ziku. Naslov lanka u nautnom Zasopisu i zbomiku radova se takode. u osnovnom tek- stu i sadr2aju, ispisuje na jednom svetskom jeziku. Naslov je zaitigen zakonom 0 autor- skom pravu, PiSe se i u rezimeu publikacije, kao i u njegovor prevodu. Ukoliko je ma- sloy rada dostavijen urednistvu Zasopisa neprikladan, ono moze da ga preformulise ili da ga vrati autora i predloZi njegova promenu. U publicistitkim radovima se koristi i nadnadios, koji upaéaje na Siri kontoket teksts kaji poblida ahjninjavs glavni naslov lanka. Ugiavnom ga osmislava urednik izdanja. Medunasiovi se adnose na manje de- love teksta. Oni su posebno potrebni u udzbenicime, da bi olakéali pronalazenje odgo- vvarajuéih sadr2aja, Naslov knjige je onaj koji se nalazi na naslovno stranici. Sa njim ne mora da se poklaps naslov na Koricama. Za nautne Clank, koji se dastavljaju za objavijivanje u ¢2- sopisima, formira se nasiovna stranica koja sadr#i ime i prezime autora i naslov élanka. Time se, u pripremi 22 objavijivanje osnovnog teksta Clanka, privremeno izostavlja ime i prezime autora, Sto obezbeduje anonimnost w proces recenziranja. Neka uredniitva asopisa zabtevaju i odredenje t2v. kratkog naslova, do 50 slovnih mesta, Koji se ispisu- je na vibu desnith stranica Blanka. [No kraju naslova nauénih radova i njihovih podnaslova ne stavlja se tata, Ezuze- tak je kraj podnaslova ize koga u produZetku reda sledi tekst. Takav podnaslov se uugiavnom boldira. Ukoliko je nauéni Slanak raden u sklopu nauénog projekta na kore se zasniva tema ili predstavija ekspoze dokiorske disertacije ili prevod, tada se uz naslov lanka superskriptom naznatava podnozna napomena sa rednim brojem jedan, a na dnu stranice se navodi poreklo rada. Prevedeno delo u podnoZnoj napomeni treba da side izvorni naslov sa svim bibliografskim podacima, 3.1.3. Moto. Prigodna, kratks, saat miseo inreka, faz, cit ili poslovica skazana w sib it prozi naziva se moto (epigraf,geslo, lozinka ~ (tal. moro ~ vet, deviza, treks’). U pred- govory Misi velikik Ujudi 2007) stoj: .Jreke su ukras govors, izvor mislima i valjanus M. Kundadina ~ V. Bandar vodié ka dobrim delima“. Moto svojim oblikom i sadrZajem predstavlja porukw autora i nagoveltava smisao, karakter, svrhu i sadrZaj teme i teksta na koji se odnosi, obosacuje teksti uklapa se u tematiku dels, omoguéujuti dopunski umetnitki dovzivla). Seneka kaze: “Pouke i maksime od velikog su zna8aja; nckoliko korisni, pri ruci, Zine vige za srean Zivot nego tomovi i tomovi kajiga, koje ne znamo ni gde bisino naéli*. Don Morli, engle- ‘Sh publicista i polititar, kage: ,Maksime ili aforizmi: setimo se da su one mudrost Fivota, ‘prava so literature ida su najdmigocenije ane knjige koje su ispunjene njima, da su one ‘00 glavno Sto Eovek treba da traZi Stajuéi knjigu’ (iz predgovora Enciklopedija citara ‘2006: 6). NajgeSée su to citati velikih mislilaca izraeni kuo maksime, aforizmi, madrosti, Apoftegme, setencije. ali bez dodatnih objanjenja. Ako su takve misli potrebne stavijaju se u predgovor. Moto se korsti pri pisanju monografija i studija, prigodnih knjiga, a ma- nije kod objaviivanja naugnih Clanaka u Casopisima i zbornicima, Ne treba preteivati i te- iti da se nada na poser svakog poglavija monografije Kod monografskih publikacija moto se ispisuje iza rezimea sa desnim rayna- anjem, kod élanake u zaglaviju iza naslova i kod poglavlja monografije izmedu naslo- vva poglavija i potetka teksta na koji se odnosi. Izvor misli izraZenih motom navodi se tu narednom redu teksta, ako je w pitanju poznata Titnost navodi se samo prezime, au ‘ostalim siuajevima i naslov teksta iz koga je preuzet citat. Nije preporutljivo da se ‘moto koristi kod zavrinih radova i u udzbenicima. Ispisaje se kurzivom bez navodni- ka, ili obiénim slovima bez navodnika. Gabrijel Laub, éeSki aforistigar, kaze: wlstin~ ska vrednost poruke saopitava se u dva reda. Ostalo je objaSnjenje onoga koji je poru- ku nejasno formulisao” Moto TH) Moto u knjizi M, Samié (1990): Kako nastaje nautno deto, Sarajevo: Syjelost ‘oRaditi,zavrsiti, objavii (Faraday) 2) Moto u knjizi: B. Suinjié (1999): Merodologiia, Beograd: Cigoje Stampa, Nauka pocinje sa problemima i zavrSava sa problemima.” (Kasl Popes) G) Moto u knjizi G. Gojkov (2005): Uved u pedagothu metodologiiu. Ve8ac: Vike Skola za obrazovanje vaspitata . Taitina nad tainama, vli propovednik taitina nad taitinama, sve je rating. @nive Solomonove, Sveto pismo) istaknut na prvoj naslovno) Korii (4) Moto u koji: R, Zelenika (1988): Metodologija i tehnologija izrade snanstve- nog i strucnog djela. Beograd: Savremeno pakovanje. «Znanost sluts samo tome da nam predoci Kato je golemo nase neznanje.” (GFelicite Lamennais) 3:14. Zahvalnost Zahyalnost je tekst koji se unosi u monografsku publikaciju w kome autor zahva- Jjuje pojedincima i ustanovama koji su na neki nain pomogli u njenoj izradi i objavli- vanju. Ruso istige: ,Zahvalnost je obaveza koju treba izvtSiti, ali Koju niko nema pravo da ockuje". Autor dela move da se zahvali na: (1) generalnoj podrSei, npr. katedn, od- ‘seku, pojedincu; (2) doprinoso u intelektualnom pogiedu; (3) tehni¢koj pomoti i (4) fi hhansijsko) i materijalng} pomo€i. Zahvalnost moze biti upuéene i recenzentima, uredni- Akademsko pisanje 9 ku, mentoru i élanovima komisije, ako je u pitanju master rad ili doktorska disertacija, Jektoru, Kolegama, saradnivima v istrazivanju, roditeljima, braénom drugu, rodacima, prijateljima 1 drugima koji su dali podrSku v izradi dela i sl. Zahvalnost upuéajemo sa- ‘mo onima éija je pomoé bila sustinska i to redosledom, u zavisnosti od znaéaja i veligi- ne doprinosa, Za one koji su dali doprinos u intelektualnom pogledu, navode se njihove funkel- Je {opis doprinose, (npr. N. N., naugni savetnik. dao doprinos w kriti¢kom raizmatranju predioga studije; S. A., direktor kole, omogutio prikupljanje podataka.). Sa tekstom Zzahvalnice autor upoznaje osobe na koje se odnosi zahvalnost i tradi njihovu saglasnos. ‘Tekst ashvalnosti se mode smestit: (1) u preliminarnom delu monografije u predgovor dela, 2) u podnoznoj napomeni na prvo} stranici teksta i (3) u referentnom delu monografije izmedu kraja osnoynog teksta i literature. Reéi zahvalnosti moraju biti od ‘merene, jednostavne jiskrene. Zahwalnose ‘Autos Koriste 1 ova priliku da najsrdatnije zahvale recenzentima ove mono. arafie: dr Grozdanki Gojkov. redovnom profesoru Univerziteta u Novom Sad. dr Milanu Matijevieu, redownom profesory Sveutilista u Zagrebu i dr Dragu Branko- vigu, redovnom profesoru Univerzita u Banja Luci. Imali smo posebau &ast da upravo oni pre objavljvanja prottaja i ocene ovu monografiju. Njihove primedbe 4 sugestije su nam bile od izuzetno velike kort Te Predgovora: Milenko Kundatina i Veliko Bandur (2004); Alciono itragivanje u Sol nastavnic! kao istrazivad, Usice: Ubitljski fakultet U zaveSinim radovima ne treba da se oriste reéi kojima se nastoji pridobiti naklo- nost élanova komisije, prilikom odbrane rada. Isto tako, na odbrani zavrénih radova, Elanovime komisije i mentoru nije se umesno zahvaljivati u usmenom obliku, posebno pre zavrSetka odbrane rada. Zahvalnost se ne upucuje bibliotckarima, operaterima na ra Eunara, statistigarima, onima koji su pripremili creze ili obavili korektuna i sl. Stranica sa tekstom zahvalnosti Iii na prvu stranicu poglavija. Tekst zahvalnosti kod élanaka se pie na kraju, pre popisa literature, i to na odvojenoj stranici. 34.5. Posveta Posveta je tekst koji nastaje iz litne potrebe autora nautnog dela da se zahvali pojedincima na inspiraciji, podrci, pomoéi, razumevanju isl. u toku izrade. Radovi se najéeSée posveéuju roditeljima, bracnom drugu, deci, a nekad i istaknutom nautniku Git Je doprinos bio presudan za autora da se bavi nautnim radom. Posveta treba da bude Jkratka, bez upotrebe re&i posvecuje se. Nikad nije samo u vidu imena. Moze da se pis: (() na posebnoj stranici na prvom lista, posle naslovne stranice, 7-8 em od vena, (2) is pred uvoda nauénog dela, (3) u zadnjem pasusu predgovora i (4) na stranici ispred predgovora, 17 zavrénim radovima posveta se ne iskazuje, jer bi se time dao veéi znagaj radu nego fto to on jeste, Stranica sa posvetom ne nalazi se u sadrZaju rada, s obzirom na to da se nalazi pre sadréaja nti se na njoj ispisuje broj stranice, ali ulazi u numeraci- Ju preliminarnog dela rada.120 M. Kundagina ~ V. Bande Posveta Oi, koja se ako dobro odomadila uw mom svet, koji vie nije siguran u svoje temele. Duro Susnjié (1999): Merodologia, Beograd, Cigoja tampa 3116. Predgovor Predgovor je tekst opiteg karaktera koji se nalazi na podetku publikacije (mono- ‘grafije, studije, ud2benika, priruénika). U predgovoru koga pise autor iznase se razloz ‘astanka rada (sklonost prema tem, podrtka odredenth osoba) i pruzaju prve informa- cije 0 celokupnom éelu, istorjatu njegovog nastanka. U predgovorn se daju informaci Je 0 predmetu i toku istrazivanja, njegovo) Sirini i dubini (poreklo,cilj, svzha, namens dela), zaSto je preduzetc ba u tom momenta, okolnosti pod Kojima je nastalo, u €eme je znata) i aktuelnost, kakay znadaj ima za nautnu teoriju, a kakav za obrazovnu i vas pitmu praksu, u kojim uslovima je obavijeno istrazivanje isl. U predgovors se prezenti- raju objainjenja, napomene u vezi razumevanja i iznose podaes o zadacima istraZiva- 1ja, optim karaktenstikama dela 1 njegovo) lociranosti u okviru odredene nauke i na ‘uénog podrugja, kao i povezanost sa grani¢nim disciplinama, nameni, sadrZaju, kvalite tui vrednostima dela i o teSkoéama (metodoloSkim i drugim) na koje je w istraZivanju i pisanju nailazio autor (neistrazenost nauénog podrudja, nedostatak literature i sl.) Ovim autor izmosi obrazlozenje zaSto je u stvaranju dela osino na dostignutom nave- Predgovor ima zadatak da wvede Situoca i u predmet (problematiku) i w celo is- tradivanje, da ukade na njegovu Sirinu i dubinu, kako bi se shvatio sadr¥aj dela, da olakSa Zitanje i razumevanje. Zbog toga se desto umesto ,predgovor" stavlja naslov -uvodine napomene"j sl. Kakav ¢e naslov ovom del nauénog rada autor dt, Zavisi od onoga Sto se u tekstu saopstava j kakav karakter svemu tome on daje. Vazno Je da predgovor sadrzi samo ono najbimije, ito w veoma sazetoj formi. U predgovoru je potrebno naznatit dali je delo teoriske, praktigne ili empisijske prirode, posebno da Ii je eksperiment, zatim od koliko se delova delo sastoji, koje viste informacija sadr3i i kako su izlozene (tekstualno, grafitki, satistitkim merama), originalne ili su iz nekog Gnigog izvora. Karakteristike dela se daju po poglavijima. Na kraju se naznaéava nje- ‘g0va namena i navode potencijaini Korisnici. Predgovor se ne pie u élancima i zave- Snim radovima (diploms'i radovi, master teze i doktorske disertacie). Pored autora, predgovor mode da pise neki drugi nautoik koji poznaje nautno- stvaralacki opus autora, a najéeSée mentor, dlan komisije za doktorsku disertacju, flan omisije za izbor u 2vanje, recenzent, struéni urednik. U tom slutaju se daje produblje nija kritika analiza dels, ukazuje na nauénu vrednost dela, iznose se pozitivne i neg tivne strane dela, govori o autoru i njegovom nauctiom stvaralastva, stavljajugi to delo U ‘njegov kontekst i daju preporuke nauénoj javnosti. U pojedinim slatajevima predgovor pike i izdavat. Pisanje predgovora je posledaja etape u izradi nautnog rada. U pogledt ‘esta ede se nalazi, predgovor moZe da: (1) pretbodi uvodu, (2) zamenjuje uvod, (3) dda se ne pie, (4) da se spaja sa uvodom u jednu celinu, (5) da se i2ostavlja zajedno se ‘uvodom, pri Gemu se zamenjuje napomenama autora, koje sadrée nekoliko revenics teksta Akademsko pisanje 121 Novo izdanje kniige, pored postojeéeg predgovora sadrii i predgovor novo iz danju, gde se isti¢e razlog objavljivanja novog izdanja i ukazuje na razlike u odnosu na prethodno izdanje. U prevedenom del, i2a prodgovor autora, daje se i predgovor afit= ‘misanog nauenika iz oblasti Kojoj delo pripada, u kome se govori o autoru dela, poseb- ‘no njegovim naugnim ostvarenjima, iskazuju se neka obelezja dela. Nekad i prevodilac ‘mode da pike predgovor, ukolike poznaje nauénu oblast. Obir predgovora je dve do ti siranice teksta. Kraéi je i opitji od uvoda, Stranice na kojima se nalazi predgovor nu- rmeriSn se rimskim brojevima, i to malim, npr. i i, it i ne rafunaju se w ukupan broj stranica. Na predgovor i njegovu paginaciju ukazuje se posebno u CIP zapisu dela U predgovora mogu da se navedu osnovni principi kojima se autor sludio teksto- vima drugih autora, upotrebljenih u radu. Za nova izeanja publikacije prezentuju se oce- re i prihvaéenost u nautnoj javnosti. Daju se odgovori na pitanja koja su se postavijala 1 kxitikama i nivo ispoitovanosti primedbi. U predgovon se analiziraju objavijeni prikaz i pisma upuéena autor Na kraju predgovora, Sto smo ves istakli, autor se obino zabvaljuje saradnicima, institucijama, finansijerima i svima onima koji su pomogli i doprineli da istrazivanje bude uspeSno realizovano. Na kraju predgovora naznatava se i njegov pisac, navodi se da je to autor ili neko drugi, navodi se ime i prezime sa titulom i naucno-nastavnim zvanjem, Predgovor ‘Sve je vile iasnovisns Mleraluie te Molalologije padagogije Kod nas ~ studija i monogratija 0 pojedinim pitanjima vdzbenika i prirwnika, ebirk instruments # zadataka, radnih svezaka i bibliografija. To je svojevrstan dokaz, s jedne strane ‘dredenog, relativno viskog razvojnog nivos i zrelosti nase pedagogije, 2 s druge srane, to je dokaz zaimteresovanostibrojnih struénjaks za ovu vrsty literature. Za metodolosku literaturu, ukljucyjuci, razumljvo, i statistigku, interesuje se danas kod nas sve veti bro} istadivata pedagoske problematike: profesional trativati (preteZno zaposleni u nautnim institulima), profesor fakulteta koji obra- zuju nastavnike, struéni saradnici i mnogi nastavric: u predskolskim, osnovno- ‘Skolskim i srednjoskolskim institueijama. Za ovw literatury su zaimteesovani i $Y) ‘oni nastavnici koji Zele da unapreduju svoj vaspitno-obrazovni rad, To oni mogu dda Gine samo ako se sistemski upoznaju sa rezultatima pedagoskih prougavanja i {straZivanja i ako ih stvaralatki primenjuju u svom svakodnevnom radu, Za to im Je potrebno adgovarajuce metodolosko obrazovanie iz oblast pedagosije. Za ovw ‘rst literature zainteresovani su i studenti nastavnitkih fakulteta, od kojih mnogi posebno i2uvavaju kao studijsku disciplinu Motadologiju pedagogile. (Ovaj Leksikon pedagotke metodolosije sadrzi oko 850 obradenih pojmova iz Metodologije pedagogije | Pedagoske staistike, a 1 je upravo ona) fond zanja koji je potreban svima kao pretpostavka, bilo da se bave prouéavanjem i istrazive jem vaspitanja i obrazovanj, bilo da Se korste lteraturom u kojoj su saopStent rezultati pedagotkih proutavanja i isteazivanja, U tome je prvi zadatak ovog dela iz Metodologije pedagogie. Drugi zadatak odnosi se na pojmovno-terminoloSku aparaturu, odnosno na je~ 2ik Metodologije pedagogije. Dela ove vrsteu svakoj nae, pai pedagogiji, mozs ‘znatajno doprineti preciznost i standardizaciji pojmova i termina, odnosno simbo- Ini znakova u oblasti M-todologije pedagogije i PedagosKe statistike.Jezik nauke12 ‘M. Kundagina ~ V. Bandur |e veoma Ziv. U okvira saviemene pedagogije 1o posebno vadi za njen gnoseolo- $ko-epistemolotko-metodolofki deo. Stalno se dolazi do novib istrafivatkih pro- cedure, postupaka i instrumenata. Njihovo pojmovno-terminolosko # simbolitko ‘oznagavanje (posebno kaa je reé 0 pedagosko) statistici) je veoma razlitito i neu- Jednageno, Ovakva specijalna dela iz Metodologije pedagogije t pedagoske stati- ‘Mike mogu w veliko} meri pomofi da se strutnjaci dogovore (nausni jezik je svar konvencije) i opredele 2a ujednacenije i istoznaénije koriséenje jezika metodologi- je stanstke, Leksikon pedagotke metodologije, kao specifino delo, ima znatne prednost 1 odnosu na uezbenicko-prinuénu + opsta enciklopedijskoleksikonsku pedagosku literatura, Ovde su svi osnovn: pojmovi iz Metodologije pedagogije i Pedagoske Statistike dati na jediom mesta | tako da se Leksikon mode veoma lako konstt. ‘Odabrani pojmovi su, maime, obradeni sazeto,sistematiéno i pregledno, i svi su ‘poredani abecednim redom, To, kao i niz upitnih termina, omoguéava brao snala- Zenje i nalazenje odgovora na svako pitanje koje se postavi u datom trenutku. 'U retenom vidimo i teorijsku i praktiénu korisnost Leksikona pedagoske me- todolosije koji je pred nama. To je prvo delo te vrste koa nas ~ u naso} pedagosko} Iiteraturi, Autor, zbog topa, zashuzuju svako priznanje Zelimo da ovaj Leksikon pedagoike meiodologije so uspesnije ispunjava tu svoju, nimato laku teorjsko-praktiéma misiju Beograd, juls 1999. godine ‘Nikola M. Potkonjak Predgovor Leksionu pedagoske metodologije autora: G. Gojkov, R, Krulj i M. Kundadina 3:7. Rezime Rezime je kratko, koncizno, jezgrovito i dovolino informativno, taéno, koheren- ‘tno i yrednosno neutralno prikazan i organizovan sadréaj celog dela. u skraéenom obli- ‘Ku, ij je eilj da pokaze kako je istraivanje radeno i Sta je njime dobijeno (eng. Sum- ‘mary. nema. Zusamménfassung: fran, Resumé; ras. Pesxawe). Naziva se i sazetak jer sa- eto prikazuje glavni sadriaj dela. Rezime se za publikacije i dokumentaciju pike se po standardu ISO 214/1976 (Abstracts for publications and documentation). Rezime se pide na jeziku na kome je pisan rad i prevodi na jedan ili dva svetska jerika, ona na kojima su koriSéene bibliografske jedinice u teorijskom zasnivanju rada (najéeiée je to engleski). Rezime na drugom jeziku mora da sadr2i naslov, kijuéne reéi i adresu autora na istom j>2iku, Rezime treba da prevodi struéni prevodilac, Kojt poznaje sruku, nauéno podrugje iz Koga je rad psa. Rezime se pie za sve strudne i nauéne radove. U nautnim monografijama pozicionira se na na kraju. Move biti strukvuriran i nestrukturiran. Cilj mu je da najbrde i najefikasnije informise Gitaoca o problemu israzivanja u originalnom radu, Potrebno je ‘da sadrzi Sest obavernih elemenata: znataj i kontekst problema, ciljeve, metode, popt- Jaciju iz koje je odabran uzorak, rezultate do kojih se doslo analizom i interpretacijom i implikacije za praksu. Iz: rezimea se saznaje se da li je problem kojim se Clanak bavi u Akademsko pisanje 123 ili prosirivanje sadrZaja pojmova. Istrazivas mora odrediti osnovne pojmove, pre nego Sto se upozna sa osnovnom strunom (pedagoikom i drugom) literaturom o predmetu svog istrazivanja i pre nego §to Konsultue leksikone, reénike i encikiopedije pri definisanju kljucnih pojmova, To se radi iz razioga Sto se u literaturi pojedini termini i pojmovi razlitto tumate i upotreblia- ‘vaju, nejasni su i dvosmisleni. Do toga dolazi pod uticajem razligtih teonija, ideoloskih {i metodoloskih pristupa, te zbog interdisciplinamnog pristupa istrazivatkim problemima. ‘akon pronadene zadovoljavajuse formulaeije predmeta istra¥ivanja (na primes, Uaroci opteregenosti usenika IV razreda osnovne Skole"),ista se dalje pojainjava. To Se postive definisanjem kijuénih poimova sadr2anih u formulaeiji predmeta istrazivania ‘Ovo, tim pre Sto se u naukama o obrazovanju (i kod nas i u drugim zemljama) pojedini termini, pojmovi i sintagme ne koriste istoznatno, Na primeru navedene formulacije, 10 bi znadilo da treba tatno reéi Sta istraZivat podrazumeva pod pojmovima uzvoci, optere: Genost, osnovna ikola, pod pretpostavkom da se pojam ,uenik TV razreda" koristiisto- ‘nano ida ga ne treba definisai130 M, Kundadina ~ V. Bandur 3.2.2. Teorijski pristup problem istrazivanja ‘Svaki problem isvativanja pripada nekom teorjskom Kontekstu. Zato je znaéaj- ‘no da se on postavi i obrazloX teorjskim znanjima koja se nalaze w iteratur, kako bi se smestiou odzedeni,njemu pripadajugiteoriski Kontekst. Taj de je posvesen teoiiskim @snovama (okvirima, shvatanjima, polaziStima, .teorijskom utemeljenj, .zasnivanj™ 1's, postojedim teorjskim objasnjenjima predmeta proucavanja i israzivanja, t-te skom pozicioniranju istraZivanja. Teorjski pistup problemu naziva se i ,pregled litera- ture yodabrana Iteratura,.referentna literatura, .rasprava o tem, To je najdue po- lavije monografskog. kwugnog dela, koje daje kithi 1 koherentan pregled nauénog podrigja za koje je vezan problem istrazivanja. Kod naunih elanaks teorijski pristup problems moze da se imenuje kao uvod Stanislav Fajgel) (2005) dei mislienje Creswell (2003), prema kome posto arakterisiéna nagina pisanja pregleda literature: integrativan, teorjski i metodoloSk. Inegraivan pristyp zabeva konsoltovanje objmne literature sa iliem da se ona pred- Stav integrsano. Primenjuje se kod master radova i doktorskihdisertacij. Teorisk pri- sup zahteva izbor odreuene tej, njeno razmulranje | povezivanje sa pretpostavkama ‘samog istraivanja. Metodoloikiprismp zahteva kick osvet na dosad korséenv metodo- Jogiju, posebno definicije i metode, Struktua teorijskog dela nautnog dela, uglaynom zavisi od prirode teme i nlenog sadriaj U njemu se iznose vet postojeéa teanjska saznanja iz oblast koja se istradye ‘Usvrj se mizvoj, sane tondeneije pruavanog problems, domen odzedene nausne’ ‘oblast. Santajana’tvrdi: ,Teonja nam pomize da posnesemo naie nepoznavanje Ginjenica™ Fznose se najktnije nautne Gnjenice, koje su bine zateorisko tumaéenjeiza- brane problematike. Problem se obrazlaze u kontekst teorie i prethodni itraivanja. Polazna osnova 2a jradu teorjskog prstupa je postjeti fond saznanja 0 proble- smu kojim autor raspolaze, Da bi se fond saznanja autora profirio. neophedno je da po- ‘maje stanje pauke u odposu na svoj problem. U tu svrhu neaphodno je izuéavanje po- stojeée literature, pojedinaéne istradivadke studije,doladenje do saznaija ko se sve pre kako bavio tim problemom i signim pitanja ali Sire rasprave o postojeéojtemiy ia razloga da bi izbegao posao koji bi mozda moga0 ostati beskorisan, ii je veé bio obavlien* (Rajzer, 1973" 51). Zan-Pol Sans (Jean-Paul Saye) francuski filoziof i kknjzevnik, Kade: ,.Kad neko prihvata neku teoriju, on onda ogoréeno pobijaéinjenice” U naugnom radu se izbegavaju opsta mesta (opite rasprave, prepritavanja, na- vodenja is.). Naugno delo koje predstavije izvestajistraZivanja nije ni udzbenik, ni pri- rutnik, ni teorijska rasprava 0 opétim pedagoskim pitanjima i problemima. To je izve- taj o sasvim odredenort istrazivanju. On ne treba da sadréi takva ,opita mesta", ma koliko ona 2a istraZivaéa mogla biti priviatna. U izvjeStaj o istrazivanju ulazi samo ono Mo je u ditekinoj funkciji abavlienog proucavanja i istradivanja, Razumljivo, nek0 .0p- to Mesto” se mode navesti samo ako obavljeno istraZivanje, njegovi rezulati, zakljugct i sl. omoguéavaju krti¢ku analiza i ocenu takvog ,mesta”. U tom sluéaju, potrebno je {a Se predoti argumentaciia 2a takvu keiti¢ku analizo, pa se time ,opste™ pretvara ~Konkreino" i moze biti znagajan rezultat u proutavanju i istraZivanju U pisanju naudneg dela koriste se raznovrsni izvori. Osnova 2a uspetno pisanje nnauénog rada, pre svega za formulisanje predmeta isirazivanja i defimisanje kljuénth ter- ‘mina i pojmova je upcenavanje sa osnovnom literarurom © problemu istrazivanja, Svi Akademsko pisanje in javori nisu iste vrednosti. Isradivaé w svom naunom podrutju mora da je kompetentan 4a odabere adekvutneizvore, da ralikuje bitoo od nebtnog, znatajne od manje nataj- nih radova i da se opredelt 2a dela najkompetentnijh autora koji se bave problemom {ois istrazje, ne samo dela koja sv objavliena na maternjem jeziku, vee na jednom i <éva svetska jezika. Odabrane bibliograiske jedinice (leksikografska dela, monografje, naune studi, udzbenici, prirwénici,Clanci id.) se Eitavaju, i 10 u celost. Ivo Ande ade: Na kraj, i najbolji pisae moze u Gitaoca da izazove samo one asocijacije koje {italae_veé nosiW sebi a nije ih dotle bio svestan, ednosno da otvor pred titancem samo ‘one vidike koje je on, tala, spasoban da sagleda". Svaki pokazatel iz literature mora se preuzimati sa cbrazlozenjem. Potrebne su krti¢ke opservaeije saznanja u in radovs ‘ma. Na osnovu saznanje preispituju se gledista, komentar zakljuéei autora i daju sop- sven razmitlanja | uopStavanja. Na is probiem ukazije se ix razicitih uglova. Zato je potrebno sti Sto celovitji uvid u ono Sto su drugi veé rekli © odabrano) tem, Sto ‘mogutuje dolazenje do nowog stava 0 postojegem pian Preme Aleksandni Fualmiju (2003), svtba korfenja literature u iradi nantnog ‘ada je: (1) dolaZenje do rezuitata koji su povezani sa problemom koji se istrazuje: (2) rmoguénost Sire rasprave 0 navedenoj temi i (3) moguénost pronaladenja teon)skog ‘kira za itrazivange. Neke studic big potrebno samo spomenati druge kriti¢kianali- Zrti, znot vastite opservacje 6 njhovom znacaj | mestu w Kontekstusaznanja koje emo ponuditi, Literatura je kod kvantitatvnih itradivanja deduktivnog karaktera. Me- | kako je ono Sto je U vezi sa problemom bilo istezivano), veé zahteve 1 maksimalno stvaralacko angazovanje istrazivata (pojedinca,tima,instinicij). ‘Otigledno je da nauéno delo treba da posiva na temeljijoj studi (proutavanju) relevantne literature Koja se adnosi na predmet prouavanja, sa cijem da se stvori teo- rijski okvir za istrazivanje. Obigno se najpre objainjva Sira problematika podria koje se Zoli istrabvati, ukaauje se na vaznostistrativanjaizabranog podrutj, da bi se nakon toga ukszalo na ui. odnosno tagno odredeni problem na koji je usmereno istraZivane. Upravo, u tom pronavanju se moze doti do novih saznanja i 0 predmete, i 0 porebs i © znataju, io cil, i o zadacimaistrazivanja, Na to) osnovi moze se izviti dopana, jo preciznija formulisanja svih elemenata projektovanog istraivanja. U nekinn sugar tna, kada se dode do novih informacija, moguée je preformulisai i samu tezu od koje se posto u prougavanju probleea IstraZiva, isto tako, treba da prouti sva metodoloska pitanja vezana za prowave- ne istog ili sliéaih pitanja i problema njegovom predmetaistrativanja. Tame ée ne st ‘mo odgovont na pitanje u fem je ovina (orginalnost) njezovog istrazivanja, ves 405 dublje sagiedat mog.atnostinauenog istradivanja odabranog predmeta sete Opisivine postojeée teorije 0 problemu koji se istrazuje, navodenjem oxyove " SStoraet on piped odredene auto} Obani omogueae ve sarameyenys ese ‘problema, obezbedue davanie adgovora na postavliena pitanja i otklanjanje nedoumisa koje su u neskladu sa istrzivatevim uverenjem i nalazima istea2ivanja. U tom proces potrebno je misaono siediti tok od Sieg i opites ka uEem i specifitnom problemskem posing Buduéi da je izbor literature izvrSen fazi izrade projekt istes2ivanja, ovaj po ‘es prati i prikupljanje informacija koje se mogu dobiti od iskusmib nastavnika i kel Skih pedagoga i psihologa. U literaturi se, dakle, raga 28 svedotanstvima koja su 2a i protiv moguéih probnib edgovora na postavljena pian U raspravi se predstavijaj stvari i tn svih suprotstavjenih strana, kako biz oprinelo utemeljenju vlastith stavova i veda, Proutavanje teabrane hterature vodero 4 postavijenim problem istrazivanis. Prema R. C. Beck (2003), teorije su dobre” u ‘onoj meri u kojoj su provertjve, plodonosne (generisu nove ideje s istsdivanja), jedno- stavne j sveobuhvatne Razradu odeljka Teoriski prisup itrazivanju racke uraditi samo istraliva’. Cd waliteta ovog dela naucnog rada zavisi celokupno istraZivanje odabranog predmet. Dobro uraden teorjski pristup problemu predstavlja Veomsa celovity teorjsku i nauér osnovu za fokusiranje problema istrazivanja i hipoteza istradivanja. Teonjski okvire {eduktivaog karaktera 21 istrazivaéks pitanja i hipoteze i pravilno usmerava stadia Odredene probleme potrebno je teorijski temeljao obraditi uz valjanu argumen- taciju, Argumentovanje e proces stvaranja teksta, u Kome se na osmovy analize i raz Imatranja dokaza iznosi misljenje 0 neko) temi. Sproveds se nakon analiziranih.teza drugi autora i predstavlja njegov liéni doprinos. Za pisanje argumentovanog teksta, prema M. Kols, C. Vojt, P. Braun (2005), powebno je: (1) iskazati mijenje na jasan Akademsko pisanje 133 ppatin; (2) potkrepiti mifljenje dokazima; (3) ukazati i prokomentarisati i drugatija glediSta; (4) logitkim sledom razmatrati mnogobrojne aspekte nekog problema; (5) znositi uravnotezeno videnje ~ ideje koje idu u prilog odredenom slavu i one koje su protly njega: (6) Koristit i vrednovati dokaze tako da se izvedu opSte twndnje i zaklyuéei, (7) razmiijato Sirem znatenju svake tvrdnje. Misljenja koja se osporavaju potrebno je argumentovanju taéno citirati. Argu- enti ,2a" i ,protiv” se navode uz koriSéenje dokaza, sopstvenog iskustva, analiza i misljenja, i t0 logigkim redosledom i uravnotefeno. Viastite tvrdnje se obrazlazu po- Grobno iu potpunosti, pri Zemu se mora postupati nepristrasno. Ako za jednu pojavi postoje dva abjasnjenja pozeljnije je ono jednastavmije. U teorijskom raspravijanju treba omogueiti da ftalae jasmo uotava Sta je sopstve- ni prilog autora, a Sta koritéeni tekstovi i rezultati drugih autora. To se postige pravil- ‘nom upotrebom citata i parafraziranih delova. Podnone napomene se koriste samo w i tzetnim sluéajevima i sadrée samo dodatni tekst (objainjenje). Teorijski okvir istradiva- aja se pie u teéem licu. Medutim, vide autora upozorava da taj impersonalni odnos tudaljuje autora od titalaca, ali omoguéuje objektivno i nepristrasno pisanje o problema. ‘Kvantitativne studije imaju takav stil da Ginjenice navode w proslom vremenu, ‘Ova deo monografskog nautnog dels, kao So se vidi, obubvata uvek vige vista problems. Zbog toga se slitna problematika grupige u poglavla i potpoglavla, (npr. pe dagoski, didakti¢ki | metodiéki aspekti ocenjivanja, psiholotkt aspekti ocenjivanja, soci oloski aspekti ocenjivanja, analiza istrazivanja 0 ovenjivanju, metodoloski aspek rani- Jy istrazivanya i sh). To nikako ne znact da ée istrazivae prepricavan opste sivari 0 oce- niivanju ugenika, sadréane u udZbenicima, enciklopedijama i ostaloj pedagokkoj, psiho- Jo&ko (i drugo))literaturi, veé je obaveza istrafivata da izloti i obrazlozi samo ono sto Je predsiavljalo osnovw u njegovom istrazivanju (od tega je zavisilo i formulisanje ‘predmeta istraZivanja, clja i zadataka istraZivanja, ipoteza istraZivanja, utvedivanje va- rijabliistraZivanja itd) Prougavanje problema nekad zahteva interdisciplinarni pristup. Problem moze da se odnosi na proveru onog Sto su drugi istrazivaci utvrdil, ili na prougavanje novog pitanja, Kako je teorjska razrada bilo kog nautnog pitanja i problema uvek stvaralatki akt (delatnost, tebe nastojati dase niim ne sputava i ograniéava, da se ni na koji naéin ne Sablonizuje (ukaluplje) taj stvaralatki proces. To mati da je teorijsko razmatranje bilo kog nauenog pitanja i problems osoben Gin i da se ono move vrSiti uz puno uvaka- vanje svih specifignosti odabranog predmeta prousavanja i istradivanja. To znati da se nustodoloske norme i zahtevi uvek moraju stvaralatki koristiti iz aspekta osobenosti predimeta proutavanja ili istrazivanja U pisanju izveStaja istradivanja koristi se protokol (dnevnik) istrazivanfa i dosije istrazivanja. Protokol istrazivanja je dokumentaciona osnova istrazivanja w Kojo} se re ‘isiruju istraZivacki postupci, dogadayi, pregovori, razgovori i to hronologkim redosle~ dom, Sto je moguée objektivnije i tafnije, detaljno ili u osnovnim konturama. Zapazanja i zapisi unose se u protokol onako kako se pojavjuju, dakle, iu razli¢itim razmacime. Znatajni sadrZaji koje dosije treba da sadrZi su: op’ti podaci o istraZivanju, spisi i zapa- Zanja (original, fotokopije) o ispitanicima, Takav protokol Sint zbirku zapazanja istrazi- vata, koje predstavija dokumentacionu osnovu za pisanje izveStaja istrazivanja,134 M. Kundatina ~ V. Bandur Osnovna svtha dosijea istrazivanja je da se u njega unesu, tj. saéuvaju empiriski podaci do kojih se u toku istraZivanja dode. Taka dosije Gini zhirku dokumenata, koja predstavlja dokumentacionu osnovu izveStajaistrazivanja. 3.2.3, Prethodna istrazivanja U situiranju vlastitog istrazivanja potrebno je sazmati Sta su drugi autor istraziva- li, a Bta nisu, v vezi sa problemom koji se istmaduje, da bi se vlastitistavovi i mishenja bazirali na njihovim. Reé je o snimanju stanja itrazivanja v nauno} oblast u Keio} je poticioniran predmetistradivanja. Iz tog razloga istrazivaé je duzan da analizira ranija relevantna istrazivania o problem koi se istrazuje u okvira uzeg i reg podragia, veza- nog za vast problem, da ih kritii ocent i da procizno odredi v €emu se on slaze, od rnasno ne slaze sa stavovima i polazistima drugih istrazivata, To treba da bud najsvedi- Jia istrazivanja. Time istrativaé produbljuje svoje polszita, teoijski utemeljuje svoj ppredmet istraZvanja i omoguéuje éitaocima da razameju u Kakvom je odnosu njegovo istraZivanje w odaosu ne druga. To mu omoguéuje da sagleda i proceni vaznost i teori- ‘ko 2naéenje problema kojim se bavi. Bekon iste: ,Citaj me da se suproestavlja i raspraviaS, ne da verujeS i uzmeS zdravo ze gotovo, ne da nadeS temu za razgovor i raspravu, veé da odmenié i razmotrs" U dela istrativatkog rada pod nazivom prethodna istrativania iznosi se istoriia interesovanja za odabranu temo, iz Koje treba da se vidi kakav tok je imalo w proslosti njeno proutavanje. Ienore se samo rezultat glavnihistezivanja vezanih an inrasivadke temu, odredene pojeditost. Nijih je potrebno pronaci i knjigama. Volter iste: Sa knjigama je kao i sa Iudime. Mali broj njih igra veliku ulogu, dok se ostale gube u mnoftvu. Prezentiraju se podaci o autora, predmeta istrazivanja, vremen istrazivanja, ‘metodama, uzorku, rezultatima do kojih se dosloistraZivanjem i zakljutcima. Iznose se ppodaci drugih autora koji de se proveravatili ine polazifta za dalja istraZivanja. Sazna- _ja do Koji se dode u prouéavanjui detalinoj anali2i prethodnih istrazivanjaslaze da bi se projektovano istrazivanje na njih oslonilo i da bi se dobijeni rezultati mogl porediti. Na osnovu proutene literature dolazi se do saznanja o tome dokle se stiglo w izuavanju istraZivaékog problema, na koja saznanja se treba osioniti i kakve Korake treba preduze- {iu projektovanom istrazivanju. Istovremeno sa tim, Kod autora se razvija analitiGko mi Bljenje i vedtina krti¢kog proceniivanja U ovom delt rad, kako smo veé Konstatovali strazivag je obaveran da analiza i Jaiticki oveni { metodoloike aspekte raniih (samo najenaéajnijih) istrazivanja istog pred ‘meta, srodnog preémeta, predmeta iz iste oblast, IsraZivaé treba da izlozi u Gemu je nje- g0v0 istraZivanje sligno, ognosno razliito u metodoloskom posledu. u odnasu na druge istrabivate. Sva razmatranja ~ i ona koja se odnose na struéne, i ona koja se odnose na metodolotke aspekte obavijenihistrazivanja - treba da bud strogo u funkei predmeta is ‘ativanja. Zbog topa ne treba davati nikakve istorijske. opie ts). preglede, koji nist funkciji predmetaistrazivanje. Sagledavanje tog dijapazona je i moralna obaveza prema ‘onima koji su ceo radi vek sistematskt prouavalidosieni probleme Kod veéine empirisko-analiti¢kih istraZivanja u drustvenim naukama postoje ja- sno utvrdene norme i procedure, éije postovanje obezbeduje, u najveéo} meri, uspel w naunom istrazivanju. Upravo ti zahtevi i norme mora biti ugradeni w sve faze iarade naunoristrazivatkog projekia. Osobenosti predmete proutavanja najveée su kod teori- Akademsko pisanje 135 skih, istorjskih i sistematsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zabteva ‘osoben nagin planiranja i projektovanja. Unvedivanje standarda, w tim slugajevima, lako bi se pretvorilo 1 svoju suprotnost, u ukslupljivanje takvih proutavanja. Tzuzetak od jas snog utvrdivanja normi i procedura su akciona empirijska istraZivanja, kod Koj je plax niranje i projektovanje procesa istrazivanja matno elastitnije, nego kod ostalih empiny- skih istrazivanja Kod empirijskog istradivanje najvidnije dolaze do izcazaja metodoloSki zabtevi i norme, Takva istrazivanja su u naukama o obrazovanju najéeSéa | najbrojnia (i kao po- jedinagna, i kao timska, i kro institucionalno organizovana). 3.3. METODOLOSKI OKVIR ISTRAZIVANJA, ‘Ukotiko je nauéno delo empiniskog karaktra Staocima se daje na wv poglavje koje se meses nasoviia kan Metodototke osnove (ols, polite, Konponente 5) tsraivana. Taj deo sat asna, precina¥ optima (i preoskudos mi preabin ts) objasnjenj za sve metodolotka pitanja | postupke obavjenog itadivanj, al tako tpsano dase eno mots ramet, ponovit od rane filo kojes Kompteninoistaivae or dram uzorku a} natin prove nautna zasnovanon reales szakijtaks, (vo poslavije ima svitu da ge nano dla razame, dake mogu prover iggy Sa je ettete U mrutaim moron maine ana, ton attend va) do mote bid prezentavan veoma kratko (ae) | preledn. ARO je prvi deo ni Uonog dela, Teoriske smove istrativanjaeoidno vragen, o daje podlog0 dase kvalitet to prgledno wath deo Meradolatke asnove sraivane U ever poglaij nanos sla se oboveeno dijo formas, uz ajmtziaobainenj pred cli, cadaaka, hipotea i vanjbli sraivanj, populace! uzorka na Kome Je wtkeno WtaBvanjc, me- toda, poste fisravaekhinsrumenata, Koren iiravan,cnjenioa,niiho- ‘og kavakirs, natina sredivanja obrade, analie {natina fevodenjzakiucata ONO poglevje se pits u prom vremenu, Po obimu potreo je mal prav men: ne sme B- {ini preoskudno, ni preoptimo “Metodlogija nautnoisrativatkog rada postala zateve u popled opisa meto- dei iamazvatih postupaks, Koje je 4 taunom radu potrebno Koncizo prkazat & tatkom sadraja. Medutim, empirjkiradov objavijen uEasopisima tzboricina vide puta ostaju bee podataka o korenju pornatihiatadivathih metod istradivat po- upaka, opisa nedovelne pozati ntoda, now bitmo modifikovenih metod,razi- f njihoweg koriéenja | procene njhovog oganienja lznove se sano rezllat ited Sanja,» zapostavja sam ok istazvanja U pojdinim slutajevima nai se na bespo- Uebno opisvane niazivatih postupak, kot su pot yee standart wodredene ne na blast Obisinenia~ koja se dau wz sak oth .mstodoloskh pitanjo~ ba da bad takva da Stageu bade porpuno jasno Rato je lsat obavie svoj itdivanje. U tvom dela rada ne treba pia na primer, o akeianju kao anketianj (Ka istaivat- 9 tehnich nope ve sarin osobenoxina aketiane i upinika prmenjenik w wet tam isretivanj Ne teba,na primer, naelno respras jo populaci 1 Uzbrk sr $vanj, vet samo 0 adnosu Konkretme populace + osobenostma Wzorka Koj jew istae136 M. Kundagina ~ V. Bandur 2Bvanju postojao. Ovo navodimo abog toze Sto dasa istraivada ova} deo izvestaja pro- Siruje opitim raspravama o nekim metodoloskim pitan)ima, pogresna smatrajsi da time ayihov ivedta}postaje .nauénii, .ovbljiji™ is, posto in zgleds kratak” w odnosa 1 ostale delove izveSajao istadivanju, Da bi se odredio obim poglavja Mezodoloski prismp istraivanju, preponutuje se mladim istszivatima da u objavijenim radovirna sagledaju taj odeliak Pri iznosenju resulta realizovanog nautnog projekts istrazvanja, istralivas obavestava strgnu i nanénu javnost o tome koiko se pridr2avao metodolotkih norm i zahieva. Kako je prontavanje i istazivanje bilo keg pedagotkog | vaspitaog pitanje | problema uvek i stvaralatki akt (delatnes), treba nastojati da se nitim ne spulava i Ogranigava, dase nina Koj nain ne Sabloniue (ukalupjuje) ta svaralacki proces, TO znati da je planiranje (projektovanje) i izvodenie, pa i ienoSenje rezatata za strugnu i ‘nauénu javnost bilo kog nauénog pitanja i problema osoben tin ida se eno mode visti luz puno uvaZavanje svi specifiénosti adabranog predmeta itraZivanja. To znati da se metodolotke nome i zahtevi uvek moraju stvaralatki koristit, iz aspekta osabenost predmeta proufavanja ili istazivanja Kod veCine empirjsko-analitickihistrazivanja u naukama o obrazovanju postoje Jasno utvrdene norme i procedure, dje poStovanje obezheduje, u naveGoj mer, uspeh i ‘pautnom istraZivanju i interpretaciji podataka. Upravo ti zahtevi 1 nome moraja biti tugradeni w odeljak nautnog rada koji se naslovijava Metodolotke osnove tsrazivanja. Osobenosti predmeta neuenog istrazivanja najveée su kod teoriskih,istorjski i siste- rmatsko-strukturalaih pitanja i problema. Svaki od nh rabteva osoben natin planizanj, projektovanja, izvodenja i interpretacie podataka. Utvedivanjestandarda,u tim slagoje- ima, lako bi Se pretvorilo w svoju suprosnos, « ukalupllivanje taki prowtavanja Ieuzetak od jasnog, utvrdivanja normi i procedura istrazivanja, interpretacije ji nofenja rezultat istrazivanja su akciona empisjska istrativanja, kod Kojh je planianje, Drojektovanje i izvodenje procesaistradivanje zaatno clastignije nego kod ostalib empi- ijskih istraivanja. ‘Ode Ge biti izneti sudéaji svib Konstiutivni elemenata koje treba da sadsi po- lavije Metodoloike osnove istraivania w monografskom naunor del, koje ima karak- ter empiriskogistadivana, Cini se to, prvo,zbog toza Sto u ovo} vis istrabivanja najvid= nije dolaze do iraZaja metodoloSki zahtew i norme, drugo, zb0g toga Sto su taka staat vanja kod nas najéeSéa i najbrojnija (i kao pojedinagna, i Kao tmska, i kao institacionslno onganizovana),treée, zbog toga So se i ealizucije ovih projekata moze najolje sagledatt koja st to pitanja koja treba rezraditi pre informisanja itooca, i. prezentacijerezultata routavanja i istrazivanj ilo kog pitanja problema u naukama o obrazovanj, Bududi da se istrazivaé prvo opredeluie 2a problem ili pitanje koje Beli da istra- je, prvo Sto treba da ura jeste data) problem i pitanje formulise kao predmetistraZi- vanja. Time je on, u stvari, zapoéeo rad na idejnom nautnoistezivatkor projekt, na formulisanju wideje" istazivanja. Sa tim teba da upezna i éitaoce dela, odnosno nae= nog lanka, IstraZivad u ovom poglaviju objainjava kako je masala niegova zamisao, nayana shen sav", Konia tava ead je taba: nat isl. Citaoci se upoznaju: Sta je istrabivano i za8to je istrazivan, te © Kojo) istradivad- ko) orjentaciji je ree kvamttativnoj ik kvalitativno]? Akademsko pisanje 137 3.3.1. Problem istraZivanja ‘Buduéi da empirijska i teorjska istraZivanja potinju postevljanjem problema. gj njegovim formulisanjem i obrazlaganjem, 0 tome je potrebno obavestiti Etaoce. (Pri ‘mer: Razlikuju li se mladi, razlititog socijalnog porekla, u stavovima prema Zivotno} sredini?). Problem istrazivanja je veza izmedu teonjskog | istrazivackog dela nauénog dela. To je u kvanttativnim istrazivanjima kriterijska ili zavisna varijabla, @.u kvalitae tivnim istrazivanjima srediSnje istrazivatko pitanje ili fenomen, Problem istraZivanja proizilazi iz teorijskih razmisljanja, do kojih se dolazi prouavanjem literature, j deduk- cijom, ali i iz praktidnih situacija koje nastaju iz liénog iskustva. Prema Aleksandra ‘Halmiju (2005), pri utvrdivanju problema istrazivanja potrebno je: (1) problem specif ciati, (2) apostrofirti relevantnost i 3) opredeliti se 28 verifikaciju kvantitaivnitn ii Kvalitativnim metodama. Problem se najGeiée formulige jednom regenicom, w upitnom obliku, ili kao te- ‘ma, koje postaje osnovna vodilja u istraZivanju. O8 opredeljuje metodologiju njegovog relavanja, Nekada se istrazivatki problem izlaze na potetku teksta, u prvom ili drugom, pparagrafu uvoda, wz objaSnjenje razloga njegovog izutavanja, a nekada na kraju pogls- vija Teorjski pristp problemu. Tada ga nije potrebno i2dvajati u poseban odeljak. Za pourebe definisan’e problema istrazivanje najpre se objanjava kira problema- tuka podrugja koje je istrazivano, ukazuje se na vabnostistradivanja izabranog podria, ‘2 nakon toga se ukazuje na uti, odnosno tatno odredeni parcijali problem, na koji je bilo usmerene istazivanje. Odieduje se njeyor zanataj w Sted OkviT, Oblast ROJO} BEI pada. Znadaj istraZivanja se odreduje iz ugla potencijalnih Korisnika. SaopStava se ko- jim aspektima problema se istraZivat bavio. Obrazlozenje izabranog problema treba da je motivisano ranijim argumentacijama u odeljku Teorijski pristup problems, Potrebno Je navesti sve relevantne prethodne pokusaje da se problem refi. U élancima koji s° ‘objavijuju u naucnim Zasopisima i zbomicima radova ne izdvaja se odeljak namenjen problemu, 3.3.2. Predmet istrazivanja Problem istraYivanja je w osnovi predmet istraéivanja. Predmetom istrazivanja se konkretizuje ono Sto je Bild istrazivano. Potrebno je izbogavati uopSteno i neprecizno formulisanje predmeta istraZivanja, Predmetom istraZivanja se opisuje Sta je istrazivano, ‘opisuje se pojava koja se istraZivala, o kojoj se dotlo do odredenog saznanja. Definisa- je predmeta istrazivanja znati identifikovanje, odredivanje konceksta, situiranje pro- bblema istrazivanja, jasno razgranitavanje od drugih, slignih problema. Predmet istrazi- vanje moze bit: problem, pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se opisuje vremenski, prostorno i disciplinarno. Opisuje se vreme u toku Koga je pragen predmet istraZivanja i prostor na kome se pratila predmetna pojava. Discipiinarno opisi- vanje predmeta istraZivanja odnosi se na nautnu disciplinu, u kojoj je problem lociran. Odreduje se i uza nautna oblast, u koja) je problem situiran. Njegove laciranje w rado- vima u naukama o obrazovanju je u okviru neke od pedagoskih disciplina: didaktike, metodike j dr. ProuGavanje problema nekad zahteva interdiseiplinami pristup. Problem mote da se odnosi na proveru onog Sto su drugi istrazivati utvrdili, ili na proutavanje nnovog pitanja. -138 M. Kundagina ~ V. Bandur Formulaija predmeta istrazivanja nie nimalo jednostavan i lak posao. Naprotiv, zahteva od istradivata veoma solidno pedagoBko i metodolosko 7nanje. Zahteva i odre= Geno ierzivacko iskastvo. Zaatak Je jo te, poSto formulisanje predmeta ne sme bith copSteno (ee je o Konkretnom pitanj i problem), ne sme se vest na konstaacju, vee t1aebi (a formulacji) mora sadréavati 3 problem, koji Jeu osnovi predmetsistradivana. ‘ie, nn primer. dovoljne ros da je prem istrafivania bio .osmogoeinja skola". To je suvigeuopstena, atime | veoma nepreciana formula, Je. w okviro tao formulsa- tog -preémeta, posoje desctine i desetine Konkzenih problema, pitanja i aspekata, ko- ji mogu bit predmet naudnog pedagoskog istadivanja (na primer: unurabnja struktura ‘epowme Skol,arulacija nastave 1 razeda u osnovno) Skok, odes nastaynog i vanna- stavnograda,ednos osnovne Skoe i lokalne drustvene zajednice, upravjanje osaoknom kolom itd). Cak ni pojedini konkzetniaspekt, pitanja i problem ne bi se mogh pr tvauti kao formalaije pecmeta istraZivanja, On su EtaocujoS uvek uopBteni,neodte- deni i nepeeczni. Nije ma job uvek jasno na demu je teste w nautnom istezivanu {Tek kada autor uivrdi neki tazlog, wzrok,stanje, relat odnos koji asta to ito ps se postavipitanje da lie to stvamotako, on se prblzava pravojformulacit predme ta straivenia U pojektovanju istativanja dobr i iskusniisratvati dugo tagaju 28 konci- _znom, jsnom i rutkom,jeitki Korekzmom formalacijom predmetaitrazivanja, Nekad ‘dbace 1 desetak mogueih, pre neZo Sto se pronade prava formulacija predieta. I naj- thanjaiamene u ormulaci predmeta istrazvanja moze bit veoma znatajoa Kad israzivat defini predmetistrazivanja§ Ked Jo deiniseo kijuéme texnine pojmove sadrZane u to) formalaci.on je usino pri korakw odgovoru na pian: ta je sstazivano. 333. Cilj i karakter istrazivanja Stedeée pitane skojim sitaoce treba uposnat jest: Zt je predzeto itativ aie odabranog predieta? To se poste, pre, esnim formulsanjem cija koji se ofeku- eda se postigne kro istaZivane | zadatakaistazivanja, odabranog predmeteistaziva- ta Zn Svako empinjskoistrazivanje Gizzetak s sloena empinska sradvanja), vv {je ae jedan el istraZivanja. On se odnosi na eel istazivanja, odabranog predimet inrdivanja.Ciljem istazivanja definige se opstaramere istrazivanj, odnosno Zeljeno ftanje na je sa usmerene isvaziacke aktivnosti. Ciljem se odgovara na pian zaito i Aaja sacnana se sin 0 predmenu israivana. Cikjem se irazave srsishodost iste vatkou projekta, odnosno jasno odredue Sta se istradvanjem Zelelo poste. Aspiacia Isuadivanje najeeSce je okrenutavaspitno-obrazovno} raksi,njenom kvalitenijem na- Usnom oxmijavanju,Cstaocu treba da je jasno dase israzvanjer reSavao postavljeni probiem istrazivagje, dab se ostvario el stradvens Ciljevi istrazivanja moge biti fundamentalni i aplikativni, Fundamentaini cilj podrazumeva razvoj nauke » odredenom podrutju, dok se aplikativoim ciljem unapre- duje prakiivan rad u odredenoj delatnosti. Konkretno, ciljeviistraZivanja mogu biti: (1) sastavijanje informativnog pregleda Cinjenica na odredenu temu, (2) identifikovanje od- redenih problema i ponnda konkretog seSenja, (3) iznoSenje misljenja + objanjavanje ‘odredenog fenomena, (4) kriiSka procena odredenog stanja ili gnupe Cinjenice i (5) Akademsko pisanje 139 progled literature na odredenu temu. Cilj moze biti usmeren na dobijanje novih informs- ij ii predstavijati novi pristup veé poznatim éinjenicama. Tako zadaci i ciljistradivanja odgovaraju na pitanje zaito se odabrani predmet is- traiuje, wo Sesto nije dovolino. Pored obrazlaganja i objaSnjenja, formulacijom eilja i za- ddataka (28810 ovako, a ne drugatije; za8to ova), a ne drugi aspekt isl.) koji dovode do potpunijeg odgovora na postavjeno pitanje, audno se govori o znagaju preduzetog istra- ‘ivanja za pedagosku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to provi v ovom mo- ‘mentu iu ovim uslovima. Pored toga, istrazivaé objaSnjava u €emu vidi originalnostis- trafivanja koje preduzima (da li je to prvo takvo istradivanje, a ako nije, u Gemu se on0 razlikuje w odnosu na istraZivanja koja su sproveli drugiistrazivati is). Karakter istradivanja podrazumeva odredivanje vrste istraZivanja. Istrazivanje ‘moze da bude: eksplikativno ili deskriptivno, dijagnostitko il prognosticko, ekstenziv- ‘no ili intenzivno, terensko ili laboratorijsko, transverzalno ili longitudinalno. Potrebno je utvrditi kako Ge se istraZivaé odnositi prema pojavi koju prouéava, (pasivno Yj. prou- ava je bez meSanja u njen tok, ili aktivno, namerno i kontrolisano izazivajuéi izvesne pojave ~ eksperimentalno). 334, Zadac istrayivanja [Na osnovi cilja, formuligu se konkretni zadaci, Koje je istraZivat ostvario u to- ku istraZivanja odabranog predmeta. Takvih zadataka je uvek vise, « konkretan broj ‘zavisi od sloZenosti predrr2ta istrazivanja, ali i od istrazivatevog nastojanja da oda- brani predmet svestranije i produbljenije istrazi, Svi zadaci moraju biti u okviru po- stavljenog cil istraZivanja. U odnosu na cilj istazivanja koji izrazava opStu nament istradivanja, zadaci istradivanja su ui, operativniji i Konkretniji. IzraZavaju pojedine aspekte problema, Zadacima se i2xazavaju zahtevi u okviru postavljenog cilja istrazi- vvanja. To su konkrema pitanja na koja se Zele dati odgovori. Nj Je u istraZivanju is traZivaé realizovao da bi odabrani predmet bio istrazen, Bro) zadataka istraZivanja za- visi od predmeta istradivan,3. Tako zadaci i ciljistradivanja odgovaraju na pitanje zaito se odabrani predmer is: trae, to Sesto nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objaSnjenja, formulacijom cilja i za- dataka (2aito ovako, a ne drugatije; zaito ovaj, a ne drugi aspekt isl). Koji dovode do ‘potpunijeg odgovora na postavijeno pitanje, nuZno se govori o zoataju realizovanog is- ‘rabivanja za pedagoku nauku i za vaspitnu praksu, 0 potrebi da se to prouéava u tom momentu i u tim uslovima. Pored toga, istraZivaé objainjava u demu vidi originalnost realizovanog istraZivanja (aa fi je to prvo takvo istraZivanje, a ako nije, u femu se on0 raalikje w odnos na istnZivanja koja su sproveli drugi istradivadi i sb). Razlikovanje mode bit, u odnosu na druga istrazivanja, predmetno (u pogleda sadriaja) 1 metodolo- %ko (Grugim metodama, tehnikama i instrumentina se vr8i istraZivanje). Ni na pitanje _aito ne moze se odgovoriti bez solidnog poznavanja i kori8éenja odgovarajuee literata- re (pedagodke i druge)140 M, Kundatina ~ V, Bandur 3. Hipoteze istrazivanja [Na osnova prougene strucne literature, istrazivatkog iskustva, formulisanog cilja i zadataka istrakivanja, istraZivat upoznaje Gitaoce sa formulacijom hipoteza predmeta istraZivanja, Buduéi da su hipoteze pretpostavke koje su realizovanim istrazivanjem bile proverijive, potvrdene (dokszane) ili opovrgnute (odbazene), one ovo deli nautnog rada moraja biti jasno j precizno formulisane. Hipoteze, prema L. Kubi i Dé. Kokings (2003), mogu biti postavljene u funkeiji: (1) pretpostavljanja stanja ili ustova: (2) speck fikacije odnosa izmedu dve i vise varijabli 1 3) pretpostavijanja uslovijenosti jednoz faktora drugim. ,Hipoteze su skele koje se podidu pre zgrade i ruse kad je gra dovrSena, One su radniku neophogine: samo neka skele ne smatra zzradom*, Kake Gete Hipoteza je. s pravom se Konstatuje, .crvena nit” kojom je teklo svako pedagosko nau no istraZivanje, pa i ono koje je neposredno realizovano. Hipoteze su pretpostavke 0 re- enjima odredenog problema. Izvode se iz postojeéih teorija, sprovedenih istraZivanja i iskustva istraZivata, Hipotezama se iskazuje odnos izmedu vanijabli istraZivanja, Proizi- laze iz formulisanog problema, cilja i zadataka istraZivanja, Hipoteze treba da budu de- finisane na natin da se mogu testirati. Empinjske hipoteze su operacionalne hipoteze, Statisti¢ke hipoteze (nulta | alternativna) predstavijaju statisticku operacionalizaciju em Pirijskih hipoteza, Obieno se postavija jedna opsta hipoteza, (najeSée je o pretpostavka koja proiz- Jz iz cilja istrazivanja} i vike posebnih hipoteza, koje proizilaze iz zadataka istrazive- nja, Potrebno ih je logicki poredati prema zadacima istraBivanja. U poglaviju naucnog dola Interpretaciia rezultata istrasivanja, svako\ hipoteai odgovara 2asebna celina, po sebno naslovljens, Hipoteze, postavljene pre istrazivanja, kojima su proveravane injenice, a do ko- ji se doSlo u istrazivanju, nazivaju se radne hipoteze. Ukoliko se o predmetu hipoteze ze zna mnogo, onda se postavija nultahipoteza. Zahtevi koji se postavljju za hipoteze su: da se odnose na precmet istraZivanja, da su saznajno vredne, jezitki jasne i konkret- ne, da su zasnovane na dotiénojteorij | da su praktitno proverljive. 3.3.6, Varijable istrazivanja Empirijsko istradivanje nije moguée izvesti ukoliko kljuéni pojmovi nisu defini- sani. Za tu potrebu obavlja se i operacionalizacija pojmova. Posebno se moraje operaci ‘onalizovati pojmovi ko). se odnose na zavisnu varijablu. Posle predotenih hipoteza, &- tagci se upoznaju sa varijablama istrazivanja, koje se definisu i Kasifikuju (opSte, po: sebne, zavisne, nezavisne, jedna ili vie, njihov medusobni odnos i sl.) Klasifikacija va- rijabli se izvodi na opSte i posebne: zavisne i nezavisne i utvrduje njihov medusobni od nos. Potrebno je opisati i nagin na koji se manipulige varjablama, to jest objasniti nagin upottebe i varijacije izmedu varijabi. Operacionainim éefinicijama se odreduju pojmovi u odnosu na postupke pomosy kojih se ti pojmovi moyu meriti (npe. ekoloska kultura deteta se moze definisati kao ‘broj dogadaja u kojima je opazeno da jedno dete narusava Bivotni prostor). Operaciona lizacija varijabli je njihova konatna Konkretizacija, Powebno je utvrditi i indikatore va- rijabli, kao vidljive manifestacje. Akademsko pisanje 1a Operacionalnim definicijama varijabli odreduje se znavenje i sadriaj varijabli, pomoéu praktiGnih pastupaka koji su neophodne 7a nastajanje, merenje i identifikovanje ‘redmeta, sa ciljem da se teorijski pojmovi poveda sa praksom. Definile se znagenje va- rijable, s obzirom na 10 kako se meri. Operaciono odredenje predstavlja taksativno na- brajanje sadréaja, koji su zahvaéeni i definisani teorijskim odredenjem pojmova sadria- nih u predmetu istraZivanja, Razlozi 2a operacionslizaciju predmeta istradivanja su: (1) to se teorjskim adredenjem ne move dati ekspicitan odgovor na pitanje Sta se istrazu- {81 2) Sto se proverlive hipoteze mogu izvesti samo na Konkretne sadxéaje predmeta is- lwazivanja; (3) Sto se operacionalnim odredenjem varijabli istraZivanja omoguéava eg ‘zakinijipristup i onemoguéava proizvoljan izbor sadréaja predmeta istraZivanja. Svaka ‘operacionalizacija je parcelizacija pojave koja se istrabuje. Na primer, nae razumeva- nje ekolotke svesti zavisi of postupaka kojima se svest mer Operacionatizacija varijabli Fiolotko znanje se sivaia Kao dimensija ekolotke svesti u Kojo) je ueeaik upoznat sa Ginjenicama j generalizacijama o ekoloskim pojavama v okviru nastav- th predmeta prirodnin i drustvenihy nauka. IzraZava se nivoom postignuéa na teste ‘ekoloskin znanja Fkolotka informisanost se shvata kao dimenzija ekoloske svesti, u kojoj je Uwenik upoznat sa ekoleSkim pojavama Zivotnoj sredini. Odnost se na ekolosite uugrozenost, aktivnosti Koje doprinose ofuvanju Zivotne sredine, vrednosti Zivotne sredine, norme ponaganja u Zivomno} sredini, kao i na ulogu espovaih drustvenih Cinilaca w aati | unapredenju Zivotne sredine. Izazava se postignusem. na test ‘ckoloshe informissnist ij resulta predstav aja ralitite vee informisanost Ekoloska vrednosna orijentacija je dimenzija ekolotke svesti v Kojo) uéenik pribvata vrednosti Zivotne stedine i vrednost! uenikove li€nost, kao subjekta za- Site Zivotne stedine. Izra2ava se w nivou u kojem se ugenik slaze sa tvrdnjama na skali stavova, koje © odaose na vrednost ekoloske stedine Zadovoljstvo je dimenzija ekoloske svestiu Kojo} su uenici (pe)zadovoljat stanjem neposredne Zivotne sredine, Ogleda se v nivou izrazenosti emocionalnog, fodnosa prema stvarima i pojavama Zivotne sredine, na skali zadovolistva. Tde u | ‘dva smera od neutralnog do maksimalnog zadovoljstva i od neutralnog do maki rmalnog nezadooljstva, Spremnost za akcije je stepen btenja uvenika da udestvuju w aktivnostima za Mie Zivotne sredine. Iz: ava se prihvatanjem moguéih nacina angazovanja u eko- loskim situacijama na skalama aktivizacije, &ji skorovl predstavjaja razigte ni- voe spremnosts ucenika da utestvuju u aktivnostima zastite Zivoine stedine. Ova verijabla se posmatra kao jednodimenzionalna, unutar koje se pojedinci razlikuju, sobzirom na iskazani intenzitetspremnosti za akeiju | Milenko Kundadina (1998): Cinioci ekoloskog vaspitanja i obrazovanja, Uzice, Utils fake 3.3.7. Metode i tehnike istrazivanja Citaoci weba da su upoznati kako je odabrani predmetistradivan. Reb je, pre sve- ‘ga, 0 odredenim metodama, tehnikama i instrumentima, odredenim procedurama istr3- Fivanja, Buduéi dau metodologiji postoji vise metodoloskih tekovina nego Sto je142 M, Kundaéina ~ V. Bandur potrebno u istrazivanju konkretog predmeta i Sto se u jednom istrazivanju moée kori Nit vige metoda, thnika,instrumenata i procedura, istrizivat daje objainjenja uz svako od th ,metodoleskih pitanja ali ako da étaccu bude potpunojasno kao je istrazivag bavio svoj istrativanj., Ne treba u ovom delurada psa. na primero anketiraju ko ankstianja (kao istazivacko} tebnict) uopite, vet samo 0 osobenostima anketianja i ¥upitnika primenjenib a sprovedenom istragivanj, Posebno se opisuei detalino obrazla- 3e eksperimentalni nacristrazivanja, dak to nije slag sa Korelaciskimn | diferencia rim nacrtom (utvrdivanje povezanost i razlika). IsiraZivat je taj oy). polszeéi od 0s0- tenon predmea,cilja,zadataka, postavijensh hipoteza i vanjabli.uterdyje koje su mu Zinjenice bile weophodne, ps prems tome reSava i sya ostala metodolo8ka pitanja Obrazlozenje izbora metoda i tehnika istradivane, koje se v8i na osnovs osobe- nosti predmeta, cilja,zadataka, bipoteza i vanjabli mora bit objektivno, eelovto i pre- cizno, Tzabrane metode | tchnike istazivanja daju odgovor na ptanje kako je prowtavan ‘odabreni problem, odosno kako su pojedineEinjenice bile sakupliene (anketirane, ska- Tranje,interyjuisange,testranje, analiza pedagoSke dokumnentacije i sociometiske teh- rika). Opis metodoloskih postupaka izvodi se po hronolo8kom redosledu primene. ‘Obractaze se izbor instruments. Navodi poreklo instrumenata(Samostaino konsuist- ni, adaptirani za potrebe projets, ili preuzeti od drugog autora), relewantni podac o nj ‘ma (posebno metjske Karakterstike), opie sadria istrumenata i odlrednice ade se nalaze v prilogu. Ukoliko je izvedeno probno istrazivanje, navode se mettjske karakte- fistikeinstrumenata | njihov natin utvrivanja. Tae i precizn’ instrumenti obezbedajy valiano § postzdano merenje, Instrument mogu bit rikazani in extenso ii samo opisno (format insturmenta, format stavki, bro} Savi), Da bi se ditaoci upoznali sa tim kako je proutavan odabrani problem, istrazivata Je potrebno da posediyje solidno poznavanje metodologie. qj. vebalo je da zna mogue- Tosti nauénog istrazivanja i da odabere one metode 1 postapke Koji odgovaraju izabra- fom predmetu istraivanja. Opredeljujuti se 2a istadivatke metode, tehnike | instru- mente, 28 odredene metodoloske procedure Kojima ée ce sakupliati ncophodne tinje ce, u ovo delu rida se mora rei koje su to Zinjenice.u Kom obimu su sakupljene, ka- Ko su stedene, kojim na8inim i a kojim nivoiena (staisttkim id.) su obradene, ana zrane i interpretirane 3.38, Populacija i uzorak istraZivanja U ovom delu rada istrazivaé upoznaje titaoce s tim kako je definisao asnovni skup. tj. cilinu populaciju i uzorak na kome je izvedeno istraZivanje (pojmovno, prostor- noi vremenski) i to eksplicimo i jasno. Ne tebs, na primer, naéelno raspravljati 0 popu- lhciii i uzorku, veé same 0 odnosu konkretne popalacije i osobenostims wzorka Koji je w isuazivanja egzistirao, Pri tome se opisuje vrsta uzorka (kvotni, statifikovani, pregled- ni, jedinstveni, sludajni), razlozi opredeljenja za izabrani tip uzorka i kako omoguéuje istrazivanje postavljenog problema, natin izbora jedinica uzorka, velitina uzorka. Uzo- rak je reprezentativan za ciljnu popalaciju, ako je odabran slutajno. Struktura uzorka (Gocijalna, polna, obrazovna i uzrasna) prikazuje se tabelom iz. koje se mode sagledati, izraéeno u apsolutnim i procentnim frekvencijama. Navodi se eventualno osipanje wzor- ka u odnosu na projektovani. Ako je u pitanja longitudinalno istrazivanje, opisuju se Akademsko pisanje 143 stepen osipanja i razlozi osipanja uzorka. Isto tako, iste se procenat ispitanika koji ni- su dali edgovore. [Nekada je uzorak odreden okolnostima i samim predmetom istrafivanja, npr. w uzorak koga fine ucenici sa smetnjama u razveju ukljugeni sw ispitanici kojt ih posedu- Ju, Ih prigodni uzorei koji su istrazivaéu na raspolaganju, Obrazlaze se w kojoj met utitu ‘na reultat i koliko smanjuju uverljivost zakljutivanja. Naglatava se dali je u pitanjy oda- Dana, ili prinodno formirana graps. Iznose se kriteriumi na osnove Kojih si odabrani ispitanci i razlozi za njhovo odabiranje. Posto postoji vige vista uzoraka istradivanja,is- lwalivat se mora opredelitt 21 onu vrstu uzorka (ii vite nj), koja je odgovarajuéa 28 eda brani predimet istrazivanja. Subjekt, koji su uSliw wzorak, nazivaju se ispitanicima, Oni se sisi” (pomoce ankes, iter uzanjon,testovima ish, da be dole do neophodain injenica. Stati 3 ka metoda ‘Svtha ovog odeljka je da pomogne titaocima razumevanje primenjenih postupa- kke statistidke metode. Razlike izmedu istrazivaéa u pogledu obima korSéenja statitic- ki postupaka u okviru statistitke metode, prilino su velike. U tom pogledu, w pedago- Skoj nauci_postoje dva stava. Prvi, koji potite od R. Dottrensa, da primena statistike pedagoskim istraZivanjima treba da bude ogranitena na one statistitke postupke Koji treba da st, uz kraéu informaciju, dostapni | razumnljivi svakom nastavniku ~ praktiGant i drugi stav, koji potite od G. Mialarets, da w pedazosko) nauci trebs primeniivati postojece statistitke postupre, pomacu Kajih se moze doei do Korisnib ezultats stra vanja, bez obzira na njihovu slodenost U praksi izvodenja pedagoskog istraZivanja, u vezi sa primenom statisticke meto- de, prisutne su dve krajnost: prva — njeno osporavanje i druga ~ njeno fetiSiziranje, Ne- galivni stavovi prema primeni statisticke metode w istraZivanjima nauka 0 obrazovanja Prisuini su joS od pre pola veka. Na razloge male primene statistike u pedagoskim istra- Zivanjima ukazivao je Vladimir Mutié (1958). To su: (1) runiji wtiea) nemacke ideali- sti¢ke pedagogije i (2) uticaj ranjih stavova ruskih pedagoga ~ da se kvantitativnian me- todama pedagogija biologizuje i denumanizuje; da se zanemaruje kvaltativna strana pe- ddagotkih pojava; da neki problemi pedagogije nisu dostupni kvantitativna) obradi: da se primenom srednjih vrednosti, na grupama konkretnih ispitanika, polazi od nekih zami- Sjenih, irealnih velitina, na osnovu kojih se estvaruje pedagoski proces njihovog indi- vidualnog razvoja, Pojava fetiiciranja statisti¢ke metode ogleda se u insistiranju na njenoj primeni 1 svim podrugjima pedagoke nauke, Sto naravno nije moguce zdog same prirode peda~ goskih pojava, zatim na isticanju stava da statisti¢ka obrada garantyje naueno vrednost podstaka, Sto je nepribvatijivo, jer se i netatni i zmisljeni podaci mogu statisti¢ki obra- divas. Takvi istrazivati sve ono do dega dedu u empiniskom istradivanyu pretvarajy brojeve i uz pomoé ratunara dolaze do obimnib tabela primarnih podataks, 20 koje ne mogu kazati Sta pedagoSki znate. Takvi rezultati su daleko od kvalitatwne analize, koja Je neophodan usiov interpretacije rezultata v primeni staistitke metode. U odeljku Statistica meroda obrazlaze se opSti nacrt analize podtaka. Sama obrada podataka treb2 da posludi cilju istrazivanja, Citaoei se upoznaja sa naginom1a. M. Kundatina ~ V. Bandur statisticke obrade podataka do kojih se « istrazivanju dosto, primenjenim postupeima ii merama deskriptivne statistike i statistike zakludivanja, Pourcbno je eitaoce upozmati kako su, po istrazivatkim zadacima | hipotezama, prikupljene éinjenice bile stedene, kojim naginom i na kojim statistitkim nivoima su bile obradene, analizirane i inter. pretirane. Uz statisttke formule potrebna su objainjenja za sve statistizke mere i postupke, znoSenje svih bitnih elemenata statistitke metode pomaze Citaoeu pragenje toka istazi+ vanja. Medutim. iznosenje potpunije staisticke aparature, primenjene w obradi statisti ki podataka, nekad nije opravdano jer moze da 2uplasi citaoce. Standardne statistiGke Postupke nije potrebno detalino opisivati, dok je 28 postupke koji se retko primenjuje Potrebno éituoce uputiti na codsinu literaturu u poxinoZnim napomenama. Potrebno je opisati svrbu Kori8éenja staistigkih mera, odnosno statistitkih testova zakljudivanja (npr. test je upotreblien za objainjenje statsticke znacajnostirazlike dve statistiske mere). labor statisti¢kih postupaka za konkretni istraZivatki problem, u delatnosti vasp- tanja i obrazovanja, zavisi: od sadrZajai prirode pedagotke pojave, od toga kakvi su po- ddaci i koiki bro} se mode prikupiti, od vrste skale sa koje potigu podaci, od vrste obe- {e3ja statisti¢kih jedinica {od oblika raspodele frekvencija. Citaoce treba upoznati sa ti Ijenicom koji su postupei obrade i analize podataka najprikladniji za pojedine vrste po- - Galitet: obelezja po Kojima su statisti¢ke jedinice klasifikovane. Ono Sto je uneto pretkolonu tabele objaSnjava se onim Sto se nalazi w zaglaviju tabele. Seruktura statisti kil podataka koji su tabelom dovedeni u odredeni sklad, grafitko-prostornom formon i statistckim merama, weba da ima smisla i da korisnicima daje povezane informacie. “Time se stvara osnova za struénit + naugnu analiz | objainjenje, . opisnu interpretaciju podataka, Na osnovu kvantitativnih pokazatelja Koji su dattu tabelama moguée je wot bitne veze, strukturs 1 ostale karakterstike pedagoSkib pojava. U tu svrh, Kolone keje je potrebno u imerpretacji uporedivati, potrebno je stavljati jednu do druge. -Brojevi koji se dobiju statistigkom obradom i koji predstavljaju odredene podatce koji su prikazani u statisti¢kim tabelama su imenovani. Znagenje brojeva trebalo bi da se sagleda iz tabela, bez ostvarivanja uvida u tekst, Da bi se lakSe ital, istovrsmi podsei se prezentiraju uspravno, a ne vodoravne, ‘Tabela omoguéuje Gitaocu da brzo razume i interpretira masu podataka i da sbva~ ti anatajne deta 1 odnose jednim pogledam. Ona saopStava ideje i odnose, nezavis10 fod teksta. Koja ée se tabela konistiti u nauenim radovima pripremljenim za publikova~ nije, zavisi od: cilja t zadataka istradivanja, broja obeleZia Koja se prikazuju, nivoa obra Zzovanosti korisnika da éitaju tabele. Korisnici statistidkih tabela treba da su dovol}i0 ‘eiti da ih Gita § da lako i br2o uotavaju i sagledavaju ostovne karakterstike statist ih skupova koje prikazuju. Informacije koje saopStava stalistitka tabela su onjentacio- ne pnrode i treba da zadovoljavaju namenu. Akademsko pisanje 157 Pored navedenih prednosti i moguénostiu pogledu informacija koje pruvaju,sta- tistitke tabele imaju i svoje nedostatke: (1) Prataju samo informacije 0 optim, spolj- njim tendencijama pedagoskih pojava; (2) Obim informacija je relativno ograniten, ne mogu se uot bitne statisticke karaktenstike (nivo posmatranih karakteristika, stepen centralne tendeneije, varijacije, zakonitost i sl.); 3) Na analiza i sagledavanje podataka utigu priroda statistiGhib informacija i sposobnost, struéna sprema i veStina tumatenja ppodataka od strane korisnika tabela i (4) Nekad izgledaju komplikovano, deluju odbo} zo i taze Vige vremena i napora da bi se uoéilo ono Sto je bitno za tumavenje podstaks, ‘Ti nedostaci u odredenoj meri mogu se prevaziéi grafiékim prikazivanjem podstaka. Nekada tabelu nije potrebno ni formirati, jer oni podaci koje bi tebalo da sadzi efikasnije mogu da se prikazu w tekst, 3.4.3, Iskazivanje rezultata statistigkim merama Oblikanalize podtaka 24 Konkstn istradiva8hi problem zavs:o sada i prrode pedagte poave, of toga hak su pods Ko bro eprikplien, of sate SEK nt pel eo sab jis ha ae reise Da bi se obevila vlna analin seta isvabivaninixabenave se tiie mere, uvrdju se minimalna | maksmala vednostoblejau skp izle sh vted- tot raguravaj se mere oli raspedele Ckurtozi 1 sijun), zim mere prose thelejnimerskasedna, moc edema. mre vanabnes andar devia jer posetno odsupane Kvarino odstupanje, vanjnaa, Koefieentvanjace), mere Keele, eakonitont bla vines epena zavinos, zakontostexvojenaisa esi ee og place ec ng ane ‘ju dag asc (mee dobjenc os work ntasivane). Naveden poste! pada Seltnpn seus U koncnu skh potas primenjse meSenars Standard Zaokren! na praktiéne vednost ge god to pneeno (ea Tokai ek Valentino 2g. Merenje pojava zasniva se na normalno} raspodeli sa kojom se uporeduje ‘empirijska raspodela, Utvedivanje oblike raspodele, 1, konstatovanje da li raspodela fre kveneija statistiki znaeajno odstupa od normalne raspodele, je Ii to odstupanje sluajno variranje ili ni, priortetan je zadatak istrazivats. Minimalan zahtev u informisanju Gitalaca o merenju su: velitina uzorka, prosetne vrednost i standareina devijacija za numericke skale ii proporcija za nominalne skale. Kod statistike zakljudivanja to su: ishodi postupke ocenjivanja parametara (interval poverenja) ‘lt statistickih testova (vrednost stastika, bro) stepeni slobade i p-vrednost), uz njihovo istovremeno opisivanje u samom tekstu. Daju se informacije o poetnim merenjima u istraZivanju i poredenja sa merama ‘u nauenim radovima u Kojima su saopiteni slitni rezultat. U interpretaciji statistik ‘mera mora se obezbediti Konzistentnost izmedu numeri¢kih informacija i njihovog opi- sivanja { tumaéenja u samom tekstu, sa ciljem da se pomocu njih potkrepe i ilustruju torinje tekst, U faat obrade podataka prisutna su i nepravilna izracunavanja pojedinih statistié- ih mera, Jedan od najéeStih propusta je izraCunavanje procenata iz malog broja poda-158 M. Kundatina ~ V. Bandur taka (manjeg od 100 istradivatkih jedinica), koji u tom sluaju ne daju nikakvu pouzda- ru predstavu pedagotke pojave. Premda, velitina uzoraka istraZivanja zavisi od Zeljene preciznost rezultata, vaijabilnosti pojave koja se ispituje i frekvencije pojave, potrebne Je w njihovom formiranju imati w vidu i aspekt staistike obrade podataka. Buduéi da ispitanici, kao istrafivatke jedinice, imaju odredene karakeeristike, a u uzorku istraziva- ‘ja mogu se pojaviti i siutajno, to zakljutivanje koje obiéno sledi nakon izratunavanja, ‘oxiredenih statisidkih mera iz premalog broja podataka je neopravdano. Samo pretwara- je apsolutnih frekvencija u procente frekvencije, opravdano je tek kod veéeg broja re- zultata. Isto tako, i preveliki procenti koji reprezentuju neku pojavu za titaoca sw ners zzamijivi ~ da shvati koliko je puta nesto veée, u odnosu na bazu poredenja. Propusti u primeni statistitke metode pojavijuju se iu upotrebi procenata, kad se male razlike medu grupama tetiraju kao stvame razlike. Medutim, ne samo male, nego inominalno velike razlike mogu nastat sluéajno. Izraéunavanje procenata sluzi samo 2a, _grubo uporedivanje grupa, ¢. 2a taénili opis nadenih pokazatelja. Isto tako. izrabunava- je proseka procenata nije prosto izracunavanje njthove sredaje vrednost, vee se u ob- zir mora uzimati broj slutajeva kod svakog procenta. TeSkoée se javliaju i u posmatra- ju procentnih promena dva ili vige brojeva u toku vremenskog intervala, pri cemu se izraGunavanju procenata preporutuje koriSéenje geometrijske sredine. Prigovor w primeni srednjih vrednosti odnosi se na pedagoSki nepravilan postu- pak izraéunavanja i uporedivania ,prosetnih Skolskih ocena Skolskih odeljenja, razre- ai Skola. $ obzirom na to da je izraCunavanje aritmeticke sredine dozvaljeno samo na ‘enim brojéanim podacims koji po svejim karakterixtikama pripadaju najmante takor ‘oj intervalnoj skali merenja, a Skolske ocene pripadaju samo ordinalno} skali koja sluti samo 2a oznatavanje redosieda, to je izraéunavanje proseka sa ocenama besmisleno i neopravdano. Medutim, to je svakodnevna pojava u Skolskoj praksi. Razlike izmeda stvarnih velitina znanja koje pokazuju susedne ocene nisu podjednake kao Sto su razli= {ke izmedu brojeva kojima su susedne ocene oznatene. U koris¢enju aritmetiske sredine kao mere stednje vrednosti, u smislu zamene 2a vantitativni niz podataka koji sadrd ekstreme vrednost, mogu se bitno priknitt neke niegove znatajne karakteristike. Time se velike razlike svode na prosek koji lane pri= azuje pravo stanje stvan istraZivane pojave. Isto tako, nije opravdano raéunai ponder ‘sanu aritmetigku sredinu kao meru proseks jednostavnim sabiranjem nekoliko aritmetie- ‘kh sredina, a zatim taj zbir delitis brojem aritmetickib stedina koje se sabiraju U radu sa statistitkim podacima nije opravdano sabiratsirove" (bruta) bodove nekog utenika postignute na vige razliith testova, Ta greika je prisutna u skorovanja bodova kandidata na kvalifikacionim ispitima na fakultetu, npr. kod testa informisano~ Sti, testa maternjeg jezika i bodova izratunatih po osnovu opsteg uspeha u srecinjoj $ko- Ii, Sirove skorove je na osnova rezultata svih Kandidata potrebno prethodno pretvoriti standardizovane z-vrednost, na osnovu zbirova tih mera sa dva ili vige testova vritt rangiranje kandidata Prilikom imterpretacije Koeficijenta korelacije istrativati gre’e kada svoju inter- pretaciju proSiryju na medusobni odnos u visini Korelacje, jer skala Korelacije nema ka Takteristike racio skale. Isto tako, zakljugivanje o postojanju odnosa uzrok — posledica ka da postojiizvesna povezanost medu pojavama, predstavlja greSku. Lzraunati koeficijent korelacie, kso izraz povezanosti, mije sam po sebi dovoljan pokazatel) da se radi o uzro8- rno-posledino} povezanosti pojava koje se israduju, Statisticka metoda ne moze nepo- Akademsko pisanje 159 sredno da pokaie postojanje kauzalnosti, veé samo asocijci. Istrazivati greke kada upo- eduj statisti¢ke podatke bez uzimanja u obzir faktora (okolnosti) ko} su presudhni za is- ‘radivane populacije U izragunavanju vrednosti hi-kvadrat testa propusti nastaju kad se umesto apso- lumnih i relativnih frekveneija u polia Kontingencijske statistitke tabele unose vrednost obelezja, kada je uzorak istrazivanja za te potrebe manji od 37 staistitkih jedinica i ka ‘da su pajedine teorijske frekveneije manje od 5. Kada je hickvadrat test suvise mali, kao i suvie veliki, mode se smatrati da nist slueajno nastali. Logika je da Sto je hi-kvadrat ‘manji, 1 je verovatnije da se moze pribwatiti pretpostavljena hipoieza, ali to ne mora bi- tiuvek doslovno tako. Pribvatanje nulte hipoteze nije garancija da je ta hipoteza istinita i ispravna. Boris Petz (1977) upozorava na jednu posebnost u statstiékom zakljutivanju, koja se ne nala- 22iu satistigkim udzbenicima, da staisticka obrada rezultata merenja moze dokazati (uz ‘odtredeni rizik gretke, obitno 1% ili 5%) da neki fenomen postoji (da neka razlika izme- {du dve aritmeti¢ke sredine posto}! medu osnovnim skupovima, ili da neka korelacija po- staji u osnovnom skupu), ali se ne moze dokazati da neki fenomen ne postoji. Npr. ako se medu nekim varijablama ne utvrdi korelacija, to ne dopusta da se zakljuti da korela- cije @ osnovnom skupu nema. Zak_juduje se samo da se korelacija nije mogla ustanovtt Medutim, w nauenim radovima se mogu pronaéi greske sa nepravilnim zakljuskom u tom smisi Utvrdena statisigki znatajna razlika ne mora uvek bit praktiéno znaéajna. Ce- Sto, u lavestafima istrazivanja ree enacaino se poistovecuje sa kvamuifikavoron) vetike, §o nie ispravno, Sinonim za termin znadajno je nije slucajno. Statistici znatajna raz ‘ka, sama po sebi, niSta ne gavori o tome Coma tu razliku treba prpisati. Ponekad se ste- pen znatajnosti Smatra automatskim pravilom za donosenje odiuke o .pribvatanyu ih odbacivanju" nulte hipoteze. Ne vodi se dovoljno raéuna 0 veligini uzorke istraZivanja drugim uslovima. Npr. ukoliko je uzorak istraZivanja mali, i kvadrat 6 biti znatajan samo ako je nulta hipoteza pogresna. Kod velikib uzoraka i mala odstupanja od nulte bi- poteze mogu se pokazati statistik 2naéajnim. Nije potrebno izvoditi izraeunavanja do takvog stepena preciznosti Koga ne omoguéavaju sami podaci, jer to stvara lxzni utisak ‘egzakinosti koja, u stvari, ne postop. Veé smo istakli da na sam izbor statisti¢kib mera u obradi podataka utige vrsta meme skale (nominalna, ordinalna, intervalna, omerna) kojoj pripadaju podaci. u Cemu se u praksi statistiéke obrade podataka Eesto grefi. Npr. izratunavanje koeficijenta vari- Jabilnosti mode se primeniti samo na skalama koje imaju apsolutne nulu, all izuzetno i kod intervaine skale, ako se uporeduje varijabilnost u isto} varijabli. Ova} koeficient ‘varijabilnosti se ne moze Koristiti ako se radi o dva razli¢ia test Da li ée rezultati imati nauénu vrijednost zavisi od interpretacije. Sama interpre- tacija treba da je neposredno u funkciji unapredivanja pedagoske prakse i Sirenja peda~ gotke spoznaje. TeZi deo posla u primeni statstitke metode je upravo w interpretacii rezultata u odnosu na izratunavanje statistickih mera. U interpretacii se isti¢e ono bit- no Sto pojedine vrednosti mera poruéyju wv odnosu na cilj i hipoteze istrazivanja Statistika metoda se korist jezikom posebnih izraza i simbota sa jasno odrede- zim znatenjem, koji omoguéavaju tatno izrazavanje i naugnu komunikaciju. $ obzirom na to da statisticki termini imaju i po nekoliko sinonima, te da standard za statisti¢ke160 M. Kundadina V. Bandur simbole koji se koriste u prikazivanju statisti¢kih mera dobijenih na uzorcima i a ‘osnovnim skupovima (statistic! i parametri) u empiijskim istraZivanjima nisu ustaljeni, to postaje odredene nejasnode u njihovoj primeni. Pri promeni rukopisa, u fazi izrade nnauénog rada, iz jednog pisma u drugo pojavljuja se gretke koje ne smeju ostath nec Klonjene. Pisanjé statistitkih simbola Girliénim pismom umesto latiniénim se ae dopista Postupke statisti¢ke metode potrebno je koncizno prikazati u kratkom sadraju, statistitke pojmove definisani, abjasniti skragenice i simbole koji nisu postali standard Nije dopuiteno ostavljati podatke nekih veliGina samo u procentima, bez apsolutnih vrednosti, it bez bazne osnove za koju su izraGunat Rezultat istrazivanja iaradeni u vidu statistickih zapisa moraju biti cazumifjivi Sima struém i nauénu javnost. Zato je u naugnim saopStenjima, izvestajima, Elancima, interpretaciju rezultata potrebno prevesti" sa statistitkog jezika na jezik pedagoste struke. Bosilika Dordevié upozorava da thnika i statistika ponekad zasene Coveks i eluju zbunjujuge i zaplase obiénog éitaoca, kome je rad namenjen, ili uéine nejasnim ‘ono Sto bi trebalo da bude sasvim jasno i razumljivo" (Dordevié 1995: 481). U imterpretacij statistiékih mera iznose se sve Konstatacije o delovanju nezavi- sai na zavisne variable. Prikazuju se glavni rezultati, pa i oni koji ne podréavaju is- tradivagke hipoteze. Lznosi se 2akljutak o svakom primenjenom testu. Svaki eksperi rmentalni uslov mere se iskazuje posebno. Mere srednje vrednosti treba da prate mere varijabilnost (npr. proseéan rezultat na skali ekoloske orijentacije iznosi M = 42, az 8.20) Rezultate statisti¢kih testova tebe prikazivati u skraéenom obliku (npr. F = 18,34; df = 1.6; p < .001 ili F (1,6) = 18.34, p < .001), Potrebno je navoditi dobijene vrednosti,stepene slobode, nivoe znaéajnost i granitne vrednosti. U statisti¢ko) inter pretaeiji potrebno je navoditi manji bro} konvencionalnih nivos p, npr: 05, 01, 001).U radu je potrebno navoditi i velidinu uéinka (prosetna ruzlike medu gruparna podeljena standardnom devijacijom), kako bi éitalac mogao suditi o razmeru delovanja nezavisne varijable, a ne samo 0 njihovoj ruzlici od nule. Za uobiajene statistidke pokazatelje mje potrebno navoditi formule i reference. Ako se koriste formule, one se numeri8u po ted>- sledu javljanja Broj decimalnih mesta u iaratunatim iznosima treba da odgovara potrebama st listitke mere. Veéi broj decimalnih mesta ne mora da znati veéu preciznost i pouzdi- ost rezultata. Ustaljena je praksa da se procenti uvek zaokruaju na dve decimale, a vrednosti hi kvadrat testa na tri decimale, Konagan rezultat se izrazava v broju decimal- nih mesta, u kojem su bile izraene prethosine vrednosti, ‘Statistitko zakljudivanje predstavija proces saznavanja, i to postupkom wopétava nja © osnovnom skupu, na osnovu podataka iz uzorka. Generalizacija rezultaa istrazivanja je uopStavanje rezultata na druge osobe iz iste populacije i na iste li sliéxe probleme i situacije. Generalizacija se obavezno podriava podacima, Statisti¢ko 2aklj.- Givanje se izvodi kroz dva postupka: (1) formulisanje hipoteze u odnosu na problemsk situaciju } proveravanje te hipoteze na osnovu podataka uzorka; (2) upotreba podacaka uzorka u cilju dobijanja procene o nekoj karakterstici osnovnog skupa, kao | 0 stepent: pouzdanosti koji smemo da pridajemo takvo) proceni Akaddemsko pisanje 161 Zakijucivati o osnovnom skups istraZivanja mode se na osnovu: (1) statstitkog ispitivanja uzorks, (2) korelacije i (3) linije regresije. Prlikom svakog wopstavanja, fk {na osnovu briZiive odabranog uzorka istrazivanja mora se stalno imati u vida grea uzorka, Zato je neopravdano uopStavanje ba osnovu nelaza jednog wzorka, U interpreta- cijama fezultataistrazivanja potrebno je uvek naznatiti Srinu stati¢ke greske. Potrebno Je dati informacije do koje mere doseiu zakljutei primene staistikih testova. Zakljud- i, i2vedeni na osnovu statistickih interpretacija, moraju da daju preporuke za dalja is- trazivanja, sa aplikacijama za primenu u praksi. U praksi nauénog izveStavanja zakljue- cise uglavnom svode na zakjudke rerimen i zakljutke perspektive. Na pogretan izbor statistitkih postupaka i mera mogu uticati nejasni ciljevi itra- ivanja i istrazivatke hipoteze, neodgovarajuca istrazivatka strategija, neodgovarajuéi inbor varijabli, neodgovarajuti postupak uzorkovanja, neodgovarajuci opis uzorka isp- tanika, nepoznata validnost i pouzdanost instrumenata, neodgovarajuél dizajn istrazi nja i sl. Medutim, daleko teze posledice za istradivanje ostavljaju konkretni statisticki ropusti. Tako neadgovarajaén prezentacija deskriptivne statistika utige da priroda em- Pinjskih nalaza bude nerazumljiva, dok neodgovarajuca statistika primenjena u opis i Jil analizi podataka tice na to da se podaci iskrivijuju i izvode pogreSna zakljutivania. PogreSna izraGunavanja statistika proizvode pogreSna zakljutivanja. Suvise velika gene- ‘alizacija zakljudaka ugroZava eksternu validnost, U nckim radovima prisutno je meSanje statisti¢ke znatajnosti sa pedagotkom ‘znatajnosti i sl, Mora se imati w vidu da staistitka znaéajnost ne implicira uvek i peda- ‘goku enagajnost. U procesu statistigkog 2akljudivanjs moguéé su slugajevi da rezultath nisu logiGki povezani sa nalazima prethodnih straZivanjs, Dobra prezentacija rezultats bi webalo da poseduje sledede tri osobine: (1) da su informacije © potetnim merenjima u istrazivanju saopitene; (2) Gialac treba da je pa- Zijiv u prepoznavanju problema viSestrukib poredenja u studijama u Kojima se saopSta- vva pono statstiGhih testova; (3) Eitalac mo%e da primeti nekonzistentnost izmedu nume- ‘itkih informacija i nfihovog opisivanja i tumagenja w samom tekstu. 3 Grafitko iskazivanje podataka Gralikonima se prikazuju najva2niji rezultat istraZivanja, dobijeni posmatranjem i merenjem. Njima se omoguéyje u neverbainom obliku ostvarivanje uvida u neke pojedinosti: podatke koji se najéesée javijaju, njihov odnos i raspored i tendenciju go- rilanja oko nekih tataka; op%te oblike raspodele podataka, simetriGnost ili asimetrié- nost, modalnost, kurtitnost; strukturu pojave, po oblicima obelezja; odnose nua jed- nog obelezja, kao i izmedu vite obeleZja; tendenciju kretanja pojave tokom vremena: prostorni razmesta)statisti¢kog skupa i eventualne ratunske greske. Dok tabele daju pre= ciznjji uvid w podatke, grafikoni su slikovitiji i bre upoznaju Gitaoce se trendom i opStim, odlikama pojave. Tabele | grafikoni se nadopunjuju, ali ne ponavljanjem informacija vee ‘sadeZanil tekst Pored navedenog, grafidko prikazivanje podataka omogucuje: direktno otitavanje re- zultata koji pripadaju pojedinim obelejima, lakSe razumevanje podataka pragenje i pore- denje promena (uspone i padove) i donofenje zakijutaka o pojavama na koje se odnose, ombinaciju s brojéanim nacinom prikazivanja, konstrukejju pomoéu programa na ratu-162 M, Kundaéina ~ V. Bandur naru, dobijanje ofiglednie slike © prougavanju pedagotkih pojava. Ovim se potvrduje iare- ka koja se pominje u udzbenicima metodologije:Jednaslika vredi vike od hiljadu reci~ T pored navedenih prednosti, grafitki prikazi u nauénim radovima ne mogu z3- ‘meniti tbele. Oni ih samo dopunjavaju, Cine pojavu razumljvijom i lake shvaljivom. Da bi se to postiglo, grafikoni treba da: (1) budu jednostavni i jasni za korisnike; (2) predstavljaju otigledne odnose i strakture; (3) da budu pregledni, a ne preoptereéen po- Gacima. Grafitki se mogu predstavljat vrednost ili serije statisukih podataka dobijeni posmatranjem i merenjem, na svim vrstara obeleZja, posebno kvalitativnim (atibutiv- ‘im i kvantitativnim (numerigkim). SS obzirom na elemente koji se Koriste u konstrukeiji (geometrijski oblici, oznake ili simboti, grafikoni se dele na: (1) dijagrame, (2) kartograme 1 (3) simboligke figure. Iabor odgovarajuéeg grafikona u prikaaivanja statistitkih podataka zavisi od: cija istra- ‘avanja, prirode istraZivane pojave, vrste staisti¢kog obelezja (kvantitativno ili kvalita- tivno) i meme skale sa koje podaci pot. Uz grafikone, obavezno se navode: (1) redni bro} graftkona, (2) naziv grafikena, i koga se vidi mesto i vreme, (3) statistitke vrednosti, (4) oznake jedinica mere, (5) ‘oznake merila na kojem je grafikon ucrtan, (6) izvor podataka na osnovu kojih je nacr- tan grafikon, (7) legenda koja objainjava znatenje pojedinih elemenata grafikona, (8) tekst koji pratt grafikon, [Naslov grafikona, koji ukazuje na pojavu koju prikazuje, treba da odrazava stati- stitki skup, prikazan grafikonom. Numeracija grafikona se izvodi arapskim brojevima, Fedom kako se pojavijuju u tekst, zasebno w odnost na tabele. Broj i naziv grafikone se ‘spisuje ispod grafikons, Naslov grafikona moze da bude izostavljen samo ako grafikon sledi odmah iza tabele na osnowu koje se ert. Grafikoni koji se crtaju na osnovu tabele koja je prikazana u publikaciji imaju ist naziv kao i tabela. Postoje Getiri prihvatljiva 1 esto koriSéena oblika upotrebe naslova grafikona i svaki od njih mode biti Konséen, ako se sledi kroz publikaciju. To su: (1) oblik paragrafa, (2) istureni oblik, (3) oblik blo- kai (4) oblik prevnute piramide, U uputnicama w tekstu najavijuje se graficko prikazivanje statistickib podatake s pozivom na redni broj grafikona. Pri tome nije dozvoljeno uporrebljavatiiaraze graft kon iznad, graftkon ispod. naredni grafikon. Grafikona se u teksta najavijuje pre nego: ve lokacije. Tekstualna diskusija Koja objanjava i prati grafikon nalazi se ispod grafi- kona i poziva se na njega. Ona mora biti uskladena s grafikonom. ‘Vrednosti merenja se unose u prostor grafikona koji je za njih najpogodniji. Slo- vva koja predstavijaj oznake treba da bude dovoljno velika i citka. Nezavisna varijabla tunosi se na apscisu, a zavisna na ordinaty, Izvor podataka unosi se ispod grafikona. Le- genda grafikona objainjava anaéenje pojedinin elemenata grafikona, skragenica i sim- bola i daje osnovne statistike, odnosno parametre. Grafikon zajedno sa legendom za Gi taoca predstavlja razumljive celina. Legenda se locira desno ili ispod grafikona, ito na isto) straniei gde je uertan, samo ako je to potrebao. Sastavlja se tako Sto se prvo upisu simboli i grafiGk izraai, 2 zatim u produzetku njihovo znavenje, Ako na grafikonu osta- ne neiskoriSéenog prostora, na to mesto se mode une legenda. Graficko iskazivanje podataka je podesno za iskazivanje kvantitets. Grafikonima se mote prikazati veika koligina medusobn povezanih podataka, PoneKad grafikoni nist ‘adekvatni svakoj visti statistigkog obeleZa, istraivatkih jedinica sa kosih podaci potiu Akademsko pisanie 163 Pri izboru grafikona potrebno je odluéiti Sta grafitki prikazati, na koji naGin i ko- Jom vrstom grafikona, Koji grafikon ée se primeniti u prkazivanju rezultata zavisi od hiegovih moguénost + ogrunienja, koja treba da su poztata stvaraocu — autory naucnog roda. Zak Fine! smatra da je vazan kvalitet ilustracije u nauénom radu jednostavnost “-Kompiikovane ilustracije irae napor Gitaoca, temeljno razmisljanje 0 tome Sta zapravo tna predstavija i Sta autor Zeli da istakne, analogna je nejasnom teksty, te%ko razumlli- ‘vom stilu i neadekvatno odabranim rjetima w teksta* (Fini i sar, 1992: 146). Zato tre- ba biti odmeren, ne samo u broju, veé tu sloZenosti prkazivanja podataka pomocu ilu- stracija. Prema istom autors, najée¥ée gretke koje se javljaju u izboru grafikons su pri ierazavanju pojave u mirovanju i kretanju, udelu pojedinih delova u jednoj celini,distr~ buciji pojave, istrazivanja gustine, frekveneie ili kombinaciji grafikona. Ne sme se do- 2volitt da ilustracijama tekst bude stavljen w drugi plan, niti da on bude samo komentar ilustracija, tabela i grafikona. Grafigko iskazivanje podataka, prema misljenju mnogih metodologe, e8ée je prateée, dopunsko, ilustrativne, Grafikoni zamenjuju tabele samo ako jasniji prikaz podataka u njima olakSava njihovo poredenje. ,Svrha grafikona jeste poboljavanje razumijevanja rezultata i uporedivanja na tumatenje njihova znavenja" (Maruti i sar. 2004: 89), ‘Veoma je vaino znati da se grafickim prikazivanjem rezultata mogu otkrit i ra- ‘unske greSke, Medutim, u dvodimenzionalnim (kvadratima i kragovima) i visedimen- zionalnim grafiékim prikazima, prave se teste gretke. One se izbegavaju prikazivanjem pojave stupeima, pri Gemu su razlike medu podacima mnogo jasnije. Da bi se izbegle isredke, kod trodimenzionalnog prikazivanja razliGitih koliéina (vrednosti) one se prika- ‘Zuju sumom jednakih volumenskih jedinica, npr. umesto jedne vece Kocke, prikazuyu se ‘ni jednako velike kocke. ‘Ako se Zeli postigi da raspodela frekvencija nekih rezultata bude tadnije prikaza- na grafiGki, koristi se histogram frekvencija, dok je poligon frekvencija pregledniji na- in prikazivanja, Mora se imati w vidu da nacin grafitkog prikazivanja iste pojave moze ravesti na razlitite zakljucke, koji mogu biti sasvim suprotni. lako su prikazi istnit,in~ terpretacija mora da je ispravna. Ako su u pitanju slitne vrednosti i ako nema promens ‘usmeru kretanja podataka bolje je Konistit tabele nego grafikone. 1 jecnom nautnom radu se mogu kombinovati grafikoni, ali samo na osnovu po- tebe da su medusobno povezani i da gine celinu, a ne radi estetskog izgleda i intere- Ssantnosti.,.Njih ne treba pripremiti ako da se pokazu rezultati, veé tako da se probra- nim syrhovitim podacims obrazloze autorove tvrdnje” (Silobréié 1994: 85). Grafikoni ne treba da budu zamena 2a tekstualni opis, vee se u tekst unose da istaknu neke vazne ‘odnose, i to nikako na slozen natin ri pozicioniranju grafikona u tekstu nauénog rada daje se prednost redanju jednog iza drugog, nego jednog pored drugog. Ako je na osama koordinarnog sistema predvideno lociranje dosta jedinica, tada je potrebno izvrSiti njihov prekid. Numeri¢hi podaci na kojima se grafikon zasniva treba da se nalaze u propratno} tabeli, ako nist fobubvaéeni u samom grafikonu. Pri ertanju grafikona potrebno je obezbediti da ose Dudu jasno oznatene, s& naznagenim mernim jedinicama. Ovome se mogu dodati neki zahtevi, Koji mogu podiéi grafi¢ku verodostojnost i grafigku izvornost na veéi nivo, ako se U 2iéu stavlja sadréaj grafikona, a ne izgled. ostracije u obliku grafikona poveéavaju interesovanje 2a uotavanje 5 pracenje pojava koje se na taj natin iskazuju. Kolitina informacija koje se mogu saznati yz grafi-164 M. Kundatina — V. Bandu kona zavisi od osposobljenosti Ztalaca da ih sam idemtifikuje. Pri sagledavanju grafic- kkog prikaza neke pedagotke pojave zakljutak se donosi tek kad se uporede razmer= vrednosti skale koja je primenjena na osama koordinarmog sistema. Ose treba prekinu ako je u pitanju vei bro) jedinica. Odnose, oblike | tendencie ilustrovane grafikonor Citalac ée bole uotavati nego na tabelams i iz teksta. Na osnovu jednog pogleda treba de se shvati sutha bog koje Je grafikon prezentiran u radu, Prednost upotrebe grafikona je ‘Mo Gitalac na manjem prostons u odnosu na tekst locira pojavu i na osnove podataka koi su ofigledni i sazeti uotava odnose i zakonitost, ima uvid u pojedinosti i razumjive por- ke bez dodatnih objaSnjenja. Kvalitetno uradeni grafikoni povetavaju razumevanje slo2s- nilh grupa brojéanih podataka i ostavijaju opSu uisak o mauénom radu, Primenom raéunarskih programa omoguéue se: izradailustracija,slobodnoruéno crtanje i bojenje: koriS¢enje veé pripremijenih setova grafitkih simbola i oblika; brise- nije, Kopiranje, ertanje grafika u dinamict i raznim dimenzijama, premeStanje grafitkia clemenata; skenitanje fotografia { njihova dalja obrada; vizuelizacija reSenja i njihova analiza, pre nego S10 nauéni radovi budu odStampani. Time se poste Zeljeno dizajnirs- ne nauenih radova, Fotogratije bi trebalo da budu ubedljive sa dovoljno kontrasta Pri crtanju dijagrama, kao veste grafikona, potrebno je pridrZavati se slededin pravila: (1) da se prikladno izabere razmer firine i visine dijagrama, (2) da se na jed- nom dijagramu ne prikazuju vige od tri pojave, (3) da se uz dijagram navedu svi ider- iikacioni element. Praksa je da se pri konstrukeijidijagrama, radi otiglednosti, du- Jina ordinatne ose utvrduje na osnovu duzine apscisne ose. Visina dijagrama iznosi 3 apycinne ose Grafigko prikazivanje ima i svoje nedostatke: vizuelni uisci, zbog razligitog me- rila na apscisno) i ordinatnoj osi razlititi su i subjektivnog su karaktera; ne pruza me- ‘guénost sagledavanja unutraSnjih odnosa pojava; manje je precizno u odnost na nume- riko prikazivanje; zahteva dosta vremena 22 izradu i posrebno je prethodno grapisane i tabelirane podatka. Slozenost i sporost izrade grafikona utigu na autore da se vise kor se tekstualnim, fematskim i tabelarnim predstavljanjem statisti¢kih podataka. U grafic- kom prikazivanjy rezuliaia mode biti i manipulacij, sa cijem da se prenese i ilustry ‘ona) iskaz koji vile podrZava namere autora, a ne opaj Koji je verodostojan prikuplie- im podacima, ‘Ukoliko se u naugnim radovima koristeilustraije iz Stampanih izvora, potrebao Je pismeno odobrenje viasnika autorskih prava, koje eba priloditi redakeiji Gasopise, ‘Ako se koriste slike kao zaéticena svojina, moraju se navesti izvoni (gde se nalaze). Gre- fikoni i tabele pronadeni na Internets i skenirani ne mogu se koristiti kao slike, vee in tweba nacratiu2 ispravno navodenje izvora. 34.5. Interpretacija i diskusija rezultata Uz neverbalne oblike iskazivanja podataka (brojtano, tabelarno, grafitko iskazi= vanje i pomoéu statsti¢kih mera) koristi se i tekstualno objasnjavanje. Tekstualni de> ‘sadr2iinformaeije bitne 2a njihovo razumevanje. Neki metodolozi glavnu radnju istrazi= vga v ovo} etapi ~ analizu, sintezu, ocenu | formulisanje zakljutaka ~ nazivaju i inter- pretacija podataka (injenica). Akademsko pisanje 165 ‘Ukoliko su se sve prethodne etape isiazivanja (izbor i teoriska analiza problema istrazivanja, izrada istrazivatkog projekta, prikupljanje i obrada podataka, iskazivanje podataks brajéano, tabelarno, grafigki i pomocu statistitkih mera) dobro realizovane 1 fonako kako je projektom planirano (zamisljeno), onda nege biti tesko dati interpretaciju (analiza ili .diskusiju") rezultataistradivanja, Dok se analizom podataka (kvantitativ- ‘nom, statistitkorn analizom) dolazi do rezultate istrazivanja, interpretacije, kvalitativna i strukturalne analiza, polazi od njih. Inerpretacijom se, pre svega, utvrdoju, analiziraj, tamage, obruzlabu i osmisljavaju rezultati i veze izmedu pojedinih rezultata, dobijeniy izvrienom istrazivanju, kao i izmedu njih i rezultata drugih (stodnih), ranije obavijenih istraZivanja. U interpretacji se, dakle, od Sinjenica (rezultataistraZivanja) ,prelazi na razmifljanje i 2akljutivanje o njima”. To je i razamevanje rezultata (narotito w akcio- nim istradivanjima) i odgovor na pitanje Sia praktitno iii teorijski znage dbijeni rez tau istradivanja Interpretacija i zakljutivanje w istralivanjima naziva se jo8 i .zavrina etapa", (Ona sadrti sledeée osnovne radnje: na osnovu obradenih Ginjenica veSi Se njihova anali- 2a, zatim sinteza i uopStavanje, 2 potom formulisanje zakljutaka (rezultata) obavljenog prougavanja, odnosno istrazivanja. Svaki istrazeni problem otvara nove dileme i nove probleme 2a buduéa istrazivanja, pa je potrebno biti oprezan w izvodenju konagnih zakljucaka, Prilikom interpretacije (analize i ocene) dobijenih rezultata istrazivanja, neop- hodno je, bez obzira na vista istraZivanja, imati u vidu: problem (predmet), postavljeni Gill, zadatke \ hipoteze istradivanja. Uostalom, interpretaciia ezulata istrazivanja i nile nigta drugo do celovit odgovor na pitanje: de Ii je problem (predmet) isiraZivanja teen ‘onako kako je planirano i dali su realizovani cij i zadact istrazivanja. Istovremeno, to je odgovor na pitanje de li je postavijena hipoteza (ili vise njih) potvrdena ili odbacens. Krage regeno, interpretacijom se na svaki postavljeni zadatak (istraZivatko pitanje) 1 svaku postavijenu hipotezu mora dati veoma precizan, powzdan i argumentovan, na &i- njenicama zasnovan odgovor. U ovom delu mode se citirat literatura prilikom porede- ja vlastitihrezultaca sa prethodaim. Proces interpretacije zapotinj isticanjem glavaih saznanja i sumiranjem rezulte ta iskazanih brojéano, tabelamo, grafiGki i pomocu statistikih mera. Nakon toga se lo gitki utemeljenom dedukeijom sa éinjenica prelazi na razmiSljanje i raspravlja 0 posto- jeéim saznanjima, Rezultati se tumace, i2vode zakljuéci, opovrgavaju ili potvrduju po- stavljene hipoteze. Tekstualno se objaénjava i mali broj podataka koje nije prikladno prikazivati tabelama, Interpretacije rezultata istraZivanja vigestruko je uslovijena, U znaésjnije uslove (pretpostavke) za ispravnu interpretaciju (anali2u i ocenu) rezultata dobijenib v obavlje~ him istradivanjima spadaju: solidno poznavanje oblasti i problema (predmeta) istradivanja; poznavanje metodologije istraZivanja, posebno pravilne upotrebe postups- ka (tebnika) istrazivaékog rada. Ona ne sme da odlazi predaleko i mudi neopravdane z3- kbjueke, .Odredeni rezultatistradivanja bit ée glavni deo rukopisa i sve ostalo ée sluziti opisivanje, angumentovanju i Komentarisanju te nove informacije™ (Silobréié 2003: 35). Iskazane neverbalne rezultate prati analiza sadréaja verbalnih podatak koji se predstavljaju saeto. Analizu prat diskusija, u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze IstraZivanja i projektuje smernice za zakljuivanje. Da bi se tekst razumeo, mora éa sadrsi dovoljno podataka. Podaci izraZeni retima zauzimaju mnogo vise prostora u166 (M. Kundatina ~ V. Bandur ‘xinosu na kvantitativne podatke. Radi se o tekstualnom iskazivanju podataka u kome s0 glavne radnje istraZivata: argumentacija, deskripeija, analiza, simeza. evaluscija rezultata drugih autora, uporedivanje, ocena, rezimiranje i formulisanje zakljutaks. Sve Sto je uivrdeno mora biti Komentarisano, moraju biti objainjene dobijene veze i razlike i sve to mora biti smeSteno u jedan opStji okvir, kako ne bi bilo trivijalno" (Faj- gel} 2004: 629). Osnovno natelo interpretacije ezultata je objektivnost Dobijeni rezultati se tumate u kontekstu ranije izlozene teorije i prethodnih, slit nih istrazivanja, da bi se protirila ili promenila tearija iz Koje je proizaao sam istrazi- ‘vatki problem. Buduéi da se i u Teorijskom pristupu problen istrasivanja raspravlia 0 rezultatima prethodnib strazivanja, ovde se raspravlja 0 slitnostima i razlikama dobijenih rezultata s onima koje su dobili drugi autori. Sagledava se kako se rezulati ‘odnose prema postojecem znanju, kako figuriraju u kontekstu saznanja drugih nauenika. Objasnjavaju: se razlike, ali se ne odbacuju misljenja drugih autora. Traze se odgovori na otvorena pitanja, Rezultati koji otvaraju nove puteve istraZivanja posebno se isu. Ukoliko se do- Slo do neovekivanih rezultaa, potrebno je navesti moguée razloge njihovog pojavljiva- nj. Ako dobijeni rezultati osporavaju postavijene hipoteze,traze so objainjenja. Ako st hipoteze potvrdene, rasprava se usmerava na uporedivanje s drugim, signi istaziva- njima i tumave se eventualne razlike medu njima (Milas 2005: 84). Ako rezultati ne pot- repljuju hipoteze (suprotni su ili nisu znaéajni), potrebno je to objasniti.. Ovaj deo in- terpretacije je veoma vazan, jer onemoguéuje da proces zakljuéivanja bude nekorektan i a zakljudci da imaju ozbiline posledice. Dok se analizom podataka (kvantitativnom statsti¢kom analizom) dolazi do re- ‘zultata istrazivanja, interpretacija (kvalitaivna i strukturalna analiza) polazi od njih Interpretacijom se, pre svega, utvrduju, analiziraju, tumate, obrazlazu i osmisliavaju re- zultatii veze izmedu pojedinih rezultata dobijenih u sprovedenom istrazivanju, kao iiz- ‘medu njih i rezultata dragih (srodnih) istrazivanja. U interpretacfi se, dakle, od Ginjeni- cca (rezulata istativanja) ,prelazi na razmiSljanje i zakljutivanje o njima. To je 1 rezu- mevanje rezultata (naroito u akcionim istraZivanjima) i odgovor na pitanje Sta praktig- no iil teoriski anace dobijeni rezulatiistrazivanja (Bandur i Potkonjak 1999: 308). Imterpretacija nalaza sledi poste statisti¢kog zakljutivanja, bez ukljutivanja novih Einjenica, Na primer, rezultat istraZivanja jedne procedure samo na prigodnom work ne mogu se interpretiati kao generalno prihvativa procedura. U teorijskoj raspravi sa- agledava se povezanost medu rezultatima, kako se novi empirijski podaci uklapaju u po- stojeéi model i na taj natin se podvrgavaju nautnom sudu. Sagledava se po Gemu se is- trazivanje razlikuje od prethodnib. Interpretacija podataka koji se odnose na jedan istraZivadki zadatak w okviru celi- ne imenovane jednim podnaslovom zapotinje postavljanjem tog zadatka, a zavriava se potvrdom ili odbacivanjem postavijene hipoceze istrazivanja. Posmatrano celovito, in- {erpretacijom rezultaa istraZivanja daje se odgovor na postavijeni istrazivacki problem. Interpretacijom podataka kojt argumentuju analizu i ocenu dolazi se do odgovora na pi- tanje da Ui je postavljena hipoteza (ili vike njih) porvrdena ili odbagena, Itiéu se oni rezultati koji su bitni 2a prihvatanje i odbacivanje postavljenih hipoteza. Kada se desi da se ne potvrde hipoteze istrazivanja,istraZivat je duzan da po- ‘razi odgovarajuéa objanjenja, Takva situacija moze biti rezaltat ili nerealno postavije- Akademsko pisanje 167 nih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti primenjenih metoda, postupaka i in- strumenata istraZivanja, greSaka u obradi dobijenih podataka i sl; moze biti i rezulat dejstva nekih parazitarnih faktora (narotito w eksperimentalnim istraZivanjima), koji so dclovali, a na koje istraZivad nije obratio dovolino paznje, ili 2a njih nije znao. Mogu ppostojati i drugi razlozi. Medutim, bez obzira na to 0 kom uzroku isirazivanja se radi, istradivaé je duéan da ga identifikue ili bar u tom smislu uini odredene pretpostavke. Kvalitativoa analiza podataka zahteva koriSéenje citata, Kvale smatra da bi rektni citai trebalo da: a) rasvetle i buda povezani s opitim tekstom i istovremeno bud uskladeni s glavnim delom teksta; 6) budu prikazani u kontekstu i popraéeni komentari- ‘mai interpretacijama; c) budu posebno jasni, korisni i .najbolji* od raspolozivih pods- taka (,biseri"!): d) ukljuguju opis nagina na koji su uredeni i ¢) budu ugradeni w prirodni stil pisanja izveStaja (prema: Cohen i sar. 2007: 287), Pri interpretaciji su moguée razligite logitke greske, koje se navode w svim ud- benicima metodologite: (1) prebrza generalizacija (uopStavanje rezultata, dobijenih na nedovoljo velikom + nedovoljno reprezentativnom uzorku istrazivanja); (2) zakljuéiva- nije u kragu (ova greska se najéesée pojavijuje u oblasti dokazivanjs uzrogno-postedi nih veza): (3) zakljutivanje na osnovu vremenskog sleda (takode se najdedte javlja u ‘oblasti dokszivanja kauzalnih veza); (4) skok u zakljueivanju (npr. kada se sluéaja ko- ‘elacijainterpretira kao uzrodno-posleditna povezanos’): (5) orijentacija na jedan wzrok, uz zanemarivanje ostalih (nedovoljno uvazavanje jednog od Milovih pravila ~ kanona ~ koje se figurativno move iskazati ,znno8tvo uzroka i meSanje postedica’}; (6) zak ‘vanje na osovu dela rezultata, koji iz odredenih razioga ,odgovaraju” istrazivaéu i dri- ‘ge (Bandur i Potkonjak 1999: 310), U interpretaciji rezultata istradivanja pojavljuju sei sistematske gretke (10 njima istrazivati treba da vode raéuna), kao Sto su: (1) preterana deskripeija (ili .epska ops ost"); (2) suvitna uopitenost (preveliko woretisanje); (3) pozitivistiéka objektivnost Ganokenje velikog broja kvanttativnih podataka koji nisu teorjski osmislieni — .robo- vvanje podacima") (4) preferiranje apodikti¢kih umesto hipotetitkih stavova; (5) istica- nje emo-belih kontrasta itd. (Bandur i Potkonjak 1999: 310). ‘Diskutuju se rezolat istradivanja u odnosu na postavijene ciljeve i hipoteze i co bez ponavijana statisiciih podataka iznesenih v pevom delu imerpretacje, rezulta ‘ma istraZivanja. Posto nije dovoljno samo jedno empirijsko istrazivanje da bi se profir: la ili promenila teonja koja je u pozadini samog istrativatkog problema, dobijene rezul- tate treba povezivati sa rezultatima sliGnih istradivanja, Potrebno je utvrditi da lise sla- 22a 5 dobijenim rezultatima, u tema se slazu i postoje Il rezlike. Ako je dasio do neoge- kivanih rezultata, trebalo bi navesti moguce razloge njihovog pojavijivanja. U ovom de- lu rada zakljutuje se na osnovu rezultata © njihovorn odnosu prema cilju i osnovnim hi- ppotezama istrazivanje # donose zakijuéci da Ii ih dobijeni rezultati potyrduju ili odbacu- 4, Rasprava obubvata pregled glavnih hipoteza, njihovo ugeadivanje | tumagenje u kon- {ekstu ranije izlozenih teorija i prethodnih istraZivanja, Poxrenno je ukazati Koliki je doprinos rezultata proveri odredene teorije. A. Blok ade: ,AKo Ginjenice nisu u skladu sa teorijim, moraju se odstraniti". Nije potebno iz: voditi dalekosezne zakljutke o doprinosu rezultata dokazivanju i opovrgavanju neke te- nije. Moguée je da proces zakljucivanja bude nekorektan, a zakljuéci da imaju ozbiljne posledice. U raspravi se prepliéu teorija, metodologija i rezultati. Goran Milas upozor168 M. Kundatina ~ V. Bandar va ,da objaSnjenja ponudena u raspravi odlaze predaleko, u odnosu na dobijene rezul:a- te ili kori8genu metodologiju, Sto je Gest razlog nepovoljnih recenzije" (2005: 83) U kvalitativnim istraZivanjima analiza podataka zapotinje tokom prikupljanje ro- ataka, zbog gomilanja velike koliZine podataka i preapterecenosti, izdvajanja.znatajin obelezja na koja se ubuduée treba usmerii. Takvs analiza, prema Cohen, obubsta: pro- sijavanje, razvrstavanje, pregledanje i razmisljanje © njima, izdvajanje bitnih obeleZja x tuacije:izmoSenje glavnih naznaka pojava koje se istrafuju; sastavijanje aizova ili graze podataka, grupisuei ib tako da deluju, puZljivo refGlanjivanje terenskih beleski, uporediva- hie, wazenje ralika, zdrutivanje i sredivanje postojeih heleZaka. Namera je da se napravi korak od opisivanja ka objainjavanju i stvaranju teorje. To se odvija kroz sledeve etape: Uuporedivanje rezultata grupa istovremeno i tokom vremena; uporedivanje odgovors datih UW interyjuima s opazenim ponaéanjem; analiza odstupajuéih i negative slutajeva; rata- nanje frekveneija pojava i odgovora; sakupljanje i pribavijanje dovoljne koliéina podats- ka, Sto odvaja sitove podatke od analize (Cohen i sar. 2007: 148) Dokazivanje twrdnji moze se ostvariti: (1) logickim zakljudivanjer, citatima, 2) - govorom objavljuje i tekst recenzije ili rich osvrt nekog naueniks na objavijent tekst, hnekad i osvrt na naueni opus autora, 4. JEZIK I STIL NAUCNIH DELA Kao ito aljkavost odela odaje omalovatavanje ‘drustva u koje se ulazi,tako powran, aljtay i rdav stl pokazuje omalovaiavanje éitaoca, Ioje on s pravom kainjava time S10 ga ne éita Artur Sopenhauer U nauénim delima, pored sadréaja o Kome autor pide, veoma je vazno na Kofi na- {in izratava misli, to jest kakay je njhov oblik. Taj jezik izraz misli autora, pilago- den cif teksts i Kontekstuu kojom se pojavluje naziva se stil pisanja. Stanislav Fajge (2005) istiée .pisanje nauénih radova mora imal, kao prvenstveni cil iformisanje na- b8ne jaumost, a ne héne ekspresije.Jezik, kojim se pie nauén rad, mora bit) gramaticki ispravan, a u semantikom smislo jasan i koneizan i stlski Korektan.” Vadeca pravila pisanja naugnih radova.na odabranom jezik moraiu se uvabavatt. .Jezik Je jedno od ajvazniih, ako ne i najznatajnijih nacionalnih i Kulurnib vrednosti naroda” (Fekete 2006! 12), Akademsko pisanie zahteva odgovornost autora prema jeziku i posedovanje var Ijanihjeaitkih znanja, i2gradenu izradajnu jezitku Kuluni, oseéanja | profesional ohaveru da zadovolj sve elemente jezi¢ke pravilnost Sil pisanja i stil govora rezultat su nautnikovih sposobnosti iskazivanja i saopitavanja misl, njegove inteligencije, shvatanja i miljenja. Anur Sopenhauer ities: , Samo onaj Koji ima sopstvene prave mi= sli ima pravi stil. Stil podeazumeva poStovanje pravilajezika na kore se delo pie. Da bi autor te zahteve ispunio, ptrebno je da poseduje bogat fond rei nauke w kojoj stva- 1a, razvijene jeitke iradajne sposobnost, konkretn, sposdbnost pravilne upottebe re- a's obzirom na znaéenje, sposobnost Korektnog organizovanj reéenice i pasusa i sl. Te sposobnost se r82vijaju pisanjen. Ciceron Kade: .Glavna je stvar da piSeS Sto vse. Pi- saljka je najbolit 1 naievrsj tvorae i uéitejiazavanja.” Flozof Charis Mois (1938) raavio je sistem 2a rizumevanje nauenog,jezika, Ta) se sistem naziva semiotika i obs vate ti podsistema: sintaksw (odnos izmedu pojedini znakove w jeziku), semanuilt (enavenje znakova i simbola prema onome S10 oznabavaju) i pragmatike (odnos znako- va prema njihovim orisnicima). Znakovi su lingvistitke konvencije, ret ili brojev 4.1, NAUCNI STIL PISANJA U Vujakiijinom Leksikonu stranih rect i igraza ea stl se kaze da je .nagin pisanja i inraZavanja mishi* (2006: 847). ,Prave retina pravim mestima ~ to ini pravu Aefiniciju sta istite Donatan Svivtn. Prema Zoranu Ivanovieu (1996), postoje ti na- ina kazivanja, odnosno tsi Kategorie stila — Kolokvijaini stl (stil usmene re&: i svako- ‘dnevnog govora), scandardni stil (Koga u pisanju i govoru Koriste obrazovani Ijudi) i174 M. Kundagina — V. Bandur vulgar: sti (koji se pojavliuje kao ulitniZargon). Standardni stil se koristi kao naueni njtSeono-umernick, administration’, nauéno-popularn i publicist sil. loka veal ak Stove ima svoje specifgnost, ne predsavlajuponve tite katceonje NNauéni sti se neguje u pisanju navénih i strugnih dela, a karakterfe ga lopicka zasnovanos teksta | upotreba veikog broja nauih termina, kojans se pescoee ene avai pojmosi Tnjenice. mis i ideje, ead na sla je dug: mucan | edi ncljowe Kate Aruro Graf. Vitko Silobréié pod naugnim stilom pisanja podiamuneve ene ‘anja mish 1 prkaza rezultata (2003: 90). Pravlnim izhoromn fonda ree: ake cee korist da bi izrazio svoje idejeu pisanju nauénog dela obeabeduje se jsnact each Dan zef Zuber kade: .Kod jednog stil nastaje iz mish, Kod drugog se misao sada ne sci Upoureba adekvatnih resi na pravom mest omogucaje da se Komplikovane saved hang na Jednostvan natin i Eine sil svakog autora prepoznatlivie vetniny Stl peers ce usavrfavas iskustvom, etanjem i pisanjem. Ne njega uit intlektuslne sprecbe sae, obrazovanje, opt kultura, viastito nautno svaralastv, nauka koje sare loko, sramatitka,pravopisna i stilistigka kultura. .Njegov sl je aéan otsak toga kaso yoy Mishoo je tan oisak tog btnog svostvaiopiteg lvallera njegovog mathonle Sel Bokazuje naime formaino svojsivo celokupnog mislena jednog Caveks, svete kee ‘ora uvek da ostane isto, pa masta mao cemu on miso” Sopenhaues 108 99) Nauént stl pisanja ima svoje posebnosti, One se ogledaja a izlaganju i obrazlaga- pi bilo kog nauénog ii surugnog problema. Stil se izrazava izborom ret, sintagmen frazama, itmom i oblikovanjem revenice, formiranjem pasusa, ugradivanjem ietack, 22 RaglaSavanjem posebnih misii i rezultata. U nautnoj Ineratart (Mt Setar Zelenika, Z. Fopuvi, M. Sakan) navodi se vibe karaktentika nauénog stila psa, Var jan nautoi tekst reba da bude sadréajan (po informacijama koje izrazava), logiven (da ima misaono povezane pojmove unutar recenice, te medu reéenicama i pasusimna) kom {Gizar (sa tatno onoliko izraZajnih sredstava koliko je potrebno da se prenesujasne mish 3h Informacije, bez suvignih reti, metafora, lokalizama). misaon (kogeitivno orien San), racionalan(u prikupljanja tinjenic),sstematitan (8a obezbeduye tok mist) pre sledan (da sledi glavnu misao), prikladan (razuraji &itaocima), precizan (sa konkrewo ‘ESbranim ferminima i reéenicara),jezerovir (sae, da sa malo ree iskaruje mnogo mi, SI), Jasan (da ima potpun tok mis za éitaoce, bez vigeznatnih definicija), nacan (oa Pravilno upowrebljenim regima i tatno istaknatim Ginjenicama), skladan (adekvatan oa fos delova teksta), raznolik (u iameni strukture regenica ~ jednostavme i slodene, hrate | Gutie,iu izmeni retiu retenici, jecick’ pravilan (da se zasniva na pravilnom iebort toe, rina, kako bi se izbegla viteznatoostteksta), loko shvaiiv (da se tz prvog Eitan tae ime, bez Koriéenja enciklopedijske literature). objektivan (da upoznaje aa Cinjenicame bes preuveligavanja i umanjivanja), jednostavan (iskazan razumivim i nedvoemisic, zim retima) ujednacen (pr upotrebi brojeva, imena,skragenica, simbola i nazivay pri rodan i odmeren (biranim terminima uskladen prema titaocima), sunimijiv a ine oo Yostw opisivanjy), koncistentan (da ini organsku i logitku celinu). strukturinan (de ve, é celine povezuje umutarteksta), pouzdan (da reprezentuje autorova voliu)), koloren: Gr Gime logitki povezane reéenice),funkcionalan (da komunikaciiu usmcrave presta Qdredenom cilu i sursi, pisanje 2a oxredene potcbe), e1icki zamovan Connor na isktenost, otvorenost, pobtenju i skromnosti autora) .Merilo epote’ nautnog stile ba 2 bre svega njegova funkcionalnost, njegova pogadnost i upotrebivost u prenesu infor, Tule (Stlobréié 2003: 25). Sve navedene karaktenstike dobrog naucnog sila pisana ‘0 Komplementame. Nie in jednostavno start, pa se od autora nauénog dele wept 175 Akademsko pisanie os ela pve ako he epepatte eve ne ona Listen sta postide se iznoSenjem misli i misaonih celina jedne 2a drugom., pri Gem se koriste tei ernie (nape ati SL). Krag tet ne ome se posta a St samc re ke wot hp aa me inn Si aneone eer ere ans Eres sta aie Sense p rl otters a mec ve le sr on pi tr em Sage ech ge tenet ae Senne tte ae Simcoe as Pa 4.1.1. Strukturiranest nauénog dela srkturianost nauénog dla porazumeva plu teme pa mane celine s podna- siovnm | povezanot weit ein utr thea dh se sherbale re tO stampa aa eed e ean aoa Veanttc sin delova it mebevu kommpozt, koe Je pvebna ove a mn "Salta psn Fd adele cede pees ai ray cngantzac | pikaivane novi texas, pravilan raped pate resid poled nie ae aos pes si este pon dt es irae, een bloom ra von del ae pa bisu gv car lava sresatko ie | bs das ser ea popes Sos te eer pra Capt ma o e cen abe ‘vija. Znaéajnijim pojedinostima problema istrazivanja ustupa se vi Poel a ‘poreinim manje. Lsbrena tio ada ebe da mogul prea 0 naunog dela,176 M, Kundatina ~ V. Bandur Da bi se dosto do potetne verzije strukture rada izraduje se plan pisanja i to na~ kon iS8itavanja literature, Konkretizacijom idejnog plana izlaganja izvodi se detaljar i konkretan raspored grade, do nivoa razvijanja pasusa u tekstu. ,.Da bi se to kvalitetso turadilo potrebno je da grada bude upoznata u detalj:ma i asimilovana kao celina, da se ima jasna slika o tome gde Sta pripada i koliko znavi kao pojedinost za celinu (Deletié 2008: 318). Pri pisanju teksta dolazi do promene strukture dela i menjanja delova. Poje- ‘dina poglivlja produ veéi broj verzija. Neki delovi se smanjuju i ograniéavaju, irel- vvanin: delovi se izbacuju iz rasprave, a delovi koji imaju odlueujuéi znaajjoS detaljnje se strakturiraju i analizraju. Pr tom se izbegava svaki Sematizam, pa struktura dela m>- ru biti podredena karakteristikama teme. Glavni tekst monografskog nauénog dela moze da bude podeljen na: delove, gle ve, poglavija, potpoglavija, odseke i pasuse (paragrafe). Tekst delova nauéne studije (obiéno dva do tri) deli se na manje zaokrufene celine, glave, i to najmanje dve. Pog vfja su osnovne strukturalne jedinice nautnog i strudnog dela, koje predstavljaju relativ~ ro samostalne i zaokruZene celine i koje su U vezi sa celim tekstom. Pofeljno bi bilo da su poglavlia priblizno iste dutine, ali tome ne treba teZiti veStacki Na kraju svakog poglavlja mogu se izvoditi zakljugci, koji sluze kao osnova ra teradu sintetiékih zakljucaka na kraju nautnog dela. U pojedinim slutajevima koriséena literatura se rasporeduje po poglavijima. U manjim radovima (- na zavisi od toga koji se rezultati, mijenja i stavovi opisuju. Ako se opisuju poznati r= Zultat autora dela tt drugih autora, koji su veé bili objavljeni v nauénian Gasoprsima, t- da se koristi sadainje vreme (npr. Uzenici « izrazito velikom procentu (90%), pokazig potitivnu ekolosku orijentaciju. Broj izostanaka s nastave se poveéava krajem prvog polugodiita.). Ako se navodi autor koji je objavio ove podatke, posetak revenice je u proslom vremens, dok glavni deo retenice ostaje u sadainjem vremenu. (npr: Istrazivanja M. Andevski (2006) su pokazala da se nivo ekoloske svesti mladih wera stom poveéava.), 12 tog razloga, nautnik u delovima nautnog tlanka Uvod, Teorijski pristup problemu i Diskusija, u okvira interpretacije rezultat Istrazivanja korist sada- Snje veeme, ‘Ako se opisuju rezultat istrazivanja koji se prvi put suopstavaju, tada se korsti protlo vreme (npr: Tabela 8 pokazuje da je bro} izostanaka sa nastave w eksperiment- nnoj skoli, tokom prvog polugoditta smanjivan. Uh, Uéenici su, u ézrazito velikom pro- ‘centu, pokazali pozitivnu ekolosku ortjentacit U delovima naugnog rada Metodologija istrativanja i Rezultat istrativanja ist- fiva® koristii proslo veeme (npr. Uzorak isirativanja je formiran.). Uzuzetak od ovog, pravila je koriSéenje sintagme .autor je opisao...", mada je re& o objavijenim podacima, kao i Kod interpretacije staistitkih tabela kada se koristi sadainje vreme, iako se radi o rezultatima koji se prvi pat objavijuju. (npr.: Tabela 12 prikazuje.. a ne Tabela 12 je pokazala..). ‘Zamenice. ~ Pri pisanju nauénih i stutnih radova izbegava se upotreba prvog - cea jednine (npr. istraiio sam, dabio sam, uocio sam, prema mojim istrazivanjima, ja smatram, ja mislim.., pri Gera se gubi oseéaj nepristrasnosti 1 objektivnosti, stvara prepotentnost i izaziva odbojnost. Uglavnom se preporuduje koriééenje prvog lica mno- Zine (apr. mi smo 10 dokazali, koristli smo... prema navim rezultatima... dobili smo. Akademsko pisanje 185 ‘mi smatramo). Sto je stlski prihvatjivije. Prvo lice mnoine opravdano je koristiti kada je pitanju kolektivni rad. Da bi se poveéao privid naune objektivnosti autorima se pre Poniuje da koriste pasivni oblik teéeg lica (npr. istrateno je... dobijeno je... otkriveno Jesu, Smatra se... moze se zakljut..),iako nekad ima stilske nezgrapnost i bezliénost U naugnim i strugnim radovima posebno je nepozelina upotrebs zamenice ja” Odstupanje od ovih pravila dozvoljava se renomiranim autorima, u pregiednim radovi- sma koje pi8u po pozivu redakeije nekog éasopisa. Tada mogu pisati u prvom licu jecni- ne (apr. ja smarram). Upotreba prvag lica jednine dozvoljava se iu situacijama kada se opisuje vlastito nautno otkriée (npr. ja sam otkrio doplerov efekat), kada se izrakava svoje viastito miljenj, za razliku od nekog drugog mifljenja i kada se Zeli pokazati ko- 41 €e se postupak u istraZivanju koristit (,Zelim pokazati.") Dej (Day, 1983), V. SilobrBié, (2000) i J. Sarié (2001) preporucuju pisanje u pr- vom, umesto wi tresem lieu. Zameraju Sto se umesto litne zamenice ja koristi sinta rma ,awor je.” i sintagma yautori su...°. Opravdavaju da jedna osoba za sebe mode lupotrebiti zamenicu «i, Kada u uvoda i diskusiji monograiskog dela iznosi sopstvene rmisl i ideje (npr. yn! verujemo.. ili ,autor smatra.") Zoog objavijivanja u sekundarnim publikacijama rezime nauénog rada se pi treGem lieu (npr. Isptivan je uricaj vrinjacke grupe na ekolosku svest mladih) ii bezlie- no (npr. Zakljudeno je... aveitaj o akeionom istraZivanju 28 razliku od izveStaja empirijsko-analititkog is- tradivania piSe se u prvom licu jednine, Sto proistie iz samih njegovih karakteristika (ugeiée, saradnja, refleksivnost i individualnost), Glagolski oblici. - Za pisanje nauénih tekstova aktivni glagolski oblik je pogod- niji od pasivaog jer obezbeduje kraéi, direkeniji i taéniji natin izrazavanja. Medutim, pasivni oblik se Geiée koristi zbog upotrebe bezlignog govora. Priklednije je napisatt ngrafikon 4 prikazuje.... nego »Rao Sto je prikazano na grafikonu 4... Aktivni glagol- ski oblik prikazuje odredenije stanje, pa se preporuéuje za pisanje celog rada, izvzev Pi sanja rezimea, Moze se koristiti | dragi natin, da se iza konkretnog navodenja nekog na- Jaza prikazanog u tabei ili grafikonu navede sintagma tabela { nen bro}, grafikon i nje- ‘gov broj (apt. Prosecan skor na testiranju uéenika Prve gimnazije u olviru koneroine ‘grupe (Tabela 12) bio je 48 bodova). Medutim, ovog pravila se ne treba pridrzavati w rezimeu nauénog dela, zbog raCunarske obrade u sckundarnim publikecijama. Sadréaj zakljucaka navodi se bez sadr2aja lica ~ bezliéno (npr. istrazivanja su pokazala, smatra ‘se, rezultati pokacuju, éinjenice porvrduju). 4.2.2. Upotreba i pisanje skragenica Reti koje zamenjuju predugatke nazive pojmova, kao i pojmove koji se esto po- Javljuju, pri Gemu se postize preglednost i ekonomi¢nost u izlaganju teksts nazivaju se ‘skragenice. Uslavnom se koriste skracenice koje su opite prihvaéene u dotitno} nautno} oblast, To su (1) standardizovane skragenice domaéih reti (nacionalne) i latinske (in~ temacionaine) skraéenice: (2) pozajmljene inostrane (kada ne postoje standardizovane) i {G) sopstveno formirane skragenice. Autor treba da izbegava oblikovanje novih skraée~ nica i skraéivanje naziva i izraza koji se u nauenom delu koriste svega nekoliko puta ‘Skméenice ne smeju da umanje jasnost teksta. Pravila za skragivanje reti iz naslova i186 M, Kundagina ~ V. Bandur naslova publikactja propisana su standardima ISO 4/1984, Pravila 2a navodenje Easopi- sau skraéenom obliku ili navodenje fondova pojedinih arhivskib ustanova odreduja sopisi u svojimm uputstvima, Pr prvom pominjanju skragenice u tekstu ona se objanjava tako Sto se ispisuje ceo ira, # skragenica se navodi u zagradi, mpr. vides (v.). Opstepoznate akronime U tekst rnema potrebe posebno objainjavati. Skraéivanje reéiu naslova, podnaslove, na naslovno} siranict | rezimeu naugnog i struénog dela se ne dopusta. To bi ometslo kompjutersko pre- tradivanje referenci na osnovu naslova i rezimea. SkraGivanje re8i na kraju i pogetku rege nice se ne preporucje. Skracenice u tabelama, ilustracijama i grafikonina webalo bi izbe- _gavati, 2 ukoliko se Koriste moraju biti objaSnjene. Potrebno je izbegavat i skragivanie Tignih imena kao i reéi koje se u teksto ne pojavTjuju vise od tri puta, Upotrebljenu skrage- nicu u jednom tekstu treba dosledo koristitu isiom obliku i na istom jeziku. Ne dopusta se koriSéenje skraéenica istog oblika sa vie znagenja ‘Standardne skraéenice mernih jedinica u tekstu se pis punom reéju (npr. kilo- ‘gram, sekunda, as). Medutim, kad se meme jedinice navode uz brojeve, one se skragu- ju (npr. 5 ke, 12 lan) i pid se bez tadke. Uz ove skragenice ne dodaju se dodaci za mno- Zinu. Skraéenice domatih reti piku se bez tatke, latinicom il irilicom, 80 zavisi od pi- sma na kome je pisan tekst. Ove skraéenice nije potrebno objaSnjavat Za svako monografsko nauno delo izraduje se spisak skraéenica, koji se prilae 1u posebnom prilogu, u njegovom preliminarnom ii referentnom delw, a kod élanake na ppotetku. u vidu beleSke, it w uvodu. Spiskom se obuhvataju nove i manje poznate skra- Eenice, sve skragenice koje se pojavljuju u teksts, i to tako Eto a6 redaju azbuénim tlt abecednim redom prvog slova. U produzetku reda, na dva do tint prazna mesta od naj- duze skraéenice navodi njen pun naziv na latinskom ili drugom jeziku i to italikom i po potrebi dodatno tumagenje. Podeci objasnjenja ostalih odrednica poravnavaju se prema objaSnjenju, sa najduzom skraGenicom. Odrednica koja prelazi u slededi red poravnava ‘se prema prvom redo, Delovi monografske publikacije: knjiga, glava, poglavie, stranica, slika u teksta piu se bez skraéivanja u teksta, izuzev ako se uz njih javlia broj (npr. 3. kn, 4. gl 162. st). ‘U nautnim tekstovima ne preporuGuje se koriséenje skraGenice itd. u matenju i ako dalj, jer za Gitaoca iskaz ostaje nedoreten. Iz tog razloga, u nabrajanje se ukljutu- Je sve ono Sto je potrebno. Opite skraéenice domacih reti pifu se malim slovom (npr. 4god., sir.) i sa taékom na kraju. Skragenice koje se zavrSavaju poslednjim slagom ili Slovom reti koja se skraéuje pisu se bez tacke (eda — gospoda). U istom strugnom ilt nauctiom delu nije dopusteno Koristti latinske i srpske skraéenice za iste termine (npr. ‘bid. ~ ito; idem — ists eadem — iste; op. cit ~ nav. dels loc. cit. — nav, mesto: in — us f ~4.), Ove latinske skraéenice uglavnom se navode u pednozaim napomenaina w Funke Fi kori8éenja literature. Ligna imena autora, posle prvog pominjanja u tekstu skracuju se na inicijel, dok se prezime ne skracuje, tako da se prvo pike inicijal imena pa prezime. Skragivanje Zen- skih imena se izbegava. Ako bi se zbog skraéivanja u jednom tekstu pojavili ist inicijali uz isto prezime, imena antora se ne skraéuju. ‘Skragenice nauénib j struénib titula: dr, med. sci. in pifu se u érilignim teksto- vima éirilicom, a u latinitnim tekstovima latinicam, 1 to velikim slovom na pogetku Akademsko pisanje 187 iskaza (reEenice ili potpisa) (ape, Prof. dr Radmila Nikolic). Skraéenica sci. je izvedens ‘od latinske reti scienta (znanje, nauka), UT srpskom jeziku, uglavnom se upotrebliave kao znak nauenog stepena u ttulama lekara. u spreai sa skragenicama dri med. (dr med Sci.). zgovara se kao doktor medicinskih nauka. Zasebno ," oznatava doktora ~ leks ra. Doctor sciantice (w lekarskim titalama) skracuye se dr sc. (ne sci). U stpskom jeziku mode se pisat i Girilicom u éirilignom tekstu, j. Kada su ostale dve ttule dei med. ispi- sane éirilicom, Nazivi medunarodnih organizacija, kulturaih i dr¥avnih ustanova, udrwzenja, ra dio i TV stanica pifu se kxo akronim verzalom (npr. UNESKO, NBS ~ Narodna banks Srbije). Formantne skragenice sadrée poteina slova j delove odgovarajuéih reti (npr. BEMUS). Prilikom prvog navodenja naziv se navodi u celosti. Verbalizovane skraceni- ce preivaraju se w reéi i piSu se sa erticom (ce-deom), U regenici se menjaju kao i sve ddruge radi. 42.3. Upotreba sinonima Terminolosk sistem se smatrajednim od ospovnih stubova svake nauke. S obzi- zom na to da termini svakoj navéno} disipiniimaju éak i po nekoliko sinonima, nji- hhova upoueba v nautnim tekstovima moze posta nejasna Korisnieima nautrih infor racija, U Leksikonu strani reéi i igraza M. Vujaklije sinonim se odreduie kao «ae synonyms istog mena, istog 2natenja ling. srodnica, ret koja je sit ii sta po sic slo, po maéenju ss drogom nekom red, dak se po ably od njeralikaje® (2006: £21). Predmet semantike su modaliteti rei, kao sredstva koja nose odredeno znatenje, koje se prosiruje upotrebom. Pod pedagoskom semantikom (pedagoskom terminologi- jom) podrazumeva se sistem struénib i nauenih naziva u podrugju obrazovanja i peda ‘gotke nauke, Kojim se jasno i semantitki precizno imenuju predmeti, procesi i poiave ‘omoguéuje Komunikacija unutar ovih oblast i sistema nauke. Pedagoska semantike se codnosi na pravila Kojima simbole pripisujemo objektima ili dogadajima u delatnosti vvaspitanja | obrazovanja i pedagoske nauke. Imajuéi u vidu da svaka nauka tei da bude Sto preciznija u iskazivanju poimnova, postoji potreba da se procedura i rezultatiistazivanja pojava v obrazovanyu i vaspitanjt izraze Sto konciznije i preciznie i time obezbedi veéa Jasnoéa j valjanost nauene kom- nikacije. Medutim. naunim pojmovima u tekstovirna nekad se pridaju razliita znage- nja, pa je terminoloski sistem Koji se Koristi u istrabivanjima delatnosti vaspitanja ¢ obrazovanja veoma razuden, pri Gems korisnict nauemib | strugnih radowva postayu nest= gummi. Bucuéi da nauka ne trpi nesigurnosti, more se baviti, pored ostalog, i svojom ter~ ‘minologijom, da jednoznatno odreduje osnovne pojmove svog terminoloskog sistem, Buduéi da je jezik svake nauke jasan i precizan i uvek sa odredenim smislom (nikako dvosmislen), osnovni termini moraju da oznaéavajn isti pojam, imenuju ist predmet, Ako vige reti ima isto znagenje, nazivaju se reti sinonimnog znagenja. Me- - Scvom sinonima, ukoliko ne poznaju njihovo magen, to ée predstavljati preprekw w pi- sano} nauéno} komunikaciji. Iz tog razloga potrebno je glavne pojmove, pored toga 80 se razraduju. u osnovnom delu teksta, krakko definsati + objaSnjavati na kraju naudnog dela, u obliku posebne celine, Sinonimom je moguée dati i novu informaciju © pojms Ako se sinonimi bole poznaju, pojmovi ée se bolie shvatit i upotrebiti. Pravilno kori Scenje sinonima unosi dinamiku u nauéni teksti razbija monotoniju, te se time izbegara neprekidno ponavljanje ret u refenic. esto je prisutn pojava da autor nautnim radovima koriste ret istog znatenia a raitiog obika, pa se mote desi da korisnii th dela pomisle a su to ret raze tog znaéena 4.2.4. Pisanje imena i stranih izraza Imena stranih autora, strani izrazi ili naslovi u tekstu pigu se prema pravilima je- zike na kore se pise rad. Tada se oristitranskripeija ii transliteracija, Pod transkrip- jom se podrazumeva prilagodavanje pisunja stranth rei + vlastitih imena saglasno izvor- ‘nom izgovoru, tj. zamena izvornih glasova i slova odgovarajuim slovima kojima na) blize odgovara izgovor u jeziku na kome se pike rad (fonetsko pisanje prezimena). 1 srpsko} transkripeji, prezimene autora piu se prilagodeno prema izgovory w srpskom jeziku, a 2atim se u Zagradi, prilikom prvog pojavliivanj, pike i2voro prezitne autor, ‘onako kako je navedeno u izvoru, na pismu i jeziku Koji se nalazi u spisku referenci ra kraju teksta, kao i godina w kojo) je delo abjavljeno, npr, Smit (Schmidt, 1960). avorn Akademsko pisanie 180 pisanje u srpskom jeziku primenljivo je samo u latinici. Ukoliko se nije sigumo u taéno onetsko pisanje imena, preporuuje s¢ da se ono ostavi u originalu. Preporuuje se pisa- ‘je vlastith imena i strani izraza u nominativu. Kod transknpeije stranih imena postuie se jezi¢ko pravilo da je ispravan onaj oblik koji je v spskom jeziku uobiajen, bez obzira na izvornt izgovors (i pravopisnu) struktura rei, Imena svib autora koji se navode w list referenci i u zagradama u tekstu élanks piSu se uvek na isti nagin. Imena sepskih autora nnavedens u tekstu van zagrada pifu seu pismu u kome je dostavlien tekst ‘Transliteracija ili preslikavanje je postupak u Kome se tekst w izvornom pisma vverna i formalno kopira u drugom grafiékom sistemu. Na taj naGin se izvodi transiitirse nje slovenskih ciriignin tekstova u anglo-latinsku latinicu, Oblici prezimena autora nauénih j stuénih dela koji se upotrebljavaju za muska li- cca mogy da stoje u tekstovima bez imena i inicijala imena (npr. Porkonak, [vie is.) Pre- zimena autora radova Zenskog pola ne upotrebljavaju se bez imena (npr. Do slicnihrezul- tara je dosla Bosilta Dordevid, a ne samo Dordevi). Medutim, ima opravdanja u teksts pisaii puno ime i prezime 2a manje poznate autore. Izuzetak od ovog pravila je pisanje prezimena afirmisanih i dovoljno poznatih nauenika (npr. Komenski, Pestaloci, Baki) ‘Ukoliko se u tekstu poziva na dva autora dela, oba se navode. Ukoliko je vise od -dva autora, sva prezimena se navode pri prvom pominjanju, a kasnije se navodi prezime rvog autora i skragenica .i sa." il yet al.", (npr, umesto Joksimovié, Mirkov, Polovi- nna, Spasojevié, 1996, treba napisati: Joksimovié i sar., 1996). Navodenje vise autora u ‘zagradi i2vodi se alfabetski, a ne hronoloski (npr. Krnjajié, 1996; Maksié, 1998; Sevka i, 1997), ‘Sve srpske reference u zagradama u tekstu navode se latinicom, bez obzira na v= stu koriSéenog pisma u tekstu i pisma na kome su Stampani KoriSéeni izvori. mene svih ‘autora koji se nalaze u zagradama u tekstu pist se uvek na isti natin. Imena srpskih ‘autora navedenih u tekst van zagrade pisu se na pismu na kome je napisan tekst. Do- ‘maga dvostruka muska prezimena piu se bee ertice, dok se kod pisanja stranih imena ona zadrZava, Preuzimanje i pisanje stranih imena w srpskom jeziku mora biti u skladu sa svo} stvima glasovnog sistema i izzovora. S obzirom na vrsta pisma, u éirilignom tekstu, izvor- za verzija imena navodi se u zagradi, ali ne i éirilicom, npr. Karl Poper (Karl Raimond Popper). Imena koja imaju veé prilagoden oblik nije potrebno prilagodavati revizijama i prepravijanjima. U éirliénom tekstu latinicom se mogu pisati i neprevedene reéi i izrazi T2vori ispisimena primenjuje se u navodenju bibliogratskih referenci autora, ‘Kada se koristi neka ree koja nije iz srpskog jezika, kod promena po padeZima postups se kao da je srpska re8. U tom slutaju, oblici padea dodaju se bez ikakvib po- ‘moénih znakova, (Knjiga Artura Sopenhauera O pisanju i stu nalazi se u spisku litera- lure). Ime i prezime autora podvrgnuto je uobitajenim promenama srpskog jezik. Ako su strana viastta imena w éirlitnim tekstovima navedena latinicom, padeze i ddruge gramatitke nastavke uz njih neophodna je odvojiticrticom i pisat irilicom (npr. 0 ‘Wuyts-y, Rich-0%), ili se takode psu latinicom 1 dodaju na ime bez crtice (npr. o Wuytst). ‘Medutim, w latini@nim tekstovima, iavorna imena, bilo da se transkribuju latiniénim pie ssmom il da se preuzimaju u ievornom ortografskom liku dobijau fleksivne nastavke, bez ‘dvajanja enticom (npr. sa Shakespeareom, Lavoiscierov, Lewinov i sl). Preporutuje se autorima da regenice stlizuju ako da strana vlastitaimena ostanu u norninativa.190 ‘M. Kundadina ~ V. Bandur 4258. Pisanje brojeva interpretacii rezultata istraZivanja u monografskom delu, meri podaci se iska- zuju nazivom ili oznakom veligine, brojéanim iznosom, te nazivom ili znakon meme Jedinice. U brojéanom naginu navodenja podataka primenjuju se uglavnom znakovi ve~ ligina | znakovi jedinica, brojevi i matematiki znakovi. Pri tome se korste: slova lat ske abecede i grtkog alfabeta, arapske brojke, znakovi interpunkeije i neki matematigki znakovi. U iskazivanju brojéanih rezultata upotrebljavaju se mala i velika slova, usprav~ nai Kurzivna (Kosa), svetla, poludebela i debela, zatim u osnovnom reda pisanyja, podig- ruta kao eksponent ili spustena kao indeks, medusobno priljubliena ili na odredeno} ‘udaljenosti, Mora se imati u vidu da i belina, razmak izmedu znakova ima odredeno ‘znatenje. Tako, razmak manji od razmaka izmedu reti ima znavenje mnozenja i zato ga tteba ispravno primenjivati izmedu znakova. ‘U naugnim i strugnim tekstovima, 2a iskazivanje kvantitativnih pokazateljaistra- ivanja koriste se brojevi koji se ispisuju ciframa, a nekada i retima. Brojevi od jedan do devet, kao i okrugli brojevi pisu se slovima (npr. asam nastavnika razredne nastave { est nastavnika predmetne nastave). Megutim, neke okragle brojeve lake je za Gitanje navoditi u obliku cifara (npr. 1200). Kada se u jednoj revenici piSe kombinacija brojeva do 10 i vise od 10, onda oba broja treba pisati numeri¢kim ciframa (npr. 6-12 éasova nastave). Redni brojevi se pi8u sa tadkom izs poslednje cifre (npr. Na 48, stranici teksta rataci se 12. graftkon.). U engleskom, nematkom i francuskom jeziku na Kraju broja koji oznatava godinu ne stavlja se tatka. Rimski brojevi mogu se uglavnom koristiti go redni brojevi, iza kojih se ne pike tatka (npr. Metodoloski okvir je prikazan u VI po- glavlju monografie.). Tzuzetak, iza arapskib i simskih brojeva i slova Kojima se ra8tlanjuje neki tekst pige se tatka (paragrafska), i to ako se tekst nastavla u istom redu, Kada se brojem iskazuje vrednost kao rezultat merenja neke velitine i uz njega oznaé va merna jedinica kao skra¢enica, tada se piSe bro) (npr. 3s, 6 ke, 10 bodova). Medu- tim, kada ne oznatavaju brojéanu vrednostjedinice mere se piku punim nazivom, U shu- ajevima kada se iz izvora u obliku citata prenose jedinice nekog drugog sistema, npr. ‘anglosaksonskog, potrebno je napraviti konverziju na Medunarodni sistem mera (npr. stope pretworiti a em). U naugnim ili strutnim tekstovima, brojevi na posetku retenice pisu se slovima ili se zamenjuju nekom drugom retju. Velike okrugle brojeve moguée je pisati kombi- nnovano sa cifrom i retima (npr. 2 miliona). Numeritke iskaze iste viste treba pisati na ‘sti natin, Brojéane vrednosti u tabelama piu se arapskim brojevima. \Viketlani zbimai i redni brojevi pitu se odvojeno (npr. dvadeser pet ili dvadeset i Pet) Pridevski i imeniki vigeSlani brojevi pifu se spojeno (npr. pedescrogodingt ili 50- ¢gadinji). Okvirni navodeni brojevi piu se sa erticom (npr. 47i-Zetiri). Ukoliko je jedan broj viseélan, pike se erta sa razmakom (npr. Cetrdeser i pet ~ pedeset). Priliéno navo- denje brojeva pike se samo slovima (npr, deserak), Godine rodenje i smut osoba pitu se u zagradi sa crtom, bez ruzmaka: npr. Voji- slay Bakié (1847-1929), Akademsko pisanje 191 Ciframa se pit brojevi koji se ne mogu izraziti jednom ili dvema retima, zatim brojevi u tabelama i tablicama (tabele graninih vrednost statistiGkih mera) procent, pro- mili, ecimalni brojevi, negativra brojevi, novtani iznesi uz naznaCavanje valute 1 datum ‘rojeviilustracja, Brojevi sa Cetin i vige cifara piSu se sa belinom (npr. 3 000). Potrebno je izbegavati pisanje velikog broja mula u brojevima. To se postife pretwaranjem manjih ‘memnih podataka u veée. Decimaini brojevi piSu se tako da se mesna vrednost oznatava decimalnom zape- tom (npr. 8.5 Gita se sam zapeta pet). Decimalna zapeta ne moze se zamenjivati tac- kom, Kao ito je to w engleskom jeziku, Vigecifreni brojevi piSu se tako Sto se grupe po tt eifre pisu malo razmaknute (npr. 2 484 561,428 34), Ovo pravilo vredi i kod deci- ‘malnih brojeva od zapete desno (npe. 14.286 262). Izuzetak od ovog pravila je kod pisa~ nja godina, pri €emua se razmak ne ostavlja (npr. 2006. god.). Cetiri eifre se pi8u 2ajedno (npr. 2486) osim w kolonama tabela kada su medu drugim brojevima. Neispravno je pri pisanju brojeva primenjivati vie od jedne zapete ili pisatitadke (npr. 2.484,561,428). U Sludajevima kada je ispred tacke samo nula, ona se ponekad ne piSe (npr. .246). U en- gleskom jeziku zapetama se odvajaju hiljade, a taékama decimale. Bro) decimala Gecimainom broju zavisi od apsolutne vrednosti izmerene veligine. Ako su u pitanju Velike vrednosti bro} decimala je manji (npr. 2a dvocifren bro} koji izrazava telesmu ‘masu dovolina je jedna decimala), Za manje vrednosti bro} decimala se poveéava. Kod decimalnih brojeva, ispred i iza zapete ne postoji razmak (npr. 10,5). Ako se tu retenici nade decimalni bro}, sve ostale brojeve treba pisati cifrom. Ispred znaka pro- centa i promila ne ostaviia se razmak (npe. 22%; 0,8%). U struéno-populamim tekstovi- rma umesto znaka koristi se ree procenat ili promil. Eksponentni (podignut i indeksni {spusteni) brojevi piu se simijim ciframa u odnosu na brojeve u tabelama i tekst. “Meseci se u revenici pifu malim slovima. U datumims, meseci se piSu rimskim ili arapskim brojevima (npr. Beograd. 14, Il 1947. ili Beograd, 12. 2. 1981.). Kod jedno: ‘ifrenih brojeva ispred se ne dodaje eifra 0. U teksto se nazivi meseci, w okviru datums, piku slovima. Posebno se mora voditi raéuna pri pisanju brojeva u sprezi sa drugim ree ina (npr. dve sijalice sa po 100 W), U kontekstu regenice, wz brojeve 5 i slozene brojeve Koji se zavréavaju sa 31 vi8e, te konstrukcije s brojevima od 11 do 19, kao i brojeve 100, 1 000, 2 000 itd., imenica se obavezno pile u genitiva mnozine (npr. 18 redovnilt profesora, 100 stranica teksta, 2000 udenika prvog razreda. Ispinu su pristupita 406 st densa, a ne Ispit je polagalo 404 redovnih studenata) Rimski brojevi se dobijaju kombinacijom oznaka I, V, X, L, C, D, M. Pik se bez tagke na kraju (npr. VID. Rimski brojevi, ispisant malim slovima, mogu se korstiti za mi- ‘merisanje stranica & preliminamom del monografske publikacije. (npr ii, ii, iV. Ws i). Brojevi preko ctiri ne podiedu promeni v rodu, broju i padedu. (npr. Pravilno: Za tvrdnu se izjasnilo secdeset devet ucenika. Nepravilno: Za tvrdnju se isjasnilo Sesdeser i devet ucenika. Za trdnju su se isjasnli Sezdeset deve ucenika. ‘U matemati¢kim izrazima, brojevi se pisu take da se razmak nalazi ispred i i2a kod: znalea plus (+) (npr. 12 + 6 = 18), zmaka minus (-) (npr. 10 ~4 = 6), znaka mno! nija G9 (apr. 4x 3 = 12), zmaka deljenja (: ) (npr. 15:3 = 5)1 znaka jednakosti (navede- zno w svim primerima). {I matematickim izrazima, kao znak za mnoZenje koristi se i i2- ddignuta tadka (npr. 6-4), Kada znak + oznaéava pozitivna vrednost,tada se tspred nje~ ga nalazi razmak, a i2a ne postoji (npr. temperatura +36°C). Kada znak minus (~) ozna~192 M. Kundagina ~ V. Bandur éava negativnu vrednost, tnd se ispred maka minus nazi razmak,ai2a ne posto (nee. — 4x -2X = ~6x), U nematematikim tekstovima, znak mnozenja ed formate paps ako dese pike sa razmakom ispred i iza (npr. Format papira Ad je 210 x 297). hemijshina ‘vezama kod znaka jednakost ne ostavlaj se beline ape, N=O). Razlomak u nematematichim prikazima mote da se pie sa kosom ertom (np. ill 3/4), prt gemu se ispred i ize kose cre ne nalzi razmak. Za pisanje vremenskih perinda komt se ose cia to bez razmaka ised iza (pr. 2007708. Sls godine Stepenima (se iazava brojna vednosuglova (180), geografsk Srna i dung, i Gemu se ispred anaka stepen ne nelazi razmak. Stepenom se oznacavaja tpografike tacke (npr. Pete ima slova veligne 8) i paragrafiw steno Ineratun (ape I° Cred, 3° Merenje vrednovanie i ocenjivanje, 3° Ocenjivanje ucenickih znanja i postignuéa, 4° Ore- njvanje ucenika hao predmet nach istazivan), Zaakovi jeinica i predmetaka decimalni jedinica pit se uvek uspravno, ber ob- ira na ostali deo teksta (npr. u kurzivnom tekstu Velicina amfiteatra od 310 'm je dovelj- nna za studente prve godine.). Pau se wvek onim slovom koje fe propisano, velkim it mas lim. pai kada je sav tekst napisan malim ii velikim slovima (npr. u naslov PONASAL NIE UCENIKA U UCIONICI PREBUCI OD 100 dB, ‘Ako je jdinica eke velisie oznadena medunazodnim znakom jedinie,tadas6 20 ‘mora uporebljavatiu naugnom il stunom dela, a ne neki drug. Znak treba da bude pe sn lainiénim (aspravnim slovima (bez bra na slova upotrebljens i ostlonn dels ce, Sta). Ne sme se skianjai reba ga pisat bez take na kraj izuzev4i uobiSajenu interparke reti koje zajedno Cine semanticku celinu, Naziva se i ert n° jer zauzima Sieinu toz Slava, Lzmedu erticom vezanih ree i brojeva nema razmaka (baling). Upotrljava najgesée: (1) u poluslozenicama (ape. vzitkara): (2) izmedy devojackog | udatoz prezimena (npr. Milena Orlovie-Potkonjah) (3) pr ratavljanjt ree) a slogove i pre Pajanju gramatidkih oastavaks, kada je prvi deo skraéenice napisan verzalom u osnow rom obliku (apr. ISBN-u); (4) u konstrukcijama kada je prvi deo reti napisan brojer, 4 drugi slovima (npr. 40-godiénica), (3) Kod neposrednog odnosa (npr. danas-sutra) vie ostalih nijans; (7) kod odvajanja telefonskih brojeva (npr. 031-531-571) ili ban- ovr racuna (ape. 355-1016830-04); (8) w stranim prezimenima kao u izvorw (ap. Son-Sans ~ Saint-Saens); (9) prilikom fonetskog pisanja skrasenica (npr. Di-Vi-Di). Poseban oblik entice, Koj se iskljudivo Koristi pri deljenju retina kraju veda, naziva se Aajfen (2). Unosi se automatski u okviru programa ili uz koriSéenje previce (hyphen, optional hyphen). U tekstu pri deljenju polusioenics, na kesjureda se nalazihajfen, 2 usledeéi red prelaziertica €rta, ~ Kao znak interpunkeije, cra (-) je wvek znak razdvajanja, Naziva se crt 1m, jer zazima Siri tog slova, Dvostauko je dua od entice. Razdvajanje se vei a ‘Sluzajevima: (1) kada se w osmovniiskaz umeée re it kakav dodatni tekst (npr. Akciono ismradivanje se odnosi~ ne bas wvek znadainim ~ na probleme obrazovne prakse): 2) & {vojnim vezama, meduscino ravnopravoi ili suprosstavljenih pojmova (apr. adnos za posteni ~ necaposleniy, (3) v funkeij istcanja, naglabavanja ret ii delova resenice {npr Za predmet akcionth istrativania, usima se ~ obvazovna praksa): (4) u spisku lite rature u odvajanju podnaslova od naslova publikacija (npr. Akcione istazivanje ~ na: stavnici kao istrazivaci; (5) u zameni ree od do”, iomedu, i, ali, to jest, naime; (6) © dijalozima kao zamena 2a navodeike (navodina + i2vodna ers); (7) unutar dugackih pa susa koji se dele na dve st vise sade2ajnin celia; (8) umesto zapete kada se Ze istaci tumeinuta reéenica, odesno kada se Zeli naglasii umetnuti deo retenice: (8) zamen\ 23 ve tatke, U svim ovim primerima reéenica moze da sadrs samo jedan par ea Cra se mote pisati na dva natina: odmaknuto. s .belinom ne obe strane i ps ‘maknuto, bez beline(primaknuta crt), Sto zavisi od sila i konteksta. roi natin ~ 0d rmaknuta crta, Koristi se kada oznagava neko neslaganje (npr. Poroniak ~ Nedovie. Drugi nagin ~ primaknuta ert, Korish se kao veza medu imenima kads Gena@ava koa torstvo (npr. Eneiklopedija Poskonjak—Simlesa). Primaknuta era se primenjuje Kol pro stornih relacja 1 kod cznscavanja stranica wksta (opr. 12-Ld) | vremenskan intevalins izrazenim vekovimna (npr. XX-XXD ili godinama (2004-2008. godina). Cra se stavljaizmedu dva beoja znatenju de samo ako ispred prvog.broja ne stoji prediog ,od"— u tom sluéaju se umesto ere pike .do" (npr. pravilno: Istrazivanje Je trajaio od 1993, do 1995. godine. ili Itrativanye je rajalo 1993-1976. godine, Ne pravilno:Istrativane je ajalo od 1993-1995, godine, keo i 1993-96) Akademsko pisanje 197 ‘Srednja erta. - Kao znak interpunkcije, srednja erta se Koristi u kompjutersko} dobradi teksta. Ona je nesto kraéa od duze ene, kao znak minus u spregame strana, u za- ‘menu od do (npr. 12-14) i razdoblja, Upitnik. — Kao interpunkeijski znak, upitnik (?) se primenjuje na kraju upitne re Eenice. Na kraju iskaza, ispred upitnika ne nalazi se razmak. Upitnik se upotrebljava sa- ‘mo iza nezavisnih upitnih retenica. Zato je u upotrebi ovog interpunkeijskog znaka va- no raalikovati ~ nezavisno upitne reZenice od zavisno upitnib. Da bi se upitnik upotre- bio potrebno je zavisno upitne retenice transformisati u nezavisno upitne (npr. zavisno uupitna regenica: Zanimalo nas je da li su studenti informisani 0 ekolotho} ugrofenosti regiona. Da bi se koristio upitnik ovu reenicu je bilo potrebno transformisati w nezavi- sno upitnu: Da Ii su student informisani o ekolotkaj ugrozenosti regiona?) Uzvinik. ~ Kao znak interpunkcije, uzvignik (!) se upotrebljava: (1) na kraju wz vitne retenice; (2) ako predstavlja sumnju, unutar zakljuéka wz podatak koji se navodi; (4) uz autorov komentar Sic! (lat. tako, to) koji dobija ironitan smisao; (4) na kraju re: enice u cilju podvlacenja njenog sadr2aja. Ispred uzvitnika se ne navodi razmak. Navodnici. ~ Kao znak interpunkcije, navodnici (.“) se koriste pri citiranju tek- sta, navodenju reti koje nisu knjizevne, u koje se izraZava sumnja, rezerva i neslaganje, roti Koje imaju ironigan smisao, navodenju simboliénih imens, ‘2dvojenih naslova dela Nithovo koriSéenje je odredeno tipografskom normom jezika na kome se rad pie. Prt tome se, u istom tekstu, ne dopusta upotreba razligtih ipova navodnika. Nije potrebno navodnike koristti za isticanje teksta, Polunavodnici sew teksta koriste za isticanje zn Genja edi, wedi koje se Zeleistaéi zbog specifitnosti koje imaju, revi koje treba da se sta- ve pod navodnike, @ nalaze se unutar teksta Koji Je pod navodnicima. Umesto poluna- vodnika, za njihovo oznatavanje moze se koristiti apostrof. Tipovt navodnika ‘ polunavodnitar “euuka™sipaki i nemacki ——“eduka®” srpski nemabki polunavodnich “eduka” engleskinavodnici ‘eduka’ engleski polunavodnici eduka” amerigki navodnici ‘eduka’ amerithi polunavodnici ‘eeduka» —francuski i italijanski cedukay francuski i italianski polunavodnici veduka navodniei etnickih zajednica nemackog govornog podrudja w Ttaliji i ajcarskoj Apostrof. ~ Kao 2nuk interpunkeije, posto (*) se stalja umesto izostavljenog slova, poilikom pisanj stranih imene. Zagrade, ~ Kao 2nak interpunkeije, zagrade se koriste za odvajanje dela teksts kojim se misao objainjava ii dopunjuje. Zagrade obezbeduju moguénost odvojenog &- anja. Uz izostavljanje zagrada redenica weba da ostane gramalithi pravila. U tekstovi: ma se korste oble,uglaste, vitiaste i tupougle zagrade i poluzagrade. Pomoéu oblib 2 zrada mogu se nastavkom dopunit citirane reti koje su skraéene. Poluzagrade (u oblikt polovine oble zagrade) se Koriste u navodenja modaitta nekog obelez}a. U tu svrbu ‘mode da se Koristi cela zagrada. U uglaste engrade se stavljaju autorovi Komentari u ci tatima, kao i mesto szostavljenih delova teksta oznaéeno sa tn taéke. Obla i uglasta 22- sgrada mogu da se koriste zajedno. stim Sto je obla prvstepene (obuhvata sadr2ajugle- Ste), npr. [] =). U matematidkim operacijama je obmuto. U starim izdanjima198 M. Kundadina ~ V. Bendur pablikacija susrece se primena viti¢astin | uglastih zagrada. Zagrade se ne odvajajy ra7~ ‘makom (belinom) od reéi koje obubvataju. Pisu se istom veliéinom i neutralnim kor pisma (normalom). Zagrade se ne moge zamenjivati rizlomackim crtama I. Strelice. ~ Kao 2nak interpunkeije, streice se upotrebljavaju pri upuéivanja na nneke druge odrednice. Navodenje iskaza u alinejama. ~ U nauénim radovims, vrlo testo, za dvotatke navode se delovi iskaza u zasebnim alinejama (redovima), ispred koji stoji erta ili red ni bro}. Upotreba velikog ili malog slova na pogetku iskaza, alineja i njegovo zavesavin- nije tatkom, ili bez nje, zavisi od toga w kojo} men je iskaz (ne)samostalni retenigki sklop, ii celovita informacija u odnosu na prethodni, inicijalni deo teksta, Tatka se iz0- stavlja kad navodi imaju polozajslitan (pod )naslovima u sadrZaju neke knjige Alineje sa rednim brojevima W monograliji Akademsko pisanje obraduju se sledeéa poglavlja 1. Pristup nauénim informacijama, 2. Nauchi i strug radovi | 3. Preliminarni delovi nauénog sada itd ‘Umesto arapskih brojeva mogu se stavljati slova. Uz arapske brojeve i slova tumeso ake mogu se stavt poluzagrade, npr. a) iD, kao i poxpune zagrade mr ait) Ako izmedu onoga Sto se navodi u alingjama postoji uzajamna sadrZinska ili funkcionalna veza, kada bi se izostavijanjem nekog segmenta umanjils informacija 0 _glavnom korpusu, tada se nova alineja zapodinje malim slovom, a zaveSava wtkom i za- tezom, samo zarezom, ili bez ikekvog interpunkeijskog znaks. Alineje sa ertama [ Realizacia projekia akcionog stradivanja odvija se kroz sledede faze’ ~ odredivanje predmeta interesovanja, ~ odredivanje istrazivackih pitanja, ~cdredivanje svthe i opSteg cljaistrazivanja, efinisonje itraZivatkih zadataka, — odredivanje strukture i plana istrazivanja, ~ realizacijaistrazivatkih zadataks, ~ evaluacija istrazivanja izvodenje zakliudaka, Ovladavanje naugnim stilom pisanja ne znati samo usvajanje odredenih norm pravila, veé njihovu primenu. Ono se postize praksom, pisanjem, usavrSavanjem i obli- kovanjem teksta. .Sto se keSée i vige pike, sto se piSe savesnije 4 raznovrsnije, te Sto Se vige i krtignije radi na doterivanju tekstova, to ée se vise usavréavat i stil pisanja i jata- {i moé izrazavanja (Ivanovié 1996: 223). 5. DOKUMENTOVANJE NAUCNIH IZVORA Pisanje naucnib radova podrazumeva kori8éenje nauéne aparature, tj. dokumenta cione osnove rada. Dokumentovanje naucnih izvora pedrazumeva: koriséenje 1 pisanje citata, pozivnib napomena (i tekstu, ispod teksta, na kraju poglavija ina kraju rada) i referentskih jedinica u spisku literature. Upotreba 1 dokumentovanje izvorni tekstova i iavora, ideja i argumensta, upueivanje na biteraturu i koriSéenje pozivnih napomena u nauénim radovima éine dokaz © poznavanju nauénog podrugja. Nagin dokumentovanja naugnih izvora zavisi od nacionalne akademske tradicije, naune discipline kojo} pripa- dda naugni rad i Zanrovskih konvencija, U veai se tim, u svakoj nauei se ustalio odredeni stil dokumentovanja naunih izvora. Pravilno dokumentovanje nauénih izvora u proce- su pisanja nautnog dela predupreduje nesavesno plagiranje. U praksi nauenog sivarala- Siva postoje tri nagina Kori8Cenja naucnih izvora: ukazivanje (upudivanje), citiranje i parafraziranie 5.1. UPUCIVANJE NA IZVORE, Napomene predstaviiaju prateéi deo nautnog dela koje ukazuju na dodatne infor- aacije zatajne za wkst. Koriste se u svrhu objasnjavanja osnovnog teksta naunog rad, koji bi bio optereéen da su njegov sastavni deo. Javijaju se kao viSak osnovnog eksta li potreban seamen. Omoguéuju autora da dokade svoje twrdnje citiranjem drugib autorite ‘a, da objasm izlaganje i da upati na druge izvore u vers tretiranim sadr2ajem. 5.1.1. Napomene prema mestu javljanja Prema mest gde se nalaze w nautnom tekst napomene mogu biti: (1) unutar teksta, @) ispod teksta (fusnote ili poinozne napomene). (3) na kraju poglavlja i(4) w fodeljku reference, na kraju dela. Mesto upotrebe nspomena zavist od vrste teksta 1 od broja i obima napomnena [Napomene unutar teksta. — Pozivanje na autora i delo moze da se vrSi u samom tekstu. Tada nije potrebno da Cicalae prekida pogled, ali se zato, u sludaju dugih poziva, prekida logidka nit teksta, Pozivanje na autora i delo u popisu bibliografskih jedinica, koje tine odeljak Li teratura, omoguéuje lakée éitanje, ekonomitnost u upotrebi prostora, poboljfava estet- sku stranu u grafickom oblikovanjv teksta. Nedostatak koriSéenja napomena unutar tek- sta_ je u otezanom traZenju bibliografskih jedinica w odeljku Literatura. Bibliografska {jedinica se uvodi v tekst na sledeei natin (Kral} 2004: 56). U tekst se uvode imena jee nog, dva autora, a ako ih je vige navodi se prezime prvog i skracenica i sar. ii et al" Podnozne napomene. — Podnodne napomene se stavljaju u podnozie stranice Nazivaju se fusnote (,fusnota nem. fus = noga lat. nota = beleSka), (nem. fussnore ‘napomena pri dnu”), beleike ili podbetetke.200, M. Kundagina — V. Bandur Sadr2aj podnotne napomene moze da bude: dodatno Korisno $ zanimljvo obj Snjenje,uputa na alterativno tumaéenje problems, razmatranje posebnog. mstodolo Skog ili tehni¢kog problema, citat na stranom jeaiku, bibliografska referenca | sl. U ancima koji se objavjuju u Easopisima i zbomicima radova podnozne napomene sade 2 samo dodatne tekstove (Komentare,objasnjenj, upute), a nikako bibliografske rete rence, ali mogu da upucuju na reference u spisku literature, Pomoéu podnoznih napo- ‘mena izdvaja se autorov doprinos od doprinosa ostlih nauéntk koi su ta) problem pro utavali, Podnodne napomene se mogu povezivat a tekstom arapskim brojevima, 2vezd cams, rimskim brojevima ili grafickim zakovima. U tekst se brojstavljas gore de- sne stranice zavréetka teksta na koji se podnozna napomena odnosi. Bro} se stavlja pre zapete. nepostedao po zavrSenom cits (npr... avovima""), ali posle take (npr Istrazivanje pokacalo). Brojevi u tokstu se mogu redati2a svaku stranicu posebno, 2. svako poglavie posebno ili za nautni rad ucelini, Sto zavsi od duzine rada. Ako je rae Word Count, ‘opeija Characters (with spaces). Stranice akacemskog rada formiraju se tako da sadrée 38 redova sa oko 70 2na- ova u redu (oko 2500 karaktera) sa marginama 2.5 em sa gomje (header) i donje (foo ter) strane i 3 cm sa leve i desne strane. Ako se tekst ispisije samo s jedne stranice, on da se leva margina proSiruje za 5 mm zbog koritenja. Ako se tekst ispisuie s obe strane, fonda se dodaje po 5 mr naizmenitno sa leve na nepamo}, a sa desne margine na par him stranicama. U svakoj kombinaciji spoljoa i donja margina su veée od unutratnje i gomje. Margine siuze da na njima urednik, lektor, recenzent i tehni¢ki urednik napiSu svoje primedbe. Svi delovi referentnog rada, sve viste spiskova, dui citati Stampaju se jednosirukim proredom (single). Kod odelika Literatura umeée se jedan prazan red iz- edu susednih odrednica U zagiaviju svake stranice Stampanog teksta Koriste se tekuéi ili Zivi nastovi poglavija i potpoglavija, radi brieg pronalazenja odredenih podnasiova. Na belini, pri ‘rho svake leve (pame) stranice, sa inuzetkom prve, ispisuje se broj i naslov tekuéeg poglanli, Zavrini radovi studenata (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije) i radne verzije nauénih radova, radi pregleda recenzenata, mentora, Elanova komisij, pi 'u se na jednoj stranici lista, na formatu A4, sa proredom 1,5 ii 2 i sa vecim margina- ‘ma, radi ispravki i dopuna, a umnoZavaju se jednostrano, Ecitiranje teksts na raunaru obavija se primenom specifiénih operacija, Kojima se obezbeduje: lak izbor slcva po tipu, velit i ravnanju; markiranje delova teksts (re- Gi refenica i pasusa) u okviru istog dokumenta i njihovo menjanje i brisanje, kopiranje i pomeranje; memorisanje teksta, colog ili u delovima, ili prebacivanje u drugi dokument, pajanje dva ili vi8e dokumenata u jedan; brzo pretrazivanje i menjanje poredinih ret pasusa i ostalih delova teksta. Verzije rukopisa rada se po potrebi mogu Stampati. Racu- nar omoguéuje brzo formatiranje, poravnavanje margina, centriranje teksta i pisanje fu~ snota, Na taj nadin se ostvaruju estetski zahtevi u jzradi rada, posebno preglednost, kao i ostali zahtevi uredniftva Easopisa. Ratunar je ekonomi¢an u pogledu brzine koju posti- 2, niskih trofkova upotrebe i male Koligine potrotnog materijala. Tekst se slaze bez proreda izborom komandi: Format > Paragraph > Line Spacing > Single. Paginacija rukopisa, ~ Numeri¢ko obeleZavanje stranica publikueije se izvodi arapskim brojevima, Brojevi se uglavnom piu u sredini ili na uglovima iznad teksta. a rmogit i ispod teksta. Kod jednostranog ispisa broj se stavlja na iviei s desne strane, kod dvostranog ispise na nepamnoj s desne, a na pazmoj s leve strane. Stranice publikaci- je koje cadrZe priloge mogs: ee obele2avati rimskim brojevima. Naslovna straniea,stra- nica s9 impresumom, stranica sa predgovorom, stranice bez teksta se ne paginiraj, al tulaze w ukupni zbir stranica publikacije. Medutim, drugs nagin numerisanja stranica predvida numerisanje preliminarnog dela rada malim rimskim brojevima. Stranice na kojima potinje novo pogiavije, kao j stranice Casopisa na Kojima potinju radovi ne nu- rmeriSu se, Postupak paginacije u Word-u je sledeéi: Insert ~ Page numbers ~ Top of pa- ge leader), ukinuti opeiju Show number on first page. 6.2, MEDUNARODNE STANDARDNE OZNAKE PUBLIKACIJA Medlunaradni standardni brojevi publikaciia ISBN! Medunarodni Sandardni broj za monografeke publikacije ISSN: Medunarodni standard bro za seijske publikacije ISMN: Medunarodni standardni bro} za Stampane muzikallje DOI; Medunarodni identiikator za digitale dokumente ISAN: Medunarodni standardni broj za audiovizucinu gradu ISCR: Medunarodni standardni kod za zvuéne zapise BIBLID: Bibliogeafski identifikacioni broj ‘Narodna biblioteka Srbije je nacionalna ISBN, ISSN, ISMN i DOT agencija za Srbija248, M. Kundagina ~ V-Bandur 62.1. ISBN omnake ISBN (eng, International Standard Book Number ~ Medunarodni standardni bro} knjige) je medunarodna oznaka, koja predstavija matiéni broj svake monografske publi- kacije, odgovarajuceg izdavaca, Koristi zdavagima, knjizarama, bibliotekame, doku- ‘mentacionim | informacionim centrima. Ceo tirad publikacije dobija iti standardn’ bro) Novo, ponovljeno izdar;je publikacije, publikaeija w drugom povezu i ista pablikacija, iedata kod drugog izdavaéa, dobija nov standard broj. Publikacija u zbitci nosi zajed= nigke ISBN oznaku za zbirku i pojedinatnu ISBN oznaku za svaku svesku. Ukoliko pus blikacija ima dva i vike izdavaga, nosi oznaku izvrSnog izdavate, a moze da nosi ISBN bbroj svakog izdavaéa, navedenog w publikacii. Pomocu medunarodnog standardnog broja publikacije se evidentiraju i naruéuju kod iadavata. ISBN knjige se Stampa na: stranici impresuma, u okvirs CIP zapisa, ne 2zadnjim koricama u dot.jem desnom uglu, na poledini naslovne strane, u dru zadnjes zaStitnog omota, na dou hrbats kajige, na'klapni, na nalepnici kutije i kaseta, disketa, CD-ROM-ova, Dodelom ISBN broja,izdavat publikacije se ukljuéuje u nacionalnu bazu postats- Kaj ulazi se u registar centraine baze Books in print kataloga i Publishers ISBN Direc- ‘ory, w izdanju Medunarodne agencije ISBN u Berlin. ISBN oznaka ‘Standardnibroi Leksikona pedagotle meiadoingija otismit jaw tmprcoan ISBN 86-7372-056.7%, Prvi broj (86) oznatava nacionalnu grupu izdavaée (Srbija), Drugi broj (7372) grnagava izdavata Leksikona (Vika skola 2a obrazovanje vaspitaéa — VrSac) “Treéi bro} (056) je broj knjige. Cetvrti bro (7) je Kontrolni bro} 6.2.2. ISSN omake ISSN (eng. International Standard Serial Number) ~ Medunarodni standard broj za seriske publikacije dodeljuje se serijskim publikacijama u Starmpanom ili elek- tronskom obliku, po kome se one vode u Bibliografji serijskih publikacija. Nacionalne Diblioteke dodeljuju ISSN brojeve i dostavijaju th Medunarodnom centru za standardi- zaciju. Uz pismeni zahtev za dodelu ovog broja prilaze se ogledni primerak Gasopisa, Otiskuje se w vrhu prve korice dasopisa iu impresumu, 6.23. Bar kod Sifrovani broj koji se mote laserski otitavati. Nalazi se na mnogim proizvodima i sadr2i razne podatke o proizvodu. Kod knjiga sadrdi brojeve UDK i ISBN. Bar kod se primenjuje u nekim bibliotekama, gde ima ulogu inventarnog broja Knjige. Uz pomot laserskog ofitavanja bar Koda dodelienog publikacij, korisnici biblioteka se zaduzuja U tom stugaju sve publikacije imaju razligit bar kod koji se vezaje za inventari bo) knjige. Nalazi se na daw poslednje korice knjige. Akademsko pisanie 249 oT eeOHOHOD S856 Bar kod 2a knjigu: V. Bandur; M. Kundatina; M. Brkié (2008): Testovi snanja u funkciji ocenjivanja uéenika, Uzice, Usiteljski fakultet 6.2.4, BIBLID Bibliografski identifikacioni broj slu% za bibliografsku identifikaciju Hlanaka Sastoji se od identifikatora koji se ispisuje velikim slovima latinice BIBLID i koda koji Je razlitite duZine a sastavijen je od slova, brojeva i specijalnih oznaka za interpankeiju Struktura koda se sastoji od ISSN oznake (bez identifikacionog koda ISSN), zatim od {godine izdanja koja se pie arapskim ciftama u zagradi (4 ciffe), oznake za volumen i Droja Koji se oznagava arapskom ciftom, Ukoliko je bro) sveske oznaten slovima kori- ste se samo prva Cetiri slova. Prvi stepen naznatenja se odvaja dvotatkom od drugoz stepena naznagenja, Kao Getvrti element koda je paginacija, koju ine oznaka p. i cite od potetne do poslednje stranice “lanka. BIBLID lanka u éasopisn BIBLID: 0553-4565, 51 (005), 56, pSOESTE BIBLID — — identifikator (0553-4569 — ISSN oznaka 31 = volumen (2005) odina izdanja 36 ~broj 364374 —paginacija RIBLID za dlanak: Milenko Kundatina (2005): Propusti v primeni staisti¢he metode u pedagotKom istrzivanju, Pedagosha stvaynost, 51 (5-6) 364-274, 6.2.8. CIP zapis CIP zapis (Cataloguing In Publication) ~ Katalogizacija u publikaciji (kataloski zapis) predstavija sazetu informaciju o sadréaju, predmetu i bibliografskim karakteristi~ Kama publikacije. Radi se na osnovu poslednjes prelomljenog otiska publikacije, po medunarodnim standardima. Yerada kataloSkog zapisa je zajednicka obaveza izdavaca i centralnih biblioteka, ne osnova koje se dobijaju podaci o knjigama éije je izdavanje u toku i omoguéava sistematsko pragenje izdavacke produkeije u Srbiji, CIP 2apis sadr2i ‘UDK broj, odrednicu na autora, bibliotetki opis publikacije (autor, naslov dela, prevo- Uilac, urednik, izdavaé, mesto i godina izdanja, stamparija, broj strana, autor predgovora250 (M, Kundadina ~ V. Bandur { stranice spiska literature), ISBN bro}, predmetne odrednice, tid | ID braj pod kojim Je publikacija zavedena, napomene. Kotaloskd zapis s» izraduje 2a publikecije pripremljene za objavijivanje w papir- ‘oj i elektronskoj formi, ito: za monografske publikacije w jednoj ii vie svezaka, cije je izdavanje zakljuteno: za serijske publikacije (novi naslovi éasopisa, zbomika, godi- Snjaka); 2a neknjizna gradu (tampane muzikalije, fonodokumenta, audiovizuelnu gra du, atlase, geografske karte, prostome planove). Katalogizacfi podlega i: broSirama iz- anja, reprint izdanja, katalozi izloZbi, publikacije univerziteta, Viadine publikacije, mi- keroforme, prevodi stranih monografskih publikacija. Za svako novo izdanje se izraduje nov kataloski zapis, Katalogizaciji ne podiezu: efemerni materijal (telefonski imenici, kalendari, al- ‘manasi, redovi vodnie,stripovi, skripe. katalozi knjiga, prodajni katalozi, umetnigki ka talozi bez bibliografske vrednosti, proizvodni programi, izveitaji, déepni kalendari,ro- kovnici, reklamni prospekti isl), separat iz periodi¢nih publikacij, Katalogizacija publikacija moze se obaviti u nacionainim bibliotekama, U Srbifi Uulogu, prema Zakonu o biblioteéko} defatnosti ima Narodna biblioteka Srbije. Lalavat je dduzan da za svaku novu publikaciju dostavi Konaéma verziju rukopise pre Stampania na papiru, pausu, CD-romas ili elektronskom poStomn, wz ispunjen CIP formalar. UKoliko do- de do bilo kakve promene originalne informacije nepostedno pre Stampanja publikacie, ‘tome je potrebno obavestiti CIP shuzbu, da bi zapis bio validan, Zapis na publikaciji prenosi se u potpunosti kao original. Mora da zadrZi nepro- menjen izgled, nepromenjen zedocied, imterpunkeiju, pisanje velikih | mali ova, te- make i sl Ktaloski zapis omoguéuje: (1) funkcionisanje jedinstvenog bibliotetko-informa- cionog sistema i izradu bibliotetkih kataloga i bibliografija (2) brz0 i potpuno informi- sanje biblioteka i italaca 0 novim publikacijama; (3) bolju komunikaciju na relacii:iz- ava biblioteka ~ orisnik; (4) izradu promotivnih biltena, sajamskih vodiga i katalo- 28 izdavaga; (5) ubreaniu nabavku knjiga i (6) kontrolu pristizanja obaveznih primeraka U nacionalnim bibliotekama, CIP caps: CIP Karanorinaunja y ny Sanam Haponua 6u6rmoteka CpOnje, Beorpaa, 37.012(075.8) | BAHBYP, Benxo Metonosoruja nenarone / Berea Banhyp, Rlukona Fiorkorax, Beorpaa : Canes neaarourens upyusrana Jyrocnasife, 1999 (Lladan ‘DAparas: Cpanth). 464 exp. s raGene; 24 uw “Tnpax: 1000 1. Toros, Hiona 42) Tenarorija ~ Merozonorija 6) Teaarouka nerpavensana ~ Meron ian = 78220556 Akademsko pisanie 251 CIP 2apis se postavija na poledinu naslovne stranice, ili v donjem deka kolofone publikaeije, a nekada na donjem delu sledeée stranice iza kolofons. Medutim, dopusta se da se umesto CIP zapisa navodi sledeéa napomena: ,,CIP zapis dostupan elektron skom katalogu Narodine biblioseke Srbije u Beogradu pod rednim brojem. 6.3. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE 63.1. Formiranje i pisanje naslova Nasiovna stranica monografskog dela. ~ Naslovna stranica e saica monoe auog ela Ke ale: asls. Ona ek hepa | je tumerisana, Up tom dri nary ladavate, me | prem aor, naslov monograie,podnasov dl, Ino presine prevodioen,predivaa,pocnpreigovra i pogovors, est # gods 1Pdenesu poled sitajoua anbloon nda, 0b Sh pode! psa w npc. tum. U monogatjera medioerodneg i cionalngg 20a formes se maslovas Ste sean | Aeipee ere easier Naslovna stranica monografie UNIVERZITET U KRAGUIEVCU UCITELISKI PAKULTET UUZICU Milenko Kundagina CINIOCI EKOLOSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA UCENIKA Usice, 2005, tb ‘Naslovnoj stranici moze da prethodi prazan list, lst sa posvetom, list sa motoom, list sa skraéenim naslovom j list sa impresumom, Naslovna stranica se ispisuje najvi8e sa dva lika i dve velitine slova, Za naslove svih nivoa primenjuje se drugaéiji stil u od- rnosu na stil tekst252 ‘M. Kundatina ~ V. Bandur Naslovna stranica akademskih radova.— Naslovna stranica akademskih radova sadrZi: naziv univerzitetaj njegovo sedite, naziv fakultet, ime i prezime studenta, n= ziv teme koji se ispisuje Times New Roman-omp, veligine 12-14, vrsta rada, 2vanje, ime i prezime mentora, mesto. mesec i godina zavrSetka rada. Za pisanje naslova uglavnom se Koriste serif fontox Naslovna stranica :avrinog rada UNIVERZATET U KRAGUIEVCU UCITELISKI FAKULTET U U2ICU Biljana Planko MEDUSOBNA POVEZANOST EKOLOSKOG I FIZICKOG VASPITANJA (Giplomski rad) Mentor: Prof. dr Milenko Kundagina Usice, maj 2005; Ako se u nauénim delima i zavrinim radovisna mova hovistiti duzi vaslov, okla je potrebno glavnu misao istaéi velikim slovima, a ispod toga ostatak naslova ispisati sit nim fontom. Medutim, prikladniji su oni naslovi koji se ispisuju t jednom red, Pisanje dugit naslova — PEDAGOSKA NAUKA U SRBIT od 1945 do 1992. godine ‘Naslovna stranica éasopisa. — Sve sveske (brojevi) jednog Easopisa su jecnoo- brazno grafitki-ikovno uredene, sa posebnom naslovnom siranicom koje, pored naziva Easopisa na srpskom i jednom svetskom jeziku (uglavaom engleskom), nosi brojéane i hronoloske oznake: broj godista (serie) (latinskim brojem) i broj sveske (arapskim bro- em), mesto izdanja, naziv izdavada ~ organizacije koja je odgovorns za izdavanje Caso- pisa, bibliografsku mansetu, ISSN broj, UDK oznaku. U svakom broju casopisa na ‘stom mestu moraju biti navedeni i sledesi podaci: ime urednika, sastay i adresa lurednistva, CIP zapis, naziv Stamparije, sadriaj sveske, odluku nacionalnog ministarstva za nauku o kategoriji Easopisa i vremensku frekvenciju izlaFenja, Svako ompletirano godiSte Casopisa ima vlastti index (autorski, predmetni), Koji se abjavlju- je u poslednjoj svesci Naslovna stranica lanka. ~ Naslovna stranica Glanka se formine i dostavlja Uuredniku éasopisa, Sadr: naslov Ganka, ime svakog autora wz navodenje najviseg aka- ‘demskog stepena obrazovanja, naziv ustanove u Kojo} je autor 2aposien, imens onih koji Akademsko pisanje 253 ‘se orig uéeSéa w radu, ako takvih ima, ime i e-mail adresa autora Koji je odgovoran za Kontakte v vezi sa rukapisom, skraéeni naslov do 40 slova (na dnu naslovne stranice), ‘odnosno svi podaci iz teksta koji mogu odati identitet autora a njegov su sastavni deo, Za sve autore jednog rada dostavljaju se svi podaci. Svaki Glanak koji se objavljuje u Casopisima prate podaci na njegovoj prvoj stra- nici: naziv tasopisa, izdavae, godiSte, broj sveske, godina, UDK broj (bro Koji oznata- va pripadnost nausnom podrugju, polju i grani ~ osnovno) grupi, grupi i podgrupi), ISSN broj, bibliografski identifikator (BIBLID), naslov lanka, ime(na) autora, naziv i adress ustanove u koja) autor radi (afiljacija) i Gznaku nausne Kategorie Clank w koyt je razvrstan, datum prijema lanks u uredniSivo i datum pribvatanja élanka za Stampu, tekuGi naslov (puni ili skraéeni) i, ako je 10 neophodno, izvor Blanka (ekspoze doktorske disertacije, Slanak w okvinu nautnog projekta, suopStenje sa nauenog skupa). Na svako) stranici, iznad gomje margine ispisani su podaci: ime i prezime autora, naslov élanke, skra€eni naziv éasopisa, volumen, broj tekuée sveske, godina i stranice élanka ,od-do Uobligavanje élanaka w periodignim publikacijama izvodi se na osnovu standarda ISO 215/1986, Podnaslovi. ~ Podnuslovi se ispisuju manjim slovima ispod naslova i odvajai, ddvotatkom ili tom, ili se stavljaju wi zagrade. U pojedinim slutajevima, podnaslov se ctiskuje samo na naslovno} stranici, ali ne i na Koricama monografije. Podnaslov treba da je jasno razdvojen od naslova. Za pisanje podnastova koriste se serifni fontoxi. Nastov sa podnastovon: Milenko Kundatina ~ Velko Bandor AKCIONO ISTRAZIVANJE U SKOLI Nastavniet hao istrativaci Naslovi poglavija i votpoglavlja. ~ Pored naslova nausnog dela, koriste se i na slovi poglavlja, porpoglavija, odeljaka i pododeljaka, koji u teksty treba da su jasno oznateni. Potrebno je izbegavati ponavijanje reti u naslovu. U pisanju esnovnog naslo- va, naslova poglavija, zbog razumevanja i pragenja teksta postuje se hijerarhija koja se iste vrstom, veliginom, debljinom i oblikom slova, razmacima medu slovima, poloka- Jem u odnosu na tekst i polozajem na stranic i udaljenoSéu od osnovnog ceksta, boldira- ‘jem i upotrebom italik pisma. Kao primer navodimo fest nivoa naslova koji se Koriste ‘monografskim publikacijama, ali ne vide od éetiri. Mere za veliGinu slova u naslovima ddaju se u tipografskim eatkame,254 M, Kundadiina ~ V. Bandur Nastovi poglavlia, odljaka i pododeljaka T. Naslovors Koji ima 26 tataka, ava velika’ boldirana slova, Gzaaéava 5e 7a" slow naucnog rada, Ne podvlati se i na krajy nema tatku. 2, Nasiovom koji ima 16 taéaka, sva velika i boldirana slova, centiran na vrhu nove desne (neparne) stranice, cznatavaju se poglavija rada, Ne pite se ret pogla- Vie, veé bro ispred naslov. To je naslov proog redia. Koristi se normal ili normal cm, Nsstov poglavija. zajedno sa belinom oko njesa, zauzima gornju Getvrtina stranice. Naslov prvog reda treba da logikom obuhvata sve podnaslove koji su se naSli unutar njega. { 3. Naslov Koji ima 14 tazaka, sva_velika i boldirana slova, centriran w tekstu (vez odvajanja na sledecu stranicu teksta) i odvojen sa pet razmaka gore i dole | naslov je dragog reda. kojim se naslovljavaj adeljct. 4, Naslov koji ima 12 tafaka, mala j botdirana slova, centriran je w tekst i ‘odvojen po tri razmaka gore j dole, naslov je reeéeg reda, kojim se naslovijavaju pododjelic. 5. Naslov koji im 11 taéaka, mala i boldirana slova, nije centrtan tekstu i [ nalazi se na posetiu pasuss naslov je 2enrtog reda. Pige se sa taékomn na kraj, Kod obimnifih radova (monografija) poglavija poginju na novej i to nepamo) stranici. Tada se naslov poglavlja sputa pet tedova. Kod kragih radova novi odeljak se nastavlja na istoj stranici, na Kojo} se zavrSava prethodni odeljak. Izmedu posliednjes reda prethodnog odeljka i naslova novos. odelika pravi se dvostruki razmak U obimnijim radovima koristi se decimal sistem oznagavanja naslova i podnae slova. Ispred nasiova poglavlj, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, uspostavija se si- stem rednih brojeva. Svaki nivo se oznaéava brojem w 2agradi, Tako npr. slavni podna- slovi treba da budu oznateni brojem u zagradi, ize podnaslova (npr. (1) rezultati), & podnaslovi niZeg nivoa brojem 2 u zagradi (npr. (2) promene znagaja pojedinih reago- Vanja). Oni se mogu razlikovati po velitin’ i obliku slova, Vista brojeva upotrebljenih 2a numerisanje poglavija treba da se razlikuje od vrste brojeva upotrebljenih za numeri- sanje delova Naslovi se mogu pisati i drugom vrstom slova, u odaosu na osnovni tekst dela, pr. ako Je osnovni tekst naugnog dela pisan pismom Times New Roman, naslov moze biti pisan pismom Arial, 2a numeraciju paragrafa koriste se arapski brojevi, i to kontinuirano 1.2.3. in slediti logiéke podrazdele 1, 1.1., 1.2.1., 12.2., 12.3. Znak 2a paragraf & koristi se [PF upugivanju sa jediog mesta u tekstu na drugo (npr. v. dole & 2.4.1), Dragan Sobajié (2007) istive neka osnovna pravila u pisanju podnasiova: (1) Podnasiov’ koji se postavljaju na sredini reda, vazniji su od podnasiova koji potinju od ‘leve margine: (2) Podnaslovi ispisani velikim slovima, vaaniji su od podnaslova ispise th malim slovima; (3) Naslovi ispisani crnim normalom, emima kurzivor ili podvuce sim kurzivom, vazniji sw od podnaslova ispisanib obiénim slovima (normal). Umetanic ‘manjih ili vesih belina, pre i posle podnaslova, doprinosi njihovom isticanju. Beline su ude kod podnaslova nizeg ranga, Podnaslovi u Elanku koji se objavljuje u éasopisu od rethodnog pasusa su odvojeni za dva prazna reda, a od narednog jednim praznim re- dom. Svi naslovi istog nivoa u jednom Sampanom teksty moraju ima isti izgled | Akademsko pisanje 285, ‘Velitina slova podnaslova move biti isa ili neSto veéa od veligine slova w tekstu. Pod- naslovi ne potinju od nove stranice, kao u poglavljima. Podnasiov se ne moze sintaksno vezati za prvu retenicu paragrafa, ‘Svako poglavije zapotinje novom stranom, i to neparnom. Ret poglavije se ne is- pisuje. Naslovi poglavija se numerigu i vizuelno odvajaju belinom od osnovnog teksta iSu se na sredini velikim slovima, sa duplim proredom ispod zaglavlja. Osnovnt tekst sledi ti reda ispod naslova. U nekim radovima ispod naslova poglavija navodi se nje- gov sadréaj 6.3.2. Formiranje impresuma Impresum (lat. ampressum — Sono 3to je utisnuto’) Gini: skup podataka © publika- ciji, aurora, naslovu Knjige, i2davate, glavnom i odgovornom uredniku, recenzentima, fehni¢kom uredniku, likovnom uredniku, lektoru, Korektoru, autora kompjuterskog slo- a, Stamparifi, alu, medunarodnom standardnom broju (ISBN), mestu i godini izda- vanja knyige. Jedan deo podataka u impresumu je zakonski obavezan (imena izdavata i urednika, odgovornih za sadriaj). Impresum monografske publikacije se nalazi na dr 0) stranici,ispred naslovne stranice, ili na kraju nautnog dela. Pri dau stranice navodi Se uobitajeni tekst autorizacije sa imenom autora, Ako se radi o prevedenom deli. na- vvode se podaci a naslovu ot'ginala, prevodioca i izdavatu, i to u gomjem delu stranice Impresium publikaife ‘Grozdanika Gojkoy — Redenko Kralj - Milenko Kundatina ‘| | LEKSIKON PEDAGOSKE METODOLOGUE | tedavaé: VISA SKOLA ZA OBRAZOVANIE VASPITACA - VRSAC Recencent: prof. dr Nikola Potkonjak prof dr Jovan Dordevie prof. dr Velho Bandur Urednik: dr Groadanka Gojkow LLokror me Dragana Josifovie Likovns wrednik: me Tomisiaw Subecki Kompjuterski slog: eliko Tesevie Korekzori: rar Aleksandea Gojkov. profesor mr Aleksandar Stojanovic, profesor Stampa: .Bratis* Utice YU ISBN 86-7372-007-9 Tira: 500 primera Vefac 2003, U impresummu se navodi i bro) i datum odluke nautno-struénog organa o imeno~ vvanju knijige.256 M. Kundagina ~ V. Bandur 6.3.3, Formiranje sadraja Sadr2aj je integralni elemenat strukture nauénog i stnaénog dela (monografije, udibenika, priruénika, zavrénlh radova). Sa aspekta autora sadréaj ima fonkeiju da pruzi okvir unutar kojeg Ge izraziti svoje misli. Se aspekta gitaoca sadr#aj: (1) olakSava ko- rmunikacija izmedu autora i titaoca i 2) uvodi éitaace wu razumevanje dela. Sadia) obt. hyata naslove pojedinih delova (poglavlja, odeljke. pododeljke) sa pripadajucim broje- Vima stranica. Sadraj mora biti jasan i pregledan. Naslovi strukturalnih delova Dublikacije u sadrZaju trebalo bi da su u okviru jednog reda. Unose se samo glavni no- slovi bez velikog broja podinaslova, SadrZaj se, po pravilu, organizuje na do dve stranice teksta. To se obezbeduje rasporedom delova, njthovim numeri¢kim oznaéavanjem i tch- pikom Stampe. SacrZaj se sastavlja u toku projektovanja istrativanja i na poset plana pisanja tevestaja, a konagnu strukturu i fizionomiju dobija pred kraj zavrSetka dela Pored delova osnovnog tcksta, u sadréaj ulaze: predgovor, uvod, zakljutak, rezi- ‘me. literatura, prilog, glosar, indeksi pojmova i imena. Ovi strukturalni elementi sadrza- J8 se ne numeriiu, ai se pitu istom vrstom, oblikom, veliginom i debljinom slova kao i ‘ornake poglavlja osnovnog, teksta, Koji su w radu koriiéent i prikazani. U sadréaj publi- kacije ulazi i popis tabela, ilustracija i priloga, pri Gemu se u sadréaj unosi bro) i naziv tabele i stranica na kojoj se nalazi. Poteci pojedinih poglavlja, Koji su numerisan ili po- sebnom vrstom slova izdvojeni ne unose se u sadr¥aj, Stranice osnovnog teksta se fu ‘meriSu arapskim brojevima, a stranice priloga rimskim brojevima. Veligina slova sade Zaja treba da je ista kao velicina slova osnovnog teksta. Sadéaj se stavija na posetku Publikacie. iza presigovara (anglnsaksonski stl). ili na raja knjige (evropski stil). Pr- Kladnij je sadréaj na posciku publikacije jer neposredno na poEetku upucuje Eitaoca u elemente strukture dels, U praksi postoje razltiti natini oznatavanja strukwre i sadréaja dela. Razlikuju se sadriaji sa stepenastim oblikom, linfjskim oblikom i kontinuirani sadeéaji. U svim slutajevime razlikuju se nadredeni 1 podredeni delovi, tok od opiteg ka posebnom. U sluujevima kada naslov jecne odrednice usled dudine prede u sledeéi red, novi red se ‘uvladi 2a tri slovna mesta. Prored izmedu takvih redova treba da je jednostruk (Single), Kod sactréaja stepenastog oblika, podredent delovi se uvlage za tri slovna mesta u odo su na prethodni visi nivo. Delovi knjige koji objedinjuju vise poglavija u sadréaju moga se oznatavati: arapskim brojevima (1. deo, 2. deo, 3. deo), pmskim brojevima (I deo, Tt deo II deo}, ili retima (PRVI DEO, DRUGI DEO, TRECT DEO), slovime A, B, C. ‘Ako su poglavija grupisana po delovima, naziv svakog dela se postavija centrirano. De- Jovi pogiavija se oznatavaju arapskim brojevinaa i avlage se u odnosu na nadedeni deo, Naslovi delova u sadréaju treba da se slau sa naslovima u teksti, i 10 po sadrZaju, po visti upotrebljenih brojeva za numerisanje poglavija i odeljaka i po vrsti slova. Kod sa- dréaja linjskog oblika svi naslovi, medunaslovi i podsaslovi potinja podjednako uda- lent od leve ivice stranice, U sadraju se ne navode stranica sa impresumom, naslovna siranica, stranica sa posvetom, stranica sa motoom. Na ovim stranieama se ne stavijaju brojevi stranica. Za preliminarni deo rada, kako u sadrFaju, tako i na odgovarajutim Stranicama teksto, ispisuju se mali rimski brojevi, a za tekstualni i referentni deo arapse Drojevi. Na kraju nasiova ne stavija se tatka. Od naslova do stranice upisuje se niz tata ka, razdvojenih sa po tri beline, Vista slova sadréaja treba da je ista kao iu tekstualnom elu publikacije, Odeljei prog dela rada (spisak ilustracija, spisak tabela, zahvalnics, Akademsko pisanje 257 spisak skraGenica, apstrakt) ne navode se u sadr2aju, izuzev predgovora. Odeljci refe- rentnog dela rada navode se sledeéim redosledom: dodatak, napomene i literatura, eved i: sadréaja monografije Akciona istrativania SADRZAI PREDGOVOR. uM uvop, 13 4, AKCIONO ISTRAZIVANIE U SKOLT a 4.1. Pojam akcionog istraZivana.... 7B 4.2. Ci funkeija akcionog istativania.. : 7 4.3. Razlike izmedu akcionog i empirijsko-analitikog istazivana....79 43.1, Karakteristike empirijsko-analititkog istraZivanja....79 4.3.2, Karakteristike akcionog istraivanja. 2 44, Prednost i nedostaci akcionog istrazivanja 85 | 44.1. Prednosti akcionogistraZivanja 85 4.4.2. Nedostaci akcionog istrazivanja 86 4S. Moguénosti primene akcionog istraZivanja e Skolt 88 ZAKLIUCNA RAZMATRANIA. soon ND ACTION RESEARCH IN SCHOOL. ~ ‘Techers as researchers Summary soins 173 ‘TATIGKEITSFORSCHUNG IN DER SCHULE ~ Die lehrer als forshe Beschluss. 195 CITIRANA LITERATURA. vo 7 PRILOZI 183, 1. Projekat 22 akreditaciju programa strucnog usavriavanja nastavnika....185 2. Selektivna bibliografija Akeiono istradivanje cn. 89 INDEKSI | indeks pojmova. 207 | 2undeks lienih mens... — 210 BELESKE 0 AUTORIMA. 21s Poscban vid sadrZaja je analiticki sadréaj, koji, pored naslova poglavlja, sadréi Podnasiove manjih celina (Odeljaka), Koji saketo prikizaju sadréaj pogiavija, U tom sludaju, formulacija podnaslova moze bili izostavljena w teksts dela. Ovakav sadria) Je funkeionalnii (pruzs bolji pregled sadréaja knjige) i olakSava pronalazenje i najma- njih mesta koja éitaoca interesuju, On, na izvestan natin, predstavlja rezime sadrFaja poglavlja,288, M. Kundatina ~ V. Bandur Analisickisadraj SADRZAI Predmet i zadaci metodike nastave srpskohrvatskog jezika i knjiBevn086) oso Ciljevi nastave maternjeg jezika i knjizevnost 13 Obrazovniciljevi (13}— Vaspitniciljevi (17) ~ Praktiéni (funkcionalni) ciljevi (21) ~ Blt i lj eijevi (22) Metodologija nastave maternjeg jezika i knjiZevnosti 2s DijaloSka metoda onan a 31 adn’ nalozi (zahtevi) (32) ~Pitanja (33) ~ Metoditko vodenje (37) ~Pogodnostidijaloske metode (38) ~ Predostroznosti (39) Monofoska metoda.. a ‘Stvaralatki(produktivi) vid monoloske metode (41) — Predavacki (reproduktivn’) vid ‘monolo8ke metode (43) — Poredenje po funkcionalnost (43) ~ Nastavnikovi monoloz! (45) Useniki monolozi (46)~ Prisusvo dialoga, testa i Eulnost (47) Tekstovna metod.. 48 ‘Metodooki odnos prema umetnickom teksty (49) ~ Koriféenje Ieraure i udbenika (52) —Tekstovna metoda uw nastavi jezik i arazavanja (34) Metoda zapatana i pokaivanja 56 Jedinstvo bunog ilogitkog suznavanja (57) ~ Nepesredno i posredno pokazivanje (68) = Cuina imaginacija (untainja otislednost) (60) ~ Pokszivanje v mastay | kxjievnos (62) ~ Culnost y nastavgramatike (67) ~ pokazivanjew nastavi gover og i pismenog izrazavanja (71) Kombinovanje cbavestajnih metoda. : mB ‘Metoda samostainih utenikih radova (74) ~ Metoda ekskureiia (78) Logitke meiode u nastavi materneg jezika i knjtZevnost 81 Poredena ili komparativns metoda (81) - Induktivna metoda (82) ~ Deduktivna me- toda (85) ~ Analitibko-simteticka metoda (88) ~ Apstrakcia | konkretizacija (90), M, Nikolié: Metadika nastave srpskohrvatskog jes | knjizeenost ‘Ako je ist sa sadrtjem prevedena o jedan ih vige erika preporuuje se for sree odvojnih stranica tah ert a sled lea oiginane fete sare Uke lko perioina publikaciaukijuguje Clanke a vig ezia,potebno je owt ors tan ezik za svaki Elana, AKO Je jedintvena lista sada publiacij,prevod mi slova se daju poste onginanih naslov, List sadrfaa sad: naslov pubicecie ~ 01 bhogafska manic, saglavje Sada)" popisClanaka si ategoneaiom 1 BIPLID-om, Za popis lanka kot sled Vadose me afore kato fe dao zaglavijuGlanka, pn raslov v1 podntalo, 2a Canke v nastaveima dodae ee na. Savide se" kr" bo) sranice nt Kojo] tekst pone | bo} stance na Kojo) se tekst zavdava, povevanerom ee reeyees _ Akademsko pisanie 250 SadrZaj sveske (broja) Easopisa mora da sadrZi imena autora, naslove Clanaka, bbroj strana i Kategoriju svakog élanka. Ako se sadrZaj ne navodi na prvoj stranici korice sveske ili na unutrainjoj naslovnoj stranici éasopisa, tada se na stranici sa pregledom su- drdaja navode svi podaci za bibliografsku identifikaciju Casopisa (naslov éasopiss, ISSN, podatak © volumenu, odnosno godistu, broj tekuce sveske, mesto izdavanja, go- dina izdavanya). 6: Formiranje spiska literature 'Nauéno delo mora da ima oxigovarajuéi broj referenci za koje se i2raduje odeljak Literatura (lt. litteratura; selektivna bibliografija). Predstavlja popis bibliografskib je- nica (referenei, izvora), koje se odnose na predmet rada, koje je autor citirao, parafrs- zirao ili Konsultovao, imao v ajib uvid, Koristo ih w toku planiranja i sprovodenya ist 2ivanja, Buduéi da je spisak literature do sada ukljutivao skoro samo Stampane i2vore, naziv plista referenci zbog ukljuéivanja elektronskih izvora, koji su sve vibe prisutni je primereniji. Te reference su po oksfordskom stilu citranja navedene w podnoznim nia- pomenama. Prema Dragani Bjekié (2007), spisak literature ima ulogu da obezbedi refe= ‘entnost samog rads, prenese jasmu poruku o polaznim osnovama teksta, kao i da obez- bedi preglednost i usmeri pretraZivanie i dostupnost koriséenih izvora. Spisak literature ‘reba da odrazava stanje ssznanja o tretiranoj temi na medunarodnom nivou. Uoga liste bibliografskih jediniea je da informite nauéne i stuéns javnost o re- Jevantnim iaverima koje e autor korstio. da pokage obim i podritja naugnog intereso- Vanja autora, domet istazivanja, nagina kotiSéenj izvora, potkrepljenost-autorovih ter, da posla w pronalazenu informacia onim istrazivagima koj nameravaj dase ‘ave itm i sliénim prolemom, da se pronads i provere one informaije koje st sho le stadivago i dese oda priznanje i zatvalnostautorims Kojima je poklonjeno povers- ne u prprems rad. Spisak referenci ne sme biti ni preopSiran, ni preaskdan. Sad?) blk struktara bibliografskihreferenciuskladuje se prema standardima ISO 690/987 ‘Tim standardima predvideno je da na kraj rada posto jedistvenspisak erature, pa i fonds kad se podnozne napomene konto wetiranjy kad se iterate stavja ta odrede- nih poglaia Badu da je obaveza autora da navede sve bibliografskejedinie koje je koristio «tekst, to e iteratura obavezan Konsitatvn clement svekog nawnog dela. Epi skim potem je utvrdeno da se u navénim Sancima u prseku ettira 12-14 iavora. Trebo izhegivati navodenje eferenci nebinih ra tem kao i navodenje previte radova ators dela, Relerantnom literaturom naziva se ona literatura koja je posebno vata za pred 20 istativane, koja se ne moze zaobiéi ija se analiza ne moze mimo, Rejerenma literatura (citirana iterotara) je ona literatura koja e citrana u nauénom dels, Zak Fine "ser (1992) itu da potedpregleda iterature na Koju se autor poziva u svom radi §- re, Konsultovane literature w adeljak Ziterarara reba da oni radovi Ko mst ko Fist neposredo w tradi dele. Pr tome, ima vidv da sto dela Koja su imal wticaye na formiranje idea, metodoloskih postupaks, natinn gledanja# prstups problemim ‘oe su nauéno obradiw svom radu. Autor se ,oseéa obaveznim prema njihovor Us aj koje ponekada ostvaen samo na postedan natin’ (1992: 150). Ovo ima opravda- ne'sastanovstactaoee, jer daje pregled relevantne literature za adredeny tema260. M. Kundagina ~ V. Bandur Pojam literatura ralikuje se od pojmova bibliografias reference. Bibligratija se sastavj, kako Smo to veé ukazal, pre potetkaizrade naténog dela | sadr2i sve bibl- ografske jedinice o kojima je autor saznao da postoj i nije obavezna. U procesu ierade rugnog del, autor ne mora da pronade sve evidentirane bibliogafske joinice iz bibli- orate. Reference predstavijnja popis bibliogratskih jedi, poredanih prema tedo- sledu javljanja, sluze Konkreinom potkrepliivaniu onog sto je pomenuto, pa se u popisu navodi samo ono ito je pomenuto negde u tekstu rada. Veéina éasopisa zahieva da se u literatura unesu samo one bibliografske jedinice na koje se aor poziva u tekst. Cest, Istrazivati ne prave razlika izmedu referenci,najedno strani bibliogafije | literature, ra drugo} strani. Po pravilu, popis referenci adi samo ono Sto je pomenuto negde w tekstu 1 Koristipotkreplivanju onoga Sto je utinjene i Sto se navodt & radu, dok biblio- alia, odnosno literatura, daje Siri pregled reerentskib jedinica, €ak i onih koje su kor riféene postedno w nauénom radu. Reference su vige prisutne u naunim radovima obja- vjenim u Easopisima, a literatura u udabenicima, prirutnicima, monografijama. Spisak referenci omogusuje da se sagleda kontest, polazita i doprinos rada nau. Spiskor ilusuje stanje u kom je rad objavijen. U tom smislu nis relevantae opite i uabenie- ke reference, nit starija literatura. U nekim Easopisima bro} referenci se ogranigava na dvadeset. ‘Autor: w izradi nauénog dela korste: (1) literatura koja ima opti teorijsk ka rakter@) leksikografsku literatura | (3) tematska lteratury koja se ost a predimet ‘strazivanjs. Bibliografske jednice u list literature mogu da se ednose na knjige, mono- ‘grafic, studije, udPhenike. prirutnike, Clanke u zbornicima i éasopisima, konvencie, eklaraife, zakone, dokuments,radave sa eleKtronskih medsja 1 neobjavijena Ge (ru keopisi, prepiske, dnevnici). Na popisu se mogu nati‘ rizni publicisighs i2vor (dijeloz <énevnici, memoar, putopisi aulobiografje, Korespondencija), Koj. se Korste, pre svega 22 oblikovanje i odivijavanje nautaog teksts. Neki autor v popist literature kategoriiy radove na: osnovne. pomoéne,izvorne, originalne, ud2benigKe, 2akonska aka sh Organizacija bibliografskih referenci razliita je u razlititim stilovima citirania izvora. Bibliografske reference mogu da se redaju: (1) alfabetskim redom (azbutnim ili abecednom) po prezimenu autora, (2) vrsti radova (primami i sekundarni izvori) i (3) hhronoloSki. Pravila naglatavaju da bibliografski zapisi kori8éene literarare moraju bit) potpuni, taémi, sistematién: i pravilno rasporedeni. Medutim, stilovicitiranja imaju svo- 38 pravila. Ruzlike postoje u rasporedu elemenata bibliografskih jedinica, w imerpunk- ‘ejskim znakovima koji te elemente razdvajaju, kao i u form pisma kojim se pojedint Clementi pi&u (uspravno, boldirano, italik, spacionirano). Plemicke titule de, von i slié- rne, te Clanovi kso the, il signi ne raéunaju se kao prva reé w abecedaom popise. (Od toga kako su organizovane bibliografske reference u literaturi ceni se nivo metodoloske kulture autora. Razvrstavanje bibhiografskih jedinica zahteva poStovanje odredenih pravila. U redanju radova istog autora il istog prvog autora u popist literati= re vate pravila: (1) vite dela jednog autora rasporeduje se hronoloski, od najstarjeg ka rnajnovijem; (2) samostalnt rad gvrstava se pre koautorskog rada, u Kojem se isti autor Pojavljuje Kao prvi autor; (3) koautorski radovis istim prvim autorom, & razliitim koa ltorima, razyrstavaja se prema drugom, treéem, itd. autorus (4) bibliografske jedinice koje su prema autoru (-ima) i prema godini publikovanja identitne, redaju se alfabetski prema prvoj reti u nasiovu rada, pri Gem ée se uz godinu objavljivanja dodaje suliks

You might also like

• CMR Propisi

  

  Document59 pages

  CMR Propisi

  mirna_lana2012

  No ratings yet
• Besir Amira

  

  Document8 pages

  Besir Amira

  mirna_lana2012

  No ratings yet
• Prezent-Spedicija I Logistika

  

  Document29 pages

  Prezent-Spedicija I Logistika

  mirna_lana2012

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Nauka

  

  Document329 pages

  Nauka

  kakoste

  No ratings yet
• Metodologija Istrazivanja

  

  Document27 pages

  Metodologija Istrazivanja

  Vladimir Petrovic

  No ratings yet