PREGLED POLITIKE SRBIJE

PREMA ALBANCIMA
OD 1944. DO 1989. GODINE

KNJIGA TREA

Svi navedeni izvori u ovoj knjizi su srpski

i dostupni su svakom graaninu Beograda,
npr. lanu Narodne ili Gradske biblioteke.

) 6 -07-1589

Sadraj

Umesto predgovora
I
Oktobar 1944. do jul 1945. godine

Kosovska operacija
Vojna uprava
Pripojenje Srbiji
18

Politika unosi mrnju medu narode

19

ovinistiko proganjanje Albanaca, njihovih ena i dece

23

Koreni iz doba monarhije

26

Prisiljavani da govore srpskim jezikom

29
Arnauti
su - utuvite dobro - narod za sebe
32

Mobilizacija
34

U Srbiji jo prilino veliki uticaj drainovtine

36

U oblasnim rukovodstvima podvajanje po shvatanjima o metodama

borbe protiv kontrarevolucije
37

Dalo bi argumente srpskoj buroaziji i Drai Mihailoviu

39

Pitanje zemlje - deo nacionalnog pitanja

43

Ubili 300 iptara i uguilo se 130

46

Nigde nema vie ovinizma nego ba u Srbiji

48

Osnovni zadatak - borba protiv hegemonistikih i ovinistikih

tendencija

49

Po cenu stavljanja n a kocku svoje politike egzistencije

50

Svejedno da li u granicama Albanije ili Jugoslavije

52

Moramo etniki da ovladamo Kosovom i Metohijom

56
Prijedlog
za genocid

II
Miljenja i stavovi
60

Jame
65
U
Srbiji ima dosta sveta koji misli suprotno
69

ovek koji e uniiti Srbiju

70

Zato ute?
71

Pametni Kuan i Greganovi

72

Nosei mosti vladara i svetaca

III
1966. godina

IV plenum CK SKJ (Brionski)

VI plenum CK SK Srbije
VII plenum PK SK Kosova i Metohije
76

Deformacije i zloupotrebe u radu Slube dravne bezbednosti

76

Zaposlen tek svaki 17-ti Albanac

77

iv primer hegemonistikih tendencija u Srbiji

80

"Zabrinutost" za budunost Srbije i "sladak ivot"

Ubijen, a zatim baen u b u n a r

84

Traena imena pretplatnika na "Rilindju"

85

Svaka akcija trai odredene rtve

87

Cilj akcije odmazda i ulivanje straha

88

Banketi i gozbe
89

Ubistva, samoubistva, teke povrede

93

Saradnika mrea

IV
Od 1966. do 1989. godine

Poreenja

98

Proveravanje moralno-politike podobnosti studenata

99

ivi simbol "srpske pravde"

100

Nehumani i antidemokratski postupci prema iptarima

102

Apeli i njihovi potpisnici

107
Dve
slike
107

Brane separatiste, a potiu iz redova srpske nacionalnosti

110
Stanje visoke i selektivne represivnosti u dijelu Jugoslavije
112

Toleriranje antialbanskih tendencija zabrinjava

113
Reakcija
se produava

Umesto zakljuka
117

Prilog i
121

Prilog 2
131
Literatura

TT
4I J 1 1 1 v y O I, V

J
1 V /Vi t
V ^

v v

c i

Kosovo
I
"Na osnovu arheolokih iskopina i istraivanja utvreno je da s u od
II milenijuma na Kosovu iveli Iliri, od kojih vode poreklo Albanci.
Ilirsko pleme Dardani ivelo je na dananjem podruju Kosova, u
jednom delu Makedonije i jugozapadne Srbije.
J u n i Sloveni naseljavaju Balkansko poluostrvo poetkom VII veka,
a u XI veku Srbi iz Rake poinju da prodiru na Kosovo. Krajem XII
veka veliki srpski upan Stefan Nemanja sa vojskom prodire do
Lipljana i 1170. kod s. Pan tina, na levoj obali Sitnice, blizu Vuitrna, potukao je vizantijsku vojsku.
Od tada pa do pada pod tursku vlast (1389.) Kosovo je znaajna
oblast srpske srednjevekovne drave." (Vojna enciklopedija, drugo
izdanje, Beograd, 1972.)
II
"Turski prodor uzrokovao je seobu srpskog stanovnitva i dijela
Albanaca prema zapadu i sjeveru.
Nakon turskog poraza pod Beom (1683.) dolo je do prisnije saradnje Srba i Albanaca na Kosovu. Nekoliko hiljada albanskih
ustanika pridruilo se austrijskoj vojsci (1689.), koja je preko
Kosova napredovala prema Skoplju. Austrijskoj vojsci pridruili s u
se i Srbi te svi zajedno stigli u Prizren. Posle poraza austrijske vojske 1690. austrijska vojska se povukla prema Dunavu. Zajedno s
njom povukao se pod vodstvom A. Crnojevia dio Srba i Albanaca iz
Prizrena, Kos. Mitrovice, Pei, Novog Pazara i Pritine i odselio u
Vojvodinu. Tada je grupa Albanaca iz plemena Klimenta naselila
dva sremska sela (Hrtkovce i Nikince).
U austro-turskom ratu 1731-39., kad je austrijska vojska zauzela
Ni, srpski ustanici su zauzeli Novi Pazar. Tada je patrijarh Arsenije
IV Jovanovi uputio svoje ljude na Kosovo i u sjevernu Albaniju da
agitiraju za ustanak protiv Turaka. Tamo je izbio ustanak Srba i
Albanaca. Meutim, Austrijanci su se povukli i napustili Srbiju. S
njima se povukao dio srpskog i albanskog ivlja.
III
Za tursko-srpskog rata 1877-78. srpska vojska je napredovala.
Tada je dolo do povlaenja naseljenih Albanaca s podruja Toplice,
okoline Nia i Leskovca; oni su se naselili na Kosovu i drugde. U
Pivom balkanskom ratu 1912. srpska vojska je zauzela Kosovo i
Prizren i pripojila ih Srbiji, a crnogorska vojska zauzela je dio
Metohije, Pe i Dakovicu i pripojila ih Crnoj Gori. Zbog uestalih
pojava terora, inspirisanog od vladajuih krugova Srbije i Crne
Gore zaotrili su se meunacionalni odnosi na Kosovu, a dio Albanaca i Turaka iselio se u Albaniju i Tursku.
IV
Za sve vrijeme Kraljevine Jugoslavije Kosovo je ostalo zaostalo poljo-

privredno podruje. Dolazi do kolonizacije Srba i Crnogoraca na

Kosovu. Prema podacima od 1. I 1930. samo u deset srezova bilo je
odredeno 183.848 h a za kolonizaciju. Nasilni smjetaj dijela
doseljenika u kue albanskih seljaka i oduzimanje njihovog ziratnog
zemljita kompliciralo je stanje na Kosovu: itava su se sela odmetala, pa je morala intervenirati i vojska, stvarao se jaz izmeu
stanovnitva i vlasti i otvoreno neprijateljstvo izmeu kolonista i
starosjedilaca.
Albancima u Kraljevini Jugoslaviji nisu bila priznata osnovna nacionalna i demokratska prava. Cjelokupna administracija i nastava
odvijala se iskljuivo na srpskom jeziku." (Opa
enciklopedija,
Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1978.)
"Iako najbrojnija nacionalna manjina u Kraljevini Jugoslaviji Albanci su bili u politikom, ekonomskom i kulturnom pogledu u
najnepovoljnijem poloaju. Vladajua srpska buroazija gledala je
n a albansku narodnost kao na elemenat dravne dekonsolidacije i
to je bio razlog to se neposredno posle rata ova izborila da se Albancima, kao nacionalnoj manjini, ne prui pravna zatita meunarodnim ugovorom, kao to je to uinjeno prema ostalim manjin a m a (Njemcima, Maarima, Slovacima i dr.). U graninom dijelu
prema Albaniji raseljavane s u mnoge porodice Albanaca u druge
krajeve i umesto njih nas tanj ivani 'nacionalni elementi'. Merama
kolonizacije takode se teilo da se na ovom podruju ojaa srpski
ivalj. Kolonizacijom na Kosovu dobilo je zemlju 10.714 porodica
kolonista, 248 dobrovoljaca, 80 etnika, 172 optanta i 508
autokolonista, ukupno 11.722 porodice". (Enciklopedija Jugoslavije, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb.).
"Kolonizacijom Srba i Crnogoraca trebalo je izmeniti nacionalni
sastav na Kosovu na tetu Albanaca, a oslanjanjem na eksponente
reima (Srbe, Crnogorce, a delom i Albance) osigurati drutvenoekonomske i politike pozicije velikosrpskih hegemonista.
Srpska buroazija nastojala je da Albance na Kosovu asimilie,
denacionalizuje, pa i fiziki istrebi. Takvo stanje izazvalo je njihovu
mrnju prema buroaskoj Jugoslaviji do te mere, da su jedva ekali
da se takav reim promeni, makar i spoljnom intervencijom (Vojna
en ciklopedija.)
V
Albanske mase primile su slom Kraljevine Jugoslavije kao olakanje
svog poloaja, a okupaciju kao osloboenje od robovanja velikosrpskoj buroaziji". (Vojna enciklopedija, drugo izd., Beograd,
1972.)
*

"Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije Kosovo su okupirali njem.,

tal. i bug. okupatori. Najvei dio Kosova okupirala je Italija i pripojila ga Albaniji. U kolama i u administraciji uveden je albanski
jezik i dozvoljeno je isticanje albanske zastave.

Za njem. okupirani dio, koji je bio u sastavu okupirane Srbije, Savet komesara Srbije doneo je 6. VIII 1941. uredbu o ureenju i
upravi po kojoj je organiziran Kosovski okrug sa sjeditem u Kosovskoj Mitrovici (srezovi Podujevo, Vuitrn, Kosovska Mitrovica i Novi
Pazar), a potkraj 1941. ustanovljenje Mitrovaki okrug". (Opa enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1978.)
Uredba o ureenju i upravi u oblasti Kosova
(6. avgusta 1941. godine)
l. 2. Albanska narodnosna grupa imae u Drinskoj banovini svog
poverenika u rangu pomonika bana. Pomonik b a n a sudelovae u
svim pitanjima koja se tiu Kosova.
l. 3. Na elu upravne vlasti u srezovima Kosova bie postavljeni
naelnici, pripadnici narodnosne veine u dotinom srezu. Kao zamenik sreskog naelnika dolazi pripadnik narodnosne grupe koja
pretstavlja manjinu sa najmanje 25% u srezu.
Ostalo inovnitvu... postavlja se izmeu Srba i Albanaca srazmerno njihovom brojnom odnosu u srezu.
Po istom naelu postavljaju se i pretsednici optina, njihovi zamenici i ostalo optinsko inovnitvo.
Isto naelo vai i za slubenike andarmerije.
l. 4. Postavljanje... slubenika... vri srpska upravna vlast u Beogradu...
Imenovanje osoblja albanske narodnosti vri se u sporazumu sa
vodom albanske narodnosne grupe.
l. 6. Za oblast Kosova obrazuje se sa seditem u Kosovskoj Mitrovici jedan okruni sud, koji potpada pod nadlenost Apelacionog
s u d a u Niu.
l. 7. U Apelacioni sud u Niu bie postavljen jedan sudija u sporazumu sa vodom albanske narodnosne grupe.
l. 9. Osoblje suda bie postavljeno u srazmeri stanovnitva po
srezovima i po sporazumu sa vodom albanske narodnosne grupe.
l. 12. U srezovima sa albanskom veinom albanska narodnosna
grupa ima pravo predloiti efa poreske uprave...
l. 13. Ni jedna narodnosna grupa nema prava na neke posebne
poreske olakice.
l. 14. Naelno se priznaje pravo albanskoj narodnosnoj grupi da
dobije svoje osnovne kole. Isto tako ova grupa moe osnivati i privatne kole. U svima kolama je obavezno uenje srpskog jezika.
Ako nema dovoljan broj dece za otvaranje kole, mogu se otvoriti
paralelna albanska odeljenja dravnih osnovnih kola, u kojima se
obavezno ui srpski jezik.

U albanskim kolama odnosno albanskim odeljenjima bie postavljeni uitelji albanske narodnosti, srpski dravljani. Albanske
kole vodie u naelu Albanci.
l. 15. Za albanske uenike otvara se u Kosovskoj Mitrovici osmorazredna realna gimnazija. I u ovoj gimnaziji obavezna je nastava
srpskog jezika.
l. 16. Nastavno osoblje albanske narodnosti postavlja Ministarstvo
prosvete n a predlog vode albanske narodnosne grupe. Ovo osoblje
mora imati kvalifikacije propisane zakonima.
l. 17. Agrarni odnosi na Kosovu imaju se sporazumno sa albanskom narodnosnom grupom prilagoditi novim prilikama, radi ega
e se izvriti potrebne izmene u odnosnim zakonima.
Komesar Ministarstva unutranjih poslova
Milan Aimovi, s. r.
("Novo vreme", 9. avgust 1941., str. 3.)
VI
"Makedonci, Arnauti, Hrvati, muslimani i t.d. sa strepnjom se
pitaju - pa to e biti sa nama ako se povrati ono staro?
Zastava narodno-oslobodilake borbe protiv okupatora koju je
podigla Komunistika partija Jugoslavije 1941. jeste u isto vreme i
zastava borbe za nacionalnu slobodu i ravnopravnost svakog naroda posebice. Nikada se Komunistika partija nije odrekla niti e se
odrei svog principa, koga su postavili nai veliki uitelji i vode Lenjin i Staljin - a to je: pravo svakog naroda na samoopredeljenje
do otee pije nj a.
Pitanje Makedonije, pitanje Kosova i Metohije, pitanje Crne Gore,
pitanje Hrvatske, pitanje Slovenije, pitanje Bosne i Hercegovine lako
e se reiti n a opte zadovoljstvo svih samo na taj nain to e ga
reavati sam narod". (Tito: Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svetlosti narodno-oslobodilake borbe, Proleter, decembar 1942.)
VII
"Za razvitak NOP na Kosovu veliki politiki znaaj imale su odluke
Drugog zasjedanja AVNOJ. Dana 31. XII 1943. i 1. i 2. I 1944. u
selu Bunjaju u Dakovikoj Malesiji odrana je konferencija na kojoj
je formiran NOO za Kosovo i Metohiju. Na konferenciji je bilo 59
delegata koji su prihvatili odluke II zasjedanja AVNOJ, izabrali
NOO za pokrajinu i donijeli rezoluciju i proglas". (Opa enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1978.)
** *
"Pretstavnici iz svih krajeva Kosova i Metohije iptari, Srbi i
Crnogorci: nacionalisti, komunisti, antifaistika omladina, pretstavnici vojske, komunistika omladina, ene antifaisti i dr. nadahnuti visokim idealom za ujedinjenje raznih politikih tendencija.

za jedinstvo i bratstvo naroda Kosova i Metohije i za pojaanje

organizovane oruane borbe naih naroda protiv faistikih okupatora i njihovih slugu, sastali su se u momentu jasne spoljne i
unutranje situacije, raspravljalo se o dosadanjem radu narodnooslobodilakih odbora, kao i izbora pretsednitva.
Konferencija je konstatovala:
(...)
b) Prvi imperijalistiki rat zavrio se Versajskim ugovorom, koji je
pored drugih nepravdi stvorio i Jugoslaviju da bi zadovoljio velikosrpsku hegemonistiku kliku.
iptarski narod na Kosovu i Metohiji ne samo da je bio politiki,
nacionalno i ekonomski ugnjetan, nego i podvrgnut fizikom istrebljenju.
(...)

v) Kosovo i Metohija je kraj koji je naseljen najveim delom

iptarskim narodom, a koji kao i uvek, tako i danas - eli da se
ujedini sa ipnijom (Albanijom). Prema tome oseamo za dunost
ukazati pravi put kojim treba da pode iptarski narod da bi ostvario svoje tenje. Jedini put da se iptari Kosova i Metohije ujedine
sa ipnijom jeste zajednika borba sa ostalim narodima Jugoslavije
protivu okupatora i njihovih slugu. J e r je to jedini put da se izvojuje
sloboda, kada e svi narodi, pa i iptari, biti u mogunosti da se
izjasne o svojoj sudbini sa pravom na samoopredeljenje do otcepljenja. Garancija za ovo jeste NOVJ, kao i NOV sa kojom je usko
povezana. Pored ovoga za ovo su garancija nai veliki saveznici:
Sovjetski Savez, Velika Britanija i Amerika (Atlantska povelja,
Moskovska i Teheranska konferencija)". (Radoin Rajovi: Autonomija Kosova, Beograd, 1988, str. 433. Bujanska konferencija).
VIII
"Mi stvaramo novu dravu u kojoj e se iptari osjeati ravnopravnim graanima i nee biti ni od koga potcenjivani.
iptarski narod treba da zna kakvu Jugoslaviju mi stvaramo i da
e on u toj novoj zajednici... biti ravnopravan i da e mu se pruiti
sve mogunosti... iptarski narod e u novoj Jugoslaviji dobiti sve
ono to narod ini narodom.
Sada... albanski ivalj prvi put u istoriji sam odluuje svojom
sudbinom..." (Govor Marala Tita delegaciji Albanaca Kosova i
Metohije poetkom aprila 1945 - Radoin Rajovi, Autonomija
Kosova, Beograd, 1988, Prilozi).
IX
"Kosovski problem nije poeo sa 1981. godinom. Tada takode nije
bilo nikakve kontrarevolucije, ta pre nje nije bilo revolucije. Godina
1981. je trebalo da bude finale, da Kosovo postane republika. Koreni tog zahteva su u Bujanskoj konferenciji i u Titovom obeanju,
da e se to dogoditi", (dr. Neca Jovanov, Delo, 25. mart 1989, str.
22.)

"Krajnje je vreme da se problem izvue na svjetlo d a n a i da se

suele argumenti. Radi se o pitanju: imaju li Albanci pravo na
ujedinjenje ili ne?
U srpskoj i hrvatskoj prolosti borba za nacionalno ujedinjenje
imala je uvijek aureolu najvieg stupnja rodoljublja. To vrijedi i za
sve ostale narode. Otkud onda to da ono to za sebe smatramo
svetim pravom drugima ne priznajemo? Da ono to kod sebe smatramo izuzetnim rodoljubljem, kod Albanaca tretiramo kao separatizam i kontrarevoluciju? Gde je tu gvozdena logika koja treba da
vai i za intelektualce? I kuda je ispario socijalizam?" (Branko Horvat, Kosovsko pitanje, Zagreb, 1988, str. 174.)
X
"Reim prema tuinskim nacijama, pa, dakle i prema Arbanasima,
treba postaviti na jednu demokratsku, kulturnu i oveansku
podlogu tolerancije, zajednikog ivota i rada. Tu je lek od pobune,
a ne u krvavim jezovitim represalijama koje se odigravaju tamo dole
na Kosovu dok mi ovo piemo". (Dimitrije Tucovi, Nikad kraja,
Radnike novine, 17. mart 1914., Sabrana dela, knj. 8, str. 171,
Beograd, 1980.)
** *
"Buroazija je u novim krajevima Srbije zavela vanredno stanje.
Vlasnici Srbije tee, u stvari, da reimom policijskog samovlaa
stvore od nacionalne manjine veinu i da tamonji narod spreme
ne za slobodne gradane, ve pokorne podanike. Taj reim
vanrednih policijskih mera... je zadahnut reakcionarnim ciljevima
povlaivanja jednih i gonjenja drugih. S druge strane on daje
novih povoda... izazivanju netrpeljivosti i mrnje medu narodima".
[Dimitrije Tucovi, Posle ratova, Radnike novine, 1. februar 1914,
Sabrana dela, knj. 8, str. 130, Beograd, 1980.)
** *
"Politikom nae vlade stvorene su takve pogodbe i takvi uslovi, da
e se, moda, za dugi niz godina (i desetina godina!) obnavljati
sukobi i nesree izmeu dva nesrena naroda.
Sa jednim treba biti naisto i sa jednim se treba izmiriti: na zapadu
Balkanskog Poluostrva postoji jedan narod koji hoe da ivi svojim
slobodnim ivotom.
Mi emo neprekidno imati kubure i nesree, ako se Srbija ne rei
da izmeni svoju politiku u pravcu punog dodira sa arbanakim
narodom i stvaranjem pune veze s njim". (Govor poslanika
Srpske
socijal-demokratske
stranke Dragie Lapevia na zasedanju Narodne Skuptine Kraljevine Srbije 6. februara 1914. godine, Radnike
novine, 10. februar 1914.)

Oktobar 1944. do jul 1945. godine

Kosovska operacija
Vojna uprava
Pripojenje Srbiji

Politika unosi mrnju meu narode

Kosovska operacija - zavrne borbe sa nemakim trupama na toj
teritoriji - trajala je od 15. oktobra do 20. novembra 1944., kada je
cela teritorija oiena od Nemaca. 1
Meutim, 2. decembra 1944. poela je oruana pobuna, kojoj su na
elu bili aban Polua i Adem Voa. 2
"Pobuna je zahvatila vei deo Kosova. Naroito estoke borbe voene
s u u Drenici, a potom su zahvatile i Uroevac, Gnjilane, Kosovsku
Mitrovicu.
Poto su se borbe stalno razbuktavale, Vrhovni tab NOV i POJ
formirao je 8. II 1945. godine 52. diviziju (od kosovsko-metohijskih
brigada)". 3
Tito je u svojstvu vrhovnog komandanta doneo 8. februara 1945.
godine naredbu (str. pov. br. 31.) "da se na Kosovu i Metohiji
zavede i uspostavi Vojna uprava, koja e biti organ vojne dravne
vlasti u pomenutoj oblasti". 4
Poto je obavila zadatak, Vojna uprava je j u n a 1945. ukinuta. 5
Oblasna narodna skuptina Kosova i Metohije donela je 10. jula
1945. godine rezoluciju, u kojoj se, izmeu ostalog, kae: "Oblasna
narodna skuptina Kosova i Metohije jednoduno izjavljuje da
stanovnitvo ove oblasti, isto kao i svi narodi Jugoslavije, nije
nikada priznalo raskomadanje svoje oblasti, izvreno od okupatora,
niti raskomadanje Jugoslavije, te daje izraza elji celokupnog
stanovnitva oblasti da ova bude pripojena federalnoj Srbiji kao
njen sastavni deo. Narod ove oblasti uveren je da e u narodnoj
vladi Srbije nai p u n u zatitu..." 6
***
Iza ovih hladnih enciklopedijskih podataka stoje smrt, krv, uas,
stotine i stotine rtava, unitene ljudske sudbine, siroad, oajne,
ucveljene, majke, ene...
Opet se, kako je to u oajanju davno konstatovao Dimitrije Tucovi,
"pokazalo kako se politikom unosi mrnja medu narode".
Suprotstavljeni jedni drugima opet su ginuli i mladi Albanci i njihovi vrnjaci Srbi, Crnogorci i drugi.
Bila je to ponovna tragedija Kosova. U novoj Jugoslaviji, koja se tek
raala, bila je to prva kosovska tragedija... Naalost, ne i poslednja...
1
2
3
4
5
6

Vojna enciklopedija, Beograd, 1972.

Spasoje akovi, Sukobi na Kosovu, Beograd, 1986, drugo izd., str. 210.
Vojna enciklopedija, Beograd, 1972.
Radoin Rajovi, Autonomija Kosova, Beograd, 1988, str. 180.
Isto, str. 90.
Isto. str. 458.

ovinistiko proganjanje
njihovih ena i dece

Albanaca,

Sreene istorijske studije o tom periodu nema. Ostaje n a m da listajui razne knjige, uspomene, novine pokuavamo da stvorimo sebi
predstavu o munoj, olovnoj atmosferi na Kosovu u to vreme.
"Osloboenje je zateklo Kosovo i Metohiju prepunu, naoruanu
iptarima, koji su se borili pod vodstvom iptarske reakcije uporno
protiv nae vojske.
iptari s u imali neprijateljski stav prema NO pokretu, jer nisu znali
razliku izmeu bive i nove Jugoslavije, jer su mislili da e se
dolaskom nae vojske ponoviti sve ono to se deavalo sa iptarima
ranije". Tako ocenjuje Blagoje Nekovi u svom referatu o politikoj
situaciji u Srbiji, Vojvodini i Kosovu i Metohiji. Referat je odran na
Osnivakom kongresu KP Srbije, odranom 8-12. maja 1945. godine u Beogradu. 7
Meutim, tom prilikom su se ule od delegata i takve izjave, koje
pokazuju da se ne retko ponavljalo ono, to se Albancima "deavalo" i u staroj Jugoslaviji.
Doko Pajkovi, u to vreme sekretar Oblasnog komiteta Kosmeta,
priznao je:
"Posle osloboenja politika nae partije nije organizovano sprovoena n a Kosovu i Metohiji... Takvo stanje je uinilo da se izvesne
direktive ne sprovode... i naa politika linija ne ostvari. Te greke
su vrlo loe pretstavile na narodnooslobodilaki pokret. Tamo se
ponovilo ono, to se dogaalo posle 1918. godine, kada se vodila
nepravilna, neprijateljska politika prema iptarima. To je pomoglo
reakciji da moe u novoj situaciji da organizuje iptare protiv Narodnooslobodilakog pokreta.
Kad se pokrenuo rad na terenu mi smo napravili krupnih greaka
na Kosovu i Metohiji prema iptarima, tako da su oni stekli uverenje da se nije nita promenilo od vremena stare Jugoslavije". 8
Pajkovi navodi i konkretne postupke prema Albancima, koje
ocenjuje kao greke:
"Na primer, bilo im je zabranjeno isticanje njihove zastave, prisiljavani s u da govore srpskim jezikom. Zatim, preuzimanje same narodne vlasti. Na rukovodeim mestima nalaze se Srbi i Crnogorci, to
je izazvalo revolt kod iptarskih masa... U vreme kada s u vodene
borbe doli su sa strane razni tabovi divizija, a nakon osloboenja
stvorili su odbore u koje nisu uli iptari, ve, uglavnom, Crnogorci
i Srbi. Reavanju tih problema nismo pristupili, ne zbog toga to
nismo mogli to pitanje da resimo... ve je to bio nepravilan nain
borbe".
7

Osnivaki kongres KP Srbije, Institut za istoriju radnikog pokreta Srbije, Beograd,

1972., str. 38.
Isto, str. 73.

Podsetimo se: "Albanske mase primile su slom Kraljevine Jugoslavije kao olakanje svog poloaja, a okupaciju kao osloboenje od robovanja velikosrpskoj buroaziji", kako pie u Vojnoj enciklopediji.
Podsetimo se: "Albancima u Kraljevini Jugoslaviji nisu bila priznata
osnovna nacionalna i demokratska prava. Cjelokupna administracija i nastava odvijala se iskljuivo na srpskom jeziku", kako stoji u
Opoj enciklopediji.
Podsetimo se d a j e , ironijom sudbine, tek nemaka okupacija Srbije
(i Kosova u njenom sastavu) prvi put od 1912. godine, od kad je
vezano za Srbiju, dala albanskom stanovnitvu kole na m a t e m j e m
jeziku, ime Albanac unela u zvanini zakonski akt, kojim se odreuje da - srazmerno brojnom odnosu prema ostalim narodnosnim grupama - njihovi predstavnici mogu da b u d u i pomonici
bana, i sreski naelnici, i predsednici optina, inovnici, itd. Zlikovac Milan Aimovi bio je, opet ironijom sudbine, taj koji je po
nareenju Nemaca morao, kao kvislinki komesar Ministarstva
unutranjih poslova okupirane Srbije, da potpie ve 6. avgusta
1941. godine "Uredbu o ureenju i upravi u oblasti Kosova",9 kojom
s u Albanci Kosova dobili ono, to im ni Kraljevina Srbija ni
Kraljevina Jugoslavija nikad nisu dale.
Seanje na potpunu bespravnost od 1912. do 1941. nisu, svakako,
izbrisale te tri i po ratne godine, a onda se jeseni 1944. godine opet
pojavila ta, za njih srpska, vojska od koje s u strepili. Ne bez osnova, kao to se vidi iz izjava delegata Osnivakog kongresa.
Doka Pajkovi rekao je i ovo: "Jo postoji velika mrnja, netrpeljivost, spremnost za meusobno obraunavanje. Kod Siptara je ta
stvar prilino prikrivena, jer oni smatraju d a j e to srpska vojska i
da, prema tome, treba biti oprezan. Ali Crnogorci i Srbi se ne
plae".
ta se deavalo i kakva je situacija bila ve prvih dana moe da se
nasluti iz rei Duana Mugoe, delegata sa Kosova i Metohije: "Sa
osloboenjem Kosova i Metohije... postavlja se kao cilj i glavni zadatak pred n a u partijsku organizaciju da stvorimo mreu
narodnooslobodilakih odbora. I mi smo to uradili, da bi spreili
anarhiju koju su sprovodile nae i bugarske jedinice. U prvo vreme
itava partijska organizacija kao i NOO-i imali su kao glavni zadatak da brane narod od pljake. Tako na brzinu stvarani odbori
nisu bili provereni, nego su u njih uli ljudi koji s u veito bili na
grbai naroda". 10
I Titove rei na tom kongresu potvruju d a j e bilo pljake, ali on to
pripisuje - etnicima. Navodei d a j e delegaciji Albanaca, koja g a j e
posetila, rekao: "Mi neemo da iptari na Kosovu b u d u graani
drugo ili treerazredni. Mi hoemo da imate svoja prava, ravnopravnost, da imate svoj jezik, svoje uitelje, da se osjeate kao u
svojoj zemlji", on je nastavio:
9
10

"Novo vreme", 9. avgust 1941, str. 3.

Osnivaki kongres KP Srbije, Beograd 1972, str. 143.

"I kad im se tako objasni, onda se slau sa nama. Ali kad tamo etniki elementi kradu i unitavaju imovinu, onda tu nema saglasnosti. Komunisti treba na Kosovu da b u d u na radu dan i no da
se to ne bi dogadalo". 11
Svoje videnje dogadaja dao je i Milovan Dilas:
"Ja bih da se osvrnem na jedno posebno pitanje, za koje mislim da
se do sada nije postavljalo... Radi se o naoj politici prema nacionalnim manjinama, konkretno, u Kosovu prema Arnautima, u
Srbiji prema Vlasima, u Vojvodini prema Maarima i Hrvatima...
Zato mi na Kosovu nemamo iptara u Partiji? J a mislim da... Albanci nisu rdav narod. Govoriti o rdavom narodu, znai govoriti o
vioj i nioj rasi, o narodu koji je nadaren od Boga i o narodu koji
nije nadaren... J a sam, drugovi, uo, naprimer, od lanova partije
da o Arnautima govore kao o stoci, koja jedino potuje silu i za koju
nema nikakvih drugih sredstava osim sile. Sila je potrebna, ali za
pobedu naroda.
... Nae partijske organizacije nisu ni pre rata shvatile u Kosovu i
Metohiji partijsku liniju u nacionalnom pitanju. Ona je, uprkos
upornog naglaavanja Centralnog komiteta, bila iskrivljena.
Kakva je bila politika nae partijske organizacije za vreme ustanka?... Oni nisu znali da iskoriste raspoloenje Albanaca koje je bilo
dosta jako, u poetku, protiv Italijana. ta su govorili nai drugovi
Albancima? J a u se samo osvrnuti na pisanje lista 'Glas slobode'.
On je govorio ovako: 'Svi vi Albanci, ako hoete da imate neko
pravo, treba da se borite protiv Nemaca. Ako ne budete poli na
ustanak, vi neete imati nikakvih prava'. To je za Albance znailo
da e u novoj Jugoslaviji biti ugnjeteni". 12
O oruanoj pobuni i nastaloj situaciji Dilas je rekao:
'Tamo je b u k n u o u s t a n a k posle osloboenja tih krajeva od Nemaca. Tamo je stanje bilo naelektrisano i u umi je bilo ve 2.000 ljudi. Naa partijska organizacija nije znala da zaustavi taj proces,
naprotiv, dolo je do masovnog kontrarevolucionarnog ustanka
protiv nas. Nema sumnje da se stanje na Kosovu i Metohiji popravlja, ali nije osnovno da popravljanje bude uslovljeno pritiskom vojske, nego pravilnim sprovodenjem faktike borbe za nacionalnu
ranovp ravnost".
Pravilna politika po nacionalnom pitanju za njega je odluujua,
jer, primeuje on:
"Nai drugovi na Kosovu i Metohiji pribojavaju se da ne izgube
Crnogorce, ako se sprijatelje sa Albancima. To je pogreno. Mi nemamo nikakvih razloga da se bojimo da emo izgubiti one
Crnogorce ili Srbe koji su za ugnjetavanje Albanaca, ili Srbe, tj.
etnike, koji se veto tamo skrivaju i h u k a j u nae mlade borce,
11
12

Isto, str. 213.

Isto, str. 77-78.

koje partija nije znala pravilno da vodi, da vre takve surove ispade
koje s u radili jugoslovenski andari 1918. godine".
0 tetnosti lanka u "Slobodi", koji je pomenuo Dilas, govorio je i
Mita Miljkovi, delegat sa Kosmeta:
"Kad je drug Dilas govorio o jednom lanku tog lista, on je istakao
vrlo zgodno kako je pisanje naih listova znailo provadanje neprijateljske politike u pogledu nacionalnog pitanja". 13
Interesantno je da je Miljkovi osetio ve tada opasnost od jednog
stava, koji i danas stvara zlu krv:
"U istom lanku Srbi i Crnogorci dobili su pravo nacije, a iptari
nacionalne manjine, to je objektivno znailo irenje ovinizma u
jedan nepravilan stav". 14
Za razumevanje celokupne situacije na Kosovu u to vreme dragocen
je i podatak, n a koji Miljkovi ukazuje kao n a veliki problem
(nereen, uostalom, i do danas), a bio je (tada) rezultat ugnjetake
politike stare Jugoslavije prema Albancima:
"Mi smo hteli da pokrenemo list na iptarskom jeziku koji je ujedno
prvi list koji su Siptari dobili. I taj je list mnogo bolji od onog koji
izlazi n a Kosme tu na srpskom jeziku... Ali ono to izaziva i pravi
tekoe jeste da itava ta literatura ne dolazi do najirih masa, a to
zbog toga to je procenat pismenih iptara jedva 10%. Kod n a s se
postavlja pre svega pitanje nepismenosti i na tom poslu mi smo vrlo
malo uinili". 15
1 Grga Jankez je zabrinut zbog ovinizma prema Albancima:
"Drug sa Kosova i Metohije kazao je da je potrebno mnogo kadrova
za obradu iptara. Ne samo da je potrebno mnogo kadrova za
iptare, nego je potrebno za Srbe i Crnogorce, da im se dokae da
stav Srba ili Crnogoraca prema iptarima dovodi do tetnih
posledica za njih sve". 16
Prvog d a n a rada Osnivakog kongresa KK Srbije govorio je i Kardelj
i ukazujui na opasnost od ovinizma prema albanskom stanovnitvu naveo i ovo:
"Naprimer, otvoreni ovinizam je kad na Kosovu i Metohiji ak i
neki nai partijci uestvuju u ovinistikom proganjanju Albanaca,
njihovih ena i njihove dece". 17
Kojim je konkretnim podacima Kardelj raspolagao kad je izrekao
tako stranu optubu, nije nam poznato. Ali i ovoje dovoljan dokaz
da su nesrene albanske ene i njihova deca i na samom poetku
ivota nove Jugoslavije bili izloeni nemilosrdnom proganjanju,
13
14
15
16
17

Isto,
Isto,
Isto,
Isto,
Isto,

str.
str.
str.
str.
str.

217.
217.
217.
221.
86.

opet, kao i u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, samo ovaj put,

naalost, od strane nekih lanova KPJ...
Nedela koja na Kosovu vre pojedini pripadnici vojnih jedinica
naveo je i delegat XXIV divizije, Tihomir Milovanovi:
"U naim jedinicama na Kosovu i Metohiji bilo je pojedinaca
oportunista koji su tako ugnjetavali iptare, da s u iptari govorili:
bolji su srpski partizani nego nai sa Kosmeta". 18 (Misli na partizane iz ue Srbije i sa Kosova.)
Sliku o situaciji n a Kosovu po dolasku partizana dopunjuje i Horvat
u svojoj knjizi, gde se poziva na Miljkovia:
"Prilikom ulaska u Kosovo i partizani su uinili pogreke s kobnim
posljedicama. Miladin Popovi izvjetava da je 'zbog hapenja,
razoruavanja i nepravilnih postupaka vojske prema jednom broju
Albanaca stvorena prilino teka situacija: bande nisu unitene,
narod nije razoruan, uplaen je, sklanja se od vlasti, naseda
raznim neprijateljskim parolama, pa ih neprijatelj lako mobilie
protiv narodno-oslobodilake vojske' ". 19

Koreni iz doba monarhije

Predratni politiki sekretar sreskog komiteta u akovici, posle rata
i rukovodilac OZNE za Kosmet, Spasoje akovi, iznosi u svojoj
knjizi ovo miljenje:
"No, do kontrarevolucije na Kosovu u j e s e n 1944. godine i poetkom
1945. godine dolo bi i da su oblasna politiko-vojna rukovodstva
radila bez greke. Uzroci kontrarevolucije vuku svoje korene iz doba
monarhije, kada je poloaj Albanaca na Kosovu i Metohiji bio
izuzetno teak. Te tekoe je iskoristio okupator". 20
Posredno, on priznaje da su i politika i vojna rukovodstva inila
greke prema albanskom stanovnitvu. Odakle onda tako kategorina tvrdnja da su za nezadovoljstvo Albanaca po dolasku partizana n a Kosovu krivi biva jugoslovenska monarhija i okupator?
Zar s u oni 1944. godine vrili te "greke"? Nisu li moda te greke
vojske i vlasti nove Jugoslavije stvorile kod Albanaca ubedenje, da
nema neke velike razlike izmeu onog ega se seaju i onog to
doivljavaju? Naravno, sa strahom i s nepoverenjem oni bi, posle
svega to su doivljavali desetinama godina od srpske vojske,
doekali i novu vojsku i novu vlast, pa bili oni zaista bezgreni i
idealni. Zadatak te nove vojske i nove vlasti bio je da ih svojim
postupcima uvere da nita ne lii na staru Jugoslaviju. Ali, navedena izlaganja delegata Osnivakog kongresa govore suprotno od
toga...
Zar "anarhija, koju su sprovodile nae jedinice", zar "odbrana naroda od pljake" (ije?), zar "stav Srba ili Crnogoraca" koji "dovodi
18
19
20

Isto, str. 77.

Branko Horvat, Kosovsko pitanje. Globus, Zagreb, 1988, str. 51.
Spasoje akovi, nav. delo, str. 245.

do tetnih posledica", zar to to neki "lanovi partije govore o

Amautima kao o stoci", zar to to neki "mladi borci vre takve
surove ispade koje su radili jugoslovenski andari 1918. godine",
zar to to s u u vojnim jedinicama "pojedinci oportunisti ugnjetavali
iptare", zar to to se "ponovilo ono to se dogaalo posle 1918.
godine, kad se vodila nepravilna, neprijateljska politika prema
Siptarima", zar to to "ak i neki nai partijci uestvuju u
ovinistikom proganjanju Albanaca, njihovih ena i dece" (Kardelj),
zar sve to je reeno na najviem partijskom forumu (a objavljeno
javnosti tek posle mnogo godina) moe da se stavi kao greh na d u u
- monarhiji stare Jugoslavije i okupatoru, pa onda njih okrivi za
revolt albanskog stanovnitva Kosova godine - 1944-1945?...
Ni na Osnivakom kongresu ni u kasnijim delima, koja se odnose
n a taj period nema pojedinosti o tim nedelima. Ne daje se naziv
nijednog mesta, nijedne jedinice, ime nijednog poinioca, nijednog
komandanta. Ne znamo kako su se vojne i partijske vlasti borile sa
tim pojavama, ne znamo ko je i da li je uopte neko kanjen zbog
toga. Uostalom, ta nedela se ni ne spominju, od kongresa do
danas... Zar nikome nije jasno d a j e utanje najgora stvar?
I - zar medu tadanjim pripadnicima vojnih jedinica na Kosovu nije
bilo nijednog Srbina ili Crnogorca, koji bi, voden svojom saveu i
odgovornou pred istorijskom istinom, vodio kao Dimitrije Tucovi
i Kota Novakovi beleke - za savremenike i budua pokoljenja. I
da, pored ostaloga, imenujui krivce, ljaga ne bi pala i na one koji
nisu krivi!
** *
J o jedna od, blago reeno, nedoumica koje izaziva u Dakovievoj
knjizi interpretacija davnih dogaaja na Kosovu, u kojima je i on
kao partijski rukovodilac aktivno uestvovao, jeste i proglas studenata sa Kosova i Metohije u Beogradu iz 1938. godine, upuen
narodima i naseljenicima Kosova i Metohije, a koji je potpisalo 68
tadanjih studenata - Srba, Crnogoraca i Albanaca. Dvadeseti od
njih, po azbunom redu, je Dakovi Spasoje, st. prava, Dakovica... 21
U letku, 22 izmeu ostalog, stoji:
"Arnauti!
Policajci, andarmi i pijuni su neogranieni gospodari nad imanjem i ivotom vaim, trostruko vam naplauju porez, pljakaju
vas, premlauju i ubijaju. A za sve te zloine nikome od tih zulumara nije pala ni dlaka sa glave nego su ak dobili nagrade i
ordene. Oni vam oduzimaju zemlju i teraju vas iz vaih zaviaja..."
Danas, tanije 1986. godine, tj. 48 godina kasnije, taj tadanji student prava, potpisan na tom letku, a kasnije "u toku oslobodilakog rata... lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i
21
22

Isto, str. 39.

Isto, str. 37.

rukovodilac OZNE za Crnu Goru i Boku, lan biroa Oblasnog

komiteta za Kosovo i Metohiju, rukovodilac OZNE za Kosmet, kao
predstavnik Kosova i Metohije 20 godina narodni poslanik u
Saveznoj narodnoj skuptini... dravni sekretar za pravosue Srbije, zamenik saveznog javnog tuioca esnaest godina..." pie u
svojoj knjizi:
"Proglas studenata sa Kosova i Metohije u Beogradu iz 1938.
godine ide u prilog internacionalistikom shvatanju i radu
komunista te oblasti. Znaajan je i zbog toga to zahvata i pitanje
agrarne reforme.
Proglas studenata sa Kosova i Metohije treba posmatrati sa aspekta
pravilne linije KPJ o nacionalnom pitanju. Konkretno, treba ga
posmatrati kao pravilnu orijentaciju u borbi za ravnopravnost
Albanaca n a Kosovu sa Srbima, Crnogorcima i drugima".
itajui ovo "objanjenje" letka italac se pita zato je ono potrebno,
kad je sadraj tako j a s a n i pun podataka, da ne ostavlja nita nedoreeno o poloaju Albanaca u to vreme i o nainu provoenja
tadanje kolonizacije, tanije "slavenizacije" Kosova.
Ali, posle tih ocena politike partije pre rata sledi ovo:
"Mi tada nismo imali podatke o realizaciji agrarne reforme pa se, s
obzirom na to, d a n a s mogu s pravom dati zamerke. Proglas, meutim, ostaje kao verno ogledalo internacionalizma tih (sic!) mladih
komunista sa Kosova, ali i netanih interpretacija o povrini
obradive zemlje koja je navodno oduzeta od Albanaca i data
naseljenicima". 23
I tako, preispitujui posle vie od etiri decenije svoju revolucionarnu delatnost, estiti starina danas priznaje jednu od
"zabluda" svoje mladosti: nemajui podatke o "realizaciji" agrarne
reforme on nije znao da je "obradiva zemlja 'navodno' oduzeta od
Albanaca..." I data naseljenicima - Srbima i Crnogorcima!
Uzgred, da li u te podatke, koje onda nije imao, spadaju i navodi iz
letka - "pljakaju vas, premlauju, ubijaju... oduzimaju vam
zemlju, teraju vas iz zaviaja..."?
Dalje. U navedenom proglasu nema nikakvog ni pominjanja "povrine obradive zemlje", koja je "navodno" (po dananjoj interpretaciji njegovoj) oduzeta od Albanaca. Jedini hektari koji se navode u
tom proglasu s u u sledeem pasusu:
"Narode Kosova i Metohije, Arnauti,
dinite se u borbu protiv zajednikog

Srbi metani,
neprijatelja

naseljenici,

uje-

Stojadinovi se slui starom metodom svih pljakaa, izdajnika i

svih podmuklih krvnika narodnih 'zavadi pa vladaj'. Ma da ima u
dravi veliki broj imanja koja iznose 100-500 hektara, pa i veliki
broj manastirskih i dravnih imanja, vlada oduzima siromanim
Arnautima svu zemlju do praga, poto im je za porez i namete
23

Isto, str. 40.

oglodala i meso do kostiju..."

itaoca akovieve knjige, obinog, neupuenog u tajne, oveka,
zbunjuje uostalom i nepodudaranje podataka o tome koliko je vremena one ratne zime autor preveo u selu V., a zbog ega se on ljuti
n a neke ljude, kako sam navodi. Jer, u knjizi Doke Pajkovia stoji od jeseni do prolea, svedok autorov (jedini) kae - pet-est dana, a
s a m Dakovi kategoriki tvrdi - samo jedan dan... itaocu,
nezainteresovanom za te detalje, to i nije vano, ali izaziva nedoumicu...
#* *
O "neobavetenosti" akovia, koja je, izgleda konstanta u njegovom ivotu, govori i ovaj jezivi dogaaj, koji on sam opisuje u
svojoj knjizi:
"Odmah posle osloboenja oblasti delegacija sa Kosova i Metohije
posetila je Tita. Delegacija je bila sastavljena od uglednih graana
iz redova iptara. Nju su predvodili Miladin Popovi, Fadilj Hoda i
Duan Mugoa. Tom prilikom je Tito rekao delegaciji sledee rei:
'Mi znamo da ste vi poli u njemaku vojsku, da ste se borili protivu
nas, ali to ne znai da mi sad pozivamo vas na odgovornost. Mi
znamo da ste bili zavedeni, da niste svi koljai i zlikovci, da vas je
90 procenata bilo zavedeno i da je sada na nama red da vam
pomognemo, da vam objasnimo ta mi hoemo'. Ozna nije bila
konsultovana o sastavu delegacije, a nije znala dugo posle njenog
povratka ni sastav delegacije. Znatno kasnije Duan Mugoa mi je
rekao: 'Da li zna da su organi Ozne streljali devetoricu iz sastava
delegacije koja je bila kod Tita?' Odgovorio sam da ne znam i da
sada za to prvi put ujem".
ovek se jei od uasa itajui ovo. Streljano devet Albanaca, a
razgovor se svodi na "da li zna" i "ne znam, prvi put ujem". I to je
sve to ima u Dakovievoj knjizi o ovom "sluaju". J e li u to vreme
bio rukovodilac OZNE? Ne kae o tome nita.
Ko su bili ti streljani ljudi? Ko ih je osudio na smrt? J e s u li streljani
bez presude? I bez istrage? Zato? Gde? Kada? S kojim obrazloenjem? Ima li pisanih dokumenata o tome?
Odgovori nam nisu poznati.

Prisiljavani da govore srpskim

jezikom

Na Osnivakom kongresu se govorilo o raznim aspektima meunacionalnih odnosa na Kosovu od jeseni 1944. do maja 1945.,
kada je kongres odran.
Blagoje Nekovi je u svom referatu podvukao:
"Osnovno pitanje na Kosovu i Metohiji jeste pitanje zemlje... Zemlja
je otimana od iptara i deljena naseljenicima bilo slugama raznih
predratnih reima. Danas srednji iptarski seljaci dre zemlju u
svojim rukama kao ivije... A siromani seljaci ostaju i dalje bez

zemlje. Nesumnjivo da je vano pitanje verske tolerancije, jezika,

kola, uestvovanja u vlasti i administraciji i ostalih nacionalnih
prava i da e sve to uticati na odnos iptarskih m a s a na odnos
prema NO pokretu, ali sutina pitanja jeste pitanje zemlje, kao deo
nacionalnog pitanja. Nesumnjivo da je to pitanje esto zapleteno,
naroito u pogledu naseljenika... Kada se poeo ubedivati i lino
uveravati iptarski seljak da zemlja koju on obraduje nee mu biti
oduzeta, kada se seoskoj sirotinji omoguilo da uestvuje u deobi
zemlje, kada se pravedno nastupilo reenju naseljenika na Kosovu i
Metohiji, odmah se osetilo da su iptarske mase prestale da se
pridruuju naoruanim bandama, ak su i oni, koji su se odmetnuli, poeli da se vraaju svojim kuama". 2 4
Nekovi napominje da je ostvarenje "bratstva i jedinstva medu
narodima Kosova i Metohije... u mnogome smetano ovinizmom
Crnogoraca i boraca iz srpskih jedinica". O srpskom ovinizmu se
na kongresu, videemo dalje, mnogo govorilo i ukazivalo na njegovu
opasnost.
Doko Pajkovi smatra d a j e "u vezi sa uvrivanjem nae vlasti... i
pitanje... reavanja sporova. Trebalo bi par godina... Tu su u pitanju Crnogorci i Srbi, koji od ugnjetenih iptara trae razne
poreze i t.d." 25 udno, o emu se to radilo? Sekretar Oblasnog
komiteta u izlaganju o situaciji u svojoj oblasti govori o "ugnjetenima", o naplaivanju "poreza" od strane pripadnika druge
nacionalnosti, zavravajui to sa i t.d...
Govorio je i o jednoj ve tada ivoj, strepnji Albanaca - kakva e im
biti sudbina u sklopu Srbije?
"Nae partijske organizacije zatakavale su medu m a s a m a pokretanje pitanja ovinizma. Meutim, tamo ima dosta tih stvari,
naroito nakon vezivanja Kosova i Metohije za federalnu Srbiju.
Kako je naa partijska organizacija to postavila?
Pre svega, nae partijske organizacije su se bojale da postave
otvoreno to pitanje. Bilo je teorija da to pitanje nije za diskusiju. S
druge strane mase su bile zainteresirane i to pitanje je reakcija
veto postavljala. Priala je kako su do jue Makedonci i Crnogorci
bili odvojeni u Jugoslaviji, a kako su se oni sada oslobodili sila, a
iptari ne mogu i da e se nastaviti isto stanje kao i ranije za vreme
Jugoslavije. Nae partijske organizacije nisu uinile mnogo da se
suprotstave tom ovinizmu, a njega samoga ima i u partijskim
organizacijama". 26
U momentu kad je ovo govorio (poetak maja 1945.) Oblasna narodna skuptina jo nije donela rezoluciju da "daje izraza elji
celokupnog stanovnitva oblasti da ova bude pripojena federalnoj
Srbiji kao njen sastavni deo". 27 Ostvarenje te "elje celog sta24
25
26
27

Osnivaki kongres KP Srbije, nav. delo, str. 40.

Isto, str. 76.
Isto, str. 75.
Radoin Rajovi, nav. delo, str. 458.

novnitva" dogodie se dva meseca kasnije.

I Kardelj je, dotiui se nacionalnog pitanja, upozorio na ovinizam:
"To je ona forma, kad nai drugovi ne vide ono to treba da se uini
da bi nacionalne manjine dobile ono to im pripada". 28
I dalje:
"Komunisti nacionalnih manjina, komunisti do jue ugnjetenih
nacija, moraju svojim sopstvenim masama govoriti i stalno govoriti
0 potrebi jedinstva. Komunisti do jue vladajueg naroda treba da
se stalno pojavljuju i govore da treba zauzeti stav pomirenja i
bratimljenja sa drugim narodima i manjinama".
** *
Ali, izgleda da mnogi komunisti "do jue vladajueg naroda" na
Kosovu nisu smatrali da moraju da prekinu sa onim: "Govori srpski
da te ceo svet razume", jer Pajkovi je priznao, govorei o
Albancima: "Prisiljavani su da govore srpskim jezikom". Kao u
staroj Jugoslaviji. Nije naveo nita detaljnije. Ko je to radio? Ko je
sebi mogao da dozvoli, nekanjeno, da prisiljava, tj. da zabranjuje
time upotrebu matemjeg jezika? J e li to bila opta, proirena
pojava?
A o upotrebi albanskog jezika dosta se, polemiki i kritiki, govorilo
na tom prvom kongresu srpske partije.
Naeo je tu temu Duan Mugoa, delegat s Kosova, alei se:
"Kod nas ima neto, to nema drugde u Srbiji - pitanje nae
administracije, jedna tekoa koja uguuje tu nau vlast, tekoa,
jer se sve mora obavljati na dva jezika. Svaki na organ mora imati
1 prevodioca pored sebe. Svaki akt mora biti napisan na oba jezika.
Tako, da mi kroz te nae ustanove moramo imati i grupe prevodilaca, da bi se svima dala mogunost da vide da je to demokratska
vlast". 29
udno oseanje, javno izraeno, jednog od najviih partijskih
rukovodilaca na Kosovu, Crnogorca, da dvojezinost (a albanski je i
onda bio jezik najveeg dela stanovnitva) "uguuje tu nau vlast".
iju to vlast?
Na Mugoino izlaganje o dvojezinosti oglasio se, vrlo otro, i Aleksandar Rankovi (!), konstatujui:
"Drug Mugoa je takode govorio o duploj porciji, tj. o dva jezika.
Eto, to je ovinizam na praksi. Uprkos toga to smo mi ve ranije
rekli da e se te tekoe reiti na taj nain to e se sprovesti dupla
administracija i na srpskom i na iptarskom jeziku, i da se to
pravilo postavi, te onda nee biti tekoa ni u sprovodenju te duple
administracije ni u pogledu tumaa na Kosovu i Metohiji. Ako mi
ne promenimo na odnos, ako mi ne zaotrimo budnost naih
rukovodilaca na Kosovu i Metohiji, onda parola bratstva i jedinstva
28
29

Osnivaki kongres KP Srbije, str. 83.

Isto, str. 143.

lebdi u vazduhu. Mi neemo uspeti da je ostvarimo i sprovedemo u

delo prema iptarima na Kosovu i Metohiji". 30
Eto, tako je maja 1945. Rankovi vodio bitku za prava - Albanaca
na Kosovu!
Dilas je tada u svojoj diskusiji, videli smo, osudio rad Partije na
Kosovu u predratnom periodu: "Ali, nae partijske organizacije nisu
ni pre rata shvatile u Kosovu i Metohiji partijsku liniju u nacionalnom pitanju. Ona je, uprkos upornog naglaavanja Centralnog
komiteta, bila iskrivljena".
U to "iskrivljenje" spadala je, verovatno, i nebriga da, bar komunisti, Srbi i Crnogorci naue jezik veinskog stanovnitva n a svom
terenu. J e r pitanje dvojezinosti nije iskrslo ni u toku ni posle
rata... Da li s u lanovi KPJ pre rata, Srbi i Crnogorci, znali albanski jezik? Da li im je to bilo postavljeno kao zadatak? ta je
uraeno u tom pravcu? O tome niko do danas ne govori. Jer, svima
je - do danas - izgleda normalno da Albanci moraju, razume se, da
znaju srpski, a Srbi i Crnogorci ne moraju, pa imaju puno pravo
da trae prevoenje sa albanskog na srpski da bi razumeli ta
govore i piu njihovi sugraani na svom maternjem jeziku. Koliko
kosovskih rukovodilaca, Srba i Crnogoraca, dananjih, zna albanski? Ili lekara, ininjera, potara, nastavnika i t.d.?

Arnauti su - utuvite dobro - narod za sebe

A davno, davno, jo 1897. godine, jedan razuman, demokratski
nastrojen, dobronameran i neoptereen velikosrpskim ovinizmom
ovek izneo je svoja razmiljanja i konkretne predloge o onom to se
d a n a s kod nas naziva "pravilna politika po nacionalnom pitanju",
ukljuujui i dvojezinost.
Aleksa Bogosavljevi, 31 "kraljevski andarmerijski oficir" proveo je
niz godina "kao komandir pogranine strae na granici prema
Arnautima". To je bilo vreme posle srpsko-turskog rata 1877-78.
godine, kad je Kosovo jo bilo pod turskom vlau. U svojoj knjiici
"O Arnautima" on daje svojevrstan program za zajedniki prijateljski ivot srpskog i albanskog naroda:
"Kakav je ovo narod videe itaoci iz knjige, ali moje je uverenje da
se esto sve zlo koje nam dolazi od Arnauta deava samo zbog toga,
to ih mi nikako ne poznajemo, ili vrlo malo, ma da su nam oni bili
najblii susedi od davnina.
...Mi bismo imali raznih naina da sa njima veemo bratske i iskrene prijateljske veze. Za to ima raznih naina. Prvi i najpouzdaniji bi
bio: da se spreme nekoliko mladia, radi izuavanja jezika, ivota i
obiaja ovog u svakom pogledu interesnog naroda. Takvim upoznavanjem, uveren sam, da bi veza prijateljstva srpskog i arnautskog naroda postala jaka i iskrena kao to je nekada i bilo.
30
31

Osnivaki kongres KP Srbije, str. 157.

Vidi Srbija i Albanci, prva knjiga, str. 58.

No, ovi mladii morali bi, razume se, sluiti samo toj ideji kojoj s u
namenjeni, te da se dode do smera, koji se eli postii.
...Mladii koji bi se za ovu stvar spremali morali bi biti ljudi vrsta
karaktera... te da kao pioniri na ovome polju prokru put k zbliavanju sa narodom, s kojim toliko veze imamo.
...Mi znamo dosta stranih jezika i uimo ih jednako. Neki poee
ak i sanskritski jezik izuavati... - dok pak nema n i j e d n o g koji bi
bar povrno, da i ne pomenem nauno, znao jezik ovog naroda, koji
ima istorijsku prolost tako tesno skopanu sa srpskim, koji nam je
krvnik samo sa uzajamnog nepoznavanja naega... a koji e kad
tad trebati i morati da bude vrsta spona u savezu balkanskih
drava".
Ove njegove rei mogle bi, kao i ono to dalje govori, da se uvrste u
diskusiju na partijskom kongresu, i onog 1945. i daljih...
andarmerijski kapetan (ne lan KP Srbije ili SK Srbije) nastavlja:
"O Arnautima je uopte vrlo malo poznato, naroito pak n a m a Srbima, koji bismo trebali da se za njih vie interesujemo. Mi imamo
knjiga i spisa iz kojih znamo mnogo vie kako ive ljudi i narodi u
najudaljenijim zemljama i dravama, a ivot i obiaji ovih suseda
naih vrlo su nam malo poznati".
Koliko su do danas srpski pisci, naprimer, pa naunici, televizija,
radio, tampa uinili u tom pravcu?...
On poziva Srbiju da promeni svoju pogrenu politiku prema Albancima:
"Ako budemo iskreni prema sebi, i bar u dui priznamo svoje
greke koje smo inili, i jo jednako inimo, onda smo time nali
mogunost i nain da sve popravimo. J e r dugogodinje skupo
iskustvo, koje smo do sada stekli, valja da nas je nauilo da od
sada izaberemo pravi put. Prema Arnautima taj pravi i najkrai
put bio bi da se mi neposredno, bez ikakvih posrednika, zbliimo s
njima, upoznamo i mirimo. Ovoj mojoj misli ne treba se uditi. Fakt
je da smo mi sami posle poslednjeg srpsko-turskog rata (misli na
1877-78. god.) od njih stvorili sebi ljute krvnike i osvetnike.
Uinismo greku i toplike Arnaute ne umedosmo zadrati u svojoj
zemlji... Pa ni posle toga nismo nita pokuavali da bi ih malo
ublaili, k sebi pribliili... Oni nas mrze kao otmiare njihovog
imanja, kue - otadbine, ali n a s cene i potuju kao junake".
Kao ni kasnije Dimitrije Tucovi, ni Bogosavljevi ne plae za
"kolevkom srpstva", jer kae:
"Istina je da se u srpskim narodnim pesmama - naroito uz gusle jo i sada slavi i opeva Kosovo Polje, Prizren, Pe... ali je Kosovo
postalo arnautsko i muhamedansko".
I upozorava one koji to ne razumeju:

"Arnauti su - utuvite dobro - narod za sebe".

On shvata da se Srbija sprema na dalja osvajanja po Balkanu i
sluti i opominje:
"Prvi pokuaj na da budemo vei, moniji i da oslobodimo podjarmljenu brau svoju uputio bi nas na ove susede nae da se sa
njima sukobimo.
Ne zna se, da li bi n a s oni doekali prijateljski i mirno, pa ma i da
znaju da smo mi narod koji ima pravo svojine na predele u kojima
oni ive. Ali je verovatnije da e nas ovi susedi, o kojima mi sada
slabog, tj. nikakvog rauna ne vodimo, doekati oruanom rukom i
da e braniti svoja ognjita na ivot i smrt".
Iako komandant oruanih jedinica on je kategorian:
"Orujem pak raspravljati sa njima svaku zadevicu... znailo bi
samo: svetiti se, padati s krvi na kiv i nita vie.
Dosta je oklevanja i harenja vremena na druge nekorisne stvari.
Vreme je da se sve to popravi i otpone rad od prave vrednosti i koristi, a za to treba poznati najpre sebe, pa ondak svoje susede".
Mislimo da se neemo prevariti ako kaemo da njegovi vojnici,
sigurno, nisu smeli da vre "ugnjetavanje" albanskog stanovnitva
na teritoriji kojom je on komandovao, da ih je on u tom d u h u
vaspitavao i da se nisu odnosili prema Albancima kao prema
"stoci", o emu se govorilo na Osnivakom kongresu KP Srbije
1945...
On je zabrinut:
"Nastaje pitanje: pa ta treba sad raditi? Da li ima mogunosti i
naina da se izgubljeno povrati i uinjene greke zaglade? Vreme je
i suvie kritino...
Nemojmo se, dakle, ljutiti, ako ovako i dalje svoj nemar produimo,
to Arnauti postaju oruje u rukama dokazanih neprijatelja naih,
jer ih mi sami ostavljamo".
Ali ipak veruje da e vladajui krugovi ondanje njegove Srbije
shvatiti da gree i zato apeluje:
"Nuno je dakle da se to pre jedan drugom pribliimo i sporazumemo. I samo tako, ako budemo sloni... oslanjajui se jedan
na drugoga mogli bismo se smelije i uspenije boriti protiv naih
optih... dumana. Tada ne bi trebalo mnogo politike i agitacije i
Arnauti bi uvek bili uz nas, vazda gotovi da poginu jedan uz drugog, da izginu jedan za drugoga.
... Stoga, dok jo ima izgleda na uspeh, mirimo se sa Arnautima,
zbliimo se, upoznajmo se bolje, sprijateljimo se s njima..."
** *
Pisao je to pametni i poteni Srbin Aleksa Bogosavljevi pre skoro
100 godina. Nije mogao da sluti da ni, eto, do 1989. godine politi-

ari nisu posluali njegovo miljenje. Nije mogao da sluti da njegove

ideje i predloi i danas, naalost, nisu nita izgubili od svoje aktuelnosti. I da bi trebalo, kao osnova platforme za Kosovo, da ponu
da se ostvaruju.
Odakle mu te ideje? Nije teko pogoditi.
J e d a n od gorostasa (zaboravljenih kao i Tucovi) srpske istorije,
mladi, iji se ivot 1875. ugasio u dvadeset devetoj godini, ostavio
je neizbrisiv trag.
Bio je to pivi srpski socijalista Sve tozar Markovi.
** *
Neki srpski politiari (Duan Mitevi, Ratomir Vico) d a n a s javno n a
TVB izjavljuju, ne trepnuvi, da su oni naslednici Svetozara Markovia i Dimitrija Tucovia.

Mobilizacija
Navedena gore diskusija na Osnivakom kongresu KP Srbije (8-12.
V 1945.) daje mogunost da se nasluti kakva je jeseni 1944. bila
na Kosovu atmosfera, ta se dogadalo, kakvo je bilo stanje duhova
na obe strane.
I u takvoj situaciji vrena je odmah u poetku mobilizacija Albanaca za front. A on je, pored ostalog, bio u nekoj nepoznatoj Kosovu
daljini, u Sremu...
Prelistavajui neke knjige o tom vremenu, itamo:
"Jedna od prvih odluka politikog rukovodstva na osloboenom
Kosovu i Metohiji bila je da se izvri mobilizacija ljudstva iz te
oblasti za Jugoslovensku narodnu armiju. Faistika propaganda u
toku rata da treba braniti Kosovo od Srba, ostavila je svoj peat.
Mobilizacija je bila nuna da bi pripadnici JNA albanske narodnosti
sa Kosova i Metohije uestvovali u zavrnim operacijama za
osloboenje zemlje, to bi istovremeno znailo doprinos politikom
ugledu albanske narodnosti kod naroda Jugoslavije. Mobilizacija je
bila nuna i da bi se spreilo da hiljade mobilisanih Albanaca ne
uu u borbu protiv jedinica JNA. I dezertiranje mobilisanih Albanaca na teritoriji Vojvodine i teritoriji Crne Gore takoe dosta
govori o politikoj teini tog problema.
O mobilizaciji i tekoama na koje je politiko rukovodstvo Kosova i
Metohije nailazilo moe se doznati iz mnogih dokumenata iz tog
vremena". 32
Pa onda nailazimo na ovo:
"Prilikom ulaska u Kosovo i partizani su uinili pogreke s kobnim
posledicama... 'zbog hapenja, razoruavanja i nepravilnih postupaka vojske prema jednom broju Albanaca, stvorena je teka
situacija... narod... uplaen... sklanja se od vlasti, naseda raznim
32

Spasoje akovi, nav. delo, str. 2 3 0 .

neprijateljskim parolama pa ih neprijatelj lako mobilise protiv

narodno-oslobodilake vojske'. Pokualo se s jednom metodom koja
je svagdje davala dobre rezultate: mobilizirani su Albanci da se zajedno s drugim partizanskim jedinicama bore na srijemskom
frontu kako bi se na taj nain rehabilitovali. Odlazak na front iao
je teko jer s u kvislinzi razvili propagandu da e Albance, budui
da se ide preko Srbije, etnici poklati. Tada se vea grupa mobiliziranih odmetnula s orujem i u j a n u a r u je poela navedena
pobuna. Do kraja februara pobuna je uglavnom likvidirana uz
pomo vojnih jedinica veliine jedne armije... Na Kosovu je uvedena
vojna uprava". 33
Vie detalja nalazimo ovde:
'Tako je aban Polua iz Drenice poeo da u j a n u a r u 1945. godine
vri mobilizaciju iptara u Drenici i na terenu vuitrnskog i labskog
sreza. Najpre je vrio mobilizaciju bez znanja Operativnog taba, a
potom uz njegov pristanak, s tim da se prikljui VII kosmetskoj
brigadi, koja je bila stacionirana u Lipljanu i pripremala se za
pokret n a sever n a Sremski front. Ta je brigada bila najbrojnija
medu kosmetskim... Meutim, ona je bila najveim delom sastavljena od novomobilisanog ljudstva medu kojima je bilo prilino i
onih koji s u ranije sluili okupatoru i kvislinzima. Bilo je tu i zlikovaca koji su hteli da se sklone sa svojih terena i da se prvom prilikom odmetnu. Znajui za to, Operativni tab je bio u izvesnoj meri
predostroan, p a j e pri njihovom upuivanju na sever preduzeo niz
mera radi osujeanja dezerterstva i eventualnih pobuna. Tim pre
to mu je bilo poznato da je u brigadi preovlaivalo raspoloenje,
pod uticajem neprijateljske propagande, da ne idu sa Kosmeta. Ali
zadravanje jedne takve nesigurne, a dobro naoruane, jedinice u
ovom kraju bilo bi vie rizino nego korisno". 34
O delatnosti tog abana Polue govori nam i drugi autor:
"Za ocjenu ovog dogaaja vano je uoiti da nije bilo govora o
nekom separatizmu, otee pijenju od Jugoslavije i pripajanju Albaniji. aban Polua, kolovoa bune iz kaakog kraja Drenice,
svojim je pristalicama rekao da komunisti hoe da ih poalju na
sremski front da tamo izginu, da e im oduzeti ene i djecu, njive i
livade, da e se svi hraniti na kazanima u logorima". 35
Pominje se tu i drugi buntovnik:
"Drugi voa bune, Adem Voa, ija je obitelj bila bliska bivem
kraljevskom dvoru, traio je, meu ostalim, da se albanske jedinice
ne alju na srijemski front nego da ostanu na Kosovu da ga brane
od etnika ike Markovia". 36
33
34
35
36

Branko Horvat, nav. delo, str. 51.

Spasoje akovi, nav. delo, str. 210.
Branko Horvat, nav. delo, str. 50.
Isto.

U Srbiji jo prilino veliki uticaj

drainovtine

Na Osnivakom kongresu KP Srbije govorilo se i o mobilizaciji - ne

samo na Kosovu, nego i u uoj Srbiji - i nepovoljnoj politikoj atmosferi u kojoj je ona vrena, o dezerterima, neprijateljskoj propagandi
i si.
Grga Jankez, delegat iz Beograda konstatuje:
"Kad govorim o izdajicama onda kaem: zloinci, razbojnici, ali tu
n a m nedostaje ono konkretno da narod, jednom zauvek, s njima
raskrsti. Mi u agitaciji i propagandi nismo uspeli dokazati srpskim
m a s a m a i drugima da s u Draa Mihailovi i njegovi pomagai
izdajnici. Ako bi mi srpskom narodu pokazali kakve je tete Draa
Mihailovi uinio i ta je on uradio da se dode do bratoubilakog
rata izmeu Srba i Hrvata, na konkretnim primerima koliko je ljudi
poginulo za raun okupatora i koliko je u tome tete za budui ivot
naih naroda, onda verujem da bi na narod vie osetio mrnje
prema tim ljudima". 37
O tekoama zbog takve atmosfere govorio je delegat XXIV divizije
Tihomir Milovanovi:
"Hteo bih da govorim o nekim sitnicama koje su vrlo znaajne.
Reakcionari iz okoline Kruevca potpuno glasno izraavaju se pred
masama. Mi jo nismo dobili mase tamo za sebe, jer je reakcija
vladala u tim krajevima kroz cele tri godine. Reakcionari govore:
dezerteri zato bee, jer ih Peko Dapevi tera u pive borbene redove.
A zatim kau: da su se partizani borili od 1941. godine za ravnopravnost, a d a n a s sede u kafanama i svuda sede prvi. Imao s a m
dodira sa nekim graanima... Postavljali su neka zastarela pitanja.
Na primer, ta e biti i ta je sa Velikom Srbijom... Ne sme se dopustiti da vrljaju i rovare". 38
O problemima u vojnim jedinicama, o ovinizmu, o mobilisanim
srpskim mladiima - dezerterima, koji su ranije bili u etnicima,
govorio je jo jedan delegat, Batanovi Milovan:
"Pitanje velikosrpskog ovinizma naroito se ispoljilo kod nas onda,
kad s u nae jedinice bile i na levoj i na desnoj obali Save, kada smo
se mi nalazili i s jedne i s druge strane u frontu. Tadanji zastoj
nae ofanzive reakcija je pokuala da objasni kao slabost nae vojske u promenjenim uslovima frontalnog ratovanja. U to vreme kada
su novi borci, koji su ranije bili u drugim neprijateljskim vojskama,
moda u veem broju, pokuali da dezertiraju iz naih jedinica, oni
s u to objanjavali svojom propagandom da Tito alje Srbe da ginu,
a da uva Hrvate. To nije imalo uspeha, ali je to bila njihova borba
kojom s u hteli da prikau kako se o Srbima ne vodi rauna i da se
Srbi unitavaju". 3 9
37
38
39

Osnivaki kongres, str. 221.

Isto, str. 77.
Isto, str. 54.

0 neprijateljima u vojnim jedinicama i njihovim dejstvima govorio je

1 delegat XXII divizije Radoje Ljubii:
"Druga pojava u naim jedinicama su ostaci "drainovtine". U XXII
diviziji, a to vai i za ostale divizije koje su mobilisane kasnije od
proletarskih divizija, pojavljuju se zaostaci drainovtine. To je pojava u svim strunim jedinicama.
... U transportnim etama, u artiljerijskim brigadama, u pritapskim jedinicama, tu se pojavljuju razni ostaci drainovtine. Prie...
kako Srbija treba da prikljui Makedoniju, pa ak i Crnu Goru i
t.d. proistiu odatle.
Te artiljrijske brigade sastavljene su od mladih boraca koji su bili
na k u r s u u artiljerijskim kolama. Oni tamo... su ak vaspitavani
od bivih jugoslovenskih oficira, u d u h u koji je u suprotnosti sa
naim stavovima tj. u drainovskom d u h u . Tamo su artiljerci
uglavnom bivi jugoslovenski oficiri, koji s u stubovi tim priama
velikosrpske reakcije". 40
Na kongresu je govorio i Dobrivoje Vidi i bio, tada, vrlo otar kad
se radi o ovinizmu u redovima srpskih komunista:
"Isto tako postoji kod naih partijskih organizacija mnogo ovinizma. Treba biti najprincipijelniji kada se radi o tome da se iz
partije izbace ovinisti". 41
Srbija i Kosovo osloboeni su od Nemaca jeseni 1944. godine, vie
od pola godine pre odravanja kongresa. Blagoje Nekovi je u svom
referatu dao i rezultate vojne i politike pobede, postignute za to
vreme. 42
Za Srbiju je rekao:
"...Vojnika pobeda nad okupatorima i njegovim slugama u Srbiji
(je) potpuno na strani narodno-oslobodilakog pokreta.
Kako stoji sa politikom pobedom u Srbiji? Da li je i ona sada potpuno na strani narodno-oslobodilakog pokreta?
Pored krupnih pobeda u Srbiji jo uvek se osea prilino veliki uticaj drainovtine, jo uvek se osea rad velikog broja neprijatelja,
koji su do nedavno sluili Nemcima, bili u redovima Drae Mihailovia, Ljotia ili Nedia.
...Svi oni, bilo da ive skriveno, bilo slobodno, bilo da uestvuju u
radu novog dravnog aparata i dravnih organizacija, ele jedno te
isto, a to je, da na bilo koji nain... povrate... stanje... pre 1941...
Za sve vreme od osloboenja do d a n a s najvei deo 'arije' prua...
pasivni ili ak aktivni otpor... I ba danas, kad se vodi ogorena
borba za obnovu nae privrede, najopasnije se vidi izdajniki, protivnarodni rad najreakcionarnijeg dela arije, i to, kao po pravilu,
40
41
42

Isto, str. 73.

Isto, str. 92.
Isto.

u svim gradovima Srbije." 43

A za Kosovo je Nekovi izneo ovo:
"Ako pogledamo kako stoji sa reakcijom na Kosovu i Metohiji,
kakvim snagama ona raspolae za borbu protiv NO pokreta,
moemo rei da smo mi u kud i kamo boljem poloaju. iptarska
reakcija ne moe nita novo da obea iptarskom narodu, to m u
ve nije obeala do sada i u toku okupacije, a to, naravno, nije ispunila. to se tie velikosrpske reakcije, nju narodi Kosova i Metohije isto tako vrlo dobro znaju. Sada je na nama da iptarske mase
ne samo to bolje upoznaju NO pokret, ve i da osete sve koristi,
koje on sobom donosi svim narodima nae zemlje". 44

U oblasnim rukovodstvima
podvajanje
po shvatanjima o metodama borbe protiv
kon trarevolucije
Takva je bila politika situacije u kojoj se vrila mobilizacija, i u
Srbiji i na Kosovu.
O upuivanju na sever, prema Sremskom frontu, VII brigade, koja
je bila najveim delom sastavljena od novomobilisanih Albanaca,
itamo sledee:
"Prilikom izdavanja nareenja za njen pokret, Operativni tab je
naredio 46. srpskoj diviziji, V kosmetskoj brigadi i brigadi KNOJ-a
da vre obezbedenje puta prilikom njenog pokreta preko Vuitrna i
Podujeva do Kurumlije,... 27. brigada i 46. divizija imala je da
posedne levu stranu, a V kosmetska brigada i jedan bataljon
KNOJ-a desnu stranu puta Pritina-Kurumlija; 26. brigada 46.
divizije trebalo je da bude u strogoj pripravnosti u Pritini, a 25.
brigada iste divizije u K. Mitrovici. Pored toga, nareeno je bilo da
VII brigada ide po eelonima.
20. I krenuo je prvi eelon od 2.500 ljudi i proao je bez incidenata.
21. I poao je i drugi bataljon, takoe bez incidenata. Meutim,
trei eelon, koji je krenuo 22. I sa abanom Poluom n a elu,
samovoljno se rasturio po selima K. Banja, Luana, Glavnik i G.
Dubica. Uz put je taj eelon vrio mobilizaciju u svakom selu kroz
koje je prolazio, tako d a j e narastao na oko 4.000 ljudi.
Operativni tab im je odmah izdao nareenje da sutradan, 23. I
produe put, na ta su oni tobo pristali. 23. I do 11 asova
sakupili su se i produili do Podujeva, ali su tu otvoreno otkazali
poslunost Operativnom tabu i svratili u okolna sela, gde s u
prekonaili. Vode te grupe ubedivale su seljake da e ih u Srbiji
poklati etnici, te da ne treba da idu nikud sa Kosmeta, ve tu da
povedu borbu protiv NOV.
Operativni tab im je ponovo dao nalog da do 24. I krenu iz Podu43
44

Isto, str. .
Isto, str. 40.

jeva, a u noi 23/24. I est bataljona 46. divizije i V kosmetska

brigada poli su da blokiraju teren od sela Luana do Podujeva i da
razoruaju ovaj eelon. U isto vreme Operativni tab je preko telefona stupio u direktan razgovor sa abanom Poluom, sa nameram
da ga nagovori da okupi ljudstvo i krene dalje....
Meutim, Polua i njegovi ljudi bili su lukavi: oni su zatezali razgovore i iskoristili to vreme za sreivanje svoje grupacije i lake
izvlaenje, to im je i polo za rukom. Cela ta grupacija uspela je
oko 12 asova toga d a n a da prode pored jedinica NOV bez borbe,
tako d a j e n a p a d n u t a tek kad se izvukla iz obrua, sa leda. Oko 18
asova odmetnici s u preli Lab, zatim Sitnicu... u pravcu sela
Nevoljana, Resnika, Kule i aljca...
Dok s u vodene borbe protiv grupe Adema Voce, u Drenici i n a
planini iavici, vodene s u takode teke borbe protiv jo veih
odmetnikih grupa abana Polue i Memeda Gradie, koje s u brojale preko 8.000 odmetnika" 45 ... I t. d., i t. d.
8. februara 1945. godine na Kosovu je uvedena vojna uprava.
0 tome od istog autora saznajemo ovo:
'Vojna uprava n a Kosovu i Metohiji bila je organ vojne dravne
vlasti. Smenjen je raniji Operativni tab za Kosovo i Metohiju.
Oblasni narodnooslobodilaki odbor suspendovan je u osnovnim
funkcijama. Iz svega toga vidi se d a j e zbog toga to politika i vojna
rukovodstva i narodna vlast u Oblasti nisu uspeno izvrili svoje
zadatke dolo do zavoenja Vojne uprave na Kosovu i Metohiji.
Radi istine, radi istorije, a najvie radi politikog danas i sutra
mora se rei da u Oblasnom komitetu KPJ nije bilo potpunog slaganja. Ali odmah treba naglasiti da podvajanje nije bilo na nacionalnoj osnovi, nego po shvatanjima koje metode treba upotrebiti u
borbi protiv kontrarevolucije. J e d a n broj drugova u oblasnim
rukovodstvima (Oblasnom komitetu KPJ, Operativnom tabu za
Kosovo i Metohiju, Oblasnom narodnooslobodilakom odboru) bio
je za pregovore sa vodama odmetnika. Tim pregovorima data je
prevaga (iako su oni, nekada, u odreenoj meri, i bili korisni). Ta i
takva kolebanja u ratu, kada su se jo vodile borbe n a Sremskom
frontu nisu bila dozvoljena. Usled tih kolebanja kontrarevolucija je
dobila u vremenu, sredila se, ojaala i prela u ofanzivu". 46
Koje bio za koje reenje? Radi istine trebalo je rei. I da se oceni ko
je bio u pravu.

Dalo bi argumente srpskoj

1 Drai Mihailoviu

buroaziji

Branko Horvat navodi u svojoj knjizi da s u u tom periodu (jesen

1944. - prolee 1945.) neki visoki partijski funkcioneri govorili o
svom videnju dalje sudbine Kosova.
45
46

Spasoje akovi, nav. delo, str. 210-211.

Isto, str. 244-245.

"Postoje dokumenti koji izraavaju razmiljanja iz tog vremena.

Dvojica vodeih politikih linosti Srbije, Sreten ujovi i Blagoje
Nekovi, zastupali su krajem 1944. i poetkom 1945. ove stavove.
U decembru 1944. odrava se u Beogradu sjednica jedinstvenog
narodnooslobodilakog fronta Srbije. Tom prilikom ujovi je rekao:
'to se tie Kosova, ono je nae i nema nikakve diskusije o tome.
Ako bi se Albanija organizirala na istim principima na kojima i mi,
ne bismo imali nita protiv da se nai Arnauti otcepe i pripadnu
njoj'.
Na Treoj oblasnoj partijskoj konferenciji u martu 1945. sekretar
CK srpske partije Blagoje Nekovi daje ovo obrazloenje:
'Pitanje odnosa gde e pripasti Kosovo i Metohija - Albaniji ili Jugoslaviji - treba posmatrati tako da je danas demokratska i federativna Jugoslavija najjaa demokratska sila na Balkanu, koja je jedina u stanju da omogui bolji ivot i saradnju i zadovolji sve tenje
iptarskog naroda, kao i ostalih naroda. Kada se u Albaniji postigne potpuna pobeda pod rukovodstvom narodnooslobodilakog
pokreta, i izmene medunarodne prilike, onda se nee postavljati pitanje granica izmeu Jugoslavije i Albanije'.
U meuvremenu, u drugoj polovini februara 1945., kad jo nije
savladana pobuna na Kosovu, u CK KPJ u Beogradu odrava se
kljuni sastanak, na kojem, pored Kardelja, Rankovia, Dilasa i
Tempa, prisutstvuju srpski rukovodioci Nekovi i ujovi, te
kosovski rukovodioci Miladin Popovi i Fadilj Hoda. Raspravljalo se
o statusu Kosova. Kardelj je tada izjavio da bi najpravilnije bilo da
se Kosovo i Metohija prisajedine Albaniji, a da Albanija ude u federaciju sa Jugoslavijom. (Prema Dedijerovom svedoenju, to je bilo i
Titovo miljenje.) No kako se u Albaniji narodnooslobodilaki pokret
jo nije uvrstio, a meunarodna situacija bila je vrlo nepovoljna saveznika intervencija u Grkoj - balkansko rjeenje nije dolazilo u
obzir. Nakon razmatranja raznih moguih varijanti zakljueno je da
e najispravnije rjeenje biti da se Kosovo i Metohija ujedine u
j e d n u autonomnu oblast i pripoje republici Srbiji". 47
***
Dedijer pie:
"U prolee i leto 1944. godine Tito je vie puta uzimao u razmatranje pitanje Kosova. A naroito u razgovorima s Kardeljem, Rankoviem, u ijim su rukama bile sve operativne veze sa Albanijom, i
Bakariem, koji je tada doao na Vis i zajedno sa Kardeljem
razraivao smernice meunarodne politike nove Jugoslavije. Tito
tada nije eleo da o pitanju Kosova donosi bilo kakve odluke.
... J e d n a od velikih Titovih briga bila je da narodnooslobodilaki
pokret u Srbiji pomogne slanjem najelitnijih svojih divizija, to je i
ostvareno u avgustu 1944. godine... Poslao je Peka Dapevia sa 50
hiljada... boraca...
47

Branko Horvat, nav. delo, str. 58.

Neposredno pre otpoinjanja partizanskog pohoda na Srbiju, Tito je

razgovarao s Kardeljem i Bakariem i o pitanju Kosova. Vladimir
Bakari mi je 8. j u n a 1981. godine potvrdio da su se takvi
razgovori vodili. Pomenuo je jednu Kardeljevu misao o tome:
- J o se ne sme donositi nikakva odluka o Kosovu... Ako bi se
donela bilo kakva odluka o Kosovu, na osnovu apstraktnog shvatanja principa prava na samoopredeljenje do otcepljenja, to bi
ogromno oslabilo nau borbu u Srbiji i dalo bi neobino snane argumente srpskoj buroaziji i Drai Mihailoviu. Oni bi nas optuili
da cepamo Jugoslaviju. U to doba mi jo nismo Srbiju ni imali, a
bez Srbije ne bismo imali ni Jugoslaviju... Zato neka ostane stanje
kakvo jeste". 4 8
***
U nedavnoj, komemorativnoj, emisiji TV Beograd Nijaz Dizdarevi je
rekao da mu je Tito, aljui ga leta 1944. u Albaniju, dao direktivu
kakav stav da zauzme po pitanju Kosova: nema ni govora o odvajanju od Jugoslavije, jer "zemlja koja u ratu pobeduje ne moe da
gubi ni deo svoje teritorije".
** *
Nekoliko meseci posle ovih razgovora na Visu, na osloboenom od
Nemaca Kosovu vrena je mobilizacija za front, a onda voene
oruane borbe.

Pitanje zemlje - deo nacionalnog

pitanja

Branko Horvat, pozivajui se n a "Godinjak" navodi:

"Dilasova izjava (o Arnautima kao o stoci) slae se s navodima iz
pisma Operativog taba Kosmeta upuenog u februaru iste (1945.)
godine komesarima kosmetskih brigada u kojem se upozorava n a
ovinistiki odnos prema albanskom narodu i na to kako vojnici
govore o Albancima s prezrenjem i mrnjom". 49
Jedini predstavnik Albanaca, koji je govorio na kongresu, bio je
David Nimani. Opisujui stanje, on je izneo:
"Drugovi su ve ranije se dotakli ovinizma na Kosovu i Metohiji, j a
u ga se takoe dotaci. ovinizam izmeu albanskog, crnogorskog i
srpskog naroda u Kosmetu je smetnja za razvijanje bratstva naih
naroda i stvar koja daje mogunosti reakcionarima... da se bore
protiv sprovodenja nae linije. Da smo bolje radili, imali bismo bolje
rezultate. Nedovoljno iskustvo naih drugova na Kosmetu, kao i
mladost nae partije, uinili su da se kod Albanaca razvilo miljenje
da e oni proi u novoj isto kao i u staroj Jugoslaviji... Mi nismo
pravilno postavljali nacionalno pitanje na Kosmetu. Ma da je
neprijatelj bio na Kosovu organizovan, da smo mi poli pravilnim
putem, on ne bi mogao da ih pokrene u tako iroku borbu protiv
naeg pokreta...
48
49

Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografyu J. B. Tita. 1981, str. 902.

Branko Horvat, nav. delo, str. 62.

... Mi govorimo da je vlast narodna, da u nju mogu ui iptari, a,

meutim, oni vide stvarno da tamo mogu ui samo Crnogorci i
Srbi.
... J o jedna stvar koja kod albanskih masa stvara nepoverenje
prema naoj vlasti je pitanje zemlje. Pitanje zemlje naroito je bilo
zaotreno kad je bilo nareeno da se zemlja daje naseljenicima, a to
je bilo u suprotnosti sa direktivama da pitanje zemlje treba reiti
tako, da zemlju treba da dobiju iptari, koji su stalni naseljenici.
Sad, kad se direktiva ponovo promenila i kad je usvojeno to da
iptari treba da dobiju zemlju, poinje da raste poverenje iptara
prema naoj vlasti". 50
Ovde je potrebna jedna napomena. Odmah posle osloboenja Kosova poeli su da se vraaju Srbi i Crnogorci, predratni naseljenici.
To je izazvalo nezadovoljstvo albanskih starosedelaca, jer je veliki
deo tih predratnih naseljenika dobio oduzetu Albancima zemlju i
kue. Posle toga je zabranjen povratak tim naseljenicima dok se ne
izvri revizija agrarne reforme.
Sloenu situaciju u oblasti agrarnih odnosa daje Milovan Obradovi: 51
"Ujesen 1944. godine celo Kosovo bilo je osloboeno od okupatora.
J e d n o od glavnih politikih pitanja... koje je trebalo to pre i to
pravilnije reiti bilo je ureenje agrarnih odnosa... (str. 343).
Posle osloboenja narodna vlast izdala je nareenje da se naseljenici uvode u posed koji je bio sporan. To je izazvalo nezadovoljstvo albanskih seljaka, jer im se ovakvom odlukom ne vraa zemlja
oduzeta u vreme buroaske Jugoslavije (str. 344).
... Naseljenici poinju da se vraaju na svoja imanja. Najpre dolaze
oni koji su ratne godine proveli na Kosovu u gradovima i selima
blie gradova... Uskoro se vraaju naseljenici koji su izbegli u Crnu
Goru i Srbiju. Njihov povratak bio je masovan u prolee 1945. godine. Tada je postavljeno pitanje reavanja spornih sluajeva u vezi
sa zemljom koja je bila dodeljena agrarnom reformom do 6. aprila
1941. godine. Deo naseljenikih imanja, koja su bila vlasnitvo Albanaca, zauzeli su bivi vlasnici i nisu dozvoljavali da se naseljenici
vrate, a ovi su smatrali da imaju pravo vlasnitva, pozivajui se n a
injenicu da su zemlju 'legalno' dobili.
J o u toku rata, propagirajui NOP medu albanskim masama, komunisti su sprovodili jasni kurs KPJ: Albancima se mora vratiti sva
oduzeta ziratna zemlja koju su pre toga sami obraivali, bez obzira
na to da li su imali tapiju. Od toga da li e agrarno pitanje biti
pravilno reeno zavisilo je da li e albanske mase biti pridobijene za
NOP, da li e biti ubedene da povratka na staro nee biti i da e se
u novoj Jugoslaviji stvoriti ravnopravni odnosi medu ljudima bez
obzira na nacionalnu pripadnost... Za vreme stare Jugoslavije...
50
51

Osnivaki kongres, str. 83.

Milovan Obradovi, Agrarni odnosi na Kosovu 1944-1953., Pritina, 1979, str. 343.

zemlja je otimana od iptara i deljena bilo naseljenicima, bilo slugama predratnog reima..." (str. 343).
Obradovi ukazuje na opasnost od nereenog agrarnog pitanja:
"Da ne bi dolo do politikih sukoba i nepoverenja izmeu Albanaca, moralo se to pre reiti agrarno pitanje... Zato je reavanje
agrarnih odnosa spadalo u najvanije inioce politike stabilizacije i
znailo je stvaranje osnova za izgradnju pravednih meunacionalnih odnosa... Naroito se moralo raditi na tome da se albanski
seljak ubedi da e biti pravilno reeno pitanje zemlje..." (str. 344).
Obradovi pravilno istie vanost reenja tog pitanja za mir na
Kosovu. Ali, kako je mogao albanski seljak da stekne uverenje da se
u ovoj novoj Jugoslaviji nee ponoviti ono iz stare Jugoslavije - da
mu opet oduzimaju zemlju - kad je odmah posle osloboenja n a stupio "nagli povratak naseljenika, koji se uvode u posed, bez
obzira na to da li je on bio sporan", a ti povratnici su jo i "traili
n a k n a d u tete" od Albanaca (str. 344).
Svoje vienje uzroka krvavih dogaaja na Kosovu Obradovi
povezuje sa agrarnim pitanjem:
"Strah od povratka na staro... albanska reakcija je iskoristila u
svojoj kontrarevolucionarnoj delatnosti.
Zbog kobnih posledica takvog stanja Poverenitvo unutranjih
poslova Demokratske Federativne Jugoslavije svojim reenjem od 6.
III 1945. (mesec d a n a posle uvoenja vojne uprave) privremeno
zabranjuje vraanje kolonista u ranija mesta prebivalita. 52
Obradovi navodi razloge donoenja te zabrane:
"Ova zabrana imala je cilj, prvo, da se zaustavi stihijski povratak
naseljenika na Kosovo i Metohiju...; da se u meuvremenu ree sva
sporna pitanja u vezi sa uvoenjem naseljenika u posed. Isto poverenitvo ponovilo je da je '... svako naseljavanje zabranjeno bez
odobrenja Oblasnog narodnooslobodilakog odbora za Kosovo i
Metohiju. Organi vlasti ne smiju izdavati kolonistima objave za
povratak na Kosovo i Metohiju, a oni kolonisti koji se sa svojih
imanja nisu udaljavali i one koji su se ve vratili i obradili svoju
zemlju vlasti ne smeju udaljavati ni pod kakvim izgovorom dok se
njihovo pitanje ne rei zakonom. Kolonisti koji ele da se vrate, a
ive ve na Kosovu, treba da se obrate Oblasnom narodnooslobodilakom odboru u Prizrenu, a ostali van ovog podruja imaju se
obratiti Ministarstvu kolonizacije savezne vlade u Beogradu.
Sve prednje vai za koloniste koji su se naselili kao zemljoradnici po
selima, a ne za lica koja su kupovala kue, placeve ili imanja po
gradovima, koja se imaju vratiti u svoja vlasnika prava'" (str. 345).
Avgusta 1945. godine donet je Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje
kolonistima i agrarnim interesentima 53 , po kome gube pravo oni
52
53

SI. list DFJ, br. 1 4 / 1 9 4 5 .

SI. list DFJ, br. 5 6 / 1 9 4 5 , str. 510.

naseljenici koji su dobili zemlju privatnih vlasnika, iptara-politikih emigranata, zatim oni koji nisu zemljoradnici - andari,
financijski inovnici i si., a zemlju s u dobili za usluge uinjene
antinarodnim reimima i rentijeri, koji su zemlju izdavali u najam.
S tim da andari i si. i rentijeri nemaju pravo na dobijanje naknade.
U knjizi "Sukobi n a Kosovu" itamo:
"Nova revolucionarna socijalistika vlast posle osloboenja Kosova i
Metohije formira revizione komisije u vezi sa agrarnom reformom
sprovedenom... izmeu dva rata. Oblasna reviziona komisija formirana je 1945. godine... Reviziji je bila podvrgnuta sva agrarna reforma od 1912. do 1941. godine. Doneta je odluka kojom se
zabranjuje dolazak na Kosovo i Metohiju kolonistikim porodicama
iji su se lanovi istakli kao saradnici okupatora. Oduzeta je zemlja
svim monarhistikim funkcionerima, kao i svim rukovodeim ljudima u kvislinkom aparatu. Tako su srpski i crnogorski monarhisti i ovinisti doiveli sudbinu svojih faistikih gospodara.
Takode je doneta odluka da se Albancima seljacima vrati sva obradiva zemlja oduzeta agrarnom reformom, bez obzira n a to ko je na
njoj bio naseljen, i ma koliko bile velike njegove zasluge u NOB-u.
Na Kosovo i Metohiju posle rata, 1945. i 1946. godine, vraali su se
uesnici NOB-a ili pomagai NOP-a, ali ne svi. Veliki deo kolonista
sa Kosova i Metohije izmeu dva svetska rata, posle osloboenja
1945. godine naselio se n a teritoriji SAP Vojvodine.
U toku 1945-1946. godine Oblasne i sreske revizione komisije
reile su 11.168 agrarnih predmeta. Ranijim vlasnicima, Albancima-zemljoradnicima, vraeno je 15.784 ha. Naseljenikih 4.829
porodica dobilo je pravo na svu zemlju koja im je bila dodeljena.
Delimino su zemlju izgubile 5.744 porodice. Znai, nije im dat onaj
deo zemlje koji je bio agrarnom reformom oduzet albanskim
seljacima kao radna zemlja. Sva zemlja je oduzeta od 595 porodica". 54
I jo jedna napomena. U zadnje vreme sve su buniji zahtevi da se
ti naseljenici, kojima je zabranjen povratak i oduzeta zemlja, vrate.
ak i Savez boraca se ukljuio u taj zahtev, a neki naunici
dokazuju "zakonsku nepravilnost" posle rata sprovedene revizije,
dokazujui tako "pravo na povratak". Kuda? U kue u kojima ive
Albanci? Na njihovu zemlju? A ta e Albanci? Opet na ulicu, kao u
staroj Jugoslaviji? Uzgred, pre rata je zemlju dobilo i 80 etnika...
Naravno, posle rata njihove porodice nisu mogle da se vrate "na
svoja ognjita", u "svoju kolevku".
A to se tie prave nae "kolevke", ne daj boe da nekom padne napamet da nas vraa tamo, jer bi onda morali da se uputimo ak u
ruske stepe... Jer, kad smo s Nemanjom krajem XII veka prodrli na
Kosovo bili smo ve odavno punoletni! I to punoletni - osvajai!
54

Spasoje akovi, nav. delo, str. 40.

Ubili 300 iptara i uguilo se 130

U svojoj diskusiji na Osnivakom kongresu David Nimani je otkrio
i stranu stvarnost u vezi sa mobilizacijom:
"Pored nastojanja komiteta u Kosmetu i pored pomoi koju je CK
ukazao Komunistikoj partiji u Kosmetu, svakodnevne greke izazvale su nesigurnost kod Albanaca. Tako u poslednje vreme, kad je
naa vojska mobilisala Albance, ona je ubila nekoliko Albanaca.
Kad se ovo povee sa ranijim ponaanjem vojske prema njima, kod
njih se uverenje o naem neprijateljskom stavu jo vie pojaava.
Ova stvar je opasna, kako po bratstvo naih naroda u Kosmetu,
tako i po na pokret u Severnoj Albaniji.
... Mobilizacija je stvorila nepoverenje prema naoj vlasti. Mobilisali
su ljude, koje nije obuhvatio rok o mobilizaciji i ljude koji su ostavili
kue bez hranioca". 55
** *
Meutim, David Nimani, oigledno, nije imao hrabrosti da kae
svu istinu.
Uinio je to - Aleksandar Rankovi! I najodlunije stao u zatitu Albanaca!...
Kao i Dilas, i Rankovi se kritiki osvrnuo na izlaganje delegata sa
Kosova Duana Mugoe:
"Drug Mugoa je govorio da se smatraju herojima na Kosovu i
Metohiji oni koji se usude da kritikuju i rekao d a j e to znak izvesne
zaostalosti tih ljudi. J a mislim da je to pre svega znak nepravilnog
rada, nepravilnog odnosa naih rukovodilaca prema njima. J a mislim, da je to, u prvom redu, posledica izvesnog straha, koji vlada
kod tih ljudi, a naroito kod iptara, o kojima se toliko mnogo govorilo i u vezi s kojima se navelo nekoliko greaka". 56
Posle toga je Aleksandar Rankovi konkretno izneo neke od tih
"greaka", u stvari zloina, o emu - sem delimino Davida Nimanija - niko od Srba i Crnogoraca sa Kosova nije pre toga rekao ni
re. ak ni Doka Pajkovi, sekretar tada Oblasnog komiteta, nije to
spomenuo, a kamoli osudio, ni Blagoje Nekovi, tadanji srpski
partijski sekretar, u svom uvodnom referatu. Rankovi je nastavio:
"Mi bismo pogreili, ako ovde na ovom partijskom sastanku ne bi
naveli izvesne strane greke, koje su poinjene ba prema
iptarima, o kojima smo ovde toliko govorili. Vi znate da je na
Kosovu i Metohiji postavljen zadatak mobilizacije. Ta mobilizacija je
sprovedena, ali partijska organizacija, partijsko rukovodstvo na
Kosovu i Metohiji nije preduzelo sve mere da se obezbedi pravilna
mobilizacija, 57 nego da se javljaju dobrovoljno u nau vojsku, da
shvate da je i njihova dunost da se odazovu pozivu nae armije i
da uestvuju u borbi protiv okupatora i domaih izdajnika. Dogo55
56
57

Osnivaki kongres KP Srbije, str. 82.

Isto, str. 157.
Na ovom mestu u originalu je, oigledno, izostavljeno neto.

dile s u se stvari takve koje najbolje govore i o ovinizmu i o lokalpatriotizmu i uopte o nepravilnom odnosu komunista prema m a sama".
Dalje izlaganje Aleksandra Rankovia izaziva u oveku uas i
podsea ga na opise zloina srpske vojske u Kraljevini Srbiji, koje
s u zabeleili za istoriju Dimitrije Tucovi i Kota Novakovi 19121914.
"Prilikom sprovodenja jednog broja iptara za popunjavanje jedinica IV armije izbio je jedan incident, koji nije bio takav da se ne bi
mogao lokalizovati, da se ne bi posledice mogle smanjiti. J a neu
ulaziti u detalje. J e d a n iptar naljutio se na nekog sprovodnika,
skinuo puku i ubio ga. Dakle, ubio je naeg druga borca. Ali, nai
drugovi rukovodioci umesto da itavu stvar ree tako da ne razviju
sukob, oni su hteli da ih kazne, hteli su da primene represalije,
hteli su da streljaju 40 iptara za jednog ubijenog borca. Izbile s u
bune. Neki iptari su poeli da bacaju bombe. To je bilo, moda,
nekoliko bombi. A nai rukovodioci otvorili su vatru i ubili 300
iptara. To je primer na kome se moramo uiti i mi koji radimo u
vojsci i mi koji radimo na terenu. J a mislim da je to takva stvar,
koja nam nanosi velike tete, koja rui ugled ne samo nae vojske,
nego i nae partije, rui ugled naih rukovodilaca".
To je sve to je o tom "sluaju" reeno na najviem partijskom
skupu. Ni sam Rankovi nije naveo ni ime komandanata jedinice,
ni naziv jedinice, ni mesto i dan gde se to zbilo. Ostali delegati ni
posle ovog saoptenja nisu rekli ni re u daljoj diskusiji. J e s u li sve
ovo ve znali? Ako s u ranije znali, zato su utali? A ako nisu znali,
pa im je ovo bila piva informacija, kako su mogli da ostanu nemi?
Zar nisu bili uasnuti, revoltirani? Zar ni Duan Mugoa ni Doka
Pajkovi, partijski rukovodioci Kosova u to vreme nisu znali? Zar ni
posle Rankovia nisu smatrali da su duni da kau neto?
Zar?... Zart... Zar?...
J e s u li ti "drugovi rukovodioci" ostali nekanjeni? ta je bilo dalje?
Pa Nemci su, pobogu, za jednog svog ubijenog vojnika streljali
"samo" 100 Srba! A bili su ne oslobodioci, nego okupatori...
Kako posle ovog shvatiti pomenutu tvrdnju jednog od tadanjih
vojnih i politikih rukovodilaca Kosova - Dakovia - koji 1986. u
svojoj knjizi "Sukobi na Kosovu" (str. 245) iznosi za istoriju ovo:
"Uzroci kontrarevolucije (u jesen 1944. i poetkom 1945.) vuku
svoje korene iz doba monarhije, kada je poloaj Albanaca na
Kosovu i Metohiji bio izuzetno teak. Te tekoe je iskoristio okupator". (!)
Aleksandar Rankovi je posle saoptenja o ovih 300 streljanih nastavio svoju diskusiju:
"Drugi sluaj, koji je opet posledica birokratizma i zloinake
besvesnosti, jeste da su neki iptari iz tog transporta, smeteni u

prostorijama gde je ranije bio neki magacin, neka barutana. I tu se

uguilo 130 ljudi."
Pitanja koja se nameu uasnutom itaocu preskau jedno drugo:
Uguilo? U prostoriji? Znai bez prozora, bez vazduha, bez mogunosti da izau? Kakav to "magacin"? Kakva "barutana"? Pa 130
mladih ivota nije moglo da se ugui za nekoliko sekundi?... Gde su
bile strae, koje su sprovodile taj "transport"? Kad su pronaena ta
130 mrtva tela? Koliko ih je bilo zatvoreno? Po ijem
nareenju?...?...?...?...
Gde obini graanin ove zemlje, koji ima pravo na istinu, moe da
nade odgovore na ovo? Bar danas...
Dimitrije Tucovi, Kota Novakovi, "Radnike novine" ukazivali su
tano ime komandanata i mesto zloina srpske vojske.
I odakle Rankoviu te zaokruene cifre: 300 i 130?
Nijedan vie n i j e d a n manje? Ili?...
Rankovi, sem toga, kae da navodi "izvesne strane greke".
Izvesne... Znai li to - neke samo? Znai li to ...?
Ni posle ovog delegati nisu reagovali. Bar nema znakova njihove
reakcije u knjizi "Osnivaki kongres KP Srbije".
Svoje izlaganje po tom pitanju Rankovi je zavrio ovako:
"Eto, to su primeri na kojima se treba uiti. To su primeri na kojima treba vaspitavati nae rukovodstvo, vaspitavati nae rukovodioce. iptari su izgubili poverenje - to je jasno, i nisu ga izgubili
samo zbog toga to su osetili na svojoj koi staru Jugoslaviju, nego
su ga izgubili i zbog greaka koje prave nai rukovodioci prema
njima. Sve ovo je moglo da bude izbegnuto, samo da je nae
rukovodstvo n a Kosmetu izvrilo pravilnu mobilizaciju i izvrilo
pravilan transport tih vojnika. Meutim, oni su to prepustili nekim
vojnicima, komandama mesta, nekim birokratima, nekim nesavesnim ljudima i zato se sve to dogodilo".
** *
Avgusta 1944. godine u nareenju glavnog taba NOV i PO Srbije
se kae i ovo:
"Zajedno sa faistikim osvajaima ste vi, iptari, digli ruku protiv
susednih naroda i teko se osramotili... Zbog takvog ponaanja do
sada niste izborili pravo da bratski i ravnopravno ivite sa ostalim
narodima Jugoslavije. ..58
Bilo je to ni dva meseca pre poetka kosovske operacije za isterivanje Nemaca.
** *
58

Mladina, 25. novembar 1988, str. 27.

Posle svega onoga to je rekao Rankovi na tom kongresu, ne zvue

neistinito ni rei istoriara Cane:
"Posle zavoenja vojne uprave bilo je mobilisano vie od sedam hiljada ljudi i poslano preko Albanije za Bar. Zna se da je dobar deo
tih nenaoruanih ljudi bio ubijen, streljan..." 59
** #
Bivi komandant Vojne uprave Kosova i Metohije Savo Drljevi u
jednom intervjuu 1986. sea se:
"Predsednik Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije
(NKOJ-a) i vrhovni komandant jugoslovenske armije je sedmog
februara (1945.) dao ocenu stanja na Kosmetu i komandantu i
komesaru Vojne uprave dao odgovarajue zadatke. Sutina ocene je
bila: da ima vie od 20.000 ustanika; d a j e cilj pobune izdvajanje
Kosmeta iz okvira Jugoslavije i stvaranje tako zvane velike Albanije;
da je onemogueno funkcionisanje i dalja izgradnja narodne vlasti,
d a je cilj pobune stvaranje kriznog arita, to bi moglo da koristi i
drugim imperijalistikim snagama..." 60
** *
Vojna uprava je ukinuta j u n a 1945. godine. Osnivaki kongres KP
Srbije radio je od 8. do 12. maja 1945. godine. Oblasna narodna
skuptina Kosova i Metohije 10. jula 1945. jednoduno je prihvatila
rezoluciju o prikljuenju federalnoj Srbiji kao njen sastavni deo.
** *
Pored termina "kontrarevolucija" i "separatisti" za dogaaje n a
Kosovu 1944-1945., u diskusiji na Osnivakom kongresu nailazi se
ve i na druge izraze, koji s u danas uobiajeni kad se govori o
situaciji n a Kosovu:
"Glavno je da i u Kosovu i Metohiji postoji proces diferenciacije. U
toku rata pronali smo u prvo vreme jedan broj dobrih i potenih
iptara".61 (Doko Pajkovi, sekretar Oblasnog komiteta).

Nigde nema vie ovinizma nego ba u Srbiji

Na Osnivakom kongresu KP Srbije, videli smo, mnogo se govorilo o
velikosrpskom ovinizmu, i ukazivalo na opasnost od njega.
O situaciji u Vojvodini u vezi sa tim problemom govorio je i arko
Veselinov i rekao:
"Zato je velikosrpski ovinizam kod nas u Vojvodini glavna opasnost, i ako ima i maarskog i hrvatskog ovinizma? To je zbog toga
to srpska reakcija ima najbolje ekonomske pozicije, to je srpska
reakcija povezana sa velikosrpskom reakcijom u Beogradu, to je
ranije imala mnogo vie mogunosti da rovari u naoj pokrajini,
59
60
61

Isto.
Isto. str. 26.
Osnivaki kongres KP Srbije, str. 75.

vie nego reakcija ostalih naroda, zato to je za vreme stare Jugoslavije bio jako razvijen intelektualni kadar na tetu Hrvata,
Madara, Slovaka itd. Ima mnogo uitelja, profesora i drugih intelektualaca, i zato to su oni ekonomski jai, njihova se aktivnost
jae, najvie osea u naoj pokrajini i uvek se suprotstavlja
merama nae vlasti... Nemaka neprijateljska reakcija je potpuno
razbijena... Maarska reakcija je prilino zakaena... Slovaci i
Rusini nemaju jako razvijenu buroaziju...
Srpska reakcija je najjaa. Nju treba tui, u njoj treba gledati
opasnost za sreivanje prilika u naoj pokrajini.
... Tako je u Staroj Pazovi odbor bio sastavljen vie od Srba nego od
Slovaka, iako njih u tom srezu ima vie. Tako je bilo i sa Hrvatima
kod Subotice itd. Glavna smetnja za zbliavanje naroda u Vojvodini
je velikosrpska reakcija... Moramo da vodimo rauna o velikosrpskom ovinizmu u svim merama nae vlade... Naprimer, pitanje
prikljuenja Vojvodine Srbiji. Srbi koji s a r a d u j u sa n a m a prigovarali s u n a m da je to trebalo ranije uraditi... Deava se da su Srbi
odlazili sa konferencije kada je poinjao Maar da govori. Bez
pravilnog reenja nacionalnih manjinskih pitanja, teko e se moi
kod nas reiti ostala pitanja, a nacionalno pitanje moe reiti samo
naa partija... Davanje zemlje i sve socijalne mere treba da se
odnose na sve nacionalne manjine kod nas... 6 2
I delegat iz Podrinja Mihailo Renovevi se dotakao tog problema:
"Jo jedno pitanje, pitanje ovinizma. Izgleda da kod naeg kadra
postoji neka tenja da se kod Srba stvori neki nacionalni ponos.
Kod nas je to karakteristino, jer kod nas ljudi prelaze iz Bosne u
Srbiju i obratno. A s obzirom da u Bosni ima mnogo etnika, zato
je kod nas vano boriti se i zaloiti se da se mase vaspitaju za nacionalnu ravnopravost". 63
Govorei o potrebi da se stvori srpska KP, Kardelj je podvukao:
"U ovoj situaciji... nepostojanje posebne KP Srbije moglo bi dati
oruje u ruke velikosrpske reakcije da iskoristi to kao argumenat
protiv nae partije, da dokae kako, toboe, srpski narod gubi,
kako on nije ravnopravan sa ostalim narodima Jugoslavije... Nema
sumnje takva reorganizacija e olakati naoj partiji u Srbiji da
razbije klevete, koje ire neprijatelji po Srbiji..." 64
I Tito se zadrao na tome:
"Iz temelja treba iskorijeniti lokalni ovinizam. J a bih htio da...
Vojvodina zaista bude pokrajina bratstva i jedinstva... Razni elementi, bivi pisari, biljenici govore da su Tito i komunisti rascijepali Srbiju. Srbija je u Jugoslaviji, a mi ne mislimo da u n u t a r J u goslavije stvaramo drave koje e ratovati meusobno... Mi nismo
pocijepali Srbiju... Radi se samo o administrativnoj podjeli. 65
62
63
64
65

Isto,
Isto,
Isto,
Isto.

str.
str.
str.
str.

55.
82.
84.
213.

Vrlo odluno je u zavrnoj rei istupio sekretar CK KP Srbije

Blagoje Nekovi:
"Kakve primedbe bi mogli da stavimo?
To je, u prvom redu, pitanje ovinizma. J a verujem, da ste vi svi
shvatili ozbiljno to pitanje. Meutim, mi znamo kakve su prilike u
Srbiji. Mi smo videli ovinizam uglavnom u Vojvodini i Kosovu i
Metohiji. Meutim, ne treba zaboraviti da od neprijatelja i reakcije
u samoj Srbiji potie taj ovinizam i smatram da drugovi iz Srbije
nisu ba to uoili i potcrtali. I to n a s nagoni da primetimo to. Nigde
vie nema tog ovinizma nego ba tu u Srbiji. U Beogradu. Na
svakom koraku vi ujete: te Hrvati ovo, te Maari ono. Vi ete uti
iz u s t a samih partijaca: te preani, te okci. Ostali lanovi partije
koji to sluaju, ne reagiraju kako bi trebalo da se reagira na te
primedbe. J a smatram da je na drugovima, naroito iz Srbije, da
b u d u nemilosrdni prema svim tim manifestacijama ovinizma.
Treba i na delu, svaki dan, da se borimo, svuda i na svakom
mestu, protiv svih tih manifestacija. Od svoje porodice, od svoje
okoline, pa do tramvaja, svuda treba nemilosrdan biti, jer samo
tako emo spreiti da taj ovinizam ide dalje u ostale krajeve; da ovi
velikosrbi koji dolaze sa Kosova i Metohije, Banata, Srema i Bake,
da oni naiu ovde kod nas Srba na najei otpor protiv njihovih
ovinistikih tendencija. To se nije dovoljno ispoljilo. Drugovi iz
Srbije nisu pokazali da su dovoljno shvatili opasnost naeg
ovinizma i da su poli protiv toga. A to je moralo ovde da se uje,
jer su to svakodnevne pojave". 66
** *
Bilo je to reeno pre vie od etiri decenije... Na kongresu srpskih
komunista... Godine 1945.!

Osnovni zadatak - borba protiv

i ovinistikih tendencija

hegemonistikih

U Rezoluciji Osnivakog kongresa KP Srbije, izmeu ostalog, se

kae i ovo:
"I) Stvaranje KP Srbije jeste novi udarac po neprijateljima narodnooslobodilakog pokreta, koji su tvrdili da srpski narod nije ravnopravan sa ostalim narodima Jugoslavije.
II) Pred komunistiku partije Srbije postavlja (se) kao osnovni zadatak borba protiv ovinistikih i hegemonistikih tendencija i to
uglavnom velikosrpskih, borba za bratski odnos medu svim nacionalnim grupama... borba za najpotpunije ostvarenje nacionalnih
prava svih nacionalnih manjina koje ive u Srbiji, Vojvodini,
Kosovu i Metohiji.
III) Pravilnom politikom privlaenja graanskih stranaka i aktivizacijom najirih slojeva naroda... uspelo se da se velikosrpska reak66

Isto. str. 118.

cija u Srbiji n a elu sa Draom Mihailoviem u velikoj meri politiki

izoluje.
IX) Uvrivanje bratskih odnosa izmeu srpskog naroda i iptara
Kosova i Metohije treba da postane spona koja e povezati narode
nae zemlje sa narodom Albanije". 67

Po stavljanja na kocku
svoje politike egzistencije
Interesantno je, moda, prelistati sada i jedan lanak, koji je davno
- 16. maja 1912. godine, nekoliko meseci pre pohoda Srbije na Albaniju zbog izlaska na more - neki Orlansky napisao u dnevniku
"Borba", listu jedne neradikalske graanske partije u tadanjoj
Kraljevini. Pod naslovom "Najnoviji arnautski pokret" on, povodom
albanskog u s t a n k a u Turskoj i zahteva za autonomiju, razmilja:
"Mi smo rekli da je, izmeu ostaloga, osnovna pobuda, najglavniji
pokreta arnautskog vrenja tenja, elja arnautskog elementa da
sebi izvojuje i obezbedi, ako ne potpuno nezavisnu dravu, a ono
bar izvesnu samoupravnu autonomnu vlast". Znajui da se sprema
pohod za "osloboenje Kosova", koje on smatra, kao i vlada, srpskim, on ukazuje na dunost:
"Prva misao koja se javlja pameti svakog rodoljubivog Srbina prema
elji arnautskog naroda za autonomijom (je) da se ostvarenje te elje
svima sredstvima ometa. Sada je trenutak kada srpski narod treba
odluno i energino da prstom ukae na svoja prava i svoje ivotne
interese i da gromko izjavi, da je gotov, ne samo po cenu
naruavanja svetskog mira, ve po cenu stavljanja na kocku svoje
politike egzistencije, da ta svoja prava i interese do kraja uva
neokrnjene".
To pie jedan "srpski patriota" jo pre - 77 godina... Njegovo pisanje
i danas izaziva asocijacije...
Ali njegov zdravi razum ga navodi da neto, ipak, prizna: "Takode
se vrlo dobro zna, da ako Arnauti i tlae n a ovamonji narod,
tome smo u mnogome i mi sami doprineli. Nije to tako davno bilo
da se ne bi pamtilo kako smo se i mi nekada ponaali prema tim
istim Arnautima. (On misli ovde na 1878. godinu kada je srpska
vojska, oslobodivi od Turaka podruje Toplice, Nia, Leskovca,
Prokuplja, proterala odatle oko 30 hiljada Albanaca, koji su se
sklonili na Kosovo, jo pod turskom vlau). Autor lanka je, zato,
potpuno realan:
"Prema svemu onome to prethodi, posle tridesetogodinjeg nerada
naeg, pokuati neto u pravcu zbliavanja s Arnautima sada, kada
su ve razvili svoju narodnu zastavu, izgledalo bi detinjasto".
itajui ovo, padaju nam napamet gorka pitanja socijaldemokrate
Koste Novakovia:
67

Isto, str. 225.

"Zato nismo mi bili pomagai u stvaranju albanske drave? Zato

nismo stvorili nama tako potrebno prijateljstvo...? Zato nai
vladajui krugovi ne misle da to prijateljstvo stvore ubudue?"
Ovaj Orlansky nije bio socijaldemokrata, daleko od toga, ali
trezvenost mu ne nedostaje u njegovom velikosrpskom patriotizmu,
pa preklinje i upozorava:
"Pa ipak, mi slobodno i pouzdano izjavljujemo da ni sada, tako rei
u dvanaestom, u poslednjem asu, ne bi bilo niti dockan niti uzaludno otpoeti rad u tom pravcu, pod uslovom da bude, to je najglavnije, poveren ljudima koji imaju mogunosti i uslova da ga
uspeno urade.
Hoemo li iskoristiti i ovu priliku... to e nam najskorija budunost
pokazati. Ali, ako i preko svakog oekivanja ni sada nita ne
uradimo, onda neka se zna i upamti, da Srbija nije osuena, nego
da se sama osudila na smrt".

Svejedno da li u granicama
ili Jugoslavije

Albanije

Mesec dana pre Osnivakog kongresa Tito je poetkom aprila 1945.

godine, primio u Beogradu delegaciju Albanaca Kosova i Metohije i
odrao im sledei govor:
"Mi stvaramo novu Jugoslaviju, koja e biti drukija za iptare
Kosova i Metohije, nego to je bila stara Jugoslavija. Mi stvaramo
novu dravu u kojoj e se iptari osjeati ravnopravnim graanima
i nee biti ni od koga potcjenjivani. Da se stvori takva nova Jugoslavija potrebna nam je pomo iptarskog naroda. Bez ove pomoi
mi ne moemo izvriti na zadatak. Kosovo i Metohija bili su kamen
spoticanja i remetili su odnose izmeu naroda i vladajuih. J a s a m
u zatvoru u Lepoglavi imao dosta prilike da razgovaram sa
iptarima i vidio sam kakvi su i ta ele. Naa je elja da se taj
narod vie ne proganja. iptarski narod je ponosan, radan i poten
i zato moe i treba da bude vaan faktor u izgradnji nove Jugoslavije. Naa je dunost da uinimo sve da bi mu pomogli i da mu
olakamo njegovu sudbinu, jer e onda i njegov doprinos u izgradnji nove Jugoslavije biti mnogo vei.
Neprijatelji naeg jedinstva isto tako na Kosovu i Metohiji, kao i u
svim ostalim pokrajinama nae domovine, pokuavaju da izazovu
razdor i sukobe medu narodima. Oni pokuavaju da odvrate iptare sa pravog puta, da ih odvrate sa linije nae borbe, a to je
bratstvo i jedinstvo svih naih naroda. Oni pokuavaju da odvrate
iptarski narod od bratske saradnje i izgradnje nove Jugoslavije.
Da iptarski narod ne moe i nee da slui takvim savetima dokaz
je to to ste vi ovdje. Vama je poznato to mi hoemo i bit e
korisno, i va j e zadatak, da najire mase budu obavijetene o tome
ta se radi. iptarski narod treba da zna kakvu Jugoslaviju mi
stvaramo i da e on u toj novoj zajednici, koja je kotala toliko krvi,
biti ravnopravan i da e mu se pruiti sve mogunosti da razvije i

izgradi svoju kulturu, da dobije svoje kole i da unapreuje svoju

poljoprivredu. iptarski narod e u novoj Jugoslaviji dobiti sve ono
to narod ini narodom. Naa je zadaa da vas u tome pomognemo,
a vi ete kod vaih drugova naii na p u n odziv.
Odnosi sa iptarskim narodom nijesu bili nikad tako bratski i
srdani kao to su danas. Ti odnosi su se stvorili u borbi u kojoj su
iptari sujelovali rame uz rame sa ostalim narodima Jugoslavije...
iptari Kosova i Metohije dali s u veliki doprinos za stvaranje jedinstva naih naroda i za onemoguavanje planova naih neprijatelja,
koji rade na tome da se stvori razdor medu narodima n a Balkanu.
(...)
Narodi Kosova i Metohije imaju isto toliko interesa kao i svi ostali
narodi Jugoslavije da se stvori velika i dobro izgraena zemlja u
kojoj ni jedan narod nee teiti za odvajanjem, svjestan da bismo
mali i pocijepani bili meta za tue apetite. Narodi Kosova i Metohije
treba da ostvare takvo bratstvo i jedinstvo da e iptarskom narodu
biti svejedno da li se nalazi u granicama Albanije ili Jugoslavije.
Nadam se da e istinski predstavnici iptarskog naroda znati da
povedu narod Kosova i Metohije putem najtesnije saradnje i
najveeg prijateljstva i da e mu znati rastumaiti da su se neke
nepravilnosti desile krivicom narodnih neprijatelja, ali da e biti
poduzete sve mjere da se nepravde uklone. Ako ste ravnopravni,
nema razloga da se meusobno gloite. iptarski narod e imati sva
prava, i mora ih imati, jer je on tamo najbrojniji, jer je on tamo
osnova. Agrarna reforma je u bivoj Jugoslaviji bila loe i nepravilno sprovedena. Oni kojima je zemlja bila nepravedno oduzeta
dobit e je natrag. Nepravilnosti e biti popravljene i izvrit e se
nova podjela zemlje, jer zemlju sada dre mnogi koji su saraivali
sa okupatorom. Garancija da to moe biti je to to d a n a s narod ima
vlast u r u k a m a i to e narod sam odozdo upravljati.
Zato treba usavriti rad narodno-oslobodilakih odbora. Sada,
kada albanski ivalj prvi put u istoriji sam odluuje svojom sudbinom, on treba da uvrsti svoju narodnu vlast. Tamo gdje je ivalj
mijean treba dati uea i pripadnicima ostalih naroda. Tako organizirana vlast bie podloga za konsolidaciju i napredak."
("Borba", 7. april 1945.)
** *
Spasoje Dakovi, spomenuli smo, u svojoj knjizi "Sukobi na
Kosovu" sea se (1986.) d a j e prvi put od Mugoe uo d a j e iz jedne
ranije delegacije Albanaca kod Tita po povratku devetoro streljala
OZNA. Nadamo se da je ova, aprilska delegacija, ostala u elom
^je a nain poznato, a hteli bismo da se varamo, da je Dakovi,
dugogodinji rukovodilac OZNE na Kosovu, istraio i negde objavio
neke detalje o tome. Znaju li se, bar, imena one streljane devetorice? Da li je Tito bio obaveten?

Moramo etniki da ovladamo

Kosovom i Metohijom
Naslov ovog odeljka nije parola albanskih iredentista. Ne, to je kategoriki zahtev profesora istorije Vase ubrilovia. Poto je ve pre
rata javno izlagao svoje ideje kako da se oteraju Albanci sa Kosova
(predavanje 1937. u Srpskom kulturnom klubu), on se kao iskusni
strunjak za to pitanje oglasio odmah posle osloboenja Beograda ve 3. novembra 1944. godine - svojim referatom o pitanju manjina, obraajui se "ljudima koji vode narodno-oslobodilaki
pokret".
Ovaj referat je prvi put objavila "Mladina", 68 istovremeno sa ubrilovievim referatom iz 1937., uz komentar:
"Doslednost i brutalnost metoda koje treba da se primene za reenje manjinskog problema u Jugoslaviji zaprepauje i dananjeg
itaoca. ubriloviev referat nije znaajan samo kao dokumenat
neke duhovne klime i politike filozofije, nego i kao osnova sasvim
odredene politike, koja je i u Jugoslaviji imala realne posledice.
Setimo se samo pokuaja kolonizacije Kosova posle prvog svetskog
rata i pritisaka na albansko stanovnitvo pokrajine i na teror pedesetih i ezdesetih godina, kada se u Tursku iselilo 231.000
stanovnika Jugoslavije, uglavnom Albanaca... Objavljivanje (referata) je preko potrebno u vreme, kad ponovo ujemo pozive na
upotrebu oruja na Kosovu, pozive na kolonizaciju Kosova slovenskim stanovnitvom i zahteve da se isteraju emigranti".
Podse timo se ta je ubrilovi predlagao 1937. godine:
"Nain iseljavanja: ... stvaranje podesne psihoze... pritisak
dravnog aparata... kolonistima podeliti oruje... plasirati staru
etniku akciju... izazvati bune koje bi bile krvavo uguene... tajno
paljenje sela i a m a u t s k i h etvrti po gradovima", itd., itd...
Predlog za iseljavanje nacionalnih manjina iz Jugoslavije posle drugog svetskog rata, iako vrlo opiran, ipak je blai. Evo nekih njegovih razmiljanja i predloga:
"... Nae manjine nisu tako opasne zbog svog broja, nego zbog
geopolitikog poloaja i svoje povezanosti s matinim susednim
narodima... Mir i napredak Demokratske Federativne Jugoslavije
moe da obezbedi samo etnika istota...
Vojvodina naprimer... je strateki klju Balkana. ... Vojvodina je
itnica cele Evrope i kad u njoj ne bi iveo nijedan Srbin ili Hrvat,
za nju bi se trebalo boriti...
Slian je poloaj oblasti oko arplanine, gde s u sada naseljeni
uglavnom Arnauti... Ti krajevi dele Crnu Goru od Srbije, a obe od
Makedonije. Te republike nee biti vrsto povezane sve dotle, dok ne
b u d u dobile neposredne etnike granice.
68

Mladina, br. 49, 18. novembar 1988, str. 29-36.

Reenje manjinskog pitanja pomou iseljavanja je najlake izvriti

za vreme rata kao to je ovaj. Narodi koji e biti oteeni su nai
neprijatelji u ratu... Prema njima nemamo nikakve teritorijalne zahteve, osim u sluaju Italije... pa zato moemo kao pobedioci sa
veim pravom da traimo da preuzmu svoje manjine, koje emo mi
iseliti iz nae drave.
Nain reavanja pitanja manjina u novoj Jugoslaviji
... Pred n a m a se postavlja niz zadataka. Da li da iselimo sve manjine, da li samo neke narode, iz kojih krajeva najpre da istisnemo
manjinske elemente, kako da organizujemo iseljavanje i to je n a j vanije kako da naselimo naputene gradove i sela. O tome ve
moemo da razmiljamo".
Profesor ima spisak - "Nemci, Maari, Arnauti, Talijani i Rumuni".
I smatra da "naelno gledajui, svi oni zasluuju da izgube
graanska prava".
Najvanija briga s u mu, kao i pre rata, Albanci ili, kako ih on
naziva, Arnauti:
"Isto vai i za Arnaute u Staroj Srbiji i Makedoniji. Ipak moramo u
reavanju pitanja manjina po svaku cenu etniki osvojiti Baku,
Kosovo i Metohiju i zato odatle treba isterati nekoliko stotina hiljada
Maara i Arnauta.
Drugo vano pitanje je - koje krajeve treba najpre 'oistiti'. Ve pre
sam podvukao da za nas nije najvanije koliko emo manjina isterati, nego odakle emo ih isterati. Manjine koje ive u nekim naim
krajevima kao pojedine porodice ili manja naselja nisu za n a s
opasne. Opasni su veliki manjinski blokovi koji granie sa svojim
matinim narodom...
Poto moramo etniki da ovladamo Kosovom i Metohijom, a istovremeno izbei spor sa susednim albanskim narodom, to je
potrebno da se u pitanju Arnauta iz Stare Srbije i Makedonije
ponaamo taktinije nego u Vojvodini. Treba dobro prouiti iz kojih
krajeva moramo da iselimo Arnaute i umesto njih naselimo svoj
narod, i to tako da pri tom ne iselimo ni jedno selo ni jednu arn a u t s k u kuu vie nego to treba. Ako elimo da postignemo da
Srbija, Crna Gora i Makedonija budu meusobno povezane, Kosovo
i Metohija moraju do temelja da promene svoj etniki sastav. Pre
svega treba oistiti Metohiju, podruje koje granii sa Crnom
Gorom i zato je najpogodnije za kolonizaciju Crnogoraca... Kada
budemo pravili detaljniji plan trebaemo da precizno odredimo koja
sela i koje srezove u Staroj Srbiji i Makedoniji emo 'oistiti' i tako
emo morati da radimo. (Pod Starom Srbijom ubrilovi podrazumeva Kosovo.)
U principu niko ne bi imao nita protiv toga da iz svoje drave
odstranimo sve manjine i zato bi trebalo tako i postupati. Ipak je
ono to navodimo... najmanje od onog to moramo da uradimo,
ako elimo da ubudue budemo sigurni da e ti krajevi ostati u
naim rukama.

Ako se u principu slaemo da je pitanje manjina kod n a s mogue

reiti samo iseljavanjem, n a nain koji smo naveli, onda se postavlja pitanje kako da se to ostvari.
Prvo to moramo da kaemo u vezi tog pitanja je to, da s u ratni
uslovi najpogodniji za reenje takvih pitanja... Ono to bi u mirno
vreme trajalo desetine i stotine godina, u ratno vreme se desi za
mesec ili za godinu dana. Ne smemo se zavaravati; ako elimo da
reimo to pitanje, onda ga moramo reiti sada, dok traje rat".
ubrilovi upozorava rukovodioce nove Jugoslavije da ne prave
greke kao stara Jugoslavija, koja nije uspela da rei pitanje manjina, naravno, onako kako on smatra da treba, pa podsea:
"Ljudi koji su posle 1918. vodili staru Jugoslaviju mislili s u da
manjinske etnike blokove mogu da razbiju putem kolonizacije.
Milijardu dinara smo upo trebili za naseljavanje dobrovoljaca i
drugih kolonista u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji... Na Kosovu i
Metohiji je broj Arnauta od 1918. do 1938. porastao usled
prirodnog prirataja, tako da naseljavanje kolonista nije nita izmenilo.... Da se to ne bi ponovilo, vojska mora jo za vreme ratnih
operacija planski i bez milosti "oistiti" nacionalne manjine iz tih
krajeva, koje elimo da naselimo svojim nacionalnim elementom. Ne
elim da se u p u t a m u pojedinosti kako da se to izvede. Ako bi
principijelno zauzeli to stanovite, j a bi vrlo rado ponudio svoje
znanje Vrhovnoj komandi narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda".
ovek koji predlae da se "bez milosti oiste nacionalne manjine",
koji iza tih termina ne vidi i ne osea iva bia - ene, decu, starce,
seljake - je bivi borac protiv nacionalnog ugnjetavanja i lan organizacije "Mlada Bosna". A njegovo znanje, koje vrlo rado nudi je,
na primer, ovo, to je predlagao ve 1937.:
"Arnaute je nemogue suzbiti samo postupnom kolonizacijom; to je
jedini narod koji je uspeo poslednjih hiljadu godina... da se odri
prema jezgru nae drave... Da od 1912. godine nismo imali uspeha u borbi s njima, krivica je do nas, jer... vlast nismo kako
treba iskoristili. Jedini nain i jedino sredstvo, to je brutalna sila
jedne organizovane dravne vlasti, u emu smo mi uvek bili iznad
njih".
Ipak jedno iskreno priznanje - da smo u brutalnoj sili bili uvek iznad Albanaca.
Mnogo pre njega to je rekao, n a svoj nain i s drugog stanovita, i
revoltirani Dimitrije Tucovi:
"Jo jednom se potvrdilo da je narodna pobuna najprimitivnijih
plemena uvek humanija od prakse stajae vojske koju moderna
drava... protiv pobuna upotrebljava". A i on je bio srpski intelektualac... 6 9
69

Dimitrije Tucovi, Sabrana dela, Beograd, 1980, knj. 8, str. 102.

ubrilovi je detaljno razradio svoj plan i saoptava ga:

"Pored akcija vojske za vreme operacija potrebno je kod iseljavanja
manjina primeniti i druga sredstva. Zbog njihovog ponaanja u
ovom ratu treba im pre svega oduzeti sva manjinska prava. Bez
milosti treba pred vojne sudove izvesti sve one pripadnike nacionalnih manjina, koji su bilo na koji nain sluili okupatoru. Za njih
treba osnovati koncentracione logore, oduzeti im imanja, njihove
porodice takode treba poslati u logore, a zatim ih pri prvoj prilici
proterati u njihove matine zemlje".
Vasa ubrilovi brine i o "kolonizaciji naputenih oblasti" posle
proterivanja nacionalnih manjina:
'Vrlo veliki znaaj ima naseljavanje naputenih sela i gradova
naim ivljem. Zato? Dravni interesi trae da se krajevi, koje su
napustile manjine, to pre nasele, da bismo manjine i svu Evropu
to pre stavili pred gotov in.
... Za vreme kolonizacije e se narodno-oslobodilaki pokret nai
pred istim zadatkom, koji je imala i vlada stare Jugoslavije posle
1918. godine. (!) Najbolji borci potiu iz pasivnih krajeva... Najbolja
nagrada za njih bie kolonizacija naputenih nemakih, maarskih
i arnautskih sela.
... Kod kolonizacije oblasti koje e napustiti nacionalne manjine je
veoma vano da ona bude u skladu sa svim propisima meunarodnih obiaja i prava.
... Ve sam ranije podvukao znaaj "odstranjivanja" manjina za
vreme ratnih operacija. Uloga vojske je u toj akciji najvanija, vojska mora u proterivanju manjina iz nae drave da upotrebi
oruje... J o bi najbolje bilo da bi pri Vrhovnoj komandi narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda stvorili poseban odsek,
iji bi zadatak bio iseljavanje manjina za vreme rata. Odsek bi okupio manji broj strunjaka, znalaca manjinskog pitanja n a pojedinim podrujima, koji bi Vrhovnoj komandi pribavljali potreban
struni materijal i detaljno obraivali predloge o tome, kako treba
postupati s raznim manjinama za vreme rata u naoj dravi.
... Sloenost aktivnosti vezane za iseljavanje oko milion pripadnika
nacionalnih manjina iz nae drave i za naseljavanje stotina hiljada
naih ljudi u naputenim selima i gradovima trai stvaranje
posebne ustanove, koja bi sve vodila. Takvu ustanovu, ministarstvo
ili komandu treba stvoriti to pre."
U "Zakljuku" svog vrlo opirnog referata, on kae, izmeu ostalog:
"Moda nikad vie neemo imati takvu priliku da n a u dravu stvorimo etniki potpuno naom... Ako moj referat bar malo doprinese
tom cilju, on je izvrio svoj zadatak".
I potpisao se - V. S. univerzitetski profesor.

Prijedlog za genocid
Druga dva univerzitetska profesora imaju svoje nimalo laskavo
miljenje o referatima svog beogradskog kolege.
Branko Horvat kae:
"Ovaj tekst se, po svojoj prilici, moe uzeti kao prva formulacija
ideje o etniki istom Kosovu. Kod toga nije bitno o kojoj se naciji
radi: nacije su razliite, ali su ideje iste; nacionalizmi su
simetrini". 70
Horvat moda nije sasvim u pravu. Iako je to zaista moda prva
"formulacija" o etniki istom Kosovu, nije prvi sluaj primene u
praksi, bez teoretske osnove u "naunom" radu. Jer, "Radnike
novine" su jo 15. j a n u a r a 1914. godine igosale u svom lanku
"Doslednost u greenju" "ienje" nacionalnih manjina u novim
krajevima 1878. i konstatovale:
"To bi bio poslednji akt doslednosti jedne rdave politike, koja je
poela trebljenjem Arnauta u novim krajevima - da bi naselje ostalo
isto srpsko..."
A sam ubrilovi je jo 1937. dao, kao istoriar, pomenutu pozitivnu ocenu te prakse iz prolog veka:
"Ostaje jo jedno sredstvo koje je Srbija vrlo praktiki upotrebljavala posle 1878. godine - tajno paljenje sela i arnautskih etvrti
po gradovima...".
** *
Drugi kritiar je rektor Zagrebakog sveuilita Zvonimir eparovi,
koji je u svom intervjuu 7 1 izjavio:
"Ja sam otvoreno upozorio da je genocid na Kosovu postojao u
neijim glavama od onog trenutka kad je akademik Vasa ubrilovi
1937. i 1944. javno zagovarao ponitenje fizike egzistencije albanskog naroda na Kosovu fizikim uklanjanjem, onemoguavanjem
raanja itd. Sve je to kolski primer posticanja na genocid.
ubrilovi se za to 1937. zalagao u slubi velikosrpskog, monarhijskog nacionalizma, a 1944. u slubi budueg ministarstva u vladi
Jugoslavije, da bi postao ugledan lan Srpske akademije n a u k a i
umetnosti (SANU). Taj je njegov prijedlog za genocid proao bez
ikakva odgovora. Zato se nije odgovorilo na upozorenja 'Mladine'
na te stvarne genocidne pozive? A, kao to znamo, genocid je najtei
zloin, koji nikad ne zastarijeva".
Rei rektora su zaista teke, optuujue.
Ali, ako je Horvat "samo" ekonomista, pa nije, moda, kako ga n a padaju, kompetentan za davanje ocena za situaciju na Kosovu,
eparovi je, govorei o genocidu, u svom elementu, jer on je pored
toga to je profesor Pravnog fakulteta i: "predstojnik Zavoda za
70
71

Branko Horvat, nav. delo, str. 52.

Start. br. 526, 18. mart 1989, str. 17.

krivine znanosti, kriminologiju Pravnog fakulteta, potpredsjednik

Svjetskog viktimolokog drutva, predsjednik Jugoslavenskog viktimolokog drutva, ekspert UN za pitanja rtava, te lan-suradnik
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti i lan hrvatskog
centra PEN kluba".
Novinar koji je intervjuisao eparovia naglaava da je intervju
"briljivo autoriziran"...
Interesantno, da ni ubrilovi ni iko drugi u Srbiji nije reagovao na
ovu izjavu o "stvarnim genocidnim pozivima" prema "albanskom
narodu na Kosovu".
ak ni Vladimir Dedijer, predsednik odbora za istraivanje genocida na teritoriji Jugoslavije u XX veku, koji vrlo aktivno deluje u
okviru Srpske akademije n a u k a i umetnosti u Beogradu...

Jame
Srpski pisci vrlo aktivno sudeluju u "reavanju" kosovskog pitanja.
J e d a n od njihovih priloga tome je pismo koje su uputili Drutvu
slovenakih pisaca, kojim prekidaju dalje veze s njima.
U tom, krajnje uvredljivom, pismu pominju, neobjanjivo zato ba
Slovencima, "jame u koje su Srbi ulazili, a nisu mogli da iz njih
izau", napominjui da to ne sme ni da se spominje pred Srbima,
jer "u kui obeenog o uetu se ne govori".
To je bila reakcija n a zbor u Cankaijevom domu.
Slovencima, neto kasnije, nije ostao duan ni patrijarh German:
"Nas je zabolela i boli nepravda injena decenijama naem narodu
n a Kosovu i Metohiji. Zato nas je zabolelo i neoseanje i iskrivljavanje istine o toj naoj tragediji. Za pohvalu je saoseanje sa stradanjem svakog ljudskog bia, ali je u Cankarjevom domu teko bilo
prepoznati takvu vrstu saoseanja, koja je vredala itav jedan
narod". 72
U istom intervjuu German se osvrnuo i na svoj govor u Jasenovcu:
"Re koju sam rekao prilikom osveenja nae crkve u velikomuenikom Jasenovcu: 'Moramo da pratamo, ali ne smemo da
zaboravimo', eli da naglasi istinu i potrebu hrianskog ljudskog
pratanja za uinjeno nam zlo. Istovremeno smo hteli da naglasimo
da se jedno takvo zlo ne sme zaboraviti, da se ne bi ponovilo. Ovaj
nezaborav mi ne pretaemo u osvetoljublje, nego u muenitvoljublje, u pamenje i potovanje svojih muenika i muenikih
rtava".
Tako optuuju pisci i patrijarh.
Da, bile su, na nau sramotu, i jame i Jasenovac, i..., i.... Ali, istorija kae da ni u j a m a m a ni u Jasenovcu nisu stradali samo Srbi.
Istorija kae, naprimer, da je procentualno, najvie rtava bilo
medu muslimanskim stanovnitvom Bosne. A zna se da su srpski
etnici prelazili u Bosnu i tamo klali desetine i desetine (koliko zapravo?) nedunih ljudi, ena, dece. Ili etnici popa Dujia u
Hrvatskoj? Klali s u i Hrvate i Srbe. U ije rtve da ubrojimo te
Srbe?
** *
A ta emo sa onim Srbima i Srpkinjama iz same Srbije koje su
poklali pripadnici "Jugoslovenske vojske u otadbini", kako knjievnik Vuk Drakovi nedavno javno pohvali etnike Drae Mihailovia, po njemu "prvog gerilca u Evropi"? Kuda, u ije velikomuenike i rtve njih ubrajaju srpski knjievnici i patrijarh? Do
d a n a s o tome ute. Kao da tih rtava nije bilo. Da li ih je neko do
d a n a s prebrojao? A etnici su bili najverniji sledbenici crkvenih velikodostojnika u Srbiji, koji su jo 1941. pozvali javnim proglasom
72

Politika, 28. april 1989.

srpski narod n a saradnju sa "vitekim" pobediocem - Nemcima, i u

borbu protiv "razbojnika" komunista i Jevreja. I to ponovili u poseti
Vojnom zapovedniku Srbije jula 1941. godine. Zar misle da s u svi
to zaboravili?
Da li su srpski knjievnici i Crkva ikad rekli re u pomen bar
pravoslavnih svetenika u Srbiji, koje su zaklali ti "jugoslovenski
vojnici u otadbini"? J e li iko napravio spisak?
Pa, ipak, poneki zapis ima. Naprimer, u slovenakoj knjievnosti (!)
ima zapis o smrti prote Jeremije Isakovia, koga su etnici zaklali
avgusta 1943. u selu Banja kod Arandelovca:
"Tvoj otac... je leao u s a n d u k u dugaak, krut i stvaran. Tako
stvaran i krut, da mu lice nije unakaavao ni odseeni nos. Nabrojala sam pedeset etiri rane kad sam ga prala. Otre, duboke..."
Desetine godina kasnije pisac sve to u sebi preivljava ponovo:
"... Jeremija Isakovi je... brojao rane na grudima, medu prstima
mu se ljuljala duga brada prote, koju s u mu etnici otkinuli zajedno s koom. Dodavola... zato nisi pobegao, pa imao si dosta
mogunosti. Ne, ... milije ti je bilo da iz crkve izbacuje etnike
simpatizere, da javno zabranjuje ulaz u crkvu svakom etniku i
lanu njegove porodice, nisi hteo da veruje naim upozorenjima...
da e te zaklati. Zato si se razbesneo kad si video prikucan n a
crkvena vrata proglas, da osuuju moju Tijanu na slovo Z (zaklati),
da se 'komunistiko seme zatre'? Zato si taj proglas javno pocepao
i pljunuo na ostatke... A zatim je doao onaj p u n muke put u Smrt,
kad su tvoji krici potresali Venac i mogli da se uju do
Arandelovca. Tvoja ena Kosara... stajala je pred kunim vratima i
glasno odgovarala na tvoje krike: 'uti pope, osvetie te sinovi' ". 73
Nije n a m poznato da je neko od srpskih knjievnika ostavio neki
zapis o tome. Ni crkva ga ne spominje.
Ili onaj drugi pravoslavni svetenik, koji je po kazivanju J a r e Ribnikar, posle razgovora sa Titom koji su ona i njen mu organizovali,
nabavio Titu dokumenta i odveo ga leta 1941. na partizansku teritoriju (kroz etniku zonu) do odreda Sretena ujovia. Prvi put (od
1941.!) je to spomenuto u televizijskoj dvodelnoj drami "Odlazak
ratnika, povratak marala". I njega su etnici zaklali, tanije, posle
strahovitog muenja ostavili teko ranjenog u snegu da umre. Bio
je decembar 1941. Ime je promaklo u eteru, narod ne zna njegovo
ime, niko m u ne odaje poast...
A srpski knjievnici i crkva isto tako ute...
Koliko ima takvih sluajeva? Ko e to da obelodani? ija je to
dunost? Pa valjda prvo onih koji prebrojavaju mrtve Srbe! I sve
prebacuju samo drugima!
** *
73

Rua Vreg, Podeelska zdravnica, Pomurska zaloba. Murska Sobota, 1984, str. 16,
83.

Ali, to su nae stare, "porodine", srpsko-hrvatske krvave svae, ili

"bratske" srpsko-srpske ili hrvatsko-hrvatske.
A ta emo sa Albancima? Imaju li i oni pravo da pamte svoje jame,
iz kojih nisu mogli da izau, a nisu ni oni u njih uli dobrovoljno?
Imaju li oni pravo n a "nezaborav, pamenje svojih muenika i
muenikih rtava"? Ni pisci ni German ne proiruju to pravo na
ostale, sem na Srbe...
Ali,
Dimitrije Tucovi pie 22. oktobra 1913. ovo:
"Plotuni su poobarali ene koje su drale odojad u naruju... Za
dva sata potamanjeno je na 500 dua... Leevi su potrpani u kue,
a kue zapaljene - da bi se zloinu prikrio trag". 74
Da, nema jame u koje su baene. Ali postoji "nezaborav" u seanju
Albanaca.
U istom broju, govorei o zloinima srpske vojske prema albanskom stanovnitvu on igoe
"sistem istrebljenja jednoga celoga naroda" i kae da e se to
"pamtiti s kolena na koleno, kao to se pamte Vartolomejska no,
Sicilijansko veernje, Kienjevo, i kao to e se pamtiti Demir-hisar
i Doksat". 75
U knjizi "Srbija i Arbanija" on ostavlja za istoriju jezivo svedoanstvo:
"Arbanska sela iz kojih su ljudi bili blagovremeno izbegli, behu
pretvorena u zgarita. To behu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je sagorelo stotinama ivih ena i dece". 76
A u "Radnikim novinama" 12-13. novembra 1913. citira rei pobunjenog Riza-bega:
"Vai vojnici pljakaju i odgone stoku od koje jedino ovaj narod ivi.
A za svakog vaeg vojnika vi popalite po nekoliko sela i bacite u
oganj i stavite pod no sve u njemu ivo, ne tedei ni decu ni
ene". 77
Njegove "Radnike novine" su 15. j a n u a r a 1914. javno optuile
srpske vlasti i vojsku:
"Pobijeno je 200-300 Arnauta, a njihove kue zapaljene... na prostoru od Prizrena do Suve Reke..."
Pa opet Tucovi:
"Mi smo izvrili pokuaj ubistva s predumiljajem nad itavom jednom nacijom". 78
74
75
76
77
78

Sabrana dela Dimitrija Tucovia, knj. 7, str. 159.

Isto, str. 164.
Isto, knj. 8, str. 102.
Isto. knj. 7. str. 208.
Isto, knj. 8, str. 171.

Duan Popovi u lanku "Opet fijasko", govorei o "radu srpske vojske u pobunjenim krajevima" kae da se
"tamo pljaka, ara, pali, razorava, kolje, unitava sve u klici", nazivajui to
"munjevito i besomuno unitavanje jedne nacije". 79
Pa onda Kota Novakovi:
"Pred Pekinom... zbog 6 poginulih komita... poubijano je nekoliko
stotina Arnauta. Iako su ti vojnici poginuli za vreme borbe, ipak je
svaki od tih 'vitezova' smatrao za dunost da 'osveti' poginule drugove i to n a taj nain to e poubijati i poklati to vie Arnauta". 8 0
** *
Pogrom se nastavio i u staroj Jugoslaviji:
"Reim kralja Aleksandra krajem 1920. ubacio je svoje trupe u Albaniju... Trupe koje su nadirale iz Jugoslavije inile su
strahovite zloine i samo u jednoj akciji spalile preko 90 albanskih
sela". 81
lanak "Jo o uasima u Metohiji" optuuje:
"Ministar Ljuba Davidovi pada na ideju srednjevekovnih krvoloka
da ene, decu i rodbinu odmetnika uzima na odgovor. Danas u
'osloboenoj' Jugoslaviji vlasnici ubijaju ene i decu za krivice njihovih oeva i mueva!" 82
Iste novine 4. septembra 1920. u lanku "Srpska invazija u Albaniju" saoptavaju:
"Napada prodire... bombardujui varoi i sela, ruei sve na to
naide i terorizirajui populaciju. Sudei po sistemskom istrebljenju
Arnauta u krajevima koje je Srbija anektirala..."
Zatim 16. septembra 1920. u lanku "ta se radi po Albaniji" te
novine razotkrivaju istinu:
"... Naa vojska poinila je to do sada niko ni pomislio nije... Za
paljenje i ruenje sela kombinovano je jedno naroito odeljenje".
Pa onda 9. oktobra 1920. u lanku "Pomor na granici Albanije"
igou "nae trupe" koje su "ule do u sredinu Albanije... palei i
ruei kolibe sirotih Arnauta, ubijajui 'neposlunu decu i ene arnautske'".
U broju od 6. oktobra iste godine, u lanku "Ko su Arnauti" list
donosi svedoanstvo uesnika u tom pohodu:
"Odmah smo preduzeli napad, ne tedevi nikoga i nita. Zarobljenike smo odmah ubijali, stoku odvodili, sela palili, a na mnogo
79
80
81
82

Borba, 16. oktobar 1913, str. 33-37.

Borba, knj. 7, 1914, etiri meseca u Srednjoj Albaniji.
Vladimir Dedijer, Jugoslavija od Versaja do Pariza, Beograd, 1947, str. 25.
Radnike novine. 25. jul 1920.

mesta ni ene ni deca nisu teena. Oni su begali ispred nas... dok
smo mi zapalili i ostavili da sagore do zemlje oko 90 sela".
"Radnike novine" dodaju:
"Eto, to su rei jednog oficira, potvrene od drugog potenog oficira...".
Novine "Vreme" 16. jula 1924. javljaju sa Kosova:
"U osmoasovnoj borbi poginulo je 12 naih vojnika i 300 kaaka."
Pa onda 17. jula iste godine:
"Jue rano u zoru pre 4 asa vojska i andarmerija opkolile su sela
Galicu, Zubovce, Mekunicu i Ljubovce.... Rasplamtela se borba u
sva etiri sela... pravi rat. Vojnici su sve tenjim obruem stezali
opkoljena sela".
I na kraju rezultat akcije:
"Sela oko kojih je vodena borba pretstavljala su samo gomile
sruenog kamena, izmeu kojih su virile polomljene grede i po koji
krvavi le..."
Itd...
***
A onda je dola nova, naa sadanja, Jugoslavija.
I - jedno verodostojno svedoenje potpuno obavetenog uesnika u
stvaranju nove drave. Aleksandar Rankovi na Osnivakom kongresu KP Srbije (8-12. maj 1945.):
"Jedan iptar ubio je naeg druga borca... Nai drugovi rukovodioci... hteli s u da streljaju 40 iptara za jednog ubijenog borca. Izbile s u bune... moda nekoliko bombi. A nai rukovodioci otvorili s u
vatru i ubili 300 iptara". 83
I jo jedno njegovo saoptenje:
"... Neki iptari iz tog transporta (su) smeteni u prostorijama, gde
je ranije bio... magacin... I tu se uguilo 130 ljudi".
Namee se pitanje: jesu li ovo sveukupne rtve srpskog terora
prema Albancima? Svuda se ovde govori samo o nekoliko
stotina
ubijenih. A kad bi se sabrale i desetine i samo pojedinani sluajevi
ubis tava?
I kuda, u koje jame da smestimo te Albance (i ene i decu), pobijene
od 1912. pa do 1966., pa 1981., pa sve do danas, do 1989.?
Koliko oni imaju svojih "jadovna," "golubnjaa"? Koliko albanskih
majki ne zna gde su im deca sahranjena, tj. u koje su zajednike
jame pobacana?
83

Osnivaki kongres KP Srbije, str. 157-158.

Jer, naprimer, ne verujemo d a j e 1944-45. na Kosovu bilo vremena

(i elje) da se obaveste roditelji da su im sinovi "poginuli" tu i tu, da
dodu, odnesu ih i sahrane. Nisu se onda kopali pojedinani
grobovi, nisu se mrtvi stavljali u mrtvake sanduke, nisu im
porodice obeleavale grobove. To su bili neprijatelji, kontrarevolucionari, separatisti, iredentisti...
* *
Nismo naili na podatak da je neki zvanini predstavnik Srpske
pravoslavne crkve, od 1912. do danas, uloio protest zbog genocida
koji se vri prema albanskom stanovnitvu. Niti izrazio "saoseanje
sa stradanjem svakog ljudskog bia", na ta apeluje German.
Istini za volju, recimo i to da je papa Jovan Pavle II izrazio aljenje
zbog bola koji je ove, 1989. godine, zadesio mnoge porodice u Jugoslaviji. To s u uradili i katoliki biskupi Jugoslavije na svojoj konferenciji.
Srpski pisci i vrh Srpske pravoslavne crkve ute o tome. Ali inae
ne ute...
** *
Zar, zaista, nije krajnje vreme da svi mi u Jugoslaviji sami prebrojimo i obeleimo one jame u koje smo druge gurnuli, da jedni
drugima iskreno pogledamo u oi, postidimo se i zgrozimo sami nad
sobom. A mladima da kaemo: "Oprostite to vam ostavljamo ovu
ljagu. Ali, deco, takvi smo bili....

U Srbiji ima dosta sveta koji misli

suprotno

Dimitrije Tucovi je davno traio istragu i "zbog unienog ugleda

srpskog naroda". 84
Duan Popovi je zavapio:
'Treba spasavati i ugled srpskog naroda pred kulturnim i
demokratskim evropskim svetom... Treba dokazati da u Srbiji ima
dosta sveta koji misli suprotno... 8 5
Listajui d a n a s novine i asopise van teritorije SR Srbije nailazimo
na pisma, u kojima "obini" graani iz te republike izraavaju svoje
misli i oseanja, koja ne mogu da objave u "svojoj" tampi, jer
"misle suprotno".
Naprimer, jedan Beograanin pie u "Danasu" (21. III 1989.):
"Pobijediti ili ubediti"
"Zavrena je jo jedna kosovska 'epizoda'... Oni koji su 'pobedili',
nisu ubedili. Samim tim i 'pobeda' je... prividna. Vanrednim
merama se ne dira u uzroke...
J a jesam Srbin, ali mi je sasvim jasno da nema lakih i brzih
84
85

Sabrana dela Dimitrija Tucovia, knj. 7, str. 164.

Borba, 16. februar 1914, Jedna nova knjiga.

reenja, naroito onda ako se ona trae na liniji pritisaka, istki i

hajki, nacionalne euforije, nevienog propagandnog presinga,
nametanja iskljuivih stavova i samo jedne nacionalne istine...
A posebno nema izlaza dok se nastoje po svaku cenu jednom narodu negirati ona prava koja se drugom doputaju (da bira i
smenjuje svoje rukovodioce, da se samoorganizuje i izraava svoju
volju, pravo na unutranje samoopredeljenje itd.).
Izlaz je jedino u tome da se... gradi politika integrisanja Kosova i
albanske narodnosti u Jugoslaviju, a ne neminovno u Srbiju, ako
to ve, iz brojnih istorijskih i drugih razloga, ne odgovara raspoloenju tog naroda".
U "Danasu" (u istom broju) pie i j e d n a Beograanka:
"Hajke"
"Ostavimo 'Politici' da u svoju... seriju tekstova hajki i mrnje protiv
linosti i novina sa kojima se ne slae, priloi jo jedan... Ta serija
e rasti sve dotle dok se bude hranila primitivnim histerinim
radikalizmom tipa 'dajte nam oruje', 'ubiemo Vlasija', 'osudiemo
i uhapsiti'... i slinim zahtjevima i pretnjama... Ta provala netolerantnosti i mrnje... dobij a sve vei zamah".
U istom asopisu (u broju od 2. maja 1989. godine) jedan graanin
Beograda, koji za sebe kae da je "pravoslavac i vernik" odgovara
sveteniku dr. Gavriloviu na njegovo izlaganje o Makedonskoj
pravoslavnoj crkvi i makedonskom narodu.
Pod naslovom
"Ljubavili sila"on kae:
"... Sa toliko mrnje... sa toliko nehrianske osnove polaziti, a zalagati se za bilo koju, pa i moju, Pravoslavnu crkvu, to zaista boli i
takvog oveka se stidim.
... Vi tvrdite da nikada SPC nije priznala Makedonsku... Sramota i
greh koji je valjalo preutati, a ne time se razmetati. Hoemo li
srpske kolonije i tako sejanje ljubavi - silom?
... Kraj koji ste u pismu sroili ak je - jeziv. Vi, duhovni oe,
Makedonsku pravoslavnu crkvu i Vatikan proglaavate za 'dva
zla'... Uas! Pa mi smo, gospodine doktore hrianske misli, svi
braa po Hristu. Kuda vi to srljate?...
Zaboravljate da su udni putevi gospodnji, d a j e Srpska crkva bila
Katolika, da je posle pdele 1054. priznavala taj isti, po vama
prokleti Vatikan, da je papa krunisao srpske kraljeve, da je Filip
Barbarosa pomou Srba katolika osnovao Sveto rimsko carstvo u
Solunu i omoguio Srbima pravu ekspanziju i tek nakon toga smo
postali prava i jaka drava. Zaboravljate d a j e Nemanja, otac Svetog
Save, bio katolik, pre nego to g a j e Sava pokrstio..."
U "Danasu" (24. I 1989.) opet neki Beograanin pod naslovom
"Istina o

Kosovu"pie:

"Pored opte nerazvijenosti... buenja nacionalne svesti Albanaca,

deo odgovora se moe nai u bliskoj is torij i, odnosno u vreme 50-ih
i 60-ih godina, koje se oznaavaju kao vreme tzv. deformacije organa bezbednosti na Kosovu... J o su kod ove nae narodnosti
isuvie svee i bolne slike nedela, koja su u to vreme inili pojedini
pripadnici Slube dravne bezbednosti. Neko je to svojevremeno
nazvao divljanje ljudi na vlasti. Dovoljno je proitati zvanine izjave
date u to vreme o muenju i prebijanju, do smrti, nevinih ljudi,
masovnim odvoenjima do zaleene June Morave i 'prigodnim'
sibirskim ritualima zlostavljanja, kolektivnih batinjanja brojnih albanskih i muslimanskih sela, silovanja, ucenjivanja i pretnji... To je
bio uzrok masovne seobe Albanaca i Muslimana ne u druge krajeve
(mada se ilo i u Sarajevo i druge krajeve Bosne), ve u inostranstvo, u Tursku, gde ih ima oko 500.000. Ljudi su ili glavom bez
obzira, dajui imanja bud zato ili ih ostavljajui, neki su sa sobom
poveli i stoku, jer je to bilo sve to su imali. Nisu oni tada
razmiljali i licitirali oko toga kakav e status imati u Turskoj, jer u
pitanju je bio opstanak. Danas se ova masovna seoba ili preutkuje
ili se o njoj govori kao o posledici nekakvog islamskog fundamentalizma ili panislamizma. Ne kaem da takvih pojedinaca nije bilo, ali
su to ipak usamljeni sluajevi.
ini se d a j e ovaj period nae poratne istorije prilino zatamnjen, a
da se upravo u njemu krije klju reenja kosovske drame. Naime,
ove dogaaje je potrebno danas javno osuditi i rasvetliti... U
suprotnom kosovski problem e se samo odlagati za neka druga
vremena to je za n a s pogubno..."
Taj Beograanin je ovo pisao, proroki, pre uvoenja vanrednih
mera...
Posle "sjedinjenja Srbije" jedna Beograanka u istom listu (11. april
1989.) oajava:
"Mata"
"Bio je 28. III. Sveano su usvojeni amandmani na Ustav SR Srbije.
Radio Beograd emituje direktan prenos sveane sednice SR Srbije iz
Sava centra. Danas i jue na uzburkanom Kosovu dogaaju nam
se mrtvaci. Radio Beograd aurno obavetava o broju ranjenih i
poginulih... izmeu blokova lake muzike. Narod izlazi na ulice da
prigodnim kulturno-umetnikim programom proslavi usvajanje
amandmana... Uasnuta sam. Ne znam da l i j e to samo plod neto
razvijenije mate..."
Ovde "Danas" prekida pismo. ta je jo pisala ta uasnuta ena?
J e d a n otac iz Mladenovca u tom asopisu od 4. IV 1989. vapi:
"Evropa nas eka"
"Pokuavam da najkonciznije formuliem svoje misli, sav oaj i gnev
to me obuzima u ovom 'istorijskom trenutku' sveobuhvatnog i
optenarodnog ispiranja mozga. Moje oseanje nacionalne pripadnosti i 'poeljne' identifikacije sa ve metastaziranom homogeniza-

ijom isuvie je zakrljalo da bi vaskrslo na mitovima prolosti i

mirisu tamjana.
Nemam nimalo sluha za muziku tenkova, elinih ptica, demokratiju jednoumlja, horskog miljenja, 'patriotskih' parola koje pozivaju n a oruje, lin.
emu da uim svoje dete?... Zar to, da smo pripadnici 'izabranog'
naroda, ije s u rtve jedine vredne pomena, ije su zasluge nemerljive, koji je jedini pozvan da deli lekcije iz patriotizma, uzurpirajui,
na neogranieno vreme, kredite svoje prolosti.
Pitam se dokle emo da ivimo i iivljavamo tu prolost ili smo se
ve odrekli budunosti?
Evropa n a s ne eka; uzalud nam uteha da se car Duan sluio
viljukom i noem pre gospode sa britanskog dvora. Uostalom, ni
d a n a n j a Grka nije ni slina onoj staroj.
Preti nam zlokobni mrak svakolike izolacije, ekonomske, kulturne,
civilizacijske.
... Smetaju nam 'tudi'jezici, 'tue' ideje, 'tuda' roba...
Postali smo divovi u sopstvenim oima: najlepi, najpoteniji, najhrabriji, najdostojanstveniji, naj..., naj..
Nije vano to nismo sigurni ta to bee pluralizam, mi unapred
znamo da je to opasna uvozna ujdurma iz 'nenarodnih reima',
koju emo nemilosrdno razbiti 'na vreme', kao kad Mujo razbije
pretis-lonac dok se nije izmetnuo u lokomotivu i postao 'opasan'.
... Narod nije maji kaalj. Svaki vod koji iole dri do sebe mora
imati petlju da unapred garantuje ishod javne rasprave o ustavnim
promenama, hapenje osoba na koje je njegov narod kivan i sline
'sitnice'. Jer, narod je sila, narod je mo...".
U ljubljanskom "Delu" (8. IV 1989.) jedna Beograanka izraava
svoje zaprepatenje:
"Prikazujui sveanu sednicu Skuptine Srbije, na kojoj je...
proglaen Ustav, snimatelj se... zadrao na dvema srpskim pesnikinjama - Desanki Maksimovi i Miri Alekovi koje... oduevljeno
aplaudiraju.
'Politika' je... donela i Desankinu izjavu: 'Mislim da sam ovog dana
bila najsrenija otkad pamtim...'
S t a j e rekla Mira... ne znamo.
Tog dana n a ulicama kosovskih gradova leala je ve ubijena i ranjena mladost. Ubili su je i ranili organi bezbednosti moje, nae,
Desankine, Mirine Jugoslavije, znalo se to...
A davno, uoi rata, Mira Alekovi bila je uenica... Desanka Maksimovi njena nastavnica knjievnosti... Povodom pogibije nekolicine omladinaca u demonstracija na ulicama Beograda Mira Alekovi je napisala pesmu, u kojoj govori o 'svelim ljiljanima'. Policija

se zainteresovala za nju. Spasla ju je Desanka Maksimovi...

rukovodilac literarne sekcije, koja je potvrdila, svesno i poteno
laui, da je Mira pesmu napisala jo ranije, a ne povodom ovog
dogadaja... Desanka je posle, za vreme rata, napisala i 'Krvavu
bajku' o streljanju uenika kragujevake gimnazije od strane nemakog okupatora i srpske andarmerije. Ali danas je akademik
Desanka Maksimovi i jedan od dva recenzenta... knjige... Slobodana Miloevia. Ta recenzija je... oda Slobi Srbinu. Da li e ui u
njena sabrana dela?
Mrtva i ranjena mladost Kosova, makar po miljenju - verovatno tih pesnikinja i zavedena, kao ni bol njihovih nesrenih majki, nisu
se dotakli s t r u n a njihovog srca, njihovog uma. Ali na obarau onih
koji su ih pokosili bio je i moj, i na zajedniki, i Desankin i Mirin
prst. Prst svih nas Nealbanaca u... Jugoslaviji.
J o jedan pesnik se oduevio. Oskar Davio je izjavio: 'Svi smo
sreni, jer je Srbija dola do sebe'.
Davno, jedan njegov stric, kao pripadnik srpske vojske, izvrio je
samoubistvo, jer nije hteo i nije mogao da izvri nareenje - da vri
zloine prema albanskom stanovnitvu.
Ovo sam saznala od samog Davia... A na s k u p u kulturnih radnika... (posle zbora u Cankaijevom domu) rekao je, revoltiran da
'Srbi na Kosovu nikad nisu postupali kao esesovci'... I traio je
smenu - Smolea!
Dimitrije Tucovi je 22. oktobra 1913. pisao:
'Kada sam saznao za ove poslednje podvige srpske vojne i
graanske vlasti u novim krajevima, pomislio sam: Zar je
zloinaka komitska psihologija ovladala elom vlasnikom hijerarhijom; od prvog ministra do poslednjeg andarma, a ti, Srbijo,
kuda e s njima i gde e se zaustaviti?'
Nije bio pesnik..."

ovek koji e unititi

Srbiju

U tampi van teritorije SR Srbije javljaju se i neki srpski naunici,

ma da re tki, naalost.
U ljubljanskom "Delu" (25. mart 1989.) sociolog dr. Neca Jovanov
kae u intervjuu, izmeu ostaloga:
"Ljudi, koji se zbog svoje nesposobnosti nisu mogli dokazati, sada
mogu, ulagujui se vlasti, da se popnu visoko. Kaem vam, da sa
takozvanim intelektualcima, koji se skupljaju oko ueg partijskog
rukovodstva Srbije, ne bih na javnom mestu ni kalu popio. Mislim
na Duana Mitevia, iku Minovia, Voju Mievia, Savu Kravca,
Vladimira tambuka i njima sline.
Ne razumem da se bezumlju prikljuio i deo ljudi koji nisu ni socijalno ugroeni niti je iko sumnjao u njihove naune sposobnosti.

Ovamo spadaju, na primer, Mihailo Markovi i Ljuba Tadi. To me

iskreno brine. Ti ljudi ak upotrebljavaju istu terminologiju kao
vladajua birokratija. Mislim da se radi o novom sukobu na levici,
koji moe da bude ak traginiji od onog sukoba na levici uoi i na
poetku rata.
... Znamo da tamo, gde je vlast sjedinjena u jednoj osobi, ne moe
se govoriti o demokratiji. Sada u Srbiji vai princip monolitnog
jedinstva: Svi se morate ponaati jednako, a j a sam model...
Dogaa se da ef srpske partije pred milionom ljudi i pred naim i
stranim tv kamerama kae: Zatvoriemo! I to ef partije koji se ak
javno zauzima za pravnu dravu! To m u se nije omaklo. On misli
da to moe da kae. U pravnoj dravi bi to mogao da kae samo ef
policije ili ef drave, a nikako ne ef partije.
Kad je pao Ivan Stamboli, Duan krebi je rekao da je Srbija
umorna od lidera. I upravo tada je dobila takvog vodu kao nikada
pre. oveka, koji e unititi Srbiju i potpuno je izolovati....
... Meutim, kosovski problem nije poeo godine 1981. Tada takode
nije bilo nikakve kontrarevolucije, ta pre nje nije bilo revolucije.
Godine 1981. trebalo je da bude finale, da Kosovo postane republika. Koreni tog zahteva su u Bujanskoj konferenciji i u Titovom
obeanju, da e se to dogoditi".

Zato ute?
Sa druge strane okeana oglasio se dr. Bogdan Deni, profesor sociologije na Njujork Siti Univerzitetu, koji u "Vjesnikovoj" Panorami
subotom (25. III 1981.) kae, izmeu ostaloga i ovo:
"Nemogue je smatrati jednu narodnost ravnopravnom, ako vodei
politiari njene republike nuno uvek dodavaju pridev 'poteni' onoj
(valjda manjini) te narodnosti, koja je ipak lojalna Jugoslaviji i socijalizmu. Zato se, naprimer, ne govori o 'potenim' Hrvatima, Slovencima, Crnogorcima, a da i ne govorim o mojim Srbima, nego
samo o 'potenim' Albancima? Da li je uopte mogue govoriti dalje
o demokratizaciji u situaciji, gde postoji vanredno stanje uglavnom
protiv jedne narodnosti? Koliko je meni jasno, olevi sa svojom
zaverom koja javno preti ruenjem vlada dvaju republika i pritiskom na treu, jest na slobodi. Vlasi, koji podrava Ustav i ovu
Jugoslaviju kakva je, u istranom je zatvoru. Pod takvim okolnostima stvarno je nemogue potenom Jugoslovenu, Srbinu koji je
ostao socijalista i demokrata, da tvrdi da u njegovoj zemlji postoji
neka pravna drava i demokratizacija. Zato je teko biti 'poten'jugoslovenski univerzitetski profesor koji se danas bavi publicistikom
o drutvenim i politikim pitanjima van Jugoslavije. Verovatno je to
jo tee u Jugoslaviji. Za vreme Nedievog kvislinkog reima, pod
faistikom okupacijom, profesor Duri sa Beogradskog univerziteta odbio je da potpie izjavu protiv komunista i Jevreja. Rekao je
da ne ui studente da sviraju diple, nego da ih ui etici i moralnoj
filozofiji. U to vreme takav gest je zahtevao izuzetnu hrabrost. Me -

tim, smrt i logori ne prete d a n a s mojim beogradskim kolegama.

Zato ute? J e li mogue da se danas ba niko ne protivi divljanju
populistikog nacionalizma u Srbiji? Da ba niko, ni jedan jedini
moj kolega, ne smatra da se treba javno distancirati od jedne politike garniture kojoj ne smetaju parole to zovu na bratoubilaki
rat. Zar niko ne ui nove generacije o moralnoj hrabrosti i
principima politike filozofije koji idu dalje od nacije i plemena?
Parole kao 'dajte nam oruje' (protiv koga?), 'ubiemo Vlasija', 'smrt
Albancima' (valjda samo nepotenima) i pretnje masovnim demonstracijama u Ljubljani, Bosni, Hrvatskoj dovode ovu zemlju do ruba
katastrofe. Te parole uju se na poluzvaninim masovnim skupovima gde govore potpuno zvanini predstavnici srpske drave i
komunistike partije i niko od njih ne protestuje. Ako su ti skupovi
dokaz demokratije, zato nema nikakve otvorene diskusije, ak i s
pogrenim, eto tako naivnim stavovima kao to je moj, u dnevnoj
tampi? Ta kominternovska monolitnost beogradske tampe jo je
jedan ubedljiv razlog zato je teko biti ubedljiv jugoslovenski
socijalista na onim bezbrojnim tribinama na koje s a m pozvan kao
neki autoritet da govorim o jugoslovenskoj sadanjici".

Pametni Kuan i Greganovi

Oglasila su se, kritiki, i dva legendarna komandanta Narodnooslobodilakog rata - Koa Popovi i Peko Dapevi.
U knjizi Aleksandra Nenadovia "Razgovori s Koom" (Zagreb,
Globus, 1988.) Koa razmilja:
"Mislim da emo (u pogledu kosovske situacije) ostati u zaaranom
krugu... Srbija ne moe biti jedina identifikacija nacionalnog i politikog odredenja za Albance sa Kosova. Njima mora biti otvorena
jugoslovenska opcija... Polazim od uverenja da bi iskljuiva identifikacija sa Srbijom, ako bi se bezuslovno nametala, stvarala od
Albanaca, u neku ruku, gradane drugog reda.
Ako bi se Jugoslavija kao demokratska federacija oslobodila nacionalizama, koji su je doveli na ivicu sloma, onda nikome, pa ni Srbiji, ne bi morala da smeta jugoslovenska opcija za albanski ivalj s
Kosova.
U oligarhijski izdeljenoj, nedemokratskog Jugoslaviji, on ne moe
da nade takvo mesto za sebe; u njoj je on objektivno 'baen' na
Srbiju, uteran u sukob sa Srbima i Srbijom koja ve i demografsku
ekspanziju (za koju ne verujem d a j e 'namerna', 'planirana') albanske manjine doivljuje kao nasrtaj na svoje istorijske i druge legitimne interese.
... Bojim se da lideri koji to stanje dramatizuju za svoje potrebe,
uprkos naelnom izjanjavanju za pravnu dravu, prieljkuju... da
upotrebe silu umesto da prihvate demokratizaciju koja podrazumeva odbacivanje nacionalizma i svih oblika nasilja.
... Kad nacionalizam svuda buja, kad se, recimo, srpski nacionali-

zam prihvata i forsira, onda i albanski neminovno dobij a krila.

Nema izlaza".
** *
Na velikom zboru sarajevske omladine proitana je poruka Koe
Popovia:
"... Roden sam u Beogradu, doiveo pogibiju mnotva predivnih
mladih saboraca svih naih nacionalnosti. Ovde, irom BiH, Crne
Gore i Srbije, na Kosovu, u Hrvatskoj i Sloveniji. Zato bi mi bila
dalja i manje draga zemlja u kojoj se ginulo od one u kojoj sam se
rodio?
Nad bezimenim grobovima svugde raste ista trava i isto prkosno
poljsko cvee". (Borba, 6. april 1989.).
***
Tu poruku proitao je Peko Dapevi, koji je u svom govoru rekao i
ovo:
"Moramo stii i to koracima od sto milja ono to smo propustili...
Oprostite mojoj generaciji za poslednjih 25 godina! Stupite u 21.
vek sa socijalizmom o kome govore pametni Kuan i Greganovi...
Neka se drugi vas boje!
... Danas smo u obruu nacionalizma. Njega moramo probiti. Neka
zaute politiari koji govore 'drava e biti takva i takva ili je nee
biti'. Jugoslavija je nastala od Trubara, trosmajera, Deleva,
Markovia (Sve tozara)..."
I Koa i Peko navukli su na sebe gnev u Srbiji. ak i od strane
Saveza boraca...

Nosei moti vladara i svetaca

Meutim, kosovsku kolonizaciju 1912-1941. poneko, ak
naunika, i d a n a s doivljava kao neizvren istorijski zadatak:

od

"Na oko 60.000 doseljenika sveo se vievekovni srpski romantiarski san o obnovi nekadanje srpske slave i veliine" (Milan
Kovaevi, Teorija, br. 3-4., 1987, "Kosovski procentni raun").
Jer, nastavlja isti autor:
"Kosovo je tamo gde ive Srbi i ne moe im se oteti ni pod pretpostavkom da nijedan Srbin vie ne ivi na Kosovu.
U svojoj dijaspori Srbi su uvali Kosovo tako, to su ga svuda nosili
sa sobom: nosei moti vladara i svetaca, uvajui nacionalne i
verske relikvije, stavljajui Kosovo u priu i pesmu i neprestano
matajui o svom povratku. I d a n a s se mogu uti miljenja
obeshrabrenih da Graanicu, Deane, Patrijariju, Bogorodicu
Ljeviku treba kamen po kamen preneti u bezbedne krajeve".
Valjda kao Abu Simbel u Egiptu, koji je, da bi se sauvalo to remekdelo stare egipatske umetnosti, kamen po kamen premeten

vie, zbog podizanja brane na hidrocentrali na Nilu. Samo, ti srpski

srednjevekovni spomenici su stigli do nas sauvani, preiveli su
Turke, koji ih nisu sruili (a imali su 500 godina vremena za to),
nisu ih sruili ni kosovski Albanci, ak ni 1915-1918. ni 19411944., kad nije bilo srpske vlasti. Uzgred, jedna albanska porodica
vekovima uva Deane po cenu svog ivota...
Ali, Kovaevi ipak priznaje neto:
"U periodu 1941-1945. (valjda 1941-1944?) proterani su svi (da li
ba svi?) Srbi kolonisti i mnotvo Srba starosedelaca, ali su, kad se
sve uzme u obzir, zloini Albanaca nad srpskim ivljem bili manji
nego zloini izvreni u drugim krajevima Jugoslavije gde su Srbi bili
u manjini".
Ni tada Albanci nisu sruili srpske is torij ske spomenike. Pa ta im
danas preti, da ih treba preseljavati? Ili se ta briga narodu servira
da ga zaokupi, umesto brige kako da prehrani decu.
** *
U istom broju asopisa 'Teorija" jo jedan duebrinik govori o
"venom" narodnom d u h u vezanom za Kosovo. Na simpozijumu
'Tradicija i savremenost", odranom u vedskoj kraljevskoj
akademiji u Stokholmu 29. novembra 1987. godine, knjievnik
Dobrica osi "upoznaje" strance sa kosovskom problematikom:
"S tom ideologijom, proetom srpskim nacionalnim mitovima i
moralom hrianske eshatologije i narodne epike, koja je utemeljena na Kosovskom porazu i srpskim junacima koji u narodnom
d u h u i dui ne prestaju da vojuju protiv islamskog polumeseca, a
za 'krst asni i slobodu zlatnu', dakle s tom duhovnom energijom
koja postaje generina tradicija Srba, dizae se ustanci i voditi
oslobodilaki ratovi tokom itavog devetnaestog veka i sve do konca
prvog i drugog svetskog rata".
Eto, tako je bivi srpski partizan otkrio 1987. vedanima ak i to
da su se Srbi sve "do konca drugog svetskog rata" borili protiv
"islamskog polumeseca, a za krst asni i slobodu zlatnu". Koliko je
nama poznato, partizanski odred ni Dobrice osia nije se borio za
to, nego je ak pucao na one Srbe koji su to stavili kao svoje znamenje i cilj... Napomenimo, da, koliko znamo, Dobrica osi za
vreme rata nije vojevao nigde drugde, sem na teritoriji Srbije. Protiv
koga li se to borio tada? I za ta?

1966. godina

IV plenum CK SKJ
(Brionski)
VI plenum
CK SK Srbije
VII plenum PK SK
Kosova i Metohije

Deformacije i zloupotrebe u radu

Slube dravne bezbednosti
"U vrijeme radikalnijih zahvata u smislu razgradivanja centralistikog sistema pojavili s u se i odluniji otpori birokratskih snaga u
SKJ. Izbio je otar sukob u vrhovima SKJ i SFRJ, s raspletom na
sjednici CK SKJ (tzv. Brionski plenum 1966.), kada je Aleksandar
Rankovi, jedan od sekretara CK SKJ, osuen kao nosilac otpora
razvijanju samoupravnih socijalistikih odnosa i pobornik ouvanja
centralistiko-etatistikog sistema. Odlueno je da se pristupi reorganizaciji Slube dravne sigurnosti i da se njezin rad stavi pod
p u n u drutvenu kontrolu". 86
"Na Brionskom plenumu CK SKJ, u j u n u 1966, Rankovieva djelatnost u periodu poslije VIII kongresa (1964.) osuena je kao antipartijska. Zbog zloupotrebe svojih pozicija u Slubi dravne bezbjednosti i opeg suprotstavljanja razvitku sistema neposredne
demokracije, Rankovi je kao jedan od glavnih predstavnika
etatistiko-birokratskih elemenata u dravnom i partijskom aparatu lien svih dravnih i partijskih funkcija, a na sjednici CK SK
Srbije u septembru 1966. iskljuen iz SKJ". 87
** *
Posle Brionskog plenuma CK SKJ odran je, prvo, esti plenum CK
SK Srbije (14-15. IX 1966.), a mesec dana kasnije Sedmi plenum
PK SK Kosova i Metohije, koji su raspravljali o "deformacijama u
radu Slube dravne bezbednosti".

Zaposlen tek svaki 17-ti Albanac

Sliku o stanju na Kosovu ezdesetih godina moemo da stvorimo na
osnovu sledeih podataka:
"Od 1.250.000 stanovnika Pokrajine u 1966. u drutvenom sektoru
bilo je zaposleno oko 90.000 radnika ili 8,3 od ukupnog broja
stanovnika, to je bila najnia stopa zaposlenosti u zemlji...
... U pitanju je bilo pre svega zapoljavanje i kadrovska zastupljenost Albanaca, zatim pitanje upotrebe albanskog jezika, ali i pitanje
promene s t a t u s a i uloge Pokrajine u okviru federativne strukture
Jugoslavije.
Sredinom 60-tih godina u Pokrajini je bio zaposlen tek svaki 17-ti
Albanac, svaki sedmi Turin, svaki etvrti Srbin, svaki trei
Crnogorac itd. U isto vreme zastupljenost Albanaca u organima u
Pokrajini - s obzirom na sastav stanovnitva nije bila odgovarajua,
a zastupljenost Albanaca u organima Republike i Pokrajine - bila je
tada skoro simbolina. U nekim slubama, kao to je Sluba
dravne bezbednosti, diplomatije, Armija, bilo je takode veoma malo
Albanaca.
86

87

Opa enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1981, tom 7, str.

309.
Isto, 1980, t. 6, str. 754.

Za ostvarivanje istinske nacionalne ravnopravnosti u vienacionalnoj sredini kao to je Pokrajina, ravnopravna upotreba jezika je
jedno od najvanijih pitanja. U to vreme, bez obzira na sastav
stanovnitva, u javnom komuniciranju je ipak preovladavao srpskohrvatski jezik. Osim toga sve se ee isticao zahtev za pravom
isticanja nacionalnih simbola Albanaca (zastava). 88
Takvo je, eto, bilo stanje vie od dvadeset godina posle osloboenja i
prikljuenja Srbiji...
"Deformacije u radu Slube dravne bezbednosti", kako se to
zvanino naziva, upotpunie n a m sliku stanja u Pokrajini i poloaja
Albanaca.

iv primer hegemonistikih

tendencija u Srbiji

Na sednici Komisije za reorganizaciju Slube dravne bezbednosti

Srbije, odranoj pre estog plenuma CK Srbije, "konstatovano je da
je ozbiljnih deformacija i grubih zloupotreba poloaja bilo naroito
u radu slube na Kosovu i Metohiji, a posebno u pogledu odnosa
prema narodnostima i potovanja njihovih ustavom zajamenih
prava". 89
** *
O diskusiji na estom proirenom plenumu CK SK Srbije, 14. i 15.
septembra 1966., ima i ovo:
"Duan Petrovi ane rekao je da je grupa oko A. Rankovia i
odreenih ljudi iz UDB-e, a naroito njihov odnos prema nacionalnim manjinama 'iv primer hegemonistikih tendencija koje s u
pokuavale da oive u Srbiji'". 90
Izlaganja mnogih uesnika tog plenuma osvetljavaju stanje, koje je
vladalo na Kosovu do tada. Prelistavajui "Politiku" iz tih dana saznajemo neke detalje.
U broju od 19. septembra 1966. itamo sledee.
Veli Deva, sekretar PK SK Srbije za Kosovo i Metohiju:
"Sve nae ocene govore o tome da je u najviim rukovodstvima
UDB-e od saveznih do optine godinama gajeno duboko nepoverenje prema nacionalnim manjinama u naoj zemlji, a kad se radi
o naoj Pokrajini posebno prema iptarima".
Veli Deva zatim navodi udbenik za kolu UDB-e:
"Taj citat n a strani sedam taka tri pod naslovom 'Nacionalne
manjine u naoj zemlji' glasi:
'Kod njih je nacionalni momenat j a k pa su kao takvi esto spremni
da rade za obavetajnu slubu matine zemlje'...
88
89
90

Radoin Rajovi, nav. delo, str. 286-287.

Politika, 8. septembar 1966.
Milo Miovi, K o j e traio republiku, Kosovo 1945-1985, Narodna knjiga, Beograd,
1987, prvo izdanje, str. 67.

To je udbenik koji je tampan 1957. godine kod nas i koji se

upotrebljava. Ovu teoretsku postavku o nacionalnim manjinama
proirivali s u do apsurda predavai na asovima, koji su o tome
drali itava predavanja.
(...)
U Pokrajini je praen veliki broj graana i lanova SK. Bilo je oko
100.000 dosijea, od toga samo po liniji UDB-e preko 50.000. Od
1960. je uspostavljeno preko 900 dosijea za politike ljude sa sela,
pa preko lanova Pokrajinskog komiteta, lanova CK Srbije i CK
Jugoslavije, pa do svih vrsta poslanika, od pokrajinskih do saveznih.
... Posebne mere su preduzimane prema inteligenciji iz redova
iptara... U najteem poloaju bili su nastavnici iptarskog jezika,
knjievnosti i istorije. Oni su veoma esto pozivani u UDB-u i govoreno im je ta ne treba da predaju u programu, naroito kad se
radi o tom i tom knjievniku, o tom i tom istorijskom dogaaju,
mada je to bilo predvieno u programu koji je odobrio Savet za
prosvetu i kulturu SR Srbije.
U jednom naem gradu krupno pitanje je postalo predavanje o jednom knjievniku, pesniku iz Albanije, koji spada u socijalne pisce i
koji pomalo lii na Petra Koia, Ivana Cankara, Vasu Pelagica.
Meutim, u tom mestu i u toj koli on je postao predmet UDB-e i
nije bilo dozvoljeno da se o njemu predaje u tim kolama.
Sve je to ostavilo svoje posledice. Bilo je i raznih insceniranih
procesa.
Poseban problem za nas predstavljaju zloupotrebe izvrene nad
graanima, koje predstavljaju krivina dela, a vrene su naroito u
1956. godini, a to se povlai sve do 1963. godine".
Kolj iroka
"Prvo to mislim da kaem je to su srpski komunisti i kakve
stavove imali prema iptarima. J a se izvinjavam to moram da
idem malo dublje u prolost...
J a se divim komunistima koji su se nalazili u Prizrenu i drugim
mestima Kosova i Metohije posle prvog svetskog rata - iptarima,
Srbima i Crnogorcima. Divim se stavovima komunista Srba, koji
nisu bili metani, nisu bili iz tog kraja, a imali su prema manjincima iptarima, Turcima tako kristalne, lepe, iste stavove da se
prosto ovek zadivi. S druge strane sada kod nekih Srba
komunista i kod nekih, kako da kaem, linosti, koji nisu imali
sreu ni u ivotu a ni u politici, doprinosili su da se u tom kraju
pojave razne devijacije, kao na primer ovinizam".
Mihailo vabi
"ovek mora da se stidi to se sve to dogaalo pored nas, pored
naih organa, a da se nije ni dovoljno znalo o svemu tome, niti su
preduzimane mere da se takve pojave i akcije spree. Mi moramo

od svega ne samo da se ogradimo, ve da uinimo sve, da se krivci

pozovu n a odgovornost, kako se vie nikada nita slino ne bi
moglo dogoditi, jer to je teak udarac i po SK i po srpski narod".
Duan

Seki

"Ja mislim, drugovi, d a j e ovo problem koji nije dovoljno izdiskutovan ovde. Iskreno govorei, poslednjih godina svi smo uesnici, uli
smo, doiveli, videli razne stvari. Sve u svemu kada se sumira,
udne su se stvari mogle kod nas u republikom rukovodstvu
dogadati. Mi nismo tu bili energini. Veliki broj n a s sluali smo
razne nacionalistike, centralistike istupe, koje uopte komunisti
ne mogu tako da iznose: kako smo se mi borili poev od 1914., pa i
1941., pa bismo se borili ponovo ako bi bilo neto, kako jedino mi
nemamo republiku, kako smo razjedinjeni, kako su n a m dve autonomije ubaene u republiku da ne budemo jedinstveni, kako srpski
narod mora imati jedinstveno rukovodstvo i t.d. J a to nisam jedini
sluao. ovek se udio, misli - ala je. Meutim niko to ne kritikuje, ne pokree, svi utimo, a voz ide.
... Vade se argumenti kako je to protiv nas, kako se favorizuju
druge republike itd. Nismo to razbijali, nismo tu bili dosledni i
odluni da se takve stvari prekinu.
... J a mislim d a j e to veliko zlo za Srbiju. To nas vue nazad. im
se neto u nekoj republici pravi, odmah se pita - ta je kod nas, daj
podatke, dokaze, propadosmo, zaostadosmo itd.".
Ali ukrija
"Ja bih spomenuo jednu karakteristinu akciju, po naoj oceni. To
je akcija prikupljanja oruja na Kosovu i Metohiji u periodu 1955.
do 1956. godine otprilike.
...Nije postojala odluka nijednog foruma SK o pokretanju jedne
takve akcije, tu su akciju zapoeli organi u unutranjim poslovima,
stihijno je produena i dobila je na odgovarajui nain i saglasnost
SK.
...Moda greim, ali nigde u Jugoslaviji nije sprovedena jedna takva
akcija. Drugo, toliko oruja, koliko je tada prikupljeno, sada
legalno s a odobrenjem organa unutranjih poslova isto tako poseduju graani... ak ga poseduju ljudi, koji su direktno neprijateljski orijentirani prema socijalizmu.
...Deavalo se da ovek bude izabran za predsednika optine i kada
je on iptar, ne moe biti i predsednik narodne odbrane, jer to
UDB-a ne da, a lan je i komiteta SK, a kada se postavi za
predsednika drugi ovek, Srbin, odmah se dobija saglasnost, a
ponovo kada doe iptar, onda nema saglasnosti. J e d a n mi je
rekao d a j e mislio da li da izvri samoubistvo, jer nije mogao da izdri da mu niko ne kae zbog ega ga smenjuju, zbog ega ga
pomeraju, zbog ega ga kanjavaju.
Drugi komunista kae: ja nisam znao kako da dokaem svoju lojal-

nost, i prosto mi je dolo da uzmem kantu benzina i da se kao oni

budisti zapalim i na taj nain dokaem da sam odan Partiji i socijalizmu!".

"Zabrinutost" za budunost

Srbije i "sladak ivot"

"Politika" daje i neke izvode iz Zakljuaka este sednice CK SK Srbije:

"(II) Grupako-frakcionake snage u Srbiji sve vie su traile
podrku u nesavladivom unitarizmu, nacionalizmu i centralizmu.
Koristei se time razni birokratski klasnoneprijateljski kao i malograanski elementi pokuavali su pojaanom aktivnou da ire
nevericu u nacionalnu politiku SK i 'zabrinutost' za budunost
Srbije i Jugoslavije.
Ovakvim tendencijama pogodovao je tehnokratizam i investiciona
grandomanija jednog dela rukovodeih ljudi u Srbiji, koji su nastojali da ouvaju svoje pozicije, zaklanjajui se tobonjom potrebom
da se zatite 'nacionalni' interesi Srbije, da se 'ojaa' njen uticaj,
nanosei time tetu stvarnim interesima radnih ljudi Srbije.
Sprovodei odluke etvrte sednice CK SKJ, komunisti Srbije s u se
sukobili i sa takvim nacionalistikim otporima, sa pokuajima da
se znaajne odluke etvrte sednice CK SKJ ospore i da se one kritik u j u sa nacionalistikih pozicija. To se izraavalo u 'strahovanjima'
za srpsku naciju i njene interese, za 'srpsko' predstavnitvo i 'sudbinu srpskih kadrova'.
Diskriminacije i bezakonja, koja su inili delovi Slube dravne
bezbednosti, naroito prema iptarskoj narodnosti, predstavljaju
drastian vid ovinistike prakse...".
Proitavi ovo, ovek jo jednom u nedoumici, proverava datum tog
broja novina i uveri se d a j e zaista pisano pre ravno 23 godine...
** *
Pozivajui se na Tanjug, "Politika" je 22. septembra 1966. donela
lanak pod naslovom
Sudovi i javno tuilatvo na Kosmetu
dravne bezbednosti

bili su pod uticajem

organa

"Nijedan javni tuilac ili zamenik nisu uspeli da zauzmu ovo radno
mesto ako bi se suprotstavili nekom od pripadnika Slube dravne
bezbednosti n a dotinom podruju. To je dovelo do osiromaenja
tuilatva u kadru iptarske narodnosti.
Mnogi s u za vreme suenja izjavljivali da su u toku istrage bili
tueni, ali takve izjave ni u jednom sluaju nisu proveravane, jer
ljudi iz zatvora nisu mogli da to i dokau. Navodi se takoe da u
sluajevima kada su tuilatvo ili sudovi utvrdili da je neko od organa bezbednosti kriv, istraga je opet pove ravana Slubi dravne
bezbednosti i na optueniku klupu je dolazio, kako kae javni

tuilac Marko Matovi, 'samo onaj koji je nekome smetao ili pao u
nemilost'.
Vie puta ovo tuilatvo je konstatovalo da se preko sudije za
prekraje veliki broj graana kanjava zatvorom ili novano, a ne
preduzimaju se nikakve druge mere za spreavanje prekraja.
Naime, pojedini organi bezbednosti, kad nisu mogli da ostvare svoje
ciljeve preko tuilatva i redovnih sudova, ili su preko sudije za
prekraje".
Sliku atmosfere u to vreme dopunjuje i lanak u istom listu od 26.
septembra 1966. pod naslovom
Sloen zadatak komisija i komunista
"... Ono najglavnije je poznato - zloupotrebe Slube bezbednosti na
Kosovu i Metohiji tee su nego u bilo kom drugom kraju nae
zemlje. To se moe konstatovati i bez zavretka rada oformljenih
komisija, bez konanih cifara o ubistvima i samoubistvima
graana, o nepravednim sumnjienjima i hapenjima. A zadatak
ovih komisija nimalo nije lak, pogotovo to se najee radi o postupcima starim vie godina, o emu ima malo ili nimalo dokumenata, to s u mnoge stvari svravane u etiri oka ili izmeu etiri
zida, nou, bez svedoka...
... U svojstvu saradnika ili dounika esto su se pojavljivali najgori i
najmanje cenjeni ljudi u svojim sredinama, kojima je, uz sve ostalo,
stalo da se seje mrnja...
... Bilo je dovoljno da neko bude iptar, uz to i intelektualac, pa da
bude okruen neprestanom sumnjom, praenjem i prislukivanjem. Gotovo u svakome ko je iveo ili se kolovao u Albaniji
gledan je potencijalni albanski pijun. Ali ni oni koji su uili kolu
u Beogradu ili Zagrebu nisu uivali vee poverenje.
... Akcija prikupljanja oruja, na primer, koja je bila neposredni
povod mnogim zlodelima, izvedena je uz saglasnost, pa i uz
posrednu pomo politikih foruma. Znalo se i za to da izvesni ljudi
iz ove Slube zalaze u radne organizacije, organizuju u njima svoje
mree dostavljaa i postaju uticajniji i od direktora i organa
samoupravljana. U Pritini, recimo, rukovodilac Slube bezbednosti
nalazio se i na elu kadrovske komisije Optinskog komiteta, gde
svakako nije dospeo samo svojom voljom.
...Veliki broj politikih i privrednih rukovodilaca zauzeo je takve
poloaje, zahvaljujui "dobrom miljenju" Slube bezbednosti, a u
nekim sluajevima radilo se i o direktnoj saradnji.
... Neki optinski komiteti u pravom smislu rei, pali su na prvom
ispitu razraunavanja sa deformacijama u Slubi bezbednosti. U
Prizrenu, na primer, komitet je naloio osnovnim organizacijama
da ne diskutuju o "slatkom ivotu" Slube bezbednosti, jer je na sastanku ovog foruma naelnik Sekretarijata za unutranje poslove
javno zapretio da e on, u tom sluaju, javno progovoriti o toj
strani slobodnog vremena jo nekoliko optinskih rukovodilaca".

Ubijen, a zatim baen u bunar

Sledei lanci iz tadanje tampe bacaju vie svetlosti na pojedine
sluajeve "deformacija":
"PoliUka" - 23. septembar 1966.
Osvetljava se pozadina postupaka

pojedinih slubenika

bezbednosti

"U Prizrenu organe ove slube optuuju za 8 ubistava, u akovici

ak za 19, u Vuitrnu za 6. Neuporedivo je vei broj graana koji
s u tueni, maltretirani ili bezrazlono zatvarani.
U Prizrenu je jedan mladi odveden u zatvor sa radnog mesta iz
fabrike samo zato, to se prethodne veeri u bioskopu posvaao s
nekim iz slube bezbednosti. U ovom istom gradu slubenik
bezbednosti tukao je jednog nastavnika na oigled svog sina,
uenika tog nastavnika.
(...)

Ima, meutim, primera da neki optinski komiteti, kao u Dragau i

Kaaniku, ne pokazuju dovoljno smelosti u otkrivanju deformacija
slube bezbednosti. Ima indicija da je tome uzrok to, to su se i ovi
forumi solidarisali, javno ili preutno, s nekim od postupaka ove
slube.
(...)

Na nekoliko sastanaka u ovoj komuni uli s u se zahtevi da se

slubeniku bezbednosti Krsti Krstiu, kome se stavljaju n a d u u
mnoga ubistva i muenja graana, sudi ba u Istoku.
Optinski komitet u Klini ne pokazuje da je dovoljno informisan o
svemu ta se deava u osnovnim organizacijama. U Vuitrnu, gde
s u graani izbegavali da odlaze na svadbe i veselja, jer bi posle toga
bili ispitivani u slubi bezbednosti o tome koje su pesme pevali,
stiglo je na adrese pojedinaca i osam pisama iz Zapadne Njemake
sa etnikom sadrinom i pozivima: 'Brao Srbi, drite se' i slino".
***
28. septembar
S plenuma

1966.

optinskog

komiteta SK u Vuitrnu

"... Predlog da iz svojih redova iskljui Desimira Jovia, komandira

stanice milicije u Vuitrnu.
Komisija je utvrdila da Jovi nita nije preduzeo da sprei batinanje
graana u stanici, na ijem elu je stajao. To nije uinio ni kad je
bio prinuen da trai lekarsku pomo za one koji su na taj nain
bili ozledeni.
Njegovom zameniku Martinoviu se stavljaju na teret teka dela kao
to su nemilosrdno batinanje nedunih ljudi, grub odnos prema
strankama i raspirivanje nacionalne mrnje".

21. septembar

1966. - "Borba"

Aktivnost organizacija SK na Kosovu i Metohijii

Proirena sednica Optinskog komiteta Dakovice
"Iz izjava i zapisnika koji su n a m dostavljeni, kae se u izvetaju
Optinskog komiteta, koji je podneo Vojo Popovi, vidi se da je dobar broj nevinih graana stradao zbog ovakvog rada Slube
bezbednosti. Neki su ubijani, a nad nekima je primenjivan metod
zverskog muenja da bi se iznudila priznanja. Pojedini pripadnici
UDB-e... bili su izgubili svako oseanje ljudskog odnosa prema
graanima. Brojni su primeri ljudi koji su iskusili metode njihovih
muenja. Prema podacima koje sada imamo 19 graana u naoj
komuni je likvidirano. Tako su etiri uitelja organi UDB-e preko
jednog svog saradnika navukli na begstvo za Albaniju, a zatim im
postavili zasedu, koja ih je poubijala. Tri graanina su ubijena na
samoj granici, dva u zatvoru, dok su druga dva, da ne bi podnosili
muenja kojima su bili izloeni, izvrili samoubistvo. Pored ovih
streljana su tri lana SK... Nije poznato ta se desilo sa jo tri
'nestala' lica za kojima se jo uvek traga, ma da postoje indicije da
su i oni likvidirani. Ubijen je i predsednik Saveza omladine u selu
Ereu, a zatim baen u b u n a r sa motivacijom da je izvrio
samoubistvo".
**
U razgovoru sa Titom februara 1967. Veli Deva je, kao lan delegacije Pokrajinskog komiteta Kosova i Metohije izneo ovaj sluaj:
"Organi SUP-a pozvali su nekog uitelja. Poto nije priznao krivicu,
bio je podvrgnut tui i na kraju podlegao. Njegov le stavili su u
gvozdeni s a n d u k i, predajui ga porodici, kazali da je umro od
zarazne bolesti, pa da zbog toga ne smeju da otvaraju sanduk. Mobilisali s u i lekara da to potvrdi, a u stvari, uitelj je umro od
tue". 91
Ali, Sve tozar Bogdanovi, ondanji lan OK SK Kosova i Metohije i
naelnik SUP-a u Pritini, a od 1966. penzioner, kome autor knjige
u kojoj je gornji citat, daje, kao i njegovim ondanjim kolegama,
iroku mogunost da danas iznose "svoju" istinu, demantuje sve to
i kae:
"Pre svega zakonska je obaveza da se le posle obdukcije stavi u limeni, a ne - gvozdeni sanduk". 9 2
Poto je ovo ve jak dokaz, jer ipak jedno je gvozdeni, a drugo limeni
sanduk, bivi supovac nastavlja:
"... Pomenuti uitelj bio je uhapen zbog aktivnog uea u ilegalnoj
zaverenikoj organizaciji 'Revolucionarni pokret za ujedinjenje
iptara', na ijem elu se nalazio Adem Demai, kome je uhapeni
uitelj bio bliski saradnik, a u organizaciji je bilo okupljeno oko 300
91
92

Ljiljana Bulatovi, Prizrenski proces, Knjievna zajednica, Novi Sad, 1988, str. 128.
Isto.

ljudi. Otkrili smo i onemoguili njihovo delovanje 1964. godine.

Poto je umro dok je bio pod istragom, sainjen je obdukcioni
nalaz, kojim je kons ta tovana smrt od sranog udara.
Kasnije je utvreno da je taj ovek... bio otputen iz JNA... zbog
srane mane. Sud je savesno i dugo sasluavao kao svedoke lekara
koji je obavio obdukciju i istranog sudiju, koji je rukovodio obdukcijom. Obojica su dosledno ostala pri svojoj prvobitnoj tvrdnji da je
smrt nastupila od srane kapi. Napomenuu samo da je istrani
sudija bio po narodnosti Albanac...".
Interesantno, Bogdanovi ne objanjava da li su ga stavili u taj, zakonom propisan, limeni sanduk. Da li je porodica videla le? Da li
su ga to je jedino ovde vano, tukli, pa tako "pod istragom umro".
I z a r j e vano, za smrt, za ta je bio optuen?
Uopte, svi ondanji pripadnici UDB-e govore u navedenoj knjizi
tako. Navodimo ovo radi ilustracije dananje klime u Srbiji...

Traena imena pretplatnika

na "Rilindju"

"Politika" - 21. septembar 1966.

"Prema onom to se ulo na sastancima optinskih komiteta u Vitini, Pritini i jo nekim mestima pojedini organi dravne bezbednosti osuuju se i za sluajeve ubistva".
Meutim, bilo je opasno uopte i itati tampu na albanskom
jeziku. lanak nastavlja:
"... U Pritini... sumnjalo se na sve to je napisano na albanskom
jeziku. Sumnjalo se ak i na one, koji su itali knjigu sekretara CK
SKJ Veljka Vlahovia 'Dananja Albanija' koju je... 'Rilindja' izdala
na iptarskom jeziku. J e d a n operativac UDB-e iz Kosovske Mitrovice naredio je prodavcu da zapie imena svakog ko kupi ovu
knjigu, a ako neko kupi dva primerka da njegovo ime podvue
crvenom olovkom. Od prodavca novina traena su i imena lica koja
su pretplaena na 'Rilindju' i u redakciji ovog lista organizovana je
prisluna sluba.
Na Pravno-ekonomskom fakultetu... pojedinim studentima nije
dozvoljavano da odgovaraju na svom maternjem jeziku ni u onim
sluajevima kad je profesor bio iptar ili znao jezik ove nacionalnosti".
* * *
"Godine 1962. jedan radnik iptar ustao je na sindikalnoj konferenciji u Pritini i traio da se izabere, poto je to bila godinja
skuptina, i jedan zapisniar koji bi vodio zapisnik na iptarskom
jeziku. Tu su bila prisutna dva slubenika UDB-e. J e d a n od njih
ustaje i kae d a j e taj... neprijatelj. Ovaj odgovara d a j e lan saveza
komunista i da trai neto to je normalno... Ova dva slubenika
zgrabe tog radnika... pozovu 'maricu' i sprovede ga u SUP. Tamo ga
tuku do iznemoglosti. lan pokrajinskog komiteta, koji je radio u

SUP-u, rekao je da tako vie ne postupaju i to je sve ono to je on

preduzeo. No, ipak, spasio je ovog oveka... Inae bi ga ubili". 93
Horvat u svojoj knjizi kae i ovo:
"Nije samo policija krenula stranputicom. I kulturnom razvoju Albanaca postavljane s u zapreke. Ukida se tek otvoreni Albanoloki
institut, prestaje s radom Ansambl narodnih igara i pesama, napada se albanski folklor, radi se na stvaranju posebnog pravopisa i
knjievnog jezika za jugoslavenske Albance kako bi se razlikovali od
onih u Albaniji. Gimnazija u akovici prestaje s radom. Dolazi do
prebjegavanja u Albaniju radi kolovanja na maternjem jeziku.
U meuvremenu dolo je do poslednjeg velikog iseljavanja. Od
1953. - kad je zakljuen Balkanski pakt i aktiviran predratni
ugovor s Turskom - pa do 1966. iseljeno je u Tursku 231.000
osoba. Medu njima je... bilo 80% Albanaca, Albanci su morali
prethodno proi kroz poniavajuu proceduru da se izjasne kao
Turci. 94
Na plenumu PK Kosova Uka Gai je u diskusiji rekao:
"... Stotine iptara s u pozivani u UDB-u da bi se pretnjom i pritiskom naterivali da se izjasne kao da su Turci". ("Politika", 13.
oktobar 1966.)
Veli Deva je 1967. rekao:
"Bilo je niz primera insinuacija i podmetanja propagandnog
materijala. Nabavi se propagandni materijal, ubaci se u torbu
nekog omladinca i omladinke i onda se taj poziva na sasluavanje i
proveravanj e". 95

Svaka akcija trai odreene rtve

U jednoj od specijalnih izjava (13. IX 1966.) koje su radnici UDB-e
po nalogu davali komisiji kae se:
"Postupajui po nalogu dajem sledeu izjavu:
1. Akcija prikupljanja oruja.
... Metodi za prikupljanje oruja bili su pozivanje graana u stanice
milicije, ispostave, a u udaljenim mestima u mesne kancelarije...
Drugi metod bilo je pretresanje stana i drugih prostorija ekonomskih zgrada, stogova sena i slino... Oruje se prikupljalo u
najveem broju sluajeva putem pretresanja.
... Posle mesec i po d a n a do dva od poetka akcije poto je ova
postala zbog masovnosti politiki problem, u vezi sa ovim pitanjem
svi naelnici sekretarijata, a medu njima bio sam i ja, pozvani su
na sastanak u Oblasni komitet. Ovim sastankom rukovodio je
sekretar Oblasnog komiteta drug Doko Pajkovi...
93
94
95

Isto, str. 132.

Branko Horvat, nav. delo, str. 65-66.
Ljiljana Bulatovi, nav. delo, str. 133.

U izvetaju i diskusiji iznet je i podatak da su neki slubenici u ovoj

akciji zloupotrebili svoja ovlaenja i pretukli su nekoliko graana
koji s u usled toga umrli".
italac sad oekuje da e da uje malo vie o tome, koliko je to
graana umrlo, koliko je radnika UDB-e kanjeno i si. Meutim,
nita od toga. Izvetaj nastavlja prianje:
"Metodom fizike sile, kako je onda diskutovano na ovom sastanku,
primenjivan je samo (!) prema onim graanima koju su odbijali da
predaju oruje".
Videli smo da je sastanak sazvao partijski sekretar, da to nije bio
rutinski sastanak operativaca UDB-e. Ali, razlike nema. Jer:
"Na kraju diskusije zakljueno je, a zakljuke je davao sekretar
komiteta, da sa akcijom treba produiti, poto je dotadanji rad
pokazao da ima mnogo prikrivenog oruja. Drug Pajkovi (sekretar
Oblasnog komiteta Kosova) je izriito rekao, da akciju treba nastaviti... U vezi sa primenom fizike sile, zbog ega je bilo nekoliko
smrtnih sluajeva, skrenuo je panju na to da se s tim metodama
prestane, a za ove nemile sluajeve rekao je, da svaka akcija trai i
odreene rtve. (!) Nije tom prilikom zakljueno da se protiv pojedinaca koji s u u akciji prikupljanja oruja prekoraili ovlaenja preduzmu bilo kakve mere, sem da se povuku sa poslova prikupljanja
oruja na svoja redovna radna mesta. Posle ovog sastanka Oblasni
komitet je uputio pismo svim sreskim i optinskim komitetima i
zahtevao od njih da se partijske organizacije upute na to, da organima unutranjih poslova prue punu pomo u ovoj akciji". 96
Nigde, videli smo, nema ni broja ubijenih, a kamoli njihovih imena.
Nema ih ni u novinskim izvetaj ima ni u zvaninim aktima. Da li se
uopte zna koliko je ljudi tada ubijeno? I zato do d a n a s to nije
saopteno? Akcija prikupljanja oruja sprovodena je pre vie od
trideset godina... ta to znai "nekoliko smrtnih sluajeva"? Imaju
li porodice tih rtava pravo na ljudski odnos? Pitanje izvire iz pitanja. A nedostatak odgovora izaziva uas. Pogotovo kad se
proitaju ovi redovi:
"U d u h u stavova i zakljuaka IV plenuma CK SKJ... preduzeto je
niz mera u cilju saniranja stanja u Slubi dravne bezbednosti...
... da se odmah pristupi smenjivanju stareina organa unutranjih
poslova u sedam... optina, kao i etiri funkcionera u Pokrajinskom
sekretarijatu...
J e d a n broj slubenika koji su se kompromitovali... udaljen je sa
dunosti.
Protiv etiri (!) radnika... pokrenut je krivini postupak...
Neki radnici Dravne bezbednosti... bie predloeni za penzionisanje".

Pa onda izraz krajnje humanosti za svoje kadrove:

"Skuptinama optina je takode preporueno da se zaloe na
zapoljavanju radnika i reavanju drugih pitanja. Nekim radnicima
e putem zamene ili dodele (!) stana biti omogueno da se nastane
u mestu u koje ele".
italac ostaje bez rei. Zgranut. Jer, od onda je prolo vie od
dvadeset godina, tanije, evo 23 godine, a nita se nije izmenilo.
Opet se ne zna, kao ni 1981. ni 1989., ni broj ubijenih, ni ko je
naredio da se puca i da li je neko pozvan na odgovornost. Moda je
za nagradu dobio opet stan, po elji...
***
U diskusiji na Sedmom plenumu PK Kosova oktobra 1966. Radivoje
Glavi je rekao:
"... U novoj situaciji bi trebalo redovnim merama socijalne zatite
pomoi ljudima ije je zdravlje narueno u akciji prikupljanja
oruja 1956. godine". ("Politika", 13. X 1966.)
ta se krije iza rei "zdravlje narueno"? Nema u dokumentima podataka koliko su ljudi ostali invalidi, u kom stepenu, ta je za njih
uraeno, je li usvojen neki zakonski akt o tome, jesu li dobili
slubu (ako su laki invalidi), jesu li dobili stan, penziju, pravo na
zdravstvenu zatitu itd. Nigde se to ne spominje, sem u ovoj jednoj
jedinoj reenici, koja samo postavlja pitanje.

Cilj akcije odmazda i ulivanje straha

U izvetaju Komisije za utvrivanje deformacija i zloupotreba Slube
dravne bezbednosti, koja je 3. novembra 1966. dostavljena
predsedniku Skuptine Pokrajine konstatuje se:
"Bez obzira n a motive sa kojima se pravdala akcija za prikupljanje
oruja, nasilje koje je vreno nad stanovnivom, metodi i mere koje
su primenjivane, predstavljaju najgrublje krenje elementarnih
graanskih i ustavnih prava kao i najtee povrede linosti, dostojanstva, oseanja ovenosti i humanosti. Pripadnicima Slube
dravne bezbednosti i Slube milicije bile su odreene ruke u
pogledu izbora metoda i sredstava u razraunavanju sa nedunim
graanima. Poev od psovki, amaranja, batinanja, teranja kroz
vodu u zimskim danima, dranje u hladnim prostorijama do fizikog osakaenja, pa ak i usmrivanje - bili su metodi i mere tokom
sprovoenja akcije, to upravo upuuje na zakljuak d a j e cilj iste
bio odmazda i ulivanje straha kod graana. Naroito su karakteristina neka sela po masovnosti primene drastinih mera... gde
skoro nije bilo kue, a da neko od punoletnih mukaraca nije
podvrgnut batinanju. U ovim mestima je bio najvei broj povreda
pa i usmrivanja graana, a stradali su i lanovi porodica. Na
primer n a terenu Srbice jedan seljak nije rekao ni posle tue da
ima puku, pa su doveli enu i u njenom prisutstvu ga tukli i pucali preko njega uvis. Potreena ovakvim prizorom, ena je poludela
i nakon tri nedelje umrla".

Oni koji su tako, koristei odreene ruke, vrili torturu, mislili su i

na svoj dep:
"Akcija je bila propraena i drugim prljavim postupcima, kao to je
sticanje materijalne koristi putem preprodaje oduzetog oruja
drugim graanima od kojih je takode traeno da ga predaju, tako
d a j e bilo sluajeva da se jedna puka preprodavala vie puta". 9 7

Banketi i gozbe
Nije preprodaja oruja bila jedini izvor sticanja sredstava za "sladak
ivot". U izvetaju Komisije ima i ovo:
"Zloupotrebe slubenog poloaja u cilju sticanja materijalne koristi
od strane pojedinih funkcionera i drugih pripadnika Slube unutranjih poslova su takode veoma brojne i po svojim razmerame velike. Zloupotrebe ove vrste se naroito ogledaju u nezakonitom
troenju fondova za specijalne namene, otuivanje i prisvajanje
zaplenjene vercovane robe... kupovini po niim cenama i mimo
licitacije... u raznim privilegijama i nedozvoljenim povlasticama kod
nabavke graevinskih materijala za izgradnju privatnih kua, u
prodavanju oruja i si. Ilustracije radi navodimo samo neke
primere:
U SUP-u Prizren je bila praksa da se prodajom robe zaplenjene od
vercera plaaju razni banketi i gozbe... Optinska dravna
komisija je u ovom Sekretarijatu nala izvesnu s u m u novca, koji je
pripadao takozvanom 'crnom fondu', zatim neproknjienih raznih
satova, zlatnika, nakita od zlata i druge robe u vrednosti od oko
8.000.000 starih dinara".
8.000.000! Za ono vreme astronomska cifra! I niko nije odgovarao.
A i zato bi? Pa niko nije odgovarao ni za ubistva graana!
U izvetaju Komisije se nastavlja:
"U protivpravnom prisvajanju imovine, kako drutvene tako i privatne, naroito su niski postupci biveg naelnika (!) SUP-a Gnjilane Krsti Krsta, koji nije birao nain i sredstva u tome, sluei se
obinim oduzimanjem, utajom, pa ak i kraom".
Dimitrije Tucovi je pisao da etnici u Dakovici prodaju "erdane,
opljakane od Arnauta". ta se promenilo?
Komisija je dalje naila i na ovo:
"U magacinu SUP-a u Dakovici naeno je 52 komada ilima, koji
su oduzeti od graana. Na 43 ilima je izvezen albanski grb, a 9 je
izraeno od crnog i crvenog prediva, to je bio jedini osnov oduzimanja. (Crveno-crno su boje albanske zastave.)
Dok su ostale gradane prijavljivali i rigorozno gonili za mnogo
manje zloupotrebe, sebi su dozvoljavali da nekontrolisano i nekanjeno ostvaruju znatne protivpravne imovinske koristi".

Tucovi je pisao o nekom "komandantu Tomi" koji je tako pljakao

Albance na Kosovu, da e ga, misli Tucovi, pamtiti pokoljenja. Koliko pokoljenja Albanaca pamti teror, ubistva, pljake koje vre
srpske vlasti?
* *
Nisu radnici UDB-e na Kosovu samo ubijali i pljakali, jer Komisija
je konstatovala:
"Bilo je pojava zloupotreba poloaja i u druge ciljeve, kao n a primer:
ucenjivanje ena koje s u se javljale kao stranke, podmetanje propagandnog materijala sa neprijateljskom sadrinom uenicama sa ciljem da ih privole na intimne odnose, intervenciju u cilju
zapoljavanja, dodeljivanja stipendija, davanje otkaza i drugo". 98
** *
U ovom delu Izvetaja, gde se govori o materijalnim zloupotrebama,
navode se tri grada - Prizren, Gnjilane, Dakovica.
U drugom jednom delu Izvetaja stoji:
"Razmotrene predstavke za ubistva, samoubistva i teke povrede
odnose se mahom na podruje Pei i Dakovice, ... Srbice i
Prizrena, ... Vitine, Suve Reke, Uroevca, Gnjilana, Pritine, Podujeva, Orahovca i Kosovske Mitrovice. 99

Ubistva, samoubistva,

teke povrede

Izve taj Komisije navodi:

"Medu prijavama koje je primila Komisija, jedan broj je takve
prirode u kojima graani iznose zloupotrebe pojedinaca i Slube
dravne bezbednosti zbog kojih su izgubili ivote blinji ili daljni
srodnici tih graana - bilo da su ubijani, odnosno da s u kasnije
umrli od batina, bilo da s u zbog maltretiranja od strane pojedinih
organa bezbednosti, usled nepodnoljivosti svoga poloaja, izvrili
samoubistvo ili pak da su bili telesno ili zdravstveno onesposobljeni". 100
Hladni zapisniki stil. A italac iza njega vidi tragedije itavih
porodica i generacija. Koja je to ve generacija Albanaca od prvog
stupnja srpske vojske na teritoriju Kosova do danas, koja broji
svoje mrtve? Koliko ima porodica, koje pamte ubistvo nekog svog pradede, dede, oca, sina, brata, majke, sina, kerke, babe?
Izvetaj nastavlja:
"Obraene pretstavke i prijave za ovu vrstu zloupotreba uperene su
protivu vie od 50 pojedinaca iz Slube bezbednosti koji bi mogli
biti neposredni ili posredni krivci za dotine smrtne sluajeve, od
kojih za neke nema dovoljno podataka, to znai, da bi u daljem
98

Isto. str. 171-172.

" I s t o . str. 168.
Isto, str. 168-171.

100

postupku, bilo nuno da se utvruje koji je pojedinac odgovoran za

prijavljeni smrtni sluaj, odnosno ko bi mogao da dode u obzir za
odgovornost".
Zar se ne zna gde je ko ubijen i k o j e bio na slubi? Znai nema zapisnika o nainu smrti, vremenu, mestu?
Zatim slede tekoe u utvrivanju istine:
"... Nuno je prethodno ukazati na izvesne tekoe koje e se javljati
kod utvrivanja istine u pojedinim sluajevima... Tamo gde postoje
zloupotrebe sa smrtnim posledicama, normalno je da su takvi pojedinci jo tada nastojali da veto prikriju svoju nedozvoljenu delatnost, zatim je bilo i prinudnog uticaja na lica kojima je neto bilo
poznato o sluaju u smislu da nikome ne priaju, a bilo je i prikrivanja drugih tragova. U veini prijavljenih smrtnih sluajeva svojevremeno nisu vreni uviaji i obdukcije leeva, a ukoliko su
izvreni, ovom prilikom se nije moglo oceniti da li su nadleni sudski organi u to vreme mogli da pretpostave da se moe raditi o
zloinu".
Podsetimo se navedenog ranije sluaja sa metalnim sandukom za
lice umrlo od srca u toku istrage, pri emu se tadanji rukovodilac
slube d a n a s mirno poziva n a lekara i istranog sudiju, koji su,
naravno, samo na osnovu "injenica" i "bez ikakve prinude" konstatovali ono to on pria posle dvadeset i vie godina.
Komisija nailazi i na druge tekoe:
"Dalje, od tih dogaaja je prolo dosta vremena, pa je d a n a s
oteano izvoenje dokaza, naroito putem vetaenja. Neka lica s u
umrla posle vie meseci od momenta tue ili maltretiranja, pa je
teko utvrivati da li izmeu njihove smrti i tue ima neposredne
veze, naroito ako se rtva svojevremeno nije obraala le karu ili ako
njena rodbina d a n a s ne raspolae sa dokumentacijom o prirodi i
istoriji bolesti".
Zaista, ne moe to da se utvrdi, jer albanski seljak svakako nije
sakupljao medicinsku dokumentaciju, a i gde bi i od koga bi? Ko ga
je uputio na to i obezbedio m u tu mogunost?
Komplikacije s u iskrsavale i ovde:
"Posebno je teko utvrivati uzronu vezu izmeu maltretiranja pojedinih lica i samoubistava koje s u ta lica posle toga izvrila, a
naroito ako je samoubistvo usledilo van zatvora ili ustanove u kojoj
je vreno maltretiranje i izvrenja samoubistva. U nekim
sluajevima s u organi bezbednosti tvrdili da je neko lice pobeglo za
Albaniju, a sada se u predstavkama istie da to nije tano, nego da
je nestali graanin ubijen od strane organa bezbednosti. U nekim
takvim sluajevima nisu pronaeni leevi nestalih lica, a ima i
drugih nejasnih okolnosti".
Mnogo je na Kosovu nejasnog, ali ne samo tamo. Nejasno je i gde
s u toliki sa Golog otoka, a i ena ratnog sekretara Centralnog

komiteta Hrvatske, lana CK KPJ Andrije Hebranga ne zna do

d a n a s kada joj je mu ubijen (zvanino, izvrio samoubistvo). Ima
tri razna datuma... Pa ubijeni 1981., pa ove, 1989. godine. ak se
ne zna ni od kakvog metka su poginuli...
Lii ovo na one majke Argentine koje u povorkama godinama zahtevaju da im kau gde su im deca...
Uas i stid obuzima oveka, graanina SFRJ, kad ita ove redove:
"Ovom prilikom treba istai i injenicu da se svojevremeno
praktino nije postavljalo pitanje krivine odgovornosti organa
bezbednosti za tue i ubistva graana. Od svih razmotrenih
sluajeva koji su do sada prijavljeni komisiji, samo u dva sluaja su
ranije izvedeni na sud 4 pripadnika Slube bezbednosti, od kojih je
jedan bio osuen na 4 godine strogog zatvora za ubistva (!) putem
tue i maltretiranja, dok su u dva sluaja trojica osuena n a simbolino uslovne kazne - takode za ubistvo putem tue radi
iznuivanja iskaza na priznanje o nekom odbeglom licu. Interesantno je i to da su i ova osuena lica ostala i dalje u Slubi
dravne bezbednosti, a pojedinci su dobili ak i odgovornije poloaje
u njoj. Vii rukovodioci Slube bezbednosti otvoreno s u i na razne
naine intervenisali da se ovakvi krivci ne gone krivino ili da se
blae kazne".
J e d n a za drugom generacija albanske mladosti puni jugoslovenske
zatvore, zbog stranog greha - piu parole "Kosovo - republika". I
pada mrtva traei ivot slobodnog graanina. A za udbae zatvori
nisu predvieni. ak ni kad ubijaju mirne graane, bespomone
pred zakonom.
Izvetaj nastavlja sa strahotama:
"Sumirajui podatke iz primljenih predstavki o ubistvima, samoubistvima i tekim povreivanjima, proisteklo je da su pojedini
pripadnici Slube bezbednosti ovom prilikom osumnjieni i za vie
usmrivanja graana na razne naine i pod raznim okolnostima".
Srpski pisci i Srpska pravoslavna crkva ovo ili ne znaju ili su zaboravili. Ili...
Komisija je naila i na ovo:
"Od pojedinih organa dravne bezbednosti bilo je sumnjivih ubistava graana pod razliitim izgovorima i iz raznih pobuda, koja su
izvoena n a misteriozan nain. Za neka lica su formirana dosijea
posle njihove likvidacije. Sa ovakvim dosijeima, u kojima se nalaze
antidatirani podaci, trebalo je predstaviti likvidirana lica kao
neprijateljske elemente. Na osnovu izvetaja saradnika, bez ikakvih
provera takvih saradnikih izvetaja, da se bave neprijateljskom
delatnou, istiu se i neki sluajevi likvidacije graana".
udna je ovde i logika Komisije. Ispada da ako se neko, po njihovom shvatanju, bavi "neprijateljskom delatnou", onda i nije

strano ako ga UDB-a ubije. Istraga, sud, zakoni ne postoje u tim

sluajevima.
UDB-a je sve organizovala:
"Od strane organa dravne bezbednosti vren je uticaj na lekare i
zdravstvene ustanove da ne izdaju uverenja o povredama graana
prilikom batinanja i slino;
- Vren je uticaj n a pojedine organe i ustanove da ne primaju albe
graana u vezi sa nezakonitim postupcima pojedinih slubenika
dravne bezbednosti prema njima, a vrena je i pretnja prema
onima koji s u pokuavali da se ale;
- J e d a n broj slubenika SUP-a koji je davao otpor metodama i
merama koje s u primenjivane tokom akcije za prikupljanje oruja,
uziman je na disciplinsku odgovornost, premetan, penzionisan, pa
ak i otputan;
- Nakon okonanja akcije pismeno su pohvaljene sve stanice milicije sa podruja tadanjeg sreza Pe i dobar broj stanica iz drugih
srezova, a od strane Republikog sekretarijata unutranjih poslova
novano je nagraen vei broj milicionara". 101
***
"Radnike novine" su pre vie od sedamdeset godina pisale;
"Arnauti su potpali pod tuu vlast grubom silom, pravom jaega
nametnutu. Oni s u postali bespravna raja. Njihovi ivoti i imanja
su... stavljeni na milost i nemilost andarma Kraljevine Srbije.
Mogu li se onda ti ljudi oseati zadovoljni u Srbiji? J e li udno njihovo nezadovoljstvo?"
A u to isto vreme socijaldemokrata Duan Popovi im je odao priznanje i divljenje:
"Albanski narod pokazuje jednu ilavost, izdrljivost i sposobnost,
koja oveka zaprepauje".
Kota Novakovi, posle etiri meseca, koja je proveo kao okupator u
Albaniji, gledao je zabrinuto u budunost:
"Mi smo ono Arnautima, to s u n a m a bili Turci. Pitanje je vremena
kada e se zaboraviti naa dela; pitanje je nae dravne politike da
li e se moi ubrzati taj zaborav. Nama sada Turci nisu tako mrski
kao pree, ali je prolo 500 godina dok je istorijska nepravda
popravljena. Treba teiti da ne bude potrebno toliko vremena Arnautima da nas zaborave kao neprijatelje".
Od onda kad je on to napisao, prolo je 75 godina... A vreme
potrebno za zaborav samo onog to je inila srpska vojska onda,
kad je on s njom bio tamo nije se skratilo ni za mesec dana... Samo
se iz dana u dan poveava...

Saradnika

mrea

"Komisija je uvidom u dokumentaciju utvrdila da je Sluba dravne

bezbednosti organizovala prislukivanje izvesnog broja privatnih
telefona i nekoliko kunih telefonskih centrala preduzea i ustanova iz Pritine... Posebnu zloupotrebu tehnikih sredstava i slube
za prislukivanje ini totalno prislukivanje 8 kunih centrala,
medu kojima centrale: Novinsko-izdavakog preduzea 'Rilindja',
Filozofskog fakulteta i Zavoda za izdavanje udbenika.
... Kod snimanja razgovora nije bilo nikakvog izbora, tako da su
snimani ak i najintimniji porodini razgovori... Medu prislukivanim nalazio se jedan broj istaknutih kulturnoprosvetnih radnika...
Sluba operativne tehnike Pokrajinskog sekretarijata unutranjih
poslova vrila je nedozvoljenu masovnu cenzuru pisama i drugih
poiljki koje s u pristizale iz inostranstva, kao i onih koje su slate od
strane naih graana u inostranstvo.
U radu Slube dravne bezbednosti bila je praksa da se do svih
obavetenja i podataka dolazi preko saradnike mree. Takva
mrea je postojala u svim mestima - po selima, u reonima i ulicama
u gradovima, zdravstvenim i drugim ustanovama. Dakle, postojala
je totalna pokrivenost terena i objekata ugraivanjem i angaovanjem saradnika i 'mree', kako se to struno objanjavalo od strane
organa dravne bezbednosti."
A izbor saradnika se vrio medu "potenim" Albancima i "potenim"
Srbima, ak i balistima i etnicima:
"Ako se uini jedan opti osvrt na linosti koje je sluba angaovala
za saradnike, dolazi se do zakljuka da se medu njima nalazi vei
broj onih koji su se svojim postupcima kompromitovali kod naroda,
koji s u u prolosti bili u naoruanim balistikim i etnikim formacijama... jataci bandi, slabih moralnih kvaliteta, osuivana lica
zbog politikog i drugog kriminala i druga porona lica koja s u
sklona za svaku malverzaciju i intrigu. Ovakvi kompromitovani
ljudi bili su naoruani i kao lini prijatelji ili saradnici stalno su se
kretali u drutvu sa nekim slubenicima dravne bezbednosti po
kafanama, na raznim pijankama, na svadbama i slino... J a s n o je
da je ovaj sloj ljudi, tretiran od strane graana kao olo, remetio
spokojstvo i bio veliki teret potenim graanima.
Orijentacija pripadnika dravne bezbednosti na takve saradnike
poticala je od najviih rukovodstava i funkcionera ove slube, a i u
samim udbenicima Vie kole za unutranje poslove se naglaava
da se za saradnike angauju kompromitovana lica".
Da li se po tom udbeniku jo ui?
"Bilo je sluajeva da su poteni ljudi na intervenciju pripadnika
dravne bezbednosti nezakonito otputani sa posla, a na njihova
mesta su se zapoljavali ovakvi elementi, pod motivacijom 'to je na
ovek' i si.

Organi bezbednosti su koristili ovakva lica za ispredanje raznih intriga protiv potenih graana, pa ak i protiv lanova SK, za lane
svedoke u krivinom postupku ili za vrbovanje ljudi koji bi lano
svedoili itd. Preko pojedinih saradnika izvravani su i teki zloini,
kao to je ubijanje ljudi.
Treba istai da su se skoro sve ocene Slube DB o stanju i prilikama na Kosovu i Metohiji i o celokupnom drutvenom ivotu, upravo, zasnivali na podacima koje je pruala ta saradnika
mrea". 102
Inteligencija je bila posebno na udaru:
"Suprotno stavovima i ocenama politikih foruma, Sluba je
okarakterisala veliki broj intelektualaca iz redova narodnosti kao
neprijateljski raspoloene prema naoj zemlji, pa je prila kontroli
listova, asopisa i radio-stanice. Ona se meala u nastavne planove
i programe kola, davala ocene o idejnosti nastave, o stvaralatvu u
knjievnosti i drugim oblastima naunog i kulturnog stvaralatva".
* *
Ovde treba neto primetiti. UDB-a nije mogla da se mea u nastavne planove i programe kola tako da ih menja, jer oni su
odreivani od strane centralnog prosvetnog organa u republici,
tampani i obavezni za sve nastavnike. Po zakonu, nastavnik koji
ne radi po planu i programu, treba da odgovara.
Ali, odreeni, tampani i obavezni plan i program organi u n u tranjih poslova su menjali u praksi, zabranjujui da se predaje sve
ono to je bilo propisano naim lepim zakonima, koje pokazujemo
inostranstvu kao dokaz prava albanske narodnosti. Zabrane n a ravno nisu bile pismene. A kao dokaz da uenici ue o svojoj albanskoj istoriji, knjievnosti, kulturi, kao dokaz, naprimer, inostranstvu o njihovim pravima, slui mrtvo slovo na papiru. Praksu znaju
oni koji je oseaju na svojoj koi. I ne samo u prosveti...
102

Isto, str. 161-163.

Od 1966. do 1989. godine

Poreenja

Proveravanje moralno-politike
podobnosti studenata
Prikazujui inostranstvu postojanje univerzitetske nastave na albanskom jeziku, zvanini organi Jugoslavije svesno zaklanjaju
istinu, crnu i optuujuu, ali koja, zaista, nije zapisana ni u Zakonu o visokom kolstvu ni u statutu Pritinskog univerziteta. Izgleda da vai pravilo - ako toga nema u zakonu, znai nema ni u
praksi. Hartija je najvanija i jedino je svedoanstvo nae demokratije i nacionalne ravnopravnosti. J e li? Pa ak i u naoj tampi
istina optuuje. Naravno, ne "istina" u beogradskoj tampi.
Prorektor Pritinskog univerziteta rekao je novinarima "Mladine" i
ovo:
"Jo od kontrarevolucionarnih dogadaja 1981. godine pri upisu na
Pritinski univerzitet proverava se moralno-politika podobnost
studenata. Takva je odluka Pokrajinskog komiteta, a verifikacija
kandidata se vri prema izvetajima, koje dostavljaju optinski
komiteti.
Optinski komiteti alju dosijea s dopisom o tome, koji od studenata ili buduih studenata nije podoban za upis, jer je ispoljio nacionalistike tenje. Ove godine smo dobili 'signal' za oko 40
moralno-politiki nepodobnih studenata, koji se zato nisu mogli
upisati. Od 1981. do d a n a s tako smo odbili 930 studenata, koji su
inae ispunjavali uslove, ali s u bili ocenjeni kao nepodobni i zato
nisu mogli dobiti indeks."
Univerzitet je dobio i drugi zadatak, naravno opet na tetu studenata albanske narodnosti:
"Prole godine smo imali i interventni, moe se rei politiki upis,
kada smo naknadno upisali odredeni broj Srba i Crnogoraca, pre
svega zbog toga, da spreimo iseljavanje".
Deavalo se i ovo:
"Ranije je kao moralno-politiki nepodoban mogao da se proglasi i
student, koji je u porodici imao nekog k o j e zaao u 'nacionalistike
vode', na primer brata, majku, oca. A danas odbijamo samo one,
koji su neposredno nepodobni".
Zaista, krupan korak u demokratizaciji i oblasti potovanja ljudskih prava.
Prorektor, ipak, veruje u svetlu budunost:
"Nadam se da e ta klauzula, koja je jedinstvena u univerzitetskoj
praksi u Jugoslaviji, a moda i ire, biti izbrisana..."
Prorektor je to govorio pre novembarskih dogadaja na Kosovu.
Novinari konstatuju:
"Malo ko zna da Pritinski univerzitet i dandanas radi u uslovima

vanrednog stanja". 1 0 3 A tek danas!

U to vreme vanredne mere jo nisu bile zavedene...

ivi simbol "Srpske pravde"

Svoja mrana razmiljanja, takode pre dogadaja novembra 1988. i
marta 1989. godine izneo je i beogradski novinar Aleksandar Tijani:
"Svest o tome da ne postoji niti e verovatno postojati srpska
skuptina ili srpski centralni komitet, koji bi pristao na varijantu
Kosova kao republike i bojazan da bi sledea kosovska administracija mogla biti postavljena uz pomo 'srpskih bajoneta', uinilo je
da se danas, na obe strane, bez dovoljno svesti o pravom znaenju
tih rei i odgovornosti za njih spominju: rtve, rat, zastave, vatra,
odmazda, revan, sokoli, druga kosovska bitka... u praksi postoje
tri pravna sistema: oflcijalni, koji slabo funkcionie, tradicionalistiki, jai nego ikad, i trei, sistem apsolutnog bezvlaa u kojem
ne vrede n i j e d a n ni drugi... Tako su roeni propisi kojih nema u
drugim krajevima zemlje pa je na Kosovu... uvedena vrsta
vanrednog pravnog stanja: tu su propisi o ograniavanju kretanja i
slobode iseljavanja, zabrana prodaje imanja, zabrana useljavanja
ljudi drugih nacionalnosti u srpska sela, kole i fakulteti namenjeni
su samo 'pojedinim kadrovima', uvaju se nacionalno iste enklave,
daju se prioriteti u zapoljavanju povratnika to predstavlja dodatni
razlog za zategnutost izmeu Albanaca i Slovena". 104
Horvat, pozivajui se na Tijania kae i ovo:
"Kad je nedavno u selu Batusima podignuta nova fabrika, na objavljeni natjeaj u radni odnos nije primljen ni jedan jedini Albanac. Nije teko zamisliti narednu reakciju.
No ni n a tome nije ostalo. J e s e n a s je sruena kua Albancu koji se
bez dozvole naselio u srpskom selu Batusima. Osmoro dece i ena
ostali su u sruenoj kui nekoliko sedmica kao ivi dokaz i simbol
'srpske pravde', ukrtene sa polpotovskim poimanjem vlasti'. U
ovom je sluaju rije o najnovijoj 'teoriji' kako samo etniki ista
srpska sela zaustavljaju iseljavanje". 105
Da li je i ovo propisano zakonskim aktima, koje nudimo na uvid
inostranstvu, i Evropskom parlamentu, kao dokaz neosnovanosti
optubi zbog njihove neobavetenosti?
J o neto. "Nekoliko sedmica" gledali su srpski stanovnici sela mukarci, ene, njihova deca tu j a d n u porodicu u sruenoj kui.
Nisu, vidi se spreili ruenje. Da li im se, bar, posle toga probudila
savest? J e s u li toj porodici pritekli u pomo, kao pojedinci, jesu li
kao celina preduzeli kod nadlenih neto? Naalost, podataka o
103
104
105

Mladina, 14. oktobar 1988, str. 4.

Branko Horvat, str. 116.
Isto, str. 122.

tome nema. Ostaje nam, jedino, da se uasnuti pitamo: koliko koraka ima odatle do aparthejda? I da li ima i korak? I kad e neko
da odgovara za tu rasistiku indoktrinaciju srpske dece, ak? Ko e
jednom u budunosti moi (da li e uopte moi) da iupa iz tih,
sada, maliana, koji su bili i svedoci i uesnici tog pogroma, ko e
iupati pogubni virus kancera ovinizma, udovine svesti o pripadnosti nekoj vioj rasi?
***
Vlado Dapevi, daleko od zemlje vidi u intervjuu "Mladini" situaciju ovako:
"To to se dogada u Srbiji je isto faistiki scenario i populistika
politika. Svi govore o pravima onih Srba i Crnogoraca, koji su u
ogromnoj veini kolonisti, koje je kolonizirala biva, velikosrpska
vlada s namerom da izmeni nacionalnu strukturu stanovnitva. To
su uradili tako, da su zemlju uzeli Albancima i dali je kolonistima.
Danas pak trube o kontrarevoluciji. To je obina izmiljotina. J e r
Albanci na Kosovu se ne bore za restauraciju kapitalistikog
Kosova, nego za nacionalnu ravnopravnost, samobitnost... I nema
sile, koja bi spreila albanski narod da ostvari svoju volju. Ako
Miloevi nastavi s takvom politikom pritiska, to e bez sumnje izazvati graanski rat u Jugoslaviji. Takvu situaciju moe da eli samo
luak, koji se igra sudbinom zemlje. Srbi ne mogu da se pomire s
injenicom, da s u Albanci stvorili svoju inteligenciju, svoju nacionalnu svest i da ih vie nije mogue vratiti na nivo od pre rata,
kada je bilo koji Srbin mogao da ubije Albanca i za to uopte nije
odgovarao, u vreme, kad su ih Srbi pljakali, unitavali i poniavali
na najstraniji nain...
Sudbina Jugoslavije je vezana za Kosovo. Najvei pomonik iredente
je upravo Miloevi sa svojim drutvom i svojom politikom".
(Mladina, 20. j a n u a r 1989., str. 61.)

Nehumani i antidemokratski
prema iptarima

postupci

Listajui materijale o zasedanjima partijskih foruma 1966. i kasnije, na kojima se govorilo o Kosovu, nailazimo na razne konstatacije.
U "Politici' (14. X 1966.), u izvetaju sa Plenuma PK SK Kosova
itamo:
"Komunisti i narod Srbije otro osuuju nehumane i antidemokratske postupke prema iptarima". (Duan Petrovi-ane)
Pa jo jedna izjava:
Osvrui se na "izvesna reagovanja da su sada iptari uzeli mnogo
vlasti", Duan Mugoa je rekao:
"Ako neko tako kae, znai nije shvatio da su iptari ravnopravan
narod".

Mihajlo Zvicer upozorava:

"... U izvesnim krugovima Srba i Crnogoraca ima malograanskog
odnosa prema kulturi iptara. To se mora raiavati i perom i
naunim radovima i ovakvim debatama".
Koliko je od onda napisano takvih naunih radova?
Milo Sekulovi protestuje:
"... U Pokrajinskom komitetu je povodom ovog plenuma formirana
jedna redakciona komisija, iji je zadatak da novinarima sugerira o
emu mogu, a o emu ne mogu da piu iz diskusije... Sama praksa
je pokazala da naa redakcijska komisija nema ovde ta da radi. J a
se ne slaem da se na ovakav nain odreuje novinarima ta mogu
a ta ne mogu da objavljuju".
U uvodnom referatu je reeno i ovo:
"... U dosadanjim aktivnostima, iako je na to bilo ukazivano,
borba protiv velikosrpskog ovinizma nije bila sasvim efikasna i
dosledna". (Uvodniar misli na period od Brionskog plenuma do
oktobra 1966.)
"Otpor prema ostvarenju nacionalne ravnopravnosti manifestuje se
i kroz neshvatanje uvoenja dvojezine administracije... I u pogledu
kulturnog nasleda iptara ima dosta nedoslednosti, to je dovelo do
toga da je program nacionalne istorije u ovdanjim kolama vrlo
siromaan. Sem toga veoma je malo uinjeno da se pripadnicima
drugih nacionalnosti omogui upoznavanje sa istorijskim i kulturnim nasleem iptarskog naroda.
J o vee prepreke stajale su n a putu ostvarenja prava turske narodnosti".
Luka Vlahovi izraava zabrinutost:
"Pada u oi injenica da su mladi ljudi srpske nacionalnosti malo ili
gotovo nikako obaveteni o dogaajima i linostima iz iptarske nacionalne istorije. Programi istorije u kolama su takvi, da ne
pruaju ova saznanja. Zato udbenici ne sadre i neke podatke iz
istorije drugih nacionalnosti kako bi aci sticali kompletna znanja.
Postoji osim toga i rezervisanost prema kulturnoj batini iptara.
Isti je sluaj i sa knjievnim stvaralatvom ove nacionalnosti.
iptarski pisci se uglavnom prevode prilikom nekih godinjica. To
je, meutim, malo i na tome se ubudue mora vie raditi".
Mnogo je lepih rei bilo tada izgovoreno, neke su, valjda, bile i
iskrene i dobronamerne. Mnogo je i lanaka u novinama izlazilo u
tom tonu. Kako bi bilo lepo i prijatno da je ovo, to sada itamo,
samo prolost, dokumenat o jednom iako mranom i sramnom,
ipak prohujalom u nepovrat vremenu!
Ali...
Albanci Kosova su, ne opet, nego jo uvek graani drugog, ak tre-

eg reda. emu je sluila Komisija za ispitivanje "deformacije SDB"?

ta se promenilo?
Posle je dola 1968., pa 1981. sa novim mrtvima, pa 1988., pa
1989... Opet krv, prepuni zatvori, policijski reim... Ali to zasluuje
posebnu knjigu...

Apeli i njihovi

potpisnici

Albanski intelektualci su opet izloeni pogromu. J e d a n od razloga,

ili izgovora, je apel koji je potpisalo 215 od njih, smatrajui da kao
predstavnici svog naroda imaju ne samo pravo nego i dunost da
javno progovore u zatitu njegovih graanskih i ljudskih prava.
Sruila se na njih lavina besomunih napada, uvreda, usledio je
niz zahteva (da li samo zahteva), da se ak i krivino progone, da se
udalje iz javnog ivota, da se hapse ili bar "izoluju".
Srpski pisci i veina drugih intelektualaca, kao ni duhovni oci srpskog naroda, kako sami sebe veliaju, zvanina Srpska pravoslavna
crkva, opet mirno gledaju to sve...
utanje i nereagovanje u ovakvim sluajevima znai saglasnost s
onima koji ih progone.
Zar oni zaista smatraju d a j e progon opravdan?
Zar se ne seaju, stidei se, ne tako davne prolosti i onih apela i
izjava lojalnosti, koje su u okupiranoj Srbiji 1941. uputili narodu
veliki broj intelektualaca Beograda i posebno, i zajedno s njima, i
Srpska pravoslavna crkva.
Pa da ih podsetimo!
"Novo vreme", organ kvislinkih srpskih vlasti pod okupacijom, objavilo je 9. jula 1941.
Saoptenje

Svetog Arhijerejskog

Sinoda Srpske Pravoslavne

Crkve

"Sveta Srpska pravoslavna crkva, koja se nikad nije odvajala od

sudbine svojega naroda i u ovim vremenima snosi s njim njegovu
teku sudbinu, koja mu je donela mnoge patnje...
U brizi za sudbinu srpskog naroda i u uverenju da e Sveta Srpska
pravoslavna crkva u svojim eparhijama i dalje moi bez smetnje
vriti svoju boanstvenu misiju i da e njena steena, i zakonima
priznata prava, zajedno s njenim tradicijama, i dalje biti potovana
i uvana, Sveti Arhijerejski Sinod e lojalno izvravati zakone i
naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti i uticae preko svojih organa na potpuno odravaje reda, mira i pokornosti.
Sveti Arhijerejski Sinod smatra za potrebno da pozove sav
blagoestveni narod da se naroito u ovim burnim vremenima uva
svih onih struja koje se diu protiv vere. Svete Crkve i svega duhovnog ivota i koje mogu izazvati pometnju i da ostane veran

svojoj Svetoj pravoslavnoj crkvi, koja je vena i koja ga je kroz

vekove uvala".
Sveti Sinod se odazvao pozivu, koji je narodu preko beogradskog
radia uputio 26. maja krvolok Milan Aimovi, tada komesar za
u n u t r a n j u upravu u Srbiji:
"... da se pravilno opredelimo... kako bi sutra u novom evropskom
poretku koji se stvara pod okriljem monog Nemakog Rajha, zauzeli ono mesto koje nam prema naoj snazi i vrednosti pripada".
*

Meutim, narod nije u celini bio ba pokoran, o emu svedoe i

upozorenja, izlepljena po ulicama Beograda i objavljivana danima u
novinama u kojima Krajskomandatura preti:
"Stanovnitvu Beograda!
Od strane nemake oruane sile sve ee su albe da civilno
stanovnitvo u odnosu sa nemakim oficirima i vojnicima ne
pokazuje njima dunu panju i potovanje. Naroito se sve vie
primeuje d a jedan veliki deo stanovnitva u peakom saobraaju
ne pokazuje nimalo sklonosti da su ukloni, nego esto na drzak
nain prepreava put. Krajskomandatura upozorava stanovnitvo...
da e se ubudue postupati sa svom strogou".
lanovi Svetog Sinoda nisu spadali, vidi se, u taj "veliki deo
stanovnitva", koji se ne sklanja Nemcima.
Nije im se steglo srce ni kad su itali objave o streljanju (13, 16, 10,
28...) "funkcionera komunistikog pokreta i Jevreja".
Jer, "Novo vreme" je 10. jula 1941. godine na prvoj strani krupnim
slovima objavilo:
Poseta srpskih arhijereja Glavnom vojnom zapovedniku Srbije
Crkvenim velikodostojnicima obeane su sve mogue povlastice
u vrenju njihove duhovne
dunosti
Ispod tih naslova objavljene su dve slike. Pod jednom pie:
"Nemaka straa odaje poast srpskim arhijerejima kada izlaze sa
glavnim vojnim zapovednikom u Srbiji, generalom g. fon rederom
i dravnim savetnikom g. dr. Turnerom". (Uzgred, taj Turner se
posle hvalio kako je oistio Beograd i Ni od Jevreja.)
Druga slika predstavlja redera u njegovom kabinetu u razgovoru
sa etiri arhijereja.
A u popratnom tekstu se kae:
"Na ulasku u zgradu Narodne skuptine
rei pozdravili naelnik upravnog taba
nika... i j e d n o izaslanstvo oficira. Potom
Glavnog vojnog zapovednika sa kojim su
krugu, koji je trajao skoro pola sata.

arhijereje s u sa nekoliko
Glavnog vojnog zapovedsu arhijereji uvedeni kod
vodili razgovor u najuem

Glavni vojni zapovednik naglasio je da su Nemci ovaj rat vodili,

dodue, kao protivnici, ali ne kao neprijatelji Srba i da se on nada
da e, s obzirom na ovakav stav Nemaca, crkva sa svoje strane doprineti da zemlja, koja je pretrpela teka iskuenja, dode do
sreenih i mirnih prilika.
Arhijereji su sa zahvalnou odali priznanje dosadanjem radu
Glavnog zapovednika na obnovi zemlje i ponovili su svoju izjavu lojalnosti, d a n u ve jueranjom odlukom Svetog Sinoda.
Potom je general fon reder lino ispratio svoje goste do njihovih
automobila, pri emu je straa pred zgradom Narodne skuptine,
gde se nalaze slubene prostorije Glavnog zapovednika, odala
poast".
Eto, to kae, i u slici prikazuje, istorija...
To kae za istoriju izjava Svetog Sinoda i asnih arhijereja.
A njihov potpis stoji jo na jednom slinom dokumentu tog vremena u Srbiji.
Evo i njega!
13. avgusta 1941. "Novo vreme" na prvoj strani donosi pod krupnim masnim naslovom ovaj
Apel srpskom narodu
"Srpski narod doivljava teke dane. U ovim sudbonosnim asovima, dunost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim
svojim snagama pomogne da se u zemlji sauvaju mir i red, jer je
samo tako mogue da se uspeno izvri veliko delo nacionalne
obnove otadbine i naem napaenom narodu obezbedi bolja
budunost.
U trenutku kada ogromna veina naeg naroda jasno uvida d a j e to
jedini put naeg nacionalnog spasenja, aka tuinskih plaenika i
sabotera po naredbama zloinakog boljevizma svojom bezumnom
akcijom dovodi u pitanje sve napore na sreivanje naih prilika i
namerno pokuava da u zemlji izazove poar unitenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da e time neto pomoi svojim gospodarima.
Razbojnike bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijaa,
koji su se odmetnuli od vlasti, upropauju narodnu imovinu, ubijaju i pljakaju nae sugraane i ugroavaju ivote nevinih ena i
dece.
Ovim svojim nedelima ti zloinci dovode u pitanje opstanak
celokupnog naeg stanovnitva, cele srpske nacije.
Svaki trezven i pametan Srbin, svaki dobronamerni sin ove zemlje
koji misli svojom glavom shvata opasnosti koje nam prete. Njegova
su strahovanja opravdana kada se imaju na u m u opasnosti kojima
je jedna pobeena zemlja izloena kada su u njoj pomuti mir. Njegovo je gnuanje izazvano naroito kada se na ponudu pobednika
za lojalnu saradnju, odgovara pucanjem iz zasede. Ovakav muki i

nedostojan nain borbe ne odgovara vitekom d u h u naeg naroda i

baca teku ljagu na ceo srpski narod".
Da ne bude zabune. Ti "razbojnici, zlikovci" nisu pripadnici
"Jugoslovenske vojske u otadbini" pod komandom "prvog gerilca u
Evropi" Drae Mihailovia, kako nas ui sada knjievnik Vuk
Drakovi. Oni s u "trezveni i pametni" Srbi, ne bacaju "ljagu n a
srpski narod". O njima pie tih dana "Novo vreme":
"Udrueni s nacionalnim etnicima srpski oruani odredi (misli se
na Aimovieve) nastavili su akciju koja ima za cilj da spase srpski
narod". (16. septembar 1941.)
Apel nastavlja:
"Na narod nije komunista, niti ima ma kakve veze sa ovim
meunarodnim ruiocima najsvetijih tekovina evropske kulture.
Zbog toga ne smemo vie skrtenih ruku gledati kako nas na nae
oi guraju u ponor.
Ne smemo dopustiti da usled njihovih zloina i ovaj deo nae
zemlje, ovo ostrvo spasenja celokupnog srpskog naroda, bude
ugroeno, a n a narod desetkovan i prognan iz svojih domova.
Kucnuo je poslednji as da se prenemo i ustanemo u odbranu
svoga opstanka.
Dunost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemogue paklene namere komunistikih zloinaca.
Zato pozivamo celokupan srpski narod da odluno u svakoj prilici i
svima sredstvima pomogne naoj vlasti u borbi protiv ovih zlotvora
srpskog naroda i njegove budunosti".
A onda sledi, kroz tri broja novina, spisak potpisnika tog Apela.
Ima ih mnogo preko sto... Intelektualaca!
Prva tri potpisnika su:
Episkop niki dr. Jovan; episkop zvorniko-tuzlanski Nektarije;
episkop budimljanski Valerijan, vikar Nj. Sv. Patrijarha; pa onda
potpisi i Milana Aimovia i Dimitrija Ljotia.
Pa, ovek ne veruje svojim oima, izmeu ostalih i ovi potpisi:
Dr. Jovan Radonji, senator i lan Srpske kraljevske akademije; dr.
Aleksandar Beli, pretsednik Srpske kraljevske akademije nauka;
in. Petar Mici, rektor Univerziteta; Toma Rosandi, vajar i rektor
Umetnike likovne akademije; Petar Konjovi, rektor Muzike akademije; Veljko Petrovi, knjievnik i lan Srpske kraljevske akademije; Doka Jovanovi, vajar i lan Srpske kraljevske akademije;
dr. Milo Moskovljevi, prof. Vie pedagoke kole; dr. Ivan
Arnovljevi, prof. Univerziteta; Sima Pandurovi, knjievnik; dr.
Viktor Novak, prof. Univerziteta; dr. Milo Trivunac, dekan i prof.
Univerziteta; dr. Radivoje Kaanin, dr. Jovan Dordevi, profe sor
Univerziteta; dr. Ivan Daja, profesor Univerziteta; dr. Miloje Milo-

jevi, profesor Muzike akademije; Stevan Hristi, profesor Muzike

akademije; Mihailo Popovi, protojerej, Duan Vasi , protojerej;
Milorad Mihailovi, protojerej; M. Krsmanovi, protojerej
Itd., itd.
Moda se varamo, ali koliko smo upoznati, ovo je prvo objavljivanje
Apela i imena potpisnika posle rata...
***
ta je bilo s njima? Nita, nikakva diferencijacija, nikakvo pokajanje se nije trailo, a jo manje zatvor, izolacija, gubljenje slube,
onemoguavanje naunog rada.
Kao i lanovi Sv. Sinoda, kao ovi episkopi i protojereji, ostali su i
oni ivi i zdravi posle osloboenja, nastavili svoje vrlo uspene karijere, a neki nastavljaju i danas, sa samog naunog vrha!
Zar se ni u jednom od d a n a s ivih jo podpisnika ova dva apela ne
pokrene savest pa da u s t a n u javno u odbranu albanskih intelektualaca, potpisnika "pamfleta", kako ga zvanino danas nazivaju
pravoverni u Srbiji?
ta misli dr. Jovan Dordevi, na primer? On je, pored ostalog i
pravnik? Vrhunski!
** *
Nisu, naravno, svi srpski intelektualci potpisali ovaj apel. Nisu svi
bili "dobronamerni sinovi ove zemlje".
Bilo je ak i ovo, na ta podsea svoje kolege sa Beogradskog univerziteta dr. Bogdan Deni sa Njujork Siti univerziteta, pitajui ih
zato d a n a s ute. Naime, profesor Duri, sa tadanjeg Beogradskog
univerziteta, odbijajui da potpie taj apel, rekao je:
"Ja ne uim studente da sviraju diple, nego ih uim etici i moralnoj
filozofiji".
** *
A n a drugom kraju zemlje, intelektualci - predstavnici "neslobodarskog, neborbenog, nejunakog" slovenakog naroda, koji nema
"svetle oslobodilake i ratnike tradicije", dve nedelje, svega, posle
kapitulacije Jugoslavije sastali su se i osnovali Osvobodilnu frontu.
Njihov apel i njihova delatnost bili su dijametralno suprotni
apelima Svetog Sinoda i srpskih intelektualaca. Bilo je to ve 27.
aprila 1941. godine!
** *
Istorijske istine radi bilo je, mislimo, potrebno da se sve ovo
navede. Oni koji znaju, da se podsete i zamisle, oni koji ne znaju,
da b u d u obaveteni... Da bi bolje razumeli i dananje dogadaje i
neke stavove.
** *
Istorijske istine radi dodajmo i jedno svedoanstvo sa Osnivakog
kongresa KP Srbije 8-12. maja 1945. Delegat Bogavac Velimir je
rekao:

"Pitanje svetenstva je vrlo vano, jer u ovom asu svetenstvo nita

ne radi. Kad smo poli do jednog svetenika, on je rekao da su dobili od Svetog Sinoda nareenje da ne smeju nita raditi, niti da
dre govore, nego treba da budu pasivni".
Toliko o raznim apelima.

Dve slike
Obila je davno svet jedna slika i ostala u istoriji oveanstva kao
svetao primer ljudske savesti i oseanja ljubavi i potovanja prema
drugim narodima.
Vili Brant, aktivni borac protiv Hitlerovog udovinog rasistikog
zloinakog sistema klei pred spomenikom palim Poljacima... I
izaziva u onome ko gleda tu sliku potovanje prema njemu, iako
Brant nije ni kriv ni duan ni za ta od onog to su nemake horde
uinile.
I druga slika obila je svet. Ali je izazvala zaprepatenje... Najblae
reeno...
28. marta 1989. godine kosovske majke grcale su u suzama nad
svojom ubijenom decom.
A u Sava-centru rukovodstvo SR Srbije (a s njima, naalost, i
predsednik SIV-a) razdragani, nasmejani slade se slavskim
kolaem, na kome ogromnim slovima pie "ivela Srbija"...
I ta slika je ostala za istoriju. Niko vie ne moe to svedoanstvo da
izbrie!

Brane separatiste a potiu

iz redova srpske nacionalnosti
Na XIV sednici CK SK Srbije (29-30. maj 1968) kosovski partijski
rukovodilac Katarina Patrnogi-Ima Cica je u svojoj diskusiji iznela
svoje miljenje o onome to su govorili Dobrica osi i Jovan Marjanovi o poloaju Srba na Kosovu. Miovi kae o tome:
'Veoma otrim tonom je sa osiem i Marjanoviem polemisala
Katarina Patrnogi Ima, koja je njihove ocene o politikom stanju
na Kosovu ocenila kao proizvoljne i lane.
Osvrui se na osievu zabrinutost zbog iseljavanja Srba i
Crnogoraca, Katarina Patrnogi je rekla da je to normalna pojava.
Ona je navela da statistika pokazuje da se godinje odseli iz Pokrajine oko 10 hiljada stanovnika, ali je od toga svega hiljadu Srba i
Crnogoraca, a devet hiljada iptara. 'Prema tome, pitam druga Dobricu osia, ta to znai? Ovo to j a kaem istina je koja moe da
se proveri svakog momenta, a ovo to on kae je la"'. 106
Miovi se u svojoj knjizi vraa na Cicu Patrnogi nekoliko puta:
106 Milo Miovi, nav. delo, str. 123.

"Inae poznato je, d a j e Katarina Patrnogi podravala zahtev za republiku". 107 (Ovoje iz njene diskusije na pritinskom aktivu 1968.
godine.)
Zatim opet o Cici:
"Drugarica Cica je rekla: kada se tie zahteva za republiku od
strane pojedinaca albanske narodnosti, ne moe se takav stav
okarakterisati kao nacionalistiki". 108
Sredinom aprila 1971. godine, prilikom Titovog boravka na Kosovu,
u toku njegovog razgovora sa politikim aktivom Pokrajine, Katarina Patrnogi Ima je rekla:
"Mislim da treba da kaem, bez ikakve bojazni da u pogreiti, da
neke diskusije na Treoj konferenciji SK Srbije izazivaju zabunu
kod potenih ljudi i omoguavaju da se na politikoj sceni pojave
oni koji su svojevremeno otpali, a sada hoe da se pokau kao
zatitnici srpskog naroda". 109
Toliko o pokojnoj Cici Patrnogi.
***
19. marta 1986. godine na sednici Pokrajinskog komiteta SK
Kosova tadanji lan Predsednitva PK Kosova SvetislavDolaevi je
konstatovao:
"Suoeni smo sa destruktivnim i antisocijalistikim snagama koje u
svom irem delovanju protiv naeg sistema smiljeno i zlonamerno
pokuavaju da javnosti nametnu druge ocene i drugu politiku...
Sredinju liniju u lepezi tih snaga i tendencija ini srpski
nacionalizam koji se u odnosu na Kosovo i posebno u odnosu n a
Albance ispoljava u formu revanizma.
... U raznim publicistikim radovima, novinama i javnim istupanjima na kvazinauan nain pokuavaju se 'rasvetljavati' mnogi
dogadaji iz blie i dalje prolosti Kosova, sa ciljem da se dokae da
sve to se tu dogaalo i radilo u posleratnom periodu, a i u toku
NOB-a, ima 'kontinuitet kontrarevolucije'.
To se n a promiljen i tendenciozan nain vezuje za albansku narodnost i njen nacionalni identitet sa ciljem da se 'dokae' da sve to
objektivno ili neposredno u sebi sadri klicu nacionalizma i revanizma". 110
Novembra 1981., prilikom usvajanja Platforme SKJ o Kosovu, lan
CK SKJ Duan Popovi je istakao:
"Oivela su stara i dobro poznata arita nacionalizma i u drugim
sredinama, pri emu su se javili i neki oblici revanizma.
107
108
109
110

Isto,
Isto,
Isto,
Isto,

str.
str.
str.
str.

144.
156.
367.
439.

Te pojave nisu proizvod spontanosti, nego dokaz oivljenog delovanja snaga velikosrpskog nacionalizma. Sve su ee izjave da su
Aleksandar Rankovi i Dobrica osi bili u pravu kada je re o
Kosovu... Nasuprot paroli albanskih nacionalista: Kosovo-republika, srpski nacionalisti istiu zahtev da se likvidiraju autonomne
pokrajina. U oceni nae ukupne situacije moramo imati u vidu
nasrtanje srpskog nacionalizma, preplitanja ostataka buroaskog
nacionalizma i nacionalizma koji izrasta na tlu etatistiko-birokratskih odnosa". 111
Sam Milo Miovi u svojoj knjizi ljuti se na neke Srbe i Crnogorce:
"Jasno je da se prikazana politika... ne bi mogla uspeno sprovoditi
da dobar broj srpskih i crnogorskih politiara sa Kosova nije
'hrabro' zatvorio oi pred neprijatnom stvarnou. Istorija nee
oprostiti tim ljudima koji su... godinama pruali bezrezervnu
podrku politici, koja je Kosovo dovela do kontrarevolucionarnog
prodora albanskih separatista 1981. i do dananje situacije". 112
I ovde napada neke:
"... Kosovsko rukovodstvo, odnosno najvei deo njega, s nepojmljivom nervozom reaguje na svaku kritiku sadanjeg stanja u Pokrajini, nastojei da 'uzvratnim' udarcima ne samo uutka kritiare,
ve da uspostavi politiku ravnoteu izmeu albanskog i srpskog
nacionalizma.
Istini za volju valja rei da to ne ine samo kosovski politiari albanske narodnosti. U tome ih podravaju i oni rukovodioci srpske i
crnogorske nacionalnosti, koji se iz odreenih razloga nikad nisu
distancirali od politike koja se tamo dugo vodila". 113
Borci sa Kosova koji ive u Beogradu na svom sastanku u jednoj
taki svojih zakljuaka sa sastanka kau:
5.) "Zahtevamo da se kandidatura Ilije Vakia za lana SIV-a
povue. Ilija Vaki je pored Veli Deve bio najaktivniji u proterivanju
partijskog aktiva iz redova Srba i Crnogoraca... u proterivanju vie
od tri stotine najodgovornijih ljudi iz rudnika Trepa. Ilija Vaki je
ve dvadeset godina desna ruka separatistima u svim kontrarevolucionarnim akcijama i obrauna sa kadrovima, a posebno sa
borcima NOB n a Kosovu. Da bi ironija bila vea, Ilija Vaki se
planira za predsednika Komiteta SIV-a za pitanja boraca... iako
nema moralnih i politikih kvaliteta za ovu funkciju. Ovaj zahtev
dostaviti drugu Branku Mikuliu..."
Ljute se kosovski borci i na neke druge:
14.) "Zahtevamo vee angaovanje SKJ protiv onih pojedinaca koji
pomau i brane separatiste na Kosovu, a potiu iz redova srpske i
crnogorske nacionalnosti, koji s u im bili druina u zahtevu da
111
112
113

Isto.
Isto, str. 412.
Isto, str. 439.

Kosovo bude republika. 1 1 4

I Miovi se ljuti - na kolege novinare ljubljanskog "Dnevnika" zbog
lanka "Vozovi nacionalizma" od 9. IV 1986.:
"Sekretar albanske ambasade posetio redakciju 'Dnevnika' i autora
komentara poastio flaom albanskog konjaka, zahvalivi mu n a
taj nain to je svojim komentarom pruio podrku velikoalbanskim tezama o Kosovu". 115

Stanje visoke i selektivne

u dijelu Jugoslavije

represivnosti

Rektor Zagrebakog sveuilita dr. Zvonimir eparovi izneo je u

intervjuu zagrebakom asopisu "Start" (18. III 1989.) izmeu ostalog, neke svoje konstatacije i razmiljanja u vezi sa situacijom n a
Kosovu.
Start: Imate li jo neki interes osim znanstvenog?
eparovi. Znam da znanost nije value free, ali znanost ne treba da
operira vrijednosnim sudovima, znanost treba da operira injenicama.
(...) Ne radi se o zadovoljstvu, ve o istini. Kao viktimologu, posebno
mi teko padaju smrti nevinih (...). Bitno je upozoravati na ono to
se dogodilo juer da se ne bi ponovilo. A ne da nam prvi ovek
jugoslavenskog pravosua u svojim memoarima... moe napisati da
on uope o tome nije znao. (Sluaj Hebrang).
Start: To ba i nije udno u zemlji u kojoj partijski ef najavi
hapenje.
eparovi. Da je krajnje neobino da partijski ef najavi hapenje,
koje se onda i dogodi, to je injenica. Bio sam zapanjen tom izjavom, koja pokazuje da nismo uinili veliki korak prema pravnoj
dravi. To je, zapravo, neto besprimjerno. No, svakom velikom
pokretu potrebni su prije svega protivnici, pa zato i lider tog
pokreta obeava glave protivnika.
Start: Takav Miloeviev postupak, kao i neki drugi, zapravo dovodi
Albance u poziciju graana drugog reda?
eparovi. injenica je da se u podacima o kojima se brinu meunarodne organizacije vidi da s u od 1981. godine naovamo osuene
tisue i tisue ljudi na Kosovu. To drastino, represivno postupanje
protiv jednog naroda, naroda u kojem ima vrlo mnogo mladih ljudi,
od kojih su mnogi krivi samo zato to su svoju misao izrazili nekom
parolom, tako iroko primenjivane odredbe o verbalnom deliktu,
koja je via fakti izvan Ustava, jer je i samo Predsjednitvo SFRJ
obealo slobodu optuenima zbog lana 133, 'zlonamernog i
neistinitog prikazivanja politikih prilika', otro postupanje prema
114
115

Spasoje akovi, Sukobi na Kosovu, Prilozi.

Milo Miovi, nav. delo, str. 420.

albanskom narodu, koji je veinski na Kosovu, sa snanom

prisutnou tzv. posebnih mera, pokazuje stanje visoke i selektivne
represivnosti u tom dijelu Jugoslavije. Kao pravnik i viktimolog,
moram se pitati je li to opravdano. Mislim da se moramo nadati da
sudski i policijski organi ove posebne mjere nee tumaiti kao
izvanredno stanje, kao ratno stanje, jer onda moemo govoriti i o
prijekim sudovima, koji imaju posebna ovlatenja. Ako bi sud sudio
pod pritiskom izvanrednih mjera, on bi uistinu bio prijeki sud. To
se ne smije dogoditi. Jer, uvoenje posebnih mjera ne znai redukciju funkcije pravosua, koje mora biti nezavisno, objektivno,
itd., i koje mora svima osigurati korektan, zakonit postupak.
Prema tome, ovi koji su sada zatvoreni, za mene s u nevini dok sud
ne dokae suprotno, u legalnom postupku.
Start. Ali sami kaete da nismo u pravnoj dravi. Zato oekivati
sasvim korektan postupak?
eparovi. Ono to imamo na Kosovu jesu posljedni ostaci pravne
drave, ali mi svejedno moramo imati povjerenje u pravosudne organe. Zakon o krivinom postupku jo je na snazi. Ako ga se ne
pridravaju, treba ih pozvati na red. Zato Jugoslavenski forum za
ljudska prava mora na Kosovo uputiti svoje promatrae. J e r postoji
osnovana s u m n j a da bi se postupak protiv Vlasija mogao voditi
krajnje represivno, pristrasno, neutemeljeno, s moguim krenjem
osnovnih ljudskih prava. J e r to sada vrijedi rehabilitacija dahauskih rtava? Vrijedi neto za njihove obitelji, ali same rtve su ve
dugo mrtve, hladne, bijele. U ovom sluaju Jugoslavenski forum za
ljudska prava treba nastupati krajnje energino. I zbog visoke politizacije, i zbog vehementnog nacionalizma veinskog naroda, koji je,
osjetivi se ugroen, sebi uzeo pravo da sudi. J a sam otvoreno upozorio d a j e genocid na Kosovu postojao u neijim glavama od onog
trenutka, kad je akademik Vasa ubrilovi 1937. i 1944. javno
zagovarao ponitenje fizike egzistencije albanskog naroda na
Kosovu fizikim uklanjanjem, onemoguavanjem raanja, itd... 116
A, kao to znamo, genocid je najtei zloin, koji nikad ne zastarijeva.
Start No, Srbi takoer, poslije 1981., govore o genocidu. Ne radi li
se tu o - za Jugoslaviju tako karakteristinom - prelakom potezanju
tekih rijei?
eparovi. Genocid znai ubijanje, ometanje raanja, nasilno preseljavanje etnikih ili konfesionalnih grupa. Ve sam naglaavao da
neki pozivi, koji dolaze iz zabrinutosti zbog bioloke eksplozije
puanstva u nerazvijenoj sredini kakva je Kosovo, da takvi jednonacionalni pozivi da se omete raanje tolikog broja Albanaca, u to
se ukljuio i jedan moj kolega, pravnik iz ove republike, imaju u
sebi neto to ulazi u genocidni model miljenja i ponaanja. J e r je
neotuivo pravo svakog oveka da odluuje o svojoj obitelji - to je
s v j e t s k i standard, odgovarao on naim prilikama ili ne. Isto tako,

1 6
!?/,

^ V

Vidi fusnotu 68.

ne moe se rei da Slovenci, Srbi ili Hrvati mogu imati djece koliko
ele, a da Albanci to ne smiju. To je u krajnjoj liniji pitanje
racionalnosti i zdravstvenog prosvjeivanja, ali ne pitanje represivne
politike, pogotovo ne one koja se zasniva na nacionalnoj selektivnosti.
Start: Da li biste htjeli rei tko je, po vaem miljenju, u neravnopravnijem poloaju na Kosovu?
eparovi. ... No, nema nikakve sumnje da problem manjina u J u goslaviji postoji. Problem manjina dovodi do arine take cijeli
kosovski problem. injenica je da su Srbi i Crnogorci na Kosovu u
manjini, injenica je d a j e albanski narod manjinski u Jugoslaviji. I
tu se javljaju problemi odnosa moi. Posebno je apsurdno kada
manjina vlada. Zamislimo sada Kosovo i to bi se ondje dogodilo
ako ne dopustimo autonomiju Kosova, ako ne dopustimo Albancima da vladaju svojom sudbinom, u ovoj zemlji koju oito smatraju
svojom. Mislim d a j e autonomnost Kosova, u Ustavu iz 1974., bila
u osnovi pravilna. Nije dobro kada nekoga proglaavaju nepodobnim zato to brani ustavni princip. Otkad je obrana ustavnog principa u pitanju ustrojstva drave, ili u pitanju jezika, neto to je
zabranjeno ili kanjivo? Dokle god se taj Ustav ne promijeni, dotle
je njegova obrana ustavna, njegovo nasilno obaranje protuustavno,
dok rasprave o Ustavu nisu protuustavne. Nema nikakve sumnje
da je pitanje ustavnog ureenja Srbije pitanje koje Srbija sama
mora reiti. No, tu je problem albanskog stanovnitva. Nema sumnje d a j e uistinu bilo nasilnog iseljavanja, silovanja, ali ini se d a j e
bilo i manipuliranja podacima o takvim ekscesima. Pravosue SR
Srbije izvrilo je jednu intervenciju s kojom se mnoge moje kolege
ne slau - mislim n a odredbu o silovanju iz etnikih razloga. Ako se
provodi etniko nasilje, onda je i silovanje samo oblik toga, onda je i
ono politiki delikt par excellence i treba ga tako tretirati. Ali, uvesti
u zakon silovanje iz etnikih razloga - tako neto ne postoji nigde u
svetu".

Toleriranje antialbanskih

tendencija

zabrinjava

Vladimir Bakari je 25. decembra 1981. dao intervju zagrebakom

"Vijesniku" u kome je govorio i o kosovskom pitanju. 1 1 7
"Ako u Jugoslaviji ne moe jedna narodnost postojati, onda je to pitanje istodobno: i moe li uope opstati Jugoslavija.
Razvilo se nepovjerenje... I ono jo traje u narodu prema albanskoj
narodnosti na Kosovu. Pitanje je bilo: to je to tamo, jesu li Albanci
nacionalna manjina i da li su Srbi, odnosno Jugoslavija, okupirali
dio Albanije ili su oni, obratno, narodnost, koja ima sva prava u
Jugoslaviji, jednako kao to ih imaju Srbi ili Hrvati ili bilo tko
drugi. Mi smo se odluili za narodnost koja je punopravni sastavni
dio Srbije i Jugoslavije.
117

Milo Miovi, nav. delo, str. 443.

Narodnost zato to nemamo ambicija da stvaramo dvije nacije od

Albanaca ili da se stvori neto, recimo, kao to su nastali Austrijanci od Nemaca. Nismo htjeli praviti ni podjele kao to su Sjeverna
i J u n a Koreja, ili ne znam kakvu, to vie to je ta narodnost, koja
ima p u n a prava u Jugoslaviji, trebala biti most za brisanje granica.
Ono to socijalizam ubudue treba da donese jeste brisanje granica
i pravljenje bratskih odnosa izmeu Srba i Albanaca, izmeu Albanaca s jedne strane granice i Albanaca s druge strane granice.
Ono to bismo mi morali osigurati jest taj pravac razvoja."
Na pitanje o porastu "dogmatsko-centralistikih i unitaristikih
pritisaka i hegemonistikih tendencija" Bakari je rekao:
"Da. Slaem se, pogotovu u tim, da tako kaem, pritapskim
jedinicama kod razliitih rukovodstava jak je unitaristiki pritisak.
Zatim, prisutan je revanizam, koji nije vodio niem dobrom i koji
je oteavao i jo d a n a s oteava rjeavanje principijelnih pitanja u
odnosu Srbije i Jugoslavije prema Kosovu.
Toleriranje antialbanskih tendencija... zabrinjava sve nacije, jer ako
se tako prema Kosovu postupa revanistiki i ne daje mu se pravo
koje ima - a to je jedan od osnovnih principa Jugoslavije - onda je
pitanje to e biti s drugim nacijama".

Reakcija se produava
(lanak pod ovim naslovom napisao je Kota Novakovi, Tucoviev
saborac, 27. marta 1924. godine.)
"Kakve su karakteristike dananjeg reima? ta znai njegovo produavanje? Znai da e i dalje vladati jedna klika, koja sprovodi
hegemoniju jedne nacije nad ostalima...
Pitamo... hoe li da ukine teror... nad nesrpskim nacijama J u g o slavije i hoe li da rei nacionalno pitanje za koje ima jedan jedini
izlaz. A taj izlaz je: da se svima nacijama i svima pokrajinama dade
potpuna sloboda reavanja o svojoj sudbini i opredeljenja hoe li
zajedniku dravu ili nee, kakvu zajedniku dravu hoe, a kakvu
nee. Budu li se postavljala ma kakva ogranienja pravu
samoopredeljenja svih nacija u Jugoslaviji s tim e se negirati samo
pravo i sprovoditi privilegije i hegemonija jedne nacije na raun
drugih.
Nezavisna radnika partija stajala je i stajae uvek na strani svih
boraca za puno pravo nacionalnog samoopredeljenja. Ona e u tom
ostati do kraja. Ona e se boriti i pomagati borbu za to pravo. Da li
e doi uskoro do pobede zavisi od toga, da li e oni koji su najvie
zainteresovani u padu reakcionarnog i hegemonistikog reima...
umeti da udrue svoje snage u jedinstvenom frontu za obaranje
dananjeg reima". 118
118

Borba, Marksistiki asopis, knjiga II, br. 3. Beograd, mart 1924, str. 97.

Mogu li srpski komunisti

da se vinu
do nivoa
srpskih socijaldemokrata
Dimitrija Tucovia
Koste Novakovia
Duana Popovia
i dr.119
119

Branko Horvat, nav. delo, str. 116.

X rilOti
1
o
)

Predgovor Milovana Dilasa knjizi Dimitrija

Tucovia "Srbija i Arbanija" (Beograd 1945.)
Ova knjiga Dimitrija Tucovia dokaz je da je Srbija uvijek imala
ljude i pokrete koji su znali da brane i odbrane njenu ast i njene
stvarne interese od nazadnih vladajuih krugova, kad god s u ili za
tim da pokrenu narodne mase da slue njihovim interesima, bilo
n a tetu drugih naroda, bilo samog srpskog naroda. Tucovieva
knjiga je istorijsko svjedoanstvo neocjenjive vanosti, koje
potvruje da savjest srpskog naroda nije bila umrla, ak ni u vrijeme kada s u svi vladajui slojevi i sve partije, opijeni brzim i relativno lakim pobjedama nad Turskom, jednoduno odobravali zavojevaku politiku Paieve vlade i trovali narodne mase ovinizmom i
mrnjom prema malom albanskom narodu, koji je tek stupio u
borbu za stvaranje svoje nacionalne drave. Tucovieva knjiga je - u
vrijeme kada su pijanstvo od pobjede i zanos za osvajanjima, bili
obuzeli itavu vladajuu klasu, buroaske partije i znatan dio sitnoburoaskih partija - odigrala ogromnu ulogu, ako ne i toliko po
tome to je pokrenula mase u borbu (ona je objavljena poslije
povlaenja tzv. Primorskog kora iz Albanije), a ono po tome to je
okupila najnaprednije ljude, protiv prvih otvorenih pokuaja imperijalistike politike Paieve vlade, to je, poniui iz radnog naroda, u ime itavog naroda branila i obranila ast, slavu i slavnu
prolost ustanike i slobodarske Srbije od svih koji su pokuali da
tu ast i slavnu prolost uprljaju pred albanskim narodom i progresivnim ovjeanstvom. Nije tu, najzad, presudno ni koliko je bila
poznata i koliko je m a s a uspjela da pokrene, jer je to zavisilo od
snage radnikog pokreta. Presudno je da se ona pojavila i da je
izraavala, preko Tucovia kao vode proleterske i radne Srbije,
stvarne tenje i stremljenja srpskog naroda koji ne samo da nije
htio, nego se nije ni mirio sa ugnjetavanjem drugih naroda u njegovo ime. Ona je pokazala svijetu da se srpski narod, a naroito
njegov najnapredniji dio, ne slae sa zavojevakom politikom "svoje"
vlade i "svoje" buroazije. Proleterska, radna Srbija jo nije imala ni
snage ni uslova da povede itav narod u borbu protiv te i takve
politike, ali ona je, s punim pravom u ime naroda, u licu Dimitrija
Tucovia i kroz ovo njegovo djelo, ustala protiv zavojevakog pohoda, zalaui se za slobodu porobljenog naroda.
Utoliko je alosnije to je ova knjiga danas skoro potpuno zaboravljena, naroito medu mladim generacijama. Tome su doprinijeli
mnogobrojni uzroci. Nikakvo udo to su srpske buroaske partije,
radikali, demokrati i drugi inili sve da ovo znaajno i za n a s znamenito djelo pokrije zaborav. (...) A nije udo ni to komunisti, u
uslovima teke ilegalne borbe, bez svojih izdavakih preduzea,
iako su uviali sav znaaj ovog progonjenog i zabranjivanog djela,
nijesu bili u mogunosti da ga ponovno izdaju i da sa njim
upoznaju ire slojeve i pokau d a j e borba koju oni vode... ustvari
nastavak... one borbe koju je vodio plemeniti i veliki sin srpskog
naroda Dimitrije Tucovi.

Ponovna pojava Tucovieve knjige poslije vie od trideset godina

danas ima i poseban znaaj. Ona uvruje bratstvo naroda J u g o slavije i albanskog naroda u borbi protiv imperijalizma, pokazujui
da se ni u danima kada je soldateska po nalogu Paieve vlade i
vojnih klika kasapila albanski narod i kopala jaz izmeu njega i
srpskog naroda, najnapredniji i najdalekovidniji ljudi Srbije nijesu
pomirili sa tom i takvom politikom. Tucovi je izraz onog slobodarskog i borbenog narodnog duha, koji ni tada, kao ni ranije naroito od Prvog u s t a n k a - nije nikad zaspao...
Tucovieva knjiga nije bila sluajna pojava. Ona je nikla u borbi
srpskog naroda za nacionalni opstanak, u vrijeme kada je itav
svijet bio obuhvaen groznicom priprema imperijalistikog rata, a
iroke mase u Evropi, naroito sitne buroazije, opijene i zapaljene
ovinistikom propagandom. Tada su postojala dva puta kojima je
mogao ii srpski narod: put, kojim ga je vodila buroazija - osvajanje tuih teritorija i porobljavanje drugih naroda uz podrku
"prijateljskih" imperijalistikih velesila, borba s drugim dravama
oko podjele plijena koji je otet Turskoj i - put koji je predlagao Tucovi - bratstvo i jedinstvo balkanskih naroda (na osnovu pune
ravnopravnosti) u borbi protiv imperijalistikih velesila i za njih
vezanih "domaih" imperijalistikih vlada. Razumije se, ljudi koji su
mislili kao Tucovi i koji su za srpsko-bugarski rat 1913. godine
vidjeli "krivicu" i kod svoje vlade, a u izlasku Srbije n a more imperijalistiku politiku "svoje" buroazije, bilo je premalo i slabo su
bili organizovani. Ali put za koji su se oni zalagali bio je jedino
mogui i za narod jedino pravilni put. Samo tako bi se balkanski
narodi mogli spasiti od meusobnog klanja za raun "domaih"
monarhija i buroazija, "domaih" imperijalista.
Gledajui n a balkanske probleme tako, Tucovi je, u stvari, istovremeno razvijao dalje ideje Svetozara Markovia iz njegovog znamenitog djela "Srbija na istoku", a posebno u pogledu odnosa s Albancima, nadovezivao se na misli i djela Marka Miljanova, velikog
crnogorskog j u n a k a i nepomirljivog borca protiv turskog feudalizma.
(...) Tucovi (je) u ovoj knjizi, ustajui protiv zavojevake politike
"svoje" vlade i "svoje" buroazije, uzimajui u zatitu pravo albanskog naroda na samostalan dravni razvitak, istupio asno i
nedvosmisleno, branei socijalizam i internacionalizam, branei
mali, zaostali narod od "svoje" buroazije...
(...) On je bio jedini koji je na elu najnaprednijeg dijela naroda u
Srbiji podigao, u ime naroda, glas protiv pljakake, zavojevake
politike buroaske (Paieve) vlade, a za slobodu albanskog naroda,
za njegovo pravo za nesmetan razvitak, za bratstvo srpskog i
albanskog naroda.
U samu zoru imperijalistike politike srpske buroazije, Tucovi je
tu politiku doekao vatrom. Iz itavog pobjednikog, ovinistikog
pijanstva toga vremena, on se uzdigao kao b u d n a savjest naroda.

ponosimo.

'

I C J -^
v/

Dr. Rodolf Aribald Rajs120

Kratak biografski

pregled

1875.
Roden kraj Hauzaha u junonemakoj pokrajini Baden u veleposednikoj porodici.
1893.
Dolazi u Lozanu, studira herniju i stie doktorat prirodnih nauka.
Postaje asistent.
1899.
Prve naune publikacije.
1902.
Stie zaviajnost Lozane i vajcarsko dravljanstvo.
1906.
Izabran za vanrednog profesora kriminalistike Univerziteta u
Lozani.
1908 do 1918.
Osniva, velikim delom sopstvenim sredstvima, univerzitetski institut za kriminalistiku i ubrzo stie svetsku reputaciju. Prima n a
usavravanje strunjake iz celog sveta, medu njima i iz Srbije. Objavljuje niz zapaenih knjiga i mnogobrojne manje radove.
1914.
Poetak svetskog rata... Stie mu poziv srpske vlade da kao neutralni islednik utvrdi nedela koja su austrougarske trupe poinile
nad vojnicima i stanovnitvom Srbije. Krajem septembra ve je u
Niu.
1914. do 1918.
S kratkim prekidima je na srpskim frontovima. U Lozanu se vraa
da bi dovrio izvetaj o ratnim zloinima invazionista i da bi
organizovao pomo za srpske izbeglice i siroad. Dri predavanja o
Srbiji i njenoj borbi u vajcarskoj, Francuskoj i Engleskoj i lansira
svoju parolu da pred zloinom ne sme da postoji neutralnost.
Krajem 1915. uestvuje u odstupanju u Albaniju. Tada vie nije
neutralni posmatra, ve dobrovoljac srpske vojske. Nastavlja
istraivanja o prekrajima trupa Centralnih sila i Bugarske protiv
meunarodnih konvencija... Prvog novembra 1918. ulazi medu
prvima u tek osloboeni Beograd.
1918. do 1929.
Daje ostavku na svoj profesorski poloaj u Lozani i stalno se nastanjuje u Beogradu. U prvo vreme odgovorni politiari koriste njegov ugled i iskustvo. Prati jugoslovensku delegaciju n a Mirovnu
konferenciju, organizuje jedno novo odeljenje Ministarstva spoljnih
120

Zdenko Levental: vajcarac na Kajmakalanu, Prosveta Beograd 1984, str. 177-8.

poslova, a u Ministarstvu unutranjih dela nastoji da modernizuje

policiju i kolovanje strunih kadrova. (Treba naglasiti da je bio
deklarisani protivnik politike policije kao sredstva za suzbijanje
slobode miljenja.) Zbog sve nesnosnijih intriga prisiljen je da se
povue iz javnih slubi i na kraju je jo samo honorarni savetnik
Narodne banke.
Razoaran je ne samo svojom linom sudbinom nego, pre svega,
karijerizmom i korupcijom koji su zavladali u zemlji.
1929.
Osmog avgusta naglo umire za vreme svae s jednim bivim ministrom, korupcionaem. Prireena mu je velianstvena dravna
sahrana... Dosledno, prema njegovoj poslednjoj elji, srce mu je u
urni preneseno n a Kajmakalan i postavljeno kraj pomen-kosturnice.
**
"ujte, Srbi!" / "Ecoutez, Serbes!"
"Iz tog vremena, iz godine 1928. potie i njegov neobjavljeni
politiki testament 'ujte, Srbi' bez kojeg bi sve ono to se s Rajsom
i Rajsu dogodilo posle rata ostalo nedovoljno objanjeno. Taj prevashodno autentian i iskren dokument o jednom oveku koji je
doiveo slom svojih idealistikih oekivanja, otar je obraun ne
samo sa nekim pojavama n a politikoj i socijalnoj sceni mlade
kraljevine, nego i Rajsova lina, nemilosrdna optuba zbog nepravdi
koje su njemu samom nanesene. Paradoksalno je to je on bio
zamiljen kao hitan alarm u poslednjem momentu, kao poziv na
razmiljanje i akciju, ali je njegov autor-tuilac eleo da se taj apel
objavi tek posle njegove smrti. Sasvim shvatljivi obziri radi zatite
samog sebe bili s u jai od elje da se postigne neposredno dejstvo u
javnosti."
"ujte, Srbil"
(Prema francuskom
tekstu "Ecoutez,
Serbes!"
otkucanom
mainom)
Bio sam uz vas u vaim najteim danima. Delio sam s vama patnje,
i, da bih to mogao, rtvovao sam ivot koji je bio vie nego divan, i
zaista uspenu karijeru koja je obeavala jo lepu budunost. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video ljude iz vaeg naroda u samoj
borbi i u kritinim asovima u kojima se otkriva istinski karakter
jednog naroda. J a sam vas zavoleo i kroz rtve koje sam podnosio
za vas, jer se ovek snanije vee za ljude i stvari, ako ta povezanost
staje rtava.
Ali video sam i vae nedostatke koji su se strahovito zaotrili posle
rata. Ako im neete nai leka neke od vaih mana bie za va narod
smrtonosne. J a ne bih bio va prijatelj, kad vam ne bih doviknuo
'uvajte se!' i kad vam pored vrlina, koje su stvarne i lepe, ne bih
ukazao i na vae rave strane... Pravi prijatelj nije onaj koji laska,
ve onaj koji kazuje istinu, svu istinu. Ovo... meutim nee biti u
vaim r u k a m a za mog ivota. Nai ete ga tek kasnije, meu mojim
hartijama i moi ete da uradite s njim ta vam je drago. Ili ete ga

proitati, razmisliti o njegovoj sadrini i koristiti se njime ili ete ga

zanemariti... Ovoje poslednja usluga koju mogu da vam uinim.
Va narod
Pri nabrajanju vaih pozitivnih osobina neu govoriti o onima u
vaem narodu koje nazivate "inteligencijom". Njome u se pozabaviti
tek u poglavlju posveenom porocima. Srea je to se va narod, u
veini, sastoji od seljaka, a ne od inteligencije.
... Da vidimo prvo vae pozitivne osobine.
Va narod je hrabar i njegova sranost dostie stepen herojstva...
Va narod je patriotski...
Va narod je gostoljubiv.
Va narod zna ta je milosre i ponekad pokazuje da zna ta je
samilost... Va narod je ponosan, ali ne i ohol... Va narod je inteligentan... Vi shvatate brzo i tano... S takvom inteligencijom i
prirodnim bogatstvima zemlje trebalo bi da vam pripadne jedno od
prvih mesta u Evropi, ali vai nedostaci, a pogotovo mane vae
takozvane "inteligencije" spreavaju vas da zauzmete to mesto.
Da vidimo sada koje su negativne crte vaeg naroda.
Vi niste velike radie. Odlaete za sutra ili ak prekosutra ono to
bi trebalo da se uradi danas. esto se deava da to uopte ne bude
uraeno. Koliko ste od te svoje slabosti pretrpeli kao pojedinci i, to
je jo gore, koliko je od te lenosti stradala vaa drava! I va seljak
zbog nedovoljnog radnog poleta gubi dobar deo onoga to bi moglo
da mu prui tako plodno tlo. Ne primenjuje moderne metode... i
"tradicija" m u slui kao izvinjenje to tako postupa...
... Tano je da se stari duh jo zadrao na selu, ali u gradovima
caruje novac. Milioner koji je u toku rata meao pesak sa branom
namenjenim vojsci koja se borila i ginula za vau slobodu, i koji je
zato sudski kanjen, danas je jo bogatiji i svemoniji, a vi m u
laskate. A sa mnom, koji sam nekad bio imuan, ali sam sa svojom
budunou rtvovao i imetak, vai upravljai postupaju kao s
nepoeljim gostom, jer sam zbog vas postao skorojevi-siromah!
Kad bih jo uvek posedovao ranije bogatstvo, oni bi preda mnom
skidali kape...
... J o jedna osobina koja je tako nestala, jeste blagodarnost. Ona
je d a n a s nala utoita samo kod vaih skromnih ljudi. ... Kod vas
je uopte zavladala zastraujua nezahvalnost...
ta ste uradili za ratne invalide? Od svih zemalja koje su
uestvovale u ratu vaa je zemlja najgore postupila... A vernim
prijateljima iz ratnih dana dali ste umesto blagodarnosti udarac
nogom... Zato Srbija, koja nije imala mnogo prijatelja u velikoj
oluji, sada ih uopte nema ili sasvim malo...
Zavist od strane onih koji sebe smatraju "inteligencijom" ne ispoljava se samo u odnosu na strance, nego i na sunarodnike.

"Drutvo" ne doputa svom lanu da se izdigne iznad proeka. Ono

nastoji svim sredstvima da prepreci put svakom ko ima smelost da
pokua da napusti njegove redove. Ako nema mogunosti da ga u
tome sprei, ono e ga progoniti intrigama ak i klevetama. Zbog
toga je prava inteligencija obeshrabrena i naputa borbu. Zato su
najvanija mesta u upravi i drugde zaposednuta mediokritetima,
ak i nitavilima. Ljubomora ipak nije m a n a celog srpskog naroda,
ona je porok degenerisanog dela stanovnitva. Ta ljubomora
praena je i zauujuom povrnou... Vidi se samo blistava
povrina, ne gleda se na sadrinu.
Da se ne bi zaostalo za najcivilizovanijim zemljama k u p u j u se za
s k u p novac bilo kakvi nauni ureaji, ali nedostaje znanje kako da
se oni koriste, pa su zato zbog nedovoljne brige osueni na
propadanje. Tako, na primer, Ministarstvo unutranjih poslova ima
'Tehniki servis" koji s a m u svoje vreme osnovao, zamiljajui da u
ga malo-pomalo tako opremiti da bude od velike koristi. Poto vie
nisam mogao podnositi razna maltretiranja od strane slubenika i
efova tog Ministarstva, napustio sam ga, a moje mesto je zauzeo
jedan neinteligentan i gramziv ovek, koji je od obrazovanja imao
samo dva-tri razreda gimnazije i podoficirsku kolu. On je potroio
velike pare da bi u Parizu i drugde pokupovao odline instrumente
i aparate, ali kojima ne ume da se slui, pa im ak ne zna ni pravu
namenu. (Rajs zatim opisuje kako je taj funkcioner sve te skupe
ureaje stavio u vitrine, gde predstavljaju neku vrstu izlobe, ali se
n a inostranim kongresima njima hvalio, dok mu Ministarstvo i
dalje svake godine odobrava kredite za takve detinjarije.)
Povrno je i obrazovanje veine pravnika... Vama je svejedno da li
kandidat za neku dunost u sudstvu ili policiji raspolae
kvalifikacijama potrebnim za to mesto... dovoljno je da ima diplomu i pravu politiku boju...
... Vaa "inteligencija", od malog slubenika sa diplomom ili bez
nje, pa sve do ministra, podmitljiva je...
Njih s u u ovome podraavali svi funkcioneri, od najviih do najniih. Predstavnici stranih industrija i trgovine, koji dolaze k vama
da uspostave poslovne veze ili da uloe svoj kapital u vaa preduzea, upoznati su s ovakvim stanjem i prisiljeni s u da ponude
mito koje se redovno prima... Treba li jo podsetiti na to da se esto
deava da vagoni s nekom robom dugo ekaju da b u d u otpremljeni,
sve dok se ne pokrenu sa izvesnim brojem novanica?... Ako se kod
sitnih slubenika za ovakvo ponaanje jo moe kao opravdanje
nai olakavajua okolnost da su slabo plaeni... za vae ministre i
politiare nema izvinjenja...
Inteligencija
(...)

Ve pre rata moralni nivo inteligencije se sve vie srozavao. Kad je

izbio rat, prva joj je briga bila da se skloni na sigurno mesto. Bilo
je, dodue, mnogobrojnih izuzetaka, ali u veini sluajeva, oni koji

su pretendovali da su duhovni vode nacije, nisu bili tamo gde im je

bilo mesto...: na elu nacije, prvi u podnoenju rtava. Kad im ne
bi polazilo za rukom da se izvuku i da ne slue u armiji, borili s u se
r u k a m a i nogama kako bi se sklonili negde u pozadini ili otili u
neku komisiju u inostranstvu. Mnogo, suvie mnogo akademski
obrazovanih "intelektualaca" nalazilo se u "rovovima" eneve,
Pariza, Londona... Da bi nali opravdanje za takvo svoje ponaanje,
oni su tvrdili da e Srbiji posle rata njeni intelektualci biti potrebni
za obnovu izgradnje i da su se zato sklonili na sigurno mesto...
Mnogi imuni ljudi sledili su alostan primer "inteligencije". Ako se
nisu sami sklanjali, inili s u to sa svojim sinovima koji su ve bili
stasali za noenje oruja. Koliko se tih snanih mladih ljudi guralo
na univerzitetima vajcarske, Francuske i Engleske, kad je trebalo
da se sa svojim vrnjacima bore u rovovima. Najuveniji zabuant
te budue "inteligencije" bio je Paiev sin Rade, koji je ve tada bio
prava sramota za svoj narod i koji je to ostao i posle rata. Zar ne bi
bilo lepe, ak i radi uspomene na svog oca, da je taj sin
najuvenijeg srpskog dravnika, umesto sudskog dosijea, zasluio
jednostavan natpis na kamenu: 'Rade Pai, pao na polju asti'?...
Ve sam spomenuo d a j e bilo i mnogo izuzetaka od tog pravila... Ali
oni intelektualci... koji su se nali u redovima branilaca domovine,
nisu sebe smatrali pripadnicima inteligencije, ve prosto srpskim
rodoljubima. Ohola "inteligencija" blistala je za vreme rata svojim
kukavilukom, dok su neki od njih ak i koristili nesreu svog naroda da bi se obogatili.
U drugim zemljama, prijateljskim i protivnikim, intelektualci su se
u punoj meri rtvovali na bojnom polju... Vi ete mi uzvratiti da s u
vai intelektualci vodili brigu o deci i omladini u izbeglitvu i da su
se bavili propagandom. Lepa legitimacija! Vai univerzitetlije su i u
izbeglitvu dobijali lepe plate... Univerzitetski velikani samo su
etali od jedne kolske sveanosti do druge, da bi recima slavili
herojske rtve vaih ratnika...
... Kao predstavnici Srbije bili su tamo maeni, odlikovani. Nije li
smeno, ak pomalo i skandalozno, videti krst Legije asti na
prsima zabuantskih profesora "za njihove zasluge". ... Vrativi se
svojim kuama posle pobede, za koju nisu imali zasluga, oni su
traili da dodu na najodgovornija mesta... "Inteligencija"... se dala
na posao i spletkarila je... Nastala je besramna trka za vanim i
unosnim poloajima. "Inteligencija" je uspela u svojim namerama,
pogubnim za vau zemlju...
Vaa inteligencija srnula je u partijsku politiku bez svake mere.
Koliki je samo broj univerzitetskih profesora i drugih intelektualaca
koji na svim izborima postavljaju svoju kandidaturu?...
"Inteligencija", poput svih amoralnih bia, oboava silu i u njenim
ekstremnim oblicima...
Vratimo se "inteligenciji", koja seje razdor u narodu, umesto da ga
ujedinjuje... uvajte se, dok ne bude prekasno! Umesto da se pri-

hvati pozitivnog stvaralatva, ona deluje negativno; umesto da

gradi, ona rui. Ako dopusti da se tako nastavi, vaa zemlja je
izgubljena... A sada je red da kaem neku re o politiarima.
Politiari
Mnogi medu njima pripadaju "inteligenciji", pa za njih u celosti
vai ono to sam upravo o ovima rekao... (Rajs naglaava da su se
u ratovima Srbi borili pod zajednikim vodama, dok s u se u mirno
doba zauzimali za interese raznih efova; manje za neku odredenu
ideju, a vie za neku linost. Samo bi ih opasnost spolja opet
naterala na slogu. Prema tome va narod je veliki ljubitelj
politikih, zapravo, partijskih prepirki... Dok su ve pre rata vai
politiari, deformisani partijskim mentalitetom, videli jedino ono to
s u oni smatrali da je dobro za narod, u va novi parlament prodrli
s u ljudi koji s u gledali samo na svoju linu dobit i eksploatisali
politike strasti. Ve poetkom ovog veka vaa Skuptina nije bila
odraz narodne volje. Kad je 1914. buknuo svetski sukob, vai mladi
poslanici, umesto da poslue kao primer patriotskog portvovanja...
hitno su, n a predlog Velizara Jankovia, poslanika-protera, koji je
i s a m bio rezervni oficir, izglasali zakon po kojem su bili osloboeni
vojne obaveze. Skuptina je tako postala skup ratnih zabuanata...
Malo je bilo poslanika koji s u se pobunili protiv ove mere koju su, s
pravom, smatrali da sramoti Srbiju. Medu onima koji su se ipak
pridruili redovima boraca bili su Aleksa ujovi i Dragovi. Ni
jedan ni drugi nisu pripadali "inteligenciji".
A kakvu su ulogu za vreme rata odigrale ove skuptinske kukavice?
to je rat due trajao, oni su se sve vie vraali svojim partijskim
zadevicama. Pivo u Niu, kasnije n a Krfu, pruili su svetu alosnu
sliku politikanata koji su se tukli oko ministarskih fotelja, dok je
njihova domovina krvarila. Bio sam u martu 1918. na Krfu i tri
nedelje posmatrao te politiare kako se nemilosrdno bore za vlast,
izazivajui j e d n u krizu vlade za drugom. Gadio sam se i stideo toga
u ime srpstva, koje je na bojnom polju blistalo bez ljage. Ovi
neobini skuptinari-zabuanti smatrali su da Krf nije dovoljno
udoban - moda ni dovoljno siguran - za tako vane linosti kao to
su oni, pa su preduzimali sve kako bi se Skuptina preselila u Kan
(Cannes). Tamo bi oni sa lepom platom koju s u primali mogli da
ive jo udobnije. Skuptina je zaista bila potpuno beskorisna, u
najmanju ruku posle odstupanja u Albaniju, poto je cela Srbija
bila pod neprijateljskom okupacijom. Ako se, ipak, zbog prestia
elelo da ona po svaku cenu i dalje postoji, njeno mesto nije bilo n a
Krfu, nego u osloboenom Bitolju. J a se nisam ustezao da u martu
1918. to kaem vaim politiarima. 'Ali Bitolj je pod neprijateljskom
vatrom, i Skuptina bi bila bombardovana!' prime tili su oni. 'Pa ta
bi to smetalo?' odvratio sam, 'vai su ratnici tamo uprkos bombardovanju. Naravno, bilo bi loma. Moda bi ak neki od vas izgubili
ivot, kao to to biva s vaim vojnicima. Ali gubitak ne bi bio vei
nego kad pogine vojnik. Naprotiv, ivot beskorisnog poslanika je
danas manje vredan od ivota najobinijeg vojnika'. J a s n o je da im
se takav jezik, jezik istine, nije dopao. Zato se i ministar Velizar

Jankovi, koji je bio deset godina mladi od mene, neprijatno iznenadio kad sam izjavio da bi njemu, mladom oveku, bilo mesto u
rovovima, a ne u salonima hotela Velika Britanija' na Krfu.
A vai partijski politiari koji su izbegli u enevu, Pariz, Nicu, London i drugde! Oni od rata i nesree svoje zemlje nisu nita nauili,
nego su nastavili svoje partijske prepirke... Kad sam se posle Albanije, a pre polaska na Solunski front, danonono za vas borio, ni
mene nisu mimoile njihove intrige i kukaviluk. U stvari, j a u
poetku nita nisam znao o vaim partijskim obraunima.
Prihvatio sam poziv da pomognem vaem narodu, koji m i j e uputila
vlada kojom je u poetku rata predsedovao Pai. To je
politiarima-zabuantima, pripadnicima stranaka koje su bile
protiv Paia, bilo dovoljno da me proglase za "radikala", protiv
koga treba da se bore najpodlijim orujem. Oni su to uradili, pa su
me, iako sam dao sve za va narod, na monstruozan nain optuili
kod saveznika kao pijuna, koji je u slubi Centralnih sila. Na
sreu, saveznici su bili nepokolebljivo na mojoj strani. Oni su mi
predali taj dokumenat, da bih ga uvao kao dokaz zlobe i
nezahvalnosti. Bilo mi je teko, veoma teko, kad sam konstatovao
da su pripadnici vaeg naroda, za koji sam se rtvovao, bili
sposobni da uine tako sramno delo... Progutao sam tu gorku
pilulu, utao i nastavio da radim za vau stvar, jer ste bili braa
mojih divnih drugova sa fronta. Sada znate ko mi je zadao najvei
bol u mom ivotu i takode znate da je ovaj udarac bio delo vaih
partijskih politikanata.
Ovi isti politiari su preko svake mere iskoristili - j a ne kaem
izmislili - uvenu aferu "Crne ruke" na Solunskom frontu. Ta afera
nije bila tako strana i ja d a n a s vie ne verujem u tobonji atentat
koji se spremao protiv princa-regenta Aleksandra. Danas sam
ubeden da je taj atentat od poetka do kraja bio izmiljotina
vaih
politiara...
(...) Posle rata... postati ministar znailo je najbrim putem doi do
bogatstva! Od zavretka rata do d a n a s video sam najmanje pedeset
ministara i svi, sem nekoliko izuzetaka, postali su imuni... Na
ministra su se ugledali mnogi vii i nii funkcioneri. Kada se javno
mnjenje sve vie uzbuivalo zbog korupcije, Skuptina je formirala
istrane komisije, ali njihov rad nikad nije urodio stvarnim rezultatima, jer se vukovi meusobno ne prodiru...
Tako s u politiari iskvarili vau zemlju... Politika se u sve mea, pa
neko zaposlenje, bilo veliko ili malo, ne dobija najkvalifikovaniji
kandidat, nego onaj koji ima odgovarajue politike veze... Posledice
tih zloupotreba su za vau zemlju porazne. Vai slubenici su
najveim delom nesposobni. esto uopte nisu kadri da obave zadatke koje to mesto zahteva...
J a vrlo dobro poznajem vau policiju, ja sam, na svoju nesreu,
neko vreme s njom saradivao. Vai politiari postavljali su u njoj i
ljude koji s u pre toga bili sudski kanjeni zbog krade i drugih dela.
Neki policajci, naroito u Junoj Srbiji (Makedoniji) pljakali s u

narod i ucenjivali ga. J a sam ih prijavio vlastima, ali - poto su bili

partijski ljudi - oni nisu bili kanjeni, a mene su zbog toga tako
napali da s a m bio prisiljen da dam ostavku. Medu vaim policaj cima ima svakako i dobrih ljudi, ak dobrih i sposobnih, ali se njihov glas ne uje... Tamo vladaju partijci, esto vrlo nepoteni. To je
porazno, jer kvari i va narod koji, kao i drugde, sledi primer onih
koji s u n a vrhu.
Vai politiari, koji najveim delom nisu nita uinili za vau
zemlju, ne trpe one koji imaju zasluge, jer ovi za njih predstavljaju
ivu optubu. Zato nastoje da ih svuda uklone i gde god mogu
ponize pred javnou...
Zahvaljujui svom izvanrednom prirodnom bogatstvu, svojoj vitalnosti i otpornosti, pa i moralnim osobinama... Kraljevina SHS trebalo bi da bude danas ako ne medu prvima u Evropi, onda bar na
istonom delu kontinenta. Usled borbe partija za prevlast ona je
d a n a s medu najslabijima...
... Medu vaim politiarima koje sam poznavao bilo je onih koji su
bili nesebini patrioti... Oni zasluuju da b u d u zabeleeni kao veliki
dravnici. Najbolji primer je Nikola Pai, za koga rado priznajem
d a j e mnogo zaduio vau zemlju... No on je to inio jer s u se njegovi sopstveni interesi slagali sa interesima zemlje. Da su oni bili
suprotni, on bi svoju visoku inteligenciju - koja se velikim delom
sastojala iz lukavosti i spontane intuicije - koristio protiv vas.
Pogledajte: taj sin obinih i siromanih seljaka ostavlja za sobom
bogatstvo koje je sigurno jedno od najveih u zemlji. Meutim,
ovek koji se posveuje iskljuivo javnim poslovima, a Pai je celog
ivota bio samo politiar, i koji gleda samo opte interese, ne moe
da se obogati. Naprotiv, on ak mora da rtvuje i ono to ve poseduje. Boriti se za jednu ideju, jedan ideal - to kota. J a to znam iz
sopstvenog iskustva. Vaa me je odbrana stajala svega onoga to
sam imao: imetka, poloaja, budunosti...
J o neto: zaista velikom oveku zgadilo bi se drutvo pokvarenjaka. A Paieva okolina? Sve su to ljudi osrednjeg duha, ali pokvareni. Profiteri i aferai, kojima je dozvolio da se obogauju, pod
uslovom da slue njegovim ciljevima. Pai je bio neverovatno slab
prema svom nedostojnom sinu. Za vreme rata vrhunski dravnik
kakav je bio Pai, poznavajui pokvarenost svog potomka, koji je
zabuavao izgovarajui se d a j e bolestan, iako to nije bio - trebalo je
da tom sinu kae: 'Tvoje je mesto medu onima koji svojim grudima
brane zemlju koja mi je poverila da se staram o njenom dobru.
Kae da si bio bolestan? ak i kad bi bio na samrti trebalo bi da si
medu braniocima svoje zemlje. Idi i izvri svoju dunost! Ako to ne
uini, vie ne elim da te vidim!' Umesto da mu to kae, Pai je
svom sinu dopustio da lumpuje po Parizu i da na Krfu svojom
limuzinom pregazi srpske junake koji su jedva uspeli da se spasu iz
smrtonosnih albanskih planina.
Pai je bio realista, koji je smatrao da su svi ljudi onakvi kakav je
bio on sam. Tako je, na primer, kad mu je jedan na zajedniki

prijatelj prebacio to je sa mnom rdavo postupio, odgovorio: 'Ma ta

bi hteo daj ovek? Triput sam mu ponudio novac, ali on je odbio'. U
tom odgovoru sadran je sav mentalitet dravnika, koji m i j e 1917.
govorio: Vi n a s ne moete napustiti. Potrebni ste nam. Znam da
vas to staje velikih rtava. rtvujte sve. Neete zaaliti. Posle rata
nee postojati nita to bismo odbili da za vas uinimo'. Ali kad su
me intrige i prljavtine zabuanata u Ministarstvu unutranjih dela
prisilile da podnesem ostavku i na taj nain izgubim svoj skromni
hleb, Pai je odbio da me primi...
Stari Pai sluio je za primer vaim sadanjim stranakim
politiarima koje je on uinio ljudima bez skrupula, profiterima koji
s u svoju zemlju esto smatrali samo kravom muzarom. On je zacrtao i sistem zasnovan na nezahvalnosti, koji vam je naneo i koji
vam i sada nanosi toliko tete. U stvari, vai dravnici i politiari ne
znaju ta je zahvalnost, jedna od najzanosnijih narodnih vrlina.
Zato vi d a n a s u svetu gotovo i nemate prijatelja. Vi ste ih za vreme
rata, posebno u poetku, imali mnogo - medu njima i one najuticajnije. No vae Ministarstvo spoljnih poslova, vaa "uta kua",
kojem je pripadala dunost da neguju te veze, za ta prijateljstva,
kad se mislilo da su postala suvinim nije imala nita drugo osim
udarac nogom. Usled toga mnogi su izgubili interesovanje za Kraljevinu SHS... i priklonili se vaim protivnicima...
(...)

Zakljuci
Iskreno sam rekao to sam kod vas video i ta je opasno za
budunost vae zemlje. Nisam rekao sve, zadovoljio sam se time, da
vam govorim o onome to je najtetnije. Verujte, bio sam i sam
esto pogoen i moda vie nego vi osetio opasnost koja vam preti.
Zato? Naprosto zato, to moda s vie idealizma nego vi volim vau
zemlju, od koje ne oekujem nita, i jer sam joj rtvovao sve ono to
ovek moe da rtvuje... U kritinim asovima istupao sam kao va
jamac. elim sada da se ne kae kako sam to uinio za jedan narod
koji to ne zasluuje.
Da mi se ne bi moglo zameriti zbog svega, pourite da ponovno
steknete svoje istinske vrline i odstranite s vaeg tela rune mladee
na koje sam vam ukazao na ovim stranicama, koje ete itati tek
posle moje smrti..."
Beograd, 1. j u n a 1928. R. A Rajs.

Literatura
Bogosavljevi Aleksa, O Arnautima, Ni 1897.
Borba, polumeseni asopis srpske socijalne demokratije, Beograd, 1913-1914, 1920.
Borba, list politiki, ekonomski i knjievni, Beograd 1912.
Borba, Beograd, 1966.
Bulatovi Ljiljana, Prizrenski proces. Knjievna zajednica Novog Sada, 1988.
Danas, 1988, 1989.
Dedijer Vladimir, Jugoslavija od Versaja do Pariza, Beograd, 1947.
Dedijer Vladimir, Novi prilozi za biografiju J. Broza Tita, 1981.
Delo, 1989.
akovi Spasoje, Sukobi na Kosovu, Beograd, drugo izdanje, 1986.
Horvat Branko, Kosovsko pitanje, Zagreb, Globus, 1988.
Miovi Milo, Ko je traio republiku, Kosovo 1945-1985, Narodna knjiga, Beograd,
prvo izdanje, 1987.
Mladina, 1988, 1989.
Novakovi Kota, etiri meseca u Srednjoj Albaniji, Borba, knj. 7, 1914.
Novakovi Kosta, Reakcija se produava. Borba, knj. II, br. 3, mart 1924, Beograd.
Novo vreme, Beograd, 1941.
Obradovi Milovan, Agrarni odnosi na Kosovu 1944-1953, Pritina, 1979.
Opa enciklopedija. Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1981.
Osnivaki kongres KP Srbije, Institut za istoriju radnikog pokreta Srbije, Beograd.
1972.
Politika, 1966.
Radnike novine, Beograd, 1912-1914.
Rajovi Radoin, Autonomija Kosova, Ekonomika, Beograd, 1985.
Slubeni list DFJ, 1 4 / 1 9 4 5 , 5 6 / 1 9 4 5 .
Start, 18. mart 1989.
Tucovi Dimitrije. Sabrana dela, Beograd 1980.
Vreg Rua, Podeelska zdravnica. Pomurska zaloba. Murska Sobota, 1984.

V\

Srbija i Albanci
Knjiga trea
asopis za kritiko znanosti
128 (izredna tevilka) 1989
Izdajata
Univerzitetni konferenci Zveze socialistine
mladine Slovenije Maribor in Ljubljana
Izdajateljski
svet
Dr. Andrej Kirn (predsednik), Vika Potonik,
Marjan Pungartnik, Branko Gregori,
Ciril Bakovi, Igor Bavar, Sreo Kirn,
Igor Omerza, Leo eerko
Urednitvo
Igor Bavar, Sreo Kim, Milan Balaic,
Andrej Klemene, Bojan Korsika,
Bogomir Kova, Lev Kreft, Mitja Maruko,
Igor Omerza, J a n e z J a n a , Leo eerko,
Samo krbec, Peter Wieser, Sinia Zari,
Vekoslav Grmi
Glavni
urednik
Bojan Korsika
Odgovorni
urednik
Igor Bavar
Sekretar
urednitva
Toni Kuzmani
Naslov
urednitva
Beethovnova 9, Ljubljana, tel. (061) 210-332
Tehnina
ureditev
Peter ebre
Raunalniko
oblikovanje
teksta
DO Mikro Ada, sektor za namizno zalonitvo
Mestni trg 13/1, Ljubljana
Tisk
GPDelo
Po m n e n j u RS za prosveto in kulturo t. 4 2 1 - 1 / 7 4
z dne 14. 3. 1974 je revija oproena
temeljnega davka od prometa proizvodov.