||

||120644 ).
MIGOSLAVIA

NARODNA

SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE

BELESKE.

REDOVAN

SAZIV
2/326
S236).
Agges,

IZ I ON
уZ-SZ.61
 |
| - ||
- -
- -
|
-
- -- - - -
- -- - -

| .

| | -- |- |-| | -
 University of Illinois Y
„“ i Library at Urbana- MiGN
Сhampaign
Bookstacks }

LIBRARY OF THE
UNIVERSITY OF ILLINOIS
AT URBANA-CHAMPAIGN

a328 497
Y933s

1923/24
no. 1-2.
 1 University
|- of Illinoi
ПОIS
АТ L| Library at Urbana
Champaign См.
L Bookstacks

The person charging this material is re

sponsible for its return to the library from
which it was withdrawn on or before the
Latest Datestamped below.
Theft, mutilation, and underlining of books are reasons
for disciplinary action and may result in dismissа!from
the University.
To renew call TelephoneCenter,333-8400
UNIVERSITYОF ILLINOIS LIBRARYАт URВАNА-СНАМРАIGN

АрR 2 41946

L161—0-1096
-визана
f),
 стеногРАФСКЕ БЕлЕшкЕ

НАРОДНЕ СКУП Шт и НЕ
КРАЉЕВИНЕ

СРБА, ХРВАТА и СловЕНАЦА

РЕДОВАН САЗИВ ЗА 1923-1924. ГОД.

1. К Њ И Г А

хLп. РЕдовног сАстAнкА).

—
(ОД

ПРЕдходног
1.

БЕ ГР
Д
А
О

-
10.
—

БРАТА УСКОЧКА УЛ.

И

ШТАМПАРИЈА САВЕ РАДЕНКОВИЋА

1924.
 |-

|-
|-
|- |- |- * |- |-

|-
* *

|-
* |- |- * * - |- |-|- *
— * . |- *

|-
* |- |- з |- |-
. * * * 1

|-
|-
|- .
,

|-* * * |- і *. 1* - ** * * . =* |- 4
*

|-
* ، • * |-

|-
|- * |- * , * * ,
. , * * * : . |- *|- |- |- . * |- *
* ، * 1 ,
|-

|-
, |- *
*

*
*

|- |-
. *

*
* *
, - * , *

|-
} * ،
-- |-

* * - .
. ، * * |- ,| * * * ,

|-
* , |- .

|-
*

|-
|- |- ,

5-
", .

|-
|-
|- -. * *|- |-

|-
|-
* |- ºr |- *

|-
|-
: , * *, * * |- |- . *

|-
|-
|- *,

|-
* |-
|-

|- - * * х
* || ،

|-
- * |- . |- * ", — ,,.. || ، |- *
- * , * | .
4. * ,

, . |- *
, ,

- |- |- = , = |- * || * * .
.
|-

|- - - . * .* * * |- * *

|-
* * * -* ** } *
|- |-

* * .

|-
, * *

|-
|-
*

|-
|- |- •; - |- - * |- . * * |- ",

|-
|- * |- ، * - }|- * |- } . * - , т. *
----

* * * -

|-
* * |- м . ،

*
|- * ،* *
،

** *

|-
,, * * ,
* , " |-

|-

----
* |- |- * |- * , *
|-

* ,

|-
* . - .

*
|-
.

|-
, - * |- |- . |- ، * |-

|-
* * * - |- *

|-
з ، **

|-
|-

|-
- ،

-
* |-
*

، * *
|-

{ |- * - ,, . |-. - и =
|- *|-

|-

, * |- * |- -

*
* ، * , i " |- , -
|-

|-
|-
*

*
* ** * *

|-
|- - *
|-
* |- ",

|-
* }

*
|

|-
|

|-
* - |- ** |-

|-
|-
* |- |-، |- *
،
|- ، *، ، | |- || ، |-
|-

|- | , , , * |-

|-
|-
. |-
, *
|-

|-
|-
|- * *.

|-
|- *

__
|-
|-
| *

، |-
،،
* } |- , |- ", } |- * |-

|-
* *
-

|-

|-
* } . |-

----
", * * . :. |- ،، * *|-

|-
*
|-

з *
. * -
*—

*
--

. * ** * |- |-

|-
* |- |- *

*
* * . i |-|- —

|-
. ,
|-

|- | ь*
-

|- |-

|- |-
* * * |-
|-

* * | |-
|-

|-

*
|-
|- |- *

|-
*،
|- * . . |- «" |- . . |-
|- |-

* |- ,

*
",

|-
. , * , |-* , --. ",
|-

* *
|-

|- А *

----
*
، * *
-

} * - , ، , * ",||* |- |-

|-
، -* |- |- ** * | * - { *
|-

и * * i

|-
||
- ,

|- ، *} - х ,
|-
*
*

|-
. |- ", |- * |-

--
*

",
* и

----
* |- |- |-
|-

: |- |-* * ، * |- * .
*

|- |- =
--

|-
* *

----
* * * |- ,

|-
|- ، * *
{ |- *, * |- * *|- *
",

|-
|-

|-
i
"

* |-
|-

, , * . |- |-

|-
| * * "| .

|-
* |- - |- * |-* |- ,** |- *
*
.

*
|-
|-

|- |- - , |- * *

***
|-

|-

|-|-
.- || *, .

|-
|-
* * |- * ,
,

* |- ,

|-
|-
* *
м-
، ، | . |-

…
، , * 4. * * |-|- } ** ,
|-

|| * —
|-

|- --

|- :
*•

*** . ,

|-
|-
* ||

*
، | ،، * ** * ، . ** |- |- |- ،
|-

г., |-*

|-
} *

|-
г. |- |- * |- |-|- * |- |- ,
-

* *
|-

, * * ,،
|- :

|-
*,

* || * * |- |- - |- |- * *
,
|-

**

|-
* * |-
|-
|- .
|-

* *

|-
|| * |- |- |- |-

*.
** * |-* } |- *
|-

- * - |- * |- |-
|-. -*

*
|- а , |- ,|-
|-

--

|-
. ، * *. * , |- *.
*

|-

--
— . ": , |-
* |- |-|-

|-
* * ", |- * |
|-

*.
",
..
- . |- ،
--- - |- * * |-|- * і
* -
|-

|- * * |- - |- |-* ",

----
|- * . *|

|-
- |- } *
---

--*

. - * *,
.

|- |-

|-
* . і " |- *. *
—-

из "s|-* * |- * * ", * “ |- * |- * * *
*
|-
|- * |- |- **

",
|- * .
*

.
*

* ،

|-
|-
* .

|-
|- * |- - ، *|- - * |- }
*

|-
-
|

|-- -- |- * |- } . *|-
/ ،* |-
|-

* ,, |-، * |- * * * .

|-
** * * . ، * ، * -

|-
*|- |-

.
*

* . * } *
|-

|- * * . . *
|-

*، = * * |-|- |- |-

----
*

|-
* . ** |- *
*|-

|-|- ,

…»
*

|-
1 i |* |-|- *

|-
|- ، |-
* *

|-
|-
|-

|- * . • * . * * ، |- * |-

|
|- |-
*

* |- ، * * * |-
“-

|- |-
",

|- . * |-
•

* |- |-: * |-|- |-", - |-

|-
|-

|-
* |

----
|-
--

* |- * *

|-

|-
*، и . * |-
|-
|-

|- *
* |- * |-|- - |- |-- * . *
* **

|-|-
*
، ,
*

* *-
|- |-

** |- - * |- — *
|-

- * |- * *: - |-|-
|-
|-

|- , *|- * *
|-

* * , *

*-
: *

|-
|- |- * , |- *
|-

|-|-
|-

*
* * * |- *, -*
|- |- * х * * * |-

|-
- ,
**

|- *
|-

*
. * |- * * * * * * ,

|
|- |- ,
* - |- * |-
|- |-

|-

* * * , |-|-* * |- *
і

|
| |-

|-
* * |-* ** * | у * *
|- *، |- * * "
|- * ,

|-
| * * , х *, * ,, |-
*

* * ** *
*
|-
* * |- |-
",، " . * * . *
*~ . , ,
*
*

|- |
*

, |-
|-
|-

* *

г.
|- ј * \, * - * |- |- ، |- ", *

|-
|-
|- ** * |- *
*, ,

|- |- |-
|-

|-
||| |- * }, - |-
|- |

* ، |- |- ، . * * , |-
*

|-

|- |- * |-|| • |- *, |- * **|-
|-

|- ،
|-

* . *

|-
|| || - *

---
|- * |- |- ,
، |- * * |-

--*
* ** * , .

|-
|- |-* * * * у -
|-

, |- .

|-
|-

|-
|-

, |- * |-- * - |- * |-
- *
---

|- * * |- х
|-

** * *
|-

|-
|- - ** *

|-
* , -

|-
* |-* *|-* и 1 в * * *
|-

|- . |- |- * - |- ~|- ، |- |-
|-

|-

|-
- *

|-
* • * *
-

* |- ** |- -*
|-

* . |- ,

|-
| *
",

|-

* .
**.

* |- *
|-

|-
* *
…....……...…....…. |-

|- - |- * |- | *
*

* ", |- * |- * |- , * . *- *
*

и *

|-
|-

|-
|-

* * * * |- - * ---

|-
* - * . *
|-

|-

|- |- |- *
-|

* * * ** *

|-
|-

, * |
|-

|- * * *

|-
* ** * - |-
|-

|- *
----

*
,

|-
*

* |- - |-
|-

* * ",*

|-
. * * * |- |- |- *
|-

* * ,
|-

|-

|-
|-
|-

| |- *
|-

х *
-- *. - 4 А *|-

|-

* |-

|-
, *
* *

- |-
|-

} { * *- *|-* |- |- *, * г.

|-|-
. ; | * *
|-

- |- |- * - * |- *
* |- | |-
*

: * * * |-|- . * *
|-
|- -

--

. |- |

|
* .
*

то *
|- . * - |- |- * | | .
*
--

** * .. | * ,

|-
-

*
|-
| |-

- * * | * , *

|
* |- . | |-
* ", |-
|-

*
—

|-

, * |-
3

|- * * |- |-*
|-

* ,
|

|-

* |-
|-

* *

|
* - * ",
|

|
* | | х

|-
|- |-
|-
|-

, * |- |- |- х |
|-

| -
|

* * |-|
*} * *
*

|
|-

| ,|-
*

*
*
||

* *
|-

* |- |- ,
*

*
|-

*
~~.

|- |-
|

* | * *
| і

--*
* ,* |- |- * * ** * * *

|
|

, ** |

|
| |
| |

| * |- |
*

|-
|

,* | | -* * *
|-

* *« *
|
--

|- | |-

|
-
|

|- * - * ،،
|

- |- | | | - | | | .
1 | *
|-

*
--

| | |
|

** 4 *| * - | |
|

*
|

|* * . . | х : " *

|-
. -

|
. * *

--

|
|
|

* | * *
| |- .
|-

-| : | | - |
| | | *
*
**
-

| — *
* ~-

* |
|- ****
*

":-у

А.| * |
 Енографске БЕлЕшкЕ
-“

народнЕ скупштин Е
КРАЉЕВИНЕ

СРБА, ХРВАТА и СЛОВЕНАЦА

РЕДОВАН САЗИВ ЗА 1923-1924. ГОД.

|, К Њ И Г. А

0Д 1. ПРЕДХОДНОГ — ХLII. РЕДОВНОГ САСТАНКА).

- - БЕ О ГРАД - --
10.

УЛ,
"ТАМПАРИЈА САВЕ РАДЕНКОВИЋА И БРАТА — УСКОЧКА
1924.
... ,

*“ -

“* *
 }
328 417
Yа 333
| 195/2 +
/—
22.
/12,

С ДРЖ
А

Ј.
А
—- Ф----
Страна Страна

А
састанак 20. октобра 1923. год.
|Предходни под Италијом. Одговор Министра

на
грарне Реформе питање Александра
по

Избор председника годинама ста

Станојевића добровољцима.

о
poсти привремених секретара. Избор
и

Дневни ред Претрес извештаја Фи

за

сталног
Председништва редовни сазив. 1-2

по
нансијског Одбора законском предло
гу

1923. год. државној трошарини.

о
1.

Редовнисастанак 23. октобра

Говорници: Министар Финансија д-р
—

Саопштењемолби жалби. Саопште

и

М. Стојадиновић, Фрања Жебот, Јово

не

захтеваМинистра Правде издавању Поповић, д-р Хинко Кризман д-р Шеф

о

и
—

посланикасуду. Саопштење интерпе кија Бехмен. 15-31

Д-p

.
.
.
.
.
.

.
.
.
на

Мини
К.

Лици“ Кумануди др.

и

страУнутрашњихДела раду полицијских

о

IV.

““
“
Редовни састанак 29. октобра 1923. год.
окрузима битољском охрид
и
T. у

Саопштење молби жалби. — Саоп

и
Саопштења смрти посланика
о
—

ДобреМитровића. Одговори министара штење Председника смрти пок. Стојана

о
—

Посланичкапитања. Читање Указа Протића, бившег народног посланика.

* Њ.
В.

Краља

*“ Дневни ред: Наставак начелног пре

о

отварању скупштинских
Избор Од
—

по

редовног сазива. треса предлогу Закона државној

о
ра

за

Финансијског Проучавање закон

и

трошарини.
“Дредлога: укидању Уредбе Ви Говорници: Др Стеван Крафт, д-р -
о

о
“)

Педагошкој Школи Славко Шећеров, известилац већине Влајко

о

допуни члана
и

Закона
о

Фондова 3-10
.

уређењу Управе Коцић д-р Мехмед Спахо.

и

Усвајање начелу овог законског пре

““
у

**двни састанак
26.

октобра 1923. год. ДЛОГa. -

претресу говорили: Ми
У

специалном
—

9“штење молби жалби. Саопште

и

ba нистар Финансија д-р М. Стојадиновић,

()

broj:“
“
Финансијског Одбо
ра

д-р М. Спахо, Јосип Неманић, Већеслав

извештаја Верификаци Вилдер, Станко Милетић,

“
Андреј Беђанић.
и
3 На

““Усвајање његово доласку

За

Коначно усвајање овог законског пред

посланика проте Павла Уба. 33-57
*".*
са

лога 103 против 47 гласова.

.
—

пок. Добре Митровића.

Вештаја Финансијског Одбо
Да

зак Редовни састанак 30. новембра 1923. год.

“ом
0

пројекту изменама
!“ -
о

ТРОШарини. — Саоп Саопштење конституисању Законо

о

Пелиција посл aHИЧКИХ. — ПО-

—

давног Одбора. Саопштење санкци

-
Ј

Пољске -
Н

ародне Скупштин
О—

Закона скупштинских решења.

ји

нашој
у

и
е
за

1.)

тини посету. Подношење законских предлога:

да не
Из

2.)

Дневниред: ИЗВрШен
расврставању чиновника;
33

оснивању
О
-

3)

Р“груписавање
одбора 1-13 Бродарског Друштва; Завршних рачуна
|

1913-14. год., 4.) Буџета прихода

за
p
|

од и
5.)
-

састанак 27. 1924-25 год.,

за

расхода зајму
О

Октобра 1923. год.

“
—

300 милиона франака. Саопштење за

0

ikama.чке молби жалби

по
и

других хтева Министра Правде издавању

о
на

др
Хохњеца Пред
Ј.

*дништво сланика суду. Саопштење посланичких

Судбини наших
9

Сународника интерпелација. Одговори Председни

 |

Страна Страна

\
tnТвa и Министара на посланичка питања. IХ. Редовни састанак 11. децембра 1923. год.
Дневни ред : Утврђивање дневног реда. 59-71 Саопштење молби жалби. — Саоп

и
штење Боже Јеличића
предлога др.

о
и
VI.

1923. год.

3.
Редовни састанак децембра измени закону Државној Хипотекар

о
и
ној Банци. —

—
Саопштење молби жалби. Подно

и
Саопштење посланичких интерпелација.

1)
шење законских предлога: Министра — Питање Милоша Московљевића на
Правде измени Закону исплати
у

о
о

С. на
Председништво. — Одговори Министара
А.
ратне штете 2.) Сушника помоћи

о
и

Становника, др.

И.
питања посланика:
Пострадалима од поплаве. — Саопштење
Шећерова, Косте Алексића, Хамзалије Аја
извештаја Административног Одбора

о
Станојевића, др. М. Спахе

А.
новића,

и
прегледу скупштинских рачуна. — Саоп 163-177
др. Халидбега Храсница.
— Од

.
.
штење посланичких интерпелација.

на
говор Министра Унутрашњих Дела
1923. год.

Х.
Редовни састанак 12. децембра
питање Чед. Кокановића.
Саопштење молби жалби. — Саоп

и
Дневни ред: Извршен избор Одбора
за -

оснивању
предлог Бродарског Дру штење предлога буџетским дванаести

о
о

јануар, фебруар

за
чинов нама март 1924.
. за

Уредбу разврставању

и
штва
. и

на
НИКа. 73-79 год. Одговори Министара послани
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

ЧКа ПИТања. —
VII. Редовни састанак децембра 1923. год. Дневни ред: Претрес Конвенција за
5

са
кључених Аустријском Републиком.
Саопштење молби жалби др. акта.
Говорници: Известилац Мита Дими
и

Извршен избор Од
1.)

Дневни ред: тријевић, Министар Спољних Послова др.

Сушни
А.
за

бора шроучавање предлога

Момчило Нинчић, Јосип Рајснер, др. Шеф
од по
ка

др. помоћи пострадалима

кија Бехмен, Карол Шкуљ, др. Илија Шу
о
и

по

плаве. 2.) Претрес интерпелацији др. менковић, Душан

др. Лаза Марковић

и
на

Славка Шећерова Министра Правде

о

Димитријевић.
Че
са

скидању секвестра имања грофа

Гласање начелу коначно овим

о
у

и
конића. - - 179-207
Конвенцијама.
Говорници: Интерпелант др. Славко
Перић,
Н.

Шећеров, Министар Правде др. XI. Редовни састанак 14. децембра 1923. год.
Драг. Пећић, Др. Лаза Марковић, Јосип
Клекл, Недељко Дивац, Др. Душан Гр Саопштење молби жалби. — Саоп

В. и

на
гин, Димитрије Вујић, Исмет бег Гавран штење одговора Њ. Краља честит
Су
ку

Кризман, др.
Н.
Х.

Капетановић, др. Председника Скупштине приликом

г.

ботић Министар Аграрне Реформе М. Краљеве Славе. Одговори Министра

и

Симоновић. 81-117 Финансија Министра Спољних Послова

и
.
.
.
.
.
.
.
.
.

питања. — Одговор Пред

на

посланичка
на

децембра 1923. год. седника Скупштине питање Милоша

7.

VIII. Редовни састанак

Московљевића.
Саопштење конституисању скупштин
о

Дневни ред: Утврђивање дневног реда.

ских Одбора. —
Говорници: Министар Финансија др.
Саопштење предлога законског ра
о

кон М. Стојадиновић, Петар Бјелица, Мини

тификацији међународне поштанске
М.

стар Иностраних Дела др. Нинчић,

венције. — Саопштење извештаја одбор Крафт, др.
Недељко Дивац, др. Стеван
Репу
са

ског Конвенцији Аустријском

о

Светислав Михајловић, др. Хинко Кри

бликом. - 209-216
зман Милош Московљевић.
-
и
1.)

за
за

Дневни ред: Избор Одбора

конски предлог изменама Закону
о

1923. год.
у
о

ХII. Редовни састанак 15. децембра

исплати ратне штете: 2.) Претрес интер
Саопштење молби жалби др. ак
и

пелације Хамзалије Ајановића другова

и

та. — Питање М. Московљевића Пред

на
на

Министра Шума Руда Министра

и

седништво извештају Административног

о

Аграрне Реформе одузимању општин

о

Одбора одговор Председника.

г.

СКИХ ИСПаша.
и

Ајановић, Дневни ред: Претрес извештаја Фи

Х.

Говорници: Интерпелант
Министар Аграрне Реформе М. Симоно нансијског Одбора буџетским дванаести
о

вић, Блашко Рајић, др. Атиф Хаџикадић, јануар, фебруар март 1924. год.
за

нама
и

Стијепо Кобасица, др. Влад. Андрић, Хиф Говорници: Министар Финансија др.
М.

зибег Ђумишић, Душан Суботић, Чед. Стојадиновић, Франц Крем жар, Пера
Кокановић, Сретен Вукосављевић, Јосип Марковић, др. Стеван Крафт, Франц Же
Гостинчар, др. Сима Илишевић, Исмет бот, Станко Милетић, Аћиф Ахметовић,
бег Гавран Капетановић, Хасан Миљковић известилац Божа Максимовић, Манојло
Сокић, Јанез Бродар, Хусеин Алић, Ми
М.

Министар Шума др. Сршкић. 119-162

и

.
.
 Страна Страна

1.)
Ми
лош

за
Агатоновић, Дневни ред Избор Потпред

:
Московљевић, Рад-
Народне Скупштине Милутина

Д.
Политике др. Пелеш, седника
нистар
Социјалне Милетић, 2) Избор скупштинских

К.
Драговића,

7
министар Пољопривреде
ОДООра
303-312
Јакоб Вречко

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
Махмутбег Храсница,
МилошМосковљевић.
ХVI. Редовни састанак 26. јануара 1924 год.
Коначно гласање овом законском

о
217-269 Саопштење молби жалби. — Саоп

и
предлогу.

са
штење Предлога Владе Конвенцији

о
1924. год. Пољском регулисању правних односа. —
23.

за о
III

редовнисастанак јануара
Захтеви издавање суду посланика. —

на
Саопштењеуказа оставци Министра Одговори Министара посланичкапитања.
о

Јанковића. —
Саобраћајад-р Велизара Дневни ред: Претрес извештаја Фи
Саопштење санкционисању буџетских

од
о

нансијског Одбора Зајму 300 милиона

о
за

дванаестина јануар, фебруар март и

франака усвајање начелу тога пре

у
и
год.Подношење законских предлога:
1924.
ДЛОГa.
2)

Шеријатским судовима; Цен

О
I)
0

Говорници: Министар Финансија Д-р

3)

.
талној Државној Управи;

М.
О

основним Стојадиновић, Воја Лазић, д-р Воја

4)

школама; забрани увоза војничког

О

Маринковић, Салих Баљић Министар

и
5)

313-329
са

оделастраних држава; Уговору

О

Војни Ђенерал Петар Пешић

Чехословачкомо узајамним правним одно
6)

7) за

сима; Уредба разврставање саобра

XVII. Редовни састанак 28. јануара 1924. год.
најногособља; полагању учитељ
О
9) 8.)

ских испита, Протокол ограничења Саопштење конституисања изабраних

—
са

Румунијом: оснивању Земаљско Одбора. Усвајање извештаја Верифика

О

Банке,
Занатске 10.) Уредби пра ционог Одбора доласку Мате Михај
О
и

—
Саоп
за

за
вилнику безбедан правилан саобраћај. ловића народног посланика.
и

другова штење извештаја Административног Од

за —

Предлог Љ. Давидовића
и

—
са

резолуцију погледу споразума бора прегледу скупштинских рачуна.

о
у
—

Потпредседника

на
Италијом. Оставка Одговори Министара посланичка питања.
—

СкупштинеМихајла Ранковића. Саоп Дневни ред: Специјални претрес Пре

штењепосланичких интерпелација; — длога Зајму 300 милионаодфранака
о
на

Одговори
Министара посланичка питања. коначно усвајање овог законског пре
и

Дневни ред: утврђивање дневнога ДЛОГa.

Да

Шу
ре

271-279

И.
А-

Говорници: Сушник, д-р

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

“
менковић, Министар Финансија д-р
М.

Редовнисастанак 24. јануара 1924. год. Стојадиновић, Министар Војни Ђенерал

Пешић. др Кумануди, Недељко Ди
К.
—

Саоштење молби жалби. Подно 331.353

рац, Чед. Кокановић Алекса Жујовић.
и

** Конвенција
“*-
српској слободној зони
о

Пољ

“
помоћи са
0

ХVIII. Редовни састанак 29. јануара 1924. год.

Ди -
н

ПИТАЊе На 11редседНИ
редседништво
.

““
Саопштења молби жалби послани
и

митријаВујића.
Мини
—

чких интерпелација. Одговор

čiti.
Дневниред: Одговори Министара Уну Чедо
на

Дела, Шума
Драшњих
стра Аграрне Реформе питање
—

мира Кокановића.
“ике по
на

Правде интерпелацију Фин.

и

сланика
Франца Кремжара др. штрајку Дневни ред. Претрес извештаја
и

трбовљанском кочевском. Одбора Државном Буџету. Прочитани

о
и

- 355-411

““
-
у

извештаји већине мањине

Ми
и

999РНИЦи:Интерпелант Кремжар,
д-р

Сршкић,
:

Шума Руда ХIX. Редовни састанак 30. јануара 1924. год.

и

Д-р Перић, Министар Соци Саопштење молби жалби интерпе

јалне
и

и
М,Др

Пелеш, Министар Уну

ТрашЊ“ откуУ
В.

лације др. Вељковића др.

Јурај" куго
о
и

Вујичић,
вник,јос Дела opиенталних железница. — Одговор Ми
9"

Гостинчар, Рад. Агатоновић

Влад.
И.

на
и

“Toег Гавран Капетановић 281-302 нистра Унутрашњих Дела питање

Шуменковића,
Н.
И.

Пушењака, др. Дивца

Св. Ђорђевића
М.

Редовни
и

Др
**:
*астанак 25. јануара 1924. год.
Дневни ред: Начелни претрес
*

Финан
—

молби жалби. Оставка жавном Буџету. Говорио Министар 413-426

и

Ланика Милана Пантелића.- —

М.

*
*
*

сија др. Стојадиновић

.

ИтањеВ0
—
на

дгово *Лазића
довори
Председништво.
ХХ. Редовни састанак 31. јануара 1924. год.
Министра Финансија, Министра
*Трашњих Дел На
у

Саопштење молби других

П

жалби
а

итање нар. посла

и

НикаДим, Вујића.
—

на

аката. Питање Чеде Кокановића

 Страна
Страна
Председништво о раду скупштинских
бора,
Од Дневни ред: Наставак начелног пре
треса о Државном Буџету.
Дневни ред: Претрес интерпелација Говорници: Салих Баљић, Јово Попо
Милоша Московљевића и др. и Драг. Пе вић и Недељко Дивац.
ћића и др. на Министре: Грађевина и У Антон Сушник даје изјаву о Споразу
нутрашњих Дела о Правилнику о кулуку.
му са Италијом. . . . . . . . . 531-549
Говорници: Милош Московљевић, Све
тозар Ђорђевић, Министар Грађевина Н. ХХV. Редовни састанак 7. фебруара 1924. год.
Узуновић, Министар Унутрашњих Дела Саопштење молби и жалби. — Саоп
М. Вујичић, Драг. Пећић, Воја Лазић, И штење Предлога Воје Лазића и другова
ван Весењак, Сретен Вукосављевић, Пера о оптужби д-р Лазе Марковића, бив. Ми
Марковић, Јосип Неманић, Недељко Ди
нистра Правде. — Саопштење о смрти
вац, Хасаи Миљковић, Д-р Стефан Крафт, Вилсона, бив. Председника Америчких Др.
Чед. Кокановић и Петар Бјелица 427-474 жава и говор Председника Скупштине и
Министра Иностраних Дела у Славу ње
ХХ1. Редовни састанак 1. фебруара 1924. год. гову.
— Саоп

1.)
Саопштење молби и жалби. Дневни ред : Избор Одбора Спо

о
са
штење одборског о Конвенцији
извештаја разуму Италијом: 2.) Наставак начел
са Пољском о лекарској помоћи. — Од ног претреса Буџету.

о
говор Министра Пошта на питање Мите Говорници: Д-р Франц Куловец И

и
Димитријевића и Министра Социјалне По ван Пуцељ. 551-569

.
.
.
.
.
.
.
.
.
литике на питање Недељка Дивца.
ХХVI. Редовни састанак

8.
Дневни ред : Наставак начелног фебруара 1924. год.
пре
треса о Државном Буџету. Саопштење Предлога Министра Ино
Говорници: Д-р Вој. Вељковић, и Влад. страних Дела регулисању питања ди

о
Пушењак, за лично обавештење говорили пломатских зграда бивше Аустро-Угарске.
—

Министар Шума др. Сршкић, и Чед. Ко Извештај Одбора Конвенцији сло

о
—
кановић. . . . . . . . . . . 475-491 бодној зони Солуну. Одговор Мини

на
стра Унутр. Дела три питања Душана
xхII. Редовни састанан 4. Фебруара 1924. год Ђорића.
Дневни ред Наставак начелног пре
Саопштење Предлога Министра Вера о :
треса буџету.
о

српској православној цркви и о органима

и установама Муслиманско-верске зајед Говорници: д-р Милош Радосављевић
нице. — Саопштење Петар Бјелица. - 571-587
и

Одборског извештаја
-
.

о изменама у Закону о Државној Хипо

ХХVII. Редовни састанак фебруара 1924. год.
9

текарној Банци. — Саопштење посланич

ких — Одговор Министра Саопштење Конституисању Одбора
са о

интерпелација.
Унутр. Дела на питање Гл. Анастасијевића Конвенцији Италијом.
о

и Хусеина Ћумавића. Дневни ред. Наставак начелног пре

Дневни ред: Наставак пре треса буџету
о

начелног
треса о Државном Буџету. Говорници: Никола Митић, Михајло
Говорио Воја Лазић. 493-504 Ивановић, Јанез Бродар, Трајко Арсић
и

Прока Станковић. 589-600

.
.
.
.
.
.
.
.

ХХIII. Редовни састанак 5. фебруара 1924. год.

ХХVIII. Редовни састанак 11. Фебруара 1924. год.
Саопштење молби и жалби и захтева
Саопштење молби жалби. — Саоп
и

за издавање суду посланика. — Одговор

штење извештаја одборског споразуму
о

Министра Унутр. Дела на питања Јована

—са

Италијом
за

Одбора молбе жалбе.

и

Маговчевића, д-р Светислава Поповића и

и

на

Рад. Агатоновића. Одговор Министра Унутр. Дела

питања Милоша Московљевића Ђорђа
и

Дневни ред: Продужење начелног пре Поповића.

треса о Државном Буџету.
Дневни ред: Наставак начелног пре
Говорници: Д-р Шефкија Бехмен, др треса Буџету.
о

Коста Кумануди, Министар Саобраћаја

Говорници: Пера Марковић Мита
и

д-р Д. Којић и д-р Свет Поповић. 505-529

За

Димитријевић. лично обавештење гово

pили Александар Додић, Коста Алексић
* и

ХХIV. Редовни састанан 6. фебруара 1924 год. др Лаза Марковић. 601-620

*
*
*
-
.

Саопштење молби и жалби. — Подно

12.

XXIX. Редовни састанак фебруара 1924. год.

шење Предлога Владе о Споразуму и
Конвенцијама са Италијом, и усвајање хит Саопштење молби жалби захтева
и

и
За

ности тога предлога. издавање посланика СУДУ.

 Страна Страна

Дневни ред: Наставак начелног пре Ријеци, закљученом између Краљевине

о
Срба, Хрвата Словенаца Краљевине

и
гресао буџету.
Говорници: Станко Милетић, Иван Италије.
Становники Вељко Гргуревић. - 621-636 Говорници: Министар Спољних По
слова Д-р Момчило Нинчић, Известилац

13.
III. Редовнисастанак фебруара 1924. год мањине Д-р Првислав Гризогоно, Д-р Јосип
Саопштење молби жалби осталих Хохњец, Мустафа Бег Капетановић, Д-р
и

и
одборског Сима Илишевић, Јован Јовановић Д-р
—

акта. Саопштење извештаја

и
Илија Шуменковић. (Y89-736
по

законском предлогу полагању учи

.
о
—

тељскихиспита. Питање Д-р Славка

ХХXIV. Редовни састанак 19. фебруара 1924. год.
на

Шећерова Председништво и -
одговор
Председника.
г.

Саопштење молби жалби.

и
Дневни ред: Наставак начелног пре Дневни ред: Наставак претреса Спо

о
греса буџету.
о

са
разуму Италијом.
Говорници: Јоца Трифуновић, Карол
637-652 Говорници: Воја Лазић, Александар
Шкуљ Блашко Рајић. Станојевић, Недељко Дивац, Милан Сте
и

.
.
.
.
.
.

пановић, Љуба Давидовић, Д-р Мате Дрин

III. Редовнисастанак 14. фебруара 1924. год.
ковић, Живојин Тајсић, Известилац већине
за

Саопштењемолби жалби захтева

и

Д-р Васа Јовановић, Министар Спољних

—

издавање
суду посланика. Захвалност Послова Д-р Момчило Нинчнћ Извести

и
на

Америчког
Посланика Доџа саучеш лац мањине Д-р Првислав Гризогоно. Из
г.
ћу

В.

Нар. Слупштине поводом смрти јава Мустафа Бег Капетановића, име

у
Вилзона,бив. Председника Сједињених Југословенског Југословенско-Муслиман

да и
АмеричкихДржава. ског Клуба, неће суделовати при ре
А

Дневни ред: Одговор Министра шавању Споразуму Италијом.

с
Д-p о
на

рарне Реформе интерпелацију Гласање начелу коначно усвајање

у

и
ДушанаБошковића подели земље до - 737-767
о

Споразума Италијом.
с

.
бровољцима.
Д.

Говорници: Интерпелант Д-р Бош ХХХV. Редовни састанак 20. Фебруара 1924. год.
М.

јовић, Министар Аграрне Реформе

*

Саопштење молби жалби. — Одго

и
Симоновић,Димитрије Вујић, Ђорђе
питања Рад,

на
вор Министра Саобраћаја
Бранковић,
Јоца Труфуновић Д-р Све
и

-“ Агатоновића, Косте Алексића Мите Ди

и
тиславМихаиловић. 653-669
*
.
.
.
.
.
.
.

митријевића.
16.

W. PeAовнисастанак Фебруара 1924. год. Дневни ред Наставак начелног пре

:

Саопштењемолби жалби одобрење треса буџету.

и

посланичких
осустава. Говорио Тома Ораовац. 769-783

““ Дневниред: Одговор
Министра Шума
интерпелацију Душана Ди
о на

ХХХVI. Редовни састанак 20. фебруара 1924. год.

“јевића уговору
са

фирмом Ајзлер
по

Ортлиб односно сече Шума железни Дневни ред: Претрес извештајима

це *

Босни. одборским:
у

“
Говорници: Душан Хипотекарној Банци
Ми
М“
1.

Димитриј
О

ријевић,
-

Шума Рудника Д-р Срш Говорили: Известилац Д-р Душан Гр

и
“.}

Клекл, Недељко Дивац, Д-р гин. Мин. Трг. Инд. Д-р Којић, Мин.
и

Вла
Мета“. дотјева. Финансија Д-р Стојадиновић
Да

Настас
и

*“
и

071-687 Петровић.

„“
Молбама жалбама лекара при
О
2.

WIII. Редовни
и

о
18.

„“
*астанак фебруара 1924. год.
на

рату
су

знању година које провели

у
—

молби жалби. Саоп војној дужности

и

Финансијског Одбора: Говорио Министар Народног Здравља

l)
0

на

ИЗВОЗНе царине извоз

Д-р Сл. Милетић.
Трагова;
2)

забрани увоза
О

војничкого
По предлогу
са 3.

уређењу правних односа

—

STраних држава. Саоп

о

Штење

tº “
}

Одборског Чехословачком Републиком

предлогу
о

јеђењу
п

Д-р Сима Илишевић Ан

са

Односа Чехословачком Говорили:

и
-

Саопштење тон Сушник.

“рад Драг интерпелације
на

раге др. Министра Унутраш

и

са

Конвенцији лекарској помоћи

О
4.

покољу Јужној Србији. Пољском

у
о

“ед
:

Претрес извештаја одбор

су

tКОГ Сви ови предлози изгласани наче

0

*ком предлогу Споразуму 785-802

лу коначно.
о

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
 Страна
ХХХVII. Редовни састанак 21. Фебруара

2).
на
1924. год. ћаја питање Мирка Коменовића

и
на
Саопштење молби и жалби и других акта Министра Грађевина питање Димитрија
Вујића Мите Димитријевића.

и
Дневни ред: Претрес предлога Воје
Лазића и др. о оптужби Д-р Лазе Мар Дневни ред Наставак начелног пре

:
ковића, пређ. Министра Правде треса државном буџету.

о
Говорници: Д-р Лаза Марковић, Воја
Лазић, Савко Дуканац и Душан Дими
Говорници: Мита Ђорђевић, Мих. Ран
ковић, Д-р. Ханс Мозер. 883-898 -

и
тријевић. - - - 803-832
XLI. Редовни састанак 26. фебруара 1924. год.
ХХХVlll. Редовни састанак 2
2.
Фебруара 1924. год.
Саопштење молби жалби других
— Саоп

и
Саопштење молби и жалби.
акта. — Одговори Министра Шума

и
штење о санкцији закона о зајму од 200
- Рудника Министра Унутрашњих Дела

и
милиона франака. на питања Ђоке Поповића.
Дневни ред: Наставак претреса по
Марковића, пређ. Дневни ред: Наставак начелног пре
оптужби Д-р. Лазе
треса државном буџету.

о
Министра Правде.
Говорници: Јово Поповић, Франц Крем Говорио известилац мањине Д-р. Слав
жар, Д-р. Никола Суботић, Драгутин ко Шећеров. - - - - 899-914
Пећић, Михајло Ранковић, и Д-р. Лаза
XLII. Редовни састанак 27. фебруара 1924. год.
Марковић. За лично објашњење говорили:
Иван Пуцељ, Д-р. К. Кумануди, Риста Саопштење молби жалби. — Усва

и
Јојић и Ђока Поповић. јање извештаја Верифик. Одбора долас

о
ку
Тајним гласањем усвојен прост прелаз Мила Драгоје

за
народног посланика
нд дневни ред преко ове оптужбе са 117 вића на место пок. Ристе Поповића. —
против 67 гласова. 833-867 Саопштење посланичких интерпелација

и
—
XXXIX. Редовни састанак 23 фебр уара 1924. год. других акта. Одговор Министра Са

на
обраћаја питање Рад. Агатоновића

и
Саопштење о смрти посланика Ристе

на
Министра Соц. Политике питање Алек
Поповића.
сандра Станојевића.
Дневни ред: Наставак начелног пре |
Дневни ред: Наставак начелног пре
треса о државном буџету.
треса државном буџету.
о

Говорници: Михајло Срећковић и Рис

та Јојић, и ради личног објашњења Рад.
Говорио известилац већине Божа Мак
Агатоновић. - - 869-882 симовић ради личног објашњења Милош
и

Савчић.
ХL. Редовни састанак 25. фебруара 1924. год.

за
Гласање начелу буџету 1924/25
о
у

са
Саопштења молби и жалби других
и год. усвајање буџета начелу 116
у
и

— 915-929
1).

61

акта. Одговори: Министра Саобра против глас.

.
.
.
.
.
.
 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

M
БЕОГРАД, ГОДИНЕ БРОЈ
пI.

1.
годинА 1923.

1. ПРЕТХОДНИ САСТАНАК

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА СЛОВЕНАЦА
И
за

сазване редован сазив 20. октобар 1923. године Београду.

у

у
Председавао привремени Председник
Томо Ораовац
Привремени секретар
Стијепо Кобасица
Министри,
су

Присутни били сви сем Министра Војске Морнарице.

г.
г.

Господо,

за
Садржај: треба сада приступити гласању
избор сталног Председника секре
- позивам

ја

заг.
“ и
Почетакскупштинских седница, сазваних |- -
П.

\! редовни
|-

извуче четири листића избор

да
-n

тара Кобасицу
19.
Њ.

од

„!“
октобра 1923. године,
В.

|
Указом Краља
контролора.
МиланаСтепановића бирању привременог пред-
о
по

*ика Пословнику, Секретар Стијепо Кобасица извла

Привремен
и

““
—“р
листића Са именима ове
чи

Г.

Г.
из
за

t83. сталногПредседништваНародне Скупштине кутије четири

“

тајнимгласањем листићима, посланика. Прока Станковић, Д-р Душан Гргин.

Поп Трајко Арсић Д-р Влад. Андрић. (Изабрани
и

контролори заузимају своја места).

“
10

(Почетак рада часова пре подне.) Привремени Председник Тома Ораовац: Госпо

““
у

се до

од

да
посланици, предлажем паузу 10. минути
10

Око

““.“
се
су

1 то
за

се

Часова искупили народна време испуне листићи. (Прима

г.
г.

ПОСЛa
“""""
)

дворани Народне Скупштине. Од при- -

г. у

“T“ посланика (После паузе)

г.

први узима реч

“,“
“
Посланици,
Привремени Председник Тома Ораовац: Госпо
у

по
10,

initi
чл.
дапо

до, посланици,
да
на

пред-
-

Скупштинског
1.

*Keм
и

ИЗ
“

“
“

*** Председника стал- словника треба изаберемо председништво: пред

ОМа
Г.
1
а

к10 раовац, седника, два потпредседника четири секретара.

““
и

Најстарији посланик
*9

председника, за

нº
ће

годинама старости. Гласање бити

се)

Прима
тпредседнике секретаре. Молим Секретара
i

Г.
и
“

да

Привремени Председник Тома Г. посланике гласају.

(заузи-
Р

-- Ораовац
*

Председничк -
Ко

на

место): Господо родни посла- Ва

И
3

НИЦИ, 81)(2Лfe
Привремени секретар
““,“. Скупштинског Пословника има Ст. Коб
П

| р
се

СТУПИТИ при- Ке,

““.“ привремених секретара,

(Настаје тајно гласање)
ја
и

**ца, Др E“ тијелу Кобасицу, Др. Франца

новића др Бор- (После гласања)
5.
* i

и
ли

Скупштина (Прима)
озивам
м
i

да

Привремени Председник Тома Ораовац, Молим

-

екретаре заузму своја ме-

Привремени“ Изволите
заузму своја места.
да

секретари заузимају своја места). господу посланике

1
*= 1. претходни састанак

чути, господо посланици, резултат гласања. Гласа

ло је свега 199 народних посланика, и то за Пред
— 20.
октобра 1923. године

свега другог у овој нашој Скупштини има и неких

седника г. Љубу Јовановића 124, за г. Драг Пећића
65, за г. Воју Лазића 9, за г. Марка Ђуричића 1,
празних листића било је 2.
За потпредседника гласало је 199 народних
посланика и добили су следећи број гласова: г.
Љуба Бакић 125, г. Михаило Ранковић 124, г. Д-р
Халидбег Храсница 66, г. Антон Сушник 66, г
Јован Јовановић 9, г. Милош Московљевић 9, Д-p.
Никола Суботић 1, празних листића било је 2.
За секретара гласало је свега 199 посланика,
и од тога броја добили су: г. Стијепо Кобасица
123, г. Драган Бојовић 123, г. Јанко Шијачић 123,
г. Димитрије Поповић 123, г. Сретен Борисавље
вић 65, г. Франц Куловец 65, г. Хусеин Алић 65,
г. Прока Станковић 65, г. Чеда Кокановић 9, г.
Димитđије Вујић 9, г. Станко Милетић 9, и г. Ми
лан Ђаковић 9, празних листића било је 2.
Према овоме проглашујем да је за Председ
ника Народне Скупштине изабран г. Љуба Јова
новић. (Узвици: Живео, Живео, Живео! са апла
узом). За потпредседнике Народне Скупштине
изабрани су: г. г. Љуба Бакић и Михајло Ранковић.
(Узвици живели!) За секретаре изабрани су: г.
Стијепо Кобасица, г. Драган Бојовић, г. Д-р Јанко
Шијачић и г. Димитрије Поповић. (Узвици живели!)
Позивам г. Председника Љубу Јовановића, г.
г. потпредседнике Љубу Бакића и Михаила Ран
ковића и г. г. секретаре да изволе заузети места.
(Сви изабрани часници Народне Скупштине заузи
мају своја места.)
Председник Љуба Јовановић: Господо, допусти
те ми да вам у име моје и у име свих осталих
чланова скупштинског председништва искажем нашу
захвалност на поверењу које сте нам указали.
Ја и моји другови стараћемо се да то ваше пове
рење оправдамо, радећи према прописима Послов
ника и старајући се уопште да се парламентарни
ред очува и одржи. Ја вас молим, господо, да ме
у том и ви помогнете, јер, иначе, ни ја ни моји
другови тим својим дужностима не бисмо могли
одговорити. А ја сам, господо, уверен да то може
бити, јер сви ми без разлике у овоме дому, кад
год пословима приступамо, долазимо и приступимо
руковођени једним истим намерама, а то је: да сваки
по свом најбољем уверењу одговори својим посла
ничким дужностима.
Испуњавање наших посланичких дужности, ја
знам врло добро, господо, није увек лако. Поред
посебних тешкоћа, којих нема у свакој другој
Скупштини. И у другим Скупштинама, као и у на
шој Сваки посланик долази са својом прошлошћу,
са прошлошћу својих политичких другова, али
мало у којој земљи долазе посланици као што ми
ДОЛаЗИМО Са ОВОЛИК ) трагова прошлости, мучне
Прошлости свога народа, и свих појединих делова
народних, које су они кроз велики, дуги низ векова
и страдања преживели. Није чудо што је у тој
муци, у томе страдању, било и узвишеног добра
али и зла. Било је и доброг и рђавог рађења, па
и грешења. Било је грешења и према целини: било
је грешења и према брату; било је грешења, ако
хоћете, и према самом себи.
Али кад овде приступамо своме раду, ми треба
да ипак један у другоме гледамо изабранике народне
који овде сви са народним поверењем и једнаким
правима заседавају.
Ја сам, господо, уверен: да ако ми будемо
приступ или пословима, гледајући само на предмете
и дужности, које нам дани тренутак намеће, да
своју дужност испуња
ћемо онда најбоље саму
вати и да ћемо успети и да послове радимо мир
није и да истовремено и више поштовања један
према другоме имамо, а тиме ћемо уједно заслу
жити признање и поштовање како оних који су
нас овамо послали тако и свих оних који буду на
нас и наш рад гледали.
Још једном, господо, нека вам је хвала у име
моје и у име мојих другова. (Бурно и дуготрајно
одобравање са усклицима: Живио Председник! -
Жи
вели.)
Сад, господо, ја вам предлажем да данашњи
рад завршимо. Слаже ли се Скупштина? (Слаже.)
За нову седницу, ја вам предлажем овакав
дневи ред:
1) Избор Финансијског Одбора (члан 14. и 17.
Пословника.)
2) Избор Одбора за проучавање законског пред
лога гr. Нике Новаковића и другова о допуни чл.
117. Закона о изменама и допунама у закону о уре
ђењу Управе Фондова од 30. марта 1922. године.
(Прима се).
Данашњу седницу закључујем, а идућу зака
казујем за уторак 23. о. м. у 9 и по часова пре
ПОДНe.
Седница је завршена у 11 и 45 часова пре
ПОДНe.
10.

Штампарија Саве Раденковића н Брата Београд Ускочка

 СтEногРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ |
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
—
БЕОГРАД,
Ill.

ГОДИНА 1923. ГОДИНЕ

РЕДОВНИ САСТАНАК
I.
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

*
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА СЛОВЕНАЦА
одржан 23. октобра И
1923. године Београду.

у
Председавао Председник
Љуба Јовановић
Секретар
Стијепо Кобасица.
Министри,
су

Присутни Војног
г.

сва сем Министра

г.

Морнарице.
и

Председник Љуба Јовановић: Им,

ко
ли
Садржај: шта
да

прочитани протокол“ (Нема) Пошто

на

примети
4) 3) 2) 1)

Читањезаписника
1.

претходног састанка.
да

нема нико ништа про

да
примети објављујем

је
Саопштења потврђеним скупштинским решењима,
о

читани протокол примљен.

=
из

Молбе жалбе народа,

и

- Изволите чути, господо, два саопштења

г.
г.
Ун

Ћеса ПредлогМинистра утрашњих Дела одвајању

јању села
о

*аре срезу Кавадарском, Министара потврђеним решењима скупштинским.

о
у

Министар По
Г.
Секретар стијепо Кобасица:
5)

ЗахтевМинистраПравде

;:
издавању суду Ст. Радића
о
и
Р

за

*фа Херцога
К из

дело 103. крив. закона; шта телеграфа враћа Скупштини

S.

стан приме
и

Д-p
5)

Интерпелација - paк Скупштинског

на

T“
Косте Кумануди признању, година
r

др. Мини решења

г.
р

ТриУнутрашњих
службе Иви Макијану, контролору Мин. Пошта

и
““ посланика Рајзнера Ћенан Зије;
Ј.

Телеграфа.
и

едстав
-

Друштва поштанско-телеграфских службе

Г.

по
ника Министар Просвете враћа Скупштини
у

Саопштењео смрти посланика Добре Митровића, један примерак потврђених скупштинских решења
признању година службе: Милици „Г. Јованови
“

о
на

ОдговориМинистара питања посланика,

11.)

Д.

Указ ћевој, Персиди Ивковић, Даринки Марковић,

Њ.
В.
вог

Краља отварању скупштинских еедница

Јо
о

сазива, Митровићевој,
А.

Ђорђу Петровићу, Милици

С.

“.“
“ вану Машићу Јовану Д-p Милутиновићу.
за

13њу „Одбора,
и

проучавање предлога 1-во уки

о
-

*“.“ Педагошкој Школи, 2-го допуни чл. Председник Љуба Јовановић: „Изволите чути, го
О
}

-- П
0бора, Уређењу Управе Фондова, 3-ће Финансијског

“
Министра Унутрашњих Дела.
и

сподо, један предлог

г.

Секретар стијело Кобасица: Министар Уну

г.

село Ђесендра од
да

трашњих Дела предлаже

и се

са
10

"очетак рада часова пре подне.) воји од општине Радобиљске споји општином
у

Дреновском.
П

Љуба Јовановић: Господо, почиње

М0

Господо, ово
је
П

Председник Љуба Јовановић:

*

редовни састанак.
да

380лите први случај који имамо Министар Унутрашњих

г.
3а

ЧУТИ ПИСНИК првог

по

Састанка. претходног Дела закону општинама спроводи одлуку 90.

о

Сек штинских власти раздвајању или саставља“У

о

ешар Стијепо К06 aCИЦа:

р

|-

Ја

се
за

ЧИ записник општина. мислим да оцену свих та““.“

Г
Ц

претход
-

НОГ саста d.
одбор, Одбор
за

предмета изабере један нарочити

13
 4 1. редовни састанак — 23. октобра 1923. године

разграничење оцштина, како се и звао, и онда ако Жалећи његов прерани губитак, ја вас молим
се с тим слажете ја бих предложио да избор таквог да сви у исто време кажемо: Вечна му памјат и
једног одбора за све случајеве ставимо на дневни слава! (Сви посланици устају и кличу: Слава му!)
ред. (Прима се). Има реч г. Мин. Шума и Руда да одговори
Изволите чути молбе и жалбе. на питање нар. посланика г. Радослава Агатоновића
Секретар Стијепо Кобасица: саопштава молбе: о катастрофи у алексиначком угљеном мајдану.
Ивана Бајжеља, из Љубљане, Љубисава Стекића Мин. Шума и Рудника Д-p Милан Сршкић: Го
из Сремцице; Ивана Хрибара; Драге Павловић, сподин нар. посланик Радослав Агатоновић упутио
удове; Грађана општине Манастидичке; Др Дра ми је следеће питање:
гише Вучељица и другова; Ненада Стојића, Тео Новине доносе да се 2. октобра догодила по
доре Шушића, учитељице у Сарајеву и Стевана гибија 10 раденика у руднику угља код Алексинца.
Биљетина, учитељ у пензији.
Раденици су угушени у руднику загушљивим гасом,
Председник Љуба Јовановић: Господо, све ће поред ових 10 погинулих, 7 других спашених у
се ове прочитане молбе упутити скупштинском тешком су болесном стању. У овом руднику су се
Одбору за Молбе и Жалбе. и раније дешавали врло чести несретни случајеви,
Изволите чути један захтев г. Министра који су стајали жртава у људима. Изгледа да ни
Правде. управа рудника ни надлежни не воде д вољно над
Секретар Стијело Кобасица: Г. Министар Пра зора над радом у руднику ради спречавања и от
клањања несрећних случајева. Свакојако за ову не
вде тражи да се издају суду народни посланици
брижљивост носе пот једнаку одговорност и управа
г. г. Стјепан Радић и Рудолф Херцог за дело из
рудника и наше надлежне власти.
S 103. крив, зак.
Председник Љуба Јовановић: Овај се захтев Част ми је
замолити одговор од г. Министра
Шума и Рудника у Нар. Скупштини:
упућује Имунитетном Одбору на оцену и извештај
Народној Скупштини.
1) Је ли му позната ова погибија 17 радни
ка — рудара у алексиначком угљеном руднику?
Изволите чути саопштење о једној интер
пелацији.
2) Шта је узрок овој погибији?
3.) Ко је одговоран за ову погибију?
Секретар Стијепо Кобасица: Г.г. Д-р Коста
Кумануди и другови, народни посланици, упућују
4) Је ли г. Министар вољан одредити једну
независну комисију, да прегледа у опште рад упра
интерпелацију г. Министру Унутрашњих Дела о
ве алексиначког рудника на заштити раденика и
раду полициских органа у окрузима битољском и
предузети мере да се у будуће спрече овакве не
охридском.
среће?
Председник Љуба Јовановић: Ова ће се интер 5) Је ли г. Министар вољан, по сили закона,
пелација, господо, упутити г. Министру Унутра
наредити: да управа рудника да одмах довољну
шњих Дела.
материјалну накнаду породицама, које су изгубиле
Част ми је саопштити да ме је г. Јосип Рај на овај начин своје чланове и храниоце? Молим за
знер молио за три дана одсуства због хитне по што хитнији одговор.
требе и да сам му ја то одсуство одобрио, па
На ово питање, господо, част ми је одгово
молим Нанодну Скупштину да то прими знању. pити следеће:
Прима ли Скупштина? (Прима се). 2. ов. месеца раденици су радили у руднику
Г. Ћенан Зија, народни посланик, моли за 15 несметано као и обично. Није се ништа претскази
дана одсуства ради присуствовања судској расправи вало, да ће се тога дана догодити каква несрећа.
код грчких власти. Одобрава ли Скупштина? (Одо Око 2 часа после подне радници су прекинули
брава). Пошто Скупштина одобрава, објављујем Посао, а око 3 часа отпочела је нова смена рад
да је г. Ћенану Зији одобрено одсуство од 15 дана. ника. Мало иза тога времена чуо је надзорник до
Изволите чути једно саопштење. зивање за помоћ из друге галерије. На улазу у
Секретар Стијепо Кобасица: Друштво поштан другу галерију нашао је 2 раденика који су мирно
ско телеграфских службеника у Љубљани подноси радили, не осећајући ништа нарочито. Међутим у
своју представку о пензијама поштанско-телеграф продужењу те галерије већ су неки радници попа
ских службеника. дали онесвешћени од наглог проврелог угљеног
Председник Љуба Јовановић: Прелазимо, господо, моноксида.
на одговоре г. г. министара на кратка питања по Одмах је учињено све да се радници спасу,
сланичка. Али пре тога молим господу посланике али за оне који су најближе били извирању гаса
да ми допусте да извршимо једну нашу дужност. и који су га у превеликој мери удисали није било
Господо, наш друг г. Добра Митровић пре више спаса, док су други радници спасени. Сед
минуо је јуче у Давосу, где је био на лечењу. Го морица њих су онесвешћени изнесени и тројица су
сподин Добра Митровић познат је био не само могли одмах да се врате кућама, а четворица су
нама у Скупштини него и у ширим круговима на упућени у болницу, и данас су већ ван опасности
За ЖИВОТ.
шега народа. Ми смо сви сведоци колико се за оно
кратко време, колико је радио овде у Скупштини, Десеторица су умрла од тровања гасом.
показао исправан и вредан у вршењу своје посла Ја сам одмах послао у инспекцију стручног
ничке дужности нарочито као члан и председник органа подређене ми Дирекције Руда, који је ствар
Финансиског Одбора. извидио и одредио све што је нужно да се рад
 Стенографске Белешке 5

„у будуће заштите катастрофе, у Радослав Агатоновић, Господо, овај догађај

и
од овакве
лико

да
преко њега могло пре

се
сувише крупан би

је
је то уопште могуће.
је

овако једним штурим извештајем, који нам

са
ћи

до
тога? Предузеће одржа

је
како дошло

на
прочитао господин Министар основу онога
све

је
…

у се
заштитне мере. Проветравање врши
што му његов инспектор дао. Господин Министар

је
угодном вентилацијом, која нађена реду.

је

по
учинио својој дужности послао инспектора

је

и
звук струјао довољној мери, стари прерови
је

да иследи ствар. Међутим по ономе што ми знамо,

су

аксони) били одвојени зидом. -

|
по ономе што се дешавало свима рудницима,
Од

у
једнога таквога зида другој галерији

у
па томе руднику више него другима, видимо
ишао према северу, према старим прегpa

у
и
за
нимје

да
тамо треба много, много озбиљније инспекције

да
да

наро

се
радовима. Морам напоменем
их до сада упражњавали органи Ми

су
него што
старим остављеним радовима врши процес
и

и
у

нистарства Шума Руда.

и
се

:::ревања угља развијају отровни гасови.

и

Господо, могу вам напоменути да можда нема

да

се

свом случају мора развијао угљени

у

ни једнога рудника коме мање предвиђено

је
wноксид,који био кондензован једном про

у
је

за

је
мо законских услова заштиту радника као што

а не
копањем отворио. Тај гас
се

гру, који
је

то
одго

се
то

са
први мах, случај овим рудником. Због тога
*“;ну но да
— и је се

се

запази ни да осети
у
-

не
вором господина Министра могу задовољити.
да

У
проузрокује несве
за

отрован моменат
име своје господина Дивца, који поднео исто

је
дувао јак источни

и
је

смрт.Тога истога дана

питање, изјављујем

да
омео вентилацију ваздуха ћемо ово питање претворитп
је
—

кошава који
проузроковаонеочекивано концентрисање угље интерпелацију, како бисмо целокупној Народној
у
и

Услед тога на
на

Скупштини дали прилике да проговори уопште

*“

моноксида месту катастрофе.

о
тровање раденика заштити раденика свима рудницима зако
је

и
хиљавањагаса наступило

о
и

заштиту ра

за
иховасмрт. нским мерама које треба предузети

да
своје ми

да
деника. Народна Скупштина треба
да

Нарочито истичем, овом руднику није

у
|
“

се
несрећа, већ са шљење да по овој ствари мало озбиљније
и
ранијеоваквих елементарних
позабави, него што

се

са
то може урадити овако
од

Незгода непажње самих радника. Зато није

*“

да
се

Разлога предузимају неке нарочите мере. једним простим кратким питањем.

Изасланик рударске власти, један начелник и
Председник Љуба Јовановић: Господин Мини
.

“ ““
кон го

да
овај случај
је

}^ске Дирекције иследио стар Шума Рудника имао би одговори

и

и
ката
да

**10, како сам горе навео, ова

је

сподину Дивцу истом питању.

о

отро
“,
***аступила услед непредвидиве ерупције Министар Шума Рудника Д-p Милан Сршкић:

““,“.“
и
- “

проузроковане депресијом ваздуха.

је
Питање господина Дивца исте садржине

о
и
је

породицама унесрећених радника истој ствари као питање господина Агатоновића.

ET“.“
и
ће

помоћ,
сем тога оне Господину Дивцу могао бих одговорити исто
а

пензију која за ова

“

је

што сам одговорио господину Агатановићу.

и

случајеве
}
*

}п

иђена. Сваком погинулом раднику Љуба Јовановић: Реч има господин

зује АПредседник
се

ОДина службе више.

Недељко Дивац.
у
*

Недељко Дивац: Господо народни посланици!

““

“
НОСТИ ОТКЛОНИ
треба прећи тако олако, јер
не

Преко ове ствари

-

Prºf.
на

““
**ређени инспектор
је

“
Да Се КОД ТОГa

“
се овде тиче десет људских живота, десет наших
“

**::
Поредприродне
су

грађана, десет глава породица,

у

titКТричниВенилатор дра“ који платили

::
|

редовна употреба
г
стр

својим животом. Господин Министар покушао

је
y)

због јачег ВаЗДуха опасност од

да

::
:::ре. тај случај извини непредвиђеним околностима
вели да се то свуда дешавало, па се десило
::
и

и
до

овде. Вели,
да

кривице нема управе рудника.

“
било потребно.

“
Али, народни посланици,
ја

господо тврдо
да
ћу

крају
ја

Да
у *

да

не

наша држава верујем кривица само до управе самог

је

ред оних ДDЖа

се

ржава догађа најмање

где рудника, већ кривица до државне управе. Код
на је

рудници

““ ј“
и
нана у

100

свом свету долазе про

*

Док
pa

на
се

нас уопште раднике гледа као бића нижег

2

“зе несрећна случаја, код нас реда; код нас се опште не води никаквог рачуна
“ка
у

Није дакле тачно ако

ist.
да

1.

каже
су
на

раденика. Ти радници погинули

“““,“
заштити
“

Рударских власти интензи

Р

*** ефикасан. |
Није послу, који није само њихов лични посао, већ по
0Штn
наше државе. тих
није

“!““;
јеi

0в0 већ сао целокупног нашег народа

и
да

Констатовано, сматрам
су

десет људи, који погинули алексиначком

у
за

комисију.
су

су

руднику, погинули нас, јер ишли утробу

у

*“;едити “дом овога жалосног слу

да

за

за
не

земље ваде угаљ себе већ потребе

““;
на
ни

ника, преглед свих целокупног нашег народа.

за у

*“ учине све по
“

предузму
º

ни
“

мере
и
i

Господо, нема једне категорије раде

ећу сигурност рударских рад
“„у
“.
св

би

коју живела под тежим условима, него што

г. је

Већ
Мо

ника која
„... "Олим статут израђен.
г.

су

*ање, Посланике Да рударски раденици. Они вечито раде помр

у

мој одговор Приме на

чини вечито утроби земље.
и

Председник
су
NK

ти

са
И

Љуб због тога што послови скопчани

a

П0ДИН Новановић: Реч има питач,

Агатоновић. нарочито великим тешкоћама опасностима постоји
и
да
се

потреба рударски радници изузетно заштите.

6 1. редовни састанак — 23. октобра 1923. године

Ј
Па онда постоји потреба за специјалним пропи Ми сахрањујемо Министре државном трошку

о
А од

су
да
сима ради осигурања од сталних опасности. сматрајући задужили државу својим радом.
ове сироте раднике,

за
шта да кажемо, господо,

А
свега тога у нас ништа не постоји.

за
су
који стварно погинули радећи државу! Ви
У нас рудници нису ништо друго него заро

да
бљенички логори. То су такви логори какви су по сматрате преко њихове смрти треба прећи као

ли
ни

то
Је
и Аустрији, да они нису постојали. буржоаска
стојали за време рата, у Мађарској
чОвечност?
где је трпан наш грешни народ. И то је један
од главних разлога што се овако несретни случајеви Председник Љуба Јовановић: Има реч Ми

г.
дешавају. И место да држава иде путем који ће нистар Шума Руда.

и
то стање ублажити па и одклонити, она иде сасвим
Министар Шума Руда Д-р Сршкић: Господо,

и
обратно, другим путем. А да заиста има кривице

на
посланик Дивац скренуо ово питање једну

је
г.
до државе, ви ћете видети и из овог што ћу

је
са
страну која нема никакве везе питањем које
ОВДе ИЗНе ТИ.

са
дискусији. (Дивац остали гласови левице:

и
Господо,
ви знате да ми имамо један закон Има, има!) Он пронашао благодарећи индискрецији

је
о заштити радника. По том закону је предвиђено неког од мојих органа један законски пројекат

о
да рударски радници не смеју радити више од рудницима још што Дивац добро зна који није

г.
и
8 сати дневно. Изузетно може се радно време по

га
камо ли да сам довољно

ја
довде ни дошао

а
"/,
већати за 1 сат и то само у случају ако се рад

се

да

се
И
га
проучио решио примим. служећи

и
то
г. за

ника изјасне путем тајнога гласања. Али ево

на
такав један начин, критикујући рад једног над
шта сад ради Министар Шума Руда. Он спрема лештва, субординирао намеру једног пројекта
и

је
руднике по коме радници
за

један законски нацрт неки начин до

на
једног референта, до кога он

је
сати. Па даље, заш
12

могу радити закону

је то
Ја

да
о
у

руку није лепо.

и

шао. мислим најмању

у
да

у се

стоји деца испод

он
тити радника изрично (Дивац: Али тај ваш референг директор)
не
14

година могу употребљавати привредним

би
би
Дивац много боље учинио испао прави

Г.

и
да

се

предузећима. томе нацрту стоји деца

А

да
Нар. Скупштини
у

овде

је
заштитник радништва

у
испод 12. смеју употребљавати рударским
г.

у
и

помогао мени као шефу надлештва надзорног

предузећима. (Приговори.) Па, господо, кад ми над свима рудницима да дођемо до правог узрока
стојимо пред таквим призором, можемо ли веро оној несрећи. Јер, господо, као одговоран

ја
и
вати да су само елементарне прилике криве што

за
фактор сигурно интерпеланги тежимо тим

г.
г.
и
10

алексиначком угљенокопу радника платило

је
у

испита шта прави

се

је
да савесно објективно

и
главом. Не, него је, поред предузећа, крива
и

разлог да до се
ова несрећа догодила. Али никоме
држава. Ево шта вели пројекат, који Мин.
је
г.

за
да
није стало тога ако неко није крив ово
за

Шума Руда спремио рударске раднике. Ево

на

из
и

да

бацимо кривицу њега. (Гласови центра:

видите шта стоји њему. (Чита): „трајање једне
у

сам, господо, онога тренутка кад сам

Ја

часова, Тако је.)

наднице може трајати изузетно може
а
8

за

сазнао овај догађај одмах послао једног свог

до

часова“. То једно. Друго

12
се

не је

продужити
он ми

је
инспектора који ужива моје пољ-рење
упо

и
се

„деца испод 12. година старости смеју

Поднео овај извештај. Према томе извештају тај
требити ако нису испунила своје школске обавезе.“
случај једна чисто елементарна несрећа изазвана
је

деца испод 12. година смеју упо

да

То значи
се

су
кондензовањем киселине услед ветрова који
су

требити рударским предузећима ако испунила

у

*
Споља струјали. (Дивац: Осуство превентивних мера!)
своје школске обавезе. Треће, ако стоји закону
у
и

су
су
Господо, превентивне мере све биле које
у се

заштити радника да деца испод. 14. година

О

прописаним законом предвиђене. Ако Дивац који

г.
не

смеју употребљавати привредним предузећима,

сви ми, ако
се

овим питањем интересује као

и

ипак нацрту Министра Шума Руда стоји:

г.

и
у

из
„Рад деце испод 14. год. не може више трајати Дивац има дакле таквих конкретних података
г.

може закључити да има кривице до уп

се
од

часова дневно.“ Па даље стоји: „Жене деца којих

и
6

ћу

ту
ћу
—

раве рудника,
за
—

бити први онај који

то

ја

испод 14. година“ значи женска деца

и

но не

одда на

Кривицу само позвати одговорност управу

не

и се

смеју употребљавати подземним радовима“.

у

ћу

Рудника дати кривично одговара.

је

Па, осподо, кад нам Мин. Шума Руда

и
за г.

да

Али, господо,
не

спрема овакав један закон рударска предузећа, можете мене тражити тамо
где моја стручна надлежност коју имам поверења
се

онда није никакво чудо што овакви случајеви

ниу

до
да

да

дешавају рудницима. Извести, нема, кривица кога него

је
у

то

на
да
не

на

се

погази “ментарна несрећа, навлачимо кривицу

се

само
И

- овим иде онога

9“,
по

један закон који имамо, већ

не

ово доказ колика *9Ји нема. Ми можемо ценити једну ствар

је

је
и

ми

бездушност влада код оних који данас стоје на што новинама пише, морамо објек
““,“
у

челу наше државне управе.

Ја
да

се

савесно случај испитамо. радујем

се и
да
ће

све то, ми
}^{*“,“““,“
се уз

не

можемо ова ствар изнети

у
И

веровати, да интерпелацији
је је је

и ће у

и
се

то што десило алексиначком угљокопу, да којима моћи закључити

у

то била једна сасвим неизбежна околност, већ

да

видићете нећу
ја

ОКЛева ТИ одгово
на

Зато кривица до реда који влада код нас

да

руд рног позовем одговорност

у

ницима. Ја понављам: За ОН
заро
то

буде одговоран био.

су

рудници нас зашта

9
неу

бљенички логори, којима нико сме приступити.

на

Председник Љуба Јовановић: Прелазимо од

да
то

уклони,
се
И

стање треба ОНДа ТаRВе

и

на
Г. за

Случајеве нећемо имати, говор Министра Аграрну Реформу питање

г.

НароДНОГ ПО Сланика
Александра Станојевића
о
,
 Стенографске Белешке
i
четницима сиро Министар Војске Морнарице, По

В. и
и
вању земље добровољцима,
| часни Ађутант Њ. Краља, Ђенерал,
ишнимратницима.

за
Како Министар Аграрну Реформу није Пешић,
г.

p.
Петар

с.
не,

Министра

на
прелазимо даље одговор

г. г.
па
на

питањенародног посланика Стојадина Министар Шума Рудника,

и
С.

Павловића.
Сршкић,

М.

p.
Д-р

с.
Како Министар Пошта Телеграфа није
г.
зде,

и
на

прелазимо даљи рад. Министар Унутрашњих Дела,

Господо,изволите чути по
Устава

г.
чл. 52. Вујичић,

p.
Милорад

с.
Савета, име Ње
да
хладникаМинистарског

у
вог

Величанстваотвори овај скупштински сазив. Министар Правде,

П.
Министарског
Председник Савета Никола Перић,

p.
Д-р Нинко

с.
liut (Чита). Финансија,
МИ Министар
Стојадиновић,

p.
Д-р Милан

с.
АЛЕКСАНДАР
I

Индустрије,
по

милости Божјој вољи Народној Министар Трговине

и
и

Д-р Драг. Којић,

p.
КРАЉ СРБА, ХРВАТА СЛОВЕНАЦА

с.
и
На

Реформу,

за
предлог Председника Нашег Министарског Министар Аграрну
по
на

litera, основу члана 52. Устава саслу Симоновић,

p.
и

Милан
a

с.
city НашегМинистарског Савета, решили смо
и

fШ233M0:
Министар Вера,
Да

Скупштине,
се

седнице Народне сазване Јањић,

p.
В.
Д-р

с.
20.

*довансазив октобра 1923. године, отворе

овог указа. Председник Љуба Јовановић: Господо, прелази
3.

октобра1923. године читањем

ПредседникНашег Министарског Савета нека мо на дневни ред,
Ди

“) овај указ. На дневном реду, господо, избор трију је

се
скупштинских одбора. Да би одржао састанак
3.

ктобра1923. године
по

Пословнику,

10
шефова група дајем минута
Београду.
у

одмора.
p.

АЛЕКСАНДАР
с.

(После одмора)
Председник Савета,
Министарског
Љ.

Председник Јовановић: Господо, наставља

да
П.

на
Никола
p.

Пашић,
се

прекинути рад. Част ми саопштити

је

у је
с.

састанку шефова група постигнут споразум по

за

ака. Припреме Уставотвор

за

гледу избора одбора проучавање законског пре

“штину Изједначење Закона, длога Мин. Просвете укидању уредбе Вишој
г.

је о
и
М,

Педагошкој Школи. Тако исто постигнут спора

Н.

Трифковић,
с.
р

за

за

зум избор одбора проучавање законског

*чар Инострани дела, предлога Д-р Ника Новаковића другова до
г.

о
Д-р

пуни чл. 117. закона изменама допунама за

М.

у
и
p.

Нинчић,
с.

да
кону уређењу Управе Фондова. Допустите ми
о

ће

Министар Просвете, вам прочитам која господа народни посланици,

за

према томе споразуму, ући одбор проучавање

М.

Трифуновић,
p.
с.

за

законског предлога измене закону Хипoтe

у
13).

карној Банци;
то
су

Министар
Народног Здравља, ова господа:
Др
С.

|М) ОДБОР ИЗАБРАН НА РЕДОВНОМ САСТАНКУ

П.

Милетић,
p.
с.
је ња

23.-Х.-1923. ГОД.
за

"нитар
Социјалну Политику,
за

измену законског предлога Хипотекарној Банци

**

}fa Душан
Пелеш,
p.
с.

10 Настас Петровић

“:
9. 8. 7. 6. 5. 4. 3. 2. 1.
Y

Министра Саобраћаја, Андра Станић

eM инистар Грађавина, Д-р Никола Новаковић
Андреја Кујунџић
Т.

икола
Узуновић,
c1ћу fИ

Божа Јеличић
p.
c.
\,

Д-р Влада Андрић

“

Пољопривреде Вода, Д-р Душан Гргин

и
Љ.

pста
Милетић, Љуба Стојадиновић
p.
с.

)l Милутин Драговић
":

Њt Пошта Д-р Вилхелм Најнер

и

Телеграфа, 10.
eЉa 11. Д-р Светислав Михајловић
Вукићевић,
p.
С.

12. Милош Савчић

 23.
састанак — октобра 1923. године
1. редовни

Ђорђе Хаџи Алексић

Д-р Едо Лукинић

. .
13. Акиб Ахметовић
14. Већеслав Вилдер
Д-р Влада Андрић
Јојић

.
15. Ристо

-
Петар Богавац

.
16. Пушењак Д-р Никола Новаковић
17. Весењак

.
Милан Степановић

}. .
18. Д-р Куловец Ћамил Јашар
19. Д-р Халидбег Храсница Милутин Драговић

. .
20. Мустафа Бег Капетановић Никола Ковачевић
21. Чедомир Кокановић
Антоније Бешировић

.
предлога Стојан Костић
проучавање законског
за

За одбор

.
.
су
Шкопе изабрана Шабан Мустафа
укидању Више Педагошке

.
Д-р Јоца Жан
о

.
ОВа ГОСПОДа
:

Мирко Комненовић

.
Душан Суботић
ОДБОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ПРЕДЛОГА
УКИ

.
О
Дервиш Шећеркадић

.
ДАЊУ ПЕДАГОШКИХ ШКОЛА Миљко Адамовић

.
Риста Скакаљевић

.
25.-Х.-1923. год.
на

редовном састанку
1.

Изабран Мита Ђорђевић

. .
Тома Поповић
Милан Недељковић
30. Д-р Сима Илишевић
Д-р Јован Радоњић
31. Андра Кујунџић
Мита Ђорђевић
Никола Ковачевић
КАНДИДАТСКА ЛИСТА ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ
Недељко Симоновић
.

Риста Скакаљевић КЛУБА

.

Влајко Коцић за Финансиски Одбор

. .

Божа Максимовић
Ђорђе Ћирић Воја Лазић
Јова Поповић
.

Самуел Шумахер .
. .

Милан Степановић Чедомир Кокановић

.

Станко Милетић
Светозар Прибићевић
Милан Ђаковић
.

Сватозар Ђорђевић
.
.

Никола Караш Марко Видаковић

.
.

Михајло Кујунџић Димитрије Вујић

. .

Милош Московљевић
.

Никола Сретеновић
.

Антон Сушник Душан Димитријевић

. .

Јован Јовановић
.

Др Хохњец
.

Едхем Мулабдић Иван Пуцељ

.

Д-р Атиф Хаџи-Кадић

ДЕМОКРАТСКОГ ПОСЛАНИЧКОГ
.

21. Милош Московљевић КАНДИДАТИ

КЛУБА
изабрана, кад
су
се

господа која
да
Ја

молим
Одбора
за

позвана, састану конституишу. чланове Финансиског

и

буду
избор чланова Финансиског Од
за

Господо, Д-р Воја Вељковић

.

састанку шефова група није постигнут

на

бора Д-р Коста Кумануди

по
се

према томе гласаће Пословнику.

споразум Д-р Воја Маринковић
суи

Председништву ове кандидатске листе.

.

Предане Д-р Хинко Кризман

Господина Стевана Нешића, Војислава Лазића.
.
г.

Д-р Славко Шећеров

Д-р Мехмеда Спаха,
г.

Д-р ВојеВељковић,
г.

Манојло Сокић
г.

Стефана Крафта.
.

Пушењака
г.

Д-р Милош Радосављевић

и

Д-р Светислав Поповић

КАНДИДАТСКА ЛИСТА РАДИКАЛНОГ ПОСЛА Милош Савчић
.

НИЧКОГ КЛУБА Светозар Ђорђевић

12. - -

Радослав Агатоновић
За Финансијски Одбор. Вилдер
Д-р Већеслав
СтеванHeшић Пера Марковић
9. 8. 7. 6. 5. 4. 3. 2. 1.

. -
—

Љуба. Стојадиновић Сегединац Милан Савић

Д-р Милан Недељковић 15. Ђока Поповић
Д-р Јован Радонић
17.16.

Љубомир Ристић
Д-р Душан Гргин Сретен Вукосављевић
Влајко Коцић 18. Јован Маговчевић
Д-р Момчило Ивковић
20.19.

Димитрије Трајковић
Божа Јеличић Д-р Илија Шуменковић
Божа Максимовић 21. Драгутин Пећић
 ---- Стенографске Белешке . 9 i

t
КАНДИДАТСКА ЛИСТА НЕМАЧКОГ ПОСЛАНИЧ
31.3) 28.28.Л. 26. 25.24.23 „2,

Димитрије Чичевић
Душан Ђорић КОГ КЛУБА
Риста Јојић

за
Милан Пантелић Финансиски Одбор
Д-р Едо Лукинић
Д-р Стефан Крафт
Прока Станковић
Ханз Мозер
Михајло Кујунџић
Д-р Вилхем Најнер
Д-р

Čрђан Будисављевић
Д-р Симон Бартман
Драгутин Пантелић
Самуел Шумахер

.
Светомир Борисављевић
Јозеф Тајбл

.
кандидАТСКА ЛИСТА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ МУ Петар Хајнрих

.
Франц Шауер
СЛИМАНСКОГ КЛУБА

су
да
Ја
мислим господи посланицима раздани
за

Финансиски Одбор
листићи куверти. Гласаће се, господо, поименично

и
тим листићима, спуштањем куверата
18.11.* 5. 14.13.12.П. 10.9. 8. 7. 6. 5. 4. 3. 2. 1.

Д-р Мехмед Спахо

са
листићима
Д-р Шефкија Бехмен кутију. Пре свега потребно је, господо, да иза

у
Салих Баљић
беремо три контролора гласања. Изволите чути го
Д-р Џафер Куленовић сподина секретара.
Исмет Бег Гавран Капетановић
Мустафа Бег Капетановић Секретар Стијепо Кобасица прозива контро
Хамзалија Ајановић лоре: Проту Матеју Поповића, Јозефа Клекла,

и
Хусејин Алић Александра Додића који заузимају место око ку
за

Д-р Абдула Буквица тије гласање.

Љ.
Хусејин Ћумавић Председник Јовановић: Молим господу по
Хифзи Бег Џумишић сланике да изволе чути прозивку, господин секре
Д-р Атиф Хаџи Кадић тар ће прозивати господа посланици нека се ода
Д-р Халид Бег Храсница а
зивају. Изволите чути секретара.

г.
Махмуд Бег Храсница
Секретар Кобасица прозива посланике који
за С.

Хамид Курбеговић
прилазе кутији гласање спуштају гласачке ли

и
Хасан Миљковић
стиће њу.
у

Етбем Мулабдић
Ибрахим Дуповац (Настаје тајно гласање)

*АНДИДАТСКА ЛИСТА ЈУГОСЛОВЕНСТОГ (После гласања.)

КЛУБА
о Љ.

Председник Јовановић: Изволите чути, изве

штај контролора избору чланова Финансиског
за

Финансиски Одбор
је
Одбора. Према томе извештају гласало свега

!“
1.

Пушењак
224 народна посланика. За листу Стезана Нешића
г.
та

17
гласало 119, према томе листа добија
је

id:gra
-}

Д-р Кулове ЧЛа НОВа.

:“
За

листу д-р Воје Вељковића гласало је

г. та г.
2.

Кремкар
46; према томе листа добија шест чланова.
|- 1. *

За

је

Сушник листу д-р Спахе гласало 19; према

Штрцин томе она добија члана.
3

За листу Влад. Пушењака гласало 21;

је

Становник
г.
Џ. 9. *

Вречко према томе добија члана.

3
За

Беђанић
Воје Лазића
l3. 12.

листу гласало 10, према

је
г.

Шифтар томе добије члана.

1

Фалеж
14.

8;

За листу д-р Крафта гласало према

је
г.

Кутовник
томе добија члана.
1
Др

Хохњец
16.

Бошњак Према томе Финансиски Одбор изабрана

у
су

Рајић ова господа: Стеван Нешић, Љуба Стојадиновић,

* } Ј.

Недељковић, др Јован Радоњић,

*?

Корошец д-р Милан д-р

Бродар Душан Гргин, Влајко Коцић, д-р Момчило Ивковић,
Божа Јеличић, Божа Максимовић, Ђорђе Хаџи Але

“
Немањић
ксић, Акиб Ахметовић, д-р Влада Андрић, Петар
4.

Клек.
Богавац, д-р Никола Новаковић, Милан Степановић,
24.#

*p Суда евић Ћамил Јашар, Милутин Драговић, Воја Вељковић,

išli д-р Коста Кумануди, д-р Воја Маринковић, др
Хинко Кризман, д-р Славко Шећеров, Манојло Со
2
 * *

*
*

-
--

23.
1. редовни састанак — октобра 1923. године

-
одбори буду го

ти
кић, д-р Мехмед Спахо, Салих Баљић, др Шевкија проучавање. чим, господо,

у
Бехмен, Владимир Пушењак, Иван Весењак, Франц. тови, један једини од тих законских предлога

т.
ј.
Куловец, Војислав Лазић, др Стефан Крафт.

то
саопштило Скупшти

Ја се
чим буде готов онда би
„Ја молим сву господу изабране чланове Фи ни приступило раду. вас зато молим, господо,

Ја
не
се
господа посланици разилазе. питам

да
да

се
нансиског Одбора данас пет часова после

за
подне састану, да се конституишу да отпочну рад. господу да ли усвајају овај дневни ред прву

и
наредну седницу? (Усваја се!) Онда ћу
је,

објавити

ја
Овим господо, данашњи дневни ред исцр

ће
се
идући састанак,

да
надам Одбори тако

ја
за за ћу

да
Ја

пен. вам предложити Скупштина као дне

он може бити најдаље до петка. Још

да
радити
вни ред прву наредну седницу одреди: избор

се
једном молим господу посланике да не разилазе,
Одбора разгруписавање општина смислу јутро

у
приступе пословима. Овај да

да
одборе молим
по

а
шњег пристанка Скупштине. Међутим веома

је
нашњи састанак закључујем. други, као што сте

а
да
на
требно да Одбори приону рад спреме

и
чули, објавићу писменим путем.
своје извештаје оним предлозима законским који
одо
су

12
на
Седница закључена

је
им упућени стране Народне Скупштине 15.

и
*

Штампарија Саве Раденковића

Брата — Београд Ускочка 10
и
 STENOGRAFSKE BELESKE -

NARODNE SKUPŠTINE
KRALJEVINE
SRBA, HRVATA I SLOVENАСА

00DINA III. ВЕОGRAD, 1923. GODINE BROJ 3.

REDOVNI SASTANAK
II.

NARODNE SKUPŠTINE
KRALJEVINE
SRВА, НКУАТА SLOVENАСА
I

držan 26. oktobra 1923. godine Beogradu.

u

Predsedavao Predsednik
Џ
Ljuba Jovanović
Sekretar
Stijepo Kobasica
sva

Inostranih Dela Vojnog.

g.
g.

“isutni Ministri sem Ministra

i

Sadržaj: Председник Љуба Јовановић: Има ли, господо,

на

99minjeprotokola, ко шта да примети прочитани записник? (Нема)

да

**isanje Пошто нема нико ништа примети прочитани на

““
odbora Finanst
nsijskog,
да

записник, објављујем
8

записник примљен.
је

albe naroda,
iz
i

- - Изволите чути једно саопштење Финансиског

“„2“
veštajVerifik.
*

“ET Dobre
popunjavanju poslaničkog
Одбора.
o

NeštajFinansi
jskog Od 1.-1. Секретар Стијепо Кобасица чита: „Финансијски
*

gОdbora držav, trošarini,

o

20. октобра конституисао,

да

**tedloziMinistra Unut. Dela Одбор извештава

се
је

grupisanju razgrupi
o

***tima,
Стевана Нешића,
за

—
i

изабравши себи Председника

г.

р“
“Ђ

likipelacije

“
,
“

за

Dušan Boškovi Д-р Душана Гргина, се

за

|-
Са

Mini
Па Мinistrá Unut. Dela потпредседника
г.
a

D
t.
na

“wića Minista

siº ““
- кретара Влајка Коцића.“
г.

Osustv -
*)

Stojana Kostića Ivana stanovnika, Председник Љуба Јовановић: Изволите чути

i
po

Minista Unut. Dela interpelaciji D-r Koste

су

молбе које стигле Народној Скупштини.

10

*unaakta, Секретар Стијело Кобасица чита молбе:

оljske Nat. Михаила Веледерића, учитеља; Вељка Јови
Ј.

*** Skupštine našoj Narodnoj Skupštini

чића, среског начелника, Светозара Марковића,
В.

Ažuri,

“
naše
N

М.

Skupštine пензији, Ђорђа Илића,

-

“odne Češkoj Skupštini posetu, архивара секретара

у

PrelazТА
za u

- -
-

T.tina, Министарства Трговине, Миодрага Ђ. Драгутино

|-“

Izvršen izbor odbora razgru

вића, професора, Пере Грчића, инвалида, Косаре
Обрадовић, удова, Видака Васића, Ђорђа Михаило
вића, писара, Андрије Томића, бившег полициј.
р
(

“tak tada стражара, Ракочек, земљорадника,

u

Новеље Шимс

““,“.“
11% časa pre podne.)-
Дичића, берберина, Ђура Јелаче, инвалида, Драгу
1.“oеник
- |-
Љ

тина Јовковића, инвалида, Јована Госпића, окруж.

В.

“вни Господо, отварам

U

проте, Ђура Симовића, чиновника Мин. Саобра

Л

“олите

““
**станка. чути записник про
ћаја, Виктора Немчанина, пензионера, Видака Зелића,
|-“pain,
ti

ијепо - усташа, Милана Ванде, Д-р Бранислава Тодоровића,

-
*

“асица чита записник привременог лекара, Обрада Ђ. Ђекића, инвалида.

1.

из
e

Риста Барзута другова Пећи, Ивана Шовла?

и

2.
 **- - --- - -- * *
- -

1923. године
__II. редовни састанак
— 26. октобра
12
Д-р Косте Куману

г.
г.
лацију народних посланика потребне
Чеме, поштарке; Петка Радуло другова одговорити
чим прикупи
пензионера, Алојза
Вукчевића, из Лијешне; Ми
дија

и
вића, учитеља, Вељка учитеља, ПОДаTKe.
Котора, Мојша Арсића, Господо, изволите
ла Милошевића из порезника и Ивана Председник Љуба Јовановић:
Марјановића, бив. саопштења.
Милоша сада чути два
Позника, учитеља. (чита): Радничка
Ко
Господо, све ће се Секретар Ст. Кобасица

за
Босну

и и
Председник Љуба Јовановић: Од мора Сарајеву, Главни Рад. Савез

у
упутити скупштинском Трговачких
ове саопштене молбе Савез Банкарских уки

и
Херцеговину

о
и Жалбе. своје представке
бору за Молбе подносе
Верификационог Од Инд. Чиновника
Изволите чути извештај Соц. Политику.

за
дању Министарства Организација
бора. Савез Независних Троковних мо
чита: „Верификаци

и
реорганизацији
Секретар Стијепо „Кобасица

о
своју резолуцију
Скупштини свој извештај о подноси школа.
Одбор подноси дернизацији обртнонапредних
они Скуп Молим вас,
ГО
Убавића за члана Народне
доласку проте Павла Митровића.“ * Председник Љуба Јовановић:
пок. г. Добре саопштења.
штине, на место
Господо, по По сподо, да вам учиним два доста
Председник Љуба
Јовановић: Спољних Послова
треба одмах донети Господин Министар Пољ
извештају господина Председника

ми
словнику о овом једно писмо

је
Скупштина прочитани извештај?
вио
Ратаја посети пред

о
решење. Прима ли

г.
господо, да је извештај Вери ске Народне Скупштине Скуп
Објављујем, пo Скупштине Пољској

од
(Прима)
примљен, и према томе г. ставника наше Народне

2.
језику,

на
Одбора писмо, француском
фикационог
јави на дужност. штини. То
сланик, биће позват да се године, гласи:
октобра ове
господо, извештај Финансијског
Изволите чути,
-
Одбора.
чита извештај Фи „Господине Председниче!
Секретар Стијепо Кобасица:

да
су
о државној нарочито сазнао

са
изменама
насијског Одбора: о У закону радошћу

Ја
сам
(В. Саст III.) представници Посланичке

и
трошарини. господин Председник
осподо, овај из Срба, Хрвата Словенаца намерни
Председник Љуба Јовановић: Г

и
Куће Краљевине раније године моме
мишљењима умножа исказаном
да

вештај, заједно са одвојеним према обећању дођу

народним посланици маршалу Сената,
9%,

предходнику, данашњем
ва биће раздат господи став
тиче самога извештаја, он ће бити
и

посету Пољској Скупштини.

се

ма. Што
посета чланова Скуп

ће
да
Скупштина одлучи.
то

Ја

кад сам уверен

на

љен дневни ред Словенаца Пољ

Уну штине. Краљевине Срба, Хрвата

и
г.

предлог Министра
Изволите чути један -
срдачног пријатељства измеђ
везе

да
трашњих Дела. ској ојачати Ва

за
дужност
Ја
сматрам
Министар наше две нације.
Г.

не
да
сам
Секретар Стијепо Кобасица (чита): Председниче, Вас
предлог уверим, Господине
и о

Скупштини незабор
Унутрашњих Дела подноси општине Ртањске цело пољско
друштво,
Диета него

са
и

Трговишта од очекује отво

одвајању села спајању гостопримства,
општине, вивши традиције
о

предлог
и

образовању засебне
Добрњске, Доњо-Крањ реним срцем.
једну општину општина: Председниче, примит
у

ске, Безjачке Конадинске. Изволите, Господине

(„Бурно пљ
и

поштовању.
Ови предлози упу уверење моме особитом
са о

1)
Председник Љуба Јовановић. Пољска
разгруписање "оћ скање усклицима:“ Живела
за

груписање
се

ја
тиће Одбору одзива верује
штина, кад тај одбор буде
изабран. Господо, после овог вашег
је

вољна Скупшти
да

питати ли
на дада

интерпелације.
Изволите чути две
је

излишно
Д-р Душан братској Пољској. (B0
Г.

учинимо ову посету

Ст.

Кобасица (чита):
Секретар
Бошковић, народни посланик, упућује интерпелацију је.)

ти да
вољна,
поступку Ђуре Скупштина
да

Дела
Ја је
о

Министру Унутрашњих Објављујем да, што се

г.

Ковачици Петра вас молим

и

решила ову посету.

у

Мишовића, среског начелника одлуке, овластите мене да

Дебељачи. извршења ове ваше
у

Исаковића, бележника све што буду

другови, народни по представницима клубова
спремим
Петар Марковић се. Тома По
и
Г.
г.

(Прима
на

Министра том погледу потребно.

г.

интерпелацију То било сад

к

сланици, упућују би
то

?)

попуњавање Управ кад би било

за

вић:
А

избору кандидата јавити отпутова

и

Правде Ми би имали
о

неколико дана.
СЕ н

них Судова. још нешто. Ова иста

ће
се

Јовановић; Ове интер Сад, господо, има

Председник Љуба посету братској Ческој
је

Скупштина учинила
наше стр
Ја са

господи министрима.
је

пелације саопштити двојица го том приликом позвала

су
да

штини
и

мислим
ми

саопштити госте.
је

част нама
у

Сад то Ческу Скупштину

тражила одсуство позив Че
и

споде народних, посланика формалан

да

сада учинимо
и

Иван
г.

ли

дана због болести

да

време
и

Костић шест вас, господо, питам:

ја

Стојан
г.

Скупштина ова Скупштини,

су ли

Одобрава позив сада учини

Становник два дана. слажете решавате да такав
и

се.

Одсуства одобрена. Слажемо се.)

(Одобрава) Прима
одсуства? Министра (Једногласни одзиви:
ја

вас
г.

извештај одлуку,
за

Изволите чути један вам вашу

Захваљујући
за Ш
са

Дела. да споразуму
у

Унутрашњих молим да ме овластите

Г.

Министар све што буде потребно

Ст.

(чита):
Секретар Кобасица вима група учиним
ће

на
да

интерпе
извештава:
Унутрашњих Дела
 13

Белешке
Стенографске

—= Михајло Павловић

9. 8. 7.
Скупштина
да је Народна Рифад Рушид
објављујем
посету.Дакле Александар Додић
ово

одговоре господе Срећковић

на
и решила. би 10. Михајло
Сад, господо, прелазимо који
господа министри, 11. Јован Ћирковић

су
али како Министар
12. Пера Марковић
министара,

у
одговарају, заузети
да

не
то
требалиданас питањем, могу 13. Младен Николић
хитним
седници од
ом

Савету једним

на
Јојић

ће
сутра 14. Риста

на
они
битиовде присутни, а
тога пређемо Михајло Кујунџић
да
преко 15.
вас молим има Јанез Становник
Ја

пирити реду, као што знате 16.

за
На

дневном разгру
жени ред. одбора 17. Јосип Неманић
је:
избор
О то

једну тачку,
мо

Фрањо Жебот
а

држана конференција је је 18.

ја,
томе према
ткивање општина. Миљковић

И
споразум. 19. Хасан

је
шефовагрупа постигнут како тај Ђумишић
и

саопштим 20. Хифзибег

да

сада вам

су
Пословникуимам имена
ово 21. Воја Лазић

и
Дакле, господо,
Одбор састављен. ред исцр
господо, данашњи дневни

је,
господе чланова тога Одбора: Овим као дне
вам предлажем

ја
ОПШТИНА седницу
пен. За другу Одбора измени

о
ЗА

РАЗГРУПИСАВАЊЕ Финансијског
вни ред: Извештај

ли
ОДБОР
26.-Х.-1923. Прима Скупшти
састанку трошарини.
закона одржавној
II.
на

редовном

да
предложени

је
изабран
Објављујем

и,
ово? (Прима.)

на
Божа Максимовић састанак завршује
6. 5. 4. 3. 2. 1.

Данашњи
Влада Милетић дневни ред примљен. се.) други зака

и
тим слажете, (Слажемо

се
ако

за с
Светислав Марковић часова пре подне.

9.
је у
зујем сутра
Митар Ћирковић 11. 45 часова.

и
у
Никола Ковачевић Седница закључена

Живојин Димитријевић

10.
Брата Београд Ускочка
и

Раденковића
Штампарија Саве
-“
 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ :

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

ГОДИНА III. БЕОГРАД, 1923. ГОДИНЕ БРОЈ 4.

Ш, РЕДОВНИ САСТАНАК

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
држан 27. октобра 1923. године у Београду.

Председавао Председник
Љуба Јовановић
и П. Потпредседник

Љуба Бакић.
Секретар
Стијепо Кобасица.

Присутна су сва г. г. Министри сем Министра Војске и Морнарице.

Председник Љуба Јовановић: Има ли, господо,

Садржај:
да

на

ко шта примети прочитани протокол (Нема).

2
протокола,
1)Читање Пошто нема нико ништа да примети, објављујем
одбора по предлогу о укидању Више
је

2) Конституисање да прочитани протокол примљен.

IШколе,
(kuronike
Изволите чути саопштење извештајима од
о

„3). СанкцијаСкупштинског решења о признању година борским.

*** Др СтанкуЛапајну, проф.
4)Молбеи жалбеиз народа, Секретар Стијепо Кобасица чита:
за

5)Осуствапосланика, Одбор проучавање законског предлога

о

-
6)Разнаакта, укидању Уредбе Вишој Педагошкој Школи из
о

конституисао, иза
да

се

Д-р Јосипа Хохњеца на председништво, Вештава 26. октобра

је

l) Питање
г. г. Министара на посланичка питања, Д-р Јована Радони
за

8)Одговори - бравши себи председника

г.

9)Прелазна дневниред,
за
за

ћа, потпредседника Самуела Шумахера

г.

ПретресизвештајаФинансијског Одбора по законском секретара Николу Ковачевића.

г.

*гу
*
трошарини,
о државној
Г.

Министар Просвете враћа Скупштини један

Турници: Министар Финансија Д-р М. Стојадиновић,
Жебо, Јован Поповић.
, Д-р
Д-р Хинко Кризман
р и Др примерак потвређеног скупштинског решења при
о

Шtфија
Бехмен знању година службе Д-ру Станку Лапајну, про
дискусијатраје.
Начелна фесору Универзитета Љубљани.
у

Председник Љуба Јовановић: Изволите, госпо

су

до, чути молбе које стигле Народној Скупштини.

(Почетак рада у 9/, часа пре подне.) Секретар Стијепо Кобасица саопштава ове
молбе:
ПредседникЉуба Јовановић: Господо почиње Механско-Кафанско Удружење Шапцу-моли
у

“
да

редовни састанак.
III

је за

механџија одби
се

дејство дуг кафеџија

и

редовног састанка.
II.

380литечути записник од ратне оштете.

II.

Добросав Опарница сестрама мо

са

*ретар Стијело Кобасица чита записник браћом

и

кдовногСаČТаНKa. ли за помоћ.
 III.

—
)6 редовни састанак 27. октобра 1923. године

нашим листовима часописима. Нашим људима

је
Опачић, удова

за
Милица моли помоћ.

и
потпуно забрањено онемогућено издавање листова

ће

и
се
Председник Љуба Јовановић: Све ове

на
часописа нашем народном језику. (Узвици: То

је и
молбе упутити Одбору

за
Молбе Жалбе.

су и
од

су
скандал) Видму Трсту префекти

У
да

у
и
Част ми саопштити народни

је

г.

г.
ПОсла НИЦИ
редили да не смеју више листови излазити на хр
словеначком језику, већ

да
:

ватском мора свакоме

и и
за

о
Димитрије Вујић нар. посланик-молио наслову свакоме чланку бити придодат итали

и
суство од седнице 27. 29. октобра

т.
г.
јански превод. (Узвици: Ни

и
једној држави тога

у
нема! —

за

В.
Даворин Крајнц нар. посланик-моли три Вилдер: Одмах треба прекинути сваке
Италијом! — Гласови: То

је
са
дана осуства. преговоре срамота)
ли

(Одо Полицијски поглавица Пуљу издао сличан де

је
Одобрава Скупштина ова осуства?

да
крет поред тога одредио не смеју више

је
брава.)

из
улазити листови хрватски словеначки наше
да

су

Објављујем осуства одобрена.

је,
државе Краљевину Италију. То господо,

је
у
Изволите чути саопштење два акта.
дно тако некултурно поступање да га до сада још
по

Секретар Стије Кобасица чита:

није записала историја европске цивилизације. ми

И
Председништво општине Марија-Градец по морамо противу такве некултуре варваризма

и
на

дноси своју резолуцију укидању Покрајинских најенергичније протествовати. (Бурно одобравање,)

Школских Савета. Министра Ино

на
Ја
сам упутио једно питање

г.
Савез Железничара Југославије Средишни страних Дела коме сам тражио потпуну заштиту

у
и

за
за

Одбор осигурање радника Загребу, подно слободе мисли наставе нашу браћу Италији.

у
у

да
за
пружимо руку
се

своје представке неукидању Министарства Овим питањем имао сам намер

у
о

Социјалну Политику. нашој приморској браћи. То наше право. Право

је
које нам даје цивилизовани свет. (Узвици: Тако је!)
за

Јовановић: Јавио
се

Председник Љуба реч

се
Хо Италији,

не
Ми мешамо унутрашње прилике
да

на

управи питање Председништво Д-р

г-

у
ХЊец. ми само тражимо заштиту она наше браће која
.

да
почињу тону мору италијанизма. Ту заштиту
Д-р Јосип Хохњец: Господо посланици,

у
ја

сам
мора им дати наша држава, наша влада мора

и
узео реч да скренем пажњу ове високе Народне

на
тиче наше сло дипломатским путем упливисати италијанску
на

се

Скупштине моје питање које

соп владу да она реституира Основна народна права
су

веначке хрватске браће Приморју који

у
et и

су
Хрватима Словенцима који остали под Итали
tra jus
и

fas дошли под италијански јарам.

јом, она мора обавестити Друштво Народа.
и

и
наше браће жалосна; они нам
те

Судбина
је

бих молио, господина Председника Народ

Ја

преко границе довикују: morituri vos salutant! —

да
не

Скупштине, би изволео убрзати одговор на

Италијански национализам под водством обесне
ово моје питање, да би упливисао на господина
фашистичке разбојничке организације осудио
је

да

да
смрт, (Једнодушни Министра Иностраних Дела он брзо повољан
узвици: Доле!),
на

нашу браћу
ово моје питање, како би
на

се
одговор бар нешто
из

избацио словеначки хрватски језик наших

је

допринело томе, да падне бар капљица

на
утехе
школа одредио да се мора свим основним шко
и

лама, почевши разредом, предавати сва на пламен трпљења наше мученичке приморске браће.
са
1.

(Бурно
одобравање пљескање.)
на

става италијанском језику.

и

Председннк Љуба Јовановић: Господо, увиђам

ја
(Узвици: То италијанска култура“)
је

као председник На
ћу

важност овога питања,

ја

Што нашој држави, ита

и
са

тиче Италијана
у

између на родне Скупштине, колико могу, дејствовати мо

и
лијанска господа разним конвенцијама
Министра Спољних Послова,
да
лити он овоме
г.
за су

ше италијанске државе зајемчили италијан

и

пo
да

на

питању поклони пажњу изађе сусрет

г.
не

школова
и

ској деци само највишу могућност

сланику осталим питачима.
на

и
су

на “

ње италијанском језику него зајемчили чак

Господо, сада прелазимо одговоре мини
приватним италијанским школама потпуну слобо
г.
и

равноправност, стара на усмена питања народних посланика.

г. г.
г.

ду још више учитељство

и

на
су

из: Краљевине Италије књиге које тискане На реду одговор Министра Финансија
је
у
и

Краљевини Италији. питање нар. посланика Косте Алексићао наплати

г.

наша др
су

Господо, такве
да

концесије које
је

новог 5009/о приреза. Видим Алексић није овде.

г.

шта ради Ита

се

жава дала италијанској мањини. Према томе ово питање скида са дневног реда.
А

протерали све народно мислеће учи

су

лија? Они
је

На реду сада одговор Министра Пошта

г.

све свештенство, сви они морали отићи,

су

теље
на

Телеграфа питање нар. посланика Стојадина

и

г.
и
и ће

поталијанчују хр
од
да

сад италијански учитељи Павловића ослобођењу поштарине пошиљака

и

се г. за

ватску словеначку децу. Државне Штампарије све повлашћене књижаре

за
да

Господо, такво варварство, (Узвици: То земљи. Видим Стојадин Павловић није

је

иста варварство! Пљескање), такво варварство ко

са

овде. Према томе ово питање скида дневног

и

национално ждере људе другог народа морамо реда.

је

Прелазимо, господо, Министра

на

осудити пред лицем Европе јавно протестовати. одговор

г.
и

на
за

(Одобравање пљесак.) Аграрну Реформу питање нар. посланика

г.
и

Ми морамо пред Европом такође протество Александра Станојевића давању земље добровољ
о

цима, четницима сиромашним ратницима.

и

вати противу грубог поступања италијанског према

 Стенографске - 17
Белешке

Ми

са
Има реч г. Министар за Аграрну Реформу данасСрби избацују беглучких имања која

је су и
дан

Симоновић. мислим, да

туод

—
својих предака,“

ја
*
наследили
забуни. Ако

се
Аграрну Реформу Милан Симо посланик мало тиче
г. за
мања

г.
Министар

и
по
су
новићПосланик Александар Станојевић упутио која чисто беглучка, онда ми немамо постоје
соп

је да
ћој уредби могућности земљу одузимамо
ми

ова питања:
је

ственицима. Свакако да посланик мислио на

г.
чет
не
се

додељује добровољцима
1.

Зашто

4.,
5.,
за 7.,
2.
су
оне земље које поменуте чл. 10.,

у
на
ницима ратницима земља
сиротним коју по
Бо
и

13. уредбе провађењу беглучке уредбе

о
и
закону уредбама имају право?

са на
и

Ако

је
cну Херцеговину. посланик мислио

г.
у
Да

се
да
ли

Министру његовом
2.

познато
је

ове земље, му могу изјавити само то,

г.

да
ја
у
сам

им
па од

не

кору чиновништва извршује задата Министрам Правде 30-VIII. издао наредбу

17.т.
г.

г.
а

се не

не на
јужност чак Министрове наредбе поштују? под Бр. 3041, базирану чл. поменуте уредбе,
и

да

по
Да

варо

те
ли

поштују,

не
Министру
је

ако судови наредбе извршују

3.

познато
г.

да и
а
ши

се
да
се

проносе гласови земља може добити само није моје него Министра Правде постара

г.
том

те
да
да

они наредбе извршују.

се

случају, ако мито чиновништву које

у

на

ради томе? Председник Љуба Јовановић: Има реч Алек

г.
се
Да

и да
ли

Министру поред сандар Станојевић.

4.

познато
је

г.

наредбе Министра Аграра

последње Правде још Александар Станојевић: Господо посланипи,
су
са

за
беглучких имања која

на
данасСрби избацују ово питање упућено Министра Аграрну
и

г.
од

је,

да
наследили својих предака?

ме
Реформу, побудило тога што видим,

с
одго
На

посланика част ми
је

ово питање

да
г.

не
ствари иду путем којим треба иду. Првен
да

да

из
не се

побуда, што
и на

се
то

ворити, питање: није тачно

прво ствено поднео сам ово питање
и

даје земља,

не
добровољцима сиротним ратницима земља инвалидима сиромашним ратницима

и
за

то
се
извршује,

да
Министра Аграрну

се
додељује.Преузевши ресор ако постоје прописи ако
и

сеи
да

на
се

то на некакав начин извршује, извршује

на
Реформу, сам најживље настао овај посао
ја

данас, господо, имамо

чин буди Бог снама, Ми
да

се

штопре дело приведе оним заосталим

и
у

ратницима којима зем

до
добровољцима сиротним једну половину добровољаца који нису дошли
и

сиротнога ста

им
су

до

још није додељена, који права,

је

са
прена м

онога што обећано највишега

а

земљу, иста што

по

на

уредби имају права места. Босни има половина добровољаца који

У
и

да

и ор

додети. тој сврсија сам увео

ни

ли
моји

су
добили земљу,

да
У

немају уверења камо

а

после подне, него сам увео

не

по
се
су
ганираде само они који имају уверења обраћали пет
И и

и
а
од
ко
се

прековремени рад. кадгод посланика Аграрне Реформе

г.
г.

пута молбом Министарству

и
с
па

ће
се

интересујенека дође Министарство до данас нису дошти до свајих права.

о
у

је

томе уверити, али немогуће сад одједанпут Добровољцима као инвалидима држава много
и

и
сав

им

Ви
онај посао који заостао.
је

се

свршити дугује ништа није одужила. видите,

и

господо, данас на свакоме кораку да наши инва

ми
На

се
да

да
ли

познато мом
је

питање
у

по

је би
улицама, ин
од

не

лиди просе питам зашто

ја

ресору стране чиновништва извршује њихова

а

моје наредбе, могу не

не
па

дужност, чак поштују валиди просили кад има много земље која
и

им

да
би
ми

то

се
да
ца

није познато Ако

је

изјавим тако што обрађена која могла дати обрађују је

и

познато посланику Станојевићу, инвалидско би питање главноме било скинуто

ја

га

бих молио
у
и
г.

не

би
ми

том по
ма
да

са

наведе који конкретан случај дневнога реда онда било просјака

у
и
у

|
да

се

нашој земљи.
га

гледу, уверавам ниједан такав мој

ја
На не а

Господо,
ни
би

орган служби.
часа више задржао како инвалиди тако наши сиро
у

и
да
да

ли

наши српски војници, који

је

се

то

познато
су су

треће питање: ми машни ратници,

вароши проносе гласови да се земља може до
по

за
су

ратовали који дали све ову Отаџбину

и
да

су

немају хлеза, јер докле

да
се

су се

бити томе случају ако мито чиновништву верујте гладују

у

и
за ја на

томе, изјављујем категорично да

ја

за

који раде ови борили своје идеале ратовали, дотле

и
да
10
не

стоји, лично настојим се, колико има појединци правили милионе данас праве мили
у

и
а
то,

по

оне, они наши ратници остају потпуно обесправ

да

могућности земља свима онима који

а

су
на

законуимају права то. љени модерни робови, због тога што сву
а

сада нису примали мито,

до

су

Моји органи своју снагу енергију, кад требали себе своју

и
а

и да и

и
од

не

за
ће да

на
то

раде,
за

tију могућности јер њих породицу осигурају, угрошили борбу

да

ли

се

*СИ 0длука коме дати земља или неће. ослобођење уједињење нашега народа. Из ових
да

ја,
мо

се

да
би

који
не

посланик имао какве доказе разлога сматрам само који сам упутио
г.

том погледу огрешио за ово питање Министру Аграрне Реформе, него

г.

Мојихчиновника
“*

о
у

и
ми
те

доказе ста
му
ћу

бити благодаран ако народни посланици, који знају како

ја

сви остали
г.
г.
да

да
На

се

то

се

народу, треба
да
на
га

расположење, уверавам такав

је
ја

стану гледиште
*

служби, него да
не

“вник само неће одржати ово питање реши онако како то правда захтева.
у

оптужен суду.
за
су

Одмахбити Господо, српски војници ослобо

*

борци
и

до
ли

су

поз који
“

ђење уједињење довели ослобођења

је
се

тиче четвртога питања: „да

и

НЗT)
и од
су

уједињења, они
да

стуб наше државе њих

се

поред последње наредбе

и

не инистру
и
и

Фра Аграрне Реформе Министра Правде још много зависи, јер ако они буду задовољни, ако
и

З
 „“

27.

*
III.
18

—
редовни састанак октобра 1923. године “.
-

од

ће
држава буде тражила њих жртава, они све Известилац већине Финансијског Одбора Влајко
дати, незадовољан човек, господо, не може добро
а
Коцић чита извештај већине одбора:

—
ни

да
не
мислити својој отаџбини тврдим

ја
о
стварно тако, ми смо српски војници научили ФИНАНСИЈСКИ ОДБОР
да је

да
трпимо, али дужност
—
Краљевске Владе

је
Народне Скупштине
им изиђе сусрет. краљевине
у

*
рече, поводом

са
Министар избацивања
Г.

имања, СРБА, ХРВАТА СЛОВЕНАЦА

да

и
није онако као што сам замишљао.

ја
Можда нисам ТаЧНО ПОГОДИО да кажем оно што Бр. 380.
сам мислио, али стварно стоји то,

да
се
Босни

и
25. октобра 1923. год.

то
Херцеговини данас беглуче имања, имања

на и
и

Београду.
неки вол

у
ерарна. Државну земљу бегови данас
-

шебан начин присвајају себи. (С. Баљић: Ви сте

данас бегови Не плаћате ништа држави Ви сте НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

||
у

За

ствари бегови!). доказ овога што сам рекао,

у

из
наводим овај пример. Судија Видајић Бјељине Финансијском Одбору част поднети Народ

је
из
са

има неко наслеђе неким Осман-бегом Зајмовићем. ној Скупштини извештај предлогу Закона

о о
Он земљишта оне људе, ону
са

данас избацио
је

менама допунама законима одредбама др

у
и

и
сиротињу која има права на ту земљу, ако су и и
жавној трошарини.
ти људи од памтивека радили то - имање давали Одбор након све траног проучавања овог

је
беговима беглучко. законског предлога нашао, да користан уме

је

и
да сан, јер њиме потпуно регулише наплата тро

се
Министар ми рече: да му непознато
Г.

је

Министарству дешавају неке неправилне рад

се

шарине онако као што то одговара интересима

у

до

да

сазнања,
Ја

ње. сам дошао Министарству целокупне наше привреде.

у

на
Аграрне Реформе стоји ствар овако. Тамо има нека Одредбе наплаги трошарине ракију, које

о
госпођа или госпођица Зорка Ђенић,
су

кад дође до сада важиле ново ослобођеним крајевима

у
г. да и

му
од

су
пракси као врло незгодне,

се
код ње који наших добровољаца нађе показале јер

у
су

његов предмет, она каже: „Иди код Здравка често пута давале могућности надлежним орга
Здравковића.“ тај Здрако Здравковић каже нима да при наплати трошарине нехотице врше
А

г.

и
„Дај ми две по хиљаде динара, на
ја

добровољцу: шикане према онима од којих се трошарина

и

плаћује, услед чега

се

са

познајем начелником то ће бити одмах стварано оправдано незадо

је
г.

да

ту
Ја

свршено.“ молим Министра извиди вољство народу.

г.

да те
се
да

да

ствар према тим својим чиновницима поступи циљу све рђаве стране трошарине
У
и

по закону. избегну, одбор сматра, врло добро учињено

је
унета одредба, којом

у
се
тиме што казанија
је
да

исто време имам замолим Министра

У

г.

кида,
ће

у на
с у се

што будуће трошарина ракију

за

још
у
и

Аграрне Реформе једну ствар. Изишло

је

четницима даје земља, наплаћивати тек моменту кад ова дође промет.
да

се

решење Мин. Савета

се
Овом одредбом једне стране потпуно уклањају
да да

али сами четници нису сигурни то заиста

не је

све евентуалне шикане финансијских органа,

смеју пра
се

њихова земља. Они ми жале:

с
сасвим умесно, од пла
се
ли

тим имањима, јер нису сигурни друге стране ослобођава

да
на

вити куће
испече искљу
се
ћања трошарине она ракија која
да
ли

ће
то
је

стварно њихова земља остати

и

за

НоИХОВа. чиво кућну потребу.

се

Зато бих молио Министра да четницима обез Што тиче приговора опозиције односно
г.

-
додатка којим дато Министру
је
1.

беди то имање. чл. 12.

г.
S
у

књижењу,
да

Финансија право може ради олакшице

у

ЛМинистар Аграрне Реформе Милан Симоновић:

про
за

манипулације обрачунавања трошарине

и
да

посланик изјавио: моја два чиновника: Здрав

ко Г.

је

изводе појединих већих индустријских предузећа

Здравковић Зорка Ђенић примају мито. Да
и

одобрити шолагање трошарине петнаестодневно, ме

бих могао предузети оно што треба противу њих, сечно, двомесечно или тромесечно пиварама до
а
да

на

бих молио посланика ми стави доказе

ја

тај при
г.

месеци, већина одборска нашла, да

је

је
6.
*

расположење. Поводом Зорке Ђеновићеве

Ја ја

сам
на

говор потпуно неуместан обзиром то што та

је

добио био једно писмо без икаквих доказа. сам

не

кав режим постојао само код нас предратној

у
из

службе, али
да
је

био вољан одмах отпустим Србији, него ново ослобођеним крајевима,

па
у
и

и
то
су

Сви остали чиновници уверили ме да једна

је

свима другим државама где слична индустријска

у
се да

не не

обична клевета треба предузимати ништа

на
се

то,
и

предузећа постоје. Овом одредбом иде

противу ње, док њеној не
да

поднесу докази сасвим умесно, преду

се
о

велика индустријска
Ја

исправности. бих тога молио посланика,

да

до мак
г.

зећа помогну своју делатност развију

и
с

ми ко
би

био бих му обвезан, ако

да

био вољан симума тиме осигурају држави што већи при

и

лико толико доказа стави на расположење.

да

ход од трошарине, исто време појачаном

у
а

Председник Љуба Јовановић: Господо, прела продукцијом подмире домаћу потребу потпуно,
за
да

тако престане свака потреба увозом тих

на

зимо дневни ред. На дневном реду: претрес

је

извештаја Финасијског Одбора предлогу закона продуката.

о

појединостима Одбор предлаже ове измена

У

изменама допунама законима одредбама

о

о
у
и

допуне:
државној трошарини. Изволите чути известиоца.
г.

и
 19
Стенографске Белешке

одељка 1. S 2. да се изоставе
у првом ставу целој територији Краљевине Срба, Хрвата
Сло

и
речи: сем прописа“, а после заграде да се дода: венаца, ако само начело изједначења није спро

и
до
„и“, краја. Ово

је
ведено остављено будућим закон
уз број 14. после
у првом ставу 2. напомена ским предлозима државној трошарини према

о о

и
речи: „производња вина“, да дода: „ и алко чл. ХХП. Закона изменама допунама закону

у
се

и
колнихтечности“. Пред речи: „употребу меласе...“ државној трошарини важио Привремени Закон

је
а и о
и т. д. да се стави: „алкохол(шпирит) може се Измене Допуне до краја буџетске 1922. г.,

и
материја у свима фа пленуму Законодавног Одбора обећано од

је
производитиод шкробних

да

од
ће
у ин

се
брикамашпирита, а од меласе искључиво тадашње владе року једне године

ће
дустријскимфабрикама шпирита.“. израдити закон државној трошарини коме

у
Други став прве напомене уз бр. 15. да се из

за
сви ставови трошарински бити једнаки целу
мении гласи: „као ракија сматра се дестилат ко земљу. Рад овом погледу био организован

је
у

у
минеод воћа, корења (сем шећерне репе), вина, Министарству Финансија садашњи Министар

да и
шире, кљука и комине (дропа — дружђе), ди
винске Финансија био дужан поднесе један такав

је
њабундева, и воде помешане са медом“. предлог који би био

са
сагласности чланом

и
Одбор моли Народну Скупштину, да овај за 116. Устава. Међутим, господин Министар Финан
сија, па

се
конскипројект са изменама и допунама изнесеним већина Финансијског Одбора, нису

и
на
у овомизвештају изволи примити. обзирали ову уставну одредбу једнакости

о
за
целу земљу, нити

су
За исвестиоца одређен је г. Влајко Коцић. државних дажбина наста

на
вили рад изједначењу ставова трошаринских
Секретар-Известилац Председник Фин. Одбора

су
него задржали неједнакост плаћању троша

из у
2., бр. 15.

се
Влајко ћоцић с. p. Ср. Нешић с. p. pине што нарочито види

у
S
коме задржана даље неједнакост

је
плаћању

у
ЧЛАН ВИ:

на
О ново осло

на
трошарине ракију областима

у
Љ. Ђ. Стојадиновић, Д-р М. Ивковић, Бож. бођеним пређашње Краљевине Србије Црне

и
да
Максимовић,Ђ. Хаџи Алексић, Др Јов, Радоњић, Горе. Сматрамо влада оваким законским одред
Недељковић, Ш. Мустафа, бама поновним узакоњењем досадашњих посто
и

Др Нико Новаковић,
Д. Гргин, К. Кумануди (одваја се) Ђ. Поповић (од јећих неједнакости греши против чл. 116. Устава,

у
te),ваја

се

се), Кризман (одваја се), Божа Јеличић (одваја коме изриче начело једнакости плаћања држав
них дажбина целој земљи. Финан

Г.
Министар
Вл

Пушењак (одваја се), се),

у
Жебот (одваја
Весењак(одваја се), Салих Баљић (одваја се), сија већина Финансијског Одбора имали су, према
и

Д-р
Бехмен(одваја се), Д-р Сл. Шећеров (одваја се), том начелу да предложе да се или укине или про
Џ.

на

да
:::
шири трошарина ракију. Ми сматрамо

се
(одраја се), Д-р Најнер (један потпис би
би штетили дрна

не
НćЧИТАК). укинућем трошарине ракију

се
жавни приходи, него да би тиме задовољило
ПредседникЉуба Јовановић: Изволите чути одредбама чл. 116. Устава.
г.

одборске мањине.
известиоца
II.
Известилац одборске мањине Д-р Славко Шеће
*

Чита одвојено мишљење чланова Демократског Осим тога, што овај законски
је

предлог

у
Клуба поменутом законском предлогу:
он
са

супротности уставним одредбама,

о

својим
је
у
одредбама неправичан несоцијалан, тако

1.
S
и

у
0ДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ
да

да
се

се

предлаже овлашћење Министру Финан

за

сија давање олакшица плаћању трошарине

у

пановаДемократског Клуба предлогу закона

на
о

производе појединих већих индустријских пре

Изменамаи допунама законима одредбама дузећа,
да

се

то може допустити
у

полагање
о
и

им
*

дана, месец дана,

15

државној трошарини. трошарине после месеца,

2

3
месеца, пиварама после месеци. Овим одред
6
а

по
не

Члановима Демократског Клуба част

је

се

бама ствара само неједнакост плаћању

у

*ти одвојено мишљење предлогу Закона трошарине између индустријских Ср

о о

предузећа
о

“Нама допунама законима одредбама бији новоослобођеним крајевима него нејед

и
у
и

у у
и

укавној трошарини, поднесеном Народној Скуп накост поступку према великој средњој ин
и
10.

од

штини, Мини
од

октобра 1923. год. стране дустрији. Према закону

г.

државној трошарини
о
Та

из

објашњењем мотива, којих

са

за

Финансија 1909. који вреди Краљевину Србију, троша

г.

на

Клуба нису могли усвојити

у се

*анови Демократског pина плаћа производе пр. пиво када оно

н.
*)

ни
ни

Предлог начелу појединостима. улази продају. Међутим према објашњењу

у

г.
у

Министра Финансија, пиваре прекосавским кра

у
I.

на

*
јевима плаћају трошарину пиво док оно још
је

казану. већина Финан

Г.

допуњује „Привремени
Овај законски предлог Министар Финансија
у

и
„

27.

да
г.“
о од

сијског Одбора нису усвојили предлог одред

се

трошарини
одржвној јуна 1921.

*
ба

Измене Допуне закону државној троша србијанског закона државној трошаричи

о
у
20.и
*

усвојили од
г.“
Од

се на

су

децембра 1921. Овим законима прошири целу Краљевину него

да

да
се,

Министру Финансија овлашћење да

на
да

редбу
се

“ушавало трошарина изједначи

38
 20 III. редовни састанак — 27. октобра 1923. године

може одобравати ове олакшице сасвим самовољно. је неуставан јер одржава територијалну неједна
Тиме је омогућено да се индустрија у ново осло кост у плаћању трошарине Из свих тих разлога
бођеним крајевима фаворизује на штету развоја чланови Демократског Клуба предлажу Народној
нидустрије у Краљевини Србији, — ако би г. Ми Скупштини да овај законски предлог одбаци.
нистар Финансија заиста и давао те олакшице у За известиоца одређен је г. Д-р Славко Ше
овим законским границама, — а исто тако омогу ћеров.
ћено је да остане и даље ранија неједнакост у
26. октобра 1923. год.
плаћању трошарине, — ако г. Министар не даје ове
олакшице по овој законској одредби. Сем тога, Београд.
омогућено је да г. Министар Финансија даје олак Чланови Финансијског Одбора:
шице плаћања трошарине фабрикама шећера. Нама Д-р Славко Шећеров, Д-р Косга Кумануди, Д-р
је част обратити пажњу, да је већина акција фа Хинко Кризман, Ђорђе Поповић, Манојло Сокић с. p.
брика шећера у рукама страног капитала, који нити
је био нити јесте према нама пријатељски распложен. Потпредседник Љуба Бакић: Изволите чути г.
Зато, било би неразумљиво да наша држава да Салиха Баљића известиоца Југословенског Мусли
вањем олакшица у плаћању трошарине поклања манског Клуба.
акционарима ових фабрика шећера који не живи Известилац мањине Салих Баљић чита одвојено
на нашој територији, преко десетину милиона ди
мишљење Југословенског муслиманског клуба:
нара годишње. Оваквим одредбама омогућује се
јачање страног капитала на штету националног
који је и иначе слаб. Но, сем ових приговора, оправ ОДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ
дано може се применити да оваква одредба ставља
Југословенског Муслиманског Клуба о предлогу за
велику индустрију у изузетно повољан положај кона о изменама и допунама у законима и одред
према средњој и да тиме фаворизира велики ка
бама о државној трошарини.
питал на супрот малом и средњем.
Опће напомене.
III.
Овај законски предлог стоји у опреци са чл.

је,
Осим овог овлашћења, датог г. Министру Фи 116.Устава који одређује да пореска обавеза
ци

за
су
нансија, налази се у S 1. под III. и овлашћење да опћа да све државне дажбине једнаке
и

Генерална Дирекција Посредних Пореза приликом јелу земљу. Већ по други пут послије доношења
питањем тро
се
расправе о учињеним кријумчарским кривицама са Устава бави Народна Скупштина
ракијом и обичним вином, може, по жалби ин ге шарине, предлог, који би од

не
влада подноси
а

се
одредби,

да
ресованог, снизити казну до петине. Сматрамо да говарао овој уставној изједначи
ово овлашћење није потребно, јер у земљи где трошарина целој држави. овај законски пред

И
у

постоје Управни Судови и сем тога, и Државни два мјеста неједнакости,

на

лог садржава наиме

на
Савет који имају да процене казне администрацијом кад говори трошарини пиво под
II.
2.

о о
у

и
S

решене и жалбе интересованих и да према томе,

у на
бр. 15. кад говори трошарини ракију. Већ

да
би

начелу изја

се
није потребно никакво овлашћење да Дирекција овај разлог био довољан
Посредних Пореза може снизити казне до петине. вимо против овом законском предлогу, али поред
из

јасно види,

да
се
овога најважнијег разлога кога
IV.

за
влада свијесно гази одредбе онога Устава, који
и

бар речима толико залаже, имаде других раз

се

Трошаринске стопе за шећер и друге неоп

и
ходне намирнице врло су велике, и пошто Мини лога, који говоре против предлогу.

се
стар Финансија изјављује да спроводи политику Најважнија измена овом предлогу тиче
у

дефлације, сматрамо да би у иитересу смањивања

на

трошарине ракију. На први поглед изгледа као

да
се се

цена намерницама било потребно да и држава учини да овим предлогом хоће помогне сељаку

и
да

он

један напор и да почне са смањивањем трошарин ослободи шикана од стране финансијских

ских стопа за неопходне намирнице, као што је ра
на
органа. Али осталим изменама трошарини
о

ће

шећер и кафа. Међутим, и ако г. Министар Финан досадањи терети, који

се

кију повећавају првом

у

сија говори о политици дефлације и према томе, ра

да

реду погоде тежака произвођача шљива

и

стоји на становишту да би требало обарати цене кије, укида

се

досадашње паушалирање трошарина

намирницама, ипак он у овом погледу не чини ни ракију, које
на

значило велико ублаживање овога

се је
па

на на би

какве кораке него је оставио све трошаринске стопе терета, будуће имала плаћати једнака
у

на

за намирнице неизмењене. трошарина ракију као шпирит. Изједначити

и

шпирит, који
на

произ
и се

трошарину ракију
и

V.
јеф
из

води савршенијим техничким средствима

Из свих тих разлога, сматрамо да је овај за тинијих сировина, значи онемогућити опће про
у

конски предлог непотребан, јер не задовољава по изводњу ракије. Тиме што законски предлог осло
од

он

требу изједначења трошаринских ставова за целу бађа трошарине ону ракију, коју буде про
земљу, да је непотпун, јер тек поједине одредбе давао, држава својом финансијском политиком сили
да што више пије,
на

које су до сад биле у финансијском закону уноси произвођача помаже тај

и

у овај законски предлог без икаквог система, и начин ширење алкохолизма, тога највећег зла по
да је неправичан и несоцијалан, јер повлашћује социјални живот народно здравље. Док друге
и

велики капитал на супрот средњем и малом и да напредне државе забрањују радикалним средствима
 Стенографске Белешке 21

да
трошњу алкохола, дотле се код нас води финан јесени, покупили шљиве калкулирајући цијену,

ће
ајка политика,која изравно помаже алкохолизам. плаћати паушалирану трошарину. Ако овај закон

на
3. сељакаје пуно важније, да свој производ било ступи одмах снагу, они неће моћи платити нове
усировој шљиви било у испеченој ракији може трошарине, да при том не претрпе огромних

а
се,
по боље продати, а кад удари овако велика губитака. --

да

на
тошарина ракију, једнака трошарини на шпирит,

се
на

Стога предлажемо ступање снагу овога

онда

априла 1924. године, док

ће

на
то

се
утјецати цијену закона одгоди до

1.
врло неповољно

и
није нацијену шљиве готово онемогућити про сврши овој јесени - започето печење.

у
и

и
Из

не
водњуракије. тога разлога ми можемо овај

М.
26. октомбра 1923. Д-р. Спахо, Салих Баљић,

г.
ни

конскипредлог начелу примити.

у

p.
Београд. Д-р. Ш. Бехмен

с.
Напомене шојединим одредбама.
Потпредседник Љуба Бакић: Изволите чути
известиоца Југословенског Клуба Жебота.
1.

г.
S

истина индиректно одо Известилац мањине Југословенског клуба Фра

се

тач. предвиђа
I,
у

(pasaЊепочека трошарине већим индустриским ња Жебот чита одвојено мишљење свога клуба:
индустријска поду
се

подузећима. овдје већа

И

JE NO MIŠL ЈЕ ЈЕ
*ћа

без

разлога протежирају, DVO

N
икаква оправдана

у да
Мјесто
се

апостављају средњи произвођачи. Jugoslovanskega Kluba.

*

помаже ове последње,

цркава влада препоруча
Predlog zakona,

je
razpravi nam zopet

je
ki
вомпредлогупомагање великих капиталистичких

v
dokaz, kako površno, nesistematično enostransko

in
да

се

дода ова
1.

подузећа.
Стога предлажемо
S
у

одредба:
„Министар Финансија може дозволити
se pri nas sestavljajo zakoni. Predloženi zakonski
projekt prinaša našo zakonodajo zopet nove zmede
из до

тек трошарине највише шест месеци произ

v
nove neednakosti. Mi hočemo popolne zakone,
in

вођатима
ракије купљених сировина |ради

a
и

proвине.“ odklanjamo take krparije. Nov zakon prinaša finančni

upravi narodu nove težave, nova bremena. Ne od
in
2.

govarja istini,
da
S

prinaša novi zakon velike olakšice

Не

kmetu.
се

са

можемо никако сложити одредбом

у

изједначење наплате тро

се

Zakonski projekt dejansko uvaja zopet veliko

1.

према којој
||
$

од
а

јануара 1992. neenakost med prečanskimi neprečanskimi kraji.

1.

царинен пиво поновно одлаже

г.

in
за

ово навели смо

1)

Predlog velikem protislovju

je
1.

априла1924. Разлоге
г.

določbami ustave.

z
v

why напоменама.Влада доста времена, Čl. 116. ustave namreč pravi: „Poreska obaveza
је

имала

je
из да
ли
ће

0длучи, начин наплате све троша

не te

su

za
opšta, državne dažbine jednake
li

sve celu
i

пренијети Србије пречанске крајеве или zemlju“. Vsi novi predlogi, kateri predložijo po

se
у

пречанскик
крајева Србију. sprejetvu ustave, morali odgovarjati njenim določ
in bi
у
в

da
bam, toda vlada njena večina namesto,

in se
Какосмо већ горе споменули,

bi
морамо одлучно
da
паушалирања троша ustave, pravično

bi
vestno držala določb
in
устанемо
проти укидању
*

na

enako razdeljavala delatve vse kraje naše države,

не
на

ракију као против подржавања досадаш

и

да

се

II.

razbremenjuje pač neprečane, nam prečanom, nala

2.

Неједнакости.Стога предлажемо
б),*

S
“I ** На 15.

pove
ga

da
овом одредбом: Dokaz temu,
se
одредба ставу замени vedno nova bremena.
у
I

po

хектолитарског сте samo pokraji

од

ракију целој држави čana trošarina nalaga tem zakonu

у

ležijo
се

na

20.“ Затим да nam, oni strani Save, Drine

ki

ДИНара Dunava
.
.
.
.
.
.
.

bil i

још ова одредба: (br. 15), kmetski producent Srbiji

je

*
1.

става напомене дода ostane

in
v
a

купљених си prost, sedaj popolnoma oprošča pla

из

Државођачи,који пеку
in

ракију
se

Crna Gora
да

**
се

могу тражити, им čanja trošarine. Ta velika nepravda ustvarja utrjuje

in

ради трговине
и

prepričanje pri prebivalstvu

по

на

наплаћује казану досадашњи naših prečanskih krajih,

v

ИН.
da

smo državljani druge vrste. Vlada vladina ve

in
ne

čina tem svojim činom gazi ustave, temveč

На

le
да

се

напомене замјени
5.

1.

даље став
s

javno priznava,
da

hoče prečanske kraje eksploatirati

“

ће из

који пеку ракију

одредбом: „Произвођачи

*
“них сировина ради трговине плаћати srbijanske razbremeniti. Proti takšni zakonodajni
a
и

se

“pину praksi, opetovano dogaja, dvigamo

ki

плаћала тро imenu

до по

по

се

којима
v

прописима
prečanskega prebivalstva najostrejši protest.
2. на

сада ракију.“
и

je

tokoа, vla
да

zakonom, razpravi,
je
се

ki

напомена сасвим брише. vlada

in
Z

dina večina tudi vnovič potrdila istinitost naših očitkov,

4.

daščiti premožne sloje, kapitaliste,

ne

pozna
da
S

законском nobene obzirnosti napram srednjim revnejšim sta

““
in

нема прелазних наре

У

предлогу

“
*ња,
ко industrijskim kapitalističkim pod
на

непродане ракије, novom velikim

in in

“
““Ко има доста
jim daje ugodnosti
је

jetjem uvažuje njihove zahteve

у

да по

*аћена трошарина досадашњем закону,

pri plačevanju trošarine (poček), toda kmetu obrt

““
остој
би

in
се

бојазан, могла тражити

na

gre
ne

на ову ракију, кад niku tem oziru roko. |

v

трошарине
и

буде
А

za

промет потрошњу. Ну што Novi zakon uvaja naravnost drakonske kazni

у

šјош
да

pomote. Sploh opažamo

се
су

треба споменути, многи vse, tudi male prestopke

in
da

naša finančna uprava uvaja pri trošarinskih

зе

ракије спремали печење управо ове. pres.

 22 III. редовни састанак — 27. октобра 1923. године

topkih take kazni, koje niso v nikakem Sorazmerju z погледу територијалне важности овог закона

У
dejanskimi razmerami. Postopek sam pa je tak, da

да да

до
предложио остане онај систем који

је
ја
сам
prizađetemu ni dana možnost da si poišče pravico.

на
се
сада важио трошарина ракију плаћа

т.
ј.
:
Smotreno bi bilo, ako se ostreje kaznuje le opeto

до
плаћала,

да
се
оним крајевима где сада

до и

а
vane prestopke iste vrste po istih osebah.

не
се

се
плаћа тамо где сада није плаћала.
Меdtem, ko ima vlada sistem, da ščiti velekapi

из
Господа опозиције нису сагласна тим

с
taliste, pa na drugi strani ne mara pomoć rev гледиштем, али

na
iti
они нису једнодушни своме

у
и
na
nemu prebivalstvu tem,

da
мишљењу, него, као што се малопре могло видети

se
zniža trošarina

s
eno izmed najvažnejših živil seđanje dobe,

из
na
slad

су
прочитаних извештаја, они главном подељени

у
kor. Tozadevne naše predloge

je
finančni minister две групе.

у
kot zastopnik vlade po

je
ten

ни

ни
kratko malo zavrnil. Господо,

не
S
могу усвојити једно друго

ја
kazal, volje zmanjšanje
da

za

ћу
vlada nima zmisla

in

то
гледиште опозиције одмах вам рећи зашто

и
bede med delavskimi sloji. не могу.

da
Vladina večina demagoško gesto povdarja,
Југословенског Муслиманског Клу

да из
Господа
z

za
uvedba proste žganjekuhe vse kraje prinesla
je

ба
трошарина плаћа свуда,

се
предлажу целој

у
kmetskemu ljudstvu veliko ugodnost.

то
држави. Кад бисмо тако радили, би значило нове
pri

то
ravno kmetom, krajih, koder

за
je

сма

se
Vlada терете становништво Србији. Господа

у
v

dela mnogo pridelkov, kojih kuha Žganje, na трају једнакошћу, навалити нове терете
se

на
станов
iz

ložila hujše breme od dosedanjega. Кer

то
je
naložena ништво Србије, очи зову једнакост, (Гласови
na

domači priđelek žganja, enako visoka trošarinska Југ. Муслиманског Клуба: Не једнакост, него из
једначење.) Ја, господо,

не
za

taksa, kot proizvode špiritske druge tovarniške

то
сматрам једнакошћу,
in

Žganje, sku
za

proizvode, stavili smo predlog

da

se

јер становништво Србије толиким порезима

је
na

se
domačega sadja, koje proda.

да

не
hano kmetih
in

се
оптерећено му нови терети могу тако брзо
naiz

predlog

не
zniža trošarina staro tarifo. Toda tudi
ta

наметати. Кад предлажем увођење трошарине

ја,
Србији, сем тога, остајем доследан
je

на
g.

Minister odklonil. ракију

у
ozi програму,
na

Naš klub stoji načelno stališču, који изложио приликом прошле

da

сам
bi
z

narodno zdravje trebalo uživanje žganja ome дискусије закону таксама: никакве нове
na

rom да

у о

не
на
jiti.
da

morala istočasno poskrbeti, терете народ ни коме крају желим више

bi

vlada naš
bi
A

kmet svoje pridelke, kojih kuha sedaj žganje ozi да намећем.

iz

roma žganje samo mogel izvoziti,

je

dobro vnov
to

Господа врло радо говоре једнакости по

о
pa

tujini. bilo treba reformirati реских терета,

да

не
па
to

се
čiti svrho
bi

кажу кад проширује

V
v

izvozno ter trgovinsko politiko. Србију,

то
in

да
celo carinsko трошарина на није пореска једнакост.
Ker predloženi zakonski prodlog nasprotuje us Ја, господо, скрећем пажњу

то

да
на
целокупни
tavi, ker obremenjuje prečane na korist neprečanov,

на
приход од трошарине ракију износи 26 милиона
na

ker Ščiti kapitalistične kroge škodo srednjim динара. То ствари незнатно оптерећење народа,
in

је
у

malim stanovom ter zopet široko odpira vrata šika

не

онда може бити речи једнакости плаћању

у
и

о
za

nam, naš klub more glasovati vladin predlog

ne

пореских терета док немамо изједначено законо

po

iz

smo primorani predložiti svojih govornikih

in

давство непосредним порезима. Дотични члан

на о

premembe. господа позивају,

се

Устава који тај члан

у
Jugoslovanski klub
za

je

Kot izvestilec
- določen данашњим приликама не циља ништа друго до зако
Fr. Žebot.

ту
непосредној порези, јер одиста

се
нодавство могу
о

треба тражити једна

ту

наћи милијарде прихода

g.
Х.

26. 1923.
кост,
не

Beograd појединим незнатним врстама пореским

у
а

на

као што трошарина ракију. Тражити такзу јед

је

Žebot. Pušenjak Vesenjak

s.

s.

s.
r.

r.

r.

накост појединим врстама пореским, као што

је
у
|

ракију,
на

трошарина немати једнаке пореске

а

Потпредседник Љуба Бакић: Почиње начелни

целу земљу, то
за

законе непосредним порезима

по

претрес овом законском предлогу. Има реч

г.

да

не

би он значило уводити једнакост него само

Мин. Финансија.
још више потенцирати неједнакост. Према томе
Мин. Финансија Милан Стојадиновић: Господо
ракију може доћи нај
на

изједначење трошарине
народни посланици, главни циљ предлога закона
о

боље само онда кад дође изједначење закона свих

држаној трошарини, који данас пред вама, јесте
је

непосредних пореза целој земљи. (Мехмед Спахо

у

тај, измени досадашњи начин плаћања тро

да

се

је.

Чл. 116. Устава суспендован Жагор).

шарине на ракију, да се народу тако непопуларна
у

Поширедседник Љуба Бакић: Опомињем Спаху

г.

„казанија“ укине; овим законским пред

се

она
и

на ред.
логом одиста укида. Досадашњи систем наплате по
и

резе био једна врста производне порезе по „Министар Финансија Др Милан Стојадиновић,
је

је

она
и

опозиције,
на

месту производ
из
се

гађала произвођаче плачала Други део господа демократског

4
а
по

ње. Сада, међутим, овом предлогу законском клуба, заступају супротно гледиште. Они кажу:
претвара трошарину, порез на потрошњу, треба ослободити народ да нигде не плаћа троша
се

порез
у

то

потрошач, купац, онда кад ракија pину

не
не на

могу усво
Ја

где да плаћа ракију. ни гледиште

јити;
из
га

ступа као готов производ потрошњу промет. могу усвојити више разлога. Први
у
и
у

разлог тај што, ако сума није тако велика,

се

Теориски овај систем означити као

је

може
и

најбољи најсавршенији. ипак представља приход од 26 милиона динара

и
 —
TH3 __Стенографске Белешке
23
Д0
ћа poleg tega tudi razliko med kapitalisti ter srednjimi

не
годишње,
који Министар Финансија може тако

то
је да

још важније, malimi sloji. Poudarjam,

se

že
је

da
ико избрише. Друго што

in
naš klub vsa

а
leta, odkar obstoji naša država, bori proti neenakosti
да

на
ракију врло оправдан
је

несумњиво порез
што
он

свима земљама. (С. Шеће proti neenako razdeljenim bremenom,

in
постоји скоро danes

у у

a
у;
не

pos:Што moramo konštatirati, gospod finančni minister tukaj

га

je
целој земљи

da
уведете Министре?!)

г.
ти

da
trdil,

še
vlada sama hoče tudi naprej neenako
f{l}

не
Господо, ракија сигурно

v
спада животне

у
uveljavljati.

sti
имирницепрве потребе. Она извесној мери пред
у
Mi vidimo, fiskus pri tem novem za

je
da

se
сигурно да штети народ

је
ставља
један луксуз
и
онај ном

na
ko
ракију погађа, konu skril pod plašč demagogije,

на
здрављу.Сем тога тај порез eni strani

pa
na
становништво, obečava kmetu ugodnosti, drugi strani
го

правилу, мушко одрасло mu

т.
и ј.
део

jih

ne
da

bo
nalaga taka bremena,

за
стоновништва који способан рад mogel prenesti
је

mu ne bodo

in
изграду.Дакле, оптерећење таквог становништва hasek.

v
тавичније него која друга врста посредних по
је

Сеli zakonski ena sama velika krparija,

je
načrt
пр.
* на

на

со, која погађа све чланове

Mi

ne
пореза krparija pravim. zahtevamo popoln zakon,

a
zakonski projekt po
од

до

pa
тродице најстаријих најмлађих. take krparije. Krparija

je

ta
sebno radi tega, ker ostanejo veljavi

še
Најзад,још један разлог, због nekafere
се

немогу кога

v
druge določbe
је,

starih zakonov. Ta novi zakon nam

то

стећиовога пореза где постоји, што мо

iz
а
нио

urejevale pla
ne
prinaša celoti vseh določb,

bi
на

ki
државних финансија.

v
мислити будућност
нам

je,
čevanje celi državi, temveč kakor re
не
на

trošarine
* *

пореза ракију треба извесно време

v
Србији Црној Гори, мсже нам, врло лако, тре čeno, samo jedna krparija. Pri sestavi tega zakona
и
у

je
да

postopalo površno, povsem

se
не
Ја

nesistematično

in
будућности. желим везујем руке
у

je ne
da
tega zakona tudi razvidimo,

se
“унем Министру Финансија, који после мене дође, enostransko.

Iz
државна потреба буде захтевала, тај порез bode odpravil raznih nepotrebnih, šikan, katere
ко
*

он

že
му

trošarini. Novi zakon odpira

на

"Ацири Србију биће лакше ако vseboval stari zakon

o
и

*
ако

na

celo široko vrata novim šikanam. Glavno, kar

не

Сви они, који

не
се

буде укинуо.
у на и

to, odgova

je

da
moram kritikovati,

ne
будућност наших државних финансија,
и да

novi zakon
**
rja
па

členu, 116. ustave. Naše načelno stališče glede

из

доћи разних узрока често пута

je,
pijač

da
“них Žganja alkoholnih vživanje žganjice
од

тешку ситуацију, морају

se
наше воље
у

*** kolikor mogoče oneji,

da
неки нови Ми
да

se
tako narodno zdravlje
га

један такав извор,

***инансија може употребној мери експло pospešuje
if(сати.
poslanci! ka

““
Gospodje narodni Razlika,
из

Ето, господо,
не

je
разлога могу којих tero uvaja novi zakon neprečani
ја

jºj med Prečani

in
bro
да ни

гледиште онога дела опозиције који velika, (Međklic poslanca Vrečko: Žalostno!

V
“
и

povi
15.

ju“
на

на

da
се

ракију прошири zakonskega načrta čitamo,

se
порез целу str.
8.

““,“о што могу усвојити

na

Žganje uvaja samo

ни
не

онај део ми. šana trošarina one kraje,

v
ра
да

kraji?
на

se

kjer dosedaj plačevala.

je

треба укинути порез

so
Опозиције
In

kateri

ti
To
*)

samo naši prečanski kraji, kjer živijo povečini

so

целој држави.
У

*“,
Hrvatje Slovenci. (Međklic poslanca Vrečko

se se
Господо,остале

Ti
in

** одредбе предлога закона

:
о

pa
су као

naj izmozgajo?!) Na drugi strani vidimo, kako

од

““,“
ви

што знате, нису каквог већег

str.
in 9.,
na

se

oproščajo
da

уосталом већ једним делом биле določa načrtu zakona

“им
v
у

законима, које Народна Скупштина plačevanja trošarine poleg Srbije Makedonije tuđi
““,
је

gospod finančni minis

je
to

правилнику, који Сrna Gora. odločbo

S
је

једним делом

“
у
а

ter

*“ МинистарФинансија smatra nas pre

da

kot zastopnik vlade pokazal,

на

основу закона био

Семтога сам закон израђен čane kot državljane druge vrste. Proti takemu načinu
са

врло много
је

MaitlineЊаи објашњења.
Поред спроводног писма zakonodaje moramo kot zastopniki našega naroda najod

*
*** ločnejše protestirati. Raditega
u

zakonski načrt proti

je
ta
се

Законски параграф налазе мотиви

и

stavi. Zakonski načrt nekako kaže, sedanja vlada sus

je
da
да

и ће

Текст.Стога мислим Народна Скуп

da

pendirala
se

zakonom prav
je
im
то

ustavo
из

*бити довољно обавештена како онога tem

s

““ zaprav izjavila
za

revizijo
se

билоговорено Финансиском Одбору, тако Ustave. Vedno nam

у

“
“
čita zameri, ako zahtevamo revizijo ustave.
in

fem
S
“

(Славко Ше
“

извештаја одборске већине

који

S pa

Vlada sama krši ustava, katero ona sprejela.

je
из

врло нетачни), као самога текста

је

da

da
se

tem kaže, soglaša tem, mora ustava

ta

“
s

законакоји поднет Народној Скупштини.

је

čimprej revidirati. (Živahno odobravanje dolgotrajno

in

стога,молим Народну
да
*

Скупштину усвоји
na

ploskanje
1

desnici.
из

изашао Фин. Одбора

је
К0

онако како
би,

Nadalje vidimo,
da

dela zakon veliko razliko med

“
пак, било
“ја
““шљењу његове већине. Ако
na

na

kapitalisti drugi strani medrevnimi

im

eni ter sred

на

стојим господи посланицима распо

20 j1.

nimi sloji,
na
сва

korist kapitalistov. Veleindustrijcem

за

друга обавештења току дискусије.

у

po

daje minister tem zakonu vse mogoče ugodnosti,

jah Потпредседник
љуба Бакић: Има реч Жабот.
г.

glavno ugodnost takozvanem „počeku“ (počakanju)

v
*

Mi
na

franjo Žebot. Gospodje narodni poslanci plačilo trošarine. smo zahtevali fin, odboru.
da y
ар

sese

naj dajo vsem emake ugodnosti,

se

morajo,
“

kojem yrši danes

se

*““
pojekt trošarini,
o

že

ako dajo velekapitalistom, dati ravno tako tudi

nam prinaša vse polno novih krivic, nam
pa

mali industriji obrtu, predvsem

im

radike med Prečani neprečani našemu kmetu.

in

dela
in
24
_

27.
—
III
редовни састанак октобра 1923. године

ali
se
obrtnik, peča kuhanjem olajšala. Mi smo kot zastopniki

ki
Кmet oziroma fin. odboru

v
po

se
žganja, bo moral tudi novem zakonu plačevati našega naroda predlagali, naj ugodi tej zahtevi,

-
tem zopet vidimo,

je
hotel,

da
naprej, oni kapitalist veleindustrijalec toda minister

ni

in
trošarino

in

v
na pov
ga pa

velekapitalistov onih, imajo

se da
pravico do „počeka“, vlada zaščitnica

in

ki
to se
ima tem zakonu
mescev. Gospodje! Ali kapital rokah. (Toma Popovič:

do
plačilo sladkorne tovarne

in
čaka

v
za 6

ne
Ti
da

pravi, zakon dela vse državljane enako? Nika Šečer nije rakija Vrečko Brate, poznaš ovog

:
na
kor ne, ampak kapitalistom gre roko njegove zakona!)

za in
določbe nikakor nočejo dati prave figurnosti srednje

tej
priliki omenim, kako ve

da
Dovolite mi, pri
male stanove.
in

likanski, ogromen profit, ga

je

ki
kako naravnost

da
Povdarjam tudi, vlada zahteva,da mora kmet,

od
imajo sladkorne tovarne proizvajanja sladkorja.
kadar toči svoje lastne vinogradne proizvode ta fin, odboru gospod kolega Vojvodine

je
nam

iz
v

V
kozvanem vinotoču, plačati vso trošarino vse davke

za in
dal račun, koliko sladkorni fabrikanti zaslužijo, kako

ga
naprej, kapitalistom, tovarnarjem Špirit ter njihov profit. Dovolite,

da
predočim.

je
velik Vam
v

veleindustrijskim prijateljem gospodov bankokratov 100 kg. sladkorne pese dobitovaruar kg sladkorja.

12
Iz

kg
debelo kg
se

daje možnost, morejo plačati šele par mescev

na
s da

proda dinarjev, skupaj

za 12

16
Teh
pozneje. Gospodje, tako zakonodajo, med narodom

od
tedaj 192 dinarjev. Trošarine plača dinarjev

5
ja ne

boste dosegli zadovoljstva. Ta zakonski načrt ustvar

60

da
kg, skupaj tedaj dinarjev, tako mu ostane do
znesku 132 dinarjev. Ako odbijemo — dobro
še

drugo veliko krivico,

se

katero skuša zakriti biček

v
že

–
plaščem demagogije, kakor sem uvodoma omenil. računjeno režijske stroške, ostane fabrikantu čiste

ga
Zakaj? Na eni strani kaže zakon, češ
ne

od
kmet boš dobička nič manje nego dinarjev kg. Vidite
ti

8
ga
onega, žganja,
od

z da

da
plačeval več trošarine torej, bila prva naloga vlade,

bi
ki

kuhaš skušala

bi
način prepo
na

naredbami bodisi na kak drug

za

potrebuješ domačo, vporabo, drugi strani

in

bodisi
na a

da bi rev

iz
nalaga neznosno velika bremena ono Žganje,

ali
ki vedati sicer onemogočiti tovarnarjem,
ga

trg. Glejte! Tukaj tista kri

na

Mi
kmet spravil
je
bi

nega nbogega ljudstva izvlekli toliko profita.

im
godi našemu kmetu. Kajti

na

da
vica, glavno ono, vidimo eni strani, danes kmet komaj kupi
ki
se

se ni

si
kg
bi in da

vidimo, kako neznosne

ki se

oprosti trošarine ono žganje, popije doma

ali
sladkorja,
in ki

istočasno
domače ljudi

do kg
za

potrebuje delavce, ampak

na
se

profite vlečejo drugi strani tovarnarji, tega

iz
morali skrbeti, kolikor mogoče zniža troša
da

da
iz se

sladkorja. Potem moramo pač čuditi,

se
vlada
za na

ono žganje, katerege naj sladkor prodaja

da
rina kmet dobil ničesar ukrenila,
bi

bi
se
danes
ni

se,
denar tista velika davčna bremena, katera ste mu

da
ceneje. Čudimo vlada nima toliko moči,

da
bi
tem zakonom jemljete kmetu možnost, strani ve

od
da

naložili. zaščitila revne sloje proti eksploataciji

S

konkuriral industrijci velekapitalisti. Radi tega lekapitalistov. Poleg tega vlada daje
bi

in

tem zakonom
z

s
smelo trdim, tem novim zakonom uni jim daje zopet

da
da

hočete velekapitalistoin veliko olajšav,

s

iz je

čiti ono malo industrijo, imel kinet, tako

jo

da

da
ki

„poček“, lahko svojo trošarino plačajo šele čez

proizva
jalbo

je
prisiljen vse one surovine,
je

že
katerih već mescev, dasiravno sladkor prodan, medtem
-

ne
da
ko

žganje, prodajati kapitalistu industrijcu, istih olajšav

in

kmetu obrtniku. novim

in

Z
V

tiči nebovpijoča krivica, proti kateri najener

so

zopet na stežaj odprta vrata

za
tem zakonom razne
v

Sloveniji

da
gičneje protestiramo. šikane. Pri nas mislim, tuđiv dru
in
v

Dalmaciji, Voj
tej

da

zbornici trdi, gospod gih pokrajinah prečanskih, posebno

je
se

Kadarkoli
v

v
vodini, Hrvatski
je
da

so

minister, vladna partija braniteljica Bosni finančni organi uganjali

je in

finančni
da da

velekapitalizma, nam vedno odgovorja, nad kmetom, kuhal Žganje, razne sekature
ki
je to
se

in
ni
pa

se
se

res. tem zakonom javno dokumentirate, šikane. Državni svet bavi mnogimi takimi zade
S

danja vlada partija zastopnica velekapitalizma. vami. Zakaj? Zato, ker naša finančna uprava Sama
fi

º
pa

tretjič vlada pospe

Mi

tem novim zakonom pospešuje šikane. smo vrlo hvaležni gospodu

S

nada

šuje draginjo. Zakaj? Zato, ker

na

ministru, obrazloženju tega

je

hotela pristati nančnemu zakona

ni

sam priznal,
so —
ne

da
najbolj pogla
—
da

če
se

naše predloge, trošariua,

se

sо
ki 8.

motim str.
na
bi

jih

vitne, vsakdanje življenske potrebščine prvi dogajale velike šikane,

je
to

se

delali finančni
na in

v
kg

se

vrsti sladkor, znižala. Od sladkorja mora organi pri pobiranju trošarine. Mi smo kakor rečeno,
dinarjev trošarine. Gospodje narodni po
po

da

– vrlo hvaležni gospodu finančnemu ministru,

plačati
je

sam
5

to ne

je

–
Ako vpoštevamo,
je
da

okoli 90°/o priznal, finančna uprava tako rekoč zakrivila,

da

slanci ako
!

na

ši
da

prebivalstva
so

več naši državi navezanih finančni organi našega kmeta obrtnika

in
v

nimamo primernih be
da

važno življensko potrebščino, sicer tako,

je

kanirali marsikdo izmed naših

in

ljudi moral plačati

da

sed, označili vlado, dobi največje draginje samo ogromno denarno kazen,
ne
bi

ki
v
na

da

na

hotela pristati naš predlog, neopravičen na

so

ampak ga marsikaterikrat
ni

v da
se

trošarina na
sladkor zniža. Jaz mislim, da danes imamo naši čin djali zapor. Jaz poudarjal posebno eno stvar,
bi
v

kmeti, ampaktudi
ne

je

za

se

pritožujemo
ne

državi samo med delavstvom naše razmere. Mi

ki
in

važna
med našim državnim uradništvom ljudi, po tri naši ro
so
ki
se se

toliko proti našim finančnim organom,

ki

pri jaki, ampak mi vidimo danes,

in za

dan hranijo skoraj samo

je
da
na

krat kavo ter finančna uprava

s

pomoček pri tem poslužujejo seveda sladkorja, ker naših krajih ljudi, niso sposobni našega
ki

nastavila
Miv

vlada tukaj obremenjuje predvsem trošarino uboge

bi to

jezika. naši finančni upravi posebno

na

imamo
da s

ljudi, one, kateri nimajo toliko, kupili meso poznajo na

ne

meji vse, polno ruskih beguncey,

si

ki

druge življenske potrebščine, radi tega vidimo, da šega jezika Popović:

in

naših zakonov (Toma

in

oni
I

pospešuje draginjo
Vi
su

vlada tem novim zakonom Slovenci! Vrečko! Dajte ruske begunce pri Vas
in
s

-
da

namenoma noče, draginja pri nas odpravila

ko
se

finančna uprava meče vsak dan

bi

nastaviti!). Меdtem
 Стенографске Белешке 25

tuđi sto ruske begunce,

да
naše ljudi, nastavlja

bi

за
ki
уједначимо законе читаву државу. Кад
Ug t: *ја је evi,liki

се
indi

dovoljposla svoji domovini. Poleg tega mo мењају старе, законске одредбе

timo

v
већ појединим

у
uprava sama pos

V da
poudarjati, finančna областима, онда свакако

је

да
те

се
pršujenepravilnosti. неразумљиво
fin. odboru opeto

не
se
smo 2“онске одредбе изједначују читавој држави.

у
mo pritožili nad tem, ker generalna direkcija

je
Оваква

не
подвојеност закону може бити никоме

у
poštednih izdala drakonično na Симпатична, наравно

1.
davkov dne 3./8.

vsi t.
још ТИМ ВИШе Кад за ТО Нема
vsakoji

**:
po

žga
se

morajo kotli

in

је za
posoda ни правога разлога.
sploh žganjska priprava prevrtati.

To
je

опа
мотивацији која овде

је
kmet plačati

У
veliko Законском пред
za

tigi priprava,
“У
katero mora

у
pa
the išč

(narjev. Sedaj, pride gospod vodja gene изнесена коју изнео Министар Финан

је

г.
се,
и

се
сија,

да
direkcijeposrednih davkov izda potom pokra вели укида казанија областима
in

у
jište uprave Go бивше Аустро-Угарске фи

Ја су
smešno naredbo.
in
je to

drakonično монархије зато што

хdje Stem finančna uprava sama pokazala, нансијски органи шиканирали

šida
произвођаче. бих
““

то

су
naprej podpirati oziroma oživotvoriti nove додао још што произвођачи тих крајева

и
Poleglega moramo poudarjati, чинили разне злоупотребе.
da

je
se
in

te šikane

ће .
mi
**ilo

ли
samo vprečanskih krajih, zopet smo

да
је

се
Али питање овим ИЗМенама За
jim
“
na se

nalagajo nova bremena nove šikane.

in

К9НСКИМ уклонити шикане

i

финансијких власти
Pri

и
desnici. Izjednačenje!) tej priliki mo

се
Mišić Да ли ће избећи
злоупотребе које чине сами
podajališe neko

да
stvar. Naš slovenski drugo

Ја

Ја
*

Произвођачи. мислим неће. мислим, господо,

in od
ne
že

izgradar
je

vem
koje dobe kuhal žganje

је
Након свега што ми познато
производњи ра

о
ilovanih vinskih drož sicer trošarine“ prosto. кије, нарочито Босни Херцеговини,
*:

у
сам уве

ја
и
pa
je

klase naenkrat Beogradu generalni Р“.

v

ни
Да

се
овим изменама неће отклонити
v

detriji posredni davkov ШИКа Не

ни
da

pojavila sumnja, sloven финансијских власти

Vinogradar vinskih drož злоупотребе произвођача
“bolji
iz

pripravlja konjak, koji ико, оно

*

ракије. Ако

је

су
Kaj аустријске финансијске
ne se

zgodilo?
je

nego francoski. Власти биле ревносне, кад SУ Прогањале недозво

tije
je da

izdala prepoved,
je

tega smejo več beНУ производњу ракије. Па ипак

да
мислим

ја
(Toma Popović. Konjak
ili

za

gospodu!) није било села Босни

се
у
Херцеговини где

и
није
Pti

vseh svojih izvajanjih pritožbah, katere "екла ракија звана „џабица“ без икакве трошарине.
in
&m

podal imenu
našega kluba,
v

moram poudarjati
После ослобођења
Za

на је и
**ističusledeće: vse krivice, godijo na Уједињења ово бесплатно
se
te

ki

štako slabo печење ракије прешло готово праксу,

свуда
delamo odgovorno
infe
zakonodajo,

у
се
“Ii

сељак није обзирао пе

vse

kriviče, kiºso pri Прописе законске

Za

и
te

lado.
је

као ракију бесплатно. шта

И
““,

природније било,

је
“livo potom takih polovičarskih zakonov, ГОСПОДО, него да се За КОНОМ

“T,
,

та
“tivšem obdolžujemo one, санкционише пра
za
imso

glasovali
ki

Кса која до сада

је

постојала. Стога, ГОСПОДО,

za

centralistično ustavo upravo.

да

не
је

Мислим боље остављати овако

половну
ker
Rili

*
lega, vidimo
по

ili
se

tem zakonu,
|-

се
da

noče За“ОНСКУ, Одредбу, готову кад закон МеЊ2

v

И
starih krivic, ampak prinašaše
на

nove krivice, Проширује целу државу, него нека изједначи ја се

glasovati protiv načelu
in

за

pОSameznostih.
y

уједноличи закон целу државу.

И

iiiiino бих стога

odobravanje
in

ploskanje
na

је

desnici.) Као што учинио мој друг Воја Лазић финан

0

у
Одбору поново замолио
*ана.
сијском
г.

*“
Јово Министра Фи
је у “

Љуба Бакић: Има реч

г.

да
l,

lj108ић, нансија, усвоји измену коју

је

предложио
г.
да

15

Воја Лазић тако број

2.

чл. овако гласи:

У

господо посланици, до
на

f: овим
се

„наплата казаније ракију укида

се
неће
у

*ама Закона

“
о

ни

ни

којој форми
ti.

Државној трошарини најважнија вршити једном делу Краље

у
у

“бао
“
011 укидању казаније. Поднесени законски вине Срба, Хрвата Словенаца“.
и

“на досадашњи начин опорезивања про

за

друге стране настаје мене као Земљорад

С
ју 9
|

“;
да

укида казанију,
ракије тако уводи
су
а

}^*“ „цитање зашто

са

радикали проширењем
оне

ка
је
ја за

крајеве где досада била почели баш са ра

као

с“. економске слободе призвођача

“
**.
И

Sa“ моји другови радо примамо кијом. Пецарина или казанија јесте једна врста
“;

за

чију која иде проширавање економских

зи дације која врло непопуларна
је
53 ši di

ја

народу. Али
у
не
ја

*
произвођача, могу да
да

али
у то

Мислим, господо,

““
је

није дација која највише

|

на

““импатично
то

проширавање овај
је

Притискивала сељаке крајевима изван Србије

и
се

181, поднесеном законском предлогу Црне Горе. Нарочито што тиче Босне
је

Херце
у

““;
и

Понесени
Законски предлог чини то на
и ћу

11. говине навести неколико дација које

ја

да
су
да

начин крајевима изван Србије

за

тежака,
у

на

у!
и

леко теже несносније пример једна

*

Горе укида казанију, уводи трошарину. врста трошарине Босни Херцеговини,

не
а

810
и
у
ј“.

која
ни

“Iliny
Србији није
за то

Опште трошарина до сада ком крају наше државе,

је

постоји
().

„вехија“
у

„русум“,
да

да
се

Црној Гори старим границама или од сељака тражила свако

про
је се у

140
*јала ТРОШарина, али
је

овим закон
са

она дано марвинче мора дати 5—79/o. Затим постоји

у d: 1} eg

“укида.
““,“
да

Босни Херцеговини знатна финансијска сметња

се

Ово чак чудно

и
и
кад

не

изјед произвођачима дувана. Нигде Босни може

за

имамо Министарство
у
за

тежња нас свију тим сељак производити онолико колико би могао Ду

је

“Она кад
и

Viš
4
tj.
26

III.

—
редовни састанак 27. октобра 1923. године

у на
То

да се
вана ради разних сметних финансијских власти. Онда упропашћена. може други начин радити

то
на тај начин,

су
на
долазе разне таксе молбе жалбе које држава исто време доносећи

и
v
и и
оваку једну законску одредбу, упућује

на
последње време удвостручене утростручене. Па народ
други начин производње, тако, да он шљиву кон

су
онда долазе најновији терети које радикалне
зервише, суши, да од ње пече пекмез

то
власти увеле, прирез 5009/,

Ја
т.
д.
кулук ови

је

и
и

и
а

да

да
не
прирези нарочито последњи изгледају горостаси мислим држава треба сама подиже фа
а

купује фабрике, него

и да

да
према пецарини или казанији. Ако радикали рачу брике она оснивањем

и
ће замазати очи нашем свету укидањем ка течаја, подизењем сушница,
да

нају курсева модерних

заније, ако мисле да овај начин изгладе ове ве

на
стручним школама упути народ да сирове шљиве

у
ва други начин. Па кад, господо, све

на
су
народ бацили, љуто
на
прерађује

се
лике терете, које

то
би

путовима,
на

учини држава ипак она није своју задаћу до

се

рају. Кад свима друмовима

да

да
спроводи кулук, подигле казанице створи кон
се

где бесплатно краја испунила. Она мора гледа

и се
би

про

ти
пекла ракија,
не

неза јуктуру повољну да производи добро

се

том мору угушило

у

довољство, нерасположење народа према кулуку даду иностранству не сме се десити да кри

у
и

то
вицoм наших власти остане, као што случај
да

је
ружна ова игра ради
је

прирезу. Изгледа ми
укидањем казаније, док истодобно прошлој години, 500 вагона сувих шљива непро
са

кала коју чине

да

по
шећер, који датих, сува шљива нема цену већу од
на

остаје трошарина једна неоп

је

и
2
динара, док сирова
за

ходна потрба народ. јабуке имају цену од динара.

5
и
на
Исто тако остају нетакнуте трошарине Свакоме од нас било би тога далеко сим

с
кафу, пиринач, со, без којих
на

на

петролеум патичније, свако би радо прихватио ове промене

и

и
се артикала не може замислити живот наших које чини Министар Финансија влада, када

г.

и
СеЉа Ка. би видели да се паралелно са овим што чине

у
на
да
Ја

се

ћу овом згодом осврнем један погледу укидања казанија, трошарине ради томе
и

у
се и
да
културан захтев правих пријатеља нашега народа. ракија,

да
њена сма

се
правцу производња
не је,

господо, укло

Ту
По мишљењу тих људи потребно њује, повећава друга врста прераде шљиве.

а
нити од нашег сељака ракију,

да
гурати пред би
је

држава требала уложи што више средстава

а

њега. Ракија је, истина, потребна нашем народу, стручнога знања, да на тај начин удесетостручи
и
у за

али она исто време највеће зло њега.

је

производњу шљиве производњу њену да упути

у

а
Треба само лепо промотрити наше области којима другим путем, јер ракија највеће зло нашем

је

у
тим обла
се

троши ракија видећемо како

не

на
је

га

га
народу греба укинути ширити
у
и

а
стима финансијски морално народ изостао иза овај начин као што чини влада.
и

и
не

оних области који производе ракију. највећа,

И

Потпредседник Љуба Бакић: Има реч Кризман.

г.
господо, злочинства највећи пороци дешавају
и
се

имају свој узрок ракији. Има појединих Д-р Хинко Кризман: Господо народни послани
у
и

сматра ракија универ

се

ци! Министар Финансија изненадио Народну

Г.

наших области којима

је
у

салним балсамом, која лечи све болести извана изме

са

Скупштину хитним предлогом Закона

о
и

изнутра, др
па

нама допунама законима одредбама

се

тим балсамом деца колевци

у
и

о
у
и

то

залевају. Кад тако ствар стоји кад знамо жавној трошарини. Овај законски предлог хоће
и

стање, онда
да

он се

јасно тај подмладак потомство некако да одвоји од досадашњих владиних

је

да

бити, ако ра предлога; популарнији,

се

се

неће нам здраво допусти да хоће буде некако

таксама, који пови
то

некако лепши. После закона

се

кија троши употребљује као што данас

о
у и

до

осталом нећемо ничим издвојити, немогућности, после одредаба ку

се

чини. Ми сује таксе

о
на

луку, који наваљује

се

него ћемо придружити тежњи свију културних народ бескорисне огромне

народа, ако учинимо потребне кораке про терете, после ванредног
да

се

приреза 5009/о повишења

земљарине, који катастрофално
да

дукција ракије смањи учинимо све откло погађају малога

је
и
из

нимо избацимо употребе код нашега народа. парцеларнога поседника, повећавају неједнакости
и

неправедности садањих разних пореских система —

се

Колико мени познато код нас производи пет

је

до осам милиона метричких центи сирових шљива, осетила влада скупштинска већина потре
је

сада
и

и
да
бу

донесу један закон, могли похва

се

се
са
за

од којих половина употреби производњу којим би

ракије, тако
да

код нас произведе шест до де лити пред народом. место закона земљорад
се

количина ра ничком кредиту, закона изједначењу порезе, за

та
се

сет хиљада вагона ракије. Сва

о

инвалидима, закона
се
не

кије попије ништа искористи. Од друге кона аграрној реформи

о

и о

и
и
1/,

закона,
за

за

сушење,
/,
се

употреби друга пекмез других толико потребних неодложних

а

на
то

или сирову потрошњу. Кад, господо, све

су

знате изабрали трошарину ракију. ракија

је

важна страна народне привреде, па би зато демо

се

онда мислим да одредбама из овога закона

и
не

овај размер може неће променити. Ракија кратска странка радо прихватала сваку побољшицу
је
и
не

и би

сваки предлог, који ишао затим,

се
са

данас само једна потреба нашега народа него олакшају

да

се

један најпроширенији начин производње најра изједначе терети повећа продукција.

и
и и

ширенији начин прерадње сирових шљива, зако Али, господо, народни посланици, овај законски
предлог не доноси ни изједначења,
на да
не

на
се

ном или једном одредбом то једанпут ни олакшања

додуше ка
то

укинути, јер ако хоћемо законом

се

једанпут трошаринских терета. образложењу

У
то

чинимо, онда би значило да же, да се овим законским предлогом имаду онемогу

да

укинемо ако
и

за

би производња шљива један низ година била ћити рђави поступци шикане финансијских органа
и
 __Стенографске Белешке 27

извесне трошаринске право, нашој једин

да
преманароду и ублажити противно Уставу

је

у
и
а
одредбе,
нарочито да отпадне досадашња наплата ственој држави има два разна трошаринска под
казану и да ракија

за
трошаринскепристојбе по ручја њих разне трошаринске одредбе. Неда

и
и у је,
плаћа ни

да
слободна. То

не
за кућну потребу буде

се

се
испечена никако оправдати Србији

у
ракију,

да
на
господо,
оптичка варка, јер оно што добро

се
је
Каква трошарина плаћа свима

у
а
то
то
није много, постојало већ

је
овоме
закону другим крајевима.
пре.

15.
бр.

Према Зокона државној трошарини,

не
о
Ова еднакост није могућа једној држави

у
од од
таксама пристојбама, 27. јула 1921. год. била
и

једном господарском подручју. Неправедно

је
у
и и
за до

сада слободна трошарине ракија испе

је
чена
и

не
се
неодрживо да Србији плаћа никаква

је
овај за

а у
не

ни
домаћу потребу. Више даје ракију,

да
на
трошарина свим другим пречан

у
он

конскипредлог, јер уместо наплате трошарин

на
ским крајевима висока трошарина ракију при
по
се

пристојбе казану заводи трошарину код ракији, тим важним изво

тискује цене шљиви
20

по

и
хек
од

стављањаракије промет динара

у

pима народне привреде. Таква неједнакост погађа

политарскомстепену, без паушалирања без попу
зем
ста,

најширије слојеве народа,

од
тога има штете

и
крајевима преко Саве, Ду
навa

заводи само
је

Србији, јер трошарином притиснута

и а

у у

љорадник

у
подручју пређашње Кра
се

Дрине, док
цена шљиви ракији пречанским крајевима ру

у
и
не

невине
Србије Црне Горе наплаћује никаква Босански,
и

ши цену српској шљиви ракији.

у и и

и
на

дошарина ракију.

не
хрватски војвођански сељак може појмити

су
Србији други законски прописи него
не

Овај законски предлогдаје народу стварно зашто

му давали до њивовим областима, зашто
су
но

Никаква
већа олакшања што нису исти терети
у

и
начин наплате, све. Зар ћемо пет година после уједиње
се

за
адашњизакони. ако мења права
И

трошаринска стопа остаје даље иста. Он даје ња јединствене наше државе држати даље стра
и

и
и
чак

мање, јер сад изкључено паушалирање жу на

Сави Дрини скупим кордоном финан
од је

и
и

25“,попуста трошаринске стопе. Шта више сијске страже пречити кријумчарење трошарин

и
предлог, онакав какав био првобитно ске прекршаје између двају подручја једне државе?
је

законски
поднесен,
сматрао ракију само дестилат од воћа,
је

Неједнакост, коју овако узакоњују проду

и
је

диња,бундева корења сем шећерне репе. Он

жава овај законски предлог, осетиће најшири сло
и

*
је из

искључивао печење ракије

дакле вина, винског
јеви нашег народа тешко, јер она неће престати
талога,
Винске шире дропа док по пређашњем

по
казану, ме
ни
и

бити ублажена укидањем наплате

то

закону могло бити. Да остало онако како

је

је

троша
се

сто које сад опет заводи једнострано

мадабила предложила тешко би били погођени pина само пречанским крајевима.
у

нашивински крајеви Хрватској, Далмацији, Сло

у

Немојмо се, господо, варати. Не може ни

се
се

венијиБанату, где ракија пече готово искључиво

и

виноградарство чим идеја народног државног јединства учврсти

је

#тогвинског материјала где

и
и

начесада тешкој кризи. Зато Демократска Стран ти, ако најширим слојевима народа нема осећаја,
је

у
у

да
су

капpипретресу Финансиском Одбору предложила овој држави једнака права једнаке дуж
у

и
у
ову

за

ности све крајеве све грађане ове земље.

се
са

том изменом сагласио

ни и

измену тек кад

и

да
не
чланНемачког Посланичког Клуба, тек Ни један део народа државе сме буде
је

тада
и

ни

мада радикална већина пристала на ту измену. погодован запостављен. Једнаки морамо бити
и

сви добру злу. Садања влада радикална ве

М.

То
и

МинистарФинансија д-р Стојадиновић:

није

ћина продужава заводи ову неједнакост тим

по

и
тачно.)Тако протоколу.
је

вређа земаљски Устав, који би баш она била Дуж

Измена, дакле, трошаринске
на

наплате начина првом реду бранити извршити. Устав

у

у
и

Тистојбеједина овога законскога пред

новина
је

је

чл. 116. одређује: пореска обавеза општа све

*:
и
ће
се
од

уместокод производње сада пла

су

целу земљу. То
за

државне дажбине једнаке

је
код
*

продаје иста трошаринска пристојба као

не

се

императивно наређење може му дати оно

и
не
До

сада.Али сам овај нови начин наплате тумачење, које му дао данас Министар Финан
и

је
*

рђаво поступање
да

на
то

књучује оно шиканирање сија,

се
је и

уставно наређење односи само

да

нансијскихоргана, коме говорио Министар непосредне порезе. Изричито каже Устав, све
о

*нансија образложењу овог законског предлога.

за

дажбине држави морају бити подједнаке

у

целу
у

земљу, то се ТНОСИ КОлико на посредне толико

на

Порезу
Господо народни посланици! ракију
о
на
“ “) * *ш

су

непосредне порезе, јер

од

народувек сносио теже свих других поре посреди порези

је

по
ту

ту
на

порезу жалио. Он
се

облика увек много већи терети много веће приходе одбацује

и
и

за

својој држави, државу. Овај законски предлог очитом

а је

Нарочитотешко сноси сад

у
у

наређењима, после до
ни

са

раније напла протусловју уставним

та
се

Србији пореза није

а у

*ма,
да

ни

не
не
се

ношења државног Устава може нити влада по

и је

сада наплаћује. Зато ово

*е по днети, нити Скупштина изгласати један закон ко
га

зато влада
је

тако осетљиво
и

би

*.
ји

“ула сама пре доношења општег трошаринског био против слова духа Устава. (Гласови
и

:
Али

кад

за

већ по Тако је!). Преко потребно сређење наших

је

ово питање једанпут

је

“T0, онда није смела бити поново продуживана

да
се

унутрашњих финансиских прилика изједначи

за

“шња неједнакост, коју наш народ осећа као пореско законодавство целу земљу. Потребно
“) Није, господо, на
да
је

се

Неправду велики терет. изједначе трошаринске пристојбе

и

и
и

48
 III.

—
28 редовни састанак 27. октобра 1923. године

чин наплате трошарине, али овај законски пред крајевима нанео само велике сметње запреке

и
он
то
чини, него

не
лог насупрот чл. одгађа унутрашњем сређивању наше државе.

2.
за

дона
онај рок изједначење наплате трошарине

да из
Ако влада тих, како бих рекао, ратних
и

је
и од
пиво, који био одређен јуна 1922.

је

1.

г.
разлога мислила треба изједначити Србију

и и
априла 1924. Влада радикална већина
1.

год.
Црну Гору, зашто онда није изједначила Босну
чини велики грех према земљи, кад одлаже пита Херцеговину, која једнако рату страдала, где

је

у
ње изједнечења пореских закона уместо изјед

су
Србији,

и
једнако вршене реквизиције као

у
и
поново неједнакост. (Тако је!

је
начења закону сирочади пропорци
у

где исто тако има инвалида

и
—

То унификација
је

)
онално као Србији. тамо хиљадама људи

је
И
у
и
ипак један корак изједначењу, али било вешано, стрељано интернирано,
је

Учињен крај свих

и
би

боље,
да

било овај корак није учињен. тих жртава никоме Босни Херцеговини ни на

на У

за и
и

да
Херцегови

се
напомени број 15. ослобађа трошарина крај памети није тражи Босну
2.

и
Вој

ну
ракију териториј пређашње Краљевине Црне Горе, коју бољу одредбу него

за
Хрватску

и
до сада наплаћивала по црногорском зако
се

где водину.
Србијом,
се

са
ну. Зашто изједначује Црна Гора
Демократска Странка, полазећи

са
становишта
не
се

зашто изједначује Босна Херцеговина

да

да
и

и
а

државни Устав треба вршити, треба правде

—

други крајеви питаће сад свако?

за
једнакости све крајеве грађане ове земље,

и
не
Министар Финансија није своме данашњем може прихватити овај законски предлог.
Г.

-
у

експозеу изнео никаквог оправданог разлога што Када Министар Финансија изјавио данас,

је

и
то

нема никаквог финансијског разлога, за

да

да
чини зашто предлаже двојство између Србије

се
и

пречанских крајева, као

на
да

ми нисмо један народ води трошарина ракију подручју пређашње

и и

у
том питању за

се то
једна држава. Он врло смело Краљевине Србије, смо ми предложили Финан
у

у
ва

да
узима истодобно супротна становишта: једно. сијском Одбору чл. став напомена

се 2.

5.

2.
у

у
пречанским крајевима,
се

кад ради трошарини брише донесе одредба, да наплата трошарине

у
о

ни
на
се

друго кад ради трошарини Србији. ракију неће вршити једној области Кра
у
а

у
Србији, љевине. Тај предлог сада понављамо.
да

се

Он одбија заводи трошарина

у

Господо народни посланици, осим ових одре

не

јер наводно треба државној каси новаца

и

на
нових прихода што му сигурно нико овој Народ даба трошарини ракију има овом законском

у
у

о
верује, других одредаба, које
не

не
могу усво

се
ној Скупштини задржава трошарину предлогу ко и
а

крајевима, јити, цела фи

је
прекосавским јер тај порески доказују како погрешна
је

и
и
у

облик добар оправдан. Није добро озбиљно нансијска политика садашње владе Одредбом
и
и

о
да

до
месечном причеку плаћања троша
са

Министар Финансија свога одговорног места дневном 6

5
да

против предлога Југословенског Мусли pине већих индустријских предузећа хоће потпо

од се
каже
је

је,
опште
за

манског Клуба проширење терета трошарине моћи домаћа индустрија. Потребно

и
да

целу земљу, зато јер то интереса, помаже домаћа индустрија,

не
на

се
га

би било изједначе
је

на

ње терета, јер Србија плаћа веће порезе него пре

је те
али која жалост није помоћи до сада много
то

косавски крајеви. Кад тако, зашто онда видела. Наша индустрија више сметана развоју
је

је

у
ванредни прирез завео линеално повећао ту не своме него што потпомогнута неразумевањем
је
и
би

централне администрације,
не

се

једнакост. Овакве изјаве смеле чинити погрешном несталном

а и
одговорног места због једног моментаног говор царинском политиком,
са

трговинском највише

по у
и

ничког успеха, јер оне уносе широке слојеве задње време ускраћивањем потребних кредита
у

неповерење јединствено уређење државе дају Народној Банци неплаћањем дугова по држави.
у

и
и

за
хране покретима сепаратизма. Ова дозвола причека потребна нарочито пи
је

воваре пречанским крајевима које плаћају троше

у

Радикална већина правдала Финансијском

је
у

pину казану,
за

пиво док оне Србији

је
да

у
ту

су

на а

Одбору неједнакост изјавом Србија

и

рату, плаћају тек онда кад дође зрело продају. Крат

да

Црна Гора тешко страдале ратна штета

у

би

овај поступак изједна

се

ком одредбом могао

на да
па

још није накнађена привреда обновљена,

се би
и

чити,
не
па

било таквог неодређеног овлашће

да

не
је

се

зато право тамо трошарина плаћа

на

ња, којим могу штету државне касе ко

ракију.
-

pистити она предузећа која

не

кори
се

требају да
Господо народни посланици, увек дубоко наше законодавство, господо, ушла
је

сте.
У
и

штујем велике жртве Србије

за

наше уједињење задње време једна погрешна пракса, да

се

уместо
ослобођење, али овакво схватање морам откло јасних одређених законских установа траже
и

нити питању државне финансијске политике, дају министрима безбројна законска овлашћења,
у

се и

и
да

сам,
ће

уверен самном сложити сваки чије извршење зависи од фамозних правилника

и

који воли нашу државну целину.

се

Србијанац самовоље гдминистрације. Такви обласни закони

до

Овакве теорије воде нас само злоупотреба, од доносе само хитним неодложним случајевима. Они
у

и
би

су

којих најмање имали користи прави борци морају доносити јасне закон
се

изнимаке редовито
и
до

да

а би

ске одредбе, које

ће

страдалници. Оне воде тога, нашој земљи тачно предвидети регулисати

и
и у

другог реда, све случајеве онога питања, које закон има

да

имали грађане првог онако већ

је

реши.
и

не
на

својим несхвата Ни
се

овај режим својим партизанством једној земљи свету доносе закони

у
и

њем игнорисањем прилика потреба пречанским тако површно као код нас, где нејасна законска
у
и

и
 Стенографске Белешке ---- –29

i
овлашћења
и министарски правилници наносе вели шећер, кафу петролеум, јер

за
трошаринска стопа

и
су
ју штету и сметњу у свим гранама државног и оне велике узрок високим ценама ових потреб

и
них животних намирница. Међутим, сад

се
живота. Углед народног
господарског представниш пред

да
парламентаризма тражи садашње високе трошаринске стопе, које

се
ва и основни принцип лаже
пре

су
да сеса том праксом законских овлашћења биле привремено утврђене финансијским законом
стане.Надам се да се је о том уверила и садашња стално утврде трошаринским законом. Повишавање

на
радикална већина, која се журила да Министру тих трошаринских стопа шећер кафу правдало

и
да законско овлашћење за кулук, а сада увек до сада да су оне привремене,

се
Грађевина сад их

би
је ваљдаи сама изненађена правилником и изврше овај закон утврђује дефинитивним. Оправдано
њем

да
159/, специјалне тро
за

тога кулука, који ипак она сама одговара. било предложено укинуће

је

и
рум, јер

на

се и та
прекорачио законско шарине ликер специјална трошарина

је
Министар Саобраћаја

и
И

овлашћење код повишења жељезничке тарифе. Све нема никаквога оправдања чини сметње нашој
на
то

ради без знања рачун одговорност домаћој индустрији. Овим законским предлогом
с:
Нар.

и
је а

по

на се
Скупштине, која давањем законског овла тражи повећавање трошаринских глоба које
ви

на
шћења узела себи могућност одлучивању тим већају од 100 динара хиљаду динара

и
у
господо, ше. Такве огромне казне које могу економски уни
не

крупним питањима. Зато, треба овај

не
штити прекршитеље, премашују сврху
ни

да

се
предлог даје опћенито овлашћење Мини могу

и
сту

се
извршити. Слаб знак поуздања динар вла

је
финансија, већ треба јасно одређено да

у
и
и
ко

ститу девизну политику кад Мин. Финансија

се

може да служи

г.
шке којим случајевима
и
у

погодностима.Иначе немам више правне сигур

ли

предлаше толика велика повећања образложавајући

то
девалвацијом нашега народног новца, иначе
су

врата интервенцији.

г.
ностии широм отворена
kпи

индустриска предузећа, по Министар Финансија има увек лепих речи поправ

за

разлози, као

о
складишта алкохолом, ци динара успесима своје инфлационе поли
за

стоје велетрговине

се и
о
и и

тике,
да
па

на

сад овим предлогом сам дементује.

се

њима могло изаћи сусрет олакшају а

на

тешке прилике нашем тржишту.

не
Господо посланици! Овај зоконски предлог
доноси даље одредбу
Овај законски предлог испуњује оно што обећава своме образложењу. Он

у
не

доноси олакшање трошаринских терета већ на

од
се

укида закон 26. фебруара 1922. године

о
и

фа супрот оставља тешке терете установљава опет осет

ме

се

забрани,
употреби расподели ласе. Тим

и
и

за
Зоризујушећерне фабрике докида досадашње љиву неједнакост прекосавске крајеве. Зато носи
и

одговорност ова влада радикална већина, али једна

по

распроређивање меласе
и
обрађивањецијене
и

ку

одговорност носе они посланици Радићеве тобо

за

Дирекцији Посредних Пореза корист

и
Генералној
изрвогојстваи производње шпирта. жње Хрватске Сељачке Странке која према прото

и не
са

колу споразуму радикалном већином долази

и
ће

мом мишљењу погрешно, јер

по
То

тиме
да
је

на
овамо врши своју заступничку дужност овај
.

*јетљивобити погођено марвогојство индустрија

и

начин омогућава овај режим овакве неправичне

ће од

и
ширита,које више неће шећерних фабрика до
бити

законске предлоге. Изјављујем име Демократске у

из

добити немогуће
је

потребнумеласу или
Странке да ћемо гласати против овога закона

на у
и
са

iијене услове. Шећерне фабрике које раде

и

генералној специјалној дебати. (Пљескање

и
у

Министарства Тр
за од
су

кликимзарадама добиле
левици.)
iовинеи Индустрије концесије производњу шпи
Потпредседник Љуба Бакић: Има реч Бехмен.
на

244,које немају нигде свету шећерне фабрике. г.

у од

јединимфабрикама подијељен контигенат

је

Д-р Шефкија Бехмен: Господо глав посланици,

је ће

800 прерадити меласу

на

Dне сада саме

и hl

карактеристика једне демократске државе јесте

Чирит тиме угрожен опстанак пољопривред да сви грађани имају једнака права једнаке оба
и
ту

индустријских пецара жесте, које конку Устав, који је,

*и

везе према држави. Видовдански

*цију неће моћи издржати. Предложено укидање
на

то

такође, рађен овоме начелу, јасно изражава

26.

да
од

1922. године има сад

то

*она фебруара
су
да

чл. каже: сви грађани пред зако

4.
у
и
да

неправилне конце
те

“ући шећерне фабрике

да

нима једнаки сви уживају једнаку заштиту

и
*је

на

пуноискористе штету пољопривреде. државе. Аналогно овоме, чл. 116. Устава каже:
Док

су

„Пореска обвеза општа све државне даж

је

регули закон,
се

који
се је

тако сад укида

за

нелу земљу“. Господо,

је

дотле истом меласе, бине једнаке овако

“

расподелу употребу
у
и

је,
да

ли

“) оставља Генералној Дирекцији Посредних према слову Устава, збиља, овако

на у
се а
да

ли

*** Неодређено законско овлашћење надзору нашој држави, наша држава изграђује
о

су

“ребе меласе, које она након укинутог закона овим принципима, који изражени Уставу? Пре
ја у

**
на

фебруара 1922. године наравно неће више но што ово питање одговорим, ћу само спо
менути једну ствар. Пре ослобођења један од главних
за

“ребити корист пољопривреде индустрије

и

су

“0бразложење овога законског предлога хвали узрока што пречански крајеви велике симпатије
*** Ср
су

гајили према Србији јесте тај што видели

са

Закон донаша тенденцијом ублаживања

у

“pинских одредаба. Садржај закона против бији један дубоки демократски дух велике гра
и
Да

су

ђанске слободе, које Србији владале. Уједињењем

је

“омеобразложењу. Министру Финансија

у
г.

да

ће
до

“алној већини озбиљно било стало убла ми смо такође мислили Југославији заца
у
“

да

ће

pити тај демократски дух завладати једна

да би

чава трошаринских одредаба, онда прихва

и

кост правда. како данас изгледа ситуација

А
се

Финансијском Одбору смањи

и

**Шпредлог
у
 30 III. редовни састанак — 27. октобра
након пет година нашег заједничког Државног
живота? — Ја мислим да се то МОЖе Карактери
сати са две речи: разочарење и незадовољство.
Много су пута у овој високој кући изношени
разни разлози свеопћег незадовољства народа, а
нарочито у пречанским крајевима. Ми смо с наше
стране сваком згодом изнели те разлоге, а главни
од тих разлога јесте неједнакост у држави. Ону
једнакост пред законима, ону једнаку заштиту др
жавне власти, као што је и једнакост у обвезама
и теретима, које су пре грађани Краљевине Србије
уживали, и које бисмо ми по Видовданском Уста
ву такође требали да уживамо, данас ми немамо.
Неједнакост је у терету, неједнакост је према пра
вима у држави. Наше банке, индустрија и трговци
од неколико година западају из кризе у кризу.
Народна Банка, та наша заједничка народна инсти
туција, која би имала свима једнако да пружа своју
помоћ, отказала је већином свима пречанским кра
јевима ту помоћ, тако да ове године приликом
сезонских кредита, кад смо у нашој држави имали
велики изглед на извоз и на активни трговачки
биланс, држава односно Народна Банка дала је
самим београдским трговцима 30 милиона динара
сезонског кредита, дакле Београду који има само
око 100.000 житеља становника, а читавој Босни
и Херцеговини само 5 милиона динара. Оваква не
правда и несразмера у подели кредита са стране
Народне Банке ја мислим, да је једна срамота за
овај режим, који је запоставио врховне државне
интересе својим партиским и пријатељским инте
ресима. Тако исто је са нашим занатлијама. Мени
је познато, — а то је било објављено у новинама
— да је Министарство Трговине давало разне кре
дите за занатлије за подизање њихових заната и
њихових радњи, али кад сам ја дошао с једном
депутацијом из Босне од једне занатлиске штеди
онице, којој је сврха подизање занатлија, и то оних
који су за време рата настрадали, ја се одбијам,
јер је исцрпени кредит који је био за ту сврху
одређен.
Наравски и данас се догађа да се србијанским
занатлијама даје кредит, а за наше занатлије нема
кредита. И како је са занатлијама, тако и са чи
новницима. Јако добрих и стручних чиновника које
смо имали у Босни, данас немамо. Они су дијелом
редуцирани, а дијелом пензионисани. И они који
су остали услед шиканација, а нарочито услед
шиканација својих неспособних старешина, који су
импортирани са ове стране, они су морали напу
стити своју службу.
Како чиновници, тако су незадовољни и ђаци.
Наши ђаци не добијају стипендије. Ја знам да на
1923. године --
појма имати о нашој држави, најбоље се може
закључити из горњег случаја.
Не само то, него и сва питања која су била
решавана, нису се решавала по државном и соци
јалном антересу, него по партиском интересу. Ја
ћу споменути само аграрно питање. Ми смо били
увек зато да се аграрно питање реши на праведној
основици. Ми нисмо тражили привилегија, него
смо казали: господо, решите аграрно питање, али
да решите у читавој дршави једнако. Шта се до
гађа у Босни? Било је пљачкање иметка и сопстве
ницима и несопственицима који нису спадали под
удар аграрне реформе. Али то се није догодило
и у Далмацији. У Далмацији се побира чак још
увијек, само зато да би радикали могли добити
једног хрватског посланика из Далмације.
Господо, Србија није донела новим крајевима
оно што је народ од ње очекивао. Али Србија није
томе крива, него је крив режим, како је лепо ре
као у Фин. Одбору и г. Лазић. Овај режим који
је у наше крајеве из Србије донио само оно што
је зло, донео је неквалификовано и корумпирано
чиновништво, кулук, батине и сл.
Господо, ми смо много пута преко наших
посланика у овој високој кући дизали глас против
оваквог вођења државне политике и против оваквог
подржавања неједнакости, али је све било узалуд.
Влада не само да није настојала да ову неједна
кост укине, него, ево, она сада покушава да ту
неједнакост и узакони. Овај законски предлог који
је поднео г. Министар Финансија о изменама и
допунама у закону и наредбама о трошарини та
кође је једно такво узакоњење неправде, која по
стоји у нашој држави. Овај закон коси се и са
Основним нашим законом, Уставом, коси се са чл.
116. Устава, који каже тачно да су све дажбине
за све грађане једнаке и да важе за целу тери
торију.
Ове одредбе Устава су опште демократске и
постоје у свима демократским уставима. Господо,
већ је прошло пет година од уједињења а три го
дине је прошло од кад је изгласан Видовдански
Устав и пречански крајеви нису изједначени у те
ретима са Србијом. Већ по други пут после доно
шења Устава бави се Народна Скупштина питањем
трошарине. Влада подноси предлоге не да изједначи
терете у држави него да још више повећа неје
днакости које постоје. Сам г. Министар Финансија
у објашњењу каже: да је сврха овога закона не
да изједначи терете него да ублажи начин побирања
трошарине, односно, како он каже, да народ избегне
шиканирању финансиских органа. Свакојако чудно
је,

високој техничкој школи у Загребу 15 Руса доби

за

кад сам Министар Финансија признаје

г.

су
да

вају стипендију, а наши не добивају. Господо, не своје органе шиканирали народ. Овај закон
два места неједнакости,
на

само да они не добивају стипендију, него се наши ски предлог садржи

2.,
на на на

се се
15. 2,

ђаци третирају неједнако. Да наведем пример за име тач. где говори трошарини
S

о о
у

два студента. Један је из Београда а други је ракију тач. где говори трошарини
и

да
су

Босанац, Босанац има 200 динара стипендије, а пиво. Већ ова два разлога довољна наш
ни

ни

студент 1000 динара, премда ови ста

не

београдски клуб може апсолутно гласати начелу

у
у
за

нују у истој соби и уживају стипендију исте државе. појединостима овај законски предлог.
Наши ђаци, наша омладина која је до сада Министар Финансија свом образложењу
Г.

идеја, каквог ће
да

била носилац наших најлепших нагласио,

се

такође завођењем овога закона

је
 31
Стенографске Белешке

незаводинов прирез. Међутим досадашњи начин Не МОЖе. ГЛаса ТИ За овај законски предлог.
на ракију био је много

да
наплаћивањатрошарине Потпредседник Љуба Бакић: Предлажем да
пишиза наш народ, јер је до сада било паушално

у ли
нашњу седницу закључимо. Пристаје Скупштина?
плаћање,и народ је мање плаћао. Ја се нећу у (Пристаје) Идућу седницу заказујем понедељак
каже упуштати, то ће учинити наши говорници

са
8.30 часова пре подне наставком данашњег

у
специјалне дебате. Али ја у име клуба
приликом дневног реда.
име

Iм,0. у кога имам част говорити изјављујем

Седница закључена 12.15 часова подне

је
из

разлога наша странка

у
у
ових политичких
и
и

Ускочка 10.
Штампарија Саве Раденковића Брата Београд
и
 STENOGRAFSKE BELESKE

NARODNE SKUPŠTINE
KRALJEVINE
SRBA, HRVATA SLOVENАСА

I
ВRОЈ
III.

5.
(0DINA BEOGRAD, 1923. GODINE

IV. REDOVNI SASTANAK

NARODNE SKUPSTINE
KRALJEVINE
SRBA, HRVATA SLOVENACA
I

držan 29. oktobra 1923. godine Beogradu.

Predsedavali Predsednik u
Ljuba Jovanović
Potpredsednik
i

Ljuba Bakić
Sekretar

„“ Dimitrije Popović.
Ministra Spoljnih Poslova Ministra Vojnog Mornarice.
g.

Ministri
su

g.

Prisutna sva sem

i

i
Sadržaj: Председник Љуба Јовановић: Господо, почињемо

ј
IV. редовни састанак.
Cije protokola;
3. 2. 1.

III.

Molbe žalbe naroda;

Изволите чути записник редовног састанка.
iz
i

Stopštenjesmrti pok. Stojana Protića, bivšeg narodnog Секретар Димитрије Поповић чита записник
o

tika; - - III. редовног састанка.

-
po

Izveštaj interpelaciji narodnog posla

4.

MinistraPravde
Председник Љуба Јовановић: Има ли, ГОСПОДО
***
dr.

za

Markovića izboru kandidata Upravne Sudove

o

ко шта да примети на прочитани протокол прошлог

i

poslanika;
5.00sistva састанка? (Нема). Пошто нико нема ништа да при
akta,
1. 3.

Razna мети, објављујем

да

записник примљен.
је
na

Prelaz dnevni red: nastavak načelnoga pre

су

Изволите чути молбе које стигле Народној

.

Fiedlogu
zakona državnoj trošarini. Скупштини.
*

o
D-r

Uvornici: Stevan Kraft, D-r Slavko Šećerov, (govorio

*
D-r

Секретар Димитрије Поповић чита ове молбе:

*

vrstilacVlajko Kocić Mehmed Spaho.

i

Николе Манојловића управника поште,

za

predlog načelu 111 „za“, „protiv" 52. Перине

je

из

из

“ijalni pretresovogazakona kod S1. Govorili: D-r Meh Крауса удове Сплита, Крсте Јордачевића“
340 Min.FinansijaD-r Текије, пензионисаних официра наше војске, Ђуре
M.

Stojadinović.
i

*** Луиђа усташа, Илије Четника усташа.

D

govorili:Josip Nemanjić, Većeslav Vilder,

и

SpahoStankoMiletić.
*

ће
се

Председник Љуба Јовановић: Све ове молбе

i

*** govorioAndreja Bedjanič. упутити надлежном одбору.

bez

primljen debate.
**

је

Господо, мени
да

не
103

Дужност вам објавим да

је

“to
47

glasanje za“, „prvtiv“.

стало једног нашег ранијег парламентарног друга,
г

Стојана Протића, који одиста није сада народни по

сланик, али несамо што деценијама био члан Народ
је

9% časa pre podne).

по

*četak rada ног Представништва, него

је
u

исто време МОМ

у

5
34 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године

иајдубљем уверењу, а поуздано се може рећи да ће то И са тога економског гледишта, господо, ја

н непристрасна историја потврдити — био један од
најзаслужнијих људи за заснивање уставно-пар
ламентарне владавине најпре у Краљевини Србији
а потом у нашој уједињеној Краљевини Срба, Хр
вата и Словенаца.
Његов рад на задобивању уставно-парламен
тарног режима, у којем народна воља има да до
бије свој пун израз; његов рад у самоме парла
менту; његов рад у државној служби; његов јавни
рад као писца, публицисте и новинара, господо,
био је не само знатан него дуготрајан и простран,
те кад би се хтело све изређати по чему Стојан
Протић има право на наше и на народно признање
и поштовање, требало би се на томе више задр
жати. Свакојако је несумњиво, и ми сви то осе
ћамо, да је он један од најзаслужнијих јавних раде
ника нашег времена, и ја мислим да је по свему
томе заслужио да му узвикнемо : Вечан му помен
и слава му! (Народни посланици одајући пошту
покојном Стојану Протићу стојећи узвикују: Сла
ва Му!)
Изволите чути, господо, један извештај госпо
дина Министра Правде.
Секретар Димитрије Поповић чита:
Г. Министар Правде извештава: да ће на
интерпелацију народних посланика г. г. Петра Мар
ковића и другова о избору кандидата за Управне
Судове одговорити кад се стави на дневни ред.
Председник Љуба Јовановић: Господо, част ми
је саопштити, молбе г. г. народних посланика за
одсуства: г. Јанез Бродар молио је за одсуство
само од данашње Седнице. Г. Фрањо Жебот молио
је за три дана одсуства, г. Ћамил Јашар молио је за
10 дана одсуства због болести.
Одобрава ли Скупштина тражена одсуства?
|
(Одобрава).
Објављујем да су одсуства одобрена.
Изволите чути једно саопштење.
Секретар Димитрије Поповић чита:
Савез Приватних Намештеника Југославије,
Општи Раднички Савез Југославије и Савез Свpa
тишних Кафанских и Гостионичарских Намештеника,
подноси своје представке о неукидању Министар
ства за Социјалну Политику.
Председник Љуба Јовановић: Господо, прелазимо
на дневни ред. На дневном је реду наставак пре
треса извештаја Финансијског Одбора о предлогу
закона о изменама и допунама у Законима и од
редбама о државним трошаринама. На реду је да
говори г. д-р Крафт.
Д-р Стеван Крафт: Господо народни посланици,
у досадашњој дебати о законском предлогу о изме
нама и допунама закона и одредаба о државној
трошарини изнешена су доста опречна гледишта.
Критика је по највише и најодлучније застала код
ипак мислим да овај законски предлог имаде и
позитивних смерница. Као такве позитивне смер
нице ценимо, да се овим законским предлогом,
уместо досадањег пореза на производњу увађа
порез на потрошњу ракије. Досадањи начин на
плаћивања државне трошарине на ракију при самој
производњи у облику тзв. казанија значио је знатно
оптерећење пословног капитала произвођача, био
то сељак, обртник или индустријалац. Код данашње
велике оскудице новца и затегнутости на новчаном
тржишту, значило је то осетљиво оптерећење са
мога новчаног тржишта и заоштравање већ и
онако тешких кредитних прилика у нашој земљи.
Напуштање овога производнога пореза у заједници
са почецима на плаћања трошарине, који су пред
виђени у законском предлогу, деловаће као финан
цијално растерећење саме производње, а у другу
руку и као растерећење новчаног тржишта. У
овоме видимо позитивно једно дејство овога за
конског предлога, који ће особито повољно ути
цати на једно тешко економско питање, на винску
кризу, од које некоји крајеви наше земље већ
годинама страдавају. Ви, господо, знате какво је
стање у тим винским крајевима. На стотине хиљада
хектолитара лежи непродато, јер ови произвођачи
не могу с тим својим продуктима изићи на страна
тржишта, не могу изићи једно због опште европ
ске кризе у продаји вина, која је наступила услед
економског разстроја целе Европе после рата, а
нешто услед наше одвише схематичне и безобзирне
тарифне политике.
Напуштањем производног пореза даће се овим
крајевима прилика да те огромне своје количине
непродатог вина могу прерадити у алкохолни де
стилат. Тим ће се свести та роба на једну петину
и једну шестину свога објама и тежине, а у про
дукт који је много скупљи, тако да ће тај продукт
моћи да поднесе велике трошкове подвоза и друге
трошкове извоза и да ће по свој прилици моћи
изаћи на страна тржишта. Зато је али потребно да
Скупштина у првом реду прими предложену по Финан
сијском Одбору измену овога законског предлога,
измену S 2, 1. напомене уз број 15, где се предла
же да се под ракијом има подразумевати не само
дестилат од воћа корења него и дестилат вина
и винске шире (Д-р Шећеров: То је и опозиција
тражила.) Јест, то је и опозиција тражила и ми
слим да су у том сложни сви они који знају од
колико великог замашаја ће бити баш ова одред
ба у заједници са напуштањем казаније на повољ
нији економски положај винских крајева наше
земље. Опозиција је овде приговорила да је влада
примила тај предлог за измену те законске дефи
ниције ракије тек онда, кад је наш члан у Финан
тај

сијском Одбору изјавио да он пристаје уз

формалног једног момента и оштро је осудила, предлог, који поднесен од стране опозиције
је

што се овај законски предлог коси са одредбама

не
од

Ја

стране већине. То ипак стоји тако. вас

и

чл. 116. Видовданског Усатава. Ја бих, господо, МОГУ ИЗВеCTИТИ Да ми нисмо овим Захтевом иза
с

са своје стране желео да се позабавим, у првом Финансијском Одбору, него

то
је

шли тек сада

у

реду, са господарским значајем овога законског

наша жеља коју смо ми пред владу износили још
Предлога, са Његовим утицајем на економски жи
да

Пре неколико месеци, знајући винским кра

се

вот, а нарочито и са могућим његовим дејством и

да

јевима може само тако омогућити слаба своја вина

на извозну нашу политику. страна тржишта, прераде
за

која нису доведу

и

у
 Стенографске Белешке 35

више, услед чега

не

на
дрмуи облик у ком ће бити способна за продају каматњак повиси 409/о

и
односно Ми

би
уновчење.
Ако је краљевска влада настала тешка криза производње катастро

ми
нтар финансијасада прихватио ову нашу жељу у фална скупоћа. Господо, том смислу схва

у
и
из

те
јој

ћамо почеке не као питање помагања ове или

су

били сложни заступници винских крајева

оне индустријске гране... (Д-р Шећеров: Акци

ја

С.
хлеграљевине без разлике странака, онда мислим

их
су
Маџари, зато
не

што значи неку нарочиту концесију немачкој онари сами Немци храните!)

и
или

да
него схваћамо као једну нужду, једну потребу

та

за
клубу, него одлука Министра
је
принци
економско подизање земље. Ја, господо, проматрам

и то
потекла одатле, што прека једна

је
}инансија
за

треба економско оздрављење опорављење ово питање посвема објективно сваки који уме

и
кликихи важних крајева наше земље, велике да просуђује економске прилике наше земље, уви

и
апсолутно потребно,

да
акнеједне гране наше продукције. Ако деће ако Министар

се

је
влада

г.
да
суседним земља Финансија неће наставља инфлацију, ако неће
са

риликомтрговинских уговора
који

предстоје сада најскорије време, буде да промет пушта нове количине папирнога новца

у
и

би
да сам овако омете оздрављење нашег економског
за

ларала повољне услове, под којима тај

и
живота, — потребно
да

на
на

страна тржи да други начин потражи

је
инскидестилатмогао изађе
у ако
ла,

ће
пут, како растеретити новчано тржиште, ка
за

се
буде уједно дала импулс фабрикацију

се
ће
ко

се
да

знака нашој земљи тиме ограничи односно смањити тражење новца кредита да

и
на
::и увоз потрошњу страног коњака рума, тај начин предусретне далЊем кобном заоштра
и

и
ња

прилика, да се предусретне
у ће

овим винскии дести вању кредитних

за

наступититражња да

на
ће

не
на

нам каматњак порасте једну несношљиву

се

ном земљи страни. Тим створити

и

да

висину на штету целокупног економског живота

се

најважнији
услови заиста помогне винским
*јевима. нашој држави.
у
тој

је,
ублажи вин

С. од
могућности, господо,
да
се

То господо, једна најпозитивнијих смер

У

ми

криза видимо другу пози

нашој земљи ница овога закона. (Др. Шећеров: зашто

А
а

:
се

се
трошарини. Трећи не
Tiу мерницу овога закона сељаку одлаже плаћање порезе? Нека
о

и
}} зитивниелеменат сељаку одложи тако исто,

па
овоме закону назревамо ћемо онда гласати
у
у
ме,

ће

за!) Ја сам, господо, навео, да

су

о
се

}: што олакшати поступак при самоме ови почеци

1833).Колико сам, господо, обавештен, поступак правдани тешким кредитним приликама земље.
у
био

да
се

такав, враћала половица

су
извозничару Али ови почеци предвиђени самом закону

у
-

на

*ка трошарине, који извежену веома растегљиво тако, да су отворена

је

отпадао врата за
то

та
се

*чину робе, половица израчунавала Требало

је
неједнако третирање произвођача.
и

поу
су

сновупретпоставака које биле доста лабил самоме закону завести објективне критирајуме,
Сад,
“

то

господо, све отпада, јер она количина

се

којима би поступало при одлучивању молби

*

домаћи промет, већ за давање почека, тим поче

не

*ије, која буде ушла Не Да се одлука

у

г. о
страна тржишта, неће
на

изгонити плаћати цима препусти чисто личном нахођању Министра.

“
“

то

Министар Фи
да
не
ће
те

Лите трошарине, према томе отпасти Додуше, поричем садањи

г.

Ја, господо, видим

*
““Чунавање,
д.

враћање
т.

нансија може тражити поуздања своју личну

и

у у
по

Олакшицу сам извоз томе унапређе непристраност, али ипак држим да законима не
у
и
ми

48034 гледамо трећу позитивну смерницу би смело остављати толико широко поље личном

“
***

Закона изменама допунама закона од нахођењу најнепристраснијег Министра, него да

и

и
о

један начин, по коме

на

државној трошарини. би то требало решавати

Да О

би сваки грађанин унапред знао, које увјете има

се

са

мало, господо,
позабавим једном

*
да

да

би

испуни,
се

забом овога законског која тиче предлога, могао уживати овакву једну
Крај свега овога,
са

економску олакшицу. чисто

на
За

наплату трошарине разне продукте

сам, господо, већ истак гледишта,
Ја

“ријалних подузећа. економског гледе ових печека овај

и

“
ове законске мере. Госпо Ше
не

значај. (Д-р
С.

“Итивни значај закон губи свој позитиван

и

да
се

ћеров: Ви морате немачку инду

за

почетци оправдани тешким кредитним борите

*У

у
*

sa

је
су

стрију, јер

“
наше земље. Ratio увађање ових Моја
().

акције немачким рукама

у

„“ јесте економска нужда, дужност, као посланика, да објективно

да

се

смањи народног
добро,
на

је

је

кредита онако већ врло скученом изнесем оно што оно што зло.
и

да и
и
се,

“ Допустите ми, господо, још мало по

“Том новчаномтржишту. Не ради господо,
су се

досадања го
да

забавим оним питањем код кога

се

тим почецима даде индустрији

у

“
неколико милиона динара,
за да од

““мата поклон спода говорници понајвише застајали износећи

““,“ди како овај законски предлог стоји од
се

томе, смањи тражење новаца опреци

у

с
о

“
та

стотине милиона динара, Устава. Истина, господо,

уо

тржишту редбама чл. 116.

ri*
—
то
се

начин предусретне далње заоштра прека постоји неда порећи. Чл. 116,
“

4%
СТаBà
Кредитне кризе, која прети да нам одређује импаративно, да све државне даж
*

Цео
*

“номски живот. Или вулгарно речено, бине целој Краљевини имају бити једнаке,
у

Тодо
сеа

предусретне, да
да

овде једнакост није очувана, него

се

се

се

томе,
је

истина да
о

ET 0Bà
произвођачима, обртници даље подржава неједнакост, која до сада по
је
и
“

нашим
до
већ

то

стојала. Али, господо, није чинило само О

Ја се

“)
сеје

који
д.

индустријалцима
т.
и
*у

да

да

више,
од

висине 309/о тај вим законским предлогом. морам споменем,

и

5“
 36 IV. редовни састанак
ке да браним политику владе и г. Министра Фи
нансија, него истине ради . . . . (Д-р М. Спахо:
Него да гласате за !) То још нисмо изјавили. Из
разлога које сам до сада већ навео, чисто еко
номских разлога, који иду у прилог неким нашим
крајевима, а и који су разлози за нас важни, ми
ћемо заиста гласати за. Не дакле из личних него
из чисто економских разлога.
Закони и одредбе о државној трошарини већ
су два пута уређивани на законски начин иза ка
ко је Устав ступио на снагу, и то провизорним
законом о државној трошарини од 27. јуна 1921.
године и изменама и допунама тога закона од 30.
децембра 1921. године. У том привременом закону
има једна одредба, која одређује да се изједначе
ње трошарине на пиво има провести најкасније
до 1. јануара 1923. године. Господо, и после тога,
још кроз целу 1923. годину, заправо до почетка
децембра 1923. године, била је на влади коалација
радикалне и демократске странке, па зашто онда
она господа, која се данас с правом туже на то да
овај закон стоји у опреци са Уставом, зашто се
та господа, док су била на власти, иису сама по
бринула за то, да се изједначе одредбе о троша
pини. (Д-р С. Шећеров: Тај је закон трајао до
краја буџетске године, то је био само закон крат
ког трајања, а ово је трајан закон!)
Потпредседник Љуба Бакић: Немојте, господо,
прекидати г. говорника.
Д-р Стеван Крафт: Ми, господо, не одобравамо
Владе, која
са своје стране политику Краљавске
се и овога пута огрешила о Устав. (Д-р С. Шe
ћеров: Али гласате за !) Али на жалост, у овој
земљи у опште се не поштује Устав. Нити влада,
нити поједине политичке странке не узимају од
редбе Устава управо на душу, нарочито кад се
ради о томе да се провађа по Уставу гарантована
равноправност грађана пред законом, без обзира на
народност и веру, рецимо у питању аграрне ре
форме. Онда се једноставно пређе преко те одредбе
Устава, по којој сви грађани имају бити једнако
правни пред законом. И нико се, господо, није
нашао, да се у истину заложи, за то, да се та
једнакост и једнакоправност и спровађа, нити го
спода демократи, нити господа Словенци, нити
господа чланови Југословенске Муслиманске Ор
ганизације. (Д-р М. Спахо. Нисте пратили парла
ментарни живот! Читајте, па ћете видети да
- није тако!) Признаћу радо, ако ме уверите о томе.
Ми не одобравамо, као што сам већ рекао,
политику владину која и овога пута прелази пре
ко стриктног наређења Устава. Изгледа, господо,
да и влада само не полаже толику важност више
на очување овог Видовданског Устава. (На десници
аплауз.) То би могло бити право опозицији. Али,
господо, ја у име свега клуба изјављујем овде:
будемо ли опазили да се променило оно схватање
закона и Устава какво данас постоји у овоме до
му код свих странака, оно и онакво третирање
Законског ЖИВОТа, каквога до данас код њих видимо,
будемо ли опазили да ће све странке овога дома,
сматрати закон оним, што закон треба да буде,
светињом, а највећом светињом Устав, онда, го
сподо, ми сигурно нећемо фалити у реду бранилаца
— 29. октобра 1923. године
закона а и Устава, ма да је створен без нашег
учешћа. —
Али овако, господо, ми у овоме дому по броју
најслабија група не можемо бити ни наковањ нити
чекић, с којим ће се сковати уставни живот у овој
држави. Ми смо изјавили да ово није наша задаћа,
а у колико буде правилан уставни живот, у колико
ће се настојати да се проведе једнакост грађана
пред законима и у пракси, и ми ћемо се заложити
за уставност на делу. (Један глас са левице: И ви
сте одговорни за овај режим). Отклањам одговор
ност господине, јер ми нисмо у стању нити да
овај режим одржимо нити да га рушимо сами.
Дозволите, господо, још само нешто, да се
позабавим са предлозима Демократског Клуба и
Југословенско Муслиманског Клуба о начину како
би требало овај законски предлог довести у склад
са Уставом. Демократска Странка је мишљења да
би се тај склад имао постићи на тај начин да би
се ракија у целој Краљевини ослободила трошарине,
јер да се тиме не би штетио интерес државни бу
дући је приход од те врсте пореза мален. Ми се
не можемо сагласити са овим, прво, зато што је
пореза на ракију једна од најоправданијих пореза.
Ракија није нужно а није ни важно средство пре
хране и ужитка, него је заиста један продукат који
више мање служи луксузу. Па зар, господо, док
имамо трошарину на најважнија средства прехране, -
да идемо да опростимо потрошњу ракије од свакога
пореза, ракије која је заиста једно средство којим
се трује народни организам. Зато се, господо, чy
дим, што Демократска Страка предлаже, а на уста
једнога господина који каже: „ја нећу да се труја
Србијанци“, да се ракија ослободи од трошарине. —
Што се тиче разлога, које навађа одвојено
мишљење демократско да би се трошарина на ра
кију могла у целој земљи укинути, јер та пореза
доноси држави само 26 милиона динара то господо,
овај разлог не стоји, јер ако се трошарина на по
трошњу ракије буде завела и у Србији где је про
дукција ракије много виша него у пречанским
крајевима, тај ће износ поскочити на 60—70 мили
она динара ако не и на више. И док би се држава
требала тих прихода одрећи дотле штетимо цео
наш економски живот тиме да побирамо изведне
царине на извоз жита и брашна и омогућујемо
Америци да нам отме тржишта за најважније наше
продукте и ако нам та царина не доноси многе
више него износ, који долази од порезе на ракију -
Јер ако узмемо да се ове године засигурно неће
извести више од 10 хиљада вагона жита у ино
странство, то ће држава да наплати на име извозне
царине 30 милиона динара, дакле једва више него
поменути износ досадањег прихода од трошарине
на ракију. —
А, господо, тих 30 милиона динара ми скупо
плаћамо. Плаћамо тиме, што губимо тржишта на
страни, плаћамо тиме што оптерећавамо најважнији
слој народа земљорадника, са неком врстом посре
дне порезе. (Славко Шећеров: Зашто Министар
Финансија не укине извозне царине?) Правилније
би свакако било да се укине извозна царина на
жито и брашно а да се не укине порез на ракију,
већ да се тај порез на ракију лрошири на целу
 Стенографске Белешке 37

јер
60–70

би
Краљевину, услед тога добила држава Господин Министар овом законском предлогу

не

се
не
даје до душе обећање,

те
милионадинара, само да би могла покрити може схватити по
настао услед укидања извозне ца

би
мањаккоји досадањем поступку као друго него обећање, да

ће
те
из

1. се
жито, него би, господо, могла
на

на
pине суме трошарина пиво изједначити најкасније

Ја
мислим,

да
на
извоз ракије других до априла 1924. године. би

г.
даватичак премије

и
и

странка имала пуно раз

не
алкохолних продуката, како нам би лежали Министар радикална

за у

и
а
лога, да пригодом тога изједначења пореза

на
би
се
земљи, него извезли на страну замену Пиво

у
странедевизе, што би
помогло нашу валуту. (Д-р априла 1924. године изједначи порез односно

1.

и
на
то

за
Свет.Поповић: може учинити
Данас сам трошарину ракију целу Краљевину, бар

г.

у
и

се
Министар Финансија Д-р Сто начелу, ако

не
МинистарФинансија. већ пракси одмах може спровести.

у
ви
јадиновић:Извозне царине сте нам оставили Тим, господо, могао би да завршим, имам

у
наслеђе!)Ми нисмо саставни део ваћине, како нас само још нешто да споменем, да се, господо, ми

и
давати прописе Мини
Ви

Ја не

третирате, можемо слажемо предлогом клуба југословенске мусли

и

с
обраћам Нар. Скуп
у се

зато

се

се
струФинаисија. манске странке, где том говори, да почеци
и

о
колико будемо ми сви уви
И,

штини. господо, не би имали ограничити само на велика индустриј

нашој економ

би

ти
шта лоше ска предузеђа, него почеци имали да

да
је

делишта добро

се
је

у
а

вати средњим односно малим предузећима,

да да
па
ској нарочито нашој извозној политици треба
и

је да

се
дало овлашћење,
да

се
заједничким силама порадимо око тога би законом Министру

г.

из
Оваквиштетни државни приходи као што тај може произвођачима ракије купљених сировина
извозних царина већ једанпут укину,
од

за
јер ћемо трговину давати почеке до најдаље шест месе

и
ци. То, господо, мислим да оправдано,
са

да

не
конкуренције нашим

се
Иначеизгубити способност

је
најближим тржиштима.
на

се
житом брашном би могло тврдити да једноставно само велика
и

ракију као пореза, која

да
и на

оправ
је

Трошаринапак само њима давају

се
предузећа фаворизирају

и
данасагледишта народног здравља оправдана
је

Те ПОГОДНОСТИ.
и

ракија луксузан артикал, Из изложеног

Не са

тога гледишта што значаја тих почека погледу

је

у
никако укинути, него би се, господо,
се

сме растерећења продукције новчаног тржишта следи,

и
на

имала проширити целу земљу евентуално да би почеци се

имали применити најШИрем

у
а

—
повећати.
обиму. Тим, господо,
и

зазршавам хоћу само

ја

и
да истакнем, да су позитивне смернице овог за
ни
од
ми ви

Господо, чули мене једне речи

нисте
конског предлога, које ми налазимо:
до

да

растере
о

1.
се

одушевљавамо тиме што

је

сада

у
од

слобођенакућна потрошња ракије пореза. Ми ћењу самога новчаног тржишта саме продукције,

и
ни

нашој Кра
не
па
то

2.

могућност ублажења винске кризе

У

нисмо тражили желимо данас. колико

у
извоза алкохолних про
да

љевини;
то

мисли, олакшање
3.

једно
је

Краљевска Влада можда

су у
и

то

за
ће

средствокоје имати пречанским крајевима дуката. Све економске последице нас

у

с
да

погледом на наше винске крајеве тако важне да

то

повољан политички утицај, ствар владе

је
да

за
ће

расуди,али мислим штета бити већа која ћемо начелу гласати тај предлог. (Пљесак).
ја

у
од
ће

Потпредседник Љуба Бакић: Господо,

за

политику радикалне странке настати начелу

и

у
се

заиста протууставно подржава пореска

је

тогашто завршен претрес овога законског предлога. Има

на

неки начин даје србијан

се

Неједнакост што реч Д-р Славко Шећеров као известилац одбор

и

г.
то

из

скимпроизвођачима, произвођачима ракије СКе Ма ЊИНе.

и

купљенихсировина за трговину, нека врста пре Д-р Славко Шећеров: Господо посланици, један
и

Ја

захтева модерне демократије јест,

са

мије односу пречанским крајевима. мислим од годишњих

ће у
Да

да
ће

за на

се

тиме, што
за

они моћи сваки начин једну

не

све грађане државља створе једнаки

и
20

динара јефти
за

литруракије продати најмање услови привредни развитак. То начело једнако

да

пречанским крајевима,
и за

Нијенего продуценти сти услова економски развој појединца мора да

у

овако даје, неће уродити до

Та

се

премија, која привредну по

за

буде база нашу економску

и
ни

за

политику радикалне странке. литику. То мора бити већ зато што наша др
је

брим плодом
би

разлог, који
по
се

Имаде зато само један могао жава, Видовданском Уставу, једна јединствена
тај

навести, разлог тај, који споменуо сам

је

са
је

држава једноставним законодавством једном

а

и
од
да

се

Министар Финансија, Србија тешких Народном Скупштином. Према томе, економски

f.

да

Последицарата јоште није толико опорвила би јој

за

услови развитка морају бити једнаки све гра

на
се

могао требао наметнути овај порез ракију. ђане јединственој држави.

и

(Д-р Славко Шећеров: Зашто Господо, Финансија, кад под

је
А,

господо, Министар
г.
је .

.
.
.
.

носио овај законски предлог, казао своме мо

ja

владаопорезовала појединцу потрошњу?)...

је
у

Главном зато што жели

да

га

могло поћи другим путем. Могло тивисању да

се

Мислим, ПОДНОси
је

у
да

закону до
да

одбрани грађане од шикана администр“тивних

се

080 питање решити онамо,

*

на
да

власти, особито
се

нело Начелно решење то, порез ракију примени наплаћивања трошарине

у
да

ракију,
да
на

на

ослободи произво
се

Проширује целу земљу, али наплаћивање жели олакша

и
и
од
на

104 пореза Србији Црној Гори одгоди ђаче ракије плаћања казаније.
у

и
-

до

годину дана, Ако

на

је

Фановито време, рецимо идуће Министар Финансија заиста желео

г.

законодав
да

од
са

То би свакако било
д.

Кампањеи
т.

ослободи грађане шикана административних

и

он

подноси за
би

власти,
да
*“

да

гледишта правилније, верујем влади зато није имао потребе

а

ко себан законски предлог, него могао администра

је

Радикалној странци њеној политици више

у
*

то

*ило него овај начин, како сада решено.

је

властима,
да

тивним путем упути својим наредбу

 -
38 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године

како би престале са шиканацијом приликом на Господо, не траже грађани укидање казаније,

плаћивања тих трошаринских ставова. Међутим, г.
Министар, као што видите, није то радио, него је
поднео овај законски предлог, ја мислим, из сасвим
других мотива.
Господо, ви се сећате да је г. Министар Фи
нансија изволео предложити да се подигне ванредни
прирез од 600°/o на земљарину, да је предложио
прирез од 309/о на остале пореске облике и да је
даље предложио да се повећају сви таксени ста
вови у закону о таксама, и да је уведен тежак и
несносан кулук у целој земњи. После тих повећа
ња г. Министар Финансија хтео је да се покаже,
донекле, предусретљив према пореским обвезници
ма и изашао је пред Н. Скупштину са предлогом
да се ослободе произвођачи ракије од плаћања
казаније. То је истински и прави разлог, и мотив
зашто је овај законски предлог поднесен Народној
Скупштини на одобрење.
Међутим, то није била дужност и задаћа Ми
нистра Финансија. Он је имао једну дужност
која је била тачно ограчичена Уставом и на коју
је био упућен ранијим законима. Ја ћу бити сло
бодан да укажем Народној Скупштини на раније
законодавство, које је до некле већ дало један
правац законодавству кога се г. Министар Финан
сија морао држати.
Први покушај за изједначење и проширење
трошаринских ставова био је учињен у финансиј
ском закону за 1920/1921. год. После су те одредбе
о трошарини пренесене и донекле измењене у При
временом Закону о државној трошарини од 27. јуна,
а после је овај Привремени Закон у Законодавном
Одбору даље развијан, попуњаван, допуњаван и изме
њен у такозваним Изменама и Допунама у закону о
државној трошарини и таксама од 20. децембра.
Господо, још тада у Зак. Ообору осећао је тада
њи Министар Финансија, г. Кумануди, да са оваквим
стањем неједнакости ставова не може даље да се
иде: и да се не може допустити да у једној једин
ственој држави, као што је Краљевина Срба, Хрвата
и Словенаца према Уставу, буду разноврсни и раз
личити ставови у појединим областима наше државе.
И тада је тамо речено у тачци ХХI тих Измена да
овај закон има да важи само до истека буџетске
1922. год. Министру Финансија тадашњем било
је наложено резолуцијом да се постара да за то
време изради закон у коме ће се изједначити сви
ставови и у таксама и у трошарини. Г. Министар
Финансија тадашњи заиста је образовао једну так
ву комисију која је радила на изједначењу ставова
трошаринских и таксених. И г. Министар Финан
сија имао је доста времена, господо, од 20. дец.
1921. год. па ево до сада, до 29. октобра 1923.
год., да тај комисијски рад пожури и да га при
веде крају.
Господо, место таквог једног законског пред
лога ми добијамо овакав крњи, непотпуни и пот
пуно непотребан законски предлог у којем се преноси
него траже једнакост у плаћању дажбина. (Аплауз).
И то, господо, свака влада будућа и садашња треба
да разликује. Једнакошћу плаћања дажбина и те
рета, ви можете створити такво стање да се људи
осећају равноправни у држави. И зато је дужност
сваке владе и Министра Финансија да поднесе
само такав закон који осигурава једнакост плаћања
терета у нашој земљи, и не сме се допустити да
се у будуће законским предлогом озаконе такве
одредбе у којима постоје грађани две врсте са
неједнаким плаћањем дажбина и терета. Г. Мини
стар Финансија не само да није остварио ту начелну
једнакост плаћања дажбина него он и не заступа
то начело, што би морао учинити према чл. 116.
Устава. Он овим законским предлогом предлаже
не само ту територијалну неједнакост између обла
сти, него предлаже и неједнакост грађана према
њиховој имовној снази. Господо, ви знате да према
Уставу подношење и плаћање терета треба да буде
према пореској снази и прогресивно. Међутим, ви
ћете видети да је то овде обрнуто. Овим се за
конским предлогом иде за тим да се поједини имућ
ни људи, велика предузећа повлашћују на супрот
сиромашним и економски слабијим, супротно духу
Устава. Због те погрешне политике и због погреш
ног неразумевања у пречанским крајевима створен
је сепаратистички покрет. Ви одржавате тај сепара
тичтички покрет зато што се тамо људи не осећају
да су једнаки пред Уставом и законом. А ствара
њем једнакости пред Уставом и законом, ви ћете
моћи да онемогућите и уништите тај сепаратистички
покрет.
Сем те погрешке влада опет спроводи дослед
но и једну политику коју је почела од састанка
ове Скупштине, а то је политика да се у поје
диним законима не утврђују тачно законске одредбе,
него се дају законска овлашћења за извршење
неких послова. Ја ћу бити слободан да овде утвр
дим да ова Народна Скупштина ништа друго и
не ради него да даје законска овлашћења овој
влади за поједине послове. Тако је ова Скупштина
одобрила законско овлашћење за увођење кулука
и дозволила правилник о кулуку, који је израђен
супротно одредбама закона. Даље, ова Народна
Скупштина дала је законско овлашћење да се за
кључи зајам са ориенталним железницама, и ако
није знала ни колика је сума која има да се одо
бри, и ова Народна Скупштина ни сада заиста не
зна колики је тај зајам и колики је терет који с -
сваљује на народна и државна леђа.
Даље, ви знате, господо, да је влада, не знам
на основу каквог законског овлашћења преузела
у експлоатацију Јужне Железнице, и навалила на
државне приходе велике терете, осигурањем велике
ренте за акционаре Јужних Железница. Исто тако,
господо, у духу те политике законских овлашћења,
која су извор административне интервенције и ад
министративне корупције, предлаже г. Министар
I.,
да

да

одредаба из пређашњег Фин. Закона, Финансија под број

се

неколико њему овлашћење

да

зато да би те законске одредбе постале сталне, и може давати олакшице појединим већим инду
плаћању трошарине,
на

у којем је — као што каже г. Министар Финан стриским предузећима име

у

дана, месец дана, па чак

15

за

сија — унео ту најважнију одредбу којом укида Давања почека за

за

плаћање казаније. давање почека три месеца на шест месеци

и
 —=
(Мин.Финансија Д-р Стојадиновић:
Стенографске

То је имао и г.
г.ст: Белешке 39

ће
то
ка

да

И
говорити, законског овлашћења учини. који
Кумануди).О томе ћу сад f. Министре.

са
овим поклоном почеком,

се
питал да користи

и
говорим. Господо,

да
Господо, ја ћу
бити слободан да потсетим томе хоћу фабрике шећера

О
НароднуСкупштину, да је садашњи г. Министар Банату Бачкој нису националним рукама.

у
и
фабрика ше

је
Финансијаје био тражио да се ванредни прирез од Извршена једна национализација
600%, плаћа унатраг, у року који не би смео бити ћера Банату Бачкој која представља националну

и
у
јер

срамоту. поједине управе надзорне одборе

У
за
одређен, дванаестине важе само месеца. овај

и
И
3

у су
посланици, адвокати,

не
од
ушли београдски ако
се

И
прирезнаплаћује јануара 1922. године.
1.

и
су
уна Немају рукама нити имали икаквих акција.
да
се

само, господо, овај прирез наплаћује

(Гласови: Не само, го

И
помоћници Министара!).

до
јан. 1923. год.,
се

за 1.
трагнего наплаћује напред
у
и

сподо, помоћници министара него начелници

и
да

тако овај прирез наплаћен целу годину.

је

министарстава, чак Оде

ово

начелник Уметничког

и
на

буџет
се

извршује само основу закона

И

о
Управни Одбор некога млина. (Гла

је
лења ушао

у
за
скимдванаестинама, које трају само три месеца.
Као

сови код демократа: То уметност!). Господо,

је
што видите, Министар Финансија кад при
г.

та
национална државна срамота то национа

је
мењујеовакву одредбу према сељацима, онда тра

и
лизација фабрика шећера страних предузећа. Ти
жи
да

не
се

прирез плаћа само унатраг него

и
чланови управних надзорних одбора, фиктивни

и
он

унапред; није олакшавао својим мерама није

и власници акција представљају националне елементе
да

да

се

мео омогући сељацима тај прирез плаћа

су
тим предузећима они представници нацио

и
почек,
на

ратама, још мање

а
у

налног капитала заступници интереса националне

и
био слободан ка
је

Министар Финансија
Г.

тим предузећима. Међутим, кад знате

Ја и

индустрије
зао

у
Д-р Кумануди.
то

како исто радио ћу

се
је

да
г.

има чланова без једне акције одма види

и ти и
на
9. да

битислободан пажњу Закон

вам обратим

су
људи који тан

се

и за
су
о

како бедни продали

од

од

30
трошарини новембра 1909. године. Према тијему 40.000 динара годишње како
државној троша

Са
одредбамасрбијанског Закона издају велике виталне интересе државне. оваком
о

pининије смело бити почека, али Правилнику политиком доживећемо врло велико разочарење.
у
да

књижењу манипу
не

не
казано због олакшице рукама управ
је

Јер акције

се
у

прелазе налазе
и

у
и
се

лацији, наплата трошарине врши петнаесто них чланова него рукама Беча Пеште, рукама

у
и
по

дневноили месечно. Тако чл. 78. Правилника Јевреја, Маџара

је

аустриских Немаца.
и
од

на
за

извршењеЗакона државној трошавини 1909. Господо, тај страни капитал територији

о

за

године,који вредео територију Краљевине Баната Бачке

не
може бити пријатељски распо
је

и
Тај

ћу
са

Ја
Правилник важио малим изменама
је

Србије. ложен према произвођачима шећерне репе.

1920/21. годину;
15 је,за

да

премафинансиском закону бити слободан обратим пажњу како управо

и

наплата трошарине продужена наплата тро овај страни капитал експлоатише наше произвођаче.
а

од

25
За
на
се

кг

дана месечно.
се
шаринемогла вршити 100 шећерне репе плаћа прилике динара.
и

од

адми
је

Међутимплаћање трошарине продужено Међутим, тих 100 кг. шећерне репе добијаће фа
на

три месеца Министар

12

нистративним путем кг. шећера. Тих 12

г.

брика шећера кг. шећера фабрике

и
на
ту

од
по
8.

мислио измену чл.

г. је

Финансијасвакако при
16

продају динара кгр. према томе добијају

Кумануди учинио. Али са
12
је

Правилникакоју лике 192 динара. На кг. шећера оне плаћају

на
се

од
по

дашњи Министар Финансија предлаже да

то

кг.,

60
дина
г.

те

трошарину дин. износи

5

после шест месеци. Иако

ра

плататрошарине врши кг. Сем тога, господо, рачу

12
на

трошарине
и

ко се

измену предложио,
ту

Кумануди пракси
Не то је
г.

најте режијске трошкове који износе преко

у

и
4
ћу

да
Ја

па

после вам кажем

то

није извршавало.
се

динара по кг. кад све дода онда остаје

4
да
се

користи овом одредбом. Овом одредбом

за

за
фабрикама шећера поделу међу акционарима,
Која
се

користиће првом реду фабрике шећера. евентуалне инвестиције итд. близу чистих дин.
у

5
та

такве велике зараде, го

су

корист?
је

по кг. шећера. ако

И
3 да

су

сподо,
су у да

на
да

Господо, овогодишња сезона треба Министар Финансија зна тако велике

г.
а
шој.

држави око 3.000 вагона шећера. На тих

000 зараде, само Министар Финансија Финансиском
г.

плати трошарина, која шећерне фа

да

и да

да
се

Одбору изјавио
је

истина
је

вагонашећера треба
Треба изнесе око 150,000.000—динара годишње,
да

брике тако радиле израђивале врло велике до

100 kg.
на

прошлим годинама, али

да

рачунајући500 динара трошарине бити садашња ситуа

нау

ција тржишту постаје све неповољнија, због

да
се

ако Министар Финансија

и

израчуна
И

г.
да .

не

на ових 150 ми
те

један почек само од месеца неповољне ситуације Министар Финансија

г.
3

кризу ову индустрију, него жели

да
то

“на, жели доведе

на

ако рачунамо интерес само 109/о,

у
и

15

на

Годишњиинтерес износити милиона тих да омогући привредно развијање јачење тога

le

и
190

милиона. Међутим
су

пред
са

109/о интереса рачунати капитала оваквим одредбама као што

и

“У
ово

ложене члану „додатку члана 20.

да16

1.

**,
време, када велике банке рачунају
у

у
и

Међутим, господо, као што видите

те
да

потпуно неправедно
је

мислим фабрике
ја

Одговарастању новчаног тржишта. Према томе,

су

шећера заслужиле прошлим годинама милионе,

“

“им стању, ако рачунамо предузеће, створи

да

као свако добро индустриско

*“
Министар
је
по г.

“У
и
ле

Ја
су

врло скромна камата, знам, господо, зашто

не
то
је

само 209/о, резервне фондове.

и
10

око милиона динара камате вели Мин. Финансија овим временима новчане оску
у
да
да

да
тоЈа

Г.

Рикама, шећера. нећу кажем дице жели помогне само велику индустрију.
“
Г.
f. с

то
да

“нистар Финансија
- заиста учинити, али Мин. Финансија није могао објасни Финан
у
да
на

МинистарФинансија стању, основу овога сиском Одбору није стању сада

је

објасни
у

у
и
 (*

40 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године

Господо, као што зна, Министар Финан

се
зашто жели да потпомогне само велику индустрију

г.
а не потпомаже малу и средњу индустрију, јер овде

на
сија кад дошао прошле године децембру

је

у
се говори само о великим индустријама, а овај

он

на
свој положај изјавио како супрот политици

је
Куманудија, жели

да
почек може да се примени само на велика инду спроводи политику дефлације

и г.

ту

за
стриска предузећа. Међутим, немојте мислити да су он политику спроводио изјавама неких

је

у
те фабрике шећера у тешком стању приликом на

да
три месеца. После три месеца изјавио није

је
за

за
плаћивања трошарине. Трошарина се наплаћује када ни политику дефлације ни политику инфла
некакву средњу линију (Министар Фи

за
шећер улази у продају, и пошто наша унутрашња ције, него
производња није толика да покрије целу произ нансија Д-р Стојадиновић: То нисам никада рекао!)

да
водњу у земљи, то наше фабрике не само да не немогуће спроводити строгу политику дефла

је
и
одржава режим какав је, само

се
ције, већ мора

да
покрију целу потребу земље него треба шећер и

не
се
да се увози. Због тога наше фабрике могу да про да повећава контигенат новчаница оптицају.

у
дају шећер увек само за готово. Ја бих молио г.

да да
Ако држава ако Министар Финансија мисли

г.
и
Мин. Финансија да каже да ли фабрике шећера, кад спроводи политику дефлације, то значи да жели
издају шећер на продају, дају на почек, и ако би обори цене намирницама. То смисао политике

је
доказао да фабрике шећера дају на почек, било

би
дефлације. Али, томе случају требао Мини

дау

са
би оправдано да и њима држава изађе у сусрет. стар Финансија учини извесне напоре да

и
да
Но, господо, сем тих разлога г. Мин. Финан своје стране покуша ободи цене намирницама.

12.

то
сија овом законском одредбом у додатку члана сни

се

са
ће бити могуће само ако започне

А
да

да

добија право може одобрава пиварама почек жавањем трошаринских ставова. Снижавање троша
на кафу,
на

се
од месеци. Краљевини Србији пиво
У

pинских ставова животне,намирнице, као

на

на
6

про

ви
плаћивала трошарина онда кад улазило со, ћете моћи“ започети прогрес сма
је

шећер
у

и
њивања цена животних намирница. зато била

је
у И
дају. Таксеним маркама таксеним штамбиљима
и

да
да

на

на
се

означавало ли пиво плаћена трошари овоме погле

је

дужност Министра Финансија

г.
или није. Мин. Финансија изјавио Фин. Од ду учини кораке да предложи да се трошарин
Г.

је
у

и
не

на
бору како мисли да примени ово законско овлаш ски ставови ове животне намирнице смање. Пет
да

од
др

ту
на

се

ћење пиваре Краљевини Србији него динара килограма шећера велики став

је
у
на

жава узима, готово 259/о бруто цене шећера,

од
једино односи пречанске крајеве. Међутим ако

а
ту

Мин. Финансија мисли да примени

за
да

да
заиста мислим би државу било довољно узме
у и ја
г.

до

Министар Финансија, међутим,

ни
на

10

одредбу само пиваре пречанским крајевима

Г.
159/о
у
се

шта може онда догодити? Одобраваће почек од овом погледу није учинио никакве предлоге, него
је,

пречанским крајевима, пи

те
месеци пиварама шта више, оставио трошаринске ставове ка
6

вари Краљевини Србији мораће плаћати троша кви су. Да би, међутим, грађанима пречанским
у

он
pину приликом улаза пива продају. Истина, пре крајевима показао извесне олакшице, бр.

је
у

у
пре
за

да

на
ма пређашњој пракси трошарина пиво ракију се
2.

15. предложио 36. казанија

са т.
у

S
се

та

чанским крајевима наплаћивала казанима.

да

на
се

укине пореза произвођача пребаци

у

Финан
ћу

кажем како ово за

дада
Ја

бити слободан потрошаче. По теорији, начелу, Министар

г.
у
и

да
конско овлашћење може створи корупцију сија има права ако неће пореже произвођаче,
и
да

али немо права онда, кад

на
неједнакост. Мин. Финансија може одобри
Г.

стао половину пута

у је

почек пречанским пиварима од месеци може ДРУ

је

кад укинуо казанију једноме крају

6

да У
а
Ср
да

тиме стави неповољан положај пиваре гом крају, као Црној Гори, предложио

се
у

и У
у
да
не
он

бији, али
да

може одобри тиме остави опште трошарина укине, док трећем случају
је
и

у
да
су

горем положају, него што

за

пречанске пиваре трећи крај предложио трошарина остане као

Иу

ви

пивари Србији. сваком случају има могућ раније. Према томе, имате троструки поступак
у и
у
дау

поступа, према својој вољи

не

ности ћефу овоме предлогу. једноме крају, Србији није

У
и

и у
ту

према јачим одредбама закона. плаћала трошарина,

се

остаје даље тако.

и

Ви ста, господо, видели,

да

другоме крају, Црној Гори, плаћа

се

представник трошарина
је

у
и

владинога блока, Крафт, једини бранилац поли крајевима,

се

она сад укида. прекосавским

А
у
г.

од

ће
да

то

тике Министра Финансија, увидео

се

са

немо трошарина наплаћивала сада наплаћи

је

Ја

другом облику, чак повећана.

се:

гуће. (Жагор. Чује Какав бранилац?) Он те вати мислим да

је

је, господо,
он

политика противна Уставу. Чланови Демократ

о

та
је

opиски, начелни бранилац,

и

за
да

могуће зло
се
на

братио пажњу Министру Финансија ског Клуба предлажу трошарина укине

г.

то

употребе. Међутим, целу земљу. Зашто? Ми смо тражили зато што

је се

ако томе говорило

и
о

у
и

да

он

Финансиском Одбору, ако Министир Финан смо знали тај приход није тако велики, јер
г.
и

24

сија свестан тога, ипак износи милиона динара. кад Министар Финан
И

онаква редакција
је

остала
да

опозиције тра
из

каква овде. Оно што смо ми сија може поклони фабрикама шећера близу
то је

жили, — мили
да

се

одредбе србијанскога правилника десет милиона пиварама рецимо око

је

6
и

она динара, — не могу тачно да вам кажем, — го

се то

целу земљу,
на

прошире могуће учинити

је
би а

једном одредбом, од дишње камате, Министар Фи

да

не

којој
се

рекло знам зашто

ја

г.
у

да
за на

би
не

редбе тога тога члана правилника проширују нансија могао поклони нашим грађанима
и

ту

целу земљу. Ви би сте створили једнаке услове прекосавским крајевима трошарину? Ако
је
г.
у

пиваре целој земљи. Међутим, Министа Финан Министру Финансија потребан тај велики извор,
г.
у

држи овога овлашћења, које може бити

он
се

да

сија онда треба тражи такав порески облик који

ће

на

извор административне интервенције корупције. бити примењен целу земљу. Кад Министар
и
– Стенографске Белешке

рђав,
4i

он

је
ском таквим, поднео. Овај пројекат

га
финансијаово већ не сме да уведе, онда је боље

је
и и
вас молим да,

ја
дасе трошарина укине за целу земљу. национално штетан неуставан

и
Један бранилац радикала ових одредаба у Фи због свега овога, овај законски предлог одбаците.

на
Одбору рекао је да је ово потребно зато
нансијском (Аплауз левици.)
стање у Краљевини Ср Потпредседник Љуба Бакић: Има реч Влај

г.
дасе изједначи економско

.
бијиса стањем у другим крајевима. Па, господо, ко Коцић као известилац већине.
садашњавлада утрошила је репарациона потражи Извевтилац већине Влајко Коцнћ: Господо
вањаратом оштећеног народа у Србији и Црној посланици, Министар своме говору довољно

у
г.

-
Гориможда у износу од једне милијарде, противно

са
образложио изнео потребе разлоге којих

је је

и
и
и мимо закона, а мећутим, мисли се, да ће се по овим за

са
изишао пред Народну Скупштину

да
динара трошарине на непри
неких 24 милиона
клањањем конским пројектом. Сви они који хоће
ракијуподићи народ у Србији. Дајте, господо, ре страсно суде раду владе, морају, господо, при

о
парацијенароду у Србији а не папирне обвезнице овим законским пројектом влада ишла

је
знати да
које

14

место
на

тржишту вреде данас динара циљала поглавито на то, да се учине извесне

и
1000динара. Нека држава учини напоре, као што

се
је
господа

за
олакшице баш оним крајевима које
подигне опустошене кра
да

Францускаурадила, тако ватрено заузимају. Ми овим

то

из опозиције
јеве

до

не не
онда ћете моћи овде говорити једној дајемо никакве олакшице
о

законским пројектом
и

ће

подизати народ који предратној Србији,

је
следњојполитици која дајући ништа предратној

и
Али кад Министар Финансија цела Србији, ми, као што рекох, чинимо олакшице пре
г.

настрадао.
и

владаовако раде, онда немају права да кажу да чанским крајевима. (Чује се: Чините неједнакости!)
Краљевини Србији Цр

из

се
штитеоштећени народ опозиције труде већ два дана
и

Господа
у
ној

да
Гори. покажу докажу, како ова влада гази Устав.

из
вам, господо, обратим пажњу још

су
да
Међутим, господо,
да

на се
господа говорници
ћу

Овде
још пре годину дана ушла рад коалиционе владе
на

само одредбу која опозиције мало обазрели

је

закон дванаестинама, — чини ми се за јули или су рад ранијег Министра Фи

се
да загледали

у
и
— о
у

да

не

са
Куманудија, онда

се
они би могли
из се

треба створити
се

август, којој говори нансија г.

у

пред Народну Скуп

да

се

засебаннаш репарациони фонд кога има оваким говорима појављивати

из
приватних које наша штину. Јер, господо, како могу говорници демо
је

исплаћујусва потраживања

Ја да
да
државаутрошила. Од стварања тога фонда није кратске странке, као д-р Спахо, тврде

и
Никадбило ништа оснивање тога репарационог овде постоји повреда Устава. (Д-р М. Спахо:
и

само једна жеља, која Скуп

је

нисам још говорио.) Ви нисте говорили

је

фонданашег остала
и

у
сада време владавине од девет месеци остала
за

штини, али сте говорили Финансијском Одбору

у
раније. (Министар Финансија Д-p
да

овим повређен члан 116. Устава.

је

неостваренакао тврдили
и

да
не
Та

доживео Устав

га
финансијска одредба важи (Тома Поповић: Што би је
М.

и
Стојадиновић:
више.Дошао закон накнади штете.) Али тај др Спахо брани!) Да вам показао неумесност
је

М.

на

то
ћу

извршује (Министар Финансија Д-р тих приговора, вас потсетити, господо,

не

ја

Закон
*

Стојадиновић: Извршује се), јер закону имају исти овакав закон био донет под коалици
је

да

и
у

да

првенствоприватни, док међутим држава узима д-р

су

оном владом, тај закон потписали

и
и
М.

Главнидео. (Министар финансија Д-р Стојади Мехмед Спахо, као Министар Народнога Здравља
Не

из
познајете закон.) Не
то,то

новић: није тачно. д-р Коста Кумануди као Мнистар Финансија,

Ви И

Немам случајно при себи чега можете да видите колико то смшно не

је

*ате Министре.
г.

и
да

тако, као
Тај

је

закон али Вам могу одговорити озбиљно кад они нападају рад свој својих и
То

што тврдим.
ја

је

је
министара. (Д-р закон који
С.

Шећеров:
То

го
до

оваким крупним погрешкама краја буџетске године. није сталан

са

Господо, важио
уводите сад сталну неједнакост.) Го
ви

9подинМин. Финансија износи нам овај законски закон,

а

важење овога за
да

дажби
је

неједнакост сподин Шећеров добацује

се

Вредлог;њиме омогућава
на у

*ма повлашћује велика индустрија супрот кона, односно ове уредбе, протегнуто само ДО
и и

“) краја 1922. године, али Шећеров неће да завири

не

изједначују тарифни
се

г.

средњој, њиме
“ови, повлашћују страни капитали. Стога, прочита пропис члана 206. Финасијског Закона
се

него
и

вас радикале, који хоћете

да

господо, апелујем
на

се

каже, трошарини
ја

коме закон државној

*“,
у

о
да да

***
за
не

Представници национализма,
на

допустите пристојбама остаје снази све време важења

и

““
“.“ Оваквим одредбама капи

“ „“
омогући страни финансијског закона. Господин Шећеров мора да
да

десетинама милиона динара, јер ако „неједнакости“ продужено

те

важење
је

призна
до
он

овај законски предлог, ви на тај тврди, него

до

краја 1922. године, како

За

не

1923. године. (Д-р Шећеров: Зато што

С.

Уните џепове страном капиталу, слабите краја

а
Ка

НАШ
То

годину) Што инте

ни

за

је

„“.
није интересу наше државе није било буџета 1923.
у

НИ
да

јер без јакога националног капи ресантно што хоћу нарочито напоменем, ова
г Не

Тала
слободну економску земљу. чини Шећеров који
је

кав неуместан приговор

г.

ако имати
ово начело без сум
зна,

по
по
не !

нистар Финансија био известилац једном другом закону.

и и
и
он

Зато тако
је

(Тома Поповић
о

пак чини ову погрешку подносећи накaрађен.)

:
и

закон.
да
се

одредбу којом про

се

“дредлог, зато што није стању „Господа критикују

и
у

Отргне
Под прити
да
9д

појединих рђавих утицаја. писује Генерална Дирекција Посредних Пореза

6
 42

IV.

29.
—
редовни састанак октобра 1923. године

може изречене казне смањивати снижавати на радикала: Зато што нисмо бољшевици. — Гласови

и
једну петину. Ја, господо, опет морам

да

то
кажем код демократа: Тај режим, бољшевички.)

је
и
осталој господи,

да
Шећерову мени изгледа Нападати, господо, фабричка предузећа, ка
г.

да на

ја
да они или рачунају необавештеност народних питал капиталисте мислим да томе нема места

и
да
сами једна бур

су
посланика или хоће говоре само ради тога средини демократској, који

и
би
пребацило као опозицији, како код де
не
се

им овој жоаска странка пар екселанса. (Гласови

у
опо

из
за
дворани седе безпослени. Овај пропис који дао мократа: Једнаке услове све!) Господа

је

се
да
овлашћење Генералној Дирекцији Посредних Пореза зиције кажу овим законским прописом иде

то
да може изречене казне смањивати на једну пети

да
на
помажу велика инду

се
фаворизирају

и
стријска предузећа, fосподо, ми бра

се
ну,
да

не
је

такав пропис постојао постоји данас од тога

и
Војводини што још значајније, тај зокон нимо. Исто онако као што влада води рачуна
је

о
у

земљораднику, занатлији,
да
ски пропис прописује ондашњи сами финансиј као што води рачуна

о
сни ситном, тако исто влада
до на

је
ски органи лицу места могу да смањују трговцу крупном дужна

па
да
води рачуна индустрији била она крупна

И
жују казне једне десетине изречене казне.

о
С и

не
то
овлаш или ситна. (Д-р Шећеров: Али
је

што Министар Финансија пренео води.) Разлога

г.

Посредних Пореза, једно овлашћење,

на

се
за
ћење Генералну Дирекцију које овим пројектом даје
је то

тих разлога, што при има безброј,

са

свакако учинио Министру Финансија дозволите ми

да је

је

и
из
мећено било ваздан злоупотреба од стране да изнесем неколико разлога, којих ћете ви
финансијских органа приликом смањивања ових дети оправданост овога законског прописа.
КаЗНИ. почек, као што
Пре свега овај наглашено

је
пројекту, једно пери

је
С.

Господин Шећеров нарочито говорио самом законском само

је

у
и
трошарине,

не
те
се

нападао што Министару Финансија по овом одично обрачунавање стога може

г.

по

он
томе,

да
законском пројекту дају овлашћења којима бити говора Министар Финансија може

о
ту

може одложити плаћања трошарине развио изискивати неку камату.

је

и
и

Ви сви знате да

се
су

читаву теорију како она штетна по државне земљи осећа прилична

да
ви
интересе. оскудица новцу, сви врло добро знате

и
не
фа

из
Господо, чл. они продукти велике индустрије долазе
се

Устава каже: Казна може

8.

код сељака, него

да
брике непосредно народ
на

и
установити само законом применити једино дела
и

да
том ка сви ти продукти морају прво прођу кроз руке
се
за

рекао,
да

ће

која закон напред

је

ЗНОМ КаЗНИТИ. једнога, двојице или тројице посредника — трго

ти
ваца,
да
трговци који купују продукте Од
и
је,

господо, Устав јасно

ако гласно новчану ос
И

фабрике имају потребе,

на
у
и

обзиром

на с
казне имају одређивати само за
да

се

казао
да
8.

чл. кудицу, траже робу почек они то прак

и
коном, ако узмемо овај закон државној троша тикују. Зађите поједине фабрике завирите
о

—и
у

у
од

pини
је

20. децембра год. који дело

то
1920. њихове књиге ако вам допусте видећете

и
Д-p Куманудија наћи ћете при крају,
на

да

страни
7.

се

две трећине робе тих великих индустријских

је

где Министар Финансија Кумануди унео кредит, чиме

на
г.

г.

се
предузећа дају почек омогућава
и
за

једно далеко шире веће овлашћење себе. појефтињавање тих артикала, јер трговац, који
и

да

је,
Он овде, овој напомени, задржао
је

право
у

не
на
купује већој количини почек стању
у

у
и

може чак казне прописивати. Дакле Куману

те
и г.

новац, продукте,
и на
и

плаћајући камату да све

да
то

да
је

ди тако проширио може гази поједине

по
било шећер, шпиpт даје сељаку јефти
д.
т.

одредбе Устава, данашњем Министру Финансија

да а

нијој цени.
да
не

се

може једно овлашћење далеко блаже

тиче баш ових шећерних фа
се

Даље што
умереније.
исте фа
да
и

брика, Шећеров врло добро зна те

не г.

опозиције,
из

Господа нарочито говорници само што морају сву сировину, која улази
а

брике
нарочито про
из

су

демократског клуба, говорили

да

фабрику, плаћају готовим новцем, него оне

у

тив тачке овој одредби дато Министру

је
У
1.
S

I.

по правилу дају један аванс свима продуцентима

да

да

може, мора, што на

не

Финансија право
на

милионе. (Један
а

тај аванс често пута износи

и

рочито подвлачим, извесним индустриским преду глас код демократа: Па ипак акције скачу!) Скачу,
зећима већег стила наплату трошарине одложи али Министар Финансија Финансијском Одбору
г.

за неко време.
за

врло добро,
се

нагласио може казати

је

да
и
за

су
су

Господо, није никакво чудо што

се

онакви трговце фабрике да прошли златни дани

и

из 1919., 1920.
а се

говори јављали 1919., 1920. 1921. године овој 1921. године да данас пре
и

и
у
и

да

је

кући, кад без разлога нападао режим капита може рећи индустрија кризи никако
се

нашој држави. То ра
И
је

листички који постоји процвату. (Гласови код демократа: земљорадња

у

зумљиво зато, што талас бољшевизма, кризи.)

је
је

који
је

у
из

несрећне Русије, био захватио Шећеров каже: Акције свих тих фабрика
Г.

дошао братске
н

то
су

рукама. Господо,
на

и
за

многе наше грађане време светског рата страним жалост

је
у
и

се
да
ја

стина. Али ко крив што акције свих тих великих

је

после повратка земљу. Али мислим тим

у

бољшевичким теоријама говорима протканим предузећа Војводини налазе данас рукама

у

је,у
и

не

странаца нашим рукама. Крив господо.

са

бољшевизмом...(Протести код демократа повици:

у
а
и

Воја Вељковић,
то

Какав говор?) нема места, нарочито нема ондашњи Министар Трговине

с је

г.
а
.
.
.

да
су

ваше стране, који кад наши били покушали дођу до

је

места Поповићу. (Св. Поповић: Ви

г.

ту

немате појма бољшевизму. — Један глас код акција куповином, куповину забранио. Није дао
о
 -- Стенографске Белешке
43 .

човек дође и до једне акције. рака, преко свих неумесних примедаба приговара

и
даи један наш

за
овај закоских

да
гласа

То
од стране опозиције
ца се је (С.

Господин Вељковић

и
Поповић: није истина.)

по
ће
земљу. (Тако

је
да
се
најбољој намери, јер надао пројект као користан
то

)
радио
у Бакић: Има реч Мех

г.
секвестрираних имања решити на тај начин
питање Потпредседник Љуба
сва

државним рукама. мед Спахо ради личног обавештења.

та

предузећа остану

се
да
не
Известилац поменуо

је
Д-р Мехмед Спахо:

Г.
Рачун направљен видите погрешно, али од
је

доцније озакоњена, на

на
ви се, господо, ранијој уредби,

је
нашегминистра него од вашег која

су
изгледа као да сам суделовао

ја
те
мој потпис

га
обратитег Вељковићу, питајте зашто лази

и
и
.

и
код озакоњења једне неједнакости. Пре свега, госпо
не

кције страним нашим рукама.

у
а
у

да

ту
се
да
до, треба знате ради једној уредби

о
Господо, ово овлашћење налази разлога

у
и
Устав

је
која донесена пре Устава, пре него што

је
помаже политика
се

томешто овим овлашћењем

та
да
уредба касније прегледана

је
изгласан

у
и
дефлацијекоју води наш Министар Финансија.
Ја, сам господо,
јер,

Зак. Одбору. као члан ондашње

господо, дајући олакшице овим фабричким
коалиционе владе тражио ваздан да се изврши
кредитирања пла
да

предузећима ради обрачуна

За
и
ћају

доцније, престаје потпуна једнакост свима државним теретима.

у
ту

трошарину нешто мало

то, господо, нека ми буду сведоци сва мини

г.
г.
за
потреба,као што сам мало пре рекао, кредитима

су
представке
код

стри, који онда били влади као

у
господо, олакша

и
онихтрговаца. На тај начин,

то
нашега клуба, којима смо тражили ставља
криза која данас, мо

и
у
се

ублажава новчана
и
и

ли као услов наше сарадње влади потпуну

рамопризнати, донекле постоји. Даље, господо, овај

у
једнакост равнопрвност читавој држави.

у
и
режим овлашћења ових индустријских предузећа
насније

сам, господо, Очекивао кад сам дао потпис на

Ја
је,

господо, постојало код

то

нешто ново,

да

да
ће
то, господо, постоји споменуту уредбу влада исправи грешке
пре рата свима
у
и
и
и

тражио сам то на седницама владе самим

А,

у
и
а
и

другимземљама где постоје оваква предузећа.

представкама нашега клуба, али влада није хтела
да

гарантна писма која дају

то
се

Господо,зна

да
и

то
ја да

пошто влада није хтела учини

ова

учини
су

и
да

та

предузећа држави гарантна писма

завода често пута служила емисионим
сам месец дана иза тога дао оставку.
првокласних
издавање новчаница. Нај Банић: Има реч Ше
за

г.
банкама као подлога Потпредседник Љуба
зад,

господо, има још један разлог који говори ћеров.

у

да
је,

што при давању тих повласти

Ја
сам, господо узео реч
то

Д-р Шећеров:
С.

прилоговоме
а

великимфабричким индустријским предузећима, већине

та ца

исправим неколико наводе известиоца

г.
предузећапри тим манипулацијама плаћају из

то

да
Оно што сам хтео да кажем,

је
прошла

је
из

на
урачунале, озносе на влада, односно Министар Финансија, ради
би

се

*Не таксе које кад

о
сам, господо,

Ја
Тотине хиљада држава свакако од тога може једначењу трошаринских ставова.
и

ја су

иматисамо користи. показао како ти трошарински ставова изједнача

Министар Фи

је
да
средине нарочито вани. Господо, сам напомену
из

г.
Господа демократске
а

ће
иановиМуслиманског Клуба Југословенске Пучке нансија Кумануди одредио комисију која израдити
и

тих ставова. Та
на

и за
да

законски предлог Изједначење

се

овај начин
су

Франкестално наглашавали

са
шта после било том
је

комисија радила
На

да
*

повлашћује предратна Краљевина

је
се
Г. то

Србија. Славко Шећеров прилог оваквог твр комисијом, после доласка Министра Стојадиновића,
г.
у

да
да

постојала воља,
:::

је не
је на

ратној штети. знам, али

се

закон
је

главно
је

Позива чак
ја
о
и

одговорио Шећерову се радило на Изједначењу Ставова, код садашњег

не а
г.

Министар Финансија
тим законом није довољно упознат. Али, код господе радикала постоји воља
он
са

Министра
и
“

“A”, мени баш добро дошла ова примедба за изједначењем.

да је

са

овим питањем репа

не

Господо, плаћању
о

се

Шећерова вези олакшању

у

ради
у

о
*

“Ама, изнесем сву оправданост оваквог закон трошарине него једнакости плаћања. Господа то
о
би

предратна Краље
да

“"Pojeкта. Господо, кад треба разумеју, никакве олакшице плаћању

у
би

Црна Гора до
ћеда

ће

Ана Србија кад накнаде ону штету која

и

предратна казаније неће моћи

* 9д

износи онај увек постојати неједнакост

“““
државе сав онај новац колико произаћи отуда што
да

““.“теријал који држава добила распо плаћању дажбина. Господо, одбијем

је

морам
ја
и

да
се
на

од својих другова као овде говори

на

Шумадију Црну Гору него од себе

*

Само
и
и

држава ову суму дала Србији

би

са

Кад капиталу некаквим бољшевизмом протаканим

о
И

ратне тенденцијама.
“

онда, господо, обвезнице

**
“

за

сто,
13
ал 12
су}

дин. тврдим јавно пред целом

то
Ја

Данас стајале сам рекао

и

и
50

НЕГО
И,

да

*
господо, ове одредбе фаворизирају страни
па

можда пари. Скупштином

„“
и и

КАДМИ
редратне Србије предратне Црне Горе капитал, који није, Госодо, рукама наших са
у

Допуштам0
на

кредитира рачун везника него наших бив. непријатеља противника.

се

цела земља
и
са

говор.“
Наш
већине Влајко Коцић: Вашом Криви
да
ви

онда немате права (Известилац

да

тврдим, господо, тај велики капитал

ће Ја

предратне Србије, јер онда цом!).

да

Нема
ET
т

пријатељ наше државе, онако

је
да

предратна Србија оптерети бити нити

се

нити
“

jeШ
и
ta

до

дани

то

је

ових *метом који она

данас није имала. исто као што велики посед није. Зато
*да Са

разлога, господо, молим Нар. Скуп овај ве

ће
ја

штину Пређе преко свих ових дужност владе тражи мере којима
|

неумесних заме
да

лики капитал национализује, али никако срам

6“
 44 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године -т т

ним концесијама, као што их је извршило Ми Владо Пушењак — против

—
за
Н.
нистарство Правда преко свог секвeстaрног оделења Влајко Коцић
што ће остати срам за целу државу. Д-р Војислав Вељковић — није овде
Јер, господо, кад два београдска адвоката и Д-р Војислав Јанић — није овде
посланика уђу у управни одбор и надзорни одбор Војислав Лазић — није овде

—
је,
фабрике шећера са фиктивних десет акција, тад Д-р Војислав Маринковић није овде
господо, то једна срамота, то продаја политич Глигорије Анастасијевић — није свде

је
ког утицаја, господо, против тога политичког Геза Шифтар — против
а,

—
Даворин Крајнц против

то
ја

утицаја говорим. (Глас код радикала: Што

Дервиш Шећеркадић —

за
нисте пре говорили?) То сам онда говорио, го

—
В.

за
Димитрије Вујић
Ја

ворим сада. сам увек против тога утицаја

и

Димитрије Он. Поповић —

за
говорио.
Димитрије Трајковић — није овде

за
Господо, ако ко одговара национализацију
Димитрије Чичевић — против
страног капитала то одговара радикална странка,

—
за
Драган Бојовић
која спроводила секвестрациону политику. Го
је

Шелмић —

за
Н.
сподо, три године имате обичај Драгић
бацате погрешке,
да

—
за
Д-р Драгутин

С.
од Којић
се

које налазе аграрној реформи 1919. године

у

до данас, три године спроводите аграрну реформу Д-р Драгутин Пантелић — није овде
а

сами, три године спроводите секвестрациону поли Драгутин Пећић — против

—
Д-р Душан Бошковић није овде
ви

тику. (Глас код радикала: Што сте замрсили,

-
Д-р Душан Гргин —

за
.
.
.

ми смо размрсили. Довољан био један месец

је

Душан Димитријевић —

за
замрсити, па да четири године не можемо размр
Душан Ђорић — против
да

сити). То доказује довољно радикална странка

Душан Марковић —

за
ревносно стоји служби велике индустрије, која није
у

—
за
подвучем. Овај режим по Д-р Душан Пелеш
то

наша,
да

хоћу
ја
а

Душан Суботић — није овде

влашћује велику индустрију, дакле страни капитал,

—
за
Ђорђе Хаџи-Алексић
то

једна велика штета национална, сви,

је

—
и

замља, ви сами, који гласате за то, морате да знате. Д-р Ђорђе Бранковић није овде
и

гла Ђорђе Ђ. Поповић — против

се

Потпредседник Љуба Бакић: Приступа

Ђорђе Ћирић —

за
за

сању овог предлога. Ко овај закон гласаће

је

Д-р Едо Лукинић — против

ко

„за“, против гласаће „против“.

је
а

—
Етхем Мулабдић није овде

—
(Настаје прозивка.) Д-р Жарко Миладиновић

за
Жива Витолић — за
Д-р Абдулах Буквица — није овде

—
за
Живојин Димитријевић
—

Ајдар Асановић није овде

—
Александар М. Додић — Живојин Рафајловић није овде
за

Живојин Тајсић —
—за
Александар Станојевић —
за

Ибрахим Дуповац није овде

—

Алекса Жујовић није овде

Иван Весењак — против
Андра Станић —
за

Иван Пуцељ није овде

—

Андреј Бедјанич против

Иван Становник — против
—
М.

за

Андреја Кујунџић
—
за
—
М.

Анта Радојевић није овде Илија Михајловић

—

Антон Бошњак — против Д-р Илија

А.

Шуменковић против
—

Д-р Анте Штамбук — Исмет бег Гавран Капетановић против

за

ни Јакоб Вречко — против

—

ов

Д-р Антон Корошец

с

Јанез Бродар — није овде

—

Антон Сушник против

Јанез Штрцин — против
П.

—
за

Антоније Бешировић
—
за
—

Д-р Атиф Хаџи Кадић против Д-р Јанко Шијачић

Д-р Јован Жан — није овде
—
за

Аћиф Ахметовић
Блашко Рајић — није овде Јован М. Јовановић за --
Јован Маговчевић — против
В.
—
за

Д-р Богдан Милашиновић

——
За за
—

Божидар Јеличић није овде Д-р Јован Радонић

Јован М. Ћирковић
——
за

Божидар Максимовић
Валеријан Прибићевић није овде Јово Поповић — за
—
—
С. И.

за

Д-р Василије Јовановић Јожеф Гостинчар против

за —

Јожеф Рајзнер
—
за

Д-р Велизар Јанковић против

—
—

Велимир М. Поповић Јозеф Тајбл

за

Веља Вукићевић — Јосип Клекл — није овде

за

Гргуревић — Јосип Неманић — против

за за

Вељко
Ј.

Д-р Вилхелм Најнер Д-р Јосип Хохњец — против

Јоца Вујић —
за

Већеслав Вилдер — против

—
за
за за

Д-р Јоца Лалошевић

Д.

Влада Пуздерлијевић-
—
за—

Д-р Владимир Андрић Јоца Трифуновић није овде

Владислав Милетић — Јурај Куговник — против
 Стенографске Белешке 45

Д-р Никола Новаковић —

за
КаролШкуљ. — против
КостаЂ. Алексић — није овде Никола П. Пашић — за
— против —

С.
Д-р Коста Кумануди Никола Сретеновић против

за — —

за
КостаМајкић — за Д-р Никола Суботић

за
— против Узуновић

Т.
КостаЛ. Тимотијевић Никола

—
КрстаЉ. Милетић — за Д-р Нинко Перић
Павле Гајић —

за
КристаПрикић — није овде
Д-р

Петар М. Бјелица —

за
—
за
Лазар Марковић
Петар Богавац — није овде
—
за

Љуба Бакић

—
—

Н.
ЉубомирДавидовић није овде Петар Марковић није овде
Петар Петровић — није овде
—

ЉубомирРистић није овде

Петар Робевић —

за
—
за
Ђ.

Љубомир Стојадиновић
Петар Хајнрих —

за
—

МанојлоСокић није овде -

Д-р Првислав Гризогоно — није овде
—
за

Марко Видаковић

—
Прока Станковић
—

није овде
за
С.

Марко Ђуричић

М.
Илијић —

за
—

Марко Јурић није овде Радојко

Радослав Агатоновић — није овде
—
за

Марко Петровић

—
— ——
за

Рамадан Фејзула није овде

Н.

Марко Трифковић
Риста Ст. Настовић — није овде
Др

Мате Дринковић није овде

МатејКордић-Петров није овде Риста М. Скакаљевић — за

—
—
за

Прота Матеја Поповић Ристо Јојић против

Ристо Поповић — није овде
—

МатишаМлинарић није овде

—

—
за
МахмутБег Храсница против Рифат Рушид
Савко Дуканац — против
Д-р

Мехмед Спахо против

——
за за
Милан Ђаковић — за Садедин Рушид
— Сали Јусуфовић
за

МиланНедељковић |

—
Салих Баљић није овде
—

није овде
П.

Милан Пантелић
Самуел Шумахер —

за
МиланСимоновић — за

——
Ђорђевић
К.
Милан Степановић — за Светозар против
Р.

Светозар Прибићевић није овде

—
за

Др Милан Сршкић

За за
—
Светозар Станковић
——
за

Др Милан Стојадиновић
Светислав Марковић —
Ђ.

Др Милан Стојковић није овде

—
за
Д-р Светислав Михајловић
Др

Милан Секулић није овде

—
Д-р Светислав Поповић против
—

Милан Савић није овде

—
Светомир Борисављевић против
—

Ј.
за

МилорадВујичић
—
за
Милош Катић — за д-р Сима Илишевић
—

Сима Јовановић није овде

—

није овде
С.

Милош Московљевић
– ——
—

Др Милош Радосављевић није овде Д-р Симон Бартман није овде

за

Д-р Славко Милетић

—
за

Милош Трифуновић
Д-р Славко Шећеров
—

Милош Савчић против против

——

Д-р Срђан Будисављевић против

—

МилутинДраговић није овде

Вукосављевић није овде
В.
—

није овде Сретен

П.

Миљко Адамовић
—
——
за за

за

Мирко Комненовић Сретен Петровић

—
за

Мита Димитријевић Станко Милетић

Стеван Калембер — против
за
—

Мита Ђорђевић
–
за
—

Д-р Стеван Крафт

н“
за

Митар Ћирковић

č“
СТеван — За
—

Михајло Ивановић није овде

За
Стијепо Кобасица — -
— — за — —

није овде
Г. Ђ.

Михајло Кујунџић
—

Ст. Павловић није овде

за

Михајло Павловић
овдс
—
—

Михајло Ранковић Стојан Костић није

——
за
за

Михајло Срећковић Тадија Пантовић

Тодор Божовић против
Д.

Младен Николић није овде

Тома Поповић —
за
——
за

Др Момчило Ивковић
Ораовац —
П.

За

Томо
Д-р

Момчило Нинчић није овде

.
——

Поп Трајко Арсић није овде

—

Мустафа бег Капетановић није овде

Ћамил Јашар Бег није овде
—
за

Назим Тафур
—

Ћемал Осман није овде

—
Н.

Настас Петровић није овде

Ћенан Зија — није овде
—

Недељко Дивац није овде

—
—за

— Угрин Јоксимовић
за

Недељко Симоновић
за

Ферат бег Али Драга

—
за

Неђељко Зарић
—

против
—

Франц Кремжар
за

Неџиб бег Башић

Др Франц Куловец,
—

против
—

Никола Караш против

——

Франц Шауер није овде

——
за за

Никола Ковачевић
Фрањо Жебот против
Ђ.

Никола Митић
 46 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године

Д-р Фрањо Сударевић — није овде на пр. пиваре у пречанским крајевима плаћају
Д-р Халидбег Храсница — није овде трошарину у часу кад се пиво замијеси, дакле док
-
Халим бег Дерала — за је још далеко од прелаза у промет. Али се не
Хамзалија Ајановић — против могу никако с тим сложити да се Господину Ми
Хамид Курбеговић — није овде нистру Финансија даје овлашћење да може овај
Д-р Ханс Мозер — за почек дати свима већим индистриским предузећима
Хасан Миљковић — против без обзира на производе које они производе. Има,
Хасан Шукри Хаџи Мустафа — за господо, трошарини подложних производа на које
Хаџи Џемаил Агуш — за се плаћа трошарина у часу, кад они прелазе на

је,

на
Д-р Хинко Кризман — против слободни промет. То пример, код пива

у
Србији Црној Гори, то код шећера це

је
Хифзибег Ђумишић — против

и
а

у
Хусеин Алић — против лој држави. Држава нема разлога да кредитује
Хусеин Ћумавић — није овде трошарину овим посљедњим случајевима, јер

у
Чедомир Кокановић — није овде произвађач, кад пуштајући свој производ промет

у
не
плаћа трошарину, има могућност,

да
Д-р Џафер Куленовић — није овде само тро
Шабан Мустафа — за шарину већ цијелу куповину наплати од купца.

то
Д-р Шефкија Бехмен — против

се
Фабрике шећера пиваре чине. Правда

и
да
Штефан Фалеж — против ово тиме влада велика оскудица новца. Услед

на
дефлационе политике Министра Финансија

г.
Председник Љуба Јовановић: Изволите чути ре
новчаном тржишту влада велика криза од ње

и
зултат гласања. Гласало је свега 163 посланика. Од
пате индустриска предузећа. Али, господо, од

и
тога су гласали за предлог 111, а против предлога
само већа индустриска предузећа, него

не
ње пате
52. Према томе објављујем да је овај законски
мали ситни произвођачи.

и
предлог у начелу примљен.

су
Они исти разлози, који потакли Мини

г.
Прелазимо, господо, на претрес у поједи

да
стра Финансија даје економски јачим олакшице

и
ностима Изволите чути г. известиоца. (Гласови:

те ти

су
почеке, разлози морали потаћи Мин. Финан

г.
Господина известиоца нема!) Молим г. секретара

да
сија почеке олакшице даје економски слаби

и
да по Пословнику замени г. известиоца, (Д-р Славко јим. Средњи мали произвођачи услед ове тешке

и
Шећеров: Не може он да замени г. известиоца. новчане кризе још више пате, оску

те
они услед

и
Он није ни члан Финансијског Одбора!) дице новца подносе још веће жртве. Док код већих
Заменик известиоца секретар Стије по Кобасица

за

да да
предузећа новчана криза има последицу они
ЧИТа НаČЛОВ : обуставе свој рад,

да
морају можда каткад пла
„Предлог закона о изменама и допунама у за позајмљени новац, дотле

на
ћају можда веће камате
конима и одредбама о државној трошарини.“ (Из код мањих средњих произвођача новчана криза
и

вестилац Д-р Влајко Коцић заузима своје место.) има теже последице: она често пута уништава те
средње произвођаче, она их сили

да
Известилац Д-р Влајко Коцић чита Š 1. (Види мале униште
и

оно што су спремили да прераде производе троша

у
саст. III. где је предлог и извештај унесен).

-
pини подвржене.
Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Д-р
Узмите, господо, сада управо доба највеће

у
Мехмед Спахо.
шљивске кампање, кад људи пеку рекију, многи
Д-р Мехмед Спахо: Господо посланици! Било

то
су

произвођачи уложили силне новце морају

и
је говора и у начелној дебати о S-у 1. Најважнија трошарину. Зар, господо, они исти раз
да

плате
је одредба у овом S-у у 1. тачци, која говори о
даје почек једној фабрици ше
се

лози због којих

почеку. Истина у тексту законског предлога вели
да
не

средње произ
за

ћера могу важе мале

са и

се, да то није почек. Та одредба гласи:

вођаче ракије,

на
који много више ризика

и
„Но као почек неће се сматрати, ако се због много тежи начин производе дају такође врло
а

олакшице у књижењу, манипулацији и обрачуна знатне приходе држави име трошарине.

у

вању трошарине, за производе појединих већих

Министар Финансија Одбору нам прав
то Г.

је
у

индустриских предузећа овима одобри полагање дао тиме: мали средњи произвођачи нису
и

у
трошарине 15-то дневно, месечно, двомесечно или
да

стању даду оне гарантије које дају већа инду

тромесечно, а пиварима до шест месеци, о чему
стриска предузећа. нашем предлогу, који смо по
У

ће за сваки поједини случај одлучивати Мин. Фи траже се, господо,

не

днели одвојеном мишљењу

у

нансија по предлогу Ген. Дирекције Посредних

за

никакве повластице мале средње произрођаче.

и

Пореза. Износ ове трошарине мора бити обезбеђен

За

се

мале средње произвођаче тражи оно исто што

и

на начин, како то Министар Финансија пропише“.

за

тражи зак, предлогу индустријска предузећа.

у

ово питање бити ре

ће

Господо, овде се вели да ово није почек, Ако

се

а то њима да, онда

и

у ствари је то почек. Изнимно од досадашњег шено онако као што треба. Овако, господо, овај
закона, који је важио у читавој држави, даје се законски предлог добија један капиталистички
Мин. Финансија широко овлашћење, да може дати
ко

да

изглед. кад год буде читао Министар

И

г.

већим индустриским предузећима почек, и ако се Финансија може дати почек само већим индустри
да
ће

у самом законском предлогу вели да то није по ским предузећима, тај добити утисак Наро
чек. Ја признајем, господо, да има извесних ствар дна Скупштина, закон,
је

која изгласала овакав

них разлога код појединих производа, који подлеже стоји под притиском тих великих капиталиста
и
да

трошарини, где треба дозволити тај почек. Тако

да

неће никако води рачуна овим малим

о

и
 |-
Стенографске Белешке 47
|

су,
једним људима. А нас господо, овамо глав Пошто Министар Финансија Финансијском

г.
Оу

у
да ти
средњи људи ЊИМ

да
номпослали мали Одбору није хтео

И
прими наше оправдане пред

a
и
логе,

да

се
Теба прво водимо рачуна, много више него средњим мањим произвођачима

и
овимВеликимкапиталистичКИМ предузећима.

се
да погодност као што даје великим индустријским
у

предузећима, предлог, као

ја се

Што овог законског

тиче осталог дела пошто овај законски

1.

и
S
што начелној дискусији од стране нашег го

је
да

да
предлога, имам

у
налазим њему споменем

у
весне супротности одредаба од 111. то
између ворника наглашено, подржава појачава неједна

и
и

све до IX. Док се, кост нашем пореском законодавству

па
одредаба од IV. вређа чл.

у
извесних

и
и

не
116. Устава,
на

господо, једној страни од III. казне моји другови можемо гласати

за

ја
много

и
за

за
ни чл. ни остале чланове
за
деликте, учињене појединостима.

1.
се
текаделаублажују, докле

у
овим важ (Пљесак код посланика Југословенског Муслиман
са

се

зломнамером да оштети држава

се у
гута ним

приходимаказне смањују, дотле казне по ског Клуба.)

су
већавају много мање преступе, који
за

често Председник Љуба Јовановић: Претрес је, го

учињенибез зле намере код којих кривица сподо, овоме члану завршен.
и

о
то
чињенаније тако тешка као што код кри
је

Има реч Министар Финансија.

г.
умчарске
кривице.

М.
Мин. Финансија Д-р Стојадиновић: своме

У
Ово повећање казна Министар Фи правда
г.

говору, који сте сад чули,

се
Спахо потпуно
он
То

г.
нисијападом динара. чини часу, кад
у

владиним предлогом,

да
са
слаже треба извес
да

поправља. Јесте, господо,

у
“али,
се

динар
*

ним случајевима дати почек при наплати троша

ну нешто поправио, али ако хоћемо
ту
да
од се

то
pине,

да
Спахо рекао

у је
оправдано

је
г.
да

и
имамо тога користи, ако хоћемо ту корист

се
због новчане кризе којој наша индустрија
да

иде широки слојеви народни, треба држава

данас налази, па после таквога гледишта додао

је
да

да

ценама живот
се

предњачи она настоји

у
и
них

нешто што није тачно, што бих хтео јавно

ја
намирница Осети тај пораст динара. Овако,

а
да демантујем,

да

не
се
подо, ако држава буде би по извесним стварима
противним примером
о

предњачила,
створило погрешно мишљење.
ако она буде подизала трошарину
и

због слабог течаја динара, Та грешка томе, да новчана криза није

је
д.

порезу казне
т.

у
и

да

какоможеочекивати од трговца ће он обзи никако дошла због какве дефлационе политике,

с
pºм

новчана криза само због ин

да

да
на

на

спусти цену. Овде, него против

је
поправку динара
Посл0Д0,
држава иде најгорим примером напред флационе политике, политике увећања новчанич
и

часу, који није згодан ног саобраћаја, који вршен последње четири
је
поправкадинара долази
у

Европи,

па
та

Нас, поправка динара долази кад ми своје године. Погледајте све државе данас
*

у
да

новац најскупљи,

да
господо,
је

је
производепродајемо. Сад, ћете видети
се

продаје криза

то То
кито,продаје сува шљива,
се

новчана највећа тамо где

је је
поправка динара валута најнижа.
је
и
има

производа. Услед по
и то
на

утицаја цене наших Пољској, Немачкој,

је

случај случај
и у
у

но
за

динара, данас динар жито свуда случај донекле код нас

је

шљива тамо где

је
правке
и

и
сви

наши земаљски производи услед по појава, кад

та
Кутинија, вац депресиран. Сасвим природна
је
то

не
би
су

вредности, нико
се

динаре, једна валута губи

би за

правкединара јефтинији жели да

у
и
pи

сачува, сваки од ње бежи. Сваки човек, сваки

да

поднесе,
је

могло имали уверења да кад

наш

да

са ту
да

руци, ако по
се

је
динар стално поправља или бар капиталист који има валуту
у
*

данас. Ну, го
ми на

на

је

“тане овој висини којој зајми зна рачуна сигурношћу да ће после

и
и

*949, године разочарали, годину дана добити

се

смо лањске много мању вредност него

је у
и

ј“, кад смо продавали своје производе, динар што дао онда кад
је

новац позајмио.
је

тим
У

Aligofope, поправљао се, била последи земљама увек дужник живи на рачун
је

шта повереника
и

тим капи
су
да
*

за

Последица била наши продуценти увек дужник поткрада повериоца.

је

С
и

*је производе добили много мање динара него талисте рачунају наплаћују врло високу камату
и
што

земљи, где валута стално пада

би

да

остао нижи. После, својој вредности.

је

добили динар
у

“Подо, кад Зато, што

су

динари били џеповима наших тим земљама нема штедње домаћој

у

опет динар, наши про валути, новац

и је

се
се

Продуцената,
И

редак он скупо плаћа. ако

је

срозао
и
и

та
се

својим џеповима мање динара,

су

учени имали појава данас код нас извесној мери

у
у

по
то

“Ова мања. (Томо Поповић: осећа, је, понављам, резултат инфлационе

је

вредност била
од

Онда литике,
Ја

динара,
је

био Министар Кумануди.) говорим резултат бежања нико није

г.

у
па

ни

да

политици,
ћу
Ја

био Министар
се

Није финансијској чувао штедео динарима. надам

о

Д-р Стојадино дефлационом политиком,

са

политиком ограни
са

*инансија Д-р Кумануди или

г.

г.

—
не Ја,

Банке,
*

полити
са

господо, изражавам бојазан дај Боже чавања дугова код Народне

а
—

сао
24

да

не
се

се

испуни понови лањско разо ком неувлачења велике количине новчаница

у
ћу
Да

браћај, повратити вредност динара,

ћу да
се

“Кње. пораст динара осети широким повра

у

да
да

*ама народним, држава првом реду треба тити поверење публике динар, повратити
у
у

да
не

ће
да да

*ди политику сузбија скупоћу, она штедњу код народа банкнотама, које прити
у
а
На иде

*** повећава трошарину, порезе цати банке штедионице тако решити питање
у

тим
и

од и
с

и
да

овај начин, господо, држава неће суз проблем новчане кризе, које пати наша ин
и
}
*је*

од

никада скупоћу које широке народне дустрија. Тако стоји стање ствари новчаној кризи
о
“

да
да

г. за
То

главном што сам имао дефлацији сматрао сам потребно том

је

страдају.
и

у
и
у
чл.

Калем погледу исправим гледиште Спахе,

1.
о
 48

29.
IV.

—
редовни састанак октобра 1923. године

тиче самог почека, ših vinogradnikov ne zadostuje, zahtevamo,

da

se
се

in
Што сам изјавио

ја

се у
ће
он
Финан. Одбору изјављујем пленуму, ponarejanje pančanje vina naši državi popolnoma

to in
у

v
и
он доиста потребан (Шеће odpravi malega vinograd

na
применити тамо где ozirom koristi

је

in

z
desnici: Tako je!) Mi vemo,

он

na

da
ров: Где nika. (Klici

in da to
ih in se
одиста потребан На пример код

је

2)
Србији, ponarejanje vina vrši največ pri velikih tvrdkah

не
та

се
пивара сам изјавио потреба

ја
у
nasprotno išče krivce pri malih vinogradnik

se
се
осећа због тога што трошарина наплаћује онда
по svojih zalogah

из
кад готов фабрикат излази фабрике. Ту malih kleteh, imajo nekoliko

le
ki
v
о

in v
ни

hl.
kapitaliste pušča lepo
не

se
чеку може бити речи. vina. Velike krivce
тиче фабрика шећера, pri miru. Dajejo jim celo razni pripomočki,

da
mo

se
се

се
Што којима

то
тако много говори, да, rejo vino večjih množinah ponarejati. Dovoljujem

на
скрећем пажњу
ја

v
Sloveniji
ту

pripomniti, imamo pri nas

da
аустриј Dalma

in
ако има извесног дела маџарског

si
и

v
ског капитала, има ту нашег капитала, има ту ciji glede ponarejanja vina zakon bivše Avstrije,

iz
и proširi

da

na
zakon, bil zelo primeren,

bi

se
чехословачког пријатељског капитала. Од осам celo

ki
našo državo. Kajti ako hočemo storiti kaj dobrega

in
фабрика шећера имамо две потпуно модерне

и
велике фабрике, које рукама држав koristnega naše državljane, ako hočemo dati našim

za
су

потпуно

у
ним као државна својина. Ми правимо закон vinogradnikom res kaj dobrega, moramo dobre zako

за
ščitili naše vinogradnike,

то ће

ki
ne, branili razširiti

bi

in
дужи низ година један режим који важити
и

pa
celo našo državo, njene posamezne dele.

ne
na

na
све фабрике шећера, без обзира
на
се за

чијим

у
desnici: Tako je!)

na
ствар промен (Кlici
су

рукама акције налазе. Акције

на

сваком слу
се

са

љива мењају Kakar sem rekel, opazujemo, ponarejanje

in da
места место.
У

se
и

pri

Ta
чају требало потпомоћи фабрике шећера, које vina vrši največ
је

velikih tvrdkah fabrikantih.

су

данас постоје, какве да су, него ли политиком, ponarejena vina malega vinogradnika zelo oškodujejo

ga
Спахо, учинити
да

из не
г.

коју проповеда оне могу pri vinski trgovini, ker dotični fabrikant lahko ve
да

pa
раде, сво pride
да

да
се

затворе место шећера liko ceneje prodaja, kakor vinogradnik,

ki
и

јих фабрика luje vino potu svojega obraza

са

увозимо готов продукат стране velikim trudom

in
v
z

ga

po
за

плаћамо све оно готов продукат, што данас radi tega zasluži, proda ceni, odgo

da
ki

ki
и

prodajajo po
не

плаћамо. Исто тако изјавио Финан.

ја

сам varja njegovemu trudu. Ker tovarnarji

у
да

pa
то

Одбору, понављам, фабрике шећера нису narejena vina veliko ceneje, nego morejo sto

to
и

ће

до

vi
да

га

добиле никакав почек рекао сам riti vinogradniki, obstoj posebno malega

je
zato
и
то
за

буде стварне потребе,

da
бити само онда ако nogradnika, trudi, pošteno pridela svoj

se
ki
vinogradniki danes vsled
на

ако оне дају своје производе шећера почек pridelek, zelo ogrožen.

Ti
и
на

кредит. Дакле само томе случају. vinske krize njo združene

in denarne krize hudo
у

ž
ја да

Што
се

тиче напомене треба дати почек trpe, vprašanje, bodo mogli obdržati,
je
in

se
kako
малим продуцентима ракије,
ne

na
вам скрећем лажњу
se

jim priđe pravočasno pomoč. Pri nas

če

v
то

trtna ušuni
да

да

Sloveniji
ko

ali
законодавство свима земљама svoj čas,
je

je
је

је

filoksera
у

се и

Србији тако исто гласила одредба,

да

почек čila vinograde, bivša Avstrija pomagala vinogradnikom

у

dovoljevala brezobrestna posо

da

може давати само већим индустријским предузе način, jim

je
na

s ta

ћима. Тако било Србији пре рата тако jila,

је

so

katerini zasadili krasne vinograde,

ki
у

si
да

предлажемо остане после рата. предлогу, danes krase prijazna brda naše lepe Slovenije. Ako
У

пред вама налази, нема mogel spraviti svoje bo

ga pa

danes naš vinogradnik

се

bo ne
који никакве измене
у
не

томе погледу. тога могу усвојити предлог priđelka denar, mogel nabaviti potreb
ne
г.
С

si
v

усвоји предлог,
да

Спахе молим Нар. Скупштину obdelavanje vinogradov kakor galice,

za

пih sredstev
је и

moremo pri pa
из

Se

како изашао већине Фин. Одбора. žvepla drugega. mnogo manj

in

pada bo

do
čakovati, mogel izpolnjevati dolžnosti
da

Председник Љуба Јовановић: Сада приступамо, finan

še bo

čne uprave, mogel plačati dohodninski davek,

то

прочитани па
ко се
за

господо, решавању. Ко
да
је

тај

раграф прими нека седи, против poleg tega trošarinski davek. Naše zahteve,
је
Г.

da

bo
ko

про gospodje poslanci, so, sedaj, sklepala

да

se

se

нека устане. (Већина седи.) Објављујем

је

trgovinska pogodba med našo državo sosednjo

in

читани параграф примљен.

Господо, прелазимо Nemško Avstrijo, ozira predvsem
на

na

параграф Изволите izvoz naših vin.

2.

pri
da

se

bilo potrebno, vlada ukrene,

da

da da
bi

чути известиоца. Tu
г.

Известилац Влајко Ноцић чита (Види са merna podpora našim vinarskim zadrugam,
se
2.
S

станак прелог извештај већ унесен.) temi podporarni pospešuje vinska trgovina inozem
је
3.

где
v
и

stvu. Ustanovile naj tamkaj potrebne kleti,

se

Председник Љуба Јовановић: Има реч посланик

bi

in

bo mogel naš vin

se

se

Неманић. naj sploh storilo vse,

da
bi
г.

Josip Nemanič: Gospodje narodni poslanci. ski priđelek izvažati naše sosedne države, predvsem
v
Z

to,
pa

popolnjenje zakona Nemško Avstrijo. Gledati

na

in da

državni trošarini pod moramo tudi

na

ozirom
v
o

govori dobimo trg izvažanje naših

za

točko 14., glede ponarejanja Češkoslovaški

in

zakonih
in
ki

v
o

pančanja vina, hočem kot zastopnik vinorodnega Poljski.

v

to,

okraja kot vinogradnik kri Nadalje moramo gledati

na

da

navesti nedostatke
in

in

bo naš vinski
uprave pri nas
bo

vice, priđelek, naš vinski izvoz prost vsake carine

da
ki
se

vrše strani finančne

in
v
s

Sloveniji, katerih krivic drugih pokrajinah naše dr železniška uprava kolikor mogoče znižala vozne pri
v

poznajo nimajo. praznimi sodi

ne

ovi
se se

žave stojbine posebno promet

in

ne
da da
in

ravno odobravamo določbe glede omejit

га,

da

Ako
se

stori vse, promet kolikor mogoče

in

пагveč
ta
pa
ve

ponarejanja vina, vendar nam stališče na Sloveniji

to

bo

vinska trgovina
se

nemotreno vrši. Ce
s

v
 -> –
temшdiliko
Стенографске Белешке
49

od
bo
pospeševala, imela tega naša država kakor prišel tozađevni ukaz višje davčne oblasti, odposlala

pa

po
finančna uprava največ dobička, obemembo finančne stražnike nadzirat ogledovat kleteh

in
s
tudi mnogo pomagano našim vinogradnikom.

so
množino vinskih priđelkov. Ko finančni stražniki
kontrolirajo vinski priđelek,

da
Uospoda finančnega ministra moram opozoriti, prišli pred neko klet,
prišlo malega upora. Kmetje niso pustili finan

do
imamo Sloveniji poleg tega trošarinskega davka
še da

je
v

kleti, morali oditi,

za

se so
financarji

ne
so
drugabremena, nas Slovence zelo težka. čne straže

in
ki

pa
moramo od skupička

je
da
za
kaj opravili. Čez nekaj časa

bi
že

prej omenil, finančna

ta
Kako sem
nišavina plačevati dohodninski davek, po drugih orožniki, nakar začelo po krat

se
je
straža vrnila

ki

4
s
streljanje, čegar posle

pa
pokrajinahnaše države vpeljan. še kem prerekanju pretepanje

in
Posebno
tiče naših užit ni

se
поam tukaj naglasiti določbo, dica sta bili dve človeški žrtvi. Gospodje, tega

in če

na ni
ki

v ga
prijavljenja Srbiji, Vojvodini Hr

če
Sloveniji
imamo drugačne običaje
Pri

kijev,

ni
nas
Ko y

v
ga
Sloveniji. Videli boste,
pri

da
nego svoje posestvo sinu,
oče izroči vatskem, ukinite tudi

iz gasi
vas.
zelo dvig
do
ga

se
smrti preživljati tem pri slovenskem vinogradniku
da

pain
izgovori, mora sin bo

s
prstihovati vsem potrebnim. Poleg tega nila njegova zadovoljnost, ker bo tem rešen velikega

si

s
z

ра
da
govoritudi malenkostno množino vina, ima stari šikaniranja strani finančnih organov. Се boste

das
svojem po

da
na
zahtevali, morajo prijave nadaljevati,
40

se

ne šе se
še

поž, delal 30,

je

več let

da te
in
v ki

šestvu, svojih visokih letih požirek vina, da ne

se
razne šikane ponavljajo, male vinogradnike
se

da

od
kolikookrepča.Toda, gospodje poslanci, krivica, naprej kaznuje, potem lahko rečem, tega
je
tu

bo
da

ministrstvo, finančna dele

se

ne

ne
leta 1921., imelo finančno
je

iše uvedla zakonom danes

iz
z

Ce
tako zvanega užitkarskega vina da
gacija nobenega dobičка, temveč samo škodo.
ki od

pobiradavek
in

malega vinogradnika,

od
dostikrat nima niti ene pare žepu, ima samo par
od
se

starca, zahtevate

ki
v

hektolitrov vina, dni po izprešanju

ija

da
trošarinski đavek. mora tekom

ga
Najdalje imamo tudi zahteve glede naše duhov malenkost prijaviti radi
to

če
finančni oblasti

in
da

štine. nas imajo duhovniki tako skromne plače, neprijave kaznujete ogromno denarno globo, potem
Pri

bil
naš vinogradnik za
ne

da
živeti. Pomaga jim ne pač smete pričakovati,

bi
ne

se

stem nikakor morejo

dovoljen veseljem izpolnjeval dolžnosti,

da

bi
jim daje tako zvana bira,
na

da

in
se

način,

ki
ta

koliko

z
zelo maj mu jih nalaga finančna oblast.
je

nedeln tudi vinska bira. Ta vinska bira

lina,

po

Gospodje! Kakor sem rekel, bodimo

ker

do

daje vsaka hiša samo litrov vina enаki

si
6
5

!
nanovo sklepajo,
da

se
zboljša Storite vse, bodo zakoni,
da

svojemuduhovniku, nekoliko

ki
mu tem
s
od

za
njegovobedno stanje. Toda vinske bire morajo enako veljavni vse državljane brez razlike, ker bo
te
naši

blagoslov naši državi

je

to

trošarino, edino srečo našemu

in

in
le

duhovniki danes plačati kar zelo

v

narodu.
se

plače tako nizke,

da
ke

so

krivično, njihove
ž

morejo dovoljno prehraniti tem končam. Zahtevam od gospoda finančne

ne

jimi nabaviti
in

S
si

da ga

na
ministra, znanje moja izvajanja
da

in
prepotrebnoobleko. Zaradi tega opozarjam gospoda vzame
ga

Slovenij
da
se
potrebno ukrene, prijave vina
na

imatičnega dve zakonski določbi

in

ministra

na v
ti

prosim, popolnoma takoj odpravijo. (Odobravanje ploskanje desnici)i

da

se

imenu svojih tovarišev

in
*

da

ne se

kineta trošarinski oziroma dohodninski

in

Председник Љуба Јовановић: Има реч Веће

г.
pri

pri starcu
–
ne

ne

tijek pobira duhovniku

in

Слав Вилдер.
ga

likaju, (Jakob Vrečko: Naj plača gostilničar,

Већеслав Вилдер: Господо, допустите ми, да
-

bilo prej!)
Mi je
to

iako
не

оставимо само странки која стxји гледишту на

pri Sloveniji
да
da
se

zahtevamo, nas
in

ревизије Устава одбрану брани Видовдански

v

pitanskih krajih sploh dajo vinogradnikom ugod

да

iste Устав, него допустити моја странка, која

Usli,

и
jih

kako uživajo srbski vinogradniki. Gospodje, суделовала стварању Видовданског Устава овом
је

edinosti, pa
če

temugovorite vedno ednakosti

in

приликом дигне свој глас одбрну Видовданског

o

са у
Mi

moremo verjeti vaši Устава. Господо, ми смо Видов танским Уставом

ne

јtale velike razloćke.

*ski slog ljubezni, nam vedno zatrjujete,
на

се

katero
in

створили принципе којима има наградити

tak

nalagate Sloven ова држава, унификовати, како кажемо, наша је

ne če

razloček
in

delale nami
*

bremena,katerih srbski narod pozna. Bremena, динствена држава. Након оваквога Устава треба
tu

#jih moraju nositi državljani, najbodo

да

vse enаkа, законодавни рад, Господо,

za

следи одговарајући
** na
da

bo

zgodilo, potem borio videli,

да
bo

настану велике потешкоће, јер

to

код тога могу

не
se

“pilo zadovoljstvo med našim narodom, ker bodo им демо разнолико законодавство. Ми можемо
in

pitani čutili enаko vredne srbskim narodom ker згодно решити унификацију по
на

пречац брзо
s

Hrvate prav
da

bo in

би

bilo videli, ščiti država Slovence јединих закона, које смо овде
у

Народној
zgodilo,
(*)

ko

to

за
se

kako Srbe. Šele takrat, Скупштини израдили све крајеве. Таквих поте
na

шкоћа може бити, али све тешкоће,

уз
da

“To mogli reči, smo svobođen narod. (Кlici инстикт

и

desnici:Tako је!) традиције, које нашем народу постоје, зако

у
и

mi неједнакости,
od

Količno zahtevamo gospoda finančnega нодавним радом уводимо економске

.

не

***, takoj ukine prijavo vina. Gospodje, prijave

da

онда можемо створити јединствену унификовану

“plovi očajo nezadovoljnost
največjo največje државу, онда не идемо правцем уједињене наше
in

““.
je Naj

државе. Ми знамо,
и, да

omenim tukaj samo dogodek радикална влада обуставља

en

leta
iz

су

закона,
“

zakon stopij veljavo. спровођење Устава спровођење који

v ko

novomeškem
V
ta

на

“ju тамељу Устава, дапаче иде још даље

ko

finančna straža takoj, стварани

je

je

Sloveniji
а

7
50 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године

оваквим једним законом, који задире у еко

на
се
и са томе разлажем како овај начин пружа једно
номске интересе и уноси принцип неједнакости. Госпо оружје руке нашим сепаратистима, како они могу,

у
до, она надопуњује и промењује закон о трошарини не само са саставом садање владе него овоме

и
у
од 1922. год. који је проширен на остале крајеве из закону, упрети прстом

се
казати: гледајте како

и
ван Србије и у коме је изрично казано, да је то врши ваша једнакост која зајемчена Видовдан

то је
није вредно тих бед

Ја
привремини закон. Након годину две дана влада ским Уставом. мислим да

да
ће
доноси још један привремени закон, у место да них 10,000.000--динара, који уђу државну

у
касу. Господо, нити

је
се
донесе један једноставан закон за све крајеве и да овде економски моменат
тиме продужава рад на једнакости а не да изи пазио, нити државни. Говор Министра Финансија

г.

је он
Устава из ап

је
био управо класичан. првоме делу

је

У
грава темељну одредбу Видовданскога

за
стинент, прохибицију,

за
режену у чл. 116. Устава. Једна страна може да другом делу

за у
а

за
буде ревизионистичка, она може да напада Устав, алкохол. једном делу терет, трошарину,

је
У
али Краљевска Влада је први чувар. Устава, она је Ако бисмо

је
другом делу против трошарине.

у
а

би
ту
тог закона,

на
сгзекутива, она мора да спроводи Устав и законе,

се
сада прешли појединости
не само законе него и темељни закон, Устав. Го тек показале лоше последице такве станове: да

у
сподо, са овом установом, да се оставља трошари ће наиме ова трошарина ипак пасти на произ

и
знамо, по оваквом

не
ли на
на у једним крајевима, а у другим да је нема, вођаче ракије јер пр. ми
тексту закона,

да

ће
ствара се дуализам, један опасан преседан у на плаћати трошарину они

и
шем државном животу. Тиме се иде, не правцем који имају једноме месту своју шљиву дру

у
а
Устава, него женавске конвенције, где се покушавало гоме подрум или складу ште, да ли то може пре

да

не
да се отвори дуализам. нети своје складиште плати трошарину.

а
Ја мислим да треба да се осврнем мало и на Осим тога имамо задружне пецаре: чланови задруж

за
неке приговоре и аргументе оне господе, која су них пецара пеку ракију своју кућну потребу

и
говорила о овом законском предлогу. Ја мислим, али ако пеку задружној пецари морају платити

у
господо, да овакву ствар не тражи Србија и срп

за
трошарину, дакле морају платити ону ракију,

и
ко

за
ски сељак. Ми чланови бивше српско-хрватске коју употребљавају своју кућну употребу.
алиције нисмо водили мисао уједињена од ствара

су
Господо,

на
ово
само неколико момената

па
ња наше државе неготу нашу политику водимо одавно. упозорим,

да
које сам хтео бих рекао само још
Нама се не може казати, да водимо ту политику од вре ово,
да

не
ствара прото

се
политика уједињења
и

мена, кад је оборена, пре четири пет година, Аустро— колима или споразумима — пазарењем овога или
Монархија, и да смо сада дошли на ту
—
Угарска онога, него практичким методама које стално
мисао, да велике заслуге Србије и њезине заслуге народа, које морају

да
и на

делују психу читавог

за ослобођење нашега народа, хоћемо да умањимо. делују, овакви економски разлози морају ство
Ја мислим противно: да баш оваквим методама pити униформно мишљење, једну нову психу нашега
рада, да се оваквим малим законом, руши један народа.
принцип. Ја мислим да се тиме унижава велики Али са Оваквом политиком садашње Владе
кредит Краљевине Србије и понижава српски сељак,
се

ја
фаворизује сепаратизам зато бих вас молио

и
да са тих убогих 10,000.000 треба да откупимо наше
да
уважите,

да
још

је
последњем часу најбоље
у

ослобођење. Господо, ми смо били од почетка кад решење код ове установе, да примимо предлог на
се стварала наша држава, а о томе се већ диску мишљењу,

да

се
шега клуба одвојеноме једном
у

товало од кад смо се ујединили, речју, једним потезом пера, укине

та
да би много трошарина

У
боље било, да се тај порез плати и да ми допри Читавој држави тиме изједначе даване дажбине
и

не
несемо обнови Краљевине Србије. читавоме народу. Тиме, господо, бисте оште
у

да
И господо, то би било много достојније.

се
тили државу тиме би сте доказали овде
и

за
Ми смо то хтели да учнимо и ми бисмо вотирали одозго једном промишљеном пропагандом уједи
такву порезу једанпут за свагда да би се стање у њење учвршћивање наше јединствене државе
Ја и
ћу

Краљевини Србији уравнотежило а не да се ова ради. гласати тога против. (Пљескање

с

неједнакост непрестано проширује и удубљује. Ми код демократа.)

смо хтели да се ова пореза једанпут Даде а даље Председник Љуба Јовановић: Ми ћемо, господо,
ови закони да буду донашани на основи равнотеже данашњу седницу наставити часа по подне.
у у
4

и једнакости свих у сваком погледу.

је

Седница прекинута 12.45. часа.

Господо, код овога пореза треба узети у обзир
и психологију народну и ин
(Наставак
седнице после подне 4/2 часа.)
у

и неколико момената:
ја,

терес државног фискуса и економски интерес. А Председник Љуба Јовановић: Господо, настав
да

на ни

господо, видим љамо прекинути рад. Има реч д-р Мехмед Спахо.
г.

овој ситној одредби влада

у
ни

Министар Финансија нису пазили ни један Д-р Мехмед Спахо: Господо посланици, кад
је
на

концем 1921. год., након дуже кризе, обновљена

се

од ових момената које укупно мора пазити

код сваког оваког закона. Господо, психолошки то коалиција кад смо ми након дужих преговора
у и
и

учествујемо,
на

делује страшно оне крајеве даје један снажан дали пристанак „да тој коалицији
и

аргуменат свима сепаратистима, јер овим зако један споразум,

се

направљен који унесено као

је

је
у

ка
3,

ово: „Да
се се

се

ном задржава негде трошарина негде не. Кад тачка изврши изједначење закона
и
се на а

ће
та

хартији,
да

да

же једнакост остаје само она непосредним порезима. Али пошто изједна

о
и

проводи само код ракије онда основни принципи чење ових закона трајати дуже времена, провешће
ракији. Господо,
се

Устава утапају нећу да вам материјално изједначење појединих непосредних

о
у
 -“

Стенографске Белешке 51

законом,

на
порезау вези са буџетом и финансијским ударено 5009/о ванредни порез вриједност земље
у свима крајевима

је
такода пореска оптерећеност десетински паушал каји особито тежак јер

је
и
државеу погледу непосредног пореза буде приближ постао од старе десетине која позната поре

је

се у
се,
ској науци као врло тежак порез,

са
но једнака. Исто, тако ће вези буџетом која састо

а
финансиским законом, извршити изједначење не јава од 109/о бруто прихода. На ова обадва пореза
и

Босни,

је
изједначених
посредних пореза.“ уведен ванредни прирез од 5009/о само

у
је,

свим осталим покрајинама уведен тај порез

је
То

господо, утврђено
још пре две године

у
а

на
један земљишни порез. Место давна обе
тај

споразум, унесен
записник седница само
је

у
и

да ев
Савета. Господин Министар Финан
Министарскога ћаног изједначења ми опет сад расправљамо
гија,

)
да

те
ра не

и на
цитирао мој потпис како ћемо продужимо повећамо

и
који Одбору
је
у

нијемтрошаринском закону могао би наћи ово једнакости.

да

на
седница Министар

се
начење књизи зиписника Нећу задржавам одредби другој
ског

у
у

године дана, тачки другога параграфа,

на
Савета. сада, господо, после наплати трошарине
И

о
2
им

једном закону, којим пиво, али, најкраће речено,

да
не
се се
могу нађем

ја
опет расправљамо
о

то
су

да
изједначују, већ разлога који владу могли да спотакну
не

не

предни порези само

неједнакост,
која постоји, још више појачава, по ПИТање ПОНОВНО ОДЛОЖИ.
тје

тро
се

са
сада чини одлу

се
још већом. ово што Влада имала довољно времена да
И

је
трошарином на пиво, то
на

са

чи
ракију,

за
прином један или други од два система који постоје
-

пиво, код нас. Имамо си

на
ло

непо
са

учињено пре месеци неколико

је

погледу трошарине
и

на
редиимпорезом. Приликом претреса буџетских пречанским крајевима, где

и се
стем трошарина

у
дванаестина месеце јули, август септембар, Ср
за

се
пиво плаћа када пиво замеси, систем
и

у
предлог ван
је

се
Министарфинансија поднео нам бији, где она плаћа кад пиво прелази промет.
о

у
Ми
на

се

непосредне порезе Од
та
једномприрезу тада два система ваљало један изабрати ми

је
и

и
за

једно линеарно по

на
нистарфинансија одлучио би онда имали изједначење трошарине пиво.
зећањесвих непосредних пореза, увођење је Ту, господо, неби било каквих осетљивих после
за

још неизједначене не
на

ни
за

за
днакогванредног приреза дица државне финансије ни саме пиваре.

су
посредне
порезе. Али, господо, много већој мери тангирани инте
у

пред
на

неиз

се
Господо, уводити једнаке прирезе реси широких слојева народа оним што
него по
је,на
15
друго,
не

порезе, лаже под бројем страни овога законског

8.
једначене значи ништа
Те

се

господо, што
ту

тенцирати неједнаност. две године скоро ће предлога. Нетачно Министар

г.
председник данашње ондаш Финансија тврди спроводном писму, којим под

је
навршити откако
је

у
и

извршити из
ње

а ће

нео овај законски предлог, да није циљ повећање

да

владе предузео обавезу

целу земљу, јуче нам ни завођење нових прихода, јер није повишена ни
за

једначење пореза
г.

ни
једна тарифна ставка. Истина, није повишена
да

Министар Финансија вели брзом изједначењу

о

једна тарифна ставка, али тро

не

пореза може бити начин убирања

је

посредних нолосредних
и

закон
ки ни

шарине на ракију из темеља промењен,

је

говора.(Др Шећеров: Међутим тај та про

С.

и
са

предлогвећ готов). Тај законски предлог

је

мена доноси собом велико позећање трошарине

ракију. Ми смо, господо, имали доселе, где
на

*тички готов, али још онда приликом његове

је
на

тешкоће око потпуног изједна

је су

већ плаћана трошарина ракију зв. систем

се т.

“радеувиђене
да

из плаћао пре
те

се

на

Књапореза тада било утаначено паушалирања. Порез ракију није

да за да

порезе,
*д

на

материјално изједначење порески ма фактичкој производњи целу количину ракије

“ све по
да

бици остану исти, али оптерећење била произведена,

се

која него плаћао према

је

се

обавезнике буде једнако. Сад видимо времену колико уједноме казану пекло. Финан
*9
да
то

материјално изједначење
су

“
влада провела
је

се

сиске власти утврдиле једноме казану

у
24
на за

часа,
да

*иком завођења нових приреза. Она ударила према томе

је

може пече пет пута

и
на

је

прирез неједнаке порезе. Последица ракију. Међутим,

је

плаћана трошарина онај

“
да

била, оптерећењу непосредним

разлика платио тако паушалирану трошарину, могао
је

је

који
у

постала већа,
да

“има појединим покрајинама

је

је

пече три до четири пута више него што

у

“ашња неједнакост неправда повећана. Овај закон.

је

одговарало паушалираној трошарини.

и

“““,“
“

да

“даци господина Министра Финансија, које

на
се

ски предлог одређује више трошарина

***Раиком претреса јуну ставио Финан ракију неће моћи паушалирати, него да ће Произ
о.
г.
у

“
на

Одбору Народној Čкупштини распо вођачи који пеку ракију плаћати трошарину по
у

по
Он

прописима,
на
од

се

доказују. очекује ванредног којима плаћа трошарина пред

“:
порез 86 милиона ди
на

из

само земљишни озе тарифе. Осим тога, вели

14

се

мете броја

“,“
“?

76

Херцеговини,
14 да

од

20
ту

милиона динара
се

Восни плаћа хектолитра динара. Под бро

у и

је,

Србији 136 милиона. Ако сравнимо јем ове тарифе поменут господо, ШПирит
и
је,

бонитет њен број становника шпиритуоза. Тим господо, изједначена ТРОШа

и

једној страни, Босне и

на

на

рватске
са

pина
на

cr:
а

“реговин ракију потпуно трошарином шпирит

На

је

другој страни, видећемо да влада

једнаком тро
је
н

производња ракије оптерећена

и

Нека већина учинила грдну неправду шарином.

Хе

„“,“
жни
и

се

значи,
то
се

Догодит реговини. Сасвим наравно морало Шта то може просудити, кад вам
приликом
4Ч

* Министарније водио том

“а
г.

-
да

из

јефтинијих
се
да

Босни споменем шпирит производи

пореза:
у

постоје два земљишна

74
 *»

52 IV. редовни састанак — 29. октобра 1923.године

сировина и на технички савршен начин и да се
употребљава и јефтини гориви материјал, дакле, да
је производња шпирита много јефтинија, и да је
услед тога шпирит могао да поднесе веће даће.
Ракија се производи у малим предузећима и на
скупљи начин; ту се употребљава као гориво дрво
и пуно се више губи код производње. Услед тога,
ракија не може да поднесе онолику трошарину
као шпирит. Овом одредбом уједначавају се пот
пуно услови продукције за шпирит и ракију, а то,
господо, не значи ништа друго, кад се узме у об
зир да се шпирит може јефтиније производити,
него спречавати и онемогућавати потпуно произ
водњу ракије за трговину и продају.
Ја сам, господо, мало пре рекао да је па ша
лирана трошарина на ракију била мања. Била је
за три четвртине мања него би одговарала фак
тичној производњи. То је утврђено искуством, и
ко се тим послом бави тај ће сигурно ову тврдњу
да потврди. Није, дакле, тачно, кад господин Ми
нистар Финансија вели да он није повисио троша
pине на ракију. Укидајем паушалирања трошарине,
трошарина је на ракију повишена четири пута, и
она је досада de facto износила 5 динара, а сада
ће износити 20 динара, управо онолико колико се
плаћа на шпирит.
И кад је г. Министар јуче казао да се од троша
pине на ракију добива приход од 26,000.000 динара,
он је ту изгубио из вида да ће нови приход од
трошарине бити много већи и да ће надмашити
100.000.000 динара, јер ће трошарина бити уче
творостручена. Кад је Министар Финансија јуче
бранио ово неизједначење трошарине на ракију,
он се позивао на наше аргументе кад је побијао
одвојено мишљење демократа, а опет се позивао
на демократе, кад је побијао наше мишљење. Али
ако г. Министар Финансија искрено жели да про
ведемо потпуно изједначење оптерећења производ
ње ракије, онда му ја овде јавно стављам предлог,
нека прихвати које год хоће од мишљења, опози
ционих група, и ми ћемо се сагласити. Ми смо
спремни да примимо предлог демократа да се укине
трошарина у читавој држави, и ако видимо, да би
то било штетно по државне финансије.
Али г. Министру Финансија и данашњој влади
није било до тог изједначења стало, јер да је њима
било стало до изједначења они не би поднели овај
законски предлог Господо, срамота је за владу
да две године дана након доношења Устава у ко
против тога . . . (Буран аплауз на десници.) Узмите
само статистику последњих избора и пребројте
гласове који су се изјаснили за ово уређење државе
или против њега, па ћете видети, да ја имам право
кад ово тврдим. (Буран аплауз на десници. Тома
Поповић: Ракија није - за Муслимане, што се ви
сада борите за ракију. Муслимани не смеју да
пију!) Ја се борим само за једнакост! (Одобравање
и аплауз на десници. Матија Поповић: А јесте ли
се тако борили и у Аустрији, онда кад сте Поћо.
река бирали за почасног грађанина?) Јесмо и онда
и више смо добра учинили него ви! У оно доба
ваши су се пријатељи нудили Поћореку! Прочитај
те само оно писмо што су га писали ваши при
јатељи из сарајевског затвора, у коме су тога
Поћорека молили, да им дозволи, да се боре у
редовима царске и краљевске аустро-угарске војске.
У овом се чак предлогу укида казанија,
сељак се ослобађа од тешког терета и од шикана
финансиских органа. Господин Министар Финансија
је поступак својих органа назвао шиканама. То је
мало чудан случај, али ето тако се збило.
Привидно, господо, сељаку се доноси нека ко
pист што се опрашта од тих шикана, али, господо, се
љаку се у исто време повећава терет на један од
његових најважнијих производа. И до сада је сељак
био ослобођен од плаћања трошарине на ракију,
коју је код куће трошио. Он је могао један изве
стан број дана да пече ракију без порезе, а на
ону ракију коју је продавао морао је да плати
паушалирану трс шарину, док ће од сада на сву
ракију коју буде продавао морати да плаћа четво
роструку трошарину према досадашњој. Исто тако
онај сељак који буде продавао своје шљиве дру
гим произвођачима да од ње пеку ракију, тај ће
морати продавати јефтиније из једноставног разлога
што произвођач мора при својој новој калкулацији
да рачуна да ће платити 4 пута већу трошарину.
Али није интерес сељаку у томе да они шиio
више имају слободне ракије да је попију код куће,
него у томе: да им се омогући да своје производе
добро продају, да ракију коју сами испеку код
куће могу добро продати а исто тако да могу и
своју шљиву добро продати другим произвођачима
ракије. То је правилно схваћени интерес сељака,
а не силити га разним одредбама на трошарину
да ракију пије. Ви, господо, овом одредбом сељака
спречавате да продаје ракију. Ви га нагоните да
је што више сам са својом децом и гостима код
је,

куће троши. То господо, политика коју

јем има и чл. 116. а који говори о општој поре
ви

ској дужности и једнакости пореза, подноси закон водите одобравајући овај члан трошаринског
За КОНа
ске предлоге, којима се неједнакости у државним
.

теретима подржавају и повећавају. Та иста влада Видите, господо, једној страни имамо Ми
на

вели да хоће да приведе у дело тај свој Устав. нистарство Народног Здравља, које подузима разне
болести, прави
се
за

Али она не проводи оне одредбе Устава које би акције сузбијање последње
у

могле да уносе задовољство у народ, него про време велика пропаганда штампи против ширења
у

води само оне одредбе, које још више повећавају алкохола,

се

одржава Министарство Социјалне

и

Политике, које одржање извесних 60

се

за

унутрашњи раздор у држави. Она место да заводи брине

на

свуда у читавој држави једнакост и да приводи у цијалних установа, другој страни МинистаP
а

дело оне одредбе Устава о равноправности и је Финансија влада воде политику која иде само
се и

днакости, ова влада проводи парцелацију покра

се за

да

да

тим што више алкохолизам рашири

је,и
на

јина, укида покрајинске управе и ствара код ве омогући потрошња алкохола селу. То Го
ћине становништва незадовољство, ја нарочито на сподо, једна штетна политика по народно здравље
и

глашујем, да се већина становништва изјаснила по социјални живот. Алкохолизам је, господо,

и
 —т Стенографске Белешке
— — 53

да во

од
едноод највећих зала и ми бисмо требали 11. заштићени полициских, финансиских стра
димотакву финансиску политику : да опорезујемо жара па препуштамо варошким странкама

д.
т.
и
штовише потрошњу алкохола, како бисмо спре међу којима рачунамо владу њену странку, не

и
тилиширењетога зла. И многе напредне државе...

ће
дака

ко
чаршијом,

се

са
они џапају пречанском
|ТомаПоповић: Кад сте били Министар Нар. Здрав плаћа трошарину, ми сељаци нећемо много

а
на зашто нисте забранили употребу алкохола?!)... да губимо времена око тога. (Д-р Бехмен: финан

У
многенапредне државе подузимљу најрадикалнија сиском Одбору ваш председник гласао „против“

је
да спрече потрошњу алкохола; има др

да

ће
средства изјавио гласати против Скупштини).

је

у
и

и
где

потпуно забрањена употреба алкохола,

ви
Господо, ако

да
не
прода

са
кава беглука можете
је
ми

доносимо један закон, којим

па
ви
те

то
се

се
сељак сили шљиву,

ће
уступите сељацима

је
да а

на

љаци испећи.
то

пије велику штету државних финансија

и

Нај

Ја
нашем шљиварству влада велика криза. сам опазио да Србији сељаци имају сло
У

у
шљиве упропашћени су. бодно печење ракије већ дуже време сам почео

—ја
главнији
купци наше сухе

је у
да

20
нису ви

да
Њиховавалута стоји данас тако слабо Србију прелазим још пре година слободно

-
ше

од
ту
почео долазити,
да

купују нашу суву шљиву. Добаци печење било кад сам

ја
стању
у

да

не
то се

се
вано овде: „Нека шљива суши! Нека пекмез видео сам србијански сељаци пију толико
је

и
колико наши, узрок пот

из
су
не

Али, господо, иде. Људи који ракију тај што

је

је
пече!“ данас
шљива извози, врло добро ши

не
се

онихкрајева одакле пуно слободно печење ракије

и
он
их
лањског рода, који није био нај ракији пече колико мо

ту
да

од

знају канира власт

је
и

и
fољи, остало много непродате сухе шљиве, јер же узима као сваку другу споредну ствар

је

те у
и
где

шљива доселе продавана, тамо нема више својој кући, као кукуруз или пшеницу, нема
је

и
не

сада трошили,
до
су

могу велике страсти да пије као што пију наши

је

је
је

купаца.Они који
Аустрија, Пољска, изгуби цео је
да

да
купују. Немачка, ти сељаци. Код нас сељак морао

је
више
је

да
купци наше суве шљиве, нису стању дан дан иде среско место, други дан мо

је
најважнији

у
у

друге државе, валутом јаче, порезу, трећи дан опет

да

данас купују, рао изгубити докле плати

је

И а

око финанса, ишао ку

да

ова тачка 15., ова промена трчкарајући четврти дан

је
неће купују.
је

на се
да

да
наплати трошарине, последњи ударац ћи онда имао чека одређени час
и је му
је

досадањој
и

даде казан,
се

зато кажем кад би ми дошли

ја
који задаје нашем шљиварству. После овога
об
да

да

Никовише неће сади шљивике. владу би ми укинули казанију. Узимајући

у
да
било оног главног разлога, што зир све ово, каже се, већа не
не
би

трошарина

је
када
не га И
ако логсам

го

била казанија. То није тачно, јер има

да
на

почетку, овај законски пред што

је

споменуо
не

Устава, ис
идеда

да
духу чл. места где сељак имао 6—7 казана комине
је

само није 116.

у

ће
да поч

да
пече дошао му финанс види кад
је
да

да
не

за

изједначењем, досадању
и

већ
не

ту

ови чисто економски раз ракију, међутим, ако

се
неједнакостпојачава, пећи деси какав
и

су
дози,које сам сада споменуо, ово убијање наше финананс широких плећа или њих двојица или
да

производњешљива, нагнало би ме дам свој тројица докле овај истерао последњи казан
је
глас

и
су

проти овоме члану. Владаовако ради,

која ови му попили сву ракију, нити држава има

је
која

ла

неједнакост,
да

подржава појачава досадању кућа пак имала ракије,

је

шта наплати нити

и

наше поверење, ми,

не

јер су ови попили.

је

takВавлада заслужује
и

Господо,никада нећемо моћи да гласамо за ова

од
ал
се

Што тиче чувања народног здравља

кав

на

закон (Аплауз десници.) кохола, човек који вишег образовања тај мање
у је
то

пије,
се

вида варошима. Као што сам

Гене Љуба Јовановић: Има реч Станко
г.

и па да

МИЛЕТИћ,
да се
м

на
казао треба уведе трошарина 100 динара
на
ај

прав
се

СтанкоМилетић: Господо народни посланици, литар ракије новац употреби

је .
.

љење Школа других установа, мислим да би

ја
да

проговорим неколико речи овом чл. 15.

у

да то

*пред нашег Земљорадничког Клуба. било много боље. Да будем кратак. Нека госпо
15.
чл.

за
за

собом једну ствар, варошких странака узму заиста себи правац

је

Овај повукао
ми
.

од

овога закона,
да

** Претреса овде Скупштини већ два дана. шта хоће ћемо гласамо „за“
С.

Овде сада настала борба између произвођача чаршија београдска, загребачка, сарајевска
и је

и
а

се

са

“је потрошача ракије. Настала галама: за војвођанска нека међу собом даве Трошарином
је

(Пљескање центру.)
“

плати трошарина, друге стране чу

да

у
се

с
а

“
“
К“ Зашто
Ја
да

се

укине казанија слично. Председник љуба Јовановић: Приступамо реша

и

Ко

да
то
да

се
за
је

изјавим испред свију

2.

категорички смем вању овога законског пред

š
да

у
ко

испред нашег клуба, лога Прими тај нека седи,

је

бирача бисмо против нека

и
“

владу, сместа укинули

да
и на

стане (Већина седи). Већина седи, објављујем

је

бисмо дошли
“

“
па

*анију, бисмо увели трошарину на ракију примљен.

2
S
20
не
то

па на

Изволите чути
*

биртијама,
3.

Троши динара
Š
и
у

"živºt.
литaр 100 динара,
на

M3
степен, него Известилац Влајко Коцић чита 3.:
S

““КИ Алкохолни степен она имала.

:::
за

„Све што потребно правилно ВрШеЊе

је

ОВО
Га
ВИма тиче трошарине пречанским краје Финансија“.
у

ту

Србији, eОСРОН ЛИК ЈОВан

на

ракију
а

трошарине
-
ју

}
у
ми

у
и

веда“.
се

ствар овић: Има реч Андрија

г.
да

нећемо улазимо,
јер

представници
ко ми

смо
да
}

ћемо пећи слободно ра Аndrej, Bedjanič: Gospodje

и то

90или poslanci
iм“:
кију
бићемо по Уставу по чл.
!

Своје куће
и
*

stališče vseh vprašanjih našega državnega

jenja
v
54 . IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године

tudi izpušćena določba glede žga

je
je jednakost pri dolžnostih in jednakost pri pravicah. konskem načrtu
jih dobivajo

od
Toda na žalost se dogaja drugače. Cim bolj se v or njekuhe snovi, naši viničarji

iz

ki
ganizacijah uveljavlja to načelo, tem večja je zado svojih gospodarjev. Viničarji dobivajo stvari samo

za te
so
radi tega, svoje truda

da
voljnost narodov. To velja prav tako za državo, kakor nekoliko oškodovani

ga

na
za vsako drugo organizacijo, in za državo tembolј, polno delo, izvršujejo vinogradih. Ali

ki
žalost

v
ker država ima pravico dajati im jemati svojim držav gospod uvidi, potrebno,

je
ne

da
finančni minister
ten revežem tudi priskoči pomoč. Ta zakon

je
ljanom. Vsi zakoni, ki se torej predlagajo, morajo

da

na
se
težiti za tem, da so pravični za vse prebivalstvo tega radi tega jako nesocialen. Nadalje imalno Sloveniji

v
ali

onega naroda doseže čim večja enakost. dosti krajev,

te da

ne
katerim tudi sliva

se
in
niso vinorodni

in
ki

v
ni,

pa
žalost pri nas težnje temveč pri nas vlada obrodi, pač tamkaj dosti gozdov, po katerih rastejo
na

je
Ali
narodi uživajo

pr
pojedine narode privilegira, pojedini raznovrstne jagode kakor črnice, prebivalcem teh

in
bi n.
pra

ne
večje pravice predpravice, država, jim krajev dovoljuje, kuhali žganje tudi trošarine

da
te

se
in

in

ali ki
vice daja, jih novimi zakoni utrjuje celo pom

se
prosto, ampak zahteva,

da
mora vsak nabrati

te
z

nožuje. jagode svojem gozdu. Toda navadno nobedem teh

v
prebivalcev nima takega gozdnega kompleksa,

da

bi
Različnost postopanju proti prebivalcem raznih
v

to na
nabrati jagode svojem, ampak

se
pokrajin jasno vidi tudi predloženega zakon пnogel nabira
se

iz

naj regulira kuhanje Žganje pri pro vseh gozdovih nekaka splošna last, kakor

je
skega načrta,

in
ki

v
je,
ducentih. Najbolj značilno goba. Ali žalost gospod finančni minister tega

ne
na
tem zakonskem načrtu
v

pa
noče sprejeti zakonu ni
da

pravice srbijanskih prebivalcev naše države raz uvidi zakon. Sicer

in
se

še v
Imamo jamstva,

ne
da
na so
širjajo tudi Crno goro, pokrajine, bode šikan tudi bodoče.
ne
na

na

ki

v
a

bod, nadaljevale.

se

še
bile poprej pod avstro-ogrsko monarhijo, torej Sikane
napravljen presplošno prepušča

je
pokrajine onkraj Donave Save. Bolj očitno, bolj Ta zakon

in
in

preširoko obzorje pravilniku, zelo nejasen, po

je
ne
bo

bolj jasno moglo dokazati našim

in
se

drastično
in

tem bio pravilnik nejasnosti poslabšal. Po

ne
da

te

še
za

ljudem, enаkopravne, držav vse

se

nas smatra
ljane kakor ravno takim postopanjem. (Мedklic pos stopanje generalne direkcije posrednjih davkov

se v
s

da
dokaz ljubezni!) zadnjih treh letih nam daje naravnost jamstvo,
je

lanca Vrečko: To
bodo dosedanje sitnosti nadaljevale, ker
ali

ali

Vam mora biti jasno:

še
šikane

in
resnična enakost
stremljenja po pametni ureditvi, po pametni finan
pa

popolna gospodarska samostojnost posameznih

ni

čni politiki, temveč

se
uganja naravnost špijonstvo.
je

pokrajin, osobito onkraj Donave Save, Slove

to
in

nije Bosne Hercegovine, itd. Toda tega nočete. Mi obžalujemo gospoda finančnega ministra, ima
Vi

ki
in

sicer širok razgled, krije svojo osebo tako ma

da
To pričajo vsi dosedanji zakonski predlogi tudi
in

s
lenkostne ljudi
pa

obzorjem.
ne

predloženi zakonski načrt. Mi Vam priznamo tako ozkim strokovnim

s
svojim zakonskim načrtom jasno
do

pravice gospodarskega izkoriščanja. Zakonodaja Vlada nam s

za

dokazuje, druge rešitve,

da

da
administracija naše vlade utemeljuje upravičenost nas Slovence

ni
in

imamo jedino pot, sami uredimo svoje gospo

da
naših stremljenj oziraje načelno naziranje
ne

na
se

si
o

zedinjeni Sloveniji —,

se
bo zgodilo

to
so

dejanski ureditvi naše darstvo

in
države. Zelo značilna bila
v

potom avtonomije (Medklic poslanca Tomo Popovića:

le

izvajanja poročilu gospoda finančnega ministra

v

paza
Prazne želje!) To velja vas, ker imate ograničen
ko

oziru, tisti krat, zagovarjal

je
da

finančni
in ta

tem
politično obzorje, pameten sodi dru
je
zakon, zagovarjal kdor

ta
tisto vehemenco tistim
ni

da

temperamentom, zagovarja zakone, ker gače Izjavljamo, bomo glasovali proti temu za
se

katerim
to se s

konu. (Оlobravanje
na

pač znal, gre zakon, pravičen. Se desnici).

je

da

ki
za

ni

biti radi tega, ker vsake slabe stvari Господо,

je

veda moralo Потпредседник Љуба Бакић: при

more uspešno braniti tudi najboljši strokovnjak.
ne

ступамо решавању Прима ли Скупштина про

3.
—S

Gospodje, pri ureditvi določb trošarinskega zakona читани Š3. (Прима. Не прима). Ко противан нека
је
o

Žganjekuhi nam radi žganja, temveč radi načelnega устане. (Већина седи). Оглашујем да прочитани
ni

је

stališča enаkih pravic dolžnosti. Sicer ima -

in

einakih параграф примљен.

mi

mo dolžnosti večje kakor naši bratje Srbi, pravic Прелазимо но претрес

4.
Š
da pa

imamo manje. Samo jedan predlog umesten,

je

Има реч известилац.

г.
ali

ali

povsod uvede, povsod ukine.

se

trošarina Известилац Влајко Коцић: Молим Нар. Скуп

Gospod finančni minister izjavlja samo,
da

noče kre
да

знању,
да

штину код овога прими

је
4.
S

к
jo

dosedanje poti, ampak prepušča svojemu

da

niti штампарском грешком ушао као потпуно излишан

z

to,

nasledniku. Kaj naj prepri

da

pomeni? Ali
je
to

други став законски текст. Овај став опште

у
у
pa
ali

čan, bode dolgo vodil naših financ,

je
ne
s da

сам указ, којим промулгује закон,

се

се

уноси
у

tem reči, vlada brezpogojno

da

hotel namerava
да

због тога молим Нар. Скупштину прими знању

к

nadaljevati sedanji režim. (Medklic poslanca Pušenja

ћу

важи први став, који

да

овоме
ја
4.

сада
S
у

ka: Drugo bo!) прочитати. Први став гласи:

на

Ta zakonski načrt pomenja privilegiranje jednih Краљ пот

га

„Овај закон ступа снагу кад

по

zatiranje drugih. Оn daje olajšave, kinečko ljud пише, обавезну силу добија петог дана обна
da
in

bo več šikanirano od strani finančnih organov,

ne

stvo родовању „Службеним Новинама“ од кога дана

у

престају важити односне одредбе Финансиског за

ko

toda istočasno, jedni strani daje,

na

na
se

se

су

drugi strani odvzema. Odpravila jedni strani кона одредбе других закона које му противне
je
na
na se

“
се

није при
ali

drugi strani Потпредседник Љуба Бакић: Пошто

je
na

se

takozvana trošarina kotle

ни

ли

један говорник, прима Скупштина про

na na

žganje upeljala, povećala, dra јавио

ki

zato trošarina
in

га

читани параграф како известилац прочитао?

је

stično upliva proizvajalce Žganja. za

г.

naše tem
V
 55

—
Прима.— Не прима). Ко је против нека устане. (Ве Д-р Душан Бошковић није овде
ћина седи). Оглашујем да је прочитани Š 4. Д-р Душан Гргин — није овде
|

—
за
примљен. - Душан Димитријевић
Господо, са овим је у појединостима примљен Душан Ђорић — против
Душан Марковић —

за
овајзаконски предлог.

—
при

за
Сад ћемо прећи на гласање за коначно Д-р Душан Пелеш

—
мањеовога законског предлога. Гласаће се поиме Душан Суботић није овде
Ђорђе Хаџи-Алексић —

за
цицно,Молим г. секретара да изволи извршити
грозивку. Д-р Ђорђе Бранковић — није овде

—
Господа, која бити за коначно
ће примање Ђорђе Ђ. Поповић против

—
за
овогазаконског предлога изволиће гласати „за“ Ђорђе Ћирић
која

—
Д-р Едо Лукинић против
су

против изволиће гласати „против.“

Етмех Мулабдић — није овде

-
Секретар Стијело Кобасица прозива посланике

—
за
Д-р Жарко Миладиновић
да

су

гласају, они гласали овако:

—
и

Жива Витолић није овде

Живојин Димитријевић —

за
Др

Абдулах Буквица, није овде

—
Живојин Рафајловић није овде
—

Ајдар Асановић није овде

—
за
Живојин Тајсић
—
М.

за

Александар Додић

—
—
за

Александар Станојевић Ибрахим Дуповац није овде

Иван Весењак — против
—

Алекса Жујовић није овде

Иван Пуљец — није овде
—
за

Андра Станић

—
Иван Становник против
—

Андреј Бедјанич против

Илија Михајловић —

за
—
М.

за

Андреја Кујунџић

—
Д-р Илија

А.
—

Шуменковић против
М.

Анта Радојевић није овде

—
Исмет бег Гавран Капетановић против
—

Антон Бошњак против

Јакоб Вречко — против
——
за

Др Анте Штамбук
Д-р Антон Корошец није овде Јанез Бродар — није овде
Јанез Шрцин — против
—

Антон Сушник није овде

—
за
Д-р Јанко Шијачић
—
за
П.

Антоније Бешировић
Д-р Јован Жан — није овде
—

Д-р Атиф Хаџи Кадић провив

— —
Јован М. Јовановић није овде
—
за

Аћиф Ахметовић

—
Јован
В.

Маговчевић против
—

Блашко Рајић није овде

Др Богдан Милашиновић — Д-р Јован Радонић

за за
за

Јован М. Ћирковић —
—

БожидарЈеличић није овде

Јово Поповић — није овде
——
за

Вожидар Максимовић
Валеријан Прибићевић није овде Јожеф Гостинчар — није овде
—
—
за
И.

Д-р Василије Јовановић Јожеф Рајзер против

Јозеф Тајбл —
за
—
за

Јанковић
С.

Д-р Велизар
Јосип Клекл — није овде
М.

—
за

Велимир Поповић
—

Јосип Неманић против

— — за
—

Веља Вукићевић
—

Вељко Гргуревић није овде Д-р Јосип Хохњец против

Ј.

Јоца Вујић —
за
за

Д-р Вилхелм Најнер

Д-р Јоца Лалашевић —
за
—

ВећеславВилдер против
—

—
за

Јоца Трифуновић није овде

Д.

Влада Пуздерлијевић
Д-р

—
за —

за

Владимир Андрић Јурај Куговник против

ВладиславМилетић — Карол Шкуљ. — против
Ђ.

Алексић — није овде

——

Владо Пушењак против Коста

за

Др Коста Кумануди
—
Н.

Влајко Коцић против

—

—
Др Др

за

Војислав Вељковић није овде Коста Мајкић

—
—

Војислав Јанић није овде Коста Тимотијевић против

Крста Љ. Милетић —
—

за

Војислав Лазић није овде

-
—

—
Др

Војислав Маринковић против Криста Прикић није овде

—
—

Глигорије Анастасијевић није овде Д-р Лазар Марковић није овде

„Љуба Бакић —
за
—

Теза Шифтар против

—

Даворин Крајнц
—

против „Љубомир Давидовић није овде

—

—
за

јервиш Шећеркадић Љубомир Ристић није овде

—

—
Ђ.

није овде Љубомир

за
В.

Димитрије Вујић Стојадиновић

Он

за

fiоповић
—

димирије
Манојло Сокић није овде
—
—

за

Демирије Трајковић није овде Марко Видаковић

—
за—

за

није овде Марко Ђуричић

С.

““Трије Чичевић
—

Драган Бојовић
—

Марко Јурић није овде

за
С.

Арагић Шелмић Марко Петровић —

за
-
}р

С,

—
за

Драгутин
—

Којић
за
Н.

Марко Трифковић
—

“Драгутин Пантелић није овде Д-р Мате Дринковић — није овде

—

против
—

Р“утин Пећић
Матеј Кордић Петров није овде
–
.
 __IV. редовни састанак — 29. октобра 1923. године, —- г-----

Ристо Јојић — против

– схе
––

Прота Матеја Поповић — за

Матиша Млинарић — није овде Ристо Поповић — није овде
Рифат Рушид — за
Махмут Бег Храсница — против
Д-р Мехмед Спахо — против Савко Дуканац — није овде
Милан Ђаковић — за Садедин Рушид — за
Милан Недељковић — за Сали Јусуфовић — за
Милан П. Пантелић — није овде Салих Баљић — није овде
Милан Симоновић — за Самуел Шумахер — за
Милан Р. Степановић — за • Светозар К. Ђорђевић — против
Д-р Милан Сршкић — за Светозар Прибићевић — није овде
Д-р Милан Стојадиновић — за Светозар Станковић — за
Д-р Милан Ђ. Стојковић — није овде Светислав Марковић — за
Д-р Милан Секулић — није овде Др Светислав Михајловић — за
Милан Савић — није овде Д-р Светислав Поповић — није овде
Милорад Вујичић — за Светомир Ј. Борисављевић — против
Милош Катић — за Д-р Сима Илишевић — за
Милош С. Московљевић — није овде Сима Јовановић — није овде
Д-р Милош Радосављевић — није овде Д-р Симон Бартман — није овде
Милош Трифуновић — за Д-р Славко Милетић — није овде
Милош Савчић — против Д-р Славко Шећеров — против
Милутин Драговић — није овде Д-р Срђан Будисављевић — против
Миљко П. Адамовић — није овде Сретен В. Вукосављевић — против
Мирко Комненовић — за Сретен Петровић — за
Мита Димитријевић — за Станко Милетић — за
Мита Ђорђевић — за Стеван Калембер — против
Митар Ћирковић — за Д-р Стеван Крафт — није овде
Михајло Ивановић — није овде Стеван Нешић — за
Михајло Ђ. Кујунџић — није овде Стијепо Кобасица — за
Михајло Г. Павловић — за Стојадин Ст. Павловић — није овде
Михајло Ранковић — за Стојан Костић — није овде
Михајло Срећковић — за Тадија Пантовић — за
Младен Д. Николић — није овде Тодор Божовић — против
Д-р Момчило Ивковић — за Тома Поповић — за
Д-р Момчило Нинчић — није овде Томо П. Ораовац — за
Мустафа бег Капетановић — није овде Поп Трајко Арсић — није овде
Назим Гафур — за Ћамил Јашар Бег — није овде
Настас Н. Петровић — није овде Ћемал Осман — није овде
Недељко Дивац — против Ћенан Зија — није овде
Недељко Симоновић — за
Угрин Јоксимовић — за
Неђељко Зарић — за Ферат бег Али Драга — за
Неџиб бег Башић — за
Никола Караш — против
Никола Ковачевић — за
Франц Кремжар — против
Д-р Франц Куловец –
није овде
Франц Шауер — није овде
Никола Ђ. Митић — за
Фрањо Жебот — против
Д-р Никола Новаковић — није овде Д-р Фрањо Сударевић — није овде
Никола П. Пашић — за
Д-р Халидбег Храсница — није овде
Никола С. Сретеновић — против Халим бег Дерала — за
Д-р Никола Суботић — за Хамзалија Ајановић — против
Никола Т. Узуновић — за Хамид Курбеговић — није овде
Д-р Нинко Перић — није овде Д-р Ханс Мозер — за
Павле Гајић — за Хасан Миљковић — против
Петар М. Бјелица — за Хасан Шукри Хаџи Мустафа — за
Петар Богавац — није овде Хаџи Џемал Агуш — за
Петар Н. Марковић — није овде Д-р Хинко Кризман — против
Петар Петровић — за Хифзибег Ђумишић — против
Ретар Робевић — за Хусеин Алић — против
Петар Хајнрих — за Хусеин Ћумавић — није овде
Д-р Првислав Гризогоно — није овде Чедомир Кокановић — није овде
Прока Станковић — није овде Д-р Џафер Куленовић — није овде
Радојко М. Илијић — за Шабан Мустафа — за
Радослав Агатоновић — није овде Д-р Шефкија Бехмен — против
Рамадан Фејзула — није овде Штефан Фалеж — против
Риста Ст. Настовић — није овде
(После гласања).
Риста М. Скакаљевић — за
 Стенографске Белешке 57

Председник љуба Јовановић: Изволите, госпо штине ових дана, треба приступити остварењу на
ло,

то
Ја

за
шега пута Пољску. бих предложио да

је
Гласало свега 150

у
чути резултат гласања.

за
од
нродних посланика, тих гласало законски ме овластите да сазовем другу седницу оваквом

је

у
то
се
47.
случају: пре свега, ако би указала нарочи

за
предлог103, против Према томе објављујем
а

та

из
потреба; друго, кад буду готови предлози
ки
овај закон предлог коначно усвојен. Овим
је
је, и

данашњи дневни ред, треће, најдаље око 20. новембра. Слаже

ја
господо, исцрпљен одбора

и
са

се

се
(Прима се!) Онда бисмо
ни ли ни

да

предлажем данашњи рад завршимо. Слаже ли Скупштина?

стали, господо,

да
Скупштина? (Слаже). Сада, господо, као што утврдимо дневни ред. Овај

је
је се

састанак завршен, овај на

на
познато, ми немамо ни један предмет готов други ћу заказати

а
ред, извештаја
на
за

стављање дневни
да
одбора чин како сте сада чули.
нема прека потреба одбори своје послове
је

18
и

Седница закључена часова.

је

/
у
сврше.Исто тако, господо, према одлуци Скуп

iШтампарија Саве Раденковића Брата Београд Ускочка 10.

и
-|
“
 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

ГОДИНА Ill. БЕОГРАД, 1923. ГОДИНЕ БРОЈ 6.

V РЕДОВНИ САСТАНАК

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА СЛОВЕНАЦА
И
држан 30. новембра 1923. године Београду.

у
Председавао Председник
Љуба Јовановић
Секретар
Стијепо Кобасица.
су

Присутна Министри: Министар Просвете,

г.
г.

Министар Финанија, Министар Пошта

и
Телеграфа,
Министар Пољопривреде, Министар Аграрне Реформе, Министар Унутрашњих Дела,
“; за Изједначење Закона, Министар Правде. Мини

Са држ а ј: 14. Дневни

за

ред идућу седницу:

“) о 1)

1.Читањепретокола. Избори Одбора оснивању Бродарског Друштва

по
о

и
уредби разврставању чиновника.
*. Скопштељао конституисањуЗаконодавног Одбора.
на

Одговор Министра Правде интерпелацију Д-р Славка

3. Саопштење о санкцијама решених закона и Скуп Шећерова,
зимскимрешења.
3)

4.Молбеи жалбе. Одговор Министра Аграрне Реформе Мин Шума

и

и
на

Руда интерпелацију Хамзали Ајановића другова.

е

и
1.)

5.Подношење законских предлога:

О

разврставању
*ника;
2)

3)

оснивањ Бродарског Друштва;

О

Завршног
ни

р
“

за

пржавнихп хода расхода 1913. 914. год. 4.)

и

*“
и

(Почетак рада 10“, часова пре подне)

5.)
за

прихода расхода
од

1924.5 год.
у
и

зајму
О
W.
—

*WW. франака.
Предлози
Министра Унутрашњих Дела Председник Љуба Јовановић: Господо, почиње
*

разгруписа
V,
мо
о

*
инуопштина редовни састанак. Изволите чути записник
13ане Мин.Правде издавањупосланика суду: Марка IV. редовног састанка.
о

lомеВојковића.
*

IV.

Секретар Стијепо Нобасица чита записник

8.

Окуствапосланика.
редовног састанка.
1.)

Саопштење
e на

интерпелација: Драгутина Пећића

*
*

ГрађевинаМин. Унутрашњих Дела;

2)
и

11
-р

Председник Љуба Јовановић: Има ли, господо

*** Славка
на

МинистраГрaвe Ђорђа повића ко шта да примети

П
3

Министра на прочитани протокол

““Чњи Дела; Николе Сретеновићи
4)

на

министра Нар. Пошто нико нема (Нема).

да

*** примети,
Др

да
на
5.

КослеКумануди Председника Мин Савета: објављујем

је
на

fојислав
Лазића Мин Правде Финансија; 7.) Јована прочитани протокол примљен.
***
у

и
на

Ин

Министра страних Дела. Изволите, господо, чути једно

Извештаји
саопштење За
на
г.

Министара времену одговарања

г.
*

конодавног Одбора.
о

“pituluje nocланика.

Секретар
18.“,W. l).

Разна акта. Стијепо Кобасица (чита).

на

3.

да

Питање конодавни Одбор извештава,

се

prдседништво:Свет. Ђорђевић, Ђорђа

све

је

Пли
3

ПоповићаМилоша Московљевића Воје Лазића новембра тек. год. поново конституисао

и

изабравши
на

Одговори
Министара посланичка питања.
за

себи председника Марка Ђуричића,

за
г.

ј,

пот

8“
60
----_-_-_ -- --
председника г Д-р Жарка Миладиновића, Граду, Емилије Ан

II.
за зног расадника Даниловом

у
Др. Васу Јовановића секре танијели, пензионера, Добривоја Ст. Јовановића,

за
потпредседника

г.

и
секретара Министарства Унутрашњих Дела, Симе

М.
тара Велимира
г.
Поповића.
Изволите, господо, чути извештаје мини Симића, учитеља, Александра Мунђаковића, Чинов

г.
г.
ника Финансијске Контроле Сарајеву, Филипа

у
стара.
Поповића, учитеља вештина, Уредништва „Видов
Секретар Стијепо Кобасица (чита): дана“ Новом Саду, Чиновника Финансијске Кон

у у

из
Министар Вера извештава Скупштину став троле Прњавору, Чиновника бив. контроле Клад

о
ња. Чиновника финансијске контроле Вишеграду,

за
љењу на расположење време трајања мандата

у
народног посланика Ристе Скакаљевића, профе
г. чиновника финансијске контроле Маглају, чинов

у
Јајцу, Владимира

П.
сора Богословије ника финансијске контроле

у
ње Миџора шефа Финансијске Управе; Јожефа Довча,

за
Министар Саобраћаја враћа Скупштини
Анте Беланића, котарског акцесистра, Суда општи
ну

архиву један примерак потврђеног закона

о
бачинске, Божидара Валожића другова, ин

не

и
државном саобраћајном особљу.

И.
валида, Митра Дрецуна, помоћника обласног
ње

о за
Министар Финансија враћа Скупштини директора loшта Телеграфа, Јакова Сарића, пен

и
ну

из

I
архиву један примерак потврђеног закона зионера, Петра Косића, бившег чиновника државне
менама допунама законима таксама прис штампарије,
и

и
о
у

чиновника Финансијске Контроле

у
тојбама. Сплиту; Достонића,

Л.
Милоја члана Народног
Министар Народног Здравља враћа Скупштини Позоришта, Ратка Жунића, учитеља, Владимира
њену архиву један примерак потврђеног скуп Филиповића, рачуноиспитача Главне Контроле, Ни
за

штинског решења ослобођењу болничког стажа коле Зара, професора, Милоша Љубића, пензионе
о

извесних лекара. ра; Милоша Васиљевића, учитеља; Милоша Пан

тића, Емила Филиповића, Јосипа Перчинлића,

Л.
за

Министар Правде враћа Скупштини њену

из
учитеља, Стеве Чупића, Модрака, Вере Тома
архиву један примерак потврђеног законодавног
шић, удове: Ристе

В.
тумачења чл. 30. закона судијама од марта Радевића бившег председ
4.
о

из
Бусине; Војина

Р.
1911. год. ника општине Митровића
пензионера, Милана Бешовића, председника оп
о за

Министар Финансија враћа Скупштини њену

штине вароши Берана, Новице

Н.
Новчића пензи
архиву један примерак потврђеног закона изме овера, Анте Дукића Сомбора, Д-р Саве Љуби

из
нама допунама законима одредбама држав
Про
у
и

братића, секретара епархијског

о

Управног

и
ној трошарини.

из
Сарајева, Маре Љубибратић

из
светног Савета
Изволите,

М.
Председник Љуба Јовановић: госпо Сарајева, Станоја Михајловића учитеља, Сул
су

до, чути молбе жалбе које стигле Народној тане Ђ. Стаменковић, удове, Анђе Лазаревић,
и

Скупштини. учитељице; Грађана Општине Горњо Мрачке,

Секретар Стијепо Кобасица саопштава ове мол Ике М. Вујевић, удове; Министарства Просвете,
бе: Петрониле Радић-Радулић, бивши учитељице, Круне См љанић, удове, Др. Луке Вароне, Др.
осталих пензионера, Стојана Марка Крмпотића, Марије Поповићке, учитељице

у
Живојина Симића
и

Пензији, Лепосаве Петковићке, удове, Драге Ло

у из из

Глигоријевића, Драгсина, Драгомира М. Ђорђе

Л.
врић удове, Стане Пејовић удове, Драгутина
Р.

вића, учитеља Ниша, Лепосаве Грујићке, удове,

Илића, библиотекара Народне Скупштине, Николе
Матице Српске Новом Саду, Данила Гатала,
Р.

пензији, Др. Јордана

П.
Мостара, Стојана Сте Рајића учитеља Илића
из

артиљериског пуковника
доцента универзитета, Илије

из
В.
П.

фановића, Мартинце; Госпаве Племенац, Ста Мартиновића

из

из
Цетиња, Сергија Даниловића, Ниша,
Ђ.

пиљара
ке

Мартиновићке, удове, Стевана Грлића, упра

вника Поште, Ђуре Цlтамбука, Кате Бобићке, удо Даре Ерег, удове, Арсенија Дугелића, бившег учи
ве; Цветка Димића, бившег порезника, Стане Ра теља, Пере Јововића секретара Управе Држа
Г.

из

јичковићке, удове: Вјекослава Спинчића: Суда Оп вних Добара; Милована Вукчевића Подгорице,
штине Сецоречке, Петра Шкоровића, цариника, То Петра Милића, директора Обласне Дирекције По
Телегрфа, Благоја Берса, професора му
из

ме Павловића пеш. пуковника Скопља: Јосипа шта

и

Ми
из

Кошида, свештеника, Аврама Стефановића, пензи зике; Новице Шаулића Жабљака, Ристе
Ј.
из

онера, Др- „Шпире Шеат, управника покрајинске ловића, бившег званичника Грахова Марије
;

Шибенику, Лазара Симеоновића Но Ивановић, удове, Антуна Дежуловића,

из

болнице бившег
Ј.
у

поштанског деловође, Михајла Кнежевића, полициј

из

вога Корита; Антона Трговчевића Сибина; Дра

гутина Стојковића, судије, Ђорђа Михајловића, ског писара, Теодоре Јовановић, удове, Николе
П.

трговца, Славка Радишића, добровољца, Лепосаве Вукановића, Десанке Николић, Анђе Љочић, удо
не,

Симић Матијашевић, наставнице, Удова рату изги Петра Војиновића, судског писара, Јосипа
у

помрлих официра, силије Дожићке, удове, Копача, бившег народног посланика, Анке Шу
В.

нулих
и

--
Јована Бећова-Поповића, Војислава Видаковића лигој.
из и

друга, Стојне Шанђе

го
се,

осталих инвалидкиња
ће
и

Председник Љуба Јовановић: Све

Раденке, Илије Егарића, Ноке танишића, Николе
*“.
за

ове молбе жалбе упутити Одбору Молбе

и

Поповића, пензионера, Милојка Ћирјаковића, Станка аЛОС.

из Д.

Михајловића, поручника, Николе

из А.

броводице }}зволите чути један предлог господина Мини

Будве. Др Степана Братанића Прилишта; стра Правде.
Милоша Аџића, управника државног воћног ло
и

Секретар Стијело Кобасица саопштава:

 Стенографске Белешке 61

ГосподииМинистар Правде подноси Скупшти Изволите чути још један предлог Министра

г.
на

решење Уредбу разврставању распоре Финансија.

из и

и
о
њу

чиновника осталих државних службеника Секретар Стијепо Кобасица (чита): Министар

и

на
грађанског
реда. Финансија подноси Скупштини решење предлог
го

за
Председник Љуба Јовановић: Ви сте, господо, закона буџету расхода прихода 1924/

5
о

и
или

ту
за
Скуп
да

са
Министар Правде подноси Нар. дину заједно финансијским законом годину.
на г.

штини узакоњење уредбу разврставању чинов

ли се
Љуба Новановић: Господо,
о
Председник ово

и
ника службеника грађанског реда. Сада треба
и

такођер упућује Финансијском Одбору. Слаже

Могу,
да

НароднаСкупштина одлучи поступку.

се
Скупштина тим? (Слаже.)
нео

с
да то
Ја
сподо, бити два начина. бих хтео
чују. Ми мо
Изволите чути још један предлог Министра

г.
да

не
предмим, господа посланици
а

Финансија.
обични за
за
жемобирати нарочити одбор као
га и
ковскипредлог, могли бисмо упутити За Секретар Стијепо Кобасица (чита), Министар

и
а

на
кводавномОдбору, који тај законски предлог
је

Финансија подноси скупштини решење предлог

не да

ручавао, после, кад његов извештај

изађе пред закона зајму од 300, 000.000 франака фран

о
скраћеном поступку, него
по

Супштину, радимо цуских тражи да се огласи за хитан.

и
усвајају за
се

обичним
начином како претресају
и

Јовановић: Господо,

ви
Председник Љуба сте
унскипредлози.(Гласови: Обичним начином.) По

да
изволели чути да Министар Финансија тражи

г.
путаћемооним обичним путем, ставићемо на
т.
ј.

предлог огласи као хитан. Пред

се
овај законски
незниред избор одбора.

да

је, на
се
лог има упути оцену извештај Финан

и
предлог Министра Сао сијском Одбору,

ће
Изволите чути један сада Скупштина решавати

о
(раћаја Министра Трговине.

за
хитности. Ко господо, то, да

се
и

његовој овај
Секретар Стијепо Кобасица (саопштава): Мини законски предлог огласи као хитан, нека седи, ко
trap

противан, нека устане. (Протести код опозиције.

аја

је

Ciобра Министар Трговине Индустрије

и

већина седи.) Господо,

на

подносе Скупштини решење предлог закона већина седи. Објављујем

о

*
t(Firalty повлашћеног бродарског друштва Краље да овај законски предлог оглашен као хитан.
је
да

се

Срба, Хрвата Словенаца траже Изволите чути предлог Миннстра Унутраш

и

г.
и
33

огласи хитан. њих Дела.

Председникћуба Јовановић: Господо, овај пред Секретир Стијепо Кобасица (чита): Мин. Унут.
има
да

на

1)
се
*

упути проучавање извештај Дела подноси Скупштини предлог одвајању

и

о
од

Одбору,
Финансијском али као што сте изволили села Потока општине Александровске спајању

и
**, ГосподаМинистри предлажу
да

са

овај закон општином Мраморском; 2.)

се

одвајању варошице

о
* ски

3) од

предлог огласи као хитан. По пословнику Љига општине Зранчиске образовању нове опш
и о

од
ћу
да

тине;
Ја

имамо сада решимо. према томе одвајању села Бућуна Тијавка доса
о

седењем устаја дашње општине образовању нове општине. и

“
поставити
питање. Решаваћемо
и

и
*
Ко

да
то

ће се
за

буде овај законски предлог

Председник Љуба Јовановић: Господо према
као

за ко

седети, противан
је

хитан тај
је а

ова три пред

се

ранијем решењу Скупштине сва

ко

“the постављам питање: хитност тај

la

за

лога упућују Одбору разгруписавање општина,

“

седи, које против хитности нека устане који

а

Народна Скупштина изабрала. Имам само

је

**а седела, зато објављујем

је

седи). Већина
да

да

до
саопштим Скупштини тај Одбор није сада
да

овај законски пред

се

Скупштина решила
10.*

није кон
*

показао неку велику ревност раду

у

Сматракао хитан.
Ја

за
ституисан. овом приликом, господо, сматрам
чути још један предлог
да

Изводите, господо,
то

своју дужност саоп

г.

Народној Скупштини
да

Министра
Финансија
да

ода
се

штим господу одборнике замолим

и

да

први пут кад буду позвани,

*
се

Секретар Стијепо Кобасица (чита): Министар зову позиву

на

да

*нсија подноси Скупштини решење предлог конституишу приступе осталоме раду.

и

0добрењу завршеног рачуна државних Сад, господо, изволите чути два захтева
0

г.

*да

“
за

расхода буџетску 1913. годину. Мин. Правде.

и
је није

ПредседникЉуба Јовановић. Овај предлог Секретар Стијепо Кобасица (чита): Мин. Правде
о

Фи
се
Д да
се
за

“puВим рачунима год. 1913. упућује тражи издаду суду народни посланици
г.
г.
ли

Марко дело изS 103. крив. зак,

се

Скупштина тим?
за

Одбору. Слаже Дошен Тома

11.и
с

3Же.
19.

15.
од
из

Š3.
за

Војковић дело закона 1867.

и

год.
Фи
ју

Изволитечути даљи предлог Министра

г.
*3

jili нија,
Председник Љуба Јовановић: Господо, оба ова
ли
се
ју

(чита): Министар
Секретар Стијепо Кобасица захтева упућују Имунитетном Одбору. Слаже
Скупшина? (Слаже.)
се
на

“сија подноси Скупштини решење предлог

за да

*00добрењу завршног рачуна државних при Изволите, господо, вам саопштим молбе
“

за

буџетску годину 1914. народних посланика осуства.

* Č,
расхода
г.
г.
и

у 20
се

за

овај предлог Коста Кумануди моли

Г.
И

ПредседникЉуба Јовановић: дана Одсуства

за

завршном рачуну год. 1914. упућује ради одласка Лозану као судија Спору општи
0

за

*нансијском дбору. Слаже

с

не
ли
О

се

Скупштин Београдске белгијског друштва

и

трамвај
је

{THм? ОСВЕТЉСНbe.
И
62 V. редовни састанак — 10. новембра 1923. године

Г. Др. Василије М. Јовановић моли за 12 дана Г. Министар Финансија извештава да ћа на

одсуства ради домаћих потреба. интерпелацију г. Војисл ва Лазића и друг. одго
Г. Риста Скакаљевић, нар. посл., моли за осу ворити кад прикупи потребне податке ,
ство до 5. децембра т. г. ради домаћих потреба, Г за Аграрну Реформу извештава
Министар
Недељко Зарић, нар. посл., моли за осуство
Г. да ће на интерпелацију г. д-р Душана Бошковића
од 30. новембра до 2. децембра т. г. због породи одговорити кад се стави на дневни ред;
}них прилика. Одобрава ли Скупштина ова осуства? Г. Председник Мин. Савета извештава да ће
(Одобрава.) ни интерпелацију г. д-р Косте Куману дија и друг.
Сад, господо, изволите чути саопштења о ин одговорити Мин. Војске и Морнарице као надле
терпелацијама, које су поднели г. г. нар. посланици. жан за исту.
Председник Јовановић: Изволите чути,
Секретар Стијепо Кобасица (чита): Господа Дра Љуба
госшодо, саопштења о разним актима, која су стиг
гутин Пећић и др. народни посланици упућују ин
ла Народној Скупштини.
терпелацију Министрима Грађевина и Унутрашњих
Дела о изради и извршењу Правилника о употреби Секретар Стијепо Кобасица (чита): Трговачко
народне снаге за оправку јавних путева. Удружење подноси своју резолуцију о увођењу
. Господин Др. Славко Шећеров, нар. посл. упу нових приреза,
ћује интерпелацију Министру Правде о скидању Месни магистрат у Марибору, поглаварство
секвестра са имања грофа Чекоњића и продаји то града Сења и поглаварство града Вараждина под
ГА И Ма Њa. |
носе своје представке о уношењу чл. 236 у буџет
за 1923/24. год.,
Г Ђорђе Н. Поповић, нар. посл., упућује ин
терпелацију Мин. Унут. Дела о поступку полициј Збор грађанау Шкофи-Луки подноси своју
ских власти у округу Крајинском. представку о поступку талијанских власти;
Г. Никола С. Сретеновић, нар. посл., упућује Друштво фин, чиновника за Словенију под
интерпелацију Мин. Народног Здравља о незакони. носи своју представку о разврставању чиновника
тим поступцима лекара у чачанској окружној бол Фин. Контроле;
НИЦИ.
Судије из Јужне Србије подносе своју пред
Господа Др. Коста Кумануди и др. нар. посл. ставку о доношењу закона о суд јама;
упућују и нит ерпелацију Председнику Министар Жупанство „Св. Петар“ подноси своју пред
ског Савета о ликвидацији Шајновићеве афере.
ставку о успостави кулука и укидању Богословског
"Господа Војислив Лазић и другови, Факултета у Љубљани;
нар. посл.,
упућују интерпелацију Министрима Правде и Финан * Збор Привредника у Бачкој Тополи подноси
сија о начину наплате таксе за уговоре о продаји своју резолуцију о провођењу аградне реформе;
и куповини.
Југословенска студенска омладина у Бечу под
Господа Јова Јовановић и другови, нар. посл. носи своју резолуцију о усшостави односа са Ру
упућују интерпелацију Мин. Иностраних Дела о на сијом;
шим односима са Русијом. Савез друштва државних рачунских чинов
Председник Љуба Јовановић: Господо, све ће се ника у Сплиту и Секција Манипулационих Чинов
ове интерпелације по Пословнику упутити дотичним ника Хрватске, Славониe и Међу мурја подносе
г. г. Министрима.
|
своје представке о разврставању чиновника и о
сталих државних службеника грађ неког реда;
Изволите чути неколико извештаја гг. Мини
стара. Збор Студената Београдског Универзитета
подноси своју резолуцију о поступку полиц. вла
Секретар Стијепо Кобасица (чита): Г. Мин
сти приликом растурања студентског збора код Сла
Унутршњих Дела извештава да ће на интерпела. вије;
цију нар. посланика г. Д-р Душана Бошковића
Градска општина у Марибору подноси своју
одговорити кад прикупи потребне податке;
представку о давању субвенције Мариборском по
Г. Мин. Унутрашњих Дела извештава да ће на зоришту;
интерпелацију нар. посланика г Драг Пећића и
Градско Поглаварство у Беловару, градско
другова одговорити кад прикупи потребне податке,
поглаварство у Земуну, месни жупан града Љуб
Г. Мин. Грађевина извештава да ће на ин љана, град ко по лаварство у Винковцима општин
терпепелацију нар. посланика Драг. Пећића и дру ско управитељство у Сплиту, поглаварство града
гова одговорити кад прикупи потребне податке; Вараждина, градско поглав рство у Сиску, Местни
Г. Мин. Унутрашњих Дела извештава да ће Магистрат у Марибору, Градско поглаварство у
на интерпелацију д-р Душана Бошковића одгово Крижевцима, Начелство града Загреба, поглавар
pити кад се стави на дневни ред: - ство града Сења, градско поглаварство у Вуковару,
Министар Правде извештава да ће на интер градско поглаварство у Митровици местни маги
пелацију г. Радослава Агатоновића одговорити кад страт у Цељу и градско поглаварство у Петро-Ва
се стави на дневни ред, радину подносе своје представке о доношењу но
Г. Министар Унутрашњих Дела извештава да вог закона о општинама за целу Краљевину ,
ће на интерпелацију нар. посл. г. Ђорђа Поповића Збор радника из насеља Сушине — Ђурђе
одговорити кад прикупи потребне податке; вац, збор радника из Сушака, Радничка комора У
 п
Стенографске Белешке 68

Савез приватних намештеника из Винко

Загребу, Партизанство владајућих елемената моме

у
на, јавни збор радника у Загребу, јавни збор изборном округу иде крајност ствара тешке

и
у
у Беловару, збор радника из Горњег Под
радника злоупотребе несреће нашим грађанима. Узалуд

и
радца,збор радника у Лацарку, јавни збор рад био, Господине "реседниче, сав мој труд код

је
никау Лепавини, савез банкарских чиновника и

се
централне државне управе да ово зло спречи.
намештеника, радника у Беочину, оп Тога ради, сам, као народни посланик, као члан

ја
јавни збор
шти

ћу
Дрвара, јавни збор рад овога Дома, имао наде, преко овога Дома,

да
раднички савез из
Вараждину, Представништва, добити задово
са

ника Сушака, јавни збор радника преко Народног

у
Сиску, јавни збор радника љење, ство

се
тамо где неред немир да ће

је
јени збор радника
у

и
а
Лесковцу, збор радника Бечкереку, савез pити ред мир. Тога ради, ГогПодине Председ
В.
у

и
у

радникаживотних намирница, организација служ ниче, упутио сам неколико питања интерпелација

и
на
осигурање радника, одговорне чланове Владе, али господа Минис
за

беникаокружног уреда

за
су
главнираднички савез Нишу, народни женски три, који пред Скупштином одговорни рад
у

савез,
радништво Бољевца рудника Ртња Бо подчињених им органа, нису сматрали за дужност
и

и
само благовремено,

не
говинесавез техничког позоришног особља, јавни да одговоре него никако
Ка

од
на
Вировитици, савез радника

ја
убр радника питања интерпелације. Има више
у

м
у

и
жници,савез радника Загребу, Савез радника осам месеци ко чекам одговор на моја питања

к
у

Мојстрани, Савез рудара Леши, Радништво интерпелације, али одговора нема. Ћутање гос

и
у
у

„Унион“,Окружна строковња Цељу, поде Министара објашњено од стране подчи

је
комисија
у

Друштворадника Шоштању, Савез радника њених им органа као одобрав ње њихова рада,
у у у
у

Цељу,Савез радника Штору, Савез радника и тога, место помоћи од тих питања интерпе

и
у

с
лација, добио

се
(књ. Градецу, Друштво словеначких рудара као резултат по ачање несавесне
Зебуговцу,
Савез радничких рvдара Храстнику, акције тих органа власти продужавање њихових
у

и
Љутомеру, друштво
ка

Друштворадн радника злоупотреба.

у

Белишћу, збор
Ја
Загору, збор радника радника ћу, Господине Председниче, бити слободан
у
у у

да

Стрмишу, савез монополских радника подносе један случај, који

на

о
се
Вас упозорим само
и

резолуције,којима моле влду

своје Народну Скуп диграо пре три дана. Са Љубом Давидовићем,

г.
и

за
да
не

штину, укидају Министарство Социјалну народним послаником, био пре три дана

ја
сам

да
Политику. код Министра Унутрашњих Дела, мcлбом,
г.

с
Јовановић: Господо, неко узме заштиту извесне грађане. Поднели смо му
у

Председник Љуба

из
Кладова, њих

и 15
телеграм највиђенијех грађана
су

Никогосподе народних носланика упутили ми

броју,
20
на

до молисмо Министра можда

да

г.
на

своја питања,
и

tkoЛика која треба им данас

људе. Ти ви

те
Одговорим, последњи пут, да узме заштиту
у
из

ђени грађани Кладова, наши трговци, упутили

Светозар Ђорђевић упутио једно питање
је
Г.

И из се су

да

да
пре узму потребне мере
у се

већ сти молбу нама,

је

једне интерпелације,
поводом којој
о

министра, зло спречи. Нису питању били они, него грађани

од

је

тако да
*) *)

Одговор надлежног
Предмет
постао Излишан. среза, наши земљорадници, чланови наше партије.
шта мислите, господо Господин Председниче?
и
ми

упутио питање: за
је
г. Т.

Ђорђе Поповић Уместо заштите по томе телеграму, полициска власт

што

не

Министар Унутрашњих Дела одговара

јуче све потписнике тога телеграма. Го
је

ухапсила
он

питања која под

је

**ише интерпелација
данашњу ве
и

на

*t), спода Министри свакако рачунају

да

ћину њену готовост вазда брани све њихове

и

Ми
ја,

одговорим,
да

да

свакако разлог што господа Ми

је

господо, имам поступке. То

г.

је

*p као што знате, је

на

Унутрашњих Дела,
на

наша питања. Али,

не

ја

нистри одговарају Вас

***

Деопитања посланика Поповића овде одго молим, Господине Председниче,

г.

као члан овога

“
“0, један део није одговорио,
да
на

али био Дома,

је

позовете господу Министре најозбиљније

да а

тада де
се

да

одговори,
ви

Поповић није На тај начин,

г.

врше своју дужност ћете

а

**де
та
су

седници тако питања скинута аутори

и
у

спасти ауторитет Народне Скупштине

и
и

Невногареда.
тет нас, народних посланика,
*

дати могућност да
Што

“
и
је су

тиче осталих питања, нека

за

ми обављамо наше дужности,

се

стављена које нас

је

народ
ред

““ни
да

данас, предвиђено данас овде послао које смо обавезни вршити.

т.

и
ј.

“ри
се

Унутрашњих Дела. Што

да

Министар
г.

Председник Љуба Јовановнћ: Морам кажем

осталих питања, њих ћемо такођер
је

само нешто господину посланику. посланик

Г.
и
на

дневни ред, интерпелацијама имаће

да

своје саопштење да жели

и се
а
о
*

му данас одговори
ће

на
се
да

*99пштина реши кад ставити учинио општим речима, није појединце рекао
у

litВНИред.
а

да нарочито жели, да положи важност на то да

Има реч Народни посланик Поповић.
Г.

говори том том питању, тој тој интерпе

о

и
о

„“
и

Поповић: Господине Председниче, управ

је

из
Ја

лацији. овде имам секретаријата опширан

b

Вас

дубоко жалим што

даса

ово питање, свима питањима,

је
ја
“

извештај шта рађено

даја

:::
:

и
на

пропратим једном непријатном конста посланика,

га

бих молио каже што жели

г.

“
сам као члан овога Дома, као
да
То

је:
му

за
да
па

он
ћу
“

се

одговори,
ја

учинити буде
*
W0*)

за

посланик, који одговара свој рад, оне ДОВОЉa H.

и

-
да

на

тачно вршим своју посла Сад пређемо питања Јове Поповића

*

савесно
г.
и

Дужност. |
“)

да

на
се

под
је

томе му одговори питање које

о
 64 V. редовни састанак — 10. новембра
нео г. Министру Пољопривреде и Вода ради зло
употребе инспектора Генералне Инспекције Вода
у Сарајеву и ради купње фабрике за конзервира
ње воћа „Мира.“ Затим на питање Мин. Финансија
ради неисплаћивања отпремнине дефинитивним учи
тељицама у Босни и Херцеговини, и на питање г.
Министра Правде ради злоупотреба др Лазе Мар
ковића о изборима у Херцеговини — и да на сва
ова питања до данас није добио одговор. Морам
да изјавим да онај рок до којег г. г. министри
имају да одговоре на та питања посланичка данас
управо истиче, па тек после данашњега дана мо
жемо штогод предузети. Ја сам са моје стране,
господо, све министре о којима је реч опомињао
неколико пута, и последњи пут 21. ов. мес. да са
тим одговорима пожуре. Ја сам, дакле, са своје
стране учинио оно што сам могао да урадим.
ма реч г. Поповић
Јово Поповић: Господо посланици, ја сам пи
тање на г. Министра Пољопривреде и Вода ради
злоупотребе инспектора Генералне Инспекције Вода
у Сарајеву упутио пре годину дана, и са тим
питањем се непрестано затеже, и до данас нисам
добио никаквог од овора. Тај инспектор Генералне
Дирекције Вода у Сарајеву је фалсификовао гкта
к на основу тих фалсификата прогонио своје власти
те чиновнике. Та фалсификација је утврђена и од
самога суда и он је осуђен на 10 дана затвора.
Међутим, то се знало и раније у Министарству
Пољопривреде и Вода, али се непрестано са тим
затезало и није се мени до данас дао одговор.
Што се тиче другог питања које сам упутио,
тачно је — што каже г. председник — да данас
излази рок, и ја се задовољавам Одговором Г.
председника.
Питање на г. Министра Финансија ради неис
плате отпремнине учитељицама упутио сам још
1921. год. Министру Финансија г. Куманудију. Па
онда сам га поновио два три пута на Министра
Финансија и по новио сам га и Министру г. Стоја
диновићу по други пут. Г. Кумануди ми је одго
ворио још 1922. год. да је наредио сарајевској
делегацији да се има по закону поступити и учи
тељиц ма исплатити оно што им припада Међутим,
то наређење Министарства Финансија није ни до
данас дошло делегацији у Сарајеву.
Овде је на чисто да један чиновник у Минис
тарству Финансија није споразуман с тим решењем
и неће да дозволи да то решење оде делегацији
у Сарајеву. Дакле, види се да и поред решења и
два тачна одговора г. Куманудија један чиновник
у Министарству Финансија није хтео да то изврши.
Данас се то врши и под Министром Финансија г.
Стојадиновићем. Дакле, томе питању није изашао
рок, него је истекао рок још пре годину дана, и
ја молим г. Министра Финансија да учини што
треба да његови чиновници не буду јачи него
ОН Са М.
Председник Љуба Јовановић: Ја морам само ово
да кажем, да све оно што је рађено прошле Скуп
штине, то се не може урачунати у рок за рад ове
Скупштине. Г. Поповић политички може да се жали,
али ШТО Се ТИЧe РОКОВа, ми гледамо на ово што се
ОВДС ПОДНОСИ.
1923. године
Сад има једно питање г. Милоша Московље
вића, Г. Московљевић мене пита шта је узрок да
Административни Одбор не врши дужност и не по
дноси извештај о прегледу скупштинских рачуна. Ја
морам казати г. М сковљевићу кратко, да по оба
вештењима које сам добио од председника Админи
стративног Одбора и самих чланова тога Одбора,
да ће ми за прву седницу, која буде на реду по
днети извештај, да га саопштим Народној Скупшти
ни. Има реч г. Московљевић.
Милош Московљевић: Није довољно ако тај
Административни Одбор само обећа да ће на првој
седници Народне Скупштине поднети извештај, јер
он може поднети извештај, али он неће бити изнет
шред Народну Скупштину, јер ће Скупштина можда
опет да се распусти да не ради, и то ће ићи у не
доглед. Јер, господо моја, по Пословнику који је
изгласан и који је примљен 2. марта 1922. год. уста
новљава се Административни Одбор као контролни
орган Народне Скупштине. Али ја питам вас, госпо
до, да ли је од тога времена па до данас Народна
Скупшина имала пред собом и један извешта! Адми
нистративног Одбора. Међутим Пословннк наређу
је својим члановима 126. и 127, да тај Администрати
вни Одбор као конгролна власт свакога месеца пре
гледа скупштинске рачуне и свакога трећега месе
ца подноси извештај Народној Скупштини. До са
да од како се ова Народна Скупшина састала тај
Адмнистративни Одбор само је једанпут прегледао
Скупштинске рачуне и тај извештај поднео Народној
Скупштини, али о њему Скупштина ни до данас ни
је решавала. А прошла Народна Скупштина није има
ла прилике да види, на што се у Скупштини троши,
а то је врло важна ствар Ми сваки дан говоримо
како треба штедети, а Народна Скупштина сама од
себе неће да почне штеди.
Председник Љуба Јован увић: Није овде дебата
о томе предмету.
Молош Московљевић: То није дебата, ја хоћу
да образложим своје пит ње, ја хоћу да кажем је
сам ли задовољан или нисам с вашим одговором. Ви
мене спречавате да говорим.
Председник Љуба Јоваковић: Ви сте мене пита
ли и ја сам Вам одговорио.
МилошМосковљевић: Ја имам права пет мину
та да говорим, ја говорим о предмету, ви нам не мо
жете запушити уста да не говоримо, и баш сте ви
били криви зато јер ви не водите рачуна да тај изве
штај Административног Одбора буде изнесен пред
скупштину (Председник Љ. Јовановић То није исти
на). Кад за три године Народна Скупштина није има
ла прилике да прегледа рачуне, зашто сам нећете
то да урадите. Баца се новац на све стране, па тре
ба Народна Скупштина да чује. Треба дати прили
ке Народној Скупштини да чује како се троши, а
ви не дате. То је жалосно кад Народна Скупштина
не може да контролише своје издатке, кад не може
да добије прилике да покаже да уме штедети.
Председник Љуба Јовановић: Ја имам да одго
ворим на замерку, да ја спречавам Г. Московљевића
у говору. Г. Московљевић је познат као посланик
који се ретко држи предмета и пословника. Он говори
о своме праву, нека ми цитира параграф тога свога пра
 –F Стенографске Белешке 65

којим путем ре

се
(М.
последњег питања: хоће ли

Ја

са
реч) ово кажем

и
Московљевић упада
и

у
Далмацији,

не
могу одго

ви
многовише права, него што мени говорите. шити аграрно питање

у
о

то
ствари представљају сасвим обрну ворити, јер није моја надлежност, пошто Пред

се
Господо,
овде

ни не
то.

седник Нар. Скупштине решава аграрним

да
се
некаква контрола

ја
Представља као сам

о
ни
pu, Anwинистративног Одбора. Међутим, господо, питањима Далмацији другим крајевима

у
На Ше ЗемЉе.
контрола мога рада мог троше
је
Амин. Одбор

ја и
ња.

је,
могу би

да

не
Прематоме, господо, јасно тиче првога питања зашто до да

се
Али што
iе ти

никаквавласт над тим одбором. том одбору

У
нас Народној Скупштини није узет претрес

у
да

за
нема мени подноси он овај законски предлог, част ми одговорити

је
Московљевић
г.
и

и
тај

да

то
извештај,него одбор има поднесе извештај што Одбор није посао свршио није Скупшти

и
ћу
Скуп

га
добијем,

ја
га
ја

Скупштини кад ни поднео извештај.

и

штиниподнети саопштити. Ја, господо, тврдим

ће
На питање кад овај предлог изнети На

се
ко
да

категорички није истина, год противно

на
и

решавање, такође

не
родној Скупштини могу
како стоји
то

са

тврди, ако свесно знањем

је

не
одговорити, јер

ће
знам кад извештај бити готов.
да

истина,онда, господо, нећу квалификујем

ја

Има реч Лазић.

г.
да
такавпоступак, али понова тврдим такав
ја

могу бити задовољан од

не
Ја
до

да

извештајније мене дошао нисам имао шта Војислав Мазић:

и

-
Дакле, господо, ништа Председника. Једно врло важно пита
да

Скупштини саопштавам. говором

г.
ње, као што далматински аграр, одлаже

се не
се
је
ту

никаква посла немам, него оно што буде

ја

месецима, него годинама. На тај начин излажу

да

Скупштину предато Скупштини саопштим

*
Али

пошто Московљевић ово једним нарочитим они сироти тежаци Далмацији потпуно економ
г.

у
су
за

реч пред били робови под Аустри

се

тономмене пита, јавио томе ском ропству. Они

о
а

Ау

су
Петар Богавац, јанцима, били
ја

tiЧик тога одбора молим робови којекаквих Талијана

г.

и
да
за

богаташа,

па
Богавац може

је
Скупштину овлашћење стријанаца велепоседника кад
г.

и
дошло ослобођење, кад

је
ли

добитиреч. Одобрава Скупштина? (Одобрава) дошло уједињење они

Има

реч

м:...“

да
се
су

Петар Богавац. надали неће више бити тога ропства. Пред

г.

) i
Дал

за
ПетарБогавац: Молим вас, господо посланици, ходне одредбе уређење аграрних односа

су у
је сам

у од
као

председник Админ. Одбора редовно, мацији месеца феб. 1919. године дале наде
је

“li.
кад

да
тежацима Далмацији заиста неће бити више
313. требало, сазивао седнице Админ. Одбор
и

ничији робови, али

на
жалост септембра месеца
за

*ршио преглед рачуна све месеце почев од

је

су
прошле године два министра својом наредбом
до

Сви прегледани рачуни

1.

anрила Октобра.
li

Иli
суспендовала ову уредбу која већ била постала

је
су

MILI упућени пре два дана враћени

Рачуноводству
и

су

бити упућени Председни закон тежаци постали опет економски робови

и
5.

зато нису могли

И

ји
штвуНародне Скупштине. Дакле, прегледани су велико поседника, талијанаша других капиталиста.

и
tit.
22.

Ја
за

Куни. Држали смо седницу октобра пре протествујем против нерада Народне Скупш
*дање рачуна месепа јула, августа септембра тине по тако врло важним пословима, али, го
и
:::

сподо,
су

рачуни нису упућени зато, што првом реду одговорна влада Пашића
Ти

одложене је

г.
у
*

За

ни на

која нарочито не
је

*аницеНар. Скупштине. после подне сазвата која данас управи земље

и
1.“

je

да
ће

ће
те

telњица Админ. Одбора која рачуне изнесе један законски предлог Скуп
у

у
ма
би

*уму Прегледати упутити после тога Предсе штини који дао сељаку какво благостање

у
и

за

да
овој земљи. Она
је

Дакле отпада све оно, нашла потребно изнесе

:
у

“штву Нар. Скупштине.

пред Нар. Скупштину законе, који сељаку намећу
:“

су
да

Московљевић рачуни упућени изнео

је
г.

““; ништву један закон ко

ни

саопш
да

14ti Скупштинн нису тереге дажбине није изнела

и

а
у
и

“.
“
од
би
ји

земљораднику био користи.

да

Мени жао, један члан овога одбора

је

по
да

са

изнесе уверавам
ја

је

ји! „Овакве неистине Шта решењем законског предлога

а

у
да
*

су

Парламенат рачуни прегледани. што гледу великих поседа уопште регулисању аграр
и

преглед ра
за

“ThaЕније, господо, секцији них односа нашој земљи? Видите, господо, ту

из у
*

у
“

би

нису само чланови радикалне странке, него где требало дирнути интересе великих посе.
у
по

Свихпартија има један члан. молим Ску дника богаташа где би требало помоћи сеља
*

ће И

и
и
да

да

“"")
се
да

ово прими знању понеде ку, ова влада нема времена нема могућности
у
к

и
“

то

поднетирачуни. Скупштини спроведе.

у

ПредседникЉуба Јовановић: нар. посланик

Г.

посланик Јова Поповић поднео

и је

Народни
.

ми

за
је

“ИславЛазић упутио опет једно питање зак. предлог измени беглучке уредбе Босну
и о
о
што
““

до
да

одбор, који изабрат проучи закон Херцеговину тај зак. предлог данас није иза
је

“
“
редлог обустави поступка судског извр шао Нар. Скупштину. Влада Пашића није мо
г.
и

у
о

аграрним парницама Далмацији, није гла поднети овде Нар. Скупштини закон земљо
о
ме у

“
У

до

извештај. посланик пита: зашто радничким кредитима, није могла поднети ниједан
Г.

није Нар. Скупштини узет претрес овај економски закон који се тиче земљорадничког ста
ће у
у

ја,

овој земљи. Зато Председниче, немогу

и,

овај пред лежа

се

*онски предлог? затим, кад

г.
у

“
да
*“.

неса
на

Изнети решење Народну Скупштину бити задовољан вашим одговором, сматрам

и
у
се,

да
ли

влада ње
да

кад којим путем решити аграрно Нар. Скупштина треба дозволи

и

се,

но

на

господо, тиче овог

је
га

Далмацији? Што достојанство изиграва овај начин како

у

9
 ——=

10.
66
V. редовни састанак — новембра 1923. год -

е
ницима општине јабуковачке,

да
у су
овом случају изигравала. Сви предлози које имам одговорим
у

Ја

на
не
ово. ово питање Поповића одговорио

се
упутили нар. посланици бацају узимају сам

г.
г. и
ли
су
овај начин, Председниче, му писмено, али

на
поступак. Да Поповић није био тим задо

г.

с
по

вољан, јер оне информације, које сам

да
Пословнику заштићена уставна права посланика сматрао

је
да

ли
Народне Скупштине, власти, нису биле тачне.

је
добио од подручних

И ја
заштићено право
и

да народни посланици подносе предлоге кад се њи

ја
поводом овога његовог питања сам наредио

од

на
хови предлози очито стране Владе изигравају? окружном начелнику он лицу места разгле

је
и
Ја

Председника,

да
цео овај предмет,

на
молим узме заштиту наша дао сва ова акта основу
по да г.

и
права све предлоге које народни посланици тога неговога извештаја дајем госп. посланику

ја
и

на
поднесу одредбама пословника време износе Поповићу овај одговор:
на

Скупштини решење

са
Ђорђе Човић

је
кажњен пре годину дана
Председник Љуба Јовановић: Господо, прелази дана затвора месеца полицијског надзора због

и
4
једне иступне крађе. Та пресуда постала извр
на

на
мо одговоре Министара кратка питања

о је
г.
г.

томе известио општин

је
шна срески начелник

је
народних посланика. На реду одговор
г.
г.

г.

и
својим актом број 1245 од 21. априла
о на

Министра Унутрашњих Дела питање народног ски суд

са
да
стављању под по тек. год. Ђорђе поред затвора кажњен

је
посланика Ђорђа Поповића

и
г.

те
надзора, тај надзор, пре

да
лицијски надзор Ђорђа Чолића Јабуковца. Има“
из

месеца полицијског

4.
ма
реч Министар Унутрашњих Дела. поли"ијској уредби, издржава код своје општи
г.

да
Министар Унутрашњих Дела Вуји Доцније овај исти Ђорђе био

је
оптужен

је
Милорад не.

од
на

једно

је
чић: Пре него што бих одговорио ово питање извршио једно разбојништво томе што

и у
Ђоке Поповића,

га
народног посланика допустите човека отео 300 динара један кајиш.
г.

по

је је
ми да кажем неколико речи поводом овог његовог Среска власт тужби тужиоца повела
говора који сада овде потекао приликом поле по овој тужби. Тим поводом тражено
је

истрагу
мике између њега Председника Скупштине. уверење владању овог Ђорђа. Општински суд
г.

о
и

Пре свега, господо, нисам избе уверење, да

да

Ђорђе доброг владања.

је
тврдим издао

је
на ја

да
гавао да одговорим ни једно питање господе Срески начелник сматрао је, општински суд

је
од

ту

се
учинио кривицу, јер сматрао,

да

не
су

о је
народних посланика. Сва питања која ми стра може
дне добром владању, кад
не

на

Председништва Скупштине била стављена Ђорђу издати уверење

је
вни ред, за
једну крађу
на

њих одговорио. То познато већ суђен (Глас код демократа:

је
ја

сам
и

то
Народној Скупштини као Ђоки Поповићу. Да био радикал...) Ђорђевићу по вашем
је
И

г.
г.
и

ли
дневнога реда. Ништа не неко радикал или демократа,
су

појму цени се, да

та

са

је
питања скинута
Ђоке Попо да уверење, али овде, господо, го
се

се

мам против тога да сва питања па да му

ја
г.

је ћу
их

вића, ако још има, ставе Поповића,

на

ја

дневни ред ворим Скупштини поводом питања

г.
у
и

првој седници, кад

на

му одговорити ако хоће коме сам дужан као народном посланику као

а
ви
дадем одговор,
да

буде било. Министар ако желите чути

не а
Што тиче оног првога случаја које мој одговор изволте, стоји вам до воље,
се

ако
је
у г.

а
да

то ме
су

15

Ђока навео како оних грађана Кладову тек немате права говору прекидате. (Св.
у
у
је,

ћу
то

апшени, господо, тачно. томе му одго Прибићевић свакако срески начелник боље зна
О

:
од
то

ворити кад посланик покрене питање Ску суда!) Суд, Прибићевићу, није решавао
г.

г.

та о
у

пштини, ако будем имао податке дотле. За сада

се
не

томе ништа јер суд упушта то. Није вам

у
да

могу одговорити ово. Ђока мене известио ствар позната

Г.

је

власт Кладову извршила неки терор над гра Господо, као што сам казао, овај Ђорђе
је

за
је

је
да се

ђанима тражио да пошаље комисија том био оптужен ово дело разбојништва. Поводом
и

и
он

радом новог окру уверење од општин

је

је
са

приликом изјавио тога среска власт требала

је

Ја

да је

жног начелника крајинског задовољан. сам онда ског суда он издао такво уверење. Среска
и

је,
на
да

не

наредио начелнику окр. крајинског оде лице власт држала општински суд може издати
о се

такво уверење, јер Ђорђе већ био осуђиван.

је је

места ствар извиди. На лицу места показало

и

то
да
је

је

представка грађана нетачна дало Тим поводом повео срески начелник истрагу
и
-

кружном начелнику право да их казни он их ка против општинских часника за издавање лажног

је
ја и
на

уверења. (Приговори међу посланицима.)

И

знио. нарочиту молбу њихову сам одобрио

пo го
да

то се

им казна затвора замени новчано. Ако Председник Љуба Јовановић: Али немојте,
ћу г.

Скупштини, сподо, сад покретати нова питања. Тако

се
ја

сланик питање покрене му ништа

у

детаљније Скупштини одговорити. не може решити.

у

Не може се, господо, допустити

да

поједини Министар Унутрашњих Дела Вујичић: „Го

М.

да

скроз нео сподо, говорим,

да
у не
су

грађани упућују жалбе које скроз дате ми нећете чујете

и

Поповић има право, да

на
је

како ствари.
Г.

сноване, јер такве жалбе повлаче рад власти, све

у
а

закону изриком стоји: ко неистинито представи је

па

ово реагира ћете чути. Ако пак нисте задовољни

овим одговором,
да

дну ствар па изазове рад власти, он за тај посту

са

ни господа имају права

да

пак има одговара. Такав овај конкретан слу изнесу интерпелацију, па може да говори читава
је
и

су

Скупштина. Господа, која

на

чај коме говорио Ђока Поповић. интересирана том

је

г.
о

*|

питању, треба да допусте да

на

Што
је
се

тиче овога питања које упутио том разговарамо.

о
се

мене Ђока Поповић, народни посланик, став (Глас: Кад ради слободи човека, онда морају)
г.

љању под полицијски надзор неког Ђорђа Човића,

се

Председник Љуба Јовановић: Па онда нека

час
за

даље вођењу истраге лажно уверење над изнесе интерпелација.

о
 Стенографске Велешке 87

Да

од
Министар Унутрашњих Дела М. Вујичић: че

са
случај Ђорђевим полицијским надзором

да
кле,господо...... (Глас: Грађани су уапшени па тири месеца. Драгољуб тврди примио овај

је
се жалимона власт. То значи да се нико не сме

да
га
акт дао председнику. Међутим тога акта

је
и
дажали.)Сме се жалити, али не сме неистинито деловодном протоколу нема није заведен. Како

и
представљати.(Св. Прибићевић: То је релативна општински суд није имао тога акта, Ђорђе рани

а
ствар,и то је истина. Како смете овакове теорије није осу

да
је
није осуђиван издао му уверење

је
ту развијати, немојте да се женирамо сви овде) ђиван,

се
чиме сам сложио.

ја
с

и
Немате,господине, што због овога да се женирате,
Сем тога чл. 16. закона општинама стоји

о
акоимате што да се женирате, имате се женирати

да
се

су
изрично: Сматрају рђавог владања они
због таквог вашег понашања . . . . . (Глас: ово је

су
који судски осуђивани.
срамотаза земљу!) Ова земља од мог рада није
Тако

да

да
је
претрпеланикакову срамоту, а да ли је од вашег законодавац хтео каже онај
прљаво дело осудио,

да
за

се
кгоа суд

је
туби било питање. (Буран пљесак код радикала. мора

да
сматрати рђавог владања. Али није искључено
па Св.

Прибићевић: Овакове теорије срамоте земљу,

неко може бити рђавог владања, ако није судски
можетеговорити колико хоћете. Велика граја;

је
осуђиван. Уверење владању ствар увиђавности
То

узвици: срамота!)
је

о
људи који то издају.
Ја

Председник Љуба Јовановић: позивам сву

на
томе прав

ја
Стојећи томе гледишту сам
се
да

у
господународне посланике умире скрећем
и

цу

да

се
издао наредбу наредио према овим
им

наш за
да

и
пословником који
је

је

пажњу свима
Но ки од *ју кон,

забрањено прекидати говорнике, овом слу часницима општинског суда прекине истрага, јер
у
а

да
се
не налазим да су овде огрешили закон
(Граја

и
о
забрањено прекидати, Министра.
је

г.

да су
они издали лажно уверење. То што сам имао

је
Министар,
да

демократа). Има реч проду

г.

Тако мо одговорим посланику Ђорђу Поповићу.

г.
свој говор. (Светозар Прибићевић:
Ја је
да

време Аустрије) опо Само, господо,

г. се

за за

ради Босни Председник Љуба Јовановић:

у

да
да
чињем Прибићевића, Бога зашто кварите ред као Председник имам вам скренем пажњу

би
овај пословник?

ни
дошло,

не
до мало-пређашњег инцидента
и

да
су

из
господа саслушала Министра, јер ње

г.
Министар Унутрашњих Дела
Вујичић: Кад
за г.
.

}“подо, Гова даљњега излагања видело се да не би било

овај Ђорђе спроведен ово дело раз

—
Св. Прибиће

“
ничега спорнога. (Настаје жагор.
не
да

суду, суд нашао постоји дело

је

бојништва
и

Кратио капетану акта натраг. Капетан, односно вић: По Уставу има сваки грађанин право жа
је

—
су
лити се! Ваше теорије турске теорије!
по

Мин.
је

Начелникамогао закону прекинути

и

М.

да
не

се
Унут. Дела Вујичић: жалби смеју

“ У
“РАГУ, али ако имао још каквих доказа могао
је

изнсе неистине. Казни се, господине, сваки онај

Он

на

ово друго гле

је

Продужити. стао
E
!
*

—
који обмањује власт. Св. Прибићевић: То
га

истрагу, спровео
је

понова

го у
продужио
и
Суд

да —
За су

Ангори! То турске теорије!

“)

Мин. Унут. Дела

да

поново нашао овде свега постоји

је
и

М.

Вујичић: одговара,
је,

К“ основ подозрења,
се
неистине има
то

га

приват
је

што
а

сподине!)
за

кривца. Према томе кад

*

Килац означио
У

**било доказа није могло бити утврђено ни дело. Има реч народни посланик Ђока Поповић.
г.

*“
са да ја

се

гледиштем суда сам сложио наре.

“)
је
Ђорђе Поповић: Као што Вам
и

познато

са г.
*

Феском начелнику према Ђорђу прекине Министре,

ја

сам Вам упутио питање писмено

па

решењем
да

Истрагу акта прекинућу најбољом намером Вам дам обавештења шта

о
је,

““.“ Пошаље суду

на

решење. Тиме господо,

то
се
не

то
са

раде власти намером да распреда

и
*

ми

ствар свршена.
да

Скупштини, него писменим путем одгово

у
10

за
се

тиче оптужбе општинских часника pите да, узмете заштиту грађане као што је
и

у
ја,

***е
ту

господо, ни
се

лажног уверења овај Ђорђе Човић кога сте овде поменули. Али
и

да
и су
““
са

“окио среског начелника

гледиштем кад сам добио Ваш писмени одговор, сам видео
ја

Сву забуну
нода

су

“; часници издали лажно уверење. Вас ваши чиновници, Ваши органи, ординар
те да

је

томе изгледа направио један Човек обманули. Пре свега томе извештају, Госпо
у

*** Налази суду

*. општине који није ис дине Министре, кога имам овде, каже
да
се

је
и
у
је,
То

господо, некакав Драгољуб

да

Николић.
је за

Ђорђе Човић разбојник одговара разбој

и
*““

30ве једанпут, други пут Љуба Стојић. ничка дела. Међутим, Министре, ствар
te

овом
г.
а

је у
он

била, Ђорђе Човић младић

је

је

пример ради овако: једнога дана секретар демо

де у

*јинском одбору потписао одлуку општине као кратске организације Јабуковцу. Пре посланич
у

му
“

да
се
за
на

Стојић,
не
је

истом акту потписао ких избора срески начелник наредио

“у
а

“
никакву агитацију, иначе каже: „ево
Ја

писар Драгољуб Николић. нисам могао сме вршити

да

**Мислити може бити овакових људи стога тужбе овдашњега пекара противу тебе да си му
и

помислити колико овде има неисправности Овај младић дошао

је

крао лепиње.“ први пут

ра
на

видео оптужбу, слегао

је

ис
је

пред власт кад

са

два имена

*
“једно исто лице фунгира
и
и

менима река) „ја ћу

се

начелнику среском
је

**кту потписује
се

једанпут као одборник

и
га а

:
Пут

да
као

не

постарати будем селу тога дана“. Начелник

у

деловођа. Срески начелник узео

све

ти
на

па
је

ти

КЗа му казао: ево

га

ово тај рад среске вла решење само потпиши

те

се

одговор
*“
—
ти

терор. Исти ако послушаш неће ништа бити! (Жагор.

је

може сматрати као зулум

и

9“
68 _V. редовни светанак — 10. новембра 1923. roaине

Мин. Унут. Дела М. Вујичић: То су приче!) Тај Кад сам добио ово питање, ја сам наредио окру
младић за време избора није послушао господина жном начелнику да све ово извиди, и ако се буду
капетана и зато му се после избора саопштава не огрешили ови чиновници о закон, ја ћу према њима
само три дана казне него и четири месеца поли онда по закону поступати.
цијског надзора за крађу тих лепиња. Сада, госпо Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Ђока
до, да видите шта је било. Начелник срески, да Поповић.
би оправдао свој поступак своме Министру, он Ђока Поповић: Господине Министре, ја не знам
нашомиње у акту и тврди да је понова ухапсио да ли је Вама то познато, али у извештају ваше
Ђорђа Човића за разбојничко дело. И сад у место већине Верификационог Одбора приликом претреса
заштите — после питања упућеног г. Министру о пуномоћијама нар. посланика констатује се, да
Унут. Дела — Ђорђе је дошао понова у хапсу, је срески писар Никола Пуљецовић чинио злоупо
да одговара за разбојничка дела, док међутим ту требе као полицијски чиновник. Једино ја знам
жилац младића се вратио недавно са робије без да је он дошао са жандарима у село и спречио
грађанске части. бирачки одбор да изрвшује своје радње. Ја ми
Он тужи, да му је Ђорђе пре пола године слим да г. Министар није имао шта да пита, то је
или годину дана — не сећам се добро — украо на за њега било довољно јер ту постоји званични за
путу кајиш, а Ђорђа Човића полицијске власти писник. Међутим господо како ствар стоји? Никола
не само да су држале 4 месеца под надзором, него Пуљецовић је остао и надаље на свом месту и он
је био и затворен за разбојничка дела. Суд него врши још и сада функције среског писара и ако
тински наређује, да Ђорђе иде на слободу, јер нема ни основну школу (Министар Вујичић: Може
није крив. Али с обзиром на то, да је срески на да буде писар а да нема тих школа. Глас ови: Мора
челник дао извештај г. Министру Унутрашњих да има основну школу ! То је скандал један || Др.
Дела да он одговара за разбојничка дела, с обзи Шећеров: А шта ће вам онда уредба о разврста
ром на то, они поново хапсе овога Ђорђа а суд вању? Глас: Главно је само да буде радикал. Св.
га пушта. Суд и по други пут пушта Ђорђа и Прибићевић: Треба имати само велике бркозе за
констатује да нема кривице, а они га и по трећи начелника!)
пут хапсе, а суд га и по трећи пут пушта. Мин. Ун. Дела Вујичић: Не треба великих
Ево у најбољој намери ја сам изнео тај слу бркова, него ви сте донели уредбу да може срески на
чај с молбом, да господин Министар узме грађа челник бити ако има само основну школу. Не тре
нина у заштиту с једне стране, а с друге стране да ба, дакле, великих бркова, него треба да буде
предузме нужне мере према његовим подчињеним обијан као што сте ви обријан, г. Прибићевићу
органима који му нетачне извештаје дају. Ђ. Поповић: Господине Министре, ако већина
Председник Љуба Јовановић: Господо, прелази из одбора верификационог нема ништа против,
ја.

су
мо на други одговор господина Министра Унутра немам ни То њихова констатација. Они
је је

шњих Дела на питање народног посланика г. Ђорђа констатовали да дотични чиновник чинио злоу
Поповића о поступку начелника среза Брзопала потребе зато би требао бити кажњен.
и

начког Перовића и писара Николе Пуљецовића. - Председник Љуба Јовановић: Има реч Ми

г.
Министар Унутрашњих Дела Милорад Вујичић: нистар Ун. Дела.
Народни посланик г. Ђока Поповић упутио је на Мин. Ун. Дела Милорад Вујичић. Господо, ево
Ђоке Поповића ви сте могли ви
из

мене питање којим ме пита зашто није оптужен само овог говора
г.

Никола Пуљецовић писар, који се је за време из

те
их
дети како Поповић схвата поједине ствари
г.

бора народних посланика огрешио о изборни закон, сасвим погрешно тумачи. Овај писар, коме реч,

је
о
од

јер је утицао на избор народних посланика, па је

је

оптужен стране Верификационог Одбора

и
да

Одбора и оптужен, и
је

од стране Верификационог првостепени суд

нашао он није крив сад

и
да
друго ме је питао, мислим ли што предузети про Поповић
је

тим незадовољан тражи

да ја
г.

и
с

тив Томе Перовића, тога чиновника казним. Моја

је

среског начелника и против дужност била

то

Пуљешовића, који су тога чиновника дам суду сам учинио, ево

ја

тога истог писара Николе

и

своју шта суд решио: (чита): „Према извештају него

је

такођер учествовали и злоупотребљивала

власт приликом општинских избора, јер је канди тинског првостепеног суда од 16. октобра
о.
г.

датска листа Радикалне Странке писана у самој бр. 21022 Никола Пуљецовић, писар среза Брзода
од

ланачког, Од
је

канцеларији и руком овога среског писара Николе био оптужен Верификационог

из
за

Пуљецовића, па ме је питао, мислим ли што пре бора преко Министра Ун. Дела, учешће
г.

у
за
је

из

дузети против тога и према њима какве законске борима нар. посланика. Оптужен био дела
мере мислим предузети. чл. 106 117 зак, избору нар. посланика. По овом
о
и

На ово питање част ми је одоворити госпо оптужењу Неготински Првостепени Суд решењем
дину посланику ово: Никола Пуљецовић, полициски својим од 11. октобра
о.

бр. 17510 прекинуо

је је
г.

писар, био је оптужен од стране Верификационог кривичну истрагу над писаром Пуљецовићем јер
Одбора за извесне поступке прилком избора на нашао да нема дела ни какве кривичне радње оп
за

туженога.“ Тако
је

родних посланика, но Првостепени Суд пустио га тај суд као једино надлежан
је као невина, јер није нашао да је за то што крив. извиђање оваквих дела донео своју одлуку. Шта
Што се тиче мешања у изборе ср. начелника Пе посланиче, од мене тражите више?
Ја

га

ви сам
г.

ровића и његова писара, мени о томе није нико оптужио суд нашао да он није крив, шта сад
је
а

ништа доставио, нити их је оптужо, све док ни хоћете? Зар он мора бити крив? (Настају приго
сам добио ово питање господина Ђоке Поповића. варања. Свет. Прибићевић: Обмануо
је

власт.)
 (39

Стенографске Велешке

окружног начелника што

и
је вакав поступак казнити
Да чујемо још
Љуба Јовановић: дао неповољно мишљење.

је
Председник
одговорити ово:

је је
На ово питање част ми
are

ве осуђен али по ту
Ђоку Поповића.
f.

посланици, одлука Поповић заиста

Г.
БокаПоповић: Господо Лаза

да
на
Вла

је
донета изриком стоји
Верификационог Одбора била ствари
ик

У
жби приватног лица. тиче По

се
био непосредно овде пред помиловања, али што
је
кнезузаписника који далац има права
том записнику, који

да
се
тужби, то има реши

У
има направљен одобрен. миловања код приватних
и

председник бирачког одбора конста поступком. Кад смо ми пра

потписао нарочитим кривичним то,
и

за
са
Пуљецовић, жандармима знате да смо били
вили овде Устав, ви сви
да
се
те

Никола
и да је

право исто тако кривицама изре

своје може бити помиловања по

а
врше

да
грађани

не
пречавао
врше своје радове. да пракса, господо,
тужбу приватног лица. Та
одбора

на
чланове
је

спречавао
дотични грађани од
ченим
да

практиковало.

се
тако увек
су

све мере до сада

је

и
Предузете заведена

и
суд имао такав случај приватног лица,
је

по тужби
И

њу своје потписе. кад лице осуђено

је
суд морао Ако неко
је
можда морали — онда прашта кривцу кривицу или
су
—

људи
онда приватни тужилац
а

довољна гаранција кад онда се чини

је

ако изјави да прашта кривицу

њега ослободити. Иначе
не,

и
записник господо,
овом случају,

и
грађани време избора потписали

У
за

томе смислу.
у

предлог

да
жандармима спречавао

не
са
да

пристаје

да
он он
је

је
констатовали
приватни тужилац изјавио
пуборе,
(граја.) путем помиловања.
Поповићу казна опрости

се
г.
Има реч Министар начелнику

то
ПредседникЉуба Јовановић: окружном

је
Среска власт спровела

не
да
на

треће питање нар. треба дати

на
да

Дела, одговори основу тога

Унутрашњих
Тако дала мишљење

о
и
...

је
Прибићевић:

то
(Свет. исто урадио

о и
помиловање,

за
госп. Ђоке Поповића
то
г.

мишљење
Турци имају много Министар, који има право
не

поступа
са

Радићевцима начелник,

и
кружни
“

Овде чак нема права Изриком његовом

је
то.

у
вишеправа овој држави!) да
решава, уважио
у

ме
што треба Народној предлог полицијске вла

на
да

оно

да
ни

Председник говори обзиром

акту стоји

с
прекидају као што видите! постоји изјава при

не
га

што

даза
Скупштини,него сти, нарочито то
а

прашта, није учињен

се
код демократа.)
(Протести ватног тужиоца кривица
Милорад Вуји над

је
Министар Унутрашњих Дела попа Лазе тако

и
за
помиловање
треће пи предлог
на

овоме, господо,
да

одговорим
чћ:

Господо,имам сад казна извршена. Према

поп Лазом
на

сpec

ни
Поповић мене
је

ни
г.

Поповића, које окружни начелник

да
је
не

the Ђоке налазим

су ки ја
f.

да
је

начелник заступао, да

га
је
томе писар, који
се

састоји
у

упутио које начелник, односно

и

се
Фва Јабуковачког наредио
суду општине Јабуко оваким случајевима оставља
даУ
штогод криви.

то да
један четврт сата пошаље ли дотично лице
те за
му

они кажу
да

року њиховој савести

*чке
из
у

тај начин омео чак онде

на

чини
па
је

и
се
Општинске прангије заслужује помиловање,
долазак њиховог пристанак
*“
да

се

тражити
и да

грађане манифестују мора

так где није условно

о
се
шефа опште манифестацију при приватнога лица да ли оно
пристаје да казна
вољан на
Пау

партијског
ли
ним

ме

случајевима. пита: јесам

прости.
одузете пран

се
општинском суду врате једне ствари
овоме питању дотичем
да
се

*дити Даље
у

за
дотични срески начел издржао
је,
да

се

овај затвор
јер ли

Поповић
то

даи је

Ђје,јесам вољан што

г.

оште
по ник

Али стицај прилика

то

оваким својим поступком

г. је

тачно.
је

казни, избора,
били пла време
Лаза Поповић не би био
за
су

касу, пошто грађани ако

је

општинску био такав

за

употребу време избора, наступила

за

таксу
илиопштинској каси извесну творен, онда првих дана
да
је

одгово допу
не

част ми сме
*

На

полицијска власт
би

ово питање застарелост,

то
Прангија.

би
а

pити посланику ово: то, таком случају чиновник који

јер
Ја г.

сти
у

власти овоме
у
да

рад среских допустио био би кажњен.

је

сматрам
тога сам
нетолерантан Има реч питач г.
и
с

Председник Љуба Јовановић:

и

питањубио неупутан
будуће, нити слично -
да

“једно овако штогод Поповић.

тиче повраћања
се
се

не

сме бити. Што

онене

intonyно Министре, може

да

Ђока Поповић: Господине

То

могу вам
већ били враћене. мој политички при
су

да

Врангија,
је

Лазу Поповића
за

да
г.

Одговорим. рећи намером,

Ми сам ово питање упутио
да
па

Г. с

Има реч
г.

јатељ Лаза Попо

Председник Љуба Јовановић: заштити.
мој политички пријатељ
се
на

питање
да

Дела, одговори нашем

од

“Iар Унутрашњих грађана

у
то

највиђенијих
је

Борисав вић, један

г.

поступку
он

био неколико
“р.

је

Посл.Ђоке Поповића
о

Поред тога
округу Крајинском.
кића, начелника округа Крајинског. Сем тога Министар тре
г.

година народни посланик.

и од

Дела, Милорад Вуји Лаза Поповић био један

осни
да
да

је
ба

Министар Унутрашњих
г.

зна
Поповић, нар. посланик, упу источној Србији нема
по *ћ:

валаца радикалне странке

у

Господин Ђока
да
је

приватни тужилац
је

изнео
је

питање, коме него

на

ту приватнога тужиоца
у

мене
је

по

био осуђен Првосте Мелентије Владисавље

свештеник Лаза Поповић начелник cреза Неготинског
за

Правде увреду
и

Министру Лазу Поповића

па

се

г.

обратио
је

tном Суду вић. Он оптужио

Правде није му зашто, али знам да
у не

помиловање. Но Министар знам баш тачно

Тражио или клевету,
дао Да ОВО МОМeНTaЛНО
окружни начелник немогућности
је

помиловање, јер
liо

Лаза био
је

био осу
г.

је

због
не

треба дати. било, тога

то

да

није
му

тако
да

да и

мишљење, помиловање докаже,

о из

омрази документа
је

био видим
у

сам имао прилике

Ја

Међутим окружни начелник ђен.

да

Лазом Поповићем Лаза Поповић није тражио

се
г.

г.

онимосуђеним свештеником којих види

Кра
за

тужба код
да
с

акта спроведу
се
Кр,

је

постоји њихова узајамна проштај него тражио

да

вели,
за
о
ли

вољан
ме

јесам
Па

пишњег суда. пита

70 V. редовни састанак — 10. новембра 1923. године

љеву милост у томе што ће се казна затвора за са основном школом или без основне школе а
МеЊИТИ НОВЧанO. међутим из овога се види да то није тачно. (Свет.
Он није тражио помиловање, да се уопште Прибићевић: Не зато, него што сте Ви рекли да он
ослободи, него је тражио само да се казна затвора није имао никакве школе.) Не, ја то нисам рекао
замени новчаном. Међутим кад је он упутио молбу и то не могу да кажем.
окружни начелник дао је своје мишљење да г. По Ево, господо, уредбе Краљеве која је потпи d
повић не заслужује помиловање. Окружни начелник сана 4. априла 1921. год. и у којој изриком стоји
г. Буда Борисављевић учинио је то као његов про За ПИСа НО ОВО .
тивник, подносећи мишљење потпуно нетачно о г. „Да је свршио најмање четири разреда гим
Лази Поповићу и наводећи нетачна факта о томе назије, или да је најмање три године служио у
да му не треба дати помиловање. На овај начин каквој административној служби као званичник и
је г. Лаза Поповић био у немогућности да оптужи да има најбоље препоруке од претпостављених
овога начелника и да тражи сатисфакцију за ово. старешина.“ Дакле, то су два услова до доношења
То је што сам имао на ово да кажем и не овог данашњег закона, која су се тражила за по
могу бити задовољан са одговором г. Министра. стављање полицијских писара: да има најмање че
Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Ми тири разреда гимназије, или, ако то нема, да је
нистар Унутрашњих Дела. три године служио у некој административној слу
жби, у којој се могао успособити за полицијског
Мин. Ун. Дела Милорад Вујичић: Ја, господо,
пре свега морам да кажем да није тачно што твр чиновника. То је уредба, и по тој Уредби су по
ди г. Поповић да је поп Лаза оптужен од среског стављани полицијски писари и за време моје и за
начелника. Он га није оптужио као начелник него време мојих претходника. Због тога не би требало
као човек коме је он као такоме нанео клевету. ону замерку мени ни упућивати. Сем тога, овај
писар о коме је реч, био је три године општински
То је једно. А друго, господо, овде је реч о оном
акту где је тражено помиловање; јер је од траже деловођа у општини Комирићској и одатле има

ња новчане замене г. Лаза раније одбијен и према уверење о добром владању и доброј спреми. На
овом другом акту Министарства Правде г. Минис основу тога уверења он је постављен био још 17.
I. 1921. године за полицијског писара.
тар бр. 291 одлучио је да му се не може казна
опростити путем помиловања. То је што сам имао да одговорим г. посла
нику на ово питање.
Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Ми
Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Милош
иистар Унутрашњих Дела да одговори на питање
Московљевић.
г. Милоша Московљевића о постављању за писара
среза Хомољског Угљеше Муцића. Милош Московљевић: Из малопређашњег ра
ЛМин. Унутрашњих Дела Мил. Вујичић: Нар. зговора поводом питања г. Ђоке Поповића, ми

посланик г. Милош Московљевић упутио је на мене
nитање ове садржине:
„Ових дана новине су саопштиле да је ука
зом постављен за полицијског писара П. класе сре
за Хомољског Угљеша Муцић, писар општине Ша
бачке и бивши полиц. писар.
Част ми је замолити Вас, господине Министре,
да ми усмено изволите одговорити на
Народне Скупштине на ова питања:
1. Има ли поменути Муцић потребних квали
фикација за полицијског писара и које су оне 2
2. Ако нема, како је могао бити постављен
по чијој препоруци?“
На ово питање част ми је одговорити г. Мос
ковљевићу:
Овај Угљеша Муцић има свега 4 разреда гим
назије, јер је он 1912, 1913. и 1914. год. учио 4.
разреда гимназије. Па како је рат настао он није
завршио потпуно разред, него је имао да положи
још испит из српског језика и математике. Према
закону орегулисању школског рада због рата
Муцићу је признато да је свршио 4 разреда гим
назије и ако није полагао ни разредне ни течајне
испите из та два предмета. Тако стоји та ствар.
Али сем тога ја нисам примио овог чиновника
за полицијског писара, јер је он постављен за пи
год., дакле ја сам га нашао као
сара 17. јан. 1921.
ПОЛИЦИСКОГ ПИСaрa.
Видели смо мало пре, ГОСПОДО,
Прибићевић љутио на то што се постављају
смо видели шта ради полиција, а сад ћу ја да вам
наведем један пример, да видите ко се све прима
у полицију, и онда се не треба чудити што нам
је полиција таква. Овај пример који ћу ја навести
није најгори, јер има још горих, али је ипак кара
ктеристичан, и из њега се може видети: кога све
данашња влада прима у полицију, која је један
врло деликатан инструменат државне власти.
седници
- Ја захваљујем г. Министру, што нам је про
читао она места из Уредбе, где се износе квалифи
кације за полицијске чиновнике. Мени изгледа да
овај господин о коме је сада реч ни по овој Уредби
нема потребне квалификације. Прво он није свр
шио четири разреда гимназије, него је учио чет
врти разред, а што се каже: да се њему признаје
четврти разред, то му се признаје само онда, ако
хоће даље да продужи школу. Затим, он треба да
служи три године у административној служби као
чиновник, а он толико није служио, и треће: треба
да има препоруке од претпостављене власти. Ја не
знам да ли их он има, али рецимо и да их Има,
ја ћу вам сада прочитати један званични акт, из
кога ћете видети какве квалификације има тај го
сподин. Тај исти господин Угљеша Муцић, као
општински деловођа, жалио се начелнику Среза
мачванског 1923. године, и тражио да начелник
срески дејствује на Финансијску Управу, да му се
исплати додатак који имају деловође, и то од 1. до
- 30. августа исте године, за које је време био де
Да је се Г. ловођа у општини Прњаворској. На то његово Р“;
14871
жење начелник cреза мачванског актом Бр.
људи
 71
Стенографске Белешке

да
пред

је
Затим имам вам саопштим да ми
септембра1923. године одговара општини

да
господа на
5.

ставник демократског клуба изјавио,

и

лачкој дословно ово:

на
да
дневни ред интер

се
ши другови желе стави

за
„Молилацприликом постављења деловођу

}
пелација господина др. Славка Шећерова упућена

из
пштине Прњавору није имао услова чл. 114.

са
имања
у

Министру Правде скидању секвестра

нона општинама. Сем тога, он није познавао

о
г.
о

продаји тога имања. Како ова

као

графа Чекоњића

је
овој

и
владао
се

примио, због чега

у
кога

на
не
за време његове интерпелација би требала дневни ред као прва
тини хаос администрацији

се
у

стави, то би имало, господо, да реши.

О
се
да
може наредити исплата до
не
се

либе тога
за и

томе смислу
с

њеном стављању преко реда. Пошто

он

у
rна ово време.“ Дакле, није имао услова
господа чине предлог, томе погледу до

ја
био, својом неспосо сам

у
то
па

а
у је

деловођу, ипак
и
4

бво изјаву Министра Правде Влада нема

и
а
г.
створио хаос општинској администрацији.
је

нишћу

та
се
да
ништа противу тога интерпелација стави
од

25. септембра, октобра

То

саопштење 5.
ке је

да
ин

ту
дневни ред, то Вам предлажем

на
указ његовом постављењу одмах
је

годинештампан
о

писара. Једно лице које неспосо терпелацију ставимо као трећу тачку дневнога ре
је

полицијског
и

деловођу једној малој општини поставља да. (Прима се).

за
за “)

са
Ето, Д-р Мехмед Спахо: IIIта

је
полицијског писара. какве полицијске интерпелцијом
МИ ИМаМО.
ЧИНОВНИК“ Хамзалије Ајановића другова одузимању оп

о
и
Министру Аграрне Ре
је
Љуба Јовановић:
Председник Господо, пошто штинске испаше упућеном
Руда?
70.

Пословника прошло време колико могу форме Министру Шума

и
51

и
1

Ја
то

кратка питања, ћемо ова бих молио

на

*јим одговори Председник Љуба Јовановић:

неку ин

за
Министара ста посланике,

се
tili IliraЊа одговоре, господе господу кад интересују
и

сада,

да

то
На
*

саопште пре дневнога реда.

А

дневниред прве наредне седнице. терпелацију, ми

ће
је

се
дневни ред. На дневноме
на

Ја
коло, прелазимо Д-р Мехмед Спахо. сам мислио да
као
на ку,

господи познато, утврђивање дне

је

што позвати шефови група.

реда, вас молим, господо, да ме тога ра
ја

нови

је
и

Председник Љуба Јовановић: Било

у
tkљушате.
*

је
нама тој конференцији, међутим шефова било
о
сте

данас
да
Ви

Скупштина
је

чули Народна слабо овде.

** ХИТНОСТЗиконског предлога господе Мини Онда имамо као четврту тачку ову интерпе
*

Саобраћајаи Трговине оснивању повлашће лацију, коју спомиње Д-р Спахо, пошто над
о

г.
**дарског друштва Краљевине Срба, Хрвата

да
се
лежна господа Министри пристају она стави

*) бих предложио да
;:
ја

19жница, према томе на дневни ред.

и

И. тога законског
за

Одбор проучавање
31“ Примате ли, господо, предложени дневни ред
буде прва тачка дневног реда.
да
то

да

“ilira предложени дневни

је
Објављујем
и

(Примамо.)
избор Од
би

ИЧ.
Другатачка дневног реда био
нi“
** проучавање извештај законском пред
ред примљен.
о

Овај састанак закључујем,

и

други заказујем
а

č:
уредбе разврставању рас
и

2003акоњењу
о

понедеоник ов. мес., часова пре подне.

3.

у
у 9
у
l:1

*вању чиновника осталих државних службе

и

12

часова.
је

(5: Седница закључена

на

реда.
грађанског
lji
кi.

l::
{{{
31. pi. 1: 1)

10.
нковић врата веоград Ускочка
и
а

Штампарија Саве Раде

 STENOGRAFSKE BELESKE

NARODNE SKUPŠTINE

ј
KRALJEVINE *

SRBA, HRVATA | SLOVENACA

ВЕОGRAD, 1923. GODINE
00DINA Ill.

VI. REDOVNI SASTANAK

NARODNE SKUPŠTINE
KRALJEVINE
SRBA, HRVATA I SLOVENACA
1923. godine u Beogradu.
držan 3. decembra
Predsedavao Predsednik
Ljuba Jovanović
Sekretar
Dimitrije Popović. .

Vojnog i Mornarice.
Prisutna su sva
g. g. Ministri sem Ministra
Društva
osnivanju povlašćenog Brodarskog
držaj:
2.) 1)
О O

proučavanju uredbe razvrstavanje činovnika.

za
Sa iduću sednicu,
za

3.) Utvrdjen dnevni red

prošle sednice,
1.Čitanjeprotokola po
Dimitrijevića na Predsedništvo o
2. Pitanjeg. Dušana

po
podne.
30

wtđiPoslovnika. časova
rada
4
u

za vreme Početak
i

Kraljev. vlasti na Ministarski Savet

3. Prenašanje Господо, почиње
Председник Љуба Јовановић:
Nj.

Kralja.
V.

ostva

5.
naroda. Изволите чути записник
Molbe žalbe ред. састанак.
iz

6.
5. 5. Za 4.

мо
i

konski zi: ред. састанка.

o
d
P
e
r

isplati ratne štete. ред.

5.
Min. Pravde izmeni zakonu Поповић чита записник
o

Д.
u

Predlog op
o

izdvajanju sela Belušine Секретар

PredlogMin. Un. Dela
o

СаCTaHКа.
pštine
Debrške.
Има ли, господо,
od

poplave.
pomoći postradalima Председник Љуба Јовановић:
A.

Predlog Sušnika
протокол“ (Нема).
o
po 8. 1.

на

ime
да

прочитани
ко

Ministra Prosvete
u

lijave Ministra Gradjevina, шта примети примети, објављујем

да
i

Пошто нико нема ништа

1

Vidt ovojstvari.
(Душан Димитријевић:
прочитани протокол...
да

***
је

pregledu. Skupštin
Administrativnog odbora
o

за

Молим вас реч).

skihračuna.
Има реч Душан
г.

Председник Љуба Јовановић:

1).10.

Osustvoposlanika D-r Bogdana Milašinovića.

dr.
na

Min. Šuma Ruda Димитријевић.

i

Franca Kremžara
interpelacija
i

-
чл. 71. Пословника
**ista Socijalnepolitike. Душан Димитријевић: По
бити раздата послани
po

“taj interpelaciji Svet.

свака интерпелација мора
g.

Ministra Predsednika
Међутим, ми
iz
-

Ukrajevića. пре претреса.

цима најмање три дана
Ја

тек данас. вас

добили
смо ове интерпелације
“.“
akta
na

се

Raz
8.

одговорите, зашто
povredi Poslovnika молим, председниче, да ми
г.

Dušana Dimitrijeviča
o

Пословника?
s.

овом случају нисте држали

od

g.

Predsednika.
да
у

890.
i

про
Ја

Јовановић: морам
t-

*9-govor Ministra unutrašnji pitanje poslanika Љуба

na

rašnjih Dela Председник

}

за

ten јављања реч. Господа

*miraKokanovića. тествујем против оваквог реч, молим да се
за
да се

јављају
red: нар. посланици кад
Ја
се

Prelaz na јављају.
n
v
e
n
d

зашто
*

изјаве
на

време
и

tvršeniizbori Оdbora: јављају

10
74 VI. редовни састанак — 3. децембра 1923. године

сам поставио питање о протоколу а нисам још Ми

објавио да је протокол примљен (Душан Димитри александар i.
јевић: Онда молим вас да умирите већину да не
галами, како би се могло чути шта се овде говори) по милости Божјој и вољи Народној
Господо посланици, то је обичај један, а ако краљ, срба, хрвата и словенаца
се хоће да се са свим по реду поступи, онда треба
На предлог Нашег Министра Правде, а по
г. посланик да приђе лично Председнику или се
кретару, или писмено да се пријави, па неће доћи саслушању Нашег Министарског Савета, решили
до не поразума. За сад ово ћу толерирати с прет смо и решавамо:
поставком да се у будуће неће грешити.
Овлашћује се Наш Министар Правде, да може
Најпре да свршимо са записником. Пошто
НИКО Нема НИШта Да примети на прочит ни прото поднети Народној Скупштини на решавање „Пред
кол, објављујем да је прочитани записник примљен. лог Закона о измени у Закону о исплати ратне
Изволите чути једно саопштење. штете од 29 новембра 1922. године, Бр. 62.833.“

Секретар Димитрије Поповић чита указ о Наш Министар Правде нека изврши овај указ.
пренашању Краљевске Власти на Краљ. Владу за Бр. 68590.
време бављења Њ. В. Краља у иностранству.
2. децембра 1923. године
Председник Љуба Јовановић: Изволите чути
молбе и жалбе које су стигле Народној Скупштини.
у Београду
АЛЕКСАНДАР, c. p.
Секретар Димитрије Поповић: саопштава ове
молбе: Др Илије Кочичког, судије, Франице Еге Министар Правде,
родорфе удове, Д-р Василија Могина, лекара, Ми Д-р Нинко Перић, с. p.
лоша Ћирића, лекара, Милана Ф. Милетића, су *
плента гимназије, отпуштених помораца из Трстa.
Председник Љуба Јовановић: Све ове прочи ПРЕДЛОГ ЗАКОНА 0 ИЗМЕНИ у ЗАКОНУ О ИСПЛАТИ }
тане молбе и жалбе упутиће се надлежном одбору
за Молбе и Жалбе.
РАТНЕ ШТЕТЕ ОД 29. НОВЕМБРА 1922. год. бр. 62833

Изволите чути један предлог господина Ми Чл. 1.

нистра Правде.
У чл. 12. закона о исплати ратне штете од
Секретар Димитрије Поповић чита предлог 29. новембра 1922. године први одељак овога
Министра Правде о измени у закону о исплати ЧЛа На Да Се ИЗМеЊИ И ИЗМеЊен Да Гласи:
ратне штете, који гласи: „Лица, која су раније добила позајмице у
новцу из средстава добивених са секвестрираних
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ. имања или иначе ради обнове својих оштећених
БР. 68590 имања или радњи, највише до 5 000 динара или
до 20.000 круна исплатиће овај дуг на тај начин,
3. децембра 1923. год што ће им се и ти отписати по пресудама за
београд накнаду ратне штете у колико им је штета до те
суме досуђена. Ово отписивање ће се извршити
при замени пресуда за обвезнице 2 и по процентне
ПРЕДСЕДНИШТВУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ државне ренте за ратну штету. Ако би њихов дуг
био већи него што им је ратна штета досуђена
Част ми је у прилогу /. достазити „Предлог ОСТа Та К
морају исплатити у готовом новцу у року
Закона о измени у Закону о исплати ратне штете од петнаест дана од дана ступања на снагу овога
закона. Она пак лица, која су добила већи зајам
од 29. новембра 1922. године Бр. 62833“ с молбом
од 5.000 динара или 20 000 круна, платиће дваде
да изволи поднети Народној Скупштини на ре сет од сто од укупне суме дуга у готовом новцу
ШеЊе у року од 15 (петнајест) дана од дана ступања
У исто време част ми је /2. поставити препис на снагу овога закона, а остатак морају вратити.

“
Указа Њ. В. Краља од 2. децембра 1923. г. бр.
најдаље до 1. јануара 1925. године такође у гото
новцу. Дуг у крунама има се вратити по курсу
68590, којим сам овлашћен да могу Предлог овог : 1.“
Закона поднети Народној Скупштини на решење. **
Чл. 2.
Молим да се овај предлог огласи за хитан, а
Овај Закон ступа у живот кад га Краљ пот
образложење на овај предлог Закона даћу усмено, пише, а обвезну снагу добија, кад се обнародује
приликом претреса његовог. у „Службеним Новинама“.
Министар Правде, Председник Љуба Јован)вић: Господо, ви сте
Д-р Нинко Перић с. p. чули предлог г Министра Правде о измени закона
(м. п.) о исплати ратне штете. Чули сте да г. Министар
 Стенографске Белетике 75

тражида се овај предлог огласи као хитан. По по Председник Љуба Јовановић: Господин Мини
словникуо томе треба одмах да се решава. Дакле,

да

се
стар Финансија име владе жели упозна

с
господо,решаваће се седењем и устај њем. Ко је овим предлогом, пошто се томе мора сада ре

о
зато да се тај закон ки пре плог огласи као хитан,

то
шити, дајем, господо, ради тога десет мину

ra
ја
се
*) тај

против нека устане. (Сви

да ко

нека седи, одмора.

је је
а

Објављујем хитност усвојена.

(Настаје сдмор).

У
предлог Министра

г.
Изволите чути један
нутрашњихДела.
(После одмора)
0.

Скретар чита предлог

Димитрије Поповић
Председник Љуба Јовановић: Господо, настав
МинистраУнутрашњих Дела, који подноси Скуп
љамо рад.
штинисредлог одвајању села Белушине од оп
о

да
хитно

се
са

штине бршке спајању општином Селачком. Изволите чути по пословнику

Д

о
сти овога предлога изјасни име владе Мини

у
се
ПредседникЉуба Јовановић: Овај предлог
стра Грађевина Никола Узуновић.

г.
за

упућујеодбору разгруписавање општина.

Министар Грађевина Никола Узунови“: Госпо
Изволите чути један посланички предлог. до, поводом поднетог предлога хитности пред

о
Секретар Дим-трије Поповић чита предлог на

је
лога Сушника другова част ми изјавити да

г.

и
нас по

за
родногпосланика Антона Сушника помоћи Влада зна овај елементарни случај, где

је
о
од

поплаве, који гласи:

ће
Тадалима плаза учинила велике штете Влада овоме

у
и

и
случају као досадањим сличним случајевима нај

и
PREDSEDNIŠTVU NARODNE SKUPŠČINE хитније поступати преко администрације Ску

и
се у
BEOGRAD. пштини указати сву потребну помоћ где она
и

За
то
потребном буде указала. поступање неопхо
imenu Jugoslovenskega потребно учинити најхитније извиђаје,

да
се
дно
је

Podpisani poslanec
v

priloženi zakonski pred мотивацији предлога из

се
утврди све оно што

у
Кubapredlagapredsedništvu
носи, тој ствари поступити хитно,
се
како жели

у
da
ga
kg

а
se

oglasiti
da

da

prosi hitnim izvoli

in

за
међутим природа ствари потреба извиђањима

и
а
od

njegaproučavanje poseben odbor 21. članov. пословнику мо

по
те
u

чини би хитност због рокова

да

не
се

са
Sušnik гла учинити може формалне стране она
r.

Anton
s.

се
спровести, Влада моли верује њену гото да

у
predsednik Jugoslovenskega Kluba
да

да

да
ће
t,
č.

вост поступити хитно нема потребе

и
се

овај предлог хитним огласи.

za

Stogaša hitan
Председник Љуба Јован вић: Господо, присту
то
за

да
памо решавању. Ко овај законски се
је

PREDLOG предлог огласи као хитан, тај нека седи, ако про

је
tikona тив тај нека устане. (Већина седи) Пошто већина
p0

poplavi oškodovanim stanovnikom.

да

седи, објављујем Скупштина одбила хитност

је

овога законскога предлога.

1.
S

brzo popravo železnic, državnih, okrožnih, Изволите чути извештај Административног Од

*

“in
са

бора (Гласови левице: Није одбивена хитност

“
so

potov, bili
in

občinskih mostov, cest

ki

него примљена. Већина седела!)

је

је
našipo

študovani poplavi, nastali koncem mesca no

jih
vsi

Молим вас, господо, да буде никаквог не

po

не

dovolijo krediti,
ki
in se

državi,
*Evo saobračaja sporazumu
za

zgradbe споразума (Воја Лазић: Хутност примљена. Ви

је
v

то

се

potrebno. Obračuni
за

да

“stvom financ smatra сте казали: Ко

za

хитност прими нека

је је
o

“inskih imajo naknadno predložiti narodni

se

седи већина седела. Настаје жагор.)

р

kupštini
biti
v

Молим Вас, господо, сам објавио противно

ја

““
уверењу да онако како сам рекао. Господа
је
у
2.

то
S

тврде противно ми ћемо сада видети, (Не цељ.

и

zgu ко Дивац. Тако

po

не се

десито.) Може бити да сам

bilo

omenjeni poplavi
je

*“;“
ki

ко
то

не то
и за

Marska poslорja žage, mline, orođје, погрешио, кажем, Господо,

је
ја

у“ “ да (Воја Лазић: Ми смо гласали једанпут

se

njih оškodovano,
na

določi
ali

bilo
.
.
.
* *

Filjonov dinarjev. Ako potreba večja, можемо гласати двапут једној истој ствари.)
je
“*

proti naknadnemu
*da

svet,
“ju obračunov
ministiski Ви сте, господо, чули шта сам објавио. Ску
ја
po

*
po

šе

“ije kredite. narodni skupščini dovoli

да

пштина има уврди: да ли сам тачно објавио

или нисам, пошто су ми нека господа сада рекла
да

Ја

нисам тачно објавио. сам, опет кажем, могао

3.
S

погрешити, као што су могла

Na

господа посланици
и

“a
se

minist
-
-

*Oraćalai fskemu svetu, ministru financ. погрешити. (Са левице гласови: Хитност прим
је
la

taja
in

zakon,
da

*štalib,
не
ta

izvede томе може бити више говора!) Господо,

О

љена!

10“
 76 VI. редовни састанак — 3. децембра 1923. године

ће
интер

се
те се ствари не решавају и не расправљају у вици и Председник Љуба Јовановић: Ова
граји. Ја мислим да нико од нас не треба да жели и пелација упутити Министрима.

г.
г.
мисли, и да не жели, да се овде крива слика воље Изволите чути један извештај Председника

г.
Скупштине износи, него онако како је у ствари. Мин. Савета.
Ја ћу, господо, поставити питање. Ко је за Секретар Дим. Поповић (чита):
хитност, онако како је предложио г. Сушник у име
својих другова, тај ће седети, а ко буде противан, Председник Министарског Савета извештава

Г.
ће

на
тај ће устати. (Већина устаје. — Војислав Лазић:

К. да
интерпелацију нар. посланика Светозара

г.

за
Једанпут се већ гласало! Ви сте мало пре седели. Ђорђевић постављању Мил. Марковића

о
и
Не може се двапут гласати о једној ствари! — Граја.) председ. држ. Савета одговорити чим прикупи по
требне податке.
Молим вас, господо, да се умирите. (Из ре
дова посланика Југословенске Пучке Странке гла Председник Љуба Јован твић: Изволите, господо,
сови: Одбацујете хитност оваквог једног предлога!
чути још неколико саопштења.
То је срамота!) Молим вас, господо, да се умирите,
јер ћу иначе морати да прекинем седницу. (На де Секретар Дим. Поповић: Организација судских

за
сници и левици граја се наставља и појачава — канцеларијских чиновника Босну Херцеговину

за и
Са деснице гласови: То је срамота! — Фран Жебот: подноси своју представку уредби разврставање

о
За корупцију имају новаца, а за овакве ствари не чиновника грађанског реда.
мају! То је срамота!) Општинско Управитељство Сплиту подноси

за
Прекидам, господо, седницу. своју представку уношењу члана 235 буџет

у
о
1923/24. год.

За

за
(После прекида). Средишни Уред Осигурање Радника

89
гребу подноси своју представку уношењу чл.

о
Председник Љуба Јовановић: Молим вас, госпо

за
95 финансијски закон 1923/24. год.

у
и
до, настављамо прекинути рад. Има реч г. Мини

за
Јавио ми

се
стар Просвете за једну изјаву. Председник Љуба Јовановић: реч
Пословнику нар. посланик Душан Димитријевић.

г.
о

Министар Просвете Трифуновић: Госпо

Миша
до, мени је част дати ову изјаву у име Краљ. Владе Душан Димитријевић: Господо нар. посланици,
поводом питања, које је јутрос искрсло, за поплаве, Нар. Скупштини може

се
данашњи дан карактери
у
сати као дан повреде закона. Пошто један по

је
које су задесиле Словеначку и један део Хрватске.
Влада сматра, у погледу помоћи ономе свету као кушај осујећен, има једно свршено дело. Одштам

о и
питање које не трпи одлагања, и у томе је схва пане интерпелације питању скидања секвестра
са

тању Влада и предузела брзе мере и већ одредила имања грофа Чек онића питању дељења испа

и
о

по су
извесне прве помоћи. Влада мисли да предлог који је ше Босни Херцеговини, раздате тек данас
у

По

су
народним посланицима,

71
јутрос Скупштини поднет може успоравати рад Вла ако оне чл.
и
де на овоме послу, али, ако Скупштина жели, Вла
да

словника требале буду раздате пре три дана.

да, у духу свога гледишта, нема ништа против да
за

да
Сматрам дужност народног посланика
се на првој седници Скупштинској избере одбор

да
констатујем ову повреду Пословника скренем

и
по овој ствари, Нар. Скупштине,

да
пажњу Председништву оно

је
да

Председник Љуба Јовановић: Ја се, господо, позвано штити од повреде закона бар овоме

у
надам да после онога што сте чули од г. Министри дому, ако није стању да нас заштити од повреде
у

ћу
са
Просвете, можемо прећи на даље тачке и предмете закона ван њега поновљеном случају

ја
У

својом групом тражити, да

се

нашега данашњег дневног реда. гласа поверењу

о

председништва (Пљескање посланика земљ. странке)

Изволите чути извештај Административног
Ја

Одбора. Председник Љуба Јовановић: се, господо,

.
-.
Ја

да
не

Секретар Димитрије Поповић: Саопштава из морам оградити од овог завршетка. знам

се

коме Парламенту гласа поверење председникv.

у

вештај Админ. Одбора о прегледу Скупштинских -

(Д. Димитријевић: Свуда кадгод
се

председник
16.

до

рачуна од априла октобра

о.
1.

ми г.

не

огреши Пословник!) Ви можете говорити не

о

саоп престано. Али, господо, цените по овоме колик0,

Г. је

Председник Љуба Јовановић: Част

...
за

Д-р
је се
за
су

штити молбе посланика одсуства критику која

г.

разлози оправдани упућује

г.

*
за
10

дана одсуства због

-
Ја

Богдан Милашиновић моли раду председништва. изјављујем да интерпе *.

болести. Одобрава ли Скупштина тражено одсуство? лација Хамзалије Ајановића другова још *
г.

*
да

летос била раздана господи посланицима, ми

ја

(Одобрава) Објављујем одсуство одобрено.

је

слим да овде има Доста посланика, на првом **

а

Изволите чути саопштење једне интерпелације.

e
су

овде који ми
т0 то

месту господа интерпеланти

Секретар Димитрије Поповић: саопштава ин јутрос дељено,
је

могу посведочити. зашто

*i
А
из

другова, упу оној господи по

је

терпелацију Франц Кремжара просте љубазности према

г.
г.

Шума Руда, Правде, Уну

су

ћену Министрима: сланицима који то можда изгубили или нисУ

г.
г.

то

трашњих Дела Социјалне Политике, поступку добили. Не може ваљда бити ничија кривица
о
и

да

државних закона при

да

Морам задо
је

државних власти кршењу кажем ову господу тешко

и

вољити,
ликом рударског штрајка Словеначкој.
у
 Стенографске Белешке 77

овај чи

да
Што се тиче, господо, ове прве интерпела Али, господо,

ја
како сам видео

на
је,
про

не
ције,она као што знате, саопштена новник одговара
свима позивима којима треба

из
по

да
шломсастанку, жељи господе опозиције одговара један чиновник, казнио пре

ја

је га
сам

и
ста

је из
по

ово чинов

та
интерпелација мештајем овога места. Али како

је
пристанку Владе
и

још под Аустријом био чиновник, за

на

на
вљена дневни ред могу рећи баш изве ник, који

и
а
cну

по
коју сам дужности тим чиновник кога сам своме ресору затекао

ја
моју представку

у
и
положају
овде овоме Дому чинио код господе пошто нисам био задовољан његовим целокупним

и
у

пошто господин Чеда Ко

не се
мислим кад тако радом понашањем

ја
министара.Према томе

и
и
кад

жу

У да
он
ни, један човек тако ради, даје кановић сумњичи тачност извештаја обласног

да
то

из
пана, наредио, Министар

ја
доказаосвоме неправилном раду. исто време сам одавде

на
откуцана, ства оде један инспектор Министарства лице
та

ја
интерпелација била имам
је

и
суботу, већ премештен, учини
да

је
извештај она раздана али како места пошто Антонић
је

и
у
и

се
овде било врло мало посланика, свакако због тамо извиђај свима наводима који противу
је

о
овога начелника износе, као

да
ли заиста извр

је
то

разника, Димитријевић други

и
ваљда
је

г.

и
и

ју

за
Тек шио проневеру новца пре рата шта све

је
посланици
нису добили. (Д. Димитријевић:

и
прос) - време. Аустрије радио. Кад будем добио реферат
кад буде све ислеђено,

ја
од овога инспектора

и
Као што знате, много што шта другоима
што

ова

да

да
молим господина Кокановића верује

ја
ја да
би
се

Али баш
јутрос добило. кад било
и

канцеларија
скупштинска пропусти то раз цати, квога чиновника ни најмање нећу штитити, ако
примим извештај да имао каквих неисправности.

је
да

да

проста ствар, дужност посла

је

мислим
је

(Протести код земљорадника.)

да

да каже: ваши су
то

ника, каже председнику,

Љ.
пропустили су то да ура Председник Јовановић: Има реч Кокановић.

г.
чиновниципогрешили
и
де,

на
Чедомир Кокановић: Господин Министре,
да да
па

председник исправи.
јутрос било по

су

се
додам још ово: већ прошлој скупштинској седници чуле речи
се је
А

да
турске теорије, турске власти,
да

знатогосподи посланицима, тој интерпе вам кажем

ја
да о

а
нашим кра
ће

говорити проћи они ни турске ни аустријске власти нису

у
лацијинеће данас
и

да

ће

по
ће

јевима радиле оно што раде Ваши органи. Данас

та

рокови,докле дебата почети

је
и

су

су
моме крају заштићени они Срби, који

за
сланицимоћи проучити.
у

су
Има реч Душан Димитријевић. време аустриско добро живели, јер данас ради
г.

за
су
кали, као што време Аустријанаца били
изја
да

Поводом овога
ДушанДимитријевић:
чланови владиних странака групе око „Српске Ри
вим

господине председниче,
ово. Није довољно, „Истине“,
јечи“ Димовићеве као они људи
и

и
ће
да

саопштитиНародној Скупштини извесна интер

су

који били поверљиве личности аустријских

се на

пелацијадоћи дневни ред тад тад Пословник

предстојника. Такви људи, ко
и

окружника
т.
к
и
да

јаснокаже интерпелација мора одштампати

су

за су
онда били моћни, остали
ји

данас моћни.

и
раздатипосланицима на три дана пре почетка
су

држави,
и

Они држава коју нису дали

у
ви
да

народни посланици
Ја

претреса. мислим сте

ни

мачега. Они данас раде шта хоће,

ни

кучета

у
и из

господа владе врло добро проучили чл. 71. богате, они продају добровољ
и

се

првом реду они

да
га

Пословника треба поштовати.

цима оружане Листове, ОНИ Деле гла ДНОМ народу
Председник Љуба Јсвановић: Господо, од про храну, они секу шуму, они да концесије, они пуне
по у
се

још да одговори на
је

шлогсастанка остало своје кесе народ гладује тамницама подноси

и
а

посланика Чеде Кокано

да

једнопитање господина насиља оних, који треба бране народ. Ми смо

На

да
то

вића питање има одговори господин данас „господо посланици, доживели

да

Босан
у
на
то
да

МинистарУнут. Дела, вас молим ми

ја

ској Крајини, која време Аустрија

за

била
је
и

питањеи пређемо сада. Реч има господин Мини време Турака поштеђена од насиља, зато
за

наца
су и

старУнут. Дела. што Срби тамо већини били, ми смо данас

у

На
од
су

Устава, од свих закона,

да

Министар Унут. Дела Милорад Вујичић: доживели моћнији

роднипосланик, Чедомир Кокановић упутио ми од свих народних права, радикални партијски одбо
г.

питање некоректним поступцима Љубомира ри. Ти радикални партијски одбори који прву
је

у
и

Антонићаначелника испоставе
Старом Мајдану целом округу води реч Д-р Томо Зурунић, бив.
у

дворски саветннк Аустрије, највећа слугетина Фрање

је

како начелник
је

том питању износио ми

и
у

нић,тукао некога Тодора Обара, неког Машу Јосифа, који учинио највише зла српском народу.
је

И,
се

Сараглића још неке друге, затим како господо,

се

овај (Ст. Кобасица: Са тим слажем

ја
и

)
и даиз

опијао,
да

те

пре рата
је

Министар направио људе моћним јер

је

начелникврло често
г.

г.
а

Вршио извесне проневере Босни затим Министар месеци даје обећања целом мом по
и
у
и

6
би

ће

избегао казну, као

да

да

побегао Србију сланичком клубу мени тог човека уклонити

је

и
у

на

ве

Како Антонић држао Плевљима јавну ноћну крају он начелника среске испост само
је

и
у

*њу, питач неправилности

је

опште изнео премешта. баш тај Зурунић узима слушалицу

И
о
и
у

остави,
да

га

његовоме
раду. наређује покрајинском намеснику
Ја

да

ни

Поводом овога питања господина Коканови тај човек даље пашује. сам рекао
и

и
сам

ни

Турци
“,

учињен извиђај тај изви Швабе нису радили као што данас раде
те
је

наредио
и

је
он

цолицијски чиновници. ево доказа: хапси

А

Учинио обласни жупан, извиђајем Антонић

је

а
*

га

га
од

ових дела, нити сам дног Муслимана држећи затвору тукао

је

“ризнаје ниједно
у
“

и
да

“мик обласни жупан толико,

је

оболео није могао узети хране.

то

је

могао утврдити.
и
 78 VI. редовни састанак — 3. децембра 1923. године

Тај Муслиман од глади полуди и после 5 дана радом овог начелника. (Један глас код земљорад

—
умире. Умирући он је рекао: „Уби ме Антонић“.

га
ника: Па Св. Прибићевић: То

је
трпите!
Он је усред бела дана за време црквене славе То

ви
ви
га
битанга!). Ту битангу, како називате, сте
дора Абада почео тући жилом јурећи га кроз цео држали три године служби! Св. Прибићевић:

је А
у
народ. Ја сам и моји дрvгови дошли г. Министру

то
неистина,

ли
био срески начелник? То

је
је

ви
и дали му једну изјаву једног чиновника која гла лаж!) То лаж што кажете! (Св. Прибићевић:

је

је,
28. VIII ов. г. био

да
си: „На збору у Ст. Мајдану Није био срески начелник) Све једно био

је
практикант, ако

га
близу места где је стварно напао управитељ битанга зашто нисте исте

је
сам

и
испоставе у Ст. Мадану г. Љубо Антонић поре рали?
зног извршитеља Тод ра Об да и истог на моје Као што сам казао, господо, овај Антонић

и у
очи неколико пута нечим што је у руци дужао

од
је
служби Босни 1905. године. (Упадице

у
ошинуо и затим истог одвео у испоставу Како жагор).
Сам ДОЗНaО Цела се Ствар тицала само поздрава те

Ја
је међу присутним тежацима изазвала буру о ор Председник Љуба Јовановић: морам изја
вити да ово што господа посланици раде прос

је
чења према овакоме поступању органа, коме је

ни
да да
нене

то
то
неозбиљно,

се се
повере о чување рела и мира у свом реону. Мла дати говори

у
р
ј

до
ден Стојаковић грунтовничар.“ једном Парламенту може усти.
Друга изјава коју
смо дали г. Министру и што није било ипак до Министар Унутрашњих Дела Милорад Вујичић
вољно да тога човека уклони гласи: „Ми Перо (наставља): Дакле, господо, како сам већ казно,

ја
извиди све оп

да
ће
Тркуља из Џевара и Јунус Крнић из Ст. Мајдана сам послао инспектора који
смо видели својим очима, тужбе целокупан рад господина Антонића, кад

и
овим изјављујемо

и
да

на то
како је г. Љубомир Антонић, начелник испоставе све буде свршено, господину посланику стоји

А то
све прегледа,

на
из Ст. Мајдана тукао Тошу Обада и то пред уре вољу да му стављам

ја
а
ја,
дом и у уреду и то смо спремни на суду доказати расположење. као што сам казао, ако нађем

по ћу
ово утврди, так

ја

са
се
под заклетвом.“ Он је и добио лекар ко уверење, неисправности ако

и
које је издао један лекар који не припада ни је ним чиновником поступити најстрожије закону.
дној странци и који је узгред буди речено Јевре (Ларма општи приговори код опозиције) Још,

и
ГОСПОДО, Имам да кажем ово. Господин Кокановић
јин па се боји да изда што није тачно. То уверење

да
је
гласи: „Прегледан је Тодор Обад, порески извр казао данас под режимом радикалним имају

су
шиоц те је констатовано: 1) На левом фемуру 8 заштите „протекције само људи који служили
и

то
Ја
Фант над коленом налази се једна 6 сант дуга Аустрији. најсвечаније одбијам од радикалне
1 сант, широка масница; 2) Иćпод десног ока и Цео наш народ зна, кад

је
Sтранке. (Приго-ори..).
иза десног уха налази се по једна 2 сант, дуга Аустрија окупирала Србију, кога тражила ин

је

и
полу сантиметра широка масница.“ Кад га је про тернирала, она господо тражила интернирала
је

и
ћерао кроз град онда га је затворио у канцела радикале никога другог (Аплауз код радикала).
и

рију и тукао га А кад се народ узрујао и поле Председник Љуба Јовановић: Има реч Кока

г.
тио на канцеларију, он га је пустио. Срески начел новић ради исправке навода.
ник Уредује са карабином у руци. Он тражи од Чедомир Кокановић: Ја, господине министре, не
тих истих људи, које је тукао са карабином под

то
могу бити задовољан вашим одговором

и
с

грлом, да му даду писмену изјаву да их није тукао ради онога чему ви морате највише да водите
је о

г. Министру ради доказа ради интереса државе. Интерес др

то

и да ту изјаву пошаље рачуна

а

како их није тукао. (Гласови са левице: Срамно!)

не

на

Ја
Живе захтева да такви људи седе власти

он
И шта се још догађа? Он је угледног члана испреби
је
Saм вам донео темељите доказе да
наше партије Мила Јевтића нашао у Санском Мосту,

ти
јао Њуде, велики жупан му казао: алал
је
а

позвао га на пријатељски разговор, довео га у кан Вера, ради као што радиш, ни Бог ти не може ни
целарију, па у затвор среза, где није он господар, шта. Ја, господо, тврдо веру ем,
да

Антонић неће
и тукао га је толико, да је тај човек пао у не није отишао, него побегао. Сада гос
је

отићи
и

да

свест. На су у је установљена кривица г. Антонића, подин Министар треба изда тералицу. (Ларма
то, господо, јер
за

где је један жандарм сведочио да га је тукао у општи приговори.) То треба

у и

он
затвору. То је све доказано и то све г. Министру државној благајни нема државног новца, је
није ништа, он држи тога човека и даље на влас Покрао народни новац (Бурни протести код опо
се
Ја

Не зато што он хоће, него што то зиције) питам Министра, где сада Анто
Г.

ти. Зашто?
ни
не
то

ни

траже радикалски одбри. А ја кажем ако овако нић налази. Господо, зна Министар
потраје да неће имати користи радикална партија,
је

велики жупан нити ико. Антонић побегао чека

и

него ће имати штете и они и народ и држава. А док дође Сршкић, Андрић, или неко други Са
у
га
да

ако овако потраје, Крајина која се је бунила про рајево заклони.

тив свих насиља, буниће се и против насиља ор Председник Љуба Јовановић: Госполо, прела
гана Милорада Вујичића и Николе Пашића.
на

дневни ред На дневном реду као прва

је

зимо
Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Ми
за

друга тачка избор одбора проучавање закон

и

нистар Унутрашњих Дела. ског предлога. Пошто постигнут споразум ше

је
да

Министар Унутрашњих Дела Милорад Вујичић: вам прочитам како

је

фова група допустите

Ја,

за

други одбор. одбор проу

не

Кокановићу тре састављен један

У

господо,
је

знам зашто
и
г.

бала оза жучност после онакве изјаве, којој сам чавање законског предлога оснивању повлашће
у

о
ја,

да

господо, казао Краљ. Срба, Хрвата

ја

сам сам незадовољан ног Бродарског Друштва

и
и

с
 Стенографске Белешке
- 79

(квенацаодређена су господа: Настас Петровић, Јосип Гостинчар, Фрањо Жебот, Франц Крем жар,
др.

АнтеШтамбук, Милан Степановић, Жива Ви Хамзалија Ајановић, Исмет Бег Гавран Капетановић,
др

клић, Момчило Ивковић, Назим Гаф wр, Света Милош Московљевић, Јозеф Тајбл.
Суботић, Уг

др
Марквић,Божа Јеличић, Никола Сад, господо, предлажем да данашњи рад

се ја
Јоксимовић, Љуба Давидовић, Коста Тимоти
на

ја ли
завршимо. Слаже Скупштина тим? (Слаже).

с
др.

За
нић, Свет. Попозић, Ђока Поповић, др. Франц

го
другу седницу вам, подо, предлажем пре
&ловец Карло Шкуљ, Хамзалија Ајановић, Хивзи предлога гос

за
свега избор одбора проучавање

др
Вујић,

по
berlумишић, Димитрије Ханс Мозер. шина Сушника другова помоћи оштећених

о
и
разврста
за

одбор уредбе
проучавање становника услед поплаве као прву тачку дневнога

о
и У

sњу осталих служ

распоређивању чиновника реда, друга трећа тачка би биле интерпела
су и

на
су
беникаграђанског реда одређена ова господа ције које биле данас дневноме реду.

:
ЂокаМаксимовић, Васа Јовановић, Веља Поповић,

ли
Прима Скупштина овакав дневни ред:
Амф Аметовић, Ђорђе Ћирић, Марко Петроваћ,

да
ем
(Прима). Објављу

је
дневни ред усвојен.
ВидиМилетић, Никола Ковачевић, др. Нико „Су Данашњи састанак, према томе, завршујем,

а
блић,Матеја Поповић, Јосиф Рајзнер, др. Коста други заказујем за прекосутра часова пре подне.

9
1 у
Светозар Ђорђевић, др. Едо Лукинић,

по
Кумануди,

је
Састанак завршен часа подне?

Штамшарија Саве Раденковића Браца Београд Ускочка 10.

и
-
 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КРАЉЕВИНЕ
СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

ГОДИНА III. БЕОГРАД, ГОДИНЕ

1923. БРОЈ 8.

VII. РЕДОВНИ САСТАНАК

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
|

| КРАЉЕВИНЕ
| СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
|
држан 5. децембра 1923. године у Београду.

Председавао Председник
Љуба Јовановић
и П. Потпредседник
Љуба Бакић.
Секретар
*---
Димитрије Поповић
Присутна су сва г. г. Министри. *
- Са држ а ј: Секретар Димитрије Поповић чита записник
1.Читањепротокола,
VI. ред. састанка.

ко
2. Конституисање
одбора за предлог о измени у закону Председник Љуба Јовановић: Има ли, господо,
* УређењуУправеФондова,
на
да

шта примети прочитани протокол“ (Нема).

3. Извештај Пошто нема нико ништа
да

АдминистративногОдбора, примети, објављујем

да

4.Молбеи жалбе,
је

прочитани протокол примљен.

посланика,
5. Осуства
Изволите чути саопштења раду скупштин
о
-

8.ИзвештајМинистра Војске по интерпелацији Д-p К. ских одбора.

Кучнумао афериШајновића,
Секретар
ug:
1. Д и ев и и ред: Димитрије Поповић
(чита):
за

МинистраПравде на интерпелацију Д-р Славка Одборпроучавање законског предлога

о

*984.
о скидању секвестраса имања грофа Чеконића. допуни члана 117. Закона допунама изменама
о

Гово
*“,
pили:интервелант закону
за да

Д-р Сл. Шећеров, министар Правде уређењу Управе Фондова извештава

у

Н.Перић,Драг.Пећић, Д-р Лаза Марковић,

се

**
је

Јосиф Клекл, конституисао

3.

цивац,Др Душан Гргин, Дим. Вујић, децембра изабравши себи

Исмед Бег
Настаса Петровића,
Г. за

председника
г.

“Iановић, Д-р Кризман,д-р Н. Суботић, и

Министар потпредседника
за

Божу Јеличића
г.

Реформе М Симоновић. секретара Др. Владу Ан.

и

“--Извршенје избор одбораза предлог

wкузданима од поплаве.
р А. Сушника
у о по
дрића. ----
да

Административни Одбор извештава сво

на
је

јој седници
за

30. новембра тек године изабрао

секретара
на

“tak Павла Гајића

г.

место Др. Милана

г.

paдa у 10 часова пре подне). Стојковића.

\\ *адник љуба оваковић, господо, почињемо
Председник Љуба Јовановић: Изволите, господо,
•WAовнисастанак. “
чути молбе жалбе које Народној Скуп
су

стигле
и
VI.

“лите чути записник редовног састанка. UITAНИ.

11
82
VII. Геловни састанак
Секретар Димитрије Поповић саопштава| ове
МОлбе:
Софије Милојевићке, удове из Београла: Ра
доша Терзића, из Треботина окр. Крушев. Маге
Поповићке, удове из Књажевца, Тодора Михаље
вића, пензионера из Цетиња, Димитрија Цветко
вића, учитеља у пензији из Ниш ; Др. Светислава
Живковића и другова лекара из Бео“ рада; Миљу
ше Д. Поповићке, у дове из Буча окр. Беранског; и
Димитрија Топузовића, секретара Мин. Иностраних
Дела. - Какво је стање било на имању грофа Чеко
Председник Љуба Јовановић: Све ће се ове са
општене молбе упутити Одбору за Молбе и Жал
бе, да их проучи и о томе поднесе извештај.
Част ми је саопштити вам да је народни по
сланик г. Стојан Костић молио за 10 дана одсуства
због болести у породици Одобрава ли Скупшти
на? (Одобрава). Објављујем да је одсуство одобре
но. Г. Недељко Симоновић, народни послан к та
кође је молио за 8 дана одсуства ради домаћих по
слова. Одобрава ли Скупштина? (Одобрава). Објав
љујем да је Скупштина одобрила тражена одсуства.
Изволите, господо, чу и један извештај госпо
дина Министра Војске и Морн pице.
Секретар Димитрије Поповић (чита):
Г. Министар Војске и Морнарице извештава
да ће на интерпелацију г. Др Косте Кумануд на и
другова о ликвидацији Шајновићеве аф ре одго
ворити чим прикупи потребне податке.
Председник Љуба Јозановић: Прелазимо, госпо
до, на дневни ред. На дневном реду је избор од
бора за проучавање законског предлога г. г. Ан
тона Сушника и другова о помоћи од поплаве
штећеном становништву.
О избору овог одбора постигнут је споразум
између шефова група и према томе, го подо, по
пословнику није потребно да приступамо овде у
Скупштини гласању, него ћу место тога ја објави
ти лични састав тога одбора према листама које
имају да саопште представници клубова. Али, како
нису, господо, сви клубови још саопштили пред ед
ништву имена својих кандидата, то вас ја молим
да вам састав тога одбора саопштим на крају данаш
ње седнице. Слаже ли се Скупштина? (Слаже се).
Објављујем да се Скупштина слаже и према томе
ћемо и поступити.
Сада, господо, прелазимо на другу тачку днев
ног реда: на интерпелацију г. Др. Славка Шеће
рова на г. Министра Правде о скидању секвестра
са имања грофа Чекоњића и продаји тога имања.
Пријавио се за реч да мотивише интерпела
цију по пословнику интерпелант г. др. Славко Ше
ћеров. Има реч г. Шећеров.
Д-р Славко Шећеров: Го подо, посланици Ски
дање секвестра са имања грофа Чего њића и одо
брење продаје овог имања представља једну од
најгрубљих и најзамашнијих не законитих радњи
које смо до сада имали, које треба да претресамо
-
пред Народном Скупштином.
Господо, стављање секвестара и одобрење про
даје тих секвестрираних имања имало је у главном
два циља. Први је циљ био: да се секвестрираним
имањима осигура обештећење ратом оштећених и
— 5 децембра 1923. године
осигура јавни интерес, као што се каже у закону
о имовини непријатењских поданика. А други је
циљ био, да се продајом тих ем: ња изврши наци
Оне лизација имовине не оријатељских поданика и
- Да та њихова имања пређу у руке наших држав
Љ0 Ha.
Овај случај, господо, не задовољава ни је тан
ни други циљ. Нити су њиме добили и шта ратом
оштећени, нити је ово- -имање прешло у националне
руке.
њића? Ми смо на томе имању имали два такозвана
секвестра. Један је био секвeстaр са којим је управ
љао Министар Правде за то што је гроф Андрија
Чекоњић, власник тога имања, био поданик непри
јатељске државе, а сем тога се квестра Министра
Правде, стоји на овом имању забележена и забрана
отуђења и оптерећења, према аграрним законима и
и уредбама.
- Колико је ово имање? Имање износи, господо,
Двадесег и осам хља да и нешто мало преко две
стотине јутра земље, и оно представља једну од
највећих вредности, са к јом је управљало Мини
старство Правде, односно оделење за секвестре. На
том имању, господо, пошто је било два власника,
“,
по законима о аграрној реформи остављена су тзв.
два максимума. То значи, од прилике, да сваки
власник има 518 јутара земље, са којим слободно
може да располаже, а сем тога максимума, дато је
имања, и преко тих хиљаду и 36 јутара
управи
земље као тзв. су пермаксимум, са којим је распо
лагао у интересу привреде, млекарства и т. д.
- Господо, и ако је то имање заузето највећим
о делом аграрном реформом, и ако је највећим де
лом подељено, сем 1500 — 1600 јутара земље, ја вам
морам овде да напоменем, да се још ни дан данас не зна
колико се налази стварно под аграрном реформом. Ако
о пете у аграрни уред, Аргарну Дирекцију или Мини
старство, ви не можете добити тачне податке о то
ме колико је подељено. Зато, господо, мене чуди,
како је г. Министар Правде у своме одговору на
мој чланак у „Демократији“ могао да тврди, ласе
под ударом аграрне реформе налази око 27500 ју
тара земље. Ја тврдим овде пред вама, да тај по
да ак, који је изнео г. Министар Правде у одго
вору на мој чланак у „Дм кратији“ није тачан. Ја
тврдим да и сада тамо влада једно стање хаоса и да
се не зна, господо, колико је стварно подељено, јер
има земље са којом аграрни чиновници и службе
ници располажу и издају под закупе и наполице.
(Блашко Рјић: На своју браду! Да, на своју браду.
Ја ћу вам, господо, напоменути случај који
сам баш јуче сазнао. Дошла је једна депутација, у
име 23 насељеничке породице на имању грофа
Чек њића и т ажила је да остане на оној земљи
где је била насељена; међутим, из године у годину
те породице пресељаване су са једнога ма ура на
други мајур и ове године пресељене су са једнога
т. зв. Ендре мајура на Агута мајур. Господо, - ОД
тих 23 породице одузета је земља и од стране
аграрних чино ника предата засејана сељацима из
Црне, међутим њихова новододељена земља издана
је у закуц и на наполицу од стране надзорника
колоније. Тако су ови остали потпуно без земље.
 Стенографске Белешке 83

Сличнихпоступака иматејош 4 апсолутно је не бити наш држављанин. Од ових чланова ви

7
земљиш га налази под аграрном Дакле,

се
тачно да се толико има једног јединог нашег држављанина.
господо, то несумњиво један грех против тих

је
реформом.
Господо, НароднаСкупштина има овле да се великих крупних националних интереса. Јер, го
сподо, ако ћемо ми допустити

да
г. Министар би имао да земља прелази

у
изјасни о два питања.
одговори: прво, зашто је скинуо секвeстaр, и руке великих крупних капиталиста Лондону

у
и
ни
Паризу онда

ги
друго, зашто је одобрио продају? Ја разумем до велико дело аграрне реформе

се
то
некле г. Министра кад каже да мора да скида нити велико дело ко низације може да изврши.

ћу
Ја
секвeстaр,јер би то било по одредбама Тријанон вам после то детаљно образложити како

и
стоји ситуација

са
ског Уговора о миру. А ти, господо, ако се мора извођењем аграрне реформе

и
колонизације, али господо, желим да говорим

ја
да скида секвeстaр са имања непријатељских пода

то

је
сада другоме нечему цени пошто

је
никапрема одредбама Уговора о миру, онда исто

о
а
такоје дужност и Мађарске да извршује одредбе ова конзорција купила ово имање.
|
Трианонског Уговора. Међутим, ми смо чули од

је

за
Конзорција купила ово имање 100
| г. Министра Иностраних Дела, како влада Мађар хиљада фунти стерлина. 100 хиљада фунти гер

с
ска

да

неће извршује одредбе Уговора миру линга износи према садашњем просечном бер

и
Министар Спољне Политике жа о
се

чулисмо како занском курсу 38 600.000 динара. Господо, шта

ли0чак Да не моЖе Да За ШТИТИ НИ ПОа ВО ЛИЧНе

—
вреди стварна пијачна вредност овога имања?
кад знамо,
И

слободенаших грађана Мађарској. томе Нао дна Скупшти пре него што гласа

О
да у

а
одредбе Уговора
се

господо, према томе,

буде сасвим начисто. 28.000 јутара прво

да
о
треба
не
од
је не

стране Мађрске

је по
знам класне земље, ако
ја

миру извршују

се
прода Банату једној

у
да

то
са

Министар морао жури скидањем цени, господо, која минимална,

је
зашто 15.000
г.

а
по

ви
овогасеквестри? Сам тај разлог који би могао јутру, господо,
г.

дин. ћете добити вредност

Министаревентуално навести, вреди зато, јер
не

од 420 милиона динара. Господо, ову вредност

у
ви

сад имате не један него десетине стотине нису ушли никакви инвентари: ни инвентар стоке
и

још
са

којих Министар

Је
секвестираних имања (Блашко Рајић:
г.

нити вредност зграда ли

д.
је т.
и
није скинуо секвeстaр (Тома Поповић: Скинуће! то продато?) Продато цело имање. Као што ви
и

кон
не
се

Блашко Рајић: Докле образују

—

дите, господо, конзорција би направила један одли

ако ра

—
зорције) Министар Правде није само скинуо имање,
и Г.

је
чан посао. Добила мало

је
секвeстaр, према томе, да он само скино сек
је

чунам,

38
за
од 450 милиона динара милиона.
—

Чеко
да
он
би

вестар треба преда имање грофу То посао. Конзорција,

је

заиста рентабилан као

у

би
њићу,него Министар одобрио продају овога што видите, могла
је
г.

од ове зараде од преко 400

НМ3ba.
до

за
жртвује једну поприличну суму,
да

милиона
вршење посла, она може
да
Господо, пре свега, сам вам казао уводу жртвује половину или бар
ја

ли
купили наши др Спахо Да пла
М.

су
сиогаговора, да то имање нису 200 милиона динара (Др.

:
је,

-
да

су

жављанинего странци. Истина господо, тили таксу?) томе ћемо говорити.

О
10

не
Ја

французи Енглези, замерам кад долази

и

да

да
Сам факт конзорција стању жрт
је

у
странпродуктиван капитал. Али, господо, ипак
ја

за

вује 200 милиона довршење ликвидицију посла

и

Народну Скупштину,
да
да ћу

бити слободан запитам

је од
да

јој опет остане једна зарада преко 200

и
да
ли

се

било паметно одобри прелазак

је

милиона динара, показује нам како ово један

својинуједног оваког великог имања једном овак
крупан посао, али посао који

ће
огроман имати
и
да

вомстраном конзорцију? Пре свега видите који да плаћа сама држава.

и

Лорд Козенс Харди, члан куће лор

су

1.

чланови:
Господо, сам рекао својој интерпелацији
ја

дова Лондону,
у

Едмунд Следе
2.

адмирал сер
из у
у

да

сада понављам ове чињенице Министар Правде

г.
П.

идону, Гед вицегувернер Индокини

3.
Л

од

Налеш, дир, друштва Суе није добио одобрење Министра Аграрне Ре

де

г.
Е,

Париз,
4.

Конт
да
за

форме продају овога имања, Министар

у}

ка

г.

уредник листа „Журнал

и

ског мала власник

и

Ми
од

Ен Правте исто тако није добио одобрење

ji

г.
Ф.

Доба“, Данкан, генерални мајор

5.
*

Ј.

Д-р Јулије Моган, однетник нистра Унутрашњих Дела Министра Војног.

г.

taескојвојсци,
и
6.

и
s

Господо, сам чуо, много гово

се

јавности
ја

**: Загребу, Сиднеј Лидер,

г. и
у
7.

у“иверзитетскидоцент
у

pило томе како Министар Правде донекле

č.

ни о

toЛицитатор Лондону.
у

*\,
од

-
да

није морао тражи одобрење Министра

Као што видите
имамо јединог нашег државља Аграрне Реформ, заиста био један случају
је
и

Д-р Јулија Моган.

“

то

којем претходник садашњег Министра Правде,

је

овоме конзорцију
је

г.
и
у не а
У
}
|

Лаза Марковић, исто тако од прилике поступио

да

вам кажем,
г.

*аво знам све случајеве ових

“

***
Ви
ДА

Министарству Правде, го
се

скидања секвестра као сам садашњи Аинистар. сећате,

г.
и

“***
ми

до
*

сподо, Министар Правде,

да
су

колико познато сада скидани Лаза Марковић

је
је

г.

““Три секвестрирана имања пре

нана
су

онда, кад скинуо секвeстaр одобрио продају максимума

*i

знам, господо, Банахиду,

се

имању графа Карачоњија ако

И

руке наших држављана.

У

и
у
био

главних услова, који

од

тра
је

један томе имању налазили аграрни рефлектанти, сељаци.

“

ни

“одавни одбор, ликвидаци одбор тра

Ја

сам том уриликом поднео интерпелацију

г.
и

о и

правде?“
је,

од

Макар
да

онај купац мора жио Министра Правде разјашњење томе

г.

11“
 84 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године

са
питању. Нашао сам акта и докумета из самога скине секвeстaр целокупне имовине грофа Андрије
Банату, комесар његови помоћници
Министарства Аграрне Реформе у којима се Мини Чекоњића

и
старство изјашњава о томе послу. Господо, ту се разреше дужности имовина преда новом власнику

а
Господарству Жомбоља (Zsombolja Estates

Д.
Д.
каже тачно у мотивацији Министарства Аграрне
Реформе овако (чита): „У смислу члана 6. и 7. Ltd.) односно његовом пуномоћнику —

са
свим
Уредбе од 21 /VII. 1922. год. власно је само Ми обвезама које ово имање има према Министарству
нистарство Аграрне Реформе дозволити продају не Аграрне Реформе.
кретнина . . . . . велепоседа до висине максимума,

да
Министар Правде Д-р Нинко Перић: Значи
док се по установи чл. 43 Уредбе гледе секвестри
потребно одобрење Министра Аграрне Реформе,

да је
раних добара продају секвестрираних некретнина

се

не
без одбрења Министра Аграрне Реформе
дозвољава Министар Правде у споразму са Мини

то
може продати,

је
важно.
стром Аграрне Реформе.
Д-р
Славко Шећеров: тој обавези Министра

О
У нарочитом случају грунтовна област је про Реформе говорићемо после. Главно овде

је
Аграрне
вела брисање забиљежбе забране отуђивања и до то, предато имање новоме сопственику,

да

је

на а
зволила пренос некретнина прије него је споразум

је
предаја имања новом сопственику извршена
обију Министарстава получену“. Тада је прискочио основу одобрења Министра Правде (Мин. Правде
Правде Министар Аграрне Ре

.
у помоћ Министру Перић: Ако одобри Министар Аграрне Ре

Н.
Д-р
форме, па је накнадно дозволио да се тај максимум

ту
форме!) Није тачно. Молим вас, ћемо ствар
заиста и прода и да се брише ова забрана отуђи просто решити.
вања. И он у решењу даље каже: „Пошто је али
само продато но

да
Ја

не
и и је
грунтовни пренос већ обављен и према теме оту тврдим имање
ђење довршено, то се продаја има власнику ура воме власнику, већ предато. На томе имању нов
власник поставио нове директоре, то некога

је
чунати у његов максимум и решава да се аграрни

и
то
управу, који

за
тзв. спољну био

је
рефлектанти преместе са продатих површина а да Енглеза

за
војни аташе Румунији, унутрашњу праву

у
се купцу Сави Жану преда земља“ (Приговори

а
и
Као што видите, имање,

не
објашњења — Маговчић: Који је оно Министар који сина грофа Чекоњића.

да
је

је
има 1000 акција у Врбасу, нека дигне прст. Каза само продато да купо продајни уговор

и
слободно ру

на
ћемо га ми у своје време. — Добацивање са стране одобрен, него имање предато

је

и
Радикала : Што га не кажете сад, што га штедите?). ковање новим власницима консорцији Жом

т.
ј.

у
Господо, ја сам изнео овај случај да бих вам бољи.
Да
је
приказао како је било преседана за овај случај и господин Министар своме решењу

у
про

се
како је Министар Правде и како су судови изигра којој би рекло: „Да

се
ставио клаузулу
у
не

вали одредбе аграрних закона, и како, господо,

не
је
даја сме извршити док одобре Министар
поред свега тога што је постојала забрана отуђи Унут. Дела, Министар Војни Министар Аграрне

би
oРеформе“,
та

вања и оптерећења у аграрним законима, она се консорција нити имање купила

И ја тврдим,
га

могла и може скинути и изиграти. нити би преузела.

да је, по овом рецепту претходника данашњег Ми

на
је те

за
Али оставимо обвезе моменат страну

а
нистра Правде, пренето имање и укинута забрана
да

Несумњиво ово мање погранично јер

је

оди
је,
да

отуђивања и оптерећења. А законски, јасно

но

лежи својој дужини до 20 километера

у

о 5
је

Министар Правде морао тражити претходно од границе према Закону буџетним дванаесат
и
да

те
одобрење Министра Аграрне Реформе ово имање месеце јули — септембар, чл. 48., —
за

нама

а
прода. бу
су

одредбе затим продужене чл. Закона 2.

о
Ја

хтео обратити месеце октобар — де

да за

бих Народној Скупштини џетским дванаестинама

само скинут секве ову продају овога по
на

је

пажњу ову чињеницу: да

—

цембар, несумњиво
имање предано грофу Че
са

да

стар имања
је

граничног имања морају одобрити Министар Унут.

и

не

коњићу, онда
ћу

том случају сам власник имања

Ја

Дела Министар Војни. вам овде прочитати

у

те и

ју
да

прода имање него само 518

се

би имао право текст одредбе. Овде каже: „Куповина од стране

то

се

ма

тара, максимум, само онда, кад би каквог непокрет

т.

грађана страних држављана

ј.

и
да

на

доказало интереси аграрне реформе нарочито ног имања које лежи територији Краљевине
и

ако Ми
то

допуштају,
од

50

послови ако колонизације Срба, Хрвата Словенаца дубини кило

и

у
и
ту

нистар Правде допусти продају. Међутим, тиме метара од границе, односно морске обале, мора
не
је

што Министар Правде само скинуо секвестар бити одобрено од Министра Војног Министра
и

продају, тиме Унут. Дела“. Дакле, видите,

је

имање прешло
да

него одобрио куповина таквих

Н. у
и

руке страних капиталиста (Мин. Правде Д-р имања мора бити одобрена од Министра Унут.
и

не
на

Перић: Нисам одобрио продају!) Сад ћемо Дела Министра Војног. Али овом случају
и

у
и
-

то доћи.
да

извршена продаја,
је
је

само него предаја

и
да

Министар каже није одобрио продају Правде могао на

Г.

је

извршена. Откуда Министар

га
Ја

је

решење како имање преда, до

то

овога имања. ћу прочитати ређивати своме комесару да

како оно гласи. То
од

Министар Правде доставио кле није добио одобрења Министра Унут. Дела
и

Војног. Јер, господо,

се

решење гласи овако: Министра овде каже:

и

Државном Комесару Радовановићу, Жомбољ „Без претходног одобрења судови неће извршити
на

Банат. пренос имања купца“. што тај пренос имања

И
Х.

на

се

купца није извршен,

С.

Решењем Бр. 9855 од 1923 Госп. једино захвалити

3.

има
г.

се

се

ономе савесном судији, који

је

Министар Правде донео следећу одлуку: „Да овоме случају

у
и
 - 85
Стенографске Белешке

ме

то
Ја
закона. (Бл, Рајић: становиште,

да
Треба га макнути с

да је
држао ном већ купљено. мислим
кад

па тако савестан!) господо, апсолутно погрешно није ничим до

је

ви
Господо,
морам рећи неколико речи
ја тим казано. Али како било да било, видите какве

о
и
toj па,

је су
питању, без обзира

да
на
се
обвезамааграрне реформе. Ко налази овде замашне суме ли

у
то
на

seиљи, томе имању које продато? Пре заиста гроф Чекоњић купио или није купио.

је

ће

ће
Господо, како

да

ли
се
тај спор решити или

из
се

зетаналазе сељаци српског места Српске

то
око 500 породица, затим око 400 опште бити спора, друга ствар, али госпо
их

Црње,

је
има

у
око 1000 доброво
з

породицаи Српске Кларије дин Министар Правде није смео прејудицирати

и
Херцеговине. Лике
из

чца колониста Босне, решењу овога питања. Господин Министар Правде

и
и

да
—
и се

гутимкрајева. Још налазе око 600 и 800 није смео одобравањем продаје уједанпут измени
места: Хумани, Ме правно федуални карактер тога имања. То твр
из

ја
то

кељеникаБанаћана

је,
дим, господо, овде чвор питања. зато што

је
кнци,Врањево, Карлово

И
Башахид. питању
У

и
и

Живот њихов

је
хподо, око 20.000 српских душа. Господин Министар Правде одобзио купо-продајни
нисам одо

Ја
Међутим,
од

нанси новог власника овога имања. уговор. (Мин. Правде д-р Перић:
ко пје

само питању опстанак 20.000 српских душа,

И
брио!) зато што господон Министар Правде

је
у

за
питању, велика сума новаца, колико мимо Господина Министра Аграрну Реформу
је

и
у

го одобрио купо-продајни уговор, ово даје повлашћени

Ја

самадржавазаинтересована. вас морам,

*

Ја
чињеницу, да позивам господина Мини
на

насеља положај конзорцију.

ту

се

tro10,Подсетити
да чне

да

ли

он
да
за
—

стра Аграрну Реформу изјави

је
добровољаца колониста врши бесплатно
дао претходно одобрење, уздам поштење го

се
да

државауправо има плаћа откупну цену

у
и и
ону

да
ће
по

за
сподина Министра Аграрну Реформу
се

насељеничку земљу, која добровољцима

та
**

су
да
Господо, добровољци овде заузимају око тврдити акта дошла тек после одобрења

ни
(изу 10000јутара земље. Каошто видите рачу Мин. Правде. (Мин. д-р Перић: По закону није

је.
Ја
потребно!) Јесте, потребно

то
по

*ји једно јутро оном ранијем рачуну само сам прочитао.

од
по

ви

15.000дин., ћете добити једну суму пошто господин Министар Правде није добио
*

150

се

са
одобрење, нити

са да
би
—

потрудио буде сагласан

се

милиона динара,
**

ако откупна
плаћалапрема пијачној цени. Министром Унутрашњих Дела, Министром Војним

он
за
Аграрну Реформу,

да
Минисртом мислим
да

и
се

Али, господо, радикалном

знам
И да и ја

са
да
да

дискусија око тога, треба увиди ова радња није урађена

у
Чубуводи огромна велика
са

гласности постојећим законским одредбама

и
откупнацена буде потпуно пијачна или
* *
и и

и да

да
према томе није ваљана због тога треба
ви

и
будесмањена. знате читали сте
у
и
а

је

да повуче поништи.
Лало
и да

се

са

“0сти војвођански радикали

за г.

то,

*ки
да

И,
д.

Вујићем заузимају господо,

на
т.
г.

ја

апелујем савест посланика

и

Платипотпуна пијачна откупна цена овим вла да не допусте да код овако крупних интереса где
*

То
из

*Тама. (Један глас центрума: није истина)

су
Тио

питању можда 300 или 400 милиона динара

у
ви

јавности речено нисте још деман

је

решење само зато што господин

у

буде одбрено
а

*и (Исти глас: Читајте Лалошевићев предлог) Министар Правде припада вашој странци ако
“,

и
господо, овде изнео оно, што јавно
је
ни и
у

се
није вршио своју дужност како треба нити
*

***fо, знам
те да
ни

Лалошевић Вујић
г.

г.

држао закона.
а

**
И

други нису вести демантовали. зато

И,

да

господо,
не

*
те

је

осподо,
*

вести демантујете имаћете права само господин Министар

Правде одобрио продају, него
је
да не то

спорно питање, државни комесар

је

***}тите. Али, господо,

то
да

буде потпуна пијач

је

откупна цена предао новом власнику ово имање највећа

и
и

}.“, држава грешка господина Министра Правде, јер

је
се
ће

хтело
за

плати ово имање

морати
““, милионадин.
ако

да
по

се

““, створе готове чињенице. Сви остали изговори

се

јутро рачуна само

ће

ће

откупне цене. (Тома Поповић: Не мора који доћи које господин Министар Правде
и

***) сад, господо, каже откуда ће мо ју

Е,

да
се

изнети енглеском конзорцијуму остаје 150

да

Аграрну Реформу оду

за

тара, Министарство
је

је

“Мариће отуда, што ово имање тековнна

то

зело све до 100 јутара, то је, господо, све

за

““орцијума, тековина Енглеза Француза,

и

да

“““.
ћу
се

ја
да

замажу очи. вам после одговора

А
се

“алистички посед мора плати према

““дима, колико знам, потпуно према господина Министра Правде изнети овде докумен
ја

се
то

та како нови власници понашају према нашим

би

Међутим, господо, ако имање

мештанима. (На левици пљескање
би

својина грофа Чекоњића, онда гроф добровољцима

:“
и
“

“
“
од

узвици: Тако је!)

ја
И

зато тражим Народне

и
да

да

ли
је

Требао докаже заиста стекао

да

““
“ли

Скупштине она ову крупну аферу ликвидира

“

за и
да

то

поклон или донација.

T“

није
да
на

апелујем Министра Правде решење

а из

левице: Поклон, поклон!) Господо,

да

које зна погрешно, повуче поништи онда

је

“
да

и
је је
се

клуба каже имање купљено

ће бити прави Министар Правде, овако остаће
Че
да

оно, што платио гроф

“
на

“ларији Бечког Двора, није била про Министар Кривде. (Одобравање аплауз левици).
и

“
*ја
Ми
за

била пренос имања

такса Потпредседник Љуба Бакић: Има реч
је
Ана

“
г.
и
то

ће
за

Пошто
је

продаја онда цело нистар Правде Д-р Нинко Перић.

држава неће морати да плати
(од

Спор
и

Министар Правде Др Нинко Перић: Господо, имо

*

*ај
нане

у из

спор реши. ради

А

titor господа
на

Чуба стоје то глав вина Андрије Чекоњића лежи Банату, тери

је

становишту да
у
86 VII. редовни састанак — 5 децембра 1923. године

торији бив. аустроугарске монархије, и стављена погледу примене закона који се односе на

у
је после рата под секве тар као имовина поданика аграрну реформу.
Секвeстaр скинути под условом,

да

не
једне непријатељске државе. купци мо

гу
Али ова имовина по уговору о миру у Три ову имовину ни целине ни парцијално отуђити

у
без одобрења Министра Правде, што

да
јанону не подлежи ликвидацији и с тога наша др

се
конста
жава није могла то имање ликвидирати у корист тује грунтовним књигама надлежних власти“.

у
касе своје и својих савезника. Према чл. 250 Уго

по
Кад се, господо, закону бранилац држав

и
вора о миру са Мађарском у Тријан ну ова имо них интереса, отег правник, изјаснио корист истога

у
вина има да се врати њеном сопственику грофу мишљења савето тавнога одбора, ми љења које

и
ја -
Чекоњићу. Тај чл. 25). гласи овако: донето једногласно, онда сам упутио предмет

је
„Без обзира на одредбе чл. 232. и додатка у комисији. Господо, истом одељењу Мин старства

у
одељку 4: добра, права и интереси угарских по Правде постоји једна комисија, да сва питања од
даника или друштава под њиховим надзором, која носно непријатељске имовине, нарочито узимање
леже на територији аустријске монархије, неће се имовине испод секвестра расправи. Ова комисија, **
састоји од пет чланова, које по тавља Мин.

се
моћи узаптити и ликвидирати саобразно тим од која
Ка

из
редбама. Та добра, права и интереси вратиће се за Поавде редова чланова Државног Савета

и
из
сационих Судија одређује им заменике

-
интересованим ослобођени од сваке такве мере или истих

и
од с аке друге мере располагања принудне управе установа. Господо, чл. 54. каже: „ова комисија од

по
од

су
и секвестра предузете од 3. новембра 198. год. до лучује убеђењу већином гласова, њене

не
ступања у важност овога уговора. Они ће се вра луке одмах извршне (Кризман: Али против
тити у стању у коме су били пе примене мера о читам, како чл. 54. гласи. (Мин. Ко

Ја
законите!)

ви
се, господо,

не
јић: Ту сте уре бу прописали)

Ја
којима је реч и т. д.“

за
Они ће се, дакле, вратити у истом оном стању, мислим заклањати одлуку комисије,

ја
сам само
у коме су били пре но што је секвeстaр на то имање прочитао закон, али не мислим тим заклањати се
одлуку комисије, него само читам, како

за
стављен. Ето зато, господо, ова имовина није могла

је
текла
бити ликвидирана и ето зато ове наше мере при ова ствар излажем њен историјат.

за
нудне државне управе и се квестра на тој имовини Комисија ликвидацију непријатељске имовине

по
као и имовинама њима сличним привременог су ка донела овом предмету решење од 23. септем

то је
бра, ршење гласи овако: „да

се

да са
рактера и не вређају право својине грофа Чекоњића. секвeстaр
и
имовине грофа Чекоњића Жомбољи скине
Друштво господарствено „Жомбоља“ обратило

и
се

се Министарству Правде заједно са актом грофа имовина преда ново основаном друштву Жом.

у
ту
бољи под условом,

да

не

за
Чекоњића с молбом да се секвeстaр са ове имовине оно може имовину пет
скине, наводећи да су од 7 акционара тога друштва година отуђити без одобрења надлежног Министра.
грунтовно прибележити,

да
ће

се

шест Французи и Енглези, а један наш поданик. што купац

и

и
на
(Гласови код демократа: Савезници!) Да савезници. продавац немају никако право накнаду штете
У својој молби друштво каже: „Очитујемо наро почињене секвестром да су дужне сносити све

не
чито да предузимамо посед грофа Чекоњића под трошкове секвестра овај уговор може никако
и
свима његовим обавезама према Краљевском Ми тангирати стање створено аграрном реформом.

за
нистарству за Аргарну Реформу, те у колико је Комисија својим разлозима такво решење
је је у

нужно, и према Краљевском Министарству Шума каже: како према свему на пред изложеном
у
утврђено,
да

продавац коњић маџарски пода

Ч
и Руда“.
То само друштво у својој молби вели. Кад ми ник, купац, односно ново образовано друштво
су а

поданици наши, француски енглески, дакле

је,

да
по

по
та

господо, дошла молба, закону,

и
ја

сам
савезничких држава, то комисија налази

да
чл. 56., упутио ствар саветодавном одбору. По за наше
и

нема даље више места секвестру према чл. 250. уго

—
од —

кону при Министарству Правде чл. 55. уредбе

миру, него
да

постоји Саветодавни Одбор седам лица, које вора секвeстaр треба скинути“
о

реда правника, зем Кад сам, господо, добио

из

поставља Министар Правде ово решење коми

и

сије,
га

љорадника, занатлија, трговаца, индустријалаца усвојио донео решење ове садржине

ја

сам
и
и

да

се

са

других лица. скине секвeстaр целокупне имовине гроф

Чл. 56. вели: „Саветодавни Одбор даје наро Чекоњића, комесар његова управа разрешава
и

ОДс
чито мишљење начину рада, специјалним ме дужности, имовина пре даје новом сопственику,
о

носно његовом пуномоћнику,

са

управу, ликвидицију, али свима обавеза

се

за

рама које имају усвојити

ма, које
би

продају секвестираних добара, гаранцијама које имало имање према Министарси“

д. о

Д.“ Аграрне Реформе.

треба тражити од купаца
и.
т.
и

нат

Саветодавни Одбор, господо, својој 476. још под овим условима: да сноси све тре
И

01
за

седници од септембра дао ово мишљење: шкове време трајања секвестра да плати
је
5.

део општих трошкова,

се

„Као што купопродајним уговором показује говарајући куповне

а
о
да

купац имовине питању акционарско Госпо цени да поднесе доказе плаћеном порезу Пр“
је

и
о
у

до

дар твено друштво „Жомбоља“ из Лондона као

пе ов

резу јануара 1944. године. Осим тога

1.
и

не

за

што су по гласу правила тога друштва држављани имање његов сопственик може отуђити
Енглези, Французи наши, рукама на године без одобрења Министра Правде, што
се

чијим
у
и

ће

лазе све друштвене акције, то има унети грунтовне књиге чему

се

ни са

секвeстaр имања Одсе

у

и
о

секвeстaр од надлежног суда затражити,

да
(

ко
за

грофа Чекоњића има скинути,

се

али тим
у

*
-

аграрном реформом,
не

лико дира стање створено то учини.

у
 :
Стенографске Белешке 87

*
Као што се види, у целом овом раду ишло Друга замерка, коју ми ставио интерле

је

г.
по
сенато да имовина, апсолу но непокретна лант, то

је
Сва закону буџетским дванаестинама.

о
повина,остане у рукама наших грађана. На то се, Члан 48. овог закона каже — прочитао

га
је

то г.
и
под

га
господо,
ишло целим овим радом и за то сам ја и Шећеров, нећу понављати, али главном

у
ону

и не
каже, мо

да
са

на
да

се
се
укао своју одредбу имање уступа куповине граници продаје

и
Ми

гу
обавезамапрема Министарству Аграрне Рефор
свима извршити без одобрења Министра Војног
не,

па
нистра Унутрашњих Дела,
да

се
што значи, купцима ни ам дао никаква онда завршава
ја

би
овако: „Без тога претходног одобрења судови неће
да

од

да
евенту
се

грава, тих обавеза извуку

и
ино

од

на
моглиимање ослободити аграрног удара. вршити пренос имања име купаца“. Подвлачим
Па

то, да судови неће вршити пренос имања на име

ни
не

не
Шећеров: Кад
можете могу онда дати).
Аконим

ку
се
да
мањегосподин Шећеров има права љути. паца без одобрења Министра Војног Министра

и
је,
нисам могао својим решењем покварити ра Унутрашњих Дела. Та господо, законска наредба
је

се да
се
поредАграрне Реформе, онда тим пре нема упућена суду суд има строго води рачуна да

не
да

30
ће

хиљада јутара прећи ни без ових одобрења може вршити пренос

руке

јалогасумњати

у
странаца.(Приговори код опозиције Као што -овога имања. Господо, није ниједним законским
.

прописом наређено мени,

да
виду,господо, као Министар Правде

ја
сам своју одлуку сву даљу
ја

и
*

та
То њихова дуж

за
тражим купца одобдења
за

је
једнупотпуно везао одлуку Министра Аграрне
из башт, њење
не
по

се

*форме ништа овом решењу може ност они кад буду хтели тражити

и
и

у
Министар Аграрне Ре књиге, морају донети документа, одоб

да
не
то

је
вршити ако одобри им
у
ни
на

форме.Према томе нисам сам своју руку рио Министар Унутрашњих Дела Министар Војни.
ја

и
имање нити покушао да својим решењем То одобрење они још немају. ако, господо, суд

И
пред-0
држи ове одредбе законске строго,

се
*}чем имање испод обавеза Аграрне Реформе. има да ако

и
и са по
Па

не
каже,
да

ипак господин интерпелант сам он неће извршити пренос док добије одобрење
био

предходни споразум од господе надлежних Министара, сам ипак једним

и ја
*ону дужан тражити

и на
Министром
Аграрне Реформе (Чује се: То каже наређењем скренуо пажњу суду ове прописе
31" **) Сад
ви

на
ћу

прочитати тај закон ћете закона буџетским дванаестинама уредбу

ја

о
и

тражи одо
да

на

се
се

|-:. *јети погрешно позивате њега. Предходно отуђ вању оптерећењу имовине где
и

-„“
“

—
Форазумети,или донети једно решење, чије се брење од Министра Аграрне Реформе. скренуо
*

би
од одобрења Мини извршило слу
се
да

не
*ршење ставља зависност сам пажњу убаштињење
у
тра

на

АграрнеРеформе, то, господо, излази једно чајно неком грешком или омашком чиновника или
забуном или, погрешним схватањем закона, —
да
по

ко. Али, нисам био дужан тражити

ја
закон

и
да

предлодноодобрење Министра Аграрне Реформе, верујем тај пренос није могао бити извршен.
**)

вам сада показати. види, господо,

Као што скидању секве
се

у
—

ГосподинШећеров нашао један одељак стра нема никакве повреде закона. погледу аг
је

У
|

“y
су

papнога питања све

43

алинеју члана Уредбе која гласи овако: правне мере предузете да

*је
* непокретна добра одо
на

не
се

се

са

који односе купци могу правне тачке гледишта бранити

то

не

Мини
се
са

Министар Правде споразуму да имање може поделити нашим грађанима

у у

лм

то

Том Аграрне Реформе ким уговоима путем закона који регулише питање аграрној
ш

у
а

“ Мини реформи. Према томе, господо, купци ни

са

“разуму Министром Шума Руда стекли

у и
и

у
на

Аграрне Реф рме. Тај параграф одељку никаквог већег права томе имању него што имао
је

је
од

**ји Почним пр сам гроф Чекоњић, разуме још под условом, ако
се

наслов „ликвидација“.
о до је

и
и он

од

тога закона, над

па

њихова куповина буде уопште одобрена

“ “

после њег параграфа

лицитацији, лежних Министара. ствари, цело имање поде
је

“ри ликвидацији
У

продаји
и
о

ли
да

то

при
на

да

односи имања која имамо права љено нашим грађанима купци морају
“

и
И

немачких поданика,
то

даље, та подела
су

“Мрамо имања знају. колико није извршена

4

у
да

по

маџар ких поданика.

се

***ања аустроугарских има овоме решењу закону аграрној

и

о
и
31.

из
да

реформи изводи купци морају поштовати сва

се

Члан каже: продаја добара има

и

**и јавним надмет њем. 34 каже:

су

члан пре наређењ јер

А

та

под тим условима имања купили.

и
што

би
се

приступи продаји извршилац продаје Господо, шта овде битно што подвукао
* “

је

То је

г.
то

Дуканобјавити „Службеним Новина ла“.

да
на
то
у

Ја

ја

Шећеров долазим питање.

је

сам
у
43.

Члан покретне ствари, чија

каже: „Све одобрио ову куповину продају као ненадлежну, Ја,
и

Ја

прелази 1000 динара, усту

не

“итирана цена господо имам да вам речем ово. сам по чл. 21. Уред

“
—

бе

надмет њу, д.“,

“

по

за

надлежан одобење продаје свих непокретности

и.

купцу одмах
т.
“
став

“
од

гласи: „Сва непокретна добра, без раз Кад

се

са

под секвестром скида секвeстaр неке

*** Врдност покретна чија излицитирана цена куће, фаб, ике или другог непокретног имања које не
и

ра,

са

ма везе аграрном реформом, одобравам

се

ја
и.

уступају купцу д.“

у т.

1000 дин. уговоре

Као

по

што видите, цео овај Одељак Од нацио

је

Зако чл. 21. уредбе као надлежан зато што

““
у

ре
на

на

ликвидацију оних имања других разлога,

из

се

предају нализирано или каже

и

у
и
ми

уговор
се

се

****ских поданика, која имања имамо пра шењима: Одобрава скида секвeстaр,
и

***ви ирамо, ово имање грофа Чекоњића, агррној реформи

за

ово имање подлежи њега

а

и
што
сам

бр
не

подлежи ликвида од
*“

рекао унапред, треба ње Министра Аграрн Реформе. Ова

и
је,

пре ходном спо господо, решења, које

је

прематоме ова одредба стилизација оваког

и

**)
са

не

Министром Аграрне Реформе односи прошло кроз саветодавни одбор правника

***
кроз
и

и
да
ко

питање. (Одборавање код радикала) комисију сада онај хоће погрешно тумачи
и
 88 VII. редовни састанак
може да каже да сам ја одобрио сам без Мини
стра Аграрне Реформе уговор јер се то заиста у
решењу помиње да се одобрава уговор куповине
и продаје, али треба имати на уму ону клаузулу
„са свима обавезама које имања имају према Ми
нистарству за Аграрну Реформу“, чиме сам своје
одобрење везао за одобрење Министра Аграрне
Реформе. А када имате у виду уредбу о забрани
отуђивања и оптерећивања земљишта и у опште
великих поседа, па и отуђивање овога великог имања
као великог поседа, не може се извршити без доз
воле Министра за Аграрну Реформу, али са одо
брењем Министра за Аграрну Реформу поред мог
одобрења може.
Као што се види, господо, у моме решењу
оно што је битно, то је скидање секвестра, и ово
скидање секвестра базира се на уговору о миру
и потпуно одговара нашим законима и уговору о
миру. Да ли ће се купцима одобрити ова куповина
или не, ви видите да је то баш по моме решењу
условљено да то мора да одобри Министар за Аг
рарну Реформу, а финансијски закон налази да треба
да одобри Министар Унутрашњих Дела и Мини
стар Војни. Значи, да цело питање односно продаје
постаје питање у коме су заинтересована три Ми
нистарства, односно Влада.
Ја сам рекао, - предаја тога имања имала се
извршити само онда кад то одобри Министар Аг
рарне Реформе и само у онолико у колико то одо
бри Министар Аграрне Реформе. А сада, господо,
ако је било у пракси погрешно разумевање и ако
се друкчије извело па су то урадили без одобрења
Министра Аграрне Реформе, то је неправилност
која се увек да исправити и ја ћу учинити да се
та неправилност исправи, јер ја сам то и у самом
решењу рекао. (Гласови: Да се поништи!). Не, го
сподо, немам шта да ништим; — ја сам рекао да
се имовина има предати купцима само у толико у
колико одобри Министар за Аграрну Реформу и ни
у колико преко тога контингента.
Ја нисам, господо, био на 1лежан за одобра
вање ове куповине и продаје, ја сам вам објаснио
да се овде тицало секвестра и објаснио сам вам и
то да одобрење ове куповине и продаје има да
зависи од Владе.
Као што видите, господо, питањем секвестра
нису повређени закони о скидању секвестра и то
је скидање секвестра последица самог уговора о миру.
мање које треба да се подели нашим грађанима
оно је подељено и колико ја имам података оно
је скоро све у рукама наших грађана. Сада, госпо
до, ако се ради на одобрењу да ово друштво остане
Као Власник овога има Ња, ради се О ТОме Да ли
оно може имати 100 или 150 јутара, ради се о
томе да ли то друштво може имати тај минимум
на граници или не. (Чује се: 38 милиона за 100
јутара!) То ви нисте видели да ли су дали. То се
даје кад се ствар сврши.
Има, господо, једна корист од скидања секве
стра. Ми смо као што видите ставили секвестар
онда кад уговор о миру још није био готов, па
смо стављали и секвeстaр и тамо где имамо право
и где немамо право. Администрирајући тим имањима
ми не можемо са њима рационално да управљамо.
»
— 5. децембра 1925. године --
И сви споственици имања кад им једнога дана
буде секвeстaр скинут они могу да потражују нак
наду штете за нерационално руковање са тим има
њима. Ја да не речем да ће они добити и да на то
имају права, али овим је држава бар спасена од
трошкова и међународних парница јер се овде соп
ственик одрекао тога свога права тражења такве
На КНа Де.
Ја, господо, још на крају у овом првом из
лагању, — разуме се да ћу на остале примедбе у
току дискусије одговорити накнадно, — хоћу да
кажем још само ово. Ја разумем и усмено питање
које је г. Дивац на мене упутио ради обавештења
по овом предмету и који ће свакако данас сматрати
да и њему дајем одговор, разумем и интерпелацију
којом се тражи да се ово питање овде расчисти
и расветли, али сматрам да није било право да г.
интерпелант под својим потписом води једну кам
пању представљајући тако ствар да свих 30 000
јутара прелазе у руке странаца. Јер, господо, наша
је атмосфера у јавности таква да чим се поведе
реч о скидању секвестра, одмах се ствар комента
pише на разне начине.
Ја против тога, господо, најсавесније протест.
вујем, и сматрам да је тр бало, прво, ствар овде
расветлити, па онда излазити у јавности са оним
нетачним тврђењима. Г. Шећеров је поменуо у го
вору, да они подаци које сам изнео у новинама
нису тачни. Ја сам их добио од Министарства за
Аграрну Реформу, и они се могу увек проконтро
лисати, а овде је такође и Министар за Аграрну
Реформу. Али ни у ком случају, било то 150 јутара
или 100 јутара, једно је потпуно јасно и то г. Ше
ћеров не може да побије, да г. Министар за Аграрну
Реформу нема право да и даље примењује своје
законске прописе у погледу ове непокретне имо
вине. Г. Шећеров и данас и поред свих ових изјава
и свих јасних решења, којима се утврђује да имање
остаје и даље под удар а рарне реформе, да се про
даја има тек накнадно одобрити и решити у ресорима
Министарства, ипак тврди, да земља од 30 000 ју
тара прелази у руке странаца (Д-р С. Шећеров:
Зашто су дали 38 милиона?). То ви не можете знати
(Др Шећеров: Шта стоји у уговору?) У уговору
што пише, то не мора бити тачно. Новац се даје
онда када добију имање, а имање се добија онда,
кад се упише у грунтвоне књиге. (Д-р Шећеров:
То значи да је то фиктивни уговор) То ја не знам,
не значи да је фиктиван.
Ја ћу, господо, са овим за сада завршити
дајући одговор на образложење г. Шећероз, оче
кујући, као што је и сам рекао, да ће поново го
ворити, а очекујvћи тако исто и излагања и друге
господе, па ћу се после наново осврнути на оне
ствари, које сам или евентуално изоставио или које
нису поменуте.
Потпредседник Љуба Бакић: Има реч г. Дра
гутин Пећић.
Драгутин Пећић: Господо, и ако је ова ствар
расветљавана на дугачко и на широко и у јавно
сти и овде, ја видим да она ипак није лепо и јасно
представљена Нар. Скупштини. Зато сам слободан
узети на себе дужност да јасно обавестим Народну
Скупштину: шта је и у чему је ствар овде, т. 1.
 Стенографске Белешке 89

о чему Народна Скупштина данас решава. Наро морају бити права дужности обеју странака тач.
два

и
се

но
Скупштина разуме може решити ствар како јасно изражена. Са купчеве стране изра

и
ноће,како нађе

за
нужно: али после мога говора

за са
је
жена његова обавеза 100 хиљада фунти штер
не

да
Да се

може била недовољно оба

је
пожалити линга, код продавца
његову обавезу казано

је
а
да
вештена. треба
видимо најпре зна Нар шта (чита): „продавалац сврху ниже поменуту при

у
но

Скупштинапре што реши ову ствар?

да
Треба
т.д. Да

се
вољује целу своју имовину т.д.

је и
да

и
г. то
1)

је је
зна: правни посао

је
“: Какав ком кле: целу своју имовину“

то
Ето

о
његова
2)

у .
.
.
.
.
по
овдереч, Шта Министар тој ства обавеза,

за
тако

је
њега уговору казано.
на све
pи

3)

ли

.
.
.
.
.
.
одлучио, Да
је
Министар имао (Посланик Рајић: То

је
г.
мистификација.) Господине
да
то

у су
први тако одлучи, 4.) Какве Рајићу, тако

је.
правне Али мистификација
и

није никакoвa

то
е

је
последицет његове одлуке. Ето

ни
кратко

на
погледу свесност. Ту није

то
сметењаклук,

у
оно

то
ћу

ће
чему говорити, бити уједно
ја

нису писали невешти људи него баш вешти. Јер

о

о а

и
ћу
Ја

сиркај мог говора. свима овим стварима пазите, код двостраног теретног уговора морају
по неколико речи,

па
краткои јасно проговорити бити тачно означена права дужности обеју лица,

и
битиствар пуној светлости приказана Наро
ћ:

онда

Те
јер иначе такав уговор нема правне вредности.
у
ној

ће

Скупштини. Она тада бити пуном са одредбе законске знају

би су
ови који
у

писали овај

и
знању
стања ствари. уговор, знају

то

да
врло добро. Па уговор одр
Прво

би
ово
је
је

питање какав правни посао жали, јер иначе, био уништен, они

су
величину
то.ми

да

коме дискутујемо. Тако смо казали, из земље, продатог објекта, која доиста постоји,
о

озна
видимо Сваки посматралац, човек који стоји

са
чили нумерама протокола

су
па се
суду. Ипак

у
од

иако подаље правне науке, казао би:

права везали нечим чврстим,

да
би уговор одржали
то и
10,

проста ствар,
су
је
је

куповина

за
li

продаја њему казали: продајемо 100 хиљада фунти

у
и

једног
непокретног имања. Јест, тако је, друкчије штерлинга нашу сву земљу означену судским

у
ми

то

није.Али правници кажемо друкчије. На

и

протоколима под бројем тим тим. Испало

је
овим

и
ми

то
да

за

питање одговарамо
је

двострани геретни човека који није вешт праву ово: може го

се
Ми
то

кажемо тако зато, што уговори

те

fовор. ворити цени до миле воље али

се
не зна вели
о
те

Врстеи природе морају себи садржати тачна

по
чина земље. Па како

је
у

цена сама себи мала,

праваи обавезе обеју страна, зато
се

зове дво онда цела ствар, сам уговор лако пролази кроз
и

странитеретниуговор. Имају права терете једна свет, прима се, јер

не
се

је
и

види колика земља.

другастрана. Према томе сваки овакав уговор
се

из

Тек кад би
и

на
уговора
има

први поглед видело

он

пре
је

своју вредност ако себи тачно

то

земља,
је

даби
колика ценом, онда
у

са
сравнило
и

цизноозначиоправа дужности обеју уговарајућих наступио урнебес јавности,

и

дрека

У
тежњи
и

у
то

се

странака.Тако кодексима цивил

је

прописано спасе онеспособи велика ларма, није вели

се
у

и
кодног

то

држава, тако
ни

права свију цивилизованих

нас,

је

чина земље означила уговору. Ову величину

у
па

пређ. Аустрији Ма
је

тако било министар, који одобрио овај уговор, данас

у

је
и

г.
је и

у
Нарској,чији закони још важе
не

Банату где ово говору

у

своме такођер износи. (Мин. Правде

ИМАЊЕ
Ја

д-р Перић: нисам одобравао

Сад

уговор него сам

ли
да

да

по
је

он

видимо тако урађено секвестар...) Од тога стално бега То значи: ...

и

ступљеноовде при прављењу овог уговора. Са да

са

ово двострни теретни уговор

је

прикривеном
је

“ранекупчеве тачно означено да он купује

да
величином обзезе једног уговарача. Сад ћемо
за

мање штерлинга, што ства

то

100.000 фунти видимо зашто тако урађено.

је
у
38
од
*

представља прилике милиона динара

Да би
господа могла сазнати зашто тако
је

*ма данашњој вредности новца. Са стране про

урађено,
је

какав био разлог свему томе, ми

се
да

*еве уговору треба буде означена поред

и у

на

морамо мало зауставити изјаву

но министра
по
те

г.

талог величина земље Пратили сте

на

изјаву Шећерова.
се

После тога моћи ћемо

и

г.

*ама шта све писало величини овог земљи

да о

видети, шта може од прилике

да

ту
сте

истина,
*

буде
те

слушали овде, погледу величине

о у

наћи ћемо одговор зашто такав уговор на

је
и

“Один Шећеров говори једној, господин

а
Ни

прављен.
ни

се

“истар говори другој. један други

о

“ Продато
за

Ше
та
је

је

јаку томе колика земља Док имање 100 хиљада фунти штер
“

г.
у
да

од

велики око 30.000 ланаца, дотле линга, што износи

38
је

тврди прилике милиона динара.

по

по
од

тога. Он, „Демо Министар каже,

Г.

Министарбега изјави оном што потписао сво

је
у
*

*;
*ји“
да
ће

купци при јим поглисом

да

g: просто напросто каже својој изјави „Демократији“

у

“.
“

свеганеких 150 ланаца земље.

Просто нека купци добијају својину само 150 ланаца земље.
у

Ниш
38

Господо, кад
га

Нека ситница. Он свему говори, брани више! милиона поде

из о

“
.
.
.

****ује, само никако

не

150 ланаца, то износи од прилике, како

са

лимо

“
његових уста излази
да

ја

продато толи сам јутрос рачунао око 250.000 дин.

за
је

цифра овим уговором један

****ко земље. (Мин. Правде д-р Нинко Перић: ланац земље. (Мин. Правде др Перић: Они доби

“) цела имовина, али подударом аграрне јају земље 150 ланаца, али добијају право потра
је

Сад

““
да

ствари, живања Молим Вас, Министре,

је

ћемо видимо шта

.)

ја

сам Вас
Ви г.
у

.
.
.

слушао, пазио сам шта

је се

Ја

објаснити. сам вам, господо, одмах говорите бележио,

и
ово
“ да

двострани теретни уговор ком па молим да чујете Ви мене.

и
у

.
.

12
 ----

—
90 VII. редовни састанак

5.
децембра 1923. године

Ја улазим унутра у правне радње појединаца Перић, који само неким одредбама измењен,

је

у
и
овога посла и хоћу да нађем разлог зашто није али ствари прошли закон, из времена када

је
у
означена количина земље, зашто положај једног уговор закључен, има ову исту таксу, — такса на
уговорача није тачно изражен, као што је тачно уговоре продаји непокретноси плаћа се, према

од
изражен положај другог уговорача, да би Народна тарифном броју 12, свега 6%. На суму 600.000.000

на
36,000.000 динара, већу,

је та

то
Скупштина могла казати врели ли овај уговор такса износи

а
су
или не вреди. (Гласови: Тако је!) још веће. Значи, господо, господа Енглези,

да
су
Према овоме значило би, кад се подели ова ко зна који одакле су, купили имање толике

и
за
сума са овим: да је ланац продат по 250.000 дин. ! вредности мањи број милиона, него што износи

за

Н.
Ја мислим, господо, да таквих будала у Лондону број милиона саму таксу. (Мин. Правде Д-р

би
нема, који би куповали ланац земље у Банату за Перић: Кад имање дошло њихове руке!) Да

у
то сад прави уговор по продаји,

ви
250.000 дин., кад га могу купити за 50 или 60.000 ли реците

је
дин. колико хоће. Према томе, дакле, господо, не сами. Али, господо, ствар није далеко од нас. Треба
код Владе,

па
стоји у истини изјава г. Министра да би они или само добре воље код Министра

и
по
то
су
милиони ту, овом закону. То

ти
да ће они за оволику количину новца добити баш

не
тако малу количину земље. (Министар Правде др што толика такса није плаћена значи да

је
она

за
Нинко Перић: Земљу, de facto!) увек вечно пропала Она тренутно пропала.

је
и
Г. Министар понавља: „de facto“. Зашто ће Видите, господо, шта каже закон. Читам напомену
то „de facto“? Овде нити треба да говори г. Ми код ТБр 12. Закона таксама она гласи овако:

1.

и
ја,

да

изнесе уговор, ови уговори донесу ради

се
се

нистар нити него треба „Кад власти код којих

то

потврде или ради пријављивања, као

ту
продато, друге вла
се

за

па да каже: то ту цену
је

у и
и

и
ту

и се
квит посла. Но тако није рађено. Да овде је сти пред којима ти уговори ма којем циљу
и

—
овај начин, вршено прикривање види дакле, код њега,
по на

се

просто појаве Министра власт

г.
ће
нумерама про наредити истрагу, утврдиће праву вредност
је је

са

томе што земља означена

и
токола. Ако доиста купац купио само 150 ла наплатиће према овоме даље овде, ако обештећење

је
—

—
би

на
то

наца земље, онда преко 20%

је
се

ставило уговору као што овде случај

у
и

И,
за

квит. Али кад писац уговора нашао нужно платиће још троструку вредност.“ што нај

је
је

лепше, овом другом случају, обавезни

то
да

да

за
прикрије величину земље означи нуме платци
у
и

ту
ту

рама, онда нису 150 ланаца, већ

да

јасно таксу постају солидарни купац продавац.

и је

и
и
Че

за

не
нешто више јаче. Сад наша држава има дужника само

г.
имиз
видите даље, господо! Да коњића него господу Енглезе Лондона. (Мин.
да

Али
Н. и
моје
је

би
Перић: Кад
да

овде прикривање, види Правде д-р српска држава

је

гледиште тачније
т.
ј.

дала имање, али, они имање, него

не

се
по томе, што продавац одмах каже: Све добијају
се
и

имање даје добровољцима, они добијају право

на

моје имање као све што постоји имању сва

не а
и

на

накнаду штете, која

се
моја права означена под тим тим бројевима, зна колика је.) Што
и

да

за
је

продајем. Дакле, стоји 150 ланаца, него „све“. значи државно примање таксу данас много
не

сигурније него пре.

да
то
је

Колико „све“ морам узмем оно што

је

Ја
Да идемо, господо, даље.
од

од

сам Вам сада

то

Шећеров,
г.

казао прилике 28.000

је
а
до

да

показао, ово двострани теретни уговор,

да

да
је

30.000 ланаца земље. Ради лакшег рачуна

у
узмемо нека то 30.000. ланаца. Да видите ка њему нису изражена јасно права положај обеју
је

и
уговорача,
да

КВа Сад слика изгледа: 30.000 ланаца земље са извршено прикривање праве вред
је

циљу оштећења према

за

зградама, рад, ности уговореног објекта

са

са

сермијом свима справама

у
д.,

по

семењем рачунајући ланац 10.000 дин., држави. Према томе, такав говор, ако само има
т.

у
и

по

Правде,

до
не
чини 300.000 000 динара, ако ланац рачунамо добре воље код Министра може
г.
а

је ћу
то

краја остати,
то

600.000.000 динара. Међу мало доцније

ја

20.000 дин. онда показати.

је

тим свако зна да земља стаје три пут више од Ето, господо, реч таквом једном правном послу,
о

недостатке,
да

не
те

овога. Но који има који као овакав

се

узмемо ову цену. Кад има на уму може

и
ни

продавац продао све своје имање, да оно никако опстати пред којом влашћу.
је

је

да
да

као цело, као све

не

на

само цифри по странама Сад пређемо други део онога што се

у
по

означено књигама без икаквог изузетка има говорити овоме, да пређемо на оно питање:
у
и

о
да

он

уговору, све по овом уговору одлучио

се

онда има сматрати доиста шта Министар.

је

је

г.

продао онолико колико даном тренутку данас Министар своме говору, овде Скупштини,
у
у

у
и

тамо има. Али, како тамо има по изјави свију изјави листу „Демократија“, коју сам пажљиво *,
ја
г.
и

у
то

Министра 30.000 ланаца, прочитао, каже: да

да

је

значи све то он по овом уговору просто

је
то
за

продато 38,000.000 дин., док све вреди сада напросто само скинуо секвeстaр ништа друго.
и
Ви

Н.

Перић: Јесте.) Он ви
из

најмању руку 600,000.000 динара! овога (Министар Правде д-р

у

видите праву вредност земље то најнижу, ви дите, сада понавља каже: „Јесте.“
ја
И

кажем:
и

и
он
то

јасно да величина земље није казана, јесте, тако рекао. Он каже: оно што тамо
је

дите
је у
а

то

уговор,
да

значи да извршено прикривање праве вредности. решењу стоји: сам одобрио

је

ја

се, прво, избегне он одобрио уговор,

да

ком циљу том циљу проста стилизација. То да

је
У

У
“

велика ларма, кад се види колико вели, није истина, него то

је

за мале новце само стилизација.

и, је

Н.

купљена оволика количина земље, друго, жа (Мин. Правде д-р Перић: Јер нисам надлежан
на

не
Ја
за за

лост, да то. могу својим решењем решити нешт9

се

нанесе материјална штета нашој држави.

По закону таксама, који прописао што нисам надлежан.)
је

Г.
о
 91
Стенографске Белешке

Ја ћу вам сад прочитати, господо, решење Аустријанцима скидати секвестре, него смо сма

да

то

за
трали основ стварање једнога реци

је
Министрово,па ћете видети шта је он све решио,
поовом уговору, и да ли је то сама стилизација. прочнога нарочитога специјалнога споразума изме

ју са ђу

је
скидање секвестра. Зато

за
Решењем својим од 3. октобра г. Министар нас Аустрије

и
је решио: прво, да се скине секвeстaр
Правде са њоме закључена једна таква конвенција, ко
имовине грофа Чекоњића у Банату, дру показујем свима, ево како гласи њен

ја
ево

и
целокупне
го,

члан први.
да

целокупног имања под

се

одобри продаја

Н.
кретомАграрне Реформе, (Мин. Правде Д-р „Високе стране уговорнице једна према другој
Перићпод теретом Аграрне Реформе,-кад својој територији скидају се

да
одобри наредиће свака

и у
д.“ Уговор према Ау
да да
преда) Тога

се

то

то
Мин.Аграрне Реформе, онда квестре, враћају

т.
и
чујете. Прво, ре

по
Дакле, господо, понова
нема! начелни споразум, коме скло

је
стрији само

је
шио

решењу Бр. 9855, ово че пљена нарочита конвенција, којом добијен мак

је
Министар
је
(а г.

са
да
не

се

скине секвeстaр све наше поданике, који живе

за
творо једно): прво симум користи
одобри про
да

грофа Чекоњића, друго,

се
то, што

ће
за

се
имања Аустрији као накнада према
пет цаја

у
за да
имање преда новим власницима; треће,

то
аустријским овде тако поступати. Тако сма

је
на и
то

исто имање стави терет неотуђивања

се

на
извесно доба, кад требало ствари

је
трано

у
Перић; Ово кад
Н.

година.(Мин. Правде Д-р ра

не
правилно гледати. Данас Министар тако

г.
че

да
он
будеодобрио Министар Аграрне Реформе.) и ди. Ако желео Чекоњићу скине секвестар

је
до Ма
да

господарство купци чим

се

тврто,

да
уведу требао предходно закључи конвенцију
у

је

с
Д-р Н.
да

да
платили порезу. (Мин. Правде
су

за
кажу ђарском, извуче максимум користи државу,
остале услове, докле
да
Перић.Али кад испуне пропише опште међусобне услове кад, како,
и
и

ни

јед
не

одобриРеформе

да
се
скида секвeстaр,

ко
МинистарАграрне плаћа, како изради
на г.

шта
Че
да
не
од

буду предузете.)

да

на
ових радња могу Поступак око тога, па тек онда пређе
да

он
Молимвас, господо, морам подвучем. Не стоји кад без тога

је је
кoњићево скидање секвестра.

А
да
да

него
је то

Министар скинуо само секвeстaр ово урадио, онда морам казати,

је

он учинио
г.

првоскинуо секвeстaр, друго, одобрио про

је

повреду смисла духа закона уговору скида

о
о
на

дају,треће, оставио удар Аграрне Реформе демократ

је

њу секвестара. (Пљескање посланика

пет

се

година, четврто, наредио да уведу

је

ске странке.)
у
и

господарство нови купци чим плате порезу. Ето,

те
Господо, наша држава није секвестре ста
то

господо, све Министар

решио по овој
је

на г.

да
на

ту
из
лудости. Она хтела

је
трећи део да види вила тек онако
да

ствари, сада пређемо

ли и

невоље овоме свету, који

је ђе

за
мо,

накнаду штету и
да

то

могао имао право да реши ако

је

хтела. Та
и

то
рату претрпео. Она

је
тако много
се у

Министрову радњу одобримо,

да

имаоправо
је

горе, где наша судбина, казано

стар ако

мо решавала
да

није имао право Министра осудимо.

је
владама
је

Мини мало друкчије. Али опет остављено

да

Г.

Дакле, господо, видимо прво.

да

нашој, оне оставе утврде време

секвeстaр, Про другим

Г. и
да

и
и
се

могао скинути
је

брани
нам

начин, кад како треба ограничења скинути.

да

коме стоји изречно,

се

је и

Читао уговор
је

духа за
у

Министар учинио повреду намере

и и Не

и и
могустављати секвестри друга оптерећења
и

кљученог уговора скидању секвестра извршио

безда

секвестра -
о
се

имања страних поданика без

и

је

акт противан интересима земље Народа.

и

икаквих оптерећења имају предати њиховим

да

Господо, видимо шта даље долази.

На основу такве
д.
т.

Ранијим сопственицама
и

Г.

да

реду, каже,
је
и,

*дбе уговору између нас првом Министар скинуо секвестар

у
о
и *

Европе, после Тријанонског уговора између просто, зато, што Мађар

са
је

имао такав уговор

и

да

себе пра
за

Ја

Маџарске, Министар нашао сам Вам казао, такав уговор има Дру
“

је

ском.
*“
до
од

слу
да
за
ги

може поједине секвестре, случаја смисао други значај. Али часак кабу
и
да

“
то
ту

за
*

добро, могао
да

па

право
Ја

Скидати. опет налазим лимо Министру кажемо:

г.

и
да
да
Не

Министар опрости али уради, скине секвестар. Да кажемо

је

постоји. Нека овако

г.

је,
да

ће

он да

*** клаузуле уговору Мини тренутно

не

могао. Могао јер ражи тај уго

је

значи

“
о
“;

вели. Па лепо, кад уговор Важи, он

до

иматиправа појединим својим решењима вор, како

мида
да

да

на

Сад ћете видите

па по је

поједине секвестре. основу кога права Министар одобрио

г.
и за

нас,
}“I

би

су

tako. Кад ово био први случај продају, кад томе истом уговору опште
у
на

*90 пp.
се

могли поделити две групе сама одобравања, продаје,

н.

сва ограничења,
““
и
ви

за

казао, Министар има права, бисте пала.... По том уговору, који Министра
г.

““,
је

Министар нема права или обрнуто важи, нема ограничења: земљиште слободно,
и
г.
нам
“

неко трећи пресудио. Но ми смо ов

не
би

пао, продаје
је

секвeстaр више Министар

Ми

“To бољем случају. Онда

“:

имамо скорој одобрава, све

се

враћа првобитно стање.

у

“ти
да

се

случај. Њиме
је

један истоветан зашто Министар доносио одлуку одобравао

и
та
су

““мо. Познато продају, кад одобравања Министрова, тим

то

послницима
је

већ
и
г.
г.
и

овај за
То

да
је

дана. случај уговором, оборена... Ако истина

је
“

предато пре месец

је
S

по

Аустро-Угарском тако истом уговору са кон Тријанонском уговору избацује сва Ограни
“

о
мо
би
ми
ни

ово огра
па

Влада нисмо сматрали нити чења према маџарским поданицима

“*

ос
за

на

продају, онда зашто

да

је

“мислити треба одједанпут појединим ничење дозволе

“

12“
 92 VII. редовни састанак —
нову закона који не важи према Маџарима, Мини
стар решио и одобрио продају?! (Пљескање и
живо одобравање посланика демократске странке )
Дакле, господо, или важи уговор Тријанонски
или не важи. Ја примам да изабере г. Министар
шта хоће од тога двога. Само ако узмемо да уго
вор Тријанонски важи и да је по њему г. Мини
стар могао скидати секвестре без другог закона,
јер је тамо свако ограничење пало, онда није смео
да решава о одобрењу продаје, јер је то огра
ничење скинуто. Ако узмемо да не важи Тријанон
ски уговор, онда значи, да није смео Чекоњићу да
скине ни секвeстaр без нарочитог закона. Или је
дно, или друго, али у сваком, Министар
| је учинио
повреду.
Истина, г. Министар се брани и вели да ни
је одобравао продају, већ само да је то просто
стилизација решења, али ја вама остављам да це
. Ните, да кад се решењем одобрава и озваничава
једна правна радња, да ли је то просто стилиза
ција, или јавна и званична одлука. --
Идемо, господо, даље. Ја сам вам казао да
је г. Министар решио још и нешто треће. Г. Ми
нистар је урадио тек сада, по моме мишљењу, не
што тешко и за мене лично бар необјашњиво. У
његовом решењу, која смо прочитали, на трећем
месту, стоји ово. „Сем тога објављује се да ову
имовину нови сопственик не може отуђити ни де
лимично ни у целини за пет година.“ Шта је то сада?
Молим вас шта је то сад? Ко даде ово пра
во Министру кад он вели да су пала ограничења.
То свакојако значи, да г. Министар ставља под
удар Аграрне Реформе цело имање за пет година,
јер само удар аграра важи, све друго не важи. За
пет се година ставио удар Аграрне Реформе на
ово непокретно имање, међутим у чл. 1 зак, о
аграрној реформи каже се: забрањено је отуђива
Ње или оптерећење земљишног поседа, ако то не
одобри Министар Аграрне Реформе. - Дакле Мини
стар Правде без икаквог овлашћења наједан аут
улази у надлежност Министра Аграрне Реформе,
узима његову власт и ставља забрану отуђења и
то само за пет година. То је, господо, повреда
и закона о аграрној реформи и закона о држав
ном надзору у аграрној реформи и овог закона,
За који Министар каже час да важи, час да не важи.
Ако се, господо, треба ставити забрана опте
рећења и отуђења земљишта, онда је за то само на
длежан Министар Аграрне Реформе и нико други,
но и та забрана не ставља се за пет година, но
стално и вечито. Ниједним законом није овлашћен
Министар Правде, да тај удар аграрне реформе
везује за пет година. То право он нема.
Четврто је решење да се нови власници
ду у господарство одмах чим плате порезу. Г.
Шећеров је рекао у свом говору да је пореза
плаћена и да су нови купци већ на имању и да
га већ експлоатишу. Господин посланик земљорад
ничке странке за овај крај такође тврди, да су
нови сопственици већ ушли у овај посед. Сад ће
мо видети, да ли имају право на то или не.
Према одредбама грађанског законика
сопственик прима имовину тек онда, кад се
5. децембра 1923. године -or
нос на њега уредно изврши. (Глас: Тако је и тре
бало.) То значи да купац и добија имање тек он
да кад добије уредне исправе. Са њима иде на
имање и ако га нико не пусти, он се обраћа над
лежној месној извршној власти да га она уведе у
исто. Овде то не бива. Господин Министар Прав
де сам, не чекајући извршење преноса код суда,
да се тамо извиди и уплати та такса, не тражећи
одобрења од Министра Војнога, Министра Унут.
Дела и Министра Аграрне Реформе према чл. 48
зак. о дванаестинама наређује да се купци уведу у
имање и они су уведени. Он узима на себе туђу
власт, па врши радње, које по закону о устројству
Министарства Унутрашњих Дела, Министарства Аг
рарне Реформе и Министарства Војног имају вр
шити ова Министарства. Извршио је радње на
које нема по закону права, увео је купце у посе
сију, на које увођење без исправа о преносу нема
права. Дакле према свему овом је г. Министар
Правде извршио радње које не одговарају закону,
учинио је просто повреду закона.
Овако, господо, решење или оваква радња
Министра, којом је он прешао у туђу надлежност,
по Уставу нема праве вредности, па ако Министар
има добре воље да спасе државне интересе и да
ствар дође на праву меру, он то може лако учи
нити. У чл. 4. Устава се каже: Никоме не може су
ДИТИ Ненадлежан суд, што значи да никога не мо
же судити ненадлажна власт или другим речима,
свако решење ненад нежне власти има највиша
власт да обори. Ако је Министар вољан да попра
ви грешку и да заштити државне интересе, онда
се и то да лако учинити. Треба ово решење са
Општити лицу, које по овом закону штити државне
интересе, оно да изјави жалбу Државном Савету
и ово решење ће пасти, а ствар ће се вратити на
своју меру.
Само уговарачи, таксу државну, толике ми
лионе, и то двоструку, морају платити.
Тако је то, господо, ако г. Министар хоће
Да ради. Али ако неће Министар тако да ради,
ако остане при своме, и ако продужи да ради
Овако како је започео, онда, разуме се, ми се мо
рамо питати шта је то сад, каква је правна после
дица тога стега. Ево шта је. То је ово. Чл. 1. део
1. закона о министровој одговорности каже: „Краљ
и Народна Скупштина могу оптужити министре
За повреду Устава и земаљских закона учињену
у званичној дужности“. То је чл. 1. који говори о
повреди закона у службеној дужности. Министар
би имао за то да одговара. Ја ипак верујем да ће
г. Перић учинити оно прво и да ће законским и
редовним путем систирати што је неправилно ура
ђено и да неће имати потребе да одговара. Зато,
уве господине, или поправи те ово, или идите на суд!
(Живо одобравање на левици и крајњој десници)
Потпредседник Љуба Бакић: Има реч Мини
стар Правде г. Д-р Нинко Перић.
Министар Правде Д-р Нинко Перић: Дозволите
ми, господо, нећу бити дуг, али после говора го
сподина Пећића морам одмах да реагирам на не
нови колике ствари. Г. Пећић сравнио је куповну цену
пре са вредношћу имања доказујући да је вредност
 Стенографске Белешке 93

то
имања
прикривена и да је цена свакако означена остала рукама наших грађана, целокупна

и
у циљуда се превари држава и оштети на такси.
мала имовина према решењу моме према пристанку

и
то сам

то

да
да

се
ја Вам рекао, господо, би било тако кад купаца, разуме под условом куповина буде
имања,
би

био обичан кад би билопренос уважена још одобрена. Остаје, дакле, имање

у
и
су

би
имањефактички рукама. Али како њиховим нашим рукама. том случају ако куповина

И
у

у
Аг била од стране владе одобрена,
на

се
пристали све обавезе према Министарству онда има да

ће

би
реши, колики минимум добити,

не
јарнеРеформе како они дакле знају тачно колико остало
и
ће

ће
шта добити као еквиваленат за то имање кад самом грофу Чекоњићу колико добити као

и
за
Реформе одузме сву имо накнаду оно земљиште што држава предала

је
МинистарствоАграрне
и

се,

нашим грађанима,
та

вину,онда, разуме цена мора бити много добровољцима колонистима.

и
и
ми

одредили ко

је ја
мања.Јер нисмо нашим законом Према томе морам овако дефинитивно ствар

за
ликоћемо платити као еквиваленат земљу коју преставити. Овде била реч скидању секвестра

о
на
миру. То

се
које оснива закону уговору

је
делимо добровољцима колонистима. Према томе

о
и

овога уго
да
не

за
цена фиктивна. Јер оно што скидање секвестра везан одобрење
се

је

може тврдити

је
за
вора. То уступање имања купцима везано
им од

купци купују државе као накнаду штете оно што и све

за
земљишту, услове, све обвезе које имам према Министар
се

купујуако уговор одобри

у

у
много мање него што би ству Аграрне Реформе, прва обвеза Министар

је
годико
цене морају бити

да
се
ства Аграрне Реформе одобрење куповина
ја по то

изашло кад бисмо једно јутро земље ценили

они добили земљу. Господо, одобри.
би

правојцени кад
и
сам

у су
као што видите, они
се

тиче примедбе господина

И
већ рекао што од мене пошли да
ако уго
да
ли

се даље парниче, како се то

И

Пећића уговор важи или закон. Одлукама судским

вор

важи,онда

на
секвeстaр скинути без често каже: упућује

се
требало тужилац парницу ако
је

ако закон важи, онда значи

на

обзира законе,

су
се
хоће успеху нада. Они добили скидање
а

и
да

не

скидати. Уговор нас

се

секвeстaр могао секвестра што се оснива на уговору миру да

О
и

а
да
ће
да

имања бити уважена, имају одо

са

обвезује скинемо секвeстaр имања маџарских ли продаја

на
ми

поданика.Али смо ставили секвестре све бре надлежни Министри, самим тим, влада.

је и
а
без

су

говине обзира којих земаља они поданици. Потпредседник Љуба Бакић: Пошто подне
имовине ау
се

разнолико сада третирају поодмакло, прекинућемо седницу

се
како наставиће
И

у
и
стријских,маџарских немачких поданика, пот сата по подне.
4
и

по
од

до

се

12
ребној ићи случаја случаја зато поступа (Седница прекинута часова по подне.)
је
е

и
По

се
за

сходно, да
са да

се

се

закону оцени ако нађе

16
(Седница настављена 15.)

у
tekstСтар једне имовине скине ако нема разлога

и
То

законска обавеза, нити

да

ни

више остане. није Потпредседник Љуба Бакић: Господо, настав

љамо седницу. Има реч господин Д-р Славко Ше
да

наша дужност чекамо генерално решење.

из

ћеров.
је
се

Ако ових разлога које

констатује
Др Славко Шећеров: Господо посланици! Го
да

на

комисија
навела једној имовини нема
секвeстaр
даље постоји,
да

да држава има

на
вишеповода сподин Министар Правде својој обрани мој
а

не да
тачака. Прво,
ће
се

Користи
што сопственик одрећи накнаде штете говор изнео главном ових
је

5
у
се на

пристаје отуђење тога

је

тимешто својевољно битно његово решење скидању секвестра

и

а
да

не

“љишта, онда нема разлога секвeстaр продаје. Друго,

да

продаја извр
је

СКИНе,
одобравање

са
шена „по некој уобичајеној стилизацији“ али
|

да
од

аграрне реформе. Треће,

је
свима обавезама
се

Што ограничења
тиче онога пет година
да његово одо
То
то

оту његово одобрење само половно

да

повреда закона.
је

Пећићтврди
|

пет
“

не

одо
да
не
од

година значи, ако Министар Аграрне брење може буде дефинитивно док
*формеодобри ову продају, ако остану купци бри Министар Аграрне Реформе, Унутрашних Дела
и

би
не
да

“TВеници, онда том случају доцније оно што Војни због тога смела ова продаја
и

и
у

да

““Чено као минимум, ако накнадно препродају, бити извршена. Четврто, уговор грофа Чеко
“у аграрне води рачуна после првобитног одо друштвом „The ZSombolje estates limited“
са

њића
каоод

стране Министра Аграрне Реформе, онда није можда прави уговор него да фиктиван да
је

*ња
и
не

““,“ према томе цела продаја мора бити тачна.

И

услов одобрење Министарства Правде.

На
то

имовина односно земља грофа Чеко

се
су

они сами пристали, то наш национални пето, да

је

““,
ће
да

водимо рачуна, чије руке имање њића налази рукама наших грађана.
у
и
у
сам

од
ili

Ја

ћу, господо, бити слободан

да
да

су

рекао, наређења стилизована идем тачке

Ја

до
“

том на
г. да
не

*)
посед. тачке редом вам покажем како стоји ствари.
У
“

имање узму цело

у

у
и
се
то

да
са
да

Ви сећате сам Пећић указао правна ситу

је

стоји одређено: може бити свима

не

Министар Правде
Ја

кама премаМинистарству ација стоји онако како

“ у:
Аграрне Реформе.
г.
да
““

не

тврди, него Министар Правде само скинуо

је
да

се то
се

признајем није тачно разумело. Они

секвeстaр, него одобрење продаје;
да

извршио
је
са

ући, ако колико продајом

у
и

да
не

је

инистарАграрне Реформе, Министар Војни само извршио одобрење продаје него

Twº тар
и
не да

за

Дела, година;
је

чему ће влада чак ставио забрану отуђивања

5 5
о

ИМАТ Унутрашњих
година,
да

за

само ставио забрану отуђивања

је
се

“Да накнадно изјасни.

се ту

вези,
да

да
је

се

тим ако него чак наредио изврши предаја

је

“дање секвестра
у

и
с

ИМА8
се

су
ће

*инистративних неправилности, оне чим порез плати. То несумњиве чињенице

кра
“Ја
из
да

поново изјављујем ово: имовина које проистичу читања уговора решења Мини
је

и
94 VII. редовни састанак —
стра Правде. Али, господо, о тој правној страни
може бити речи.
Може бити г. Министар је још у уверењу да
је он заиста добро учинио, али има неких других
ствари које са гледишта политичког нису у ре
ду. Ја питам г. Министра Правде зашто се он
журио са скидањем секвестра према поданику
Маџарске? Зашто баш та предусретљивост пре
ма поданику маџарске државе? Ви се сећате,
господо, и сам г. Пећић рекао је да нисмо били.
тако предусретљиви према поданицима Аустријске
Републике, која је много мирнија и извршује од
редбе уговора о миру много савесније него Маџар
ска. И откуда та предусретљивост према поданику
оне Мађарске која наше грађане може да затвара и
држи и против интервенције Министра Спољних По
слова читаве 2 године. Г. Министар није објаснио ту
тачку и ја ћу бити слободан да овде изнесем једну из
весну вест, за коју не гарантујем и која ће донекле да
унесе светлости у ово питање. Господо, ја сам чуо да је
ова ствар оскидању секвестра Са ИМа Њa грофа Чеко
њића и о
продаји конзорцију „The Zsombolja estates li
mited“ свршена за време бављења Председника Владе
у Француској и то у „Evian les Bains“. Ја не велим
да је заиста извршено али некако изгледа ми да је
у Питању овде заиста нека већа сила од Министра
Правде. Гdtподо, ово је једини секвeстaр који је
скинут с једног имања, које је продато странцима.
Ми до сада, колико ја знам нисмо, имали ни једно
скидање секвестра са имања које је продато стран
ЦИМa.
Као што знате, образована су национална дру
штва конзорцији. Ви сте имали чак, прилике да
чујете једнога члана из радикалне већине који је
донекле заинтересован у таквој једној конзорцији
како се је жалио што није на челу те конзор
ције. Господо, те две чињенице да је секвестар
брзо скинут и да је продаја извршена странцима
доказује да су овде, у овом случају, били утицаји
са једне стране који су били много јачи него Ми
нистар Правде.
Господо, да се осврнем на ону тачку одбране
господина Министра Правде која се односи на оба
везе Аграрне Реформе. Господин Министар Правде
стално вели он је одобрио скидање секвестра и
продају имања „али са свима обавезама Аграрне
Реформе“. Е, господо, ја бих желео да Народна
Скупштина стекне једну праву слику о тим обавезама
Аграрне Реформе. Господо, на основу каквог закона се
налазети аграрни рефлектанти, сиротиња и колонисте
на земљишту грофа Андреје Чекоњића? Они се налазе
на основи Закона о издавању земљишта великих
поседа у четворогодишњи закуп а за колонисте
за северне крајеве нема закона јер је постојала
једна наредба о привременој колонизацији, но та
је наредба укинута у Законодавном Одбору. Према
томе, господо, аналогно, ономе што вреди за аг
рарне рефлектанте то ће вредети и за колонисте
и према томе и аргарни рефлектанти и сиротиња имају
земљу у четворогодишњем закупу. Тај закуп, господо,
истиче 1924. године и ви ћете разумети ако знате ову
правну ситуацију зашто је та конзорција заиста
дала 38 милиона динара за 100 јутара земље? Јер,
господо, идуће године, већ идуће јесени, та би
5. децембра 1923. године
земља била ослобођена. Како даље стоји, господо,
са извођењем аграрне реформе, ја ћу вам после
говорити, за сада прекидам ову расправу о тој ствари.
Господо, ви ћете се сетити да закон о аграрној
реформи никако не излази пред Скупштину. Госпо
дин Крста Милетић поднео је законски предлог о
експропријацији вел. поседа и колонизацији још пре
годину дана. Господин Крста Милетић као Мини
стар за Аграрну Реформу поднео је понова у овој
Скупштини закон о експропријацији великих по
седа и колонизацији, пре 5 месеци. За преглед
тога закона изабран је нарочити Аграрни Одбор.
Тај одбор ни до данашњег дана не ради никакав
посао нити је узео у поступак закон о експропри
јацији и колонизацији. Шта то значи, господо? То
значи да код Министра за Аграрну Реформу, код
владе и владине већине не постоји воља за решење
аграрне реформе и зато што не постоји воља за ре
шење аграрне реформе зато се тај посао и одуго
влачи. Али, господо, има још један разлог због кога
се одуговлачи и то је један материјални разлог из
самог законског предлога.
Према томе законском предлогу, господо, утвр
ђено је да се плаћа нека извесна откупна цена за
Оне земље које су дате колонистима и аграрним
рефлектантима. Та би цена према предлогу г. Ми
нистра Милетића требала да буде просечна цена у
годинама 1910 — 1915. Али од те откупне цене,
држава задржава један део за себе за покриће управ
них трошкова и као допринос за колонизацију, за штам
пање обвезница и т. д. (У сали настаје тама услед
гашења осветљења. — Гласови: Дакле и то умете!
— Дивац: Ко ли се овоме досети? Опозиција мора
да инсталише своју електричну централу да би се
могло да ради.)
Потпредседник љуба Банић: Принуђен сам да
прекинем седницу. Прекидам седницу на 10 минута.
(После одмора).
Потиредседник Љуба Бакић: Господо, наста
вљамо седницу. Свој говор наставља г. Шећеров.
Д-р Славко Шећеров: Ја сам рекао, господо,
да је у овом законском предлогу, који је г. Крста
Милетић поднео Народној Скупштини на решавање
и који је требао аграрни одбор да узме у претрес,
да у том законском предлогу стоји ова одредба:
„Под проценом утврђене накнаде која се има соп
ственику исплатити, задржаће се за покриће управ
них трошкова и као допринос за колонизацију и
за штампање обвезница и за све остале трошкове,
који су у вези са извршењем овога закона и то:
до 25 хектара експроприсаног земљишта 29/о, преко
25 до 50 хектара 39/о, преко 50 до 100 хектара
4%, преко 100 до 200 хектара 59/о, шреко 200 до
500 хектара 109/о, преко 500 до 1000 хектара 15°/o,
преко 1000 до 5000 хектара 209/о, преко 5000 хе
ктара до 10.000 309/о, преко 10.000 40°/o.
Према томе, господо, пошто овај посед грофа
Чекоњића има преко 10.000 хектара, од целокупне
откупне цене, коју би имао да добије сопственик као
накнаду, имало би се задржати бар 40°/o. Међутим
као што сам и пре подне напоменуо, имање грофа
Чекоњића није имање које је он својим трудом и
знојем стекао, то имање може да потпадне и под
одредбу члана 43. Устава који говори: За велике
 -
Стенографске Белешке 95
101.
1): члановима бивших ту погодба,

су
поседе,

се
који припадали тим допушта слободна он ће да гледа
81),
да се, погоди

за

би
оне које туђинска власт

је
јинскихдинанстија слободно. шта добио тај кон

А
се
4:4. iоклонила појединцима, неће давати никаква зорцијум

“
накнада“. Господо, 38,000.000

је
конзорцијум платио

то,

28
I) хиљада катастралних јутара зе

—
за
гроф Чеко господо,

да
округло

је
Несумњиво
је
њић

од
! Ti при

—да
катастрално јутро вреди
од
добио посед Хабсбуршке динанстије. Он мље. Значи
ti“,

би
Међутим,

ли
је,

то
била за

да
истина,платио нешто, али лике 1.700. кад била допуштена

је

неби
слободна погодба, којој сам говорио, онда
за

се кта цена куповину тога имања или нека такса

о
1).

да

па од
| тај конзорциј могао тражи наших сељака
да

пристојба, има каже суд Министар Правде

и

и и
::: тиме,што одобрио продају 1.700 него бар 10,000, 15,000 20.000 динара,

и
скинуо секвeстaр
је

то
добије. Ви видите, господо, како

да
tip. предао имање конзорцији „Жомбоља“, би могао

је
тиме

и
би г. и

тих 38,000.000

да

на
1843 Чекоњића, — све ако једанпут могу нарасту вред

у
Министар изузео грофа

—
ност од пола милијарде.
да

1). уговор фиктиван од тих

је

претпоставили
T;

Ја
Министар Правде оште хоћу, господо,

да
прикажем политику вла
је
*

уставниходредаба. Тиме
тио

би
К0} радикалне странке,

да
државу корист појединаца. дину разумели потпуно

и
у

ћу
let: ка

Ја

се
се

са

Зашто продајом имања

журило овај случај. Овај случај није усамљен.

и
кав
p.

на
са
смисао везу имала ова продаја
какву осврнути после друге случајеве. Шта хоћу
је

и
и
i

скидање се

да
tr. аграрном политиком владе Радикалне Странке? тиме вам кажем? Ова продаја

и
К0f: борби великих посе
Ви

разумети, господо, ако вас подсе квeстaра само један акт

то

је
ћете

у
тим
it;

дника против аграрне реформе,

из
на

Министра Симоновића месеца Министар

if

г.
предлог
се г.

и
на
да

руку великим поседни

Ви

је
сећати, господо, приликом Правде управо ишао
је

јуна. ћете

се
за

тар. претресабуџетских дванаестина месеце јули, цима да спасу испод удара аграрне реформе.

је,

то
То господо, моја теза,
се
ji

да

несумњиво

је
август септембар, предложио Министар

и
и
г.
i

)НИМ допустислободна погодба између аграрних инте доказано овим наводима које сам овде изнео. (Јо
ван Ћирковић: није тачно!)
у \{

Нешто сувише тихо

се

ресената великих поседника, да аграрни

т.

ј.
и
На

интересентии поседници имају да погоде колика јадно говорите Ћирковићу.

и
да

left. откупнацена буде колико имају сељаци да Господо, трећа тачка одбрани Министра

г.
и

у
pis М. Си
за

Аграрне Реформе

се
Правде састоји овоме. Министар Правде

Г.
плате земљу. (Мин.

је у
Крсте Милетића) Но
чл.
То

тврди, он скинуо секветар,

да
је

је
моновић: 36. ако ако
г.

и
Лg томе, што
је
се

одлуци услед стилизације,

је

вина Симоновића била дакле продаја призната

г.

г.
у

у
Финансијски Закон,
да

то
то

Симоновићжурио унесе ипак одобрење није коначно, није извршно, јер

у

се
да

има
се
за

буџ, дванаестине, тиме хтело зависи још од одобрења Министра Аграрне Рефор
а

Оци власници ових имања,

са

којих скинут ме, Министра

је

Војног Морнарице Министра

и

и
не
секвeстaр,извуку испод одредаба будућег аграрног Унутрашњих Дела. Господо, разумем такву

ја
33КОНа. политику владину. Влада представља јединство
то
ни
То

несуњиво Министар Аграрне акције радње коме један члан мора доносити
је

г.
и

у
и
не

по
ни

да

то
Реформе, Правде могу решење, особито

је
Министар споразумно ако изречно
г.

те

господо,
са по

рекну.Међутим, ако имате, чињенице законима. Међутим Мин. Правде без споразума
виду, онда ћете разумети откуда тој конзорцији члановима владе доноси одлуку продаји
ја да у

и
о
|

и 38

да

одобрење на
за

да

купује 150 јутара земље милиона динара. вели има странка издејствује
да

сумњам, господо, има

једног разумног кнадно од његових другова влади. Господо, али
у

150 ју
за
38
би

Енглезакоји дао милиона динара претходни споразум, претпоставља заиста да ре

је

тараземље. Тај конзорцијум заиста имао друге шење Министра Правде није смело бити донесено
са

Циљеве виду. Господо, људи који тргују

ти

извршној форми нити секвeстaр предат све док

у

у
су

Целимсветом који свуда умели да искористе Министар Аграрне Реформе није дао своје одо
и

повластице, свакако нису

да

се

добију економске брење. Исто тако предаја није смела учинити

и

за
да

дошли нама купују 38 милиона динара док Министар Војни Министар Унутрашњих Дела
и
к
l30

да
су

по

јутара земље, него дошли направе један нису дали одобрење закону буџетским два
о
и —

тај посао, господо,

ми

добар посао, какав

би
је

томе наестинама. Господо, ако усвојили ову логику

г. о

Пе
на
је

вам - казао пре подне говорио Правде,

Г.

Министра онда ћемо изаћи ово.

ја

г.
“

Ић,
не

Министар Правде каже: То значи ништа што

он

Министар Агра донео решење, јер није извршно,

је
да
ћу

је
г.

предпоставити није
Ја

а
рне

за

извршно јер
са

Реформе успео својим предлогом приликом Министар Аграрну Реформу није

г.

Ја за

још одобрио. Аграрну Реформу

та

од
да

Министар
Г.

примљена
је

дебате дванаестинама
и
о

па
ће

донеће решење казати: сам донео решење,

се

редба којој говори слободној погодби између

о
у

fеликих“ поседника аграрнх интересената. Шта али то није дефинитивна продаја, јер треба Мини
и

ка
да

ће
да

то

закон стар Војни каже своју реч. Министар војни

за је

томе случају унесено

А
“

било
у
у

јули, август
су

“ујетским дванаестинама сеп зати: Па добро, кад Министар Аграрне Реформе

ја и
и
*

да ви

“бар? одмах после тога би, господо, имали Министар Правде скинули секвeстaр, одобравам
“У
и
то
се

са

тих нових власника погоде агра продају, али није коначно извршно, јер треба
ћеи
и

2“ интересентима. (Мин. Аграрне Реформе

да
М.

Министар Унутрашњих Дела одобри. Доћи

Симоновић: Уунутрашњих
Није била обавезна.) Слободна погодба, ствар најзад пред Министра
г.
и

“ није обавезна. Али кад се Дела,

ће
он

су

“одине Министре, онда казати: Пошто сва тројица

и
и

одобрили, одобрићу
ја.
не
да

међу Решење продаји имања

се

види аграрни закон доноси

и

о
а
96 - — VII. претходни састанак — 5. децембра 1923. године
з
постаје законски извршно, јер се сваки Министар у Честелеку. (Објашњене и жагор међу посланицима!)
заклања за решење другог Министра и од прет Господо, 4. тачка у одбрани г. Министра
ходног споразума нема ни речи. Правде јесте као да уговор грофа Чекоњића са
. Зато, господо, да бисмо имали чисту ситуа конзорцијом „ZSombolja estates limited“ није заи
цију, ја овде пред Народном Скупштином позивам ста прави уговор, него фиктиван (Мин. Правде:
Министра Аграрне Реформе, Министра Војске и То није истина () и да цене нису тачне. (Мин. Прав
Морнарице и Министра Унутрашњих Дела да се де: Да донесемо мој говор стенографисан. Ја твр
изјасне: да ли ће одобрити ову продају или неће. дим да то није истина. Ја сам рекао да није уго
(На левици аплауз.) Ја ћу веровати у искреност вор фиктиван) Господин Министар је казао као
владину и у оправданост аргументације Министра да цене нису тачне. Пошто цене нису тачне, - онда
Правде, ако се његове колеге изјасне: да не одо је уговор фиктиван.
бравају ову продају и да сматрају да је она про Ја се хватам за ову реч да цене нису тачне.
тив интереса државних и националних. Јер, госпо (Мин. Правде: Ја то не тврдим!) То сте Ви рекли.

је,
до, и ако конзорциј нема формално одобрење ни господо, према томе као

да

те
Рекао одредбе
од Министра Аграрне Реформе,

не
па
ни од Министра уговору цене морају бити тачне. Молим

и
Војске и Морнарице, тај се конзорциј де факто Вас, Министре, ми ћемо после прочитати шта

г.
налази у поседу тога имања и имање је предато њему. сте Ви казали. Шта би то значило, господо, ако
Ја ћу бити слободан да прочитам неколико редова из заиста цене нису тачне — да пођем од

те
постав
писма једног добровољца, да видите како се кон

та
да
ке. То значи конзорција створена само

је
зорциј влада према нашим људима. (Са левице ради заштите интереса грофа Чекоњића. Каквог
гласови: Чујмо () У томе писму каже се ово: би рачуна имао гроф Чекоњић да створи једну
„Откако је подигнут секвeстaр са имања и дато фиктивну конзорцију овом случају? Могуће

је
у
то
Чекоњићу право да располаже с имањем, показују

да
вицегувернер Индокини

је
и

.
.
.
да .
се читава чуда. Он сече дрва на земљишту које (Мин. Правде: Бивши Добро, бивши,

а је
)
се рачуна као наше, још горе: сече дрва око на

не
да није бивши он би био Индокини би

у
ших подигнутих кућа, које смо тешком муком са дошао овде Југославију. Према томе, господо,

у
та

да
не
градили овог лета. Иста дрва налазе се уз држав

та
ако поставка тачна
— је тврдим

је
ја
ни пут, дуж нашег села Новог, које смо нами чна ако заиста уговор само једна фикција,

је
слили подићи, па нам Швабе и Маџари односе др наши пријатељи савезници, три

су
онда значи да
ва око наших кућа, и уз то се смеју и радују што

се
Енглеза три Француза сложили дали своје
и

и
године, да он мо
да

се
су опет доживели оно доба из 1914 име заштите грофа Чекоњића да би
могу опет вршити терор над нашим народом. Друго и Ако по

та
гао заштитити од Аграрне Реформе.

ту
још веће зло прети народу, што је Чекоњићу дато ставка није тачна, допуштам другу поставку
ја

и
су

су
право да располаже са зградама, у којима је сме да заиста ово стварни купци. Ако заиста
штен наш сиромашни народ, и он сада изјављује: стварни купци, онда стварна цена. То значи
је

и
да ће да руши све зграде на имању, па је услед да стварна цена од 38 милиона динара, значи
ће је

и
да

да
та

тога настала читава паника међу народом, јер не

38
конзорција радити свим силама ових
знају људи где ће да се сместе са фамилијама сада милиона не изгуби.
у ово зимско доба, ако то насиље дође, и ако се Конзорциј неће хтети изгубити тих 38,000.000
народ баци испод крова. Овде, код ових власти

да
динара. Пошто конзорција неће хтети изгуби
ми немамо довољно заштите, као што вам је по тих 38,000.000, што стварна цена имања, значи
је

знато, због тога, што нисмо велики Срби, а ми

да

да
ће

се

конзорциј свима силама трудити испод

више волимо бити мали али честити Срби, него

би
удара аграрне реформе ослободи земљу, како
велики а непоштени и издајице, као што су, на могао извући ових 38,000.000 динара. — Ма како
жалост, данас наши неки велики Срби. (Ст. Коба
су

окренете, било
да

и о да

ови штромани или стварни

сица: То је књижевно писмо!). Даћу Вам га, да купци, --
на
се

ради ствари која иде штету

га прочитате. (Министар Аграр. Реформе М. Симо интереса државе аграрне реформе.
и

Изгледа као да је то мало наручено. - Жа морам поновити од

Ја

новић: сам, господо, рекао

и

гор.) У писму се даље каже: „Ја сам пријавио

да

носно тачке одбрани Министра Правде се

5.

у о

ствар општини честелечкој, којој припадамо, али земља налази рукама наших грађана. Господо,
нам општински бележник каже: да се Он не сме
се

не

земља налази рукама наших грађана као

у

мешати, него да је молим грофа, па да нам он не својина него као закуп рок томе закупу истиче
и

сече дрва око куће. Значи да гроф и сада оно право може надати,
се

1924, год. зато конзорција

и
.
.
.

има што је и раније имао. (Министар Аграр. Ре даље потраје, ако

се

ако ова радикална влада

и

форме М. Симоновић: А је ли се ма ко од њих аграрним законом,

са

буде радило даље овако

и

обратио Министарству. Аграрне Реформе за за ми ћемо дочекати јесен 1924. год. сељаци тада
и

штиту?!) Јесте, јесте. (На левици жагор.)

на

губе право земљу зато што имају земљу че

у
то

Ево шта Вам каже сељак даље (чита): „Зато творогодишњи закуп, један од разлога
је
И

да

да

Вас умољавамо у име целога народа да поведете зашто конзорциј има разлога чека баца
и

милионе ради заштите својих милиона. Ово

је

о нама рачуна и да се једанпут донесе тај аграр

ни закон. Ако се не мисли донети, немојте нас један случај низу случајева секвестарске поли
у

ни

ни
то

дати у робове грофу Чекоњићу да тргује с на тике, није први последњи случај.
Ја а

ма као ага од Рибника“. (Гласови: Писац, писац: ?) ћу бити слободан да поменем неколико
Писац је Ковачевић председник Аграрне Заједнице случајева (Свет. Михаиловић: Само почните изра
 97
Стенографске Белешке

није
док

то
према томе отуђење довршено, ова про

се
ју:

Лаза Марковић као

је Г.
била коалиција!)

је

и
Министар
Правде ослободио скинуо секвестар даја има власнику урачунати његов максимум

у
cr:

му

од
у по
IX.

Таизса
1922. год., бр. 9706

од
који припада чл. цитиране Уредбе

2.
9.
својимрешењем
4
|

—
земљишта грофа Андора Карачонија 21. VII. оквиру прописа чл.

7.
344. максимума 1919. исте

и
6
31. Беодре,које лежи пустари Новом Селу. уредбе,
у

у
сва

земљаподељена била до последњег јутра Решавам:

је
pi}
поред тога, што постоји за

се

са
rрарној сиротињи. да стране аграрне реформе накнадно
И
1:

у од
уо. бран отуђивања, поред тога што Министарство дозвољује продаја некретнина велепоседа Андре
и

34

36
7. да
АрарнеРеформе каже, Министар давде био је гр. ман, бр. 25,

П
R1. Карачони vписаних опћ.

и
чл.

забрани оту

се 26.од

38
уредбе
6.

}{1} цкан смислу Пустара Новосело површина 429 јут. кв. хв.

о
и
у

21.

да од
од

смислу чл. 43. купио уговором

је
ђивања VII. 1922. год. које VII. 1922. Сава Жан
у
и

гледесеквестарских добара, Министар Прав

од
из
T“ уредбе Алибунара али тако, сва површина
це

скинуо секвeстaр одобрио трговцу Сави 38. кв. хв, има урачунати власнику
је

429 јут.
и

K13.

му

и од
наредио суду

по
21. VII.
цj:

Жанупродају поменутог имања максимуму који припада чл.2. Уредбе

и
да

— 1919.
се

пренесе грунтовницу као својина Саве забилежби забране отуђивања опте

о
у

144
Ш!! Жана. Др Лаза Марковић: Није истина!) Ево рећивања великих поседа.
-
Министар има др кости

су
оригиналнога акта. Кад Пошто
г.

продане површине подељене

у
28)

4
Тај ца

ћу

тако говори, прочитати оригинални акт.

ја

f12. годишњи закуп интересентима аграрне реформе

акт

на
то
из
села Башахида,

се
4%) гласи: ови имају преместити

су
80° ИИНИСТАРСТВ0ЗА АГРАРНУ РЕФОРМУ ове површине које биле власнику остављене
КРАЉ,СРБА, ХРВАТА СЛОВЕНАЦА. на рачун максимума. -
И
је li

на
Према томе власнику остаје рачун макси
БРОЈ 40,004

92
мума само то површине око господарских

j.
и
23.

октобра 1922. год. зграда.

БЕОГРАД Наведено премештање имаде извршити жу
панијски аграрни уред Вел. Бечкереку.

у
из

Сава Жан поседник трговац Алибунара томе обавестити:

О
и

од
од

купио уговором 26. јула 1922. год. веле

је

Аграрну Дирекцију Београду;

2. 1.

у
из

поседа
Андора Карачонија Беодра некретнине Жупанијски Аграрни Уред Вел. Бечке

у
ул.
гр.

28

уписанеу бр. Пустара Новосело

опћ.
реку тиме,
да
и
IB. 34.

обавести Аграрни Одбор општине

од

истеопћине укупној површини 429 јут

у

Башахид, власника Андру Карачони купца Саву

и
2.у

Жана.
5.

решењем својим од
Министарство Правде

за
Министар Аргарну Реформу
бр.

овог
са

9706 дигнуло
секвeстaр
је
IX

1927.год.
К.

p.
Љ. Милетић

с.
је

деланекретнина дозволио купњу.

и и
на

Услед тога темељу тог решења срески суд Да овај препис веран своме оригиналу тврди:
је
од
*“

за

грунтовна област одлуком 26. IX. 1922 бр. По наредби Мин. Аграрну Реформу
57 брисао
са

овог дела велепоседа забилежбу

је

Начелник,
је

*бранеотуђивања оптерећивања која била

и

Д-р Сертић
од
на

*билежена основу Уредбе 21. јула 1919.

Господо, сам поднео интерпелацију овоме
ја
на ка

је

дозволио пренос купљених некретнина г. о

и

скидању секвестра продаји пређашњи Мини

и
и

купцаСаву Жана.
Тим

се,

да

стар Правде никада ми није одговорио. тачно

на

А
је

поводом овом
констатује
“Ду
је,

на
су

господо, ово земљишту,

да

обрадиве површине
који опсиже уку- сељаци остали
.

су

пошто остали на становишту да била издата

је

*502
од ут

остављен власнику Андору Карачони

четверогодишњи закуп, да они неће да силазе
“Hмум 521 јут, којим управља секвестар
у

и
с

по

на
са

имо земље до 1924. године, није, господо,

са

нистарства Правде као секвестрираном

а

своме за
по

*ном туђег држављанина. хођењу Министарства Правде, него

то

праву. (Лаза Марковић:

И

конском није истина!)

од

*(упрот проданих некретнина Пустара

**“
знате, господине. Ви сте требали као Ми
ви

“ло
Н

не

ре Па
по
је

раздељено прописима аграрне

годишњи закуп аграр. интересентима нистар да одговарате.
4
у

ћу
Ја

*“
Башахит 416 јут. Господо! вам приказати опет један
и

Ал
чл.

секвестара. То
из

са

Уредбе од 21. VII. — 1922. случај политике случај

је
7.

смислу
6
и

853(H
трустичком Банком Великом Бечкереку.
у

само Министарство Аграрне Реформе

је

““ велепоседа до ви
је

СИНе
Продају некретнина Алтруистичка банка, господо, основана
је у
по

да
са

установи чл. 47. Уредбе

се

ј“них
док ствари капиталом маџарске државе
и

ГЛЕДе
добара продају секвестри било знања памети код наших меродавних кру
и

28841
да

““
би

дозвољава Министар Правде гова, ова банка требало

*“
“ретнина пређе потпуно
у

(п0

„“,“
од

државне руке. Али, пошто

са

до је се

Министром Аграрне Реформе. једанпут прона

и да
је

случају грунтовна област шло тај капитал, који

је

Провела уложила мађарска

забилежба забране отуђивања влада који износи око 11,000.000 златних
8
и

спора круна, поред тога што

је

капитал мађа
““)
прије него
је

"Ренос некретнина државни

3)

0биi
и

министарства получен. реке државе, према томе припада нашој држави,

и а

***то
-

грунтовни пренос већ обављен

је

са

био повезан капиталом појединих приватних

13
 98 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. ГОТ““

банака, секвeстaр је, господо, стављен на ту банку. ционализација индустријских предузећа није ства
Али, господо, да би се изиграо тај секвeстaр, тада pна него фиктивна.

је

на
Али, господо,

да
су директори тих банака створили неке фиктивне пређем још једну ствар
уговоре са неким сељацима из села Лазарфелта врло карактеристична,

за

се
која

је
политику која
и тврдили су да је највећи део тога имања продат спроводи Манистарству „Правде (Жагор
Пот

у
Немцима и т.д.

не
председник Љуба Бакић: Молим Вас преки
Међутим, господо, и ако је банка ово тврдила, дајте говор.)

да
ипак су аграрне власти још 1919. год. ту земљу Господо, још тај случај вам напоменем

и
је,

ће
ко
поделиле и сада господо, настала борба тај напомињем зато што Министар Правде

је
г.
и
ли
да

да
сељаци, аграрни рефлек

из

им
земљу добије:

га
навео својој одбрани одредбе уредбе

-
по

ће
танти наши, аграрном закону или дубити

је

се би
вини непријатељских поданика који овом слу

г. у
И,
из
го

од
ови фиктивни купци Немци

би
Лазарфелда. чају био талне важности ако Министар

ф
сподо, водила

па
та
се

борба од 1919. год. до држао тога. Ту скидању секве

се
заиста ради

о
данашњег дана, го
па

данас. Међутим,
се

води

са
и стра имања Турн-Таксиса Хрватској. Комисија

у
сподо,
од

ци
се
једанпут пре извесног времена
је

за
ликвид непријатељске имовине код Мини

у
квeстaр ове банке скинут Сад спор дошао пред је старства Павде донела

се
да
решење скинесе

је
господо, ово СТА Ње
суд

за
карактеристично
је

имања Ту он-Таксиса

85
са

је
квeстaр
и

изнеси 000

к
судова Банату, Окружни Бечкеречки Суд реш ова гастарских јутра. Као што видите још један

ка
у

о
на да

се

одобрава изврши пренос продаја имања

од
и

имања гра
у и

бјекат који два или три пута већи

је
не
ове банке ове Немце који ствари ману

фа
Чекоњића. Од свог под шумом 65.000 хек

је
писменог уговора него само неке усмене погодбе тара. Ликвидациони Одбор донео одлуку скидању

је

о
p на

без обзира забрану отуђ вања оптерећи са једним гласом више против мишљења секвестар
и

вања према реим законима. ако Мини

И

Се
г.
а

ског одбора заступ ика државних интере

.
да

Ода
је ск

стар Аграрне Реф рме има једино право

да

да
се
квест треба скине под говором Турн

и
забрану отуђивања оптерећивања, пак
и

Таксис није немачки поданик. аступник државних

И
то
на

да

та

кружни Суд стао стан виште забрана

да
интереса секвестрални одбор тврде сопстве

је
и
не вреди него да се та земља има пренети поe према томе, на то решење

ик
и

ник немачки подан

и
дати овим сељацима Немцима. после тога од
А

не

да
примени чл. 237. Версајског Угово

се
може
земља поново ста
се

једанпут шта дошло? Та

је

ра миру.
Ми
о

вља под секвeстaр,

из

кроз неколико дана

а

Пошто Министар Правде река, овде,

да
је
г.
нистарства Правде понова отишао један инспе
Ја је

су

ликвидацију извршне (Ми

за
ктор ставио забрану. тај случај нарочито одлуке комисије
и

да
то
нистар Правле: Нисам рекао,) он, упра

је
на

и
цитирам због тога што један преседан који
је

во нека форма потписује, али да овом

ја
да

к
се

у
хоћу
ја

наоочито овде позовем тврдим.

и

случају интерпелације преузима одговорност,

га
ја
Кад Мини тар Правде могао
је

мимо судске
и

да

ће

питам: ли он ову од туку комисије ликви

за
одлуке да стави секвeстaр на имање алтруистичке
дацију одобрити или не? (Минисар Правде Д-р

Н.
банке, односно да врати секвeстaр, он тако исто
Ја

Перић: сам одбио тај потпис.)

М
имања грф нистар ми

Г
Та да

на

Чеко
се

може врати вестар

и

И.
да

го
каже отбио потпис. подо, кад
је

је
стање на

г.
њића. ствар карактеристична
за
је

спро Министар Правде одбио тај потпис, исто тако

за

ших судова
се

секвестарску политику која

и

да

могло одбије потпис код скидања секвестра

је

води.
на

Да ли, господо, при свем овом треба вам го имању грофа Чекоњића.
да

Ја

из

свих чињеница види, ка

се

ворим национализацији фабрике шећера! (Гласо мислим да

о

полити
да

као стање секвeстaр кoм оделењу

је

ви: Треба говориш. Света Михајловић: Почните

у
у

и
са

Куманудијем) ци се вестара како ту нема доследности него се,

и

господо, ради од случаја до случаја под упливом

Ја

сам, господо, тврдио Нар. Скупштини да

у

утицајн адвоката посланика па чак госпо

р.

на
х

прдузећа као што

и

национализација индустројских
по

до, министара. таква титика, скидања секве

И

фабрика шећера, представља једну националну

и
је

стара анационализација имовине непријатељских по

то
Ја

срамоту. поново понављам. Страни капитали

ни
ти

даника служи обештећењу наших грађана ни

из

поданика непријатељских држава поглавито Беча

Пеште, заклонили ти тиме имање прелази стварно националне ру
се

за

неколико београдских
у
а
и

И,

ке. Зато она сасвим штетна.

је

двоката угледних личности. госп до, међу ти

и

ма, који
су

на

највише радили скидању секвестра Чеко

са

скидање секвестра имања гро

И

ваш пријатељ адвокат Че

то

шећерне фабрике био

је

њића продаја овога имања само један слу

је
и

лебоновић, који тим стварима заслужио ми

на
је

чај низу таквих поступака Министра Аграрне

у

сам, господо, од увек говорио Против та

Ја

лионе.
не

одго
са

Реформе. Стога могу бити задовољан

кве национализације сада устајем против тога, вором Министра Правде све дотле док овде
и
а

г.
1,

да

али пошто ме Михајловић

је

нарочито изазивао
не

изјави категорички, ће повући решење

да

да

не

са

кажем било тамо

је

демократа али скидању секвестра продаји имања овој конзор

ћу и

да
да

признам, али исто

ја

ту

одобрењем странкиним цији. ако Министар заиста изјаву,

И

ја
г.
да

тако тврдим да сте за време ове хомогене владе прист јем

на
за

гласам прост прелаз дневни ред.

ви направили хомогене управе шећерним фабри
та на

Али ако Министар Правде даље стоји ста

г.
у

4
ли

ти
Је

то

да

да
се

кама (Један глас:

да

разлог сада
та

новишту продаја треба важи да пре

и
да

на
на

екомиш њих.) Није тај разлог него разлог

су

даја, коју његови комесари, треба

да

извршили
 Стенографске Белешке 99

то
пре форме, Шећеров прећутао. (С. Шећеров:

ја је
тије даље, мотивисани

г.
онда предлажем

ја

а
наи

то
113 дневни ред који гласи овако: па, господо, акта,

је
читао оригинална
сам

на
Министра Правде дрско тврђење!) онда Министар Правде одо

је
„Саслушавши одговор

и И
г.
перпелацију Др Славка скидању се томе уговору таквим од

са
Шећерова брио тај пренос

о
о
грофа Чекоњића, Нар. редбама извештено Министарство Аграрне Ре

је
квестраи продаји имања
Скупштина
констатује: форме. Ја, господо, једно кажем: признајем отво
Да

одо

се
скидању секвестра рено: Министарству Аграр. Реформе десила
1)

одлука
је

у
и
о

брењупродаје имања противзаконита, јер није до једна грешка случајно, која дала право Ше

је

г.
А

да

не
овде говори ствари које
са

одобрењем Министара ћерову стоје.

У
несенау сагласности
и

грарнеРеформе, Унут. Дела Војске Морнарице, и Министарству Аграр. Реформе онај надлежни ре

и
Да

пре ферент, место да пажљиво прочита цео предмет

су

продајом овог крупног имања

2.

у
и
нском својину странаца оштећени крупни наци он доноси овакву одлуку подноси министру на

и
и у

да

је
онални државни интереси да се њом омета одобрење: пошто Министар Правде одобрио
и

правилно
извођење великог дела аграрне реформе пренос то Министарство Аграрне Реформе одо

је и

то
пут корупцији, брава. То била грешка,
се

лојално признајем.

ја
колонизације отвара
и

левици.) Молим вис, допустите

Да

имања само један слу

на
(Смех граја
3)

продаја овог
је

и
ми, господо,

да
скидању секве мислим Нар. Скупштина има

ја
чају низу незаконитих решења
у

зна целу истину Зато, господо, кад

и да
најгрубљим изигравањем зако право бар
са

стараскопчаних

то
се

да
корупције, чуло кад купац Жан помислио

је

је
н
и

образује анкетна ко

то
да
Те

се

тога решава добио имање мимо интереса рарне реформе

су а
и
од с

(fik
да

су
потрчале жалбе, дошли сељаци, до
12

1и
са

wкија пола ика

задатком испита овај онда

ш
**/

све

па
сw
сличне случајеве ради дефинитивне ликви моји пријатељ Шећеров питали ме:

г.
Ја и

и
и

:::

то
дневни ред.“ (Пље

да
дади те?
на

шта сам им рекао нисам

је ја
иције секвестара прелази
у
и

у да
урадио. потрчимо видимо шта видимо
са

И
*ње посланика Демократске Странке узвицима:

и
“

Живео!) Аграрне Ре
се

да десила грешка Министарству

{F}t

да
Потпредседник Љуба Банић: Има реч Д-р dpopме. Онда сам ја, господо, издао наређење
г.

онога ко
не

са
сељаци иду земље онда сам

ја
исправке говору
г.

ЛазаМирковић ради једне

и
у

је:
Ше

месара, који из

да
сvд

се
ерова. отишао је помагао

и
у
03.

из
врши пренос, отпустио (Узвици центра: Живео
Др

Маза Марковић: Господо, кад један нар.

)
Ше
то да

не
наредио сам земљу сељаци дају.

је Г.
обавештења једноме
и

посланикнема потпуног
о

ће
“,

то

ов зна, има актима лојално било

(W. “

он

питању, онда упућује Министру или питање у

и
Да ТЈ. КаЖе.
писменоили питање усмено, или пак сам затражи
T“ -
пријатељскиобавештења. Потпреседник Љуба Бакић: Има реч, д-р

г.
03.
Славко Шећеров ради личног објашње ва.
из

буде,
да

постављајући питање може

И
f.
1

не
да

“бавештености, учини какву

нехотите Д-р Славко Шећеров: Господо, вам овде,

ја
и

1834.

у
Привичнот Али господо, кад један посланик упу овом случају, нисам говорио напамет, него на о
.
{ W|of

ћује

се

приликом дискусије снову акта,

да
интерпелаци кад господин Министар казао
је
и
у

и
а
је р

сваком Пар
се

да

наволима, предпоставља
ће

Користи ако нема аката код себе, говорити. (Д-р

и у

лојално,
да

да

не
tuенту поступа парламентарно Лаза Марковић: Пардон, каз сам могу дос
о

114.
јесу. Шећеров ме
из Г.

да

27 цитира
ствари онако какве ловно цитирам. Опет чеистину говорите Ви

()
на

подине, моли али сте дрзак,

и се

случај времена мог

го

ђим позвао један сте, Вам кажем

ја
а
ла

ни

министровања није тај случај представио онако сте Ви неистију говори Ваша цела кари
и
“

упадице) Господо,
,

Какоствар стоји (Приговори

Ја

го

подине, поднео интер

је

јера неи гина.

и

jiti: сам
да

Ви

кажемнемам акта дословно цитирам. (Смех

за
ј“

потре
7.

пелацију новембра. нисте нашли

it
0

ћу

левици.) Молим, молим вам оп

на

одговорите,
да
ја

**агор бно интер елација требала да

је

480
да

ви

Wворити, али, господо, кажем немам акта праву, зашто ни

ја

буде хитна кад сте били

у
и

):1)
*словноцитирам. (Блашко Рајић: Изгубила
су

се.) сте дошли онда пред Народну Скупштину, већ

25“
су

акта, али, господо, случај знам врло

из

тај долазите сада, кад сте сишли ресора Мииистар

y1

је,

го говор,
га

те

укратко. Дакле ствар ства Правде као народни посланик?

А

*бро казаћу
у и

и
a
i

да

Ч010. овоме: јесте тачно оно један део вам, господо, овде цитирам акта према акти
је

ја

и
у
,

је

ма,
да

*ња грофа Карачоњија продат једном Сави Жану.

је

несумњиво министарство Правде

једанмаџарски поданик отуђи своје имање од брило ски ње секветра продају имања
*

они

и
1

“се
то
на

Сави Жану. Друго,

се

једног нашег поданика онда

да
|

Грунтовни Суд пренео

је

го
да

су “pata Mинистру Правде тим добро прешто

је

и,

грунтовницу мимо забране отуђивања

и
у
of gº

извршена на
да

власништво нашег грађанина,

за
је

сподо, даље
да
У

само Министарство Аграрну

је

рађено мимо за
то
се

скидање секвестра.
је

*ализација захтева Реформу констатовало да

и

реч господина Кр
би

то

предмет ишао саве кона. То није моја реч,

је

овај случај онда

је
је

да

*ном
на

контатовала сте Милетића. (Пљескање одобравање

је

одбору комисија левици)

и

**ршен пренос предмет Министру

Љ.
је

поднет Потпредседник Бакић: Има реч Клекл.

“
и

г.

уговору, господо,
на

*де одобрење. закљу Josip Klek1: Gospodje narodni poslancil Dovo

У
тим

тај
да
са

Савом Жаном стоји изрично

da

lite mi, kratkih potezah govorim sekvestri

Аграрне Ре
v
да

Пренос
има одобри Министарство

13“
100 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године

Kdaj zgodilo? Franjo Zebot ironično: Zakaj

se
je
ranih veleposestvih na naši severni meji v Prekmurju,

to

ne
da
in to iz tega „namena, da pokažem na nekorek motite gospođa ministra, more poslušati?) Jaz

za
zahteval,

da
se
sem zavzel madžarske sirote

in
te
tnosti in nepravilnosti, ki se tam vršijo, s prošnjo

Za
da

da
in zahtevo, da dotični gospodje ministri te nekorek jim zemlja. odgovor sem dobil, Ma

se

se

2*
ne
da
tnosti in nepravilnosti odpravijo v interesu države in džarom sploh zemlja. Odgovor gospođa mini
našega prebivalstva. stra agrarne reforme glasi:

se
Prvo sekvestrirano imetje, o katerem hočem go „Ovu oduzetu zemlju vratio ured prema izve

je
voriti, je posestvo grofa Festeticsa. Ta veleposestnik ima v štaju okružnog agrarnog uređa Mariboru od 17,

u
Prekmurju samo mali del svojega imetja. Večji del avgusta 1923. Br. 2425 državnom komesaru velikog
leži prek Mure v Medjimurju. Meni je čast vprašati poseda Esterhazi, pošto nisu javili interesenti

se
gospoda ministra pravde, jeli istina, da je s tega ovaj odobrenjem

je
naše narodnosti Ministarstva

i
nad 15000 jutrov obsegajoče posestva ukinjen sekvester Pravde predao ovu zemlju Peri Čamparu još jed
in,

i
jeli
je to da

istina, prodajna pogodba posestvo

je

je

to
zakup“.

za
nom Hercegovcu

u
zemljorazen
da

odobrena maksima 1.000 oralov

in

gospodarsko-kulturne svr Jaz sem osebno imenu slovenskega

zahteval
za

v
kateri maksimum določen
življa

da
Doln Lendavi, leposestniška

po

se
razdeli

v.
he, prodaja čakovska posојilnica oral 20.000 dinarjev

v
da

da
zemlja življu. Prepričan sem,

po
zemljo kupil veleposestnik slovenskemu

in
je
ko

to

med tem 2.000

poprej prečitani odgovor gospoda ministra agrarne

tr
dinarjev, (Ivan Vesenjak: Cujte, gospoda, kako

se
falsificiranih podatkih dotičnih urad

na
guje Franjo. Žebot. Čospodu ministru znanol) to reforme sloni
ni

je

ја
da

da
nikov neistina,

in

se
jeli naši interesenti nisо
da
za

istina, čakovsko posојilnico stoji neka

je
in

vili. Po predpisih agrarne reforme

bi
morali dobiti
je

dunajsko-poštanska banka, katera posestvo kupila

in
zemljo, oni, vanje okolici prebivajo. Toda kaj

ki

se
nosi dohodnina rovaš malega kmeta dižave.
iz

naše
zgodilo? Kakor sem čital, ono zemljo, katero

je

so
Vsi poznovalci, razmer vejo, čakovska posjil
da da

so
je
ki
nica nima, niti, toliko denarja,

so
odvzeli madžarskim sirotam hoteli

in
izplačala ob
ni bi

resti svojim vlagateljem. Ona torej zmožna kupiti dati Slovencem-domačinom, dali dvema gospodoma
Hercegovine, katera zemlje niti videla

in

te
Bosne
iz
Za

oralov zemlje. stoji torej

mito

15.000 banko
neka peštanska banka. Čast vprašati gospoda nista, ampak sta isto dala podnajem. Plača, sta
je

a
po
dinarjev naje

50
banko odo predpisih agrarne reforme okoli
ali

za

ministra pravde, pogodba

je

to

sta dobila desetkrat toliko pod

pa
za
pod katerini pogoji. Jaz omenjam zahteve mnine oral, Sama
in

tu

brena

to,
pa
najemnine Najbolj interesantno

so
je

da
našega okraja glede imetja, katero leži Prekmurju dobili
v
pri

zemljo podzakup tisti Madžari, katerim agrarna reforma

občinah Bedenija, Morišče Mala Kočija, katere
in

na
šole, pokopa zemlje hotela dati. (Medklici desnici: Čujmo!)
ni
za

občine zemljo krvavo potrebujejo

so

lišča itd. Te občine niso dobile ničesar čeravno Каr naseljevanje pri Dolnji Lend vi, odo
se

tiče
da pa

so je,

da
da

zahtevale, dejstvo zemlja prodaja, ker bravam načrt gospoda ministri agrarne reforme,

se
se

na

so
naši meji naselijo naši državljani,
že

sem, sam zvedel, kupci zemljo

ki
to

začeli slovenske
po

bi Ze

prodajati isti ceni, kakor sem omenil.

je
narodnosti. madžarska država izdelala načrt,
da po

se

zvezi imetjem grofa Festeticsa omenjam katerom naj naših krajih naselili Madžari,
v
V

meja na

da
se

se
bi

raznarodili Slovenci

in

bi
posestvo grofa Szaparija Murski Suboti. To posestvo
v

je,

da
džarizirala. Cisto pravilno ministrstvo gleđa
je

meri okoli 5000 oralov. Želansko leto ista čakovska

na to,

življem okrepi narodni

da

se

posojilnica začela prodajati imetje grofa Szaparija, na, slovenskim

s

naši meji. ene strani potre

je
to
pokazala dovoljenje gospoda ministra pravde. duh kakor
je

ker z

da
bno, tako druge strani isto tako potrebno,
že je
bil
je

(Мeđklic poslanca Žebota: Čujte! Kdo minister

z

omenjeno, poskrbi tudi

Se, kakor tiste madžar za
bi ob

pravde prodaji tega posestva?) Pri razprodaji tega

ske sirote, potrebujejo radi svojega slabega soci
ki

posestva bil znašal zaslužek banke pri enem oralu

od

alnega položaja pomoči drugi vrsti

je
države.
V

7.000 dinarjev. (Мedklic poslanca Zebota! Židovska

pa

zemlja predvsem Slo

da

prodajo tega po tuđi potrebno,

da

ta
se
na

banka!) Naše ljudstvo,

je

bilo
ki

sicer našim domačinom. Splošno

se
vencem govori,
in

sestva opozorjeno, prodaje

Če je
se

udeležilo temveč
ni

Če
da

smo osvobojeni. smo osvobojeni, potem

je
to na

licitante pregnalo. (Мedklici desnici: Bravo!)

bilo naše ljudstvo kupilo treba pokazati dobro voljo, zlasti napram tistemu na
je

posestvo, bilo
bi

ki

rodu, skozi tisočletja robotal veleposestniški

je

to na
ki

popolnoma zadolženo, ker imajo vse inostranske

da

zemlji, tem zmislu, naj dobi zemljo tisti rod,

banke svoje terjatve proti grofu Szapariju zemljeknji
v

pošilja
ne
da
se

prebiva njeni okolici

in
ki

žno zavarovane, bilo prišlo 500 naših slovenskih naše

bi

kraje ljudi,
ne

od

poznajo naših razmer katerih

in

kmetov na boben, ker

ki

bili morali inostranskim

bi

nas loči vera, klima itd.

bankam izplačati njihove terjatve.
Po

tiče imetja kneza Eszterhazyja

je

Dolni do
mi se

se

Каr uredbi gospođa ministra Miletića,

v

po
je

nakaže „zemlja
45
da

Lendavi, omeniti sledeče: To imetje meri 16.000

se

volilo letih, družinam

3
to,

oralov. Glavno, proti čemur moram ugovarjati, pri Dolni Lendavi. To komaj desetina onih siro
je

je

se,
da

mašnih ljudi,
so

veleposestniška zemlja, katero doseđaj

je

zemljo potrebujejo morajo

se

in
ki

ki

zakupu, madžarski siromaki, naseliti. Jaz poudarjam tukaj zahtevo našega ljudstva,
то

imeli Madžari
је
v

vla
da

podelila Dolni Lendavi sploh Prekmurju prvi

se
se

in

odvzela tem madžarskim sirotam ter

v

vrsti naselijo naši ljudje postanejo dobrot. ag,

da
mi

in

stno režijo knezu Eszterhazyju. Cast vprašati,

je

rarne reforme deležni prvi vrsti tisti siromaki,

da

ki
ali

gospodje, dovoljeno, zemlja vzame onim,

je

se

stojijo zvezi zagrarnimi, veleposestvi.

jo

da

-
se
so

potrebujejo, naši državljani,

in
ki

ki
in

Veleposestvo grofice Marije Zichy, katero це,

in,

onim, prebivajo preko naše meje

ki

niso niti naši

okroglo zemlje, sekvestracije. Bodi
je
na

državljani. (Međklici desnici: Čujte! Ivan Vesenjak 9.000 oralov rešeno

 101
Стенографске Белешке

|
li: skij

da
tukaj,

te bi
ministra slišali!).

ni

te
finansijerji akcije raztro

da

te
so
imo poveđano,
pla

da
da po
Jaz sem omeni zato, gospod

so
celem Prekmurju vest, koliko morali stvari samo
i
minister pokaže d„bro voljo

da
veleposestvo reši sekvestracije. (Medklici preiskati vse

te
ali

se

in
ii. Mi.

izjavili,

da
so
desnici:Čujmo!) Sami financijerji našega prebivalstva ter
di so na

interesu države

in
stvari

pa
dinarjev gotovini mu priđe pomoć. Eno moran poudariti, kakor

na
morali plačati nad milijom

v
(Međklic poslanca prej omenil, naš narod nima zaupanja

že

da
veleposestvoreši sekvestracije.
se

sem

v
morala grofica Ma večino uradnikov,

po je
da
ју“. sicer zato ne, ker uradništvo

in
jehota katero kaso?)

in
V

daje netočna večkrat popolnoma neresnična poro

().

in
od

Zichyodstopiti zahteve odškodnini znesku

i

v
da
Verujem sicer, agrarno

je

že
rekel,

je
blizu milijon dinarjev. čila Kakor sem

za
ministrstvu

data
istotako
šla

vendar naj omenim, reformo javilo, interesenti niti javili nisо. Јаz

da
državno kaso,

se
ci tri ili

svota
a
v
:

za
prvi vrsti vporabiti naše kraje. sam sem poslal nešteto imen reflektantov ministrstvu
se

morala
bi

ta,

da
ščitijo državni interesi.
da

jim zemlja. Tuđi

je

za
agrarno reformo

da
se

tega plačila

da se
zahtevil.

in
Namen
agrarni urađi po
pa

način ščititi državni interesi,

Ne

drugi slučaji

mi

so
na

mtuđi,

so
drug
se

morejo

V.
znani.
naše kulturne naprave povzdignejo agrar

za
da

Tam slali popolnnoma napačne podatke ministrstvu

se

kako
g:

naša gimnazija, prva slovenska gim

do
no
reformo. Zato naš narod nima zaupanja večine urad
to

našešole
in

da
Prekmurju nikovim zato zahtevam, neka komisija,

da
se
natija,katerosmo dobili katero hoćemo nam
in
v
Ta

gimnazija ima petih zahteve na

da
razvijati pospeševati. preišče spozna resnične želje

je,in
in
in

v
niti stanovanja nimajo, ker

bo
Ti

na
da
плеđih 160 učencev. šega naroda. državnem interesu

V
većinomasirote. Nekateri morajo hoditi Mursko severni meji naše ljudstvo zadovoljno.

v se
tiče
to

Кur
v
po

dve uri daleč, vendar sekvestrov samih, mislim, prvi

je
da
Soboto šolo vsak dan namen istih
ju
v

da
ta,
сbiskujejošolo, ker hočejo postati dobri, zavedni pođaniki

bi
da

se
vrsti odstrani vsa nevarnost
goslovenskidržavljani. Mislim, tujih držav,
da

bila dolžnost imajo svoja posestva naši državi,

jo bi

ki

v v
je g.

za

ne
bodši gospođa ministra pravde, bodisi ministra do naše države, drugi vrsti pa,

da šk
teh izkoriščali

v
ono svoto, plačala gro
da
da

se to, veleposestv nosila

za
igrati, reformo, skrbi bodo

ta

v
na i
rije

i
prekmurske siro nosila poprej. Od
fra
M.

so
se

Zichy, porabita novi državi vsaj toliko, kolikor

z

pa
tem „od Sira akcija,
da

da
katero
se

mišnedijake pravim, tega namena sekvestrine dosegajo.

in

krito
se s

za
da

vodja domačini, „stanovi zavod da

skoro vsa sekvestrirana veleposestva
so
namreč Saj verno,
poseb

da
nišerevne dijake. poprečno pasivna, jaz predlagal,

in

se
bi

s
nim zakonom določi,

da

ali
minister privolil, gro se, vsi sekvestri obdržijo,
da
je
da

Štem, gospod

pa
pa

ne

da
.

gre,
ali

vsi ukinejo. Nikakor

se
bi
emi
bo

zahtevala povračila odškod

ita

ne

Matija Zichy
pa

tem pade sumnja

na
ukinili, drugi ne. Kajti,
s po

time, njem prepričanju storjena dvojna napaka.

je

da
reprezentante naše države. Ne trdim sicer,

se
vrše
da

**ije tem prizna naši državni uradniki

je

pa

razne korupcije. Toda sumnja brezdvomno obstoja

in
in ne

“lije krivice, napake škođe, drugič omenja,

in

sumnja duje samo ministrom, ampak tuđi

šk

ne
ta

storjene krivice napake

se

za
te

uradniki
bi

ti
“

kaznovali.Stem ministrstvo samo tako rekoč odo ugledu vse naše države.

še
imetje grofice Marije Jazbistem končal svoj govor enkrat zahte
Za

in
biva tako postopanje.
to

bila nad njim ukinjena sek

da
ko

za
takoj gg. minister pravde agrarno
je

yam,

re
se

Иdy minister
je

in

samo nadmaksimum, našega prebivalstva đasta prei

ne

"stacija, začelo zahtevati

fortno interesu države
to in
v

ki po

celo hipernad
—

ne

naših uradnikih, ampak

še

skati vse pritožbe,

in da

twet
–

in
so se

tako izrazim
po

namen se
je

parlamentarni komisiji,
se

se

“imum, našim najboljšim ljuđem odvzela naj da ta

in v
da

bo

seđaj zakupu "Naši kraji stavi, naš narod zadovoljen bo naša

do

“Inja, kaleto imeli

v

celi državi najbolj gosto naseljeni. Severni meji dobila veliko oporo

in
hiko rečem,
na
““

država tam
v

pr.

omenim samo eno,

na
da
ki 10
па

obrambo. (Odobravanje ploskanje

in
n.

letih desnici).
је
у

“olaro, šteje okroglo 4.000 duš, znašal naraščaj

“J

Потпредседник Љуба Бакић: Има реч господин

Privalstva 1.300, samo največji kmetje imaja
in

посланик Недељко Дивац.

oralov zemlje, večina pale
do

ora
20

konj
1,

5
2
“;

tem malim ljudem, katerih dru Дивац: Господо народни ПОСланици

do je

Недељно
8 se

yendar
time
i

po

članov, tem malim ljuđem допустите ми да се вратим на почетак овога пред

10

štejejo

ја
“
од

za
jo

за Ја

doseđaj
so

zemlja, мета. сам управо био један првих који

је

imeli
ki

odvela
v

“in,
са

oddala veleposestnikom kot hipernađmak сазнао овај случај скидања секвестра има.
ња

“
То

од

26

priha
da

Podkakimi pogoji, vem, vem pa,

ne

је

грофа Чекоњића. било прилике

je

се

октобра, већ 31. октобра, пошто сам обаве

da

za se

pritožbe

“
so

pritožbe,
in
ºd

vseh strani
а
tuđi

и,

ministrstvo. Komisija komisijo

pa

из
се

стио ствари пошто сам уверио аутен

о

да

nadleguje naš narod. Zgodilo уста,

je
let se

гичних скидање секвестра заиста један

је

celo
i
bila

те
је

свршен чин,
ја

zemlja, kateroso imeliže več zakupu сам упутио два питања поводом
а
ili

Министра Правде,
на

"otčini Dokležovje, odvzeta našim sirotam, našim ствари: једно питање једно
г.

а
*f

murskim
f

на
je

od

enemu celo, prišel питање Министра Аграрне Реформе. молбом

ki

dobrovoljcem,
г.

са

naše severne meje, bila naka

in

да ми први писменим путем одговори како стоји

do

Рrekmurje
У
}

to,

са

grofica Marija

“ili
je

“estnikom. Samo скидањем секвестра имања грофа Чекоњића

da
za
“*“

je

dobila Svoj hipernadmaksimum, bila odvzeta други усменим путем пред Народном Скупштином.
а

sirotan, imajo itak premalo (Ivan сам упутио још 31. октобра.
je

- Оба питања
ја
ki

ščitijo dobrovoljci, naši državljani.

да
se

Моје питање овако гласи: „Обавештен сам

је

јvel
}

“jenje Franjo Žebot proti govor Министар Правде ослободио веле

г.

sekvestrovi секвестра
niku:
“kaj, priđe gospod minister naziji Gospođa
30
da

посед грофа Чекоњића који износи око хиљада

 102 VII редовни састанак — 5 децембра
јутара и који се налази у близини Жомбоље — Го
рњи Банат и да је гроф Ч коњић, одмах после
тога цео тај вел посед продао једном Енглезу за
100.000 фунти стерлинга, што по јутру према сада
шњем курсу не би износило више од 120 ) динара,
и ако се у истој области сада јутро земље продаје
по цени преко 30 000 динара.“
У питању које је упућено Министру Аграрне
Реформе, као и питању које је упућено Министру
Правде и које је слично са овим, ја сам прво тра
жио једно званично обавештење у коме би се
прво потврдило то скидање секвестра, а при том
у томе питању ја сам такође тражио да ми један
и други од господе министара од оворе да ли они
у овом чину нису могли предвидети, да ће овакав
поступак бити од штетних после цица како по ин
тересе наше државе тако и по интересе онога
дела нашега народа, који се већ налази колонисан
на имању грофа Чекоњића.
Поводом тога г. Министар Аграрне Реформе
одговорио ми је 24. новембоа ове године једним
писмом под број 39493 Тај одговор г. Министра
Аграрне Реформе сматрам да је по гребно да у це
лини саопштим Народној Скупштини, како би мо
гао да уђе у записнику и стенографске белешке, те
да се види да ли ће г. Министар Аграрне Реформе
и сада, после ове дебате, која се развила по ов ом
предмету у Скупштини, остати при ономе гледи
шту које је заузео у одговору, који је да о мени.
Тај одговор гласи: „Господине посланиче, на
ваше питање од 31. октобра ове године о продаји
имања грофа Чекоњића код Жомбоље, част ми је
одговорити следеће:
1) За скинуће секвестра са поседа Андрије
Чекоњића од стране Министарства Правде сазнао
сам тек пошто је донето решење о скинућу истога,
2) Господин Министар Правде у односном
решењу о скинућу секвестра ставио је и то да се
секвeстaр скида али са свима обавезама које посед
има према аграрној реформи.“
Но и без обзира на ово, на томе поседу,
као великом поседу, у смис у закона о припреми
аграрне реформе и закона о забрани отуђивања и
оптерећивања земљишта в ликих поседа, постоји
забрана отуђивања у корист Министарства за Аграр
ну Реформу и ово Министарство није дало нити
ће дати одобрење за скинуће те забране.
3. Промена власника, извршена овим скитањем
секвестра, не утиче ни у колико на само спрова
ђање аграрне реформе, те ни интереси аграрних
интересаната овим неће бити оштећени.“
То је одговор г. министра Аграрне Реформе.
Одговор г. Министра Правде чули сте данас овде
у Скупштини и он је изјавио да одговор који је дао
интерпеланту г. Шећерову, да тај говор важи и
за моје кратко питање. И ви сте видели како се
развијала дебата у опште по овоме питању данас
у Скупштини. Један општи утисак је овај: да је
од овога питања о скидању секвестра са имања
грофа Чекоњића овде пред Скупштин м направљен
један чисто правни спор, и ја мислим господо по
сланици да се за ово питање није могла дебата
незгодније развијати и није могла гори правац
узети него што је узела. Ово није питање једнога
1923 године
4*»**
кi
правнога спора, ово је питање нешто више. Сви
ви знате да после слома двојне Аустро-Угарске
монархије, да је једно од најважнијих питања за
наш народ било питање о аграрном ослобођењу.
Сломом Аустро Угарске државе и стварањем на ше
државе наш народ гребао је прво да добије поли
тичке слоботе и политичка права, а ти преко поли
тичких слобода и политичких права он је требао
да добије и потпуно социјално — економ ко осло
бођење своје. И, господ у моја, цео наш народ са
оне стоане Саве и Дунава почев од Војводине
преко Хрватске и Славо чије, поеко Словеније па
даље у Босни и Херцеговини, Далмацији па и цео
наш наро у на југу, који је био под Турском, он
је стварање ове нове на ше доживе поздо авио је
дино с тога што је очекивао да ће с тиме доћи ње
гово ослобођење од аграрнога ропства. (Пљескање
код опозиције.) И народ је био готов у прво време
да то своје право спроведе и по цену крви. Али, го
сподо, ш га се тада десило? Национална буржоазија у
првим дан има и сама заплашена догађајима, који
су евентуално могли наступити, издала је једну
прокламацију народу и у гој прокламацији, која
је упућена и са највишег места, коју је упутио
свакако v сагласности са влаком, господо Краљ,
у тој прокламацији је обећано да ће народ добиги,
земљу, да ће се народ ослободити од кметства,
исто тако да ће велики посед бити раздељен и
да ће земљу дозити само онај који је ради.
Шга се хтело са том прокламацијом? Тиме се
хтело да постигне то, да се једна аграрна револу
ција, која је била неминовна, и код нас исто онако
као што се десила таква у Руси, и, да се замени
аграрном реформом. Господо, то је био паметан
акт и било је добро што је дата једна таква реч. Али,
господо, срамота је што та реч није и одржата.
Но изгледа да за морал бур коаских партија t,
и буржоазије није то ништа необично! Јер они су
ства о схватили сасвим лукаво. Тада буржоазија ни
је била сигурна у своју власт: народ је био јачи
него организоване буржоаске власти, и онда је бур
жразија сматра па да је сасвим му др , да ги наро
ду обећање за извесно врме, док се не организује
власт, а кад се оранизује власт, онда је лако по
газити обећање. И ова ствар, која је данас пред
мет дебате у Скупштини, она је само је џан између
многих случајева изигравање те задате речи.
Као последице расположења и стања, које је
влада то првих тих дана, дошле су и претходне од
редбе за припрему аграрне реформе У S 9 о ра
злеоби великих поседа тамо је изрично речено „Сви
велики поседи на терит рији Краљевине Срба, Хр
вата и Словенаца експропришу се сви без разлике,
без обзира на то, јесу ли они национални или не
национални, јесу ли они феудалног или ка питали
стичког поректа. Јер, господо правити данас разли
ку између великих посед у фудалнога и капитали
стичког порекла, то је данас савршено немогуће. И
ја се чудим г. Шећерову, да је он неколико пута
данас нарочито ту ствар истицао, да је гребало у
тврдити поред осталих ствари, у колико је веле по
сед г. грофа Чекоњића ф еудалнога а у колико ка
питалистичког порекла. Даље у S. 9. из тих одре
даба вели се: и из њихових површина, тих вели
 103
Стенографске Белешке

да

у да
дошло, једно питање, које

је
пи поседа,који се сви експропришу, зем требало буде

и
даће се

3 да
решено, које могло буде решено, свом

је
љаонимдржављанима, који се баве обрађивањем

за
коље, а земље у опште немају или је немају у до главном делу, на више године дана, још није

ни

ни
кљној мери, и то толико у колико је сами могу такорећи честито започето после пуних

5
године дана. Ми смо, господо посланици, Прославили
и обрђују са својом породицом. Првенство код
децембра годину уједињења ослобође

1.

о.
г.

и
5
же раздеобе имају инвалиди, ратне удовице и

то
ња Али, господо, чије ослобо

је
„у уједињење

и
аронад ратника, војници и до оровољци који
Хр онога аграрног робља или вас ка

ли
то
Је
с борилиза ослобођење и уједињење Срба, ђење?
питалиста Оно ствари искључиво капиталисти

је
ватаи Словенаца.

у
11,

чко, радничко сељачко.

вла не
на

жалост, чини један уступак

и
а
A š.
тих великих поседа. Ти велики поседи са

то
сницима најгоре,

И
оно што заиста што наш

је

је
револуције треба
по

свим праву једне националне сељачки народ остављам на страну аднике по

и
-
без

(Пље
је се
да

икакве одштете даду народу варошима: фабричке, индустријске занатске, него

овисаки
на у

- и
на су
био такав,

да

на
левици.) Али моменат мислим искључиво сељачке масе што најгоре

је
ли
им

тол'ко утицаја

ће
уо
то

то
великипоседници још

не
зна иште, кад његово ослобођење
ипак могли да изво
су

вишетадашње стање, да доћи. Има св:та ста, који добио нешто земље,

је
д
ли

—
ју

11

те
један уступак,

је не
отуда дошао овај Не!
је

И
али тај свет власник земље?

је
за Š
који

по

ек

ли
едницима постати власник земље, коју

се
каже: „Одштета великим зна хоће
њезина одпла добио их ће ли остати њен власник.

се
проприсануземљу, њезина висина како ради

А
и

је,
законод вним путем,
се

за
ових пет година дана, сигурно

да
подредиће накнадно а ло ако

и
се

ће ће
дотле има поступити саобразно 5.“ постане власник, остати, јер
S.

и то
га
неће

се је
и

к
је,

добити,

ће
на

одштете нашло изгубити пое него што јер

б А је
признање тога права
И

то
се
калост,места самом Видовданском Уставу. дотле здужати до гуше. што питање

з
и
у

да

решава тако споро,

ни
па

на

се

добро, господо,

се
крају крајева ље речено зашто
Е

Је и
ја ли
им ко про
овим поступком,
Е,не
са

са

уопште реша због тога што оно

је
помиримо

а
и

ћу
да

па, господо,

да
реша
се

се

мном, али бар испуњава све

хтело да тешко признати
у

у
држава била дужна према онима, вању тога питања има тешкоћа, али тешкоће нису
на

остало, шта
је

једну велику непријат Такве Да Се ОД Њега

су

који джави уштедили НИШТа За ОВИХ ПУТ ГОДИНа

Господо, народ
је
се

ност,одричући

се
револуције. није могло решити ни свршити. Па зашто онда

ми

да

на
одустао насилним путем одузме земљу, на шта
да

тако решава? (Жагор). Допустите вам

имаопотпуно право овом моменту, јер силом то од оворим једном малом причом.
је

Босни,
он

гоњен обрађ вао земљу као кмет

је

Био један стари адвокат водио једну пар

био 500 го
он

и
Санџакуи Јужној Србији, где
је

да
година,
15

ницу неких није могао никако

је
а
динаполитички аграрни роб ага бегова. (Аплауз
и

се
да
во,код

сврши. том времену десило његов син

је
У

народ имао савршено пра

демократа). Тај
су је

сра

га
постао адвокат као младог човека било
и
те

моменатукад аге бегови изгубили

да
и
у

15
за

мота његов отац година није могао да

да

силу моћ, имао кажем право, тај јарам

је
и

он

свpши једну парницу, потегне суд без

је му

у
и

наметнут. Он

и
роблва скине онако како
је
и

знања својега оца узме тај предмет да види

и
га му

наметнут силом, силом имао право да

је

за
на

успе да реши пет дана. сав сретан потрча

И

ово права реч)

је
ћ:

скане.(Чичев
му
да

да

кући обрадује свога оца, каже како

је
ни
са

Никакве разлике нема случајевима оне

му
за
с

свршио тај предмет пет дана. Отац рече:

Дунава, Војводини, Хрват кој
ће

странеСаве „Сине, магарче,

не

знам шта мени свет мислити

у
и

го и

Славнији, Словенији Далмацији. Шта смо,

да

то
и

неће добро мислити сигурно,

је

теби
а

сподоимали Војводини? Војводини смо имали

У

тебе њо
ту

парницу,
15

јер
у

ја

сам
година водио
Завршенотакво стање какво смо имали Босни
и
у

ти
си
ту

ме школовао купу издржавао, краву

Војво
заи

Херцеговини, Санџаку Јужној Србији.

У

музару убио пет дана!“

и
у
ни
су

велепоседници.
У

имали половину земље

Тако ма
*

са

био гото изгледа адвокатима великих

је

Хрватској Славонији такође народ

и
и

*“
економско робље (Бла поседника, којих налази врло, велики број
20

се

савршено политичко
у
и

шко.Рајић: Али имао хлеба сада нема!) Тим го редовима свих буржоаских партија без изузетка.
је

Није то, господо, што

на

Игуаграрну реформу, господо, требало сви ово питање толико тешко

је
је
је

се

не може да реши, већ

се

Франама спроводити брзо радикално, али да ово питање прет

*

да и

музару многобројних адво

то

ворило заиста краву

је

урканзија није имала рачуна ради. Она

у

Ка Та.
Д.

Д-р Бошко
за

била задовољна што успела да решавање аплаудирају.

је

-
чи

вић: То
то

ми
Ја

специјалатег Београђана
да

је

1)

госпо
га

“Питања добије времена одложи.

И
и

“
све снаге ве
да
од

и то

Моја,још почетка све силе Београ

*

слим неће бити чисто специјалитет

и

да

“дника ставиле покрет, ђана него Војвођана, господине Бошковићу.

се
су

сласу
у
у

су

могуће више од онога, што имали

да је

Душан Бошковић
са

лепо долази својом

Г.

:“
да

те

Р“) службу тих велепоседника, ме

је

упадицом специјалитет Београђана

А

дадну
И
у

..
““,“ половина била сасвим страног порекла,
0

}
ни

до
је

се

чини, колико год има кривице Београ

по
од

да

ће
па

Маџари, Талијани можда више ђана,

је

најмање два пута толико исто бити

и

свих 7/10,— службу њих ву, го баш код Војвођана, јер представница буржоазије
у
су и

и
ни
*

једног краа наше земље нису били већи про

се

квали сви могући адвока радикалски

и

АД
то

“ратски. (Демократи: тивници спровођењу аграрне реформе још од по

је

није истина) Отуда

104
VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године

четка, него што су то били Војвођани пр

Ко
на

то
ту
и то у ово реакција реакцију. (Глас:

је

је
вом реду радикали.
потписао?) Ово потписао садашњи народни по

је
Ево Вам, господо, једног документа баш o

то
сланик Јоца Лалошевић. Он потписао

је
г.

у
томе још из 1919. год., месец фебруара, а то је Име Хиљадама поседника Великих, средњих малих

и
он
још почетак нашег ослобођења. Ово је један ме — како то сам вели (Д-р Шећеров: Зато

С.

се
не
морандум који је био упућен лично на Краља аграрни закон претреса одбору јер Јоца

је
у
и у коме се чак и једна личност, која је непри Лалошевић радикалној странци!) Али, господо,

да
ће

па
косновена у овој земљи, и која не треба да се неко запитати: зашто било потребно,

је
то
се
меша у наше унутрашње послове потрже, да би сада потрже. Зато, господо, што питање

је
са
и она интервенисала те да се спровођење аграрне скидању секвестра имања грофа Чекоњића

о
реформе заустави у корист великопоседника,

за
целом том раду, који

се
а само један детаљ

у
на штету интересената. Ево Вам једног пасуса из ових пет година проводи области аграрне рефор

у
ви сте, господо, ових дана могли читати

—
тога меморандума:

И
ме.

то
траје већ месец дана — како

су
„Но како се и после овог темељног струч господа ради

из
Од кални посланици Војводине незадовољни чак

па г. и
њачког мнења спровађање тих Предходних

са
редаба и даље несметано продужује, те се аграрна својим данашњим Министром Аграрне Реформе,

су
реформа решава старим правцем, на пречац, без Симоновићем. Стога они отишли тако далеко,

су

да

да
обзира на постојеће законе, на стечена права, на сматрали они треба сами праве закон аграр

о
ној реформи, Министар. Па, господо моја,

не
животне интересе многих хиљада ваљаних и че

г.
а

да
то

Ја
ститих грађана, па чак и без довољног обзира на шта значи? вас господо, уверавам, када
Министра Аграр

ја
животне интересе, правилан развој бу бих био положају данашњег

г.
у
и лепшу

да
би
не. Реформе, ово десило, пар

се
дућност целога Краљевства Срба, Хрвата и Сло кад ми

у
и
тији, чији сам члан, једна читава група на

ја
венаца, то ИСПОСЛaти заступници многих стотина

и
хиљада Великих, средњих и малих поседника из родних посланика обилази мене, као меродавног
бих одмах правио пи
за
израду једнога закона,

ја
Баната, Бачке, Хрватске и Славоније узима у себи
слободу да депvтативно престану Вашем Краљев тање од свога министарскога положаја

па
Кра

се
ском Височанству и Господину Председнику Господо народни посланици, кад има
љенске Владе да предаду поново меморандум, у Све то виду, ово што прати од почетка до сада
у

да

ли
којем подижу глас свој против те и таке аграрне питање аграрне реформе нашој земљи,

је
у
еформе и да са пуном оданошћу замоле Ваше десила оваква једна ствар, као што
се
чудо што
раљевско Височанство и Владу Краљевства Срба,

са
скидање секвестра имања грофа Чекоњића?
је

Хрвата и Словенаца, да благоизволи

да
у интересу Јер ово није једини случај скинут секвестар

је
великог поседа. Имали смо ми пуно таквих слу
са

целе државе што пре обуставити даље спровађање

оних Претходних Одредаба, које ће нас довести,

за за
та
чајева. једном случају секвeстaр скидан

је
У

које нас морају довести до формалне катастрофе рачун домаћих капиталиста, другоме случају

у
а
на пољу земљорадничког питања рачун страних капиталиста. данас сам интер

г.
и
Даље, господо, као човек врло свестан вели
да

пелант хтео прави разлику између скидања

је

ких интереса који су у пит њу, исти подносилац Секвeстaра за рачу“ страних капиталиста скидања

и
за

меморандума, моли, да ако се неће да обустави секвестара рачун домаћих капиталиста. Господо,
деоба свих великих поседа, онда бар да се обу гледи оту изв ђења аграрне ре
на

онај који стоји

по

ни
не

стави деоба великих поседа капиталистичких форме, тај

да

за за
може прави разлику чији
рекла. И исти господин у име депутације великих рачун не може густи ти скидање ни чији
д
и

поседника, сред - их и малих, како се каже озде .

за
су
са

рачун секвeстaра сања која потребна

и

(Гласови: Ко је тај господин?) Казаћу Вам Стр извођење аграре рефо ме. Јер чему вода? За то
пљења, господо. Најзад јавиће се и он сам. То је
да

лики поседн ци стварно хоће постигну овим

онај исти господин за кога јавност ових дана го путем смо што нису могли постићи другим путем.
спрече, поделу земље, али они
да

вори да нам спрема сада закон о аграрној реформи. Они нису мет“:
ће

па
ту

да

Стога се у овом меморандуму вели даље: земљу што скупље наплате макар то
„Није сваки велики посед остатак феудалног го
са

морали поделити својим адвокатима. Код Осека

за

сподства. Има међу њима, и то већином, такових,

са

скинут сккве стар имања Мајлатовог рачун

је

наших домаћих купаца. Па лепо, господо, ви

да

који су створени неуморним радом, трудом и ште

дњом узоритих економа наших, а одржавани ис аграрну реформу,
па
за за

димо каква разлика било

е

кључиво високом пољопривредном културом и ра рачун домаћих или стра

се

да секвeстaр скида
да

иионалним радом. Такове велике поседе разорити них купаца? Наши домаћи купци могу нађу
и поделити, значило би учинити грдну неправду странце да се договоре да купе то имање, па
и

баш најбољим, највреднијим и најнапреднијим на онда оду код Министра Правде Министра Аграр
и
да
не

то
су

шим пољопривредницима. Значило би без нужде Реформе који надлежни благослове,

па

то

су

повредити најсигурнији камен темељац државног рецимо они кажу: добро, наши домаћи
н

ми

нам поретка, светињу приватне својине. Значило купци, ћемо им скинути секвeстaр. На другој
имањем грофа Чеко
са

страни, као што случај

је

би пољуљати и срушити два најсигурнеја стуба

сталног нам напретка: вредноћу и штедњу.“ Ето, њића, до пазе страни купци, пода ни пријатељских
и

то је песма, коју су поседници испевали још у по земаљ Француске Енглеске, као што рече
Г.
и
:

Министар Правде, долазе још једним Србо-Хр

(Ј.

са

Лалошевић: То
је

четку 1919. г. била реакција

на

оно што пре тога било урађено!) Јесте, ватом. (В. Прибићевић: Јеврејином) Јеврејином! Врло
је

а
 Стенографске Белешке 105

обро — Долазе и купују једно имање од 30.000 80%, остати даље савршено положају економ

у
гара и купе га за 100.000 фунти стерлинга, што ског аграрног ропства.

И и
1200 динара по јутру. И кад су приступили
износи

то
неће бити роб само домаћих капитали
том

ти
послу,
са се
су
странци морали свакако прет ста, него роб страних капиталиста. Јер, господо,

и
ходноосигурати сваке стране.

не
данас половина ако

је
свих 759/о наших капи

он
тала све странога порекла, онда постати го

ће
су

Они морали прво отићи код дипломатских

и
сподар наше земље. тако ће један народ, који

И
их
својих земаља овде, обавестити
представника

не
за
оников тој

је
куповини,јер они нису хтели маглу главом жудио ослобођењем 500 година, него још

у се

ће из
од онда од како доселио овамо Галиције,
да

од их
тумариу,обавестити свакојако добити њи
и

да
ће

ко
њих обећање, да ће поново

се
знгажман, добити падне ропство. зато бити

А
ће
—
Нико! Сви
да

заузети њихови интереси буду осигурани. одговоран? трљати руке изви

и
њавати се. Али, господо, мора бити одговоран овај
па

ту
се

добро, они земљу,

су

Каже овако: купили

овакав систем политике какав

се
инда синовођење аграрне реформе неће бити тиме води нашој

у
земљи,
Па

да
то

мислим, го
да

тако, верујем, његови носиоци.

ја
стога
је

И
метано. узмимо
ја

и
и
оне

сподо, да питање
су

људе тога имања, који тамо већ постав скидању секвестра са имања

о
с

не
не

то
љен, сем пушком покренути. То грофа Чекоњића треба схватати, као што

је
може нико
данас највећим делом учињено као један правни
то

добро онај, који

је
тачно. Али
је

зна врло
и

спор, већ

из
га
то

не

да

купио имање, треба покреће те

њему треба схватити као детаљ једнога
и

се
система, који

да
ће већ пет година практикује

се
људеодатле.Њему треба нешто друго. Сутра
правитизакон аграрној реформи, који треба питање аграрне реформе изиграло народ обмануо
*

и
о

до

од
омео да дође
да

тај закон треба остварења једне највећих

је

ликвидираово питање. уђе

У

и
11

према8 питање оштете власницима онда њихових жеља, до земље. Стога

ја
протествујем
и

и
логшта

опомињем Владу,
ће

це противу тога упућујем апел

је

државе
је

бити? Интерес интерес

и
и

и
да

на
та

народа,који носи порески терет, све посланике Народне Скупштине, без обзира
буде

оштета

да
могуће мања. Да било историјске којој партији припадају, добру размисле куда
ни је

што
је

ли
*де оштета води такав рад. Ситна
не

се
би

да

ствар данас овде хоће

је
требала плаћа, јер
једностаро насилно право насилним путем тре један Министар бити одговоран или не, много
је

а
да

крупније питање, хоће ли

је

се
бало буде поништено тим путем да буде даље продужити

и
и

се

да
и на

створеноједно ново право. (Пљескање левици.) питање аграрне реформе води овако фаталним
сви

путем од сада као ко ће победити

И
Онда они купци страног порекла домаћег до сада.
и
и

ли
порекла, овде, господо? Да
су

који највећим делом великопоседници, мишљење које заступа Јоца

г.
Шта

ће
ли
да
ће
—
ће

радити? седети скр

Мислите Лалошевић његови пријатељи или побе цити
и

руку, кад закон?! Не, го мишљење које

се

некад овде заступао друг Кораћ

је

штених буде доносио

Ја
по

његови пријатељи. (Жагор)

ће

подо,Онај Енглез потрчати код енглеског молим госпо

и

ланика,Француз код француског посланика, они, ду народне посланике да ми допусте да завр

а

шим. Г. Михајловић
““

имање, они имају своје

су

току мога говора учинио

је
узели Мајлатово
у

на
примедбу: „То била реакција Ко —
је

Представникеовде. Па онда шта ће сада радити? рад

то г.
раћа области аграрне реформе?“, од

на
Французстранац, Енглез
ја
странац Гргин домо
у

је за а
и

то би

говарам: Моје
да
је
—
на

не

на

Кац (Пљескање левици), мислим овога мишљење ову земљу

и
За
—

највећи део њенога народа,

за
се

Гргинаовде, Гргин домородац наћиће онај свет

и

а
*

се

највише овим питањем интересује, највећа

ће

једномистом месту. Они сви скупа, колико који

* *

би

на
у се

има,једандео страним моћним утицајем срећа била ако баш вратили пут, који

је
један
а
*9

домаћиммоћним утицајем, извршити притисак поставио Кораћ извођењу

г.

аграрне реформе.
на
да

(Одобравање пљескање
те

Владу Нар. Скупштину, левици.)

и

висина оштете
*

што
и
**

да

по

Љ.

буде она Потпредседник Мини

је

могуће већа место Бакић: Има реч

и

г.

-
20.000 ди
па

}ру 1200дин. биће 10.000, 15.000 стар Правде

и

-
““.
да

плати, господо?
ко

то

треба Перић: Господо, по

стар Правде д-р
А

Н.

ЛМин
и Па

ће

он да

од
то

држава. Не, Дивца,

да на
се

рећиће имати сле говора који нећу детаљно

г.
*-

крајњој линији тај roли народ. Па кад говарати,

ја

морам истакнем једну ствар.

Г.
у

будеосуђенсамим гласом
да

закона јутро земље Дивац решењу овога аграрнога питања предвиђа

у
је даон

080Aностима, под којима добио, нема страшну

се

перспективу каже да
*

је

иде рђавим
и
да
ће
то

на

ријем голих шака ништа друго,

се

утро плаћа путем оно крају крајева рђаво свр

и и
он

ту

10000,15.000 шити разуме се он додаје да скидање овога

је

20.000 дин. већ земљу

*

и
пре

ка

секвестра такође пут томе свршетку овога пи

ту је

је И

*}био него што стварно постала његова.

и

да
од
да
ће

ја

доћи узме земљу? Тај исти кога тања. Према томе изводим закључак Дивац
“

г.
да

не

**иља одузимана? онда цела аграрна реформа мисли секвестре треба скидати. Господо,
И

*“,
не
за

то, али ми то
ја

бих био
се

како водила досада, постаће једна јалова можемо учинити.

“I

се је

Посланик Клекл говору

са

левице: наша срамота!) Да малопре говорио

г.

(Jедан глас
И

у
и
то
ту

изјавио жељу да што пре донесе закон одно

ће

најтеже бити,
**
“ми срамота! Оно што
ће

сно конвенција скидању секвестара, јер смо ми

то

највећи део нашег народа, сељак,

је

те о
а

**рамо признати, који данас дужни скидати секвестре. ево баш сутра по
И

нашој земљи чини

у

14
1 06 VII редовни састанак —
сле подне се држи седница секције Народне Скуп
штине пред којом је једна конвенција по којој ћемо
ми скинути све секвестре са имаовине аустро-угар
ских поданика. Тим ће путем ићи сви остали
предмети по очаким стварима, јер смо ми по уго
вору о миру дужни скинути секвестре, а један из
међу осталих јесте и овај се квeстaр на имаовини
г. Чекоњића. Господо, поводом оне напомене г.
Дивца којом изгледа да је учинио један јак ефе
кат односно тога да ће се појавити странци као
потраживачи накнаде штете, имам да кажем ово.
Сутра ћемо ми, господо, скинути секвестре са имао
вине аустријских поданика. Скидајући секвестре
ми ћемо примењивати правила аграрне реформе
као и овде. Али ми невожемо спречавати да странци
продају имања једноме или друго ме човеку, јер
они на то имају права и они после тога постају
потраживачи и та своја потраживања могу пренети
на другога па и на странце. И сад је ствар само
ло јачине државе како ће уредити накналу штете
на случај примењивања аграрне реформе, Господин
Дивац је прочитао од овор г. Министра. А. Реформе,
који ће се одговор вечерас поново чути, али ја
морам да подвучем поноза да је закон о аграрној
реформи пред Нар. Скупштином и да у овом кон
кретноме случају ова имаовина не иде у гуку
странаца. Шта ће пак ти странци добити за ту
имаовину као накнаду, то је рекао и сам г. Дивац.
Ту се не може правити разлика Ја нисам овла
шћен да тврдим какав ће бити тај закон о аграр
ној реформи али кад г. Дивац каже ово да је ње
гово мишљење да се разлика у плаћању не може
правити између странаца и наших поданика, онда
је сасвим појмљиво да ту неће бити ни од каквог
значаја да ли су у питању домаћи људи или странци.
Потпредседник Љ. Бакић: Има реч г. Гргин.
Душан Гргин: Господо народни посланици,
мојмногопоштовани посаничxи друг, г. Дивац, изво
лео ме је у своме опширном говору при крају апостро
фирати. (Дивац: Нисам на Вас мислио!) Господо, ја
сам фактички разумео да се то односи на мене.
(Дивац: Не односи се на Вас, има још Гргина!)
Јест имам млађег брата. Да сам знао да се односи
на мога брата ја у истини не бих узео реч. Но,
господо, дозволите ми у неколико речи да се обја
сним. Ја разумем господина Дивца кад говори
онако, како је говорио са ове скупштинске три
бине. Ја га разумем као социјалистичког посланика,
али нека ми мој поштовани друг г. Дивац дозволи,
да му приметим, да је он учинуо у своме говору
једну кардиналну грешку против оних социјали
стичких доктрина које је велики социјал истички
учитељ Маркс ширио. Но, господо, овом прили
ком да пређем преко марксистичког учења, јер је
то на крају крајева ствар господина Дивца и ње
гове парти е како ће разумети консеквенце марк
систичке науке. Али, господо, дозволите ми да
речем о ономе због чега сам заправо узео реч, a
то је она напомена господина Дивца при крају
где вели, да ће се због оваквих страних група и
национализирања појединих великих комплекса
догодити, да аграрни рефлектанти, који су данас
у поседу земље, и да добровољци, за које ће, ра
зуме се, држава дати власницима одштету, да ће
5. децембра 1923. године
због тога наступити опасност да се место 1500
——2000 или колико рече г. Дивац динара, дого
дити, да држава и они сиромаси, отплаћују и по
десетак хиљада динара за једно катастрално јутро.
Господо, што се тога тиче ја мислим да је г.
Дивац чак и једном цифром која се пење до
преко 2000 динара у погледу одштете учинио
грешку. Јер има великих поседа и таквих, где се
не може дати ни 2000, па не може се дати ни 1500
динара одштете. То зависи од случаја, до случаја,
и то ће се решити једном комисијом, која ће дати
оно што је право и за једну и за другу страну.
То е оно, што сам имао да речем господину
Дивцу на ону његову примедбу.
Потпредседник Љуба Бакић: Има реч г. Вујић.
Димитрије Вујић: Господо посланици, тери
торија на којој се налази ово злосрећно имање
графа Чекоњића, налази се у Торенталској жупа
нији која је од најкада важила као најбогатија
жупанија у нашој земљи. Али шоред свега тога
што је то једна од најбогатијих жупанија, изгледа
да је била те судбине да се из тога краја највише
|
лиферује емигранти за Америку.
Маса наше браће која су у Америци због не
сноснога стања које је уживао наш живот под Ау
стро—Угарском натерала је њих да оду у Америку.
Чим смо се ослободили и чим је ушла наша војска
у земљу, они су поврвели срећни натраг у Банат,
надајући се да ће наступити боље прилике и даће
наћи ухљебља међу својом браћом. Нажалост они
су се преварили и желели би да се врате натраг
у Америку али им пасош а не дају, те се овде на
тушају без земље и без пара кребајући прилику да
дођу до исправа и да оду из земље да оду у америчке
мајдане на рад јер им је тај терет лакше сносити
него ли овај у својој рођеној земљи.
Ја сам био те среће да будем као државни
чиновник у Банату, кад су се подизали ови сек
вестри и необично ми је мило, што у овоме моменту
могу рећи неколико речи, како су подизани ови
секвестри и како сv они дејствовали на имања на
којима су подигнути. Подизање ових секвестара
ишло ја на штету не само народа, не само државе,
него чак и на штету великог поседа. За комесаре
секвестираних имања постављани су обично пензио
нисани официри, који нигде на другом месту нису
могли наћи ухљебља него ту, да би могли седети
и ништа нерадити, а вући велике дијуpне и управ
љати имањем за које држава одговара. Тако је то
било и са овим имањем грофа Чекоњића које из
носи у површини као што је рекао г. Шећеров.
28.00 јутара. Како г. Министар Правде тврди ју
трос, још једаред кажем тврди: да му је свега до
дељено на два лица, т. ј. на оца и сина по 518
јутара змље, што укупно износи 1016 јутара земље.
Ја ћу са математичке стране показати апсурд твр
ђења г. Министра Правде. Молим вас, господо, у
Банату најбоља земља која се налази то је земља
од Вел. Бечкерека преко Честелека ка Жомбољу.
То је земља која потпада под имање грофа Чеко
њића. Кроз целокупну земљу иде пруга узаног
колосека која спаја Вел Бечкерек са Жомбољом,
то је пруга која нас везује са Румунијом. Тамо сам и
— Стенографске Белешке
107

био

су
зна, јер

не
Ниједно Чекоњића. Ово Министар они отишли

за
ном као члан комисије процену.

су
то на лице места да премере земљу, па ошацовали

се
земљиштанема које може добити испод

су
5.000динара. Д-р Славко Шећеров био умерен најбољу земљу онда увели све могуће мртве

је
Г.

,
М.
кала казао цену једнога јутра, 15.000 динара. који постоје. (Министар Аграрне Реформе Си
је

Ја
38,000 000 динара. моновић: ћу бити благодаран ако ми имена тих

је
Међутимпродајна цена имања

то
Министре, ћу Вам сад про
ј. по

518 јутара, јест максимум дата чиновника дате)

Г.

ја
—

Акоузмемо
два

ЧИТdТИ један еклатантан пример, само мало стрпљења.

на

лица оца сина што износи 1016

т.
н

И,

се би
ти

ту
господо,

на
јутра кад поделимо ову своту колико платила

је
чиновници кад дали земљу
и

да
грофу Чекоњићу,
конзорција онда излази једно Пола сиромашном народу да он користи, па

и
ни
—

по

на
јада, него дају народу обраду,

на
јутрокошта 1.350 динара. Ако узмемо тврђење пети део
показује ужасна ди ОВА МЈ Се Ка0 државни чиновници појављују
се

МинистраПравде, онда као

а
f.

би
да
ференција,
један апсурд шени, једно јутро свеци који деле правду. Па, Министре, баш сте
у

г.
да

требало кошта 260.000 динара. ми Ви јуче писали,

за
сам упутио једно питање

ја
Кад

бившег чиновника аг
да

на

поред тога узмемо целокупном некаквог Ацу Миловановића

кињиштугрофа Чекоњића има један огроман број papног уреда

да В.
Бечкереку.

у
од

12

*Тада фабрика, прилике око јутара под

и

*** Истина Аца Миловановић бив економ,

је

је
куће добровољачке,
на

Површине, где долази

800

Господо, тај Аца Миловановић

је 11
по

30.000 дин., уживао јутара.

***

кућа, рачунајмо сваку кућу

16
ће

износити милиона истеран као лопов. Господо, била маса фи

је
ја
динара. За справе
јакера грофа Чекоњића, била коња, нај

је
толико пре, што сам прегледао све гасне маса
у

би

их
бољих грла, ако

да
њего потребно могао

је
***рнемашине све машинске елементе на пре
и

да
напишем, најлепше

па
*****y, Министру
на

бројим
су

знам колико има,

г.
каква пример

и
и

на половина локо продавао,

ни
не

“биле.

је
коње биле водио један пар
је

Данас може
к
и

а
се

овде Београду продат. Тај чиновник ужи

да
се

купи испод 200.000 дин. Даље налазе има

у
и
на

*** Плугови, компом

за са

11
машинама, дрешови, вао данас ужива јутара пре годину
је
и

а
“ из
службе. Логична ствар, чим
**аче, пресе
је

је
сено Кад дана истеран
д.

д.

Сламу
т.

т.
и

он
дошао нов Министар,

је
сабере, наравно подразумевајући одмах предузео мере
г.

разне
и
о

на

по
моју интервенцију трећи пут. Ово

даје
“ке, које тамо има, укупно имовина грофа треће

му
itkoњићаисноси
на

милион ди

се
питање које упућујем једва сам успео
21

једну милијарду

и
11
да

*Гасподо, незаборавите неговорим напамет одузму јутара благодарећи предусретљивости

и

је,
господо,
му
те ћу

про гусподина Министра Интересантно

сег.
дати
““

ја
At “,

“инистру потребно
и
“

21 caи

био члан комисије процене. Једну Министар Правде помиње како треба скинути
“ду Квестар одобрити продају овом консорцијуму.
a,

данас наша влада

и

милион динара
“10 Министар Правде налази незнам чега
је

Интересантно толико зашто Министар кад

г.
би би г.

у
му

***
је
се

прво обратио гроф Чекоњић није њему

38
се то

за

треба дати милиона динара.

о

““ дозволио скидање секвестра,

је до

Поред земље, конзорцијуму неких

а

дошло брже новаца.

Индијанаца одмах одоброва, ево Зашто, зато, што
“

он
ко

дата Министар Правде како

г.
“

на

имању, узимао сав новац

је

*јутрос око 518 јутара земље)

(максимум
постављени комесар
ни

имања,

да

се
са

помоћу својих пријатеља, адво гроф није имао пет пара

и

““Чековић
је

дадо

да

“
*** Познаника крене Београда издејствује скидање. (Блашко
из

Београда, нарочито помоћу

Рајић: плати такce“) Да таксе мазалице, Бла г.
председника радикал ких клубова Банату
у

LЦКО.
“да добије још пута толико земљишта, што
5

молби, ако
не

Тамо
не

зна, али шеф аграр

се

се

МинистарАграри. Реформе наводи Варам,

у

T“ зна, јер
је

Баба Јовановић врло добро кад страни конзорцијум поднео молбу

* *)“

тражио
г.

“
од
|

да

не

му
да

то да

државе као
се

купи имање,
да

Буди примао само дозволи купо

је

треба
дасу

грарногуреда плату него по 20.000 дин. вина имања јер који познају агри.странци
те и
“T“ity

то

мо
Ја

културу, који знају

од

се
на

грофа Чекоњића. Дак две стране имање. уреде

од
за

чиновник исто време: Шта мислите каква рам моменат удаљити предмета. Има, господо,
“

у
“

**
ће

*?“
то

се

посланика којима познато који сетити

од је

чиновник великог
и

шку аграрног уреда

и
10

“ка
да

своје време меродавних фактора није по.

на

штету свију нас штету

у

Чекоњића све
и

И3
поправе Београд,
да
*

државе народа. Тамо грофу Чекоњићу верено нашим инжињерима

је
и

из
су

08. него довели Француске неког инж. Леже-a

упермаксимум као бајаги због производње
у“,
су
дата јер

Међутим, није док српски инжињери радили имали пуне

у

има огроман млекарник.

на

19. руке посла реконструкцији Београда, дотле Леже

јер

грофу Чеко
**
оне та

било, уступљена земља

ни

кљуцнуо пером. Њему

се

није верује нашим

а

разним фабрикима шећера другим

је

се

су
не

инжињерима верује. То значи поновили

за
1,

linary производе репу шећер друге

и

*ок, Што тиче постављања тих секветара нашу стару болест „не веровати своме веровати

“
а
се

странцу“; исто тако Министарству Пољ2привреде

у

деобомимања грофа Чекоњића, још једна

са

данас као директор један Фран

се

Вода налази
„i

и
је,
да
то

*кантна ствар, данас има једа“

није инжињер потребне стуpке већ
и
а
ty.

цуз који
и

Аграрне Реформ“,
“

мновника Министарству плаћа зато што странац

је
у

га

агрикол држава
они“.“
и

40"
**)
па

чак
за

аграрним уредима међутим најповерљивије ствари које постоје

и
у
}% 10

*** wштени који уживају земљу гроф“

is

14“
“M
 108 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године

на
у Министарству масло рачун вадшег угледа. тога, господо,

ја
Пољопривреде и Вода узима се

С
да
да ради лично г. Вињеро и даје му се, чини ми држим као позитивно министар није смео

г.
се 18.000 динара месечно под уговором и проду учинити овај акт према земљорадницима наро

а
жује се тај уговор противно жељи свих инжињера чито према земљорадницима Банату, јер тамо

тј.
и свих патриота у Краљевини. имамо највећи број земљорадника, 85°/o Taкo

са
да ни један можда 70-ти део није задовољан
Ето видите наше старо зло да не верујемо
државном земљом коју очекивао. групе

је
име

У
сами себи него странцима, не верујемо у своју лич

ће
клуба осуђујем овај поступак држим да

не г.
и
ну инцијативу и способност. Г. Министар јутрос

да

се
министар учинити ова ствар суспендује

и
спомену како не треба ову ствар износити пред

на
одобри (Пљескање левици.)
јавност зато што се јавност узбурка чим чује што
год о подизању или скидању секвестра. Јесте, го Потпредседник Љуба Бакић: Има реч Исмет

г.
сподо, са пуно разлога на жалост, ја ћ у навести бег Гавран Капетановић.

-
неколико примера из Баната како се код нас ски Исмет-бег Гавран Капетановић: Господо народни

ћу
је Ја
дају секвестри, а готово могао би се позвати и на

на
посланици! пре него пређем ствар конста
г. Михаиловића који би вам могао то боље обја тирати, да Влада Имала много више срца за
снити, јер га бије гласина да је капацитет за ту 50.000 Муслиман

за
овога грофа Чекоњића него

ми,

је,
Сврху. Нпр., господо, једнога дана требао је да се

то
ских фамилија Босни Херцегови го

и
скине секвeстaр великога млина у Панчеву. Ја сам сподо, сада доказано Три до че

са
овим цифрама.
се као инспектор убио одлазећи код комесара тири пута, господо, влада даје више једном човеку,
Бо

за
тога великог млина који је имао н. н. хиљаде ди грофу Чекоњићу, него 50.000 Муслимана

у
нара плате Зато што је млин био велике вредно још

се
сни Херцеговини има срца викати овде:

и
сти, хтео сам да их натерам да сазидају нов млин спахије! Господо, влада кад

се
бегови ради

о
и
и да тиме подигну индустрију у нашој земљи. скидању секвестра великих поседа онда се она
Свакога дана долазио сам код комесара једнога жури на врат на нос, да чим пре скине секвeстaр,
пуковника чије је име познато због неке афере док код малих незнатних имања са неколико ду

су
којих соп

са
пре рата. Говорио сам како ће поступати у ово нума земље једном кућицом

а
ту
време да нам не би подвалили странци. Он је увек ственици наши држављани влада остаје нема

и
па
одобравао мој предлог, али једнога дана кад сам глуха све молбе оних бескућника остају глас
био позват да извршим комисиски колаудацију вапијућег пустињи.

у
је,

млина, на жалост, саопштено нам

да

скинут
је

Случај имања грофа Андрије Чекоњића није

осамљен, Босни, го
се
са

млина појавио тај исти државни нити једини. нас

је

У
Секвeстaр
и

у
и

комесар пуковник као директор тога акционарског сподо, имали смо ако не овако директно огромних
Аграрну Реформу биће по КОМПЛекСа Земљишта, али смо имали много сличних
за

млина, Министру
Г.

су
случајева. Пошто
за

знато земљу алтруистичке банке Вел. Бечкереку. господа предговорници овај

у у

на ћу
Земља алтруистичке банке Вел. Бечкереку случај грофа Чекоњића добро осветлили,

ја
требала, господо, буде раздељена сиротињи,
да

се

са
бити слободан да осврнем неколико речи
тј. је

она припадала Немцима. Председник ради постављење скидање секвестара код нас Босни
је

у
и
из

калног клуба Вел. Бечкерека неколико адво Херцеговини.

и
и

Господо, предузећа,
из

су

Београда, све силе

да

ката уперили одузму сва већа индустријска

те

су тј.

су
земљу од сиротиње даду богатим људима, сва већа дионичарска друштва била рукама

у
и

.
поданика, као нp. шумска ин
на
продаду земљу. Кад дошло до борбе једни непријатељских
је

нудили паре други земљу. Председник радикал дустрија Ајслер Ортлиб, Штајнбаје Грегерсен,
и

и
а

Зе
од

па
из

ног клуба Вел. Бечкерека покупи сто хемијска индустрија Теслићу, железара
и

у
неколико лица по 500 динара, што износи око ници, пивара Сарајеву, земаљска банка, Шеће
у

Усори, Јајце,
та
да

да
ће

600.000 дин. тобож учинити потпише рана Сва имања

—

д.

д.
т.

т.
у
5

и
су

решење Министар Аграрне Реформе. Ту

се

заузело стављена иза ослобоћења под секвeстaр.

из

Господо, по закону
у су

много адвоката радикалног клуба доиста непријатељској имовини

и

успели. Успели су, господо,

н. да

на

богатим људима Министар Правде именовао ова предузећа неке

је

управе. Сви именовани чланови појединих управа, који

за

Банату раздаду земљу своту новаца ако

н.

са

старим акционарима, сматрали

ни

Министар није потписао решење. Дакле без нису каквој вези

г.

у
у то

за
су

су

синекуру; они
на

се

решења земља додељена богаташима неки своје звање главном

је

волшебни начин који би нам сам Министар био бринули, главном кажем подвлачим, бринули
г.

није могло ништа учи

за

за

свој властити интерес, апсолутно не

да

др
се

стању објасни. Кад само

у

по
из

то
су

нити, онда
је

господа радикалног клуба жељи жаву или оно предузеће. Дакле била њихова
тј.

главна синекура! Укратко, господо,

да

Министра подигли нови секвeстaр једнога секвестрирана

г.

то

остане земља богатим љу

да

су

дана збришу имања Босни Херцеговини била крава музара

и
у
и

за

њихове пријатеље;
то да

дима. То исто скидање секвестра било код ону господу секвeсторе

је

и
и

народ није имао користи, него штету

су

фабрике уља шећера, где многи чиновници држава

и
и
из

се

само по себи разуме.

не

радикалног клуба покупили акције кошта

их

Ето, Министре, Афере, пљачке

ни

на

су

јући пара. каквој корупција славиле своје

г.
5

*
на

основи врше ваши органи службу секвестри оргије.

-
ви

за

раним имањима, како скидају секвестри,

се

Влада која добро знала ову корупцију

је

|
а

ни појма немате него сада због незнања испадате пљачку ту нечувену срамоту државе народа
и
и
ви

пробии камен — одговарате, није потрудила,

да

да
не

се

други вуку само овај шкандал

и

у
|

{
 - Стенографске Белешке - 109

не
ово зло подр Херцеговине, Аустро-Угарска ове зем

је
клициуништи, него је шта више кад

су
су
жавала... (Ст. Кобасица: Где су акције од Јајца?) ље окупирала, иселили, па доцније кад све
Ја сам теби, Кобасица, рекао да је Јајце најправе земље постале саставни део наше државе, понова

ту
дније национализовано предузеће. Ако имаднем ја вратили на своја стара огњишта да стално живе,
акцију, ја ти обећајем 100.000 скине сва секвестрирана имовина преда сопстве

и
и једну једину
динара.Код индустријског предузећа Ајслер и Ор ницима на слободно руковање.“
тлић, како је влада обично бол-руке, али само за И, господо, доиста скинут секвeстaр, али

је
своје партијске људе нашла је место не за једнога новац који

је

са
побиран оних имања кроз оне
секвeстора,као што је требало да буде, него за
три-четири године положен код Управе Фондова

је
петорицу.Та господа јесу државни виши чинов Београду. На темељу овог решења затражено

је у
вици, имаду сваки по 150 динара дневно, решени

да
тај новац врати земаљској

се
благајници

у
су своје дужности, а не врше дужност секвестара, Ми

да
га
ова поврати сопственицима.

Г.
Сарајеву
већ

С. V.
Правде,
по

Сарајеву. Министарство

се
нистар одговорио је,

да

не
шетају решење протеже

и
Р.

на
секција,затражила септембра под
дао.
је

новац, који код Управе Фондова.

г.
4.

је
положен
Фирме АјŠler Ortlib,
од

још пошаље Дакле, господо, каже: Да

се
се
број 3508 кад секвестар
да

потребна Оделењу

са
100000динара, која сума
и је

скида имовина јасно да новац исто тако

је

је
и
будућих трошко
де ва ва

на
име учињених досадашњих имовина као остале некретнине. Касније упит

и
предузећа. (Министар Прав
на

не

на
нашега клуба: зашто теме

се
рачун споменутог новац враћа
пише?) Секција Ми
то

Д-р Нинко Перић: Ко љу овог решења, одговорено је:

да
Министар

је
др
Ја
P.
С.

нистарстваПравде под бројем 3508 ство Правде цринципу скинуло тај секвeстaр

а
у
(Мини
То да

од
да
жим,господо, ово нису чисти рачуни. поје

да

се
овим решењем није казато новац
налазе код Управе Фон

се
старПравде: званичан акт ми можемо диних имовина, које
је

до
да

ту

извидимо ствар.) Министарство Правде има дова врати сопственицима. данас, господо,

и
скинуће секвестра,
за
да

су
су
право наплати само таксе они који сами молили они који молили

и
немаправо да потражива за некакве учињене преко адвоката или народних посланика још нису
а

послове трошкове. Осим тога, господо, ову краву ДОШЛИ ДО ТОГ НОВЦа.
и

музаруАjsler Ortlib тако друга предузећа

и
a

Дотле долази,
дакле, политика владина са
i

под секвестром обилазе често некакве комисије

секвестрима код нас Босни Херцеговини

и
у

и
подузеће. Како сам до
то
да

наводио процене
је,

ово господо, што сте данас чули овде Скупш

у
знао,дошла једанпут комисија лаика, сами прав
је

тини нечувен шкандал одраз заторног рада.

и
вици, један правник од министарства два или
а
скоТри

касационог судишта, процене једно шум

да
од

Љ.
Потпредседник Бакић: Има реч Кризман.

г.
ни

појма,
да

они нису имали

Ја

предузеће. мислим
Д-р Хинко Кризман: Господо народни посла
на то
да
се

процени ово предузеће. шта значи?

А

како
Ја

ници! сам јуче Финансијском Одбору приликом

да
Не

значи ништа друго, него људи рачун

су
да
расправе буџета Министарства Правде казао
тогапредузећа ушићаре.
секвестри, њихова Права начин дизања секве
у

Уrapско талиoничко
друштво Фојници стоји стара једна велииа наша штета срамота. Жалим, да и
у
ногпод

то
од

секвестром ослобођења није нијед

ако али дужан сам својој савести, данас јавно
и

и
да

мора продавати свој

дана радило, тако Народној Скупштини кажем.
у

днев
да

изентар може платити хонораре односно

господо, све досада толико компро
Ништа није ово пет година
Ја

ницесеквестрима. држим,
28. МИТОВАЛО
национализације код нас Босни пред Београд нашу централну државну управу;
и

проведене
у

ништа није толико помогло ширењу корупције као

са

нечувену пљачку
стављају неколико шићарџија
начин, на
на

који управа секвестара вршила

је

и
*једне, националну срамоту друге стране.
Сад а

свега тога,
од
су

чин како дизани секвестри.

су А
ћу,

му
да

на

господо, питање пређем

елементи туђи,
о

господо, главну корист имали

су

лиманским исељеницима. Муслимани који од

су

елементи нашој држави непријатељски нама

а

*ума бивше Аустро-Угарске монархије оставили само оставили срамоту. Кад године 1919, закон
је
се

39) рођену груду одселили Турску (Стијепо Са непријатељском ИМ aОВИНОМ

О

Проши
у
Аи

поступку
471 Кобасица:Охохо! то?) Тима људима
су

који Дунава, онда

на

то

рен крајеве преко Саве

*“
је
и
то

поклониш, Кобасица,
да
се

Ђунишић.
је

имало оправдања као провизорна ратна мера, која

из
ли

Козараза, Гавран Капета

Је

Кобасица: онај
да

за

имала гарантије ратну оштету

је

даде
и
.

*ић Луке)
из

није него Бања

За
из

друге обавезе мировних угорова. прво време

од

зулума Аустро оправдана, али тре

је та
ју је
се

Ови Муслимани који

су

била мера потребна

и

у да

Угар промишљено, тако

“

монархије одселили Турску, повратили бало применити би

у
иза

уједињења своју ослобођену домовину. непријатељска имовина постепено долазила на

“ ““

“
да

би
се

не
је

посланички клуб затражио одмах ционалне руке како секвестарска управа

и

““вих имања скине секвeстaр, доиста ре

“
нанела веће штете општој народној привреди.
и

“р, Међутим, господо, није

на

то

се
се

Министра Правде дигнут пазило није

је

тадашњег
г.

и
али

новца по постигло нити једно нити друго. Управа секвeстa

Г. са
са

само некретнина
а

нестручне руке, које

ра

ихсу

Министар дошла већином

је

код Управе Фондова није.

у

““
од

издао решење 15. новембра 1921. мртвиле ове многе вредне објекте сматрале
је

са г.

и
да

За

својим ратним пленом.

*а
национализацију пропу
се

Број 13443, које гласи:

“

секвeстaр
Бос
из

прво најбоље доба, јер

се

Министарство
су

свих оних Муслимана,

је

који штено
је
110 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године

Трговине и Индустрије које је онда са секвестри максимум по закону остављен на велопоседу

је
ма руковало, стало на једно погрешно гледиште, истог кнеза Баћанија Оросламошу Банату, који

у
држећи да ће сви ти секвестрирани објекти пре велепосјед такође сад један туђи конзорциј

је
ко Саве и Дунава припасти нашој држави у име кyПИО.
ратне штете, те је пречило национализацију онда,

са
Посједе грофа Фестетића заједно великим
када је за њу било времена. После склопљених

од
шумским посједом Међумурју преко 30.000

у
и ратификованих мировннх уговора, изгубили су
јутара, купио један бечко пештански конзорциј

је
секвестри сваку правну подлогу. По тим мировним банака,
посредством неких загребачких Хрв.

1.
уговорима, фонду ратне штете припадају само
Штедионе дрв. предузећа „Славоније“.

и
објекти, непријатељских држављана у границама

их
Све ове купње, има више, извршене
пређашне Краљевине Србије, а са објеката

и
а
преко

и су
рачунсм,

да

се
са
Саве и Дунава, у подручју бивше Аустро-Угарске изиграњем аграрне реформе
монархије има и секвeстaр по мировним уговорима гљачком шума постигне већа куповина од оне
плаћене велопосjедницима.

се

са
Шуме сијеку

и
да скине а држава има само право да преузме оне
без одобрења власти. Шумско земљиште парцели

је,
објекте, који су од општег интереса. Зато

ра
се
мале честице скупо продаје народу.

и
првом коалиционом кабинету Николе Пашића
и г.

Интересенти аграрне реформе колонисте дижу

и
на мој предлог донета одлука изабран нарочити

да
ће
земљу из

се

са
комитет министара, са сврхом, да ликвидира пита аграрних посједа страше

и
назначи оне објекте, губити. Наиме, земљишта великих посједа одвоје
да

се
ње секвестара који
и

го

за
су
на

за

су
увек али издана сад само

у
4
имају излучити које држава има да преузме као
и

дишњи закуп аграрним интересентима тај излази

а
објекте општег интереса. Овај комитет министара
ове господарствене године. Како још није донесен
на

главном свршио свој посао, али, жалост

је
у

којих разлога нису биле из одкупни закон нити аграрни закупи продужени,
из

а
његове одлуке незнам

су
то интересенти аграрне реформе остали
су

и
вршене. Међутим сви важнији индустријски објек
неизвесности,

да
се
сељаци боје ће изгубити

у
ти, постепено национализацијом ктичном или при
ф

земљу, која им даје крух свагдањи.

видном, помоћу разних интервенција провизија по
и

са

ту
су

редницима, излучени испод секвестара. Остали На неизвесност нестрпљивост сељака

и
да

квестром само велики псседи неприја настоје створити го

се

под рачунају ови шпекуланти

и
тељских држављана,

те
на те велике поседе сада тове чињенице сељацима продају скупе аграрне
и

бацила једна срамна, пштим интересима ште откупног закона, како би

се

земље прије аграрног

с
је,

жалост, до сада Ми
на

тна спекулација, коју постигли већу куповину од законског одкупа.

нистарство Правде помагало својим неправилним Продају шумска пашњачка земљишта, продају
и

за
максимуме супермаксимуме оно што јавне

је
проти законитим радом. (На левици одобравање
и

и и
и и

сврхе остављено, продају чак оно што реше

је
аплауз). тим великим поседима непријатељских
С

су

држављана, који под секвестром, стоји овако: њима Министарства Пољопривреде Министарства

и
за
Сопственици, притиснути секвестром, лишени сва Аграрне Реформе резервисано оснутак госпо
свога поседа, траже начина да дарских школа.
са

ког дохотка
продаду бесцење своје поседе конзоцијама, који

то
за
не

Ови шпекуланти
у

траже дозволе власти

пештанским или оeЧким капи
са

раде искључиво дозволи Министарство Аграрне Реформе. На очи

и

талом, или опет, као што овом случају грофа

је
у

глед свих власти они стварају готове чињенице.

Чеконића, образују фиктивна акционарска друштва,
да

поседом, које им
са

Главно њима располажу

је

којима ти велепоседници дају места удела предало Министарство Правде, главно им да

је

је
у

и
од

бесплатно људима,
се

којих надају добити већу

да

продаду од сељака преварно добију куповину

и
за

корист, услед њиховог уплива, што боље унов менице, погибељ одговорност нека даље носе
и

и
а

ЧеЊе ПОСе Да.

сами ови купци. Ево, господо народни шосланици,

са
Случај графа Чекоњића није усмањен. Исто овако жалосно срамотно стање настало је
и

један конзорциј, ових великих поседа. Ово

на

је са

тако коме челу бечки дизањем секвeстaра

је

је

би

наступило,
да
не

банкар Розен, јеврејин Гутман, блокашка хрватска Министарство Правде код

из

су

Ескомптна Банка Загреба, коме такође дизања секвестара поступило правилно по закону.
у

и
а

неки Београђани, купио од графа Мајлата Није грех, господо, што Министар Правде диже
г.
у
и

од

50.000 ката секвестре, јер то формалност,

се

Дољњем Михољцу велики посед која би пре

је
од

да

стралних јутра
за

је

или после морала сврши. Грех изравно

је

куповину 50.000.000 динара.

и

Ми
За

прото помагање шпекуланата,

је

уновчења тога објекта образовано кад ове секвестре

ти г.
за и

об
то
за

колирано дион. Друштво „Подравина парце нистар Правде диже тек онда кад
је

лацију колонизацију“, крај живе још Аграрне јекти пређу руке тих сумњивих конзорција
у

у
и

Реформе њинога Министра. Исто тако један сврху шпекулације сврху изигравања аграрне
је

у
и
и

и,

по
из

је

пеш
са

реформе. Министар Правде могао закону

Г.

конзорциј банака Загреба бечким

а

танским капиталом купио поседе грофова Јанко само да дигне секвестре да преда секвестиране
и

пр0 државину новом сопственику. Тај би-соп

те

вића вировитичкој жупанији образовао објекте

у

у
и
за

тoкoлисао акционарско друштво парцелацију. ственик онда потпадао под све законе Земаљске
Балканска Банка, односно сада један конзор под сва ограничења аграрне реформе као сваки
и

и г. не
То

други грађанин наше земље. ништа више

је

циј бечких банкара купио поседе кнеза Баћанија

и
да

већ може Министар Правде учини. Међутим

је

Лудбрегу, гђе опште нема максимума,

г.
у

Министар Правде овоме случају још више

за

господарску школу, док

у

130 јутара резервисано

а
 111
Стенографске Белешке

драстичнијеу свима пређашњим случајевима, које нистар Правде одобравајући овакав уговор нато
продају велепоседа, по

на
самспоменуо, дозвољава варује државу одговорност обавезу ако буде

и
стављату продају чак као предуслов дигнућу сек по аграрном закону откупнина мања од куповне
правом рећи,

ће
вестра.Он дакле нешто допушта непријатељским вредности овога имања. Купци

с
да

би

да
не
држављанима, што је законом забрањено нашим посед били купили Министар Правде
Нити један наш велепо

да
властитимдржављанима. није уговор одобрио покушаће траже од

и
седникне може да прода свој велики посед а ови наше државе ону разлику. Из свега изложенога
јасно следује,

и да
векикога поседа Се

се
секвестриранине би могли да се продаду кад не продаја
би били под секвестром. За отуђивање великог квестриранога несеквестри ранога може вршити
Ми

по

да
поседамеродаван је једино закон од 21. јула 1919. само прописима аграрне реформе

је
и
надлежан,

да
год.,односно од 20. маја 1922. год. Он важи за нистар Аграрне Реформе једини по
све

за
па

грађане ове земље, важи Министра томе доноси решење. Оно што закон поступку

г.

о
и
непријатељском имовином каже,

да
Тај

са
за

Правде његову секвестарску комисију. код продаје

и

да и да
закон забрани отуђивања оптерећивања зем непокретне имовине треба Мии истар Правде
је и
о

од
љиштавеликих поседа, који готово индентичан тражи одобрење Министра Аграрне Реформе
сличнимзаконом Чехословачке Републике, гласи
у са

што Министар Правде данас протумачио

је
г.
чл.

осигурања експроприације се то може накнадно тражити, односи се само

1.

овако: „Ради

и
за
SS

на
10. Закона ликвидацију продају непокретне имовине чији
9.

великихпседа изречене
и
у

то
се,

да
се

ПрипремуАграрне Реформе, забрањује отуђивање утржак има дође Репарациони Фонд.

А
у
господо, односи
се

земљишних поседа, који означују као велики само на непријатељску имовину

чл.

за за на
овог закона, било каквим правним територији пређашње Краљевине Србије. Али
2.

поседи
у

путем јавних, до
па

пословимамеђу живима, све друге поседе надлежан једино Министар

је
и

дражби, ако то
не

дозво

од
на
бровољнихили овршних Аграрну Реформу основу закона 20. маја
ли

за

са
Министар Аграрну Реформу“. 1922. год. Решење дизању секвестра поседа

да
по графа Чекоњић каке до душ остају даље
до за

критеријум великог

,
2.

Члан одређује

и
-
ра све стеге аграрне реформе али свим другим пре
од

50

500 хектара према

у
седа површину

су
tдичнимпопулационим приликама. ђашњим решењима кад дизани секвестри,

о
,

Н. на
томе није ништа казано него супрот изречно

је
Министар Аграрне Ре
6.

Члан нормира кад

дозвољен грунтовни пренос као пр. код дизања
формеможе дозволити продају гласи:
и

са

секвестра имања графа Фестетића Међумурју

у
„На молбу великог поседа или хи
власника тамо сад конзорциј весело продаје целокупну
и
за

Министар Аграрну

је
Потекарног
веровника може земљу максимум супермаксимум оно што
и

и
да

за
се

*форму дозволити, извесна површина под резервисано госпадарску школу што већ

је
и
до
но

поседа,

па
највише

се
за

*брану стављеног великог експроприсано градилишта смеје Нар.

*ре назначене чл. овога закона, излучи ис Министру Аграрне Ре
г.
Скупштини,
2.

законима
у

и
Под

* забране отуђења или оптерећења. Тако излу форме. (Мин.

М.
за

Аграрну Реформу Симоновић:

онај ма
да
се

Ја

Површина урачунаће власнику Није тако!)

за
знам Министар Аграрну
г.
у
ће

*ум великог поседа, који ће

се то

то
му држава оста Реформу није дозволио нити од брити,
ек
на

само стварају чињенице, које иду по

на
нити слободно расположење након преузећа
- али тиме
по

Spoljрисаног имања држави“. гибељ несрећу сиромашног превареног сељака

и

који земљу купује, господине, Министре

се за

је
се

Ваша
за

Дозвола продају може дати једино

а

*Симум све земље преко максимума налази

дужност, да то спречите.
а

***
се

Правног промета, да

он
њима располаже само Министар Правде данас казао
Г.

је
с

па
за

Грописима законима Аграрне Реформе држи уговор конзорција, графа Чекоњића фиктив
*

одо
ни
не

****ову продају зволити ни

Н.

то

може ним. (Мин. Правде д-р Перић: Нисам

д

казао!
аграрне реформе,
да

*инисам Министар ако неће Молим одмах исправим.) Изволите.

се,под

дође оптужбу ради повреде закона Устава.

“

Потпредседник Љуба Бакић: Изволите.

се Да

господо,
поступило по овоме закону
“

ни

Министар Правде Д-р Перић: Господо,

и не

би

ја
изН.

ове конзорције шпекуланти

и

се

“ли
до

имам стенографске белешке којих види да

не
би

дошло срамоте изигравања

Уи

да

није истина сам овако казао (Чита). „Не значи

се
да

“рне реформе, које сам истакао. место

**
да
је

Министар Правде ненадле говор фиктиван (Шећеров упада реч: То

у

Овогазакона
г.

да
не
то
да

фиктиван уговор!) То
јо

““,“добрава противзаконите сумњиве уговоре. значи значи

и

фиктиван уговор Ето, господо, тако

у је
са

данас изјавио,
да

диза стоји
је

МинистарПравде
од

оригиналним белешкама,
“J“

Секвестра није одобрена купопродаја, него којих препис сада

ОВДе ИМА М.
у

фраза, која
То

је

шаблонска безначајна
ме

*јена извини госп. Ми

да Г.

Д-р Хинко Кризман: Нека

за

дигнуће секвестра.
решењима
је у

“ар сигурно доброј нистар,

да да
ја

вери али зашто верујем није казао реч „фиктиван“

у

*** Неистину? Уговори

да
су

казао,

““
се

оваквим поступ али тачно сећам његова им.

је

је
јер

да
“

да

одобрени, уговор постављен као пре пресија да држи куповина није толика
је

и
ће
да

тек после СРpШенога ПО

се

јер предаја држави није плаћена

је

дизања секвестра
и
и

шта више, до сла знати колика је. (Мин. Правде Др

Н.

У“дила новим сопственицима Перић:

а

да је,
3

То сам казао!) Ако господо, тако, онда сва

на

и је

пренос грунтовне књиге њихово

и
“

да

Ми
*

је

створен погибељан прејудиц. ком правнику јасно уговор фиктиван

Г.

Тиме
је
112
„……………-
—х→c.…………“: ___ VII. редовни састанак
је то правни посао ин фрауде. (Мин. Правде Др
Н. Перић: Није фиктиван него кад добије упис
у баштинске књиге онда се добија куповна цена).
И кад је г. Министар имао ту сумњу, онда је имао
тим више разлога да не доноси овакво решење.
Међутим ја држим да ова ствар није баш тако
недужна како је г. Министар односно конзорцији
г. Чекоњића рекао. Ево у „Београдским Новостима“
изашао је чланак писан и плаћен од тога конзор
ција. У томе се чланку каже, да је то „господарско
друштво Жомбољ“ израдило неки план за поди
зање фабрика и угледног пољопривредног газдин
ства а за тим дословно: „Претходно је овај план
прегледан и са задовољством одобрен од наших
надлежних, дато је и свечано обећање како лор у
Козенц Хардиу, тако и Конту Налешу, да ће наша
државна управа ово подузеће колико је могуће
више помагати. Одмах је скинуг секвeстaр са има
ња Чекоњића, т. ј. за свега хиљаду и сто јутара,
те су новом друштву остављене одрешене руке у
послу“.
Господо народни посланици, г. Министар
Правде данас је у више наврата изјавио да његова
намера није, да одобравајући те уговоре помаже
шпекулацију са земљом и омогућује изигравање
аграрне реформе. Ја бих му радо веровао кад би
од тога било користи. Али веровао му ја или не
веровао ствари остају како јесу и последице мо
рају бити како сам казао. Ако г. Министар Правде
и Краљевска Влада збиља тако мисле и тако хоће
да раде, онда треба одмах преко политичких вла
сти, да спрече продају земље и изигравање аграр
не реформе.
Онда треба г. Министар Правде да сва ре
шења о дизању секвестра доведе у сагласност са
Закон ОМ И Да Опозове Сва ДОСАДа ШЊa HeНа ДЛежНа
одобрења купопродајних уговора и све дозволе за
грунтовни пренос. Народна Скупштина треба да
изабере анкету, која ће испитати све досадашње
случајеве дигнућа секвестра са великих посада.
(Тако је! са стране демократа.) Господо народни
посланици, само ако се то учини, вероваће народ,
да у овој земљи још има правде и поштења. (Живо
одобравање и аплауз са стране демократа)
Потпредседник Љуба Бакић: Има реч г. Д-р
Никола Суботић.
Д-р Никола Суботић: Дозволите ми, господо
народни посланици, и то једном радикалском по
сланику да каже неколико речи о ствари која је
предмет интерпелације народног посланика г. др
Шећерова. Ја мислим, господо, да Вам неће бити
тешко саслушати ме због тога што сам ја једини
говорник из странке која помаже Владу, а и због
тога што ћу ја имајући милосрђа према вашој умо
рености бити веома кратак. Строго узевши ја као
једини говорник из Радикалног Клуба морао би
рефлектирати на све оно што су предговорници ка
зали о овој ствари. Али ја морам искрено признати
да сам веома мало чуо и слушао од онога што су
господа говорила. Ја мислим да нико неће од пред
говорника узети као увреду за себе. То се догађа
због тога што ја нисам могао себе поделити на
— 5. децембра 1923. године
више страна, јер сам радио по разним одборима.
Али ја ћу ипак покушати да кажем своје мишље
ње, а то је мишљење и мојих другова о овој ствари.
А при извршењу тога задатка ја ћу покушати да
у овој ствари потражим оно што је главно, оно
што је њена суштина, да разлучим од суштине и
битности оно што је споредно.
Један првих, а могу да кажем и главних
од
јутрошњих говорника, господин Пећић приговорио
је и пожалио је да ова Скупштина није довољно
обавештена о овој ствари, да она управо и не зна
пита има да решава. (Д-р Шећеров: То сте сами
признили )
Ако је тачна ова констатација г. Пећића, онда
тај приговор његов био би још оправданији, кад
не би долазио са оне стране са које се јавља ова
интерпелација. Јер, ако је неко био дужан да овој
Скупштини даде пуно обавештење о овој ствари,
то је био дужан г. интерпелант. И ја не могу ра
зумети од куда и зашто да се с те стране праве
прекори г. Министру Правде.
Да попуним ту оскудицу обавештења коју је
констатовао г Пећић. Он је нама јутрос говорио
о стварима које су могле бити интересантне, које
су поавнички могле бити тачне, али које по моме
схватању нису могле бити изнесене пред ову Ску
пштину. Г. Пећић говорио је о невредности уговора
који је закључио онај конзорцијум са грофом Че
кoњићем. Он је говорио о његовој правној природи,
он је говорио о неким празн нама и недостацима
у уговору, али ја господо народни посланици, не
могу разумети зашто је говорио пред овом Скуп
штином, кад наша држава и Влада“ нису никакве
уговорне стране у томе уговору.
Кад бих ја као млађи парламентарац од г.
Пећића а можда и млађи правник од њега, могао
давати њему савете, ја бих му дао савет да она
своја интересантна правнички тачна јутрошња из
лагања резервише за један форум, пред којим могу
да дођу, да их резервише кад евентуално буде пре
трес пред судом о невредности тога уговора.
Ипак је г. Пећић навео, споменуо једну штету
а које већ и сада има држава од онога у овора
који су закључили на ши савезници и пријатељи са
грофом Чекоњићем. (Жагор и приговори од стране
демократа.)
Та би штета по његовим речима била у мање
плаћеној такси за пренос. Али г. Пећић је одмах
ПОХИ ТаО Да КаЖе КаКО Тd ШТе Га МОЖе Ла КО. Да СС
репарира, да се може накнадно да доплати мање
плаћена такса. А ти у том добу г. Пећић није осетио
— није сам приметио да је упао у један незгодан
положај. (Пера Марковић : Кажите ви нама шта је
са питом, тепсија је ту! Смех и пљесак код опо
зиције. Тома Поповић : па пита није била ни уме
шена!) Ја кажем г. Пећић није приметио како је
дошао у незгодан положај, кад је говорећи о не
одређености објекта уговора ипак морао признати
да такса није могла бити одређена. После ове мале
напомене (Жагор и упадице. Објашњење земљо
радника са говорником). После ове мале напомене
ја ћу у интерпелацији г. Шећерова потражити оно
 Стенографске Белешке 113

штоје битно, оно што је главно. И уз то ћу можда нистра који зато није био надлежан. Али, господо

не

на
ја
премдамислим да је сувишно, прочитати тај недостатак остављам леђа Министру.

г.
она три

он
питањакоја је г. Шећеров у својој интерпелацији Не, један плеоназам решењима нашег биро

је

у
кратизма који

са
поставиоИ ако је треће питање последње по реду својим недостатцима старији

је
оно

од
ту
се
по

прво Јер од дана кад данашњи Министар Правде постао

је
тражи

г.
важности
је

и су
да

ли
Министром Правде. Ти

са ће
Министраодговор он поништити неза недостатци постојали

не г. у
и и
ја су
конитоскидање секвестра имања грофа Чекоњи времену када били други министри, нпр.
ћа.
На
то

Министар дао један одго Пеhић. Него кажем ово: да од свега овога

је
питање
г.

да
да
по

Ја
за
вор, који мом схватању може задовољи. ову може буде штете државу. понављам: главно

то
овој ствари скидање секвестра, мини
не

Скупштину, само може, него мора да задовољи.

је

је
у

се и
да и

у то
Министар Правде казао он скинуо секве стар био дужан, осуђује,
је

је
оно друго што
Г.

а
је
са

стар имања грофа Чекоњића зато што био може да стоји без скидања секвестра није

и
везанједним међународним уговором зато што правој вези њим.

с
био везан једним законским прописом. Ако, господо, реализовању решења Мини

г.
је

да
сам, господо, испуњен поштовањем према стра Правде настане опасност наша држава буде
Ја

својим, рецимо материјалним

да

се

овој Скупштини мислим њој неће моћи оштећена било то

у
у
и

да
ни

ни

идеалним интересима, које јој

ће

наћи један који моћи брани једну интересима или

у
међународних уго доносе њени социјални задаци, као што аграрна

је
cсуђенутеорију невредности
о

тек онда на

да
ће
ако ико оно ми као синови на
да

реформа, мислим, господо,

ја
вора. мислим
Ја

од

вас,

да
повреда међуна

ја
И
рода који много страдао стати наша дужност бранимо државу.
је

да
ту

господо,

да
не

теорију

се
родних уговора, бисмо смели примити могу уверим ћемо онда пред
парче не
да

међународни уговори вреде колико таквом опасности наћи ми сви заједно нама неће

и
не

вредногапапира. (Д-р Едо Лукинић: Да нам би бити жао ако томе надметању ви нас чак

и
Мађарсканавестила рат због Чекоњића?) Јер кад претекнете.
на се
да

По оној трећој ствари,

би

на

који

на
се

могло дозволити онај уговор име одобравању

о
ту
позива Министар Правде, који њега везивао продаје, понављам своју већ изражену мисао
је

ја
г.

да
ту

овога имања не вреди, тада, Министра, никакога

са

(кидањесеквестра нема никаквога греха

г.
би

ни

да
не

господопосланици, смело бити дискусије греха који може донесе штете нашој држави.
ви

да

не
Јер
по

овоме дому. (Д-р Шећеров: сте сви признали тај уговор може
не А

овоме шитању
у

бити перфектан, кад сте то признали, онда мо

до

заштоније данас скинут?) Јер оно имање а

уопште го
да

ви
да
ни
би г. би

било близу оних граница које мора брани жете објасните сами себи зашто
МинистарУнутр. Дела Министар Војни, него ворите једној ствари која није правнички пер
г.
и

на

на
био преко тих граница. што хоћу одмах фектна. (Пљескање десници. Смех левици.)
И

Ако ви, господо, правилно схваћате

да
да

личновам кажем јесте кад тај уговор не би таква

Министра Уну
на

не

вредео,тада нашу велику искрену жалост куповина вреди без одобрења

г.
и

ви
би

на

Министра Војног, онда, госпо

то

Остало пусто место коме данас седите. трашњих Дела

г.
и
(Св.

ли

за
Је

до, нема

та
Прибићевић: Мађарска испунила обавезе никаквога разлога узбуну када ствар
начин! Немојте мађарско ста
А то

уговора?Какав још није готова. Резимирајући донекле моје разлоге

је

на не да

да

до
то

мислим, господо,
уз

кажем,
да

сада нема греха који би

ја

морам
ја

новиштебранити!)
ће

да
не

оправдао неку неодређеност нема штете

се

може нико наћи овде који казати да

и

и
с
постављању секвестра тиме ми можемо бити сасвим задовољни. тога,

С
вредини она уредба
о

господо, народни посланици,

не

која само уредба већ сам слободан да

ја
је

Непријатељска имања
данас 03акоњена Поставивши тако као основну вам предложим прост прелаз на дневни ред мо
је

на и
да

да

Министар Правде лим вас тај прелаз усвојите. (Пљескање де

је

тачкуову стару истину

са г.

на

Дуканбио скинути секвeстaр имања Чекоњиће сници. Протест левици.)

вот,

на

по

друга два питања,

да

можемо пређемо она Потпредседник Љуба Бакић: Претрес овој

битног, шта
да
** па

интерпелацији завршен. Има реч

је

њима
г.

видимо шта њима има Министар

у
су у

за

Главног или она само један гарнирунг, (Д-р Аграрну Реформу.

за

Шећеров:Чега гарнирунг?) Гарнирунг овога глав Министар Аграрну Реформу Милан Симо
Н0

Питања. новић: Господо народни посланици! Пре подне

“
ни Ја,

не

бих био довољно искрен ни према

господо када сам слушао реч интерпеланта Шећерова
г.

го
да

Пећића, мени
не

ње
да

када сам чуо изгледало

је је

Министру кад бих казао

г.

према
г.

из

из

“мрешењу има једна застрањеност. Али, господо, спода опозиције чијих кругова потекла
у да

да

К“рам одмах кажем тај недостатак његовог интерпелација, највише заснивају своје нападе упу
Р“
*
ћу

“
Ја
не

Министра Правде,
на

дира суштину главне ствари. ћене овом интерпелацијом

г.
да а

г. оно

би
не

на

на

што рецимо било потпуно тачно преко њега радикалну владу томе факту
и
а

*њу Министра Правде,

да
не

што Министар Правде незаконито

је
г.

може донесе противу

}

да са

стварне последице, никакве последице које Закона скинуо Секвeстaр имања грофа Чекоњића.
би

“ по
да
не

“ile мило, господо,

да

државу. То Мени констатујем

је

су је

оштете нашу могу

с
оно

од
јер

своје ре
да

Министар унео сле подне стране опозиције увиђено били

је

што
г.

у
“

на Погрешном терену да се тражило да се на

би

се

које евентуално могло протумачити

ра
од

продаји, долази једнога ми другоме фронту нападне Министар Правде

“

“добравање
и
о

15
11 4 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године za-

дикална влада, тј. напустило се гледиште да је нимо прављење уговора, нарочито кад ти људи

а
Ја не
незаконито скинут секвeстaр, па се покушало да још живе свој земљи него ван наше терито

у
ко
могао господину грофу Чеко

је
се представи како је скидањем секвестра нанета рије. питам

да

не
велика штета оној сиротињи о којој смо дужни њићу забранити направи уговор куповини

о
сви ми да се старамо, да су оштећени страховито продаји свога поседа? (Св. Прибићевић: То

је
и
паланачки софизам, опростите!) чудим, зашто

Ја
се
рефлектанти и да је нанета штета на тај начин
саслушате. По

да ме
сте тако пргави, што нећете

да
и држави и народу.

је,
Ја ћу, господо, да се потрулим да изнесем нављам, несумњиво господо, ми немамо мо
своје погледе у овој ствари, а мислим да ће се грофу Чекоњићу да било

да
гућности забранимо
Народна Скупштина уверити да поступак госпо тестаментом, било каквим уговором своја права
дина Министра Правде у погледу скидања секве

ме
уступи другоме, али питање, коме обиму,

је
к

у
стра није противан позитивном закону, није забра докле како. (Граја.) Ми нисмо стању, велим,

у
и

да

он
њен; с друге стране да тим поступком ни мало ин

да

не
на

у
њему станемо пут своја права
тереси провођења аграрне реформе нису оштећени, ступи коме хоће или поклони, али сад настаје пи
Господо, тање, по коме правном положају то право при

је
а ја верујем да неће бити ни угрожени.

ли
у своме решењу, које је предмет онако интерпе Чекоњића,

да

је
јемника господина тај добио

се је,
лације, господин Министар Правде казао на поклон, да ли те стаментом завештан или дво

да

се
имовину скида, да
на

имо

о
постојећи секвeстaр страним уговором продато. Постоје законска
вина Андрије коњића преда купцима пошто граничења, која су закони ове земље донели за
Ч

левице Али није пла

са

плате порезу. (Један глас сопственике великих поседа она важе како према

и
:
из ни

преносна такса) То споредно. (Један господину грофу Чекоњићу, тако

је

ћена према његовим

|
и
овим двостраним уго

су
плас демократских клупа: сте казнили једнога правопријемницима који
Б
и

пе

-|
са

за

се
сељака 3.000 динара то што није платио вором дошли до тих његових права. Питање

ли

ко
влади: Ми

ја ма
носну таксу.) појављује само ово, да

је

у
Ја, господо, пристајем, да нистар Правде, или да ли сам учинио ма штогод
се

цела ова ствар

ли
против тих законских одредаба,

да
преносна такса, кад
те да
на

сведе то, није плаћена смо погазили

ви то захтева вашим непрестаним упа тицама закон нанели штете интересима државе
и народа?

и
и

је,

за
господо,

да
ту

ствар закачињете. Господо, господин Питање ли Министар Аграрну

је
се

за

да
Реформу дозволио тај пренос тражено од

је
са

Министар Правде скинуо секвeстaр имања

Г. је

и
се
Мене мало чуди, кад ме
да

гр. фа Андрије Чекоњића. Шећеров, као интер мене изјасним

г.
Мини

су
пелант, колико знам он није правник, он налази Шећеров пита људи који радили
ја

у
и
за
да

старству Аграрну Реформу који требају боље

се

Министар Правде погрешио односно да

је

и
је,

огрешио закон. Господин Пећић, који несум познавати прописе аграрне реформе прописе

и
о

ве
то

њиво, одличан правник, уредбе забрани оптерећивања отуђивања

он

већ није категорички

и
о

ликих поседа, јер

да

ни

тврди. (Свет. Прибићевић: Није члану није ни мени дато

6.
могао Љvба
у

право, господо,
да

могу дозволиги пренос по

па

ја

Јовановић правник би боље говорио него Ви).

на

Мени мило што Љуба томе гравцу тако јак. грунтовним књигама целокупан један велики
Г. је

је

у
и

то

напоменуо, није, разуме

да

посед. Забрана отуђивања по сили закона сту је

се

Пећић
је

И,су
на

противно никаквом позитивном законском пропису, пила снагу власти грунтовне биле позване
и

Аг
ту

за
изрично, али колико сам Пећића, он да забрану бележе. господо, Министру
на

схватио
г.

у по

те
форму, уредбе,
то

рарну поменутом члану

Р.

покушао да докаже да противно духу

је

је

до
Х. су

смислу оних међународних одредаба, које дато право само изнимним случајевима да може
је

биле изражаја Тријанонском Уговору (Д-р Кри дозволити да се од стране власника на кога другога
у

Пренесе свега онолики део великог поседа, колико

ко

те

зман: Зар сме купити поседе против Трија

се
да

предвиђа дотичном уредбом да би

на не

пре
Ја

2.

нонског Уговора?). бих молио ме чл.

у

и
г.
г.

то
на

стрпе,
да

ипак остало слободном располагању

је па

је
се

кидају ћу им дати одговор све.

у
и
и

Кризман, који само правник, него који граници максимума од 518 катастр. јутара овим
не
Г.

крајевима, где
он

се

био инистар Аграрне Реформе, овај посед налази.

је

већ
у
е
и
у

овим стварима одлично упућен, он према томе, господо,

ни

имао већ једно нисам законски

је

ја
И

мишљење, које различито од мишљења Пећића. овлашћен да бих могао дозволити купцима да они
је

г.

осподин Кризман изјавио, да скидање секве могу постати грунтовни сопственици власници
је

је

и
I

добара маџарских поданика, које иначе целог поседа. Ту

је
са

стра закон мени као Министру

и
по
да
за

имамо дужност скидамо Тријанонском везао руке. Остаје сада питање оних 518 може
о

и
он

Уговору миру, једна гола формалност,

се

бити само говора томе да није овим скидањем

и

о
о

факат скидања као такав окомио, него на секвестра бар колико толико тамо измењена ситу
на

није
по
ту

то, што Господо, ација, како

се

среди продаја онда то покушава овде да представи

је

и
и

долазимо на то, да продат један велики посед,

су
да

интереси било аграрних интересената било

је

господа ме питају,
да

им кажем своје мишљење државе оштећени.

и и

томс. Господо, кад секвeстaр скинут, као што сте

о

је

господо, као правник овако мисли:: (Св. имали прилике да чујете, огроман део тога несум
Ја

Аг
за

њиво великог поседа био већ издељен од стране

је

Прибићевић: Ви овде говорите као Министар

као Ми
за

рарну Реформу, мојих предходника по прописима, који постоје

не

као правник!)...
и
а

спровађање аграрне реформе, месној сиротињи поред

ми
за

Аграрну Реформу,
да

нистар немамо могу

наших аграрних интересената, колониста прили
да

ћуности сопственицима великих поседа забра

и
 -- Стенографске Белешке 115

др ликих поседа, већ

је
чног броја добровољаца. Остало је било под поднет Нар. Скупштини од
надам,

и да
стране мога предходника,

у се
жавнимсеквестром свега резервисано 518 катастрал ћемо

и ја
га и
них

да
250 катастра убрзо имати могућност Одбору пред
да на за
јутара самог сопственика

да
них јутара сам имао
име супермаксимума. Како Скупштином претресемо, нарочито ћемо то

од
што већи број добровољаца што учинити свакако пре оног рока 30. септембра
за

дужност
пре

идуће године, када истичу закупи. Али, господо,

то
да
снабдем земљом једном питање буде

и
границама могућности, ипак, ради умирења Нар. Скупштине, ради уми
по
решеноповољно њих

да
рења јавности, ово: да ми

да
могу кажем

ја

у
сам, господо, имао потребе што више земље

и
за је

последњој алинеји Уредбе давању великих

те

наше сиромашне ратнике издвојим гледао чл.

о
1
и
узмем онде где сам, разуме се, по посто закуп имамо већ овла
да

поседа четворогодишњи

у
сам

те
да
на
могућност,

се
шћење све закупе продужим
И
јећимпрописима имао права. базирајући

ка у
и
буде таква,

не
бр.

једну наредбу како Андрија Чекоњић15119, ако парламентарна ситуација

на
време. Ако стечем уверење,

се
тај закон изгласа
не

живи нашој како није властитој

земљи

у
а и
у

мо
овоме месту,

да
моћи благо

на
режији радио овај посед третирајући њега као будем неће

а
времено донети тај закон, онда, господ разумс

),
пуног грунтовног власника после тога скинутог
и

најпречу своју дужност,

да
за
се, сматрао бих све
секвестра, сам, господо, применио наре џбу ту
ја

|
оставиотоме поседу свега цигло 100 катастрал те закупе продужим.
и
них

тич
су

јутара, остало органи мога Министарства тиче „господо, саме цене,

се
го
се
Што
а

и
да
колонисте упутили

ту
издвојили већ преузели могућности да нека штета

је
и

тога питања

и
то

земљиште раде.

да
секвестра нанета, имам изјавим

ја
скидањем
не

не
из

овога, господо, видим знам да на

Ја

да

не
ово:
и

законски пројекат прави разлику

у
да
да
тих ће

Народна Скупштина стече уверења моћи родности сопственика великих поседа: да он по

на

ма чему штету оштету свима,

па
факт скидања секвестра

ла
је

дједнако има да били они

у

аграрних рефлектаната изменио ситуацију тога поданици наши, наших савезника, или наших до
тако,
ја

кад, господо, стоји ствар

поседа. скорашњих непријатеља. Настаје питање, господо,
даИ

мислим нико неће много озбиљно моћи да

се
да бар колико тиче нас радикала радик

1
1
и
у

узмеоне наводе Шећерова односно оног писма не странке, ми смо

г.

до сала увек водили рачуна

и
из
му

од

једног добровољца Честерека. интересима најширих народних маса, ћемо,

да
упућено

и
о
Тај

мали Србин, како себе назива, прави алузије

верни традицијама радикалне странке, овом при

и
г. нас

вели, како
на
је на

велике Србе, нас радикале виду само народне државне ин

и

ликом имати
у

и
ми
Ја да
10

се

Шећеров прочитао, недовољно

(У

тересе. центруму аплауз живо одобравање).

и
да ће
за

tripaмо њих мале Србе. мислим да ми

то г.

Потпредседник Љуба Банић: Има реч Драгу.

г.
ми
да
ту

Шећероводати правду нема права

тин Пећић ради личног обавештења.
јер

се

каже, сам као велики Србин необично

ја

на

да
Драгутин Пећић: Господо, морам учиним
те

са
за

старао мале Србе Чес ерека баш

и
ову

две личне одбране, два кратка објашњења,

ње

интервенцију његових другова демократ једна

и

на
Мини
на

говор Суботића друга говор

на

је

њихову жалбу да живе на

г.
ских посланика,
г.

а
а

дао им једно од нај не

на су
И

једномземљишту неплодном, стра Симоновића. један други правили

и

поднијих земљишта преместио их. (Др. Славко колико нетачних саопштења, али одговарати све
и

само за
ћу
Ја
то

се
коричем, али ово одвело би нас врло далеко.
не

је
То

последица
ја

Шећеров:

на
—)
на

секвестра.
скидања држати једну кратку ствар код једнога једну и
чиновника грофа Чекоњића, или кратку ствар код другога говорника. Први, дакле
од

Ако когод
на
ја

Суботић
од

на

га
се

могао

је
купаца садашњих, теренима просторима чуди како сам дати
г.
и

.
по

прописима аграрне дан рђаво закључени уговор који није перфектан,

су

9и правно издвојени
јер каже,
је

кад рђав кад није перфектач тим

“;
kформе дати под закуп аграрним рефлектан
и

с
и
ако

да
он

сте задовољни, јер сами кажете

не
да
ма

какву акцију, коју ваља.

на

буде предузео треба

да

не

Ја, господо, мислим напротив

да

*а
те
а ту

поззане власти, Суботић

су

права, онда
г.

све
да да

то

*је узму заштиту, нападао, него ми

се се

Министарство Аграрне треба чуди што сам

и
се

видите,
да

Реферме,које мора старати том сиромашном треба чудимо његовоме чуду. Ево
о

“),
да

се

па са

да

нарочито колонистима, биће увек вољно господо. Кад обе стране признаје један
о
а

ма ваља, санкцио
да

не

Министар тај уговор

се

“рвенише, штите права тих ситних уговор

и
“

вреди, му оба
да

били они мали или велики Срби.

ја га

нише прогласи да ваља

је

и
и

везну снагу, онда питам свакога пам:тнога чо

од

Господо, Недељка Дивца учињена нам

да г.

“
-

да

К“ напомена: сва штета, сва опа напада радњу Ми

да
је
је

века зар није дужност његова

томе, што ће,
за

овом скидању секвестра нистра Аграрну Реформу јер легализира један

у
у

да

““ши купцима, Енглези, Французи, моћи рђав невредећи уговор. Суботић каке палеп
Г.

у
и

““
на

утичу наше Законодавство, што моћи ути држава није уговорач. Па јесте, господо, држава
на ће

ми

одређивање цена што ће, тај начин, није уговорач, ама нисмо нападали зато што др
““

аграрна реформа, јер ситни мали жава није уговорач, него зато што
је

држава преко
и
ће

ciji.
да

моћи плате, држава бити знатно свога министра једну рђаву ствар коју требало
је
и
е

ће

морати много више да плати. Про

за

јер поништити одбацити, прогласила добру вре

и
и

јекат
“

ве
о

на

*ликим поседима, експропријацији дећу (пљесак одобравање левици).

и
о

15“
- “

116 VII. редовни састанак — 5. децембра 1923. године

Сад да одговорим г. Симоновићу. Г. Симоно 48. дванаестина увео посесију људе, који још

је,
да

те
вић каже како смо ми из опозиције, нарочито по до посесије правно нису ни дошли. Он
мињући моје име, били у заблуди, да има овде по кле један недовољно извршен, потпуно невредећи
вреде закона, и каже: и ја и г. Министар Правде дело, уделотворио. Он овим

је
уговор привео

у
и
нисмо учинили никакву повреду закона. Морам да учинио две повреде закона
поделим ову ствар. О г. Симоновићу није било ни То су, господо,

те
повреде закона којима

о
речи. Није решавао ништа и није повредио ништа,

Ја
сам јутрос говорио. сам цитирао поједине

ја

и
и ја разуме се, о томе нисам ни говорио. Али је г. поједине законске прописе. према

И
чланове

и
Министар Правде радио и решавао, и у његовоме стоји оно, што

не
томе дакле казао Министар

је

г.
раду има повреде закона и ја сам те повреде озна Аграрне Реформе како нема повреда закона него
чио и побројао које су. И сада, ако г. Симоновић

он
их има. Њих Министар учинио сам може

је
г.

и и
жели да брани г. Министра Правде и да докаже или да их репарира или да иде да одговара
да нема повреде, он је требао једну по једну по

на
за
пред судом овакве повреде. (Пљескање левици)
вреду да одбија, а не просто да каже: нема повреде.

Љ.
Потпредседник Бакић: Има реч Министар

г.
Ево, господо, ја ћу их побројати.
Правде.
Повреда је закона у томе што је г. Министар

ја
Министар Правде Д-р Перић: Господо

Н.
узео да решава један уговор двострано теретни и
решио га не упуштајући се према фискалним одред нећу понављати ствари којима сам већ говорио.

на он

то
Пећић сада, казао

је
Све ово што казао

је
бама, да испита тачну и правну вредност његову

г.
и да нареди наплату таксе, нарочито кад та такса јутрос свом првом говору све његове

и
и
у
и
примедбе сам том приликом одговорио зато

ја
иде у десетине милиона.

и
то
не

Ја
у на
уверењу

да се
Та је повреда до те мере јасно изражена у мислим сада враћати. остајем

у
закону тако, да она прописује казне за онога, који целој овој ствари нити има повреде закона
такав предмет решава а претходно не расправи то нити повреде државних интереса Ви сте чули

то
за
ПИТа Ње. Аграрну Реформу

не је
изјаву Министра

г.

а
од
—
да
Друго, господо, у чл. 1, закона о аграрној ре овде битно, 28.000

је
Оно што

је

и
форми изречно је казано, да се удар аграрне рефо знам тачно колико јутара сва имовина скоро

у
РУкама наших грађана, да може бити оним

о
рме на поједина непокретна имања ставља искљу

и
и

То
су.
до

150 јутара питање чији оно што

је
чиво и једино од стране Министра Аграрне Рефор 100

не
Међутим г. Министар Правде, овде је, сам се најважније: имање узимају странци него
је

ме.

ли
наши, грађани. Да

ће
бе овластио, и на основу тога ставио удараграрне пак оних 100 јутара узети

то
реформе за 5 година дана на ово имање. (Мини сам Чекоњић или купци нема значаја, тај део
Каквих по није наш.
И

стар за Аграрну Реформу Симоновић:

на
следица то може имати?) Друго,
остајем даље томе гледишту
ја

и
.

Роформу пита: как

да

Г. Министар за Аграрну овај секвeстaр правилно скинут, јер смо ми

је

квих има рђавих последица законских? Ево, госпо

да
га
ПО УГОВОру миру били дужни скинемо.
ја о

на
до, каквих. Ако останете то, да је Министар Пра

да
реће, остајем гледишту ми имамо
да ставља тај удар, онда га је он ста

та
вде надлежан користи да што пре ликвидирамо питања јер
намеће сама собом
се
вио за пет година дана. Међутим по тексту тога нерационална управа која
да

закона, по последњим његовим члановима, такав је

се

Услед немогућности води добра контрола

и
и
се

удар сталан и не може се скинути са непокретног разних злоупотреба које могу вршити при
мања само у изузетним случајевима у закону озна управи тим имањима показује да ми имамо инте
с
је,

та

не
наченим. Значи да противно закону, једну сталну реса да Питања ликвидирамо да на себе би
меру, претворио Министар привремену. То рђа Навукли другу већу одговорност према сопстве
је
у

и
је ва

рђава последица та, што ницима, који нису уговором

је

последица. Друга миру лишени свога

о
да

Министар завео праксу ненадлежна лица права својине.

г.

могу решавати поједине ствари. Међутим основно

на да

примам пре
Ја

исто време изјављујем

у
да

правило,
не

никоме може радити ненадлежна

је

дневни ред.
за

длог Суботића прост прелаз

г.
би

да

власт чл. Устава. Јер иначе значило, нпр.

Ше
6

Потпредседник Љуба Бакић: Има реч

г.

Министар Војни или други министри могу реша

г.

ћеров ради личног обавештења.

из

вати ствари ресора аграра (Потпредседник

да

Пећићу завршите обја Д-р Сл. Шећеров: Господо,

се

морам
ја

Љуба Бакић: Молим Вас

г.

би
—

то

зна
ћу

неколико примедаба господе предго

г. на

шњење, врло брзо завршити). осврнем

ја

за

ворника, Министра Аграрну Реформу

г.

чило хаос држави.

и
у
И,

господо, још трећа последња повреда. Суботића.

У
и

посесију ис
то
да
не

господарству непокретног имања Господо стоји смо ми овде признали

у

да
се

само онај који пуноправни сопстве

је

тога уводи Министар Правде радио правилно кад

је
је

да
су

основу уредно извршеног преноса. То Мин.

на

та

теза била
је

скинуо секвeстaр. Наша

је

ник
а

48

да

два
по

је

одредбе грађанског закона. Сем тога чл. Правде скинуо секвeстaр сувише брзо
и
Ја

се

наестина потребно одобрење Мин. Војног Мин. предусретљив према странцима. нарочито
је

сам
и

ју

то

чудио Министру Правде од куда повлашћење

г.

Унутр. Дела Министар Правде признајући

Г.

према поданицима мађарске државе. Господо ми

да

трос пред Скупштином, уопште цела ствар није

да нема пуну вредност, сам као не
на

стојимо томе гледишту јер уговору миру

је

свршена
у

о
и

морате секвeстaр да ски

ви
не

надлежно лице против грађ. закона против чл. стоји нигде када
и
 ка ке.
— __Стенографске Белешке

ЧЛАН ОД БОРА
117

за
своју дрскост Мађа

И
В
(Св. Прибићевић: Па

да
се
Треба награди)

За
проучавање законског предлога Антона

г.
Господоније било овде говора спровођењу

од
о
Сушника другова помоћи пострадалима

о
сасвим неумесан

је
грарнереформе према томе
и
ПОПЛ Ве.

а
он
који овде

је
товор Министра Симоновића
г.

премештајем добро Са Радикалне кандидатске листе:

1.
пунио неке извесне услуге

на
Ти

били три године

су

вољаца. добровољци
само услед не Д-р Никола Суботић

1.
водоплавном земљишту
једном

и
Тома Поповић

су
ита,корупције нерада аграрних власти они
и

нио економски упропашћени били. Једва после Михајло Срећковић

три

годинеми смо успели да уверимо надлежне Петар Бјелица

Ћамил бег Јашарбеговић

на
да

не

насти добровољци могу остати томе

Павле Убавић
Била дужност Мин.
је

водоплавномеземљишту.
Петар Петровић
да

учини још пре две године

то

КрстеМилетића

.
г.

али

Стева Марковић
да

се

на требало ми боримо две године

текје

.
Петар Робевић
да
да

успемо једна се

.
трећој години
и

10 Александар Додић
проста праведна ствар изврши.

.
и

листе:

II.
Министра
исто тако приговор Са Демократске кандидатске
г.

Неуместан
је

Симоновић опет
Г.

Аграрне
Реформе откупу.
о

11
неразумевање онако као што показао Јосип Рајзнер
је
када

показује
поднео Финансиском Одбору два против
12. Д-р Хинко Кризман
је

13. Срђан Буди ављевић

*На предлога слободној погодби између вело.
о

остављању под 14. Прока Станковић

поседника аграрних интересената
и
и

Бачкој Банату
Са
::бранусвих непокретности III. Кандидатске листе:
у

Југословенске Пучке
граја). Да Мин. Правде скинуо
је
само

Приговори
и

Антон Сушник
би

секвeстaр,онда граф Чекоњић остао вла 15.

".
Даворин Крајнц
на

сник, како гроф Чекоњић добио поклон 16.

је
а

имање, према Уставу нема право на откуп. 17. Јосип Гостинчар

кадТу у

чл.

43. Устава, према томе

г. се

јасно каже
и

Са

/V. Југослов. Муслиманске кандидатске листе:

да

правна ситуација сада

је

Министар каже
кад

кта, имамо капиталисте странце пред собом, 18. Салих Баљић

није

иста правна ситуација кад имамо грофа 19. Хусејин Алић

у

који
је

Часнића пред собом, као потраживаоца

Са Земљорадничке листе:
V.

конзорције, који кандидатске

на

Примио поклон имање, или |

„“

купиоимање.
-

20. Иван Пуцељ

Уну
су
На

да
да и да

крају Министар
кажем
г.

Министар Војни дужни одго VI. Са кандидатске листе Немаца

:
ТишњихДела
се г.
да да
ли

са

“Pити сложе Министром Правде Шауер,

21. Франц
}да

одобре тај уговор? То остало нео

ли

јо

и да
*шњено поред толиких говора.
су

Молим господу, која изабрана одбор

и

Потпредседник Љуба Бакић: Господо, присту

се

изволе састати сутра сата после подне

4
у

T“, решавању. Постоје два предлога: Један

г.

конституисати.
који предлаже прост прелаз на
Суботића дневни Господо, предлажем да данашњу седницу за
*** д-р Шећерова који чули.
За

Други сте
г.

ључимо. Прима Скупштина? (Прима). идућу

и
По

гласање прво
на
се

Пословнику ставља седницу предлажем данашњи неисцрпљен дневни ред,

“of Суботића који предлаже прост прелаз
то

трећа тачка данашњег дневнога реда: претрес

г.

је
а

Ми
се

***ни реда
на
са

овим предлогом сложио

и г.

интерпелације Хамзалије Ајановића другова

и
се

ipaвде.
Министар Гласање врши седањем Руда,
нистра Аграрне Реформе Министра Шума
о
и
и

Утајањем,
одузимању општинских испаша. као другу тачку
А
“,

н-
за

проу
уна

дневнога реда предлажем избор одбора

да

се
ћето

прост прелаз
прими
*
тај

измени закона

““““,“)
чавање Законскога предлога
ко

седети, против нека

је

Ред
“*

о
а

ли
да

Објављујем примљен накнади ште. Прима Скупштина овај дневни

је

е.
је на

прелаз дневни ред. ред (Прима).

2
-
ми

имена чланова одбора

саопштити Данашњу седницу закључујем, идућу зака
33

а
.

Антона Суш
I

““вање законскога предлога зујем петак часова пре подне.

у

9
г.

је у

НАК3
су

Другова. Изабрана ова господа: Седница закључена 9.30 часова вече.

у
у
*

10
—

Штампарија Саве Раденковића Брата Београд Ускочка

и
 STENOGRAFSKE BELEŠKE

NARODNE SKUPŠTINE
KRALJEVINE
SRBA, HRVATA SLOVENАСА

I
ВЕОGRAD, GODINE BROJ

9.
00DINA III. 1923.

VIII. REDOVNI SASTANAK

NARODNE SKUPŠTINE
KRALJEVINE
SRВА, НКWАТА SLOVENАСА
I

decembra 1923. godine Beogradu.

7.

držan
u

Predsedavao Predsednik
Ljuba Jovanović
Potpredsednik
i

Ljuba Bakić
Sekretar

D-r Janko Sijačić.

Ministri sem Ministra Vojnog.
g.
su

g.

Prisutna sva

Sa dr ј:
„“
ž а Председник Љуба Јовановић: Има ли. господо,
да
ко

на

шта примети прочитани протокол“ (Нема).

i čuje protokola,
да

Пошто нема нико ништа примети, објављујем

je odbora : 1) za razvrstavanje činovnika,

“
да прочитани протокол примљен.
је

““adju Brodarskog Društva, 3) o razgrupisavanju opština,

}
“postradalima od poplave u Slovenačkoj.
Изволите чути саопштења конституисању
о

3.Molbei žalbeiz naroda;

скупштинских одбора.
o talifikaciji medjunarodne poštanske konvencije:
3.Osustva. Секретар Д-р Јанко Шијачић (чита):
Одбор
за

**su MinistraFinansija o interpelaciji Voje Lazića. проучавање Уредбе

“:
разврставању
о
да

децембра кон
је
за се

чиновника
5.

извештава

“
1.Dnevni red:
ституисао, изабравши себи председника,
г.

- \inista Šuma i Ruda i Ministra Agrarne Reforme Божу

г. за

Максимовића, потпредседника Вељу Поповића

г.

flanzalijeAjanovićao oduzimanju opštinskih ispaša.

““i
за

Interpelant секретара Марка Петровића.

и

Ajanović, Ministar, Agrarne Reforme M.

se

““
““ Rajić, Atif Hadi Kadić, Stjepo Kobasica, Dr
за

1 Одбор проучавање законског предлога

о

štenу На beg Djunišić, Dušan Subotić, Čeda Kokanović,

Друштва, из

“
Rat

оснивању Повлашћеног Бродарског

“it Josip Gostinčar,Sima Iljšević, Ismet-beg Ga
K

да

HasanMiljković Ministar Šuma Ruda D-r Šrškić.

се

вештава конституисао децембра изабравши

је

5.
i

i
“

за

Настаса Петровића,
o Za

себи пот
за

predlog zakonu isplati ratne štete; председника

г.
o

IZVeštajdbora -
-}

Austrij
ism.
за
sa

konvencijama zaključenim председника Божу Јеличића секретар

г.
г.

“
*Se Петра Хајнриха.
за

Одбор проучавање предлога груписању

о
pre

је
се

разг уписавању
9%

општина извештава да
и

“stak rada časa podne).

децембра, изабравши
за
u

- конституисао себе председ

5.
Г)

Вла
г. за

Љуба Јовановић: Господо, почињемо ника Божу Максимовића, потпредседника,

г.
l,

г
ду

за

састанак. Изволите чути записник VII. Милетића секретара

“

“ET Светислава Марковића.

и

sºft
“ног састанка
за

Одборпроучавање законског предлога

се о

Јанко Шијачић чита записник VII. помоћи пострадалима од поплаве извештава да

децембра, пред
за

конституисао
је

изабравши
6.
 120
VIII. редовни саставак - 7. децембра 1923. го“
седника г. Др

да
Николу Суботића, за потпредседника

су
Објављујем сва тражена одсуства одо
г. Јосипа Гостиничара и за секретара г. Салиха брена.
Баљића.
Изволите чути један извештај

г.
Председник Љуба Јовановнћ Изволите Министра

.
чути Финансија.
молбе које су стигле Народној
Скупштини.
Секретар Д-р Јанко Шнјачић: саопштава ове Секретар Д-р Јанко Шијачић (чита):
молбе:

Г.
Министар Финансија исвештава

на
да
ће
Ивана Иванића, негдашњег шефа Краљ. интерпелацију народних посланица Војислав Ла
Срп.

г.
Пресбироа из Београра; Радисава Митровића, зића другова начину наплате такса

за
и

“
пис. уговоре

—
Мин. Иностраних Дела; Јова Галијаша, куповини

о
продаји одговорити

се
бив општ. кад стави

-
бележника; Српске Књижевне Задруге; на дневни ред.
Радомира
Кречковића, судије Жичког
Духовног Суда, Шпира Председник Љуба Јовановић:

на
Цвијетковића; Прелазимо
Далије Стојковића; „Михајла. По дневни ред.
повића, референта Мин. за
Аграрну Реформу; Милке
Марковићке, чланице Народног Позоришта; На дневном реду

је
претрес интерпелације

г.
Гвоздића, протојереја; Катице Бринић, Стојана Хамзалије Ајановића

на
другова Ми истре:

г.
о г.
учитељице Шума
из Дубровника; и Флоријана Вибирала, Рудника Аграрне Реформе

и
управитеља одузимању
корпарске школе у Кримском Пољу. општинских исПаша,

и
Избор одбора

за
Председник Љуба Јовановић: Све ће се ове проучавање законског пред
прочитане молбе упутити Одбору за Молбе и лога измени закона исплати

о
ратне штете Од

о
Жалбе.
29. новембра 1942. године.
Изволиле чути један предлог г. Министра
Пошта
и Телеграфа. Има реч Хамзалија Ајановић.

г.
Секретар Д-р Јанко Шијачић (чита): Хамзалије Ајановић: Господо народни посла
Г. Министар Пошта и Телеграфа,
ници, знаку послије ратне психозе појавила

да за се
подноси
Скупштини на решење предлог закона о је нашој новој држави

у
и
масама једна глад

|
ратифи

у
Та
катцији Опште Међународне Поштанске

је
Конвенције. земљом. глад наступила таковом снагом,
су
се
закључене у Мадриду 30. новембра 1920. да макар примитивни појмови маса пра

и
године

је о
ву

између Краљевине Срба, Хрвата и власништва почели бркати,

Словенаца и последица тога

а
била та, да

су
осталих држава, чланова Светског Поштанског приватна имања постала жртва
Савеза. плачке отимачине, право приватне својине,
и и

а
које
је

па
Председник Љуба Јовановић: За овај ће се досадашњим свима законима, уста

и
вом зајамчено, најгрубље

је
законски предлог изабрати нарочити Одбор,

да
гажено.

се
место

У
Ка Д
се тај предмет стави на дневни ред оваквом болесном стању потражи одмах добар
у

Част ми је саопштити одговарајући лек, неки демагози, као неке дема-

и
да је г. народни по

-
-
сланик, Дервиш гошке политичке странке почеле су, да искоришћа
Шећеркадић молио за 15 дана вају ово болесно друштвено

и су
одсуства, због болести у стање почели

и
породици. -Одобрава ли хушкати масе на даљну отимачину, па се
Скупштина? (Одобрава). тако

„
код нас почео укорјењивати
Г, Хаџи Џемаил Агуш, бољшевизам.
нар. посланик молио је
У

за 15 дана оваквим приликама томе знаку поја

и
одсуства ради присуствовања у
се

судској вило код нас питање аграрне реформе.

и

расправи у Приштини.

У
Одобрава ли Скупштина? томе знаку она

па
је

спровађана досада,

се
(Одобрава) сада

и
спровађа, ако сви знаци не варају, она ће
и

се
- Г. Ханс Мозер,

и
нар. посланик, молио је за 4 будуће овако спровађати. Као прва жртва
у

дана одсуства због болести у аграр

не

реформе, пали
су

породици. Одобрава кметски односи Босни

у
ли Скупштина?

и
(Одобрава).
Ја

Херцеговини. мислим, господо, да нема никога, |

Г. Димитрије
би

Поповић, нар. посланик, молио

да
не

који женио,
се
то

питање реши.
И
бивши сопственици, сами
је за 3 дана одсуства ради хитних домаих послова. кметовских земаља, они су
и
се

са

Одобрава ли Скупштина? (Одобрава). помирили судбином пристали, да

се
и

то
уз

Г. Иван Становник, нар. посланик питање реши једну праведну оштету. Његово
моли за Од
Височанство Регент, садашњи Краљ Александар,
10.

суство од седница 7. и децебра

т.

Одобрава
г.

је се у
ли

својој прокламацији
на

- народ, обећао је, да ће

Скупштина? (Одобрава).
шити,
да

тако земља припада онима,

а р
Г.

Франц Крем жар, нар. посланик, молио који

г. је

раде,
то да

ће бивши сопственици тих земаља

за

од

до
од

11.
до

одсуство седница децемба

за
6

т.

бити
Ја
ли

Одобрава праведну оштету. овде нарочито

Скупштина? (Одобрава). наглашавам „праведну
то

оштету“. Исто
је

Вељко Гргуревић, нар. посланик извештава било

Г.

наглашено
за

Предходним одредбама
у
и

да због болести не може припрему

присуствовати седницама
Ја

аграрне реформе. нећу тим питањем да

се
с

Народне Скупштине. бавим опширније, само напомињем, да

је

оштета
Г.

Штефан Фалеж, нар. посланик молио

да
за
је

била толика,
је

бивши Министар
и

дана одсусти због хитних домаћих Аграрне

4

послова. Јанез Реформе, Узуновић, изјавио

г.

да

она не изно
Бродар Јосип Немањић моле
ни
си

одсуство,
за

од
7 и

са

једногодишњи приход тих земаља. Сад,

10

седница децем, ради домаћих

и

послова. Одo
да

остављам вама, господо,

ви

оцените, колико
ли

је

брава
та

Скупштина? (Одобрава). оштета била правична.

 Стенографске Белешке 121

Али, господо, није се само задржало код ре која данас уписана

је
грунтовничким књигама

у
и
шењакметскога питања, ку као

-
се на

па

да
друга жртва већ њега, захтевима,

се

са
данас долази
аграрнереформе пали и слободни поседи мусли ова испаша има дијелиги добровољцима!

и
зв.
поседника. И т.
манских беглучко питање покре

је
Аустријска управа дала пригодом састава
је,

две трећине ових муслиманских поседа

грунтовнице инструкције,

да
нуто ове испаше упишу

се
и

рукама узурпато
су

се
лети

на
данас налазе грунтовним књигама државни ерар. Серви

у
и

У
ни
да
na

тим пита

се
нећу дуго
бавим
—

Али
ја
њем

тутна права појединих опћина нису додуше била

већ

да
да

је
хоћу нагласим,
Муслимански грунтовне књиге, али

су
унесен пракси била

у
од
Клуб још прије две године био доведен такав ових испаша могла дије

се
заштићена земља

за у

и
на
да

положај, једно мусли одузимати тек онда, ако допуштале по

су
је

морао пристати лити

и
из

се

на
жеље,

да

то
су
маненеправедно решт ње, само требе села ако пристали сеоски меџлиси.

те

су
кинпут утпостави законско стање,

па
макар какво Послије нашег уједињења испаше постале
оно

било. Али, господо,

те
кад сам споменуо

по

су
предметом пљачке единаца, што аграрне
да

kпуне,

су
бих хтио томе нешто кажем.
вам власти или толерирале или одобравале
ја

или
и
о

,
ко дати на
Ви

ко
да

знате има свету односа

цијеломе пак саме дијелиле земљу појединцима. Може бити
у

ли

са
мишљењу,

су
да
јима потоји закуп десет година, нигдје од подвојености гледишта

у
и

би су
носи нису сматрани као код нас Босни, рационалнога Господарства потребне испаше. Али
у

да

да
мислим,

и за
свакога, коме

се
ја
вас, господо, питам,
Ја

познато

је
ректву слични.
да

захтјевом, зако бави сточарством,

са

са

смео изиђе камо ли народ Босни Херцеговини

у
и

тражи: сваки онај, који ради десет те да има

се

ном,којим сувише мало приватне земље за то.

да
ће
зашто, бити јасно,
на

годинатуђу земљу, има права немогуће,

је
њу томе
А

Босни

и
поставите ПрИНЦИП КО
не

господо,аналогно томе Херцеговини гајити сточарство без ових сеоских

:

не су
туђој кући, има право земљом,

са
становаодесет година испаша. Приватници тако оскудни
на је

у
њу.

да

ни

би
Дакле, као што рекох,
је

то питање трећине свога блага могли издржати

и

по Муслимане, али смо без сеоских испаша. Према томе моје мишље

је
билоријешено неправично
да

—
и ми

су
ње,

за

се
зато, јер смо да
на

на
ове испаше бар
се

пристали њег само надали сада док

нашњи начин води господарство — неопходно по
ће
се

једанпут испоставити законско стање.

на

закон изиграва, јер требно.

се

Али жалост тај

и

да

да
Ми видимо, господо, влади, односно
се
у не
се

споровиали решавају никако или њихово

у
по
се

бесконачност. Спорови инстве

је
решавање
отеже Министарству Аграрне Реформе нема
у

да
од

до

су
инстанције док некако ног мишљења, да ли
на

влаче инстанције испаше потребне ли

и
се их

ди
не

према томе треба сачувати, или треба, него

не
једване
јаде буду докончани пред аграрном
Али сад долази ствар пред Министра
рекцијом. дана дан мијења мишљење различним

у
у
с
и
он
по

жељи партијских капоња готове, докончане приликама, према различним крајевима разли

у
и
аграрним властима на по читом времену, полазећи наравно

са
предмете
шаље нижим станови шта
би

нованпоступак, како спор још више одуго појединих Министара или њихових странака.
се

да

А
то

тако, најбоље показује чињеница,

На

да
су

је

овај начин лишени

је
влачио. Муслимани маса
у

првом реду кметских по сеоских ИСПаша ОДУЗета ОД муслиманских села

и
Босни Херцеговини
у
у и

““, (С.
за

другом реду слободне своје земље коју градова приведена сврху колонизације.
у
и
а

ни
данасплаћају све порезе, узурпатори уживају Кобасица: Нема муслиманских села гладова).
и

их

да
их

*40ДОВЕ Ње. Има биће увијек, јер вам неће успети

С

и
на ни
на

их

самим тим оти једне стране тако ради,

се

се
и од И

Али није зауставило пождерете. док

с

се с
начинама,
се

него отимачину испашапрешло друге стране појединаца муслимана одузима

је

маловарошана. Мислим да право,

се

зиратна земља
за

Муслиманских
тежака претвара испаше
и

у у
не

је

славна села. Тако учињено

то
да

су

потребно, вам говорим овде, шта срезу прњаворском

од
јер

за
то

Мусли
је

кише, добро познато. Али прије села Свињар Повелић. Одузето

је

свима
и

fā,
предмет интерпелације, држим
на

ко што пређем мана селима Инедолу Грабаш иши 3600 дунума

и
у

са за
да

на

“;ебним, упозорим једну чињеницу. Нису зиратне земље претворено испаше поменута
у
и

испашепостајале само тако,

су
за да

православна села. Тако учињено

је

земљом
“

узета јавна
и

“ра, државна или општинска, испаше, него Џинића односно Шика Врбашкој, кот. Бос. Гра
у
да

је

дишка. Одузето
су

настајале тако, поједини приватници 1000 дунума зиратне земље

и
У

То

Својихприватних издвајали поједине претворено

са

поседа испаше. исто учињено

је
*

и
и

и
на

за
их

***али располагање селу испашу. (Д-р зиратном земљом Смајил-аге Смајлагића селу
у

Андрић: Није истина. Нигде нису тако поста Греди, кот. Градишки, где 700 дунума зиратне
је
|-

ћу
*

Доказе!), Полако, Владо, земље претворено испаше. Тако учињено

је

сваку тврдњу
ја

је и
су
у па

*ницама доказати, ову. Тако настале селу Мачковцу, срез Босанска Градишка, где
у
и

110
пр.

од
на

““Че, Ђуреша општини Тврдовац, котар 2000 дунума зиратне земље одузето Хафиза

“
Та

*чки. дића, односно Џабића

су

испаша настала тако, да

И

поје претворено испаше.

је

у
и
“ “

приватним муслиманским по
са

док се тако ради

од

Сељаци својих приватних посједа поједине

за

седима,
на

ставили расположење испаше. Исто исто време од више муслиманских села

у

резу Зворничком, општини Прњавор, општина одузимају се, сеоске испаше

се

дају
и
у

и
у
**

са

своју приватну земљу, православним Србима. (Жагор приговори стра

је

Османовић дао
и
-
 122 VIII редовни састанак — 7. децембра 1923. године

махаљани Обрадовца,

је,
господо, оно, што нас нај

се
не радикала). И то пашиштем служе али
грађани Гра

то
више буни, оно, што нас највише узрујава тим испашиштем служе исто тако

је

је и
аи

да
што прави злу крв, дишке околних села. Познато Сава није

да
читавој радњи око

и
у
услед тога наступају велике по

да
грарне реформе нема апсолутно никаквог плана, регулисана

се
принципа, поплава, онда

се
кад изводи

И
нема апсолутно никаквог система нити плаве. деси

је на
То
се
који би сснивали економским социјалним стока Обрадовац. испашиште пало као

је
у
и
разлозима, него

да
читава аграрна реформа жртва колонизације одмах након избора само зато

за
то,
да
на

се
уперена муслимани лише земље. При што Обрадовчани нису хтели гласати радикале

то
томе не уважава се ни основни господарски прин (Радикали протествују.) Њима поручено:

је

је
за
цип,
да

не
се

земља више културе (зирагна) сме учињено зато што сте гласали Спаху. Па зар

то
не

из
се
претварати земљу ниже културе (испашу). Овај доказује бјелодано да испаше деле чисто
и у
су

принцип сама влада Министарство Аграрне партијских разлога (Буран аплауз код опозиције.)
Реформе усвојили предходним одредбама из и

да
Ја

се
мало пре казао овим испаши
у
и

сам
да

не
се

ручно наглашено земља више културе

је

из
штем поред Обрадовца грађана Бос. Градишке

и
смије претварати земљу ниже културе. Али кад служе тако исто околна села Чатрња, Долина
у

и
муслиманској земљи, онда не вриједе
ни се

О
ради

са са
о

Мачковац. Како било испашиштем

је

у у
и
ни

принципи закони. брадовцу, тако урађено испашиштем Мо

је

и
Па, господо, кад различитим при
се

овако кричама које опсиже 800 дунума. Самих муслимана

у

ликама различитим случајевима поступа уви овоме селу имаде око 300 кућа осим мусли
у

у
и

а
штету Муслимана,
и да
на

мислим Вам неће

ја

мана има православних нешто католика.

је
к

и
бити зачудо, што код Муслимана код свих

се
је

Овом испашом служе осим Мокрича још

објективних људи стечен дојам, да аграрна ре
се

ова села: Чикуле, Дубраве, Батор Лисковац.

и
овако,
ни

самом селу има око стотину кућа, које

да
фирма роводи Бо Херцеговини

И
у

ма
и
да с

у
се

два дунума земље, дакле

ни

ни
само би Муслимани лишили потпуно свакога немају једну петину
поседа, тиме егзистенције хектара, нити су ти сиромашни сељаци тражили
и
а

да
Кад сам код овога предмета бих хтео да нити би им остали тежаци дозволили дирају
ја

још једну не ове испаше, јер им

за
она пријеко потребна
на

је
упозорим Народну Скупштину
у

та се
за
конзеквентност спровођењv аграрне реформе. Вама њихова села. Па све то не само да потребе

и
у

Херцеговини по ових тежака нису уважиле, него

се
познато, господо,
да

испаша

из је
Босни
је

и
у

и
на

не
поједина земљишта,
3.
стоје тзв. сервитутна права поделила. дошао Бањалуке

је
маја

о.
г.
налогу, али много говори,

се
су

на

која уписана државне књиге државни ерар. знам по чијој жељи

и
у

по
то
да

влада при
да

било налогу неких посланика радикалне

је

Могу бити два становиштва: или

партије,
не
их

поделио испаше добро

та

да

знаје поштује сервитутна права или геометар Ганз

и
и

за
практицирало бар то,

да
признаје. Међутим ми видимо, влада нема ни вољцима. Прије
да

се

се
да
каквога критеријума,
да

нема никаквога одређеног такав поступак упита општинско веће ли оно

на

то

питању. Сервитутна права др пристаје или каже, који да

крај најподе

је
становишта том
о

за

признаје, ако снији раздиобу. Међутим код овога случаја ми

на

приватна зем
се

жан она односе

а

се

моишло општинско веће земља подељена

је
љишта. Таквом мишљељу влада дала израза
је

се и
и

1921., од без ичијег пристанка. Једино има захвалити бив

V.

познатој беглучкој уредби од 12.

у

шем великом жупану Бањалуци Тодоровићу

се

носно њеној проведбеној наредби где изрично

г.
у

и
у

се

за
његовој увиђавности, који
ће

каже, приватним шумама поступати тако, заузео овакву једну

да

се
са

праведну ствар, запријечио раздиобу, али

да

постојећа сервилутна права буду потпуно оси због

је
и

то

пао. (Суботић: није истина). То

је
гурана. То се, господо, данас пракси спроводи тога истина.
и и
у
и

ћу за
га

ни ед приватни власник шуме не може продати Ви Мајкић сте срушили вријеме боравка
н
и и

то
Ја

сећи своју шуму, док Пашића иноземству. вам доказати.

не
се

осигурају сервитутна
г.

права појединих општина. Док по

се

овако ради Заузимањем великога жупана ова подела била

у

гледу серви тутних права на приватним поседима, обустављена, али она како сам обавештен
је

је

по
не

за
дотле влада Министарство Аграрне Реформе пре неколико дана поновно отпочела. Да
и

на

поштују сервитутна права појединих општина тзв. делу овако мале испаше није било никаквог ства
ерарна земљишта шуме него без осигурања рно оправданог разлога ни фактичне потребе нај
и
и

тих серви тутних пВава дели оваква земљишта коме боље доказује чињеница, што истоме срезу по
у
за

она хоће. Владина партија своје кортеше њихов стоји велико ерарно земљиште Хлом Козари које
и
тј.
за

рад награђује општинским испашама. Доказе ово опсиже од 6—7 хиљада дунума, шест до седам
стотина хектара, који могу привести сврси ко
не

се

могу све пружити али масу материјала изнеће

ја

својим говорима. Да томе, лонизације. (Радикали: То

се

моји другови високо. Неће нико

је
у

у
о

то

уверите, довољно је, гору.) Господа ми добацују,

у да

да

је да
је

истакнем чињеницу високо. Али

је
ли

дијељење испаша било јеку управо пред прошле ако Хлом високо, да високо оно зем
је

изборе непосредно иза њих. (Аплауз код опо љиште радикалнога првака господина Тоше Зу
и

.
.
.

зиције. Граја протести код радикала.) рунића, које досиже само овом котару три хи
у
и
ћу

ћу

тиме, што љаде дунума земље, док још

Ја

се

задовољити истаћи котара има по

у
3
с

то се

неколико маркантних примера доказ горњих неколико хиљада дунума беглучке земље, која
у

сврхама аграрне реформе, јер Ви

из не

својих тврдња. приводи

Обрадовцу код Градишке постоји испа партијских разлога штитите. Место сиротињске
У

ис велепосјед Зу
се

шиште „Крушкик“ велико 400 дунума. Тим испаше подајте тим добровољцима
 Стенографске Белешке 123

на

су
радикалског капоње
рунића (Пљескање десници који прави бескућници раде само туђу земњу.

и и
Ви
чувате велепосјед Ђорђа Ако хоћете, Вам могу хова имена навести.

ја
левици.)Исто тако

њ
и

—
градишком, Мухо Јашаревић, Салих Керић, Омер Керић,

су
Ђурића,који само једноме котару То

у
има

1400дунума земље, чувате велепосед Милића, Мухо Ковачевић, Але Вајровић, Кадрија Хабило
Мујанић, Сатиф Ахмић, Му
јер

те

су
они Срби православни, вић, Фето Мујанић,

К.
јер
су
самозато,
И,
господо, уместо, ови ве

да
стафа Пушкан, Авдо Кликић, Бег Ђошић, Ибро

се
Вишепристаше.
ликипоседи приведу сврси колонизације, по

14
место Ахметовић, Шериф Махмић. Поред тих

57
ова тежачких породица, које
да

из
се

добровољцима земљиште даде ових тпуних бескућника има

ни
дунума, дакле немају једног хе

10
пи великих поседа, оно на против одузима се немају ни
а

57
испашамалим сиромашним тежацима, штеде ктара своје земље. Сем тих малих тежачких

а
и

великопосjедници. Стварна потреба није посто породица има 49, које имају испод 20 дунума,
се

и
јала

жељама сиромашних те
да

се
оправданим
се

испаше дјеле, јер постоји велики посед мјесто да

Турјаку, кога сусрет ових бескућника,

на
су
од

Дра Џинића 15.000 дунума жака изађе њихове

у

узурпиралибивши његови кмети, који рјешењем су испаше употребљавају сврху колонизације. (Мин.

у
уместо,

не
кметскогпитања добили сувише земље. И Аграрне Реформе Симоновић: Ти тамо ништа испа
и

шују, газде напасују своју стоку!)

да

се од

Министре

па Г.
се

ових одузме оно, што превише након

је

и
Што

да
власника, није тако, Ви нисте отишли тамо, видите.
за

осигура предвиђени максимум

а
Ја
врло добро знам,

да
ови ве

се
испашом служи баш
се

Поделидобровољцима, ради противно

а и

та И,
господо, нико

не
ликипосједи остављају узурпаторима, добро тамошња сиротиња. би имао

да
се
то, господо, ништа против, земља бао дјели добровољ
се

вољцима дјеле мале испаше. Исто

је

су
цима инвалидима, који земљорадници, али
са

великим посједом наследника Хаџи Селим бег

и
та
Џинића,који опсиже око 7000 дунума, који земља понајвише дели бирташима, трговцима,
се
је
и

ципеларима, жандармима, егзекуторима т.д. „као

се од

тежака који имају довољно земље.

У

и
уприран
у

Ђоко Пирковић, бирташи

су
да

колонизи што Владо Поповић

за

мјесто, ова земља употреби

и
и

из
се

зирањедобровољаца инвалида, узимају како Прњавора.

и

малесеоске испаше. Но, господо, што нај

не

се
само, господо,

да
—

реко земља даје људима

И

упе
да

љу

се
из

то, онога среза, него

за

дијелење испаша
је

нитијеговори онога краја дјели

и
и
то

реноуправо против Муслимана,

то
из
се

оно што дима, који дођу

је

бијелога света као што

је
до
се

из
догодилоу Моквицама. Док тамо дијелило Јајца. То земљиште,
са

случај Јозом Маслићем

ду као што рекох, подељено

Х.
800 дунума, дотле око стотину 28. против воље
је

је
бровољцима
за

неколико право сеоскога вијећа. Кад сеоски меџлис видео, да

је
нумаизлучено резервисано
и

зову Стру
ми
—

ис
да

се
аграрне области упорно остају при томе,

да
се

славних породица чини се,

за

он
из

чић“, села Жеравица, као испаша њихову паша мора дијелити, тим, се
—

био помирио
је

с
кућа, међу којима
се

марву.Дакле 300 муслиманских ова испаша већ мора дије

је

само рекао кад

по

два дунума земље,

о на
лити, онда бар подијелите оно што
од

даље од

је
половица њих има само
прематоме њима испаша неопходно потребна, ших кућа, оно што ближе нашим кућама,
је

је
*

за

вријеме, док

на
се
се

*шава испаша исто овим ставите нама испашу омогућите нам тај
у

Струмићимарезервише испаша каже: оградите начин приступ води нашим млиновима. Али тој
и

сеи

се
ницомземљу пуштајте само свој мал. њиховој молби није удовољило него поново
и

из
да

да

нећу рећи, ово све чињено само наређvје,

је

се

сва ова испаша подијели. (Стијепо

Ја

ови Стру
су

*менских вјерских разлога, можда Кобасица: Кажите колико после свега тога
је
и
и

мићибили
кортеши једног од господе посланика остало селу. Њему остављено 1000 дунума)
је
Па

није само то, господо, знам, дали 1000 дунума, јер

је не

је
се Ја

радикалнестранке. остављено
““ се

овим испашама подмирују фамилијарни диоба чинила тек прије неколико дана, па
и

из

то
}“)“ рођака једног радикалског посланика нисам могао добити обавештења, али ако
је
за и
Тај

то

за

послаников рођак Тихомир имао тачно,

је

Градишке. није само једно него три села.

на са

за

Мишетићем. Овај
је

*арни спор Стојаном Осим тога испашу остављена најлошија зем

је
по

земљу Тихомирову беглучкој ља, док сва боља подијељена.

је

*дао захтев
*дби.
“
овај посланик одлази сељаку, који има
не
на И

се

Ова сиротињска само сиро

laj

мука дели
по

земљу беглучкој уредби каже му: масима, него богатима, дели људнwa,
и

се
се

10 дели
свога захтевана земљу мога ро
и
ти од

****и
ћу ти

који имају преко 300 дунума своје властите земље

oj:

је и

*“, испословати један дио испаша

из
то
ја

Теодром Врховце
да у

са
а

као што случај

и

(44
Ко

Ја

*авцу мислим,
је

(Гласови: тај?)
С.

Мрачаја др. (Посланик басица упада реч.)

К.

К0
у
и
на

то
““

се

онај кога односи. селу Лишњи

да

*
Ја

Председник Љуба Јовановић: мислим,

у
у

се

Прњаворски, има испаша, којом служе три

\lИ
Лишња, Мујинци Гајеви, гђе има око 500 господина Кобасицу могу уписати као говорника.
и

се,

су:
“ких кућа преко 4000 глава блага. То благо
са

Хамзалија Ајановић. (Наставља. Слично

““
3y

““, господо, дешава

са

испашом Бос. Коставници.

на
не

приватним својим
у

могу издржавати
и

Хи
од
јер

70

врло оскудни земљом, Тамо постојало једно испасиште хектара.

су

испаше
се је
10 се 10

од
“ }“

HeОПХОДНО
потребне. Да ово тачно најбоље Тим испасиштем служила Костајница још
је

од

****ица, године, када насељена, мусли

је

Ли 1862. она
—
да

од

уједном селу тих

у
има
li

од
су

људи, који немају никакву земљу, бјежали зулума

14

мана који ослобођеној

у
-

СКЕ
31.

16“
 124 VIII. редовни састанак —
Србији. Како је тај комплекс прилично мален оп
ћинско је веће на захтев агр. власти закључило,
да се само добровољцима из њиховога места даде
земље. На тај начин одређено је, да се та земља
даде Војиславу Карану, Обраду Живковићу и Сте
вану Савићу, али само на таквим мјестима, где
то неће сметати испаши нити дотеривању блага
на воду, као и да то не буде непосредно уз му
слиманско гробље. Међутим органи аграрне реформе
нису тај закључак поштовали, него су делили зем
љиште и на оним местима где се спречава испаша
и смета догоњење блага на воду, па су хтели, да
ту диобу још и даље продуже те дијеле земљу
из других крајева. Општинско ви
добровољцима
јеће пожалило се је код Министарства Аграрне
Реформе против тога, па је ишло неколико пута,
да се жали и среском нечелнику и аграрној ди
рекцији у Сарајеву, да се од такве диобе одустане
и на те своје жалбе добило је ријешење од ми
нистра, да се ово земљиште неће више употре
бљавати за колонизацију. Међутим и послије та
квог ријешења нама је прије неколико дана дошла
вијест, да се то решење не поштује него да је
подељено осморици добровољаца.
Господо, да видите, који су ти добровољци,
којима се ова земља дели. Двојица од њих Мирко
и Илија Мијатовић из Петриње имају своје земље,
која је раније била под кметовским одношајем али
је решењем кметовског питаља постала њиховим
властнаштвом и довољна је за издржавање њихове
фамилије. Гвијо Бјелац је богат човек уз то, јер
је ту скоро из Америке добио милион круна, а
још добија по 47 долара. Он та
свакога месеца
кође има своју земљу, која је била под кметов ким
одношајем, а и не бави се земљорадњом него земљу
издаје под закуп. Дајући сада и њему земљу ства
рају се нове спахије и нови кметови, а ви сте то
лико пута оправдавајући аграрну реформу казали:
ми не ћемо да гледамо људе, који живе од туђег
рада! — а овамо оваким наопаким провађањем
аграрне реформе ви стварате нове спахије, само с
том разликом, што су нове спахије — хришћани.
И баш то стварање нових хршћанских спахија,
ага и бегова, доказује, да се наша аграрна рефор
ма не руководи ни економским ни социјалним
интересима, него да главну улогу у њој игра вјер
ски моменат. Не смије бити спахија „Турчин“,
а Србин смије. Овим људима се је могла дати —
кад је то већ хтјело — земља у њиховој општини
и они су се могли тамо подмирити, а нису требали
овамо у чисто муслиманска села долазити.
Исто тако је и са Миланом Штијаком из То
вије, који живи заједно са својим оцем и има 80
дунума врло плодне земље. Он је осим тога узур
пирао државне земље још 50 дунума, а поред тога
је од неког Мехмеда Казаза узурпирао још 58 ду
нума земље. Све сво земљиште, које је он добио
и од државног ерара и које је узурпирао не обра
ђује сам, него га пушта онако да лежи као ледина,
и од тога нема никакве користи ни он ни други.
Управо ту се најбоље види, да отимачима у Босни
нису узрок фактичне потребе земље, него само и
једино Глад за земљом,
7. децембра 1923. године
Ја би вам, господо, могао још тако даље ре
ђати случајеве да вам покажем коме се све земља
давала, али мислим, да је и то довољно да се
види како су се неправде чиниле према сирома
шном становништву Босанске Костајнице, гђе се
је од сиротиње одузимала испаша за то, да се
подели сасвим другима, који је нису потребни.
Тако исто, као што је у Бос. Костајници
било је и у Бос. Дубици. Тамо су 3 испасишта:
Грабовац. Јошик и Корарица. Она су обсезала
6000 дунума и њима су се служили становници
града Бос. Дубице, тежаци из Божића, Хаџибајра
и Јошика. Али за време Аустрије, у год. 1892., од
тог је земљишта у Грабовцу и Јошику 4.000 ду
нума подељено бескућницима и тако је свега остало
2.000 дунума испаше. И касније се је кушало, да
се ова испаша дијели, али је тамошњи народ на
челу са својим опћинским вијећем одупирао се
тим покушајима. Год. 1919. дошао је изасланик
кот. уреда Рукавина у опћинско вијеће и пријетио
да ће на своју руку поделити ову земљу. Општин
ско веће је опрло се томе енергично и испосло
вало, да је покрајинска управа у Сарајеву обуста
вила диобу. Касније је дошао срески начелник и
тражио да му вијеће дозволи, да може 700 дунума
земље поделити домаћим бескућницима без разлике
на вјеру и то пропорционално. Вијеће је пристало
на то и одредило два општинска вијећника који
имају контролирати тај рад. Међу тим срески на
челник није тако учинио, као што је закључено,
него је подијелио више од 700 дунума и то тако
да су од тога земљишта добила само 4 муслима на
земље, док су 38 други били Срби. Овом диобом
и каснијим узурпацијама коначно је становништво
града Бос. Дубице остало без и једног педља
ИСПаСИLLITа.
И не само то! Ја сам био на лицу места и
прегледао сам читаву ствар, па сам видео, да је
томе крају учињена још једна неправда и тиме
што су изурпатори тамо једину живу воду којом
се за вријеме великих летних врућина сво околно
становништво служи за напајање блага оградили,
и тако благо не може долазити до те воде. Ја
сам већ тражио од Министарства да се та неправда
Уклони, али се томе још ни до данас није изишло
у сусрет.
Баш од ове испаше највише је подијељено и
таковим људима, који су своју - властиту земљу
продали, како би добили ову опћинску. Примјера
ради ја ћу навести само насљеднике Г. Мисаљевића,
Илију Исаића, Васу Јајчанина, Стојана Ћурина,
Ђоку Пећанца, Славка Балту.
Као и на другим мјестима, тако је и овде
земља дијељена кафанарицама, као што је Миља
Думић, шустерима, као што је Славко Балта, ек
зекуторима, као што је Драган Момчиловић, и т. д.
а прави тежаци, којима је потребно држање блага
ради обрађивања земље и који немају довољно
земље своје, остали су без испаше.
Како рекох ја сам овде изнео неколико мар
кантних примера, а остали материјал и остале
примере чућете од мојих другова, који ће иза
мене узети ријеч. И овакав неправедан поступак
 Стенографске Белешке 125

зато ми треба око 260.000 ка

за
оправдававлада тим, што је потребно искупити молби земљу

и
тастралних јутара земље,

да
обећање,које је у Солуну дато добровољцима. би свакоме изашао

у
Босну,

да

на
Ја господо, . . . (Мин. Аграрне Реформе М. сусрет. То ме одвело лицу

је

у
и
Има једна законска
Димоновић: обавеза!) Јест ја места видим стање аграрних односа. Тамо сам на
признајемда,има и законска обавеза и да треба шао велике поседе, који припадају општинама

и
да

та
земља дели до

се
то обећање. То је дужност владе. Само
искупити држави. Наредио сам,

и
ја мислим,да се иви, господо посланици, а и г. бровољцима, општинама остави само онолико,

а
је
колико њима стварна потреба. Тако нешто

да је
МинистарАграрне Реформе слажете са мном у том
има

фалси хтео Босански Сабор под Аустријом ради.

са
да један велики број добровољаца

је и
је!) Био спремљен чак законски пројект томе.

И
фикованимуверењима. (Гласови: Тако

у о
у

и
Скуп
да

са
Заједно законом аграрне реформе биће
се

место,господо, најпре провјере ова уверења

за
најпре испита њихова ваљаност,
да

па па
штини један законски пројект уређење аграрних
се

тачно
и

да
се
добровољац, Тај пројекат израдиће Д-р
ко

констатује, све прави односа Босни.

се г.
је

у
ове законске одредбе, Сршкић На

са
ондаприступи удовољавању споразуму мном поднеће

и
ми

се
дола, да
да

родној Скупштини.
се

видимо, почело брда

је

и
да с

да
није присту
се

удовољавадобровољцима, Ту дакле, господо, Министар каже,

је
ишао
и

г.
а

ових увјерења. Познато Босну, наше добровољце. Лепо,

да
пилоизвршењу ревизије

за
нађе земљу

у
на је,
да

да
било свега 17.000 до 20.000

за
мислим,

он
добровољаца
је

али није могао наћи земљЕ

ја
до

се

солунском фронту данас пријавило колонисте канцеларији Аграрне Дирекције. Није

а

у
око

да
140.000лица добровољачким увјерењима. Па могао нађе ни податке тој земљи, јер код

о
су с
У ми

ни
не
ти

знамо,како постали толики добровољци. нас постоји, аграрна статистика. Нећете

у
Дирекцији наћи, ко
се

ни
Босни Херцеговини прекључила множина Министарству, Аграрној
и

у
људисрпској војсци, кад ова дошла тамо,
је

лико где има земљишта

какове културе. (Глас:

је
и

и
само због тога,
да
се
су

назвали добровољци могу Има!) Нема, дајте покажите! Кад ствар тако стоји,
земље, што
је

тражити оних хектара обећано онда наравна ствар, да Министар није могао
на је

г.
5

правимдобровољцима. то котару, где

да
доћи рецимо прњаворском

у
се
се

право,
да

Господо, није што одузима 700 дунума од сиромашног народа

ја

мислим

у
да

Лишњи,
се

Овакоради. Зар није жалосна појава, често постоји један огроман комплекс плодног

би
државног земљишта, који

се
да

могао врло добро

се

кшава, оваквим лажним добровољцима

даје

испаша, која одузета од сиромашних те привести сврси колонизацији добровољаца. Познато

је

за
КаЧКИХСтановника? је, да аустријска управа нашла тамо земље
је

мишљење, хиљаде колониста,

да

се

Господо, моје дијељење али Министар није могао

је

г.
нађе,
да

земљеовим добровољцима, који нису земљорадни како рекох његови подручни органи
а
На ци,

се

оном гесту, којим

га

то, јер просто

не
на
управо противи нису могли упозорити
је у
и

и
-
започела аграрна реформа. Ви знате, да знају за то.
онога, који
је
је

обрађује. овој изјави

И
је

Проглашено:земља што најинтересантније

у даг.
у
он

земља бирташима, жан Министра, јест то, да

ће

обро, али што издао наређење

је

(Вл. Ан
—

да
се

арима,трговцима, једном чиновнику? испаше деле добровољцима надаље,

|
и

а
се, донијети закон,
да

ће

Господо,
не

је јић: Чиновници добивају земљу!) исто вријеме обећаје,

ће

Рукавина Бос. Дубици дао своме брату канце који регулисати ово питање. Зар ово господо,
је
у

ЈаВине

на

“T“ земљу. једне стране, овакви људи неће личи бољшевизам? (Мин. Агр. Реформе:
С

Н0
ће

ту

не

1}, “рађивати добивену земљу, него давати можете давати другог смисла мојим речима.)
дословно репродуцирам ваше изјаве, господине
па

ће

опет разви
се се

***) закуп, под најам,

У

ја
К“

о се
„Наредио сам,
да
Кметовски одношаји, тиме само читава министре. Зар нисте казали:
до а

д4
та

“рна реформа доводи апсурдума. земља дјели добровољцима општинама

и

110
њима стварна по
би
се

стави само онолико колико

да

је

Моје мишљење, оваковим добро

је

“ма,
не

то

који нису земљорадници, пуно боље по треба“. (Мин. Аграрне Реформе: То значи
То
ћа,ра љу И

ви
у

“Aо, ако значи, господине министре, толи

би
се

њима дало готовом потпора што кажете)

у

ко, да ви оваковим радом хоћете Да ДОВеДете Зако

На

би
“

“
еквивалент алату. тај начин добро
у

“
*ци, који нису земљорадници, могли
основати нодавца пред готов чин: издјелићете испаше коме
па

хоћете,
би

по

}{3, “истенцију, друге странебила ћете након нестанка њихова донијети

а
с

пред Скупштину законски предлог њима.

о

испасишта појединих села градова.

и

мишљење, ако
да

Мини Моје
из

се

хоће по ступа
је

акон свога повратка Сарајева

г.

“
11t
да

као што треба,

је

“Арарне Реформе дао београдској „Правди.“ потребно прије свега уста

је

(bá
22

па

“јаву, која томе листу изашла про новити тачан број правих добровољаца, онда
је
ћу у

ек
у ње

““сеца цитирати само ово, појединим кра

из

““
на ја

колико има ерарног земљишта

и

у
A.

то у те

јевима,
.

је

односи његов пут Босну гледе делења колика стварна потреба појединих
*(3 9вихиспасишта:
погледу тих земљишта, дати добровољ
““
општина
b80

“
не
*

им

треба,
да

дове

“
прво био Босни, где сам имао цима онолико колико
и

а
у

“рарних овај начин пред fait accompli,

на
је

односа иако било могуће, сти законодавца

из

па
*?

добровољце, који он исправља криве рјеке, исправља по

да

да
за

су

*.
земљу Босни
у

31.
по

грешке, које
за

се

поднесеним молбама земљу чине оваковим неустановним

И и
}}

до

се

20090B0Љаца има 10.000. Управо када незаконитим радом. Кад овако без система
САМ
136 *****а Министра, затекао сам око 26–27.000 без плана спроводи аграрна реформа, онда није
 126 Vlll. редовни састанак —
никако чудо, што се у народу ствара једно незадо
ВОЉСТВО И ШТО Се На СТОТИНе ХИЉaДа Те Жа Ка ОЗ
лојеђују оваковим наопаким радом. Кад се овако
нарочито и изнимно поступа према муслиманима
тежацима, онда није чудо, што се код муслимана
и свих објективних људи ствара утисак, да је чи
тава аграрна реформа уперена једино против њих,
те да се влада у провађању аграрне реформе не
руководи никаквим ни економским ни социјалним
разлозима, него да она има као једини циљ оти
мање земље од муслимана, како би их лишила
егзистенције. (Буран аплауз код Југословенског и
- Југосл. мусл. клуба).
Председник Љуба Јовановић: Има реч г. Ми
нистар Аграрне Реформе.
Министар Аграрне Реформе Милан Симоновић:
Господо посланици, из Југ. Муслиманског Клуба
још моме предходнику у Министарству Аграрне
Реформе упутили су јуна месеца ове године интер
пелацију, у којој су навели: да је Аустријска, бив
ша окупаторска управа, по једној својој наредби
спровела своје грунтовне књиге као државно ерар
но земљиште и испаше општинске и сеоске у
Босни, али да је ипак поштовала, за време свога
трајања, сервитутна права општина и села, док се
после ослобођења и уједињења отпочело не само
са појединим узурпирањима тих испаша, већ да се
је систематски од стране политичких, а нарочито
аграрних, органа почело са раздеобом и одузима
њем тих испаша, да се је давало не само сиротињи
и добровољцима, који немају земље, него је да
вано и онима који имају довољно земље, па чак
да се је отишло тако далеко, да је зиратна земља
од појединих Муслимана одузимана и претварана
у испаше. Поред тога, што налазе да је све ово
неправедно и да је гажење закона, господа ин
терпеланти истакли су још, да је ово зло по го
сподарство, по привреду самог становништа у Бо
сни и Херцеговини да је то спровођење аграрне
реформе од штете привредним интересима у Бо
сни. На основу тога. г. г. интерпеланти, резимира
јући све то упутили су ми ова питања: 1) да ли
сам вољан одмах наредити обуставу делења сео
ских и општинских испаша и 2.) да ли сам вољан
досадања одузимања подвргнути темељитој реви
зији објективне комисије, у којој би поред аграр
них органа била заступана и општинска већа,
односно сеоски одбори у неорганизованим сп
|
НИТИНа Ма.
Господо посланици, пре него што бих као
одговорни и ресорни министар могао да дам од
говора на ова постављена питања, а да г. г. буду
на чисто са мојом будућом политиком и радом,
ја морам да се предходно мало позабавим изве
сним стварима, које је потребно да чује Народна
Скупштина, како би са више познавања ствари
могла да донесе свој суд о раду моме и мога пред
ходника., Јуче ми је у Финансијском Одбору пре
баченео да се још није имало прилике, да се моји
поглди на аграрну реформу чују. Истина је, да
за то није било прилике, нарочито у овом дому,
па до јуче ни у једном скупштинском одбору, и
због тога г. г. народни посланици нису могли моје
мишљење и погледе чути. Овом приликом, у то
7. децембра 1923. године
лико пре, што је то потребно и ради саме ствари
,о којојданас расправља, ја морам да у најкра
се
ћим потезима и линијама кажем своје глециште,
у опште, на аграрну, реформу и политику код нас.
Господо,
Министарство коме имам част бити
на челу, није основано после рата, после ослобо
ђења и уједињена, у намери да годинама и годи
нама траје. Аграрна Реформа по самом значају те
речи, не представља грану државне управе, која
би имала да дуго траје у животу једног народа,
него која има да у релативно кратком времену
сврши и оконча, питања од несумњиво великог
значаја. Само по себи она преставља промену по
стојећег стања, у погледу поседовања земље један
преображај и као таква не може се замислити да
то Питање имамо Стално, а ни желети, него да се
то у што је могуће краћем времену ликвидира и
реформа спроведе а нови односи установе. Господо,
само име „аграрна реформа“ потиче још, као што
ће вам бити познато, од римско - нази за „Агер“
и „Легес аграрија“. Аграрни закони постојали су
много векова, па ако хоћеге и хиљаде година и
пре нас. То није нова ствар. Вековима су се Рим
Љани ЛОМ ИЛИ И ЦеO ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ СВОДИЛИ На
борбу око аграрних закона. Сви ти аграрни зако
ни нису имали за циљ амелиорацију земљишта
нити чега другог сличног, него једино поправку
социјалног положаја најсиромашнијих слојева на
рода, а која се поправка желела постићи тиме што
ће се тој сиротињи, која није имала могућности, да
живи, резделити од јавних државних добара „агер
публикус“ дати потребно земљиште за одржавање
живота. Господо, и ако је после рата ово питање
истакнуто у многим земљама, оно није свуда, пре
ма приликама појединих земаља, добило исте ци
љеве и исти смисао. Ја ћу као пример да вам на
ведем Немачку. У Немачкој, господо, такође се
ово питање претресало и претреса после рата.
Али је тамо једна друга потреба изазвала то пи
тање и циљ њихове аграрне реформе сасвим је
друкчији него код нас. Немачка је изгубила по
простору и Немачка је дошла у положај да је
имала масу незапослених фабричких радника, који
су, губљењем најбољег терена са рудама, остали
без посла. С друге стране, Немачка се, због своје
валуте и својих прилика, нашла у положају да је
морала гледати да све своје животне намирнице
сама производи и ствара, да би се могла одржати.
И онда је циљ њене аграрне реформе, тај да се по
седи парцелишу и да се од њих и државнога зе
мљишта створе мали поседници од фабричких ра
дника и да се на тај начин што више продуцира.
Код нас, господо прилике су друкчије биле и
циљ је наше аграрне реформе сасвим друкчији.
Ми смо наследили извесне установе у тим имовин
ским односима још из средњега века, које су ра
није управе толерирале са нарочитих разлога, али
које ми никако и ни по каквој цени не смемо ви
ше као застарале недопуштене установе трпети.
Али поред тих чисто феудалних односа и остатака
средњега века код нас се појавило друго једно
питање. Наслеђем извесних делова бив. Аустро-Угар
ске Монархије, ми смо наследили крајеве са вели
ким поседима, где има поседа који би могли бити
 Стенографске Белешке 127

ја,
спорникаквога су порекла, — а господо, нећу да тога толиког броја добровољаца има. Господо,

и
тврдити они, може бити, носе чисто феудални
да

је за
кад сам примио Министарство Аграрну Реформу

за
карактер,
али моје уверење, ако немам сада граничним крајевима могло бити преко Саве

је

и у
Дунава колонизирано око 17.000, може бити мало

да
доказа, један приличан део тих

је
прикупљених
поседау своме првобитноме постанку феудалнога више, добровољаца, Босни, дD мога доласка, до

у
или

и да

по
приближно истога порекла. Могуће, има било земљу извештају Аграрне Дирекције

је
их
мешовитихпоседа, да има који неколико добровољаца. Јужним Краје

је
могуће свега 500

У
а

и
је то

да
Но
су

чистокапиталистичког порекла. није главно. вима такође тај број може бити није изнео нити
поменуо,
се то
Главно зашто сам то питање да исноси више од једне хиљаде. Кад овако ствар
ми је

да
њи тихли

стоји, господо, онда

се
смо имали ограничимо само на раскид некој басноловној цифри

са о
не
на
остатакасредњега века, оно што послед од 120 000 може ни каквим правом ни основом

је

се
наша аграрна ре сам распитивао, јер сам био

Ја
остатак феудализма, или је да говори. сам

не
даље. Ја, господо, мислим,

ти
да

да
да

формаморала иде поззан водим рачуна људи продају

и
и

по
позитивнипрописи, који постоје, целокупни последњу долазе петнаест пута Министарство

у
и
и
а

се за
Реформу,

да
досадашњиправац аграрне реформе рад наше Аграрну морао сам да гледам

и
и
од

оснивањаовога Министарства
показују циљеве то питање додељивања земље добровољцима
реши,

је
задаткенаше Аграрне Реформе као много веће што пре оконча што ме нагнало да

и
и и

па

да
ра
из

се
запитам: колики број коме имам водим

је
многоопсежније. Није чисто социјалних

о
да
3логаДОВОЉНООСЛОбоДИТИ Само кметове кметских

И
рачуна где могу наћи земљу им дам. стекао

и
сам уверење,

да

ни
кон

Ја не
будућност, тај број може ком случају
за

за

чифчијских односа, него

је

у
и

да
солидвање ове земље несумљиво било потребно пребацити преко 30000. верујем број оних
Добруџи, што

су

на
солун

су
да

створимо једну социјалну структуру приближно што били били

у
из

су
сличнооној нашој малој предратној Србији ском фронту разних крајева, што долазили
у
у

из

су
време окупације, чак Америке који вршили службу било
се

за
су

којој завојевачи Немци

у
на и
фронту, неће много премашити
да

да

после пре ње, увек морали

диве само позадини било
у и

је,
тај број, који сам

за
нашега народа, утврдио. Могуће шта

ја
томеналазе они моралну снагу

да
нисам одговоран,
да

ја

издржи она тешка иску неко дошао до уверења

је
помоћукоје могао
је

добровољачког, које није имао право. Господо,

на
шена,кроз која смо морали проћи. (Одобравање
право, нити сам

се та
није моје давао уверења

ја
Центруму. Приговори код Муслимана).
у

по
ми

се

задатак,
да

да
за

Господо, смо имали нити сам могао наређивати сам ревизија

истих спроведе. (Кокановић: Како нисте могли,
да
се

старамо ситуација социјални положај наших

у да и

не
ко

то

да
могли сте!) Па
на

такав створи,
Грађана једној страни немамо разуме тај може тврди.

би
огромновелике поседе рукама једног ограничено Па, господо, ако био мало већи број

и
ли

таквих људи,
да

малогброја највећој мери чисто националних би због тога требало застати

с у

да

слемената, друге стране имамо једну пуку

са

скидањем овога питања дневног реда упуш са

а

и
“
ће

се

сиротињу,која моментима, ако ова земља тати један посао, који несумњиво изискује
у

у
да

искушење, питати се:

Ја

буде доведена много времена. сам схватио своју дужност онако,

у

на
да
ћи

то
ће

ради чега (Одобра

да
Народној Скупштини одобри или
је је

имати шта брани

и

а
да

Ви сте анацио ин
Ја

мислим,
да

*ње центруму. Салих Баљић: ме осуди. већи државни

у

*ани, кад тако говорите). Кад тако велите Ба дневног реда, ликвидира
са

терес скинути то питање

г.
Вас

*у
да
ли

их

ви
ти

гроф Чекоњић,
да

ли

једном, јер међу тим лажним, како нази

је

питам:
ја

вате, добровољцима, међу којима може бити има не

за

Куен други разни велики поседници нас

9

не
би

по

ких, који
на

*ационални или нису. (Салих Баљић Приговара). имали право закону титулу
за

Имали смо, дакле, господо,

да

дужност добровољаца, има већине потпуно сиромашних

и

се
по

да

уну сиротиње постојећим прописима снабдемо људи којима мора води рачуна овој земљи
о

у
да

имају онај најмањи ми

су

без обзира,
да
“;

толико земљом, ли добровољци или не.

у

им

одржање егзистенције потребан, Ако, господо, има међу њима неких који нису
за

нимум,који
је

да

дужност, оним на који нису сиромаси, па им

се

земљоделци земља
за

Поредтога имали смо

и
*
“

борцима, ратницима, добровољцима, према да, то ћемо исправити.

су

“Има земља узела обавезе, дамо земљу, јер Господо,

је

“
констатовао сам истраживањем да
да
“

су

дали доказа ову своју земљу пре босанских добровољаца усташа може бити при
и

и
њу

на

жртвовали. (Граје
се
за

страни
не

их

волели ближно, јер тачних података немам

и

могу
и
не Од

Муслимана) стране господе интерпеланата чује

ни

до

имати, што
се

данас сви добровољци својим

буне против сиротих добровољаца,
да да
“ “,
се се

они молбама нису обратили Министарству Дирекцији,

и

буне против оних 120 хиљада лажних имам статистичке по

да

због тога немогуће

је
и

*бровољаца (Граја протести.) датке тачне, да их може бити око 10.000. Али по
Љ. и

се,

Бакић: Умирите господо, свима својим бавештењима Сарајеву дошао

*„

„Поширедседник
у
и
с

сам до закључка,
да

бити принуђен прекинем седницу. да се ради од прилике томе

у

“
броју. Имао сам, господо, хиљадама молби других
м.
за

Мин. Аграрну Реформу

Симоновић: Ради
и
из
да

“
аграрних интересената сромаха других крајева
из

“Кња господо Муслиманског Клуба могу

и

да
ћу

сам стајао пред проблемом, где

за да

ја
да

неоснована њихова бојазан има нађем

и
је

и ћу

или бар да ова земљу тим људима, како испунити примљену

ја

лажних добровољаца
и

законску обавезу. Видео сам стекао, бар лично

ри

ја

месеца свога министровања Министарству

у

за

уверење, да
ни

сав број босанских добовољаца

ја

**рарну Реформу нисам могао сазнати видети

 128 VIII. редовни састанак — 7. децембра 1923. године

Ду

за

за
не могу наћи земљу ни преко Саве ни преко време Турака време окупације Аустро

и
-
нава, а тешко и у Јужним Крајевима. Дошао сам Угарске сматра, као познавалац тих имовних прав

и
време Турске вла

за
а,
да

се
до тога да се запитам: па има ли Босна земљу за них одно сматрало
своју децу? И, господо, ја сам дошао до закључка, управе, да су

се
давине просторно те испаше

и
да Босна и Херцеговина од 51.000 км“ и са непуних простирале само толико, док

се
чуло доказивање

из
2 милиона становника и природним богатством које једнога човека села. (Добацивање Муслимана

ја :
имају, могу да хране и земљом снабдеју своје до То бајке). Што тиче позитивног праписа,

се
су
бровољце. Дакле, то су били разлози који су ме вам могу рећи, да

то 10
поменутог закона од

је

).
у
S
нагнали да се постарам да по могућству, босанске Рамазана 274. године само речено: колико

7.
и херцеговачке добровољце и сиромахе у Босни стоке коју стоку имају права дотични сељани да

и
снабдем земљом. тој испаши. Дакле, право сељана ни

на
напасају

у
Настаје питања, на који сам начин мислио да том погледу количине стоке није било неорганичено
том параграфу,

да
тај проблем решим. Ја сам га почео да решавам него ограничено. Речено

је
у
да
оним истим путем, којим су и моји претходници у Ми сељани имају право напасају само своју домаћу

од

на
су
нистарству за Аграрну Реформу пошли, а то је стоку приплод стоке коју испашама већ

и
напасали, то другим речима значи да не могу
узимањем државног, ерарног земљишта и додељи

на а
испаше велика "крда циљу спекула

те
дотерати

у
вањем истог тим људима.

на
се
ције позивати неко право службености

и
Господо, настаје питање пуноправно: јесам ли
ИСП Ше.

а
имао права? (Гласови Муслиманских посланика:

су
да
Жалосна појава узурпације ерарног

је
Нисте!) Ви велите: нисте, а ја сам схватио да имам
земљишта Босни Херцеговини преузеле маха.

и и
у
и тако радио. Да ли сам ја у праву или ви, то ће
Ово под пређашњом управом,

се
догађало

је

а
рећи Народна Скупштина. Ви ћете рећи своје
није већ давно про

се
то последица тога што

је
мишљење, и господо, један из вашег Клуба је о
вело излучење балтaлика мере.

и
бразложио своје мишљење у Ваше име, а сад доз
Ова још већој мери

је
се
појава показала

у
волите мени да ја сад своје погледе о тој чисто
после ослобођења,

па
власти највише случајева

у
правној страни кажем.
запрече поједине узурпације, док

да
нису стању
у
Господо, по шеријату — нека ми господа Мусли не
оп

на
се

буде том пољу једна јединствена

и
мани не замере што ћу се мало упустити и у то

се поза
ћенита велика акција регулисање тога питања
се,

се,

— сматра земља, цела разуме Божија,

да

важ
је

се
провела. Види томе од колике

је
већ
земљи — Ка
на

односно његовог местозаступника ности прешности да створи проведе закон

и

и
такво гледиште, али
се

лифе. Било ипак правила шумама,

је

регули

је
којем закону садржано
у
о

и
поседовању земље,

ће
извесна разлика законом

се
сање сервитута шумама испашама. Тада
у

о
и

и
од

земљишном поседовању Рамазана 1474., од

7.

морати излучити општинске испаше предати

и
и
од

маја 1858. год., сва земља Турској

се
носно дотичним општинама,

ће
3.

овом приликом моћи

у

а
5 па

Империји, Босни Херцеговини, подељена ревидирати поједине узурпације.

у
и

и
на

11.

12.
је

била категорија. погледу случајева под тачком

У

o
и
чисто при
су

прву кoтегорију долазила

У

подели испасишта срезу сарајевском одговарам

у
зв.

се да

Мулк, под којима овај предмет још није дефинитивно решен, јер
се

ватна добра разумевала

т.

другу категорију до
са

кућа окућницом вртом. овде ради само извиђању аграрних органа П9

У

о
и

У
зв.
су

лазила зиратна земљишта, или мирије. тражењу појединих интересената.

т.

извесна врста при Ово исто важи

за

питање наведено под Та“.

је

трећу категорију долазила

и

припадала верским инти

зв. су

ватних добара, која 13. На питање стављено под тач 14. одговарам?
Бакуфска добра или Мел
то
су

да

грађана Муслимана
је

туцијама. истина има Бјељини и

т.

у
а

добра, која или

су

куфе. четврту категорију долазила Срба, који немају своје земље или никако
У

Ме
и

тежацима, “Р“
су

се

служила заједничкој употреби звала врло мало. Али земља није дељена
су и

„
без
Бјељине, него само неким добровољ“
из

труке. пету категорију долазила земљишта ђанима

У

зв. Меват која су сматрана

их

сајбије, остало још доста ненамире“.

је

нарочитог при чему

т.

још наведем ово: 94“.“

да

царском земљом, али без притeжаоца. Морам овом приликом

ОВИХ ЗемаЉ21 1905. издељено Јабануши Муслиманима "Р“
је

Да прво видимо какав

је

положај
у

турском.“
из

ђанима Бијељине Јање:

по
су

која
и

изазвала интерпелацију
турској царе?“
„“
из

Ви ових категорија поседа на 20 породица дунума

у

3 2) 1)

Глоговцу
У У У УУ У

може бити *
39

видите, испашама,
да

кад реч
је

Пухарама-Пучилама
о

ка“)“.
н
на „ . . „ „

5/1
{}

24
н *

омољу
СУ из

говора само оним земљама четврте 27

о

*
6) 5) 4)
та

4 8 1

била земљишта Кумодрану срп *

“

Сад настаје питање каква н

зајед
служила.“ Љељенчи *
по

**
су

која њиховом праву Вел. Обарској

била обележена тери
ли

ничким употребама? Јесу породица 2.343 дуну“

о

колико се простире Укупно

“
ли

и
се

торијално, знало СеЉА.

је

пр“,
из

Те Исте године ИЗДељено Србима тежацима

, је

ОДНОСНО
је

докле једно село имало томе

у

67
на

ОПШТИНА ri породице дунум“

5 1 8 8 3

доту“ТОМе ТачниХ
на
та

5) 4) 3) 2) 1)

земља, којој Глогов

је

је

276 *
у

колика
У УУ У У

*
О

пухарама-Пучилама 169 *
или село имало право службености. -
- „ „.

Сухопољу 23 *3
и“ позитивних података нема, односно...“ *
била никада обе Модрану срп. |-
192 не
*

територијално прецизно није необично до Љељенчи

и
ни
за

лежена“ време Турака. Један Дакле нГz5 породица 727 дунум“

правних односа
и

бар познавалац тих имовинских

 -с

|
---- Стенографске Белешке
129

Срби грађани из Бије

за
Код тадашње поделе делови земљишта који нису потребни стварне
ништа, као ни сада, па него

а за
потребе меснога Становништва испаше

и
нинеи Јање нису добили
ини пак

да
признајем, мислим ћете
не

што велики поседи. Али

ја
приговарају ништа тој подели. Као

да
су
Мусли Ви морати признати, питање великим

је
год. 1905. добили
се

видикод поделе

о
и
у
Јање пута више поседима Босни Херцеговини прилично ком
из

и
грађани Бијељине

3
и

по

у
државнеземље него Срби тежаци, грађани ни плицирано истакнутим захтевима беглучкој

да
на
нисам везан тим тежачким

И
но. Ову, 1905. године подељену земљу добили редби исте.

не

би
ви
току,

то су
неограничено власништво, захтевима споровима, који

у
и
једни други
у
и
су и
“ у

ни

да
Муслимани скоро сви распродали своје до имали прилике ми сада пребацујете.
бивене
3емље.

да
Остаје господо, још расветли покаже

се

и
На

одговорим: провађа. Го

то
питање под тач. 15. имам да

на
се
како пракси провађало

и
му ко

из
rijsомплекс био још год. 1890. подељен случајеве,

су
је

спода интерпеланти наводили

у

да
лиманскимревертентима под уветима унутaрње

по
би
јих њиховим земљама хтело извести,

се
те

колонизације, прешао год. 1901.—1904. поступало, да

се
се
је

није
у

тамо потпуно безобзирно

де
су
власништво дотичника
приватно који своје водило никаквог рачуна потребама месног ста

о
две

дру

је,
газди Ђурићу према томе, читав један систем

да
сукцесивно препродали
и
новништва

и
исти постали власницима
су

Свињара, тако
говима партијском, који ми
створен циљу политичком

и
у
ти
су

читавог
гореспоменутог комплекса. Ако нови употребљавамо према муслиманском становништву
одгојем стоке на
се

власници,
који баве главном Да ли то господо тако

је
Херцеговине.
у

Босне

и
за
ку

скалу, оставили већи део земље испашу видите кад будете са

то

да
или није, моћи ћете
слу
не

то
се

њима забранити.
У

зоје стоке, може слушали извештај појединим случајевима које

о
се

ћу
17. ради

Ја
чајевиманаведеним под тачкама 16.
су
баш господа интерпетанти навели. вам
и

споровимао беглучкој уредби. Ради поседа Сма прочитати извештај своје дирекције Босни

и
о

у
наге Смаилагића катастралној општини Греди овом

У
поводом ове интерпелације.
у

Херцеговини
има

ис
за
од

се

спорова, којих само један спор извештају каже, поред осталога, ово: По тач
се
8

и
спорови ре
на

се

пашуодноси 808 дунума. Ови кама навађа интерпелација деобу испаше

и 2.
1.
и

путем те незадовољ

то
шавајупрописаним законским На ми част наве

је
„Крушкик“ „Мокрице“.
ним

странкама вазда припада право да се по

да

сти општини Босанска Градишка постоје ове

у

Слукезаконским правним средством. испаше: Крушкик, Урије део Мокрица укуп

у
и
да

мислим, господо народни посланици,

*Ја

је

ној површини од 5.228 дунума.

Скупштина могла
да из

прочитаног извештаја Нар.

за
Од
те

је
није онако без целе површине употребљено
да
да

се

увиди стече уверење

и

576 дунума. ипак оста

А
поделу добровољцима
из
то

*зирно поступало како господа Југ. Мусл.

за

хиљада нешто више

ни

је

сва три села

Ја

3. 5

је и
Клубаовде данас представљају. прво нисам
смео помислити да правим раз дунума. Под тачком наведена раздеоба Гра
би

Помислио,нити
на

по
чаничке испаше. Ова деоба одређена

је
ликуизмеђу муслиманских села општина других
и
и

темељу усменог изве

на

сам издао једну наредбу, ређењу мог претходника

Ја

ЈБуни Херцеговини.
и

штаја тузланског аграрног повереника. Према томе

за
“ ***

за

све крајаве, све општине

за

вреди
и

била жалба градске оп

је

села Босни Херцеговини. извештају неоснована

и
у

Ајановић није штине Гачанице, јер она поред подељене испаше

Господа нису доказала, бар
г.

на

доказати друга господа ин има још више места испапу 1.022 дунума
ће

за и
*казао, можда
у
а

шикаре 3.231 дунума, што сасвим довољно,

је
ја из

Крпеланти, али досад његовог излагања није

На ПаСа Ње ЊИХОВО СТОКe.
ма

какву наредбу,
мада

Доказало, сам издао

и
*
сам

дао изве
се
из

учинио штогод чега би Под тач. општин

*

говори интерпелација
4.

водио ра
да
**

Заклучак нисам поштовао срезу Босанска Дубица, Код

ја

ским испасиштима
у

се,

*** Оправданим потребама тих општина тих било извесних гре

је је
да
те
и

ствари уверио сам

*

ми

да

од
је

Господо, поред тога што пребачено шака због тога наређено стране Аграрне
и

становништва, пре
да

**дим рачуна потребама Дирекције садашњем поглавару среза проведе

о

од

од
ми

Ајановића
исто тако
се

*ачено
је

тој ствари ревизију, да

г.

грешка исправи.
и
и

у
се
да
да
се

“pleaаната, није водило рачуна

“““.“
и

Под тач,
5.

је

додељивање зе говорено подели испасишта

за

Поседи такође употребе

:

да

Босанској Костајници. Дозволите овде про

,

интер
у

сиротињи. Господин
и

читам извештај делегата Аграрне Дирекције Са

ми

том погледу, на извесне

у

указао,
је

вел рајеву, који даје јасну слику овом случају: (чита)

о
Ја

поседе Босни Херцеговини. бих био

у

—
—

**** Свакоме Вас, који би могао да до На гор

од

„Аграрној Дирекцији Сарајево.

“,“
“

ми
Ја

да
да

томе водио рачуна.

је

“де нисам ње наређење част известити сам након

ја

на о

позивам моју писмену наредбу, сакупљених информација Бос. Новом пошао ДНе
у

““““
15.

широм целе Босне Херцего овог месеца Бос. Костајницу, где сам након
BHRе објављена
је

тој мојој наредби, скупљених информација поделио 130 дунума (од

У

изнесете овде.

ri“има
Сарајеву приликом своје инспек
на

240 дунума) државног земљишта званог Урије

У

ције,
ја

по
*м

земље
то

казао да се за додељивање
15

девет добровољаца осморици Дунума

и
не

10

сиротињи употребе само они деветом дунума.

и

17
130 VIII. редовни састанак — 7. децембра 1923. године --

ћу

да
позо

Ја

се
Добровољци су тиме потпуно намирени, јер самих Босанаца Херцеговаца.

и
један законски нацрт, који

на
при примитку очитовали, да више од државе био поднет

је
су вем

су
тражити неће јер да су тиме потпуно намирени. босанско херцеговачком Сабору, коме седели

у
сами предстатници Босне Херцеговине. Пред слом

-
Тој подели противили су се једино четворица

и
Аустро-Угарске монархије поднет био, као што

је
муслиманских градских вијећника, док је градона -

*|
челник за себе и испред осталих вијећника био сам казао, босанско-херцеговачком Сабору законски
пројекат излучивању балтaлика мере,

ј,
т.
зато да се „Урије“ поделе.

о
и
из
издвајању оних државних шума земљишта која

„“**
Разлози Муслимана, да су Урије њихово вла
стварно служила као службеност појединим се

су
сништво, да ће им марва услед поделе“ једне по
лима, било снабдевању дрвима било ради испаше

у
ловице Урија поскапати, не одговара истини, јер
сеоске стоке. Тај пројекат прошао био кроз

је

и
је споменуто земљиште у грунтовници уписано на

И,

по
одбор Сабору. господо, 4.-ом. тога закон
државни ерар што ће њима за прехрану 180 ко

Š
ског пројекта,

по
редакцији коју дао сам од |

је
мада крупног и ситног хајвана остати једна поло

ће
бор саборски, решено је,

да

се
излучити она
вица Урија мање 10 дунума и горње Урије, у свему

су
шумска земљишта оне испаше, које потребне

и
540 дунума државног земљишта.
месном становништву за сталну оправдану по

и
Како су њихови приговори неосновани и не требу истога. Дакле, господо, као што

су се
види

и
темељити, приступило се горњој подели.

да
сами Босанци Херцеговци сматрали није

и
Главни пак разлог противљењу, да се Урије целокупно земљиште покривено тим сервитутним пра
леже де факто на другом темељу, а то ограничено тим, што морало во

да

се
вом него

је
не поделе
је,

тим Уријама служило шест трговаца мар

да

се

дити рачуна само неопходним потребама месног

о
за
су

вом, који неопходна потре

је
онде своју марву одређену продају сеоског становништва. шта

та за
прехрањивали, сиротињу, ба? Оно што еко
на

потребно дотичним селима

се

је
сада позивају
а

би ли тиме поверенство, старије власти до по

не

да
се
номно одржавање њихово. Разуме

је
и
а

за

заблуду,

не
вели своју грамзљивост добитком треба стална повремена спекулативна.

И
у

и
а

а
прикрили. како овај законски пројекат није добио санкцију,
то

питање излучивања балтaлика мере остало

је
ви
за

су

пар дана слегло, јер

и
се

Узрујање
деоба Урија коначно проведена, нерешено такву смо ситуацију ми затекли по
да

па

и
се

дели,
је

спорим,

да

да
Ја
сада баве мишљу,
ослобођењу уједињењу. нећу
да

ону другу половицу Урија

и
и

су
боље,

да
поделе међу градску сиротињу, би било згодније прилике дозволиле

и
што би сасвим
да ми предходно донесемо закон издвајању тих
за

испашу градске марве, 180

о
оправдано било јер
комада, имаде на располагање 440 дунума држав шумских комплекса испаша, па да онда остало

за
ног земљишта звано Горње Урије, које лежи земљиште употребимо додељивање добровољ
у

цима осталим сиромашним земљорадницима. Али

и

подручју градске општине „Босанска Костајница“.

су

живот, али прилике друге државне потребе

је

и
Тако, господо, Костај
са

на
стоји случај Бос.
су

да
биле јаче: оне

се
нас упутиле потребу
НИЦОМ.

да
добро

се
једном аграрно питање ликвидира

и
случају тач. интерпелације одгова вољцима да земља њихово питање реши. моји
У

ту И
6.

7.
и

рам, селу Стур по

да

гледе узурпација испаша ја, да би смо задовољили

је

предходници
у

лић Пецка срезу цазинском успео споразум требу, морали смо учинити све што потребно ради
је
у
и

општинским представницима, ради по херцеговачкој сиро

те
са

додељивања земље босанској

је

да
и

деле склопљена обострана нагодба. тињи, босанским Херцеговачким добровољцима.

и
ви

Али, господо,
да

велите чак ни једна окупатор

су

Под тач. наведени случаји узурпа

8.

9.
и

је те

ције срезу зворничком, под тач. 10. срезу ска аустро-угарска власт није испаше дирала.
у
у

у
а

то
Ја

да

да
не

рогатичком. могу рећи стоји аустро-угар

је и

треба,
да
ска окупаторска власт кад сматрала
је,

господо, било време турске упра

за

Тако
су

колонизирала оне муслимане, који

се

ве, враћали
дошла окупаторска аустроугарска
у
је

кад
а

(Хамзалија Аја
из

Анадолије,
на

тим земљиштима
права направила само ову разлику погледу
је

новић: Она уважавала потребе.)

је

имовинских односа,
на

приватна добра државна.

и

Такву поделу провела кроз грунтовне књиге Господа интерпеланти интерпелацији

у
је

и
а
и

да

сада веле, уважавала потребе станов

је

она
су

кад осамдесетих година Босни Херцеговини

у

да
се

уведене. као што сама господа интерпеланти ништва. Није спор томе уважавају потребе.
И

и о
и

ћу
Ја

да

доказати уважавам потребе станов

ја

признају, сервитутна права појединих општина

и

села на испаше нису ни уписана тим грунтов ништва, али аустро-угарска власт није дозвољавала
и
у

тражите; није
ни

ним књигама. И, господо, нећу овим да кажем да оно што ви данас она призна
су та серви путна права потпуно за време окупа вала никад право решавања вашим меџлисима, него
консултативне природе,
је

торских власти негирана да их она опште није њихов глас био само
а
у
и

признавала, али ипак знам, да окупаторска власт никада решавајући.

је

погледу испа Господо, вам сада изложио како по

ја

стала на такво правно гледиште сам

у
|

сишта,
да

да

земља државна може бити речи моме схватању стоји правно ово питање испасиш
је

та

само сервитутним правима која нису територи Босни Херцеговини. Господа интерпеланти
у

су и
о

ће
то

је: како
ни

јално још била одређена која нису имала покренули друго питање
и

а
и
да

на

њихо
се

могла реше од појединих сеоских већа, него штетно привреду Босне Херцеговине
и

по сили закона. ово тако схваћено од стране вог становништва утицати ово одузимање, која су
је
И

и
 Стенографске Белешке 131

господарствуодносно привреди Босанаца и Херце прекорачење моје намере моје наредбе суз

и
говацанеопходно потребна. бијем. Али, господо, оно што Ви тражите, оно: да
ћу,

не
томе погледу, опште, принципијелно, начелно, вршим до

је
господо, нека ми

ја
Ја

у
у
и

г
дозвољено,рећи своје мишљење. дељивање државног земљишта Босни Херцего

и
да
Као што сам напоменуо, Босна целокупан рад, — то,

на
Херцеговина вини обуставим

ја
и

и
приторијалноимају 51.000 км” или 5,119.900 хек господо, никада пристати нећу. (У центруму аплауз
тра. Овај простор овако подељен: Државних одобравање) То, господо, исто тако значи као

је

и
и
шумаима 1918.944 хектара. Пашњака државних бацити питање добровољаца снабдевање оне си

и
има

аd
511.635 хектара, што укупно чини државних ротиње земљом Calendas Graecas. Потреба оног

и од
шума пашњака 2,490.579 хектара или 48,69/о гладног света наша дужност не дозвољава нам

и
и

целокупногземљишта Босне. Приватних шума Да ТО ПИТање ВИШе ОДЛаже МО.

укупно има 774.709 хектара, значи укуп Ја, господо, мислим,

да
пашњака сам својим излагањем

—
пашњака,

да
но

шума које могао прилично јасно представим бар тако

ја
има које државних
и

а
приватних 3,265,288 хектара или 63,07 од целокуп верујем — да Ви ни правног основа, ни чисто при

о
не

се
површине.Статистика показује како један вредних разлога немате што тој ствари опирете.
ис Шта Ваш стварни разлог — питам сам. Ја,

се
громанпростор, целокупна државна шума

је

и
и

да
испаше не слу господо, жалост, морам констатујем,

да
на

је
пасишта сва приватна шума
и

и
на се И, же

никаквом другом циљу него гајењу стоке. једини разлог егоизму појединих мештана из

у
то
на
се

господо, кад још има уму да весних општина села босанских Муслимана.

и
и

Босни Херцеговини врши (На десници жагор гласови: То Ваш пар

је
земљорадња
и

и
у

тијски егоизам,

не
један савршено нерационалан начин потпуно егоизам нашег елемента!) Али
и

а
увек сами тежаци по читаву јед Вам, ја, господо, морам скренути пажњу
да

на
tКсензивно овај
и

не само што представници државне вла

не
за ну

да
трећинусвега земљишта обраде већ оставе факат:
руководе недозвољеним его
се

испаше,онда
о

се
замислити колико
је

може сти немају права да

Ви, го
за

измом појединих мештана, него

да
громанпростор остављен само гајење стоке (В. сте

и
тога, сподо, представници тога живља, дужни да се се
То

Лазић: сточарски крај.) Не само

је

не г.
с

на
овде прво ра
да

да
ово:
се

се
Лазићунего што рационално интензивно ћате помислите
и

се

за
су

су
ради. Херцеговина дошли
Босна такав ди људима који борили ову земљу

и
И

у
и

положајзбог тог нерационалног неинтензивног који заслужују несумњиво захвалност признање.

и

Са
(У

—
де
да

обрађивањаземље, дотле, немају довољно хле центруму живо одобравање аплауз

и
би

има
да

да

нице гласови: што им не дате Чекоњићево

ба

се

мислим циљ сваке

ја
И

исхране.
овако ог

Ја
га

ње, него сте

не

се

се
аграрне политике био
паметне да дали Енглезима?) чудим што
ромникомлекси државнога земљишта оставе да ме питате: зашто им не дам Чекоњићев имање.

у
по

Ја

мршавакрда биркају оскудну траву, испасиш сам од тога имања узео дао добровољцима

и
и
да

последњи остатак, који сам имао права

се

тимаобраслим махом трњем, него ова некул. сиротињи

и
ће

зиратну, ту, господо, нисте

Ја
тивисана
земља претвори која моћи да узмем. Дакле праву.

у
у

становништво. (Кокановић: Мало

храни своје сам већ рекао, можете проверити проконтро
и

и
КадПре

а
сте

лисати, сам издао писмену наредбу,

да

да

да
не

може исхранити.) Може

се

се
казали сви
то
Ја

велики поседи, могуће,

да
се се

врши ово што радим. мислим колико обзиром

је
се ја

хоће
и у

с
на

по
се
да
на

једна политика којом иде то покренуте постојеће спорове беглучкој

“

ЈЗИ ОВОликипретерано велики комплекс земљиш

за

уредби, одмах употребе додељивање добро

да
да се
за

остављен испашу, ова земља претвори вољцима сиротињи Босни Херцеговини. Али,
у
ја и

и
*

не
та

господо, сам дужан рећи Вам још

се

култивисану плодну, политика ово. Ради

и
и
!

то
се

босанској сиротињи,
на

*** сматрати политиком која штети господарство без обзира ли је

о

не,

то

Босни Херцеговини. она добровољац или оној сиротињи,

и
у

о
и
да

ли

не

Господо, остаје још ово питање: сам поли

је

која била пет стотина година само

у
ја .

своме раду руководио поштовањем потребе тичком, већ економском ропству, који сачи
“

у
у

а
за

сесу

испашу њихове стоке

се

“Нога становништва њавају Ваша браћа који много узвишеније

2

и
сам

њој изрично наредио,

да

органи према Вама понашали. Ви морате сетити онога

је

у
**

по

пошто немамо, несрећи, момента, кад

се

један ведики део Вашег елемента

—

Министарства
Закон регулисано питање испаша балта због малтретирања окупационе власти, почео да
и

*“ морају неизоставно
се

не Херцеговину,
да
да

воде рачуна сели напушта Босну онда

-

и
и
у

*њивој, стварној оправданој потреби дотичног православни живаљ Босни Херцеговини није
и

и
то
са

*ановништва. (Гласови деснице: Па ми руководио сеоичним материјалистичким интере

и

и
је,

*Имо, али тога нема!) Ако, господо, буде не сима, него Вам кроз уста нашег дичног песника
*вилно схваћена, моја наредба коме крају; ако Шантића, довикивао: „Остајте овде, сунце туђег
у

само покаже као сметња,

су
то

“подо, ако неба неће Вас гријат као што овђе грије Они
“

“
да

ту
се

да

**уде једина ствар која Вас буни због које Зам тада говорили: останете заједнички
и

и
да је,(У

*пирате; ако моји органи

не

схвате правилно делите зло добро. центруму аплауз.)

и

га на

Господо, Народној Скупштини,

не
*

на

буду правилно мојим Вама

је

моју наредбу
у
и

да

га

оцените овај рад,

да

“ијама приводили дело, сам вазда вољан одобрите или

ја
у у
Вам

осудите. Мени лично,

да

тиче консеквен
се

сусрет, злоупотребу колико

ту
“

изиђем пуно
и

17“
132 VIII. редовни састанак —
ца које бих имао повући, било би право и апсо
лутно све једно, али, зажалио бих једино за то,
што се напушта једна политика која, по моме нај
дубљем уверењу, има да послужи и држави и Бос
ни и Херцеговини. (У центруму сложно одобравање
и буран аплауз.)
Председник Љ. Јовановић: Има реч г. Блашко
Рајић.
Блашко Рајић: Господо посланици, провађањем
аграрне реформе настало је у целој нашој држави
стање, а нарочито у нашој Војводини, које је про
менило прилике, и то нити у корист држави, нити
у корист народу, ни у корист сиротињи, која је
толико пута овде била наглашавана од г. Мини
стра. (Са деснице гласови: Тако је!)
Ја бих рад, да вам овде изнесем у великим
потезима: шта се догађало за ово пет година, онда
да се такнем питања: шта се хтело постићи са о
вим што се учинило, и онда да ли се постигао овај
циљ и, напокон, како је требало да се ради и ка
ко треба у будуће да се ради.
Шта се догодило? У Војводини су подељени
велики и сретњи поседи, не до душе сви-мислим
да је један или два поседа до сада заштеђено, и
то су т. зв. национални поседи, ако се не варам
Србобрански велики посед Дунђерског. Мени то ни
је неправо, само кажем како је стање. Поделили су
се ови велики и средњи поседи и распарчали. Сад
је настало ово. Прво, укинута је она интензивна
продукција која је била дугих година на овим ве
ликим и средњим поседима. Ја нећу да браним ве
лики посед, ја говорим овде историјат. Ти поседи
су били у стању, за време рата, да снабду све цен
тралне силе са животним намирницама. Што су
централне силе пале, то није због тога што не би
имали животних намирница. Имали су, и то из Вој
водине. Друго, тога сада нема Те продукције да
нас не налазимо на тим поседима. Друго, на тим
поседима се вршило одгајивање стоке- првокласне
стоке-биле су тамо ергеле, говеда, која су на свет
ском гласу била, и нама су долазили у Војводини
из целога света и од свих власти да купују коње,
а који су давани на поклон и цару турскоме и ца
ру немачкоме, а који нису могли наћи бољих и леп
ших нигде. Тога данас нема. Шта је настало
још отуда? Настало је једно социјално питање. Како
је настало то социјално питање? Тако да су се ови
поседи поделили међу људе од којих ни 19/о није
Војвођанин. Шта се то тиче мењања социјалних
прилика. Како се то тиче? На тим поседима које
износе у целој Војводини много хиљада јутара, на
тим је поседима радило хиљаде и хиљада конвен
цијаша т. ј. слугу, хиљаде и хиљаде рисара, који
су жетву и остале послове обављали, и опет хи
љаде и хиљаде других надничара и сви ти људи
зарађивали су свој годишњи хлеб.
Промена је та, да је од тих људи највећи део
оних, који нису били у стању да се друкчије по
старају за свој свакидањи хлеб, те су остали без
коре хлеба а таквих је било много хиљада и хи
љада. Ово је једно социјално питање. За овакве
промене и прилике дужна је свака држава да се
стара. То што су поделили ова имања на парцеле
7. децембра 1923. године да
*
од по 8 и 9 јутара и што на тим парцелама живи **:
по једна породица која може само за себе а не и
за друге да производи, са тиме се помогло неко-
“. 4
лико хиљаде људи, дало им се хлеба да живе, али
се је десет пута толико људи
остало је без хлеба. Другом речи,
ошамутило, то јест
владе, садашња
“***
.
и прошла, узеле су просјачки штап у руке из ру- | *
ку неколико хиљада сиротиње и разломиле их на -, * i
десет пута толико својих грађана, тако, да буде
место хиљаде просјака и сиротиње толико десет пу
та, које немају сваког дана хлеба, другом речи,
владе су војвођанско становништво не само оне
који су иних нација, Немце којих је најмање у овој
сиротињи, нити Маџаре, којих је до душе више,
него управо Славине, којих је највише у овој си
ротињи, на овај начин оставиле без хлеба. Наша
влада је својим држављанима метнула црну кору хле
ба у торбу и дала просјачки штап у руку да иду по
свету да просјаче од немила до недграда. Истини
је то, да се је овим социјално стање погоршало и
да се је влада код промене имала друкчије у свему
да постара. Кад је дошло до деобе, којој се ја не
противим нити сам се икада противио, не само што
нисам имао ни једног јутра за дељење, него што
сам тога мишљења да се у националном обрађивању
земље и на мало такође може успети, већ и из
разлога националних и државних интереса, да мали
људи, који су сами радници на земљи и сами свој
свакидашњи хлеб могли да зараде на туђој земљи
да ће они већма љубити земљу кад је њихова и да
ће дубље заорати плугом, те да ће из те земље
Извести више него својим газдама велепоседницима.
Ја сам у то убеђен, али држава при овој промени
није радила као што треба, а то нити је у интересу
државе ни целога народа и последица тога јесте,
да је у целој Војводини продукција опала, тако о
но што су г. г. хтели да достигну, то се достигло
није. Није се достигло ни до више продукције, нити
Се
је задовољила сиротиња да јој се да хлеба, већ
се је постигло то, да је Војводина која је била жит
ница Средње Европе, постала јадна да једва може
да саму себе исхрани. То је господо истина и ево
вам економа који ће вам то потврдити.
Нећу да узимам те тaчке обашка, него да се
осврнем на то и да кажем како не треба да се то
учини и како је требало да се учини. Признање
добровољцима којих је највећи број дошао у Вој
водину и којима је подељено ово имање. Част њи
ма и признање. Али се ја позивам на један чланак
који је изашао у „Застави“ и који је писао Мита
Ђорђевић, нар. посланик из радикалне странке, у
којем се чланку налази то да од тих добровољаца
који су добили земљу и који рефлектују на земљу
и који показују извесно уверење, да међу њима
има много хиљада који нису прави добровољци. То
је јасно и мора бити то познато бар војним обла
стима. Господо, то се зна врло добро да је добро
вољаца било свега око 17 хиљада и на Солунском
фронту и у Добруџи. И зна се да један велики део
тих дибровољаца су били Американци и да се од
тих Американаца већина и већи део вратио у ота
џбину, а само један део остао, и међу њима има
један део Хрвата у Лици, и који и ако су рефле
ктирали на земљу, нису добили земљу, и ако до
 Стенографске Белешке 133

ни *ју

ли
уверење,питање хоће добити земљу. Господо, шта сам још опазио? Овако посту

је

А
су
узмемопоред тога броја оне који већ добили пање које свашта само није корист државе,

је

у
да
*мљу самој Војводини, онда видимо није број понос земље,

на
само није социјално, није дику
у

и
хиља

10
ми 7
добровољаца1 хиљада, него свега око срамоту наше државе, опазио сам

на
тим већма

и да
Међутим, Војводини само

26 је

то

се
да
видимо
1.

при извођењу ткзв. аграрне реформе

у
још

од

25
хиљада.

Ја
добило
земљувише догађали најгаднији случајеви корупције. вам
нећу овде набрајати поједина лица, али види

г. на
за се
нагласио како нај

је
је
Господин Министар
свима лицима да то свима познато, само

је
код своје куће,
да

боље сиротињу ухлеби зато

то
Министра Аграрне Реформе ново. Господине

је
то
узеобосанске пашњаке. Он нагласио овде,

је
и је

вам навести ове чињенице. Нај

то ћу
Министре,

ја
то

да
међу војвођанском
је
међутим учинио
је

да
било вршена ревизија Суботици.

је
новије

је
и 23.

да ни

у
протињомсамо Буњевца један једини
и

за су
се
Ту између осталога ово испоставило: где

ће
кињуније добио нема изгледа икада до

за
су не
узимали парчад земље добровољце него
је да

бити.Шта томе био узрок наши Словени ти

је

на
арендаше, закупце,

па
писали име једнога
од

Буњевции Шокци којих било добровољаца

на
на
лет јутара, име другога седам јутара,
бар

име
10,

су
међу којима има честитих радника који

су
јутара,

те
10
трећега кад призвали људе

су

и
и
ишли
се

са

такмичили најбољим радницима који

питали колико који добио јутара, испоставило

је
—
не
су

Немачкугде радили као добри радници

у

да први има од јутара само једно јутро да други

од се
Немачка није пр

1 5
је да

•
добијуземљу. признаћете

од
А

по

10
да
јутара има јутро трећи

и
и
екстензивном раду, него прва интензив
у
* номиу

јутара има свега јутра, сеју кукуруз јечам.

и
се их

су
од

раду, остало који

је

ових људи
и

да
то
да

под закуп априла месеца или маја они

се

каже провађа му

И
корицехлеба. ово
И

ће
је на садити, јер кад

ту
земљу саде,

не
да

зна шта
се

poаграрнареформа, провађа аграрна реформа

он
до

да
и то

се
народа. Господо, какво задово није

је
кукуруз појаса разуме
је

се и
назадовољење

из
из
могао искористити. То аката установљава,
на

љењекад имамо уму да су хиљаде хиљаде

су
отпали од зарада, да су то наши аката која испоставили владини изасланици ове.
су су

људикоји

та
да

комисија,
су

наши војни обвезници, Новом Саду ради

да

Сад
то

грађани, комисије.

Аг
и
они

да

позвани, ако нужда потреба дође, ста Министре, ако нисте обавештени. (Министар
и
и

не
да

ли
браник ове државе, ове отаџбине грарне Реформе Симоновић: Да рад комисије
и

да

то
да
}

Па стара
се

бране. показује старамо поправимо?)

је

се, али ћу то рећи Министре, ако овако

ја

г.
и
ли

је
се

Господо, знате
што догодило кад да

ће
на

оставите даље иде онда корупција бити

да
их

обавезнике официр
су

војнавласт позвала војне све већа. Шта још радили ови повереници

и
вој
им

су

држао слова како тиче самих ради

је

не
регрутује?
Официр разни. Ово

се
неповереници
да
су

увек
да

увек отаџбину бране

то
ћу

су
утеху њихову,
за

ницидужни кала, ово

и

им рећи радили

и
да

казали: „то ми знамо

за

су

њу. Они заједнички др

су
готови умру другови, невољи друже, кад
у
ли

дајтенам земљу као што дајете другима“.

су
они заједнички И
да и

жали централистички режим.

да

ће
са
ко

мислим хоће буде објективан овим

Ја

радили са радикалима чини ми се да су они узели

и

прилог државе,
да

не

битисваки начисто, ово иде

у

главни део од тога сад сами радикали узимају.

већиде

а
ни

одбрану отаџ
на
не

на

корист саме војске

ја

Демократи кажу: док сами радикали дођу почну

и
њену штету. Јер, истина
ту
на

бине,
да
ће

управо још горе бити,

се
радити видећете до сад није
и
он

добровољац, али само један према десет

је

су
је

друкчије испоставило. Шта радили они ситни

и
су

остали без круха, који тако исто

су

оних,који
били

су

повереници? Они
за

паре давали
а

мали чиновници
и

као
не
вршења дужности
не

погледу прави рефлектанти,

су

дужни онима
и

земљу онима који

у

добровољци.
су

са

да

који отерани великих поседа им даду комадић

су
су

тиче војске. Ви
да

хлеба, него
за
се

Још нешто што кажем, давали оним људима који њих

ју
25
да

се

рат војска тешко најповољнији били. Знадем људе који имају

је

Врлодобро знате кад

су

10

животним намирницама. Тако било тара земље добили још јутара знадем
са

је

*абдева
а
и

ни

времерата самој Аустро-Угарској: лифероване људе који немају стопе, само имаду место
у
у *

и и
у

се

жита, сахране,
се

бундеве поврће нешто пшенице гробљу да тим људима ништа

и

и и
и

*“ мита по
да то

не

су

купус место шунке, ми даје ако ишли молили још

и

место брашна
и
и

било толико обиље, дали. Знате, господо, она јадна сиротиња,

да

нели
је

*амо Аустрији где

и
у

су

Самоједна десетина реквирирана. кад узмемо они бескућници што некада слуге биле сада
А
!

по

стоје насред пута, накупе корпицу јаја, где год

да

“Подо продукција Војводини била толика

је

на

једну четвр
I),
по

једно прасенце (Вл. Андрић: За попа

па

*је снабдевалацелу Европу спала набаве

то
}“,

ће

једну десетину, имају зашта, од добре

је
мина

шта она попу ако однесу

*.
спашће
и
и
а

да
не

из

ако смо јунаци, говорим мени воље, али овде носе невоље добију још пола
И

ја

о
“

то

слу јутра земље,

је

целоме народу, рат није искључен крута невоља. (Министар Аграр.

у
и
о

то
не
даће
“)

одобравам!) Пока
се се

Ја

ова војска
ће

рата шта бити, одакле Реформе Симоновић:

не
то

А
Не

да

не
се

“левати. може казати мене жите господине, одобравате. (Министар

“.
па

Симоновић: Дајте ми случајеве,

ј“
То
се

мене тиче као народнога посланика грар. Реформе

“

да

Свакога другога. Треба знати, господо,

се

ћете видети Кад смо интересовали како

()
у

10

неће бити само добровољаца, само Шу један крчмар који има јутара винограда или
Војвођана, јер један земљоделац који има 25 јутара земље, зашто
је

*ца Маћедонаца, него

и
и
и

*их
по

се
*

10
да

они добијају
5,

дужност буду војни обвезници. јутара кад смо

6

и
и
 134 VIII. редовни састанак — 7. децембра 1923. године
-

=
распитали, дошли смо до закључка да су зато до још што :::

за
држим неправедно.

је

ја
шта

- - -
је,
били јер су били владини кортеши, јер су били господо,

да

за
То одређивању аграрном до-

-
Ја
партијски људи. А они који су били индиферентни бровољце држава плаћа порез. сам, господо, ***

„“
или су на њихову несрећу били опозиционари нису казао на почетку: њима свако признање част.

“
и

i
то
добили. И, господо, то значи до ко неће партијски Нема 200.000 добровољаца, него само 17.000

и
да служи тај нека умре од глади. То је слобода оних који припадају Американцима. Па нека они
грађанског живота, то је слобода права која су добију уживају пуну државну заштиту, али тај

на
онако лепо зајемчена у нашем Видовданском Уставу. број порастао као што Министар рече,

је

г.
Јесте онај који неће да служи једној влади, ма која 30.000, одкуд 30 000, кад било свега 17.000,

је
и

ту
њухове синове,

се не
она била и ма где на Балкану, који неће служити сем ако Министар рачуна

г.
безусловно како слепо, тај може да липше од „Застава“ чини ми да није била далеко од

да
истине кад казала близу 180 000 оних

је

је
глади, а онај који ће служити томе се даје шаком

су

су
и капом, не стиснутом шаком него прегрштом. који лажна уверења стекли, када стекли

а
Е господо, овако не можемо ми политику

то
лажна уверења,

да

су
значи били варалице.

А
водити. Ово је политика моментана, било за ра

та
су

су
који онда они што њима уверења издали?
дикалну странку, било за радикалну и демократ Како ћемо њих онда назвати? Може се десити да
ску странку заједно, и само моментана политика

на
су
један качак, коме уценили главу 30.000

је
господо, јер овако дуго не може ићи без праведно динара, постане жамдарм

да

да
врши ду

се
му да

и
сти и без икаквог социјалног осећаја који до сада то може догодити, може

се

се
жност. Па када онда
- ни тако звана демократска влада која је била кад стећи лажно уверење добровољцима, или кад

о
год ни садашња радикална никада није ни скре лажним документима да врши ду

са
може судија
жност, зашто

не
мице показала. Без тога социјалног осећаја не може

се
онда би могла издати лажна

и
се данас једном државом управљати иза светског

да
Риму

су
уверења добровољцима. Да сам

и
рата, а код нас тога, врло добро знамо и видимо, овакве прилике, бих рекао што казао Југурта:

је
ја
нема. Дакле, у прилог саме државе прилог самог „Оmnia venalia esse“.
опстојања наше државе ја мислим да имам право
Председник Љуба Јовановић: Молим вас,
да овакве ствари овде нагласим, не зато да се то

г.
-

расплине, него зато да се уважи. Ово су, мале посланиче, да се вратите на предмет.
штикле али владајућа странка каже опозицији ако Б.
Рајић (наставља): Интерпелација изво

је
о
је опозиционалац јачи човек, а ми кажемо јачи је

се
ђењу аграрне реформе. (Обраћа посланицима)
човек тај који има педесет до сто јутара: чујеш,
ли
Је

на

дневном реду интерпелација извођењу

о
ако ти нећеш бити наш човек, знај да ће доћи на аграрне реформе? (Није, него испасишту Бо

у
о
те ред и поделићемо ти земљу, а ако ћеш наш сни Херцеговини). Аграрна Реформа метнула

је
и

бити, нећемо. И то је још лепо кад радикална

на

руку Бачка црквена бискупска имања. Не про

странка овако говори. А кад је радикална и демо

то
је
тестујем против тога ако учињено свој

у
кратска странка заједно била онда се је говорило
са

држави свима црквеним имањима. (Министар

овако: демократе грме ако нећеш бити демократа

су
Аграрне Реформе: Узета патријаршијска има

и
поделићемо ти земљу, а радикали кажу чујеш,

то
Ми

Ја
ња под аграрну реформу). верујем

г.
дођи ти радикалима па ћемо те опростити (Пљес нистру, али како познајем ову сорту људи цр
су се ја

кање на десници). -
квених, чини ми да то није тачно што каже

г.
Господо, да се то није само грозило и пре Министар. Јер да
са
учинили свима православним
тило већ да се је то по кадкад изводило зато ћу
су

католичким,

са
црквеним добрима што учинили
не

само један случај да наведем. Има у Сомбору једна

се

они би ћутали, него би дигао глас против

И,

госпођа, Мађарица до душе, зове се Семзе, чији је господо, ипак

се
тога. неправедно: кад даје
је

муж још за живота оставио за болницу неко пар православним црквама управама онолико колико
и

че имања а она има своју земљу лично, дакле по

за

потребно управљање ових црквених јединица,

је

родичну и од мужа има нешто свега 150—120 ју онда требало дати католичкој бачкој бискупији,
је

тара. Од тог су узели пошто није сама обрађивала

то

која досада није добила ништа. Ми добро осе

и њој је остало неки 70 јутара, а шта су учинили
са

ћамо кад морамо једним парохијским имањем

и од тих 70 јутара? узели су 49 јутара.
са

ти се

од 100 јутара управљати црквом која састоји

Још једно ћу казати што ми сад паде на па од 700.000 верника. (Један глас: Али свеште
мет а што је важно и што се тиче државне и по ници имају плате поред земљишта!) То није
та и

литичке правде. Ови људи од којих је узета земља,

—

истина, јер плата коју они добијају добијају

ови поседи ови људи са 60 јутара или највише
из
не
се

православни свештеници она добија

и

са максимумом од 400 јутара, ти су људи обаве

из

добровољачког имања, већ целокупног „држав

зни на то плаћају порезу од целог свог имања. ног прихода, понајвише од војвођанских пара.
а

Има људи који имају две хиљаде, три хиљаде,

шеснаест хиљада и шесет хиљада јутара а други Господо, да завршим кажем како би имала
и

би
се

по 500 па и они плаћају не баш слабу него доста да спроведе ова аграрна реформа. Она имала
замашну порезу. Господо, каква је то правда? да се спроведе тако, да се влада не ограничи на
је,

ти

(Чује се: Није тако). Господо, тако лако ка саме добровољце, јер нису само добровољци
је

постара. Мимо до
и се
да

зати није тако, али кад људи дођу

па

јаучу ломе којима би имала држава

и

хиљаде људи, који

тото

раде, онда бровољаца има још хиљаде

да

рукама незнају шта друго

је
и

др
па

су

него кад други дође каже само: није тако!“ без мало земље без парчета хлеба
и

и
 с
R),
–--
ква
Стенографске Белешке - 135

се те
да

то
добровољцима исто тако она највиша култура срца људе

је
је дужна као дите

и
Д).

да
ви

на
да
10,

постараи овим људима, јер они спадају хоћете сада шаљете Косово боре

се и
о
по *

њенузаштиту. Ови људи што зову добро дању ноћу. То, видите, они неће, него хоће да

у и
онда ако они остану Вој

а,
послужили земљи прошлости Остану Војводини
су
кљци,они

је у
то

и
садашњости, пасти као што сада

јој
да
водини продукција неће
за

сиротињаима послужи

у
јни

да

би
држава неће имати толико штете колико

и је
ово пала

Ја
бити будућности. сматрам

и
twоже
и
у
ri

у да
аграрнереформе требало решити тако, до сада имала већ ће продукција бити већа,

и
штање

ће
бити

ће
имати више користи људи
да

сиротињи која оној држава

и
а
првомреду земља
у
*

то
обра сви без разлике вере народности.
ће

ту
која земљу задовољнији

и
да и
коме местустанује

и
и
кадкао

својој прокла

за
нити, казао Краљ

не
што
је

Хоћу нагласим да држим никако

ја
у
и

и да
био регент: „Да земљу треба земља даје само сиротињи једне

се
нацији
је

праведно да

Ја
ће

они, који обрађивати.“ налазим

и се
народности, него онима који
је

добију треба давати

је
и

и
уз
ту у да
да

један поштен држим,

и ту

земљу треба добију зову данас Маџари или Немци, јер

ја
а

а
да
би не

име своје него име

то

ви

да
пул, кажем сви треба будете уверени они неће бити

у
и
да
добије.
не

сиротињекоја земљу имала гори лошији грађани ове државе отаџбине кад

и
и
да
не

отето

су
је
Нама треба туђа мука, јер знамо

да
се
да
виде овде ради правично они добили

и
сиротиња. Ми хоћемо ову
та

роклето,“ каже

да
—

своју стопицу земље могу од ње издржавати

да

држава да.
је

платимо само нека нам Господо, ово уверење

је
кињу себе своју породицу.

и
плати от
да
Па

се се

многих од нас ако

Н.

Дивац: зар спахијама не само моје него многих

се и

и
и
то
да

плати, нека им плати даље наставнло овако погрешно провађање

се
wп?) њима би
И

и
треба да нестане
не

намериканскогзајма, који аграрне реформе као што до сада погрешном

ће то је

у
f{{4
и за
се
да

не

ће
утрошен. Нека
се

је

види нашто правцу рађено, онда нашу државу довести

су

земља откупи, до велике опасности. То време рата, као

за
ова
174. Д000 долара овога зајма

и
А ви

земљу добије сиротиња,

па

ћете видити за време мира, донети опште неза

за

што може
ће у
шта

и и
све

га ће
на

она тој земљи произвести. шта довољство довести велике масе нашега народа
Они
са

новцем?

се не
нити власници добивеним до велике беде, празан стомак слуша добре

а
да

се
ће

*делонеће појести, него учинити тим буде викало

с

савете даним моментима кад им

у
и
то

предузећа,

је да

не
то
кад буду одани, они могу одговорити могу
да

новцемподигну индустријска
а

било. Па
и ми

будеучињено,онда нећемо продавати вуну од бити, јер нису добили земље земље
њу ма

а
Немцима буд зашто, па да држава, односно влада, буду
да
нашиховаца Чесима
је

метна политика
од

послетако прерађену њих купујемо сто пута према свима својим грађанима праведни. (Пљескање
је

њима продали, него ћемо

на

тупљенего што смо

је

десници.)
од

овде земљи прерадити ње израђивати

и
је 40 је

на и
у

тај начин учинићемо Сад ћу рећи нешто колонистима. (Мини

за

грубоодело нас М. о
и
наш

би

Симоновић: То није
из

наше земље. То
не

Аграрну Реформу
за

новац излази стар

на

Акоподиглонаш динар. дневном реду.) Јесте.

Господине посла Председник Љуба Јовановић: Једино имам

ја
ПредседникЉуба Јовановић:
молим Вас, госпо
да
Ви

не

Сад сте прешли

се

fait, држите предмета: права примећујем томе

и
о
на

земљи,
па

дине посланиче, да завршите говор, јер сте

се
Подизање индустрије валуту
и
у

и
*

реформе, које
на 10

везујете питањем аграрне иначе удаљили од дневног реда.

*је **

дневном реду.
други велики на
И

Блашко Рајић (наставља):

је би

БлашкоРајић: Наш динар том случају

у су

колонизацију, они земљу

у

су

роди проводили али

на
**

висини,
та
којима
на

којој талијанска лира

је

сада давали сиротињи оним крајевима

у

францускифранак. сиротиља била насељена онде, где Су они могли

и
Сад

да
су

копати,
па
су

тако успели
на
да

казали
ћу

како треба орати

се

вратим оно што

и
да
је се

Косово. То имају своје колоније. Међутим шта

да

на

*Треба наша сиротиња иде припитоме

и

“
се

код нас ради? Код нас ради Обрнуто, наши

се

Министра, који
са

изјавом
г.

купи Противи

*
су

сиро доводе људе који скромни земљорадњи међу

да
ће

првом реду давати

се

подау

земља
у

тиме проводе ко
М.

су

Реформе Симоновић: оне који развијени хоће

“
(Министар Аграрне
и
је,

“
про Ово господо, ономе „што горе
на

наши сељаци баш

/*ам казао!) Онда лонизацију.
ја на

се
не
то

боље“.(Пљескање десници.) Овако може

да

на

Косово. (Министар Аграра

*
иду
*

Тачно, наглашујем,
се

мудро управљати ГОСПОДО, Да

му
Ко

забрањеној)
и

није хоће,
г

по
и за

СеЉаци да иду, аграрна реформа мора изводити правилима Пра

Војвођани неће тамо
10

на

они људи од рада, они воле плуг ведности. (Пљескање десници.)

„“.

““ј“
истику
на

*але модерне алате, тамо, Косово Председник Љуба Јовановић: Господо, наста
а

Факу дру
ноћ нападају Арнаути. (Смех) Нећу
Д4

вићемо рад четири сата по подне.

је у

другу ноћ, али често нападају

12

*чацичак (Седница прекинута три четврти сата.)

би

и
у

онда радио један

p.
возове шта

:“
*ш

и
и *

Буњева
онај мирољубиви Буњевац који
то

би0
је

за
га
су

који кад
је

војсци,
по

али
15
d

(Наставак седнице. Почетак

4.
у

*ме мира кући, долазио мени ту подне.)

и
У
се

*40 како
овим разбој Поширедседник Љуба Бакић: Наставља Се
да

са

ради
С

*цима, зна шта

Ето ви му:
је.
i

Хаџикадић.
“

да

ница. Има реч

г.

“ли убије грехота

га

(Гласови код
“
 136 VIII. редовни састанак — 7. децембра 1923. године

мана: Нема владе. — Илишевић: Ми смо влада! стране, и Хамзалије Ајановића и осталих чланова
— Д-р Спахо: Шта ће говорити кад га нико не Југословенске Муслиманске Организације, с друге

*
слуша. — Граја.) Немојте, господо, одмах у поче- стране).
тку правити немир. Потпредседник Љуба Бакић: Прекидам, госпо
Д-р Атиф Хаџикадић: Господо народни посла до, седницу.
ници, данас пре подне чули смо на уста г. Мини
(После одмора)
стра за Аграрну Реформу мишљење владе о интер
пелацији која је на дневном реду. Када се из то Потпредседник Љуба Бакић: Господо, наста

да
се
га говора г. Министра изваде главне мисли, оне вља седница. Молим господина говорника
се у главном слажу са оним што је интенција овој настави свој говор. (Жагор. Убавић: Ми смо же

ће
говорити,

па
нашој интерпелацији, само кад би се поклапала дни ваше крви. Баљић: Он макар

то
Срби напили наше крви, како

се
дела органа аграрне реформе са оним наређењима Христов слуга

ви
која је овде јутрос г. Министар навео. Господин поп Убавић пријети) Ако тако даље наставите,
господо,

да
Министар казао је да је сврха подела испаша по ћу бити принуђен други пут преки

ја

по
Послов

се
магање сиротиње и добровољаца којима је потреб нем седницу онда седница одлаже

је и

за

да
нику. Коме

се
на земља. Никога ја мислим нема овде ко би се стало интерпелацију му
томе противио. И ми ништа друго не тражимо одговори, нека буде миран, тако исто онај који

и
а
него да се узме у обзир сиротиња, али да се првен хоће да саслуша разлоге да му одговори редовним
путем по закону, један другоме до

да
не
ствено те испаше поделе сиротињи у месту, а пре тако

а
да

не
се
остатак другима, којима је земља потребна. Тих бацујете ништа може чути.
земаља хвала Богу има доста и свако би могао да Д-р Атиф Хаџи-Кадић: Господо,

не
никако

v ја
схватим, зашто мора увек бура

да
добије довољно земље без штете за мештане где могу овој Скуп
има тих испаша. Та земља што се дели сиротињи заметне, кад

се
штини

се
од неколико људи да

на
и добровољцима има да њихово социјално стање год појави неко од нас говорничкој трибини.
поправи. Када се у почетку приступљивало аграрној Ако ми имамо каквих питања међусобних обра

и
реформи била јој је таква и сврха, т. ј. заснована чунавања, то ми можемо као људи мирно хладно

и
је на принципу социјалне правде. На темељу тога изложити расправити. Мислим да није долично

и
да

се

принципа одузета је земља од поседника јер да је овде Народној Скупштини употребљавају

у
они не обрађују и дата онима који је обрађују и овако тешки испади, као што се сада ДОГОДИЛО.
је,

господо, самом нашем пар

се

који су оскудни на земљи. Познато Тиме даје лоша сведоџба

о
хиљада дунума земље одузето под изли

се
колико

са
ламентаризму. Пошто
је

мене тиче један повик

то
ком социјалне правде од бивших поседника кме стране једног господина,

да
хоћу овде осве

ја
Сада по
то

тлим,
да

се

у Ја
са
товских селишта Босни Херцеговни. једанпут скине дневног реда.
у

то
тога дошло на ред одузимање сеоских своје име одлучно изјављујем, сам све
је

сле
у

а
и

нашим новинама — дакле широј јавности изнио

се

г. се

градских испаша. Да види колико отступило

у
—

да
са

од оних принципа које јутрос навео Министар, својим потписом више пута није истина
је

да

Ко
су

икада икога денунцирао.

ја

пратио

је
колико мало уважена права сиротиње сам
т.
ј.

наше новине, тај ће

да
се

тога сећати. Истина

је
потребе мештана приликом поделе ових сеоских
ћу

процесима сведок, истина

да
градских испаша, сам био сам био

је
вам навести неколико
ја

у
и

чиновник, истина
да

сам био професор, истина

то
из

је

примера тузланског котара. Тај котар има

и

па

дељењем ових испаша код се да сам исказивао под заклетвом као сведок оно
је

709/, Муслимана
Ја

то
да
што сам знао. немам разлога сакријем
су

оских општина највише погођени Муслимани.

и
да

се

(Гласови: Нису само Муслимани.) Има других, али тајим. Код мене није обичај кријем иза кога
и

са
да

другога. Но најмање
је

свакако највише Муслимана. оправдано оне стране

за то

долази то од стране оног господина, који

је
и

Господо, неке испаше,

се

граду Тузли деле дело клевете већ био кажњен (С. Кобасица:
у
су су

из

које потребне тамошњим сељацима околице. Лазић: Ко

В.

Које дело? Који господин?

се
Вика
–

Оне даване људима којима нису потребне. На јавља, сам показује! Потпредседник Бакић: Ја
се

водим пример Тушњу, где подељена сеоска Кобасица, немојте прекидати го

је

вас опомињем
у

г.

испаша неком Остоји Паљићу који био, како сам је

је

ворника!) Тај исти господин који мени подмеће

чуо, аустријски фелдвебел. (Стијепо Кобасица:
би
да

Као дну измишљотину требао прво расчисти своју

био ка
ти

ти
си

каплар! ХАлић: Колеге сте Пелешом. Тај

са

ствар данашњим Министром

је
и

г.
ту

земљу особно, него

не

плар!) Он ради даје господин главом Стијепо Кобасица по звању нови

је

под закуп другима. Истоме овоме човеку дато сада нар. посланик, који
се

нар
је

данас после
а

и
па

још једно земљиште, код жељезничке станице, судске осуде хапса овако олако новинарски, јер
и
су
је на је

на

тај комад земље дао Бугарима баштованима многе новине код нас жалост тако пале
и

на

би

десет година обрађивања. Осим тога тај Паљић данас, набацује туђу част поштење, сам
и

имао довољно разлога, осуде научи це

да

граду Тузли. Ако тре

је је

те

подузетник ћумура после

у
и

већ
ту
Ја

бало њему екзистенцију осигурати, она му нити туђе поштење. свечано одбијам подва
осигурана тим ћумурџијским предузећем,
лу

није му Кобасице.
г.
а

требало давати земљу, која потребна сиротињи,

Со
са

Господо,
је

је

други случај испашом.

У
он
не

тим пре што

су

ради ту земљу. лини близини Тузле. Тамо околишни сељаци

у

на

имали једну испашу,

су

(Настаје живо објашњавање препирка из којој пасли своја "9.

и

Та

испаша сада раздељена, али међу онима

је

веда.
међу Стјепе Кобасице Косте Мајкића, једне
и

с
 -

Стенографске Белешке у 137 |

ки у добили,налази се и један адвокат по имену

не
земље. Међу њима има око педесет њих који

за

ту
кљевић,коме та земља не треба и који је даје мају довољно своје земље живот. ис

је
И
паша подељена насилно, против воље општинског
:::

закуп.

не
мештанима, него тежа

је
вијећа. Она подељена

је
ГорњојТузли има општинска испаша која
ill, у

из

из
свим других котара,

са
цима котара Власе

се
су
дунумавелика. Том испашом служи
:

је,
према моме извештају,

су
лискључивоГорњотузланци, који били ситни нице Кладња. Тако

и
или поседници,али решењем аграрне реформе доведен из Власенице овамо Јован Мекић из села
I

Сејковића,

из
па
Кладња,
ни

затим Лаза Вукајловић

су

њихово стање сада

је
остали без земље
и

из
јер

из
Алекса Недељковић Кладња, Милан Лукић
та

још једина била која

у

тешко
је

испаша

из
на њој на Кладња Нестор Филиповић,

су
олакшавалаживот тиме што такођер Кладња.
је

и
и

су
Сви ови горе наведени имали
се

тим говеда тиме прехрањивали. Али ова земље своме

у
и
и

селу. Њихово стање боље, него ових мештана,

је
то

сташа раздељена два пут без пристанка

је

на
веће протество чију штету испаша подељена. (Матија Поповић:

је
нара. Онамошње општинско
|
нио

су
То све добровољци,
те

чија сте имена прочитали!)

се
деобе, протест уважио није
је

против

из на
то

су
коба извршена, деоба извршена Моје овакве, Ви, Поповићу,
је

информације
је

то г.
и

а
*) ових мештана, Земља поправити, ако мислите

да
дата људима
је

изволите није тачно.

** Општина којих
из

највише Пожарнице, Други један низ села која спадају општини Туп
је

за их
ковићској, има око десет, имала

су
30-40 сељака има Горњој Тузли који једну своју
у
|
ни

*ју
10

дунума земље. Они за другу испашу стотину педесет кућа 2000

су

тражили

и
али

**љу комада говеда. Испаша служила тим тежацима,

је
добили нису. августу 1921. год.
је

*9 надгеометар Пољашевић, који провео је па од

којих једна трећина немају довољно своје земље,
је
је

**) руку поделу

су
те

да
испаше, општинско земља да. Међутим, они

је се
веће тражили им
нису добили, већ

су

из
**ствовало али без успеха. Тада подеље дру
је

добили тежаци

их
из

***** Псторици људи Пожарнице, међу гих махала других села, међу којима има

и
*
“

до

60

из

је
такових који имају дунума власеничког котара. Сличан случај
“)
селу
и

у
Пожарници, дакле толико колико Прилуку, где постоји испаша тзв. Влатуља, која
је

њима

“
имам имена тих љу

са
114да

да

износи 1000 дунума. Њоме

се
Ја

могу живе. служи 350 кућа

***
их
да

1000 комада говеда. Половина тежака ове општине

да

мислим није потребно све

дунума земље, дакле таквог
10

су
Спомињем само Јована Љубојевића који има испод стања,
**
да
до
60

ре

Ти
се
не

дунума земље, Спасоја Остојића који

су
*“
могу издржавати. исти сељани
на

им
толикоземље, Косту Јовановића који има флектирали ову испашу, али она није дата.
**
су

унума земље итд, Они ову испашу били сами оградили, али
17

њих који нису без

је
3}{3емље. власт ограду оборила испашу против воље на
даи

рода разделила тако,

на из
Ау“ 50 Муслимана
је
те

овога
““.
деоба испаше била након неко
из је

села добило испод шест дунума, док седам

је
Горње Тузле,
су

Тада неки мештани

50
по

ти
дунума, право
За

нешто3емље али опет међу њима так православних дато ако

је

и
и

““,“ имају довољно земље, славни тежаци нису из те општине.

50

60
—

дунума,
Сличан случај, Кикачи. Тамо
је
ни

*** општини
до у

Правепотребе онога становништва

овог
}*“ шња испаша Забрђе 200 дунума служила се

је
до
су

узете Међу овима који

обзир.
у
и има

50

15
за

кућа,
не

““љу љацима околним селима

се

кућа
их
из

града Тузле који баве

у

“toм
из

су
на

ове општине нема довољно земље.

ту

И
овамо
су

који дали другима земљу

“)
из

из

Пожарнице,
са

доведени свим другога села

Душаном Сави
са

пр.
н.

Така“ случај
је

им

50
по

тежаци, дато дунума земље Ки

је

ном Стопарићем, Бранком Мијићем, Раши

и

у
“

из

качима. Ови Пожарнице — по моме извештају

**беговићем Сејдалијем Хајдаровићем.
и

су

су

напустили своју земљу узели ову, нису

и

Премапрописима
а

Министра према изјави

и

г.
|-

“,“ Овдечули, требало првом реду ува

ни добровољци.
је

а до
у

је

селу Вуковијама
У

испаша 2.000 дунума

““ребе оних мештана који немају довољно

“
““
50

земље, сеоских кућа има око 250, око кућа

да

се

споразумно преостало дели осим

10

нема довољно земље или имају само око дунума.

да

за

пре
се

катка који треба остави

из

Испаша подељена
је

православним сељацима

*
**) марве.
Власенице Кладња од ових Муслимана нико
и

већа неправда,
је

- доделом учињена
су

тим

“
није ништа добио
је

премда тражили. Сеоско

се

говеда,
за

“R“јбољи део испаше“ коме веће протестирало али безуспешно, до данашњег

у

заграђен,
из

ника вода, подељен онај дана ови тежаци других општина уживају зе
и

а
г

за

што остао није никако вредан мљу имају још земље свом селу док мјештани
је

у
а

ли

су

нису добили ништа. (Матија Поповић: Да

„“
то

не
Ја

то

“to један нов случај поделе испаше добровољци?) знам, би требало кон
у
,

СТатова.ТИ.
којима спада неколико седа, тзв. Сво Господо, ову деобу испаша, нашто
ја
до

400 дунума особито

је

Uвршинаове испаше
К.

полажем важности,
Та

служило више околишних села. села не проводе органи аграрне

“
“)“

би

власти коректно како треба како

Купно 1000 комада марве. Сељаци ове Туп требало
и
kiе

да

општинесиромашни месну сиротињу првом реда помажу

т.
ј.

су, немају
у

довољно

18
138
VIII. редовни састанак —
а преостатак да даду потребнима. А да има при
страсности код ових аграрних органа, ја ћу вам
изнети један пример. Ондашњи надгеометар Поља
шевић који дели ту земљу, пише једном сељаку
некоме Ђики Николићу из села Дубнице, котар Звор
ник, између осталога и ово: да ли бих ја могао
да дођем код тебе у циљу да одвучем од тебе
ако имаш два повећа још не дохрањена крмка
за зиму и нешто купуса, и пита га, колико си још
„заокружио“. Дакле, господо, oргaни власти који
треба у да се држе објективно закона и да буду
једнаки према свакоме, деобом испаше гоне и трго
вину Они дају ономе који може да да купvса
и крмке. Он још пише да нема новаца — искрено
му признаје, да нема одмах да плати ако буде
што за плаћање. Из овога се може видети како
ови органи проводе ту деобу испаша сељацима.
Град Грачаница имао је своју испашу, око
900 дунума земље. Ту испашу уживали су грађени
и сељаци околних села увек тако да је око 2000
глава марве довољно нашло хране Те испаше
sову се Јоховац и Лежаник а подељена је сва да
ништа није о тало Општинско веће је једногласно
протествовало против ове полеле, наводећи да
град има око 300 обитељи који немају ни 10 ду
нума земље и којима је било у првом реду потреб
но дати. Ако ће се даље делити испаша треба
да се они први узму у обзир, али аграрне власти
воље наролне нису уважиле, већ су самовољно
провеле ово безакоње.
И овде се земља давала људима, који су
имали од пре довољно и много земље. Тако на
пр. сва је испаша подељена 22-ици доброви љаша
а међу њима има неки Милоје Гојковић који је
лутар и који има око 300 дунума. Међу њима је
и Симеун Томић шестaр, који има 300 дукума зе
мље. Међу њима је Коста Кусељаковић, који има
150 дунума земље, затим шумар Рист ћ, који има
180 дунума земље. Петар Јеремић, који има 200
дунума земље (Коста Мајкић: Имате ли тачне по
датке о томе?) Ово су моји подаци а ви изволите
доказати друкчије Лука Гачић има 300 дунума
земљу, Н. колић : 0) дунума земље, Јован Механџић
200 дунума земље. Ја не спомињем оне, ко и имају
50 до 60 дунума. Међутим имале око Грача и це
близу 300 обитељи, који немају ни до десет дунума
земље, па су ипак сви досељени тежаци били пре
чи д месне сиротиње која мора и даље гладо
ВаT"И.
У котару Грачаничком у Степан пољу испаша
названа „Црквина“ има око 50 дунума земље Ту и
спашу је Вакуф 18 олина држао у обрађивању и пла
ћао порез, 18 год. Вакуф је ту земљу уживао, ратио
и обрађивао, чак геометар нашао у је катастралној
евиденцији да је у писано то имање на власништво
Вакуфа. Та испаша сада је почетком октобра на
силно узета у раздеобу и тако је раздељена да
је оним сељацима иза испаше приступ њиховим
кућ ма оне могућен. У котару Бијељини у Јањи,
коју је утрос једи о г. министа, поменуо, разде
љено је у Главачи и Јабланици 600 дунума испаше.
И овде се радило неисправно на и ти начин, као
што сам до сада споменуо, јер се није делило си
ромашнима и потребнима. Међу тим тежацима имаде
7. децембра 1923. године
их који имају до 200 дунума своје земље а нема
ни једнога, који има испод 30 дунума. Остатак
испаше око 50 дунума, која је била остала за ис
пашу општини Јањи присвојио је и оград о велики__
поседник Михаило Петровић. Тако од 600 дунума
земље ништа онамошњим муслиманима правим …
општинарима — Јањарнима није дошло, ма да су --
протествовали и предати молбу да се њима даје „
та земља јер за православне само се дели. У ко---
тару брчанском и то у Орашју хоће да се подели
сада једна испаша звана Гајеви, која имаде 936
дунума земље. Ова испаша дата је тамошњим
сељацима још 1863 год на уживање и то су ве
ћином досељеници из Србије Кад су они оставили
Србију и населили се у Босни, снда су добили на
уживање ту испашу. Ту испашу држали су до да
нас готово 60 година и сад хоће власт да се
испаша дели и то опет не мештанима него некима
другим из других општина. Читава околишна села
про ествовала су против тога и тражила су да се
та испаша њима задржи, а ако ће се делити и
колико ће делити да се то не спроводи без њи-“
ХОВОГ ПИТАЊa. * |
У
смислу постојећег закона, у смислу аграрне“.
реформе, они су тим непрекидним уживањем по
стали већ власници те испаше. Каже се да се мора
колонизирати на овим испаш ма неколико добро
вољаца и тиме да би се добровољцима помогло. Мо
гуће да би се њима пом гло, али би се штетили
на стотине сељака који су у тим општинама, 1.
њима би било онемогућено држање стоке. Ово су
господо, примери који доказују да се испаше н
деле по интенцијама Министарства Аграрне Ре
форме, јер се не уз, ма у обзир у првоме ред.
сир тиња мештанска па да се и њима живот олакша,
него се даје земља онако офрље и потребнима „“.
непотребнима који се доводе из других села. Ј.
мислим да овај начин рада није коректан ни закc“
нит, да овај начин рада није ни праведан, нити ј
у интересу државе и народа. Свака влада треб
да иде за тим да задовољство унесе у нагод.
зад вољство се уноси у народ онда кад он осет
у делима те владе да она једнако води р, чуна
свима и да једнако подмирује потребе свих мали
и ситних, било сних који су друге партије, друго …
племена и друге вере Дакле, ако се хоће да по
прави с цијално ст ње наших ситних људи, онд
треба доиста да се ради на принципима социалн
правде искрено и праведно. Није довољно сам
нарећење да се у томе смислv paли а подређен
органи да то на пако проводе, него одговорни фан
тори треба да озбиљно поведу р„чуна о томе шта
овде износи као пригонор. Ово су факта и доказ
наопаког и неправилног рада подређених орган
министарства.
Јамислим да сам овим неколиким случајевим
ДОка Зао да се испаше не Деле на на ЧИН КаКО 3.
кон прописује, да се не деле онако како г. М.
нистар жели. Ради тога очекујем да ће, ако има
код аграрне в тасти и код фактора ове владе, ос
ћања за закун и правду, — да ће се ови случ
јеви озбиљно испитати и да ће се при томе ув
жити изнесени разлози и земља дати онима којим
доиста треба, али да ће се при томе уважити
 kg.

Стенографске Белешке 139

да
његових дедова. Па Хаџи-Кадић захтевао

је
у г.
рзо дотичних мештана. Није интересу државе

да

да
се

се
Тузлу,

не
се

сточарство говедар тво смањи земљи Изет одмах протега му

у
и

се и

к,
плати путни трош Није истина!)
ће

се
ишај, оно неминовно смањити ако ове (Хаџикадић:
а

после ради овога био вој ку узет ако

је
кташеукину или остази оно што недовољно.

је

у
и

и и
је а
неспособан. Међу сведоцима био свр

је
,“

не
тада

се
ute oако наопако ради, онда треба
„|

из
трговачке школе

из
не
што толико незадовољтво само код шени ђак Тузле Мухамед
је

За имовић, који

да
бој

уо
се
лаже пред судом

је
код тежака, јер поред силних
а а , „а ».

келника него
||

и и

је те

се те
довео до врата,

га
Хеџ кадић опио

је
за

кулука свега терета, долази отимање

и
г
и

и
пијан сведочио ако смо ми тражили да
су

киша које неминовно потребне Па

тежацима

и
у у 1
,

је
може оче лекарски пре лед јер лекар био присутан.
не
ко
се

овако ради, онда

,
држава

и
и

(Х

то
је
џикадић: лаж!) Заимовић после 1919.

је
да

И
овим друго него влада народу велико не
у
,

пр
на год. као ђак трг. академије Сарајеву све знао
“ „

интересу државе
Ја

alовољство. мислим

у
у

и
|

ови

на
да

са
нама групи омладу мном био Ивица

је
се
да

да
ка где
се

случајеви треба исправе и

бу

Фрањчевић, атентатор, сада чиновник Министарства

не

на њих неправилности уће више догађају.

у

Беогрду,
на

крајњој левици)