OKO U TROUGLU

P L EJ A D E
* * *
BIOGRAFIJE SLAVNIH MISTIKA

IZRAEL REGARDIJE

OKO U TROUGLU

U REDNIK D RAGAN P ARIPOVI

Beograd
2010

Naslov originala: The Eye in the Triangle

Israel Regardie

SADRAJ


Copyright na prevod za Srbiju:

Babun

Predgovor

PRVI DEO: OVEK

Izdava:
Babun

Prevod: Viktor Radun

1. Alister Krouli

17

2. Frater Perdurabo

42

DRUGI DEO: NEOFIT

Redaktura: Dragan Paripovi

tampa:
Lukatampa
Prvo izdanje
Beograd 2010

3. Zlatna Zora

59

4 Pobuna

82

5. Prolog

95

6. Inicijacija

112

7. Ja sam srce...

136

TREI DEO: MAGIAR

ISBN 978- 86-83737-66-6

8. Meksiko

163

9. Cejlon

188

10. Kina

217

11.Augoeides

245

12. Pet Ve

272

13. Severna Afrika

302

ETVRTI DEO: SUDBINA

14. Stavovi

333

15. Knjiga zakona

365

Dodatak I

407

Dodatak II

410

PREDGOVOR


ostoji vreme za utanje ali postoji i vreme kada neke stvari moraju da se
kau. to se mene tie, vreme je da podignem svoj glas u odbranu dela
Alistera Kroulija. On je bio jedan od najveih mistika svih vremena, mada
veoma komplikovana i kontroverzna linost.
Njegova linost i delo suvie dugo su trpeli pogreno tumaenje i satanizaciju od strane dezinformisanih biografa. Konano je vreme da se stvari postave
na svoje pravo mesto. Ovo se mora uraditi, ne samo iz potovanja prema njemu
kao oveku, nego, to je jo bitnije, zbog snanog uticaja koji je izvrio na hiljade italaca, a sada je ve izvesno da e se njegov uticaj nastaviti i u budunosti.
Don Sajmonds (John Symonds), njegov glavni biograf, u svojoj knjizi sa
krajnjim prezirom nastoji da na svaki nain obezvredi Kroulijevu linost i delo. Takav neprijateljski stav negativno utie na objektivnost samog biografskog
prikaza. Njegova knjiga Velika divlja zver mogla bi da bude odlian prikaz,
s obzirom na to da je na raspolaganju imao masu autentinih dnevnika i do
sada neobjavljenog materijala. S obzirom da ga je Krouli naimenovao za izvritelja svoje literarne zaostavtine, Sajmondsu se pruila jedinstvena prilika
da jednom za svagda postavi stvari na svoje mesto. Njegove line predrasude
su, meutim, uinile svoje. Sajmondsovo pisanje je stoga cinino, bez trunke
uvida, lieno i najmanjeg traga simpatije.
Krouli nije bio veliki pesnik, pie on, mada je napisao par dobrih poema... ono to pretee u njegovom delu je neiskrenost. On nastavlja sa tvrdnjom kako u veini njegovih stihova retko susreemo tonove koji su rezultat
predavanja poetskom trenutku; umesto toga, on uglavnom usmerava svoj
talenat prema sopstvenim okultnim interesovanjima i linim opsesijama koji
nemaju ta da trae u istinskoj poeziji.1
arls R. Kemel (Charles R. Cammell) misli drugaije. Njegova knjiga
Alister Krouli, ovek, mag, pesnik je delo koje ima daleko toga vie da ka7

e. Upuujui na tri toma Sabranih dela, kao jedno od najranijih Kroulijevih

izdanja, on pie: Ova dela su veinom poetska i sadre masu poezije kojoj po
raznovrsnosti, svestranosti, stepenu nadahnua, tematici i poetskom maniru,
apsolutno nema premca u literaturi naeg doba.2 On je takoe ponudio verniji
prikaz Kroulija kao mistika mada je u njegovoj, inae finoj prezentaciji, granica
otro povuena preteranim moralisanjem, to predstavlja, u stvari, samo puko
ponavljanje dobro poznatih injenica o Krouliju. Kada bi ovaj materijal mogao
da se iskombinuje sa onim to je napisao Sajmonds, moda bi se dobila jasnija
predstava o Kroulijevoj sloenoj linosti i njegovom stvaralakom geniju.
On zacelo nije bio pesnik za podsmevanje, jer da jeste ne bi napisao ove
stihove u Svetskoj tragediji:
Pouj onda! Uz pomo Abrasaksa! Prepreka
to sputava zvezdu nekretnicu
je pala-Io! Asar!
Moj duh obavijen vetrom svetlosti;
Uzlee na krilima noi,
A kroz divna tamna pera
Presijavaju se srebrne meseeve zrake
Sve ritmu naeg leta
Dok probijamo granice svemira.
Vreme je palo poput kamena sa zvezde:
Svemir je haos sruenih prepreka:
Bie je uronilo u divlju poplavu krvi
Koja besni, zvidi i peni.
Gle! Ja sam mrtav!
Napustio sam, najzad, svet ula.
Nisam. A ipak jesam, kao to nikada nisam bio,
Jedna kap u sferi topljenog stakla
ije zraenje menja, preobraa i odeva
Beskonanu duu u konane oblike.
Postoji svetlost, postoji ivot, postoji ljubav, postoji oseaj.
Iznad govora, iznad pesme, iznad svega to oko vidi.
Postoji udo nevieno, sunce svih sunaca,
U kojem mnotvo stopljeno je u jedno
Uzavrelo od strasti; Jedno od njih dospelo je
Do visina svoje due,
I njegov smeh se preplie
Sa kometama ija pera su galaksije
to nalik su na vetrove nedostupnih mora noi.

Ili, mistik koji je sa toliko oseajnosti napisao u Liber lapis lazuliju:

8

Oekujem te u snu i na javi. Ne prizivam te vie; jer Ti si u meni, o Ti to me

stvori udesnim instrumentom ugoenim prema tvom zanosu.
Seam se odreenog svetog dana na izmaku godine. U smiraj Ozirisove Ravnodnevnice, kada sam te prvi put ugledao; kada je prvi straan ishod bio izvojevan; kada je onaj sa glavom Ibisa arolijom smaknuo veo razdora.
Poput mlaane device, seam se Tvog prvog poljupca. Na tavnim bogazama
ne bee nikog drugog; Samo Tvoji poljupci zanavek ostaju.

Ili ponovo u Knjizi srca obavijenog zmijom:

Avaj, avaj! ree pisar. Ko e me povesti do vienja Zanosa mog majstora?
Telo i dua su bolno iznureni i san se lagano navlai na ove one kapke; pa
ipak uvek postoji izvesnost ekstaze, nepoznate a ipak poznate po tome to
je izvesna. O Gospode, budi moj pomaga, i povedi me do blaenstva Voljenog. itavog dana ja uivam u Tvojoj pesmi. Nema drugog dana ili noi osim
ovog.

Pesnik-mistik koji je mogao da napie sledee u Aha je sigurno neko na

koga se mora ozbiljno raunati:
Ba tako. Jedan Uzvieni postoji
Koga sam spoznao.
Povuen unutar zavesa zore
Boravi taj skriveni. Gle! On je
Rumenilo, povetarac, pesma, poljubac,
Ruiasti plam Ljubavi,
Njegove oi plave, kvintesencija svih neba,
Njegova kosa najfinije tkanje
Bledozlatna poput jasmina,
Ljupkija od sveg ita Raja.
O, neprozirnih voda vrela njegove su oi!
I u njemu tako duboka Ljubav
Da adept ponesen ushitom
Umire na tim ustima,
na tom blistavom biseru rose
to je zaostala u granama Dana.
....
Da imam milion pesama
I svaka pesma milion rei,
I svaka re milion znaenja,
Ne bih mogao prebrojati hor
divnih ptica Divote,
Niti prikupiti sve siune delie
Ove velike etve zadovoljstva!
Zar nisi uo rei prave?

Taj svet je zaista beskonaan...

U svojim lutanjima dospeo sam
Do jednog drevnog parka u plamenu
Vilinskim stopalima.
Jo uvek obavijen ljubavlju
Uhvaen plutam gore, u visinima
Plime postojanja. Velianstveni vidik
Nepodnoljive svetlosti vascelog univerzuma
to preplie lavirint ivota i ljubavi
Raspukao se u meni.
Potom nekom divovskom voljom
Mojom ili neijom drugom
Probijam se do jo lepe vizije.
Sva svetlost sjurila se u besmrtnu no,
Sveta koji je razoren
Otvaranjem Majstorovog Oka...

Njegova definicija poezije u predgovoru Grada bogova potie iz njegovih

najdubljih ivotnih uverenja, i moe se uporediti sa bilo kojim slinim esejom:
Poezija je gejzir Nesvesnog.
Poezija je inteligentan muziki izraz Stvarnosti ije ogledalo je pojavni
Univerzum.
Poezija je Hermes koji vodi duu Euridiku iz pomraine iluzije ka svetlosti Istine.
iva poema mora pobuditi odreeno magiko ushienje-egzaltaciju u
sluaocu ili itaocu, nalik iskustvu zaljubljivanja na prvi pogled u neku
enu. Analiza i rasprava tu nije od pomoi, i moe inhibirati reakciju, koja
prevazilazi emocije i razum.
Primanje poeme, koja je magika inicijacija, ne trpi prekidanje...
Zver Danijela P. Maniksa (Daniel P. Mannix) koja se prvo pojavila u
jednom mukom sportskom magazinu predstavlja primer patetinog plagijatorskog piskaranja, koje se u velikoj meri oslanja na Sajmondsovu biografiju,
ali je takoe i dosta loije. Ne bih ni pominjao ovu knjigu da se nije pojavila
u broiranom izdanju, to znai da joj je tira sigurno nekoliko hiljada primeraka. Maniks uopte ne razume emu je Krouli teio, i oigledno poznaje
njegovo pisanje iz druge ruke, to naravno nije dovoljno dobro ni za kritiko
vrednovanje. Ako je on vrhunski ameriki sportski novinar, kao to pie na
poleini njegove knjige, onda je bolje da se latio pisanja o sportu.
10

Na 22. strani ove knjige, Maniks upuuje na moju malenkost na sledei

nain: Misterije Zlatne zore objavio je g. Izrael Regardije, nekadanji sekretar Reda, a sada psiholog u Kaliforniji. Materijal obuhvata sedam debelih
tomova i ja sam prelistao dobar deo toga.
Samo u ovih par redaka on je napravio nekoliko ozbiljnih greaka. Ja nikada nisam bio sekretar Zlatne Zore, niti sam imao bilo kakvu slubu u tom
Redu. Sluio sam kao Kroulijev sekretar nekoliko godina, ali to se zbivalo jednu ili vie generacija nakon to je on prekinuo svoje veze sa Redom. Niti sam
ja psiholog per se, mada sam pohaao etiri godine kiropraktikog treninga u
Nju Jorku kao i vie stotina klinikih sati psihoanalitikog treninga u Londonu, Nju Jorku i Los Anelesu. Najposle sam, u okviru svoje kiropraktike profesije, krenuo sa sopstvenom psihoterapeutskom praksom koja se oslanjala
na rad Vilhelma Rajha. Ove injenice je Maniks mogao da proveri da je samo
uinio najmanji napor u tom pravcu. I na kraju, moja knjiga Zlatna zora
objavljena je u etiri toma, a ne u sedam, kako on tvrdi.3
Prema tome, ini mi se da je, ako je Maniks u vezi mene napravio toliko
greaka u samo par redova, validnost njegovog miljenja o Krouliju, koje je
izrazio na preko sto strana, pod velikim znakom pitanja.
I na kraju, imamo jo i Gilberta Hajeta (Gilbert Highet), radio komentatora koji je privukao veliku panju publike proteklih nekoliko godina, kako
poruuje reklama na poleini njegove knjige Talenti i Geniji (Talents and
Geniuses, New York, Meridian Books Inc., 1959). Tamo se, takoe, tvrdi da je
njegovo polje interesovanja vrlo iroko i da je on dobar poznavalac mnogih
oblasti, od Baha do zen budizma.
Hajet nudi esej o Krouliju koji zapoinje prikazom arobnjaka Somerseta Moma (Somerset Maugham). Iz ovoga on zakljuuje kako Krouli nije bio
prevarant kako su neki ljudi navedeni da veruju, ve neuspeh. Suprotstavljajui se hrianstvu, koje je sutinski seksualno negativno, Krouli je eleo
da uspostavi solarno-falusnu religiju (prikladna fraza pozajmljena iz Jungove
Psihologije nesvesnog). On je imao na umu jedan vid oboavanja koje bi se
korenilo u ovekovim najdubljim biolokim i spiritualnim potrebama. Hajet
kae da ova vrsta religije oito nije uspela da se u bilo kojoj meri rairi - izvodei iz toga zakljuak da Krouli nije uspeo.
Povrno gledano, ovaj komentar je validan. Ipak, valja se prisetiti da ni
propovedanje Jevanelja u poetku nije obeavalo vei uspeh. tavie, neki naunici se pitaju da li je ono ikada zaista uspelo da uini ita vie osim
beznaajnog uticaja na svakodnevne ivote veine ljudi. Stolea nasilja i krvoprolia bila su potrebna da bi se mase preobratile u hrianstvo. Krouli je
mrtav tek nekoliko decenija. Ko moe da proceni koliko stotina ili ak hiljada
11

ljudi je na ovaj ili onaj nain pod uticajem onoga to je on pisao? Ne postoji
solarno-falusna crkva da iri njegovo jevanelje. Ali nije nemogue da e vremenom i do toga doi. Dogaale su se i udnije stvari!
Hajet zatim nastavlja sa svojim iracionalnim kriticizmom Kroulija tvrdei
da je on neuspeh... ostavio je za sobom gomilu loe poezije, beznaajne proze i amaterskih crtea i slika.
Ako je to sve za Hajeta beznaajno, onda to samo dokazuje koliko je on
optereen predrasudama. U kasnijem eseju o zenu, on je u stanju da istrauje
predmet sa neto empatije i uvida, ali Krouliju se ne usuuje da prie bez
sumnjiavosti i moda ljubomore, verovatno zato to je Krouli bio daleko
vei pisac.
On se nije bavio ozbiljnim izuavanjem, arogantno ustvruje Hajet, ve
je vie voleo da priziva vizije i predskazanja iz svog nesvesnog, to svako moe da uradi.
Pretpostavljam da je ovo ista vrsta zlobnog kriticizma koji je nekad bio
uperen prema Viljemu Blejku, ija poezija, vizije i apokaliptino pisanje sada
zauzimaju vrh engleske literature - i zato predviam da e tek doi vreme da
vei deo Kroulijevog stvaralatva bude priznat. Da je Hajet upoznat sa nekim
sastojcima sopstvenog Nesvesnog, to bi ga spasilo bruke da iznosi injenice
koje u krajnjoj analizi nanose njemu samom najveu tetu. Ako iko uopte
moe po sopstvenoj volji da priziva vizije i predskazanja iz linih dubina,
kako Hajet kae, mogu samo da kaem da se to kosi sa mojim viedecenijskim profesionalnim iskustvom. Veina ljudi je odseena od svojih korena u
nesvesnoj psihi.
Zbog ovih i drugih razloga, odluio sam, dakle, da preispitam ivot ovog
literarnog i mistinog genija iz svetla mog linog iskustva i razumevanja i da
utvrdim je li mogue razmrsiti neke zamrenosti koje su karakterisale Kroulijevu linost. Postoje neki jasni i toliko oigledni uticaji na njega da mi naprosto nije jasno zato se niko nije ozbiljnije pozabavio njima. To moda ne
objanjava njegovu linost u potpunosti-nita vie nego to je mogue objasniti bilo iju linost, uprkos psihoanalitikim nastojanjima. Ali moda se neki
od njegovih dubokih, skrivenih motiva mogu osvetliti i secirati tako da moemo sagledati na koji nain su uticali na njega. Neki od njih su jasni, i upravo
takve imam nameru da istraim i opiem na narednim stranicama, jer nam to
moe dosta pomoi da shvatimo kakav je uistinu bio. Jer, bio je to ovek koji
je besmrtno pisao. Zbog toga se njegovo pisanje mora sauvati. Moda e se
na kraju pokazati da je ono to je on uradio i napisao od vitalnog znaaja za
sve nas. Neozbiljnost i cinizam nisu od koristi ni njemu ni nama. Neto vie
od toga potrebno je da bi se otkrili ciljevi ka kojima svi mi stremimo.
12

NAPOMENE
1. The Great Beast, John Symonds, Rider & Co, London, 1951, str. 35.
2. Aleister Crowley, the Man, the Mage, the Poet, Charles R. Cammel. London, Richard Press, 1951, str.1
3. Sada ponovo objavljeno kao revidirano i proireno izdanje, u dva toma, od strane LLewellyn Publications, St. Paul, 1969.

13

Prvi deo: ovek

Ipak svetija od svih Ovih za mene je
LAJLA, no i dan; zbog Nje hulim na konano
jednako kao i na beskonano.
Stoga ne piite FRATER PERDURABO nego
avolak Krouli u njegovom Imenu...
A ko e znati ko je Krouli,
A ko FRATER PERDURABO?
Knjiga lai

15

Alister Krouli


tanica je bila buna i prilino sumorna. Nita od velianstvenosti pseudokatedralnog tipa, kojom odie stanica u Pensilvaniji ili Glavna stanica u
Njujorku. Jutro usred oktobra bee hladno i sivo kada sam silazio sa inobusa
na stanici Sen Lazar, kojim sam se direktno prevezao, nakon to sam se iskrcao iz parobroda. itavim putem od erbura, u okruju francuskih glasova i
stranih zvukova koje sam jedva razaznavao, pitao sam se kako e izgledati taj
trenutak. Hladnoa i vlaga u tmurnoj zgradi izazivala je u mojim miiima
blago podrhtavanje, svuda po telu, mada je tome u velikoj meri doprinosila i
uznemirenost, uporedo sa izvesnom dozom uzbuenja. Tragajui po platformi za poznatim licem, zaustavih se naas kraj prtljaga, koje su nosai vredno
i uz galamu slagali u gomilu.
ini to ti je volja neka bude sav zakon.
Ovo je bilo izgovoreno na prilino britanski nain, visokim i donekle nerazgovetnim glasom, ali strogo u kokni maniru, kao to bee ustvrdio Kolder
Maral (Calder Marshall). Tada mi sinu, pa naravno da mi je ta fraza bila vie
nego bliska. Tano sa moje desne strane iskrsla je stasita, dosta krupna figura
oveka, u plavo-sivom kotskom tvidu, sa akirama do ispod kolena. Kapa
od istog materijala leala je vrlo konzervativno na povelikoj glavi. Oi, premda sitne, svetlucale su zadovoljno nad tamnim kesicama podonjaka. Lagani
smeak poigravao je na uglovima malenih usana. Stisak ake, koji je usledio,
nije bio tako snaan; nije bio ni moj, za tu priliku. Bio sam vrlo uznemiren,
uprkos nesumnjivom zadovoljstvu to se naoh licem u lice sa Alisterom
Kroulijem, prvi put u svom ivotu. Nekoliko meseci ranije poslao sam mu
fotografiju. Sa fotografije u Ekvinoksu znao sam kako on izgleda. Nisam ga
nikako mogao promaiti.
17

Evo nas u Parizu, nakon prepiske koja se protegla vie od dve godine. On me
je pozvao da doem u Evropu kako bih bio njegov sekretar i ujedno studirao
s njim. Oseao sam se polaskanim. Sve je to liilo na san, san koji mi se inio
neostvarivim. Ali, evo ba tu, na toj pranjavoj stanici, godine 1928, ostvarilo
se ono to sam tako gorljivo eleo i snevao. Ta, zar ga nisam upravo uo, njega
kako me pozdravlja telemitskom lozinkom ini to ti je volja neka bude sav
zakon?
Ni u jednom jedinom smislu te rei to nije bio san. Kako se sve to dogodilo jeste itava jedna pria. Negde u toku 1925. ili 1926. godine, prisustvovao
sam izvesnom skupu u Vaingtonu, gde sam imao priliku da sluam nekog
advokata kako ita delove iz Kroulijeve Knjige IV, ba iz prvog dela knjige
u kome se govori o praksama joge.1 Do tada sam bio delimino upoznat sa
klasinim tekstovima o tom predmetu, i shodno tome u relativno dobroj poziciji da razumem poneto od Kroulijevog jedinstvenog pogleda na svet.
Ponukan time, napisao sam Krouliju pismo, sam Bog zna o emu, adresovano na nekog od njegovih izdavaa. Veina njih vie nije bila u poslu.
Meseci su prolazili bez ikakvog odgovora. Za to vreme, itavu stvar sam ve
smetnuo s uma.
Mnogo pree stvari su u to vreme plenile moju panju. Zaputio sam se u
Filadelfiju nameran da tamo pohaam jedan od umetnikih fakulteta, u nadi
da preda mnom lei blistava umetnika karijera, vrei temeljne pripreme
za to. Tada, sa velikim zakanjenjem, stiglo je oekivano pismo od Kroulija.
Bilo je kratko, ali ljubazno. Poruio mi je da uspostavim kontakt sa njegovim
agentom u Njujorku.
Bre-bolje sam otposlao pismo, to je u kratkom roku rezultovalo pozivom da se sastanem sa Karlom Germerom (Carl Germer), u Njujorku. Nije
prolo ni par dana, a ve sam jednog vikenda bio u vozu koji je hitao u veliki
grad, gde sam proveo dan u prijatnom druenju sa Germerom. Bio je to naoit Nemac, bivi oficir u starom Vermahtu. Njegovo oduevljenje Kroulijem
bilo je beskrajno i nadasve zarazno. Jedan od ishoda ove rane posete bee
taj da mi je prodao komplet Ekvinoksa, zajedno sa dva ili tri druga, retka
Kroulijeva naslova. U narednim mesecima, te knjige i udbenici bili su mi
jedina uteha. Germer i ja smo se sastajali, s vremena na vreme, u Njujorku ili
Vaingtonu, vodei rasprave o Velikom Delu i Kroulijevoj povezanosti s njim.
itanje tih knjiga omoguilo mi je da postanem svestan injenice da je Veliko
Delo zapravo poniranje u samog sebe, zadatak koji dovodi do jedne korenite
promene u ljudskom biu.
Karl mi se svideo; vremenom smo postali jako dobri prijatelji. Na kraju
je Karl postao moja veza sa Kroulijem. Od mnogih niti to behu upletene

u komplikovano klupko dogaaja i okolnosti koje su me privukle Krouliju,

Germerov uticaj valja zapaziti kao jedan od najbitnijih.
Te noi, u oktobru 1928. godine, kada sam se spremao za put prekookeanskim brodom iz Njujorka za Pariz, proveo sam ugodno vee u jednom sjajnom njujorkom restoranu. Bili su prisutni Karl Germer i Kora Iton (Cora
Eaton), koja je kasnije postala njegova supruga, Doroti Olsen (Dorothy Olsen)
(biva Kroulijeva ljubavnica), moja sestra i ja. To vee je proteklo u jednom
zaista slavljenikom tonu. Svi su uivali u dobroj veeri, dobrom vinu i dobrom razgovoru, izuzev moje sestre, koja se ponaala kao neka mokra krpa.
No, u tom trenutku zaista nita nije moglo da pomuti moje raspoloenje; jer,
bila je to proslava mog suoenja sa sudbinom.
Sve to je munjevito promicalo mojim umom, dok sam ga posmatrao. Hitro i neusiljeno, Krouli mi pomoe da skupim sav moj prtljag. Dalje je sve proticalo bez ikakvih problema; u erburu su me ocarinili. Taksi nas je uskoro
odvezao do njegovog apartmana, gde smo popili kafu. Dok smo razgovarali,
on ju je skuvao u nevelikom staklenom aparatu (dosta slino neem to bi
mogli nazvati sileks aparat za kafu), koji se zagrevao siunom piritusnom
lampom. Nikada ranije nisam video tako neto; bio sam impresioniran. Impresioniran time kao i svim ostalim. Nekih etiri ili pet meseci kasnije, i policijski inspektor bio je takoe impresioniran, umislivi da se radi o nekakvoj
paklenoj maini za destilisanje droga. Ipak, sve to je taj aparat kuvao bila je
kafa, i to jaka i crna kafa. I tako smo priali i priali, bez kraja.
Nikada nisam primetio, ni tada ni bilo kada tokom narednih nekoliko
godina koje sam proveo sa njim da ima, kako su neki pojedinci tvrdili, hipnotike oi. Bile su to tople oi, male, ali ljupke i ivahne koje su ponekad
fiksirale, kao da na taj nain prodiru u samu sr materije ali teko da se
moe rei da su bile hipnotike u bilo kom smislu rei. Oni koji su se alili
da su njegove oi bile hipnotike verovatno su projektovali vlastite psiholoke probleme na njega. Nesumnjivo da je svako u drutvu s njim oseao
kako se nalazi suoen licem u lice sa autoritetom ali to je opet bilo neto
sasvim drugo. Radilo se, zapravo, o jednoj od najistaknutijih odlika njegove
linosti, da prodorno zrai, ak i u prilikama kada je bio najoputeniji i
kada se odmarao.
Nisam mogao da se otmem utisku kako sam potpuno izloen njegovom
skeniranju. Sada mislim da je to bio moj vlastiti doivljaj koji sam projektovao
na njega. No, u to vreme nisam imao nikakvo psihoanalitiko obrazovanje;
nisam bio navrio ni dvadeset prvu. U tom uzrastu, svako bi sebi dopustio
naivnost; projekcije su u tom dobu sasvim prirodna stvar. Oseao sam kako
me razgovor s njim potpuno razgoliuje i kako sam u potpunosti preputen

18

19

njegovim rukama. Nikada nije zloupotrebio to moje poverenje sve dok, nekoliko godina kasnije, na odnos nije doiveo iznenadan krah.
Dogodilo se to otprilike u doba kada se Mendrejk Pres (Mandrake Press)
nalazio pred gaenjem u Londonu, prekidajui tako izdavaki program koji
je u poetku nagovetavao veliki uspeh. Nakon tog debakla, 1931. godine, mi
smo se jednostavno razili. On je bio negde u Evropi, sa svojom ljubljenom, a
ja sam se preselio u London, privremeno sluei kao sekretar Tomasa Berka
(Thomas Burke), pisca romana i kratkih pria, prema kome sam gajio najprisnija oseanja, najdublje potovanje i zahvalnost.
U vreme kada smo se rastali, izuavao sam misticizam u svim njegovim
fazama, granama i varijacijama. Neki od katolikih mistika, posebno sveti
Franja Asiki, pobudili su u meni ogromno interesovanje. Tako sam gutao
neiscrpnu literaturu koja postoji o svetom Franji. Jedna od mojih najdraih
prijateljica, Kler Kameron (Claire Cameron), koja je napisala dosta nenih,
ljubavnih dela, ukljuujui i Zelena polja Engleske (Green Fields of England),
poetsku topografiju engleske prirode, koju sam upravo preko nje upoznao,
dala mi je kompliment, primetivi da sveti Franja i ja imamo mnogo toga
zajednikog. U svojoj mladalakoj tatini, bio sam time vrlo polaskan. Kada
me je oslovljavala Frensis (Franja), to je pogaalo u samu u sr mog bia, pa
sam docnije bez mnogo premiljanja usvojio to ime.
etiri ili pet godina kasnije, nakon mog iskustva sa Zlatnom Zorom i obimnom frojdovskom analizom (i za jedno i za drugo mogu rei, u svoj svojoj poniznosti i skromnosti Bogu hvala!), vratio sam se nazad u Sjedinjene Drave.
Povratak je bio praen uzdahom olakanja, pogotovo kada sam uplovljavao u
njujorku luku, nakon divljih oluja i nemira proteklih iscrpljujuih godina, godina inicijacije, muka i, nadao sam se tome, razvoja. Bee to veoma ugodan
oseaj, ostaviti za sobom oblasti gde su trvenja sasvim oekivana i neminovna.
Odmah sam poslao Krouliju jedno ljubazno pisamce, prilaui uz njega,
mislim, primerak svoje nedavno objavljene knjige. Dve prethodne knjige posvetio sam njemu. Nakon izvesnog vremena, stigao je odgovor. U pismu se
alio na moj raun istovremeno me prekorevajui, zainivi sve to nekakvim
antisemitskim podrugivanjem koje je imalo veze sa mojim usvajanjem imena
Fransis, da bi me na kraju jo posprdno nazvao Frenk. Nisam mogao tek
tako da preem preko takve poalice. Bilo bi mudrije da sam prihvatio njegov prekor i da sam pustio da itava ta stvar padne u zaborav, gde joj je i
bilo mesto. Njegove sprdnje pogodile su me u najtananiji ivac. U to vreme,
meu najslabijim crtama mog karaktera isticala se preosetljivost na kritiku,
opravdanu ili neopravdanu. Ova crta jo uvek je prisutna kod mene, iako je
dugotrajnom analizom u znaajnoj meri korigovana. No, tih dana sam bio

mnogo bandoglaviji nego to sam sada, tako da sam mu uzvratio istom merom. Mada nisam sauvao kopiju pisma koje sam mu napisao, u mom seanju jo ivi glupi uvod te moje ogorene replike.
Podsetiu itaoca da je njegovo krteno ime bilo Edvard Aleksander Krouli. U njegovim kasnim tinejderskim ili ranim dvadesetim godinama, nakon
itanja elija, koga je zavoleo, prestao je da koristi svoje hriansko ime, osim
u zvanine svrhe, i prihvatio za svakodnevnu upotrebu ime Alister. Znajui
to, oslovio sam ga podrugljivo enskom varijantom njegovog imena, u nameri da ga duboko pogodim. Oigledno i jesam!
Draga Alisa,
Ti si zaista jedna podla kurva!... itd.
Nikada mi nije oprostio tu uvredu. Nije bilo direktnog odgovora. Sa mnom
je bio potpuno raistio. Ipak, par nedelja kasnije, neki od mojih prijatelja i
dopisnika, ukljuujui i mnoge ljude koje nisam poznavao, ali su znali za mene preko mojih knjiga, primili su anonimno pismo. Najgore mane i crte moje
linosti, onako kako ih je opazio Krouli, bile su prikazane na najprostakiji
mogui nain, nadugako i nairoko. Krouli je ponovo napao! I to na njegov
vlastiti, neuporedivi nain kroz projekciju sopstvenog karaktera.
Ovo anonimno pismo kruilo je uzdu i popreko tokom te jeseni 1937.
godine. Nedavno (1969. godine) je to pismo odnekud opet izronilo na svetlost dana, nosei na sebi potanski ig Barstova, Kalifornija, poslato od strane
nekog nepoznatog linog neprijatelja. U nameri da ovog i ostale karakterne
ubice liim svake dodatne municije, kao i da proteram duha kojeg oni misle
da mogu prizvati u svakom trenutku, odluio sam da ovde u celosti obelodanim Kroulijevo prostako pismo. Tada e valjda biti jasno zbog ega sam
toliko godina boravio u tiini, potpuno odseen od okultnih kretanja, nakon
ega sam odluio da ipak pomognem Krouliju jednom razumnom biografijom, to on, na pravdi Boga, i zasluuje. Ne bi valjalo propustiti ovu priliku, i
dopustiti da svet poveruje kako su Sajmondsove grozne pisanije istinite.

20

21

Izrael Regudi je roen u okolini Majl End Rouda, jednom od najgorih

krajeva Londona.
Te injenice on je bio smrtno svestan, pa su stid i oseaj nie vrednosti
usled nepovoljnih rasnih i socijalnih okolnosti zagoravali njegov ivot
od samog poetka.
Regardije je gruba greka poinjena od strane narednika u Vaingtonu,
koja se pojavila prilikom upisa njegovog brata u redove armije Sjedinjenih
Drava. Regudi je prihvatio ovu greku, budui da je zvuala manje jevrejski. Fransis, ime koje je sada usvojio, verovatno je potpuno izmiljeno.

Trebalo mi je puno vremena da mu oprostim za ovaj odvratni komadi samoprojekcije. Tek tokom poslednjih par godina, moje divljenje prema njemu
kao velikom mistiku uspelo je da nadvlada svu moju srdbu i ogorenost, i
pomogne mi da odbacim svoj prezir prema njemu kao opakom, nitavnom,
pakosnom skotu, kakav je povremeno znao da bude na nivou praktinih ljudskih odnosa. Upravo ta promena u mom umu omoguila mi je da konano
zaponem ovu knjigu.
Ali, ova anegdota i objavljivanje tog skarednog pisma koje je postalo kultno
zahvaljujui njegovoj anonimnosti, ukazuje na barem nekoliko stvari. Kadgod

bi poeleo da nekoga napadne, on bi stao da ga opisuje pomou sopstvenih

karakternih crta. Koliko god da je loe Sajmonds iskarikirao originalni materijal, ovu injenicu je veoma dobro primetio. Budui da je i sam isuvie esto
za ivota bio rtva klevete, Krouliju je bila prilino bliska tehnika gaenja
linosti i pljuvanja po drugima.
Drugo, oigledno je da s njim nije bilo ale. Godine koje je proveo dovijajui se kako zna i ume, kao avanturista, doprinele su tome da odbaci sve
beskorisne psiholoke slojeve i on je umeo da igra veoma prljavo. Nije iskljueno da ima osnova u priama o nekim njegovim ludakim ispadima, koji su
ga doveli u prilino nezgodan poloaj.
Na jednoj od prethodnih strana sam pominjao posetu inspektora francuske dravne bezbednosti. Postoji itava pria o tome, i verujem da sam ja
danas jedina iva osoba koja je u stanju da istinito posvedoi o tome ta se
dogodilo.
Da bih se pridruio Krouliju u Parizu, trebalo je da dobijem paso od
amerikog dravnog sekretarijata kao i vizu od fracuskog konzula u Vaingtonu, gde sam u to vreme iveo. Jo uvek nisam bio navrio dvadeset prvu
godinu ivota, pa sam tako bio po zakonu maloletan. Shodno tome, moj otac
je trebalo da d pismenu saglasnost za oba ova diplomatska instrumenta putovanja. U meuvremenu, roditeljima nisam govorio nita o Krouliju, a kamoli o mojim interesovanjima za misticizam. Poto sam u to vreme pohaao
visoku umetniku kolu, rekao sam im jednostavno da sam dobio poziv da
studiram slikarstvo kod nekog engleskog slikara u Parizu. Sa ovakvim objanjenjem, oni su se sloili oko mog odlaska, dajui mi potrebna dokumenta za
dobijanje pasoa.
Meutim, nije mi se dalo da im objanjavam svaki korak koji je valjalo
preduzeti u tom pravcu. Tako da sam, kada je dolo vreme da se dobije francuska viza, sam otkucao pismo umesto oca i dodao njegov potpis. Drugim
reima, poinio sam krivino delo; prvo sam slagao, a onda sam povrh svega
falsifikovao njegov potpis.
O tome tada uopte nisam razmiljao. Bio sam jezuita po svom intelektualnom opredeljenju; cilj je opravdavao sredstva. Sredio sam paso i vizu, i sve
je bilo spremno da se otisnem u inostranstvo, gde je valjalo da se naem oi
u oi sa sudbinom.
Dok se sve ovo deavalo, jedna od mojih sestara (koju u, za potrebe ove
prie, nazvati g-a Njukalo, budui da je ovo ime odlino opisuje) letimino
je pregledala moj komplet Ekvinoksa. Tamo je proitala, bez imalo razumevanja, Kroulijev briljantni esej Osnaeni zanos. U njemu je opisana invokacija Dionisa, Afrodite i Apolona, to je on preveo obinim jezikom kao

22

23

Negde oko 1924. godine on je poeo da prouava delo Alistera Kroulija

i da se dopisuje s njim. Uputio je tako uverljivu molbu da mu je potonji
dentlmen platio put iz Amerike i prihvatio ga kao egrta Magike.
Osim kompleksa inferiornosti, otkriveno je da pati od jake hronine konstipacije, tako da su preduzete mere kako bi se izleio od toga, kao i od
okorele navike onanisanja.
Izleenje je u potonjem sluaju bilo uspeno, ali je Regudi zloupotrebio
svoju novosteenu slobodu, vucarajui se po eleznikim stanicama, gde
je i zaradio tvrdokornu gonoreju.
Gospodin Krouli mu je pruio stan, hranu i odeu preko dve godine, budui voljan da mu pronae dobar posao knjigovoe i sekretara u jednoj
izdavakoj firmi.
Regudi je izdao, opljakao i uvredio svog dobroinitelja.
Tokom narednih godina njegov ivot bee prilino opskuran, ali pretpostavlja se da je najvei deo vremena lutao zapadnim delom Engleske kao
skitnica, prema jednim izvorima, ivei od milostinje nekolicine starijih
ena; prema drugim, nekih opskurnih religioznih redova.
Njegovo poznavanje Kabale i Magike pomoglo mu je da se dodvori gospoi Dajon Forn (Dion Fortune), koja ga je izbavila iz bede i pomogla na
sve mogue naine.
On je izdao, opljakao i uvredio svoju dobroiniteljku.
Poto je sada malo stao na svoje noge, mogao je da se kree slobodnije,
pa mu je ubrzo polo za rukom da se ulagivanjem priblii izvesnoj sredovenoj dami koja se bavila raznim vrstama isceljivanja, putem masae
i drugih pomagala. Tako da se prebacio na ovaj oblik ljudske aktivnosti,
na taj nain zgrnuvi znatne koliine novca. I onda mu je lako polo za
rukom da izda, opljaka i uvredi svoju dobroiniteljku, pree u Ameriku i
tamo otpone vlastiti arlatanski posao.

oboavanje vina, ena i pesme, a takoe je, izmeu ostalog, pisalo i o seksu.
Za njen puritanski um to je bilo krajnje uasavajue.
Ona je imala ono to bih sada mogao opisati kao jaku anksioznu histeriju.
Vei deo vremena bila je emotivno i fiziki bolesna, a njena neuroza ju je postepeno dovela do otkria sveta dijete, ishrane i zdravlja. Da je svom psihikom
zdravlju pridavala toliko panje koliko kalorijama, proteinima i vitaminima,
svi bismo bili u boljoj materijalnoj situaciji. Njena tobonja ednost takoe
je sebi nalazila moralnu podrku u ekstremnim krilima religioznih zajednica,
gde je seks bio anatema. ivote drugih ljudi ona je uinila svojim privatnim
biznisom, to je dovodilo do blagog uasa u odnosima sa ostatkom porodice.
Naavi se izvan sebe od oka koji je prouzrokovalo otkrie Kroulijevih
tekstova o seksu napisanih na njegov neponovljivi nain, ona je postala zaraena onim to Vilhelm Rajh naziva emocionalnom kugom. Svojim osobenim
duhovitim stilom, Krouli je drugde bio napisao da nema jasnog razmiljanja
o predmetu seksa, uzdravanja i erotologije sve dok se takav predmet jasno
ne shvati samo kao jedna od grana atletike. On je prilino pragmatino
napisao: neka student sam odlui koji oblik ivota i koji moralni kodeks e
najmanje moi da uznemiri njegov um... To je isto praktian kodeks, bez
ikakve vrednosti sam po sebi. Meutim, ovakvi racionalni pristupi nisu imali nikakvog znaaja za nju.
Kako je njena pohota jo vie bila raspaljena skoranjom klevetom na
raun Kroulija u Sandej Herstu, ona je imala samo jedan izlaz. Arogantno,
ne konsultujui ni mene ni bilo koga drugog, odmarirala je do francuskog
konzula da ga zamoli da mi ne izda vizu za Francusku. Tamo joj je reeno
da je viza ve odobrena, i da vie nita ne moe da se uradi. Po svoj prilici je
francuskom konzulu tada podrobno iznela priu o Krouliju, obavijenu tamnom koprenom svoje histerije, i to mora da je zvualo zaista jezivo. Francuski
konzul je obeao da e proslediti itavu stvar u Pariz radi istrage.
Tako se dogodilo da je, nekih tri ili etiri meseca nakon to sam stigao u
Pariz, inspektor doao da vidi kakva vrsta opakog udovita se krije u tom
oveku Krouliju. Zlokobna naprava za gotovljenje kafe oito ga je podstakla
da preduzme detaljniju istragu.U daljem sledu istrage, on je iskopao hrpu
podataka koji su se temeljili na perverznom urnalizmu tipa Horacija dupelisca Vilijama Randolfa Hersta, kao i injenicu da je pet godina ranije Musolini Kroulija proterao iz Italije, iz isto politikih razloga. Takoe je otkrio
da je negde oko 1917. godine Krouli napisao u Americi neto to je delovalo
kao pronemaka propaganda. To je fascinantna pria sama po sebi, koju je
veoma dobro opisao P.R. Stivensen (Stephensen) u svojoj biografiji Legenda

o Alisteru Krouliju.2 Kasnije je otkriveno da je Krouli, barem formalno, bio

britanski voa Ordo Templi Orijentisa, nemakog rozenkrojcerskog drutva.
Mogue je da francuska sluba dravne bezbednosti nije prepoznala razliku
izmeu okultne i politike organizacije, usled ega se dolo do idiotskog zakljuka da je Krouli zapravo plaeni nemaki pijun.
U meuvremenu, treba izvestiti o druga dva manja dogaaja. Neposredno
pred moj dolazak, Krouli je obavestio policiju da je Miroslava, biva ljubavnica, ukrala od njega izvesnu koliinu novca. Nekoliko nedelja nakon mog
dolaska u Pariz, naao sam se u ulozi nosioca pisma koje je Krouli napisao
upravi policije sa seditem u 16-om arondismanu, prijavljujui da je sve to
bila greka, da je naao novac i da itava istraga treba smesta da bude obustavljena, prilaui uz to molbu za izdavanje line karte njegovom sekretaru,
donosiocu ove poruke, tj. mojoj malenkosti. Moje ogranieno srednjokolsko
znanje francuskog jezika bilo je sasvim neadekvatno da bih mogao da se nosim u razgovoru sa uglavnom nezainteresovanim policijskim slubenikom,
stoga je pitanje moje registracije propalo i svelo se na nita.
Kada je ta svar sa slubom dravne bezbednosti najzad dola na red, est
meseci nakon mog odlaska iz Sjedinjenih Drava, ona je dovedena do take
kljuanja zahvaljujui pritubama od strane oveka zaduenog za javno predstavljanje, kojeg je Krouli bio otpustio, i avolsko klupko je poelo da se odmotava. U martu je Krouliju uskraena viza, uz optubu da je nemaki pijun
i narkomanski zavisnik, kao i njegovoj aktuelnoj ljubavnici Mari de Miramar,
koja je kasnije postala njegova ena, a najposle i meni, kako zbog toga to sam
se druio s njim tako i zbog toga to nisam posedovao valjane isprave. Krouli
se poneo praktino pa je naprasno oboleo, to mu je omoguilo da ostane u
Parizu i podrobno ispita itavu stvar, dok smo de Miramar i ja smesta proterani iz zemlje. Nije nam bilo dozvoljeno da se iskrcamo u Englesku (uprkos
injenici da sam bio roen u Londonu). Kao Kroulijevi saradnici, smatrani
smo nepoeljnim neprijateljima i vraeni smo natrag kanalskim parobrodom. Konano smo zavrili u Briselu, gde smo ostali da saekamo Kroulijev
povratak.
Ovaj progon je u meni podgrejao oseaj krivice budui da sam se oseao
kao sauesnik u itavoj stvari. U tim godinama patio sam od preteranog
oseaja krivice, pa mi je bilo uasno krivo zbog itave stvari, kao da sam
poinio ne znam kakav zloin. Moja emotivna patnja u to doba bila je skoro
nepodnoljiva. Srean sam to sam sada konano u stanju da piem o svemu
tome. Sve to mi ujedno prua priliku da ovu glupost u potpunosti obznanim,
da stavim na papir istinite injenice koje se odnose na Kroulijevo proterivanje iz Pariza.

24

25