Emocionalna inteligencija

Za stabilnu vezu ljubav nije dovoljna (Zoran Milivojevi) ak 80 % ljudi je ubeeno

da ne postoji razlika izmeu zaljubljenosti i ljubavi. Oni su uglavnom sigurni da je
zaljubljenost prva faza ljubavi i da je perspektiva veze vea to je zaljubljenost
jaa. Ali, istina je, izgleda, neto drugaija. Zaljubljenost je emocija koja nije
prirodna i mogu da se zaljube samo oni ljudi koji precenjuju ljubav tvrdi
psihoterapeut dr Zoran Milivojevi.
Zaljubljeni ljudi u ljubavi vide put za sreu do kraja ivota. Oni idealizuju ljubav, a
samo onaj ko to radi moe odmah da poveruje da je naao idealnu osobu za sebe.
Taj model je nastajao u visokim krugovima pre 200 godina , deo je popularne
kulture, romantinih knjiga, pa kasnije i Holivuda, a vremenom je dospeo i u narod.
Voeni time, ljudi oekuju da e nai nekog s kim e fenomenalno iveti do kraja
ivota, s kim e sve biti divno i krasno. Preuzeli su nerealne scenarije koje
pokuavaju da ostvare u svojim ivotima to nuno vodi u razoaranje. To je
neizbena sudbina idealizacije, tako da zaljubljenost nije prva faza ljubavi ve prva
faza razoaranja kae Zoran Milivojevi.
To je osoba mog ivota reenica je koja uglavnom odzvanja u glavi zaljubljenog
oveka. Ukoliko je takvo oseanje obostrano, partneri se u poetku veze veoma
trude jedno oko drugog, ali vremenom intenzitet tih odnosa se smanjuje to neretko
oni pogreno tumae.
Imaju utisak da opada kvalitet veze, a ene tad esto umeju da kau: Eto, od kad
je siguran da je toto prestao je da se trudi objanjava Milivojevi. Istina je da ju
je partner ve osvojio i da je vreme da ive ivot i to treba da bude tako. Ljudi
postanu svesni realnog toka veze tek kad proe idealizacija, pa se pitaju: Gde su
mi bile oi.
Ubenik Zorana Milivojevia Emocije koristi se kao literatura na ak 12 fakulteta u
regionu. Sa stavovima ovog uglednog psihoterapeuta na temu zaljubljenosti se
mnoge kolege slau, ali njegovu teoriju esto veoma teko prihvataju neki drugi
intelektualci, ene, novinari Ono to izaziva malo burnije reakcije je moja tvrdnja
da kada ljudi postignu stanje emocionalne zrelosti izgube sposobnost zaljubljivanja.
To nije ak moja ideja, ve je to rekao Karl Gustav Jung . Kad ljudi emocionalno
odrastu, onda analitino gledaju i prihvataju sebe i druge, nemaju potrebu da nikog
idealizuju i samim tim gube sposobnost zaljubljivanja.
Potreba za zaljubljenou koja e veno da traje i pretvori se u veliku ljubav dovodi
do toga da su ljudi vrlo nesreni u svom ljubavnom ivotu, kae dr Milivojevi.
Zapadna civilizacija veruje u zaljubljenost, ali toga nema u Africi i Aziji. Ni ovde toga
nije bilo sve do pojave Holivuda. Sa romantizmom i pisane rei na tu temu ta ideja
je masovno poela da se iri. Ljudi su u transu na filmskom platnu gledali takve
prie, mladi vie nisu eleli da lie na svoje roditelje, nego su pogoeni filmom,

postali eljni toga da lepotu, bogatstvo, romantiku doive makar na pet minuta u
svom ivotu.
Istina je da oveku nije ba lako da prepozna i sam definie da li voli ili je ono to
osea zaljubljenost. Dr Milivojevi kae da tu kljunu ulogu ima emocionalna
pismenost.
Oni samo mogu da kau da je zaljubljenost jaa i snanija po oseaju od ljubavi, ali
kada objasnimo psiholoke mehanizme na osnovu kojih nastaju te dve emocije onda
vidimo da su one potpuno razliite. Ako je zaljubljenost jabuka a ljubav kruka,ne
moemo oekivati da jabuka pree u kruku.
Ono to je moja poruka je da mi ne treba da biramo partnere. Treba da priznamo da
ne znamo to da radimo. Nekada su roditelji deci birali budueg mua ili enu, to su
bili ugovorni brakovi. Mi smo to odbacili kao primitivno i onda su ljudi sami sebi hteli
da nau partnera, da se zaljube, ali zaljubljenost nije dobar nain. ta onda
preostaje? Biti proraunat? Onda emo birati partnera bez ljubavi. Ne valja ni jedno
ni drugo! Moja poruka je da za ozbiljnu vezu nije dovoljna ljubav nego je potrebno
nai nekog ko ima slinu predstavu o zajednikom ivotu. Ljudi ostaju zajedno kad
imaju temeljnu saglasnost oko vanih ivotnih pitanja, ivotnih vrednosti, o tome
kako veza treba da se odvija.
U prilog ovoj teoriji govori injenica da neretko na brane terapije dolaze ljudi koji se
vole, imaju dobar emotivni i seksualni ivot, ali ih razliite predstave o tome kako
veza treba da izgleda dovode u brojne neprijatne situacije, pa i svae.
U takvim vezama uvek je neko nezadovoljan, ne mogu da se dogovore, raskidaju,
vraaju se jedno drugom, pa opet raskidaju. Ako takav par dolazi na terapiju s
njima se radi na mehanizmima koji ih destabilizuju, a u osnovi je to da se priblie
jedno drugom u koncepciji veze. Ljubav je vaan temelj, ali je btno i da razmiljamo
o toj relaciji u realnom ivotu. Upozoravamo mlae generacije da dobro razmisle, da
nije dovoljno da se zaljube, ve i da razmiljaju o tome koliko su kompatibilni sa
svojim partnerom.
Kao i na mnoge ivotne teme, tako mediji imaju ogroman uticaj i na predstavu o
ljubavi. Tokom osamdesetih godina prolog veka Holivud je prestao da publikuje
velike ljubavne filmove jer je za njih poelo da se gubi interesovanje, ali je zato
dolo do hiperprodukcije panskih serija koje su sa sobom donele takoe nerealne
slike o ljubavi.
Ljudi iji su roditelji poverovali u holivudske scenarije iveli su u porodici u kojoj je
brak bio prilino nestabilan. Mnogi od njih su se zavrili razvodom, a brojne devojke
su zakljuile da su njihove mame u svemu tome ispale rtve (tata je u velikom broju
sluajeva otiao s mlaom enom). Takve devojke imaju obiaj da kau da ne ele
da budu kao mama i da veruju mukarcima. Tad nastaje kultura narcizma. Narcis je
onaj koji je neosetljiv, nedovoljno se vezuje za druge, ima smanjenu sposobnost

ljubavi, nema empatiju, saoseajnost, brigu za druge. Ti narcisoidni mladi ljudi

pokuavaju da ive sebian ivot sa ciljem da imaju novca, putuju, imaju partnere
(ak i vie njih jer govore sebi ko zna ta e biti s njima, ivot svata nudi), fiziki
izgled im je veoma vaan, ne vezuju se za jednu osobu Priroda oveka je takva da
kvalitetnije ivi kad se vee za nekog, kad ima bliskost. Na toj vrsti odnosa raste niz
biljaka koje daju kvalitet ivotu, status, pripadnost, a oni koji se ne vezuju ostaju
usamljeni. Takvi mladi ljudi kreu u ivot u kojem ih obavezno saeka praznina u
emocionalnom i egzistencijalnom smislu na najviem nivou. Zato je vezivanje
potreba za nekim viim kvalitetom ivota.
ivot posle razoaranja i ljubavnog brodoloma za mnoge esto nije lak. Veliki je broj
onih koji se nakon toga povuku u sebe, postaju nepoverljivi naroito prema
suprotnom polu. Neki se fokusiraju na taj bol koji pokuavaju da prevaziu i plae se
da opet uu u bilo kakvu vrstu odnosa iz predostronosti da ne bi opet biti
iznevereni. Oni dre druge na distanci, okupirani strahom od vezivanja, bliskosti,
pripadanja. Ima i onih koji ne naue nita iz preanjeg iskustva, prebole sve i opet
ponavljaju iste greke.
Da bi ljudi neto nauili u emotivnim odnosima moraju u proseku 7 puta da doive
veliko razoaranje! tvrdi Zoran Milivojevi. Onda ponu da se pitaju zar je
mogue da su svi pogreni, ta se deava, kako ja to biram. Obino dou u
savetovalite u svojim tridesetim. Neki uspeju da to ree sami, ali veina ne. U
ljubav projektuju svata, pa i to da e ako imaju partnera kakvog prieljkuju dokazati
da vrede. Na glavni neprijatelj je idealizacija.
Branka Gaji