S1P1L IRKOVI

ISTORIJA SREDNjOVEKOVNE
BOSANSKE DRAVE

BEOGRLD
1964

ISTORNJA SREDOVEKOVVE BOSAISKE DRAVEPREDGOVOR

PREDGOVOR

U ravnomernom smenjivanju optih pregleda i pojedi- nanih

istraivanja, tako karakteristinom za razvoj istorijske nauke, nalazimo
se na polju srednjovekovne bo- sanske istorije ve dosta dugo u
periodu izrazito istra- ivakih napora. Dve posleratne decenije su bile
vrlo plodne ne samo u postizanju pojedinanih rezultata, ve i u
monografskim zahvatima prostranih podruja srednjo- vekovnog ivota
ove nae zemlje. Ukupno znanje o bosanskoj srednjovekovnoj
prolosti, obogaeno velikim brojem no- vih detalja, daleko je
mnogostranije i dublje nego to je ikad ranije bilo i razlikuje se
umnogome od onoga to su nam kroz svoja dela saoptili poslednji
ggisci celovitih pregleda srednjovekovne bosanske istorije. Rezultati
no- vijih posebnih istraivanja se ve ne daju uklopiti u stare
koncepcije; oigledno je dolo vreme da se u skladu sa napretkom
studija u posebnim istraivanjima izmeni i slika o celini. Dobro je
poznato, meutim, kako je teko odvaiti se na takav poduhvat. Pored
velikih napora koje iziskuje i ogromne odgovornosti koju nalae, on
dovodi do sasvim relativnog rezultata. Jedan celoviti prikaz, i kad je
najbolje uspeo, poinje da zastareva im je iziao iz tampe. I sam
autor mu mora u interesu nauke eleti da to bre zastari i bude
prevazien. Da se uprkos svemu prihvatim toga posla savetovalo mi je
viestruko oseanje dunosti: prema autorima posebnih istraivanja iji
re- z^ctati dobijaju puni znaaj i smisao kad su integrirani u bpti
prikaz; prema onima koji e se ogledati na polju istorije Bosne, kojima
e ukupni pregled dobrodoi kao

10

polazna taka; najzad, prema onima koji se interesuju za istoriju

srednjovekovne Bosne i imaju pravo na obavetenja na nivou sadanjih znanja.
Tim optim motivima se pri- druio i jedan posebni: da se u duhu lepog obiaja u
jugo- slovenskoj nauci obelei petstota godinjica pada srednjo- vekovne
bosanske drave.

Nije potrebno ni podvlaiti da ova knjiga ne bi mogla nastati bez pomoi i

podrke itavog niza ljudi kojima dugujem veliku zahvalnost. Pre svega, to su svi
oni koji su u toku poslednje dve decenije unapredili naa znanja o bosanskoj
srednjovekovnoj prolosti. Ovde ih ne mogu sve nabrajati, imena su rasejana
kroz itavu knjigu obeleava- jui njihov doprinos napretku ovih studija. Prijatno
mi je da izmeu njih izdvojim svoga uitelja prof. dr Mihaila Dinia, jer sam bio
privilegovan time tto sam, pored i- tanja njegovih radova, mogao kroz mnoge

10

razgovore da dobijem dragocena obavetenja, mnoge podsticaje i savete. Prof.

Di- ni je, osim toga, proitao rukopis i pomogao mi svojim napomenama s istim
strpljenjem i blagonaklonou s kojom me je nekada uvodio u kauni rad.
Rukopis je pre tamlanja ljubazno proitao i prof. Jadran Ferluga i zaduio me
veoma korisnim napomenama. Asistent Rade Mihalji me je obavezao na veliku
zahvalnost vodei portvovano i sa- vesno korekture ove knjige. Urednik
Zadrugine edicije prof. dr Radovan Samarci se starao o tampanju knjige.
Njegovo breme je bilo utoliko tee to sam u vreme tam- panja dugo
otsustvovao. moja zahvalnost je utoliko vea. Gojko Suboti, asistent
Filozofskog fakulteta u Beo- gradu, se prijateljski primio da ilustruje knjigu. U
tome nezahvalnom POSLJ' pomogle su ga Nada Mileti, kustos Ze- maljskog
muzeja u Sarajevu i dr Bojana Radojkovi, kustos M}*zeja primenjene umetnosti
u Beogradu. Svi su me obave- zali na veliku blagodarnost. Karte je po mojim
skicama izradio eljko kalamera, kustos Zavoda za zatitu spo- menika
Beograda. Osoblje Dravnog arhiva u Dubrovniku i Biblioteke Istorijskog
instituta u Beogradu mi je tokom godina svojom predusretljivou olakavalo
rad, zbog toga mi je prijatno da i na ovom mestu izrazim svoju zahvalnost.

Srpska knjievna zadruga se prihvatila da knjigu objavi jo u danima kada

sam se odluivao da je napiem. Bilo je to veliko ohrabrenje za koje u ostati
uvek zahvalan.

ISTORIJA
SREDNjOVEKOVNE
BOSANSKE DRAVE
Sims M. ipkoei

UVOD

RAZVOJ ISTORIJSKOG
PROUAVANjA
SREDNjOVEKOVNE

EOSANSKE DRAVE

Interesovanje prolost srednjovekovne Bosne nije se

razvilo, kao to bi bilo prirodno, iz prouavanja, izdavanja i komentarisanja njenih srednjovekovnih istorijskih
spisa. Srednjovekovna Bosna je ostavila u naslee samo
do- kumentarne izvore. Sa itave njene teritorije nije
sauvan ni jedan jedini srednjovekovni narativni izvor.
Obja- njenje za to se ne moe nalaziti samo u
pretpostavci da je sve iezlo i propalo u tekim

vremenima turske vlasti, ve je daleko verovatnije da je

tome doprinela osobena du- hovna atmosfera u
srednjovekovnoj Bosni koju su stvarali krstjani bosanske
crkve. Iz istih dubokih razloga, iz ko- jih je bila liena
crkvene arhitekture i monumentalnog slikarstva, Bosna je
ostala i bez svoje knjievnosti.
Posle turskog osvajanja jedino su franjevaki mana- stiri,
nastali u decenijama uoi pada Bosne, odravali nekakav
kulturni kontinuitet. Ali i oni su se suvie dockan pojavili i

premalo su urasli u bosansko drutvo, da bi mogli da budu,

u pravom smislu, uvari i prenosioci istorijskih tradicija.
To jasno pokazuju dve hronike koje su u njima nastale:
Fojnika (iz druge polovine XVII veka) i Hronika fra
Nikole Lavanina (iz kraja XVIII v.). Za stariju istoriju
Bosne one imaju, kao to je s razlogom reeno, svega
nekoliko i to sasvim pomuenih i nepouzda- nih vesti (V.
orovi)

.to se, uprkos svemu tome, istorija srednjovekovne

Bo- sne nije sasvim zaboravila, treba zahvaliti
dubrovakim istoriarima. Pod kraj XVI veka su u
Dubrovniku, koji je dotle imao samo skromnu analistiku,
pod utIcajem uzora koje je pruala italijanska
humanistika istoriografija, sazrevala prva znaajna
istorijska dela: Kraljevstvo Slo- vena (II tedpo 6.edI
51agiJ mljetskog opata Mavra Orbinija1 i Izvod iz

dubrovakih letopisa (Sorgozo ggzGgeIo AedN appaI

<I Kaiza) Jakova Lukarevia.2 Mnogostruke, tesne i
trajne veze junoslovenskih drava na Balkanu i Dubrovnika bile su poznate njegovim lrvim istoriarima. U punom smislu to vai za Mavra Orbinija, za koga je reeno
da daje prolost svoga grada u prostranom prikazu
istorije svih Junih Slovena" (N. Radoji). Istorija Bosne
je ve- oma trezveno opisana na poslednjih pedeset strana

Orbinp- jevog dela. Mestimino su korieni u

meuvremenu izgu- bljeni izvori, te je spis mljetskog
opata i danas neobino dragocen.8 Interes Jakova
Lukarevia je vie vezan za rodni grad, no i pored toga, on
ima dovoljno povoda da go- vori o Bosni na mnogim
mestima svoga nespretno kompono- vanog dela. Kao i
njegov saEremenik i prijatelj Orbini, i Lukarevi je za
sastavljanje svoga spisa upotrebio veliki broj dela. Od

izvanredno velikog interesa je injenica da je Lukarevi

zabeleio i dva dela koja bi trebalo da po- tiu iz
srednjovekovne Bosne. Prvi je Ue1ettvIsK Ms.
sgot$1a <I Vozgpa, po kome, kako sam navodi,
prikazuje delo- vanje Nemanje i njegove brae u Primorju,
a drugi je Iisgu Natioge NagoaIs sgop1$1a Etapie1e
Steso. Njega je koristio priajui o buni u Bosni posle
smrti bana Stjepana I Ko- tromania i o beanju njegove

udovice i njenih sinova u Dubrovnik.4 Oba ova znamenita

dubrovaka pisca su svojim delima izvrila veliki uticaj na
dalji razvitak nae istoriografije. Oni su svetskoj nauci
dali podatke o Ju- nim Slovenima na kojima e se
temeljiti prikazi njihove istorije u XVII i XVIII veku.

Veliki znaaj za upoznavanje bosanske prolosti su

imala i dela velikog hrvatskog istoriara Trogiranika Ivana
Luia (Joageb Biszib). U svome glavnom delu Ie
tedpo Va1tpa1gae e1 StoaNae JGG V/5 Lui se bavi
Bo- snom gde god se dogaaji tenje vezuju sa Hrvatskom
i Dal- macijom, a to je dosta esto u XIV veku. Pored
toga, on je u dodatku spomenute knjige objavio tekstove
nekoliko izvora koji sadre znaajne podatke za bosansku

istoriju (spisi Tome arhiakona, Mihe Madkjeva, Pavla

Pavlovia i dr.).

Naroito je dragocena arhivska graa koju je Lui upotrebio i esto doslovno objavio u svome drugom delu Metotge 1z1og1se sI Tgadipo ota s1e11o Tgai
(Venecija, 1673) i u dopunama i ispravkama svojih
glavnih dela.'1

Vesti koje su doneli Oroini i Lukarevi u svojim delima predstavljaju jezgro prikaza bosanske istorije, koje u
svome delu NGzgotGa
bugap1gpa
<1irNs1
sotptepSag1o i51ga1a donosi veliki francuski naunik
Dikan (Sat1ez s1i Rtezpe zgeit <1i Sapde).'

I na primeru Bosne se lepo vidi koliko politika zoivanja neposredno deluju na razvitak istoriografije. Krajem XVII veka, kada se poela osipati mona
Osmanlijska Carevina i kada se posle osloooenja
Hrvatske i Ugarske i zelikih uspeha u Srbiji i Makedoniji
granica izmeu Habzburke Monarhije i Turske Carevine
privremeno usta- lila na ivicama zemljita Srbije i Bosne,
ove dve nae zemlje su se nale u centru politikog

interesovanja. Re- enja iz 1699. su smatrana za

privremena; Habzburka Mo- narija je stremila dalje ka
jugu, i osvajanja koja su predsto- jala unapred pravda^ta
argumentima iz istorije. Dokazivanje prava ugarske
drave na Bosnu, na temelju njihovih odnosa u srednjem
veku, ostalo je otada crvena nit koja se provlai kroz sve
prikaze bosanske istorije napisane od strane Ma- ara.
Otpor mladog nacionalizma Junih Slovena u XIX veku

reagovao je na to velikom estinom, ali istim metodom.

Otuda, gotovo do naih dana, u istoriografiji o
srednjovekovnoj Bosni dominira pitanje ija je Bosna, pitanje uvedeno u istoriografiju sa strane i bez ikakvog
naunog opravdanja. Ovu literaturu otvara jedan mali spis
hrvatskog politiara i istoriara Pavla Ritera-Vitezo- via:
Vozzpa satrIua zgue tedpit e^ GegG1iz 81erapg
itg Vozzpae tedhz (Tugpalaae, 1712.),3 u kome je

opisan kraj sred- njovekovne bosanske drave bez novih

izvora, ali sa jasnom tendencijom.

Ista tendencija provejava i kroz prvu istoriju Bosne.

na nemakom jeziku, koju je napisao B. A. Oeags119 u
okviru jedne vietomne istorije sveta. Gebhardi se trudio
da pri- kupi svu literaturu i objavljene izvore. Njegovo
delo je dosta brzo postalo pristupano i srpskim
itaocima, preko izvoda koji je iz Gebhardijeve istorije
<Srbije i istorije Bosne napravio Jovap Raji i izdao sa
svojim napomenama.10

Bosna^ j kao posebna politika celina prikazana u

veoma obimkoj istoriji, koju je napisao eki autor Maksimilijan imek,11 diletant koji je ulagao znatne napore
oko izrade ovog dela i vrio za njega istraivanja u Bekom arhivu. Od skoro pet stotina strana ove istorije, jedna
treina se odnosi na srednjovekovni period bosanske istorije. Ali domai izvori nisu iskorieni ni u ovom, do- tle
najobimnijem pregledu. imek je naroito podvlaio

prava Ugarske na Bosnu, njegova politika

tendencioznost, zajednika uostalom mnogim delima
ovog razdoblja, stoji svakako u vezi sa planovima o
ruenju i podeli Osmanlij- ske Carevine.

Drukija tendencija provejava kroz delo Franje Ksavera Pejaevia NGz1ogga betoe 12 u kojem se nalazi
jedan kratak ali znaajan pregled bosanske istorije.
Politike pretenzije kod Pejaevia sasvim je potisnula
elja da se postigne sjedinjenje istone i zapadne crkve
pod okriljem papstva. Pored ozbiljnosti i kritikog smisla,
ovaj pregled se odlikuje i vestima o odnosima Bosne i
Srbije, potpuno zanemarenim kod starijih pisaca, izuzev

Jovana Rajia koji je u delu Istorija razpih slovenskih

narodov, najpae Bolgar, Horvatov i Serbov,13 u
okviru istorije Srbije izla- gao i prolost Bosne, sluei se,
uz ostale, i vizantij- skim i nekim domaim izvorima.

Niz dela stvorenih u toku XVIII veka zavrava Istorija Srbije i Bosne, izvanredno plodnog nemakog
istori- ara Johana Hristijana Engela, koja se pojavila u
samom poetku XIX veka.14 Kao i imekovo delo,
Engelov spis predstavlja deo jedne istorije Ugarske i
pridruenih ze- malja. Engelova revnost u traenju
nepoznate izvorne grae nije dola do izraaja u prikazu
bosanske istorije, tako da se ona temelji na vestima koje

su prikupili raniji istoriari. Naroito je mnogo Engel

preuzimao iz dela Ra- jia i Pejaevia. Njegova istorija
Srbije i Bosne je mnogo itana i tokom decenija je bila
glavni izvor obavetenja o prolosti naih zemalja.

Tokom XVIII veka javljaju se, pored optih pregleda

politike istorije, i prvi spisi koji obrauju crkvenu istoriju
Bosne. Najvaniji je ogroman rad jezuite Danijela
Farlatija uggsitp zasgit,15 kome je bio cilj da prikae
istoriju katolike crkve kod Junih Slovena. Farlati je
izneo na svetlost dana znatan broj dotle neiskorienih
izvora, pre svega papskih bula i dokumenata nastalih u
crkvenim sreditima naih zemalja.10 Izlaganje u sedam

velikih tomova podeljeno je po biskupijama, i Bosna je

do- bila mesto u IV tomu, mada vanih podataka ima i u
VI tomu gde se obrauje istorija dubrovake crkve. Izvori
koje je Farlati sakupio dali su mu uvida u specifinost
bosan- skih crkzenih prilika, tako da je on, u stvari, prvi
isto- riar bosanske jeretike crkve i zaetnik jedne snane
struje u naoj istoriografiji. Posebno prouavanje crkvenih prilika u Bosni, koje je privlailo isto tolkko pa- nje i

kao sva ostala bosanska istorija zajedno, nadoigzuje se

upravo na Dani]ela Farlatija.

Meu brojnim saradnicima Farlatijevim nalazio se i

bosanski franjevac Filip Lastri, koji se zbog svoga dela
Eriote ue 1izsa 1it ozpepzgz rtoigpsgae 17 moe
smatrati ro- donaelnikom franjevake istoriografije, iji
je doprp- nos poznavanju srednjovekovne bosanske
istorije ostao skro- man i ogranien, pre svega, na
prolost franjevakog reda.

Prva polovina XIX veka bila je u istoriografskom

lo- gledu veoma jalova. Oduevljenje za srednji vek,
kojim je bio ispunjen intelektualni ivot zapadne Evrope
u ovo doba i koje je dalo podsticaj za nastanak veoma
vrednih dela i jedva do danas nadmaenih publikacija
izvora, nije moglo odjeknuti u laim zemljama. Nije bilo
ni optih drutvenih uslova ni razvijene inteligencije, a s
druge strane, vie nego skromna kultura Junih Slovena

nije nipoto bila zasiena klasicizmom. Jedina istorija,

koja se i dotle negovala, bila je srednjovekovna istorija, a
ona nije zabeleila nikakav uspon: domai ljudi jo nisu
bili dorasli zadacima koje je vreme postavljalo, a stranci,
iji je doprinos dotle bio pretean, okrenuli su se svojoj
narodnoj prolosti.

Kada je romantizam sredinom veka zahvatio i June

Slovene, ljubav prema gtrolosti je nadahnula pre svega
traganje za domaim istorijskim spomenicima. Prve
rezul- tate su osetili kroz otkrivanje i publikovalje izvora
na- stalih na domaem tlu i napisanih na narodnom
jeziku. Bili su to upravo izvori sasvim zanemareni u
dotadanjem istoriografskom radu, tako da je ve prva
zbirka bila do- voljna da unese ogromno osveenje i

izazove pravi prej;rat u znanjima o srednjovekovnoj

bosanskoj istoriji.

Pod prilino neobinim okolnostima nastala je prva

zbirka domaih dokumenata, prepisanih kriom u
Duboov- niku uoi selidbe jednog dela njegovih arhivskih
riznica u Be, i objavljenih 1840. u Beogradu pod
imenom popa Pavla Karano-Tvrtkovia. 18 Franjevcu
Ivanu Jukiu prvom je palo u deo da ove izvore iskoristi.
On je pod karakteristinim pseudonimom Slavoljub
Bonjak objavio 1851. delce 2e-

S. 'V.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske draveSIML IRKOVI

t1jorG$ g rouGezGtsa Vobpesuvie kratko i popularno

i za- visno od Pejaevia, da bi moglo izvriti znatniji
uticaj na nauku. I nadalje se napredak ogledao iznad srega
u objav- ljivanju nove domae izvorne grae, ime su
stv&rani predu- slovi za pojavu vrlo vrednih dela u
poslednjoj etvrtini XIX veka. Vrlo kratak pregled
bosanske istorije, koji je objavio ruski filolog A. Majkov
u svojoj istoriji srpskog jezika 1857.20 ne moe izmeniti

takvu ocenu.

Posle zbirke Karano-Tvrtkovia usledila je regesta

bosanskih dokumentarnih izvora objavljena od Ivana
Kukuljevia-Sakcinskog, 21 zatim MopitpetIa
Zeggsa Franje Mikloia,22 ime je sasvim neuko
publikovana zbirka Karano-Tvrtkovia istisnuta iz
upotrebe. A u isto vreme pojavila se i zbirka Meda Pucia
Spomenici srpski 28 sa sasvim novim i za istoriju Bosne
neocenjivo vanim po- veljama i pismima. Tih godina su

se pojavile i zbirke va- tikanskih i mletakih dokumenata,

a time su ujedno bili stvoreni vrsti temelji za dalji
uspeniji rad.

U to doba se ve poeo uveliko oseati uticaj

zraenja iz sredina sa razvijenom istoriografijom. Rad na
istoriji, postavljajui sve otrije zahteve za primenu ve
uveliko izgraenog naunog metoda. prelazi u ruke
kolovanih istoriara sa velikim obrazovanjem i jakim
kritikim smislom. Kritiki pravac je zavladao u
istoriografiji o Bosni gotovo neprimetno, bez ogorene
borbe sa romanti- arskim rodoljubljem, karakteristine

za razvitak isto- rijske nauke u Srbiji. Objanjenje se

moe nai u inje- nici da u Bosni nije bilo ilave epske
istorijske tradi- cije koju bi morali ruiti istoriari
kritikog pravca i u okolnosti da se u ovo vreme istorijom
Bosne nisu ba- vili domai ljudi ve istraivai iz
Hrvatske i Srbije, ili stranci osloboeni tradicionalnih
predrasuda. Kri- tiki pravac doneo je sobom i svest o
neophodnosti ispi- tivanja pojedinanih problema i

uzdrljivost prema i- rokim sintetikim zahvatima. Pa

ipak, srednjovekovna Bo- sna je dobila dosta rano jednu
potpunu istoriju koja i danas zaslJtkuje potovanje mada
je napisana pre vie od tri etvrtine veka, i mada joj je
prethodilo tek nekoliko po- sebnih rasprava.

To je Rogpe$1 Vozpe s!o rgorazI

kgaCe^bNja,
hrvatskog istoriara
Vjekoslava Klaia (18 4 919 2 9). 24
Klaieva istorija je napisana kritiki i
trezveno, na osnovu svih tada poznatih
objavljenih izvora i temeljno prouene
li- terature. Sve do uoi Drugog
svetskog rata ona je bilaosnovni

prirunik za srednjovekovnu bosansku

istoriju, a njen malo proireni nemaki
prevod Ivana Bojnina-l bio je jedini
izvor obavetenja za inostrani nauni
svet. Dalji razvitak nauke, naroito
veliki broj posebnih istra- ivanja
nastalih krajem XIX i poetkom XX
veka, i pojava novih izvora, pre svega iz

Dubrovakog arhiva, pokazali su

znaajne praznine u Klaievom delu i to
naroito za period XIVXV veka.
Danas izgleda najvie zastarela opta
koncepcija Klaieva. Sav u tradicijama
austrijshe i maarske istoriografije,
Klai posveuje panje skoro jedino
politikoj istoriji u najuem smislu, a

razvitak privrede i drutva ne dotie ni

u onoj meri u kojoj su to poznati izvori
dozvoljavali. Linosti vladalaca su u
Klaievom prikazivanju najodgovornije
za tok zbivanja, pa je, razumljivo, i
periodizacija bosanske istorije izvrena
po vladavini banova i kraljeva. Uz to se
kroz itavu knjigu provlai jedna

rodoljubiva protivugarska nota koja

pred- stavlja istovremeno i dug
vremenu i odjek hrvatsko-ugar- skih
sukoba u doba kad je knjiga nastajala.

Pojedinana
i
.detaljna
istraivanja zapoeta ve ne- koliko
godina pre pojave Klaievog dela
predstavljala su u sledeim decenijama,
glavne doprinose upoznavanju srednjovekovne bosanske istorije. Skoro svi
istaknuti srpski i hrvatski istoriari su
prouavali izvore za bosansku istoriju i,

u manjoj ili veoj meri, svojim

prilozima una- preivali ovu granu
studija. Najvei hrvatski istoriar XIX
veka Franjo Raki (18281894),- uz
jedan obiman prikaz dramatinih godina
junoslovenske istorije na prelazu iz
XIV u XV vek, u kojem Bosna zauzima
centralno mesto, dao je jo danas

nenadmaeno i nezamenjeno delo

Vodot g ra- Gaget (186970).-t
Nasuprot Boidaru Petranoviu koji je
neposredno pre toga pokrenuo pitanje o
karakteru
bosanske
crkvene
organizacije tvrdei da su bosanski
krstjani: pravoslavci,28 Raki je
dokazao da je crkva bosanska

ogranak velikog dualistikog pokreta

rairenog od Male Azije do Francuske, i
time bosanskoj crkvenoj istoriji udario
temelje koji su do danas ostali
neuzdrmani. Rodo- naelnik kritikog
pravca u srpskoj istoriografiji Ila- rion
Ruvarac (18321905)20 dao je takoe
vredne priloge istoriji Bosne, naroito

Tvrtkovog doba. Njegov saborac

Ljubomir Kovaevi (18481918)30
obogatio je fond izvora, dok je Stojan
Novakovi (18421915)31 zasluan
pre svega zbog istrrijsko-geografskih
ispitivanja. Poseban interes za Bosnu,
meu srpskim istoriarima aktivnim
krajem

XIX veka, pokazivao je Ljuba Jovanovi (1865

1928)32 i dao korisne priloge za poetak i kraj
srednjovekovnog perioda bosanske istorije.
>

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine

1878. de- lovala je u znaajnoj meri na razvoj
prouavanja bosanske istorije. Nova vlast je zemlju
izvlaila iz zaostalosti, opti kulturni nivo se dosta naglo
uzdigao, tako da su se pojavile i ustanove zainteresovane
za srednjovekovnu pro- lost Bosne. Najvaniji meu
njima je bio Zemaljski muzej u Sarajevu, osnovan
1885,33 koji je uskoro pokrenuo svoju publikaciju

Glasnik Zemaljskog muzeja,' 6 * zaslunu u ve- oma

velikoj meri za prouavanje bosanske istorije. Preko 70
godita ovog asopisa, koji jo i danas izlazi, predstavljaju pravu riznicu izvorne grae i naunih saoptenja.
Pored Beograda i Zagreba, najjaih sredita istorijske
nauke u junoslovenskim zemljama i najaktivnijih u prouavanju bosanske.prolosti, javlja se i novo sredite u
Sarajevu sa svojim pregaocima. Posebno meu njima

zaslu- uje da bude pomenut iro Trz*helka (1865

1942)35 zaslu- an pre svega zbog neumornog sakupljanja
arheolokih spo- menika i istorijskih izvora. Odsustvo
pravog kritikog smisla i strunog znanja oduzimalo je,
meutim, njegovim raspravama trajniju vrednost.

Tuinska vlast je u svoju kulturnu delatnost u Bosni

i pomaganje istorijskih studija unosila "svoje raune i
pod- vrgavala ih svojim politikim ciljevima. U tenji da
pa- ralie nacionalnooslobodilake uticaje iz drugih jugoslovenskih zemalja, pre svega iz nezavisnih drava Srbije
i Crne Gore, okupatorska vlast je potencirala posebne
istorijske tradicije Bosne i Hercegovine i svesno teila da
vetaki stvori posebnu bosansku nacionalnost. Austro-

ugarski okupacijski politiki sistem je negativno delovao na razvoj nauke i na taj nain to je potpirivao
srpsko- hrvatske polemike oko Bosne. Odbijajui
ugarske tvrdnje temeljene na istorijskim pravima i
argumentima iz dravnopravnih odnosa. da Bosna
pripada Ugarskoj, Srbi i Hrvati, najzainteresovaniji za
Bosnu meu Jugoslovenima, pokretali su pitanje
pripadnosti" iz nacionalnog aspekta. Polemika oko toga

da li je Bosna srpska ili hrvatska ze- mlja vodila se,

dodue izvan nauke, kroz publicistiku i propagandu, ali
nije ostala bez odjeka ni u naunim raspravama o
srednjovekovnoj bosanskoj istoriji. Skoro kod svakog
pisca se lako otkriva ije stanovite zastupa. Dok se
nacionalna zainteresovanost u naunim raspravama
srazmerno malo osea u izboru tema, tendenciji i nainu
argumentacije, njihovi rezultati su, irei se izvan strogo

naunih krugova dobijali esto sasvim drugi smisao i

vrili esto veoma tetno dejstvo. Pritisak itave te
mune atmosfere bio je toliki da se iz redova naunika
nisu uli glasovi da je to pktanje, raspravljano sa toliko
strasti, ukoliko se tie srednjeg zeka, s naune take gledita lieno svakoga smisla.

U ovo doba se opaa vraanje interesa za istoriju

Bo- sne i kod stranih istoriara. Neosporno najvee
zasluge ima Konstantin Jireek (18541913)36 koji se
Bosnom bavio u okviru srpske istorije, kojoj se u
najve*oj meri posvetio od kako je otkrio bogatstvo i
vrednost dubrovake arhivshe grae. Podaci dubrovakih
arhivskih izvora su omoguili novo veliko osveavanje i
produbljivanje studija o prolo- sti Bosne. U orijentaciji

prema izvornoj grai Dubrova- kog arhiva, na Jireeka

se naslanja jedna snana struja u naoj medijevalistici,
koja je imala svoje predstavnike u skoro svakoj generaciji
naunika i koja je dala najplodnije i najznaajnije
doprinose poznavanju srednjovekovne Bosne. Svojom
studijom Trgovaki putevi i rudnici u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni Jireek je ispisao prve stranice
toliko zanimljive bosanske privredne istorije. Pored niza

manjih priloga o detaljnim pitanjima, uvek punih

sigurnih, preciznih podataka i novina, Jireek je dao i prvi
zna- ajni celoviti pregled bosanske istorije u naem
veku. itavu istoriju srednjovekovne Bosne on je izneo u
svojoj Istoriji Srba (1911). Sav napredak u izuavanju
srednjo- vekovne Bosne, posle Klaieve knjige, doao je
do izraaja u ovom monumentalnom delu. Osobenost
bosanskog politi- kog razvoja je, ipak, ostala u izvesnoj

meri zaklonjena isto- rijom Srbije, koja je bila u centru

panje autora i po ko- joj su izvreni periodizacija i
ralanjavanje knjige. Obilje novih podataka, pre svega iz
Dubrovakog arhiva, za unutranju istoriju Bosne, iznetih
u drugom velikom Ji- reekovom delu, nije takoe
omoguilo da se stvori jasna i reljefna slika o drutvenom
i privrednom razvoju Bosne, opet zbog toga to su podaci
i zakljuci ove vrste stopljeni sa onim jo brojnijim koji

se odnose na. istoriju Srbije.

Poetkom XX veka prouavanje bosanske istorije doivelo je polet pojavom jedne nove generacije jugoslovenskih istoriara, koja je svoju panju poklonila ovoj zemlji. Oni su veim delom proizili iz Jireekove kole, ali
svoj interes nisu usredsredili iskljuivo na srednjo-

vekovni period kao njihov veliki uitelj. Jovan

Radoni (18 7 319 5 6)37 i Aleksa Ivi (18811948)88
svoj nauni rad su zapoeli monografijama posveenim
pojedinim lino- stima iz bosanske istorije. Korisne
priloge je dao i Sta- noje Stanojevi (18741937),88 a
Nikola Radoji,40 takoe Jireekov uenik, osvetlio je
mnogostruko istoriografiju o Bosni. Iz Jireekovog kruga
je izaao i Vladimir o- rovi (18851941),*} koji se

istorijom Bosne istrajno bavio u toku itavog svog

naunog rada. U Hrvatskoj, na poethu veka, dao je svoje
znaajne doprinose poznavanju prolosti Bosne
znameniti' istoriar Ferdo ii (18691940).-12 U
monografiji o Hrvoju Vukiu, on je iscrpno prikazao
razdoblje s kraja XIV i poetka XV veka, u kojem je
bosanska istorija tako tesno povezana sa hrvatskom. ii
je dao takoe i jedan pregled itave istorije Bosne u

okviru hrvatske istorije. Za napredak studija o prolosti

srednjo- vekovne Bosne do prvog svetskog rata, vrlo
koristan je bio rad Maara Lajoa Talocija (TaPosgu
18541918), i to da- leko vie zbog organizovanja
edicija izvora i sakupljanja grae, nego zbog samostalnih
rasprava.

Posle Prvog svetskog rata. obnovljen je rad naunih

ustanova, pokrenute su nove publikacije, ali je intenzi- tet
studija opao, mada su opti uslovi za negovanje nacionalne istorije u novoj dravi bili znatno povoljniji. Dobrim delom to treba pripisati smeni generacija u toku
rata je umro niz znaajnih naunika, meu njima i Konstantin Jireek i izvesnom rasprostiranju istoriografskih napora u irinu, usled toga to su istoriari mlae

generacije poeli poklanjati svoju panju itavom nizu

dotle zaputenih naunih oblasti. Bosni je ostao veran
Vladimir .orovi, koji je rad na istoriji svoga rodnog
kraja, zapoet jo u Sarajevu, nastavio i kao profesor
Beogradskog univerziteta. Posebnim raspravama on je u
toku dve decenije pripremao tle za jedan celovit prikaz
bosanske istorije.

U periodu izmeu dva rata, razbuktala se diskusija

o osnovnim pitanjima bosanske crkvene istorije.
Pokrenuo ju je profesor bogoslovije Vaso Gluac, koji se
inae nije isticao prouavanjem bosanske istorije. On se
vratio sta- roj tezi Petranovia, koju su u meuvremenu
zastupali pisci-diletanti u lokalnim publikacijama, i
dokazivao da je bosanska crkva bila pravoslavna. U
itavo pitanje je unoeno dosta nacionalne i politike

strasti i Glueva 'tezaje u krugovima.. kojima je godilo

pravoslavlje u srednjo- vekovnoj Bosni, naila na
odobravanje vee nego to je zasluivala po svojoj
utemeljenosti i naunoj vrednosti. Znatno docnije, u
godinama uoi rata, na istu poziciju te- meljnog
odbacivanja itave koncepcije Rakog o dualisti- kom
karakteru bosanske crkvene organizacije, stao je i zagrebaki istoriar Jaroslav idak. On se odluno ogradio

od Gluca/;; jer mu nije bilo teko da pokae neodri- vost

teze o pravoslavlju. Po njegovom shvatanju, crkva bosanska je bila jedna kranska zajednica s podlogom u
irilometodijevskoj batini, podjednako nezavisna o
Rimu i Carigradu, i nije imala u sebi nikakvih heretikih
elemenata dualistikog tipa. Svoje shvatanje problema
bosanske crkve idak je branio sa daleko vie znanja i
argumenata, ali ga je izgradio na istim metodski neodr-

ivim temeljima: na apriornom odbacivanju podataka katolikih izvora.

U samo predveerje Drugog svetskog rata, 1940.

godine, pojavio se dosad najobimniji i najpodrobniji
prikaz sred- njovekovne bosanske prolosti Historija
Bosie, Vla- dimira orovia. U knjizi zamiljenoj kao
prvi deo jedne velike istorije Bosne sve do 1918, orovi
je stigao da izloi prolost Bosne od preistorije do 1482.
godine. Uvodni delovi su razraeni osobito podrobno,
tako da se tek posle sto strana italac sree sa Slovenima,

a sve do posle Kulinog doba izlagana je uporedo i itava

istorija Srbije. Historija Bosne je izraena na osnovu
svih tada poznatih izvora i literature i na osnovu
neobjavljene arhivske grae koju je orovi godinama
sakupljao u Du- brovakom arhivu. Sve je to omoguilo,
zajedno sa znatnim brojem prethodnih detaljnih studija,
da orovievo delo bude neuporedivo sadrajnije i
potpunije od svih ranijih pregleda bosanske istorije. Pa

ipak, ni na njega se ne mo- emo uvek i u svemu osloniti.

Dubrovaka graa je kori- ena nepotpuno, tako da se,
naroito za period od XIV veka nadalje, moraju uiniti
mnogobrojne dopune i ispravke. I koncepcija dela u celini
bila je zastarela ve u trenutku njegove pojave. Kao i u
ranijem Klaievom prikazu, privredni, drutveni i kulturni
razvoj je za- nemaren. Poneto to sami izvori neposredno
daju ili to je utvreno u ranijim radovima, spomenuto je,

ali su ostale nepovuene osnovne linije drutvenog i

privred- nog kretanja. U pitanjima crkvene istorije,
orovi je po- dravao koncepciju Rakog, ali je inio
tolike ustupke njenim protivnicima da je gotovo doao do
kompromisnog reenja. Osim toga, delo nemn jasne ni u|
tut|tt.*<m razvi- tkom opravdane periodizacije, niti
podel koja 6i olak- ala preglednost i uoavanje bitnih
oddtsd lojedinih razdoblja bosanske srednjovekovne

istorije^. V
Posle orovia, pojavilo se jo jedno delo sa.
ambici- jom da prui zaokruenu sligu bosnshe
.sredvovekovne prolosti u celini. To je Rsp)Gje$1
hetIja
Vozpe
g Negsedougpe koju ]e izdalo Hrvatsko kudturno
drutvo Napredak u Sarajevu, 1942. U stvari, to je
zbornik priloga raznik autora u kome sasvim
nesamostalni pregled poli- tikog razvitka (M. Perojevi)

zauzima lavovskh deo. Kva- litet pojedinih dogfinosa je

veoma razlihkt, tgored sasvim neupotrebljivih priloga o
crkvi i ureenju (- Truhelka), nalaze se i korisni, kao
to je pregled ugarskhh izvora (F. ii) i bosanskih
rukopisa (V. Vrama). Trenutak po- jave je ostavio suvie
mnogo izrazito negativnhh tragova na ovoj knjizi.
Pored toga to sadri pohvale neprijatelj- skoj okupaciji
i faistikom reimu, oka je m sadrajno retuirana u
duhu ustake propagande. Samo mali broj stranica ove
vrlo obimne knjige slui kauci i samo zbog njih vredi da

bude spomenuta. Inae su ratne godine zna- ile skoro

potpuni prekid studija u itavoj zemlji.

Novi polet su istraivanja sr>edn>oekovne

bosanske istorije doivela u osloboenoj zemlji.
Naprstku studija najvie su doprinosili istoriari koji su
svoj rad za- poeli jo u deceniji pre Drugog svetskog
rata. Prvo me- sto meu njima neosporno pripada
Mihamlu Diniu, koji je u izuavanju srednjovekovne
Bosne najdoslednhje zastupao onu razvojnu liniju u
istoriografiji, koju je zasnovao Konstantin Jireek.

Sistematsko istraivane dubrova- kog arhivskog

materijala omoguilo mu Je da doe do vrlo sigur-gh i
vrednih rezultata iznetih u veem broju ra- sprava, od
kojih svaka znai krupan korak kapred u upozna- vanju
srednjovekovne Bosne. Njihov znaaj je utolnko vei to
se odnose na itav niz podruja zanemarekhh u znatnoj
meri jo od Jireekovog vremena. U posderatnom
periodu, njegovi najvei doprinosi istoriji Bosne s^' dve

monogra- fije o rudarstvu i o bosanskom dravnom

sa6or>u. M. Dini je dao, i jedini u posleratnom periodu,
prikaz srednjove- kovne bosanske istorije u celini.44 Iako
vrlo mali po obimu, zbijen u strogo odreene granice
jedne glave pri- runika Istorija naroda Jutoslavijs. on
predstavda naj- taniji i najsvestraniji pregled istoriJe
sredovekovne Bosne.
Kroz itav niz godina, glavnu panju su
privlaila crkvena pitanja. Dok su u predratnom

periodu najjae do- lazila do izraaja miljenja

onih koji su shvatanja Rakog dovodili u
pitanje, sada su se sa svojim argumentima pojavili
branioci
bogumilske
koncepcije.
Aleksandar So- lovjev, Dragutin Knivald i
Mihailo
Dini
u
posebnim
raspravama
dokazivali su dualistiki jeretiki karakter
bosanske
crkve.
Zahvaljujui
njihovim
rezultatima, temelji koje je bosanskoj crkvenoj
istoriji
udario Franjo Raki,
ostali su

neuzdrmani. Jaroslav idak je 1954. shvatanje

Rakog prihvatio kao opti okvir za reenje
problema, a Vaso Gluac je doao do apsurdne
pozicije negiranja dua- listike jeresi uopte. 4 5 I
posle toga, pitanje bosanske crkve nije prestalo
da zaokuplja istraivae, teite in- teresovanja
se pomerilo prema bosanskim rukopisima i
arheolokim spomenicima.
Karakteristina ra posleratni period je injenica da se
istorija Bosne neguje u svim naim veim naunim
centrima, od JBubljane gde je Gregor remonik (1890

 1958)48 razvijao pomone discipline i prounavao

pojedina pitanja iz politikog razvitka, preko Zagreba,
gde se Ja- roslav idak aktivno bavi crkvenom
istorijom, do Beo- grada, gde je Mihailo Dini pored
szog szestranog istra- ivakog rada prema bosanskoj
istoriji uputio nekoliko svojih uenika. U Beogradu je,
pored toga, grupa istoriara umetnosti (Svetozar
Radoji, Vojislav uri, Jovanka Maksimovi, Ivanka
Nikolajevi) dala znaajne doprinose poznavanju
srednjovekovne bosanske umetnosti. Vei znaaj nego
to ga je imalo ikad ranije, dobilo je Sarajevo, kao
centar u kojem se radi na bosanskoj istoriji. Uz stare i
zaslune ustanove i publikacije, Sarajevo je dobilo u

po- sleratnom periodu svoj univerzitet i Nauno

drutvo i veoma vane publikacije, kao to su izdanja
Naunog dru- tva i Godinjak Drutva istoriara
Bosne i Hercego- vine. Ovaj nauni centar ima i svoje
medijevaliste koji su istoriju srednjovekovne Bosne
zaduili svojim veoma vred- nim doprinosima. Pre
svih, to su Akto Babi, ije je inte- resovanje posveeno
pitanjima unutranjeg razvitka sred- njovekovne
bosanske drave i Desanka Kovaevi, istori- ar
srednjovekovne bosanske privrede. Vana arheoloka
istraivanja srednjovekovnih spomenika preduzima
Zemalj- ski muzej u Sarajevu; on je zapoeo i dve
veoma vane pu- blikacije: korpus srednjovekovnih

bosanskih natpisa i korggus srednjovekovnih

bosanskih nadgrobnih spomenika^GLAVA PRVA
OBRAZOVANjE BOSANSKE DRAVE (X
XII v.)

IZVORI

Veoma je oskudna graa na kojoj poiva nae

poznavanje najstarije bosanske istorije. Nekoliko
fragmentarnih vesti kod pisaca X i XII veka predstavljaju
jedinu podlogu za prika- zivanje enog najranijeg perioda.
Na prvom mestu stoji vizan- tijski car Konstantin VII
Porfirogenit sa delom O narodila (H>e ab.t 1p 1z 1tapb .0
Gtreggo). Sin Lava VI Mudrog, car Konstan- tin VII
(912959), ostavio je u istoriji daleko znaajniju uspomenu kao pisac nego kao vladalac. Od njegovih dela za
istoriju Bosne je interesantan samo pomenuti spis u kome
se nalaze oba- vetenja o doseljenju, oblastima i

dravama Junih Slovena. Temeljna kritika prouavanja

spisa O narodila pokazala su da on predstavlja
kompilaciju u kojoj se gotovo ne osea ori- ginalno
stvaranje pievo. Mnoga ponavljanja, kompozicioni nedostaci i neusklaene vesti pokazuju da je siis sastavljen
sd veeg broja manjih spisa, fragmenata tuih dela,
diplomatskih i drugih izvetaja, itd. To je samo uvealo
njegovu izvornu vrednost.1

Sasvim drukijeg karaktera je na drugi glavni izvor

za ovo razdoblje, Letopis Popa Dukljanina ili Barski
rodoslov, kako bi pre trebalo nazvati ovaj spis. Ovaj
skromni sastav ne- poznatog pisca nastao je u Baru, u
drugoj polovini XII veka, najverovatnije u vremenu od
1160. do 1180. godine.1 Velika je razlika u pogledu
sadraja izmeu poetnih i zavrnih glava Rodoslova. U
prvom delu se iznosi genealogija kraljeva nekakve
fiktivne zajednike drave svih Junih Slovena na
teritoriji od Dunava do Jadranskog mora i od Istre do
Draa. U njoj se meaju sasvim fantastina lica sa

imenima vladalaca pozna-

t
tim iz drugih izvora, sze u potgguno pobrkanom
hronolokom redu. Zavrni deo B a-rskog rodosl ova se
ograniaza iskljuivo na dukljansku dravu i teritoriju
izmeu Kotora i Skadra. Hronoloki red je ovde pouzdan,
a poneke linosti poznaje.mo iz dela vizantijskih pisaca.
Sredinu i prelaz izmeu ovih delova ini izvod iz itija
svetog Jovana Vladimira, dukljan- skog kneza. Dok je prvi
deo ovoga spisa neupotrebljiv kao isto- rijski izvor, za
doba olisko pievom vremenu se moemo oslo- niti na
njegova oskudna kazivanja. O Bosni ima u Rodoslovu
podataka na vie mesta i oni su sasaim nejednake

zrednosti. I
Jednu kratku ali dragocenu zest dugujemo
vizantijskom piscu Jovanu Ki n am u, istoriaru dooa
Komnina i sekretaru cara Manojla I. Kinam je oio uesnik
zizantijsko-ugarskih ratova voenih na naem zemljitu,
te otuda njegov podatak o banu Boriu ima naroitu
vrednost.* Boria spominje i bJtop <3e Kega, ugarski
pisac XIII veka, u delu S ezsa Ni pdat oti t . O Bosni se
govori u odeljku o nemakim doseljenicima Oe pobgIi z ab^epgz koji je stariji od celog sgsa. 5

Meu izvorima za ovaj period moraju se spomenuti i dve

ugarske povelje. O njima e biti vie rei u sledeem
odeljku (v. str. 45). drana: Dirahion (Dra), Apolonija

(Polini kod Valone) i, naroito za podruje Bosne,

Narona (danas Vid, blizu ua Neretve). Tu je bio
poetak vanog trgovakog puta kroz dolinu Neretve,
glavne komunikacije izmeu Bosne i mora kroz itavo
rimsko doba, srednji vek, sve do danas.

Trgovci su prvi krili puteve kojima su prodirali

razni elementi grke kulture. O ivom trgovakom
prometu izmeu ilirskih plemena i Grka svedoe brojna
otkria novca grkih gradova i kolonija i nalazi oruja i
kera- mikih proizvoda, kod kojih tehnika izrade i,
ponekad, grka signatura nedvosmisleno otkrivaju
poreklo. Za trgov- cima su prodirali! grka pismenost,

religija i politiki uticaj. Ilirsko pleme' Daorza je kovalo

novac sa grkim natpisom i predstavom Hermesa.
Politike veze Ilira i Grka ilustruje epizoda Dimitrija
Hvarskog, a potvruju ih i brane veze istaknutih ilirskih
porodica sa Grcima.

Ovaj stariji, grki sloj u kulturi ilirskih plemena,

nije ostavio tragove koji bi mogli imati znaaja za
docnije doseljene Slovene. Grci su se u svojoj
kolonizaciji zaustav- ljali na samoj obali mora, u zalee
su prodirali samo po- jedinano, a njihovi mnogostrani
uticaji dotakli su samo povrinu ilirskog plemenskog
ivota. Vanija od svega je injenica da izmeu ovog
grkog perioda i naseljavanja Slovena lei nekoliko
vekova rimske vlasti nad ilirskim . teritorijama.

Guenjem ilirskog ustanka, 9. godine n. e., zavren

je period od preko dva veka uporne borbe rimskih
osvajaa i ilirskih plemena. Granice Rimskoga Carstva
obuhvatile su trajno i nae oblasti. U toku rimskog
perioda potpuno se izmenila privredna i drutvena
struktura oblasti na kojima se docnije prostirala
srednjovekovna bosanska drava. Pod rimskom vlau,
posebne teritorije pojedi- nih plemena povezane su u
daleko prostraniju celinu, iji su okvir predstavljale

. -

granice rimskih administrativnih jedinica. Na samom

poetku, Ilirik je, kao carska provin- cija, podeljen na
Dalmaciju, kojoj je pripalo i zemljite docnije Bosne, i
Panoniju. Dalmacija je obuhvatila veoma prostranu
teritoriju izmeu morske ooale i reke Save, sve od Istre
na zapadu do JBea na istoku. itav niz podela i
reorganizacija provincija, koje su uvek vodile ka stvaranju veeg broja manje prostranih jedinica, mimoiao je
uglavnom Dalmaciju, tako da se ona u gotovo istom

opsegu odrala do propasti Carstva.

Zemljite ispresecano brojnim planinskim masivima

i ograncima, i razbijeno tako na veliki broj zatvorenih
celina u kojima se odvijao privredni i drutveni ivot,
povezano je sistemom komunikacija koji se sastojao od
ve- likih puteva i njihovih mnogobrojnih ogranaka.
Rimljani, keosporno, nisu veliki poduhvat izgradnje
puteva zapoelp svugde na golom zemljitu. Poneto su

nasledili od Ilira, ali je tehniki izvrsna, planski izvedena i

dobro uvana mrea komunikacija u celini, ipak, njihovo
delo. Otkri- veni ostaci i trase rimskih putova pokazuju da
se naroita panja posveivala povezivanju neposrednog
jadranskog za- lea sa krajevima dublje u unutranjosti,
ali isto taho da su brojne bile i veze meu naseljima u
unutranjosti. Putevi su u rimskoj Dalmaciji graeni i u III

- ,

i GU veku n. e., kada je Carstvo ve bilo potresano

ozbiljnim krizama. Mrea rimskih puteva je predstavljala
dragoceno naslee koje su Sloveni primili od rimskog
reima. Delimino su se mogli koristiti jo i u srednjem
veku, a najvei deo docnijih karavanskih puteva sledio je
nekadanje rimske trase.

Pod
rimskom
vlau,
u
krilu
rimskog
robovlasnikog sistema, dole su do izraaja prirodne
odlike tla i bogat- stva zemljita. U ogromnoj meri su
razvijene proizvodne snage i itavo privreivanje je
unapreeno. U ovom peri- odu je, svakako, postala
primetna crta koja odvaja privredno aktivne rejone od
pasivnih,
visokih
planinskih
oblasti.
Naselja,

komunikacije i itav privredni i drutveni i- vot

usredsreeni su bili, razumljivo, u podrujima sa privrednom snagom. Tragove ove podele, ija je granica bila
sve upadljivija ukoliko je kasnoantika civilizacija vie
napredovala, zatekli su takoe Sloveni posle svoga doseljenja. Oni su poseli upravo one delove zemljita koje su
nekada Rimljani drali i eksploatisali, ali su sve po-

. ,

injali iz poetka.

U privredi rimske Dalmacije izuzetno veliki znaaj

je imalo rudarstvo. Kod rimskih pisaca, kod kojih se inae
veoma retko nailazi na podatke o ovim krajevima, Dalmacija je vaila kao zlatonosna zemlja. Naravno, zlato nije
bilo ni jedini, ni glavni proizvod rimskog rudarstva u
Dalmaciji. Brojni ostaci antikih rudnika svedoe da su
dobijani i gvoe, olovo, bakar i srebro. Rimski rudnici na
teritoriji Bosne su grupisani u nekoliko oblasti. Jedan

vaan bazen je bio u sredinoj Bosni, izmeu gornjeg toka

Bosne, gornjeg toka Vrbasa i Lave. Drugi se nalazio u
za- padnoj Bosni u podruju Sane, Japre i Une, a uz
srednji tok Drine bila je trea glavna rudonosna oblast iji
centar je bila Ek>ta\aa, nedaleko od docnije Srebrnice.
Ovde je bilo i sedite rimske rudarske administracije; tu je
delovao rgosiga!og e1aDogit Panonije i Dalmacije,

upravnik i- tavog rudarstva dveju rimskih provincija.

Arheoloki i epigrafski materi^al sauvan na mestima
rudarske pro- izvodnje svedoi da su rimski rz^dnici
uveliko radili i u toku III i IV veka n. e. Kada se posle
mnogo vekova u srednjo- vekovnoj Bosni obnavljala
rudarska delatnost, Sasi, pokre- tai drugog velikog talasa
rudarske proizvodnje, ili su stopama svojih rimSkih

prethodnika. Dva najglavnija sred- njovekovna rudokopna

podruja, centralno i istonobosan- sko, poklapaju se sa
velikim rimskim rudnim bazenima. Jedino je oblast
zapadne Bosne ostala neiskoriena u srednjem veku.

Druge privredne grane na tlu Bosne u antiko doba

su nam ostale skoro easvim nepoznate. Intenzivnu
poljopri- vredu potvruju brojni nalazi uae gizIsae,
jezgara poljo- privrednih gazdinstava. Bez sumnje,
stoarstvo je sauvalo znaaj, glavno zanimanje Ilira.

, ,

Unutranjost Dalmacije bila je zahvaena procesom

urbanizacije, karakteristinim za najvei deo provincija
velikog Rimskog Carstva. Ostaci antikih naselja dali su
povoda za hipotezu da su neki krajevi, naroito zapadna
Hercegovina, bili u rimsko doba gue naseljeni no u
docnijim vremenima. Rimska naselja se u osnovi
nadovezuju na starija ilirska, mada su Rimljani u periodu

osvajanja unitavali ilirska utvrena sredita da bi

smanjili mo- gunost otpora. Naselja su uopte sa teko
pristupanih uzvisina premetana na ravna i otvorena
mesta. Jedan deo ilirskih utvrenih naselja naroitog tipa,
gradine u dananjoj naunoj terminologiji, odrao se i u
toku rim- skog perioda. Vea rimska naselja su se
obrazovala u obla- stima sa razvijenim proizvodnim

- .

snagama, uz mesta rudar- ske proizvodnje, pokraj logora

rimskih garnizona i ponegde uz vee mineralne izvore. U
veoj meri je bilo urbanizo- vano Primorje, dok su se u
unutranjosti provincije gra- dovi nalazili u privredno
najaktivnijim oblastima. Na osnovu istorijskih i
arheolokih izvora poznat je prili- an broj rimskih
gradskih naselja na teritoriji Bosne. Ostaje nepoznat

poloaj nekih koja su pomenuta u izvo- rima po imenu,

kao to ostaje nepoznato ime nekih gradova od kojih su se
sauvali znaajni materijalni ostaci. Ti gradovi su imali
razlinit poloaj u rimskom administra- tivnom sistemu.
Rang kolonije, koji je stanovnicima obezbe- ivao prava
rmskJih graana, imali su, pored stare Narone, Domavia
(od III veka) i, moda, gezriCsa Aciae 5..., na me- stu
dananje Ilide kod Sarajeva. Ovaj grad je inae imao

status samoupravne optine, kao i jedno drugo naselje na

mestu dananje Rogatice. Najorojnija su bila gradska naselja sa statusom municipija: ]Zotau1a (pre nego to je
po- stala kolonija), E&Lie Ue1iz, blizu izvora Rame;
VJze Mo\'a (danas Vitez na Lavi), BIipsp (Hutovo
Polje), 5r1opi (u DOLINI Sane), 5a1\aae (blizu Glamoa),
Re1ua (blizu Livna). Municipiji ija imena danas nisu
poznata nalazili su se: u ipovu, Skelanima, Duvnu,

Stocu, Gracu kod Posuja, kod Kiseljaka, kod Ljubukog

i u Rudom. Za izvestan broj mesta ija su imena poznata
nije poznat rang keji su imala. Privredna snaga provincije
omoguavala je da se gradovi u naim oblastima priblie
svojim uzorima u Italiji i ostalim delovima Carstva. I u
unutranjosti Dalmacije su graeni forumi, hramovi,
vodovodi i velika javna kupatila. Ostaci takvih objekata
su naeni na raznim mestima dananje Bosne i

Hercegovine.

Sve mnogobrojne tekovine rimske civilizacije na naem tlu stvarane su snagom autohtonog ilirskog elementa
koji je prvo politiki, a zatim i kulturno uvuen u rimsku
sferu. Nosioci romanizacije u unutranjosti Dalmacije bili
su pre svega vojnici legija stacioniranih na ovom tlu,
naseljeni veterani i pripadnici rimskog upravnog aparata.
Imena koja daju natpisi ne upuuju na zakljuak da je

.-

osetna bila kolonizacija italskog stanovnitva u

unutranjosti Dalmacije. Kao i u svim drugim delovima
Carstva, i ovde su gradovi bili etniki areni. I u Bo- sni
se nailazi na nadgrobne natpise Grka i Orijentalaca.
Polazne take romanizacije bili su gradovi, tako da je
asimilacija domorodakog ivlja bila jaka pre svega u
urbanizovanim podrujima. Ukljuivanje domaeg ivlja
u rimske vojne jedinice je takoe otvaralo puteve irenju

jakih rimskih uticaja. Religiozna tolerantnost i sinkretizam razliitih kultova omoguavali su da se premosti
duboki jaz koji je u poetku postojao izmeu osvajaa i
po- korenih domorodaca. Jo uvek nedostaju elementi za
jednu sigurniju procenu stepena romanizacije ilirskog
ivlja u unutranjosti Dalmacije. Dok arheoloki i
epigrafski spomegaodi daju osnova za miljenje da je
domai elemenat ilavo uvao svoju jeziku i kulturnu

osobenost, dotle

dodir Slovena sa starosedeocima otkriva da je

romaniza- cija dostigla veoma visoki stepen.

U toku vremena nai krajevi su poeli da

igraju znaajniju ulogu u Rimskom Carstvu,
zahvaljujui svojoj privrednoj snazi. Ve je
spomenuto da su se putevi gradili i da su rudnici
aktivno proizvodili i u III i IV veku. Velika kriza
ita&og Carstva je u manjoj meri zahvatila nae
oblasti, ali ih nije mimoila. Prekomerni fiskalni tereti
i sistem vrstog vezivanja kolona za zemlju, trgo-

vaca i zanatlija za kolegije, lanova gradskih uprava

za njihove sve tee dunosti, uz stalnu oskudicu
robovske radne snage razarali su. drutvene temelje
Imperije. Pro- ces nazadovanja privrede i slabljenja
dravne organizacije nisu uspeli da zadre ni reformni
pokreti nekih careva. Stalne politike tekoe Carstva
izazivane napadima var- varskih naroda nisu
ostavljale ni sredstava ni mogunosti za unutranju

regeneraciju.

Postepeno je u Dalmaciji hvatalo koren

hrianstvo i dobijalo neuporedivo vei uticaj od
drugih brojnih kul- tova. U vreme progona
hrgananstvo je na ovom tlu imalo svoje vernike i
svoje muenike. Od poetka IV veka, od kako je
hrianstvo postalo tolerisana i privilegisana vera u
dravi, dizali su se hramovi i obrazovale crkvene
organizacije u Dalmaciji. Na zemljitu Bosne se

nalazila ess1eb1a Ve51h>ep<515, episkopija sa

seditem u V1z1;ie >ua, koja je pripadala
salonitanskoj nadbiskupiji.

Teritorija docnije Bosne je ostala srazmerno

pote- ena u velikim pustoenjima Balkana u IV i V
veku. I hunski i gotski upadi zahvatali su ili istoni
deo poluostrva, naroito oblasti du vanog
moravsko-vardar- skog puta koji je vodio prema
Trakiji i Carigradu, ili egov zapadni deo, gde su
prolazili putevi prema Italiji. Kada je Teodosijevom
podelom konano i formalno pode- ljeno Rimsko

carstvo na istonu i zapadnu polovinu, Dal- macija je

pripala slabijem zapadnom delu Imperije. Uskoro
posle pada Zapadnog Rimskog Carstva, Dalmacija je
dola pod vlast Gota koji su osvojili zapadni deo
Balkana, pre svoga odlaska u Italiju. Iako su Goti za
vreme svoje vla- sti, koja je trajala preko tri decenije,
kao vojnici-osva- jai predstavljali neznatnu manjinu
meu romanskim sta- novnitvom, ipak su ostavili

izvesne tragove. U Brezi kod Sarajeva, na ostacima

jedne crkve naen je runski natpis. Za Gote se vezuju
imena Gackog u Hercegovini i nekadanje ime
Nikia Apa^az^lht. Vladavina Istonih Gota je na-

1ELjEO* SA PREDSTABOM
JUPITERA I MINERVE,

IPOVO (JAJCE), II VEK.

IPOVO (JAJCE), II VEK.

kae da narod Slovena veoma ugroava Dalma- ciju. Nalazi novca, zakopanog u poslednjim godinama

VI veka, potvruju da je vizantijska vlast u Dalmaciji proivljavala tada-^svoje poslednje dane.

Prelom u odnosima izmeu Vizantije i slovensko-avar- skih napadaa predstavlja 602. godina, u kojoj je zbaen
energini car Mavrikije (582602), koji je, ulaui ve- like napore uspevao ne samo da ouva granice, ve i da
upuuje ekspedicije preko Dunava u Sklavinije". Za vreme njegovog naslednika na carigradskom prestolu Foke (602
610), odbranbeni sistem na Dunavu je prestao da postoji. Avarsko-slovenske mase su tada preplavile Balkansko poluostrvo nimalo ne tedei ni njegov zapadni deo. Oko 614. je u ruke Slovena i Avara pala Salona, sedite provincije, a
do toga vremena su najverovatnije uniteni i rimski gradovi u unutranjosti.
U ovim prvim talasima kolonizacije Balkanskog polu- ostrva, Sloveni su bili izmeani sa Avarima i trpeli su, negde u
manjoj negde u veoj meri, njihovu vrhovnu vlast. Taj odnos se izmenio kad su u novom talasu naseljavanja, za vreme
cara Iraklija (610641), slobodna slovenska ple- mena Hrvata i Srba dola na Balkansko poluostrvo.1 U za- padnom
delu provincije su novoprispeli Hrvati u toku tro- godinjeg ratovanja unitili avarsku prevlast. U ostali deo provincije,
naputen od romanskog stanovnitva usled avarsko-slovenskih pustoenja, naselili su se Srbi. Ovo naknadno doseljenje
Hrvata i Srba predstavlja jedan od najznaajnijih dogaaja u slovenskoj kolonizaciji Balkan- skog poluostrva. Podruje
naseljeno Hrvatima i Srbima predstavljalo je kolevku svih politikih tvorevina izni- klih u sredinjem delu Balkana. Jo
u X veku bile su jasne granice gde su se dodirivale teritorije na kojima je preovladalo hrvatsko odnosno srpsko
plemensko ime. Od reke Cetine pa do Istre prostirale su se zemlje Hrvata, dok je teritorija Srba leala izmeu Detine i
bugarske dravne teritorije koja je poinjala kod grada Rasa; i vi- zantijske Drake teme s kojom se dodirivala kod
Bojane i Skadarskog jezera. Oblast prvobitne Bosne je bila u sastavu podruja na kome se rairilo srpsko ime,- ali je
srednjo- vekovna bosanska drava u svome razvoju prelazila granice ovog podruja irei se prema zapadu i
jugozapadu

.Do sredine VII veka Sloveni su postali gospodari i- tavog sredinjeg dela Poluostrva, sa izuzetkom izvesnog
broja utvrenih gradova na ostrvima i jadranskoj obali. Na tom velikom prostoru bili su nastanjeni manje ili vie
romanizovani Iliri, za koje se teko moe pretpostaviti da su u burnim godinama slovenske kolonizacije iezli bez
traga. Zbog toga se vesti cara Konstantina Porfiroge- nita, po kojima su oblasti u koje su se naselili Srbi ostale sasvim
puste, ne smeju bukvalno shvatati. Na alost, za ra- zliku od zemalja zapadne Ezrope, gde su upravo romanski
starosedeoci istoriari ovih sudbonosnih vremena, kod nas nema njikakvih savremenih izvora koji bi dozvolili da
blie upoznamo odnose doseljenih Slovena i zateenih starosedelaca. Veoma znaajni momenti, meutim, pokazuju
da je dolazilo do dodira i zajednikog ivota ova dva raznorodna etnika elementa. Kontinuitet geografskih imena je
posredno, ali veoma pouzdano svedoanstvo o ve- zama i proimanju starog i novog stanovnitva. Odavno je
zapaeno i isticano da se stara romanska geografska imena nisu podjednako drbro ouvala u raznim krajevima Balkana. Pojas du primorja je u tome pogledu daleko bogatiji od zemalja u unutranjosti. Na tlu Bosne je srazmerno dobro ouvana rimska i predrimska top/omastika. Imena skoro svih znatnijih reka Sava, Drina, Bosna, Neretva,
Tara, Una, Vrbas, Buna predstavljaju samo malo izmenjene oblike rimskih i ilirskih imena. itav niz naziva
planina Prenj, Vele, Majevica, Varda, Moor, Botunj, Dinara, Romanija, Tmor itd. ima isto takvo poreklo.
Nasuprot tome imena gradova ne svedoe o kontinuitetu.

Isto tako vaan dokaz o romansko-slovenskom dodiru i simbiozi su brojne jezike pozajmice. Ime svojih gospodara i vekovnih suseda, Vizantinaca, koji su sebe nazivali Romejima, primili su doseljeni balkanski Sloveni od domaeg sveta koji je govorio latinski u oblihu Grk od Sgae- si 5. Isti je sluaj sa nazivom vladara koji su Sloveni primili od Romana: car potie, preko starijeg oblika cesar, od Saevag. Romanskog porekla je i niz rei iz svakodnevnog
ivota: ulje (o1eit), ocat (ase1it), kuhinja (so^pa), fu- runa (^igpi-z), raun (ga^o/pe), daska (sIzsiz), robi-gi (goa =
odelo), mator (pga1igiz), paganin (ra^apiz) itd.3

O ostacima romanskih starosedelaca imamo osim toga vesti i u mnogo docnijim izvorima. U Letopisu Popa Dukljanina (Barskom rodoslovu) govori se o njima pod ime- nom MogouHasM ili p 11aCt. Dukljanin ak na jednom

)'

mestu govori o provinciji Latina koji su se u ono doba nazivali Romani. Vrlo je verovatno da su starosedeoci iveli
na manjim ili veim zaokruenim teritorijama, odvojeni od doseljenih osvajaa. S njihovim dalekim i ve
poslovenjenim ostacima, Vlasima, sreemo se tokom itavog srednjeg veka. Oni nam pokazuju i rezultat slovenskoroman- ske simbioze: malobrojni ostaci starosedelaca nisu uspeli da odole doljacima. Osvajanje zemalja na
Balkanskom polu- ostrvu, zapoeto vojnim pohodima i posedanjem tla, Sloveni su zavrili asimilacijom. Njihov
istinski protivnik je bilo Vizantijsko Carstvo, uvar i nastavlja kasnorimskih politikih tradicija; rravi balkanski
domoroci, isterani sa svojih ognjita, razbijeni i opkoljeni sa svih strana, mo- gli su da igraju samo treestepenu ulogu.

Duboki jaz izmeu starosedelaca i Slovena predstav- ljala je svakako verska razlika. Tradicija o antagonizmu
izmeu hrianskih romana i paganskih Slovena nala je odjek u izvorima iz mnogo docnijih vremena. Tek je prodiranje hrianstva meu Slovene stvorilo mogunosti za te- nje povezivanje i meanje dva etnika elementa koje je
dovelo do poznatog ishoda.

O veoma vanom procesu hristijanizovanja Junih Slo- vena, na alost, slabo smo obaveteni. Prema podacima
koje je sredinom X veka upotrebljavao vizantijski car Konstan- tin Porfirogenit, Srbi su, isto kao i Hrvati, krteni od

strane svetenika iz Rima jo u vreme cara Iraklija, da- kle, odmah po doseljenju. Iz jednog pouzdanog izvora, meutim, vidi se da su Hrvati jo u godini Iraklijeve smrti vaili kao pagani. Verovatno je da su daleko veu ulogu od Rima,
u irenju hrianstva meu Junim Slovenima, igrala crkvena sredita iz dalmatinskih gradova, iji je znaaj rastao
naroito od sredine VIII kada im je, posle pada Ravenskog egzarhata, Carstvo posveivalo sve veu panju. Najstariji
ouvani spomenici obnovljenog hri- anstva u Bosni, male crkve graene od materijala sa rim- skih ruevina,
pokazuju veliku srodnost sa spomenicima dalmatinskih gradova toga vremena. O latinskom poreklu slovenskog
pokrtavanja govori i osnovna crkvena termino- logija koja je sva romanska: oltar (aNage), kri (sgih), raka (agsa),
mea (gtbha) itd. Rezultati misionarske delat- nosti, kojoj su se crkveni centri u ranom srednjem veku predavali sa
toliko ara, morali su za dosta dugo vreme ostati prilino ogranieni. Hrianska imena se u srp- skoj vladarskoj
porodici javljaju tek u drugoj polovini
IX veka. 4 Povoljniji uslovi za vee irenje i uvri- vanje hrianstva meu slovenskim masama
na Balkanu stvoreni su tek posle pojave slovenske crkvene literature i delovanja solunske brae i
njihovih uenika.

3. POSTANAK BOSANSKE DRAVE

O poloaju doseljenih Slovena prema Vizantijskom Carstvu car Konstantin Porfirogenit dao je svim odre- ene
podatke. I Srbi i Hrvati su se doselili po carevoj dozvoli, priznavali su Iraklijevu vrhovnu vlast i poko- ravali se
docnijim vizantijskim carevima. Na carevo kazi- vanje pada sumnja da predstavlja kasniju dravnopravnu
interpretaciju sa stanovita poznatih vizantijskih uni- verzalistikih pretenzija. Carigradski carevi su sebe smatrali
vladarima itave hrianske vaseljene, oni su, po vizantijskoj pblitikoj teoriji, visoko stajali nad vladaocima
pojedinih zemalja i naroda. Bilo bi sasvim pri- rodno da je car Konstantin istorijsku tradiciju dovodio u sklad sa
vladajuom vizantijskom politikom teorijom. Ta teorija je, meutim, predstavljala u isto vreme i sr politikog
programa vizantijskih careva, programa koji su oni izvravali u onoj meri u kojoj su to snage Carstva i opti politiki
poloaj doputali. Pod Iraklijem i njegovim naslednicima, Vizantija je nesumnjivo doivlja- vala snaan uspon, o
njenim uspesima na Balkanu svedoi i aktivna kolonizaciona politika u kojoj su mase balkan- skih Slovena
preseljavane u daleke maloazijske oblasti Carstva. Otuda nije nemogue da su Sloveni na Balkanskom poluostrvu, bar
jednim delom, zaista priznavali vrhovnu vlast vizantijskih careva. Utoliko pre to doseljeni Slo- veni u toku dugog
perioda nisu imali prostranijih i sna- nijih politikih organizacija. Njihov razvoj u prvim vekovima po doseljenju
ostaje u punoj tami zbog nedostatka izvornog materijala. Veoma vana pitanja moraju ostati bez odgovora.
Privreivanje se svakako temeljilo na pri- mitivnoj zemljoradnji kojom su Sloveni ovladali jo u za- jednikoj
prapostojbini. Vanu dopunu su predstavljali stoarstvo, koje se unapreivalo prihvatanjem iskustava starosedelaca,
zatim lov i ribolov. U prvo vreme su, ve- rovatno, iskoriavana zemljita kultivisana ranije od starosedelaca, do
osvajanja novih povrina dolo je tek docnije.

Nepoznat je,i proces prilagoavanja slovenske dru- tvene organizacije, koja je poivala na vezama krvnog
srodstva, stalno naseljene teritorije. U sredinjem delu Balkanskog poluostrva se ne javljaju stara slovenska plemenska imena poznata iz drugih slovenskih oblasti, niti teritorijalne celine sa plemenskim imenima. Ako se izu- zmu
imena Hrvata i Srba, rasprostrta- na velikim terito- rijama, javljaju se samo nazivi izvedeni iz topografskih elemenata:
Neretljani, -Zahumljani, Travunjani, Dukljani, Konavljani*Po svemu sudei, najranije i osnovne politike celine
nastale kod Junih Slovena bile su upe u do- linama i ravnicama oko renih tokova gde je jedino moglo biti
kontinuirano naseljenih povrina. Priroda zemlji- ta ispresecanog mnogostruko visokim i srednjim planin- skim
laniima i ograncima planina, predstavljala je, nema sumnje, prepreku stvaranju prostranijih politikih tvo- revina.
Veu smetnju je ipak morala predstavljati slaba razvijenost drutvenih odnosa kod Slovena. I posle dose- ljenja,
Sloveni su ostali na stupnju vojne demokratije na kojem su bili u toku seoba. Car Konstantin Porfirogenit kae za
Slovene u zaleu vizantijske Dalmacije da nemaju drugih vladalaca osim staraca upana. upani, njihovi rodovi i
njihove druine predstavljali su, verovatno, jezgra labavih rodovsko-plemenskih formacija. U toku pro- cesa, koji nam
ostaje nepoznat, ta jezgra su uspevala da se izdignu nad masom slobodnih i ravnopravnih Slovena i da nametnu svoju
vlast i okolnoj teritoriji.

Izgleda da je u procesu nicanja prvih dravnih orga- nizacija igrala znaajnu ulogu blizina vizantijskih gradova. Od Hrvatske u neposrednom zaleu dalmatinskih gra- dova, preko kneevina Neretljana, Zahumljana,
Travunjana, Konavljana, sve do Duklje, koja se zavravala kod Bojane i Skadarskog jezera, prostirao se niz
junoslovenskih dravica. U unutranjosti je, opet u pojasu u blizini vi- zantijske i bugarske granice, iz jednoga
aktivnog jezgra nastala krtena Srbija" Konstantina Porfirogenita, tj. Srbija u uem smislu, za koju se znatno docnije
odo- maio naziv Raka. Dublje zalee izmeu dinarskog pla- ninskog sistema i Save bilo je daleko pasivnije u
politi- kom pogledu. Otuda nemamo iz prvih decenija razvoja najranijih dravnih organizacija Hrvata i Srba nikakvih ve- sti o Bosni.
Za teritoriju Bosne, ije se ime jo ne pominje, vezuje se jedna epizoda iz ivota
Ljudevita Posavskog. Kada je Ljudevit, odolevi prethodno itavom nizu franakih na- pada,
oio prisiljen 822. da se povue iz svoga utvrenja Si- ska pred velikom franakom vojskom,
sklonio se kod Sroa, za koje Ajnhard, biograf Karla Velikog, kae da dre veliki deo
Dalmacije 1 *. 1

Jo sredinom X veka kada se ime Bosne 2 prvi put javilo u istoriji, u spisu cara Konstantina Porfirogenita, ona
predstavlja samo deo Srbije. Ueni car-pisac na terito- riji koju su naselili Srbi razlikuje .-.krtenu Srbiju : (tj.
Srbiju u uem smislu) i zemlje Neretljana, Zahumljana, Travunjana, Konavljana i Dukljana sa poseb vlastodrcima koje on naziva arhontima. Tim zemljama posveuje i posebne glave svoga spisa. Bosnu, naprotiv, spominje
samo na kraju glave o Srbiji, gde posle istorije doseljenja i hro- nike prvih vladara donosi popis naseljenih
gradova. Po- sle est gradova u krtenoj Srbiji" meu kojima je i Sa- lines (docnije SolL, danas Tuzla) navodi u
zemlji Bosni" dva grada: Katera i Desnik.3

Ovi isuvie oskudni podaci moraju da poslue i za odreivanje teritorijalnog prostranstva prvobitne Bosne.
Grad Soli i, svakako, njegova okolina bili su izvan Bosne. Sa sigurnou joj se moe pripisati samo dolina istoimene reke, problematino je, meutim, da li se ve u ovo rano doba u Bosnu mogu uraunati i teritorije izmeu
do- line reke Bosne i granica Hrvatske prema zapadu i Srbije prema istoku. 4 Do druge polovine XII veka Bosna je
svakako dostigla taj opseg. U Letopisu Popa Dukljanina (Barskom ro- doslovu) Zagorje ili Surbija, itava
unutranjost do gra- nica Hrvatske, podeljena je tokom reke Drine na Bosnu i Raku. To je u isto vreme i
svedoanstvo o negdanjem je- dinstvu Bosne i Srbije koje ima potvrdu i kod Dukljani- novog savremenika
vizantijskog pisca Jovana Kinama, koji kae da reka Drina deli Bosnu od ostale Srbije.

U vreme kad se prvi put spominje, Bosna predstavlja samo geografski pojam, a ne posebnu dravnu celinu.
U slu- benom spisku stranih vladara sa kojima Carstvo saobraa, sauvanom u knjizi o ceremonijama
vizantijskog dvora, pe- dantno su zabeleeni arhonti Zahumljana, Travunjana, ak i Konavljana, dok o
eventualnom arhontu Bosne nema ni traga. Bosna je tada jo bila samo deo Srbije kneza aslava/

koji je 927. ili 928, posle smrti bugarskog cara Simeona, obnovio i proirio srpsku dravu. aslav je morao ak, ako
smemo pokloniti veru kazivanju Letopisa Popa Duklja- nina (Barskog rodoslova), da uloi napooe da bi odbranio
Bosnu. Pola veka ranije naseljeni Maari u predelima izmeu Tise i Dunava ve su uveliko preduzimali pljaka- ke
pohode na sve etrane. Savremene hronike sauvale su vesti o njihovim provalama u Nemaku i Italiju. U Hrvat- skoj
im je energino zapreio put kralj Tomislav. Zagospo- darivi Sremom, posle smrti bugarskog caoa Simeona, do- li su
u neposredno susedstvo aslavljeve drave koja je tako postala vie nego ikad izloena njihovom pustoenju. Jedna
maarska provala bi zadesila i Bosnu u aslavljevo vreme. Neki maarski zapovednik je sa svojim odredom upao u
Bosnu i pljakao je. aslav je na to po Dukljaninu skupio vojsku i u upi Drini potpuno potukao napadae. Iz
toga se izrodio novi rat u kome su Maari sa veim sna- gama upali u Srbiju, potukli Srbe, zarobili i ubili samoga
aslava.6
Dok je u ovom kazivanju mogue otkriti istorijsko jezgro, to nije sluaj sa svim ostalim podacima Letopisa Popa
Dukljanina (Barskog rodoslova) koji je za gotovo i- tava dva sledea veka ostao na jedini izvor obavetenja o
Bosni. Teritorijalni okvir Bosne kod Dukljanina je mo- da neto iri od onoga koji se moe izvesti iz podataka
Konstantina Porfirogenita. Bosna se prostire od Borove planine koja predstavlja granicu prema Hrvatskoj do
reke Drine koja je delila od Srbije. Dukljanin nam prua i prve podatke o vladaocu Bosne koji je nosio naziv
bana. Dosto- janstvo bana, naravno, nije uvedeno na polumitskom saboru na Duvanjskom polju na kojem je
legendarni kralj Svetipuk udario temelj svim dravnim i dvorskim ustanov&ma, kao to pria Dukljanin. Ono je
nesumnjivo avarskog porekla kao to svedoi sam naziv.0 Banski naziv spominjao je ve Konstantin
Porfirogenit u vezi sa Hrvatima naseljenim u Lici, Krbavi i Gackoj. Pojava titule bana u Hrvatskoj i Bosni moe
se pripisati slovensko-avarskim vezama u vreme seoba i, jo vie moda, ostacima Avara meu Ju- nim
Slovenima. O ostacima pokorenih Avara govore, po- red izriitih vesti cara Konstantina Porfirogenita, i
topomonimi Obre rasprostranjeni u Hrvatskoj i Bosni.7 Iz Dukljaninovog prianja proizlazi da su u politikim
do- gaajima u Bosni uz bana vanu ulogu igrali ..magnates Bo- sne, verovatno rodovski prvaci i istaknuti

lanovi ba-

DVA FRAGMENTA PLUTEJA (GLAMO), XI VEK

nove druine, najstariji aristokratski sloj u razvitku drutva kod Junih

Slovena.

Posle pogibije aslava, vlast u njegovoj dravi su po Dukljaninu prigrabili

razni dostojanstvenici i na- mesnici. Tada se osamostalila i Bosna. Ubrzo zatim je bila
pokorena od hrvatskog kralja Kre>gmira (Mihailo Krei- mir II), koji je prvo
opustoio granine upe, a za tim, kad je bosanski ban prebegao Ugrima, zauzeo
itavu zemlju. Krajem X veka Bosna se nalazila na putevima ekspanzije snane
makedonske drave cara Samuila. Dukljanin pria da je makedonski car na svome
osvajakom putu do Dalmacije preao i preko Bosne. Kada je posle smrti Jovana
Vladi- slava car Vasilije II potpuno pokorio ostatke makedonske drave, Vizantijsko
Carstvo je posle dugog vremena zavla- dalo skoro itavim Balkanom. Njegovu
vrhovnu vlast je tada svakako priznavala i Bosna. Bosanski ban je zajedno sa rakim
upanom i zahumskim knezom pomagao vizantijskim vlastima u pokoravanju ustanka
kneza Vojislava. Istina, vizantijski car je, prema naem izvoru, svojim podanicima
morao da alje srebra i zlata da bi izvrili svoju du- nost. Duklja, koja je u XI veku
postala sredite poli- tike aktivnosti i borbe za osloboenje od vizantijske vrhovne
vlasti, postizala je uprkos vizantijskim vojnim pohodima znaajne uspehe. Uticaj
dukljanskih kraljeva se irio daleko izvan granica skromne zetske teritorije. Po- sle
potinjavanja Travunije i Zahumlja, u vrlo povoljnim politikim prilikama kralj Bodin
je svoju vlast nametnuo i zemljama u unutranjosti Rakoj i. Bosni. Na izvor kae
samo da je Bodin u Bosni postavio na vlast kneza Stefana i od njega, kao i od rakog
upana, uzeo zakletvu vernosti. Bosna bi, dakle, i u ovom sluaju sauvala svoju
unutranju samostalnost i samo preko svoga vladara, koji se ovde izuzetno javio ne sa
banskom ve sa kneevskom titulom, bila u vazalskoj zavisnosti od Zete..

 ( - . )

155

Izdvajajui ono najoptije iz Dukljaninovih esto pobrkanih kazivanja, moemo

smatrati da je Bosna posle smrti aslava, oko 950. poela da se razvija kao posebna
dravna celina pod vlau bana Bosne, i da nije mogla da igra znaajniju ulogu u
politikom razvitku Junih Slo- vena. Povodila se veoma esto pod stranim pritiskom
i pa- dala pod vlast Vizantije, Hrvatske i Dukljanske drave.

U takvom stanju Bosna je, poetkom XII veka, bila suo- ena sa velikim
promenama koje su bile sudbonosne za i- tav njen dalji razvitak.^U meuvremenu se
uvrivala i

snaila ugarska drava, a uporedo s tim se irilo i pod- ruje na kojem je vlast
ugarskih kraljeva potinjavala ne- povezane i slabo organizovane Slovene. Posle
teritorija koje su stvarno bile izvan dravnih organizacija, dole su pod udar
ugarske ekspanzije i teritorije junosloven- skih drava. Pred kraj XI veka, zapoele
su ugarske akcije protiv Hrvatske koje su poetkom XII veka urodile plodom.*
Kada je 1102. dolb do spajanja Ugarske i Hrvatske pod vlau Arpadovaca, Bosna
je sa severa i sa zapada postala okruena teritorijama jednog veoma snanog i

ekspanziv- nog suseda. Kako je, posle Bodinove smrti 1101, Zeta tro- ila snage u
unutranjim borbama izmeu lanova kraljev- ske porodice, a izdvojena Raka
trpela poraze od Vizan- tije, nije bilo, sve do Vizantijskog Carstva, sile koja bi
mogla da predstavlja protivteu ugarskom pritisku/ Od kada je u Vizantiji
preovladala svest o ugarskoj opasnosti, ratoborni carevi iz dinastije Komnina su
pregli da obnove i uvrste pozicije Carstva na Balkanu. Kroz veliki sukob Ugarske
i Vizantije, koji je trajao skoro kroz itav XII vek, reavala se u stvari sudbina
balkanskih drava. Bosna, isto onako kao i Raka, nije u tome sukobu mogla da
igra znatniju ulogu, njen poloaj je u punoj meri zavisio od snage i uspeha jednog
ili drugog velikog suparnika. U po- etku ovoga perioda, Ugarska je, po izvorima
kojima raspo- laemo, imala na Bosnu nesumnjivo vei uticaj.

Od 1138. godine nastaje niz sauvanih ugarskih povelja u kojima u slubenoj

titulaturi ugarskih kraljeva dolaze do izraza pretenzije na Bosnu. Ime Bosne je na
udan i jo neobjanjen nain u ugarskoj kraljevskoj tituli zamenila Rama, koja, po
Dukljaninu, nije uopte spadala u Bosnu i koja se nikad nije javljala u tituli
bosanskih banova i kra- ljeva, U to vreme je Ugarska ve imala Bosnu pod svojom
vrhovnom vlau.8 Kralj Bela II je na saboru u Ostrogonu, verovatno 1139, dao
hercetvo bosansko" (ozpepee s!isa- 1) svome maloletnom sinu Ladislavu.
Kraljev sin, sasvim mali deak, svakako nije upravljao Bosnom, ve domai banovi pod ugarskom vrhovnom vlau.

 ( - . )

157

Prvi takav ban, kome znamo ime i o kome je sauvano nekoliko podataka,
javio se desetak godina docnije. Bio je to ban Bori koji je imao posede u Slavoniji,
gde su docnije iveli egovi potomci/i posle vie od jednog veka pono- sno isticali
da su od roda Boria bana"/ itava Bori- eva delatnost je najtenje povezana sa
Ugarskom; kao ugar- ski vazal on se pojavio na istorijskoj pozornici, a kao

ugarska rtva nestao sa nje. S odredom Bosanaca Bori je uestvovao u ugarskovizantijekom ratu oko Branieva 1154. godine. Kada je kraljeva vojska, na vest o
priblia- vanju cara Manojla Komnina, napustila opsadu Branieva, povukao se i
Bori sa svojim odredom. Poto se on oi- gledno vraao odvojeno od ugarske vojske,
vizantijski car je, u elji da potue ugarskog vazala, poslao protiv njega deo svojih
trupa. Bosancima se, meutim, nije nita desilo, jer su Vizantinci naili na glavninu
ugarske vojske i bili teko poraeni.
U unutranjim ugarskim borbama, posle smrti kralja Gejze II, izmeu Gejzine brae
Ladislava i Stefana IV s jedne, i Gejzinog sina.Stefana III s druge strane, Bori je
podravao, to je s obzirom na njegov poloaj sasvim ra- zumljivo, vizantijskog
tienika Stefana IV. Za vreme kratke vladavine ovoga kralja, Bori se javio 1163. u
jednoj ugarskoj povelji na veoma visokom mestu meu dvorskim do- stojanstvenicima.
Dobri odnosi sa ugarskim dvorom vladali su jo veoma kratko vreme, jer je u toku te
iste godine Gej- zin sin zbacio sa p^estola svoga strica Stefana IV. U obra- unu koji je
usledio tu promenu, stradao je i ban Bori. Novi kralj je protiv njega poslao nekog
nemakog viteza Gotfrida koji se ranije bio sklonio u Ugarsku. Ovim pohodom je, svakako, nasilno preseeno Borievo banovanje. Nije poznato ko ga je zamenio, ali je
sigurno da je ugarska vrhovna vlast nad Bosnom, posle Borievog pada, mogla trajati
jo samo dve godine. Car Manojlo Komnin je prisilio Stefana III na velike ustupke jo
prilikom dolaska na presto. Kad su se odnosi uskoro opet zategli, dolo je do novog
vizantij- sko-ugarskog rata u kojem je Vizantijsko Carstvo trijum- fovalo. Car Manojlo
je zagospodario 1166. Dalmacijom, znatnim delom Hrvatske, Sremom i Bosnom.
Bosna se tada jedini put javila u neuobiajeno opirnoj vizantijskoj carskoj tituli, koju
je za sebe stvorio car Manojlo.1

GLAVA DRUGA

BORBA ZA OUVANjE SAMOSTALNOSTI (11801250)

IZVORI

Ve u ovom razdoblju dolazi do izraaja jedna vana odlika izvorne grae za

bosansku istoriju: diplomatiki izvori daleko su brojniji od narativnih. Takva struktura
izvornog materijala omoguuje da se istorija Bosne gradi na vrstim i sigurnim
temeljima, ali u isto vreme namee frag- mentarnost, nesreenost i neujednaenost u
prikazivanju. Isto- riar je lien one niti koju tako esto pruaju hroniari ili biografi u
svome kazivanju, i onemoguen je da primi one tako dragocene poruke koje ostavljaju
pisci o svome vremenu.

 3 ( 1 18 0 1 2 5 0 )

159

Jedan pisac svakako zasluuje da bude spomenut zbog vesti o Bosni koje donosi
u istoriji svoga rodnog grada Splita. To je arhiakon Toma (12001268), nesueni
splitski arhiepiskop, pripadnik splitskog patricijata, kolovan u Italiji, aktivan politiki
i crkveni radnik i vet pisac. Tomine vesti o banu Ninoslavu imaju utoliko veu
vrednost to potiu od dobro obavetenog savremenika. 1 U splitskoj sredini je boravio
i jedan drugi pisac toga doba. To je bio maar Rogerije, autor spisa Sagep
tpgzegaIe zireg sJeb1gis1lope geti Nildapae 1ero- piz Ve1ae IV reg Ta1agoz
Gas^a,1 u kojem se, u opisu tatarskih pustoenja, spominje i Bosna.

Meu diplomatikim izvorima po brojnosti dolaze na prvo mesto papske bule,

sauvane uglavnom u papskim registrima koji su se upravo od ovog doba poele
uredno voditi. U ovo razdoblje padaju pontifikati velikih papa Inoentija III, Honorija
III i Grgura IX, te su njihovi spisi odavno objavljeni.* Izbor grae Vatikanskog arhiva
za istoriju jugoslovenskih naroda priredio je papski bibliotekar A. Teteg.* Ova publikacija, na alost, nije potpuna. te ne oslobaa istraivaa potrebe da se slui i drugim
zbirkama, pre svega vatikanskim spomenicima za istoriju Ugarske, koje je
izdao isti autor, a zatim i delima starijih crkvenih istoriara u kojima se
obilno citira graa* i, naroito za docnija razdoblja, raznim drugim
zbirkama.
Ugarske povelje su se javile jo u prethodnom razdoblju, a u ovom
su postale brojnije i predstavljaju neocenjivo vanu izvornu grau.
Jedna zamana domaa zbirka priteuje na- pore oko istraivanja
brojnijih ugarskih diplomatara, bar za ovo ranije razdoblje. To je
01tr1otaIskg g&otk kta1jvute Nt^a1- zke, Va1tasgje g 51auopgje, koji je u
toku niza godina izdavao hrvatski istoriar Tadija Smiiklas. 4 Zbirka
sadri daleko vie no to nagovetava njen naslov, u oj ima mnogo
izvora za istoriju Bosne, Srbije i dobar deo dubrovakih dokumenata.

Prvi put su se u ovom razdoblju pojavile i domae povelje na naem jeziku,

istina u veoma malom broju (ima ih svega pet). Izdavane su u aie mahova, poslednji
put u velikom zborniku Ljube Stojanovia 7 i treba ih koristiti uz diplomatike
studije."

Meu izvorima za istoriju ovoga perioda stoji sasvim usamljen tkzv. Natpis
Kulina bana, jedna oteena kamena ploa otkrivena krajem XIX veka u jednoj njivi
u selu Mu- hainoviima kod Zenice. Natpis je, prema samom tekstu, bio postavljen
na ulazu ^edne crkve, ali na mestu njegovog nalaza nisu naeni nikakvi ostaci
graevine. Prvi ga je objavio i tumaio iro Truhelka,* posle njega se jo nekoliko
naunika vraalo tom tekom i nezahvalnom poslu.10

Na veoma zanimljive i sloene crkvene prilike u Bosni, poetkom XII veka,

bacaju poneki zraak svetlosti, pored pap- skih isprava, i neki katoliki protivjeretiki
spisi nastali u velikoj ofanzivi rimske crkve protiv dualistikih pokreta. Rajnerije
Sakoni iz Pjaence (-}- 1262/63) bio je dugo katarski stareina sve dok nije, oko
1245, preobraen stupio u domini- kanski red i postao veliki inkvizitor za
Lombardiju. U svome delu Zitta d.e Sagaggz, napisanom oko 1250. spominje i
jeres u Bosni.11 Rajnerijev spis nastavio je u izvesnom smislu drugi dominikanski
inkvizitor Anselmo Alesandrijski svojim Ttas1a1iz &e eteIsgz (oko 126070).
Anselmo je, kao i Rajne- rije, bio inkvizitor praktiar te nije obraivao jeres kao
teolog-skolastiar. Da bi mu spis bio potpuniji, ispitivao je svoje rtve o istoriji

 3 ( 1 18 0 1 2 5 0 )

161

dualistikih zajednica. On je preneo i neku 'tradiciju i o poecima dualizma u Bosni. 1*

Anonimni spis iz XIII veka Oe aetezg SaGatotitp govori o posveivanju
jeretikih eliskopa u Sklavoniji.15

Posebno mesto meu ovim izvorima zauzima dominikanac Petar 51Ue

5\dreg1;iz, prior dominikanskog manastira u Bod- rogu. On je napisao istoriju svoga
reda u Ugarskoj pod naslovom Sottep1atGo1it <1e rgopsGae Nipdaggae
otgdGpPziz. U ovom spisu, nastalom 1259. u neposrednom susedstvu Bosne, izneo
je podatke o delovanju dominikanaca u Bosni.1*

1. BAN KULIN

Velikk uspesi Vizantijskog carstva u balkanskoj po- litici, usled kojih je i

Vosna dola pod vizantijsku vrhovnu vlast, bili su rezultat brojnih ratova i
velikog naprezanja vizantijske drave. Blistavi vojni uspesi, po- stizani i na
drugis^ stranama, jedva su prikrivali optu privrednu iscrpljenost i bedu,
rastrojstvo dravnog apa- rata i fiskalnog sistema. Neposredno posle smrti cara
Manojla 1 Komnina (1180) Carstvo, ije su snage ve pre toga bile podrivene,
poelo je nezadrivo opadati. U po- slednjim decenijama XII veka prekinut je
svaki neposredni dodir izmeu Bosne i Vizantije stvaranjem nezavisne srpske
drave Stefana Nemanje i njegovih naslednika. Politiki pritisak Vizantije je bio
sasvim onemoguen, ali je u isto vreme Bosna postala zaklonjena od vizantijskih
kulturnih zraenja. Udalavan>e Vizantije imalo je i svoje veoma tamno nalije.
Vizantijsko carstvo je bilo odstranjeno, srpska drava okrenuta prema jugu i
istoku i prisiljena da se u zapletenim prilikama, posle etvrtog krstakog rata i '
rasparavanja Vizantije, bori za svoj opstanak, a Bosna se nala usamljena prema
Ugarskoj, koja vie nije imala ni- kakvog suparnika na ovoj strani. Sve do
turskog osvajanja u XV veku, Bosna nije bila u veoj opasnosti. Zbog toga
.bosansku istoriju u XIII veku ispunjava ilava borba bo- sanskih banova da
ouvaju samostalnost Bosne, koju su ugar- ski kraljevi teili da ukljue potpuno u
svoju dravu i svedu na poloaj ostalih dravnih oblasti.

/ Poslednji period vizantijske vrhovne vlasti nad Bo- snom je potpuno

nepoznat. Pod vizantijskim okriljem je svoje banovanje zapoeo ban Kulin, koji
se u izvorima javlja nekoliko dana posle smrti cara Manojla. 1 Papski legat koji je
boravio u Humu i vrio istragu o ubistvu splitskog nadbiskupa Rajnerija, obratio
se pismom plemenitom i monom muu, velikom banu Bosne Kulinu,
savetujui ga da poalje u Rim dva roba i koe od kuna ;,za spas svoje due i u
znak potovanja svetog apostola Petra i gospodina pape/ Pravi smisao ovoga
traenja, koje je nesumnjivo vo- dilo uspostavljanju bliih odnosa Bosne i papske

 3 ( 1 18 0 1 2 5 0 )

163

stolice, ostaje nam nepoznat.

Iako je doao na vlast kao vizantijski vazal, Kulin je, u prilikama koje su se
neposredno posle 1180. naglo iz- menile, preao na stranu protivnika Carstva. Ta
promena je bila neminovna, tim pre, to je Ugarska ve 1181. povra- tila deo
Hrvatske, Dalmaciju i Srem, a 1183. njena zojska u zajednici sa Srbima provalila
na vizantijsku teritoriju/ zauzela Branievo, i prodirala pustoei sve do Sofije.
Izgleda da se Ugrima i Srbima u tom pohodu pridruio i ban Kulin. U njegovom
natpisu jasno se itaju rei: jegda pleni Kuevsko Zagorje11, koje se, vrlo
verovatno, odnose na Kuevo u severoistonoj Srbiji, staro uporite vi- zantijskougarskih ratova. Kao to je, tri decenije ra- nije, ban Bori ratovao kod
Branieva, tako je sada ban Kulin ratovao kod Kueva. U vezi s tim, doao je pod
vlast ugarskog kralja. Pod sam kraj XII veka, Bosna se smatrala kao segta ge1z
Nipag1ae, a poetkom XIII, ugarski kralj se izriito navodi kao Kulinov vrhovni
gospodar. Zavisnost od ugarskog kralja se ogledala u izvesnim linim obavezama
banovim, a unutar svojih granica Bosna je sauvala samo- stalnost. Priznavanje
ugarske vrhovne vlasti nije ometalo bana Kulina da preuzima obaveze da e biti
prijatelj Du- brovnika i da e tititi njegove trgovce. Sauvana je njegova
zakletva Dubrovanima sa obeanjem da e davati savet i pomo trgovcima,
dozvoljavati slobodu kretanja i da nee uzimati nkakve dabine osim onoga to
mu ko od svoje volje da poklon. Ova zakletva iz 1189, kojom je poeo niz
ugovora izmeu Bosne i Dubrovnika, predstavlja za ovo doba jo sasvim
usamljeno svedoanstvo o privrednim vezama Bosne sa Primorjem.

Ban Kulin je bio u dobrim odnosima sa Srbijom. Sa srpskom vladalakom

porodicom bio je i rodbinski pove- zan, jer je njegova sestra bila udata za humskog
kneza Mi- roslava, brata Stefana Nemanje./Kada je Miroslav umro, njegova
udovica se vratila svome-bratu u Bosnu. Podeljenost i nesuglasice meu
Nemanjinim naslednicima prenele su se i na odnose sa Bosnom. Krajem 1199,
brat.srpskog velikog upana Vukan, koji je u to vreme vladao Zetom, denuncirao je
bana Kulina papi Inoentiju III da je sa porodicom pri- ao jeresi koja se rairila u
Bosni. Ta optuba nije ostala usamljena, jer su u Rim i sa drugih strana stizale vesti
o nepouzdanom banovom dranju u mutnim crkvenim prilikama. Neki patareni,
koje je splitski nadbiskup pro- terao iz svoga grada i iz Trogira/dobili su utoite,
podr- ku i javnu zatitu kod Kulina./Jo pola veka docnije, splitski arhiakon
Toma pisao je o dvojici Zadrana, brai Mateju i Dristrdiju, aktivnim jereticima, da
su u ovo vreme odlazili u Bosnu i boravili u toj zemlji.

Optutkbe protiv Kulina nisu mogle ostati bez odjeka, u vreme kad je rimska
crkva bila obziljno suoena sa opa- snou od jeresi u junoj Francuskoj i I^aliji. U
je- sen 1200, papa Inoentije je naloio ugarskom kralju Eme- riku, kao Kulinovom
vrhovnom gospodaru, da iskoreni bo- lest koja bi, ako joj se ne prui otpor, i
susedstvo zara- zila. Ugarski kral^je dobio savet od pape da protiv Kulina istupi
energino ukoliko bosanski ban ne protera jeretike i ne konfiskuje imaa onima koji
se ne vrate pravoj veri. Reakcija na optube protiv Kulina nastavljala se kao po lancu.
Posle papskog pisma, kralj Emerik se obratio Ku- linu sa prekorima i nareenjem da
protera jeretike i za- pleni njihova imanja. Bosanski ban, meutim, nije nalazio da su
optube protiv njega opravdane i istinite. Ugarskom kralju se izvinjavao tvrdei da je
uveren da su osumnjieni ljudi u njegovoj zemlji katolici a ne jeretici.

 3 ( 1 18 0 1 2 5 0 )

165

Tom prilikom, pitanje o pravovernosti ili jeresi sumnjivih Kulinovih ljudi nije
izvedeno na istinu, zbog toga to je dolo do pogoravanja odnosa izmeu bosanskog
bana i ugarskog kralja iz sasvim drugih razlogai U prolee ILI leto 1202, bila je
nasilno izvrena promena na srpskom velikoupanskom prestolu. Uz pomo ugarske
vojske i podr- ku njenog vladaoca, stariji Nemanjin sin Vukan zbacio je sa vlasti
svoga brata Stefana i zavladao srpskom dra- vom pod vrhovnom vlau i zatitom
ugarskog kralja. Ku- lin nije ostao ravnoduan prema ovoj promeni, ve je za- uzeo
stav suprotan ugarskom kralju. On je napao i plenio neku blie nepoznatu oblast
Vukanove drave. Kralj Eme- rik se u jesen 1202. alio papi Inoentiju III da ne moe
da krene u krstaki pohod u svetu zemlju, na koji se bio zavetovao, jer je ban Kulin
napao na zemlju koja mu je pod- lona.

Odnosi sa Ugarskom su se sredili posredstvom papske kurije, kojoj se Kulin

neposredno obratio u elji da skine sumnju zbog jeresi za koju se govorilo
da je bila rairena u njegovoj zemljil Ban je ve ranije izrazio spremnost da
neke od osumnjienih zbog jeresi uputi u Rim da tamo iz- loe svoja
verovanja pa da se, ili uvrste u dobru, ako su u pravu, ili isprave ako su u
zabludi, jer su svi, po Ku- linovom uverenju eleli da na svaki nain
nepokolebivo potuju uenje rimske crkve. Tokom 1202, otila je u Rim
delegacija koju je poslao Kulin. U njoj su se pored ka- tolikih crkvenih
stareina iz Primor.ja, splitskog nad- biskupa Bernarda i dubrovakog
arhiakona Marina, nala-

POVELjA BANA KULINA DUBROVANIMA, 1189.

zili i neki od osumnjienih Bosanaca^/u Rimu se po szoj prilici nije nita obavilo, jer je papa, prema ranije.m
Kulinovom traenju, uputio u Bosnu svoga legata Ivana Kazamarija (JoKappez s1e Sa^atat) da ispita Kulina i njegove podanike i da se osvedoi o njihovom vladanju i vero- valju. U prolee 1203, palski legat je boravio u Bosni p
postigao pun uspeh u sreivanju crkvenih prilika izjavsm bosanskih krstjana:< datom na Bilinom Polju 8. aprila 1203.
godine. Kazamari je konano izgladio i sukob bosan- skog bana sa ugarskim kraljem, polazei iz Bosne u Ugarsku on
je poveo sa sobom Kulinovog sina i dva najistaknutija krstjanina1 Pred ugarskim kraljem su pregledana i potvrena sva dokumenta nastala radom papskog legata u Bosni. Kulinovom sinu je nametnuta jo i obaveza da bosanski
ban plati 1.000 maraka srebra kazne, u sluaju ako u svojoj ze- mlji bude svesno trpeo jeretike. Tom prilikom se,
ujedno i poslednji put, spominje ban Kulin u istorijskim izvorima. Nije poznato koliko je jo vladao i kako je zavrio.

etvrt veka Kulinove veoma slabo poznate vladavine pada u vreme ispunjeno velikim preokretima koji su imali
veoma dalekosene posledice. Sredivi o-dnose sa Ugarskom na nain koji je obezbeivao unutranju samostalnost
Bo- sne, ban je prebrodio najveu opasnost koja se nadnela nad njegovu zemlju posle potiskivanja VizantijeJZapleteni
ver- ski problemi predstavljali su izvor novih velikih opasno- sti. Ban Kulin je i njih otklonio umerenou i poggutanjem. Verovatno je u njegovim odnosima sa jereticima i Ri- mom bilo manje lukavstva nego to se misli, a znatno
vie zbunjenosti i nesnalaenja. Ipak, glavne tekovine Kuli- novog perioda pokazale su se trone i kratkotrajne, Bosna
je uskoro zapala u veoma teak poloaj u kojem je njena samostalnost dolazila u pitanje. To ipak nije smetalo da se u
Bosni stvori tradicija o Kulinovom vladanju kao zlat- nom vremenu izobilja i blagostanja. Najvea gospoda jedne
daleko prostranije i snanije Bosne poetkom XV veka traila su, u jednom povoljnom trenutku kada su mogli do- biti
sve to su elela, da se Bosni potvrde granice kakve su bile za Kulina bana.

3 S. 'V.irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske drave

2. SUSRET HRI.ANSKE TRADICIJE I DUALISTIKE JERESI U BOSNI

Hrianstvo je na tlu Bosne imalo veoma dugu tradi- ciju . Episkopija je tu postojala jo u kasnoantiko doba i
odrala se sve do slovenskog osvajanja./Tada je, meutim, kontinuitet hrianskog crkvenog ivota prekinut kao,
uostalom, i u drugb oblastima u unutraplnjosti Balkana. Obnavljanje hrianske crkvene organizacije, posle pokrtavanja paganskih .Slovena, ostaje^sakriveno u tami vekovaj Poto je pokrtavanje uzelo""zamanije razmere u
vreme kad je Bosna jo bila neodvojen^ od drave prvih srpskih vladara, verovatno je zajednika bila i najranija hrianska 1crkvena organizacija. Dok se u krilu istone crkve nije sauvala tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u
rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad gedpp begloe, i u XII veku, kad se sporilo oko prava pri- morskih
gradskih sredita, ovo podruje se izjednaavalo sa Bosnom: gecpit beppe ^ios! ez! Vozpa.1

Poistoveivanje Srbije i Bosne u katolikim crkvenim sreditima vreno je u trenucima kad su se rasplitala
zamrena pitanja o pravima primorskih nadbiskupskih stolica, i kada se, kao uvek u slinim sluajevima, istra- ivala
istorija tih prava. Otuda ono moe biti posredno svedoanstvo o nekadanjem politikom i crkvenom jedin- stvu
Srbije i Bosne. Uporedo s politikim razdvajanjem, do kojeg je dolo, najverovatnije, u drugoj polovini X veka,
spontano je teklo i crkveno odvajanje. Istoni i juni krajevi nekadanje krtene Srbije", docnije Rake, pot- pali su
pod pojedine vizantijske episkopije, dok uspomela na Srbiju kao jedinstveno jurisdikciono podruje mogla se uuvati
jedino u primorskim katolikim sreditima. Po- pisi episkopija navode ponekad uporedo i Bosnu i Srbiju. U XI veku
se pojavljuje Bosna kao jurisdikciono podruje jedne episkopije na koju su polagale pravo splitska, barska i
dubrovaka nadbiskupija. U drugoj polovini XII veka, bosanski biskup je sufragan dubrovakog nadbiskupa, u ije je
sedite odlazio na posveenje.

Bosanska biskupija, i po svome svetenstvu i po obredu, razlikovala se od svoje metropole. Svetenici su, kao
urstalom i episkopi, nosili narodna imena; za jednog od biskupa koji je dolazio na posveenje u Dubrovnik kae se
izriito da nije znao latinski. To je bilo mogue otuda, to.je jezik bogosluenja ove dijeceze bio slovenski. Veoma je
verovatno da se crkvena organizacija u Bosni drala istonog obreda." U skladu sa svim tim je i karakter 6o- sanskog
monatva, koje je, danas se to moe smatrati kao sigurno, pripadalo redu svetog Vasilija, rairenom i iz- van
vizantijske crkvene sfere.3 Dubrovaki nadbiskupi, izgleda, nisu vodili energiniju akciju da izmene svoju dosta
daleku dijecezu i da je prilagode tadanjim katoli- kim crkvama u Primorju. Oni su se izgleda zadovoljavali time da
primaju zakletve bosanskih biskupa i poklone prilikom posveenja^ i starali se da sauvaju pod SVOJOM vlau ovu
biskupiju, oko koje su se otimale druge dve primorske metropole.

Dualisti su se od ortodoksnog hrianstva odvojili u pokuaju da odgovore na pitanje o poreklu i prirodi zla. Ali iza
toga pitanja lei jedno jo optije i osnovnije: o odnosu Boga i sveta, beskonanog i konanog, apsolutnog i
ogranienog, o odnosu izmeu savrenstva bojeg i nesavr- enstva sveta^/Ako je Bog savren, njegovo delo, svet
u ko- jem vernik ivi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- bonijoj dui ostaje da zakljui ili da je Bog tvorac zla,
iz ega moe da sledi da nije izvor savrenstva, pa ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri emu poreklo zla treba
traiti u nekom uzroku nezavisnom od boanstva. Pravoverna hrianska teologija je taj ogromni jaz izmeu
savrenog tvorca i nesavrenog dela premostila misteri-

O verskom ivotu u samoj Bosni do kraja XII veka nije skoro nita poznato. Bosanske crkvene prilike do toga
vremena nisu privlaile panju papstva. Vladaoci su se prema crkvi drali sasvim korektno. Ban Bori je jo sredinom
XII veka obdario monako-viteki red templara jednim selom u Slavoniji. Do ovoga doba su podignute i neke crkvene
graevine u Bosni.4 Poslednja je, moda, bila ona crkva koju je blizu Zenice podigao ban Kulin i postavio obraz svoj
nad pragom.

U Kulinovo vreme, meutim, u Bosnu je prodro jedan nov religiozni elemenat, iji je uticaj na dalji crkzeni
razvoj ove zemlje bio sudbonosan. Bio je to dualistiki jeretiki pokret, koji se do toga vremena rairio i uzr- stio u
Dualisti su se od ortodoksnog hrianstva odvojili u pokuaju da odgovore na pitanje o poreklu i prirodi zla. Ali iza
toga pitanja lei jedno jo optije i osnovnije: o odnosu Boga i sveta, beskonanog i konanog, apsolutnog i
ogranienog, o odnosu izmeu savrenstva bojeg i nesavr- enstva sveta^/Ako je Bog savren, njegovo delo, svet
u ko- jem vernik ivi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- bonijoj dui ostaje da zakljui ili da je Bog tvorac zla,
iz ega moe da sledi da nije izvor savrenstva, pa ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri emu poreklo zla treba
traiti u nekom uzroku nezavisnom od boanstva. Pravoverna hrianska teologija je taj ogromni jaz izmeu
savrenog tvorca i nesavrenog dela premostila misteri-

Dualisti su se od ortodoksnog hrianstva odvojili u pokuaju da odgovore na pitanje o poreklu i prirodi zla. Ali iza
toga pitanja lei jedno jo optije i osnovnije: o odnosu Boga i sveta, beskonanog i konanog, apsolutnog i
ogranienog, o odnosu izmeu savrenstva bojeg i nesavr- enstva sveta^/Ako je Bog savren, njegovo delo, svet
u ko- jem vernik ivi, puno je nereda, patnje i zla. I najpo- bonijoj dui ostaje da zakljui ili da je Bog tvorac zla,
iz ega moe da sledi da nije izvor savrenstva, pa ni pravi Bog; ili da on nije tvorac zla, pri emu poreklo zla treba
traiti u nekom uzroku nezavisnom od boanstva. Pravoverna hrianska teologija je taj ogromni jaz izmeu
savrenog tvorca i nesavrenog dela premostila misteri-

iskupljenja sveta od strane Hrista, boga-oveka, i ue- Nzem o

slobodnoj volji, po kojem se sam ovek zbog svoje gre- ne prirode odvaja od Boga i izaziva
patnje, nesree i druge manifestacije zla. Nasuprot tome stoji dualistika koncepcija, u svojoj
osnovi starija od hrianstva. Ona polazi od temeljne suprotnosti izmeu Boga i zla i odluno
odrie da Bog, koji je po sutini savren i dobar, moe biti izvor zla. /Poreklo zla se zato mora
traiti izvan Boga i njegovo sedite se nalazi u vidljivom materijalnom svetu gde vladaju nered i
patnja. To stanovite dovodi do neizbenog suprotstavljanja Boga i materije i do zakljuka da ono
PLUTEJ IZ CRKVE SV. PETRA U ZAVALI. jom

to je sutinsko i trajno u oveku, njegova dua, ne potie iz ovog zemaljskog sveta, ve da je u

njemu samo stranac i hodoasnik.

Ova osnovna dualistika poruka vekovima se preno- sila preko itavog niza jeretikih pokreta, koji su se kao
karike u lancu nadovezivali jedan na drugi/Razliite su bile konzekvence koje su iz ovog osnovnog stava izvlaene u
pogledu dogmatike, kulta i naina ivota sledbenika dualistikog uenja. Poslednje dve karike u ovom lancu, one koje
su mogle Llati uticaja na crkveni razvoj Bosne, predstavljali su pokreti bogumila u Bugarskoj, Makedoniji i Vizantiji,
i katara u Italiji, Francuskoj i Nemakoj.

Bogumilski pokret se javio u bugarskoj dravi pred sredinu X veka. Njegovi sledbenici su teili da zlo ovoga
sveta izbegnu asketskim, tihim i pobonim ivotom po apostolskom uzoru. Bogumili su osuivali sjaj crkava, svete
tajne, ikone i bogosluenje, a jedna otrica njihovog uenja bila je uperena i protiv bogatih i monih, protiv cara,
boljara i svetovne vlasti./Poput mnogih drugih jeretikih pokreta bogumilstvo je udaralo protiv vladajueg feudalnog poretka i bilo izraz nezadovoljstva siromanih i po- tlaenih slojeva, koji su patnje i nesavrenost sveta ose- ali
neprestano u svome iskustvu. Posle pada Prvog bu- garskog carstva i Samuilove makedonske drave, bogumil- stvo
se proirilo i u Vizantiji. Tu je nastavilo da se razvija u sredini koja je nametala teoloko i dogmatsko sreivanje dotle
veoma jednostavnog uenja. Pri tome nisu izostali rascepi i unutranji sukobi. Pod Komninima je zapoela
pravoslavna reakcija i proganjanje bogumila od strane dravnih vlasti. Uporedo sa svim tim, bogumilstvo je sticalo
nove privrenike, ak i u krajevima vrlo da- lekim od njegove prvobitne kolevke. Bogumilsko uenje je u XII veku
postalo skelet koji je drao na okupu i uvr- ivao masovni jeretiki pokret na Zapadu: u Italiji, Francuskoj i
Nemakoj. Na brojne jeresi XI veka, koje su bile bez dualistikog obeleja, zahvaljujui impulsima sa Balkana i
ujedinjavajuem delovanju bogumilskog dualizma, nadovezao se neuporedivo organizovaniji i jai pokret katara.

Meu oblastima u kojima je dualistika jeres uhvatila koren, Bosni su najblie bile Srbija i Dalmacija. Biografi Nemanje, osnivaa samostalne srpske drave, govore o njegovoj borbi protiv bogomrske jeresi, o jednom
saboru sazvanom protiv jeretika, o energinim progonima i suro- vom kanjavanju. I pored pomalo neobine
terminologije, nema mesta sumnji da je re o bogumilima. Nemanjina akcija se hronoloki ne moe blie odrediti, a
sudbina jeretika koji su napustili Srbiju potpuno je nepoznata. Da su se neki sklonili u Bosnu moe se pretpostaviti na
osnovu sasvim opteg rezonovanja, u izvorima za to nema nikakve potvrde.
S druge strane, sauvaki su malobrojni ali sigurni po- daci o irenju jeresi iz Dalmaci_je, gde je jo 1185. jedan lokalni
sabor bio uznemiren zbog ogromnih zabluda koje

se ire meu vernicima. Istorija jeresi u dalmatinskljg gradovihma ostaje ipak sasvim nepoznata, usled
oskudice izvora. Nema nikakve sumnje da je dualistJ-gko arite u Dalmaciji bilo daleko snanije nego to se po
sasvi.m sporadino sauvanim izvorima zakljuuje. Veoma je ve- rovatno da se upravo tu nalazila dualistika
ess1e51a 5s1a- uoae, koja se spominje u popisima jeretikih crkava, i jedan vek docnije izjednauje sa Bosnom.
Dalmaciji i nje- nim gradovima sasvim odgovara tradicija koju prenosi pro- tivjeretiki pisac fra Anselmo iz
Alesandrije (oko 1270) po kojoj su ovu ess1e51a 5s1auop1ae osnovali trgovci koji su jeres upoznali i primili u
Carigradu. U svakom sluaju, sauvani izvori nam govore o irenju jeresi iz Dalmacije u unutranjost, a nipoto o
obrnutom procesu.5 Borba pro- tiv jeresi u dalmatinskim gradovima je ivnula kad je 1200. na splitsku nadbiskupsku
stolicu doao Italijan Bernard. Pred njegovim progonima neki jeretici su tra- ili utoita u Bosni i to je izazvalo
poznate, ve ranije iznete, zallete u odnosima izmeu pape, bana Kulina i ugarskog kralja.

Iz delovanja papskog legata Kazamarija, poslatog da ispita i sredi crkvene prilike u Bosni, nastao je dokumenat koji daje izvestan uvid u crkveno .stanje u zemlji. Na alost, to je najnejasniji od svih izvornih tekstova za bosansku crkzenu istoriju i iz njega se izvode veoma razli- iti zakljuci. To je izjava sastavljena na sastanku papskog
legata i bosanskih duhovnih lica, odranom aprila 1203. na Bilinom Polju, kraje reke Bosne.

Osnovno i najbitnije je pitanje, ko su bili ljudi koje je Kulin okupio i suoio sa papskim legatom? Sam Kazamari je iz Ugarske javljao u svom pismu da se njegova misija ticala bivih patarena iz Bosne. Ve tim terminom je
uesnike sastanka okarakterisao kao jeretike-dualiste. Meutim, drugi podaci koje tekst izjave prua ne potvr- uju
legatovo tvrenje. Sam Kazamari nije traio od Bo- sanaca da se odreknu jeresi, ve samo da odustanu od raskola i da
priznaju -ggrimat rimske crkve i pape. U sa- mom tekstu se uesnici sastanka na Bilinom Polju nazi- vaju prvaci
(priori) onih ljudi koji su na zemljitu Bo- sne dotada jedini uivali privilegiju da se zovu imenom ,,hriani/
(sp5Pa). Iz teksta se ne moe izvesti za- kljuak da su to bili lanovi jerarhije bosanske biskupije, ve stareine neke
zajednice iji su lanovi nazivani krstjani. Tekst uz to pokazuje, u tome su svi istraivai sloni, da je re o jednoj
monakoj zajednici. Ta knje- nica bitno oteava donoenje zakljuka o karakteru ue- snika spomenutog sastanka na
osnovu termina ,;hriani ili krstjani. Ve je savremenicima bilo sumnjivo ovo iskljuivo rezervisanje hrianskog
imena. Kulinu se ve 1199. stavljalo na teret da je navodne krivoverce iskljuivo povlaivao imenom krstjani
(^osape eoz ai!opotaz1se spz^apoz). Modernrbu! istraivaima isto tako nije bilo teko da u toj pojavi prepoznaju
jasno i izrazito duali-. stiko obeleje. Dobro je poznato, naime, da su i katari i bogumili, kao uostalom i neki raniji
jeretiki pokreti, rezervisali za svoje lansve naziv hriani, esto s atri- butom pravi" ili istinski hriani. Stvar se,
meutim, komplikuje time tr su i mrnasi, naroitr u ranrm sred- njem veku, bili hriani pr prevashrdstvu. Na
istrku je jr i u XII veku ime hriani bilr rezervisanr za mr- nahe. 7 Iskljuivr prisvajanje naziva krstjani ne bi
mrglr, samr za sebe, biti siguran drkaz da su uesnici prznatrg sastanka bili dualistiki jeretici. Ali u njihrvrj izjavi se
nalazi i rbeanje da e se pridravati niza nrrmi: da e imati brgrmrlje uz manastire i u njima zajedniki javis prjati
prrpisane asrve, da e u svim crkvama imati rltare i krstrve, da e itati knjige kakr Nrvrg takr i Starrg za- veta, kar
tr tr ini rimska crkva, da e krd manastira imati svetenike krji e, pr crkvenrm redu, drati mise, sluati isprvesti i
deliti prkajanja; da e uz crkve imati grrblja, da e se najmanje sedam puta grdinje prieivagi i da e prtrvati
prstrve rdreene rd crkve. Kad bismr iz rvrg nrrmativnrg dela naeg drkumenta smeli zakljuivati da su brsanski
mrnasi drtle prstupali suprrtno, izlazilr bi da su u velikrj meri bili zahvaeni jeretikim verr- vanjima i praksrm. Imali
bismr prsla sa ljudima krji nisu imali, ili su rdbacivali: crkve, rltare, krstrve, Stari za- vet. krji nisu imali svetenika ni
grrblja, krji se nisu prieivali, koji bi dakle, prstupali Jppravr rnakr kar dualistiki jeretici. Nastavljajui, meutim,
tim istim metrdrm naili bismo na tekoe. Ve je obeanje da e prtrvati prstrve jedva razumljivr krd ljudi krji prste
itavrg ivrta ne uzimajui nikakvu hranu ivrtinjskrg prrekla. Krd obeanja da ubudue nee primati u svrju sredinu, dakle u manastire, renjene ljude ili udate ene, ukrlikr se rbrje saglasnr. rbeavi z gzdravanje, ne pr- svete
mrnakrm ivrtu, nailazimr jr na vee nezgrde. Suprrtnr postupanje ne dslazi u rbzir KRD dualista KRJI su
osuivali brak i svaki telesni dodir. Isto je tako ne- shvatljivo za dualistike jeretike obeanje da
se monah i monahinja nee nigde nasamo nalaziti da nebi mogla proizii runa sumnja/

Dosledno sprovedeno zakljuk- vanje putem inverzije dovodi, dakle, do sasvim protivre- nih
rezultata.

Suprotnu krajnost predstavlja takvo tumaenje izjave iz 1203. po kojem sve ispada pravoverno. Iako nam
norma- tivni karakter akta zaklanja sliku o stvarnom verovanju i vladanju bosanskih monaha, iako u izjavi nema
odricanja od dualistikih dogmatskih stavova, ipak se ne moe prene- bregnuti injenica da su norme postavljene tako
da iskljue oigledno dualistiku praksu. Bosanski monasi, do kojih nije, verovatno, prodro ni daak velikih crkvenih
re- formi, pobuivali su sumnju ve rezervisanjem naziva krstjani", karakteristinim za jeretike. Sumnju je samo
mogao uveavati njihov nain ivota, koji se nije poduda- rao sa ivotom zapadnog monatva toga vremena. /Najzad,
sam tekst izjave pokazuje, kroz obeanje da ubudue nee u svoju sredinu svesno primati maniheja ili kakvog drugog
jeretika, da su j^retici nalazili sklonita kod zapu- tenih bosanskih monaha. Oni su bez sumnje uspevali da izvre
izvestan uticaj na ivot i praksu bosanshog mo- natva.

Drugo osnovno pitanje u vezi s izjavom na Bilinom Polju tie se odnosa izmeu krstjana i bosanshe katolike episkopije, s jedne, i bosanske jeretike crkve, s druge strane. Tekst govori jedino o krstjanima-monasima,
njihovim priorima i magistru, koji je moda tek tada uve- den, i za koga se predvialo da e biti biran od brae i stareina, a potvrivan od pape. Biskup i svetenstvo se uopte ne spominju, te je sasvim prirodno pretpostaviti da se ni
sumnje, ni istraga papskog legata nisu uopte od- nosili na bosansku biskupiju. 9 Isto su tako neosnovani i pokuaji da
se zajednica zastupljena na Bilinom Polju do- vede u. neposrednu vezu s jeretikom bosanskom crkvom, po- znatom
iz docnijih izvora, po kojima bi magister iz spo- minjanog dokumenta bio u stvari djed bosanske crkve. Nema
nikakvog dokaza o kontinuitetu izmeu bilinopolj- skih monaha i jeretike crkve bosanske, iako nije nimalo
iskljuena mogunost da su neki od bosanskih monaha po- stali u toku vremena pravi jeretici.10

Abjuracija iz 1203. svedoi samo o tome da je monatzo, najverovatnije reda svetog Vasilija, dalo povod za
sumnje i zaplete koji su iskrsli u samom poetku XIII veka, da je u izvesnoj meri bilo zahvaeno jeretikim
uticajem, .ali da sve zajedno jo nije znailo nikakav stvarni preokret u crkvenom stanju Bosne. Bio je to tek prvi
susret jeresi i hrianstva na tlu ove zemlje.

3. KRSTAKI POHODI PROTIB BOSNE I OBRAZOVANjE BOSANSKE CRKVE

Reenje postignuto na Bilinom Polju u aprilu 1203. nije moglo bitno uticati na crkveni razvoj Bosne ve zbog
toga to je mitloilo obe glavne snage koje su delovale na formiranje bosanskih crkvenih prilika. Ni katolika
ess1ezGa Vovpepboz, ni arite jeresi, ukoliko ga je uopte u ovo doba bilo u Bosni, nisu bili pogoeni akcijom papskog legata. Kazamari je zapazio, dodue, nezadovoljavajue stanje bosanske biskupije i po zavretku misije
predlagao da se na 'Mesto biskupa postavi neki J1atin i da se u pro- stranoj zemlji bosanskog bana obrazuju i nove
dijeceze. Ipak tada nije izveden nikakav pokuaj reformi u smislu lega- tovih sugestija.

Isto tako ni jeres u susedstvu Bosne nije bil^ uni- tena. Naprotiv, ba se u prvoj i drugoj deceniji XIII veka
javljaju brojnije vesti o irenju jeresi u dalmatinskom zaleu. Splitski letopisac arhiakon Toma pria da je u Zadru u
samom poetku mletake vladavine jeres bila ra- irena naroito meu plemstvom. Neto docnije se kao
rzegkZospzIa.*1 igou Toljen Kai i Maldemar Za- dranin. Hrvatski knez Vien (12211223) optuivan je kao
zatitnik jeretika. U tim godinama se uju glasovi i o je- reticima u Humu, a kralj Andrija je nareivao omikom knezu
i Kaiima da proteraju patarene sa svoje teri- torije.1

Razume se da je u takvim uslovima jeres i dalje pro- dirala u Bosnu, tako da su se, posle skoro dve decenije utanja, od 1221. javljale optube, veoma sline onim ranijim: da se u Bosni primaju i tite jeretici. Papski legat Akoncije, koji je doao u nae krajeve sa zadatkom i namerom da deluje protiv Omiana, gusara koji su napadali bro- dove
primorskih trgovaca, dobio je nov nalog da ,.muki i snano istupi protiv jeretika, koji u Bosni javno propo- vedaju
svoje pogubno uenje. Trebalo je da se Akoncije io- slui potporom svetovnih i crkvenih vlasti u Ugarskoj kojima je
papa uputio slian nalog. Istovremeno se Dubrov- anima iz Rima savetovalo da izaberu takvog arhiepiskopa koji e
biti sposoban da se bori protiv omikih gusara i jeretika u Bosni.

O misiji ovog legata obaveteni smo neuporedivo sla- bije. On svakako nije naiao na onako pogtustljive protivnike kao njegov prethodnik dve decenije ranije. Bio je pri- siljen da daje podstrek za krstaki pohod protiv Bosne.
Poto se na svetovne vlasti u Ugarskoj nije mogao osloniti, jer je upravo tada plamteo slor izmeu kralja i plemstva
koji je doveo do izdavanja poznate Zlatne bule 1222, Akon- cije je glavne saradnike traio meu crkvenim velikodostojnicima u Ugarskoj. Posle odlaska legata, borbu pro- tiv jeretika u Bosni preuzeo je ugarski episkopat. Naro- ito
zainteresovan za delovanje u Bosni bio je katoliki nadbiskup Ugrin kome je kralj Andrija darovao Bosnu, So i Usoru,
sa zadatkom da istrebi jeres u tim oblastima. Tu darovnicu, koja ni]e imala nikakvu praktinu vrednost ve samo
davala pravnu osnovu za buduu vlast nad Bosnom, potvrdio je 1225. svojom bulom i papa, kome je, po tada- njim
kanonistikim uenjima, pripadalo pravo da raspo- lae zemljama jeretika. Papa je tom prilikom laskavim reima
pohvalio odluku nadbiskupa da stavi znak krsta i poe na unitavanje jeretika u Bosni.

Jasno se opaa da je na politiku papske kurije prema Bosni delovao razvitak papske borbe protiv katara. Umesto
zalaganja da se jeretici pridobiju za crkvu , teilo se njihovom unitenju i pohodi ognjem i maem dobili su
prevagu nad delovanjem papskih legata. I darivanje itave teritorije sa zadatkom iskorenjivanja jeresi predstavljalo
je sredstvo oprobano na Zapadu. I ovde su crkveni veliko- dostojnici za novac unajmljivali istaknute feudalne gospodare da ratuju protiv jeretikih oblasti. Kaloki nad- biskup je tako obavezao za 200 maraka srebra gospodara
Srema Jovana Anela da krene u krstaki rat protiv Bo- sne.2 Sin bive vizantijske carice, meutim, ostajao je gluv
na sve opomene nadbiskupa da izvri svoju oba- vezu. Stvar je na kraju dola i pred papu koji je opo- menuo Jovana
Anela, ali ne znamo da li je ovaj i posle toga krenuo na Bosnu.

Najoskudnije su vesti o samoj Bosni ovoga doba. Ostaje potpuno

nepoznato ko je nasledio Kulina na bosanskom prestolu. Izgleda, meutim, da se
ve tada sudbina jere- tika povezivala sa uvanjem dravne samostalnosti Bosne i
da je versko pitanje u samoj zemlji izazivalo otre su- kobe. U godinama posle
Kulina, bio je neko vreme ban Bosne neki Stefan, ^ome je poznato samo ime i za
koga se zna da je imao sina Sibislava, kneza Usore, u treoj dece- niji XIII veka,
koga izvori prikazuju kao revnog katolika nasuprot ostalim bosanskim
velikaima.

Nije poznat ni tok prvih krstakih pohoda protiv Bosne, ali se moe
zakljuiti da je njihov rezultat bio uspean. Kada se 1233. prvi put javlja u
izvorima ban Ma- tej Ninoslav,3 on je istovremeno i ugarski vazal i katolik koji se
odrie jeretikih zabluda svojih prethodnika/ Nema sumnje da su prethodne
borbe stvorile uslove da se pastvo pozabavi briljivije i stanjem katolike ess1eae
Vobpepav i preduzme znaajne reformne korake/ Oigledno je bilo da uspesi

185

postignuti orujem i politikim pri- tiskom ne mogu biti trajni sve dok u samoj
zemlji nema crkvene organizacije koja bi bila sposobna da vrsto obu- hvati
vernike i sprei nepoeljne uticaje. Upadljivo je da se u dokumentima iz ovog
doba bosanska biskupija uopte ne javlja kao neka snaga u borbi protiv jeresi. To
postaje sasvim razumljivo kad se ima na umu stanje ove crkvene orga- nizacije
koje je upravo tada izbilo na videlo. U Rim su 1232. stizale vesti koje su linost
bosanskog biskupa prikazi- vale u vrlo nepovoljnom svetlu. ulo se da je do
svoga do- stojanstva doao simonijom i uz podrku jeretika, da ne poznaje
latinski jezik i pismo i da je uz to nesposoban da sagleda svoje slabosti. Njegov
pad kao pastira i uvara dua bio je, prema obavetenjima stiglim u Rim,
najdublji to se moe zamisliti. Nije drao slubu boju u svojoj crkvi, niti delio
svete tajne, toliko je dalek bio od sveteni- kih dunosti da gotovo nije znao
formu u kojoj se obavlja krtenje. Pored svega toga, stav bosanskog biskupa
prema jereticima bio je krajnje sumnjiv. Stanovao je u nekom selu zajedno sa
njima, a roeni brat mu je bio istaknuti here- zijarha". Umesto da ga vrati na
pravi put, biskup mu je pruao javnu podrku i zatitu.
Kurija je o ovom pitanju donela brzo i odluno reenje. Zatraena su nova
obavetenja od kalokog nadbiskupa i zagrebakog biskupa i poslat legat da lino
ispita bosan- skog biskupa. Ovaj zadatak je pao u deo Jakovu Pekorariju
{ Rk /-k
' *~ * ') -*>< '|'"./1"1g\ >l^| I, } ]
kj.t^sU^. S. /M. m^j
a!
iL G*
9*
, LJtj.GgS^kh^k! pi* g j g j gl-j S ) < l
.ljctj. g I' ^ * V S * < S 1 S N . * * ' J ' a
lm
l
1g
g

II

'Hsgu
*TT^ " *

*1L

j - 1

\^'1(vT0v< ^N k^ Tk. IJ 1T j S'J'14 1R-JnkG*.>mL.)* ck 14

1*j.
(
K ?
Iv(7k0LUk.uASG<*<[1*

)_

.. I l

(J-*

< l m
i ^ V g*

a) G ^ l * d * * 'l')l**1t'
< <ts)
I j<"71^T.UG*
* /Tj|5^*
G* L. V <*
L I"
ukj^* J ./ |L
1T^/k
U^nvc^ n>| 1k1

G'jJ. II

PT>lJ l.kgl.l) GN s T *1 RJ^k M L

d-T

r g ^ k ^ -

(7L^>.-|

n4 /l.m Im>i>1 (Kk _A^N>AN

\,

I
I
>
5LkN.(
T7 M I1< LILM'
n .A*'* ' ' i n . * { r . * N *
-j . k o J r o o k o s ! . 1. U 4 , g n ( k - 1 t ~ l m * . > > - 1*ti
Im "
4 G * D N ( . u N N < 9 S R R ' N N ' < - L ^ S 1 J R M R ^ S l - - ---------------------I
*U '< T. I *
K.1 01- NH>G<T
_ ......_k 1T*
> . k m > 1 * k . | | | ^ j | ( m k -'<^.4 g - ) i m < > k . N ( > g 1 7 N ^
< V |g^|Lmk |'<(*( *. D1 sNk
NJ/^^li.NN1/Uki l
L Oks^l l^jp^. N a7'li i
1 k ,t

^ l1 <^'R"(I Sk(k MIP |1' vpkp(

(

N ( . i GG-j u I A*v I K k KI4-"j'N. N / I 4 I L *

1

POVELjA BANA MATEJA NINOSLAVA DUBROVAA IZ 1240. GODIN2

biskupu Preneste, koji je 1233. doao u Bosnu. Ne vidi se, na alost,

ta se sve od optubi protiv bosanskog biskupa pokazalo kao tano,
ali nema sumnje da je legatov izveta] pokazao da je biskup bio
nedostojan svog poloaja. Njegova izvinjenja da je greio iz
neznanja i prostote nksu uvaena i legat je dobio nalog da ga svrgne
i da na njegovo mesto, u duhu Kazamarijevih predloga, postavi tri do
etiri nova biskupa, jer je zemlja prilino prostrana. Ali ni ovom
prilikom nije dolo do ostvarenja toga plana, moda usled nedostatka
pogodnih linosti./Krajem 1233. poetkom

1234. postavljen je za bosanskog biskupa Nemac Johanes Vil-

deshauzen, dominikanac i energian borac protiv jeresi. U isto vreme

je bosanska biskupija izuzeta privremeno ispod vlasti dubrovakog
nadbiskupa, verovatno zbog nedo- voljnog angaovanja metropole, i
potinjena neposredno Rimu.

Ovaj prvi krupni reformni korak izvren je u vreme kad je bosanski ban
Ninoslav i sam uestvovao u borbi pro- tiv jeretika. Na njega se papska kurija
oslanjala u pita- njima o verskoj pouzdanosti bosanske vlastele.u Jedan od sinova

187

banovog roaka Prijezde nalazio se kao talac u ru- kama ugarskih dominikanaca,
estokih boraca protiv je- resi, i osloboen je^a intervenciju pape Grgura IX, kome
je Ninoslav svedoio da je Prijezda svoju odanost crkvi pokazao delima ne
reima radei na progonjenju jeretika. Upravo zbog takve politike je ban nailazio
na otpor kod bosanskog plemstva. Ve 1233. kada se prvi put javlja u iz- vorima,
Ninoslav se alio da je stavljen u gori poloaj nego njegovi jeretiki prethodnici.
Oni su, naime, po ba- novom tvrenju, po starom obiaju davali i oduzimali upe
i sela po svome nahoenju, a sada oni koji dre ove zeml>e i sela naruavaju obiaj
i zadravaju zeml>e pro- tiv volje banove. Zbog toga se ban obratio papi Grguru IX
s molbom za pomo, a papa je zatraio od ugarskog hercega Kolomana da obezbedi
potovanje obiaja potvrenog od najstarijih vremena. Poto pozivanje na stara
prava u ovo doba predstavlja opte mesto iza kojeg se zaklanjaju svi zahtevi, iz
banove albe ne moemo zakljuiti ko je J' stvari izazvao ovaj spor,4 ali vest u
svakom sluaju svedoi o zategnutosti u odnosima izmeu bana i onih koji se u bosanskim poveljama iz ovih godina nazivaju boljari. Otpor i samostalno dranje
plemstva prisiljavali su bana Nino- slava da se ne vezuje do kraja za katoliku i
ugarsku akciju u Bosni, utoliko pre to je ugarsko meanje imalo za cilj da ovu
zemlju sasvim neposredno potini kraljevskoj vlasti i svede je na poloaj ugarskih
dravnih teritorija.
Ve je smenjivanje biskupa i postavljanje stranca mo- ralo izazvati nezadovoljstvo u
Bosni i prve reakcije i ome- tanje pokuaja da se crkva u Bosni temeljno reformie.
Ve tokom 1234. u Rim su stizale vesti o irenju jeresi i van bosanskih granica, a
uporedo s tim se javili i podsticaji na nove krstake pohode./Optube protiv Bosne
su pola- zile pre svega iz Ugarske, gde se glasovima o jeretikoj opasnosti u Bosni
preterivalo, s jasnim ciljem da se novim krstakim pohodima Bosna potpuno potini.
Tu nameru sa- svim je odala darovnica kralja Andrije, kojom je itava Bo- sna data
hercegu Kolomanu, potvrena od pape 1235. godins. Od Kolomana se oekivalo da
e zbog toga poneti glavni teret ratovanja. Rim je pomagao planiranu akciju dodelji-

vanjem oprotajnica uesnictla u krstakom ratu i pod- sticanjem

ugarskih crkvegh i vladajuih krugova na od- luno delovanje.
Sve je to odvelo Ninoslava u drugi tabor, jer vie nisu bile u
pitanju samo crkvene prilike ve i dravna samo- stalnost. Na
rimskoj kuriji njegovo dranje je ocenjeno kao tetan pad u bespue
zabluda' 4 . Sam ban je docnije ovu pro- menu drukije prikazivao:
ostao je katolik kroz itavo vreme, ali je bio prisil>en da se protiv
svoga neprijatelja poslui pomou i podrkom jeretika.

Tok ratnih dejstava je gotovo sasvim nepoznat. U toku

1235. verovatno su samo vrene pripreme. Krajem te godine, novi bosanski

biskup Johanes Vildeshauzen traio je da bude osloboen episkopskog dostojanstva
zbog ratnih napora i teine svoje dunosti. Sledee godine, katolika strana
zabeleila je uspeh odvojivi i privukavi na svoju stranu usorskog kneza Sibislava,
koji je kao ljiljan meu trnjem-4 bio katolik u jeretikoj sredini. JKao tri godine
ranije ban Ninoslav, Sibislav je 1236. primljen u milost papske stolice. Maja 1237.
u samoj Bosni su se verovatno vodile borbe, jer je dubrovakim trgovcima bilo

189

zabranjeno da kreu u ovu zemlju. Tek u iduoj godinl, herceg Kolomzn javio je
papi da je unitio jeretike u Bosni. On je tada (1238) uspeo da osvoji i deo Huma,
oblast kneza Toljena, po- tomka Miroslava, brata Nemanjinog.

Pobeda ugarskih krstaa, iako nije bila potpuna, stvo- rila je ipak uslove da se
ponovo jo energinije pristupi ostvarenju ciljeva katolike crkve u
Bosni./Poto se Vil- deshauzen u meuvremenu povukao, postavljen je drugi
epi- skop, ovoga puta ugarski dominikanac Ponsa. Izbor domi- nikanca za
biskupa nije nimalo sluajan. Red propoved- nika, stvoren na Zapadu u borbi
protiv katara, bio je i na bosanskom tlu najvatreniji borac protiv jeresi.
Ugarski dominikanci su vrili inkvizitorsku slubu i, po svedo- anstvu
jednog svog letopisca, upotrebljavali u Bosni lo- mae spaljujui one koji se
nisu hteli obratiti. Nastav- ljena je i aktivnost koja je ila za tim da u Bosni
stvori katoliku crkvenu organizaciju identinu ostalim bisku- pijama toga
doba. Nastavilo se graenje katedralne crkve, zapoeto jo pre ovoga rata.
Biskupiji su darovani posedi i sakupljana su novana sredstva za njeno
izdravanje. Kada je pre kraja 1239. zavrena bosanska stona crkva u Brdu, u
upi Vrzsbosni, organizovan je uz nju kaptol i traeni su sa drugih strana
fratri propovednici, da bi se biskupija

191

VOSNA U DOBA BANA MATEJA NINOSLAVA (OKO 1244.)

. ojaala.

Tada je svakako zavedeno i plaanje desetine koja je i mnogo docnije u

'isto katolikim krajevima bila kod stanovnitva vrlo nepopularna.

Ban Ninoslav, koliko se zna, nije sudelovao u itavoj ovoj delatnosti. On se

odrao u jednom delu bosanske teri- torije, koji je i dalje privlaio panju
papstva i krstaa. ' Hvalei krajem 1238. revnost i uspehe biskupa Ponse, pala
Grgur IX nije proputao priliku da ga ohrabri i podstakne na borbu protiv
ostatka jeretike kuge-1. Dao mu je tom prilikom ovlaenje da dodeljuje
oprotajnice onima koji bi stavili znak krsta radi rata u Bosni. I docnije. se u
crkvenim krugovima govorilo da je veliki deo Bosne bio pokoren u ovo
vreme. Nemoe se ni naslutiti, na alost, koji je deo bosanske teritorije ostao
slobodan i sauvao snage sposobne da iz temelja promene situaciju u zemlji. U
prolee 1240. ban Ninoslav je sa grupom svojih boljara posetio Dubrovnik i
tom prilikom izmenjao sa Dubrova- nima zakletve, i na taj nain po trei put
obnovio ugovor sklopljen izmeu Bosne i Dubrovnika jo za vreme bana

Kulina. Kao i u dve prethodne zakletve, obeavao je Du- brovanima mir,

pr^jateljstvo, slobodu kretanja i linu i imovinsku bezbednost trgovaca u Bosni.
Osloboenje od da- bina i garantije da se nee primenjivati represalije i za
dugove jednog dirati u imovinu drugih trgovaca, olaka- valo je uslove za
poslovanje Dubrovana koje su ve tada, verovatno, privlaili proizvodi
stoarstva, koe, krzna, med i vosak.

Neizvesno je da li je Ninoslav jo uoi svoga dolaska u Dubrovnik obnovio

svoju vlast u itavoj Bosni, ili je do toga dolo tek neto docnije u vezi sa
stradanjem Ugarske od najezde Tatara. U svakom sluaju, izbijanje Tatara na
ugarske granice 1241. i nesreno ugarsko ratovanje morali su posredno veoma
jako delovati na sudbinu Bosne./Ukoliko je ban Ninoslav ve ranije proterao
krstae, tatarska na- vala je spreila odmazdu. Ukoliko je ekao u svome delu
dravne teritorije, tatarska opasnost mu je pruila iz- vanredno povoljnu priliku.
Slom Ugarske je dodue otvo- rio Tatarima put i do Bosne, ali ova planinska
zemlja nije ve zbog prirode svoga zemljita bila izloena onakvim
pustoenjima kakva su pretrpela Ugarska i Rusija. Za ugar- skim kraljem Belom
IV i njegovim velikaima Tatari su prodirali sve do zidina dalmatinskih gradova.
Pustoili su i pljakali- nezatiena gradska podruja sputajui se ak do Zete,
dok se poetkom 1242. nisu preko naih
zemalja i Bugarske vratili u oblasti
severno od Crnog mora. Jedan deo Tatara je tada proao kroz Bosnu.
5 S. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

193

Pored toga to su Ugarsku doveli privremeno u stanje potpune iscrpljenosti i

nemoi, ovi dogaaji su imali i neposrednog odjeka u Bosni usled politikih zapleta
u Dalmaciji. Za vreme svoga bekstva na Primorje, kralj Bela IV se zadra^ prvo u
Splitu, a zatim u Trogiru. Ovaj drugi grad se sa daleko vie panje poneo prema
vladaru nego Split, koji mu je u odlunom trenutku uskratio galiju kojom bi se
sklonio na neko ostrvo. Trogiranima je zato zahvalni kralj u prolee 1242. darovao
nekoliko sela na granici splitskog gradskog podruja. Ova donacija je po- stala
povod estokoj borbi dva grada u koju su se umeali okolni oblasni gospodari, pa i
bosanski ban Ninoslav. Po- sle prve faze rata stiane za kratko vreme, u jesen 1243.
sukob vie nije ostao ogranien na dva grada, ve je u borbe uvuen niz saveznika
na jednoj i na drugoj strani. Grupi- sanje je izvreno tako da se govorilo o kraljevim
prijate- ljima koji su stajali uz Trogir i kraljevim protivnicima koji su pomagali
Split. Posle jednog tekog poraza na moru, Spliani su, kako kae Toma arhiakon,
izgubivi veru u sebe poeli da se uzdaju najvie u mo bosanskog bana Ninoslava.
Njega su izabrali za gradskog kneza i stavili mu na raspolaganje novana sredstva
optine. Ninoslav je -sa svoje strane doveo bosanske vojne odrede koji su zajedno
sa Splianima dve nedelje pustoili trogirsku oblast ne- mogavi nita protiv
gradskih zidina. Ninoslav je tom prilikom bez uspeha opsedao i kraljevski grad
Klis. Po- sle toga se vratio u Bosnu, ostavivi u Splitu na poloaju kneza nekog
svog junoitalijanskog roaka, i kao zatitu jednog od sinova sa odredom
konjanika.
Poto su, pored bosanskog bana, na splitskoj strani ra- tovali i humski knez Andrija i
Poljiani, kralj Bela IV nije mogao ostaviti bez zatite Trogir i njegove saveznike
meu hrvatskom vlastelom. im se drava zaleila od naj- teih rana, bio je u stanju
da se i sam umea u sukob. Po- slao je hrvatsko-dalmatinskog bana Dionisija da
zajedno sa hrvatskom vlastelom i Trogiranima napadne Split, dok je sam sa delom
vojske poao neposredno na Bosnu. Obe zve akcije su gotovo u isto vreme urodile
plodom. Spliani su bili prisiljeni da 19. jula sklope mir bez svojih saveznika, a
neto malo ranije je i Ninoslav postigao sporazum ne- posredno sa kraljem Belom
IV. Iz kraljeve povelje za bo- sansku biskupiju, izdate 20. jula 1244, saznajemo da se
ba

npokorio Ugarskoj bez teih posledica. U samostalnost p unutranje

ureenje Bosne nije se diralo, a 'glavni kral.ov zahtev se odnosio na
crkveno pitanje. Od Ninoslava se tra- ilo da prilike u crkvi prilagodi
onima koje vladaju u Ugarskoj i susednim katolikim oblastima. Potvrujui
ranije darovana od strane hercega Kolomana sela akovo i Bliznu u Slavoniji,
kralj Bela je dodao i potvrdio darove koje je biskupiji ovom prilikom dao ban
Ninoslav zbog velikih teta i nepravdi koje joj je naneo. Darovani po- sedi su
leali u raznim krajevima Ninoslavljeve drave: u Usori, Neretvi, Donjim
Krajevima, Vrhbosni, Lepenici, JGavi, Uskoplju, Boru i drugim krajevima.
Podarena sela je kralj izuzeo ispod vlasti banova i kneeva, potpuio ih
potinio crkvi i na nju preneo sve namete plaene rani- jim gospodarima. Uz
sve to, kralj je potvrdio biskupiji i kaptolu pravo da sakupljaju crkvenu desetinu
na nain kako to rade druge ugarske crkve.

 ( 116 0 : 5 0 )

195

Banovim iznuenim ustupcima i kraljevom milou trebalo je da se zavri

preobraaj bosanske biskupije, na kojem se radilo vie od jedne decenije.
Katolika crkvena organizacija u Boski je imala sve to je bilo neophodno za
uspean rad, sem podrke stanovnitva koje je bilo ili pod uticajem jeretika ili
verno svojoj tradicional- noj crkvi. Samo se time moe objasniti injenica da
kato- lianstvo ni posle Beline pobede 1244. nije uspelo da uhvati koren u
Bosni. Ve 1246. kaloki nadbiskup se spre- mao da uzme znak krsta, da bi
ratovao protiv jeretika u Bosni. I kralj Bela je hrajem te godine javio u Rim o
svo- joj nameri da kao krsta ratuje u ovoj zemlji. Tada je zapo- ela ugarska
akcija na kuriji da se bosanska biskupija izu- zme konano i formalno ispod
vlasti dubrovake nadbisku- pije i potini kalokoj, koja je toliko zasluna za
borbu protiv jeresi. Nametalo se uverenje da nema nikakve nade da e se ova
zemlja (tj. Bosna) od svoje volje vratiti crkve- nom jedinstvu. Ni utvrenja, ni
gradovi crkve u Bosni nisu bili tako vrsti da bi se mogli odbraniti od napada i
opsada i zemlju sauvati u istoti vere tvrdilo se tom prilikom.
Slika o stanju katolike vere u Bosni bila je vrlo mrana, pa ipak ban Ninoslav,
suoen jo jednom s ona- snou krstakog pohoda, pred Rimom je branio svoju
oda- nost pravoj veri i podnosio papi neke pismene dokaze o svome
ispravcom dranju. Papa Inoentije IV, koji je ui- nio po volji ugarskom kralju i
kalokom nadbiskupu i Bo

-snu potinio metropoli u Kaloi, obustavio je svaku akciju protiv bosanskog

bana i naredio samo da se povede istraga o njegovom nainu ivota i dranju.
Upravo tu, u dosta ne- jasnoj situaciji kada se bosanski ban predstavJBao kar
iskreni katolik, a ugarski kralj i prelat jadikovali nad neuspehom itave katolike
akcije u Bosni, potpuno se pre- kida tanka nit naih izvornih vesti. Kakvo je
crkveno stanje Bosne stvarno bilo u to vreme i docnije moemo samo zakljuivati
na osnovu rezultata razvitka, koje smo upo- znali posle vie godina i vie
5
*

decenija.

Neposredno pbsle sredine XIII veka, katoliki bosan- ski biskup nije
boravio vie u Bosni ve u akovu, selu koje je biskupija dobha jo u samom
poetku reforme od hercega Kolomana. Tu u Slavoniji njegovo sedite je ostalo
vekovima, u Bosnu vie nije uspeo da se vrati. Zajedno s njim je i katolianstvo
u celini, vezavi se iskljuivo za ideju jedne reformisane latinske" biskupije, za
dugo vreme iz- gubilo svako uporite u Bosni. U isto vreme, u samoj Bosni se
odigrao jedan sudbonosan proces: dolo je do stapanja ostataka stare biskupije
sa slovenskim bogosluenjem i jeretike zajednice koja je svojom pojavom na
bosanskom tlu izazvala zaplete i borbe. Jo uoi samog poetka reforme 1233.
ess1eb1a Vozpep515 i dualistiki jeretici su se razli- kovali, mada nisu bili u
sukobu. Upravo je simbolian sluaj poslednjeg domaeg bisk)T1a iji brat je
bio here- sijarha.6 Domai crkveni ljudi i jeretici su se morali jo vie zbliiti
kad im se u licu dominikanaca i ugar- skih krstaa pojavio zajedniki ogoreni
neprijatelj.

 ( 116 0 : 5 0 )

197

Crkvena organizacija koja je iz toga spoja nastala no- sila je jasne tragove
svoga dvostrukog porekla: zauzela je mesto i ponela ime nekadanje
pravoverne katolike bi- skupije i dobila dualistiku doktrinu, kult i jerarhiju.
Crkva bosanska, slubeno ime dualistike verske orga- nizacije, poznato iz
izvora XIV i XV veka, predstavlja samo prevod latinskog imena negdanje
katolike bisku- pije.s Isto tako nema nikakve sumnje da ova jeretika crkva
svoj poloaj jedine crkvene organizacije u Bosni, koji je zadrala jedan nepuni
vek, duguje svojoj pravovernoj pret- hodnici. Dualistiki elemenat koji je
sudelovao u obrazo- vanju bosanske crkve bio je neosporno vitalniji i sposobniji tako da je potpuno prevladao. Duboke idejne i struk- turalne razlike i
doslednost dualista nimalo spremnih za kompromise objanjavaju skromni udeo
stare biskupije, ogranien uostalom samo na formalna obeleja.
Borba izmeu jeresi i tradicionalne crkze, na jednoJ strani, i
papstva, dominikanaca i ugarskog klera, na drugoj strani,
ispreplela se sa borbom bosanskih vladalaca i plem- stva protiv
pokuaja ugarskih kraljeva da unite dravnu samostalnost Bosne.
Pri tome su se, isto kao ugarski kral> i dominikanci u jednom,
ndli u drugom taboru udrueni plemstvo, jeretici, ostaci stare
biskupije i Nzihove pri- stalice./ Sudbina i jednih i drugih se
reavala u istim krvavim sukobima. Bosanska crkva je otuda u
plemstvu, a povremeno i u vladarima, nalazila svoje najjae zatitnike, dok je u isto vreme njima predstavljala simbol bosan- ske
samostalnosti

5
*

. GLAVA TREA PREVLAST UGARSKE I UBIA (12501322)

IZVORI

Period bosanske istorije koji zahvata sedam decenija na prelazu iz XIII u XIV vek
neobino je siromaan izvorima. Malobrojni izvori kojima raspolaemo su uz to izuzetno
tu- roga sadraja. Zbog toga smo, naroito za prve decenije ovog razdobl>a, jedino u
stanju da navedemo imena linosti koje su nosile titule u kojima su dolazile do izraza
pretenzije na vlast nad Bosnom.
Broj ugarskih povelja je prilino mali a interesantni su u njima, sem dva do tri
izuzetka, samo spiskovi svedoka ugar- skih dostojanstvenika. Oskudicu ugarskih izvora
treba pri- pisati znatnim delom stanju ugarske drave ovoga doba, oslabl.ene nesrenom
vladavinom Ladislava IV Kumanca i razjedinjene borbama posle izz gmiranja dinastije
Arpadovaca. Kao i za prethodno razdoblje, one su prikupljene i izdate u Smiiklasovom
Diplomatikom zborniku.'
' Interesovanje papstva za Bosnu u ovom periodu je naglo opalo. Usled politikih uspeha
Ugarske, posle smrti Matije Ninoslava, izostale su optube protiv bosanskih jeretika, dok je
s druge strane opalo i interesovanje rimske kurije za borbu protiv jeresi. Otuda je i broj

papskih dokumenata o Bosni veoma mali. Objavljeni su u ve spomenutim zbirkama

Tetega* i u ranije navedenim tomovima Diplomatikog zbornika. Bosnu spominju i popisi
sakupljaa crkvenih prihoda sa teritorije Ugarske, objavljeni u velikoj seriji vatikanskih
dokumenata za istoriju Ugarske.*
Domaih bosanskih povelja za ovo razdoblje uopte nema. Pored ovih, od ranije poznatih
grupa izvora, koje su se, kao to se vidi, htrivremeno brojano smanjivale, pojavila se nova,
daleko obimnija po koliini i bogatija po sadraju, grupa do- kumenata iz primorskih
gradskih arhiva, pre szega iz Dubrov- nika. Dok smo ranije nailazili samo na pojedinane
dokumente Dubrovakog arhiva publikovane u Smiiklasovom zborniku, od 1278. poele su
redovno da teku serije notarijsklh i kancela- rijskih knjiga, a od 1301. i knjige zapisnika
triju dubrovakih vea. Dok serija Og^etza SapseIaggae sadri uglavnom doku- menta
poslovne prirode (ugovore, zaduenja, albe), serija Ke- jogtaIopez odluke vea
sadri veoma znaajne podatke za politiku istoriju. Za ovo razdoblje se naao jo
srazmerno vrlo mali broj podataka o Bosni. Najstarije notarske knjige notara Tolazina 6.e
Zauete objavio je slovenaki istoriar i paleograf Gregor remonik. 1 U jednoj knjizi su
izdate samo imbrevijature koje se odnose na zemlje u zaleu. Odluke vea su objavljene u
jednoj staroj i malo pouzdanoj zbirci (to vai pre svega za prva dva toma) zbirci
Mopitpep1a Kadizgpa u okviru velike edicije spomenika za istoriju Junih Slavena, koju
je izdavala Jugoslavenska akademija.* Veoma malo vesti o Bosni nali smo meu
trogirskim spomenicima koje je izdao Miho Barada.*
U ovo doba su se pojavile pojedine vesti iz Mletakog arhiva koji je dragocen za
docnije periode. Te vesti je sakupio i izdao ile Ljubg1 u svojoj veoma obimnoj ali
ponekad ne sasvim pouzdanoj zbirci.* Jedan drugi veliki svetski arhiv, koji danas ne postoji
jer je spaljen od Nemaca 1943, sadrao je po neko zrnce znaajno za bosansku istoriju
ovoga vremena. Sreom dokumente anujskog arhiva u Napulju' zanimljive za nau istoriju
otkrili su i publikovali na veliki istori- ar F-ranjo Raki i ruski naunik Vikeptije
Makugiev. 10 Sadr- aj njihovih zbirki se uglavnom poklapa, a isti dokumenti se nalaze i u
velikoj zbirci maarskog istoriara G. Vepcela. 11
Usled tenjih veza sa Srbijom, naroito sa dravom kralja Dragugina, i u srpskim
izvorima ima vesti o Bosni. Rodoslovi su zabeleili rodbinsku vezu Nemanjia i
Kotromania,1 a u biografiji kralja Dragutina u zborniku ivoti kraljeva i arhiepiskopa
srpskih spominje se rad sremskog kralja na pre- obraanju bosanskih jeretika.11
Za istoriju Bosne u ovo doba interesantan je i jedan dal- matinski narativni izvor: spis
Splianina Mihe Madijeva s1e Vagehaz.14 Fragmenat sa ambicioznim naslovom Oe dezIz
Ksgtapotit GtretaGogit e1 zittogit ropNjgsit bavi se u stvari dalmatinskim gradovima,
pre svega Splitom, i veneci- jansko-ugarskim odnosima. U vie mahova pisac ima prilike da
u vezi sa odnosima prema gradovima ili zbivanjima u zaleu spomene Bosnu i njenog bana.
Sauvani fragment, koji treba da predstavlja deo drugog dela" iznosi dogaaje do 1330.
Nastao je posle 1358.14

1. UGARSKA PREVLAST

Okolnosti pod kojima je zavrena vladavina bana Ni- noslava ostale su,
zbog oskudice izvora, potpuno' nepo- znate. Poslednji put se ovaj ban u
istorijskim izvorima sree 1249, kada je Dubrovanima izdao ispravu o zakletvi
identinu po sadrzJni sa onom iz 1240./Posle toga, u dru- goj polovini XIII veka,
Bosna je pokazala daleko manju otpornu snagu, iako vie nije bila izloena onako
e- stokim napadima kao u Ninoslavljevo doba. Kao vladar po- sle Ninoslava
javio se Prijezda, njegov roak, koji je sa banskom titulom pomenut jednom jo
za ivota Ninoslava. Nije iskljueno da je jo tada povremeno dolazio na vlast u
senci ugarskog oruja. Neposredno posle sredine veka, on je bio pokoran kralju
Beli IV. Kralj mu je negde pre 1255. darovao upu Novake u Slavoniji u blizini
Drave. Bio je to istovremeno znak velikog poverenja i nagrada za do- kazanu
vernost. Donacija se sastojala od kraljevskih ze- mljita izvan Bosne i Prijezda je
preko nje bio vrsto uvezan u tkivo obaveza vernosti i slubovanja, koje je svaki
ugarski feudalac dugovao svome kralju. Ipak ni ova- kav poloaj bana Prijezde
nije bio dovoljan da stvari u Bosni do kraja okrene na ugarsku korist. U zemlji je
oi- gledno jo bilo ugarskih protivnika, meu njima su, vero- vatno, na prvom
mestu bili Ninoslavl.evi naslednici. Kralj Bela IV je jo u jesen 1253. bio prisiljen
da ratuje u Bo- sni, tako je bar javio papi opisujui tekoe svoje drave. Tok ove
ugarske ekspedicije nije poznat, ali se iz posle- dica moe zakljuiti da je bila
uspena. Sledee godine se ak i humski upan Radoslav javio kao vern
kletvenik gospodinu kralju ugrskomu.

Bosna je tom prilikom, nema sumnje, opet jednom pot- injena Ugarskoj,
ali su posledice sada bile tee i traj- nije. Njena teritorija je podeljena i delovi su
doli pod vlast raznih gospodara. U neto docnijim diplomatikim izvorima
umesto jedinstvene Bosne sreemo dve banovine, jednu je inila Bosna u uem
smislu, dok se druga sastojala od Usore i Soli. Preko linosti svojih upravljaa
ove ba- novine su, naroito usorska, spajane u razne kombinacije sa susednim
oblastima, meu kojima je najvanija bila Ma- vanska banovina.

Bansko dostojanstvo i teritorije potinjene banovima Ugri su upoznali

prvobitno u osvojenim slovenskim obla- stima. Potujui postojee ureenje, oni
su zadrali i ustanovu banstva i pod svojom vlau i titulu bana davali svojim
velikaima./Sredinom XIII veka, meutim, pove stvaranje novih banovina i na
zemljitu gde ih nikada nije bilo. To nesumnjivo stoji u vezi sa pokuajima
obnav- ljanja i jaanja ugarskog dravnog ureenja na novim osno- vama, poto
se stari sistem kraljevskih upanija pokazao neefikasnim, naroito u vreme
tatarske najezde. June gra- nine oblasti Ugarske organizovane su kao banovine
na elu sa banovima koje je postavljao kralj. Prva od ovih ba- novnna je
zahvatala Srem s jedne i druge strane Save (tj. da- nanju Mavu) i Beograd. Na
nju se nastavljala na naoj teritoriji kuevsko-branievska banovina u
severoistonoj Srbiji, dok je s druge strane Dunava neto. istonije bila
severinska banovina s centrom u gradu Severinu. Banovine su stvorene s ciljem
da obezbede zatitni pojas za odbranu, koji bi se u prvom redu oslanjao na
sopstvene snage, i da, s druge strane, budu polazna taka za ugarsko prodiranjs u
susedne drave. Bosna i Usora su imale da budu sastavni deo tog sistema koji se
prostirao od Hrvatske do Karpata. Dok je Bosna ostala jo uBek pod vlau
naslednih doma- ih banova, Usora je ve, kao i ostale nove banovine, imala

upravnike postavljane i smenjivane od strane kralja.

Za dalji razvitak Bosne najvei znaaj je imala Ma- vanska banovina u

neposrednom susedstvu.1 esto se dea- valo, u drugoj polovini XIII veka, da
banovi Mave budu u isto vreme i gospodari Bosne ili jednog njenog dela/Ve je
prvi mavanski ban, ruski izbeglica ernigovski knez Ro- stislav Mihajlovi, zet
kralja Bele G7, imao, izgleda, pod svojom vlau Usoru i Soli. U pravoj Bosni su
za to vreme ostali na banskoj vlasti Prijezda i njegovi sinovi, kao verni ugarski
vazali. Oni su, bez sumnje, dali jedan odred Bosanaca Ugrima kada su, po
vestima ekog hro-gara Ko- zme Prakog, ratovali protiv kralja Pemisla II
Otakara. Kada je 1263. umro Rostislav Mihajlovi nasledila ga je udovica,
kraljeva ki Ana-Agneza, koja se od 1264. javlja kao herceica bosanska ili
gospodarica Bosne i Mave. Nije jasno da li je Bosna u njenoj tituli znaila
vlast nad Usorom i Soli, ili je imala nekog uticaja i na Bosnu u pravom smislu?
Nju je samo za kratko vreme nasle- dio sin Bela Rostislavljevi.
Upravo tada, 1272. zapoeo je svoju neslavnu vladavinu kralj Ladislav IV
Kumanac, koji se nije postarao da vlast nad Mavom i Bosnom obezbedi nekom
lanu kraljevske porodice, kao to je to inio Bela IV. Otuda su se ve te

iste godine javile tri banovine pod upravom tri razliite linosti: ban Mave
je bio ugarski palatin Ko1apa s!e Ka- 1h>I titulu bana Usore i Soli je nosio
Henrih Gizing, dok se u poveljama kao ban Bosne navodi Stefan, svakako ugarski velika, a ne Prijezdin sin istog imena koji se poja- vio znatno docnije.
Upravo ovaj poslednji sluaj pokazuje da je banstvo bosan^ko moglo da
predstavlja i praznu ti- tulu, jer je u Bosni vlast imao Prijezda koji je jo 1287. sa
sinovima poklanjao zemuniku upu svome zetu, slnu Stepana Vodikog, iz
docnije poznate i mone porodice Ba- boneia.

I pored toga, u ugarskim poveljama se smenjuju pojedii banovi: 1274. bio

je neki Egidije apiz s!e Maso e! (Ze Vogpa, a nekoliko godina kasnije tu titulu
nosio je Ugrin, dvor- ski rizniar. Uskoro je meutim i oblasti i titulu dobila
Jelisaveta, majka kralja Ladislava IV. Ona ih je kao tag geGpa drala sve do
1284. Time je otklonjena opasnost da severna Bosna dospe u sastav neke od
velikakih feudal- nih oblasti, koje su se upravo poele formirati u optem rasulu
koje je vladalo u dravi.

Za vreme Jelisavetinog gospodarenja nad eevernim bo- sanskim oblastima,

postalo je opet aktuelno crkveno pi- tanje. Posle ogorenih borbi u prvoj polovini
veka. verski problem kao da je odjednom iezao. Pravu zagonetku pr^.d- stavlja
okolnost da ugarski politiki trijumf u poetku druge polovine XIII veka nije
iskorien za obnovu kato- lianstva potisnutog iz Bosne. Objanjenje moda
leu. ba u ugarskoj politikoj pobedi, jer su krstaki ratovi postali nepotrebni.
Pape su takoe pokazivale manje ener- gije od kako je jeres na Zapadu bila
slomljena i velika opa- snost za crkvu otklonjena. Uz to su, upravo za vreme Bele
IV i Ladislava IV, odnosi Rima. i Ugarske bili povremeno hladni i ak
neprijateljski. Tek kad je papska stolica s mukom sredila odnose sa Ladislavom,
zavaenim jedno vreme sa ugarskim svetenstvom, postalo je mogue predu- zeti
neto protiv bosanskih jeretika. Karakteristino je da inicijativa nije, kao ranije,
dolazila sa ugarske strane. Ovoga puta je papski legat izdejstvovao od kraljice
Jeli- savete obavezu, u obliku sveane povelje, da e po pravi- lima rimske crkve
progoniti jeretike, naroito u Bosni. Neto docnije je i kralj Ladislav dao slinu
obavezu po-

minjui opet posebno Bosnu kao zemlju po prevashodstvu je- retiku. Nisu
sauvane nikakve vesti o tome da li su kralj i stara kraljica neto preduzimali
protiv jeretike crkve u Bosni. S obzirom na opte stanje Ugarske, to ne
izgleda mnogo verovatno.

Novi vaan momenat u istoriji odvojenih bosanskih oblasti Usore i

Soli predstavljalo je ustupanje dota- danjih kraljiinih zemalja njenom zetu,
srpskom kralju Dragutinu, krajem 1284. godine. Dve godine ranije, Dragutin
je bio prisiljen da na saboru u Deevu ustupi srpski pre- sto svome mlaem bratu
Milutinu.* Gospodario je posle toga malim delom srpske dravne tritorije na
severu i zapadu, odravajui stalno prijateljstvo sa Ugarskom kojoj je du- govao
svoj dolazak na srpski presto. Kao kraljevski roak, mu kraljeve sestre Kataline,
dobio je Mavu sa Beogradom, Usoru i Soli i vladao u njima i u delu srpske
drave kao sremski kralj. I njegova aktivnost u bosanskim zemljama je slabo
poznata. Pokazivao je ak vie verske revnosti nego njegovi ugarski roaci. On
se sam preko barskog arhi- episkopa alio papi na jeres veoma rairenu u
njegovoj oblasti Bosne. Papa je odluio da ovoga-gguta deluje pomou
franjevaca, ve odomaenih u Ugarskoj i Slavoniji. Ge- neral reda je dobco nalog
da uputi u kraljeve zemlje dva iskusna franjevca koji znaju srpski jezik. Od
Dragutina se oekivalo da im prui punu pomo. I u pravoslavnim kru- govima
su bile poznate Dragutinove zasluge za veru. Arhi- episkop Danilo II ga je hvalio
to mnoge od jeretik obrati na veru hristijanskuju i krsti ih.

U samom poetku Dragutinove vladavine, dolo je do prisnijeg zbliavanja

gospodara dva odvojena dela Bosne. Krajem 1284, sklopljen je brak izmeu
Doagutinove keri Jelisavete i Prijezdinog sina Stjepana I Kotromania./Ova
bosansko-srpska alijansa pokazala je znaajne politike re- zultate tek skoro itav
vek docnije, kada je veza sa srpskom svetorodnom kraljevskom porodicom
pruila banu Tvrtku pravni osnov da se proglasi za potomka Nemanjia i krunie za srpskog kralja. Manje je poznato da li je ta veza imala neposredne
politike vanosti u vreme kad je uspo- stavljena. Izgleda da ni jedan ni drugi

gospodar Bosne nije iskoristio teke prilike u Ugarskoj, da bi protiv nje raz- vio
bilo kakvu aktivnost. Vlast ugarskog kralja je, uosta- lom^ postajala sve
formalnija, a unutranja samostalnost Bosne je ouvana, dodue u. okvirima dve
podeljene i raz- dvojene oblasti. .Opasnost od pretvaranja bosanskih zemalja u
ugarske provincije, tako velika u vreme kada je osnivan sistem gragognih
banovina, prola je sama od sebe^ usled ugarskih unutranjih kriza za vreme
Ladislava IV Ku- manca. Kralj nkje bio u stanju da dri pod svojom vlau ni
stare ugarske teritorije, a na intervenciju u vazalnim zemljama nije mogao ni
misliti. Nemo kraljevske vlasti, na prvi pogled tako povoljna za Bosnu, imala je
i svoje na- lije. Na pojedinim delovima ugarske teritorije, slabu kraljevsku vlast
zamenila je jaka vlast oblasnih gospodara, koji su se uzajamnouborili da proire
svoje oblasti. Oni su u stvari poeli ugroavati samostalnost Bosne i vlast
domaih banova.

U vreme Prijezde i njegovog naslednika, Bosna nije obnavljala ugovore sa

Dubrovnikom sklapane u vreme Ku- lina i Ninoslava.3 Privredne beze izmeu
ovog znaajnog obalskog grada i Bosne to ipak nije ometalo. Reim usta- novljen
ranijim ugovorima ostajao je na snazi i pruao osnovne pogodnosti za rad
dubrovakim trgovcima. Pred kraj XIII veka, nastali su izvorni podaci koji
osvetljavaju jednu dosta osobenu privrednu aktivnost. U prvim dubro- vakim
kancelarijskim knjigama sauvan je srazmerno ve- liki broj vesti o trgovanju
prodajnim robljem iz Bosne. Sve do poetka XIV veka, kada se ova trgovina
naglo smanjila, prodavani su u Dubrovniku ljudi, ene, ak i deca, po ceni od 5 do
12 solida mletakih groa, strancima i domaim ljudima. U italijanskim
gradovima i na zapadnom Sredo- zemlju uopte bili su tada mnogo traeni
robovi upo- trebljavani kao domaa posluga.4 Tradicionalno trite na Istoku i

obalama Crnog mora nije zadovoljavalo veliku potranju, te je, zahvaljujui

specifinim bosanskim ver- skim prilikama, oiveo promet prodajnog roblja u
primor- skim gradovima u susedstvu Bosne. Crkva je osuivala i zabranjivala
dranje hriana u ropstvu i to je pred- stavljalo znatnu prepreku ovoj neobinoj
trgovini. Kako su stanovnici Bosne bili jeretici i nevernici, trgovci nisu morali
optereivati svoju savest. Na versku pripad- nost se mnogo polagalo, ak i pun
jedan vek docnije, kad se ova praksa uveliko proredila, bilo je dovoljno da prodati
ljudi dokau da su katolici pa da ih dubrovake dravne vlasti oslobode. Najvei
deo sveta prodatog u Dubrovniku poticao je iz Bosne, znatno manje iz Usore, dok
su samo u pojedinanim sluajevima zabeleeni ljudi iz Vrbasa, Sane, Srema i
Livna. Iz Huma i sa drugih srpskih drav- nih teritorija nije zabeleeno ni jedno
lice.

Veoma je vano pitanje iz koga su drutvenog sloja u samoj Bosni poticali

ovi nesreni ljudi i ta je omogu- avalo da se istrgnu iz svoje sredine i odvedu u
daleki svet.
Bosanske vlasti u to doba nisu zabranjivale odvoenje i prodavanje
ljudi. U prometu ljudima je uestvovao i sam bo- sanski ban,
prodajui, ili ee, darujui svoje ljude pri- morskim trgovcima.
Jedan Bosanac je pred dubrovakim no- tarom dao izjavu da je bio
zegiiz bana Prijezde i da ga je on darovao Dubrovaninu Benku
Gundulku. Jedan trgovac je opet izjavio da je roba kupio u Bosni
od njegovog go- spodara. Sve to pokazuje da je u Bosni bilo ljudi
zavisnnh od svojih gospodara u tolikoj meri da su ih mogli neometano otuivati. Docnije je taj sloj iezao meajui se sa svetom
manje zavisnim, s kojim je snosio iste terete i dabine, samo se
naziv otroka sauvao i mnogo docnije.

2. UBII KAO GOSPODARI BOSNE

Iako su se feudalni gospodari osamostalili i osilili pre svega u oblastDma na

severu od Bosne, ipak s te strane nije bila ugroena bosanska samostalnost.
Oligarsi u Slavoniji su se suvie angaovali u meusobnim borbama, a
znaajnu zatitu su pravoj Bosni pruale s te strane zemlje kralja Dragutina.
Bosna se, u stvari, nala na putu irenja bribirskog kneza Pavla ubia, koji je jo
za ivota Ladislava IV Kumanca udario temelje moi svoje porodice, a u
poslednjoj deceniji XIII veka postao samo- stalni gospodar Hrvatske i Dalmacije.

Polazna taka uspona ubia bila je nasledna u- panska vlast u bribirskoj

upi. Znaajni uticaj i ugled su lanovi ove porodice sticali vrei kneevsku vlast
u dalmatinskim gradovima. Kada je poelo rasulo u Ugar- skoj i kada je
kraljevska vlast postala skoro sasvim ne- mona, na elu porodice se nalazio
Pavle ubi koji je imao dostojanstvo primorskog bana i time vlast nad dal-

matinskim gradovima. Ve tada se njegova mo prostirala skoro do bosanskih

granica./Ali doba prave veliine u- bia nastupilo je tek posle smrti kralja
Ladislava IV 1290. Tada je zapoela borba oko ugarskog prestola koja je trajala
skoro dve decenije, pruajui izvanredne prilike za afirmaciju ve osamostaljenih
velikaa.j U Ugarshoj je uspeo da doe na presto i bude propisno krunisan Andrija III Mleanin, unuk kralja Andrije II. Savremenici su dovodili u pitanje
zakonitost njegovog porekla i to je da- valo povoda napuljskim Anujcima da
istaknu svoja prava na naslee ugarskog prestola. Napuljski kralj Karlo II se borio
da ugarska kruna pripadne njegovom sinu Karlu Mar- telu, koji je sa
Arpadovcima bio u istom stepenu srodstva kao i sin kralja Dragutina Vladislav.

I jedan i drugi dvor se starao da vee uz sebe najmo- nije velikae, jer je
konani ishod borbe u krajnjoj liniji zavisio od stava koji e oni zauzeti. Poto je
veina plem- stva i gradova priznala Andriju Mleanina nije ni Pavle ubi kidao
veze s njim, utoliko pre to su dalmatinski gradovi bili lojalni Arpadovcu. Odmah
je, meutim, poeo da sarauje i sa napuljSkim dvorom, koji je Pavla i brau
smatrao za gospodare cele Slavonije i Dalmacije. Ve 1292, Karlo Martel i
Karlo II darovali su banu Pavlu i brai skoro itavu Hrvatsku sve do granice
provincije koja se zove Bosna. Kao u nekom takmienju, sledee godine je
kralj Andrija III darovao ubiima primorsku banovinu i nasledno dostojanstvo
primorskog bana, a zatim je 1295. Karlo Martel sa svoje strane dao Pavlu
doivotno bansko dostojanstvo. Sve to obasipanje titulama i pravima ne bi, samo
po sebi, imalo vei znaaj, da Pavle sa svojom bra- om nije imao stvarnu vlast
na teritoriji koja mu je bila darivana. Gradovi su bili posluni, a plemstvo u
Hrvat- skoj se mirilo sa vazalskim odnosom prema monome banu, a kralj
Andrija se uzdravao od bilo kakvog meanja u po- sloie hriatskog Spa.

Faktiki

Oam MaiJK* js mo 1;k 1 da

msm<um 1a da potmmi sussdms iiml.s, Mrpo js dmjmj ma rsd 1Jos:ma. U Jsdmoj mopsl.m mj
121)1). godims, Oam Pavle se naziva 1>ag5 Sogoiaspe, Va1ta1ae e1 sJotpiz
Voepe. Izgleda, meutim, da ubii tada jo nisu imali pod svojom vlau neki
znatniji deo bosanske teritorije osim Donjih Krajeva, gde je njihovu vlast priznao
lokalni vla- stelin knez Hrvatin Stjepani. Ovaj rodonaelnik vlasteo- ske
porodice koja je docnije igrala veliku ulogu u bosan- skoj istoriji bio je takoe
pristalica Alujaca, i u- bii su se ba te 1299. godine zauzimali za njega na
napulj- skom dvoru.
samostaJm m siguram u smojmm ps^ml.ama,

Bosanska domaa banska porodica odupirala se poku- ajima potinjavanja

od strane ubia. Banu Stjepanu I Kotromaniu, koji je doao na vlast negde
izmeu 1287. u- 1290, nije preostajalo mesto, jer je Pavle ubi bosansko
bansko dostojanstvo dao svome bratu Mladenu 1. U samom poetku XIV veka u
Bosni su se vodile ogorene borbe. Ban Mladen je ve 1302. kao gospodar Bosne
izdavao povelje i potvrivao slobodu trgovanja u Bosni primorskim trgov- cima,
dok se ban Stjepan I jo uvek odravao na vlasti u jednom delu zemlje. U junu
1302, negde kod Drine stajale su jedna prema drugoj vojske obojice banova. Nije
poznato kako se zavrilo ovo ratovanje, koje je spreavalo prolazak dubrovakih trgovaca. Samo mesto okraja na istonim gra- nicama Bosne pokazuje
da je ban Stjepan I Kotromani bio ozbiljno potisnut i ugroen. Vesti su
preoskudne, ali je dobro poznato da su to bile izuzetno dramatine godine. U
Srbiji se ve bila rasplamtela borba izmeu kralja Mi- lutina i njegovog brata
Dragutina, koja je otvorila put prodiranju ubia u Hum. Poetkom XIV veka
gospodario je u ovoj oblasti soez Sopz^apIpiz, hrvatski vlastelin iz porodice
Nelipia.5 S druge strane, posle smrti kralja Andrije III 1301. i borba za ugarski

presto ula je u novu fazu. Kako je nekoliko godina ranije u Junoj Italiji umro
Karlo Martel, anujske pretenzije su prenete na njegovog sina Karla Roberta, koji
je uz pomo ubia do- ao u Split i li^o se umeao u borbe. Nekoliko godina on
je imao ljute suparnike vie u redovima ugarskih ve- likaa, nego u linostima
koje bi imale vea prava na presto. Pozornica estokih i krvavih borbi bila je opet
u susedstvu Bosne, u Slavoniji, gde su se dugo obraunavali velikai, okupljeni u
tabore oko pretendenata. Sve te borbe morale su imati nekog odjeka i u Bosni.

/ U svakom sluaju, ni 1302. nije bila odluena sudbina Bosne. Ukoliko je

Mladen I i postigao tada uspeh, njegov trijumf nije bio ni odluan ni trajan. Otpor
se produ- avao i itavo Mladenovo banovanje je proteklo u borbi za savlaivanje
Bosanaca. U toj borbi je izgubio i ivot 1304, ubijen je od bosanskih jeretika,
kako belei jedan letopisac. Tek posle toga ubii su stvarno zavladali Bosnom.
Mladen II, sin Pavla ubia, na koga je preneto bosansko dostojanstvo, nazivao
se u tituli gospodar i- tave Bosne\/ O postepenom potinjavanju Bosne
svedoe, ini se, i povelje ubia za Hrvatina Stjepania i nje- gove roake. Ban
Pavle je s braom tri puta obeao da e neprikosnoveno potovati linosti i zemlje
Hrvatina, nje- gove brae i sinovaca. Povelje iz februara 1301, marta 1304. i
februara 1305. ne obeleavaju uvek novo pomirenje izmeu. seniorske i vazalske
porodice, ve postepeno proirenje jemstava vlasteli u Bosni. U povelji iz poetka
1305. obe- avalo se da Hrvatin nee biti zatvoren ili zarobljen ak ni u sluaju
nevjere najteeg prestupa. Vlastelin je i tada odgovarao gospodaru samo ako
eli, i bio je slobodan da se vrati u svoje gradove bez smete. Gospodar je bio duan da mu etiri meseca ranije najavi neprijateljstvo i tek onda da krene da ga
kazni. Oigledno su ovako iroka jemstva bila cena koju su ubii plaali za
priznavanje svoje vlasti u Bosni, a vernoj porodici Hrvatinovoj je uvgk

potvrivano i obeavano ono to se davalo ostaloj bosanskoj vlasteli.

Slian kompromis kao sa vlastelom napravili su u- bii i sa porodicom

Kotromania: naen je neki nain da se sauva i njihov polbaj. O Stjepanu I
Kotromaniu, do- due, nema vesti, ali je sigurno da se pod okriljem ubia
izvrilo smenjivanje na banskom prestolu. Neto pre 1314. umro je Stjepan 1
Kotromani i u Bosni su odmah izbile smutnje. Protiv banove udovice i njenih
sinova digla se tako jaka opozicija da su bili proterani iz zemlje. Banica Jelisaveta
je sa' sinovima nala utoite u Dubrovniku i tu u izgnanstvu provela izvesno
vreme. Dubrovani su ak, jedan vek docnije, tvrdili da je njihovo gostoprimstvo
uivala nekoliko godina. Ko je Kotromanie onemoguio u Bosni ne moe se ni
naslutiti. Moglo bi se oekivati da je ba ubiima dobrodola prilika da se
oslobode doma- ih banova, ali takvom objanjenju se protivi injenica da se
banica Jelisaveta sa sinovima vratila z' Bosnu jo za vreme vrhovne vlasti
Mladena II ubia, i da se ovaj docnije starao o mladom banu Stjepanu II kao o
svome ti- eniku.

Poetkom XIV veka nepovoljni politiki razvitak Bo- sne iz prethodnih

decenija doao je do punog izraaja: bo- sanska drava je tako rei nestala,
apsorbovana feudal- nim oblastima ubia i kralja Dragutina. Drava koja je u
prvoj polovini XIII veka odolevala krstakim pohodima ugarskih kraljeva dospela
je u takav poloaj da se njen uti- caj uopte nije oseao u jednom burnom
vremenu, u kojem su dolazile do izraaja feudalne oblasti bez ikakvih samostalnih politikih tradicija./ Ipak, i u takvoj situa- ciji ouvale su se na
bosanskom tlu snage sposobne da iz- vre obnovu i podignu bosansku dravu do
takve snage i ugleda kakve je teko bilo i naslutiti posmatrajui itav njen
dotadanji istorijski put.
GLAVA ETVRTA USPON

I IRENjE BOSNE (13221391)

IZVORI
Ovo srazmerno kratko razdoblje neobino je bogato izvor- nom graom u uporeeu s
prethodnkm. To se u najveoj meri moe prsati injenici da u XIV aeku imamo ve
obilniju grau sauvanu u arhivima, a zatim i injenici da je Bosna igrala sada neuporedivo
vakiju ulogu u politikom ivotu Balkana. Izvori za ovaj period nisu samo brojniji, ze i
daleko raznovrsniji. Uz ve poznate vrste javljaju se i sasvim nove. Prvo mesto meu njima
zauzimaju domae bosanske povelje na na- em jeziku. Iz ovog perioda sauvana je grupa od
prvih 11 po- velja, od kojih je najvei deo otkriven u znaajnom porodinom arhivu
porodice Baanji u Kermendu u Ugarskoj. Izdavane su do sada vie puta. 1 Pored ovih
povelja iz vremena bana Stje- pana i Tvrtka, koje se sve odnose na jednu vlasteosku
porodicu iz Donjih Krajeva, naene su i jo neke pojedinano objavljene. 1
Ostale povelje na naem jeziku nastale su iz odnosa izmeu Bosne i Dubrovnika i
uvaju se u Dubrovakom arhivu. Objav- ljene su u zbirkama Mikloia, Pucia, Jireeka
i ponovo sa- kupljene u velikom korpusu Ljube Stojanovia.* Daleko boga- tija je
dubrovaka arhivska graa na latinskom i italijanskom jeziku, koja je tek delimino
objavljena. Od samog poetka XIV veka teku, s manjim ili veim prekidima, knjige u koje su
zapisivane odluke dubrovakih vea (1lgg gejogtaggopitp). Njima je, razumljivo,
posveena najvea panja kod publikovanja, jer su vesti koje sadre vrlo dragocene.
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, u okviru svoje velihe kolekcije Mopi- tep1a

zres^alIa 151opat 51auogit MepsIopaNit, izdala je ukupno pet svezaka Reformacija pod
zajednikim naslovom Mopitep1a Kadizgpa.* Na publikovanju je radilo vie naunika
v S. 'B.irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave

i vrednost pojedinih svezaka nije jednaka. Moraju se upotre- bljavati uporedo sa opirnim
recenzijama Konstantina Jire- eka, vodei rauna o hronolokim ispravkama koje su
docnije izvrene.* Graa objavljena u Mopitep1a Na^izta obuhvata pe- riod od 1301. do
1379; godina 1365. bila je isputena, pa je tek nedavno objavljena.' Publikovanje odluka
dubrovakih vea na- stavila je Srpska akademija nauka u okviru svoga Zbornika za
istoriju, jezik i kt^ievnost srpskog naroda. U prvoj knjizi koju je izdao M. Dini
objavljene su odluke sva tri vea od 1380. do 1383/ dok je druga knjiga sa odlukama iz
sledeih go- dina, koju je priredio isti izdava, u tampi. Za odluke iz docnijih godina
istraivai su upueni na neobjavljene knjige serije KejogtpaIope$ Dubrovakog arhiva.1
Sistematski su objavljivani jo jedino dokumenti iz serije J^eIete e sotpthz&gopg (I
^euap^e koja je poela 1359. godine. U njoj su sauvani prepisi pisama dubrovake vlade
stranim vladarima i dravama, zatim pisma i uputstva dubrovakim poslanicima u kojima
su esto vrlo podrobno opisani zadaci poslanika, govori koje treba da odre. Dosta esta su
i pisma dubrovakim graanima, pozivi na sud itd. Ova serija neobino znaajna za
bosansku istoriju, u poetku nije ouvana ni izda- leka onako potpuno kao docnije u XV
veku. U prva dva toma nalazi se samo vrlo mali deo velike prepiske koju je Dubrovnik
vodio od 1359. do kraja XIV veka. Dubrovaka Pisma i uputstva iz ovog perioda objavio je
J. Tadi/ tako da su pojedinano ili u izboru objavljena pisma u drugim zbirkama postala
ne- potrebna. U drugim serijama arhivskih knjiga, nejednako ou- . vanim, nalazi se
razasut znatan broj podataka interesantnih za istoriju Bosne, naroito za njene privredne
veze sa Dubrovni- kom.10 Publikovani su najee uzgredno u naunom aparatu rasprava i
monografija.
Dok u Kotorskol arhivu, iji su tek neznatni delovi iz ovog perioda sauvani, nema
vesti o Bosni, vrlo su znaajni podaci koji potiu iz dalmatinskih gradova. Arhivska graa
ni u njima nije, na alost, ouvana u znatnijoj meri, ali nam je deo grae sauvan u delima i
ostavtini velikog hrvatskog istoriara XVII veka Ivana JJuia. Izvodi, opirni citati, ak
i potpuni tekstovi pojedinih dokumenata znaajnih za Bo- snu, nalaze se rasejani po
njegovim delima, a poneto se nalazi i u njegovim hartijama koje su fragmentarno
publikovane.11 U ovom periodu su se u Bosni uvrstili franjevci. U njihovim manastirima.
naroito u seditu vikarije, morali su biti arhivi u kojima su uvana franjevaka
dokumenta. Od toga nije sauvano gotovo nita. Jedino se u JBubljani nalaze neznatni
frcgmenti arhiva vikarije.12
Od stranih arhiva na prvom mestu po znaaju je Mletaki arhiv. Kao i za prethodni
i za docnije periode, upueni smo na obimnu iako ne i potpunu zbirku . Ljubia.'' 1 U
pogledu uni- tenog arhiva Anujaca u Napulju i publikacija njegovih do- kumenata, vai

sve to je reeno u prethodnom odeljku (v. str. 71 nap. 10,11). Pojedinane

retke podatke iz drugih italijanskih arhiva, meu njima ima i veoma znaajnih
kao to je firentinski odgovor Tvrtku na vest o kosovskoj bici, saop- tio je ruski
naunik V. Makuvv.

Ugarske povelje, koje su nekada predstavljale najdragoce- nije i esto jedine

izvore za oosansku istoriju, imaju sada manji znaaj, ali njihov udeo u celokupnoj
izvornoj grai ostaje jo uvek velik. Do 1378. one su ogromnim delom
sakupljene u Ogr1otaIskot gotgki, 1 * a posle toga smo upueni na ugarske korpuse
i pojedinane zoirke. Vodee mesto ima ogromni So&eh (Ir 1ota(1siz tedpg
Nipdatgae ess1ez1azNsiz as sg^z koji je u prvoj polovini XIX veka izdavao O.
Gejeg.1" Ova z.birka se sastoji iz 42 toma, ali nije ni iz daleka potpuna i uz to je
dosta ne- pouzdana zbog velikog broja greaka, netanih datuma, falsi- fikata,
ponovljenih povelja, itd. Upotrebu olakava posebno izraeni indeks. Ostale
zbirke ugarskih dokumenata i za ovaj period dosta su brojne i razbacane esto po
periodinim publikacijama. Orijentaciju u jednom delu daje F. ii u pregledu
ugarskih izvora.1* Daleko je potpuniji popis u pri- runiku O. Kozzatu- a.* Za
poslednje godine ovog perioda, od 1387, imamo na raspolaganjJg veoma sigurni i
potpuni Diploma- tar igmundovog vremena u kojem su dati regesti svih objavljenih i tekstovi neobjavljenih dokumenata.

Papska pisma i dokumenti Vatikanskog arhiva zadravaju i u ovom periodu

svoju vanost. Objavljeni su u ve vie gtuta spomenutim zbirkama A. Tegpeta .
Posebno treba pomenuti opirne odgovore papske stolice na pitanja (Oikna)
bosanskih franjevaca iz 1373, objavljene tanije od p. KpgegoaMa , i po- ggis
zabluda bosanskih patarena nastao neto docnije.' U ovom periodu se javljaju i
izvori iz pravoslavne sredine koji govore o bosanskim patarenima. Najvaniji je
srpski sinodik, sauvan u tri rukopisa, sa anatemama na triklete babune uopte, i
na niz linosti iz bosanske sredine. Srpsku redakciju sinodika je temeljno prouio
i kritiki objavio tekstove V. Moin." Za crkvenu i politiku istoriju Bosne vaan
je i jedan srpski zapis iz 1329.

U ovom periodu se javlja jo jedna grupa domaih izvora, mada u malom

broju. To su natpisi na nadgrobnom kamenju, naj- ee veoma kratki i sasvim
izuzetno bogatiji po sadraju.'11

I za ovo razdoblje imamo neto malo narativnih izvora. Kao i ranije, nijedan
od njih nema Bosnu u sreditu panje, ve je spominje samo uzgredno. Uz ve
ranije spomenutog Mihu Madijeva <1e Vagdegatz (v. str. 71 nap. 14,15) zanimljiv
je zbog jedne vesti splitski spis poznat pod naslovom Zitta gzGotG- atit 1a1>i1a a
SiGegz <1e dezIz sgit 5ra1aNpotit, koji je obja- vio I. Luni Za Bosnu je
interesantan i anoniman spis Ozg- (Iotz JaAtepzgz >tg (Gio** u kojem su
ispriani dogaaji iz rata oko Zadra 134546. Ban Stjepan II prikazan je u
veoma nepov voljnom svetlu. etvrti dalmatinski spis MetotgaGe Pavla Pavlovia (Rai1iz s!e Rai1o),
zadarskog vlastelina prelazi okvire ovog perioda. To je letopis u kojem su zabeleeni dogaaji iz istorije grada od 1371. do 1408. godine. Zadarski pa- tricij zasluuje veliku
verodostojnost, jer je savremenik do- gaaja i ponekad uesnik u njima. Beleke su mu,
meutim, fragmentarne i nepovezane i to uveliko umanjuje njihovu vred- nost. Posle
Lui^vog izdaa pojavilo se pouzdanije i- ievo.*I
Od ugarskih narativnih izvora korisne podatke o ratu 1363. daje Ivan, arhiakon
Kikilea (Joappez d.e KgkiIego) (1320 1394), jedan od kancelara kralja Lajoa 1, u delu
Stotsop d.e 1lAs1ogpso tede, sauvanom u delu Ivana Turocija, hroniara s kraja XV
veka.*0
Poneko zrnce se nalazi i kod italijanskih hroniara. Tako kralja Tvrtka spominje
padovanska hronika brae SaIatoi hroniar Lorepco Monai ^aigepIiB ^e Mopaab).II je

I 1319. II
II .
II
,
.
,

za enu ker Majnharda od Ortenburga, korukog grofa, ali se na putu

ostvarivanja ovoga plana o branoj vezi ispre- ila smetnja krvnog srodstva.
Kotromanii su na neki na- in bili u etvrtom stepenu srodstva sa porodicom
koru- kih grofova. Brak se mogao sklopiti jedino uz papsku dispenzaciju i
Mladen II se latio posla da je izdejstvuje. U svojoj prepisci sa papom nije
proputao da pomene ko- risnost planirane brane veze za rad na iskorenjivanju
je- resi u Bosni.

U to vreme, meutim, su se poeli pojavlji1zati znaci slabosti Mladenove i

nazirati velike opasnosti za njegovu dravu. Posle poraza u ratovanju sa srpskim
kraljem Mi- lutinom u Humu, poeli su se odmetati od Mladenove vlasti
dalmatinski gradovi, prvo ibenik (1319), a zatim i Tro- gir. 'Njihovu tenju za
ouvanjem autonomije je iz svojih interesa pomagala Venecija. Kada su ovi
gradovi sklopili savez i priznali mletaku vlast izbilo je ogoreno neprijateljstvo izmeu Mladena, s jedne, i gradova kojima je Ve- necija pruala

, - .
-

.
, ,
,
- .

^ - ;
- .
II 1322. -
- ^ .

podrku, s druge strane. Uporedo s tim, od Mladena II po^li su se odmetati i

njegovi najistaknu- tiji vazali: Kurjakovii iz Krbave, Stjepanii iz Donjih
Krajeva, Mihovilovii iz Livna i povezivati sa neprija- teljskim gradovima.
Opasnije od svega za Mladena II bilo je dranje kralja Karla Roberta.

Uvrstivi definitivno svoj poloaj u Ugarskoj, kralj Karlo I je ve neto

ranije zapoeo energinu poli- tiku jaanja i obezbeivanja autoriteta kraljevske
vlasti.. On je teio da u Ugarsku presadi nain vladanja i sistem^ uprave
izgraivan u Napuljskom kraljevstvu jo od vre- mena Fridriha II
Hoentaufovca. 'Takva politika se ve u prvim koracima sudarila/s
oligarhijom, vlau feu- dalnih gospodara na prostranim delovima ugarske
dravne teritorijeu Velikake porodice, koje su temelje svoje moi izgradile u
vreme haotine vladavine Ladislava IV Ku- manca i u vreme borbi oko prestola
na prelazu iz XIII u XIV vek, nisu bile spremne da se dobrovoljno odreknu svoje
vlasti. Otvoreni sukob s kraljem bio je neminovan. Prvo su stradali Gizingi u
Slavoniji (1316), zatim Matija ak, gospodar zapadne Ugarske i Slovake, a
zatim su na red morali doi i ubii, bez obzira na sve velike usluge koje su
ukazali novoj dinastiji u vreme njene borbe za osva- janje vlasti.

Sukobe u Hrvatskoj i Dalmaciji kralj je iskoristio za obraun sa Mladenom

II i samostalnom politikom itave porodice. Jo pre odlune akcije, on je uzeo
pod svoju nepo- srednu vlast bosanskog bana Stjepana II Kotromania i upu- tio
ga zaJedno sa slavonskim banom Ivanom Baboniem u Hrvatsku. Hrvatski
velikai i njihovi saveznici ibe- nik i Trogir nisu preduzimali nikakvu akciju
dok nisu dospeli slavonski i bosanski ban. Krajem leta 1322. sa- veznici su
poeli napadati Mladena koji je bio prisiljen da se povlai. Naputen od svih,
poto su se izjalovile neke kombinacije sa Venecijom s kojom se u velikoj opasnosti iznenada povezao, Mladen II je odluio da se preda kralju Kgrlu I i moli
oprotaj/Pre toga, kod Bliske, blizu 1hol>ica, oio Je potuen-od slavonskog bana
Ivana Babone- ia. Iz Klisa, gde se bio sklonio, poao je kralju Karlu, koji je
uskoro doao u Hrvatsku. Kral> ga je zatvorio i li- io banskog dostojanstva;
Mladen II je na taj nain potpuno potksnut s politike pozornice.

220

Posle pada bana Mladena II, ubii vie nisu imali ni snage ni mogunosti
da se nametnu za gospodare nekom delu Hrvatske, a i uticaj na Bosnu bio je
zauvek onemogu- en. Bosna je opet dola pod vrhovnu vlast ugarskih kra- ljeva.
Obaraem dinastike vlasti ubia u Hrvatskoj i Dalmaciji, kralj Karlo I je
postigao samo prvi vaan korak u pravcu zavogn>a stvarne kraljevske vlasti u
ovim ze- mljama. Uklaanje Mladena dalo je povoda da se razmahnu borbe meu
preostalim velikakim rodovima, a u toj borbi nisu potovana ni kraljevska prava
ni kraljevski posedi. Uz Mladenovu brau i roake, iji je oslonac ostao grad
Bribir i izvestan broj drugih razbacanih poseda, bili su tu: Nelipac, rodonaelnik
docnijih Nelipia koji su u cetinskoj oblasti i susedstvu gospodarili sve do 1434,
za- tim Kurjakovii, braa Budislav, Grgur i Pavle, u obla- stima od Zrmanje do
Gvozda; pa krki knezovi, docniji Frankopani, koji su gospodarili Vinodolom,
Senjom i ga- takom upom, dok su u Slavoniji, u najbliem susedstvu Bosne,
najmoniji bili Baboneii. Svi ovi hrvatski feu- dalni gospodari postali su
znaajni za Bosnu posle pada Mladena II ubia, jer je ona za vreme dve
decenije pre- vlasti ubia dola u tenje veze sa Hrvatskom. Ve u vreme
koalicije protiv Mladena II videlo se koliko je ban Stjepan uvuen u zaplete
meu hrvatskim velikaima. Ove veze se nisu prekidale ni u sledeem periodu.
Nasuprot hrvatskim velikaima koji su se neposredno posle obaranja K^ladena II
okrenuli protiv kralja, ban Stjepan Je za i- tavo vreme svoje vladavine ostao
lojalan Karlu I i njego- vom nasledniku Lajou. U toku itave bosanske istorije
ne moe se nai razdoblje u kojem su odnosi sa Ugarskom bili tako nepomueni
kao u vreme bana St]epana II. Takva orijentacija donosila je banu velike koristi,
on se drao strane koja je bila jaa i sa kraljevim trijumfom uvr- ivao se i
njegov poloaj meu susedima. U samoj zemlji ostale su mu sasvim odreene

(1322 1391)

221

ruke, jer Anujci, po svemu to vidimo iz izvora, nisu ili dalje' od zahteva da im
bosanski ban bude vazal sa tradicionalnim obavezama.

Posle zarobljavanja Mladena II, hrvatski velikai, koji su posluili kao

oruje kralju, okrenuli su se pro- tiv njega i novoimenovanog bana Ivana
Baboneia i oszo- jili kraljevski grad Knin. Uskoro, meutim, podelili su se tako
da su dva suprotna pola predstavljali knez Nelipac na jednoj, i uro II ubi na
drugoj strani. Situaciju je komplikovalo meanje primorskih gradova, iza kojih je
sta- jala Venecija sa svojim naroitim interesima. Republika je bila ogorena i
zbog toga to su hrvatski velikai, kao ranije Mladen II, pruali gostoprimstvo
Bajamontu Tije- polu, koji je pokuao da izvri prevrat u Veneciji. U bor- bama
izmeu dva zavaena tabora, ban Stjepan II je stao na stranu ure II ubia, a
protiv kneza Nelipca i nje- govih saveznika. Sredinom leta 1324. uro ubi sa
po- monim odredom Bosanaca i sa Zadranima poao je da opseda Knin,
oekujui i pomo od krkog kneza Fridriha. Ne- lipcu su pruili pomo livanjski
Mihovilovii, krbav- ski Kurjakovii i gradovi ibenik i Trogir. Poetkom juna
dolo je do bitke kod Krke, u kojoj je ubi poraen i zarobljen. Ban Stjepan II je
posle toga sam nastavio borbu protiv Nelipca i njegovih saveznika Trogirana.
Jedno tro- girsko uputstvo iz ovog vremena trailo je da trogirski vojnici ratuju
zajedno sa Nelipcem i Kurjakoviima pro- tiv bosanskog bana, ali da ne prodiru
na teritoriju Bosne. Zbog ovog sukoba progonjeni su i trogirski trgovci u Bosni,
pa su se jo poetkom 1326. izmeu Trogira i bosanskog bana vodili pregovori o
naknadi tete. Kada je 1325. u Hrvatsku doao novi ban, sa zadatkom da pokori
hrvatske velikae, ban Stjepan II naao se na njegovoj strani i de- lovao u krugu
gotovo istih saveznika protiv Nelipca. Cilj napada saveznika bio je i ovog puta
Knin, ali su se borbe zavrile s istim rezultatom. Ban Stjepan je u borbi pro- tiv

222

Nelipca delovao kao lojalni vazal kraljev, ali je po- red toga imao i svoje
neposredne interese. Negde u toku ovih borbi, on je pridobio pod svoju vlast
istaknutu po- rodicu Stjepania i preko nje obezbedio vlast Bosne nad Donjim
Krajevima. Do prolea 1326. proirio je svoju vlast i nad Krajinom izmeu
Neretve i Cetine.* Nije poznato vreme kada je zavladao jo jednom znaajnom
oblau Zavrjem, koje su inila tri poznata polja: JTivanjsko, Du- vanjsko i
Glamoko. Svakako, to nije dobio bez borbi, o ko- jima nam nisu sauvane
izvorne vesti.

Angaovanje Bosne u akciji za obaranje Mladena II TTTu- bia i u borbama

meu hrvatskim velikaima imalo je za rezultat znaajno proirenje bosanske
dravne teritorije ije su se granice pomerile do linije koja je priblino spajala
tok Cetine sa rornjim tokom Sane. Isto toliko va- an rezultat predstavljalo je
osamostaljivanje Bosne koje je omoguilo banu Stjepanu II da povede aktivniju
politiku i preduzme irenje teritorije na drugim stranama.

(1322 1391)

223

2. OSVAJANjE HUMA

Jo pre nego to su poeli zapleti u Hrvatskoj, koji su doveli do pada ubia

i osamostaljivanja Bosne, desile su se znaajne promene i u Srbiji, drugom
velikom susedu Bosne. Novembra 1321. umro je kralj Milu- tin, ostavivi za
sobom prilino nejasnu situaciju u po- gledu naslednika prestola. S jedne strane,
Dragutinov sin Vladislav ponovo je istakao pretenzije zasnovane na De- evskom
ugovoru, ali obesnaene ishodom rata koji se vodio izmeu Milutina i Dragutina
u prvoj deceniji XIV veka. Osloboen u trenutku strieve smrti zatvora u koji je
dopao uskoro posle smrti svoga oca Dragutina, on je poveo borbu za raki presto
oslanjajui se na podrku ugarskih Anujaca i na nekadanje oeve zemlje. S
druge strane, i meu Milutinovim sinovima Stefanom i Kon- stantinom
razbuktala se ogorena borba. Ovo ratovanje je bilo u najveoj meri opasno za
bezbednost i integritet srp- ske drave.

Bosanski ban, meutim, nije mogao da iskoristi ovu povoljnu priliku, jer se

224

najkritinije vreme u Srbiji podudaralo sa dramatinim dogaajima u Hrvatskoj.

Bura u Hrvatskoj se jo nije bila stiala, a Stefan Uro Dean- ski bio se ve
uvrstio na prestolz7 Nemanjia. Posledice unutranjih borbi u Srbiji ipak
su se oseale jo izvesno vreme u sukobima sa Dragutinovim sinom
Vladislavom i u samostalnom dranju srpske vlastele u
periferijskim oblastima. Upravo su te indirektne posledice srpskih
me- tea, prilikom smenjivanja na prestolu,. ile na ruku Stje- panu
II Kotromaniu u njegovim daljim osvajanjima.

U sklopu Mavanske banovine, koju je do svoje smrti drao Dragutin, bile

su jo od poslednjih decenija

XIII veka Usora i Soli, oblasti kojima su ranije vladali bosanski banovi. Nije
jasno da li je njima vladao Draguti- nov sin Vladislav II. Ban Stjepan II je kao
lojalan ugar- ski zazal pruao pomo Dragutinovom sinu, takoe ugar- skom

(1322 1391)

225

tieniku. Upadljivo je da se ban Stjepan II prvi put javio sa titulom gospodina

Usore i Soli u prolee 1324, u danima kad su se predajom Ostrovice kod
Rudnika u ruke kralja Stefana Deanskog potpuno sruile sve pozicije
Dragutinovog sina u Srbiji. Ponovno uspostavljanje bosan- ske vlasti nad
Usorom i Soli svakako se nije moglo izvr- iti bez saglasnosti kralja Karla I, koji
je budno pazio na potovanje kraljevskih prava.

226

- '.

U svom ire&u prema jugu, na raun srpske dravne teritorije, ban Stjepan II
iao je stopama svojih neka- danjih gospodara ubia. Srbija je privremeno
izgubila vlast nad humskom zemljom u vreme dugog ratovanja izmeu kralja
Milutina i Dragutina. U prvoj deceniji XIV veka gospodar Huma bio je knez
Konstantin iz hrvatskog vla- steoskog roda, iz kojeg je poticao i Nelipac. 1 Pre
smrti Milutinove, Hum je vraen u sastav srpske drave i od- branjen od
Mladena II ubia 1318. U to vreme su se u ovoj oOlasti srpske drave uvrstili
Branivojevii, etiri sina vlastelina Branivoja. Posle kraljeve smrti 1321, Branivzjevii su se potpuno osamostalili, proirili svoju vlast na raun susedne srpske
vlastele i meali u borbe u susedstvu. Veneciju su zaduili time to su se borili
protiv Bajamonta Tijepola, ali su se svakako sukobili s ba- nom Stjepanom, koji
je posle pada Mladena II bio u taboru onih koji su podravali i titili mletakog
odmetnika. Na ovo neprijateljstvo, koje vue koren iz borbi u sused- nim
oblastima Hrvatske, poetkom 1326. nadovezao se savez izmeu Dubrovana i
bana Stjepana II protiv Branivojevia. Branivojevii su naneli izvesne tete
Dubrovniku plja- kanjem trgovaca i dubrovakog zemljiznta, ali to nisu, izgleda, bili pravi razlozi dubrovakih vojnih akcija pro- tiv humske velikake
porodice./ Srpski vladar i njegov sin D}gan, koji se nalazio u blizini ovih
dogaaja, nisu se energinije zauzeli za vla- stelu, koja im se u stvari nije
pokoravala, ali koju su jo i tada raunali u svoje ljude./Sudbina Branivojevia,
na- padanih od bosanskog bana na kopnu i od dubrovakih bro- dova na moru,
bila je tada ve zapeaena. Jedan za drugim braa su stradala na bojnom polju ili
u zarobljenitvu. Poslednje borbe su se vodile jo do sredine juna 1326, a ve
krajem idueg meseca poslednji aktivni Branivojevi, Branoje, koji je prebegao
srpskom kralju, zatvoren je u tamnicu./Uspeno ratovanje protiv Branivojevia,
ija se oblast prostirala od Peljeca i Stona gde joj je bilo sre- dite, do doline
Neretve i du obale prema Dubrovniku, donelo je Bosni znatan deo
Huma./Dolina Neretve i zemlji- te oko njenog ua dole su pod vlast bosanskog
bana, a time je Bosna izbila prvi put na obalu Jadranskog mora i dobila jedan od
najvie korienih puteva iz Primorja u unutranjost. Banovo irenje na raun

Srbije bilo je vee od zemalja Branivojevia koje, uostalom, i nije pripo- jio u
celini. U danima borbe protiv Branivojevia, postao je banov ovek upan
Poznan Puri, ije su zemlje bile u Nevesinju. Ve sledee godine, Poznan je
dolazio u Du- brovnik u slubi bosanskog bana.

1-

Posle osvajanja u Humu, ban Stjepan II poeo je da se u svojoj slubenoj tituli naziva i
gospodar humski. Kao gospodar humske zemlje bosanski ban je s jedne strane bio izloen
neprijateljstvu Srbije, iji se vladaoci itavih etvrt veka nisu odrekli svoje teritorije na
zapadu, a s druge strane bio je doveden u situaciju da se zauzima za ostvarivanje prava ranijih
humskih gospodara. Od Dubrov- ana je zatraio da mu isplauju mogori, tada ve simbolini tribut od 76 perpera, koji je u dalekoj prolosti isplaivan vladaocima Zahumlja.2
Zaplaeni da u novo- nastaloj situaciji ne budu prisiljeni da plaaju tribute i Srbiji i Bosni,
Dubrovani su odgovorili da nisu duni da plaaju ovaj neznatni tribut ni rakom kralju, ni
banu Bosne, ni humskom knezu, niti ikome vladaocu na svetu, ve samo Dediima iz
Popova i nikome drugom. Ovakvo tu- maenje imalo je za Dubrovane
tu veliku prednost to

je pravo na mogori prenosilo sa vladalaca, koji su se me- njali, na jednu porodicu ili
plemiku optinu koja je odolevala svim promenama. Dubrovako shvatanje nije bilo
prihvaeno s bosanske strane bez otpora. Ban je pretio da

&

1 |

1 *
1

1 .

1\

JEVANELjE DIVOA TIHORADIA, OKO 1330.

e gradu naneti takEe tete da e malo koristi osetiti od vinograda za koje se mogori
isplaivao. U toku poegovora utanaeno je da pitanje mogoria rei stanak, tradicio- nalni
granini sud sastavljen od jednakog broja predstav- nika svake strane. Bosna u svojim
ranijim odnosima sa Du- brovnikom nije koristila stanak jer nije imala zajedni- kih granica.
Time to su se Bosanci pojavili kao naslednici starih humskih prava, dolo je do zanimljivog
udvostruavanja stanka sa Humljanima, jer su se i mnogo docnije i srpski velikai javljali
kao parnina strana na ovome meovitom sudu. Na zakazani stanak o mogoriu bosanska
strana nije dola i na taj nain, po obiajima o stanku, izgubila je sghor. Pitanje mogoria je
posle toga zaista leglo. Jedno vreme je isplaivan Dediima iz Po- pova, a docnije feudalnim
gospodarima ove oblasti.

Neprijateljstvo sa Srbijom bilo je daleko vanije za Bosnu od ovih natezanja oko stvari
koje su imale drugo- stepeni i uglavnom samo simboliki znaaj. Sledee go- dine, posle
istrebljenja Branivojevia, Dubrovani su ra- unali da ih bosanski ban moe osloboditi
jednog nepo- eljnog suseda, srpskog velikaa Vitomira, koji je uprav- ljao Trebinjem i
Konavlima. Oigledno je da bana Stjepapa ni tada nisu vezivali nikakvi obziri prema
susednoj srp- skoj dravi. Jedna sluajno ouvana vest pokazuje nam da je on 1329. u
otvorenom ratu sa Srbijom i da je preduzeo jedan pohod u oblast Polimlja. Bosanci su tada
pustoili manastir Svetog Nikole u Banji, sedite dabarskog epi- skopa. U tome kraju negde
je bezbone i pogane babune1', po reima jednog zapisa, presreo srpski mladi kralj Duan i
teko porazio. Jedan dramatian detalj o ovoj bici znali bismo, kad bismo za nju sa
sigurnou. mogli vezati poi- anje iz uvoda jedne banove povelje u kojoj se hvale zasluge
vlastelina Vuka Vukoslavia. Vuk je u boju u Rakoj banu podmetnuo svog konja, na mesto
ubijenog, ali u borbi i ovoga isikoe na smrt. Posle ovog poraza verovatno su pre- stale
banove ofanzivne akcije protiv Srbije.

Promena na srpskom prestolu 1331. stvorila je, izgleda, mogunost da se odnosi

izmeu Bosne i Sobije bar privre- meno srede. Dubrovaki poslanici su 1332. posredovali za
mir i putovali od jednog vladaoca drugome. Izvori nam, na alost, nita ne govore o rezultatu
ovog posredovanja, ali dalji razvoj odnosa pokazuje da je dolo do privreme- nog smirivanja
neprijateljstava. Kralju Duanu je urei- vanje odnosa na ovoj strani bilo neophodan
preduslov za ostvarivanje planova za osvajanja na jugu, koja su u prvom redu privlaila
njegovu bezgraninu ambiciju. Privremeno pomirenje s Bosnom sasvim odgovara optoj
politici prvih godina njegove vlade. Najzad, bez srpsko-bosanskog izmirenja ne bi bio
mogu, niti onako lako izvren dubrovako- srpski ugovor o ustupanju Stona i njegovog
poluostrva.

Posle pada Branivojevia i bosanskog prodora u Hum, veze srpskih vladara sa Stonom
ostale su na veoma tankoj niti, ako ih je uopte i bilo. 8 U isto vreme su Dubrovani vatreno
eleli da Poluostrvo legalno pripoje svojoj jo uvek vrlo skromnoj, teritoriji. Posle vie raznih
ponuda i pregovora dolo je poetkom 1333. do sporazuma po kojem je srpski kral> ustupio
Dubrovniku Ston i njegovo polu- ostrvo, zemlje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posrednjicu na uu Neretve, a Dubrovani su se obavezali da isplate 8000 perpera i da svake
godine plaaju za Ston i dobijeno zemljite 500 perpera godinjeg tributa. Za iz- menjeni
odnos snaga u dubrovakom susedstvu u najveoj meri karakteristian je dalji tok ovoga
posla. Dobijanjem kra- ljeve povelje koja je sadrala i obavezu srpskog vladara da brani
dubrovaku vlast nad Stonom i poluostrvom, Dubrov- ani nisu smatrali da je posao okonan.
Obratili su se posle toga i banu Stjepanu, koji je u svojstvu gospodara Huma takoe polagao
pravo na Ston.4 Bosanski ban je sa svoje strane izdao povelju kojom je darovana teritorija
smanjena utoliko to su isputeni primorje od Stona do Dubrovnika i ostrvo Posrednjica, i
ustanovljen godinji danak u istom iznosu kao to je obean i srpskom kralju.5

Sve to pokazuje da se Bosna uvrstila u oblastima za- uzetim od Srbije. U toku jedne
decenije samostalnog vla- danja, ban Stjepan II udvostruio je teritorijalno prostran- stvo
bosanske drave. Time je bio zavren jedan veoma va- an period njenog razvoja i ujedno
stvoreni uslovi za jo snaniju ekspanziju u drugoj polovini XIV veka. I savre- menici su bili
svesni ovog velikog uspeha, jedan banov dijak ponosno je zabeleio na kraju jedne povelje
da ban Stjepan drae od Save do mora i od Cetine do Drine".
3. UNUTRLNjA KONSOLIDACIJA BOSANSKE
DRAVE
Izvojevana samostalnost, veliki uspesi u proirivanju dravne teritorije
kao i srazmerno dug period mira u prvoj polovini XIV veka stvorili su uslove
za unutranju konsolidaciju bosanske drave. Neto brojniji i sadraj- niji
izvorni podaci dozvoljavaju istovremeno da se ocrta njena struktura.

Bosna Je u ovo doba nosila sva obeleja patrimonijalne drave. dravna teritorija
predstavljala je vladanije. ili gospodstvo" banovo, KOJIM je on, kao oatinom, gospo- dario
zajedno sa lanovima svoje najue porodice. Povelje koJima je ban darovao zemlje svojoj
vlasteli redovno su iz- davali s njim zajedno i maJka i brat. Samo se u ugovornim
ispravama za primorske gradove bosanski ban, po pravilu, javlja sam kao vladalac. U vezi s
patrimonijalnim karak- terom drave je i nain popunjavanja banskog prestola. Ve u ovo
doba se zapaa da je ban dolazio na vlast izborom i da je bio ograninen na lanove jednog
roda kojem je bansko dostojanstvo pripZdalo od davnina. Naelo izbornosti i patrimonijalno
shvatanje drave slabili su temelje banske vlasti i predstavljali potencijalni izvor smutnji i
unu- tranjih borbi. Kolika je opasnost leala u tome pokazalo se ve u prvom periodu vlade
naslednika bana Stjepana II.

Banova vlast objedinjavala je zemlju i ljude preko veza line zavisnosti, jer drava jo
nije imala nikakve stalne institucije. Banu su njegovi podanici dugovali vernu slubu koja
je podrazumevala skup svih obaveza koje ovek duguje svome gospodaru. Naroito se
polagalo na dunost vojne slube, i tu je vladalo naelo da se banu slui orujem kako moe
najbolje. Banova neposredna vlast nije dopirala svuda do samih masovnih osnova dru- tva
u Bosni, znatan deo stanovnika je ve morao biti medijatiziran. Zavisni seljaci su bili pre
svega pod vlau svojih gospodara i tek preko njih povezani sa dravnom vlau koju je
otelovljavao ban.

Stubove na kojima je poivala vlast bana predstavljali su gospodari plementina

ili plemenitih batina: obeleavani imenom vlastele. Ovaj istaknutiji i ugled- niji
deo dobrih Vonjana ili plemenitih ljudi ue- stvovao je aktivno u politikom
ivotu Bosne. Plemen- tine ili plemenite batine", po svemu to znamo, nisu se
sastojale od naroito prostranih zemljinih poseda.Uivale su ih esto nepodeljene
porodice, a primeuju se i tragovi . prava irih rodbinskih zajednica. Prisustvo
veoma jasno izraenih veza krvnog srodstva daje izvesna arhaika obeleja
organizaciji bosanskog plemstva. U doba kada se kao gospodari plementina
javljaju veoma mali rodbinski kolektivi, bosanska vlastela se u poveljama re- dovno
javlja s bratijom*1, nekada svakako irom rodbinskom zajednicom.

|gnnge

d.

n k a / J t * 6 G o r A

ZAPIS IZ DIVOEVOG JEVANELjA, OKO 1330.

Pripadnici vlastele, obino s titulom kneza, davali su iz svojih redova vojne

zapovednike, dvorske dostojanstve- nike i upane. Pojava vlastele u ulozi gospodara
itavih upa i tvrdih gradova, kao to je bio sluaj sa Hrvati- niima u Donjim
Krajevima, verovatno ne predstavlja opti sluaj, koji bi se mogao primeniti na
itavu bosansku dravu. Ova porodica je svoju vlast u upama i gradovima Donjih
Krajeva izgradila jo pod ubiima i ban Stje- pan je svojim poveljama samo
sankcionisao postojee stanje -i odnose. Pojedini lanovi roda Hrvatinia meu
sobom su delili upe i gradove. i u svojim delovima uivali imunitete. Banu nisu
morali davati nikakve dohotke niti su na njihove zemlje smeli dolaziti banovi
slubenici.
Ideal vernog sluenja" traio je svakako bezuslovnu poslunost i bezgraninu odanost
vlastele banu, ali stvarni ivot jje, meutim, nametnuo prilino velika ogranienja i stvorio
izvesnu ravnoteu u odnosima izmeu bana i vlastele. Vlasteli je na prvom mestu bila
zagaran- tovana lina sloboda i bezbednost i neprikosnovenost ple- menitih batina.
Vlastelin nije mogao biti zatvoren, pogubljen ili uzet za taoca dok se ne bi ispunili odreeni
uslovi. Ove garantije vlastela nije dobila u obliku za- kona ili optih privilegija, ve kroz
vjeru gospodsku koju je davao ban s porodicom u posebnim poveljama ili u onim istim
poveljama kojim je darovao ili potvrivao po- sede. Svoju vjeru gospodsku ban nije mogao
svri sve dok vlastelin ne poini nevjeru, pod kojom pre treba podra- zumevati odricanje
poslunosti i verne slube" nego iz- dajstvo u uem smislu te rei. Nevjera" je vaila ka
okrivica za koju bi vredno bilo plemenitu oveku glavu odsei". Sam ban
nije bio vlastan da procenjuje da li je vlastelin, na koga bi pala sumnja,
zaista poinio nevjeru'\ Vlastelina su ogledali ili sudili dvanaestoro
vla- stele, svedoka prilikom zadavanja vjere, ili predstav- nici vlastele iz
raznih krajeva Bosne, ili pripadnici je- rarhije bosanske crkve. U toku
vremena tu ulogu je sve vie preuzimala bosanska crkva, njeni pripadnici su
se od sre- dine XIV veka redovno navodili u sastavu onog tela koje treba da
sudi ili ogleda vlastelina.

Pored ovih veoma znaajnih garantija koje su poloaj bosanske vlastele izjednaavale
sa plemstvom u stalekim monarhijama, vlastela je u Bosni delovala na vane odluke u
dravnoj politidi svojim ueem na dravnom saboru. On se prvi put izriito spominje u
jednoj povelji iz 1354. godine kao stanak sve zemlje Bosne i Donjih Kra- jeva i Zagorja i
humske zemlje'1. Uticaj sabora je razumljivo zavisio od stvarnog odnosa snaga izmeu
vladaoca i vla- stele, zbog toga njegova uloga nije bila podjednako znaajna u raznim
periodima bosanske istorije. U ovom periodu je njegova uloga nesumnjivo bila najjaa
prilikom izbora bana. Pred voljom vlastele, okupljene svakako na stanku, morala je ustuknuti
banica Jelisaveta sa sinovima jo u vre.me vrhovne vlasti ubia. O saboru vlastele za vreme
duge samostalne vlade bana Stjepana II, nita se ne saznaje iz izvora. Posle njegove smrti
ugled stanka je za kratko vreme veoma porastao. Trenutak njegove izuzetno velike moi obeleilo je zbacivanje Tvrtka I 1366. Posle toga je opao za itavo vreme vlade Tvrtkove, da bi
krajem XIV doao do punog izraza i u izmenjenim uslovima zauzeo uporedo s vla- daocem
najvanije mesto u dravnoj organizaciji Bosne.

Izvori za istoriju ovoga doba su jo suvie oskudni, da bi mogli dati uvida u

sukobljavanja banovih i vlasteo- skih interesa do kojih je neminovno moralo dolaziti. Iz
povelja bana Stjepana II ipak se vidi da je on teio da sprei stapanje zemalja koje je darovao
sa vlasteoskim ple- mentinama. U jednoj svojoj darovnici ban izriito kae da zemlju ni
jednomu njegovu bratu ne dasmo ni sinovcu nego samo knezu Vukoslavu", kome povelja
bila izdata. Ovaj pokuaj da se darovani posedi odvoje od plemen- tina na koje je pritezao
prava esto veliki broj srod- nika, nije doneo pozitivne rezultate. Za vreme Stjepano- vog
naslednika Tvrtka u poveljama se izricalo drukije naelo: zemlja treba da ostane
vlasteoskom rodu i u sluaju da jedan njegov lan poini nevjeru. Onaj ko je skrivio treba
da plati svojom glavom, a ostali lanovi roda da uivaju dobijenu zemlju isto kao i ostalu
svoju plemen- tinu.

Praktian cilj bana Stjepana II morao je biti omogua- vanje da se darovana zemlja
pojedincu i njegovim neposred- nim naslednicima vrati banu, to je, u sluaju da se stopi s
plementinom, bilo sasvim iskljueno. Darovanja ze- mljinih poseda, neophodna da se
nagradi verna vlastela i jae privee za bana, vodila su neizbeno smanjivanju ba- novih
zemalja, koje su u toku dugog vremena morale biti izvor njegovih prihoda, od kojih su u
znatnoj meri zavisili snaga i poloaj vladaoca. O zemljama koje su pripadale banu i njegovim
prihodima ne znamo, na alost, nita. Po- to je itava bosanska privreda do kraja prve
etvrtine

XIV veka poivala na zemljoradnji i stoarstvu, prirodno je oekivati da su vladalaki

prihodi, o kojima se starao kaznac, obuhvatali opte namete na stanovnitvo i feu- dalne
dabine sa banovih poseda. Prihodi iz regalnih prava, koji su se najverovatnije svodili samo
na putne i trne carine, morali su do ovog doba zauzimati samo skro- man udeo.

Za vreme vlade bana Stjepana II dolo je u ovom pogledu do odluujueg preokreta.

Usled pojave rudarstva bosanska srednjovekovna privreda je za kratko vreme izmenila svoj
karakter. Iz banove povelje za trogirske trgovce, izdate 1339, vide se glavni proizvodi koje je

stranim trgovcima nudila bosanska zemlja. Ispred tradicionalnih produkata: voska, koa i
krzna, spominju se u ovom aktu srebro, zlato i bakar kao roba koju trogirski trgovci mogu
slobodno izvo- ziti iz banove drave. Izriiti spomen plemenitih i dru- gih metala siguran je
znak da je do toga vremena otpoela ru- darska proizvodnja u Bosni. Dodue, prve vesti o
bosanskim rudnicima dolaze nam tek s kraja vlade bana Stjepana; 1349. javlja se u jednom
dubrovakom dokumentu Ostrunica, a 1352. i Srebrnica, najvei i najznaajniji bosanski
rud- nik. Ostali se pojavljuju tek za vreme Tvrtkove vlade. U svakom sluaju, poeci
iskoriavanja rudnog blaga u Bosni ostaju u potpunoj tami. Sigurno je da su i ovde, kao i u
Srbiji, odlunu ulogu u pokretanju
eksploatacije igrali Sasi, rudari
nemakog
porekla.
Najverovatnije je da su u Bosnu
doli iz
Srbije, gde je rudarstvo imalo za
sobom skoro itav vek razvitka. U
neposrednom
susedstvu
Srebrnice, na drugoj strani Drine,
radili
su
manji rud-

(13221)

9
7

* nicj-1 ve u drugoj deceniji XIV aeka. Traganje za rudama mogli su zapoeti sami Sasi
szojom inicijativom, ali je isto toliko verovatno da je podsticaj mogao doi k od bana, koji je
na primerima susedne Srbkje i Ugarske mogao zi- deti koliku korist vladaoci imaju od ove
dragocene pri- vredne grane.

Malo se koja pojava po svojim posledicama za dal^i razvoj Bosne s.me uporeivati sa
otvaranjem rudnika. Po- etak rudarske proizvodnje u BOSNJ-G pada oa u jedan period
izrazite oskudice srebra u Earopi. Iz jo neutvrenih razloga, velike koliine sreora su se
odl>ale u prazcu Bliskog istoka te je njegova cena na evropsk>gm tritilga osetno skoila.
Novo prirodno podruje se zoog toga veoma brzo ukljuilo u mediteransku trgovinu. Pojava
traene i skupe rooe izmenila je i odnos primorskih trgovaca prema oosanskom tritu. Iza
srazmerno maloorojnih primor- skih trgovaca, pravih pionira koji su od davnina savla- ivali
teke puteve po visokim i vrletnim planinama koje odvajaju unutranjost od Primorja, doli
su u neuporedivo veem oroju novi trgovci koji su umesto koa, krzna, si- reva i voska,
SVOJIJD karavanima odnosili srebro, olovo, ba- kar, a verovatno i zlato. Savlaujui iste
tegobe na pute- vima i sa primitivnim transportnim sredstvima, koja su jedino bila mogua,
oni su donosili daleko vredniju robu koja je bez tekoa iz obalskih gradova uhodanim
pomor- skim putevima odlazila na druga trita, na prvom mestu u italijanske gradove.
Rudarska proizvodnja je, s druge strane, davala u ruke jednom delu bosanskog sveta novana
sredstva, kojima se mogla apsorbovati daleko vea koli- ina robe koju su primorski trgovci
donosili u Bosnu. Rad trgovaca donosio je punu meru prihoda tek kada su i u smeru
primorje-unutranjost ili s natovarenim kara- vanima. Uz tkanine, koje su oduvek bile
veoma traene u naim zemljama u unutranjosti, i so, *oez koje stoarska podruja nisu
mogla opstati, poele su se pojavljivati u bosanskom uvozu i druge zanatske izraevine i
potrona dobra koja je traio razvijeniji ivot. Koliko.je bila nagla trgovaka ekspanzija
Dubrovana, koji su u bosan- skom privrednom ivotu zauzimali neosporno prvo mesto
meu svim stranim trgovcima, pokazuje jedno uporeenje koje je sasvim izuzetno mogue
napraviti. Dubrovani su 1332. tvrdili, u situaciji kad bi im vie stalo da precene nego da
potcene svoj promet, da njihovi trgovci u Bosni imaju robe u vrednosti od 25 000 perpera.
Nepunih est decenija
7 S. irkoai; Istorija srednjoaekovne bosanske drave

docnije (1389) samo tri Dubrovanina zakupila su srebr- niku carinu za 8 000 perpera, dakle
za treinu sume koja je donedavno predstavljala vrednost robe svih dubrovakih trgovaca
zajedno.

Preporod bosanske privrede u prvoj polovini XIV veka imao je jednu dalju veoma
vanu posledicu: pojavu gradova u srednjovekovnoj Jzosni. Posle dva, prilino
zagonetna naseljena grada, koje spominje car Konstantin Porfiro- genit, koji po svoj
prilici predstavljaju mala utvrena sredita lokalnih vlastodraca, sve do sredine XIV
veka u izvorima se ne pojavljuje nijedan bosanski grad. U tom pogledu Bosna
predstavlja izuzetno zaostalu oblast. Ve- liki proces nastajanja gradova, temelja itave
docnije pri- vrede, drutva i kulture, kao da je potpuno mimoiao Bo- snu. Naravno,
oskudica naih izvora i njihovo utanje ne mogu bili dokaz da i u Bosni do sredine XIV
veka nije bilo malih trgova izraslih iz sela, ili naselja zanatlija i trgo- vaca naslonjenih
na podnoje utvrenih gradova, u kojima su iveli vrhovi feudalnog drutva i boravile
vojne po- sade. Strani trgovci koji su do tog vremena svakako dola- zili u Bosnu, sudei
po politikim ugovorima, moralk su boraviti u ovakvim naseobinama. Ipak uloga tih
naselja u privrednom i politikom ivotu Bosne morala je biti mi- nimalna, inae se ne
moe objasniti odsustvo njihovog po- mena u sauvanim izvorima. Novi gradovi od
kojih je samo jedan deo nastao oko sredine XIV veka vezani su za mesta rudarske
proizvodnje ili se nalaze u blizini rudarskih nalazita i najveih vladalakih utvrenja.
Stariji sloj predetavljaju rudarski gradovi: Ostrunica, Hvojnica (Fojnica), Deevice,
Kreevo, zatim u Podrinju Srebrnica, i u dolini Krivaje Olovo. Trgovi u podnoju
gradova do- bili su znaaj u toku vremena. Njih su odala i imena kao Podvisoki, kraj
tvrave Visoki, naselje pod Vrandukom koje se u jednom latinskom dokumentu naziva
samo ,.5ii1z \;gats1Jis, Podkulat itd. Zajednica vojne tvrave i pri- vredne varoi
bila je toliko organska i neophodna da su uz rudarske trgove podizana, kao sekundarne
tvorevine, utvr- enja koja su pruala zatitu i sklonite u trenucima opasnosti. Tako je
u ranije nastaloj rudarskoj i trgovakoj Srebrnici izrastao Srebrnik, a uz Olovo tvrava

Olovac. Ureenje bosanskih gradova nosi tragove njihovog porekla. Rudari Sasi, koji
su predstavljali jezgra rudarskih gra- dova, uivali su i ovde autonomiju kao i u drugim
zemljama. Njihova autonomna tela, vee purgara11 (V'eg) bila su uisto vreme organi
vlasti u gradovima. Vea purgara" nisu samo nadivela Sase, koji su se u naim
krajevima po- etkom XV veka izgubili i etniki pretopili, ze su se proirila i na
gradove koji nisu postali uz rudnike i nisu imali nikakve veze sa Sasima. Tek je,
izgleda, trgove nastale u istonom delu bosanske dravne teritorije pred sredinu XV
veka mimoiao ovaj saski uticaj. Uz gradose u unutranjosti, sve je vie rastao znaaj
trga Drijeva u blizini ua Neretve,1 koji je pod bosansku vlast doao zajedno sa
Zahumljem 1326. Eogigp Iagep1e latinsko ime za Drijevski trg bio je jedan od
starine utvrenih za- konitih trgova solju i polazna taka vane saobraajne arterije koja
je ila u unutranjost du Neretve i njenlh pritoka.

Uporedo s privrednim bujanjem razvijala se i usavr- avala banova fiskalna

politika. Dok su njegovi prethod- nici izriito oslobaali dubrovake trgovce svakoga
danka i svake desetine, ban Stjepan II je 1326. poeo da zahteva od Dubrovana da
mu plaaju 10% vrednosti robe ko^u unesu u njegovu zemlju. Verovatno je ba to bila
dese- tina, poznata i ranije u Bosni, od koje su strani trgovci bili poteeni.
Dubrovanima je taj zahtev bio nepri- hvatljiv, jer je, s jedne strane, krio stara prava i
obi- aje, a s druge strane, pretio da ozbiljno oteti trgovce. Zabrana uvoza robe u
Bosnu, otpor Dubrovana i njihopa istrajnost u pregovorima, naterali su bana Stjepana
II na poputanje. Bosanski ban se u tim svojim merama ugledao na unutranju politiku
svoga vrhovnog gospodara, prvog ugarskog Anujca, koji je u svojoj dravi sproveo
itav niz vanih reformi s ciljem da uvea vladarske prihode iz regalnih prava. Meu
tim merama vano mesto zauzi- malo je kovanje novca s prihodima koje je donosilo.
Otuda nije nimalo sluajno da je ba Stjepan II prvi vladalac koji je zapoeo kovanje
bosanskog novca.2 Kao i uvek kod prvih koraka u kovanju novca, bosanski ban se
ugledao na one novane vrste koje su dotle bile u opticaju. Time je novi novac sticao

poverenje u opticaju i postepeno istiski- vao stari. Kod novca bana Stjepana II
primeuje se imi- tiranje venecijanskih, srpskih i dubrovak^h emisija, da- kle onih
novanih vrsta koje su mogle biti rasprostranjene u Bosni. Novootvoreni rudnici morali
su donositi banu URburu, svuda uobiajenu i ozakonjenu dabinu, iji se iznos kretao
negde oko desetine proizvodnje metala. Te pri- hode je, verovatno, isto kao prihode
carine Drijevskog trga,

(2 U1E0K0

 II .

PEAT
BANA
STJEPANA
II
KOTROMA
NIA.

ban izdavao stranim trgovcima, najee Dubrovanima. Znamo da su Drijeva

donosila 6 000 perpera istog godi- njeg prihoda.

Za privredno napredovanje zemlje bilo je veoma vano prisustvo i

delovanje primorskih trgovaca. Zato se ban starao da obezbedi takav reim koji
bi ovim trgovcima pruao najpovoljnuje uslove. Posle smirenja zapleta sa
Dubrovanima oko carine, ban je izdao povelju u kojoj je bilo ustanovljeno ta
predstavlja zakon od starine za dubrovake trgovce u Bosni. Prvi put su u
ovome aktu od- redbe detaljnije, razraenije i obuhvataju vei broj pred- meta.
Pored garantovanja line slobode i imovinske bez- bednosti, najvie panje
posveeno je pravnom poloaju Dubrovana u Bosni i nainu reavanja sporova
sa banovim ljudima. Propisi ove povelje su sasvim u skladu sa osnov- nim
normama Ninoslavljevih povelja i sa odredbama Du- brovakog statuta o
suenju sa strancima. Pri suenju je veoma vanu ulogu igrala porota i u povelji
se osobito paljivo reguliu pitanja o tome ko moe kome biti po- rotnik. To je

245

sasvim razumljivo u jednom sistemu u kojem je zakletva porotnika praktino

reavala proces, Osud':, globa kod krivinih stvari, ila je banu i u meovitim
sporovima sa Dubrovanima. U bosanskom pravu je veoma znaajna bila zatita
bana, vjera i ruka gospodina bana; nje se liavao banov ovek koji bi
odbegao sa du- brovakim imetkom. Osim banovog suda koji je izricao pravdu
prema potrebi, stalnog i ureenog sudstva nije mo- glo biti kao to nije bilo
nikakvih stalnih upravnih organa. Kao i svuda, zametak jedne stalne institucije
bila je vladarska kancelarija. Malobrojne sauvane povelje bana Stjepana II daju
nekoliko imena dijaka" koji su stilizo- vali po dosta ustaljenom formularu i
ispisivali vladar- ske povelje. Najznaajniji meu njima je Draeslav Boji, koji
je kao nadvorni pisac vodio i Tvrtkovu kancelariju preko dve decenije. Stalni
karakter i jasnu sadrinu imala je i sluba kaznaca, rukovodioca vladarevih finansija. Pominje se i usorski kaznac i u tome se vero- vatno ogleda Losebni
poloaj Usore u okviru bosanske drave. Postojao je i usorski vojvoda koji se
javio upo- redo sa bosanskim vojvodom. Ova sluba, na kojoj se u vreme
Stjepana i Tvrtka izmenjalo nekoliko linosti, bila je svakako vojnog karaktera.
Nad vojvodama je stajao veliki vojvoda koji se javlja u povelji iz 1333. Ovaj
naslov docnije vne npje oznaavao slubu, ve se pretvorio u titulu
koju su nasledno nosili oblasni feudalni gospodari. 0 zva- njima
elnika i tepije, koja se javljaju u povelja.ma ovoga doba, ne
moe.se nita pouzdano rei.

4. BOSANSKA CRKVA I NjENE SUPARNICE U KRILU

BOSANSKE DRAVE

Blagodarei uspenom otporu do sredine XIII veka dua- listiki jeretici su

ne samo obezbedili svoju ugroenu egzistenciju, ve i zagospodarili negdanjom
bosanskom bi- skupijom. To im je olakalo da se iz zajednice pristalina jednog
spasonosnog verovanja pretvore u organizovanu crkvu. Tenja da svome
verskom i drutvenom ivotu daju izvesne organizovane i stalne oblike, pri emu
je neminovno uzor bila ipak pravoverna hrianska crkva iako su je osu- ivali
kao slubenicu Sotone, prisutna je kod svih dualista,1 ali nigde nije ostvarena
tako dosledno kao u Bosni. Sticajem niza okolnosti, ocrtanih ranije, njima se
pruila prilika da novim sadrajem ispune ve posto- jei i tradicionalni okvir.
Poto je podruje crkve, po- klapajui se sa dravnom teritorijom, bilo ograeno
prema stranom svetu meama na liniji do koje je dopirala vlast bosanskog
plemstva i banova, bosanski dualisti su uivali izuzetan poloaj: bili su jedina
crkvena organizaiija, prava crkva boja u Bosni.
Crkvi bosanskoj su dualisti dali svoju doktrinu2 ije osnovno jezgro predstavlja
suprotstavljanje dva principa, duhovnog i materijalnog, oliena u dva boanstva: u
bogu svetlosti (deiz 1isGz) i bogu tmina (s1)eib 1epeBgagihp), koji u isto vreme
predstavljaju najvee dobros (zgt opigl) i najvee zlo (zittit ta!it). Ve iz
toga se vidi da je u Bosni Preovladala radikalna dualistika struja, dok je ranija
jeretika ess1ez1a 5s1auoae zastupala umereni dua- lizam kao i bugarski
bogumili. Iz ove osnovne dogme sle- dili su znaajni zakljuci i nagonili na
drukija tuma- enja u svim oblastima crkvenog uenja. Poto je materi- jalni svet
tvorevina boga tmina starozavetni Bog ne moe biti otac Hristov. Mojsiju se, u
stvari, ukazao zli aneo, a ne Bog. Na itav Stari zavet je pala senka tvorca
mate

-rijalnog sveta Sotone, koji je i kod bosanskih dualista va- io kao knez vijeka
tj. gospodar vidljivog sveta. Zajedno sa Starim zavetom osuivani su i proroci i
patrijarsi i, naroito, Jovan Krstitelj gori od svih avola u paklu, koji je pogrdno
obeleavan kao vodonosac. I bosanski dualisti su, kao i njihovi radikalni
istomiljenici na Zapadu, nali nadna da alegorijskim tumaenjem spasu bar
one starozavetne linosti koje su tesno povezane sa novozavetnom tradicijom.
Avram, Isak i Jakov dobili su svoje duhovne paralele, a isto tako su i neki od
proroka

V 4 N/P6

SM 4 ^S

TSo dh 1
5>

& G

R
m- 3
RosljI se GN S 1 ^ 4E
1
A
GAN^M
4
N /GoV > 1

SN, n ST

uo smo

GoAPN

 '.

248

KG1G^s1^G4
N
GN 4
SJs 6 G 1 T |> P T

DO

D$

l J,

TO'P-Ot? ^ A^A*I (
PR O K A S= T 1 04

uK

O M ^ |={j & T |4 M |^>

NADGROBNI NATPIS VOJVODE MASIMA KOD ZAUJA (HERCEGOVINA).

USPON

i IRENaK BOSNE (1322 1391)

shvaeni kao duhovni proroci 1 , svi zajedno su sluili da u

alegorijskoj interpretaciji jevanelja zastupaju bo- je ljude : . 10
3
Stari zavet u celini je ipak ostao zera Judina".

Dub ljudske su u poetku bile aneli, u tela su za- tvoreni oni aneli koje je Sotona
odveo posle borbe koju je vodio s Bogom. Otuda su due plenici, zarobljenici tela, i
uzdravanjem od greha, oienjem i krtenjem mogu se posle smrti vratiti na nebo.
Samo jedan deo dua je una- pred osuen, to su aneli zli po prirodi koji ne mogu da ne
gree.

Hristologija bosansklh patarena je bila radikalno dualistika i potpuno doketistika:

itav Hristov ivot bio je po njihovom uenju prividan. Hristos nije bio ni otelovljen, nije
jeo ni pio telesno, pa prema tome nije ni stradao, ni umro, ni vaskrsao, niti se uzneo na
nebo. Marija je bila aneo i poto Hristos nije roen od ene, bosanski dualisti su izveli

250

'.

zakljuak da treba odbijati genealogiju Hristovu iz jevanelja.

Hrianske svete knjige bosanski dualisti su kao i bogumili i katari uzimali u onom
obliku u kojem su se vekovima sauvale i kojim su se sluile i pravoverne crkve. Kod
dubokih razlika u uenju nemogue je bilo ispu- tati ili menjati mesta u jevaneljima
koja nisu bila u skladu sa osnovnim dogmama. Dualisti su odabrali drugi put. Ve u X
veku im se prebacuje da svete knjige tumae na nedoputen nain. Bilo je to alegorijsko
tumaenje kojem su gtribegavale i pravoverne crkve, samo je upotrebljavano u daleko
veoj meri i mnogo slobodnije. Dualistike in- terpretacije dolaze do izraaja samo u
glosama rukopisnih kodeksa, sami tekstovi jevanelja nisu bili retuirani u dualistikom
smislu. Poznavanjem Svetoga pisma odliko- vali su se, kao i drugi dualisti, i bosaneki
patareni. U za- miljenoj raspri izmeu katolika i bosanskog jeretika, Bosanac se u
odbrani svoga uenja uvek pozivao na jevan- elja, a u jednom sluaju ak i na Stari
zavet.

Crkva boja po uverenju bosanskih jeretika nala- zila se kod njih i njihov stareina je
istinski naslednik Petrov. Pape su sve do Silvestra bile njihove vere, koja je prava

vjera apostolska a inae je rimska crkva ido- lopoklonika, i s njihovog stanovita,

bila je prokleta i vaila kao slubenica Sotone. Isto tako su ,,sinagoge Sotonine i
materijalne crkve. Hramovi bosanskim duali- stima nisu bili potrebni za jednostavni
kult, a osuivalisu ih iz dogmatskih razloga. Potovanje ikona i slika u crkvama,
potovanje relikvija i molitve u crkvama sma- trani su takoe za idolatriju. Zajedno s
ikonama osuivan je i krst kao slovo Sotonino. Svemu tome bosanski duali- sti su
suprotstavljali svoj veoma uproeni kult u kojem je glavni elemenat molitva boja,
izgovarana kleei, i obred lomljenja h^eba. Molitva sauvana u jednom bosanskom
rukopisu istovetna je s molitvom u provansalskom i latin- skom katarskom obredniku.

Centralno mesto u verskom ivotu bosanskih dualista zauzimalo je pitanje

spasenja. Svojim s}'parnicima oni su otro prebacivali lako deljenje oprotaja od greha:
po vse dni grehe otputaju lovekom i tako gube dzne lo- veske. Za njih nema
ustajanja iz mrtvih, ni istilita, niti ikakvog srednjeg puta izmeu raja i pakla. Svaki
greh je smatran kao smrtan, a u isto vreme je pojam greha veoma proiren. Greh je
predstavljala upotreba hrane ivotinj- skog porekla, zatim ubijanje ivotinja ili
razbijanje jaja. Greh je znaio svaki telesni dodir mukarca i ene, i- vot u braku nije
bio nita manje grean od preljube. Za- klinjanje, i prolivanje krvi, ak i na osnovu
presude, sma- trano je takoe za smrtni greh.

252

'.

Razume se da je u ovakva shvatanja bilo nemogue uklo- liti svete tajne velikih
pravovernih crkava, pa su ih sve redom odbacivali, upirui aoku naroito protiv
krtenja vodom i tajne braka. Umesto svega toga bosanski patareni su imali pravo
Hristovo krtenje koje jedino donosi oprotaj greha. Ko ga primi postaje onako svet
kao to je Petar. Krtenje se ve shvatalo ne kao primanje u zajednicu, ve kao sveta
tajna svoje vrste. Vrilo se polaganjem ruke na glavu i jevanelja na grudi vernika.
Samo onaj ko je primio krtenje bio je stvarni lan crkve pravi krstjanin ili prava
krstjanica". Vrednost krtenja je zavisila od vrlina onoga ko obavlja obred. Ko- liko
god puta zgrei onaj ko je krtenje obavio toliko puta due onih koje je krstio padaju
u pakao i toliko se puta krtenje mora ponoviti.

Krtenje je povlailo onu liniju koja je prave dua- liste odvajala od mase
njihovih pristalica. Krteni" krstjani i krstzanice nisu smeli ni na koji nain greiti
i bili su obavezni zbog toga da se pridravaju asketskog kodeksa svoje crkve. Ve je
upotreba mrsa mesne.

PUTIR IZ VOJVODINE (BOS. PETROVAC), XIV VEK

i mlene hrane bila dovoljna da obelei szet koji nisu obavezivali strogi zahtevi prave
zere apostolske'1. Za pri- stalice i potovaoce krstjana stvoren je termin mrspi ljudii koji
se moe razumeti jedino kroz njihovo suprot- stavljanje onima koji itavog ivota
neprekidno poste.

Sama bosanska crkva imala je svoju jerarhiju, iji se stepeni daju upoznati kroz
izvore XIV i XV veka. Stare- ina crkve, njen duhovni otac i gospodin, koji je zaio kao
istinski naslednik Petrov, nssio je dostojanstvo jepiskuna crkve bosanske. To je bio
neosporno njegov slubeni naziv, iako je u svakodnevnom govoru nazivan djedom". U
jednom zapisu govori se o danima jepiskupstva gospodina djeda :, to svedoi o
ravnopravnoj upotrebi oba termina u samom krilu crkve. Episkopsko dostojanstvo u
bosanskoj crkvi ima dvostruku tradiciju: jedan koren po- lazi iz stare ess!ez1e VozpepzGz, a
drugi iz dualistike sre- dine, koja je takoe poznavala episkope svojih crkava. Djed
predstavlja, meutim, nesumnjivo bogumilsku ba- tinu. 3 Drugi stepen bosanske crkvene
jerarhije inili su gosti o kojima se malo moe rei. Termin nema ana- logija ni u
crkvenoj i monakoj organizaciji velikih crkava, ni kod poznatih dualistikih zajednica, i
nijedno od do sada predloenih objanjenja ne zadovoljava. 4 Naj- nii stepen u bosanskoj
crkvi predstavljali su starci. Ovo dostojanstvo je oznaavalo polaznu taku u usponu
krstjana ka viim jerarhijskim stupnjevima. Termin je ne- sumnjivo pozajmljen iz istonog
monatva, ali nije po- znato kada ni na koji nain. Moda spada u one dosta brojne tragove
uticaja monatva na uobliavanje obreda i organi- zacije dualista u daleko starijim
vremenima. Nije isklju- eno da nam usled oskudnosti i fragmentarnosti izvorne grae
nedostaju karike koje bi potvrivale postojanje ter- mina u dugom lancu dualistikih
jeretikih pokrega. S druge strane, mogua je i neposredna pozajmica iz orga- nizacije
monatva na bosanskom tlu. Danas jedva ostaje mesta i najmanjoj sumnji da je monatvo
u Bosni pre XIII veka pripadalo redu sv. Vasilija, dakle, ba onome gde dostojanstvo
starac postoji vekovima.

lanovi jerarhije poglavitiji krstjani skupno su nazivani strojnici". Kao i djed dobijali su uz ime
i in atribuciju gospodin", kao znak osobitog uvaavanja i drutvenog ugleda. Do sada nije nikome polo
za rukom da dokae postojanje ma kakve vrste teritorijalne organi-

PREDSTAVA SV. GRGURA, PATRONA BOSNE, NA NOVCU KRALjA

STEFANA OSTOJE.

104
1

zacije i lokalne jurisdikcije lanova bosanske crkvene organizacije. Sigurno je

samo da je veNi deo strbjnika i krstjana iveo po hiama skitib
ra1agepogigp dubro- vakih izvora, koje su nesumnjivo predstavljale arita
verskog i crkvenog ivota u Bosni. Poetkom XV veka naj- kasnije, lanovi
jerarhije su poeli da borave i ive i na dvorovima bosanske'ugospode, poneki su
ak itav svoj vek proveli u toj sredini. Nema podataka na osnovu kojih bi se
mogao izvesti zakljuak da su hie imale neko svoje formalno omeeno
podruje delovanja, iako ne moe biti sumnje da je ba iz njih zraio najjai
uticaj na vernike. Bosna je u drz ggoj polocini XIV veka vaila kao zeml>a u
kojoj ni u oblastima katolikih gospodara nije bilo ja- snih i razgranienih
parohija.

Teko bi bilo i razumeti eventualnu mreu teritori- jalnih organizacija kod

crkve u kojoj ne bi imala nikakvu funkciju. Vernici mrsni ljudi u stvari su

bili iz- van crkve i od njih se veoma malo trailo. Bez hramova, svetih tajni i
redovnih obreda, veza crkve sa vernicima bila je veoma tanka. Sve do krtenja"
i prihvatanja bez- grenog ivota niko od vernika se nije mogao spasti i crkva mu
nita nije mogla pruiti sem nade da se u jednom trenutku moe iskupiti. Zaveti
lanova crkve bili su to- liko strogi da se njihovo prihvatanje moglo oekivati
samo od uskog kruga izabranih. Ostali su najverovatnije ekali trenutak kada
vie nije moglo biti odlaganja. lanovi bo- sanske crkve od svojih vernika
iziskivali su javno iska- zivanje potovanja adoracije, koje su dovodile u nepriliku kako obine ljude tako i vladare i feudalce pre- obraene u katolianstvo.
Iako su izali iz kruga pri- stalica crkve, oni ipak nisu mogli da uskrate
poklonjenja njenim stareinama, pa su ih objanjavali kao puku uti- vost.
Inae su vernici okupljani na obred lomljenja hleba, verovatno samo tamo gde je
bilo krstjanskih hia.

Bosanska crkva, kada se uzmu u obzir sve te okolnosti, mogla' je da deluje

na svoje vernike jedino kroz aktivnost svojih lanova kao pojedinaca. Iz toga je
morala slediti velika razlika izmeu verske situacije u krajevima gde je bilo
krstjana i onih gde hie nisu bile rasprostranjene. Karta rairenosti krstjanskih
zajednica, koja se moe iz- raditi samo na osnovu tragova sauvanih u turskim
defte- rima i mestimino suoiti sa fragmentarnim podacima iz perioda
postojanja bosanske crkve, neosporno je nesavrena i nesigurna, ali u svim
delovima pokazuje istu grupisanost tragova na pojedine upe i, ak, delove upa.
Nema nimalo osnova da se Bosna zamilja kao verski homogena teritorija ni u
vreme kad je bosanska crkva bila jedina verska orga- nizacija u DrJkavi. Daleko
je verovatnije da je bila ppo- arana oazama u kojima se odvijala neka vrsta
aktivnog religioznog ivota i irokim pojasezima, koji su pred- stavljali niiju
zemlju u verskom pogledu. Velike pra- voverne crkve tu nisu imale pristupa, a
bosanska jeretika crkva, zbog svoje strukture i doktrine, nije bila u stanju da

stanovnitvu itave bosanske teritorije udari peat svoje osobene religioznosti.

Jedino se ovakvom verskom situacijom moe objasniti itav niz pojava iz

bosanske crkvene istorije. Savreme- nicima su padali u oi dosta neobini brani
odnosi kod stanovnika Bosne. Bosanci su uzimali ene pod uslovom da im budu
dobre i verne i veoma ih lako naputali. Fra- njevci, kojima je u Bosni ovaj
obiaj zemlje" (toz ra1zle) zadavao mnogo nevolja, tvrdili su, verovatno
preterujui, da od stotine tek jedan ostaje u toku celog ivota u braku sa jednom
enom. Iako je u katolikim sredinama u sused- stvu naputanje ene i ivljenje
sa drugom vailo kao patarenski obiaj,5 ipak u toj pojavi nema niega to bi
bilo zaista patarensko. Brak i brani odnosi su bili prosto izvan zone
interesovanja bosanske crkve i nalazili su se iskljuivo u sferi obiaja i obiajnog
prava. Nega- tivan stav bosanskih krstjana prema braku prebacivalo im se da
tvrde da je telesni brak preljuba mogao je samo delovati da se razviju jo
slobodnija shvatanja u ovim odnosima u koje je jedino crkva u ovo doba unosila
strogo- sti i reda.

Isto onako kao to nisu poznavali crkveni brak, sta- novnici Bosne nisu bili
ni krteni, pa su, gledani spolja, iz ortodoksnih sredina, smatrani za nevernike.
Sam na- ziv poganin ili Ls1e]Jb ne bI pruao dovoljno osnova za ovakav
zakljuak, jer su se termini ove vrste upo- trebljavali obilno i u vrlo irokom
smislu. Mnogo su zna- ajniji konkretni podaci nastali u vezi s delovanjem drugih crkava u Bosni i prelaskom Bosanaca u katoliku sre- dinu. Bosanski
stanovnici, .koji su bili, u stvari, izvan svake crkve predstavljali su tle na kome se
odvijao rad na preobraanju i menjanju crkvenih prilika, krtavani su kao odrasli
bez ikakvog odricanja eventualne ranije vere, ak i bez ispovesti. Isto tako su
Bosanci, dolazei u Du- brovnik na slubu, tek tu kao odrasli krtavani, menjajui esto svoja imena. Pri tome ne samo da se ne spominju formalnosti kojima se
podvrgavaju jeretici, ve se ovom svetu jeres uopte i ne prebacuje.
Savremenicima je bila sasvim jasna duboka razlika izmeu krstjana, pravih ubeenih jeretika, i obinih lj}gdi koji, verovatno, nisu uvek bili daleko od istinskog
paganstva. U tome jazu koji je delio lanove crkve od stanovnika koji su tek
delom bili njeni vernici, protivnici su otkrili najveu slabost bo- sanske crkve i
svesno ga iskoriavali suavajui sve jae podruja njenog uticaja i podrivajui
joj na taj nain temelje.

Ve posle prvih osvajanja za vreme bana Stjepana II Kotromania, u sastav

bosanske drave su ule oblasti sa crkvenom organizacijom i vernicima katolike
i pravo- slavne crkve. Za bosansku crkvu je to bio sudbonosni pre- okret: ona je
prestala da bude jedina crkvena organizacija u bosanskoj dravi. Umesto spoljne
opasnosti koja je ugro- avala u XIII veku i kojoj se uspeno oduprla, pojavila se
opasnost od protivnika unutar bosanskih granica. Posle- dice prvog talasa
osvajanja jo uvek nisu bile ozbiljne, jer je bosansko prodiranje na Primorje
izmeu Cetine i Du- brovnika u prvi mah zbrisalo katolike i pravoslavne
-crkvene organizacije. Katoliki biskup iz Makarske je u vreme bosanskog
osvajanja prebegao u katoliki Omi, a slina sudbina morala je zadesiti i
pravoslavnog episkopa ZahJ^mlja, ije je vladianstvo ve dosta stradalo u

samom poetku veka za vreme ratova i privremene vlasti ubia nad Humom.
Bosanska crkva je stekla izvesna uporita oko gornje Neretve i trajno ih odrala,
ali verska karta novo- osvojenog podruja se nije bitno izmenila: stanovnitvo oko
donjeg toka Neretve je i krajem XIV veka i docnije va- ilo kao katoliko, dok se
u unutranjosti Huma odralo pravoslavlje. U izvorima se spominju pravoslavni
popovi iz pojedinih mesta, a zna se i za Sankovie, gospodare ovoga kraja, da su
ostali verni pravoslavlju. Jo nepovoljniji za bosansku crkvu bio je rezultat
docnijeg talasa osvajanja 1373-1377. Krstjani su mestimino prodrli u Podrinje
i Polimlje, ali su na teritoriji osvojenoj od srpskih obla- snih gospodara ostale
sauvane crkvene organizacije i njp- hova sredita, u bosansku dravu je dospeo i
manastir Mi- leeva sa grobom svetoga Save.

Oszajanje Huma je izazvalo novi sudar pravoslavlja i bosanske jeresi,

poznate i omrznute od ranije u srpsklm crkzenim krugovima. Srpska irkva je
bosanske dualiste uvrstila u niz najzloglasnijih jeretika i zvan>[no ih anatemisala
u svbjim sinodicima. Uz ^Rastudija bosanskog" i nekoliko drugih imena,
proklinjanih jo u vreme dok je jeres bila ograniena na Bosnu u uem smislu, u
srpske sinodike u XIV veku unoena su imena bana Stjepana, po- jedine vlastele,
popova otpadnika, pa ak i neznatnih l>udi i ena, poznatih samo u bliem krugu
crkve u kojoj je si- nodik itan. Svi su vaili kao trikleti babuni koji se nazivaju
laihriani i rugaju se naoj pravoj veri'1, i na sve je podjednako bacano
prokletstvo. Do sredine XIV veka, crkvena borba izmeu jeretika i pravoslavlja
bila je isprepletena sa politikim sukobom izmeu bana Stjepana II i Duana oko
Huma. I bosanski ratnici su u jednom srpskom zapisu igosani kao bezboni i
pogani babuni. Bosanski krstjani nisu, razume se, ostajali duni, njihovo ruganje
pravoj veri; dolo je do izraaja u glosi jednog bosanskog rukopisa gde se
mitnica iz jevanelja tumai kao mesto patrijarhovo gde se patrijarsi stave srebrom i zlatom. Uprkos obostranom trajnom neprijateljstvu dualistika bosanska
crkva i pravoslavlje iveli su upo- redo u okviru bosanske drave. Njihovu
koegzistenciju olakavala je okolnost to su bili teritorijalno odeljeni:

pravoslavlje je ostalo ogranieno na istone i june obla- sti, nekadanje delove

srpske dravne teritorije, dok je bosanska crkva tek mestimino prekoraila svoje
tradi- cionalne mee. Uz to se pravoslavno svetenstvo nije sa bosanskom crkvom
sudaralo u politikoj sferi, oko uticaja na vladarevom dvoru gloili su se samo
krstjani i fra- njevci.

Upravo u vreme kad je Bosna dobila svoje prve pravo- slavne i katolike
itelje, otpoela je i jaa papska aktivnost prema Bosni. Iz Avinjona je pokrenuta
akcija koja je imala veoma dalekosene posledice. U prolee 1325. upuen je u
Bosnu, u misiju koja je imala za cilj obraanje jeretika i sprovoenje inkvizicije,
franjevac Fabijan. Banu Stjepanu II i ugarskom kralju Karlu Robertu prepo- ruen
je fratar kao linost koja treba zajedno sa ostalim inkvizitorima da ukloni
jeretike zablude i narod izvede na svetlo prave vere. Od obojice vladara papa
j'e oeki- vao da e svim snagama pomoi poduhvat franjevca. Iz i- tavog tog
briljtzo isplaniranog posla, meutim, nije ni- ta proizalo, zbog toga to su se
protiv franjevake misije pobunili dominikanci, koji su ranije dobili inkvizitorska ovlaenja. Planula je ogorena borba izmeu dva prosjaka reda oko
prava na rad u zemlji gde ni jedan ni drugi nisu uhvatili koren. Glavno poprite je
bila pap- ska kurija u Avinjrnu gde su franjevci u dva maha tri- jumfovali: 1327.'
dobili su iskljuivo ovlaenje za in- kvizitorski rad u Bosni, a 1330.
dominikancima je zabra- njeno da ih u poslu ometaju. Na drugoj strani, i
bosanska biskupija u akovu stvarala je probleme. Papi je jo ra- nije bilo
rezervisano pravo da imenuje ovog titularnog bosanskog biskupa, a kad je 1334.
stolica bila upranjena izabrao je kaptol svoga kandidata, dok je kralj Karlo za
biskupa postavio nekog laika. Tek posle dve godine smutnji stvar je bila reena
papskom potvrdom kaptolskog kan- didata.

Tada se izmenila i papska politika prema Bosni. Novi papa Benedikt XII
oborio se i na bana s kojim je njegov pret- hodnik raunao u borbi za obnovu
katolianstva u Bosni. Na takvu papsku orijentaciju svakako su delovale i optube i intrige banovih protivnika iz redova hrvatskih ve- likaa. U svakom sluaju
papa je u linosti bana Stje- pana II video krivca za neuspeh inkvizicije u Bosni,
te je V prolee 1337. pozvao hrvatske velikae Kurjakovie, krke knezove,
ubie, Nelipca i njegov rod, da napadnu jeretiku Bosnu i oruanom silom
potpomognu delovanje franjevaca koje jo uvek nije pokazivalo rezultate. Tada
je, meutim nastupio jedan sasvim neoekivani obrt. Pro- tiv ovoga poduhvata
energino je ustao kralj Karlo Robert, koji i inae nije bio u dobrim odnosima sa
ugarskim viso- kim klerom, a preko njega i sa papskom stolicom. Sve ve- likae
koji bi napali bosanskog bana proglasio je unapred nevernike i odmetnike i
zabranio da im se ukae ma kakva pomo. Interes ugarskog kralja, koji ga je
naveo da isujeti krstaki pohod protiv Stjepana II prilino je razumljiv:
bosanski ban bio je njegov lojalni vazal dok su hrvatski velikai uporno ometali
uvrenje kraljevske ilasti u Hrvatskoj.

Uskoro se ipak pokazalo da ni ugarski kralj nije sa- opim nezaikteresovan

za crkvenu situaciju u Bosni. On je 1339. nagovorio generala franjevakog reda
Gerarda Eda ^SMopJb), koji je u Ugarskoj boravio sasvim drugim poslom, da
poe u Bosnu i ispita i sredi tamonje crkvene prilike. Poznati bogoslov i vrhovni
stareina franjevaca' bio je u Bosni primljen vrlo lepo p sa velikim poastima.
Ban je pokazivao najbolju volju i eleo da radi na tome da se u Bosni obnovi
sluba Bogu i da se podignu crkve koje lee razorene i sruene, ali je nalazio
da nema uslova za pokretanje energinije akcije protiv jeretika. Glavnu prepreku
su, po banovim izjavama, predstavljali izmatiii koji su se nalazili u susedstvu i
kojima bi se jeretici od- mah obratili za pomo im bi neto preduzeo protiv njih.
Neprijateljstvo Duanove Srbije, nema sumnje, slabilo je donekle banove pozicije
u samoj Bosni, ali je on opasnost preuveliavao u elji da izbegne reenja koja bi

izazvala smutnje i borbe u tek konsolidovanoj dravi.

Izgleda da su ba tada stvorene smernice katolike politike prema Bosni za

itav jedan vek. Strpljiv i napo- ran rad sa postepenom preobraanju
stanovnika Bosne pred- postavljen je nasilnim akcijama i borbi za
unitenje je- retika. Uskoro posle posete fra Gerarda, svakako u periodu od
1340. do 1342, organizovana je franjevaka vikarija u Bosni s ciljem da se
delovanju male brae da jedan organi- zacioni okvir i trajni karakter. Tek
posle toga dolo ]e do podizanja franjevakih manastira, ija je rana
istorija, na alost, veoma slabo poznata. Izgleda da je prvi bio u Sutjesci,
koja je mnogo docnije nazivana SigGa a (ba- nov dvor). Vreme
uvrivanja franjevaca u Bosni poklapa se s vremenom nastanka i uspona
gradova i trgova u Bosni, i franjevci su ovaj neocenjivo vaan proces
umeli da isko- riste za svoju akciju. Njihovi prvi i najvaniji manastiri
podignuti su u gradskim naseljima i ivim privrednim sre- ditima
(Sutjeska, Visoko, Lava, Olovo, Srebrnica, Teo- ak) gde se najjae
mogao vriti uticaj na brojnije mase. Maloj brai je svakako ila na ruku
okolnost da su osnovna jezgra ovih naselja bila sastavljena od katolika,
primor- skih trgovaca i rudara Sasa, i da su ova mesta uivala iz- vesnu
autonomiju, tako nisu bili izloeni ugroavanju od strane patarena i
njihovih pristalica. Vladar je bio sa- glasan sa njihovim delovanjem, a
vlastela u doba Stjepana II i Tvrtka I nije imala vlasti nad ovim mestima.
U toku vre- mena trgovaka i rudarska naselja dobijala su sve vei znaaj, brojno su se uveliavala, privlaei nove i nove sta- novnike, Ali ba
ta mesta su ostajala izvan uticaja bosan- ske crkve, ija su se uporita i
nadalje nalazila u selima zabitnim krajevima. U poznatoj raspri izmeu
rimokato- lika i bosanskog patareia iz poetka XV veka Jeretiku se
prebaduje da ivi u grmlju po planinama i umima' i da on sa planinama
Bosne" predstavlja raskol. I sccremeni- a je padalo u oi, nema sumnje,
kako bosanska crkva osta)e tostrani u burnom i naglom privrednom i

drutaenom raz- voju Bosne U tome s# krio jo jedan od dubokih korvia

nene

^ome radu fraljevci su glavnu panju obrpali ne samim jereticima ve

obinim ljudima koji su predstav- ^^i1je1| vanije tle za akci]u. Iz 1iihovih
Ljbia" pitan>a o izvesnim nejasnim problemimv, upue- papi u drugoj
polovini veka mo<m*
da ,v

Bosancima, koji su bili

na^tee padalo da se odrekiu

vH atmosferu straha odaju i zahtevi preobrasika da sGm ispovedaju

javno, i sklonost da i dalje ins poklo- njeGa" ^retadja Veliku olakicu
fraevcima predstav- lj^e su duhovne privilegije koje je red dobio, jer su
im

l>ale su dul

l" , veoma elastino i sa mnogo obzira

omoguavale da postupazu veoma el.

crema domaim obiajima i shvatanjima. Umeli >z to da

tekoriste i neuko pravoslavno svetenstvo, u oOlastima

gde gaTbilo da vri krtenje i pribavlja crk. iernike.

Bosan^a crkva

dena \ daleko

je, nema sumn-e, u toku XIV ieka dove-

nepovoljniji poloa) nego to g je imala

'p^me Vie nije bila jedina crkva bo)a u OosanskoJ K je O uvek

podvlaila SVOJU nadmonost nad ^olopo^onikim crkvama, i meu
ostacima kitarskih zajednicau severnoj Italiji vaila kao izvor sietosti i
istoLe^a U dravnim okvirima Bosne steklp Je su- parnikGna prostr^
i^
U
-C;

ivljim sredit U gtanovnitvo vre prnl.ubi uz ?ebeRpostamTeTRm

uslovima daleko opasnija. Pn ipak,
] e

eNUeToGeba. Mesto arbitrau

,,

vlapapa m vlastele, koze )e dobila i uvrstill pravo u vladara i vlls 1sj , j

j'
opnom u politikam ivotu

ovo vreme, uinilo ]U )\ne?MJi sud-- astelina

Bosne. Svojom ulog .

osumnjienog za nev]eru postala J* *

ostala

je

uvar

prava vlastele. Bosanska crkva se iz B o s n e m p ll ;uklo

naiknijih

niti, a da se, u isto vreme, opasno ne ugrozi ^.tsa u

odnosima izmeu vladara i vlastele
5. .BOSNA PREMA DOGAAJIMA U DALMlCIJI

Dalmatinski gradovi su u toku XIV veka u velikoj meri uticali na

politike prilike u zaleu. Kad god bi se ose- tili ugroenI od hrvatskJgh
velikaa koji su gospodarili oblastima na kopnu, oni su se pribliaaali, pa i potinjavali Veneciji. S republikom na laguna.ma imali su mnogo ega zajednikog u
drutvenom poretku, kod nje su traili oslonca u borbi za ouvanje svoje
autonomije; ali i da nije bilo tih dodirnih taaka oni bi joj se obraali iz prostog
razloga to nisu imali nikoga drugog kome bi se obratili za pomo. Ugarski
kraljevi su bili od primorja odvojeni pojasom teritorija hrvatskih velikaa i usled
toga prak- tino onemogueni da interveniu u odnosnma izmeu gra- dova i
oblasnih gospodara.

U prvim decenijama XIV veka pod vlast Venecije do- li su Trogir, ibenik i
Split, tako da su svi veliki dalmatinski gradovi bili pod okriljem Republike
svetog Marka. Vlast nad ovim gradovima je neminovno uvlaila Veneciju
neposredno u balkansku politiku. Ona je inspi- risala pojedine akcije gradova i
njihov ulazak u razne sa- veze i, pored toga, vodila jednu iru politiku u cilju
zatite svojih interesa u Dalmaciji. Kralj Karlo I Ro- bert drao se prema
venecijanskim poduhvatima u Dalma- ciji dosta pomirljivo i zadovoljavao se
protestima protiv zauzimanja gradova. Sukobe s Venecijom, izgleda, eleo je da
izbegne, zbog svojih ambicija u Napuljskom Kraljevstvu. Ali kada je Karlo 1342.
umro i na ugarski presto doao jo sasvim mlad Lajo I (kralj Lau naih izvora)
odnosi su se iz temelja promenili.

Lajo je iz iste, samo jo jae izraene elje da uje- dini dve anujske
kraljevine zauzeo neprijateljski stav prema Veneciji, videi u njoj glavnog
protivnika svojih ambicioznih planova. Na drugoj strani, Venecija je predstavljala smetnju kralju da zavri. proces potinjavanja krupne vlastele u
Hrvatskoj i da s uspehom krunie anuj- sku unutranju politiku kojoj je temelje
udario njegov otac. Oblasti hrvatskih velikaa spreavale su kralju pristup do
gradova koji su se predali Veneciji, a u isto vreme su ova venecijanska uporita
mogla da daju podrku velikaima kad bi bili ugroeni od kralja. Obnavljanje
kraljevske vlasti u Dalmaciji moglo se ostvariti, oi- gledno, jedino energinim
nastupanjem i protiv velikaa

S. irkoviK: Istorija srednjovekovne bosanske dravei

protiv Venecije. Kralj Lajo je odabrao

upravo taj put koji ga je odveo u itav niz ratova i na kraju mu doneo e- ljeni
trijumf. Bosna, razume se, nije mogla ostati po strani ovih borbi, iako se u njih
nije meala iz svojih interesa ve zbog vazalskih obaveza bosanskog bana prema
ugarskom kralju. Banu Stjepanu II uee u akcijama kralja Lajoa I isto tako
nije donelo neposredne koristi niti uveanje dravne teritorije, ali mu je
omoguilo da povede samo- stalniju politikzg.

Dranje bana Stjepana II u prvim danima vladavine kralja Lajoa nije sasvim jasno. Ukorenjeno
je miljenje da
odgate:
.................
...

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

......................prema...U.r.rrk,9J!!''';U ]ul:u::J343^
mp.

mGmmm^ptJNg---

jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj

D | j | | ||I1R111||etr

!|

poolat je:::u VeteVD

'

1MMMMMMMMMMMM11

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
11

....................

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

!!
!!!!!
!!

kralj Duan i velikai iz Sklavonije- tj.^naih ze- malja. Venecija se trudila da

toj koaliciji da izgled od- branbenog saveza za zatitu Bosne i slovenskih
krajeva4'. Po mletakoj koncepciji, u savezu bi uestvovali njeni dalmatinski
gradovi , dok se ime Republike uopte ne bi -spominjalo. Takav savez bi
oigledno bio uperen protiv Ugarske, ali mi poznajemo samo mletaku
koncepciju a ne i sutinu inicijative bosanskog bana. Zajedniki protiv- nik
Venecije i bosanskog bana bio je u tim danima hrvatski velika Nelipac. Protiv
njega je sredinom 1343. spremala vojsku i traila preko svoga poslanstva od
bosanskog bana da joj bude naklonjen.

Dogaaji su uzeli novi obrt kada je 1344. umro moni Nelipac. Mladi kralj Lajo
je odluio da iskoristi ovu priliku i dobije u svoje ruke kraljevske gradove koje je
Nelipac drao. Na to je Venecija odmah okrenula svoju politiku i naglo se od
ljutog protivnika Nelipevog pre- tvorila u zatitnicu njegove udovice i
maloletnog sina. Radila je i na tome da pridobije krke knezove i krbavske
Kurjakovie, kako bi tabor kraljevih protivnika bio to jai. Kralj je poslao
slavonskog bana Nikolu Bania (VapP) od Lendave da s vojskom zauzme
kraljevske gradove. Ratova- njem u jesen 1344. slavonski ban nije postigao
neposredne rezultate, uspeo je samo da prisili Vladislavu, Nelipevuudovicu, da
se obavee da e se kralju pokoriti i predati gradove.

Pod uticajem Venecije, Nelipevi naslednici su od- bili da ispune obeanje.

Na to je kralj poSlao bana Stje- pana II Kotromania i slavonskog bana Nikolu da
pokore Vladisavu i njenoga sina. Ova dvostruka ekspedicija je, naj- zad, postigla
svoj cilj. Ban Stjepan je posle duih prego- vora puten u Knin i tu je jula 1345.

izdao povelju kojom je u kraljevo ime primio kraljeve gradove, potvrdio mladome Ivanu Nelipiu porodine zemlje i obeao opro- taj. Uskoro zatim je sve
to potvrdio kralj koji je i sam doao u Hrvatsku. Ovi uspesi su privukli na kraljevu
stranu najglavnije hrvatske velikae, tako da su dalma- tinski gradovi ostali bez
svoga zatitnog pojasa, pa su i oni, za vreme kraljevog boravka u Hrvatskoj,
uputili svoja poslanstva i iskazivali dune poasti. U tim gradovima je svuda
ostalo jo ugarskih pristalica, koje su ponekad mogle predstavljati znaajnu
stranku. U vremenima kada se menjala ravnotea u zaleu, dolazilo je i do
pomeranja unu- tar aristokratski^ gradskih vea i do prevage one strane koja je
bila uz silu pred kojom je stajao uspeh. Ovoga puta su pored Spliana, Trogirana i
ibeniana, koji su sraz- merno nedavno doli pod mletaku vlast, u kraljev logor
otili i poslanici Zadrana, starih mletakih podanika, meu kojima su pristalice
ugarskog kralja postale brojne i aktivne.

U takvom dranju gradova morala je Venecija, koja se sasvim otvoreno

angaovala protiv ugarskog kralja u vreme borbi za Nelipevo naslee, videti
veliku opasnost za svoje pozicije. Utoliko vie, to je vrlo energino pokuavala
da sprei za nju nepovoljan tok dogaaja. Iako zadapski poslanici nisu ni dospeli
do kralja koji se zadovoljio do- tadanjim uspesima i napustio Hrvatsku, Venecija
je pro- tiv Zadra preduzela vojnu akciju s ciljem da kazni poku- aj izdajstva.
Avgusta 1345. dola je jaka mletaka flota i blokirala grad koji se pripremio za
odbranu i stupio u vezu s kraljem Lajoem uzdajui se u njegovu pomo.

Venecijanci su sproveli opsadu Zadra po svim pravi- lima ratne vetine toga
doba. Mletako brodovlje je odse- klo grad s morske strane, a improvizovano
utvrenje, basti- ta, spreavalo je prilaz s kopna i u isto vreme prualo za- titu
opsadnrj vojsci. Reenost Zadrana da istraju u borbi naroito je porasla od kako
su dobili vest od kralja Lajoa

e da e im poslati pomo. Kraljeva vojska je stigla u blizgu Zadra tek u

novembru 1345. pod zapovednitvom bosanskog i slavonskog bana, ali toliko
malobrojna da se banovi nisu odvaili da stupe u borbu s mletakim snagama.
Umesto toga su uli u pregovore sa Venecijancima, to su nezado- voljni Zadrani
smatrali za izdaju. Kod Zadrana je ban Stje- pan II bio gledan veodoa ravo,
istorija ratovanja oko Zadra koju je napisao neki nepoznati Zadranin OzasIo
Ja<1gep- 515 sadri teke optube protiv bosanskog bana koji je, navodno, bio
potplaen od Venecije i svojim dranjem pro- uzrokovao poraz velikog juria
kraljeve vojske u julu 1346. Sigurno je samo da je bosanski ban uestvovao u
borbama oko Zadra na zggarskoj strani, da nije dolazio u sukob s kra- ljem
Lajoem i da je zaista vodio pregovore s Venecijom. Primirje sklopljeno u
novembru 1345. izmeu oba bana, nije svakako bilo akt nelojalnosti prema
Lajou, ali u daljim pregovorima ban Stjepan II pokazivao je vie predusretljivosti prema Veneciji nego to bi se u takvoj situaciji mo- glo oekivati. Republika
je na bana delovala, pored obi- nih poslanika, i preko fra-Peregrina Saksonca,
bosanskog franjevakog vikara, uticajnog u banovoj okolini i duboko odanog
Veneciji. Namere kraljeve koje je ban u prolee 1346. otkrivao Veneciji nisu
mogle biti naroito vane ni tajne. To se vidi iz saveta koji je ban dao Veneciji da
uputi kralju poslanstvo i pregovora o miru. Najvie to su Mleani mogli iz
banove poruke izvui za sebe bila je nada da bi kralj moda odustao od zahteva da
napuste opsadu Zadra, iznetog prilikom posredovanja austrijskog hercega
Albrehta.

Posle najdramatinijih dana ovoga rata, mletakog ju- ria u maju i kraljeve
opsade i juria na bastitu" po- etkom jula 1346. gde je bosanski ban lino
uestvovao, pro- menio se odluno njegov stav. Dok je od 1344. u vie mahova
bio izvrilac kraljeve volje isto onako kao slavonski ban, posle neuspelog juria i
kraljevog povlaenja, ban Stjepan je istupio u odnosima sa Venecijom sasvim
samo- stalno. U periodu od sredine do kraja 1346, kada se opsada Zadra zavrila
mletakom pobedom, bosanski ban je vie radio u korist Venecije nego u korist
svoga sizerena. Dok je ranije ban najdalje iao dotle da izbegne neposredne okraje s Venecijom, sada je oigledno inio pokuaje da s Venecijom sarauje protiv
svoga kralja. Septembra 1346, banov poslanik u Veneciji predlagao je savez protiv
kralja

Lajoa i traio za bana kraljevski grad Kn>. Venecija je tada ponudu odbila,
izgovarajui se da je s kraljem zapo- ela pregovore o miru. U ovoj inicijativi ban
nije bio usa- mljen, on je uz.sebe imao i hrvatske velikae koji su se tek nedavno
pokorili kralju Lajou. Banov poslanik je traio da Venecija oprosti krivicu i primi
u svoju milost kneza Grgura Kurjakovia, Budislava Ugrinia i Nelipevog sina,
Ivana Nelipia. Republika je sa svoje strane pri- mila obavezu da e delovati na
Mladena III ubia, koji joj je meu hrvatskim velikaima bio naroito odan, da
ne uznemirava i teti bana Stjepana II i njegove podanike. Sa ubiem je ban
Stjepan bio u otvorenom ratu, jer su se nalazili u suprotnim taborima: Mladen III
uz Veneciju, a bosanski ban uz kralja Lajoa. ubi je u Skradinu drao ak neke
zarobljene Bosance. Protiv Mladena III ban Stje- pan je spremao vojsku, a
Venecija se zbog toga jo jae za- uzela da ukloni razmirice izmeu svoga vazala i
novoste- enog saveznika. Bilo joj je to utoliko potrebnije to se proneo glas da e
nova ugarska vojska doi pod Zadar da spasava grad. Republika je otvoreno
traila od bosanskog bana da joj u tom sluaju ukae pomo.

Uprkos svim ovim Stjepanovim akcijama koje su u kraj- njoj liniji dovodile
u pitanje sve uspehe kralja Lajoa u Hrvatskoj, njegov poloaj u Budimu nije bio
pokoleban. On se alio na Zadrane, u vreme kada je posredovao za mir iz- meu
njih i Mletake Republike, da ga klevetaju kod ugar- skog kralja. Banu je, vidi se
iz toga, jo uvek bilo stalo da na ugarskom dvoru izgleda lojalan i jo uvek je
mogao optube Zadrana, koji su stvari posmatrali iz blizine, da odbacuje kao.
klevete. Uloga bana Stjepana u poslednjoj fazi borbi bila je svakako poznata
opsednutom gradu, otuda je i lokalni hroniar ovih dogaaja toliko neraspoloen
prema bosanskom vladaocu.

Kad su se 15. decembra 1346. Zadrani, najzad, posle duge i uporne borbe
predali Veneciji, sukobi u Dalmaciji su se stiali. Kralj Lajo je ve sledee
godine poao u svoj pohod u junu Italiju i njegovo interesovanje za nae krajeve je opalo. Ban Stjepan II nije morao da istraje na putu kojim je krenuo
sredinom 1346. Bilo mu je utoliko lake da ostane lojalan vazal to mnogo od
onoga to su krili mle- taki zapisnici savremenicima nije bilo poznato. Naklonost Venecije, meutim, banu je bila dragocena zbog odnosa sa Srbijom.
.............................
.......

6. BOSNA I SRBIJA SREDINOM XIV VEKA

Posle ustupanja Stona Dubrovniku, vesti o odnosima Bosne i Srbije su vrlo

retke. Odavno je ve zapaeno da se neto moralo dogaati oko 1335/6. godine.
Bosanski vojvoda Ruir i Milten Draivojevi, zabeleeni jo 1335. kao bosanski
podanici.^javljaju se 1336. kao kraljevi ljudi. ta se iza te promene krije nije
poznato. Moda to ima neke veze s ratovanjem ugarskog kralja u Mavi, jer u
tom sukobu bosanski ban zbog svojih odnosa prema Ugarskoj ve- rovatno nije
ostao neutralan. Da je Srbija predstavljala .opasnost za Bosnu vidi se i iz poznate
banove albe fra-Gerardu de Odonis da protiv jeretika u svojoj zemlji ne moe da
preduzme odlunije korake, jer bi oni potra- ili pomo od izmatika, to
svakako znai od srpskoga kralja.

U Veneciji su se u pregovorima izmeu bana i Repu- blike 1343. pravile

kombinacije sa savezom u kojem bi pored Bosne i dalmatinskih gradova
uestvovao i srpski kralj. Ostalo je nepoznato da li je Duana predlagao sam ban

Stje- pan ili Venecija. Iz tih pregovora nije nita proizalo. U jesen 1346, ban
Stjepan II neposredno je zamolio Sio- riju da uputi poslanike srpskom caru da
posreduje za mir. Mletaka vlada se s mnogo dobre volje primila toga zadatka, za
ljubav saveznika do koga joj je mnogo stalo. Krajem novem- bra, Venecija je
preko svoga glasnika obavestila bosanskog bana kako je srpski vladalac reagovao
na ovo posrednitvo.

I Duan je izjavljivao spremnost da za ljubav Venecije ivi u miru i

prijateljstvu s bosanskim banom, ali se a- lio da je ban uzeo i da dri jednu
zemlju koja po pravu pripada njegovom kraljevstvu. Vraanje te zemlje bilo je za
srpskog vladaoca glavni uslov za mir. Interesi na tugu navodili su Duana na
veliku popustljivost, tako da je predlagao ak da se, ukoliko postoji sumnja u
njegovo pravo na humsku zemlju, odluka prepusti drugima, ali da obe strane daju
zaloge da e odluku arbitara prihvatiti. Car je mogao predlagati ovaj ve od XIII
veka mnogo praktikovan nain reavanja sporova, zbog toga to je njegovo pravo
bilo oigledno i to bi na taj nain spor bio reen u njegovu korist. Naravno, iz tih
istih razloga, ovaj put ka izmirenju nije mogao biti prihvatljiv za bosanskog bana.
Izgleda da je Duan to predviao, pa je mletakim posrednicima pred- lagao da
se, ako nita drugo ne uspe, zakljui primirje na dve do tri godine uz obostranu
obavezu da nee nanositi tetu. U toj fazi pregovora prekida se niz naih izvora,
tako da ne znamo ta je u stvari postmgnuto. Nije isklju- eno da je ostvaren
minimum i sklopljeno kratko primirje, jer u toku 1347 i 1348. ne saznajemo nita
o sukobima ili neprijateljstvu bosanskog bana i srpskog cara.

Pitanje je, meutim, ponovo postalo aktuelno u pro- lee 1349. Tada je u
Srbiji boravio mletaki poslanik ija je misija na prvom mestu imala za cilj da
izdejstvuje na- knadu tete Dubrovanima i mletakim trgovcima i zatim da
pokua izmirenje Duana i carigradskih careva. Tek ako poslanik proceni da ovim
zadacima nee koditi, mo- gao je da pokua s novim posredovanjem za mir
izme^u Srbije i Bosne. Tom prilikom svakako nije bilo nita postignuto, jer je
sredinom maja bosanski ban ponovo molio za mletako posredovanje.
Istovremeno je saoptio da e u Humu, zemlji koja je bila glavni razlog
bosansko-srpskog neprijateljstva, izgraditi tvravu kraj mora. Molio je mle- taku
vladu da mu prui pomo u sluaju da neko pokua da napadom s morske strane
osujeti gradnju. Ban Stjepan ve- rovatno nije predvideo koliko e ovaj plan
uzbuditi i one- raspoloiti Veneciju. Ta tvrava moe jednoga dana da bude
opasna za mletake gradove i posede zabeleeno je uz odgovor poslaniku. Taj
prigovor nije iznet javno, ve se banu savetovalo da odustane od svoje namere,
zbog toga to dizanje grada na spornom zemljitu moe ometati pregovore o miru
i prijateljstvu sa srpskim carem. Venecija je ipak i toga puta preduzela izvesne
korake u Srbiji, ali je dranje bana Stjepana onemoguilo svaki uspeh. Pred sam
kraj 1349, bosanska vojska je prodrla u srpske oblasti u primorju i pustoila ih.
To je pogoralo krizu u srpsko- bosanskim odnosima, car Duan je u prolee
1350. obja- njavao Veneciji da se od odmazde protiv Bosanaca uzdr- ava samo
zbog toga to se ona zauzima za bana. Upravo zbog toga, tvrdio je srpski car,
Republika treba da preduzme mere kod bana da ga umiri i navede da povrati ono
to je uzeo i da naknadi tete koje je naneo.

Bilo je sasvim jasno da se srpski vladar spremao da svoju ogromnu mo

upravi prema zapadu i odluno razmrsi zaplete s Bosnom oko Huma. Nad Bosnu
se nadnela velika opasnost. Prvi put posle velikih uspeha na poetku samo- stalne

vlade, ban Stjepan je bio izloen opasnosti da pretrpi ozbiljan neuspeh. Poto je
srpski car vraanje Huma postavir kao uslov za postizanje mira, bosanski ban je
mogao samo da se ili mirno odrekne ove oblasti ili da se izloi opasnosti od
oruanog napada, iji se ishod, zbog velike nesrazmere snaga, mogao predvideti.
Ban se oprede- lio ipak za ratni sukob uzdajui se, verovatno, u pomo ugarskog
kralja i mogunost da se ratni gubici povrate. U svakom sluaju, on se i u
poslednjim pregovorima, koje su s velikom ozbvnou i zalaganjem vodila dva
mletaka poslanika putujui^od jednog vladaoca drugome, drao ne- popustljivo.
Razgovori su se otegli, a po proceni poslanika nije bilo nikakvih izgleda na
uspeh, zbog toga je mletaka vlada, nalazei da je izloena velikom troku i da
ne- uspenim posredovanjem samo gubi autoritet, povukla svoje poslanike. Rat je
posle. toga bio neizbean.

Poslanici su jo u septembru 1350. delovali kao po- srednici, a u oktobru je

ve car Duan s vojskom provalio u Bosnu. Na alost, o ovom ratu se ne zna
gotovo nita. Stariji opisi po kojima je Duan sa 80.000 ljudi preao Drinu i
opsedao Bobovac nemaju oslonca u izvorima. Da je cilj srpskog vladaoca pre
svega bio Hum, ne pokazuju samo pregovori u kojima je on neprestano traio ovu
oblast, ve i predlog da se sa mletakim dudem sastane even- tualno na uu
Neretve. Hum je za kratko vreme doao u ruke cara Duana, Srbi su sigurno
zaposeli grad Novi u Neretvi. Sredinom oktobra, Trogirani i ibeniani oekivali su dolazak srpskog vladaoca u blizinu i spremali darove koje e predati
kad bude doao do Krke. U to vreme je nekako moralo doi do preokreta. Vesti sa
juga, da te Kantakuzin provalio na teritoriju Duanovog carstva i osvojio Ber,
Voden i neke manje gradove, prisilile su srp- skog cara da svoje snage prebaci u
Makedoniju i u osvoje- nim oblastima ostavi samo posade u gradovima.
Sredinom novembra Duan je ve boravio u Dubrovniku na svome putu ka

Makedoniji.

Odlazak srpskog cara s glavninom vojske doveo je u pi- tanje njegove

tekovine u Humu. Desilo se ono isto to je i u Makedoniji oslabilo Duanove
pozicije: gradske posade, suvie malobrojne i slabe, nisu bile dorasle da odbrane
sebe i okolnu teritoriju od napada snanijih vojnih od- reda. Svega nekoliko
meseci bilo je dovoljno banu Ste- panu II da povrati izgubljene gradove. Za
osvajanje Novog u Neretvi bio je naroito zasluan banov vlastelin Vuk
Vukoslavi, ije se zasluge iznose u jednoj povelji izdatoj sredinom 1351. Ban
Stjepan II je na taj nain pred kraj svoje vladavine odbranio ono to je na njenom
poetku osvojio za Bosnu. Car Duan se verovatno nije pomirio s krajnjim
ishodom rata s Bosnom, ali, zauzet na drugoj strani, nije imao vie
prilike da se angauje oko zemalja na Neretvi. Posle njegove smrti,
vie niko nije sa srpske strane ugro- avao bosansku vlast nad
Humom.

7. POETAK VLADE BANA TVRTKA

U poslednjim godinama svoje vladavine, ban Stjedan II nije imao veih

tekoa. Podua kraljeva odsustvovanja iz zemlje preputala su stvari u Dalmaciji
svome prirodnom toku. Dobre odnose s Venecijom na trenutke su mutile albe
gradskih knezova zbog pljaki koje su na gradskim podrujima vrili banovi
ljudi. Sledee veliko zatezanje odnosa i rat Ugarske i Venecije ban nije doiveo i
njegova vazalska lojalnost vie nije dolazila u iskuenje. Pred sam kraj ivota,
ak je postao tast svoga sizerena kralja Lajoa koji se 1853. oenio banovom
erkom Jelisavetom. Tim brakom, istina, odnosi Bosne prema Ugarskoj nisu postavljeni na neku srdaniju osnovu, to su ubrzo pokazali sami dogaaji, ali je
uzdignut ugled bosanske banske poro- dice, koja je ve bila povezana sa
evropskim kneevskim porodicama ne tako visokog ranga.

(1322 1391)

291

tati su zabeleeni u registre koji su se uvali u jednom kaptolu.

Kralj Lajo se nije zadrao na Zavrju ve je posta- vio i svoje zahteve u vezi sa
humskom zemljom, pozivajui se verovatno na nekadanju vlast ubia nad ovim
krajem i, moda, na povremeno vazalstvo humskih kneeva. Tu je napravljen
kompromis u dvostrukom smislu: Hum je predat ugarskom kralju kao miraz uz
Jelisavetu, ker bana Stje- pana II, i to ne u punom opsegu ve samo onaj deo koji se
prostirao od Neretve ka zapadu, zajedno sa Drijevskim trgom. Kad je ostvario
kraljevska prava u odnosu na Bosnu, kralj je ponovo potvrdio Tvrtka i njegovog
brata Vuka u banstvu bosanskom i usorskom" u julu 1357. Vest o ovoj potvrdi
sauvana nam je u jednom savremenom pismu koje ne prenosi ni dovoljno precizno
ni podrobno sve uslove ovoga akta. U njemu se, verovatno, ne odvaja sluajno vlast
nad Bosnom i nad Usorom. Usorom su pred kraj dinastije Arpadovaca upravljali
posebni banovi imenovani od strane kralja, dok je vlast naslednih bosanskih banova
bila ogra- niena na pravu Bosnu. Preputajui banu Tvrtku vlast nad Usorom, kralj
Lajo je J^INIO nesumnjivo ustupak koji je moda predstavljao naknadu za
oduzimanje Huma i Zavr- ja. Tom prilikom je ugarski kralj postavio Bosni jo dva
uslova: da uvek jedan od dvojice brae, Tvrtko ili Vuk, -borave na kraljevom dvoru i

292

da rade na iskorenjivanju jeresi u Bosni. Ovaj drugi uslov se pojavio otuda to je

pitanje krstakog rata za istrebljenje jeretika i izmatika po- stalo u to vreme prilino
aktuelno, zahvaljujui ba de- lovanju kralja Lajoa. Zbog svoga suparnitva sa
Dua- novom Srbijom on je, uporedo sa planovima o krstakom ratu protiv Turaka
kovanim na papskoj kuriji u Avinjonu, podsticao ideju krstakog rata protiv
izmatika, da bi obezbedio iru podrku akcijama protiv Srbije. U crkve- nim
krugovima to je pobudilo elju da se krstakom voj- nom. silom iskorene jeretici u
Bosni. Naroito aktivan u tome pogledu bio je novi bosanski biskup Petar ikloi,
koji je na akovakoj stolici zamenio Peregrina Saksonca, odanog saradnika banova
Stjepana II i Tvrtka. Istovremeno s potvrivanjem novog biskupa iz Avinjona poao
je i poziv na krstaki rat protiv Bosne. Nita praktino tada, do- due, nije preduzeto,
ali je Tvrtko neprijateljski primio biskupa Petra i protiv njega rozario u akovu,
posredstvom jednog lektora tamonjeg kaptola. itava stvar se zavrila aferom,
kada su kod toga lektora naena Tvrtkova pisma i kada je protiv njega
pokrenuta istraga.

Uprkos tome to je postavio odnose Bosne prema ugar- skoj kruni na temelj
starih prava, tako da su oni jo po- etkom XV veka sluili kao uzor po kojem je
tadanji ugarski kralj sreivao odnose sa Bosnom, kralj Lajo je jo 1357. izuzimao
ispod banske vlasti i potinjavao ne- posredno sebi vlastelu iz Donjih Krajeva, koja
je imala posede i na kraljevskoj teritoriji. Sluajno nam je sa- uvana jedna Tvrtkova
povelja iz koje se vidi da je ban sma- trao prilazak pod neposrednu kraljevsku vlast
za nevjeru1. Podvlaei vie nego ranije svoju potinjenost ugarskom kralju kao
svome gospodaru, mladi ban ipak nije bio za- dovoljan obrtom koji je u ugarskobosanskim odnosima na- stupio.

(1322 1391)

293

Rezultati prvih godina vlade bana Tvrtka nisu naro- ito povoljni. Bosna je
teritorijalno okrnjena, onemogueno joj je aktivnije uee u politici prema
susedima, stav- ljena je u zavisniji poloaj prema Ugarskoj i pokrenuto je crkveno
pitanje kojv je krilo u sebi velike opasnosti.

8. BOSNA U IZMENjENOJ SITUACIJI NA BALKANU I RAT S UGARSKOM

1363.

U prvim godinama Tvrtkove vladavine desile su se u susedstvu Bosne promene,

bez njenog uea, koje su bile sudbonosne za njen dalji razvita Na jednoj strani,
Veng- cija je mirom u Zadru 1358. potpuno istisnuta iz Dalmacije, gde je
uspostavljena vrsta vlast kralja Lajoa I. Jedan od rezultata ovoga mira bio je i
dolazak Dubrovnika, s kojima je Bosna imala toliko privrednih i politikih veza, pod
vrhovnu vlast ugarskog kralja. Pokuaj Venecije da posle dve decenije izmeni uslove
za nju tako nepovoljnog mira, zavrio se novim porazom i potvrivanjem odredaba iz
1353. u Torinu 1381. Za Bosnu je ova potpuna promena ravnotee u Dalmaciji bila u
poetku sasvim nepovoljna, docnije je, meutim, odsustvo Venecije bilo dobrodolo,
jer se ona po- sle 1382. nije pojavila kao suparnik u novim borbama za Dalmaciju i

294

Hrvatsku.

Na drugoj strani, veliko srpsko carstvo, posle smrti cara Duana u decembru
1355, krenulo je putem nezadri- vog opadanja. Velika drava koja je doskora
predstavljala vrstu branu irenju Bosne prema istoku i jo 1350. dovo- dila u pitanje
bosanske tekoviie u oblasti Neretve i Pri- morja, poela je da se razlae na oblasti
pojedinih feu- dalnih gospodara. Umesto centralizovane, jake i prostrane drave, na
granicama Bosne su se pojavile zemlje pojedinih srpskih velikaa, samostalnih u
odnosu na carevu vlast i zavaenih esto s. 'drugim slinim oblasnim gospodarima.
Ravnotea se i tu; poremetila; bosanska drava je bila nesumnjivo jaa od
osamostaljenih i razjedinjenih delova Srbije i time su otvorene mogunosti za njenu
dalju ekspan- ziju prema jugu i istoku. Proteklo je, ipak, izvesno vreme dok se nisu
osetile posledice ovih promena. Ban Tvrtko se dosta uzdravao od aktivnijeg
uplitanja u odnose u Srbiji, iako su ga okolnosti na to upuivale.

Prva oblast koja se obrazovala u Srbiji, u krajevima koji su dodirivali bosansku

granicu, bila je zemlja kneza Vojislava Vojinovia, gospodara teritorije koja se pru-

(1322 1391)

295

ala od gornjeg Podrinja do upa u okolini Dubrovnika. Izmeu ovoga kneza i

Dubrovnika dolo je do neprijatelj- stva i rata, jer se i na dubrovakim granicama
stvorilo jedno poprite daleko ireg srpsko-ugarskog sukoba. Jo krajem Duanove
vlade Srpsko Carstvo je bilo u ratu sa Ugarskom. U maju 1355. vodili su se
pregovori o miru za koji se verovalo u to doba da e biti zakljuen izmeu srpskoga
cara i ugarskog kralja. Krajem godine su se oni, mez^tim, opet sudarili pod Kninom
i Skradinom gde su Ugri opsedali srpsku vojsku, poslatu u pomo carevoj se- stri.
Kralj Lajo ipak ^je neposredno koristio smrt cara Duana da bi napao Srbiju. Svoju
vojsku je upotrebio pre svega za rat oko Dalmacije, ali plan o krstakom pohodu
protiv Srbije nije naputao. U vreme pregovora sa Mleta- kom republikom 1357. on
je postavljao uslov da mu se ustupe dve galije za godinu dana za rat protiv izmatika
u Ra- koj. I u sledeoj godini je vodio brigu o sigurnosti svo- jih brodova koji e
napasti .Srbiju. Do napada je, meutim, dolo tek 1359. i to samo sa kopna. Ugarski
kralj je, kao i ranije, provalio sa severa i krajem juna i poetkom jula ratovao na
srpskom tlu.

Dubrovnik, od prethodne godine pod vlau kralja La- joa, nalazio se u

suprotnom taboru i to je bilo dovoljno za Vojislava Vojinovia, koji je ve od ranije
bio u za- tegnutim odnosima s gradom, da napadne i pustoi gradsku
teritoriju, govorei da to ini po nareenju svoga cara zbog toga to je
ugarski kralj napao njegovu zemlju. Vojislav je nastupao kao humski knez,
naslednik nekadanjih humskih knezova ije je sedite bilo u Stonu, i pretio da e
Dubrov- anima oteti ovaj grad i njegovo poluostrvo. Suoen s ova- kvom opasnou
i pretrpevi znatne tete, Dubrovnik se obratio za pomo ugarskom kralju i
hrvatskom i bosanskom banu. Obavetavao je banove o svemu to im je uinio Vojislav Vojinovi i upozoravao da prue pomo, kao to im je naredio kralj Lajo. Ali
kada se pomo niotkuda nije pojavila, a knez Vojislav doao na dan hoda od
Dubrovnika, dubrovaka vlastela je odluila da sama prekrati ovaj su- kob, rtvujui
4 000 perpera za otkup svojih zarobljenih ljudi i njihovih stvari. Dubrovani su se
nadali da e jedan i drugi ban ipak neto preduzeti, ali od toga nije bilo nita.

296

Dubrovnik je, kako se iz toga vidi, bana Tvrtka treti- rao na isti nain kao i
hrvatskog bana Nikolu Sea. Obo- jicu je nazivao banovima po kraljevom ovlaenju
(s1e ueekgo gedaI taps1ak) apo Vozhe). Bilo je to sasvim u duhu ideala kralja
Lajoa, koji je i u odnosu na Dubrovnik ograniavao prava Bosne. Preuzimajui grad
pod Srem pod svoju vlast, on je na sebe preneo stonski dohodak od 500 perpera
ispla- ivan banu Bosne,1 i, naravno, nije na Bosnu protegao pri- vilegiju
Dubrovana koji su smeli u Srbiji da posluju ak i u vreme kad je on u neprijateljstvu
s tom zemljom. Ukoliko se moe i verovati da u kratkom ratu avgusta 1359. ban
Tvrtko nije stigao da intervenie u sukobu izmeu Dubrov- nika i kneza Vojislava, u
novom ratu 13612. to svakako nije bio sluaj. Dranje ugarskog kralja i njegovih
vazala bilo je takvo da se Dubrovnik na njih uogtte nije mogao osloniti, ve je bio
primoran da saveznike potrai u krugu oblasnih gospodara, neprijatelja Vojislavljevih
i svojih najbliih suseda. Glavni saveznici grada su bili u ovome ratu Balii, a u
dogaajima je daleko vie uestvovao Sanko Miltenovi, Tvrtkov vlastelin, nego sam
bosanski ban. Bosanci uopte nisu bili u neprijateljstvu s knezom Vojislavom. Jedino
je vlastelin Stjepko ihori za svoj raun vojevao u dubrovakoj slubi. Ban Tvrtko
je u jedan mah, u samom poetku 1362, istupio kao posrednik uputivi svoga
glasnika knezu Vojislavu da pregovara o miru. Voji- novi je odbio da pregovara .i
Tvrtko je na to otpustio du- brovake poslanike na iju molbu se upustio u itav poduhvat. Iz injenice da je ban Tvrtko bio za vreme ovoga rata u dobrim odnosima s
knezom Vojislazom ne bi se smelo zakljuivati da je vodio nezavisn)' politikz ili
suprotnu onoj koju je vodio njegov vrhovni gospodar. Kralj Lajo je u to isto vreme
imao izvesnih natezalja s Dubrovanima oko ureea grada i stava veine
dubrovake vlastele prema njegovom tieniku Marinu Guetiu, tako da se ni sam
nije ozbiljnije zauzimao da pomogne svoje tienike. 2 Rat je 1362. zavren mirom
sklopljenim sa srpskim carem Uro- em i knezom Vojislavom.

U Tvrtkovim odnosima sa Ugarskom u to vreme se ve neto menjalo. Pre

(1322 1391)

297

maja 1362. dolo je do nekog sukoba iz- meu hrvatsko-dalmatinskog bana i

Tvrtkovog vlastelina Sanka Miltenovia. U ruke bana je tada pao Sankov brat
Gradoje, dok je Sanko drao kao zarobljenika jednog banovog slubenika. Ban
Nikola je zahtevao veliku sumu od 5 000 dukata za otkup svoga zarobljenika i
putanje na slobodz7 njegovog oveka. Uz posredovanje Dubrovana povezanih i s
jednom i s drugom stranom sporazum je postignut u toku leta te iste godine.
injenica da su se pregovori vodili izmeu Sanka i hrvatsko-dalmatinskog bana ne
znai, na- ravno, da iza svega toga nije leao daleko optiji sukob izmeu hrvatskodalmatinskog i bosanskog bana. Na alost, o svemu tome nita ne znamo, jer za
itavu godinu dana nemamo nikakvu vest, a zatim odjednom saznajemo da su Ugarska i Bosna u otvorenom sukobu.

O neposrednim motivima rata kralja Lajoa protiv Bosne vlada puna

neizvesnost. Sam ugarski kralj je u jednoj povelji saoptio da je u pohod poao lino
sa svojom voj- skom da iskoreni nebrojeno mnotvo jeretika i patarena koje se
ugnezdilo zg njegovoj dravi Bosni. Nije potpuno iskljuena mogunost da je pohod
zaista bio inspirisan od katolikih crkvenih krugova, ali se mora imati z g vidu da
kralj Lajo nije ranije pokazivao takvu istz' gotovost da se s orz gjem u ruci
obraunava sa bosanskim jereticima, ve je brigu o tome preputao svojim vazalima
u Bosni. Kralje biograf, Ivan arhiakon Kikilea, pripisuje pohod kraljevoj nameri
da kazni drskost nekih buntovnika. Sam Tvrtko u jednoj docnijoj povelji pominje
samo kako se pod- vie na me ugrski kralj u ime Lz'Dovik. U svakom sluaju, u
aprilu 1363. kralj Lajo je ve sakupljao vojsku za svoj pohod, a u majz' se u
Dubrovniku znalo kakva opasnost preti Bosni, pa se zahtevalo da se dubrovaki
trgovci povz^ku prema Primorju i zabranjivalo da ulaze u bosanska utvr- enja.

298

Prvi pohod je preduzeo lino kralj s vojskom koja je sa severa prodrla u

zapadnu Bosnu. U prvrj polovini jula opsedan je grad Soko na Plivi, koji je branio
vojvoda Vukac Hrvatini. Kral>u nije polo za rukom da grad osvoji, pa se sredinom
jula preko Slavonije vratio u Ugarsku. Ekspe- dicija se, onigledno, svrila neuspeno,
iako nije vero- vatno da je ugarska vojska pretrpela vee tete. Iz odluke dubrovake
vlade vidi se da se oekivalo da e Bosanci pruiti otpor iz svojih utvrenja. Bez
osvajanja tvrdih gradova kralj Lajo nije mogao nita stvarno postii. Zbog toga je,
nezadovoljan ishodom prvog pohoda, u septembru iste godine uputio protiv Usore
drugu vojsku na elu s palati- nom Nmkolom Kontom i ostrogonskim nadbiskupom.
Ova voj- ska se bacila na grad Srebrnik u Usori, ali se i ova opsada zavrila bez
uspeha. U ugarskom logoru je nestao veliki dravni peat koji je nosio sa sobom
kraljev kancelar, ostrogonski nadbiskup Nikola. Ova nezgodna epizoda je zbog toga
ispriana u velikom broju kraljevskih povelja.

Otvoreni raskid izmeu Bosne i Ugarske, u vreme kada je Lajo Anujski bio
gotovo na vrhuncu moi, zavrio se trijumfom Bosne. Gotovo itav jedan vek Bosna
nije do- lazila u tako kritinu situaciju. injenica da je odolela dvostrukom ugarskom
napadu pokazuje da je Bosna u tom tre- nutku bila jedinstvena i odluna u elji da se
odupre sve jaem ugarskom meanju i sve veem ograniavanju samo- stalnosti.
Dalji dogaaji, meutim, pokazali su da je to samo privremen uspeh, jer su
unutranje krize uskoro vra- tile zemlju pod vlast ugarskog kralja.

(1322 1391)

299

9. ZBACIVANjE TVRTKA I UNUTRANjE BORBE

Posle odbijanja ugarske vojske u toku 1363. vesti o Bo- sni se naglo proreuju.
U jesen 1364. Tvrtko je zajedno s majkom i bratom primljen za graanina Venecije.
Iz toga se ne moe mnogo zakljuivati o politikoj orijentaciji Bosne i delovanju
protiv Ugarske, koja je, uostalom, u to vreme bila u sasv&m normalnim odnosima sa
Republikom na lagunama. Mletako graanstvo su feudalna gospoda iz naih krajeva primala kao poast i sredstvo za
obezbeenje utoita u sluaju potrebe. Venecija je, opet, na taj nain jae vezivala
uza sebe feudalne gospodare i obavezivala ih na panju i obzire prema svojim
trgovcima.
S. 'NirkoviL: Istorija srednjovekovne bosanske draae

Uskoro je Venecija dola u poloaj da se banu poali na ljude njegove vlastele

zbog nepravednih postupaka prema trgovcima. Krajem 1365. ili u samom poetku
1366. u Bosnu je doao jedan mletaki notar da banu iznese ove neprn- like i skrene
panju da se u njegovoj zemlji kuje laan novac. Bosna tih godina izgleda zaista nije
pruala po- godno tle za poslovanje trgovaca, jer su se u isto vreme alili i

300

Dubrovani. -Uprkos tome to je ban ve u dva maha dotle potvrivao stare ugovore
Dubrovnika s bosan- skim vladaocima, kojima se garantovala lina i imovinska
sigurnost i sloboda poslovanja, stizale su albe da su na banovoj teritoriji
dubrovakim trgovcima oduzimane stvari. Ban nije bio u stanju da obezbedi
sigurnost u svojoj dravi. Ni Mleani ni Dubrovani se nisu alili na ba- nove
postupke ve na pljake koje su vrili njegovi vazali. Tvrtku je oigledno izmakla
kontrola nad teritorijama svoje vlastele. Ve u vreme rata izmeu Dubrovnika i Vojislava Vojinovia bila je upadljiva samostalnost kojom je banov vlastelin Sanko
Miltenovi pregovarao i poslo- vao s Dubrovanima. O velikoj ulozi pojedine
istaknute -lastele svedoi i injenica da je dubrovaki poslanik, upuen da trai od
bana potovanje starih ugovora i obe- zbeenje sigurnosti pz^teva, dobio nalog da se
u izvra- vanju svoje misije osloni naroito na Sanka Miltenovia, brau Dabiie i
druge barone. Vlastela je oigledno postala vrlo uticajna, ne samo u svojim
oblastima, ve i u banovoj okolini.

U takvoj situaciji dolo je u februaru 1366, ba u vreme kada su Tvrtku ili

venecijanski i dubro- vaki poslanik, do pobune vlastele i zbacivanja Tvrtka sa
banske vlasti. Tvrtko i njegova majka su bili prisiljeni da pobegnu iz zemlje. Nisu, na
alost, poznate blie okol- nosti u kojima se ovaj prevrat odigrao. Sam Tvrtko je u
jednom svom pismu svu krivicu bacao na vlastelu koja se pokazala neverna prvo
Bogu, a zatim i njemu i izbacila ga potpuno iz drave.

(1322 1391)

301

Pokret vlastele je izneo na vlast banovog brata Vuka ili Vukia, ali nije jasno da
li je od njega potekla inici- jativa za itavu akciju. Ni njegov dotadanji poloaj u bosanskoj dravi nije jasan. On se javljao sa titulom mladog bana, i kralj Lajo je
1357. i njemu i Tvrtku zajedniki potvrdio bosansko i usorsko banstvo. Vuk
je, po svemu su- dei, dobio vanije mesto u dravi nego to je imao
njegov otac Vladislav u vreme bana Stjepana 1*1. Patrimonijalna shvatanja su se
verovatno suoavala s novim koncepcijama o dravi, izgraivanim po uzorima iz
susedstva. Tradi- cionalno uestvovanje lanova banske porodice u gospoda- renju
dravom dobilo je formu mladoga bana. Uticaj Ugar- ske i Srbije gde je ranije
postojala titula mladoga kralja sasvim je oevidan. S tim su se, verovatno,
poveavale i Vukove pretenzije, a time ujedno stvaralo i pogodno tle za izbijanje
sukoba izmeu dva bana.

Uporedo s tim je uzeo maha i proces osamostal.ivanja vlastele i u tome je

moralo leati drugo arite sukoba. Svaka akcija vlastele da istraje na svome putu,
kao svaki poduhvat bana da zaustavi takav razvoj, vodili su nepo- sredno sukobu.
Prema nekim podacima kojima je raspolagao Orbini krajem XVI veka, vanu ulogu
u pokretu protiv Tvrtka igrali su vlastela Dabiii.1

302

Tvrtko je na docaaje reagovao vrlo odluno i efikasno. Prebegao je s majkom

ugarskom kralju Lajou i od njega za- traio podrku i pomo za povratak na banski
presto. To navodi na misao da je on ve pre toga sredio s Ugarskom odnose,
poremeene u vreme rata 1363, i da je prevrat u Bo- sni bio nepovoljan za ugarske
interese. U svakom sluaju, zbaeni ban je dobio pomo koja mu je omoguila da do
kraja marta 1366. obnovi svoju vlast u jednom delu Bosne. U svome pismu Veneciji
od 29. marta je javljao da je zahvaljujui Bogu i milosti kralja Lajoa vraen u
svoju dravu, ali ne itavu, i da zbog toga ne moe odmah kazniti vlastelu za
nepravde nanete Mletakoj Republici. Iz toga dela drave mogao je jo uspenije
nastaviti obraun s bratom i nepokornom vlastelom. Istovremeno je darovnicama
pri- vlaio i vre vezivao uz sebe vlastelu koja mu je pri- la posle povratka u
zemlju. Vukcu Hrvatiniu je u avgustu: 1366. darovao grad Soko i upu Plivu za
junako dranje u ratu protiv kralja Lajoa 1363. i svakako za ver- nost u borbama
koje su se tada vodile. U vreme izdavanja ove povelje Tvrtko je pored Donjih
Krajeva, gde je poklanjao grad i upu, Rame, gde je u to vreme boravio, zatim Huma
i du- brovakog susedstva u kojem je bio gospodar tada verni kaznac Sanko
Miltenovi, imao i Usoru, iz koje se jedan vojvoda javlja kao svedok na banovoj
povelji. Vuk je, izgleda,

v*

(1322 1391)

303

jo tada i drao istone oblasti bosanske drave gde su bili Dabiii, i tvrdi grad
Bobovac.

Dalje Tvrtkove borbe za vlast se nisu odvijale ni tako brzo ni tako efikasno
kao u poetku. Prilino nepovoljna za njega bila je okolnost to se krajem 1366.
odmetnuo dotle verni kaznac Sanko Miltenovi. U prolee sledee godine, Tvrtko
je morao zbogg toga ratovati u dubrovakom zaleu. Oigledno je potiskivao svoga
brata prema Primorju, dok ga na kraju nije naterao da pobegne u Dubrovnik, gde je
po sta- rim dubrovakim obiajima dobio utoite. Dubrovani su tada uputili poziv
i Tvrtku da doe i poseti njihov grad. Tvrtko je poziv prihvatio i izgledalo je da e
se ukrcati u dubrovaki brod negde na teritoriji Sanka Miltenovia. Oigledno je
ban raunao s tim da e se ili pomiriti sa svojim nekadanjim kaznacom, tim pre to
su posredovali i Dubrovani ili da e se probiti preko njegove teritorije silom. U
zadnjem trenutku odustao je od toga i doao u grad preko zemljita Gojslave,
udovice Vojislava Vojinovia. Za vreme Tvrtkovog boravka ponovo su potvreni
ugovori Bosne i Dubrovnika, a domaini su ulagali napore da iz- mire Tvrtka i
brata banove Bosne kako se u d.ubrovakoj odluci kae. Posredovanje nije dalo
rezultata, jer se Vuk jo sledee godine alio protiv svoga brata papi i traio da se
papa zauzme za njega kod ugarskog kralja Lajoa. Sve svoje dalje akcije protiv
Tvrtka Vuk je verovatno vodio izvan zemlje ali svojim spletkama nije mogao
ozbiljno ugro- ziti Tvrtka. Do kraja leta 1367. pokorio se Tvrtku i Sanko
Miltenovi, time je vlast bana bila obnovljena u itavoj Bosni. Nije poznato kada se
konano Vuk pomirio s Tvrtkom. Svakako je to bilo pre 1374. kada se u jednoj
povelji, izdatoj povodom banovog venanja, navodi ponovo uz Tvrtka i njegov
brat. Po uslovima izmirenja, Vuk je zadrao prilino ve- lika prava. Jednom
vlastelinu, koji je bio zasluan za izmirenje, bilo je preputeno da sam bira da li e
slu- iti banu Tvrtku ili njegovom bratu.

304

LIK VLASTELINA IZ CRKVE MANASTIRA DOBRULA

10. RATOVI SA NIKOLOM ALTOMANOVIEM I IRENjE

BOSANSKE DRAVE

Za vreme dok se ban Tzrtko borio protiv brata i pobu- njene vlastele da obnovi
vlast u bosanskoj dravi, dea- vale su se belike promene u susednim srpskim
zemljama. Knez Vojislav Vojinovi je umro jo 1363. a njegove zemlje je nasledila
udovica Gojslava sa sinovima. Ban Tvrtko je s Vojislavljezim naslednicima bio u
dobrim odnosima, preko teritorije kneginje Gojslave, prelazio je kada je uoi 1. juna
1367. doao u Dubrovnik. Tada je, meutim, Gojslava ve bila ugroena od suseda i
roaka, sinovca svoga mua, mladog Nikole Altomanovia. Ovaj veoma ambiciozan vlastelin, gospodar Rudnika i njegovog kraja, digao se protiv svoje strine i
svojih roaka i poeo da zauzima njihove zemlje. Do poetka novembra 1368. on je
uspeo da za- gospodari zemljama Vojinovia sve do dubrovake granice.

(1322 1391)

305

Tek to je postao sused Bosne upan Nikola Altoma- novi je doao u

neprijateljstvo prema banu Tvrtku. Bosan- ski ban je bio na strani Vojislavljeve
udovice, ali joj nije mogao pomoi. Njegv poslanik ju je dopratio u Dubrovnik kada
je, isterana iz svojih zemalja, krenula u Albaniju, odakle je, izgleda, vodila poreklo.
Nikola se svetio na taj nain to je protiv Tvrtka podbunjivao njegovu vlastelu.
Uspeha je imao kod Sanka Miltenovia, koji ni punu godinu dana nije ostao pokoran
i veran Tvrtku. Ve u novembru 1368, Dubrovani su odluili da preko svoga
poslanika na- govaraju Sanka da se izmiri sa svojim prirodnim gospoda- rom,
bosanskim banom. Trijumf toga Nikole je samo za vremena i nipoto nee dugo
trajati, dok je bosansko ban- stvo uistinu veno govorio je tom prilikom Sanku
du- brovaki vlastelin Vlaho Gredi. Dubrovani su stali na Tvrtkovu stranu, jer su
ve tada oseali da im novi osioni sused nee biti prijatan. U isto vreme su savetovali
i Tvrtku da oprosti nevjeru Sanku i da ga primi u milost, jer e tako moi da se
osveti Nikoli Altomanoviu za na- netu sramotu. Drugi dubrovaki poslanik je
poetkom 1369. ve ulazio u detalje o garantijama za sluaj da se narui mir, ali je
uspeh izostao. Ban Tvrtko je 1369. s vojskom progonio Sanka Miltenovia sve do
dubrovakih granica. Naavi utoite u Dubrovniku, Sanko je, po svoj pri- lici, - jo
jednom uspeo da stekne banovu milost, ali u da- ljRal'drgaajima nije igrao znatniju
ulogu. Njegovi sinovi u /;nastavili da gospodare zemljama izmeu gornje Neretve i
Jadranske obale,.koje je Sanko skupio u toku svoga ivota.Borbe protiv neposlunog
vlastelina Sanka Milteno- via predstavljale su samo jedan deo veeg Tvrtkovog
sukoba sa upanom Nikolom Altomanoviem, ali o njemu ne znamo nikakve detalje.
U avgustu 1370. voeni su izmeu Tvrtka i Nikole pregovori o miru. U Dubrovniku
se sa sigurnou raunalo da e mir^izmeu bana i upana biti sklopljen, pa su
Dubrovani molili Tvrtka da i njih ukljui u taj mir da bi se osetili bezbednijim od
novog suseda s kojim stvarno jo nisu bili u ratu. Tvrtko izgleda nije mogao da im
izie u susret, jer se upan Nikola neposredno posle mira s Bo- snom okrenuo protiv
Dubrovnika.

306

Bosna se ak nije ni meala u rat Dubrovnika sa Alto- manoviem, tako da je

grad pod Srem morao da trai pomo od ugarskog kralja, hrvatsko-dalmatinskog i
mavanskog bana i da se protiv Nikole povezuje sa urem Baliem i kra- ljem
Vukainom. Poto se Nikola i prema drugim svojim susedima drao isto onako kao
prema Tvrtku i Dubrovniku, navukao je za kratko vreme neprijateljstvo ostalih
srpskih oblasnih gospodara. U leto 1371. nad njim se nadnela velika opasnost od
vojski kralja Vukaina i ura Balia pri- premljenih da provale na njegovu
teritoriju. Toga puta Ni- kolu su z' stvari spasli Turci, koji su prisilili Vuka- ina da
poe u pomo svome bratu Ugljei. To je pruilo .mogunost ratobornom upanu da
postigne nove uspehe. Kra- jem 1371. ili poetkom 1372. preoteo je Rudnik od kneza
Lazara. Posle kraeg sukoba sa urem Baliem, oko Vu- kainovog Prizrena dolo
je do pribliavanja nemirnog upana i gospodara Zete i razgovora o savezu koji bi,
pored njih, obuhvatio i Veneciju s ciljem da se napadnu Dubrov- nik i Kotor. Na
drugoj strani su se okupljali Nikolini protivnici: knez Lazar Hrebeljanovi i bosanski
ban Tvrtko iza kojih je stajala Ugarska.

Oskudna znanja o koaliciji bosanskog bana i srpskog oblasnog gospodara

poivaju na prianjima Mavra Orbinija, zasnovanim u ovom delu, neosporno, na
nekom izvoru koji do nas nije doao. Knez Lazar je pre nego to je savez stvo- ren
postao vazal ugarskog kralja, a zatim su on i bosanski ban dobili u pomo 1000
konjanika od mavanskog bana Ni- kole Gorjanskog i tada navalili protiv svoga
nesnosnog suseda. Nikola je bio prisiljen da uzmie prema Primorju, ali se iz
dubrovake okoline vratio u svoj grad Uice. Tu ga je opsedao knez Lazar, tukao
ognjem" i najzad prisilio na predaju. To je znailo kraj Nikolinom delovanju i propast teritorije kojom je gospodario. Njegov pad: u jesen 1373, iskoristili su
saveznmci i podelili Nikoline zemlje: ban Tvrtko je dobio gornje
Podrinje, deo Polimlja sa manastirom Mileevom, zatim Gacko, dok je
knez JTazar uzeo ostatak. Nikolinom propau koristio se i ura

(1322 1391)

307

Bali, dosko- ranji saveznik, koji je uzeo Konavlje, Trebinje i Draevrgcu i tako proirio svoju vlast na pojas izmeu Boke Ko- torske i
Dubrovnika.

Ovaj rat je upravo zbog svoga beskompromisnog zavp- etka imao ogroman
znaaj za Bosnu. Rasal Nikole Alto- manovia je Bosni, posle dueg vremena,
pruio priliku za jedno novo i znaajno teritorijalno proirenje. Tek je savez s
Lazarom uputio Tvrtka na osvajanje susednih srp- skih oblasti, iako je odnos prema
Ugarskoj, jo od poetka Tvrtkove vlade, jedino na ovoj strani ostavljao otvoren
pravac za dalju bosansku ekspanziju. Zauzimanje Nikolinih zemalja nije znailo
samo ggrosto irenje teritorija ve je uvlailo Bosnu u srpske zaplete i davalo njenom
banu izu- zetno mesto meu srpskim oblasnim gospodarima.

Ve je podela Nikolinih zemalja zaotrila odnose Tvrtka sa Baliima, zbog

toga to su oni zauzeli primor- ske upe koje su svakako spadale u Tvrtkovu sferu.
Du- brovani su zazirali od ura Balia, strahujui da ne pomisli da oni navode
Tvrtka da napadne tri upe u sused- stvu. Povremeno su odnosi bili korektni, pa se
ura Bal- i obavezivao da e javiti dubrovakim ljudima koji prolaze preko
njegovog zemljita ako se posvaa sa bosan- skim banom.

308

Ravnoteu odravanu u atmosferi nepoverenja i ne- prijateljstva naruio je

poetkom 1377. ban Tvrtko. On je u dosluhu s nekim Trebinjanima izazvao pobunu i
zatim zauzeo Trebinje, Konavle i Draevicu. Tada je tek dovr- eno irenje na raun
srpskih zemalja, zapoeto uspenim ratom protiv Nikole Altomanovia.

11. TVRTKOVO KRUNISANjE ZA KRALjA

U trenutku kada je Tvrtko zavrio osvajanje zapadnog dela nekadanjih srpskih

dravnih teritorija, Srbija je predstavl>ala samo mozaik zemalja oblasnih gospodara.
Car Uro je umro u .decembru 1371, a s njim je izumrla-loza srp- skih Nemanjia i
praktino nestalo Srpsko Carstvo, posle etvrt veka prvo blistavog, a zatim sumornog
postojanja. Uroev savladar, kralj Vukain, ostavio je dodue za so- bom naslednika
kralja Marka, ali je on, ogranien na osta- tak oevih zemalja i unien sluenjem
Turcima, bio bez ikakvog uticaja u ostalim srpskim oblastima. Usled pot- injavanja
od Turaka, posle Marike bitke i unutranj: borbi, smanjivao se i broj oblasnih
gospodara. Pobednik Ni- kole Altomanovia, knez Lazar Hrebeljanovi, sruio je
uskoro zatim Radia Brankovia u severoistonoj Srbiji, proirio svoje oblasti do
Dunava i postao najmoniji srp- ski oblasni gospodar. Uz njega je neto junije, od

(1322 1391)

309

Kosova do Polimlja i severne Makedonije, plodnim i bogatim kra- jevima gospodario

njegov zet Vuk Brankovi. Treom glavnom oblau u Zeti i Primorju vladali su
Balii, kojima je u ovo vreme bio na elu ura Bali. Kao gospodar srp- skih
dravnih teritorija od Neretve do Boke Kotorske njima se pridruio i bosanski ban
Tvrtko.

Ideja o Srpskom Carstvu, uprkos tome, bila je jo uvek iva. ura Bali je u
jednoj svojoj povelji doputao mogunost da neko bude car gospodin Srbljem i
vlastelom i srpskoj zemlji. Pitanje je bilo samo ko e se moi poja- viti u ulozi
obnovitelja nemanjike drave. Srpski obla- sni gospodari su bili skorojevii bez
tradicije, njihova vlast nije ak bila legalizovana visokim dvorskim titu- lama
poslednjih srpskih careva; bili su prosto gospoda" svojih zemalja. Nasuprot njima,
bosanski ban je imao da- leko vie uslova da se pojavi kao obnovitelj srpske monarhije. Pre svega on je bio nesumnjivo, mada posredno, vezan za dinastiju Nemanjia
svetoga korena koja je zahvalju- jui svome odnosu prema crkvi stekla sakralni
oreol. Ne- manjiko poreklo bosanskog bana praded mu je bio, po en- skoj
liniji, kralj Dragutin podvueno je u jednom rodo- slovu Nemanjia,
sastavljenom u novoosvojenim srpskim oblastima.1 Pored toga, Tvrtko je pripadao
bosanskoj ban- skoj porodici Kotromania, za koju je ve tada vailo da vlada
Bosnom od njenoga postojanja.2 Pod Tvrtkovom vlau su, najzad, bili prostrani
delovi srpske drave Nemanjia.

310

U takvoj situaciji, Tvrtkova ambicija mogla je nai jedan novi cilj: umesto da
srpske zemlje prosto prisajedini svojoj dravi i stopi ih sa svojim zemljama mogao
se po- javiti u ulozi obnovitelja srpske monarhije i kao srpski kralj vladati i svojom
dravom. U njegovoj okolini je izgra- eno shvatanje koje je formulisao logotet
Vladoje iz Srbije,
koji je negde u to vreme naao
utoite na Tvrtkovom dvoru:
banu Tvrtku pripada dvostruki
venac : < kao simbol dveju drava
kojima vlada Bosne kojom njegov rod vlada od poetka, i srpske
zemlje njegovih praroditelja, koji su ostavili zemaljsko i preselili se u
nebesko carstvo. Vi- dei da je srpska zemlja ostala bez svoga pastira
i e- lei da uvrsti presto svojih predaka, ban Tvrtko se osetio pozvan
da poe u srpsku zemlju i da se tamo krunie za kralja.

POTPIS KRALjA STEFANA TVRTKA

VI

Krunisanje je obavljeno u jesen, najverovatnije na Mi- trovdan (26. oktobra)

1377. u srpskoj zemlji, moda u ma- nastiru Mileevu, mestu osobitog kulta svetog
Save, osni- vaa srpske crkve. Iako je po svome
uverenju doao na srpski presto
!
neposredno posle nemanjikih vladara Tvrtko je uzeo ipak samo kraljevsku a ne
carsku titulu. Duanovo carsko krunisanje i postavljanje srpskog patrijarha bilo je u
to vreme prilino nepopularno kao nezakonit i samo- vlastan in. Zbog crkvenog
rascepa srpska feudalna gospoda su se odricala Duanovih dela, a svetenstvo ih je
osu- ivalo. Pored toga, carska titula je za Tvrtka morala biti neprihvatljiva i zbog
odnosa prema ugarskom kralju.

(1322 1391)

311

Uprkos tome, Tvrtko je svoju titulu stvorio ne na osnovu stare nemanjike kraljevske
ve na osnovu carske titule, bio je po milosti boijoj kralj Srbljem, Bosni i Pomorju i
Zapadnim stranama. Tako je dolo do zanimlji- vog nesporazuma: u njegovoj tituli
su se nale zemlje ko- jima nikada nije vladao i koje su samo kratko vreme u doba
Carstva bile pod srpskom vlau.3 Pored kraljevske ti- tule, Tvrtko je uzeo i ime
Stefan, koje je u Srbiji imalo odreeno dravno-simboliko znaenje. To ime su
uzimali i svi docniji bosanski kraljevi u svojim slubenim aktima. Poslednji, koji se
inae zvao Stefan, nazivao se zbog toga ak Stefan tipan. Tvrtko je ak svoje pravo
ime poti- skivao u drugi plan i u nekim prilikama se nazivao samo Stefan

PRSTEN IZ ARNAUTOVIA (VISOKO), XV VEK.

Tvrtko nije jednostavno promenio svoj rang i umesto banskog dostojanstva poeo da se krasi kraljevskim, on je
nastupao kao vladar Srbije. To se vidi kako iz njegove ti- tule tako i iz uvoda povelje izdate Dubrovanima u junu
1378. Veoma je vano zbog toga gtanje, kako su se prema Tvrtkovom krunisanju odnosili srpski oblasni gospodari
koji su stvarno vladali delovima nekadanje srpske drave. Na osnovu docnije politike saradnje s knezom Lazarom i
angaovanja oko odbrane Srbije od Turaka, moe se zakljuivati da su knez Lazar i Vuk Brankovi odobra- vali
Tvrtkov in. Oteeni i ogoreni ura Bali bio je bez sumnje protivnik bosanskog bana i sigurno ga nije
priznavao kao srpskog vladara. Naravno, novi kralj Srbljem nije imao nikakve neposredne ingerencije na zemljama kneza Lazara i Vuka Brankovia.

Susedne drave su priznale Tvrtkovu kraljevsku ti- tulu. Venecija dosledno naziva Tvrtka geh Kabv1e, a tako
je isto postupao i Dubrovnik. Dubrovani su se ak 1378. alili da im je Tvrtko dalji nego to je ikad bio, jer mora da
se brine o svojim interesima u kraljevstvu Rake. Iz dubrovake prepiske u kojoj se upotrebljava kraljevska ti- tula
i pregovora sa Ugarskom u to doba vidimo da je i kralj Lajo bio spbrazuman s Tvrtkovim proglaavanjem i krunisanjem za srpskog kralja. Lajoeva naslednica Marija naziva u svojim poveljama Tvrtka kraljem, a tek u vreme
igmunda Luksemburkog nastaje kolebanje, on prvo pre- utkuje Tvrtkovu kraljevsku titulu (1389) a docnije, poetkom XV veka, trai da bude krunisan na isti nain kao to je bio krunisan kralj Tvrtko.

U samoj Bosni Tvrtkovo krunisanje za kralja znailo je vaan korak na putu uvrenja vlasti. Zavrivi tri g
jumfalno unutranji rat posle pobune vlastele 1360, Tvrtko se energino obraunao s nepokornom vlastelom i
primirio svoga ambicioznog brata. Posle velikog uspeha u ratu protiv Nikole Altomanovia, oenio se 1374. Dorotejom, erkom bugarskog vidinskog cara Stracimira, ta- koe vazala kralja Lajoa. Sa Ugarskom vie nije imao
zapleta, poto je svoju aktivnost usmerio prema Srbiji, gde Lajo nije imao neposrednih interesa. Tvrtkov gospodar je
u meuvremenu postao poljski kralj i teite njegove poli- tike aktivnosti se pomerilo dalje od naih krajeva. Uporedo s tim je uredio odnose sa katolikom crkvom i time ot- klonio opasnost od potpirivanja sukoba spolja. iz katolikih crkvenih sredita. Jednim posedom darovanim prili- kom svoje enidbe akovakoj bosanskoj biskupiji Tzrtko je
stekao priznanje tadanjeg avinjonskog pape Grgura XI. Posle svih tih uspeha u unutranjoj i spoljnoj konsolidaciji
veoma poljuljane drave, Tvrtko je krunisanjem u veoma ve- likoj meri uzdigao svoj ugled i autoritet.

Kao srpski kralj, Tvrtko se trudio da u Bosnu presadm dvorska zvanja i slube kao i ceremonijal srpskoga
dvora. Posle krunisanja se mesto dotanjeg nadvornog dijaka' javlja logotet kao stareina kraljevske kancelarije.
Prvi bosanski logotet je bio Vladoje iz Rake, verovatno kraljev savetnik u itavom poduhvatu obnavljanja srpske
monar- hije. Vizantijskog porekla, a preuzeta iz Srbije, bila je i sluba protovestijara uvedena tom prilikom na bosanskom dvoru. Protovestijar je zamenio nekadanjeg kaznaca na mestu rukovodioca kraljevskih, sada ve naraslih i
razgra- natih, finansijskih poslova. Prvi protovestijar je bio pop Ratko, Dubrovanin, raniji kraljev kapelan, a uskoro
ga je zamenio Tripe Bua iz poznate kotorske porodice, koja je ovu slubu vrila i na srpskom dvoru za vreme
Stefana Deanskog, Duana r Uroa. Iz Srbije je preuzeto i zvanje stavilca. Oskudni podaci nam ne doputaju da
vidimo da li je ugledanje na srpski dvor ilo i dalje. Kao nekad u Srbiji, i kod bosanskog kralja je boravila mlada
vlastela uei se vojnoj vetini i dvorskim obiajima.

Tvrtkov poduhvat je s gledita osnovnih ciljeva ostao nesavren. Vladanje nad Srbijom se jo za kraljevog ivota pokazalo kao fikcija. Ve posle kosovske Gtke, Tvrtko nije imao nikakvog uticaja u zemljama Lazarevih naslednika i Vuka Brankovia. Njegovi naslednici su ostali ogranieni na Bosnu i bili su u stvari bosanski koaljevi.
Obnavljanje Srbije je stvarno izvrio Stefan Lazarevi, tako da su se Bosna i srpska despotovina razvijale sasvim
odvojeno i istupale ak kao suparnice. Kao uspomena na Tvrtkov ambiciozni poduhvat ostalo je do kraja bosanske
drave samo srpsko ime u tituli bosavskih kraljeva.

dramatinije nego poslednji ban u poetku svoje vladavine, suoili s velikaima,

gospodarima velikih delova 6o- sanske drave, imali su nad svojim konkurentima
jedinu prednost u tome to su nosili krunu koja je postala trajni simbol drave,
nezavisan od linosti pojedinih kraljeva. Ta kruna je otelovljavala bosansku
dravu rusag bo- sanski i simboliki zastupala njeno jedinstvo. Izgrai- vanje
apstraktnijeg shvatanja drave preko krune venca kraljevstva i
prevazilaenje patrimonijalne koncep- cije, po kojoj je Bosna bila jedva neto
vie od plemenite batine" banske porodice, predstavlja najvaniju teko- vinu
Tvrtkovog krunisanja.

12. BORBA ZA UVRIGKIVANjE NA JADRANSKOJ OBALI

Do svoga krunisanja Tvrtko je u svome prodiranju ka istoku doao do take

koju bi vrlo teko bilo prekora- iti. Svoju neposrednu vlast je proirio skoro do
srca nemanjike drave, kao srpski kralj je morao biti pri- znavan i od veine
srpskih oblasnih gospodara. Na zapadnoj strani njegove velike drave je linija
povuena u prvim godinama banovanja ostala trajna i neizmenljiva, bez potpunog preloma u odnosima prema Ugarskoj, koja je tada bila na vrhuncu snage.
Dostigavi tako do okvira koje bi jedva bilo mogue razbiti, bosanski kralj je
teite svoje po- litike preneo na jadransku obalu. Na takvu orijentaciju su, nema
sumnje, delovale privredne snage zemlje i teki i otri zapleti i sukobi u istonoj
polovini Sredozemlja.

Politike tekoe prvih godina Tvrtkovog banovanja nisu ometale privredni

razvoj zapoet pod banom Stjepa- nom II Kotromaniem. Glavni bosanski
rudnici se u izvo- rima javljaju ba u vreme Tvrtka. Neki su svakako nastali jo
ranije, za Fojnicu je, meutim, vrlo verovatpo da Je zasnovana od dvojice Sasa
koji su je dobili u batinu pre 1365. U svakom sluaju, pored stare Ostrunice, u
Tvrtkovo vreme su radili Kreevo, Fojnica, Kamenica, Olovo i Srebrnica. Ovaj
poslednji rudnik je ve u ovo doba nadma- avao sve ostale, i po obimu
proizvodnje i po intenzitetu privrednog ivota koji je uz njega bujao. Brojnija
nego u dr3'gim mestima, ovde je bila trgovaka naseobina Dubrov- ana, koja je
rasla primajui u svoju sredinu istaknutije i bogatije domae zanatlije i trgovce.
Duorovani koji su ovde delovali ponekad itav niz godina, bili su zakupnidi
kraljeve srebrnike carine, koja je pred kraj 'Gvrtkoze vlade donosila oko 8.500
perpera.

Duorovaki trgovci su esto oili i vlasnici rud^- kih okana ili njihovih
delova. Vreme kad su proizvodnju vodili rudari udrueni u varkove, zajednice u
kojima su srazmerno svome udelu u trokovima dobijali deo prihoda, bilo je ve
prolo. Na njihovo mesto su stugli pojedinci ili trgovaka drutva, preduzimai i
finansijeri, koji su trgovali ne samo rudarsklm proizvodima nego i rudni- cima. Za
rad u rudnicima je regrutovano domae stanovni- tvo. Sasi su bili isuvie
malobrojni i pripadali su, najverovatnije, krugu preduzimaa i organizatora proizvodnje, kao to su bila dva brata Sasinovia, privremenph vlasnika Fojnice i dela
rudnika u Ostrunici, koji su se na kraju pretvorili u dubrovake trgovce.

Proizvodi bosanskog rudarstva, srebro, olovo i bakar, imali su odlinu

pnou. Najveu tekou u ovo doba pred- stavljao je transport. Metali su oticali
putevima prema Primorju, pre svega u Drijeva i Dubrovnik. Planinski ma- siv koji
celom duinom nae obale odvaja Primorje od unutraosti mogle su da savlauju
jedino tovarne ivo- tinje. Njih su vodili i unajmljivali ponosnici", vlaki stoari
iz Huma i susednih oblasti.1 Ovi organizatori ka- ravana bili su u drugoj polovini
XIV veka jo suvie malobrojni i nespremni da odgovore velikim zahtevima koje
je postavljala naglo poveana rudarska proizvodnja. Zbog toga je dolazilo do
sukoba meu trgovcima i pokuaja ne- kih, kao to su bili 1376. zakupnici carina,
da monopo- liu sve vlahe za prevoz svoga olova. Ostali su smatrali da bi ih to
upropastilo. Poto je tada uvoz u Bosnu bio daleko manjeg obima, ponosnici su se
uvali toga da prazni u povratku prevaljuju ogromni put. Zahtevali su zato da*
budu isplaeni solju, glavnim uvoznim artiklom, naroito traenim u stoarskim
podrujima. Zalihe soli su i mnogo docnije bile nejednake i nesigurne, pa je u
Dubrovniku optina priskakala u pomo svojim trgovcima dajui, e- sto na
kredit, znatne koliine soli da bi se isplatili po- nosnici koji su donosili olovo.

Bosanski metali su iz Dubrovnika i Drijeva odvoeni u Veneciju. U gradu na

lagunama Dubrovani su posle Ne- maca smatrani za glavne snabdevae
metalima. Slubeni propisi mletakih vlasti posebno navode nemaki" i dubrovaki bakar. Samo u godinama velike mletake krize, u ratu 13781381,
balkanski metali su krenuli u drugom pravcu: prema Junoj Italiji, Siciliji i
Ankoni.

Ostali proizvodi bosanske privrede, koa, vosak, meso i stoka, nisu prolazili
na tritu tako lako kao vredni i traeni metali. Iako su se primorski gradovi,
znamo to sigurno za Dubrovnik i Kotor, otimali o namirnice koje su donosili
kraljevi podanici u gradove, i smatrali da su pred izgladnjavaem kad se takav
uvoz obustavi, ipak je dolazilo do sukobljavaa trgovakih interesa. JBudima iz
zalea se inilo da cene po kojima se kupovala stoka nisu

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA.

za njih povoljne. Brojni proizvoai iz redova vlaha i se- ljaka su se

morali potinjavati trinim cenama, a vla- stela i vladalac, koji su
takoe uestvovali u trgovini stokom, protestovali su u Dubrovniku i
izbegavali njegovo trite kad im je to bilo moguno. Kralj Tvrtko
je ak u Jedan mah zabranio da se bravi iz njegove zemlje izvoze u
Dubrovnik, traei povienje otkupne cene. Dubrovani su se,
razumljivo, protivili takvim intervencijama, i pre- tili da vie nee
kupovati i, ak, izdali tajno nareenje da se bravi iz Bosne ne
kupuju i ne kolju,- Na kraju su ilak ustuknuli i propisali viu
otkupnu cenu. Koliko je ovo pitanje u dubrovako-bosanskim
privrednim odnosima bilo znaajno vidi se i po tome to je posle

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA

VELIKI ZLATNIK KRALjA STEFANA TVRTKA

jedan oblasni gospodar sumnjiio dubrovake trgovce da su tajno utvrdili

maksimalne cene za otkup stoke i predu- zeo zbog toga drastine protivmere.

Svi glavni proizvodi bosanske privrede slivali su se, dakle, putevima prema
moru. Moralo je, nesumnjivo, i u ovo doba biti privrednih veza sa Ugarskom, za
koju je Bosna bila vezana znatno povoljnijim linijama komunikacija, ali su one,
nepoznate tako da je promet prema severu sasvim u senci trgovine s Primorjem.
Na obali Jadrana su bile i polazne take bosanske uvozne trgovine. U ovo doba
tkanine jo nisu imale onaj znaaj koji su imale docnije, bosanska sredina je jo
uvek bila suvie siromana da bi mogla apsorbovati u veim koliinama skup
italijanski tekstil. Jo poetkom tree decenije XV veka tvrdilo se da Bosanci
trae jevtine tkanine i zbog toga nasedaju i dobijaju tek- stil loeg kvaliteta.
Upravo je Tvrtko preduzimao mere da unapredi domae zanatstvo i dovodio iz
Dubrovnika maj- store tkake struke i na taj nain, uz tradicionalne za- nate,
verovatno pokrenuo proizvodnju domaih grubih tka- nina, kojima se svet jo
jedno vreme morao zadovoljavati.2 U uvozu je glavno mesto zauzimala so,
prodavana na kumer- cima solskim", od starine utvrenim mestima gde je bila
dozvoljena trgovina ovim dragocenim artiklom. Drijeva, Dubrovnik i Kotor, tri
najblia kumerka, imala su veoma -malu proizvodnju u svojoj blioj okolini, tako
da je snabdevanje trgova zavisilo od dovoza soli iz Dalmacite, Albanije i June
Italije. Veoma iv promet soli donosio je velike prihode vlasnicima trgova, zbog
toga to je so prilikom prodaje carinjena, pri emu je jedan nama ne- poznat
procenat odlazio gospodaru kumerka.

Bosanska teritorija je izlazila na Jadransko primogle od kojeg je toliko

zavisila njena privreda, ali od toga nije imala nikakva preimustva. Na obalskom
pojasu bd Ne- retve do Boke Kotorske posedovala je samo neznatna na- selja
siromanih seljaka i ribara. Dubrovnik u sredini toga pojasa, Drijeva i Kotor na
njegovim krajevima, nisu bili pod vlau bosanskog kralja. Grad pod Srem je

odu- vek bio politiki nezavisan od teritorijalnih drava u zaleu; trg na Neretvi
morao je jo u poetku svoje vlade ustupiti kralju Lajo}', a Kotor se u metenim
vremenima srpske istorije sam potinio Ugarskoj. Sva tri privredna sredita su
bila pod ugarskom zatitom, tako njihovo na- silno potinjavanje nije moglo doi
u obzir u okvirima normalnih odnosa sa Ugarskom. U jedan mah su se, meutim,
prilike naglo promenile i pruile izvesne anse za do- bijanje jednog od tih
dragocenih privrednih centara.

Daleko od naih obala izbio je 1378. jedan sukob iz- meu Venecije i
enove, starih suparnika, oko ostrva Te- nedosa, koje je vizantiJski car Jovan V
Paleolog ustupio na ime nekih svojih dugova Mleanima. enovljani su smatrali da su time ugroene njihove kolonije na obalama Crnog mora pa su zagazili
u otvoreni rat s Venecijom. U sukob se uskoro umeala i Ugarska na strani
enove, tako da je itava Dalmacija bila izloena opasnosti da postane ratno
poprite. Dubrovnik je i kao vazal Ugarske i kao mletaki konkurent bio, razume
se, u taboru neprijatelja Venecije. Na naoj obali, koja je od Kvarnera pa sve do
Kotora bila pod vlau ugarskog kralja ili egovih va- zala, Venecija je nala
slabu taku na krajnjoj periferi;ji, u gradu Kotoru, koji se tek 1371. potinio
Ugarskoj. Mle- taka flota je sredinom avgusta 1378. zauzela grad i iza- zvala
veliki strah u Dubrovniku.

Venecija se u tim danima trudila da privue bosanskog kralja na svoju

str^nu. Neke njene diplomatske slscije su morale dati povoda da se proire
glasovi kako je bosanski kralj uao u savez s Venecijom. Tu glasinu su uplaei
Dubrovani preneli ak i kralju Lajou, iako je Tvopso upravo tada ponudio da
poalje 300 ljudi za odbranu Stona od eventualnog venecijanskog napada.
Bosansku pomo su tom prilikom odbili sami Dubrovani, jer je neposredna opasnost ve bila prola. I docnije je Tvrtko nudio i slao svoje ljude da pojaaju
odbranu Stona (u septembru i de- cembru 1378. i februara 1379); njegovih hiljadu
ljudi su predstavljali poetkom 1379. jedinu odbranu, jer je bila izostala pomo
hrvatsko-dalmatinskog bana. Ipak Dubrov- ani se nisu do kraja oslanjali na
svoga suseda. Ugarskom poslaniku su u novembru govorili da im je Tvrtko
pruao pomo kad su zatraili, ali da se boje da je sada zauzet onim to je
preduzeo u srpskom kraljevstvu" i da im je zbog toga dalji nego to je ranije bio.
Gla^nu pomo oekuju zato od hrvatsko-dalmatinskog bana. Izjavu da Tvrtko
mora da se brine o svojim interesima u srpskom kraljevstvu po- novio je i
dubrovaki poslanik ugarskom kralju. Na alost, ostaje sasvim nepoznato kakve
su to bile Tvrtkove inter- vencije u Srbiji. Verovatno su bili neki sukobi sa Zetom
gde je, poetkom te godine, umro ura Bali. U svakrm sluaju, Dubrrvani su
u svojoj oceni opet pogreili, jer im je u sledeim mesecima Tvrtko vie pomogao
nego hrvatS. irkovi: Istorija srednjovekovne bosanske drave sko-dalmatinski ban Nikola. To mu,
ipak, nije smetalo da odrava veze i s Kotorom koji je bio pod mletakom vlau. Zato su Dubrovani smatrali za potrebno da interve- niu u Ugarskoj, molei
da kralj Lajo uredi sa svojim roakom, kraljem Rake i Bosne, da niko ne nosi
namirnice (mislilo se pre svega na meso i sir) u Kotor, jer bi inae Venecija mogla
tamo snabdevati svoje brodove i napadati otuda dalmatinske gradove.

Kriza oko Kotora se naroito zaotrila krajem 1378. i poetkom 1379, kada
su u Dubrovnik prispele i krae vreme boravile enovljanske galije. Bilo je tada
glasova u Dubrovniku koji su traili konano unitenje Ko- tora. Preovladali su
ipak umereniji elementi, utoliko lake to su neki Kotorani uputili tajno

poslanstvo u Cavtat i tu Dubrovanima i enovljanskim zapovednicima obeali da

e zbaciti mletaku vlast i vratiti se pod okrilje ugarskog kralja. Obeanje da e
uhvatiti i predati svoga kneza Venecijanca i istai ugarske zastave, Kotorani nisu
odrali. Za njih se opasnost smanjila im su otplo- vili enovljanski brodovi. I
posle toga, dodue, dubro- vaka galija hvatala je brodove i blokirala Boku, ali
ne- posredne opasnosti za osvajanje grada nije bilo.
Kotorani su tada promenili orijentaciju i poeli da trae izlaz iz
svoje jo uvek teke situacije u pregovo- rima s kraljem Tvrtkom.
Njihov poslanik, jedan vlastelin iz porodice Bua, koja je docnije
dala kralju jednog proto- vestijara, obeavao je Tvrtku da e se grad
predati njegovoj vlasti i pravio druge velike predloge, kako su se
alili Dubrovani. Ta ponuda je morala biti izvanredno primamljiva za kralja koji je na ovaj grad polagao pravo kao na deo
drave svojih praroditelja, i kojem bi gradske solane, trg i iskusni
poslovni ljudi znatno unapredili privredu i finansije. Opasnost od
politikih komplikacija nije bila naroito velika jer bi grad oduzeo
od Venecijanaca, neprijatelja svoga vrhovnog gospodara. Glavnu
prepreku ostvarenju itavog plana predstavljali su u stvari Dubrovani, zato se kotorska kombinacija s Tvrtkom odmah okre- nula
protiv Dubrovnika. Umesto da blokira Kotor i sprei dovoz
namirnica, kako su Dubrovani traili pre nekoliko meseci, kralj je
zaustavio prirodni promet izmeu zalea i Dubrovnika, i na taj
nain doveo Dubrovane u situaciju da se ale da su izgladneli.
Dubrovani, razumljivo, nisu ostali pasivni, ve su u odgovoru na tu
meru zabranili da trgovci i roba iz Dubrovnika odlaze u Bosnu.
Protiv dubro-vakog postupanja prema Kotoranima stigle su,
verovatno od Tvrtka, albe ugarskom kralju, tako da su se
Dubrovani u junu 1379. morali izvinjavati kralju i hrvatsko-dalmatinskom banu pravdajui svoje postupke.

U tim danima su Kotorani, pod utiskom vesti o porazu mletake flote kod
Pule i u strahu od enovljanskih galija koje su se ponovo zadravale u
Dubrovniku, zbacili mle- taku vlast i pokorili se neposredno kralju Lajou.
Tvrtkovi planovi o dobijanju Kotora izjalovili su se isto onako kao i dubrovake
elje da trajno onemogue kon- kurentski grad. Ni bosanski kralj ni Dubrovnik
nisu posle toga digli ruke od Kotora, prvi je usrdno pomagao mletaku posadu s
kapetanom zatvorenu u kotorskoj tvravi, a drugi je preko volje primio kotorske
graane za prijatelje, ali im energino zabranio da dovoze so u svoj grad. Odnosi
izmeu Tvrtka i grada pod Srem nisu se bitno promenili. Dubro- vaka vlastela
je i njemu dala neko objanjenje o Kotoru, a zatim uputila i poslanstvo, iji cilj je
bio da povrati neko srebro koje je oduzeo kralj za koga se inae govorilo da niko
ne moe da se poali da mu je uinio nasilje. Tek u jesen je dolo do velike
uzbune i panike u Dubrovniku, jer se ulo da dolazi kraljeva vojska da napadne
gradsku teritoriju. Dramatine mere obezbeivanja su bile suvine, jer je vojska
pod jednim kraljevim vojvodom i upanom do- lazila u stvari u Treoinje da
zavede red naruen pljahom jednog lokalnog vlastelina. Umesto da se brane od
bosanske vojske, Dubrovani su se nali u poloaju da posreduju.
Vojni odred koji je toliko uplaio Dubrovane bio je oigledno jedna kaznena
ekspedicija koja lepo ilustruje sredstva kojima je kralj obezbeivao svoj uticaj na
pojedi- nim delovima svoje prostrane drave. Vojvode i upani bili su u ovom
periodu kraljeve vladavine posluni izvr- ioci njegove volje. Sam kralj je
poetkom jeseni bio za- uzet u jednom daleko veem poduhvatu, sredinom
septembra 1379.3 on je boravio pod Spuem u Zeti, dakle, na teri- toriji Balia.
Kako je tamo dospeo nije jasno, verovatno je to samo jedna karika u lancu
uzajamnih neprijateljskih akcija zaetih jo poetkom 1377. kad je Tvrtko zauzeo
Trebinje, Konavle i Draevicu. Ako je ovom prilikom bio u ratnom pohodu, prodro
je neosporno vrlo daleko i, najve- rovatnije, zavrio ratovanje u svoju korist. Izvori
nas, na alost, ostavljaju sasvim na cedilu. O Baliima u ovim godinama nemamo
skoro nikakvih vesti, a iz malo- brojnih indicija se moe zakljuiti da je Bala II u
ve

329

-likom ratu na Jadranu imao dranje slino Tvrtkovom, ra- unao se u dubrovake
i ugarske prijatelje, ali je isto tako odravao veze sa Venecijancima, koji su ak za
vreme rata boravili u njegovim gradovima.

Rat izmeu Venecije i enove i njenih saveznika vie nije neposrednije

uticao na odnose Bosne i njenih suseda. Dubrovani su jo>koji put bili
uznemiravani kretanjem mletakih brodova u oblinjim vodama, naroito od kako
je ratna srea prela na stranu Venecije, ali vie nisu preduzimali izuzetne mere za
odbranu, niti traili pomo od suseda. U Kotoru, izuzimajui jednu pobunu
gradskog puka protiv vlastele, nije takbe bilo vanijih promena. Mletaka
posada se povukla iz tvrave i kada je u torinskom mirovnom ugovoru iz avgusta
1381. odreeno da Kotor pri- padne ugarskom kral>u, time je samo ozakonjeno
stvarno stanje.4 Kralj Tvrtko se u pogledu Kotora naao u istoj situaciji u kojoj je
bio pre mletakog osvajanja. Osim toga, u godinama rata iskrsle su neuobiajene
tekoe za bo- sansku privredu: Kotor je gotovo itavo vreme bio bloki- ran i
ekonomski skoro neaktivan, a Dubrovnik je gotovo punu godinu dana drao na
snazi zabranu trgovanja s Bo- snom. Poto su Bosancima bili verovatno zatvoreni
putevi ka zetskim gradovima, preostala su jedino Drijeva i za iz- voz bosanskih
proizvoda i za snabdevanje potrebnom solju. -Trg na Neretvi je, meutim, bio
pogodan i pristupaan samo jednom delu bosanske dravne teritorije.

Neuspeh u borbi za Kotor i tekoe sa primorskim tritima navele su kralja

Tvrtka da poloi temelje naj- mlaem srednjovekovnom gradu na istonoj obali
Jadrana. U prvoj polovini 1382. godine, posle nekog ratovanja koje je nagonilo
stanovnitvo iz krajeva bliih Primorju da se sklanja na dubrovaku teritoriju, a
dubrovaku vladu da zabrani odlazak u Bosnu, Tvrtko je zavrio jednu tvraiu u
malom zalivu kod ulaza u Boku Kotorsku. Utvrenju na obali upe Draevice,
nazvanom po imenu svetog Stefana u kome je kralj gledao zatitnika svoje krune
i srpskog kra- ljevstva, namenjena je bila drukija uloga od one koju su imale
brojne tvrave irom kraljevine. Tvrtko je odluio da tu pod gradom kojem je
zauvek ostalo ime Novi u bli- zini reice Sutorine otvori trg soli, to bi, samo
po sebi, izazvalo izrastanje novog privrednog sredita. Poetkom avgusta 1382.
poeli su da pristiu prvi brodovi s tova- rima soli namenjene novom trgu, a
zajedno s tim i prvi za- pleti i tekoe.

Trgovci iz dalmatinskih ,gradova, zatnm Kotorani, a i italijanskk trgovci

videli su u novom trgu zgodno mesto gde se so moe prodavati u veim
koliinama, pa su ga, sasvim u skladu sa svojim interesima, mirno prihzatili.
Sasvim drukije je reagovao Dubrovnik, ija se zaintereso- vanost za reim
trgovine solju ispoljila jo 1379. kada je oruanim brodom spreavao dovoz soli u
Kotor, koji je ba tada doao ponovo pod vlast ugarskog kralja. Dubrov- ani su u
novom trgu pre svega videli opasnu konkurenciju, naroito zbog toga to su
finansijski interesi mogli bo- sanskog kralja navesti da svoje ljude pod pritiskom
uputi iskljuivo na snabdevanje na svom novom trgu. Osim toga kumerk solski
u Sutorini nije imao nikakvih tradicija i remetio je ustaljeni reim u trgovini solju.
Stari srpski vladari utvrdili su jo u davnini da se so moe prodavati samo na
etiri poznata mesta: u Drijevima, Dubrovniku, Ko- toru i Svetom Sru. Naravno,
stari zakoni nisu sprea- vali Dubrovane da pokuaju da ugue stari kotorski
ku- merk, ali su im davali pravni osnov za borbu protiv novog trga u Sutorini. U.
ugovornim poveljama, dodue, zabrana divljih trgova soli javlja se tek posle
ovog vremena, ali nema nikakve sumnje da su u vreme Nemanjia zaista iskljuivo pravo prodaje soli imala etiri pomenuta mesta. Samo je u dubrovakoj
argumentaciji namerno izostavljana jedna vana okolnost: srpski vladari su taj
reim odravali zbog toga to su imali udeo u prihodima ovih trgova solju. U
Dubrovniku je srpski kralj drao svoga carinika i ubi- rao polovinu svih prihoda
od soli prodate ljudima iz za- lea. Kraljev kumerk se u Dubrovniku odrao sve
do vre- mena kneza Vojislava Vojinovia, a onda se ugasio. Dubrov- ani su se
borili, oigledno, samo za jednu stranu ovog sta- rog reima, za monopol koji je
njima koristio, dok su preko prava srpskih kraljeva prelazili utke, zaudo ovu
slabu stranu njihove teze kralj Tvrtko nije iskoristio u pravnom dvoboju koji je
izbio.5

331

Bosna, naravno, nije ranije imala nikakvog uticaja na gradove i trgove

Primrrja, pa ni na trgove solske". Sta- nrvnici Brsne su se u Dubrrvniku snabdevali
na rnrj po- lovini kumerka koja je pripadala dubrovakrj rptini. Zatr je Tvrtkr
mrgar biti przvan na prtrvanje starih utr- vrra i starog reima u trgovini solju
samr u svrm nrvrm svojstvu srpskog kralja. On se sam potrudir da se prjavi prema
Dubrovniku kao naslednik prava svrjih prarrditelja gospode srpske. Kratko
vreme posle svoga krunisanja on je Dubrovniku izdao povelju kojom je potvrdio
sve prethodne ugovore srpskih i bosanskih vladara i preneo na sebe srpski ili
svetodmitarski dohodak od dve hiljade per- pera, isplaivan srpskim
vladaocima ve od XIII veka. Tvrtko, takoe kao .naslednik srpskih vladara,
pokretao je i pitanje ostrva MJ^eta, koje su Dubrovani u tiini, bez ikakvih
ugovora, potinili svojoj vlasti. Da su Dubrovani u ovim pregovorima o trgu soli
pod Novim, o kojima nam prepiska inae nije sauvana, insistirali na kraljevoj
oba- vezi da potuje sve ranije srpske ugovore vidi se iz i- njenice da je
njegovim poslanicima pokazivana i itana velika povelja" Tvrtkova iz 1378. a
to pokazuje i tekst Tvrtkove isprave kojom se ovaj spor zavrio.

Za vreme dok su se u pregovorima u Bosni suoavali pravni argumenti i

jedna i druga strana su preduzimale i praktine mere za zatitu svojih interesa.
Dubrovani su zadravali brodove natovarene solju namenjene novom trgu i
otkupljivali njihov tovar. Postavili su ak oruanu ga- liju da sprei dolazak
takvih brodova pod novi grad i slali svoje glasnike u Trogir, Split, ibenik i
Zadar sa zahtevom da se ne alje so na nezakoniti trg. Kralj je sa svoje strane
pokuavao da u Veneciji pribavi dva naoou- .ana brigantina, koji u taj mah nisu
mogla imati drugu namenu osim da brane kraljev novi trg. Ali poto brodove u
julu 1382. nije dobio, nije mogao ni spreiti interven- cije dubrovakih brodova
na moru. Odnosi su postali veoma zategnuti. U jesen su Dubrovani preduzimali
neuobia- jene mere za obezbeivanje grada i teritorija i pregovarali s
dalmatinskim gradovima o savezu koji bi bio uperen u isto vreme i protiv
Venecije i protiv bosanskog kralja. Na- petost je trajala samo kratko vreme, jer je
kralj ve po- etkom novembra popustio, a 2. decembra 1382. izdao i sve- anu
povelju kojom je sam zabranio da se so prodaje pod gra- dom Novim u
Draevici, s motivacijom koju su diktirali Dubrovani.0 Iako je i posle povelje
poneka barka sa solju dola u Novi, poduhvat u celini je propao. Novi grad nije
odigrao ulogu koju mu je kralj namenio isto onako kao to nije poneo ime koje
mu je dao. Bilo je potrebno da proe jo sedam decenija dok jedan oblasni
gospodar nije, mnogo od- lunijim i bezobzirnijim merama, nastavio Tvrtkovo
delo i od Novog stvorio pravo privredno sredite koje se odr- alo i raslo u
sledeim stoleima.
Na kraljevo poputanje su, verovatno, delovali dogaaji koji su
nagovetavali velike promene. Usred Tvrtkovog na- tezanja s
Dubrovanima, 11. septembra 1382, umro je ugarski kralj Lajo,
koji nije imao mukih naslednika. Krize u velikoj ugarSkoj kraljevini
bile su na pomolu, a istovre- meno s tim su rasli izgledi da e
Bosna dobiti stare i do- bro uhodane trgove u Drijevima i Kotoru.

Kotor u prvi mah nije dolazio u obzir, jer ga je od oktobra 1382. sve do
sledeeg prolea drao pod opsadom Bala Bali. Nije jasno kako je kralj Tvrtko
postupio s Drijevima i teritorijom kotu je 1357. morao ustupiti kralju Lajou. Trg
u kojem je ponekad boravilo i po dve stotine trgovaca, i koji je "jopg banu
Stjepanu donosio 6000 perpera godinje, dakle dve treine onoga to su Tvrtku
davali srebrniki rudokopi, predstavljao je veoma privlanu metu. Drijeva su
sasvim sigurno dola pod bo- sansku vlast jo za vreme Tvrtka, ali nije poznato da
li se to desilo ubrzo posle smrti kralja Lajoa. Promena vlasti u trgu na Neretvi,
punom dubrovakih lrgovaca, nije, za- udo, ostavila traga u dubrovakim
arhivskim knjigama. U prolee 1383. bosanski kralj je preduzimao nove korake
oko stvaranja svoje flote. U Veneciji je kupio jednu laku galiju, a zatim poruio
da se izgrade jo dve, i uzeo, uz pristanak venecijanske vlade, jednog mletakog
patricija za svoga admirala. Stvaranje pomorskih snaga i podizanje Svetog
Mihaila, jednog novog grada blizu dananjeg Opu- zena, poznatog vie pod
imenom Brtanik, pokazuje da je Bosna ve tada imala pod svojom punom
kontrolom donji tok Neretve.
Nije samo sudbika Drijeva i zapadnog dela Huma neja- sna, ve i itav razvoj
odnosa Bosne prema Ugarskoj u prvim godinama posle smrti kralja Lajoa.
Situacija s kraja Tvrtkove vlade ne moe se prenositi na ovaj period u kojem su
ugarske unutranje tekoe ve sasvim izrazite. Ugar- sko-poljska unija se odmah
raspala i u Ugarskoj je na presto dola Marija, trinaestogodinja ki pokojnog
kralja, dok je stvarnu vlast vrila stara kraljica, Tvrtkova roaka. Novi reim od
samog poetka nije bio popularan, naroito u hrvatskim zemljama. Kraljice su se
oslanjale na kliku velikaa, najvie na Nikolu Gorjanskog, i time izazivale
nezadovoljstvo veine drugih; pojaavale su ga jo vie naglim i neopravdanim
smenjivanjem linosti na dravnim i dvorskim poloajima. Nezadovoljnom
plemstvu se ukazi

. .

- !R)

. .

uJadrana ve i dva vana privredna centpa. Iako je s gledi- ta povrine ovo

teritorijalno proirenje bilo malo, njegov znaaj za bosansku privredu i kraljevske
finansije bio je vrlo velik.

13. BORBE SA IGMUNDOM LUK.SEMBURKIM O

DALMACIJU I HRVATSKU

U vreme kad se kralj Tvrtko obavezivao Nikoli Gorjan- skom da e ga

pomagati protiv svakoga izuzev protiv svojih roaka ugarskih kraljica, unutranji
odnosi u Ugarskoj su ulazili u novu kritiniju fazu. Pomirenje izmeu nezadovoljnih velikaa i kraljica i njihovih pristalica, po- stignuto sredinom 1385,
bilo je veoma kratkog veka. Zagre- baki biskup Pavle Horvat, jedna od glavnih
linosti u taboru kraljiinih protivnika, pozvao je, svakako uz sagla- snost svojih
istomiljenika, napuljskog kralja Karla Dra- kog, roaka umrlog* kralja Lajoa,
da pree Jadran i doe na ugarski presto na kojem su se nalazile nesposobne i
omr- znute ene. Karlo je prihvatio poziv i u jesen iste godine preao u Hrvatsku,
gde su mu bile najjae pristalice, i lagano se kretao prema Budimu. Gotovo u isto
vreme, s druge strane, iz eke, zapoeo je svoju akciju igmund Luksemburki, sin cara Karla IV i verenik mlade kraljice Ma- rije. On je, po svemu

339

sudei, bio naroito mrzak stranci nezadovoljnih hrvatskih i ugarskih velikaa,

koji su, u vreme kratkotrajnog pomirenja sa kraljicama, uspeli da ga sasvim
eliminiu ugovorivi veridbu mlade kraljice s Lujem Orleanskim, sinom
francuskog kralja. igmund se s tim nije pomirio ve je krajem leta 1385. s
vojskom svoga brata, ekog kralja Vaclava, provalio u Ugarsku, zapla- io
kraljice i iznudio enidbu s Marijom.

Suprug mlade kraljice se ubrzo vratio u eku tako da nije predstavljao

prepreku dolasku Karla Drakog u Bu- dim. Kraljice su prema svome roaku
pokazale istu slabost i neodlunost kao i prema igmundu Luksemburkom. Primile su ga na izgled srdano, saglasile se pod pritiskom plemstva s Karlovim
krunisanjem za kralja, a zatim orga- nizovale muko ubistvo kojim je novi kralj
uklonjen posle svega neto vie od mesec dana vladanja. Smrt kralja Karla
izazvala je rtvrreni rascep i unutranji rat u Ugarskrj i nestabilnost koja je trajala
skoro etvrt veka. Kroz to vreme, borba oko ugarskog prestola u najveoj meri
uticala je na odnose Bosne i Ugarske.

Pristalice ubijenog Karla Drakog predvoene zagre- bakim biskupom

Pavlom Horvatom, njegovim bratom, neka- danjim mavanskim banom

Ivaniem i priorom Jovano- vaca iz manastira ^rane kod Zadra, Ivaniem

Palinom, energino su se latile oruja. Samo est meseci posle krvavih dogaaja
u Budimu, hrvatski buntovnici su posti- gli jedan izvanredno vaan uspeh.
Krajem jula 1386, neda- leko od akova napali su kraljice praene najodanijim
privrenicima, pobili svoje ogorene protivnike, a Ma- riju i Jelisavetu zarobili i
odveli u tvravu na morskoj obali Novigrad. U dravi je posle toga nastao
potpuni haos. irom itave zemlje obraunavali su se vojni odredi za- vaenog
plemstva. Karlove pristalice su traile da na presto doe Ladislav Napuljski, sin
ubijenog kralja; u Bu- dimu je grupa velikaa drala vlast u ime zarobljene kraljice, a iz eke se vratio igmund Luksemburki da se bori za osloboenje
Marije i da se popne na ugarski presto.

Do toga vremena su ve i susedne drave zauzele stav i meale se u

unutranje ugarske sukobe. Nasuprot Veneciji koja se opredelila za kraljicu i
njenog mua igmunda, Tvrtko je pomagao njihove protivnike u Hrvatskoj.
Najra- nije vesti o bosanskom angaovanju odnose se na Hrvoja Vuk- ia, sina
Vukca Hrvatinia, kome je kralj Tvrtko jo 1380. dao dostojastvo velikog
vojvode bosanskog. Vojvoda iz Donjih Krajeva je zajedno s bratom Vukom
neposredno ue- stvovao u borbama na strani Horvata i Paline. Kad se Tvrtko
orijentisao protiv budimskog dvora iskrslo je od- mah i pitanje odnosa prema
teritorijama i gradovima ugar- ske kraljevine. Prilika za novo proirenje bosanske
dravne teritorije bila je izvanredno povoljna, ali je Tvrtko nije koristio u samom
poetku. Za sve vreme dok su hrvatski ustanici postizali uspehe on se
zadovoljavao time da ih pomae. Ali od kako je igmund Luksemburki, poto
se u prolee 1387. krunisao za kralja, poeo da po- stie ozbiljnije uspehe,
bosanski kralj je sam nastavio borbu privremeno potisnutih ustanika.
Luksemburanin je imao u svojim akcijama snanu podrku Venecije, njene

341

galije su omoguile uspenu opsadu Novigrada i oslobo- enje kraljice Marije u

leto 1387. Pored toga Venecija je aktivno pomagala igmunda u dalmatinskim
gradovima, ocenivi da se sama, posle velikih kriza koje je prei- vela, ne moe
upustiti u osvajanje koje bi neminovno iza- zvalo teke zaplete i ratove. Poslanici
Venecije su uve- ravali dalmatinske gradove da treba da ostanu verni zako- nitoj
kraljici i kralju, a brodovi Republike su u isto vreme ometali veze hrvatskih
velikaa i napuljske kra- ljevine. Uplitanje Venecije nije ostalo bez rezultata: u
zreme kad je igmund privremeno uspostavio kontrolu nad Hrvatskom, a
Horvati i Palina preneli poprite rato- vanja na istonu Slavoniju, gde su ih
pomagali kralj Tvrtko i knez Lazar, dalmatinski gradovi su odluno stajali na
strani Luksemburgovca.

Odluivi da se bori protiv igmunda i Marije, Tvrtko je teite itavog

svog delovanja preneo u Dalma- ciju. Dubrovnik, koji je takoe ostao lojalan
kraljici Ma- riji i ngmundu, opkoljen sa svih strana bosanskom teri- torijom,
ostao je po strani. U prolee 1387, pre nego to je zapoeo ofanzivno delovanje
prema Dalmaciji, obnovio je ugovore s gradom, ukljuivi u tekst ugovorne
isprave i dubrovako obeanje da e pruiti utoita u svome gradu i braniti ga
od svakoga osim kraljice Marije. 1 Prema ovom gradu Tvrtko nije pokazivao
neprijateljstvo ni u danima najogorenije borbe sa igmundom, doputao je ak
da du- brovaka poslanstva upuena protivniku prelaze preko nje- gove teritorije.
Prvi znaajan rezultat postigao je bosanski kralj u julu 1387. primivi pod svoju
vlast Klis, koji je i ranije, nasuprot ostalim gradovima stajao uz Ivania Palinu.
Gradu je potvrdio sve privilegije i autonomiju, a u tvravu smestio bosansku
posadu. Zauzimanje Klisa imalo je veliki znaaj za dalje borbe, jer je bio otvoren
pristup Splitu a ujedno preseene veze ovoga grada sa unutranjou Hrvat- ske.
Bosanske ete su pustoile splitsku gradsku terito- riju, oslobodile Palininu
Vranu od opsade igmundovih pristalica i zatvorile svoje protivnike u grad Nin.

Stra- dalo je i zadarsko gradsko podruje. Gradovi su, znamo to po primeru Splita,
najcrnjim bojama slikali svoj poloaj. Neprijateljska vojska je opustoila njive,
posekla vino- grade i drvee, unitila kue i mlinove i spreila svaki saobraaj sa
zaleem. Pa ipak nisu bili spremni da kapi- tuliraju pred bosanskim kraljem.
Pristajali su da mu ukau svaku poast, ali samo da se ne odmetnu od kralja
igmunda u kome su gledali svoga zakonitog vladara. Otpor gradova su
pojaavali glasovi o uspesima igmunda na se-

veru i nada da e im doi u pomo s velikom vojskom. Za ovom pomoi

s}' vapili preko svojih poslanika upuenih poetkom 1388. u Ugarsku.

S druge strane, ni Tvrtko nije postigao do kraja 1387. nikakav znatniji

uspeh osim zauzea grada Ostrovice sre- dinom decembra. U prolee sledee
godine, Tvrtkovi i Pa- linini odredi su>nastavili s pustoenjem i pljakanjem
gradskih teritorija sve do zidina. Split je ak sredinom godine oekivao i opsadu
s mora od Tvrtkovih galija iz- graenih u Kotoru. Izvesnu popustljivost je i tada
pokazi- vao jedino Trogir u kojem sz' igmundove pristalice bile potisnute zg
krvavom su-kobu jot krajem 1387. Ali ni ovaj grad nije preuzimao nikakve

343

konkretne obaveze ve je samo odravao veze s bosanskim kraljem i posredovao

u njegovim odnosima s drugim dalmatinskim gradovima. Jo jednom sz' gradovi
zavapili za pomo i poeli da trae od igmunda da im, utsoliko ne moe da
pomogne, dopusti da se sami iz- vuku iz nevolje bez ljage izdajstva. igmund
je uvek obe- avao pomo, ali nije bio u stanju da neto stvarno pre- duzme u
Dalmaciji. Vojska koju je pod Ladislavom Loon- cijem, gubernatorom
Dalmacije i Hrvatske", poslao u Za- dar krajem 1388. bila je suvie malobrojna i,
sa svim po- jaanjima iz gradova, nedorasla da se uspeno bori s voj- skom kralja
Tvrtka i njegovog bana Hrvatske i Dalmacije, Ivania Paline. Neefikasan je
ostao i savez koji su sami gradovi ranije bili sklopili za odbranz' od Tvrtka. Split,
Skradin i ibenik su se udruili sa skradinskim, bri- birskim i krbavskim
knezovima, igmupdovim pristali- cama, da se pred neprijateljskom navalom
zajedniki odre U vernosti kralju igmundu.

Posle neuspeha Ladislava Loonca, gradovi vie nisu imali nikakve nade na
osloboenje od -Tvrtkovog pritiska. Zato su u martu 1389. na njegov poziv da se
potine uputili poslanike i pokuavali da makar odloe trenz^tak konane odluke,
uzdajui se jo uvek u neki preokret. Svaki grad je mnogo polagao na to da
postupa kao njegovi szgsedi i trudio se da bude meu poslednjima koji e
promeniti gospodara. Spliani su tako traili da se poslednji potine, oi- gledno
da bi se jednom mogli pravdati da su najdz ge ostali verni svome gospodaru.
Poslanici gradova su traili da im se da izvestan rok kako bi upz gtili jo jedno
poslanstvo kralju igmztndu i molili ga za pomo. Ukoliko je i tada ne dobiju
potinili bi se kraljz' Tvrtku. Bosanskm vladar im je iziao u susret i odredio
rokove: Splitu je omogu- io da bude poslednji i dao mu je najkasniji rok,
15. jun 1389, dan svetoga Vida, kada je bosanska vojska daleko na istoku
uestvovala u jednoj sudbonosnoj bici.

14. PRVI SUDARI BOSNE SA TURCIMA

Borbe voene zapadno od bosanskih granica nisu prm- vukle na sebe svu
panju politike kralja Tvrtka niti anga- ovale sve snage kojima je raspolagao.
Kroz itavo vreme Bosna je imala zaplete i tekoe na svojim istonim granicama, samo su nam one daleko manje poznate. Opaa se, ipak, da su ova dva
arita borbi uticala jedno na drugo: zatije na istoku je omoguavalo jae
angaovanje u Hrvat- skoj i Dalmaciji, isto kao to su opasnosti i ugroavanja s
istone strane izazivale slabljenje bosanske aktivnosti prema dalmatinskim
gradovima.

Potinjavanje Kotora i ugarsko priznanje toga uspeha zaotrili su

neprijateljstvo s Balom Baliem, koji je osvajanje toga grada postavio takoe
kao svoj vaan cilj. Usled borbi izmeu zetskog oblasnog gospodara i bosanskog
vladaoca, nepoznatih ak i u najoptijim crtama, stradali su trgovci u tim
krajevima i bio ugroen normalan trgo- vaki promet. To je konstatovala
mletaka vlada i prihva- tila se zato da na Tvrtkov poziv, u jesen 1385, posreduje

345

za mir. Posrednika uloga Venecije nije mogla tom prilik(?m doi do izraaja, jer
je Bala II Bali poginuo u borbi s Turcima ve u novembru te iste godine.
Balin nasled- nik ura Stracimirovi produio je u odnosu na bosan- skog
kralja istu neprijateljsku politiku.

U tim godinama se ve sve vie javljaju Turci kao va- an vojni i politiki
faktor. Sa svoje, jo ne sasvim jasno omeene teritorije u Trakiji sa centrom u
Jedrenu, Osman- lije su preko zemalja svojih vazala u Makedoniji predu- zimale
pustoee pohode na razne strane, pre svega prema jadranskoj obali i putevima
koji su vodili na sever. Tvrtkova drava je bila jo daleko od turskog domaaja,
titio ju je pojas zemalja srpskih oblasnih gospodara kneza Lazara i Vuka
Brankovia, kao i zemlje Balia, naj- vie ugroenih u to doba i u najveoj meri
upuenih da se sporazumevaju s Turcima.

Ubrzo se pokazalo da udaljenost Turaka nije obezbei- vala Bosnu od

njihovog pustoenja. Turski pljakaki od- redi su dospeli na bosansko zemljite
pre nego to bi inae dolo na red zbog neprijateljstva izmeu kralja Tvrtka i
ura Stracimirovia Balia. O prvoj provali koja je u oktobru 1386. izazvala

strah u Dubrovniku ne znamo, dodue, blie podrobnosti; verovatno je i ona, kao

i provala 1388. usledila na inicijativu ura Stracimi- rovia.

Jo pre nego to su uhvatili koren na evropskom tlu, Osmanovi T)fci su

sebi krili puteve stupajui u slu- bu ili savez s nekom od zavaenih ili
zaraenih strana. Tako su postupali i mnogo docnije, ak i na nekoliko dece- nija
pre nego to su postali gospodari Balkanskog polu- ostrva. Pored ratovanja za
sebe, ratovali su i za drugoga i pojaavali na taj nain razdor, politiki haos i
slab- ljenje balkanskih drava. Feudalni gospodari i vladaoci opet, sa svoje
strane, nisu proputali priliku da se po- slue snagom turskih ratnika koji su
svuda ulivali strah i trepet, da nanesu tetu i poraz svojim protivnicima. Je- dan
od najranijih poznatih primera ovakvog uvlaenja Tu- raka u unutranje
balkanske borbe je i provala na bosansko zemljite, zavrena turskim porazom
1388.

Ve poetkom avgusta 1388. oseala se opasnost od Tu- raka. Dubrovani

347

su uputili poslanika uru Stracimi- roviu zbog Turaka i istovremeno davali

dozvole Tvrtko- vim ljudima iz susedstva da se sklanjaju u Dubrovnik ili Ston.
Ve 20. avgusta negde u blizini bio je turski zalo- vednik ahin, pa je i njemu
upuen poslanik. Sebe su Du- brovani obezbeivali pregovarajui s poslanikom
ura Balia. Bili su zahvalni poslaniku zbog njegove misije pregovaranja o
Turcima za dobro i korist nau. Bosanci kojima je turski udarac bio namenjen
nisu zadrali tursku vojsku sve do Bilee. Tek tu je dolo do sudara izmeu vojvode Vlatka Vukovia, po jednoj mnogo docnijoj vesti, 27. avgusta 1388.
Izgleda, meutim, da se bitka u kojoj su Turci bili poraeni odigrala koji dan
ranije, jer je u Du- brovniku 26. avgusta odlueno da se kralju igmundu pie
",,novost o Turcima i reeno da se oslobode uhvaeni Albanci" (Zeani i
Arbanasi), koji su se nalazili, sva- kako, uz tursku vojsku. Posle toga se Turci
vie ne spo- minju skoro punih godinu dana.

Turska provala je izazvala promenu u odnosima izmeu kralja Tvrtka i

ura StracJ-irovia. Pobeda nad a- hinom nije niukoliko umanjila pustoenja
izvrena od turskih ratnika, niti je otklanjala mogukost novih pro- vala. Obe
strane su pokazivale veu pomirljivost, tako da su se ve poetkom septembra
pojavili Dubrovani sa svojim posredovanjem. Poslanici Dubrovake Republike
u Bosni su dobili uputstvo da pregovaraju o slozi i prijateljstvu' 1 u ime ura
Stracimirovia. Pregovori su zatim, bez du- brovakog uea, nastavljeni u jesen
i prolee sledee godine i najverovatnije zavreni u martu 1389, kada jo kraljev
poslanik knez Mirko Radojevi putovao preko Du- brovnika u Zetu. Ba u to
vreme je, kao to smo videli, Tvrtko pojaao svoj pritisak na dalmatinske
gradove.

Drugi put se Tvrtko sudario s Turcima, izvan svoje dravne teritorije, na

zemljitu Vuka Brankovia, srp- skog oblasnog gospodara. Nema nikakve
sumnje da je Tvrtko uao u rat s Turcima koji je doveo do bitke na Kosovu 15.
juna 1389. kao srpski kralj, obavezan da titi zemlje roditelja i praroditelja
svojih, gospode srpske". Nije, me~ utim, poznato da li je i ovaj sudar imao iru
diplomatshu predigru. Upadljivo je da se 1390. znalo da je Tvrtko ogor- en na
milanskog gospodara angaleaca Viskontija to je prethodne godine, dakle 1389,
pruio Turcima pomo kad su napali njegovu dravu. Ovaj italijanski feudalac je
bio isuvie daleko od naih krajeva da bi mu se mogla prm- dati neka vanija
uloga u dogaajima, iako je dve godine ranije upuivao poslanika u Srbiju. Nije
iskljueno da je on bio samo karika u lancu saveznika mnogo bliih Bosni i
srpskim zemljama. I kralj igmund Luksemburki je u vreme oko kosovske bitke
organizovao pohod protiv bo- sanskog bana'1.1 Verovatnije ostaje, uprkos ovim
indicijama, da se turski pohod 1389. nastavljao na prethodne turske pro- vale u
Srbiju, pre svega na onu iz 1388. i 1386. kada je znatnija turska vojska bila
potuena kod Plonika u Toplici.

Bilo kakvi da su neposredni uzrocc turskom pohodu, sigurno je da su na

strani branilaca na Kosovu bili i bo- sanski odredi, verovatna pod
zapovednitvom vojvode Vlatka Vukovia. Meu rtvama u ovoj velikoj bici bilo
je i bosanske vlastele. Jo poetkom XV veka bilo je poku- aja da se iz turskog
ropstva otkupe i oslobode pojedini Bosanci zarobljeni na Kosovu. Opti udeo
bosanske vojske ostaje nepoznat kao, uostalom, i skoro svi najbitniji mo- menti
ove velike bitke. U sudaru su izgubili ivote srpski knez Lazar i vladar Osmanlija
Murat I.

349

O ishodu bitke izgleda i sami savremenici nisu imali jasne predstave. Veliki
znaaj se pripisivao pogibiji vla- dalaca i zbog toga je Muratova smrt bacila na
Turke senku poraza. Kralj Tvrtko je bio potpz^no ubeen da je njegova vojska i
vojska srLskih oblasnih gospodara izvojevala ve- liku pobedu. U njegovim oima
je itav hrianski tabor na Kosovu predstavljao vojnu snagu srpskog kraljevstva
ko- jem je on sam bio na elu. U tom smislu je Tvrtko slao pi- sma hrianskim
dravama javljajui radosnu vest o svome velikom trijumfu. Sauvan je ostao
odgovor Firence, sti- lizovan od poznatog humaniste Kolua Salutatija, u kojem
se hvale i slave kraljevstvo Bosne kojem je palo u deo da bije tako slavnu
bitku i zadobije toliku pobedu", junaci koji su ubili Murata i kralj koga je
posvetila tako slavna pobeda kojoj se uspomena nikad nee izbrisati.

Tvrtkova pisma nam vie i izrazitije nego o samom kosovskom boju

svedoe o shvatanju o obnovljenom srpskom kraljevstvu, ija je kruna prela na
bosanskog vladaoca. Ali, upravo tih dana je Tvrtkovo srpsko kraljevstvo, i inae
vie plod pretenzija i politike teorije nego realna tekovina, konano srueno.
Lazarevi naslednici su postali vazali Muratovog sina Bajazita I, a Vuk Brankovi
je, opirui se, dodue, jo uvek Turcima, stupio u veze sa igmundom
Luksemburkim, Tvrtkovim ljutim protiv- nikom.

Iza fiktivnog kraljevog trijumfa na Kosovu stajao je, u stvari, sumorni

zavretak njegove politike prema srpskim zemljama i njegove uloge naslednika
Nemanjia. I jedno i drugo je, meutim, uskoro nadkrilila stvarna pobeda u
Hrvatskoj i Dalmaciji.

15. TVRTKO I KAO KRALj HRVATSKE I DALMACIJE

Kao i mnogo puta ranije, angaovanje na istoku je imalo za posledicu

poputanje i slabljenje poloaja na zapadu. Uskoro posle sudara na Kosovu, iji
je datum predstavljao rok za predaju Splita, grada koji je dobio privilegiju da se
poslednji potini bosanskom kralju, Tvrtko se naao na pozicijama na -kojima je
bio krajem 1337. Rokove odreene u prolee 1389. niko nije ni mislio da potuje.
Osloboeni neposrednog pritiska, dalmatinski gradovi su odahnuli i izbegli
neugodnu i opasnu promenu gospodara. Jo nepo- voljnija okolnost za Tvrtka
bila je tb je u julu 1389. igmundov ban Ladislav Loonci razvio znatnu
aktivnost i uspeo ak da zauzme vani Klis, kojim su Bosanci gospo- darili
godinu i po dana. Banova ofanziva je bila deo i- reg igmundovog plana o ratu

351

protiv bosanskog banai, kako je ugarski kralj tada titulisao bosanskog vladaoca.
U jesen je ve igmund svoje napade uperio protiv Srbije i posti- gao tamo
izvesne uspehe.

Kralj Tvrtko je morao opet, kao u poetku svoje akcije u Dalmaciji, da

zapone s napadima i pustoenjem gradskih teritorija. U septembru je stradalo
podruje Zadra sve do gradskih zidina. igmundov ban Loonci napadao je i
opse- dao manastir Vranu, uporite Ivania Paline. Tu su se u novembru 1389.
odigrali bojevi izmeu Paline i Bo- sanaca, s jedne strane, i Looncijevih ratnika
potpomognu- tih odredom Zadran^, i krkog kneza Ivana, s druge strane.
Viestruki ogoreni okraji su se zavrili poetkom decembra, pobedom bosanske
vojske i .,sramnim bekstvom njenih neprijatelja. Uskoro zatim je povraen Klis
i kralj Tvrtho je mogao opet zahtevati od dalmatinskih gradova da mu se potine.

Sami gradovi su, po oceni Mleana, veoma sumnjali da e se moi odupreti

bosanskom kralju. I upravo je Venecija, nekadanji iskreni saveznik Tvrtkov,

pokuavala da to vie ojaa duh otpora u gradovima. Ona je, s jedne strane,
prenosila igmundu vesti o poloaju gradova i podsti- cala ga na taj nain,
posredno ili neposredno, da se jae zaloi za njihovu odbranu, a uporedo s -tim
je, s druge strane, savetovala gradove da ostanu verni svome gospodaru. Tek vrlo
bojaljivo i okolino poela je Republika da ispituje mogunosti da i sama za
svoj raun neto pre- duzme u Dalmaciji. Njene lagane i oprezne korake su, meutim, preduhitrili dogaaji.

U veoma iskidanom lancu ouvanih vesti o odnosima Tvrtka i dalmatinskih

gradova, prve nove karike su iz aprila 1390. Tada su ve gradovi stupili u veze s
kraljem i pokazivali spremnost da se predaju. U Trogiru je ak boravio Tvrtkov
ban Ivani Palina i vodio prethodne pregovore sa Splianima i Trogiranima.
Poetkom maja

 '.

Veliko vee splitsko donelo je odluku da primi

IREE BOSNE U XIV VEKU

 '.
.vrhovnu

vlast Tvrtkovu i da mu u tom smislu uputi svoje poslanike. Vie se nije postaljalo
pitanje da li e se pot- initi ili ne, ve se raspravljalo o uslovima. elja Spli- ana je bila da se
stvari urede tako da budu na ast bosan- skog kraljZ i n& korist njihovog grada. Ubrzo
zatim su u istom smislu doneli odluke i Trogir, gde je protiv Bospe postojala prilina
opozicija, zatim ibenik i ostrva Bra, Hvar i Korula.

Tvrtko je u pogledu uslova imao za sve gradove jasnu i sasvim jednostavnu liniju:
potzrivao im. je oblik auto- nomije i sve privilegije koje su imali u vreme kralja La- joa. On
se pojavljivao kao zakoniti naslednik ranijih gospodara gradova i nije uvodio nikakve novine.
Delikat- niji je bio njegov poloaj kad je trebalo regulisati odnose meu samim gradovima,
koji su sada skoro svi bili pod nje- govom vlau. Klis i Omi, od ranije pod bosanskom vlau, imali su stare sporove sa Splitom oko granica gradske teritorije. U poetku je Tvrtko
izlazio u susret eljama Omiana i Kliana i potvrdio im granice onako kako su ih oni sami
traili; kada je, meutim, primio Split pod evoju vlast bio je prisiljen da titi i interese
Spliana i da itavo pitanje granica reava iz osnova.

 '.

U prvoj polovini juna 1390, kralj Tvrtko je u Sutjesci izdao svoje povelje gradovima. U
povelji za Sgtlit su bile opisane i granice izmeu ovoga grada i njegovih suseda Klisa i Omia.
Docnije su etiri kraljeva vlastelina utvrdila i obeleila granice i uvela Spliane u posed
teritorije, prostranije nego to je ikad ranije bila.

Tvrtkovi zahtevi da mu se potine dalmatinski gradovi bili su pravno zasnovani na

nepriznavanju igmunda Luk- semburkog za ugarskog kralja. Bosanski kralj je bio najtenje povezan s taborom pristalica Karla Drakog, koji su traili da na ugarski presto doe
Ladislav, maloletni sin ubijenog kralja. Voe hrvatskog plemstva su bez svake sumnje
pridobile i Tvrtka za svoje shvatanje, te je i on u Ladislavu video zakonitog ugarskog kralja.
Mleani su ak tvrdili da Tvrtko sve to ini u Dalmaciji ini u ime napuljskog kralja.
Bosanski vladalac je neosporno bio u tesnim vezama s Napuljem i pojavljivao se kao
posrednik izmeu Napulja i Venecije, ali potinjavanje dalmatinskih gradova nije pokuavao
da legalizuje pravima svoga for- malnog vrhovnog gospodara. Isprave iz kratkog intervala
izmeu potinjavanja gradova i kraljeve smrti pokazuju da se on sam smatrao kraljem
Hrvatske i Dalmacije. Kraljev-

 '.

i stva Hrvatske i Dalmacije, zdruena dotle s krunom Ugar- ske on je uneo u svoju titulu
skovanu posle krunis&nja za srpskog kralja. U toku 1390. on se javlja u nekim sauvanim
latinskim aktima kao s!e1 jdga^a Kazae, Voepe, Va1ta1ae, Sgoae, Magte^ie e1s. geh
ts1u5.

Tvrtko je stvarno vladao dalmatinskim gradovima, osim Zadrom, i najveim'delom stare

hrvatske dravne terito- rije u dalmatinskom zaleu. O Tvrtkovoj veoma kratkoj vla- davini
nad Dalmacijom i Hrvatskom trajala je svega de- vet meseci sauvano je vrlo malo
podataka. Nema sumnje da je istupao i kao zatitnik katolike crkve. U leto 1390, primio je u
Sutjesci splitskog nadbiskupa Andriju Gvalda i izdao mu povelju kojom je uzeo pod svoju
kraljevsku za- titu posede i prihode splitske nadbiskupije. Uz banove Ivania Horvata i
Ivania Palinu, imao je i svoga vojvodu kraljevstva hrvatskog", bio je to srodnik banske
porodice Pavle Klei, koji se jo mnogo docnije isti- cao u bosanskom politikom ivotu. Na
teritorijama u hrvatskom zaleu Tvrtko nije onako potovao zateeno ureenje kao u
dalmatinskim gradovima. Jedan izuzetno sauvani podatak pokazuje da je pod Tvrtkovom
vlau oko Zrmanje, na krajnjoj periferiji velike drave, bio uveden bosanski danak od jednog
dukata godinje po ognjitu.

 '.

Spoljna politika poslednjih meseci Tvrtkove vlade bila je usmerena prema zavravanju
poduhvata u Dalmaciji i stvaranju uslova za trajno ouvanje postignutih tekovina. Izvan
bosanske kraljevine ostao je Zadar i Tvrtko je poku- avao da se poslui vojnom pomoi
Venecije da bi i ovaj grad potinio svojoj vlasti. Mletaka republika je odu- stala, dodue, od
svojih planova u vezi s dalmatinskim gra- dovima i estitala, ak, kralju na postignutim
uspesima, ali nije bila nimalo voljna da mu pomogne u jednoj akciji koja se kosila s njenim
interesima. Sinjorija je odbila Tvrtkovu molbu pozivajui se na svoje prijateljstvo sa ugarskim
kraljem i samim Zadranima. Slino je Tvrtko proao i sa svojim dosta nerealnim planom o
optem sa- vezu s Venecijom, po kojem bi i jedna i druga strana imala zajednike prijatelje i
neprijatelje. To bi, naravno, izi- skivalo prilagoavanje itave spoljne politike jedne strane i
njeno usklaivanje s politikom druge, te Vene- ciji nije bilo teko da pokae da je itava
zamisao za nju neostvarljiva, kako zbog trgovakih interesa tako i zbog saveza i ugovora
kojima je bila vezana.

U to vreme kral> Tvrtko je stuto u tenje odnose s austrijskim hercegom Albertom i bio
na putu da se orodl s Habzburzima. Krajem leta 1390. oekivalo se da e biti sklopljen neki
brak izmeu bosanskog kralja i austrijske herceke porodice, ali nije poznato ta je iz te
kombi- nacije proizalo. U Tvrtkovoj spoljnoj politici najva- niji su ipak bili odnosi prema
kralju igmundu Luk- semburkom. Borbe u toku poslednje dve godine pokazale su da meu
njima nije moglo biti dodirne take: Tzrtko nije priznavao igmunda i otrgao je ispod njegove
vlasti zna- ajne delove kraljevine, dok je igmund u Tvrtku gledao bosanskog bana,
uzurpatora i zatitnika odmetnika iz Hrvatske. Vladar Bosne predstavljao je tih godina glavni
stub opozicije protiv igmundove vlasti u Ugarskoj. GTa ipak, uprkos izrazito neprijateljskim
pozicijama na ko- jima su bosanski i ugarski kralj stajali jedan prema dru- gom, dolo je do
pregovora meu njima i pokuaja da se sklopi mir. Dubrovani su ve u septembru 1390.
nalazili da mogu ponuditi Tvrtku da svoju vlastelu poalju u Ugar- sku da posreduje za mir

 '.

izmeu ugarskog i bosanskog vladara. Znajui njihovu opreznost i uzdrljivost u delikatnim

si- tuacijama, moemo s dosta verovatnoe pretpostaviti da je podsticaj za ovakvu ponudu
doao iz Ugarske, od njihovog prirodnog gospodara".
Dubrovako posredovanje nije tom prilikom dolo do izraaja, ali su nezavisno od toga
izmeu Tvrtka i ig- munda povedeni pregovori. Pred kraj januara 1391, doao je na
Tvrtkov dvor poslanik kralja igmunda da pregovara o miru. Dubrovani su estitali
Tvrtku zbog toga i podse- ali ga na svoju ponudu uinjenu pre tri meseca. Ne znamb iz
izvora i ne moemo ak ni nasluivati na kojoj osnovi su traena reenja zaista ogromnih
sporova i suprotnosti u odnosima Bosne i Ugareke. I konkretna situacija i isto- rijat
pregovora upuuju na to da je ugarski kralj u ovim pregovorima bio u slabijem poloaju
i da je mir bio mogu jedino po cenu njegovih znaajnih ustupaka. Ali pregovori,
najverovatnije, nisu ni bili zavreni, jer je neto vie od mesec dana posle dolaska
ugarskog poslanika, oko 10. marta 1391, kralj Tvrtko umro. Smrt kraljeva je stvorila
novu nepovoljniju situaciju za Bosnu i za kratko vreme je itav razvitak brsanske drave
krenuo drugim ggutem.GLAVA PETA

NADMO OBLASNIH GOSPODARA (13911422)

IZVORI

 '.

Izvori koji predstavljaju podlogu za pro}gavanje bosanske istorije ovoga perioda imaju
sve odlike izvorne grae iz pret- hodnog razdoblja. Dokumentarni i diplomatiki izvori su daleko brojniji od narativnih. Podaci su otuda, uopte uzev, pouzdani, ali ne daju povezanu sliku
zbivanja i stvaraju na taj nain velike tekoe kod objanjavanja i izlaganja. Dobar deo
podataka koje nam izvori pruaju odnose se na isti krug pojava, najee na odnose sa
Dubrovnikom ili Ugarskom, to izaziva jednostranost naih predstava i monotoniju u prikazivanju. No najtea posledica ovog nepogodnog rasporeda iz- vorne grae je odsustvo
osnovnih obavetenja o veoma bitnim elementima u razvoju bosanskog drutva i drave.

Domaih diplomatikih izvora, povelja bosanskih vladara za vlastelu, ima znatno manje
nego u prethodnom razdoblju. Objavljene su u poznatim zbirkama Mikloia i Novakovia *
ili pojedinano.* Meu njima ima i povelja sauvanih u veoma kasnim prepisima/ prevodima,
a ima i prevoda interpolisanih za falsifikatorske svrhe.4

Dokumenti na naem jeziku nastali iz odnosa Dubrovnika i Bosne su u ovom periodu

brojniji nego ikad, zahvaljujui tzv. Ruskovoj knjizi* To je jedan kodeks (u D^brovakom
arhivu se vodi kao 1_eiege e sotppzzt sI 11,euap1e 1) u kojem je dubro- vaki dijak srpski
ili logofet Rusko Hristoforovi re- gistrovao u celini pisma koja je u ime vlade pisao
vladarima i feudalcima u zaleu. Prepisivao je isto tako, samo na a- lost u daleko manjem
broju, i pisma koja su stizala u Dubrov- nik iz slovenskog susedstva. Na taj nain je nastala

 '.

zbirka pi- sama iz perioda 13951423, koja po svojoj zanimljivosti i va- nosti za bosansku
istoriju nema takmaca. Objavljena je dva puta, ali ni jednom sreno. Prvi je Ruskovu knjigu
izdao Du- brovanin Medo Pucgsk* prirodnim redom, ali bez mnogo ega to trai moderno
kritiko izdanje izvora. Drugi put su do- kumenti iz ovoga kodeksa objavljeni u velikoj zbirci
Ljubg Stojanovia ve vie puta pomenutoj na prethodnim strani- cama. Stojanovievo izdanje
predstavlja korak nazad prema Pu- ciezom, i jedina mu je prednost u tome to je
pristupanije. Poznati filolog nije razreavao skraenice, dokumente nije donosio hronolokim
redom, ve grupisane po linostima s ko- jima je Dubrovnik vodio pregtisku. Sve to veoma
oteava upo- trebu ove zbirke. Kod Stojanovia su objavljene i posebne po- velje i dokumenta
na naem jeziku koja se nalaze u drugim arhivskim knjigama.

Dubrovaki dokumenti na latinskom i italijanskom jeziku su znatno brojniji nego ranije,

ali u daleko manjoj meri publi- kovani. Ni odluke vea, ni pisma, da spomenemo samo najvanije, nisu sistematski objavljivani. Izvestan broj pisama i uputstava iz ovog perioda objavljen
je u posebnom diplomataru o odnosima Dubrovnika s Ugarskom, koji je izdala Maarska
akademija nauka.* Dokumenti su birani po vrlo irokom kri- teriju tako da je uao prilian broj
veoma vanih za bosansku istoriju, ali ni iz daleka svi. Deo tih dokumenata uao je u noviju
zbirku Jovan Radonia,* skoro nijedan, meutim, to ve nije bio objavljen. Velike usluge
je istraivaima inila publikacija rumunskog naunika N. Jorge Mo1ez e! eh^gaIz roig zeppg
a G1z1o1ge s1ez sto155as1e5 ai XV' z1es1e. U est knjiga Jorga je 18991916 publikovao
izvode, prepise i beleke iz gotovo svih znaajnijih evropskih arhiva koji se odnose na borbe s
Turcima od nikopoljske bitke do pada Carigrada. Druga knjiga te zbirke je najveim delom
posveena dokumentima lz Dubrovakog arhiva.1* Jorga nije dubrovake dokumente objavljivao u celini, ve je povezivao vei broj odluka vea i re- zimirao ih citirajui doslovno samo
pojedine kratke odlomke. Na slian nain je postupao i s pismima i uputstvima. Pri sa- imanju
nije retko izneveren sadraj, a usled nepoznavanja linosti i mesta o kojima dokumenti govore
potkrale su se brojne omake. Neke greke su imale i teih posledica u pri- kazivanju bosanske
istorije. Jo krupniji nedostatak je u tome to nema jasnog kriterija u izboru vesti koje su
beleene i publikovane, tako da ostaju velike praznine. Iako je na osnovu ove zbirke izraen
izvestan broj korisnih rasprava, pa ak i monografija, danas se ona mora smatrati nepogodnom
i preva- zienom i detaljna istraivanja se moraju temeljiti na itanju arhivske grae u samom
arhivu.11 Dokumenti iz ostalih serija su objavljivana samo uzgredno i tek vrlo malim delom.11

 '.

I u ovom periodu je znaajna graa iz dalmatinskih arhiva poznata uglavnom preko

Luievih dela. (v. str. 82 nap. 11) Kod dokumenata mletakog arhiva smo u mogunosti da
esto spominjanu Ljubievu zbirku dogtugoo mestimino Jorginim izvodima iz ovog arhiva.11

Ugarske povelje dobijaju opet vei znaaj zbog intenziteta bosansko-ugarskih odnosa u
ovom periodu. One postaju i po sadrini interesantnije. Dok su ranije najee bile vane
samo formule datuma iz kojih se vidi da su kraljevi boravili u Bosni, ili odgaan>a roita
usled zauzetosti parniara u pohodu u naim krajevima, sada se u poveljama kralja igmunda
Luksemburkog javljaju opirne ekspozicije u kojima se iznose zasluge darovanog vlastelina
sa detaljima iz njegovih borbi u naim zemljama. Osim toga, javljaju se i povelje koje se
itavom svojom sadrinom odnose na Bosnu. Do 1410. pregled svih izdanja, ispravke i
neobjavljene dokumente donosi ve pomenuti Diplo- latar iglunbovog vremena, 1< koji
e dobiti svoj nastavak sve do 1437. Do pojave narednih tomova upueni smo na zbornik
Fejera (v. str. 83)I i diplomatike zbornike pojedinih ugar- skih velikakih porodica." Jednu
malu ali dragocenu zbirku ugarskih dokumenata s poetka XV veka koja se odnosi dobrim
delom, na Bosnu izdao je F. iiI italijanski arhivi daju poneto, tim pre to je poetkom XV
veka vrlo izrazito interesovanje Anujaca za Bosnu, zbog borbi oko ugarskog pre- stola.
Publikacije ostaju iste kao i za ranije periode (v. str. 71 nap. 8, 10, 11). Potrebno je dodati
veoma vana pisma mantovanskog poslanika Rai1i$-a 6.e AttpapGtv s kraja 1395. koje je
posle Makueva mnogo bolje izdao 1i. TaVosgu.1*

I
- .
> ,

- , , ,
, , ,
.
.
1391. ,
,
- , ,

 '.

Za istoriju crkvenih prilika je uz papska pisma i doku- mente Vatikanskog arhiva

objavljene na ve spomenutim mestima '(v. str. 44 nap. 4) veoma vana Raspra izmeu
rimokatolika i bosanskog patarena, sastavljena kao pouno tivo za fra- evce i sauvana
u jednom rukopisu iz prvih decenija XV veka.1* U ovom periodu se javljaju i sigurno datirani
do- mai izvori za istoriju crkve. To su rukopisi jevanelja obino sa apokalipsom,
poslanicama i drugim kanonskim tek- stovima sa neto izmenjenim redosledom, kao to je
sluaj sa rukopisom krstjanina Hvala, ili su sauvani samo fragmenti sa-interesantnim
zapisima kao to je sluaj Batalovog jevan- elja. Ovo jevanelje sadri veoma vaan zapis s
nizom imena, verovatno velikodostojnika bosanske crkve.*0

Iz ovog perioda bi svakako bio domai hroniar Manojlo Grk, ije delo spominje i
navodno ekscerpira dubrovaki isto- riar s kraja XVI veka Jakov Lukarevi. 1 ' Ali kako
nam ru- kopis ovoga dela, ako je uopte postojalo. nije sauvan, u gpueni smo iskljuivo na
strane narativne izvore. Na jedan deo ovog perioda se prostire ve spominjan spis
Metogga1e Zadranina Pavla Pavlovia (Rai1ib de Rai1o) (v. str. 8384 nap. 29). Poneku
dragocenu vest o Bosni daje i najvaniji srpski narativni izvor za ovo doba Konstantin
Filozof. U Biografiji despota Stefana Lazarevia, napisanoj u prvim godinama vlade
despota ura Brankovia, najverovatnije 143133, govori se o turskom pohodu protiv
Bosne u kojem je uestvovao i srpski knez. Sgs je izdao V. Jagi, 211 a vesti je komentarisao
S. StanoJezi.,,

 '.

Podatke o Bosni sreemo i kod dosta dalekih pisaca. O ovoj naoj zemlji govori i
nemaki biograf cara igmunda Luk- semburkog Eberhard Vindeke (Eegagg MtsJeske)/4
Iako sa- vremenik, ovaj pisac je kraljevo delovae u Bosni prikazao veoma zbrkano i
hronoloki netano. Njegov uticaj na nae znanje o dogaajima u Bosni krajem prve decenije
XV veka sveo je na pravu meru tek M. Dini. 18 Vesti jednog drugog Nemca Ditriha od
Nihajma (TeosJepsiz s!e M1et) o ratovanju Turaka n Maara u Bosnn 1415. ostale su
gotovo nezapaene i neisko- riene u istoriografiji o Bosni/*

Odjeci dogaaja u Bosni dogtirali su ak do Poljske i na- li put do hroniara Jovana

Dlugoa, krakovskog kanonika (umro 1480) koji je u svojoj N1z1ogga Ro1opgsa pribeleio
neko- liko zanimljivih vesti. Dlugoev savremenik je bio i ugarski hroniar Ivan Turoc, pisac
Ugarske hronike objavljene 1485. Vesti o Bosni iz prvih decenija XV veka esto pobrkane i
ne- tane, dole su do Turoca preko starijih izvora koje je ko- ristio.

Sasvim za sebe stoji kao grupa domaih izvora nadgrobni natpisi sauvani u veem broju
nego iz ranijih perioda. Naj- ee nam oni vbma malo daju, najbogatiji sadrinom je natpis
Vign>a Miloevia, iz Koerina blizu Neretve, u ko- jem je dat spisak bosanskih vladara od
Tvrtka do zbacivanja Ostojinog, koje je takoe spomenuto na ovom neobinom mestu. 5* biti
ugroeni. Dramatini obrti su ipak izostali i smena na prestolu je izvrena bezbolno.

 '.

U okolnostima koje nam ostaju sasvim nepoznate, za no- vog kralja je izabran
Kotromani Dabia, koji je po uzoru na svog prethodnika uzeo kraljevsko ime Stefan. Nije ioznato ni u kakvom je stepenu srodstva sa Tvrtkom bio novo- izabrani kralj. U jednom pismu,
dodue, Dabia naziva Tvrtka svojim starijim bratom, ali brojni primeri poka- 3UJU Da se takve
izjave ne smeju uzimati doslovno.

Kralv Dabia je uspeo u poetku svoje vlade da sauva .neokrnjenu veliku dravnu
teritoriju nasleenu od Tvrtka. Protiv bosanske vlasti nad dalmatinskim gradovima poeli su
odmah raditi Dubrovani, koji su uputili svoga oveka u Dalmaciju da savetuje da se gradovi
vrate u dunu ver- nost ugarskom kralju. Taj pokuaj je ostao bez ikakvih rezultata, gradovi
su jo i u toku sledee godine u svojim zvaninim aktima spominjali Dabiu kao svoga kral>a.
Iz- zvesne promene se oseaju u odnosima s napuljskim dvorom. Posle Tvrtkove smrti, sve
izrazitije je isticao svoja prava na Hrvatsku i Dalmaciju veoma mladi Ladislav Na- puljski. On
je sredinom leta 1391. imenovao Ivania Hor- vata za svoga glavnog namesnika u Ugarskoj, a
bosansku vla- stelu, brau Hrvoja i Vuka Vukia, za banove hrvatsko- dalmatinske. Bosanska
vlast nad Dalmacijom i Hrvatskom smatrana je u Napulju, oigledno, za jedno privremeno
stanje u kojem bosanski vladalac titi interese i prava zakoni- tog ugarskog kralja. To je,
naravno, moralo stvoriti izvesnu zategnutost koja je dola do izraaja u daljim odnosima meu
bosanskim velikaima, voama hrvatskog plemstva i u stavu Bosne prema dva tabora
angaovana u borbi za ugarski presto.

 '.

Najmanje se osea aktivnost igmunda Luksemburkog. U prvo vreme je bio zauzet na

drugim stranama, a u jesen 1391, pokuao je da svojoj borbi protiv Bosne da formu krstakog
rata. Izmolio je od pape Bonifacija IX za sebe i svoje ratnike oprotajnice sline onima koje se
daju uesnicima krstakih pohoda, obrazlaui to potrebom da se s orujem u ruci odupire
jereticima i izmaticima to borave u Bosni i napadaju njegova kraljevstva Dalma- cije i
Hrvatske". Nema podataka o tome da li je igmund sve to koristio za pokretanje stvarnog i
ozbiljnog pohoda protiv Bosne. Godinu dana docnije on spominje zasluge jed- nog svog
vlastelina u poslanstvima u Bosni, a u prolee 1393. se znalo da izmeu Bosne i kralja
igmunda vlada primirje.

Prve tri godine posle Tvrtkove smrti ne pokazuju da je Bosna izgubila snagu i ugled
meu okolnim dravama, ve, naprotiv, da je u optoj politikoj konstelaciji koja se nije bitno
izmenila sauvala svoju raniju ulogu. Kao i u danima velikog uspona pod Tvrtkom, Bosna je i
pod Da- biom uspela da odbije jednu tursku provalu koja je zade- sila verovatno u prolee
1392.

Unutranji razvoj bosanske drave je, meutim, u to isto vreme pokazivao simptome

 '.

kretanja u drugom pravcu. Dok je za vreme vladavine prvog kralja pretezala snaga vla- dara,
pod njegovim naslednikom se postepeno sve jae afir- misala vlastela, naroito njeni velikaki
vrhovi, koji su drali najvanije poloaje u dravi. Samostalno istu- panje se, po ouvanim
izvorima, najranije zapaa kod po- rodice Sankovia ije su se zemlje nalazile u susedstvu
Dubrovnika. Posle dve decenije potpune pasivnosti vojvoda Radi i upan Beljak su nastavili
politiku svoga oca kaznaca Sanka, stupajui u neposredne odnose sa Dubroz- nikom.

Tek to je u Dubrovnik stigla vest o Tvrtkovoj smrti, vlada je odluila da uputi poslanike
brai Sankoviima traei od njih da ustupe Republici plodnu konavaosku upu kojom su
gospodarili. Sankovii su pristali i spo- razum je sklopljen za vrlo kratko vreme. Ve 15. aprila

Radi i Beljak su izdali povelju kojom su ustupili itavo Konavle sa tvravom Sokolom Dubrovniku, kojem je, kako se
u povelji kae, ta upa nekada davno pripadala. Naravno, ni prava staroga Dubrovnika koji je bio na mestu Cavtata, ni
asti i slube koje je Dubrovnik ukazivao gospodi rakoj, bosanskoj i humskoj nisu bili stvarni motiv dareljivosti
Sankovih sinova. Dubrovnik je, sa svoje strane, bio spreman da nagradi predusretljivost svo- jih suseda. Dubrovaka
povelja sa obeanjima nije, na a- lost, sauvana, ali se njen sadraj moe naslutiti na osnovu kasnijih izjava i analogije
sa slinim docnijim sluajevima. Sankoviama je bilo obeano 1000 perpera stalnog godinjeg danka za Konavle i, ne
treba sumnjati, sve ostalo to su davali zauzvrat kbd teritorijalnih ustupaka: dubrovako plemstvo, kuu i deo
novosteenog zemljita. No itav ovaj posao je za obe strane predstav- ljao suvie veliki rizik, da bi ga ostvarili odmah
po iz- menjivanju povelja
...

r" ' * ' ! .....................gj.................G"....................? {* /(--/. g^(. " \ V ^ , - /

! ^ ( +** '* * -** <* (* > - ^

*
| V ^ ~ 1
* *

/ *

/ ^

!*,.

..Jj.^LA^^.
JJl, /m _ k
:D / * ,0 l G"/
"T'*""^1J?1-
G
'*+* , N

* ',* ' .' -ZJ V*.*:*'

Ja\>k
"*\*
^^
jpJmiv
Gj -Lu
V :*'<;* u ......................*i.J-. ^r *;<,* 1^4? ;$<rJlA?1

.\1* *!

^ PG**<* |{h/ jl . "* **J*1

, 17. 1392.

I I 1 >.

U odnosima Bosne s Dubrovnikom, do toga vremena nije bilo sluaja da se pregovaralo o ustupanju dravne
teri- torije, i ne izgleda nimalo verovatno da je iskrena i dobra volja neposrednog gospodara zemljita bila dovoljna
da se jedan tako krupan in sprovede u delo. U docnije doba, to znamo sigurno, bila je potrebna saglasnost kralja i
bosan- skog dravnog sabora. I Sankovii i Dubrovani su se, dakle, izlagali ozbiljnoj opasnosti da ,.sva Bosna
kako se ponekad naziva stanak ustane protiv ustupanja Ko- navala i onemogui ceo ugovor. Desetak dana posle
izda- vanja povelje od strane brae Sankovia, u dubrovakom Veu umoljenih nadvladala je struja koja je mislila da
se Ko- navli mogu primiti neposredno od gospodara, ne traei nikakvu dalju potvrdu. Pa ipak, uprkos toj odluci, Dubrovnik nije primio u svoje ruke dugo eljenu upu, ve je traio, kako se docnije izriito kae, da ustupanje po- tvrdi
Bosna. Ali tu je itav poduhvat naiao na nesa- vladivu prepreku, Dubrovanima se izjalovila nada da e dobiti
plodno i bogato zemljite, a Sankovie je ovaj ri- skantni posao eliminisao iz politikog ivota, Radia je ak stajao
nekoliko godina suanjstva.

Bosna to znai kralj i dravni sabor reago- vala je dosta sporo ali vrlo odluno. Od aprila do decembra odluka, ili u svakom sluaju njeno izvrenje, je odla- gano, a onda su u spornu konavaosku upu provalili vojvoda Vlatko Vukovi i knez Pavle Radenovi, izbacili iz nje Sankovie i podelili je meu sobom. upa je ostala u
rukama Pavla i njegovih sinova, odnosno Vlatka i njegovog sinovca Sandalja Hrania sve dok je, posle vie od tri
decenije nisu Dubrovani dobili u drukijim uslovima i na sasvim legalan nain.

Istorijat neuspelog ustupanja Konavala je u punoj meri simptomatian, jer pokazuje u isto vreme kakve su bile
te- nje bosanskih velikaa za samostalnou, i kako as za takvu politiku jo nije bio kucnuo. Shvatanje o dravnom
integritetu, obaveze lojalnosti i uloga centralne vlasti oliene u kralju i stanku, nisu bili jo dovoljno jaki da spree
tako nagli samovoljni akt kakav su Sankovii poi- nili.Ali ve nain na koji je kanjavanje Sankovih sinova
izvreno, snagom dvojice velikaa koji su postali novi gospodari spornog zemljita, pokazuje koliko se stanje od
Tvrtkovog vremena izmenilo.

Samostalnije delovanje velikaa se opaa i na drugim stranama. Vuk Vuki, koji je zajedno s bratom Hrvojem
nosio bansko dostojanstvo u Hrvatskoj i Dalmaciji u ime napuljskog kralja, doao je u sukob sa naslednicima Ivania Paline, zahtevajui da svoje gradove Ostrovicu i Vranu predaju Bosni. Uskoro potom on se pribliio Zadru koji
je ostao lojalan kralju igmundu i izbegao da se pot- ini Bosni. U prolee 1393. je, uostalom, pribliavanje kralju
igmundu bilo karakteristino za itavu Bosnu. U maju se oekivalo da e se bosanski i ugarski kralj sa- stati u
akovu i, moda, dotadanje primirje zameniti pravim mirom. Do toga sastanka, meutim, nije dolo i od- nosi
Dabie i igmundove Ugarske nisu se jo izvesno vreme bitno izmenili.

Neto dalje od samog kralja Dabie ili su u tom po- gledu poneki velikai. Vojvoda Hrvoje Vuki iz Donjih
Krajeva, jo nedavno revni privrenik Ladislava Nalulj- skog, stupio je u avgustu 1393, u veoma tesne veze sa igmundom Luksemburkim. Jednom poveljom je obeao vernost i vernu slubu kralju igmundu i kraljici Mariji protiv
svakog, izuzev kralja Dabie. Ova rezervacija vernosti bi vaila do smrti Dabiine a posle toga bi bosanski voj- Eoda
bezuslovno sluio samo ugarskom kralju. Nije isklju- eno da je ovaj akt izdat u tajnosti, jer se mesec dana docnije
kao svedoci na jednoj Dabiinoj povelji pojavljuju jedan uz drugog vojvoda Hrvoje i ban Ivani Horvat, najljui
neprijatelj igmunda i njegove stranke.

U svakom sluaju, jasno se vidi koliko je lako mogu bio rascep meu velikaima okupljenim oko bosanskog
dvora. Voe hrvatskog plemstva su bile uporno i dosledno na strani napuljskog dvora, dok je kod Bosanaca mladi Ladislav izgubio u velikoj meri simpatije, moda zbog plana o enidbi sa erkom sultana Bajazita, a moda zbog isticanja prava na Hrvatsku i Dalmaciju. Pada u oi da Da- bia nije, kao nekad Tvrtko, u Veneciji posredovao za napuljski dvor, sada je to inio samo Ivani Horvat.

374

Iako tani razlozi i motivi nisu poznati rascep iz- meu bosanskog kralja i velikaa i voa hrvatskog
plemstva nimalo ne iznenauje. Poetkom juna 1394, kralj Dabia i Ivani Horvat bili su ve u
otvorenom neprijateljstvu. Dabia je nareivao vlasteli i svojim podanicima sa Braa, Hvara i Korule
da pomognu opsa-du Omia, koju je vrio knez iz Huma Ivan Radivojevi. Veoma nepovoljno i po
brau Horvate i po bosanskog kralja bilo je to to je igmund ve od aprila te godine skupljao vojsku
za rat u donjim krajevima, to je znailo oblasti Slavonije,Hrvatske i Bosne. Razdor izmeu svojih
protivnika ig- mund je iskoristio da ih slomi jedne za drugima. Prvo je istisnuo Horvate iz njihovog
uporita Dobora, grada koji se nalazio nad rekom Bosnom blizu njenog ua, a zatim ih zarobio,
verovatno u drugoj polovini juna 1394. godine.

Neposredno zatim u logoru kod poruenog Dobora po- korio se igmundu J* kralj Stefan
Dabia. Zato se odlu- io. na ovakav korak nije poznato. Raskid s Horvatima i preko njih i sa
napuljskim dvorom, kao i raspoloenje nekih velikaa vukli su ga po prirodi poloaja u ovaj, toliko
vremena izrazito neprijateljski tabor. Uslovi koje je pri- mio izgledaju ipak tei nego to je situacija
zahtevala. Pre svega, Dabia se odrekao vlasti nad Hrvatskom i Dal- macijom i prepustio ove zemlje
kralju igmundu. Primio je, razume se, vazalske odnose u kojima su bosanski vladaoci od davnina

 . ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

375

bili prema ugarskim kraljevima. Jo vie od toga: Dabia i bosanska vlastela su se saglasili s tim da
posle Dabiine smrti bosanski kralj postane lgmund Luksemburki. igmund je za uzvrat primao u
svoju mi- lost bosansku vlastelu i zahvaljujui jednoj njegovoj po- velji izdatoj u akovu 11. jula
1394. posle Dabiinog pot- injavanja, moemo i rekonstruisati uslove pod kojima su sreeni odnosi
Bosne i Ugarske. Kralja Dabiu je igmund kao svoga vazala uvrstio u red ugarskih dostojanstvenika,
podarivi mu titulu upana omoske upanije.

U leto 1394. Bosna je tek vidno ispoljila znake svoga opadanja. Velike tekovine Tvrtkovog doba
su odjednom uni- tene. Bosna je vraena u svoje stare granice, njen uticaj u politici na Balkanu je
zbrisan, a potinjenost Ugarskoj postala vea nego to je ikad ranije bila.

2. JELENINO MEUVLA.E 1395-1398.

376

Kralj Dabia nije nadiveo kapitulaciju pred Ugar- skom. elja kralja igmunda da nasledi
bosansku krunu pokazuje da je Dabia bio u starijim godinama i da se upranjavanje prestola moglo
oekivati u doglednoj bu- dunosti. I doista, do toga je dolo veoma brzo. U prolee 1395. Dabia je
iz Huma molio da mu se poalje lekar, a u jesen (8. septembra) je umro.

Time je pitanje odnosa.prema Ugarskoj iskrslo ponovo u svoj otrini. Prema obavezi koju je
Daoia primio pod Dooorom 1394. i koju je takoe prihvatio oar jedan deo vla- stele, treoalo je da se
igmund Luksemourki krunie za kralja Bosne. Ugarska vrhovna vlast nad Bosnom bi na taj nain
dooila sasvim novu formu. Umesto da bosanski vla- dalac bude vazal ugarske krune, ugarski kralj bi
postao neposredni gospodar Bosne. Iako takvo zdrulvanje s Ugar- skom u ovo doba ne bi moralo da
znai gubitak unutranje samostalnosti, promena je ipak bila suvie nagla da Zi mogla biti mirno
prihvaena. Kralj lgmund je, ne- sumnjivo, eleo da ostvari ciljeve svoje politike prema Bosnn i
pohitao je ubrzo posle Dabiine smrti da lino utie na dogaaje. Poetkom novembra boravio je neko
vreme u Sremu, u blizini bosanskih granica. I ugarski velikai su podravali kralja, smatrajui da
Bosna pripada ugar- skoj kraljevini, tako da je odlueno da igmund s odredom vojske i plemiima
koje je imao uz sebe ue u Bosnu. O stavu Bosanaca su se pronosili protivreni glasovi, izazvani
verovatno razliitim eljama bosanske vlastele. ulo se u isto vreme da su baroni kraljevstva hteli
da zadobiju za sebe bosansku dravu, a takoe i da trae kralja ig- munda za svoga kralja i
gospodara. Verovatno je u zemlji bilo dve struje od kojih se jedna zalagala za izvravanje obaveza
prema Ugarskoj.1 U takvoj situaciji je igmund mogao stvari odluno okrenuti u svoju korist jedino
do- laskom u Bosnu i pomaganjem svojih pristalica. Meutim, on to nije uinio. Iz Srema se vratio u
Budim zbog prego- vora s bratom Vaclavom i zajednikih planova o pohodu na Italiju i o krunisanju
jednog od Luksemburgovaca za cara. Mantovanski poslanik Paolo Armanini, koji je traei kralja
doao u Srem, kae izriito da kralj nije preao u Bosnu zbog dva poslanstva iz eke i treeg koje ga
je oe- kivalo u prestonici. Mladi kralj, iji je poloaj u Ugar- skoj jo uvek bio vrlo nesiguran zbog
velikog broja pri- stalica napuljskog suparnika i strogog nadzora koji su mu nametnuli velikaki
vrhovi, daleko vie je polagao na carsku krunu, koju je trebalo zadrati u porodici, nego na krunu
bosanske kraljevine, koja bi stvarala uvek nove za- plete.

 . ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

377

Izmeu bosanske vlastele i igmunda je ipak moralo doi do kompromisa, iako nam izvori o
tome izriito ne govore. Izlaz iz krize je naen u privremenom reenju. igmund nije krunisan za
kralja, ali isto tako Bosna nije dobila ni nekog drugog kralja, ve je Dabiinu vladavinu produila
njegova udovica Jelena. Da je Jelenina vlada- vina imala karakter interregnuma vidi se jasno iz
bosan- sko-dubrovakih odnosa u ovo vreme. Kad se kraljica Je- lena obratila Dubrovanima traei
svetodmitarski do- hodak, koji je posle Tvrtkovog krunisanja preao na 6o- sanske vladare,
Dubrovani su isplatu vezivali za obnav- ljanje ugovora koje su imali sa prethodnim bosanskim vladarima. U ovo vreme oni su poeli da objanjavaju ovaj tri- but, nametnut od srpskih kraljeva u XIII
veku, kao dohodak za slobodu trgovine na bosanskoj teritoriji. Po njihovom shvatanju, Bosna
garantu-je slobodu i bezbednost dubrova- kih trgovaca i obavezuje se na potovanje starih dobrih
zakona" i slobotina, a Dubrovnik zauzvrat isplauje bosanskim vladarima srpski dohodak. I
pored dubrova- kog insistiranja i odugovlaenja isplate, kraljica ipak nije potvrdila ugovore 2 i
Dubrovani su se s tim pomirili, oigledno zbog toga to je iz Bosne dolo objanjenje da je kraljiina
uloga takva da ne doputa obnovu starih ugo- vornih povelja, uobiajenu pri promeni na prestolu. 8 Sigurni smo isto tako da je kralj igmund bio saglasan sa Je- leninom ulogom, jer su mu se Dubrovani
obraali s molboA! da se kod bosanske kraljice zauzme za njihove planove. Za kratko vreme Jelena je
dobila suparnika, verovatno tek posle nikopoljske bitke, iz redova protivnika kralja ig- munda.
Jedan nepoznati slavonski plemi iz okoline Po- ege istupao je kao bosanski kralj, dok ga nisu ubile
igmundove pristalice jo u toku iste 1396. godine.4 U samoj Bosni nije ostavio nikakvog traga.
Pojava ovog protivkralja svakako je u vezi s obnovom delatnosti pri- stalica Ladislava Napuljskog u
hrvatskim zemljama, posle velikog igmundovog poraza u ratu s Turcima. Upravo je Slavonija neko
vreme bila glavno uporite igmundovih protivnika. Epizoda s pretendentom iz Slavonije ujedno
pokazuje da se Bosna u to vreme drala na odstojanju od La- dislava Napuljskog. Kratko razdoblje
Jelenine vlade odu- dara u tom pogledu i od prethodnog i od sledeeg perioda kada se bosanska
drava svom snagom zauzimala za napulj- skog pretendenta.

( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

Bosanska vlastela se neko vreme mirila s privremenim Jeleninim reimom koji je otklonio
najvee opasnosti spolja, a u isto vreme u samoj zemlji ostavljao dovoljno pro- stora za samostalno
delovanje ojaalog i samosvesnog plem- stva. U godinama koje su sledile Dabiinu smrt Bosna je
uinkla najkrupniji korak u pravcu razvijalja samostalnih feudalnih oblasti. Taj sudbonosni proces za
itavu dalju bosansku istoriju, zapoet uskoro posle s.mrti Tvrtka I, a zavren poetkom XV veka, bio
je u punom razmahu za vreme kratkog interregnuma Jeleninog. Kada kraljica Jelena u jed- noj povelji
kae da je odluku donela savetom sa bogodaro- vanim velmoama vlastele kraljevstva mi rusaga
bosanskog s vojvodom Hrvojem, i sa knezom Pavlom i s vojvodom Sanda- ljem i s tepijom Batalom
i s drugom mnogom vlastelom i vlasteliiima naega kraljevstva' 1, ona ne podvlai samo odluujuu
ulogu stanka, sabora bosanske vlastele, ve pokazuje i najmonije linosti bosznske drave toga
vre- mena. Vie nego oskudne ouvane vesti potvruju nam da su upravo te velmoe odreivale
bosanshu politiku u go- dinama posle Dabiine smrti.

Vojvoda Hrvoje Vuki je nesumnjivo bio prva linost u Bosni za vreme Jelene. Dubrovani su
se prvo njemu obra- tili produavajui nastojanja, zapoeta jo za vreme Da- bie, da dobiju od Bosne

( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

delove teritorije do kojih im Je bilo mnogo stalo. Oni se s jedne strane nisu mirili sa ne- uspehom
posla zakLuenog u svoje vreme s braom Sanko- viima, pa su traili nain da dobiju Konavle. S
druge strane, Bosna je davno ranije, jo za vreme bana Stjepana II Kotromania, spreila ostvarenje
Duanovog ustupanja po- jasa zemljita koji je spajao Ston s dubrovakom granicom. Tako su
Dubrovani u isto vreme pokretali i pitanje ove uske trake bosanske teritorije, iako im je daleko vie
bilo stalo do Konavala, neuporedivo plodnije i privredno znaajnije upe. Kao i pri kraju Dabiinog
ivota, tra- ili su i sada od kralja igmunda da intervenie u Bo- sni kod kraljice i barona da im se
ustupe zemlje koje su traili od Hrvoja. Ni toga puta posao nije obavljen po njihovoj elji, ali
injenica da su se u takvoj stvari obra- ali pre svega Hrvoju svedoi koliko je jak bio njegov uti- caj u
Bosni. On je predstavljao ve drugu generaciju svoje porodice, koja se isticala u politikom ivotu
Bosne. Jo za vreme Tvrtka nasledio je svoga oca Vukca u dosto- janstvu vojvode. Pod Dabiom je
ve delovao samostalno, vezujui se prvo za nagguljski dvor, a zatim, od 1393, za igmunda
Luksemburkog, ali je ostajao lojalan prema bosanskom kralju. Gradei na temeljima stvorenim jo
ra- nije Hrvoje je, u vreme kada kralja nije bilo, mogao nastu- pati kao najugledniji velmoa. Teritorije
kojima je nepo-

380

sredno gospodario bile su jo uvek, verovatno, ograniene na

stare porodine upe i gradove u Donjim Krajima.
S. irkoviN: Istorija srednjovekovne bosanske drave

Knez Pavle Radenovi nije imao za sobom tako blistavu karijeru. Pripadao je vlasteoskom rodu
iz istone Bosne,6 iz kojeg se tek Pavlov otac Raden Jablani prvi javlja u bosanskim izvorima.
Pripadali su krugu plemstva toliko uglednog da je svoje,mlade lanove slao na dvor. Za kneza Pavla
se izriito kae da je kao dete iveo na dvoru kralja Tvrtka 1. Kao svedok na poveljama javlja se ve
od 1380, ali se njegova vea aktivnost osea tek u doba kraljice Jelene. Poto je zajedno s Vlatkom
Vukoviem 1391. zauzeo Konavle i dobio svoj deo, uticaj mu se rasprostro sve do morske obale, pa je
doao i u blii dodir s Dubrovanima. Njima je ok bio dvostruko vaan i zbog sigurnosti trgovaca u
istono- bosanskim trgovima i na vanim putevima za Srbiju, i zbog Konavala koje bi mogli dobiti
jedino uz njegovu saglasnost. Primili su ga zbog toga 1397. za svoga graanina 0 i Pavle Radenovi je
u svojoj zakletvi obeao slobodu i bezbednost dubrovakim trgovcima. Posle brae Sankovia, ovo je
drugi put da bosanski velika jednim svojim aktom daje ono to su ranije davali iskljuivo kraljevi.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

Po nainu kako se uzdigao meu vrhove bosanskog plem- stva, Sandalj Hrani je veoma slian
znatno starijem voj- vodi Hrvoju Vukiu. I on je nasledio i zemlje i vojvodsko dostojanstvo, koje je,
inae ranije nepoznatoj porodici Ko- saa7 pribavio vojvoda Vlatko Vukovi za vreme Tvrtka I.
Sandalj je svoga strica morao naslediti jo za vreme kralja Dabie, ali se njegova aktivnost, i to
veoma velika, prime- uje tek od 1395. Sandalj se aktivno meao u pregovore sa Dubrovanima oko
isplate svetodmitarskog dohotka i, iz- gleda, u jedan mah traio da se taj tribut isplauje njemu.*
Daleko vanija je bila njegova, u najveoj meri samostalna politika prema Zeti. Koristei borbu koja
je izbila iz- meu Radia Crnojevia, gospodara Gornje Zete i ura Stracimirovia Balia, on je u
aprilu ili maju 1396. ubrzo posle pogibije Radia Crnojevia zauzeo Budvu. Pune dve godine, sve do
aprila 1398, gospodario je Sandalj Sta- rim Gradom i nazivao se VisIie e! 2ep1e skltpib". Ostaje
sasvim nepoznato ta je Sandalju davalo osnova za preten- zije da vlada Zetom. U svakom sluaju
nosilac ekspanzije prema Zeti nije vie bio kralj kao u Tvrtkovo doba, ve osamostaljeni velmoa
kome se ukazala prilika da osvaja- njem na ovoj strani ojaa svoju mo i podigne ugled. Uspeo je da
se nametne i Kotoru za vrhovnog gospodara.0 Zbog svega ('a u U i-J oS(^p/

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

4 //

-^/

-i^4

(^
k-s/&-<^$f-*L'*

*~%--;1 J '

* < . / >

< G JG'

s /

+-*-1
- V #

L (u! gpg ,

I ^ ^ ss <

GGGG

/*/ /~<4 / /
g\4*m

-.^ &* /^**-/ 4,

>///u7//~

' '' '/ /' - ' / / V / .,

*
G<-

^-}/gp
14,

F
,

J ' / /
-^Ja
//
*
^p^g^l
L

/
/

~=/<

^1*'<? >

1 -^/*-* ^ =
< < * 6
/. ^4-<-

-.^*^///,/-*. <

//"(*>

< ~-^-( ^,

*/t<G*//lp:'U//M'

/*.\> ~'-^/^\, *

(/'*/*$&/

<~^ ^ * _ < - - .C**>rj/p<U *1

('^ ^^^^/^- ,^+*'u*
a.L^.pgt^A^ S
<a 1,'G^
* gg//?
<{

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

141/^
/S-2^m<

^jj/^/C//

U ^ / ' J v~""*^*.*/&*1g//{> >*'Ap p,^J*5*

*<Jm)*1gggd^rj~%; SG < F^j/ >'</ v/^u^o"

1& {? * \*.k^1j'*' h /^1 t~. 1g* a t*ug+ < la

4* M.

4 j< u2***g

(* g*(tsj I ^ / < t Lg <l ( ^.l s-6'"' /u) ^ "J~>4 J <t-l <^g |/l*^/* ^
I A U1JJ/*~* T**~GGGG : * l~ * * ~

Fgt^c^

^/'/$7' A /5g,/,

J^-u SG <//*" *-(} '/L*JN

<4-SGJ1 < **</u'g/j' *1 /* * ^ <

j/^ss(- c/^Gj^ **

g/

u(tg *} * <* i /V. < ggt-*-* g-

*! ?f HG ^ ^

<*/>+** / p ^ V ^

*~1M gg'9 *<**9"

r *'/?</* ' jt<uI V*(u -/^ |,JJ I

k*' <*;{-* D ^GGT -^ J ,1 ssg/ j.4,Gtdjg / {/ j 'jg i.gtj/>g* *<*/^>

. gt

Ojh** pu <SGTJ/ g,^ SH^JG^ I / ^

'\/J I

g/

"

'^~ 1 GG(-gto //*-'6 )-1/' <\J/G~L1T +* + GG< ^

u/

/
(

//.

^e*-gu/{ 6 n /1 ''s**}**

^ ' 4/1"' s'**^

(

ZAKLETVA JEZA PAVLA RADENOVIA DUBROVANIMA (P7). toga

je, kao i u Tvrtkovo doba, izbilo ljuto

neprijateljstvo Balia. Izmeu bosanskog vojvode i ura Stracimiro- via posredovali su
Dubrovani, a u jedak mah se spremala Jelena, ki kneza Lazara i ena ureva, da iz Ulcinja doe u
Dubrovnik kako bi se sastala sa Sandaljem. I bo- sanska kraljica je slala u Zetu svoga poslanika, ali
re- zultata nije bilo. I^ae se Sandalj, koji je u ovo doba mo- rao biti jo dosta mlad, oslanjao na
Hrvoja Vukia, s njim se rodbinski povezao 1396. uzevi za enu Jelenu (Kata- rinu), ker Vz^ka
Hrvatinia, brata Hrvojevog.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

U povelji kraljice Jelene se uporedo s ove tri velmoe spominje i tepija Batalo ija- je aktivnost
daleko manje poznata. U jednom zapisu se spominje kao mnogoslavni go- spodin koji je drao
Lavu u centralnoj i Sanu u za- padnoj Bosni. Ove dve upe su bile odvojene zemljama Hrvoja
Vukia, ijom sestrom je Batalo bio oenjen. 10 Tepija jo za vreme Dabie, Batalo je i za vreme
Ostoje nosio to dostojanstvo. On kao i druga vlastela iz unutra- njosti ostaje u senci, usled oskudice
izvora. Ouvana graa je takve prirode da daleko bolje i podrobnije osvetljava linosti koje su bile u
ivljim vezama s primorskim gra- dovima.

Proces osamostaljivanja vlastele nije izneo na povr- iku samo ovih nekoliko najuglednijih i,
verovatno, naj- -uticajnijih linosti. Provizorni reim Jelenin i okol- nost to nije bilo kralja koji bi se
zaloio da odbrani autoritet centralne vlasti, pruali su anse i ostaloj brojnoj vlasteli da se osamostali
i osili. Doista, vidimo i druge vlasteoske porodice kako istupaju u ovo vreme ne- stabilnosti. Oko
donje Neretve su vanu ulogu igrali Ra- divojevii, 11 u ovo doba verni kraljici. Oni su kontroli- sali
zemlje oko trga Drijeva i odravali veze s Dubrova- nima, koji su im stavljali u izgled utoite u
sluaju opasnosti. Stara vlasteoska porodica Nikolia u Popovu Polju je daleko vie delovala na svoju
ruku. Milia i Petarg braa Vukoslava Nikolia, samovlasno su postavila neke carine, meu kojima je
ona na Maslini pred Stonom naroito ozlojeivala Dubrovane. Oni su ak i isplatu tributa kraljici
vezivali za pitanje nezakonitih carina i uspeli da navedu kraljicu da ih u prolee 1397. jednom poveljom izriito zabrani. Dubrovani su imali puno razloga da budu nezadovoljni, jer su u novim
prilikama dolazili u pitanje stari dobri zakoni i slobotine, a time i itav reim poslovanja njihovih
trgovaca. Pitanje carina se od tada mnogo puta potezalo u odnosrtma s bosanskim velika- ima.
Ugovore Dubrovnika s Bosnom krio je i Sandalj Hrani, koji je po ugledu na Tvrtka I obnovio solane
i ku- merka soli pod Novim u Sutorini. I u ovom sluaju su se Dubrovani vrlo energino borili za
potovanje Tvrtkove povelje o zabrani prodaje soli na nezakonitom mestu. U vreme kad je Sandalj
drao Budvu, on je i tamo dovozio so, opet protiv starih obiaja, jer ni u tome gradu trg soli nije bio
legalan. Posle privremenog zatija, spor oko trga soli je buknuo ponovo poetkom XV veka.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

Znatnija vlastela iz unutranjosti je, narazno, daleko manje poznata, ali je sigurno da se ni tu
proces osamosta- ljivanja nije zaustavio na najveim velmoama. Vlastelin Vlatko Vlaevi iz istone
Bosne slao je poslanika u Du- brovnik. U ovo doba se u izvorima pojavljuju i predstavnici vlasteoskih
porodica iz Podrinja Zlatonosovia i Dinji- ia. 12 Ni time svakako spisak nije iscrpljen, moemo verovati da je istog ranga i znaaja bila i ostala vlastela koja se javlja u svojstvu svedoka na poveljama
kralja Ostoje.

Naputudasepr^tvoriusamostalnegospodareoblastp,ovavlastelajeimala
daizdriviestrukuborbu.Naj-lakajeuJeleninomperiodubilaborbaza
prisvajanjeizvesnihvladarskihprava,kaotojebiloubiranjeca-rina.Kraljica
nijeimalasnagedasamabilotapreduzme,tekkadjeiskrslokrupno
politikopitanjepokrenutoodDubrovana,itavsaborjemoraodase
zaloizaukidanjenezakonitihcarina.Danijebilodillomatskogzapleta,nebi
seokocarinanijavioproblem.Slinojemoralobitiisdrugimuzurpacijama
odstranevlastele.Dalekoteajebilaborbasdrugomvlastelomkojajeimala
isteambicije.VeseuDabiinovremepokazalokakosubilionemogueniSankovii,kojisuprvimeuvelikaimapoelidadelujusamostalno.
SruilisuihipodelilideozemaljanjihovisuparniciVlatkoVukoviiPavle
Radenovi.TojeodmahdalomogunostiNikoliimadadignuglavu,alije
njihovateritorijabilapremaladabisemogliizdiimeuvrhove.Onisu
uskoropalipodvlastSandaljaHra-nia,koristeijednovremesvaku
pogodnuprilikudaseodmetnu.SlinojebiloisRadivojeviima,kojisuse
tru-dilitakoedaostanumeunajveomgospodomipostanusamostalni
gospodarisvojihzemalja,alisunakrajupod-legliKosaama.Ipaksenisus
timmirili,vesusekrozgeneracije,svedopadaBosne,dizaliprotivsvojih
gospo-dara.VlatkoVlaevijezavriokaovazalPavlaRade-

F1-

1NE Is <b 1
C|Tg
^ 4 4MNk> '
< 1N) D &
b%=3 L UIN

^[Kg

ss1M^Ksi
I I 6 5R4M 4M1G Ns R

R& 4 M?64>

i@ ^ ^ 4

^^,

l@i^
m' ?*<&&& M e i & v
a>% tm M v Ton!,
(LJ@L !k> VS@ 1IM A&?

J s 1'g:J'J}-UJsaJ

I'

Iz^-bD [

>

K1

I k^ t I ^ gagsCe novia, kako se vidi iz njegovog

nadgrobnog natpisa. Dinji- ii i Zlatonosovii su se
odravali izmeu svojih mo- nijih suseda, ali nisu
dospeli do ranga najveih porodica. Tek kad je ova
konkurentska ooroa oila zavrena time to su oni
najmoniji potinili slaoije od sebe i kad su vel- moe
dobile u svoje ruke kraljevske trgove i gradove, formirale su se potpuno oblasti feudalnih gospodara. itav
kraj XIV veka protekao je u ovim obraunima, a
poetkom XV veka proces je bio zavren.

Najbitnija u itavom ovom procesu je bila borba da

se potini manja i neznatnija vlastela koja je inila
najiri politiki aktivni sloj u Bosni. Ono isto
nemilosrdno bo- renje koje opaamo mestimino na
vrhovima drutva moralo se odigravati na poetku ovog
procesa i na njegovom dnu. Pojedina vlastela je mogla
da se pojavi u ulozi velmoe tek kad je sebi privukla
vernost i obaveze vernog sluenja usmerenih dotle
prema kralju, i na taj nain prikupila dovoljno snage
potrebne za dalje borbe. Izrastanje oblasnih gospodara
se zavrilo time to su bosanske velmoe na svo- jim
prostranim ter^ggorijama u svemu zamenile vladaoca.
Njihovi poeci su, meutim, daleko manje jasni. Izgleda
da je veini ila na ruku okolnost to su imali visoka
dravna ili dvorska dostojanstva i to su uticaj obezbedili jo dok su vrili neku vlast u kraljevo ime. Pada u
oi, meutim, da to nije moglo mnogo pomoi Pavlu
Ra- denoviu, koji je i u doba svoje najvee moi bio
samo knez kao i svaki mali bosanski vlastelin. Vaan
oslonac svima morali su predstavljati upe i gradovi
koje su dobijali od Bosne. Dubrovani su poetkom
XV veka govorili San- dalju Hraniu da ima punu kuu
povelja kojima su mu u razliita vremena date mnoge
zemlje i upe. Iako dari- 1vanje upe nije znailo
kako nam pokazuje povelja kralja Ostoje za Hrvoja
Vukia davanje itavog zemljita jedne upe ve
samo onog dela koji je bio potinjen upskom gradu, 13
iako su bosanski kraljevi, koliko moemo videti po
malobrojnim sauvanim poveljama, bili dosta tedljivi u
svojim darovnicama, ipak je ovo posedovanje upa i
utvr- enja moralo predstavljati polaznu taku u usponu
bosan- skih velikaa. Iz takvih jezgara, koja nisu uvek
bila gru- pisana na jednom mestu, velikai su
potinjavali sebi vlastelu u okolini i irili postepeno
podruje svoga ne- posrednog uticaja. Ponekada su, kao
to nam pokazuju retki poznati primeri, potinjavali sebi
i ponekog ko je ve imao svoje sluge m^u sitnijom

vlastelom. Verovatno su i brane veze igrale izvesnu

ulogu u uspinjanju na vrhove bosanskog drutva,
Primeuje se da su s poroDicom monog Hrvoja bili
povezani Sandalj Hrani, tepija Batalo, za- tim i jedan
predak Zlatonosovia. Ne smeju se gubiti iz vida ni
lina vrednost i vojne i politike sposobnosti pojedine
vlastele. .Svi oni koji su isplivali do poetka XV veka na
povriku pokazuju se kroz svoje postupke kao ljudi puni
energije, istrajni i sposobni da shvate situa- ciju i
najefikasnije deluju.

Ako se izuzme Sandaljevo meanje u Zeti, Bosna

je u godinama posle Dabiine smrti bila sasvim pasivna
u od- nosima prema susedima: Moda je to samo
prividno usled oskudnosti naih obavetenja, a moda je
unutranje pre- viranje apsorbovalo snage i odvraalo od
aktivnije spoljne politike. U svakom sluaju, privremenu
izolaciju Bosne prekinuli su Turci. Za Bosnu su oni sad
postali daleko opasniji nego u vreme Tvrtka i Dabie,
kada su njihovi pljakaki upadi bivali zaustavljani, a
uesnici potu- eni. Posle pobede kod Nikopolja
upuivane su ekspedicije veoma daleko od turskih
teritorija, a u isto vreme je pro- terivanjem Vuka
Brankovia i zaposedanjem njegovih tvrava bio
otvoren put u Bosnu. U toku 1397. istisnut je sa svojih
zemalja Vuk Brankovi, a ve pred sam kraj godine,
upuena je na Bosnu jedna znatnija turska vojska na elu
sa sino- vima Bajazitoviti i knezom Stefanom
Lazareviem. Ova ekspedicija, oigledno vea od svih

koje su dotle upui- vane, stigla je u Bosnu u januaru

1398. izazivajui strah ak u dubrovakom susedstvu u
Primorju. Ipak ta turska vojska nije nita postigla, kako
nam izriito svedoi bio- graf Stefana Lazarevia. Te
godine je bila veoma jaka zima s ogromnim snegovima
i zbog ove zime kae Kon- stantin Filozof malo
od vojnika i zarobljenika vratie se svojim krajevima". I
jedna savremena dubrovaka zabe- leka kae da su
Turci koji su pljakali Bosnu propali velikim delom
zbog otre zime. Tako je Bosna, gotovo slu- ajno, ostala
poteena od katastrofe. Neposredno posle toga,
Bosanci su bili u normalnim odnosima s Turcima, a

1402, dolo je do velikog preokreta koji je nove turske

napade odloio za vie od jedne decenije.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

135

Uskoro posle turskog povlaenja dolo je do znaajnih promena u Bosni, ali

nema znakova da su one izazvane tur- skom provalom. Ve u drugoj polovini
marta, Dubrovani su porodice bosanske vlastele dobegle radi bezbednosti u Ston
premetali u sam grad zbog toga to je Bosna u neslozi i razdoru. Nije mogue
dokuiti, na alost, ko se zavadio u Bosni, ali iz daljih dogaaja vidimo da su u
sklopu ne- sloge i razdora" znaajno mesto imale sudbine kraljice Jelene i
Radia Sankovia. Kao to je ranije izneto, Ra- di Sankovi je posle afere oko
Konavala dospeo u tam- nicu. Jo za vreme Dabie, Dubrovani su intervenisali u
Bosni i kod ugarskog kralja da se njihov prijatelj pusti na slobodu. Poto su
njihova zalaganja tada ostala bez uspeha, obnovili su ih i za vreme Jelene, ali s
istkm nepovoljnim rezultatom. Radiu su Dubrovani ipak pomogli utoliko to su
izdravali u svome gradu njegovu enu Gojslavu. Odjednom, u prvoj polovini
maja 1398, Sandalj Hrani je tra- io od Dubrovana neko jemstvo za Radia, to
je siguran znak da je njegovo osloboenje postalo aktuelno. Iako su Dubrovani
odbili traeno jemstvo, Radi je ve posle nedelju dana, neto pre 19. maja,
puten na slobodu.14 Tada je ve u Bosni trijumfovala strana koja je donosila ove
promene. Ve sutradan je u Dubrovniku bio poslanik Ostoje, novoizabranog
kral^a Bosne.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

135

Linost novoga kralja je sasvim slabo poznata. Sigurno je pripadao rodu

Kotromania, ali mu se u jedan mah pre- bacivalo da je niskog drutvenog
poloaja.15 Na presto su ga doveli velikai, koji su se zbog neega okrenuli protiv
kraljice Jelene. Predvodio ih je, izgleda, vojvoda Hrvoje, koji se ponovo
orijentisao prema Ladislavu Napuljskom i time za itavu deceniju uputio politiku
Bosne u novom pravcu. Izgleda da nisu bez osnova bile ni optube kralja
igmunda, po kojima je Hrvoje saraivao s Turcima. Neto kasnije, poetkom
1400, zaista ga vidimo kako zatiuje turske poslanike koji su krenuli u Italiju. I
Jelenina strana je u poetku morala biti dosta jaka. Iako se jo u martu govorilo o
neslozi i razdoru u Bosni, u aprilu je kraljici u Dubrovniku isplaen dohodak, to
je siguran znak da tada jo nije bila naroito ugroena. Na kraju su uz nju ostali
samo Radivojevii, jedan od njih, knez ura, ak se morao skloniti u Dubrovnik
pred Ostojom, ali je uskoro i ova porodica bila pomirena s novim kraljem. Sama
kraljica Jelena je ostala i dalje u zemlji, nazivala se ak kraljicom, ali se vratila
svome narodnom imenu Gruba. U bosanski politiki ivot se vie nije meala.16

394

Posle dve i po godine, Bosna je opet dobila kralja i povela aktivnu spoljnu
politiku svrstavi se na stranu protivnika kralja igmunda, koji je opet zapao u
teak poloaj. Situacija je postala slina onoj s kraja vlade kralja Tvrtka I, sline
su bile i bosanske ambicije, ali se situacija u samoj zemlji iz temelja promenila.
Stvarnih uslova za ekspanziju prema Hrvatskoj i Dalmaciji vie nije bilo.

3. USTUPANjE SLANSKOG PRIMORJA DUBROVNIKU I VOSANSKI

ZEMLjINI ODNOSI

395

Kod novog kralja su Dubrovani ponovo pokrenuli pi- tanje zemalja koje su
traili jo od njegovih prethodnika. Sada su imali na svojoj strani i Radia
Sankovia, koji je nekoliko godina stradao ispunjavajui njihovu elju u pogledu Konavala. Radi je docnije tvrdio da je on izmolio od previsokog kralja
Ostoje da za preasnu slubu i ra- zliite dragocene darove koje su primali
gospoda bosansssa od Dubrovnika obdari grad upom vladanijem. Iz dubrovakih zapisnika se ipak vidi da su oni u itavom po- slu daleko vie polagali
na Hrvoja i istovremeno pregova- rali s njim i kraljem Ostojom. Dubrovani su i
ovoga puta imali u vidu i konavaosku upu i pojas od dubrovake gra- nice do
Stona. U toku vremena su se pomirili s dobijanjem samo jednog zemljita i to
onog mravijeg du obale oko Slanog. Zbog napada Ugarske i verovatno nekih
drugih te- koa Bosne, pregovori su privedeni kraju tek u decembru 1398, a
povelja o ustupanju zemalja je izdata 15. januara 1399. Dubrovani su itav
posao obavili tako to su izbegli plaanje stalnog godinjeg tributa kakav su
plaali od ra- nije za Ston ili docnije za Konavle. Oni su ponudili, a Bosna je to
prihvatila, da kralju i vojvodi Hrvoju dodele nasledno plemstvo dubrovako i da
svakom od njih daruju po jednu kuu u Dubrovniku u vrednosti od 1500 dukata.
Dubrovani su izdali povelje o primanju meu lanove Ve- likog vea a poslanici
Ostoje i Hrvoja su se posle dosta biranja odluili za polae" koje e dobiti
njihovi go- spodari. Posle toga su izvrene uobiajene formalnosti uvoenja
Dubrovana u posed dobijene teritorije.

Prema kraljevoj darovnici Dubrovani su dobili zemle od Kurila deri do Stona

sa vsimi seli i zaseoci i s ljudmi i s vsimi mejami i pravinami i s vodami i s
paami i drvmi i z dubravami s grmjem i sa vsakim inim dostojani- jem i sa vsimi
pravimi kotari tih zemalj i sel reenih.Za vrlo kratko vreme oni su u

396

gospodarenju i iskoria- vanju svega to su dobili zaveli svoj jednostavan i jasan

sistem po kojem je obradiva zemlja s ljudima podeljena meu dubrovakom
vlastelom i izvestan broj puanskih poro- dica. Jurisdikciju nad stanovnitom je
zadrala optina, a ljudima su nametnute kmetske obaveze prema novim gospodarima. Pod bosanskom vlau ni zemljini ni drutveni odnosi nisu bili
jednostavni, a nama ostaju u mnogo emu nejasni. Pitanja u vezi sa seljatvom,
reimom feudalne eksplotacije, organizacijom i strukturom vlastelinstava
predstavljaju najtamniju stranu itave bosanske srednjove- kovne istorije.1
Sauvana izvorna graa je preoskudna i krajnje nepovoljno rasporeena. Jedine
podatke iz kojih neto moemo zakljuivati daju nam oblasti u Primorju, pre
svega one koje su dole pod dubrovaku vlast kao Slansko primorje i upa
Konavli. One su, meutim, tek srazmerno nedavno ule u sastav bosanske drave,
te ni- kako nismo sigurni da zakljuke u pogledu njih smemo pre- nositi i na stare
bosanske oblasti. Za jedan kutak cen- tralne Bosne samo minimalne podatke daje
nam jedan turski defter, nastao usled specijalnih okolnosti jo za vreme postojanja
srednjovekovne bosanske drave. Po neku mrvicu nam daju ugarske povelje i
dokumenti o delovanju franje- vaca u Bosni, ali i ti podaci su nastali u posebnim
okol- nostima, tako da se smeju koristiti samo s rezervom.

Slansko primorje, od kojeg moramo polaziti u pokuaju da koliko-toliko

osvetlimo ova neobino vana pitanja, vailo je uoi predaje Dubrovanima jo
uvek kao kraljeva zemlja. Iako to nije bila posebna upa, ve je delila sud- binu
Popovog Polja, ije se ime ponekad protezalo i na ovaj uski obalski pojas, ipak se
vlast susednih velikaa tu nije potpuno uvrstila. Radi Sankovi, koji je ponovo
zagospodario Popovim Poljem 1398. i Nikolii, koji su tu bili od starine i koji su
za vreme Radievog tamnovanja va- ili kao gospodari ove upe, imali su samo
pojedina sela u Slanskom primorju. Radiu je pripadalo selo Lisac s dva zaseoka,
a za Nikolie i ne znamo po imenu koja su sela drali. U Konavlima, prodatim
Dubrovanima tek posle vie od dve decenije, kralj nije imao ni najmanjeg
uticaja, ali su oblasni gospodari Sandalj Hrani u jednoj i Rado- slav Pavlovi u
drugoj polovini, imali neposredno u svo- jim rukama tek neznatni deo zemljita.

397

Ova ista pojava da upe pojedinih oblasnih gospodara nisu predstavljale njihova
vlastelinstva potvruje se i u bosanskim zemljama u ukutranjosti. Povelja kralja
Ostoje izdata 1400. o daro- vanju Livanjske upe Hrvoju Vukiu i njegovom
sinu Bali, pokazuje da je Hrvoju pripalo samo ono to je dotle pripadalo gradu, i
da se vrlo precizno izuzimalo u nekim selima ono to je bilo batina drugih. Jedna
povelja za Radivojevie iz 1434. nabraja, uz ono to je pripadalo gra- dovima ove
porodice,>jo samo pojedinana sela i porodice. Isti je sl)'aj i u jednoj povelji
kralja Tomaa iz 1446. Vraajui se Slanskom primorju vredi podvui da ni u selu
Liscu koje predstavlja malo vlastelinstvo Radia Sankovia, ili deli njegovog
vrlo razbacanog vlastelin- stva, nije sve neposredno.koristio Radi ve samo deo
zvani carina. Takve carine, koje su se sastojale od nepove- zanih parcela
oranice i vinograda, imali su u Konavlima Sandalj Hrani i Radoslav Pavlovi.
Carine" su u stvari predstavljale vlastelinsku rezervu, onaj deo poseda koje je
gospodar obraivao neposredno za sebe.2 Na carini" je koriena rabota
gospodarevih zavisnih seljaka. Za Slan- sko primorje imamo potvrdu da su seljaci
radei na ca- rini bili hranjeni od gospodara. Na ostalom delu vlaste- linstva
bile su kue, obori (dvorita) i njive seljaka. Nain njihovog eksploatisanja nije
potpuno poznat. Jo za vreme srpske vlasti, nad ovim krajevima je vaio obiaj
po kojem je prinos sa zemlje deljen na etiri dela, od kojih je jedan odgovarao
zemlji, drugi volovima, trei semenu a etvrti radu. I kod dodeljivanja zemlje na
obradu i kod zakupa strogo se pazilo na ove etvrtine". U zemljinim odnosima
u celini, najveu vanost je imala etvrtina koja je pripadala zemlji, jer se
sloeniji uslovi davanje vo- lova ili semena javljaju vie u zakupnikim
odnosima. Gospodaru sela i zemljita je i u najprostijem i naje- em sluaju
pripadala etvrtina prinosa. I u Konavlima i u Slanskom primorju seljaci, koji su
posle predaje Du- brovanima sticajem okolnosti privremeno bili na zemlji- tu
koje je ostalo optinsko i nepodeljeno, davali su etvrtinu plodova. Tu se,
meutim, ba za vreme bosanske vlasti reim promenio u korist gospodara
zemljita. U vreme kad je Slansko primorje ustupljeno Dubrovniku vailo je kao
slovenski obiaj davanje za zemlju i seme ne vie dve etvrtine, ve 62%
prinosa (etvrtinu i po- lovinu od ostatka). Nismo, meutim, sigurni da je ovo pogoravanje uslova za seljaka vailo i u sluajevima kada su drali samo zemlju.
injenica je, u svakom sluaju, da su Radievi seljaci iz sela Lisac kad su doli
pod du- brovaku vlast davali optini samo etvrtinu prinosa. O ovom nainu
iskoriavanja zemljita na' vlastelinstzu nemamo nikakvih podataka u pogledu
zemalja u unutranjo- sti. Nema nikakve sumnje da je i tamo oilo vlastelinstava,
ali je sasvim nepoznato kako su bila ureena. Jedan nedavno otkriveni ugarski
podatak, verovatno s nekog zemljita naseljenog Bosancima, pokazuje da je u
odnosima zavisnog seljaka i gospodara vlastelinstva, po bosanskom pravu, ,anu ulogu igrala nadelba. Iz prilino nejasnog doku- menta i iz samog termina
se moe zakljuiti da je na- del6a znaila i dodeljivanje zemlje seljaku i
vraanje ze- mlje gospodaru. Ako gospodar hoe da ima nadelbu, po bosanskom pravu (hivIIa o^pepzaz), treba samo da se zakune s jednim ovekom s
vlastelinstva. Dokumenat sugerira je- dino da, na bosanski nain, sve ide lake za
gospodara, dok sve ostalo ostaje nejasno.3 Sredinom veka su i neki fra- evaki

398

manastiri imali svoje zavisne ljude ije su se rabote pre svega sastojale u
dovoenju drva, ita i vina u samostane.* Negde su gospoda nametala i obavezu
isporu- ivanja ita fratrima. Nasuprot ukorenjenom miljenju, i zajednice
bosanskih krstjana su imale svoje zemlje i zavi- sne ljude koji su bez sumnje
imali iste takve obaveze.4 Nije poznato kakav je bio odnos izmeu rabota i
naturalnih da- vanja. Izgleda da su u primorskim krajevima, gde je obra- dive
zemlje srazmerno malo i gde su carine; bile dosta skromne, rabote manje
optereivale seljake. Novana da- vanja su poznata skoro iskljuivo kao opti
namet od du- kata po ognjitu, koji su ubirali vladalac ili oblasni gospodari. Samo
se iz jednog izvetaja o izdravanju fra- njevakih manastira saznaje da su
gospodari u vreme velike potrebe iznuivali novac od ljudi, ak i od onih koji
su bili dodeljeni manastiru.

Pored zemljita koje je pripadalo vlastelinstvima vee ili manje feudalne

gospode, deo zemljinog fonda je bio u rukama malih slobodnih batinika koji
vlastelinstva, u pravom smislu, nisu imali, ali koji, isto tako, nisu nikom dugovali
obaveze koje drutveno degradiraju. Svoje zemlje su obraivali sami ili su ih
davali u zakup, ili ak imali sasvim mali broj zavisnih ljudi. U Slanskom
primorju se oni nazivaju batii i gepo 1*, u Konavlima vlaste- liii, a
vrlo verovatno je da istu kategoriju predstav- ljaJU i dedii, poznati u Popovom
Polju. Ista razlika izmeu slobodnih batinika, koji se ve raunaju u vla- stelu, i
zavisnih ljudi dolazi, bez sumnje, do izraaja i u turskom defteru iz 1455. U upi
Tilavi u Vrhbosni Turci su zabeleili broj kua i pri tome odvajali kue raje i
kue vojnika. Jedan docniji dokumenat pokazuje nam da su i ljudi iz Slanskog
primorja, svakako batii", slu- ili u kraljevoj vojsci. Vojevanje i noenje oruja
je bilo bitno obeleje vlasteliia" otuda su ih Turci zapisi- vali kao vojnike. Ujednoj polovini konavaoske upe i u pomenutoj upi Tilavi znamo sluajno i
brojni odnos iz- meu zavisnih ljudi i slobodnih batinika. U Sandalje- voj

399

polovini Konavala je od 300 kua 65 pripadalo vlaste- liiima. U Tilavi je na 88

kua raje dolazilo 46 kua vojnika". Kao to se iz toga vidi, odnos je veoma
razli- it: dok je u Konavlima tek svaki peti domain vlasteli- i u popisanom
delu Tilave svaka trea kua je bila iz redova vojnika". Zbog toga se nita ne
sme zakljuivati o ostalim delovima Bosne o kojima nemamo podataka. Pada u
oi da je na dve poznate teritorije procenat slobodnih i povlaenih srazmerno
velik. Izgleda da proces izgrai- vanja veih vlastelinstava i ukmeivanja u Bosni
nije u toku itavog srednjeg veka bio daleko odmakao.

Znatan deo zemljita upa i sela iskoriavao se zajedniki. Panjacima,

planinama", zemljitem oko voda i sl. sluili su se svi stanovnici upe. Samo su
gajevi, umice u kojima su drani volovi za oranje, bili zatvoreni za susedna
sela. Zajednika zemljita su kori- stili i vlasi koji su se tradicionalnim putevima
u odre- eno doba godine pojavljivali sa svojom stokom. Verovatno da ova slika
stvorena na osnovu podataka o krajevima blizu Primorja u optim crtama vai i
za ostalu bosansku te- ritoriju.

400

Agrarna proizvodnja je najveim delom poivala na radu zavisnih seljaka.

Ali o njima veoma malo znamo. Nije poznat ak ni njihov naziv. Jo uvek se
odravalo ime otroka^ mada su od kraja XIV veka kraljevi energino suzbi- jali
prodavanje ljudi i time uklanjali najtei oblik za- visnosti. Kada se poetkom XV
veka jednom vlastelinu do- zvoljavalo da izae iz grada sa svom svojom
obitelju, svo- jim blagom i svojim otrocima, re je, bez svake sumnje, o
zavisnim seljacima, tim pre to mu se obeavala zamena za selo njegovo batino
gde e one svoje otroke ispratiti". Otroci su se i u okvirima bosanske drave,
kao i drugde, stopili sa ostalim zavisnim seljacima vrei iste oba-, veze, ivei u
istim selima i istim nainom ivota. Po- neka ena sluei u kui gospodara
smatrana je jo uvek za rabu i ak iz Dubrovnika vraana svome gospodaru.
Na teritoriji koja je nekad bila u sastavu srpske drave i- veo je jo i naziv
sebri, dobro poznat u Srbiji kao oznaka za seljake i pripadnike zavisnih
slojeva. >1z srpskog, vremena je nasleen i naziv vlatak -1 koji je bio poznat i u
okolini Kotora gde je oznaavao upravo zavisnog seljaka. Dok se u nauci
popularni naziv kmet u ovo vreme jo ne upotrebljava u znaenju zavisnog
seljaka, stvarni opti naziv je ovek i ljudi. Od vrha do dna drutvene piramide svi su bili ljudi viega od sebe. Kao to su vla- stela ljudi vladaoca ili
oblasnog gospodara, tako su i najsiromaniji stanovnici ljudi onoga iju zemlju
rade i kome slue. U latinskim izvorima dubrovakim bosanski zavisni ljudi
oznaavani su terminom vilanus, onim istim kojim su Dubrovani zvali svoje
seljake.

Verovatno je samo jedan deo zavisnih seljaka vukao svoj neslobodni status
iz davnine, drugi deo'je postajao vla- tak primajui tuu zemlju usled

401

siromatva, ili time to je podloen nekom gospodaru. Darovnice kraljeva ili

oblasnih gospodara morale su, bez sumnje, dovoditi jedan deo slobodnih ljudi*u
zavistan poloaj. Sudbina jedne ko- navaoske porodice pod bosanskom vlau
vrlo lepo ilu- struje taj put do zavisnosti. Knez Pavle Radenovi je Per- kino selo
darovao brai Nosanoviima, koji su ga verovatno naselili ili oiveli, jer je
docnije nosilo njihovo ime. Kada je, meutim, Sandalj Hrani za kratko vreme
zagospo- dario itavim Konavlima, darovao je selo zajedno s braom
Nosanoviima konavaoskom popu Radinu i njegovom sinu. Ubrzo je ovaj deo
upe doao opet u ruke Petra Pavlovia, pa je on selo zajedno s porodicom
darovao dubrovakom vla- stelinu Ivanu Lampre Crijevia. U to vreme su braa,
ne- kada slobodni batinici i gospodari svoga malog sela, go- vorila da su ljudi
vojvode Petra Pavlovia, a da slue Crijeviu. Verovatno nisu uvek promene bile
tako este, ali je rezultat bio isti: stanovnici darovani sa selom nekome postajali
su po pravilu i najveim delom njegovi zavisni seljaci. I ve spominjani izvetaj o
franjevakim mana- stirima govori da su siromane ljude date manastirima da
budu .Doba^pez -a1gp, svetovna gospoda tj. kralj ili oblasni gospodari,
esto oduzimali i zamenjivali.

Zavisni seljaci su nesumnjivo bili vezani za svoje gospodare. Oblasni gospodari redovno su protestovali i za- htevali
vraanje svojih ljudi, ako se presele na dubrovaku teritoriju. I u meusobnim odnosima vlastela je spreavala

M,

.CL

K</A|'LL1>

1GK0C

KL

pleNj,

||G1K4SK:

ia*1'
(</'(

||j/-(U

L||

1N^1.

11<|<1,/''</

plm*

N|(|//I1

MP1/\L<,11M

mket^,

G(1G11L1/-/

II

.<L1<*1,

K-JMD-J

/u^<

|<||

|<i.;j

|1

&

-u/n!/^*.
1-|<([NGj

<|j/<jk/m
1M1/

1.GTK

<*.G-1NG,G
k-go

ilL'1M .r
GTkJ|1/

GK

GNNNL*.

gk'4

tk

L>ML*GT<

.
K(|

ku/'vaj)(.

1|<T ,Kj,LL.1/GLL//M

SjKNlLs'

(|'5"

1.G

P 1.

aL(<

G(|
G

RgG

(/kcgL^'/*
kMN

>1K^|(L

(>

NkT

II

G|1'4*v

1L'^

l4j>1(;-i1l"l*mc

lLjGO<>NL,|G

11u1PNG'1N14-k.

1><k!l<
II

tgilll

^GP1I<1l1|<

GOLLO

rL*STL

Nv/1*GS7

ki

puens-

[<0

SN4L*

pg*T/M.C'.'

T-*

-(

II

LILL|.

</vlnj

NK(1

CrMSKS

b1

01/

\'C1
lnn^lMC&k

r|SK*!

|/m1|'g

,(I0**L/(.-

g-, kj<I}c : nn 1\N^ 'g k*l

'J-*A /g?1 .*te 6

NU/IN J ^/ N 4R^

'GK^. N^.<6,L,<J'
{J-1L* b^GkJ.K^MM^.MGLKN'.'.MLlu! (gj(L<Ji*g (.1-S^KNN 'LKL|G/; 10jG/

' '"

......................

.. g * l * . * % ' I-

^U7N*GLL/ idlmvg<3 C N N N L L C L j 1 { G N

(.

| . . . . . ... J- - V....

11

.... -

</,<|^G/., //S K 1 * (1< / S |/A;'|/./G //</

*.

111C1 . ,< i<1| J G1GTG G .

j! I < 1 M. 1|<\L<11'1|M I'

" GI

......

<**?> <mu<k*n<,,,
1.'vAm||
m^nkmt^+*.*
-tm&j1<At*l
<: /rmuln
-m/ign&I-.
(^*
|.|
4 dd&rbcmknk*a' M1AI ligvl
.
-<(..
<
:|*^g'
I a-((<'*AL k IMSMBP-SOMJ. KK A<KIeM* M<?1G P1%1vNgt VUSN*: G1e1GL*>-:NNjOG011M>1L*.;NPtH1bp*1LN?gLj'^<M!-

k&ne* N
m+Gfjm

....

pi

/(JI///-//T1 (1/<'

('<.. ( . <

(m!1* S mkmzdimkgk'<n<p.'.'.:mv'C'1ge.'tkbele^^ni^hmg^Jisall* srpst ^M|k'b pvktkk !1 m,nls</g*g(.<1ll

1d.mk
II6<<.
im
paksl*
Ju-iga^
gk<koak*
g-g/Lne
/k^
(Jam*ngiglngi6
/<
pmigt*
Gidak
k g|(' I jg>s(1 g K'Lg?" |'vgkolk;!l l1ls((L A-l Ae-{'i rtemkcGgJNA^ALjJv^knk* nkmn TipAnkn^ T^(G1.L (tpsrtt n!m<( imi <Ug<<tn*(.

i^-ngnm^i

i"t(

<^.gl<

eln /i

egtid

1i|<

-lk^/tim<?'

II

|^s p.-nG Jkm S(!im St/|nakkgn nkjlkjo Lzgj/^k |[Uk*(^(., ((S1l-gi(, i*^-mm^ cg*tJ^(. (Lk-/!/^. ek^kLIDnpgck uUkt gvem
|mkg
5
0*1
^^ ^ /^./^ *
0^4'^ --^ ^
. .
. 4
...
,*, {;1{'* 4',1.
1>($
*/^ '^ (-
1;' (mn< p-^ks^ciie rdkmketksmnM^Njg/! tj(utv|M gr-I ATvrvvnnk koj. in grmsii la
(ommmgk
i(|11g
(.'L-kt/le
nnl^Ang^jvne
gr,!*-)
dLj/a^nnk
.^^
*/,1;*11-''10
|^*
^.

.
'
'
erek*

, (11/!<. ,*( >/1'|| I <1< /-^<-</

1/!|.<4.

(|^' . ^ 01< 1 << >11 < *; ( IV. 114

6 '*1

-< 1. I 1./-1 ^/.- <'/<*</)/ 1.1//*

//'/.^.. -/ 11. (,1 ' 1-/0 <|-'

.1.

V; .'

.^^
1* *-*

I ^
; 1(P(.
15s*1kg*
^1<*<
*<^
>*->''1
/
-///
;
''/
^^'^1'^*^/ 1.^.^/
^**k'. ..<,(jpk-JJi
p<.(||krk
ain-1(/|1
lL'j(!"(u<
14AN4&
kmllgjn*!!. an, j-^-jKO(l
' t G k-.|1ta
Mv-1/ tikf!'
vgcg'10<-
Ojsgo (k-giSmi*
plo'
i
:*<'34<'/:',.
* .*, ',1(1
"
(/
1'oGp*.\/<n?"kjml
^'<><(-/c</
*(<d(.t*
g/g/.(-g
bhs-(mv
(*<
Gs^kt
k^/pk*<
n^ksgo^
|((<-l<|'SG
e1u1
(/Ueng|
k*j(-(L1,
Sgsl^gI.
Gg((v/I4 k-(1<(L11J(vLL(, K1/(|), kT(k/I(, gteim.i (L('< ST/i, (. (Jmlmk NN-|G|1 K-J/1(P| PSpI^ 1|SiL'(gGLC k-|M(K &>'K7(IC

#<**(

(To{.

*.

-^

(>-/7

n^mgddork^

^^

1(U4/U:<|

Sm(A!1>
^I.K?LL!.L
<'K.(>9L<1\
1G.|(./11/U1&
|(-(A||(&NGLL.
T<g<g-1U.NLL
GPLOLLJk.
//(s-v(K*L*LL(
G((A<(L1l^
GKOG&zAOlLk
G(*,'L(1LL|.
KAKKMDStK*
GK0M|^O(U\(.'^>a*/1'JG|LL*
T*'K^(/.1G<0K(1
*
J1LL1,
/-KO/KOLOLLK
v
4
k-tngvpl!.
/iKL-SGJbIMt!.
GKNO^vMJ,
r1A(I.LLk
|M**<*(LCDlk
SK^LLL
'Oonmkomk
PS^IIJ/
voK|1M0LL(.
^L-tJNSSOeI/KGL
SJSN
.-/;<|Lp|. (/ |M1 L(1 JGMPJ(LLk GL-GL^vLL
/^GvSID(Mk G KN<^/. <5K1LL1 TNUJ(L<LLL GKN1'<;LL|. <!(>(.LL1. LNK(U((>(LL1 NsGLL// |GtKj1J^<l(>G((1J1
ITK

M<I0(1UN0'

j{,'/.

k>.|

NItGJ

(p(^.(.

T-P1

M.1S

(?| ;(.

kjIp/

ags-gkitva

TKOLISN

RT<5((|<G1(,

l
A'1/
KL1T/.
k'*rlL(.
1){*M1.
((SINM1NGSTKM!
D^./iJ.
N<
S1LL[
LJG
jgLKG(.1N/1L|
NA
(gc%S
M(NL*1TK-1M1( ((L(, p 1.-1'NJGrl*eTKG ^rnst(,| /-G,'^':-' L&td'. A'N1> m(( ({|<rr-1('( J11NN 1|"<'-(p1,'^*C kML(KS<|L/1 |*rk<}'(TNM(1 L!g^k% - , , .

1
<'//
IV

^:/
(I'**
/^/
.)'

6.

ILI

K<C(GKL1.
N

K-\NA<K

AMsTg

1,SG'K-1Ni

6(1
PNMMO

KPSGGKN
STIS((N

. ( III
(.I

'- ((* .0 (^^^/**'

^^

'^^'/1-.
, 5. 1399.
6'
#

*1

(-(N(.lL1>

ctgbLkK

^JGL>^iM1.

akL

odlazak ljudi od jednog gospodara drugome. Jo se sredinom XIV veka ban Tvrtko
obavezivao svome vlastelinu Vlatku Vukoslaviu da niko, pa ni on sam, nee primiti
Vlatko- .vog oveka. Ipak mobilnost stanovnitva bila je prilino velika. U vreme
turske opasnosti ljudi su beali daleko od svojih kua i svoje zemlje. Sligno je bilo i u
godinama nerodice i gladi ka^a su ljudi iz unutranjosti u masama dolazili u Primorje,
traili prilike da se prevezu u Italiju i u velikom broju umirali pred dubrovakim kapijama.5* Turski defter iz 1455. daje nam dosta neobinu sliku o maloj teritoriji koja je
popisana. Dok, s jedne strane, pada u oi srazmerno gusta naseljenost sela koja imaju i
po 3050 kua, s druge strane, opaa se da je skoro polovina sela sasvim pusta.

Zemljini odnosi u Slanskom primorju, od kojih smo poli u gornjim

razmatranjima, stvarali su izvesne te- tkoe Dubrovanima. Radi Sankovi, nekad
toliko naklo- njen gradu, pokazivao je jo u vreme predaje veliko neraspo- loenje
zbog svoga sela Lisca i njegovih zaselaka. Jo u toku pregovora Dubrovani su molili

kralja da Radiu na drugoj strani da zamenu za selo i zaseoke koji e pripasti gradu
zajedno sa itavim Slanskim primorjem. Iako to nieu lostigli, Radia su ipak
odobrovoljili i on im je posebnom poveljom darovao selo Lisac sa svojim zaseocima.
Time su Nove Zemlje, kako su Dubrovani od tada nazivali taj pojas zemljita uz
kamenitu obalu, konano i potpuno do- bijene, ali samo za kratko vreme. Politike
bure tih go- dina, za koje su Dubrovani govorili da od potopa svijeta nije se toliko
svet smel i vrtjel koliko sade, odvele su Bosnu i Dubrovnik u suparnike tabore i
neprijateljstvo u kojem su grubo zbrisane tekovine dobrih odnosa iz po- etka Ostojine
vlade.

je posle poraza kod Nikopolja, obnovljene pobu&e plemstva U Slavoniji i tekoa koje
je imao s ugarskim velikaima, izgubio u velikoj meri autoritet koji je prethodnih
godina stekao. Poloaj mu je bio prilino nesiguran, tako da se bosanska vlastela i novi
kralj nisu morali plaiti od nje- gove reakcije. Utol^gko pre to su se opet opredelili za
aktivno podravanje Ladislava Napuljskog u borbi za ugar- ski presto i to su u
Turcima otkrili jakog saveznika koji je mogao priskoiti u pomo u sluaju opasnosti.

igmund se uprkos svemu nije pomirio s odbijanjem svih njegovih prava i

pretenzija u Bosni. im su do njega doli glasovi o preokretu u Bosni, ispoljio je
nameru da krene u pohod protiv Hrvoja koji se pridruio Turcima i koji hoe da ratuje
protiv onih to su u Bosni verni kralju. Dalji dogaaji pokazuju da optuba zbog
saradnje s Turcima nije bila bez osnova, a pod svojim vernima 14 je kralj, verovatno,
podrazumevao preostale pristalice svr- gnute kraljice, koji u taj mah jo nisu prili
Ostoji. Traio je od svojih gradova sauvano je pismo upueno Trogiru da mu
upute strelce neophodne za borbu u bosan- skim klancima i pod utvrenjima. U pohod
je krenuo tek u julu 1398. i upravio ga prema Hrvojevim zemljama na zapadu.
Logorovao je u jedan mah pod Vrbakim gradom, ali ne znamo da li je prodro u
Hrvojevu upu Sanu koja je bila prva na udarcu. U svakom sluaju, sredinom avgusta
se ugar- ski kralj ve vraao iz pohoda, a odmah zatim je dolo do bosanskog
protivnapada. Hrvoje je neposredno posle kralje- vog povlaenja uao s vojskom u
upu Dubicu, zauzeo je i gospodario njome pune tri godine. igmundov pokuaj da
intervenie u Bosni i odri ranije pozicije svrio se porazno.

Protiv Bosne je upuena jo jedna ugarska vojska u no- vembru, ali o njenom
delovanju nemamo nikakvih obave- tenja. Pri samom kraju godine, Ostoja je otiao na
sever i u januaru boravio u Usori va slavnoj naoj vojsci u Linici". Oigledno je
Ostoja jo uvek bio uznemiravan od strane Ugarske. Tek je u aprilu 1399, skoro godinu
dana posle izbora, dospeo da se krunie. Sredinom godine, Du- brovani su dolazili na
pomisao da treba da posreduju izmeu kralja igmunda i Bosanaca i to zbog svoje
koristi i svoga dobra. Njihov poloaj je zbog tesnih veza s Bosan- cima, posle
ustupanja Slanskog primorja, postao dosta de- likatan. Prebacivalo im se da su
zajedno sa Bosancima a da su ovi u sporazumu s Turcima, stoga im je kastelan

S. irkovi; Istorija srednjovekovne bosanske draveOmia

sav^tovao da bi bilo dobro da upute svoga

poslanika kralju igmundu. Dubrovani su se jo jednom vratili na misao da upute
poslanika i porade na izmirenju Ugarske i Bosne, ali su ubrzo odustali poto je stvar
postala ne- aktuelna zbog dosta dugih igmundovih boravaka izvan zemlje. Bosanci su
ba u to vreme ivo radili na uspo- stavljanju veza izmeu Turaka i Ladislava
Napuljskog. U avgustu 1399, tursko poslanstvo je preko Dubrovnika kre- nulo na
drugu stranu mora, a izgleda da je jedno i docnije pokuavalo da pree, pa je bilo
zadrano. Nema sumnje da je sve to bilo upereno protiv igmunda i da je trebalo da
obezbedi podrku predstojeoj ofanzivi Ladislava i nje- govih pristalica protiv
igmunda.

Dosta je ipak vremena proteklo dok kralj Ostoja, Hrvoje i sam Ladislav, u kome
su oni gledali previsokoga kralja ugarskoga", nisu zapoeli odlunije akcije. Pristalice
igmundove su u toku 1400. dospevale da se brane, kao to je to inio jedan maarski
vlastelin koji se odrao u Kninu pred Hrvojevom opsadom, i da napadaju bosansku teritoriju kao to su to inili Nikola Gorjanski i Ivan Moroviki. Bosanci su tada ipak
vaili kao moni i re- ima i delima i susedna hrvatska vlastela je novcem
otkupljivala svoju bezbednost od Hrvoja. Od Pavla Zrinj- skog se trailo samo 200
dukata da bi bio ostavljen na miru, a kad to nije dao, strahovito su mu opustoeni
posedi. Ozbiljan preokret je nastao tek kada je nezadovoljno ugarsko plemstvo u
prolee 1401. zatvorilo igmunda Luksembur- kog.

/V

Hrvoje i Ostoja su se tad bacili na darhmatinske gra- dove.

Ve u junu, u ime kraljeva Ostoje i Ladislava vojvoda

je zatraio od Zadra da istakne zastavu Anujaca, obea- vajui istovremeno

punu zatitu gradu. Zadar je posle kra- ih pregovora u kojkma je seoi
ooezoedio ostrvo Pag i grad- ske prihode, primio vlast Ladislava i postao
njegozo glavno uporite na ovoj strani Jadrana. Bosanski kralj i vojvoda Hrvoje
su se na slian nain obratili i drugim gradovima, ali nisu naili na povoljan
prijem. Dok je Tro- gir stupio u pregovore, ali odlagao odluku dok se i ostali
gradovi ne opredele, Split se energino odupro i ak osvo- jio Hrvojev grad
Omi. Ali kada je u decembru 1401. tvrdi Klis pao u ruke Ivania Nelipia,
Hrvojevog zeta i po- magaa, pozicija gradova je naglo oslabila. Pokazivali su
se daleko popustljiviji, dok u maju 1402. Trogir i ibenik nisu priznali Hrvojevu
i Ostojinu vlast i preko njih vlast Ladislava Napuljskog. Kao u Tvrtkovo vreme,
Bosanci su gradovima zajamili dotadatnju autonogliju i sva prava koja su
uivali pod ranijim kraljevima. Uskoro zatim se aktivnije umeao u dalmatinske
prilike i Ladislav Na- puljski, poslavi svoga admirala i namesnika s nekoliko
galija u Zadar. Hrvoje i Ladislavljev admiral Aldemarisko zauzeli su posle toga
Vranu, tvravu Ljuba kod Nina i naterali Split da se potini. Ladislavljeve
pristalice su jaale i u Ugarskoj, uprkos tome to se igmund jo kra- jem 1401.
oslobodio zatoenitva i zajedno s malobrojnim ali odanim velikaima pregao
da se uvrsti u dravi. Na stranu Ladislava je odluno stao i tadanji papa Bonifacije IX, koji je delovao na ugarske prelate da se okrenu protiv igmunda.
Kada se porazno zavrio pohod u Hrvat- sku igmundovog bana Pavla
Beenjija, poetkom 1403, si- tuacija Luksemburgovca je postala kritina. Od
Primorja do Drave itavo plemstvo je priznalo vlast njegovog supar-

STEFANA OSTOJE

nika, a u samoj Ugarskoj je protiv njega bila veina naj- istaknutijih velikaa.

Ladislav je tako povoljnu situaciju koristio mlako i bojaljivo. Posle dugih, skoro
polugodinjih priprema, on se najzad poetkom jula 1403. odvaio da pree u Zadar da
bi odatle poeo zauzimanje svoje kraljevine. U gradu ga je saekao Hrvoje za koga se u
kraljevoj okolini govorilo da je glavni razlog to su se Dalmacija i Hrvatska
opredelile za Ladislava. Oekivao se i dolazak Ostoje koji je smatran za Ladislavljevog
vazala. Za vreme Ladislavljevog boravka u Zadru su, ipak, u prvi plan izbili ugarski
crkveni i sve- tovni velikai, koji su pregovarali o krunisanju i tra- ili da kralj doe u
Ugarsku. Uprkos velikom broju pri- stalica, potpunoj podrci Bosanaca i veoma
velikom za- uzimanju pape, Ladislav nije skupio hrabrosti da poe dalje od Zadra. S
ugarskim magnatima se nagodio da u Zadru bude krunisan, iako je bilo oitledno da
takvo krunisanje bez prave krune i izvan zakonitog mesta nee biti smatrano za
ispravno.

Za to vreme, igmundove pristalice u Ugarskoj nisu klonule duhom, iako od

svoga kralja nisu imali mnogo po- moi, jer je on, kao i ranije, otiao u eku da se
tamo bori za prava svoje kue. Zadravi Budim i Stolni Beo- grad i nanevi nekoliko
poraza stranci Ladislava Napulj- skog, malobrojne lgmundove pristalice su navele
kralja da se vrati u Ugarsku. igmund, koji je pokazivao isto to- liko odvanosti u
borbi koliko njegov suparnik bojalji- vosti, poeo je da jaa svoje redove obeavajui
amnestiju i pozivajui velikae da mu se vrate u vernost. Nekoliko manjih vojnih
uspeha bilo je dovoljno da sasvim zastrai Ladislava i on se u oktobru poeo spremati
za povratak u Italiju.

Tada je znaaj Bosne opet skoio, jer je bilo jasno da samo ona moe braniti
Ladislavljevu stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji. Jo jednom je kralj Ladislav imenovao
Hrvoja za svoga namesnika u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bo- sni, a uz to mu je
jo dodelio titulu hercega splitskog. Dao mu je neposredno na upravu Split i ostrva
Bra, Hvar i Korulu. Posle kraljevog odlaska, poslednjih dana okto- bra 1403, vlast
nad Dalmacijom je faktiki dola u ruke Bosanaca, a Bosna se u ovim krajevima
pojavila u onoj ulozi u kojoj je bila pre vie od jedne decenije. Meutim, u su- tini, je
poloaj bio znatno drukiji nego u danima Tvrtka 1. Pre svega, bosanski kralj je imao u
itavoj bosan-skoj aktivnosti drugostepeno mesto. Ve kad je Ladislav dolazio u
Dalmaciju smatran je Hrvoje za glavnu linost u taboru kraljevih pristalica na ovoj
strani Jadrana, a pre nego to je otiao, Ladislav je i formalno uzvisio hercega kako
hercekom titulom koja je podizala rang, tako i namesnitvom koje je obrnulo prirodni
red: kao bosanski velika Hrvoje je bio pod vlau Ostojinom, a kao kraljev namesnik
uzdigao se iznad njega. Takva je situacija, ra- zumljivo, nosila u sebi opasnosti od
novih unutranjih sukoba. Politika Ostoje i Hrvoja se u jo jednoj stvari razlikovala od
dranja Tvrtka u borbi protiv igmunda Luksemburkog. Dok je prvi bosanski kralj
ostavljao Du- brovnik sasvim izvan svih zapleta, Ostoja je i prema njemu zauzeo isti
stav kao i prema dalmatinskim gradovima. Dok je Hrvoje zbog poloaja svojih zemalja
i svojih veza u Hrvatskoj bio u izvesnom smislu predodreen za veu aktiv- nost u
Dalmaciji, samom Ostoji se pruala prilika da se proslavi na ovoj strani.

Kao to je ve reeno, ratovanje Bosanaca s kraljem igmundom 1398. i

ceprijateljstvo koje se produilo dalje nije ometalo dobre odnose izmeu Bosne i
Dubrovnika. Po- sle srdanosti u vreme ustupanja Novih Zemalja dolazilo je do raznih
manjih nesporazuma, kojima su gotovo uvek bili ispunjeni dubrovaki odnosi sa
susedima. Bosanci su se a- lili zbog prebegavanja ljudi, prodaje bosanskog roblja,

zadr- avanja turskih poslanika itd., dok su Dubrovani bili nezadovoljni i protestovali
zbog pojave novih carina u blizini grada, zbog prodaje soli u Sutorini, zbog pojedinog
napada i pljake i slinog. Oni nisu uzeli suvie za zlo uee neke okolne sitne
vlastele u zaveri organizovanoj 1400. s ciljem da se izvri prevrat u Dubrovniku. 1
Vei- nom su to bile stvari koje se esto deavaju i koje su se regulisale izmenom
pisama, pregovorima poslanika, bez na- roitog zatezanja i tekoa. Ti tekui
nesporazumi nisu, sami po sebi, vodili krupnim promenama u meusobnim od- nosima
a kamoli ratu.

Do krize je dolo tek kada se borba za ugarski presto u velikoj meri zaotrila i
kad su se Bosna i Dubrovnik nali u suprotnim taborima. Kada je igmund posle svoga
osloboenja uputio poetkom 1402. dvojicu svojih tadanjih odanih pristalica da u
njegovo ime uzmu zakletvu vernosti od primorskih gradova, potvrdili su DubrovanI'
jo jed- nom svoju vernost Luksemburgovcu. U Bosni je to bilo shva- eno kao da su
dubrovaki gospari prisegli protiv kralja

Ostoje i vojvode Hrvoja, tako da su usledila prebacivanja i protesti. Dubrovaka vlada

se branila da se zaklela da e davati dohodak gospodinu ugarskom i da su njegovi
poslanici obeali potovati sve zakone i slobodtine koje su imali u dane kralja
J1aua, a da protiv Bosne ti poslanici nisu nita traili znajui dubrovaku vernost i
elju da potuj^ ugovore i prijateljstvo s Bosnom. Pre- bacivalo se i Dubrovaninu
Paskoju Rastiu, koji je tada bio knez ibeniki, da je radio protiv Bosne. Bosanci su
zaista preko toga preli i docnije vidimo obostrane akte dobre volje. Hrvoje je od
kapetana napuljskih galija izdej- stvovao slobodni list za Dubrovane, a grad je
barkama pomogao poetkom 1403. kralja Ostoju da snabde itom tek osvojeni grad
Omi. Tada su Dubrovani, takoe na molbu bosanskih vlasteoskih porodica,
pokuavali da na Levantu porade za osloboenje i otkup bosanskih plemia zarobljenih
posle kosovske bitke. U aprilu su Dubrovani pozivali kralja Ostoju i Hrvoja da dou u
grad i vide svoje kue, i raunali da e poziv biti prihvaen, a onda je dolo do naglog
preokreta.

Dvz ugledna bosanska vlastelina Pavle Matrovi i Pavle Radii, koji je

pripadao rodu Kotromania, do- avi u sukob sa Ostojom, pobegli su iz Bosne i
sklonili se u Dubrovnik. Ostoja se zbog toga razljutio na Dubrovane i optuivao ih da
sa igmundom rade protiv njega. Poslao je svoje poklisare zahtevajui da istaknu
njegovu zastavu i prihvate njega kao gospodara umesto ugarskog kralja. Dal^e je traio
da mu vrate Slansko primorje, isteraju bosanske begunce i obaveu se da ih vie nikada
nee primati. Za sluaj da se zahtevi ne prihvate, kralj Ostoja je davao rok od 15 dana
da se trgovci povuku, da bi posle toga otpoeo neprijateljstva. Bosanski ultimatum je
doao iznenada i zatekao Dubrovane nespremne za odbranu. Posade u Stonu su bile
ve ranije pojaane zbog aktivnosti napuljskih ga- li 1a, ali je sve bilo isuvie
nedovoljno za odbijanje jednog ozbiljnog napada sa kopna. Ipak, izgleda da se

Dubrovani nisu ni trenutak kolebali u stavu prema glavnom Ostojinom zahtevu o

potinjavanju njegovoj vrhovnoj vlasti. U prvi mah su se branili iskljuivo
diplomatskim sredstvima. I samom kralju i bosanskoj vlasteli su isticali staro prijateljstvo s Bosnom i potrebu da potuju svoje obaveze. Kada bi sada prihvatili kraljev
zahtev ne bi ubudue mogli s pravom da se brane kad se pojavi jo jaa sila i.zatrai da
se njoj potine. Ranije, za vreme ratova Ugarske i Bosne i Ugarske i Srbije, niko nije
dirao Dubrovnik. Primerima iz istorije su Dubrovani isto tako branili svoje pravo da
pruaju utoite i navodili sluajeve kad su se opiralp i zahtevima ugarskog kralja.
Protiv traenja Novih ze- malja pozivali su se na povelju kralja i zakletve bosanskih
velikaa. Svoje razloge su Dubrovani iznosili samom kralju Ostoji, zatim Hrvoju,
Sandalju, Pavlu Radenoviu i Radiu Sankoviu. Njihov poloaj je bio vrlo teak. Od
igmunda se u trenutku izbijanja sukoba nisu mogli nadati nikakvoj pomoi, na kopnu
su sa svih strana bili okrueni zemljama bosanskih velikaa, dok su more kontrolisale
ga- lije Ladislava Napuljskog. Zbog toga su morali najvie ra- diti na tome da privole
velikae da spree ostvarenje kra- ljevih pretnji. Istovremeno su, da bi dobili u
vremenu, podseali Ostoju na ugovore koji trae da se pre izbijanja neprijateljstava
trgovcima da estomeseni rok za pri- kupljanje imovine i povlaenje iz zemlje.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

418

Sandalj i Pavle su obeali podrku gradu, dok se Ra- di Sankovi

potpuno solidarisao s Ostojom i pokrenuo pitanje svojih sela u
Slanskom primorju, On je i otvorio neprijateljstva time to je
sredinom juna 1403. uao s voj- skom u Nove Zemlje i proterao
dubrovakog kneza. Tada su se Dubrovani jo vie okrenuli Hrvoju
i ponudili mu tajno godinji danak od 500 dukata ako ih pomiri s
Bosnom i sprei dalja neprijateljstva. Vojvoda je dao obeanja u
koja su se Dubrovani pouzdavali znajui snagu njegovog uticaja.
Ono to Vi hoete htee itava Bosna poruivali su tada
Hrvoju, ali su se u svojoj oceni prevarili. Iako je Hrvoje traio od
kralja da ne napada Dubrovnik, iako su Sandalj i Pavle Radenovi
bili uzdrani, Ostoja nije mi- slio da odustane od svoga plana.
Poetkom jula izjavio je dubrovakom poslaniku da grad treba da
povue ljude iz Primorja, jer e uskoro doi s vojskom. I zaista, 15.
jula je provalio na dubrovaku teritoriju, pljakao i pustoio je
gotovo do gradskih zidina. Iako su se pronosili glasovi da grad nee
biti u stanju da se brani ni tri dana zbog osku- dice u vodi,
Dubrovani nisu poklekli, ve su upravo tada preduzeli ozbiljnije
mere u pogledu daljeg ratovanja. Po- to je domae stanovnitvo
bilo nedovoljno, odluili su da preko Mrke arkovia iz Valone
zavrbuju Turke koje bi prevezli, platili i prepustili im sve
zarobljene Bo- sance. Daleko su im blii bili Crnojevii i drugi Zeani, neprijatelji Sandalja i Bosne, pa su zatraili savez i s njima.
Nije poznato koliko su ratnika Dubrovani pri kade pokuao da
bosansku trgovinu orijentke prema Ve- neciji i da mletake trgovce to
jae zainteresuje za svoju zemlju. Ponudio je Republici podgrae Omia
ili drugo koje mesto za stalni boravak trgovaca, obeavao im monopol u
trgovini i osloboenje od svih dabina. Mleani su ote- zali pregovore
kolebajui se u pogledu Omia i najzad odluili da ne prihvate ponudu
nekog grada u Dalmaciji, a kako je Ostoja odustao od elje da samo
Venecijanci ku- puju i prodaju robu u Bosni, sve se svrilo na uobiajenoj
privilegiji o slobodi trgovanja i kraljevom odricanju od dabina, i to tek u
poslednjim danima prve Ostojine vlade.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

419

Uskoro posle Hrvojevog imenovanja za hercega i name- snika

Ladislavljevog u Ugarskoj, Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni, izbio je na videlo
antagonizam izmeu monog her- cega i kralja koji je ostajao u njegovoj senci.
Na jednom stanku odranom krajem oktobra ili poetkom novembra
Ostoja se javno raziao sa Hrvojem optuujui ga, izmeu ostalog, da je upravo on
kriv za rat protiv Dubrov- nika. Ovaj unutranji razdor imao je neposrednih
reperku- sija na politiku .orijentaciju: poto je Hrvoje bio uz Ladislava, Ostoja je
poeo traiti dodir sa igmundom i to na bazi uspostavljanja odnosa iz doba kralja
Lajoa I. Upueni u situaciju, Dubrovani su pregli da prodube jaz i smaknu po
mogunosti Ostoju s bosanskog prestola. Nji- hovi poslanici na putu za
igmundov dvor svratili su kod Hrvoja i otvoreno mu govbrili da treba da se
oslobodi Ostoje, koji se pokazao i prema njemu nezahvalan kao luci- fer.
Nama izgleda poruivali su Dubrovani da je sada vreme i prilika da
uzmete gospodstvo za sebe. Uko- liko ne bi hteo da sam uzme vlast u Bosni,
poruivali su da ima i boljih i razboritijih Kotromania od Ostoje. Du- brovani su
imali u vidu i preporuivali Pavla Radi- ia, koji je ve od pre rata sedeo u
Dubrovniku, gde kod ljudi nije uivao nikakav ugled zbog toga to nije uestvovao u borbama. Hrvoju je predlagana zajednika borba protiv omrznutog
Ostoje, ali on plan nije prihvatio, jer je svoju ulogu video u tome da izmiri
Dubrovnik s Bosnom. Dubrovani su tada nastavili s aktivnijim ratnim dej- stvima
pomou svojih galija koje su odsekle bosansku obalu s morske strane i nanosile
tete okolnom zemljitu. Jo uvek su pokuavali da unajme nove ratnike u zetskim
obla- stima i verovatno su u ovo doba uputili flotu u Neretvu i spalili trg. Drijeva.
Sve to, meutim, nije mnogo znailo

jer su na diplomatskom polju doli u dosta nezavidan po- loaj.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

420

Posredstvom mavanskog bana Ivana MoroVikog Ostoja je

najverovatnije , poetkom decembra, uspeo da se izmiri sa igmundom, priznavi
njegovu vrhovnu vlast. Luksem- burgovcu je potinjavanje Ostojino dobrodolo
da obnovi svoj ugled, tako da re nije naroito mnogo starao da zatiti interese
svojih vernih Dubrovana. Situacija je bila po- malo paradoksalna: izaziva rata
je postao vazal kral>a igmunda, a njegove rtve su traile oslonca i pomoi kod
najveeg protivnika svoga vladara, zbog koga su se izloili najveim nevoljama.
Dubrovaki poslanici koji su neto ranije stigli na ltmundov dvor s misijom da
izloe sva stradanja koja su pretrpeli zbog svoje vernosti i da porade na
otklanjanju posledica rata, doiveli su teko razoa- ranje. Mavanski ban je,
ugovarajui mir, bio prihvatio Ostojinu tezu da je Dubrovnik kriv za rat zbog
dranja od- metnika bosanskog kralja, tako da je zahtevao od Ostoje samo da
dozvoli trgovanje Dubrovana u Bosni i da potuje gra- nice iz vremena kral>a
Tvrtka I. Naravno. itava Ostojina pria nije imala anse da se odri, jer su
Dubrovani raspolagali pismima Ostoje i bosanskih velikaa sa zahte- vima koji
su doveli do rata. I pitanje begunaca je vie smetalo nego pomagalo Ostoji, jer se
sad pokazalo da je Pavle Radii zbilja bio pristalica igmundov i da je posle
osloboenja iz Sandaljeve tamnice polazio u Ugar- sku, ali nije mogao proi. U
pogledu Novih Zemalja Du- brovanima takoe nije bilo teko da poveljama
dokau svoja prava.

Uporedo s argumentisanjem u Budimu, Dubrovani su odravali veze sa

Hrvojem ne odustajui od svoga plana da se Ostoji osvete za nevolje koje im je
naneo. Poslednjih dana 1403. Hrvoje se trudio da postigne izmirenje s Ostojom i
zapoeo pregovore preko posrednika. Ve pre toga su Du- brovani poruivali
Kotoranima da su Bosanci u velikom razdoru i da jedan ide protiv drugoga".

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

421

Oigledno je Osto- jino pribliavanje igmundu izazvalo novo nezadovoljstvo u

zemlji. U samom poetku 1404. Ostoja je bio prisiljen da vrati Pavlu Kleiu, koji
je jo pod Tvrtkom bio vojvoda, sve zemlje i gradove koje mu je bio oduzeo u
leto 1403, kad su patareni doveli Pavla u Dubrovnik. To je jedan od retkih
poznatih sluajeva da stareine bosanske crkve vidimo na delu kao arbitre u
odnosima vladara i vlastele. Djed bo- sanske crkve je s krstjanima koji su imali da
odvedu Pavla

Kleia u Bosnu i vrate na njegove zemlje poslao u Dubrov- nik pismo u kojem
kae kako najdosmo gospodina kralja da mu opet njegovo vrati jer mu je bilo
bez krivine uzeto. Do pravoga mira u samoj Bosni ni tada nije dolo, jer je sredinom januara 1404. tajno sklopljen savez izmeu Hrvoja i Dubrovnika suprotiv
kralju Ostoji na njegovu pogibelj i rasutije i prognanije van iz kraljevstva. Obe
strane su se obavezale da e ratovati u Humskoj zemlji, gde je trebalo da Hrvoje
za kralja Bosne proglasi Pavla Radiia, dota- danjeg bosanskog izgnanika u
Dubrovniku. Taj savez se, ko- liko znamo, nije uopte oprobao na delu. Poetkom
marta se ve znalo da se Hrvoje pomirio s Ostojom i da su meu njima
uspostavljeni normalni odnosi: Hrvoje je Ostoju primio za gospodina", a kralj
njega za slugu. Uz Hrvoja je tada bio i Sandalj Hrani, tako da se Bosna za
trenutak umirila i napustila intenzivne veze s Ladislavom Napuljskim. Pomirenje Hrvoja s kraljem igmundom, na kojem su Dubrov- ani uporno radili
ve od novembra 1403; postignuto je sada samo od sebe, iako na posredan nain.
Time su i bosansko- dubrovaki odnosi vraeni u staru koloteinu pregovora na
ugarskom dvoru.*Kralj igmund je na kraju usvojio du- brovako gledite i
zatraio od Ostoje da vrati oduzeto zemljite, dok je sebi rezervisao pravo da
presudi o rat- nim tetama. Ostojine obaveze su bile sasvim jasne, ali je on

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

422

odutovlaio njihovo ispunjavanje uprkos dubrovakom insistiranju i albama.

Uto je izbio, jedva mesec dana posle izmirenja, novi rascep u Bosni. Krajem
aprila je kralj Ostoja odravao stanak na kojem nisu uestvovali herceg Hrvoje i
vojvoda Sandalj. Ve sredinom toga meseca Hrvoje je vaio kao od- metnik od
svoga kralja. Tada je oigledno predstojao od- luni obraun izmeu kralja i
hercega. Do njega je dolo negde u prvoj polovini ili oko sredine maja 1404. i zavrio se porazom i padom Ostojinim. Sudbina Ostojina je bila reena time to je
vlastela koja je dotle bila s njim prela na Hrvojevu stranu. Zbacivanje Ostojino je
i po oceni-savremenika bilo delo hercega Hrvoja. Bivem kralju se prebacivalo da
je krio vjeru gospodsku! i bespravno oduzimao batine vlasteli, zameralo mu se
verolomno dra- nje i sigurno mu se u teret stavljala i kapitulacija pred
igmundom Luksemburkim. Sukob je, ipak, u osnovi bio dublji: doavi na vlast
kao tienik velikaa, Ostoja je pokuavao da se oslobodi tutorstva i povrati
autoritet kraljevskoj vlasti, rtvujui tome linom cilju i spoljno- politike uspehe
iz vremena najtee ugarske krize. Poka- zalo se, meutim, da su oblasni gospodari
ve toliko oja- ali svoju mo da je kralj bio nedorastao svome veoma ambicioznom cilju. Za Ostoju je nerazdvojno povezao svoju sud- binu i vojvoda Radi
Sankovi. On se pojavio posle vie- godinjeg tamnovanja, u danima kad je
Ostoja doao a presto, a otiao je ronovo, i to zauvek, u tamnicu kad je Ostoja
zbaen s prestola. Opet je doao u ruke Sandalja Hrania koji je prigrabio sve
zemlje i imanja Sankovia. Time je posle pola veka uticajnog delovanja, ova
porodica potpuno uklonjena iz politikog ivota Bosne; oblasni go- spodari su bili
osloboeni jednog konkurenta, a najveu korist je iz toga izvukao Sandalj Hrani
koji je svoju vlast proirio sve do Neretve.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

423

5. BOSANSKO-UGARSKI RATOVI

Zbacivanjem Ostoje pojavilo se pitanje izbora novoga kralja, poto itava

akcija nije voena u ime nekog pre- tendenta. Jo krajem maja 1404. nije se znalo
u Dubrovniku da. li je vlastela izabrala novog kralja, ali se oekivalo da je stanak
okupljen. Dubrovani su, elei da sada u po- voljnijim uslovima svre ratno
stanje s Bosnom, uputili svoje poslanike na sabor, spremivi, za svaki sluaj, i
jedno akredivno pismo za eventualnog novog kralja. Rau- najui pre svega na
Hrvoja nisu proputali priliku da se i sami umeaju i preporue hercegu da on
postane kralj. Kako ni sami nisu mnogo verovali da e se to ostvariti, podseali
su opet na svoga tienika Pavla Radiia. Du- brovake kombinacije nisu
verovatno ni dole do izraaja, jer su Bosanci izabrali za kralja Tvrtka II, sina
starog Tvrtka, kako se govorilo, dotle potpuno neangaovanog u bosanskoj
politici.
Prevrat u Bosni je i ovoga puta znaio prekretnicu u odnosima sa igmundovom
Ugarskom. Ostoja je iz Bosne otiao u Budim i tamo molio pomo. Posle
ponienja koje je doiveo on se potpuno vezao za igmunda Luksembur- kog i
ve time je jaz izmeu ugarskog kralja i Bosne pro- dubio. I inae udrueni s
Ladislavom Napuljskim, bo- sanski velikai zajedno s Tvrtkom II zbog Ostoje su
bili uporniji i istrajniji u svome stavu. Dubrovani su poku- avali
da zbog svojih interesa ublae na neki nain ne- prijateljstvo
izmeu Bosne i igmunda, ali bez uspeha, jer je ugarski kralj ve u
junu 1404. bio odluio da povede rat protiv Bosanaca. Vojsku nije
predvodio sam kralj, ve ma- vanski ban Ivan Moroviki. On je
stigao do Bobovca gde se odrala posada verna Ostoji, obezbedio
grad za dalju od- branu, a drugim odredom je zauzeo grad Srebrnik
u Usori u kojem se ugarska vojska odrala nekoliko godina.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

424

Kralj Tvrtko II i Hrvoje Vuki su ulagali napore da na drugim stranama

obezbede naklonost, prijateljstvo i po- drku. Najlake im je bilo na napuljskom
dvoru gde je promena mogla biti samo pozdravljena kao trijumf kralje- vog
namesnika na ovoj strani Jadrana. Kralj Ladislav je nastavio da obasipa darovima
svoje pristalice, a kralj Tvrtko II i bosanski oblasni gospodari su ostali poslednji
branioci njegovih pretenzija na ugarski presto. Venecija je Tvrtka II pozdravila
kao sina nekadanjeg velikog pri- jatelja i primila ga za svoga graanina kao to je
inila i s njegovim prethorcima. Promena na bosanskom prestolu je, razume se,
omoguila i povoljniji razvoj odnosa s Du- brovnikom. Hrvoje je odmah javio da
povuku flotu iz Ne- retve i Boke Kotorske i da obostrano obezbede slobodu trgovine. Tri glavna oblasna gospodara su jednom poveljom po- tvrdila pravo
Dubrovnika na Nove Zemlje, ali pregovori nisu ipak napredovali dovoljno brzo
zbog nepopustljivosti i jedne i druge strane u nekim spornim pitanjima. Sandalj
Hrani,. kome su pripale sve carine Radia Sankovia, pokrenuo je opet pitanje
sela Lisca i njegovih zaselaka i odbijao da se i ono preda zajedno sa Slanskim
primorjem. S druge strane su Dubrovani potezali pitanje ratne tete i imovine
koja je bila oteta pre poetka neprijateljstava. Natezanje oko ovih stvari je trajalo
tokom itave 1404. go- dine i jednog dela 1405. dok u maju te godine nije i formalno sklopljen mir potvrdom i obnavljanjem ranijih ugo- vora. Ostoja je osuen
kao krivac za rat u samoj povelji u koju je posebno uneto i sporno selo, a
Dubrovani su odu- stali od traenja ratne tete. Sporna imovina, izgubljena
neposredno pred rat, preputena je odluci stanka, tradi- cionalnog suda u
meovitim sporovima.

Ugarskom vojnom ekspedicijom 1404. nisu postignuti takvi uspesi koji bi

bitno izmenili odnose Bosne i Ugar- ske. Ostoji je naeno utoite u Bobovcu, ali

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

425

uticaj ugar- skog tienika nije iao dalje od ovoga grada. Moglo se zbog toga
oekivati da e se ugarske vojne akcije nastaviti. igmund Luksemburki vie
nije imao onakve tekoe kao u ranijim godinama. U Ugarskoj se uvrivao sve
jae i istovremeno obnavJvao uticaj u Hrvatskoj. enidbom s erkom Hermana
Celjskog dobio je za roake itav niz hrvatskih velikaa. Ve u martu 1405. u
Budimu se govo- rilo o kraljevoj nazderi da krene vojsku protiv Bosne, ali su se
ugarski velikai ba tada pokazali osetljivijim na savete dubrovakog poslanika
da bi hercega Hrvoja trebalo pridobiti na svoju stranu. U kraljevoj okolini vladalo
je miljenje da bi se moglo postii izmirenje kad bi Hrvoje uputio svoje poslanike
igmundu s obeanjem da e se po- koriti. Dubrovani su sve ovo preneli Hrvoju,
ali iz tog posredovanja nije npta proizalo, jer je herceg izjavio da ni za ta na
svetu nee uputiti poslanike. U 'junu je kralj igmund skupljao vojsku i novac za
pohod koji je imao za cilj, kako on sam kae, da se obnove i isprave granice
prema kraljevstvu Rame ili Bosne. Od druge polovine avgu- sta pa sve do
sredine oktobra kralj je bio u pohodu protiv Hrvojevih oblasti. U ugarske ruke je
pao Biha, napadan je grad Soko, ali se ne zna da li je jo neto osvojeno. Bosna
je bila mirna tek u novembru kada su opet bili otvoreni putevi za trgovce.

Ovaj drugi rat je svakako izazvao pustoenje graninih oblasti bosanske

drave i ponovo je teritorijalno okrnjio, ali ona zbog toga nije menjala svoju
orijentaciju. Kralj i oblasni gospodari su se jo vie pribili uz Ladislava Napuljskog. Poto je igmund pokrenuo pitanje granica oni su odgovorili time to
su uputili poslanike u Napulj i traili od onoga ko je za njih bio ugarski kralj da
potvrdi stare bosanske granice i to pre svega one prema Ugarskoj. Ladislav je,
podvlaei zasluge vernih Bosanaca, svojom poveljom potvrdio Bosni granice
koje je imala u vreme Ku- lina bana, jer su, nema sumnje, ba to od njega traili.
U Bo- sni se oigledno banu Kulinu pripisivalo vladanje onim teritorijalnim

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

426

prostranstvom koje je imala poetkom XV veka. Ladislav je inae bio iroke ruke
u darovanju poseda. Te iste 1406. godine dao je Hrvoju Prozor s Vrhri- kom i
grad Zrinj, a Sandalju Drenik, Cetin i Slunj, a idue godine jo i Ostrovicu i
Skradin. Sve je to naravno bilo u rukama kneeva Zrinjskih, Senjskih, Krbavskih
ili Ivania Nelipia, koji su bili u taboru kralja ig- munda.

igmund nije propustio ni 1406. da naladne Bosnu. Nije mogao lino

uestvovati u pohodu pa je poslao Pipa Spana, italijanskog avanturistu koji je
dotle ve napra- vio blistavu karijeru u Ugarskoj. Docnije je sam igmund hvalio
Pipa Spana to je opustoio skoro polovinu Bosne i, meu ostalim, spalio dve
kue kralja Tvrtka II. Posle toga se smestio u Bobovcu i odatle pljakao okolinu.
Do- lazak igmundovog vojskovoe je na neki nain poremetio boravak biveg
kralja Ostoje u Bobovcu. Bio je prisiljen da Dubrovane moli da ga prime u svoj
grad. U planu o nje- govom preseljenju iz Bobovca uestovali su i bosanski velikai, pa su ak od Dubrovana traili brod da prihvati detroniziranog kralja. Iz
itavog tog neostvarenog plana bi se moglo naslutiti da je moda bilo i nekih
dodira izmeu Bosanaca i Pipa Spana. U svakom sluaju, bosansko-ugarska
neprijateljstva nisu prestala.

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

427

Bosna u meuvremenu nije prekidala ni odnose s Tur- cima. Iako posle

angorske bitke Osmanlije nisu raspola- gale snagama potrebnim za vee
poduhvate, ipak nisu ni sasvim iezli iz balkanske politike. Oni su, s jedne
strane, uvlaili balkanske kneeve u svoje dinastike sukobe, a u isto vreme
uestvovali kao vojna snaga u bor- bama izmeu hrianskih feudalaca. Uplitanje
Turaka u domau politiku se moe pratiti u glavnim crtama u Srbiji. U Bosni,
meutim, tek poneka fragmentarna vest pokazuje da je saradnja s Turcima
nastavljena i posle veli- kog turskog poraza 1402. i politikog sloma koji su
Osman- lije doivele. Iz vremena kad su Turci imali posede u ne- posrednom
susedstvu Bosne ostale su izvesne veze. U Bosni je ak bilo i turskih naseljenika,
verovatno trgovaca, koji su se sredinom 1408. lagano povlaili iz zemlje. O
diplo- matskim kontaktima svedoi injenica da je Bajazitov na- slednik
sredinom 1407. slao poslanika Hrvoju i nameravao da posreduje izmeu Bosne i
kralja igmunda. Otuda nije neobino to je igmund svoje pohode u toku 1407.
uvek na- menjivao i protiv Bosanaca i protiv T^aka. U toku juna je skupljana
vojska koja'je u avgustu dola na domak Bosne.

Boravei u Slavoniji kralj igmund se trudio da ojaa svoje vojne snage

odredima lokalnih feudalaca, a u isto vreme je na obali Save podizao utvrenja.
Pored jednog kastela" na bosanskoj strani Save po imenu Arki, kojem je
dograena kula, boravio je i sam kralj sredinom avgusta. Vratio se posle toga za
neko vreme u Poegu i tek zatim krenuo glavnu ekspediciju koja je poetkom
septembra do- la do Bobovca. Tu je kraljevu vojsku pojaao garnizon Pipa
Spana. Jedno ugarsko odeljenje na elu s erdeljskim vojvodama poetkom
oktobra boravilo je kraj reke Vrbasa, ali nije poznato ni dokle je prodrlo ni ta je
uradilo. Za vreme dok je igmund boravio u Bosni dolazili su mu dubrovaki

 ( 1 3 9 1 1 4 2 2 )

428

poslanici izjavljivali radost zbog trijumfa i pokretali pitanje Konavala raunajui,

verovatno, s kra- ljevom potpunom pobedom. igmund se, meutim, u Bosni
razboleo i to je poremetilo sve planove. On je sam zatraio od Dubrovana da se
late posredovanja za mir, ali se, ne sa- ekavi da oni zaponu s poslom, povukao
preko Save, kra- jem septembra ili poetkom oktobra. Po svemu sudei, ovaj
lohod nije imao ni onoliko uspeha kao prethodni. Dubrov- ani su, dodue, pisali
igmundu o velikim porazima i stradanju pojedinih delova Bosne usled njegovog
dolaska, i javljali da Bosna nije nikad bila zastraenija i slabija nego sada; ali u
svojoj korespondenciji sa Sandaljem Hra- niem, na njegovo saoptenje.da je
igmund otiao preko Save, pokazivali su radost to se krv nije prolila.

U svakom sluaju, ostalo je nepromenjeno sve ono to je bilo najbitnije u odnosima izmeu Bosne i igmunda Luksemburkog. Kralj Tvrtko i oblasni gospodari na elu s hercegom Hrvojem ostali su bez rezerve uz Ladislava Napuljskog i drali za njega dalmatinske gradove. Nema ni- kakve sumnje da je uprkos igmundovim napadima vlast
Hrvoja kao Ladislavljevog namesnika ostala u Dalmaciji neuzdrmana. Napuljski kralj nije dospevao da ukae ozbiljniju pomo svojim ljudima na ovoj strani mora, osim to je darovao prihode i povlastice Hrvoju i Sandalju. Bosna je
zato poela da trai saveznitvo Venecije, utoliko pre to je Republika svetog Marka postepeno iz nez^tralnosti
prelazila na stranu napuljskog pretendenta. Dok su tokom protekle tri godine iz Bosne stizale u Veneciju samo molbe i
opomene da se ne mea u stvari Kotora, da odustane od in- teresovanja za Omi, da Sandalju kao nasledniku nekadanjih gospodara preda gradove koje je uzela posle odmetanja Bale III Balia; krajem 1407. Bosanci su ponudili da se
sklopi takav savez iz kojeg e itav svet videti da e jedna strana pomoi drzggu ako je neko napadne. Poslanici kralja
Tvrtka i Hrvoja su preporuili Sandalja, Pavla Radeno- via, ura Radivojevia i njegovog brata da budu primljeni
za mletake graane. Bosanski poslanici su se vratili i nekadanjem Ostojinom planu o ustupanju nekih mesta ili luka
za mletake trgovce. ak Je i traenje zetskih gra-

BOBOVAC, UNUTRANjOST GRADA.

 ! ( 1 3 2 2 )

433

dova za Sandalja dobilo novu daleko prihvatljiviju formu. Sandalj je, naime,
predloio takvu pogodbu da mu se predaju Budva i Bar da u njima dri vojsku a
da bi onda titio sve mletake posede. Pored toga, bosanski poslanici su se a- lili
na Kotorane i traili da mletaki graani ne pru- aju pomo i podrku gradu koji
je bio nezadovoljan bo- sanskom vrhovnom zlau. Kao to se mnogo puta
deavalo, Eenecija je prihvatala ponuene predloge u takvom obliku da su oni
bitno izmenili smisao. Izala je u susret mol- bama za dodeljivanje graanstva,
primeujui dodue da je Sandalj Hrani ve od ranije graanin Republike, zahvalila se na ponudi luke ili grada, iako je to nekad elela, verovatno zbog toga to su
bosanska gospoda otvoreno poru- ila da oekuju naknadu za to u Veneciji.
Ponueni savez je prihvaen, ali tako da jedna strana obea drugoj da nee pruati
pomo nekom treem ko bi se javio kao napada. Venecijanci su prosto obrnuli
formulu i mesto aktivne podrke Bosni u sluaju napada, stavili rastegljivu i daleko manje korisnu o uzdravanju od pomaganja njenog ne- prijatelja.
Najozbi.>nije su Venecijanci primili Sanda- ljevu ponudu, ali su uslove bitno
izmenili nudei Budvu ali pod uslovom da bosanski vojvoda zauzvrat u roku od pet
meseci istera Balu III iz njegove drave, potini gosno- dare gornje Zete tako da
se ne meaju u venecijansku inte- resnu sferu, i jami bezbednost poseda
Republike u Zeti. O ovome su nastavljeni pregovori sa Sandaljem i postignut je
sporazum pod uslovom da Sandalj dobije ipak Budvu, so- lane u Ljutici i Bar. Ali,
poto su upravo to bila sporna mesta u sukobu s Balom III, Venecija se kolebala
da li da ih se odrekne sklapajui mir s Balom ili da ih prepusti Sandalju ako
raspe Balu. Poto je druga varijanta ove alternative bila nesigurnija, sklopljen je
mir s Balom a Sandalju se izmakla prilika da povede aktivniju politiku u Zeti.

Znajui za bosanski poloaj, Venecijanci su se pribo- javali da e Sandalj

imati da se brine o krupnijim i te- im stvarima i da e zapustiti Zetu. Oigledno
su oe- kivani i dalji napadi kralja igmunda. I doista ovoga puta je ugarski kralj
poeo pripreme za dalje ratovanje, im se vratio iz Bosne. Zahvaljujui tome to je
njegov ljuti pro- tivnik na papskoj stolici ve ranije umro, on je mogao da se vrati
svojoj staroj, ali tako nesreno ostvarenoj ideji o krstakom ratu protiv Turaka.

Papa Grgur XII je na molbu igmundovih poslanika pozvao itav hrianski svet
da
krene u rat protiv Turaka i nevernika na elu s
ugarskim kral>em i podelio oprotajnice uobiajene kod krstakih pohoda. Kral>u
igmundu je to dobrodolo da ojaa vojsku vitezovima-avanturistima, a po itavom
njegovom daljem po- stupanju se vidi da na pohod protiv Turaka nije ozbiljno ni
mislio. Udarac je i ovoga puta bio namenjen Bosni, a da bi opravdao krst^ki
karakter rata igosao je vie nego ranije Bosnu kao jeretiku zemlju. Ve u drugoj
polovini fabruara 1408. ugarski kralj je saoptavao Dubrovanima svoje namere u
pogledu Bosne.1 Oni su ga odmah podseali na ranije razgovore s poslanicima i
obeanja o proirenju teritorije. Poetkom. maja su ak uputili i posebnog poslanika koji je proveo u svojoj misiji pola godine traei da grad dobije Konavle,
Draevicu, Bra, Hvar i Korulu ili bar jedan deo ovog maksimalnog zahteva. Ovi
pregovori Dubrovana i igmunda odaju da se sa sigurnou rau- nalo da e
Bosna biti potpuno poraena i da e kralj do- biti pod svoju vlast i Dalmaciju.
Pohod je bio proglaen za 24. juli ali je kralj igmund ve znatno ranije boravio u
Sremu i Slavoniji i preduzimao manje ekspedicije. Tako je krajem maja doao u
Dobor, pa se ponovo vratio, da bi u septembru provalio sa itavom sakupljenom
vojskom. Pod Maglajem je kraljev logor bio 20. septembra, a ve 30. kako odaju
put sauvane kraljevske povelje, bio je na povratku u Dubocu, tvravi na Savi.
Iako je u ovom pohodu kralj igmund uspeo da porazi i zarobi neku bosansku
vojsku i izvri pravi pokolj bosanske vlastele prema jednom iz- voru posekao je
i bacao sa zidina Dobora u Bosnu 171 bo- sanskog vlastelina ipak njegovi
rezultati nisu bili odluni. Glas o velikoj pobedi iren iz Budima stigao je ak i u
Poljsku, ali u Bosni nije izazvao nikakve bitne promene.
Posle nekoliko meseci bosanski oblasni gospodari su istina napustili svoju
dotadanj}' orijentaciju, ali tome je doprinosilo i dranje Ladislava Napuljskog. Ve
od jula 1408. on je stupio u pregovore s Mletakom Republikom nu- dei da proda
svoja prava na Dalmaciju. U Veneciji se sve dodue vodilo u najveoj tajnosti, gli
teko da iz Na- pulja Hrvoju nisu stigli glasovi o sudbini namenjenoj Dal- maciji.
Njegova uloga bi ostvarenjem kraljevog plana bila zavrena: izgubio bi poloaj
namesnika i, to je jo va- nije, stvarnu vlast nad gradovima. Mletakoj Republici
njegove usluge ne bi bile potrebne, svakako ne u onoj formi u kojoj su bile potrebne
Anujcu. Otuda se i desilo da j
PEAT KRALjA STEFANA TVRTKA P

eba Hrvoje, stvarni voa Ladislavljeve stranke, prvi pro- menio tabor. Ve prvih
dana januara 1409. kral> igmund je mogao javIt^i Trogiru da se izmirio sa
splitskim herce- gom. I ta poruka pokazuje da je eleo da preko Hrvoja obnovi
vlas! nad dalmatinskim gradovima. Uspeo je u tome samo delimino, jer su se
posle izvesnog kolebanja poti- nili Trogir, Nin i ibenik dok su Ladislava i dalje
pri- znavali Zadar, Novigrad, Vrana i ostrvo Pag.

 ! ( 1 3 2 2 )

435

Kralj Tvrtko II i ostali oblasni gospodari nisu se odmah poveli za Hrvojevim

primerom, tako da je dolo do cepanja dotle jedinstvenog stava Bosne. U februaru
1409. kada je Dubrovanima saoptavao vest o pomirenju sa ig- mundom,
Hrvoje je napadao s mora i s kopna vlastelu Ra- divojevie u oblasti donje
Neretve. U martu je i kralj ig- mund javljao vernom Dubrovniku da je uinio mir
i slogu s gospodom Bosne. Tada su, verovatno, i neki drugi veli- kai priznali
igmundovu vrhovnu vlast, moda ak i kralj Tvrtko II Tvrtkovi koji se i posle
Hrvojevog poti- njavanja igmundu (Jdrao jo neko vreme na prestolu. Jo 15.
februara u njegovo ime se naplauju ggrihodi od palate u Dubrovniku, krajem
godine je ve bio svrgnut a posle toga mu se gubi svaki trag za nekoliko godina.
Bilo da se i on potinio igmundu ili ne, njemu nije vie bilo mesta u Bosni, jer se
ugarski kralj sada odluio da ostvari svoja prava iznuena od Bosne jo 1394. Iz
njegove povelje za ce- tinskog kneza Ivania Nelipia, jedinog akta koji je sauvan o pomirenju Luksemburgovca i njegovih dotadanjih protivnika, vidi se da
je ovaj hrvatski velika koji se potinio ve u novembru 1408. obeao, a to je
nema sumnje nametnuto bilo i drugima, da e igmunda krunisati kru- nom
bosanskog kraljevstva, sveano i s poastima kao to je bilo u vreme kralja Tvrtka
I. Kako se nije odmah ukazala prilika za krunisanje, izmeu ostaloga i zbog
dranja osta- lih velikaa, igmund je Hrvoja najkasnije 1410. postavio za
vicekralja u Bosni, tako da se, zahvaljujui blagovreme- nom prebacivanju u
pobedniki tabor, herceg splitski javio u svojoj staroj ulozi, dodue ovoga puta za
drugog gospodara.
Ostaje nepoznato jo uvek koje su se sve linosti pri- klonile igmundu i primile ga
za bosanskog kralja. Za Sandalja Hrania je to jedva verovatno. Ukoliko se ak pokorio nije ozbiljno shvatao obaveze. On je u maju ili po- etkom juna 1409. slao
nekog arhiakona kao poslanika u Zadar na dubrovakoj barci, poetkom jula su ga
traile Ladislavljeve galije u Cavtatu, a malo docnije je javno

pisao Dubrovanima da je prijatelj kralja Ladislava i da mu je rad svaku

potenu slubu uiniti". On i Hrvoje su sredinom 1409. predstavljali dva suprotna
pola u bosanskoj politici zato su odnosi meu njima bili neprijateljski, a itava
Bosna podeljena i zavaena. Sredinom godine su Du- brovani pozvali svoje
trgovce iz Drijeva zbog novtina koje se deavaju u^Zosni". Tok tih borbi nije, na
alost, poznat ni u najkrupnijim crtama, ali je jasno da su one iz- nele ponovo na
povrinu biveg kralja Ostoju. Ovoga puta on se javio kao tienik Sandalja
Hrania i protivnik kralja igmunda. U oktobru se javio Dubrovanima traei da
mu isplate kraljevske dohotke, ali su se oni tom pri- likom izgovorili time to
Bosna jo uvek nije u miru. U prvoj polovini novembra je novi kralj mogao da
saopti da je i taj uslov ispunjen, tako da su Dubrovani, kojima ovakav razvoj
stvari nije mogao biti po volji, izjavili ra- dost zbog mira i sloge u Bosni. Bez
tekoa je izvreno obnavljan>e ugovora. Ostoja je potvrdio sve ranije povelje, pa
i svoju sopstvenu, a Dubrovani su mu predali dohotke, palatu i posede koji su
pripadali kralju. Obrazlagali su to time to gospoda rusaga bosanskog opet
hotjee i po- ljubie gospodina kralja Ostoju za svoga gospodina. Njegov

suparnik Tvrtko II se jo u decembru obraao Dubrovniku, zatim se punih pet

godina sasvim gubi iz naih izvora.

Pored Tvrtka II, i kralj igmund je postao rtva bo- sanskih unutranjih
promena. Postalo je sasvim oigledno koliko su nesigurni bili njegovi uspesi
postignuti po- etkom godine. Jo u maju, kada je polazio u Srbiju da po- mogne
despotu Stefanu, govorio je da e posle toga u Bosnu na krunisanje, 2 a krajem
godine mu je preostajalo samo da kao ranije preduzme pohod. Istina, on je sada
imao na svo- joj strani Hrvoja, koji je bio protivan izvrenim prome- nama i nije
priznavao Ostoju kao kralja. Ugarske i Hrvojeve teritorije su opkoljavale preostali
deo Bosne u kojem su bili Ostoja, Sandalj, Pavle Radenovi i drugi velikai, tako
da se pritisak na njih mogao vriti mnogo neposred- nije i efikasnije.

Poetkom marta 1410. Hrvojevi ljudi zajedno s ugarskom posadom iz

Vranduka napali su i zauzeli Podvisoki, oda- kle je prethodne veeri pobegao kralj
Ostoja. Za to vreme je na drugoj strani Sandalj Hrani zauzeo Drijeva. Preokret je
nastupio tek kad je i kralj igmund lino doao u Bo- snu. Umesto u avgustu, on je
tek u septembru poao u ovaj pohod i zatraio da mu Dubrovani upute poslanstvo.

U isto vreme su Sandalj i Pavle Radenovi zadmolili za posredovanje. Proneo se i

glas da su Bosanci pretrpeli po- raz od kralja. U toku oktobra 1410. dolo je do

 ! ( 1 3 2 2 )

437

novog po- mlrenja, po kojem su Sandalj, Pavle i drugi pristali da krajem oktobra
kruniu lgmunda za kralja Srbije i Bo- sne. U Dubrovniku su ve bili spremljeni
darovi za kralja i kraljicu i povelje koje je trebalo hralj da potvrdi, ali ni toga puta
nije dolo do krunisanja.

Mir izmeu Ugarske i Bosne je i ovoga gguta trajao vrlo kratko. Velikai su
jo uvek imali jake veze s Ladislavom Napuljskim. Sandalj je jo uvek drao
Ostrovicu, dobijenu od napuljskog kralja i uprkos svim dotadanjim pomire- njima
nije hteo predati grad igmundu. U sukobu koji je zbog Dalmacije izbio izmeu
kralja igmunda i Venecije, i jedna i druga strana se otimala oko ove vane
tvrave. Sandalj je pokazivao vie naklonosti prema Veneciji i stupio u pregovore o
prodaji grada. Krajem 1410. sklopljen je sporazum po kojem je Sandalj za
Ostrovicu dobio 5000 du- kata. Sve to pokazuje da se Bosna nije drala obaveza
pri- hvaenih u jesen te godine, ve da je deo velikaa ponovo ustao protiv
igmunda. Sasvim jasno to dolazi do izraaja u napadu na Srebrnicu, preduzetom u
prolee 1411. Bosanci su izgleda na elu sa Sandaljem opustoili i spalili va- ro,
dok su se trgovci povukli u tvravu kod ugarske posade koja je odolela napadu. Ali
igmundovi protivnici u Bo- sni vie nisu imali ranije odlunosti -l istrajnosti. Ve
mesec dana posle napada na Srebrnicu traili su naika da se pomire s kraljem koji
vie nije dolazio s vojskom u Bosnu. Najdalje do kraja avgusta opet je obnovljeno
pomirenje izmeu igmunda i Bosanaca. Dubrovani su to iskori- stili da kod
kralja igmunda opet jednom zatrae Ko- navle i Draevicu, i da, s druge strane,
izjave Sandalju ra- dost to se ispunila njihova davnanja elja time to je
napravljen sporazum Bosne s ugarskim kraljem.

Ovim pomirenjem, iji uslovi ostaju nepoznati, nisu reeni zasvagda odnosi
izmeu Bosne i Ugarske, ali se, neosporno, zavrio period ogorenih borbi
zapoetih jo krajem XIV veka. Koliko se iz daljih zbivanja moe zaklju- iti,
igmund je za neko vreme odustao od zahteva da sam bude bosanski kralj i primio
je Ostoju onako kao poetkom veka. Verovatno je na poputanje delovala injenica
to je bio izabran za rimskog kralja i po sporazumu s bratom Vaclavom dobio
upravu nad Carstvom. Bosna je od tada pred- stavljala samo neznatan deo njegovih

ogromnih ambicija.

Na drugoj strani, i Sandaljev stav bio je u veoj meri odre- en vezom s despotom
Stefanom, kome je postao zet oe- nivi se Jelenom, udovicom ura
Stracimirovia. Uz lojalnog srpskog despota je i Sandalj imao daleko stalniji i
pomirljiviji stav prema kralju igmundu.

Bosna je iz pune decenije upornog ratovanja s Ugarskom izala teritorija^no

okrnjena i oslabljena. Postavivi hercega Hrvoja za vicekralja Bosne, najkasnije
poetkom 1410. igmund mu je oduzeo nekadanje kraljeve gradove i trgove u
severoistonoj Bosni: Srebrnicu, Kulat, Srebr- nik i tvrave Brodar i Susjed, koje
je Hrvoje podigao za vreme svoje vlasti, i pridruio ih ranije osvojenoj Usori.
Srebrnicu je poklonio, najverovatnije 1411, srpskom de- spotu Stefanu Lazareviu,
neto je vratio Bosancima, a na severu je stvorio usorsku oblast pod neposrednom
ugar- skom upravom prvo gradskih kastelana a zatim banova Usore.

Bosna je bila oslabljena utoliko to je zauvek nestalo jedinstvenog stava koji

je drao na okupu ve sasvim osa- mostaljene oblasne gospodare. Veoma esta
pojava meusobne zavaenosti i unutranjih borbi karakterie nadalje po- litiki
razvoj Bosne sve do kraja njene samostalnosti.

 ! ( 1 3 2 2 )

439

6. JEDINSTVO I PODELjENOST BOSNE

Tokom prve decenije XV veka potpuno je zavreno for- miranje
oblasti pojedinih feudalnih gospodara. Iako je ve krajem XIV
veka bilo jasno da pojedine velmoe imaju u delovima bosanske.
drave teritorijalna jezgra na kojima poiva njihova snaga,
zemljite bosanske drave jo uvek nije bilo bez ostatka podeljeno
na teritorije kralja i vel- moa. Ostoja je jo za vreme svoje prve
vlade imao kontrolu nad Drijevima i Srebrnicom, vanim trgovima
prilino udaljenim od dravnog sredita, gde je bilo neosporno
kraljevo podruje. Ostoja je jo 1403. gospodario i Olovom koje
je bilo u sferi uticaja Pavla Radenovia. Situacija se bitno
izmenila upravo posle Ostojinog zbacivanja kada su oblasni
gospodari prigrabili i ova najunosnija pri- vredna arita.
Lavovski deo je pripao, razume se, Hrvoju sa Srebrnicom i
Drijevima. Istina, on ova dva bogata trga nije drao dugo, ali se
oni vie nisu vratili pod kraljevu vlast: SrebrnJPdu je dobila
Srbija, dok je Drijeva zauzeo Sandalj Hrani.

Izvori kojima raslolaemo doputaju da se samo u naj- grubljim

potezima ocrtaju granice zemalja pojedinih obla- snih gospodara. One uostalom
i nisu bile sasvim vrste, jer je u toku unutranjih sukoba dolazilo na raznim
stra- nama do znatnijih pomeranja. Kad se izuzmu privremeni prodor u
severoistonu Bosnu i vladanje ostrvima, dalma- tinsk^gm gradovima i
njihovim hrvatskim zaleem, Hrvoje Je gospodario jednim pojasom teritorija
koji se pruao od Sane (u periodu od 13991402 ak od Une i Save) pa sve do
Neretve, obuhvatajui pre svega stare Donje Krajeve, Za- vrje i Krajinu, gde se
njegova oblast dodirivala sa ze- mljama Ivania Nelipma i Sandalja Hrania.
U zaokru- ivanju zemalja Sandalja Hrania veoma vaan momenat je
predstavljalo drugo i konano rasutije Radia Sankovia 1404. Iako je
Konavle i posle Radievog osloboenja ostalo u rukama Sandalja i Pavla
Radenovia, veinu nekadanjih zemalja on je ponovo dobio pod svoju vlast.
Posle zatva- ranja 1404. one su dole u ruke Sandalju koji se na taj na- in
proirio do Konjica, Nevesinja Dabra i Popovog polja. Na prostoru od Drine i
Lima do Neretve i morske obale imao je neto zemalja i Pavle Radenovi. On je
gospodario polovinom Konavala, Trebinjem, Vrmom, Bileom i Fatni- com.
Tako su Sandaljeve i Pavlove zemlje bile izmeane i sve dok su oni bili u slozi
to nije imalo teih posledica, ali kad su se dve porodice krvavo zavadile u
drugoj dece- niji XV veka, poele su estoke borbe oko zemalja u bli- zini
Primorja, zavrene tek u sledeoj generaciji potpu- nim trijumfom Kosaa.
Inae su se glavne zemlje Pavla Ra- denovia i njegovih naslednika prostirale
od Dobruna na istoku do Vrhbosne na zapadu s glavnim centrima u grado- vima
Bora i Olovo. U istonoj Bosni se na teritorije Pavlovia nastavljala daleko
skromnija oblast Zlatono- sovia, koji su bili samostalni oblasni gospodari, ali
se. nisu mogli po snazi meriti s tri velike porodice.

Ocrtane konture oblasti pokazuju da je kraljevima ostala osta skromna

oblast. Teritorija kojom .je nepo- sredno vladao kralj, sop1ataLj s!e1 ge
kako kau Dubrov- ani ostala je u sreditu Bosne i njene granice su bile
najvie izloene promenama. Na najnioj taki su bile na zavretku bosanskougarskih ratova kada su se sastojale od nekoliko upa izmeu gornjih tokova
Bosne i Vrbasa. Ve je Ostoja u toku poslednjih godina svoje vladavine pro-

irio kraljevske zemlje, naroito posle smrti Hrvoja Vuk- ia. Centralni poloaj
ove teritorije i .njeno bogatstvo, zahvaljutui vanim rudnicima i gradovima,
omoguili su da od tree decenije XV veka u njoj zapone regeneracija kraljevske
vlasti.

U svojim oblastima su feudalni gospodari bili jo znatno samostalniji nego u

politikim odnosima Bosne s ostalim svetom. Moe se mrfno rei da su oni bili
kra- ljevi u svojim oblastima, isto kao to je krunisani kralj bio oblasni gospodar
u svojim zemljama. Iz izvora kojima raspolaemo ne ms?e se izvesti nikakva
razlika u obimu i sadraju vlasti kralja i oblasnih gospodara. Osnovni dravni
namet dukat od ognjita uzimali su za sebe od i- tavog stanovnitva svoje oblasti,
i nametali ga ak stra- nim trgovcima. Carine na trgovima, putevima, prelazima
reka, zatim vladalako pravo na deo rudarske proizvodnje ilo je sve u njihovu
komoru. Oblasni gospodari dre u svojim rukama i najvie sudstvo i raspravljaju
sporove svojih ljudi sa strancima.

 ! ( 1 3 2 2 )

441

U odnosu prema vlasteli oblasni gospodari su takoe stupili na mesto

kraljeva. Njima je sada upuena vlasteo- ska verna sluba, oni su, koliko vidimo
iz malobrojnih povelja, uzvraali vjerom gospodskom garantujui linu i
imovinsku sigurnost, mada su oni bili prema vlasteli u jaem poloaju nego
kraljevi. Vlastela je ostajala na svo- jim plemenitim batinama i sluila onome ko
zagospodari upom ili oblau. Vrlo ilustrativan je primer plems- nitog bratstva
Ljubibratia u Trebinju koje je odravalo svoje zemlje, svoje imanje i svoj ugled
iako su se nad njim smenjivali gospodari: posle sluenja Pavloviima oni su sluili
Kosae, pa se za kratko vreme obnovila vlast Pavlovia i najzad su opet doli pod
Stefana Vukia, ne trpei pri svemu tome nikakvu tetu i nikakvu promenu u
poloaju. Pored vazalnih vlasteoskih porodica, oslonac oblasnih gospodara
predstavljali su njihovi slubenici vlastnici" ili valiozi savremenih izvornih
vesti. Naj- vaniji meu njima bili su zapovednici gradskih posada i upski
funkcioneri sa zvanjem upana" i kneza.
Izgleda da je za vreme Tvrtka I bio izgraen sistem uprave u kojem su upani bili
iskljuivo vladaoevi organi naredbenici", kako se kae u jednom docnijem pism}'. Koliko se iz malobrojnih podataka moe zakljuiti, oblasni gospodari su
preuzeli ovaj sistem i dali mu jo veu vrstinu, zahvaljujui okolnosti to su
imali ne-

BOSNA U POETKU XV VEKA (P10)

.svoja

brojna pasita. Sluba ponosnika, koju su u sze ve- oj meri vrili, i

trgovina stokom, u koju su bili uklju- eni, povezala je vlahe s privrednim
sreditima i eko- nomski ih uzdigla. Vlasi su ostali potinjeni oblasnim
gospodarima Ili velikoj vlasteli s gradovima i prostranim teritorijama, kao to su
bili Radivojevii (Vlatkovii) u oblasti Neretve. Njima su davali dabine koje
moemo rekonstruisati jedino iz ranih turskih kanunama.1 U lo- kalne feudalne
okvire se do kraja bosanske drave nisu dali sabiti. Upravnu i sudsku vlast su imali
katunari, tako da je gospodarenje vlasima bilo odvojeno i paralelno s
gospodarenjem nad upama i oblastima. Prilagoavanje vlake drutvene
organizacije bosanskom feudalnom si- stemu se opaa, pre svega, u sve jaem
izdizanju vlakih stareina i njihovom izjednaavanju s vlastelom. Od prvih
decenija XV veka se na vlahe poinje sve vie gledati kao na ljude svojih katunara,
a u isto vreme stareine katuna poinju dobijati titule kneza i negde ak vojvode.
Razume se, ovi vlaki knezovi i vojvode nisu u dravi i drutvu imali rang i ugled
pJzave vlastele, ali su se trudili da svoj nobilitet dokau * oponaanjem vlastele i
velikaa i grabljenjem spoljanjih znakova plemenitosti.2 S druge strane, kao
slobodni ljudi, sposobni ratnici i konjanici, vlasi su igrali znaajnu ulogu u itavom
bosanskom feu- dalnom sistemu. Karakteristino je da Dubrovani od po- etka
XV veka pa sve do turskog osvajanja, u nekoliko mahova kada ele da na nekog od
svojih suseda navuku protivniku vojsku, uvek podvlae da su vlasi nezadovoljni.
Nepovoljno dranje vlaha i njihovo nezadovoljstvo se smatra kao vaan element
slabosti gospodara teritorije. Mestimino se moe opaziti da je oblasnom
gospodaru najtee da ba vlahe dri u poslunosti. To je moralo s druge strane
navoditi gospodare da povlauju vlake stareine i da im daro- vima i milostima
olakavaju prodiranje u krugove uglednog drutva.

Naavi se u ulozi vladaoca u svojim zemljama, obla- sni gospodari su bili

suoeni s potrebom da svoj dvor i na- in ivota organizuju po ugledu na kralja, da
se okrue sposobnim saradnicima i zavedu neophodne slube. Za srazmerno kratko
vreme, oni su u tom pogledu napredovali krupnim koracima. Dok na jednoj strani
vidimo iz jednog sluajno sauvanog izvetaja kako Radi Sankovi 1403. prima
dubrovakog poslanika u Popovu pod vedrim nebom, nedaleko od svoje vlastele
izmeane u krugu sa slugama poklisarevim, na drugoj strani imamo svedoanstva
kako su bosanska gospoda sa svojim vitezovima 1412. u Budimu iza- zivala
divljenje dvorske sredine. U svakom sluaju, tada su ve mogli da stanu naporedo s
feudalcima stare tradicije i evropskog nivoa.

 ! ( 1 3 2 2 )

443

Jo dok su bili samo istaknutija i bogatija vlastela s velikim acsa^a u

budunosti, oblasni gospodari su imali u rudimentarnom obliku poneto od onoga
to im je docnije bilo neophodno. Imali su, pre svega, svoju plemiku okolinu
sastavljenu od roaka i nie vlastele; imali su zatim upravitelje svojih poseda i
ponekog dijaka koji je sastavljao neophodna akta. Nema sumnje da su jo u svojim
skromnim poecima drali tvrave u kojima bi boravili i u kojima su bili njihovi
dvori. Ukoliko su se vie sami uzdizali rastao je po broju i znaaju svet kojim su
bili okrueni. Od vremena kada imamo na raspolaganju retke povelje oblasnih
gospodara vidimo da i oni, kao nekad ba- novi i kao bosanski kraljevi, navode
svoju vlastelu kao svedoke i zaklinju se s njom zajedno. Kod Kosaa ovaj krug
vlastele za ivota Sandalja Hrania ostaje ogranien na vlastelu iz etiri kue
plemena Kosaa, a pod njegovim naslednikom Stefanom Vukiem se iri i na
druge ista- knutije plemenite l>ude bliske vojvodi. Kod naslednika Pavla
Radenovia se skoro uvek razlikuje vlastela od bratstva" i vlastela od slugu.
Prirodna posledica obra- zovanja krugova vlastele oko oblasnih gospodara je bilo
opte izdizanje u drutvenom rangu ovih u stvari novih i dotle vrlo skromnih
plemia. Taj proces se nije zadrao samo na onima koji su iveli s oblasnim
gospodarima i sva- kodnevno saraivali s njima, ve je obuhvatio i one koji su ih
na bilo koji nain sluili. Otuda se, kako izgleda, upo- redo s obrazovanjem oblasti
samostalnih feudalnih gospo- dara zavrava i proces drutvene diferencijacije, tako
da se svi oni koji su uspeli da, drei se grevito svoga plemena i svoje makoliko
skromne plemenite batine, izbegnu padanje u zavistan poloaj, poinju smatrati
vla- steliiima.

Iz sredine ne tako brojne i prilino primitivne nove vlastele, oblasni gospodari

nisu mogli regrutovati sve po- trebne slubenike. Uostalom, i bosanski kraljevi su
od vremJena Tvrtka I za svoje protovestijare uzimali strane trgovce kao to su bili
Tripe Petrov Bua za vreme Tvrtka I, ili ore Boki i njegov sin Nikola za vreme
Dabie, Jelene i Ostoje ili svetena lica, kao to je bio pop Ratko za vreme Tvrtka I.
Tek pred sredinu veka su kra- ljevi uzimali domae ljude za rukovodioce svojih
finan- sija. Oblasni gospodari su morali da krenu drugim pute- vima i uzimaju
domae trgovce za svoje komornike;, pro- tovestijare ili rizniare. Tako u
slubi Pavla Rade- novia i njegovih sinova sreemo kao protovestijara 1 trgovca iz
Prae, zakupnika carina i dunika dubrova- kih kreditora Brajla Tezalovia. 3
Dugogodinji komornik Sandalja Hrania i Stefana Vukia, Pribislav PohvaliK,
nije poticao iz vlasteoske sredine, a drugi, Pribisav Vu- koti, komornik i diplomata
hercega Stefana, znamo si- gurno, poeo je kao trgovac u Foi. Ove linosti, vrlo
dragocene svojim gospodarima ne samo u voenju finansija, ve i kao savetnici i
diplomate, nadmaivale su ponekad po svome uticaju vlastelu. Znanja i sposobnosti
otvarali su ovom krugu ljudi, daleko brojnijem nego to se vidi iz navedenih
primera, put u plemiku sredinu. Brajlo je de- lujui kao protovestijar poeo da
nosi titulu kneza, dok su dva spomenuta Pribisava nobilitirani na taj nain to ih je
neko u Bosni ili na stranim dvorovima proizveo za vi- tezove, tako da se javljaju i

jedan i drugi kao poteni vi- tez. Slian je na dvoru Tvrtka II i kralja Tomaa bio
put Restoja koji je- bio kancelar (logotet), docnije i protovesti- jar. Kada se uzmu u
obzir carinici i poslanici mogao bi se samo kod porodice Pavlovia i Kosaa
sastaviti spisak od dvadesetak ovakvih linosti koje su na povrinu izneli znanje i
umenost, neophodni u razgranatim i sloenim po- slovima dvorova oblasnih
gospodara. Savetnike i saradnike dobijali su oblasni gospodari iz ovih dveju kua i
iz re- dova krstjana crkve bosanske. U itavom nizu poznatih imena, najznaajnija
su svakako ona Vlatka Tumarlia, sa- vetnika i diplomate Pavla Radenovia i
sinova, i Radina Gosta, prve linosti na dvoru vojvode i hercega Stefana Vukia
Kosae. Meu dvorskim personalom vano mesto su zauzimali pisari koji su
dobijali zvune titule nadvor- nog dijaka ili logofeta". Po pravilu, oni su bili i
za- duivani diplomatskim misijama.

Kad se govori o dvoru oblasnih gospodara misli se na krug ljudi koji ih je pratio,
iveo^u njihovoj okolini i sluio im. Dvor kao stolno mesto i stalno sedite oblasni
gospodari nisu imali, isto onako kao to ga nije imao ni bosanski kralj. Izmeu
svojih gradova i dvoraca, iz kojih su se neprestano premetali i selili, davali su
nekima prednost,' ali su bili daleko od toga da se za njih stalno

 ! ( 1 3 2 2 )

445

veu i ustale u njima neke centralne slube. Kao to se s kraljem selila

kancelarija i kao to je kralj sudio ak premetajui se iz mesta u mesto, tako su
i oblasni gospo- dari vodili i nosili sa sobom sve to im je bilo potrebno u
obavljaznju svojih vladarskih funkcija. Kraljevi su, ko- liko vidimo po tragovima
kretanja, rado birali za boravi- te gradove Sutjesku, Visoko i Bobovac, docnije i
Jajce, dok su se Pavlovii drali Bora, a Kosae Blagaja, Sa- mobora, Sokola i
Novog. Za hercega Hrvoja i njegove nasled- nike smo nedovoljno obaveteni, ali
nema sumnje da su na- roitu panju poklanjali slavnom Jajcu, koje je herceg podigao u danima svoje najvee moi.

Formiranjem oblasti feudalnih gospodara bosanska drava, kao to je vie puta

podvueno, podeljena je na etiri dela, od kojih je svaki imao punu samostalnost u
unutranjem razvoju i vezama s okolnim svetom. Pa ipak, to nije dovelo do
potpunog raspada i nestanka Bosne kao dravne celine, mada bi neke vane

okolnosti potpomagale razvoj dogaaja u ovom pravcu. Iz ranijih izlaganja se moglo uoiti kako je Bosna naglo i bujno teritorijalno na- rastala i kako je malo
vremena bilo za vre povezivanje i stapan>e ovih oblasti s prvobitnim bosanskim
dravnim zemljitem. Oblasni gospodari su se javili upravo u ovim periferijskim,
najkasnije steenim zemljama i to je otva- ralo mogunost da se one nepovratno
otcepe od Bosne u ko- joj su provele tek sasvim neznatni deo svog istorijskog razvojnog puta. Hum je, na primer, imao isto toliko dugu po- litiku tradiciju kao i
sama Bosna, s njom je bio zdruen nepun vek, pa uprkos tome nije dolo do cojava
separatizma oslonjenog na tradicije humske samostalnosti. Oblasni go- spodari su do
kraja ostali rusaka gospoda i svoje zemlje smatrali delom Bosne.

U stvarnosti potpuno podeljena, Bosna je u sferi poli- tikih koncepcija ostala

idealno jedinstvena, zahvaljujui novom pojimanju drave koje je prevladalo u doba
kralja Tvrtka I. Ugarska je Bosancima bila najblii i najvaniji uzor po kome su
obrazovali svoja shvatanja o dravi. A upravo je doba unutranjih kriza u Ugarskoj,
posle smrti kralja Lajoa, aktualizovalo u najveoj meri pitak>a o pravu naslea,
ulozi sabora, pravu plemstva kao stalea, ulozi i znaaju dravnih insignija, itd.
Uestvujui ivo i s velikim angaovanjem u borbama oko ugarskog prestola,
Bosanci nisu mogli da ne uju argumente koje je potezala kako jedna tako druga
strana. Otuda je dolo do malo ne-

obine pojave da je gtrelom u bosanskom dravnom razvitku obeleen

Tvrtkovim krunisanjem dobio za kratko vreme sa- svim novi smisao. Ranije je
pokazano da je Tvrtko za svoje krunisanje i formulisanje uenja o dvostrukom
vencu pod- sticaj dobio iz Srbije. Ubrzo posle njegove smrti, meutim,
shvatanje o kruni i kraljevstvu je oblikovano po ugarskom modelu..

Pre svega, prvi termin kojim se obeleava pojam drave rusag bosanski
ili sav rusag bosanski preuzet je neposredno iz Ugarske kako pokazuje samo
malo preina- ena re orsag. Rusag bosanski" je u isto vreme sva Bosna to
jest vlastela bosanska okupljena na dravnom saboru. Prema vlasteli koja
predstavlja svu Bosnu kao jedan bitan element drave stoji kr^na kao
transperso- nalni simbol drave koji u ovom suprotstavljanju dva ele- menta
zastupa dostojanstvo kralja. Linosti kraljeva se me- njaju ali dostojanstvo i
kruna ostaju stalni. Govori du- brovakih poslanika skicirani u njihovim
uputstvima ovo shvatanje nam u veoj meri otkrivaju nego oskudni domai
spomenici. Kruna i Bosna (Sogopa e Vo&pa) je isto to i kralj, gospoda i
vlastela (ge, 51pog1 e ago), a sve zajedno predstavlja bosansku dravu.
Uticaj shvatanja o sta- lekoj dravi je ovde sasvim oigledan, a u najveoj meri
je karakteristino da se pomenuti termini i shvatanja po- inju pojavljivati
upravo u prvim godinama XV veka. Lako je uvideti znaaj ovakvog shvatanja za
ouvanje ideje o je- dinstvenoj bosanskoj dravi. Vie ne ini sam vladalac
dravu kao to je to bilo u doba patrimonijalnog shvatanja, rusag bosanski se
sada sastoji podjednako od kralja i vlastele, pre svega rusake gospode, kako
se u izvorima nazivaju oblasni gospodari. Kao konstitutivni element drave oni
su daleko od pomisli da je se odriu, utoliko^ pre to je uprkos podeljenosti
ostao stanak kao telo u kojem njihova uloga u punoj meri dolazi do izraaja.

Dravni sabor Bosne je, razumljivo, naglo skoio u znaaju posle Tvrtkove smrti.
Kraj XIV i prve dve decenije XV veka predstavljaju doba njegovog najveeg
uticaja. Sabor u ovo doba ne samo da je birao vladaoce ve lh je i zbaci- vao, kao
to se vidi na primeru Ostoje i Tvrtka II. Stanak se sakupljao i sam bez poziva i
uea vladaoca i nepo- sredno delovao na spoljnu politiku, odl\ givao o sudbini
pojedine vlastele, raspravljao o teritorijalnim pitanjima, sve funkcije je vrio u
znatno potenciranom obliku.4 Put koji je u svom unutranjem razvoju prela Bosna
nijemogao da ne ostavi traga i na saboru. estina borbi koja se vodila meu
rusakom gospodom" prenosila se i na skupove na kojima je dolazilo do tekih
scena i do razilaska ue- snika usled nepoverenja i mune atmosfere. Kralj i oblasni
gospodari, r&zume se, vodili su glavnu re, a ostali ue- snici su se sve vie
pretvarali u njihovu pratnju. Ukoliko je vreme dalje proticalo pomerale su se
funkcije sabora prema reavanju spoljnopolitikih pitanja i izglaivanja domaih
sukoba. Tako je sredinom XV veka dolo i do ue- a srpskog despota na
bosanskom stanku. Ponekad su go- spoda uestvovala na stanku preko svojih
predstavnika koji su na tome skupu delovali kao poslanici. Ali i pored svega toga,
sabor nije izgubio karakter jedinstvenog tela koje predstavlja bosansku dravu kao
celinu.

Kruna je, kao to je ve reeno, takoe bila simboliki zastupnik jedinstva

Bosne. Kao i u gotovo svim evropskim monarhijama ovog i docnijeg doba kruna
potena kruna bosanska pored ostalog, ovaploivala je sada ve ap- straktno
shvaeno vladalako dostojanstvo. Kruna je bila veita dok su pojedini kraljevi
troni, prolazni i slabo- stima podloni ljudi. Kruna je nosilac prava na tribute koji
se Bosni isplauju, kruna je zauzela mesto kralja i kao gospodin" kome vlastela
duguje vernost i slubu. Za oblasne gospodare se govori da su vazali krune. Otuda
je bilo mogue da oblasni gospodari ratujui protiv kralja ne kidaju veze sa
bosanskom dravom, jer ostaju verni kruni. S pojimanjem krune, kao najvieg
dravnog simbola, stoji u vezi sigurno utvrena injenica da su kraljevi u Bosni
dolazei po drugi put na vlast ponovo krunisani. Ta praksa svedoi o jasnom
odvajanju kralja kao prolazne linosti od krune kao transpersonalnog simbola. Za

istinsko i legalno kraljevanje bilo je potrebno uvek zdruiti ova dva ele- menta, prvo
krunisanje je izgubilo vrednost im je kraljeza linost bila odvojena od krune.
Liturgijska vrednost cere- monijala krunisanja imala je, sudei ba po tome, dpugorazrednu vrednost, iako Tvrtko II u jednoj povelji spominje svoje sveto krunisanje
(zasga sogopaCot) i svetu krunu (zasga sogspa). Uostalom ve su specifine
bosanske crkvene prilike morale na izvestan nain onemoguavati pojavu izrazitih
sakralnih crta kraljevstva. U svakom sluaju, vidimo da je krunisanje ponekad
zakanjavalo, a da su kra- ljevi imali punu vlast odmah posle izbora i da su najvanija akta obavljali i u razmaku izmeu
izbora i kruni- sanja. Da je Ugarska delovala i na bosanska shvatanja o kruni
pokazuje injenica da su i Bosanci odredili jedno stalno mesto u kojem se uva
kruna. Ve krajem XIV veka se za grad Bobovac kae da je mesto gde se uva
kruna kraljevstva bosanskog, bio je, dakle, bosanska paralela ugarskom Viegradu koji je imao .kstu funkciju.
15 S. irkovi: Istorija srednjovekoane bosanske drave

U vezi sa shvatanjem o dravi i uenjem o kruni izbija na videlo razlika

izmeu zemlje koja je ostala pod kralje- vom vlau i teritorija oblasnih gospodara. I
rusag i kruna odnosili su se, nesumnjivo, na itavu bosansku dravnu teritoriju, ali
su praktino uticali samo na onaj deo Bosne kojim je vladao kralj, dok su zemlje
oblasnih go- spodara pokazivale izrazitu obnovu patrimonijalnih obe- leja. Ni
oblasni gospodari, istina, ne nazivaju svoje ze- mlje plemenitom batinom, ve
dravom, steanijem ili gospodstvom, ali se patrimonijalne crte ogledaju u
nainu gospodarenja i nasleivanja. Sandalj Hrani se na primer javlja u povelji o
ustupanju Konavala zajedno sa svojom braom Vukcem i Vukom, i svojim sinovcem
Stefa- nom, iako Konavle nije spadalo u njihovo plemenito; slino je i kod
poslednje generacije Pavlovia sasvim pred kraj bosanske samostalnosti. Teritorije
oblasnih gospodara se i nasleuju po privatnom pravu tako da ne izostaju ni
sukobi oko podele i naslea, to je nanelo velika zla ze- mljama Kosaa. Nasuprot
tome, kraljevska teritorija ide novom nosiocu krune, bez ikakvog obzira na stepen
srodstva i norme u privatnom nasleivanju. Ista razlika se opaa i kod kua,
zemljita i dohodaka koje su kraljevi i oblasni gospodari imali u Dubrovniku. Dok

su kue i batine date jednom kralju pripadale njegovom nasledniku po kruni i

prestolu, dotle su ta ista imanja kod oblasnih gospodara prelazila na prirodne
naslednike, tako da je, na primer, ono to je bilo dato Hrvoju 1399. docnije pripadalo
nje- govim unukama.

U kritinim decenijama na prelazu iz XIV u XV vek, Bosna je doivela veliki

preobraaj u svome unutranjem razvoju. Najbitniju njegovu crtu predstavlja
obrazovanje oblasti feudalnih gospodara, koje je nosilo u sebi opasnost potpunog
razbijanja Bosne kao dravne celine. Zahvalju- jui, meutim, istovremenom
izgraivanju novih shvatanja o dravi, stvorena je u oblasti politikih i pravnih
idejajaka protivtea centrifugalnim tendencijama. Bosanska drava se kao
jedinstveni politiki i teritorijalni okvir odrala sve do gubitka nezavisnosta, ali je
itav njen dalji razvoj bio u najveoj meri odreen faktikom podeljenoKu koja
vie Nikad nije bila prevladana.

7. PRIVREDNO I KULTURNO DOZREVANjE

Politike tekoe i ratni potresi burnih godina pri kraju XIV i na poetku XV
veka nisu zakoili privredni razvoj Bosne. Viegodiidnji ratovi Bosne sa Ugarskom
pre- secali su privredna i trgovaka strujanja koja su vodila ka severu. Ali ka toj
strani nije bila orijentisana bosanska privreda, iako su u mirnim godinama postojale
privredo^e veze sa Ugarskom. U daleko veoj meri je Bosna od najranijih vremena
bila zdruena sa privrednim sreditima na naoj obali Jadrana. Te veze, meutim,
nisu ni u godinama skoro neprekidnog ratovanja bile prekidane. S druge strane od
ratnih pustoenja su stradale severne oblasti dok je pro- izvodno najaktivnije
centralno podruje ostajalo pote- eno. Proizvodne snage i stalni tokovi robnog
prometa odr- avali su se i docnije u isto tako tekim vremenima. Na- glo privredno
opadanje je poelo tek iza sredine XV veka kada su Turci nasilno presekli promet sa
Primorjem da bi itavu rudarsku proizvodnju Bosne okrenuli sebi.
Rudarska proizvodnja, bez sumnje najvaniji elemenat privrednog ivota Bosne,
dostie svoj vrhunac upravo u prvoj polovini XV veka. To se jasno opaa po
podacima o izvozu metala iz Bosne i po ivosti i brojnosti trgova- kih naseobina uz
bosanske rudnike. Nagli porast rudarske proizvodnje moemo brojnim podacima
ilustrovati samo za Srebrnicu. Dok je Tvrtko I dobijao 1389. na ime carine za
Srebrnicu i Ponor 425. litara srebra, ve 1417. je despot Stefan Lazarevi dobijao
2400 litara i odjednom izve- snim reformama podigao na 3100 litara.1 Za 28 godina
je vrednost regalnih prava skoila preko pet i po puta, to je znak da je u priblinoj
srazmeri morala porasti i pro- izvodnja. Pri tome se mora imati na umu da je od toga
inter- vala Srebrnica u despotovim rukama mogla biti najvie 6 godina, tako da ne
moe biti sumnje o velikom napretku

rudnika u vreme bosanske vlasti. O velikom obimu bosanske proizvodnje

metala, naroito srebra, svedoi i poslovpa knjiga brae Nikole i Luke Kabuia,
dubrovakih trgo- vaca koji su radili sa Bosnom i godinje izvozili veoma velike
koliine srebra.2 Sigurnim podacima o veliinj1 proizvodnje i tempu njenog uspona

neemo nikad raspolagati, ali mnogobrojne pojedinane vesti na kojima poiva nae
znanje, pokazuju da proizvodnja srebra i olova igra najva- niju ulogu u bosanskom
privreivanju, i da se ova pro- izvodnja tokom prve polovine XV veka nalazi u
usponu.

Vie nego ikad ranije privredna aktivnost rudarskih sredita privlai strane
trgovce koji se u velikom broju naseljavaju i trajno borave u gradskim naseljima.
Naseobine primorskih trgovaca, pre svega Dubrovana koji nemaju istinskog
konkurenta u poslovanju u Bosni, rastu brojno i dostiu vrhunac u treoj i etvrtoj
deceniji XV veka. Zatieni ugovorima Dubrovnika i bosanskih vladara i oblasnih
gospodara, uivajui upravnu i sudsku autono- miju, oni u punoj meri koriste svoju
umenost i veze sa mediteranskim privrednim centrima. U prvoj polovini XV veka
se razvio i sloj domaih trgovaca u Bosni, ali nje- gova aktivnost se zaustavljala na
jadranskoj obali. Domai trgovci nisu ni dospeli da razviju znatniju samostalnu
aktivnost, ve se oslanjaju na Dubrovane i Dalmatince, od kojih uzimaju zajmove i
kojima esto slue kao poslovni agenti. Oni nisu bili rtve konkurentske borbe
Dubrov- ana i drugih Dalmatinaca, ve su na potinjenu i drugo- razrednu ulogu
bili osueni zbog toga to su usled nedo- voljnih znanja i nespremnosti ostali
ogranieni na lokalne okvire i na prvu etapu u robnom prometu Bosne sa mediteranskim tritem. Punu korist iz ovog trgovanja su iz- vlaili oni koji su bili u stanju
da se' sa bosanskim pro- izvodima pojave na italijanskim tritima i da tamo nabavljaju istovremeno sve ono to je balkanska unutranjost traila.

Vladari i oblasni gospodari se nisu meali mnogo u poslovni ivot od koga su

izvlaili velike koristi. Sve njihove intervencije su sraunate na poveanje svoga
udela u prihodima koje stiu proizvoai i trgovci. Pri tome su se sudarali sa starim
obiajima i pravima pojedinih mesta ili grupa trgovaca. Bosanski kraljevi i oni
oblasni gospodari koji su imali pod svojom vlau rudnike, preko- raivali su
ustaljene i uzakonjene delove koji su im pri- padali na ime regalnih prava 3 na taj
nain to su carinu jednog rudnika prodavali po najveoj mog\'Koj ceni
terajui zakupce, domae ili strane trgovce, da se dovijaju na razne naine kako bi
isplatili ugovoreni iznos i izvukli neku korist za sebe. Ponekad su carinici zavodili
svoj monopol spreavajui valturke, strune rudare, da prodaju srebro trgovcima, i
zatim propisivali cenu veu od uobiajene. To je, naravno, nailazilo na estok otpor
naroito dubro- vakih trgovaca koji su u tome videli krenje starih do- brih
z^kona" garantovakih ugovorima. Nekada se preko lea carinika vodio pravi dvoboj
izmeu gospodara rudnika i dubrozake vlade, koja je nareivala bojkot trga ili rudnika u kome su zavedene novtine i strogo kanjavala svoje graane ako su
umeani u posao sa carinom. U cilju zatite svojih prihoda kralj Tvrtko II je za
vreme svoje druge vlade zaveo bolanje" igosanje srebra kao dokaz da je prolo
kroz carinu i da je naplaen vladaoev deo.

Sandalj Hrani koji nije imao rudnika u svojoj zemlji uvodio je nove ili
poveavao stare carine, teei da na taj nain popravi svoje finansije. Niz godina on
je krio mo- nopol u trgovini soli time to je otvorio solane i ku- merk solski u
Sutorini pod Novim. Pred dubrovakim pro- testima je popustio tek kad je
zagospodario Drijevskim trgom i kad je poeo ubirati polovinu zamanih prihoda od
prodaje soli.

Daleko vei znaaj kao privredno-politika mera ima odluka kralja Tvrtka II,
za vreme druge vlade da obnovi kovanje bosanskog novca. Iz nepoznatih razloga se
u Bosni posle smrti Tvrtka I prekinulo sa kovanjem domaeg novca. Ostoja je za
vreme svoje prve vlade u svojoj povelji za mle- take trgovce obeavao da e
mletaki novac cirkulisati po njegovoj dravi kao to je tada 1404 cirkulisao
dubrovaki, ako on odlui da ne kuje novac. Odluka Tvrtka II da obnovi bosansku
kovnicu inspirisana je istim motivom kao i dubrovaki protesti: eljom za
ostvarenjem prihoda. Ali Dubrovane je uz to pokretala i briga o sta- bilnosti'
novanog sistema, jer su razlogom strahovali od neprijatnih posledica kvarenja
novca.

Kovanje novca se uprkos dubrovakim protestima prvo kod Tvrtka II, a zatim
kod Tomaa, nastavilo sve do pada Bosne. Zanimljiva je u tome injenica da oblasni
gospodari nisu poli za kraljevim primerom, nego su ostavljali da u njihovim
zemljama cirkulie kraljev i dubrovaki novac. U vezi sa novcem se kod bosanskih
vladara i oblasnih go- spodara javio problem oko pribavljanja zlatnika. Bosanski
vladari su kao i Dubrovnik i primorski gradovi kovali samo srebrni novac, koji je u
XV veku ustaljivanjem bime- tallstikog reima, ostao ogranien na trgovinu u vie
ili manje lokalnim okvirima. U prometu meu dalekim tritima traio se iskljuivo
zlatni novac, pre svega mletaki dukat. Naslednik Sandalja Hrania se otvoreno
alio da carine d namete sakuplja u srebru, a kada neto kupuje preko mora treba
da plaa u dukatima. Kada, pak, u Dubrovniku trai da menja srebro za dukate
ovima odmah skae cena. Sa tom tekoom su se sudarali i svi drugi, jer nije bilo
stalnog odnosa izmeu srebrnog i zlatnog novca ve se on menjao prema trenutnoj
ponudi i potranji. Ovaj problem se prenosio i na iroke mase stanovnitva, jer su
gospodari, znamo to sigurno za pomenutog Stefana Vukia Kosau, nekad traili

namete u zlatnom novcu. Usled ve- like potranje za dukatima skakala im je

vrednost, pa se deavalo da zbog toga realni iznos nameta poraste za ita- vih 10%.

I pored svih tih tekoa i svakako niza drugih koje ne poznajemo, bosanska
privreda je napredovala i u robno nov- ane odnose uvlaila sve ire krugove
stanovnitva. Agrarna podruja u okolini gradskih naselja su privuena na trite
ivotnih namirnica. Ostale oblasti su ue- stvovale u trgovini voskom, medom,
stoarskim proizvo- 'dima itd. koji su i dalje zauzimali vano mesto u robnom
prometu. Vlasi su privredno aktivirani preko transport- nih usluga i trgovine stokom.
Tokom itave prve polovine XV veka je znatan broj vlaha iz Bosne ukljuen u
kreditno poslovanje dubrovakih trgovaca. Testamenti dubrovakih trgovaca
naseljenih u Bosni pokazuju da se kreditiranje vri i u unutranjosti, iako ovde
nemamo podataka koji bi pokazivali da je zadz genost masa stanovnika postala drutveni i politiki problem kao to je to bilo u srpskoj Despotovini.

 ( 1 3 9 1 4 2 2 )

23 !

Privredni uspon i velike drutvene i politike pro- mene, ocrtane ranije,

doneli su sobom i uslove za znaajan preokret u bosanskom kulturnom razvoju.
Nekoliko mome- natg je u tome, ini se, igralo odluujuu ulogu. Na prvo mesto
treba, po svoj prilici, staviti izlazak iz vekovne izolacije, koji poinje sredinom
XIV veka, kada se ustaljuju putevi intenzivnog robnog prometa, kada u veoj
meri po~ inje kretanje i meanje stanovnitva i kada politika zbivanja poinju
izvlaiti vrhove feudalnog drutva iz skuenih domaih okvira i dovoditi ih u
tenje veze sa feudalnom sredinom u okolnim dravama. Odmah zatim
do- lazi nagli uspon nekoliko jakih vlasteoskih porodica i njihovo
pretvaranje u oblasne gospodare sa velikim dvoro- vima, suoene sa
potrebom da svoj nain ivota i itaz ambijent dbvejDu u sklad sa
visokim poloajem do koga su se vinuli. Na drugoj strani je i tenja
niih slojeva feu- dalne klase da brani i potvruje svoju
,,plemenitost mo- rala neminovno dovoditi do promena u
mentalitetu i na- inu ivota.

 ( 1 3 9 1 4 2 2 )

23 !

Ovaj kulturni preobraaj se oslanjao na jednu kulturnu batinu koja nam je

skoro potpuno nepoznata. Izvori za prethodna razdoblja su toliko malobrojni i
turi da ne doputaju ni da se pokrenu pitanja o kulturi Bosne pre

459

veka. U stanu smo samo da u bosanskoj crkvi vidimo, po- red vladalake
kancelarije, jedinog uvara i negovatelja tradicija slovenske pismenosti.
Dualistika doktrina i jednostavni kult ove crkve oslanjali su se u krajnjoj liniji
na tekstove Svetoga pisma koje su bosanski krstjani mnogo itali, dobro
poznavali i potezali u odbranu svojih dog- matskih stavova. Rukopisi su u
crkvenoj sredini morali biti daleko vie prepisivani i mnogo vie raireni nego to
to retki sauvani tekstovi odaju. uvajui budno i- stou svoga uenja i sledei
uporno svoju tradiciju, bosan- ski krstjani su se oslanjali na stare glagoljske
predloke, a kada su i potpunb prihvatili irilicu, glagoljska pi- smena su u krugu
crkve potovana i ispisivana u starom i okamenjenom obliku simboliui vernost
tradiciji. Jedno nedavno sreno otkrie je pokazalo da je ve u prvoj polo- vini
XIV i svetovna vlasteoskz sredina pribavljala i u- vala knjige.* Ipak teko da je
pismenost u to doba i ranije sluila kojoj drugoj svrsi sem umnoavanja pobonih
knjiga i ispisivanja povelja. Laika sredina drugome nije bila dorasla, dok je za
krstjane sve ostalo bilo tato i ne- potrebno.

460

Dok je na jednoj strani bosanska crkva predstavljala most koji spaja

skromne poetke hrianske kulture u Bo- sni sa vremenom sazrevanja, prenosei
kroz tamne vekove luu pismenosti; ona je na drugoj strani, na podruju umetnosti, sasvim izrazito prekidala kontinuitet. Neprijatelj- ski stav crkve prema
hramovima u kojima se bog slavio i likovnim ostvarenjima i itavim sjajem
hrianskog kulta, cije ostavljao mesta za estetske ambicije i ispoljavanje
umetnikog majstorstva. Usled trijumfa bosanskih patarena je od etrdesetih
godina XIII veka ne samo za dugo prestala svaka delatnost na polju crkvene
arhitekture, ve je razo- reno i ono to je dotle bilo stvoreno. Propale su i
skromne crkvene graevine kakve je i ban K^lin zidao i kakve se jo 1244.
spominju u nizu mesta na bosanskom zemljitu; propalo je isto tako i ono to je u
jeku dominikanske akcije podignuto sa veim ambicijama kao katedralna crkva
svetog Petra u Brdu, koja je, najverovatnije, pripadala arhitekturi koju su u to
doba irili po Evropi prosjaki redovi. Pred sredinu XIV veka, kada je obnavl.ana
misionar- ska delatnost, najvea elja katolika je bila da se u Bosni obnovi sluba
Bogu i podignu crkve koje lee razorene i sruene.

U poslednjoj etvrti XIV veka poeli su se dizati fra- njevaki manastiri, u

gotovo isto vreme su u bosansku dravu ukljuene oblasti sa pravoslavnom
crkvenom orga- nizacijom i hramovima, pa ipak nije crkvena arhitektura dala
obeleje srednjevekovnoj Bosni, ve jedna sasvim druga vrsta spomenika. Zbog
njih Bosna u istoriji srednjevekovne kulture zauzima sasvim osobeno mesto
kao zemlja ste- aka" nadgrobnih kamenova. irom nekadanje bosanske
dravne teritorije lee i danas hiljade kamenih blokova obeleavajui mesta na
kojima lee pokojnici. Iako se po- slednjih decenija radoznalost strunjaka i

461

ljubitelja sta- rina trudi da rastera maglu tajanstva i romantike to lebdi oko
bosanskih nekropola, jo ni danas nemamo pouzdane odgovore na osnovna
pitanja koja se postavljaju u vezi sa stecima/ Najveim delom se to mora
pripisati okolnosti to su to nemuti spomenici vrlo jednostavnlh oblika, tako da
se otimaju svakoj klasifikaciji i hrono- lokom odreivanju. Samo mali deo od
ukupnog broja ou- vanih steaka ima na sebi ornamentalne elemente, a sasvkm
neznatan deo ima urezane natpise. Malobrojni natpisi tek ovde onde doputaju da
se preko imena, titule ili porodice pokojnika utvrdi priblino vreme izrade i
postavljanja spomenika.

Prema svemu to se do sada zna najstariji hronoloki odreeni steci bi se

nalazili u sastavu nekropole u Zgo- i, nedaleko od kraljevskog grada Visokog.
Na osnovu imena bana Stepana, urezanog na jednom spomeniku, izneto je
miljenje da se tu nalazi grob bana Stjepana I Kotroma- nia i da nekropola u
Zgoi predstavlja groblje Kotro- mania. Iako imena brae ovoga bana
Stepana mogu da pobune sumnje u identifikaciju, isto kao i izvesne ne- jasnosti u
vezi sa sudbinom banske titule posle proglasa kraljevstva, ipak ostaje injenica
da steci u Zgoi za- uzimaju posebno mesto meu hiljadama spomenika ove
vrste. Nesumnjivo bogati i moni poruioci su uspeli da pribave majstore koji su
sa mnogo vetine i dosta tehnike zrelosti usekli geometrijske i biljne ornamente,
scene lova i po- vorke konjanika na povrinama velikih kamenih blokova. Svi
ostali steci zaostaju po svojim likovnim kvalitetima za spomenicima iz Zgoe.

462

Sudei po mnogim znacima steci su se irili opo- naanjem. Nadgrobni

spomenici s kraja XIV i poetka XV veka, kako pokazuju imena sa natpisa,
ostaju jo uvek u krugu vlasteoskih porodica. Skupi nain obeleavanja grobova
je, oigledno, jo uvek bio privilegija gornjih slo- jeva drutva. Ubrzo je,
meutim, pregrada sruena i od sredine XV veka steke podiu i vlasi. Takav
razvoj je sasvim razumljiv, jer je kult pokojnika u narodu i u mnogo docnija
vremena predstavljao sredinju taku itave reli- gioznosti. Za taj kult je vezan
itav niz vanih obreda l obiaja, meu kojima obeleavanje groba zauzima
osobito mesto jer je tu naroito dolazilo do izraaja podvlaenje socijalnog ranga
porodice. Uzori su bili pred oima i im je ekonomsko stanje dopustilo i iri
slojevi su poeli da ukazuju mrtvima poasti do kojih se toliko dralo. Ne izgleda
ni malo sluajno to se steci odomauju u velikoj meri kod vlaha. Vlaki stoari
su se u toku prvih dece- nija XV veka ekonomski naglo snaili i njima je istovremeno najvie bilo stalo do drutvene afirmacije. Veza izmeu vlaha i steaka u
Hercegovini se jasno zapaa po rasporedu nekropola. Negde nam pomau i
natpisi. Nekro- pola u Radimlji kod Stoca je vezana za vlaku porodicu Hrabrena
(Miloradovia). Tu je polo za rukom da se utvrdi i vreme nastanka spomenika,
koje pada u osamdesete godine XV veka. Najvee bujanje steaka, po svoj
prilici, pada upravo u prvi period turske vlasti kada vlasi doivljuju svoj najvei
drutveni uspon.

Rasprostiranje steaka u irinu je donosilo sobom osetno opadanje njihovih

likovnih kvaliteta. Uporedo s tim se u ukraavanju opaa preuzimanje oblika sa
starijih ste- aka sa nesporazumima karakteristinim kod mehanikog
podraavanja. Repertoar figuralnih i ornametalnih mo- tiva na stecima je dosta

463

irok. Nailazi se na ornamente i kompozicije kojima su kao uzor sluili antiki

nad- grobni spomenici sauvani na hercegovakom tlu, ali isto tako i na
uproene i ogrubljene ukrase poznate u suvre- menoj umetnosti gotike.
Kompozicije sa predstavama lova i igara ponavljaju motive sa evropskog tekstila
i suvreme- nog dekorativnog slikarstva. Veruje se da je i hrianska i dualistika
simbolika igrala ulogu u dekorisanju bo- sanskih nadgrobngas spomenika. 7
Simboliki elementi su traeni i u pismu natpisa steaka, ali je to rezultat nesporazuma i zablude. Slova kojima se usled slinosti sa krstom pripisuje
simboliki znaaj i zbog kojih se dovode u vezu sa simbolizmom slova iz
ranohrianskih vremena,6 imaju takav oblik prosto zbog toga to su mehaniki
pre- neta iz obinog poslovnog pisma, diplomatike minuskule, na kamen, gde se
obino upotrebljavaju oblici epigrafskog pisma. Povelje i pisma ne samo
bosanskih kancelarija, ve i dubrbvake i srpske, bili bi prepuni simbolizma kad
bi se problematini postupak dosledno primenio. U samim nat- pisima steaka se
izriito kae da su ih sekli kovai, a este greke, naopako postavljena slova i
sl., jasno odaju da su nepismene zanatlije rezale u kamen tekst koji je neko
pismeno lice ispisalo na hartiji dpplomatikom ,minu- skulom. Ali to nije jedina
zabluda u vezi sa istorijom pi- sma u Bosni. Verovalo se da je u Bosni
upotrebljavana jedna osobita varijanta irilskog pisma tzv. bosanica" 1. Stvoreni su ak i runi i nepraktini znaci koji bi trebalo da u tampanom tekstu
odraze specifinost ovoga pisma. Pismo bosanskih tekstova je, meutim,
suvremena diploma- tika minuskula upotrebl.avana podjednako i u Srbiji i
Dubrovniku. Najnovija istraivanja su pokazala da je oao pismo poniklo u srpskoj
kraljevskoj kancelariji u vreme kralja Milutina i da bosanska kancelarija dugo nije
marila za nove i praktinije oblike i ostajala pri tradicional- nom liturgijskom
ustavu. U Bosni se diplomatika minu- skula ukorenila tek kad je sasvim pobedila
u kancelarijama Srbije i Dubrovnika.9

464

Jo krajem XIX veka se ukorenilo miljenje da su steci specifino vezani

za bosanske jeretike i da pred- stavljaju bogumilska groblja. Ponegde se i danas
smatraju za bogumilske spomenike i o njima se govori kao o bogumil- skoj
umetnosti.10 Steci su do te mere bili zdrueni sa bosanskom crkvom da se ak
pokuavalo negiranjem bogu- milskog karaktera steaka negirati jeretiki
karakter bo- sanske crkve. Danas se moe sa sigurnou rei da su steci
postavljani i na grobove krstjana i lanova bosanske crkvene jerarhije, ali isto
tako i da su vernici pravover- nih hrianskih crkava sahranjivani pod ovom
vrstom spo- menika. To nam ponegde izriito potvruju i natpisi. U Velianima
pod jednim stekom lei raba boija Po- lihranija, zovom mirskim gospoja
Radaa, a na jednom steku kod Travnika natpis kae da je to grob mua prave
vere rimske. Jedan deo nekropola se nalazi oko crkava, to samo po sebi mnogo
govori protiv bogumilske" teze. Ipak se ne sme gubiti iz vida injenica da se ova
vrsta spomenika na itavom Balkanu, nalazi samo na teritorijama koje su se
nalazile u sastavu bosanske drave i u bliskom susedstvu (zalee Dalmacije,
zapadna Srbija), i da su u najveem broju sauvani u krajevima gde je bila
rasprostranjena bosanska crkva. U Hercegovini se prisustvo krstjana moe
dokazati samo oko Neretve i u Konac-polju kod Nevesinja, a steci su raireni na
mnogo veem podruju. No tu su u njihovom irenju, kao to je ve podvueno,
odigrali vlasi vanu ulogu.

Za vreme dok se obiaj podizanja kamenih nadgrobnih spomenika irio od

bogatijih i uglednijih slojeva meu iroke mase stanovnitva, vrhovi feudalnog
drutva su napredovali krupnim koracima. Vrlo ivi i esti kon- takti sa okolnim
dravama, nova uloga Bosne u politikom ivotu Balkana, uzvieni kraljevski
rang vladaoca zahte- vali su da se bar dvor i neposredna okolina kraljeva pri-

465

lagode formama i obiajima koji su vladali u tadanjem svetu. Tvrtkova vladavina

je i u tome morala znaati pre- lom, ali nam je ba iz toga doba sauvano suvie
malo po- dataka da bi smo mogli stvoriti jasniju i pouzdaniju sliku. Verovatno se
mnogo tota menjalo uporedo sa reorganiza- cijom koja je usledila posle
Tvrtkovog krunisanja. Moe se samo Pretpostavljati da su u'prvi mah bili jaki
uticaji Srbije, ali da, kao i u drugom, nisu ostali trajni.

U toku daljeg razvoja u kome od poetka XV veka ue- stvuju i dvorovi

oblasnih gospodara preovladala je u Bosni ritersko-dvorjanska kultura, koja je
bila rairena u i- tavoj srednjoj i zapadnoj Evropi, a najjasnije izraena u
Francuskoj i Nizozemskoj. Atmosfera jeseni srednjega veka bila je neosporno
zahvatila i vrhove drutva u Bosni. Oskudnost izvorne grae, pre svega otsustvo
literarnih i likovnih spomenika, onemoguava nam, meutim, da sagle- damo
dublje i svestranije kakve je oblike i izraze ona do- bila na naem tlu. Mi smo
samo mestimino u stanju da na osnovu tragova i indirektnih podataka zapazimo
izvesne .spoljanje manifestacije itave atmosfere, dok veoma bitne komponente
moramo ostaviti nedirnz^te.

466

I kroz nae preoskudne podatke jasno se opaa da su se bosanska gospoda

trudila isto onoliko koliko i njihovi savremenici, da u optoj tenji za stilizacijom
i ulepa- vanjem ivota udese svoj ambijent sa to vie sjaja i ugod- nosti. Herceg
Hrvoje je na vrhuncu svoje moi zasnovao i- tav grad Jajce po uzoru na Saz1e11
sGiouo svoga vrhovnog go- spodara Ladislava Napuljskog. Grad je posle
njegove smrti doao u ruke bosanskih kraljeva i postao, naroito pred kraj
bosanske drave, omiljena rezidencija Kotromania. Od srednjevekovnog Jajca
je veoma malo ostalo, ali jo uvek dovoljno da se i na osnovu malobrojnih
fragmenata oseti da je arhitektonski okvir zamka bio izgraen u stilu gotike sa
velikom tehnikom zrelou. U dekoraciji dolaze do izraaja heraldiki znaci
koje je bosansko plemstvo pri- hvatilo od svojih savremenika u zapadnoj i
srednjoj Evropi. Najnoviji rezultati iskopavanja Bobovca. kraljevske rezi- dencije
u XV veku, izneli su na videlo materijal koji svedoi o izvanrednom nivou
dekoracije. Pored fragmenata veoma lepe plastike otkriveni su i ostaci
zidnog slikar- stva u dvorskoj kapeli. i I ovde sve to je otkriveno
pri- pada u.metnosti gotike, zajednikoj itavoj Evropi. Ali ve
ovde, posle drugoga grada, prestaje naa evidencija. Oc ostalih
zamkova je premalo sauvano i nedovoljno proua- vano.
Unajmljivanje majstora iz primorskih gradova, meu njima i
slikara, od strane drugih oblasnih gospodara moe biti znak da se i
na njihovim dvorovima slino postupalo.

Sluajno ouvani testamenti i poslovni dokumenti po- kazuju da su

bosanska gospoda pribavljala i uvala sku - poceno zlatno, srebrno i kristalno
posue, koje je bilo zidljivi znak bogatstva i raskoi. Raeno uvek sa umetni-

467

kim ambicijama, ono je sluilo idealu ulepavanja ivota i bilo istovremeno

omiljeni oblik poklona, koji su izme- njivani pri svakom diplomatskom i drugom
kontaktu. Ko- madi skupocenog posua su u pravom smislu kruili izmeu
evropskih dvorova, jer se mnogo puta ono to je primljeno kao dar poklanjalo na
drugoj strani. Tako je, to znamo slu- ajno, jedna zlatna kupa hercega Stefana,
darovana Vene- ciji, otila otud kao poklon Republike sultanu Meh- medu II.
Posue je u Bosnu dolazilo kao poklon, ali je isto tako izraivano i nabavljano na
strani. Ponekad su unaj- mljivani i strani majstori specijalno za tu svrhu. Tako je
herceg Stefan neko vreme drao u svojoj slubi jednog zlatara iz dalekog Bria.
Tenja za raskoi je dolazila do izraaja i kod odee. Veliki broj poslovnih
dokumenata nam svedoi o nabavkama najskupocenijih tkanina za 6o- sanske
dvorove. Tkanine i delovi odee su takoe rado izme- njivani kao pokloni.
Skupocena odea predstavlja znatan deo imovine koju je herceg Stefan imao u
svojim poslednjim danima i zavetao svojim naslednicima.

Karakteristina tenja da se ivot odvoji od obine stvarnosti i podigne u

sferu idealnog, opaa se i u Bosni. Gospoda su se kretala bogato i sveano
odevena, okruena rojevima pratilaca, sa kojih se takoe odbijao deo sjaja. To je
naroito dolazilo do izraaja u raznim sveanim pri- likama. Odjeke toga
oseamo samo ponekad u suvim i poslov- nim dubrovakim pismima. Iz
nesauvanog izvetaja du- brovakih poslanika koji su bili na svadbi kralja
Tomaa i Katarine, keri ^Stefana Vukia Kosae, je neto od zadivljenosti
prelo i u vladin odgovor tim istim posla- nicima. Razumeli smo piu
dubrovaki venici kako je doao vojvoda Stefan sa mnogo lepog sveta i
kako kralj i vojvoda ze apo atopgak) e ae atopgapo zetge gaps!a- ep1e sshp

468

^tapsMzzpgp opop 11' ^aIgo". Iz te krte replike na poslaniko pismo se moe

iitati da se meu bosan- skom gospodom negovao ceremonijal. To se uostalom,
opaa i kod podataka o delovanju poslanika. O velikim sveano- stima nemamo
drugih podataka sem da su dugo pripremane, naroito kad su u pitanju bila
svadbena slavlja. Tada su po- zivi odlazili i .daleko van granica Bosne. Gradske
regtu- blike su uestvovale u slavlju preko svojih poslanika. Du- brovani su
sigurno znali koliko domainima laskaju po- hvale velepnom slavlju, pa su u vie
raznih prilika iz- javljivali da je sveanost znaila najlepi dan koji je Bosna ikad
videla.

Sve je to bilo povezano sa jakim podvlaenjem hijerar- hijskog ustrojstva.

Bez obzira na stvarni odnos snaga kralj je uvek imao prvo mesto i, koliko znamo,
niko ga nije li- avao poasti koje mu po dostojanstvu pripadaju. U ogle- dalu
dubrovakog delovanja moemo opaziti da se tano znalo kome kakva titula
pripada, ko se kako ima oslovlja- vati, ko dobija vrednije darove itd. Veliina
poslanstava, njihova pratnja i darovi bili su tano dozirani prema ugledu linosti i
vanosti trenutka. Obazrivi Dubrovani ipak nisu uspevali da izbegnu prigovore
od svojih bosan- skih suseda, kad bi se ovi osetili zanemareni u odnosu na druge.
Naroito muna je bila situacija prilikom ispunja- vanja obaveza za ustupanje
Konavala. Vojvoda Sandalj je me- secima muio Dubrovane raznim sitnim
zahtevima stra- hujui da bi moglo izgledati da je Radoslav Pavlovi dobio vie
asti i da je njemu darovana lepa palata u Du- brovniku.

469

U kolikoj meri je bosanskoj gospodi uspelo da se izjed- nae sa svojim

savremenicima na istoj hijerarhijskoj le- stvici, pokazuju brane veze koje je
evropsko plemstvo skla- palo sa bosanskim dvorovima. Bosanska gospoda
oigledno nisu smatrana za egzotine i sirove strance. O tome nam svedoe i
poneke beleke savremenika. Posle velikog slavlja u Budimu 1412. je ak do
Poljske doao glas o tur- nirskim vetinama bosanskih plemia. Italijanski najamniki kapetan Broljo da Lavelo, koji je dobro poznavao italijansko drutvo
sredine XV vek^, bio je zadivljen linou kralja Tomaa s kojim se sreo 1452.
Zabeleio je da se ne sea da je ikada video lepeg i dostojanstvenijeg gospodina
od bosanskog kralja, on je prevazilazio i Fede- riga od Urbina, koji je oigledno
bio Broljov ideal.Koliko nam sauvana izvorna graa doputa da
vidimo, bosanska gospoda se nisu javljala u ulozi mecena. Drali su
oko sebe grupe muziara i glumaca, u starom smislu te rei koja je
tano odgovarala onovremenom josi1a1og; i ongler. Izuzetak bi bio herceg
Hrvoje kada bismo mogli biti sigurn-i da je Manojlo Grk, njegov navodni
hroniar, posvedoen tek poetkom XVII veka, stvarno postojao. Her- ceg
Hrvoje se inae pojavljuje kao naruioc rukopisa, jer su, po svoj prilici, i knjige
spadale u ono to je jedan go- spodin koji dri do sebe morao posedovati.
Sauvane su dze bogato iluminirane knjige prireene za splitskog hercega tkzv.
Hvalov rukopis, danas u Bolonji. i Hrvojev misal, danas u Carigradu. Iako je
jedan pisan glagoljicom po za- konu rimskom blaenoga Petra i Pavla crkve
rimskog dvora, a drugi irilicom ot ruki Hvala krstjanima v dni episkupstva i
nastavnika i savritelja crkvi bo- sanskoj gospodina deda Radomira, ipak je
umetniki ka- rakter njihovih ukrasa jednak. Zajedniki im je ak i je- dan
majstor minijaturista iz kruga gotikih iluminatora iz Dalmacije.12

470

Obnovljena crkvena arhitektura od kraja XIV veka mo- rala je biti

pomagana od kraljeva koji su se sve izrazitije ispoljavali kao katolici. Ona nam,
meutim ostaje sasvim nepoznata, delom zbog toga to su spomenici propali,
delom zbog toga to su srednjevekovni delovi utopljeni u docniJe dograivane
komplekse i nedovoljno proueni.

O mentalitetu i nainu ivota visokih feudalnih krugova mogue je stvoriti

kakvu takvu sliku, ali o niim slojevima vlastele, koji nisu prodrli u dvorsku
sredinu, je nemogue bilo ta dokuiti. Jedini izvori koji nam tu stoje na
raspoloenju su lakonski kratki, klietizirani i esto nespretno stilizovani natpisi
sa steaka. U njima ipak pomalo dolazi do izraaja ono to je, po svoj prilici, bilo
karakteristino za mentalitet ovog sloja: hvaljenje ugleda u druini, junakih
dela i vernosti, potene i verne slube", i privrenost plementini", na kojoj se, kako se esto podvlai, nalazi grob plemenitog mua. Kroz sve to probija
patrijarhalna jednostavnost jednog sloja odvojenog od rada i posveenog
ratovanju i slubovanju do- stojnom njegovog poloaja.

471

Isto tako nepoznata nam ostaje kultura varokog ambi- jenta. Ve po

sastavu trgova i gradskih naselja i vodeoj ulozi trgovaca se moe naslutiti da je
ovde osnovni ton odreivalo graanstvo primorskih gradova. Ono je svakako
donosilo elemente materijalne kulture iz primorskih gra- dova i pomagalo da se
oni afirmiu. Ono je, po svoj pri- lici, nametalo i trezveni i racionalistiki duh
koji ka- rakterie mentalitet graanstva u Primorju. Ova dru- tvena sredina se
morala jako razlikovati i od dvorskih gnezda velikih feudalaca i od malog
plemstva, ukorenjenog na batinama, pocosnog na svoj poloaj ratnika i junaka.
Ideali tedljivih i radinih trgovaca i zanatlija bili su sasvim suprotni idealima
ponositog i ratobornog plem- stva. Vie od toga je o kulturi bosanskih trgova
nemogue rei, ak i najvanije pitanje: koliko su je odreivale nama sasvim
nepoznate forme ivljenja sela, odakle se regruto- vao veliki deo stanovnika, a
koliko je svoj peat udarilo Primorje, mora ostati bez odgovora.

8. UNUTRANjE BORBE I POETAK TURSKOG

472

PRITISKA

Izmirenje Bosne s kraljem igmundom dobilo je svoj blistavi i

spektakularni izraz kada su se u prolee 1412. na ugarskom dvoru u Budimu nali
na okupu bosanski obla- sni gospodari s kraljem Ostojom i srpskim despotom.
Kralj igmund, koji se upravo izmirio s poljskim kraljem i tik povodom priredio
velike sveanosti, mogao je svetu da po- kae koliki ga vazali slue, a bosanska
gospoda su dobila priliku da se afirmiu u ritersko-dvorskoj sredini koja im je
bila uzor i ideal. Odjek ovoga slavlja nalazimo kod poljs.kog hroniara Dlugoa
koji belei da su se bosanski vitezovi proslavili na vitekim igrama. Najvanije
od svega je ipak bilo da se time zavrila ilava i uporna borba izmeu Bosne i
Ugarske koja je, s malim prekidima, ispunjavala deceniju i po bosanske istorije i
gutala ogro|a sredstva i snage. Izgledalo je da Bosni u novoj po- litikoj
konstelaciji pada u deo i nova uloga.

473

Ve u poetku 1.413. vojvoda Sandalj Hrani je i kao zet despota Stefana i

kao vazal kralja igmunda uvuen u ratovanje protiv Turaka. Kada je Bajazitov
sin Musa e- stoko opustoio zemlje Stefana Lazarevia, potukao srpsku vojsku i
sruio nekoliko gradova, despot se s jedne strane povezao s Musinim bratom
Mehmedom, a s druge zatraio

PEAT SA
POVELjE KRALjA
STEFANA
OSTOJIA IZ

p &{

1419.

/"3

pomo
kralja

od

igmunda.
Sandalj
je
tada
privremeno
napustio
ratovanje
protiv
Kotora, koji
nije
udovoljavao
nje- govim
zahtevima, i
poao
u
Srbiju, gde je
zajedno
s
Ivanom
Moroviem i
despotom

Stefanom
ratovao
protiv Muse.
Ue- stvovao
je
u
odlunom
boju
kod
amorlua
pod Vitoem,
gde je Musa
poginuo
i
Dubrovani
su
docnije
govorili
kako se je
gospodstvo
Ti hrabro i
plemenito

ponelo
pri
gospodinu
despotu
i
caru
turskom11.
Ovo
ratovanje je
u
stvari
najvie
pomoglo
Turcima, jer
su stvorene
mogunosti
da se obnovi
i
uvrsti
osmanlijska
mo
poljuljana za

vreme borbi
izmeu
Bajazitovih
sinova.

U
meuvremen

u
se
iz
temelja
promenila
situacija
u
Bosni.
Sandaljevo
odsustvo je
iskoristio
Hrvoje
Vuki i poeo
da
napada
njegove
oblasti.
Teko
je
pogoditi
motive koji
su rukovodili

splitskog
hercega da
jo jednom u
Bosni
raspali
plamen
unutranjih
borbi:
Moda
je
eleo
da
povrati
izgubljene
pozicije
u
donjoj
Neretvi
i
Drije- vima,
gde ga je
Sandalj

ranije
istisnuo. U
svakom
sluaju, na
njegove
postupke ]e
najee
reagovao
kralj
igmund.
Muki napad
na
zemlje
velikaa koji
je bio zauzet
u ratu s
Turcima
pruio mu je
povoda da u

junu 1413.
Hrvoja proglasi
za
odmetnika i
naredi
ugarskim
velikaima i
San- dalju da
ga napadnu.
Split se na
vest
o
sukobu
izmeu
kralja
i
hercega
pobunio
i
zbacio
Hrvojevu

vlast; Bra,
Hvar
i
Korulu
igmund je
ustupio
Dubrovaa
, a posede na
bosanskim
granicama
dao
hrvatskim
velikaima.
Ubrzo
je
Hrvoje
izgubio
i
imanja
u
Slavoniji i
poeo
da

moli da bude
vraen
u
milost
kraljevu
pozivajui se
na svoju vernost,
lanstvo
u
zm-ajevom
vitekom
redu
osnovanom
od
igmunda;
podseao je
da
je
kumstvom
vezan
za

kralja,
nudio da sud
velikih
feudalaca
ispita
njegovu
krivicu,
stavljao je u
izgled da e
prei
u
katolianstvo
; ali po- malo
i pretio da e
se
tuiti
celom svetu
da se kralj
nije
drao
obeanja na

koja
se
zakleo, i da
e
traiti
pomo, i pri
tome
spominjao
Turke
i
njihovu
nameru da
napadnu
Ugar- sku.
Toga
puta
igmund
nije
bio
spreman ni
na
kakvo
popu- tanje,
tvrdilo se da

nee da uje
za ugovore
ili
pogaanja.

Hrvoje
je posle toga
zatraio

pomo
u
Veneciji.
Molio je da
Republika
posreduje
kod
kralja
igmunda i
Sandalja, a u
isto vreme
nudio
da
pomogne
zavoenje
vlasti
u
Dalma- ciji
kupljenoj od
Ladislava
Napuljskog.
Trenutak je
bio sasvim
nepovoljan,
jer
je
Venecija u

avgustu
upravo sklopila primirje
sa
igmundom.
Stvarnu
pomo
je
Hrvoje dobio jedino od
Turaka, koji
su se upravo
bili
stabilizovali
16 S.

irkovi:
Istorija
srednjovekovne
bosanske drave

i osposobili
za
dalja
osvajanja.
Nema
nkkakve
sumnje da
upravo
Hrvoju
pripada
sumnjiva
slava da je
Turke
uvukao u
bosanske
unutranje
borbe i da
je bosansku
dravu

doveo
u
poloaj
sultanovog
tributara.

U
maju 1414.

Hrvojev
protovestija
r
Dubrovani
n Mi- hailo
Kabui
doveo je u
Bosnu
jedan veliki
odred
Turaka koji
se podelio
na tri dela,
od kojih se
jedan
uputio
prema
Zagrebu.

Turci
su
estoko
pustoili
krajeve do
kojih
su
doprli i u
avgustu se
vratili
s
plenom.
Tako
je
Bosna ponovo
postala
poprite
turskih
pustoenja.
Ona
je
dotle bila

srazmerno
poteena,
jer su Turci
zagospodari
li nje- nim
prilazima
sasvim uoi
velike
prekretnice
kod
Angore.
Sada
je,
meutim,
zapoeo
drugi
period
turskog
pritiska,

koji
nije
prekinut
sve do pada
Bosne.

S
Turcima se

pojavio na
bosanskoj
pozornici
bivi kral>
Tvrtko II
Tvrtkovi.
Njega
su
doveli Turci
verovatno
po
Hrvojevoj
elji da bi
potisnuo
Ostoju, koji
se jo uvek
verno drao
prema
igmundu i

ba 1414.
dobio
potvrdu
svojih
zemalja i
gradova.
Tvrtko se
drao
u
jednom
delu
zemlje,
i
uvan od
Turaka irio
krug svojih
pristalica.
Ve
u
avgustu je
imao
na

svojoj
strani Pavla
Radenovia
i
preko
poslanika
saobraao s
Dubrovani
ma. Ostojin
poloaj
ipak
nije
pokolebao,
jer vidimo
da i u martu
1415, posle
treeg
turskog
pohoda u
Bosnu,

Dubrovani
jo
uvek
njemu
isplauju
dohotke.
Protivnike
Hrvojeve su
esta turska
pljakaka
krstarenja
naterala na
potpunu
pasiv- nost.
Kralj
Ostoja se
zatvorio u
svoje
gradove, a

Sandalj je
bio
prinuen da
se
otkupljuje
velikim
darovima.
U pro- lee
1415.
u
Dubrovniku
se znalo da
sledea
vojska koju
je spremao
Isak-beg
nee
pljakati
Bosnu, jer

je
ona
pokorna i
plaa danak
sultanu.
Borbu protiv
Hrvoja su
preuzeli
Ugri. Oni su
u fe- bruaru
1415.
preduzeli
jedan pohod
protiv njega,
a zatim, po
kraljevom
nareenju,
sakupili
veliku vojsku
s ciljem da
potisnu Turke
iz Bosne i

raiste
situaciju. Ta
vojska na
elu sa
z^garskim
velikaima,
banovima
susednih
obla- sti ula
je sa severa u
Usoru,
sredinom
juna bila pod
Do- bojem i
nastavila
prema
sreditu
bosanske
drave. U
meuvremenu
su stigli i

Turci koje je
sakupio Isakbeg, tako da
je u Lavi, u
drugoj
polovini jula,
dolo do
bitke izmeu
ugarske i
turske
vojske.
Sukob se
zavrio
porazom
Ugara i
gotovo svi
zapovednici
su pali u
tursko
ropstvo ili u
rz'ke

Bosanaca,
verovatno
Hrvoja. Nekp
su se izbavili
plaajui
veliki otkz^p,
a neki su
izgubili
ivote. Ova

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

jugarski poraz je potpuno prelomio kralja Ostoju i San- dalja, tako da su se

izmirili s Hrvojem i napustili sasvJgm kralja igmunda. Iako su na ugarskoj
strani uestvovali u bici neki Bosanci, posle bitke je cela Bosna jednodu- na
protiv Ugara. Sultan je potvrdio Ostoju za kralja Bosne, tako da je Tvrtko II bio
ponovo prisiljen da se po- vue. Zarobljeni ugarski komandanti su tajno
poruivali da su Ugri potpuno izgubili Bosnu. Zaista se igmundoa uspeh,
postignut pre etiri godine posle dugih i tekih borbi, najednom izjalovio. Vie
nikada on nije kroio u Bosnu i najvie to je docnije postizao bilo je priznavanje vazalske vernosti, od strane bosanskog kralja naje- e uporedo s istom
obavezom prema Porti. U ovo vreme je, najverovatnije, likvidirana ugarska
usorska banovina. Bosanci su hteli da krenu u novoj situaciji i korak dalje i
preotmu srpskom despotu, igmundovom vazalu, vanu k bogatu Srebrnicu. U
tome su ih, meutim, omele nove e- stoke unutrapgnje borbe.

Uporedo s ^enjom da uklone sve po*sledice nedavnog potinjavanja

kralju. igmundu, neki od bosanskih gospo- dara su eleli i da preiste raune iz
50
5*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

prethodnih godina. U Bosni ni sada nije bilo stvarnog jedinstva osim u odnosu
na Turke i Ugarsku. Hrvoje se drao po strani okupljen planovima da uz pomo
Venecije ili napuljske kraljice po- novo zavlada Splitom i ostrvima koja je kralj
igmund ustupio Dubrovanima. Ostoja i Sandalj su skovali zaveru s ciljem da
se oslobode Pavla Radenovia, prema kome je Ostoja imao puno razloga da
bude neprijateljski raspolo- en, jer je stao na stranu njegovog suparnika Tvrtka
II.
Na jednom sastanku kralja i velikaa u Sutjesci za zreme etnje izvan grada
kraljevi ljudi uz pomo Sandalja i Vukmira Zlatonosovia uhvatili su Pavla
Radenovia i njegovog sina Petra. Pavle je pokuao da bei ali je uhva- en i
pogubljen, dok je Petar odveden u Bobovac gde je tre- balo da bude oslepljen.
Sve je izvedeno i prikazano kao ka- zna za izdajstvo. Sandalj je govorio
dubrovakom poslaniku koji je bio svedok krvave scene da je zadovoljio pravdu
kao to to i dubrovaka gospoda rade: Ko poini izdajstvo u Dubrovniku tome se
see glava, tako inim i ja sa drugim vernim Bonjanima". Knezu Pavlu i
njegovom sinu Sandalj je stavljao na teret izdajstvo prema ugarskom kralju i
prema bosanskoj kraljevini. Pavlove zemlje su odmah podeljene, ali nije poznato
kako. Zna se samo da je vojvodi Vukmir

uZlatonosoviu, koji je u zaveru uvuen tek na dan ubistva, bilo namenjeno

Olovo i on je poao da preuzme grad.

50
6*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

Ovaj krvavi obraun je mogao ostati bez tekih posle- dica moda jedino u
sluaju da je zatrvena cela Pavlova porodica. Ali ostao je slobodan Pavlov mlai
sin Radoslav, sposoban da se bori i sveti oevim ubicama. Pored toga, kralj
Ostoja i Sandalj nisu oslepili Petra Pavlovia, ve su odluili da ga odvedu u
glavni grad Pavlovia Bora. Kako se Petar oslobodio nije poznato, vidi se samo
da u jesen te godine vodi borbu sa svojim protivnicima. Pavlovi sinovi su dobili
pomo od Turaka i izazvali novo pusto- enje Bosne. Krajem novembra 1415.
Sandalj je ve bio to- liko ugroen da se oekivalo da e njegova ena pobei u
Dubrovnik. Nema nikakvih vesti o tome kako se prema svemu to se desilo u
Bosni drao herceg Hrvoje. Njegovi odnosi s kraljem Ostojom i Sandaljem
sigurno nisu bili srdani u vreme ubistva Pavla Radenovia. Dubrovaki poslanik
je tada raunao da e se kralj Ostoja i njegova druina ra- dovati to su Turci,
upueni bez sumnje od Hrvoja protiv zemalja krkih knezova, bili ravo voeni.
No Hrvoju vie nije bilo dato da deluje na sudbinu Bosne; ve u aprilu 1416. on
je umro.

Ratovanje Pavlovih sinova protiv Sandalja Hrania se produilo i u prolee

1416. U drutvu s Turcima oni su ttustoili sve Sandaljeve zemlje u blizini
Primorja i u vie mahova izbijali na dubrovake granice i nanosili tete
dubrovakim podanicima. Grad je imao tekoa i sa mnogobrojnim beguncima
koji su se sklanjali od straha tur- skog. U drugoj polovini godine su se ve
osetile posledice dugotrajnog ratnog pustoenja, pa su na kapije Dubrovnika
nagrnuli izgladneli stanovnici iz zalea. Prosei oni su se trudili da sauvaju goli
ivot, a dubrovaka vlada je bila prisiljena, strahujui od boletina koje su harale
meu ovim ljudima, da mesecima obnavlja zabranu putanja u grad i nareenja
da se oteraju.
50
7*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

Pored smrtnog neprijateljstva meu bosanskim baro- nima zbog smrti

kneza Pavla o kome su Dubrovani javljali kralju igmundu, pojavilo se na
drugoj strani i pitanje Hrvojevog naslea. Herceg splitski nije kao Pavle Radenovi ostavio za sobom naslednika sposobnog da odbrani oe- vinu. Hrvojev sin
Bala, svakako ve punoletan. uopte se ne primeuje. Hrvojevi naslednici u
pravom smislu bili su tek sinovac ura Vojsali i njegovi potomci. Ali oni vie
nisu imali ni mali deo velike Hrvojeve teritorije.

Sasvim je slabo poznato kako se osipala drava monog her- cega. Izgleda da je
najvie prigrabio kralj Ostoja jednim vetim potezom. On se na bosanski nain
lako razveo od svoje ene Kujave i u leto 1416. oenio Hrvojevom udovi- com
Jelenom. Preko nje je dobio vei deo Hrvojeve oblasti i na taj nain znatno
proirio onaj deo Bosne koji je bio potinjen kralju. Od tada je Jajce ostalo pod
vlau kru- nisanih Kotromania. Omi je Hrvojeva udovica jo pre druge udaje
dala svome bratu Ivaniu Nelipiu. Bosanski kraljevi su docnije mnogo puta
potezali pravo na ovaj grad verovatno kao deo Hrvojeve batte. Nestanak
Hrvoja i gtrisajedinjenje njegove oblasti kraljevoj zemlji stvorili su uslove za
jaanje kraljevske vlasti. Bilo je, meutim, po- trebno jo nekoliko godina da se
to oseti. U ovim danima je zbog ogpnte zakrvljenosti kraljev ugled pao do
najnie take.

50
8*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U drugoj polovini 1416. pojavio se sultan Mehmed kao posrednik za mir

meu svojim vazalima. Uputio je dva svoja poslanika da ugovaraju mir meu
gospodom i u tu svrhu je bio sazvan stanak. Uprkos tekoama zbog uzajamnog
ne- poverenja stanak se sabrao izgleda bez kraljevog prisustva. Tu je doneta
odluka da se uhvate i zatvore kralj Ostoja i knez Dragia Dinjii. Odluka o
hvatanju i vezivanju kralja mogla je biti doneta svakako zbog toga to je prilekom ubistva kneza Pavla pogazio vjeru gospodsku. U sva- kom sluaju, kralj
nije pao u ruke sabora, jer je, obaveten ta mu se sprema, uspeo da pobegne.
Pokuaj pomirenja je time propao a neprijateljstva su se produila nesmanjenom
estinom.

Kralj igmund je bio vrlo nezadovoljan obrtom situa- cije u Bosni i

smatrao je i kralja i oblasne gospodare od- metnicima i turskim saveznicima.
Boravei stalno daleko izvan Ugarske, nije nita mogao preduzimati sem
konfiska- cije bosanske imovine u Dubrovniku, kojoj su se njegovi verni
podanici usprotivili. Izgleda da su u vreme bo- sanskih unutranjih borbi neki
Bosanci zajedno s Turcima upadali i pljakali ugarsku teritoriju. Protiv njih je
kra- jem 1416. Pipo Spano, nekadanji bosanski protivnik a sada zatitnik
ugarskih junih granica, preduzeo jedan pohod, iji rezultat ostaje nepoznat.

50
9*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U toku 1417. situacija u Bosni nije se bitno promenila. Dubrovani su

govorili da je ovo bosansko kraljevstvo u uobiajenom velikom razdoru izmeu
gospode i barona". Po- etkom te godine kralj Ostoja je promenio tabor i stao na
stranu Sandaljevih nepriJatelja. On je ratovao u Humu, za- uzeo Sandaljev
Blagaj, potinio sebi vlastelu iz Huma i Krajine. Pod kraljevu vlast je tada doao
i knez Grgur Ni- koli, gospodar Popovog Polja. Sandalj Hrani je u to vreme bio
skoro potpuno istisnut iz zemalja u Primorju, u naj- boljem sluaju sauvao je
Draevicu s Novim. Bila je to najnia taka do koje je veliki vojvoda pao u toku
itavog ivota. U isto vreme kralj Ostoja nije nikad bio blii svome cilju da slomi
oblasne gospodare i zavede svoju ne- posrednu vlast nad itavom teritorijom.
Pavle Radenovi je ubijen pomou Sandalja, Hrvoje je umro i njegova oblast se
raspala; sada je koristio e za osvetom Pavlovia da satre Sandalja. Iz itavog
njegovog delovanja se vidi da je bez mnogo obzira i ne birajui nimalo sredstva
uporno sprovo- dio jedan plan koji je imao da vrati kralju onu mo i auto- ritet
koje je uivao Tvrtko I. Ali za ostvarenje toga plana ostalo mu je premalo
vremena.

Poslednje akcije kralja Ostoje bile su posveene suzbi- janju trgovine

robljem. Od kako su Drijeva dola u njegove ruke poeo je da zabranjuje prodaju
ljudi. Protiv te ljage koja je leala na Bosni on je ustajao jo za vreme svoje prve
vlade, kada je u toj stvari produavao politiku kralja Dabie. Dubrovani su bili
saglasni pa su i sami svojim ljudima u trgu na Neretvi strogo zabranjivali da
uestvuju i posreduju u sramnoj trgovini koja je, po njihovim izja- vama, bacala
senku i na Dubrovnik. Od tada je trgovina robljem u veoma velikoj meri
smanjena sve do poslednjih go- dina bosanske drave, kada je ponovo procvetala
delovanjem robaca" veinom vlaha koji su hvatali ljude i prodavali ih Turcima.
51
0*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

Ostoja je umro najverovatnije u septembru 1418. Sukobi u Bosni su time

dobili novi impuls. Ve u drugoj polovini meseca provalili su ponovo u zemlju
Turci. Ovoga puta, po svoj prilici, doli su u pomo izolovanom i teko pritisnutom Sandalju. Pomogli su mu utoliko to je mestimino uspeo da potisne
Petra Pavlovia. Vidimo da je do kraja godine povratio svoju polovinu Konavala.
Situacija se u celini ipak, nije promenila. Za kralja je izabran Ostojin sin Stefan!,
uz koga su ostali Petar Pavlovi i vlastela koja je ranije stajala uz Ostoju. I novi
kralj je jo neko vreme sauvao vlast nad Humom. Na njega je veliki uticaj vrio
Dubrovanin Mihailo Kabui, nekadanji proto- vestijar Hrvojev. Bosanski
velikai su bili nezadovoljni to kralj najvie veruje njemu i to je uticajniji kao
savetnik od svakog bosanskog vlastelina. Kabui je svoj uticaj koristio, pre
svega, protiv Dubrovnika, nagovarajui kralja da lako moe osvojiti Ston, jer je
grad slabo utvr- en a njegovo poluostrvo nezatieno. Stefan Ostoji se sasvil!
ozbiljno zaneo ovom idejom i obeavao da e poduhvat ostvariti im ne bude
imao smetnje od Ugara i Turaka. Zbog Kabuievog rovarenja i pregovori o
obnavljanju ugovora izmeu Bosne i Dubrovnika naili su na tekoe. Obino se
sve svravalo izdavanjem povelje na osnovu dubrovakog koncepta koji je skoro
doslovno ponavljao ranije povelje bosanskih kraljeva. Po nagovoru Kabuia,
kralj je pokre- nuo pitanje Slanskog primorja za koje Dubrovani nisu plaali
nikakav tribut i pitanje Hrvojeve kue i zemlji- ta darovanog za ustupanje
Novih Zemalja. U pogledu ze- mljita darovanog od Ostoje, Dubrovanima je
predoeno ko- liko bi vojnika i raznih slubi kralj imao od 36 sela za koje oni
nikakvu slubu ne daju Bosni. Kralj je uz to traio Hrvojevu kuu i ostalo kao
kraljevska dobra (5opa ge^aIa), jer sve to pripada njemu a ne Jelenici, Hrvojevoj udovici i naslednici. Svoju maehu je uostalom mladi kralj uskoro zatvorio.
Dubrovani su protiv oba zahteva imali jake argumente zasnovane na poveljama
i ugovorima, tako da je kralj popustio i marta 1419. izdao uobiajenu povelju.

51
1*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

Sandalj, jo uvek usamljen i neprijateljski raspoloen prema novome kralju,

stupio je u pregovore s Dubrovanima nudei da proda svoju polovinu Konavala.
Dubrovniku se tako ukazala prilika da dobije bar deo upe za kojom je teio
skoro tri decenije. Bosanski vojvoda, jo pre etiri godine ljut to su Dubrovani
upu traili od kralja igmunda, dao je sada sam inicijativu nateran, verovatno,
finansijskim tekoama i nesituran da e je sauvati od nasrtaja Pavlovia. Za
Dubrovane je stvar bila rizina jer se nije moglo znati kako e reagovati
Sandaljevi pro- tivnici, pa ipak nisu hteli da propuste retku priliku. Odluili su da
prime deo Konavala bez kraljeve potvrde, ali su okolinim putem obezbeivali
kraljevu saglasnost i pokuavali da navedu Petra Pavlovia da i on proda svoju
polovinu.

Pregovori sa Sandaljem su se daleko lake svrili nego posedanje dobijene

polovine Konavala. U junu su izme- njane povelje kojima je bosanski vojvoda s
braom dao svoj deo Konavala s ljudima i zemljitem, a Dubrovani za- uzvrat
12 000 dukata, palatu u Dubrovniku, posede u upi, nasledno dubrovako
plemstvo i stalni godinji tribut od 500 perpera. Ali im su dubrovaki izaslanici
primili u posed dobijeni deo upe planuo je ustanak predvoen od strane
nezadovoljnih vlasteliia kojima je pretila opa- snost da u dubrovakom
agrarnom sistemu izgube sve svoje povlastice i postanu kmetovi. Dubrovnik je
protiv usta- nika morao podii^ojsku i pozvati u pomo vojvodu San- dalja.
Pobuna je u toku avgusta uguena, ali Dubrovani ni posle toga nisu imali mira,
pa su tim vie pregli da dobij}' i drugu polovinu Konavala, jer je bez nje teko
bilo odr- ati ono to su dobili. Koristei primirje koje je bilo izmeu kralja,
vojvode Petra i Sandalja i pregovore voene s Pavloviem, oni su izdejstvovali u
decembru povelju Ste- fana Ostojia, kojom im je potvrena ne samo
51
2*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

51
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

Sandaljeva, -ve i Petrova polovina Konavala i grad Soko. Kralju je tre- balo za
to plaati 500 perpera godinjeg tributa. Kraljev akt, meutim, ostao je bez
praktinih posledica, jer se s- tuacija ubrzo iz temelja promenila.

52
6*

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

52
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

53
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

54
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

55
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

56
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

57
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

58
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

59
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

60
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

61
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

62
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

63
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

64
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

65
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

66
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

67
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

68
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

69
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

70
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

71
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

72
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

73
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

74
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

75
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

76
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

77
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

78
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

79
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

80
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

81
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

82
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

83
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

84
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

85
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

86
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

87
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

88
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

89
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

90
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

91
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

92
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

93
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

94
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

95
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

96
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

97
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

98
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
0*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
1*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
2*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
3*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
4*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
5*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
6*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
7*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
8*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

99
9*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
00*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
01*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
02*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
03*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
04*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
05*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
06*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
07*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
08*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
09*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
10*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
11*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
12*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
13*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
14*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
15*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
16*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
17*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
18*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
19*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
20*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
21*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
22*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
23*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
24*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
25*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
26*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
27*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
28*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
29*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
30*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
31*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
32*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
33*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
34*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
35*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
36*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
37*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
38*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
39*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
40*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
41*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
42*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
43*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
44*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
45*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
46*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
47*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
48*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
49*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
50*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
51*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
52*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
53*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
54*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
55*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
56*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
57*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
58*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
59*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
60*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
61*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
62*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
63*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
64*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
65*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
66*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
67*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
68*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
69*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
70*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
71*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
72*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
73*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
74*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
75*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
76*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
77*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
78*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
79*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
80*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
81*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
82*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
83*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
84*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
85*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
86*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
87*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
88*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
89*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
90*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
91*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
92*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
93*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
94*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
95*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
96*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
97*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
98*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

10
99*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
00*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
01*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
02*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
03*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
04*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
05*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
06*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
07*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
08*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
09*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
10*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
11*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
12*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
13*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
14*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
15*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
16*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
17*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
18*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
19*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
20*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
21*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
22*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
23*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
24*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
25*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
26*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
27*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
28*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
29*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
30*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
31*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
32*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
33*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
34*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
35*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
36*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
37*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
38*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
39*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
40*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
41*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
42*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
43*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
44*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
45*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
46*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
47*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
48*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
49*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
50*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
51*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
52*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
53*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
54*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
55*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
56*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
57*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
58*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
59*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
60*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
61*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
62*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
63*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
64*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
65*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
66*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
67*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
68*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
69*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
70*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
71*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
72*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
73*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
74*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
75*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
76*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
77*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
78*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
79*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
80*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
81*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
82*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
83*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
84*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
85*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
86*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
87*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
88*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
89*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
90*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
91*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
92*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
93*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
94*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
95*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
96*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
97*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
98*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

11
99*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
00*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
01*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
02*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
03*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
04*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
05*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
06*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
07*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
08*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
09*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
10*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
11*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
12*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
13*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
14*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
15*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
16*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
17*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
18*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
19*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
20*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
21*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
22*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
23*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
24*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
25*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
26*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
27*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
28*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
29*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
30*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
31*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
32*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
33*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
34*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
35*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
36*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
37*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
38*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
39*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
40*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
41*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
42*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
43*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
44*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
45*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
46*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
47*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
48*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
49*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
50*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
51*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
52*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
53*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
54*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
55*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
56*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
57*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
58*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
59*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
60*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
61*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
62*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
63*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
64*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
65*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
66*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
67*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
68*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
69*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
70*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
71*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
72*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
73*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
74*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
75*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
76*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
77*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
78*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
79*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
80*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
81*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
82*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
83*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
84*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
85*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
86*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
87*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
88*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
89*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
90*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
91*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
92*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
93*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
94*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
95*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
96*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
97*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
98*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

12
99*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
00*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
01*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
02*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
03*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
04*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
05*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
06*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
07*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
08*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
09*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
10*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
11*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
12*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
13*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
14*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
15*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
16*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
17*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
18*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
19*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
20*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
21*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
22*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
23*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
24*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
25*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
26*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
27*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
28*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
29*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
30*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
31*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
32*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
33*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
34*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
35*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
36*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
37*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
38*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
39*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
40*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
41*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
42*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
43*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
44*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
45*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
46*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
47*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
48*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
49*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
50*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
51*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
52*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
53*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
54*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
55*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
56*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
57*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
58*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
59*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
60*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
61*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
62*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
63*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
64*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
65*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
66*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
67*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
68*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
69*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
70*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
71*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
72*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
73*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
74*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
75*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
76*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
77*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
78*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
79*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
80*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
81*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
82*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
83*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
84*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
85*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
86*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
87*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
88*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
89*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
90*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
91*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
92*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
93*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
94*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
95*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
96*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
97*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
98*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

13
99*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
00*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
01*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
02*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
03*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
04*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
05*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
06*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
07*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
08*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
09*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
10*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
11*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
12*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
13*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
14*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
15*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
16*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
17*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
18*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
19*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
20*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
21*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
22*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
23*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
24*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
25*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
26*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
27*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
28*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
29*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
30*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
31*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
32*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
33*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
34*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
35*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
36*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
37*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
38*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
39*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
40*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
41*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
42*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
43*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
44*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
45*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
46*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
47*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
48*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
49*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
50*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
51*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
52*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
53*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
54*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
55*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
56*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
57*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
58*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
59*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
60*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
61*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
62*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
63*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
64*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
65*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
66*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
67*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
68*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
69*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
70*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
71*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
72*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
73*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
74*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
75*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
76*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
77*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
78*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
79*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
80*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
81*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
82*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
83*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
84*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
85*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
86*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
87*

GRAD DOBOJ.

 1 ( . 1 3 9 1 2 2 )

243

U januaru 1420. u Bosnu je provalio skopski namesnik Isak i napadao Petra

Pavlovia i kralja Stefana Ostojia. JBudi i jednog i drugog su se spasavali
u Primorju, dok su se oni upravo u tim kritinim danima posvadili.
Dubrovani su savetovali da se izmire i posredovali ak preko svojih
poslanika. Petar je poetkom marta obezbedio na trenutak naklonost Isakbega i poeo da pregovara sa Sandaljem o miru. Kroz itav mart su se
vodili pregovori uz posred- stvo Dubrovana koji su traili podrku i
posredovanje i drugih bosanskih velikaa. Sve se pokazalo uzaludno, jer je
krajem meseca Isak potukao i ubio vojvodu Petra. Sandalj

14
88*

GRAD DOBOJ.