15

UDC 371.671:82182:74/75

Medisa A. KOLAKOVI]

Univerzitet
u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Republika Srbija

Marina S. TOKIN

O[
Prva vojvo|anska brigada
Novi Sad
Republika Srbija

ILUSTRACIJE
U ^ITANKAMA
NEKAD I SAD
SA@ETAK: Rad analizira ilustracije u ~itankama
prave}i paralelu izme|u ~itanki nekad (izme|u dva rata)
i sad (aktuelne ~itanke novog obrazovnog ciklusa). Jedan
od nezaobilaznih i najvi{e kori{}enih uxbenika tokom
{kolovawa svake osobe jeste ~itanka, a wena forma, oblik
i izbor tekstova predstavqaju kulturnu i istorijsko-politi~ku, zapravo op{tu sliku jednog naroda. Prate}i razvoj ilustracije u ~itankama, sagledavamo jedan vid intermedijalnosti u istorijskoj perspektivi. Intermedijalnost
se, kao pravac interdisciplinarnih istra`ivawa, bavi
svim vrstama ukr{tawa i veza, kako razli~itih vrsta
umetnosti me|usobno, tako i ostalim na~inima qudskog
izra`avawa u preplitawu sa umetno{}u.
KQU^NE RE^I: intermedijalnost, kwi`evnost, kwi`evnost za decu, ~itanka, likovna umetnost, ilustracija

Razlog da se ~itankama pristupi sa stanovi{ta

istorijskog razvoja ilustrativnog materijala u wima le`i u globalnoj kulturnoj situaciji. U posledwih nekoliko decenija, na svetskoj kulturnoj sceni,
intermedijalnost je postala jedan od najproduktivnijih termina u oblasti humanisti~kih nauka. Intermedijalnost se, kao pravac interdisciplinarnih

istra`ivawa, bavi svim vrstama ukr{tawa i veza,

kako onih razli~itih vrsta umetnosti me|usobno,
tako i ostalim na~inima qudskog izra`avawa u
preplitawu sa umetno{}u. Iako se ideje o vezama
kwi`evnosti sa drugim medijima mogu pratiti kroz
istoriju sve do sinkretizma usmene kwi`evnosti,
ubrzani razvoj vrsta i broja medija i dramati~an
susret kwi`evnosti sa wima od druge polovine dvadesetog veka postaje na{e svakodnevno iskustvo.
Stoga danas intermedijalnost postaje termin koji
se koristi za {irok dijapazon ukr{taja u velikom
broju oblasti (medijske studije, komunikologija,
studije kulture, filozofija, teorija kwi`evnosti
i muzike, istorija umetnosti, studije glume, dramaturgije, re`ije...). Mediji dvadeset prvog veka mutiraju, iz dana u dan rastu i pro{iruju se, a veze
izme|u starih i novih medija se uspostavqaju
neverovatnom brzinom i vrlo ~esto daju neo~ekivane rezultate.1 Ovaj proces nije zaobi{ao ni kwi`evnost za decu, naprotiv, na wu je, ~ini se, mo`da
i najvi{e uticao.
U `eqi da se zvukom, slikom i dodirom mlada
publika pridobije i privoli na susretawe sa tekstom, ali i da se time ostvari komercijalni uspeh
ili dobit, nastale su najrazli~itije hibridne tvorevine. U po~etku to su bile neobi~ne mape, pisma, karte, zagonetni dokumenti, diorame, trodimenzionalne figure iskakalice, hologrami... a razvojem fine elektronike kwige su dobile zvu~ne i
svetlosne efekte. Pojavile su se i tzv. kwige za
slu{awe, ali digitalna era otvorila je sasvim novo poglavqe elektronskih kwiga. Osim klasi~nih
elektronskih kwiga sa eventualnim dodatkom hiperlinkova, ili hiperteksta koji je dobio i svoj
dinami~ki oblik, u eri ta~ skrina interaktivnost
dobija sasvim novu, do sada nevi|enu dimenziju. Do
1 Detaqnije o intermedijalnosti videti: Grishakova & Ryan
2010, Wolf 1999, Schlump 2011, Rajewsky 2005, Semali, &
Pailliotet 1999. i dr.

16
ju~e, veza ka`iprsta i kwige bila je u eventualnom
pra}ewu teksta, okretawu stranica, obele`avawu
mesta pauze tokom ~itawa, u listawu2, ali ve} danas veza je sasvim druga~ija jer se kwiga ~ita koliko okom toliko i ka`iprstom. Ponekad, osim
pipkawa, tapkawa, promi{qawa, novu kwigu je
potrebno i prodrmati, promu}kati, provozati ili
~ak u wu dunuti, kako bi se ~itawe nastavilo. Nije
re~ samo o novim autorima i wihovim delima koja nastaju po parametrima savremenog ~itaoca (npr.
Karim Maaloul, Babel: The Cat who would be King3),
ve} ~esto postoje}e, popularne kwige (npr. Oliver Jeffers, Heart and the Bottle4), pa ~ak i klasici, dobijaju sasvim novo digitalno ruho (npr. Alice for the
iPad by Atomic Antelope5). Danas, kada bi se ve}
dalo pomisliti da klasi~na papirna izdawa kwiga ne mogu parirati svom novoste~enom elektronskom srodstvu, uz dobru pri~u i inventivnu ideju
nastaju intermedijalni hitovi poput Izuma Igoa
Kabrea. Ovo hibridno delo Brajana Selznika spaja roman sa stripom, slikarstvom, fotografijom,
nemim filmom, pronalaza{tvom, istorijom umetnosti i filma, muzejima, arhitekturom, internetom, elektronskim u~ewem...6 No, zahvaquju}i vrtoglavom razvoju medija, kwi`evna scena postala je
privla~ni {areni cirkus pun jeftine zabave i ki~a, komercijalnih, estetski privla~nih kwiga sa malom ili ~ak nikakvom umetni~kom vredno{}u.7
2 Uz poneko lizawe prsta kada se slepqeni listovi novog
primerka kwige otimaju i be`e.
3 <http://www.youtube.com/watch?v=OF5mC2y9HMA> 10.1.2014.
4 <http://www.youtube.com/watch?v=Wc3fghSJyBM> 10.1.2014.
5 <http://www.youtube.com/watch?v=gew68Qj5kxw> 10.1.2014.
6 Odlomak iz romana: <http://www.laguna.rs/o1079_izum_igoa_
kabrea.pdf> 10.1.2014.
7 Programi na ra~unarima jednostavni za upotrebu i uz wih
internet, dostupni svuda i svakome, doveli su do toga da elektronsku kwigu danas mo`e objaviti svako, bez kriti~kog suda,
recenzije, lekture i korekture. Pristupa~ne cene {tampe i veliki broj {tamparija pove}ali su broj (samozvanih) pisaca, ali
ne u istoj razmeri i broj vrednih kwiga.

Ni na savremenoj srpskoj kwi`evnoj sceni za decu ne mawkaju dobra izdawa. Pojedine izdava~ke ku}e ne napu{taju koncept dobre kwige, objavquju}i
dela savremenih doma}ih autora de~je kwi`evnosti.
Autori kao {to su npr. Dejan Aleksi}, Uro{ Petrovi} i Jasminka Petrovi} svojim stvarala~kim
konceptom u potpunosti se uklapaju u sliku svetske
kwi`evnosti za decu, kojoj je jedna od nezaobilaznih
karakteristika intermedijalnost. Pomenuti autori
magiju pisane re~i stvaraju u sprezi sa ilustracijom, naukom, kroz igru i zagonetke, zadatke (za koje
je potrebno poznavawe matematike, biologije, fizike...), imejl do~itavawe/dopisivawe kwige...
U novom dobu novoj kwizi mora parirati uxbenik. Jedan od nezaobilaznih i najvi{e kori{}enih
uxbenika tokom {kolovawa svake osobe jeste ~itanka. S obzirom na to da su ~asovi materweg jezika obavezni i gotovo svakodnevni tokom osnovnog
i sredweg obrazovawa, jasno je zbog ~ega je uticaj
~itanke na u~enika velik i za{to wena forma, oblik i izbor tekstova predstavqaju kulturnu i istorijsko-politi~ku, zapravo op{tu sliku jednog naroda. Prate}i razvoj ilustracije u ~itankama, sagledavamo jedan vid intermedijalnosti u istorijskoj
perspektivi.
Ilustracije ~itanki nekada (izme|u dva rata)
^itanka je jedan od nezaobilaznih i najvi{e kori{}enih uxbenika tokom {kolovawa i, po savremenim definicijama, ona je prvenstveno uxbenik
koji slu`i za uspe{nije savladavawe materweg jezika i kwi`evnosti (vidi: Kolakovi} 2008). Me|utim, ne treba zaboraviti da je na po~etku razvoja
obrazovnih sistema u Srbiji ~itanka bila, neretko, i jedina kwiga koja je dolazila u ruke nedovoqno pismenom i obrazovanom narodu. Tokom 19. veka sudbinu ~esto prevedenih ili neadekvatno pri-

17
lago|enih uxbenika deli i ~itanka. Od ...ogledala
dru{tvenih sistema, vladaju}ih ideologija, jezi~ne
situacije i politi~ko-dru{tvenog polo`aja naroda (Enciklopedija Jugoslavije, odrednica ~itanke) do bar naizgled savremenog uxbenika, ~itanka prelazi mno{tvo transformacija. Od ~itanki
sa izrazitim religiozno-moralisti~kim karakterom, preko enciklopedijskih, po~etkom 20. veka, dolazimo do ~itanke kao uxbenika sa literarno-nacionalnim karakterom.
S obzirom na istorijske, socijalne i kulturne
promene koje nastaju u Srbiji od 1914. do 1945. (uz
ostalo, Kraqevinu Srbiju smewuje Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraqevina Jugoslavija,
te~e Prvi i po~iwe Drugi svetski rat), do bitnih
promena dolazi i u kwi`evno-kulturnoj istoriji:
smewuju se kwi`evni pokreti, a u skladu s tim mewa se i vi|ewe nacionalne kwi`evnosti i odnos
prema vrednostima. Najzad, dolazi i do promena u
{kolskom sistemu, i to na svim nivoima obrazovawa.8 Pedago{ko-vaspitna funkcija tekstova koji
ulaze u ~itanke nije vi{e primarna i jedina, i sve
~e{}e se poziva da se izbor tekstova vr{i sa tendencijom da se zadovoqi i estetski kriterijum. Tako napokon dobijamo, pored nacionalno-literarnih,
i ~itanke literarno-estetskog karaktera. Me|utim,
iako koncepcijski sli~ne savremenim, tada{we ~itanke nisu uvek pratile savremene ni u metodi~ko-didakti~koj aparaturi ni u grafi~kom dizajnu.
Kao prire|iva~i ~itanki javqaju se zna~ajni
kwi`evni i kulturni pregaoci i pedagozi toga doba. Pomenu}emo samo neke: Ja{a M. Prodanovi},
Milivoj Pavlovi}, Vojislav M. Jovanovi}, Mladen
Leskovac, Milan [evi}, Mihailo M. Stanojevi},
@ivojin N. Stefanovi}, Kre{imir Georgijevi},
ali i mnogi drugi.9
8
9

Samo u tom periodu zabele`eno je preko 180 ~itanki.

Za ovu priliku, posveti}emo pa`wu zastupqenosti i potencijalnim funkcijama ilustracija u odabranom korpusu, gledano

Prvu odabranu ~itanku potpisuje Marcel Kolin

1916. godine u ~ileanskom gradu Antofagasti. Na{av{i se daleko od matice, ovaj neumorni entuzijasta, sa prethodnim pedago{kim iskustvom, odlu~uje da, uz pomo} prijateqa Milostislava Bartulice,
sastavi novu prikladnu ~itanku, koja }e odgovarati
istorijskom trenutku (propagirawe jugoslovenske
ideje) i koja }e mladima ponuditi gradivo koje }e
im biti od koristi u u~ewu materweg jezika. ^itanka obiluje ilustracijama. Uglavnom su to portreti
znamenitih li~nosti (Petar I Kara|or|evi}, Aleksandar Kara|or|evi}, Ante Trumbi}, Nikola Pa{i},
Ante Tresi} Pavi~i}, Ivan Me{trovoi}, Nikola
II (car Rusije), F. Marti}, Qudevit Gaj, Jovan Sunde~i}, Nikola I (kraq Crne Gore), vojvoda Putnik,
Petar Preradovi}) i ilustracije geografskih lokaliteta (trgovi u Zagrebu, Spi~, stari frankopanski
grad, luka u Kotoru, Siw, Dubrovnik, Zadar, Velika
gimnazija u Zagrebu, Zavod Svetog Demetrija u Zadru,
Qubqana, Crkvenica, Oto~ac). Na sedamdesetak strana zastupqen je veliki broj ilustracija koje nemaju
uvek direktnu povezanost sa tekstovima uz koje stoje.
Generalni zakqu~ak name}e se sam od sebe: glavna
funkcija ilustracija zastupqenih u Kolinovoj ~itanci jeste da naglase veli~inu pojedinaca bitnih za ja~awe jugoslovenskog jedinstva kod emigrantske dece
i da im poka`u deo lokaliteta u dalekoj domovini.10
^itanka koju je priredio Veselin ^ajkanovi}
{tampana je u Bizerti (Tunis) 1918. kao priru~na
kwiga za obrazovawe srpskih vojnih invalida i nije sadr`avala ilustracije. Mala i obimom i dimenhronolo{ki. Korpus razmatrane gra|e ograni~i}emo na izdawa
zna~ajnijih autora, zatim na ~itanke sa ve}im brojem ponovqenih izdawa (a time i du`om upotrebom u {koli), ili po specifi~nosti mesta izla`ewa (~itanka M. Kolina, V. ^ajkanovi}a).
10 I pored velike `eqe da se naglasi ideja jugoslovenskog
jedinstva, primetno je odsustvo srpskih lokaliteta. Me|utim,
mo`e se pretpostaviti da Kolin, imaju}i u vidu da se u predgovoru `ali na izostanak odziva na saradwu, mo`da nije bio u
mogu}nosti da nabavi slike iz Srbije i da su zastupqene fotografije deo wegove privatne svojine.

18
zijama, ova kwiga, iako je naslovqena kao ~itanka,
nije to, posmatraju}i u svetlu savremene definicije. Ona je antologija, izbor tekstova sa nagla{enom
moralno-vaspitnom funkcijom, sa~iwen da ulije
nadu u boqu budu}nost vojnicima, podse}aju}i ih na
osnovne moralne i porodi~ne vrednosti i narodno
iskustvo. Nema ilustracija ni u ~itankama Milana
[evi}a (objavqenim u periodu od 1920. do 1923.
godine), Ja{e M. Prodanovi}a (19281935), Andre
Gavrilovi}a (1928). One su u potpunosti usmerene
na izu~avawe kwi`evnosti i jezika i imaju nagla{eno antologijski karakter. U preostalim ~itankama izdvajaju se pojedini, uslovno re~eno, modeli
ilustrovawa. Prvi model donosi ilustracije izabranih tekstova u obliku prigodnih viweta i crte`a, uglavnom u direktnoj vezi sa okolnim tekstom,
ali bez ve}e umetni~ke vrednosti i bez navo|ewa
autora (me|u takvima su ~itanke za prva dva razreda osnovne {kole M. Stanojevi}a i @. Stefanovi}a 1928, 1934 i ~itanke za prva ~etiri razreda osnovnih {kola Jovana M. Popovi}a11).
Drugi model kombinuje crte`e sa litografijama i fotografijama, portretima znamenitih qudi,
slikama lokaliteta i istorijskih doga|aja (~itanke za tre}i i ~etvrti razred osnovne {kole M.
Stanojevi}a i @. Stefanovi}a, 1933; ~itanka za
trgova~ke {kole M. Pavlovi}a, 1925). Tre}i model ilustracija, dodu{e jedinstven, jeste onaj u ~itankama Milo{a S. Matovi}a12 za sva ~etiri ra11 Ovde je potrebno naglasiti da kod Popovi}a, prvi put,
sre}emo i nekoliko crte`a u boji, potpisanih nedovoqno ~itqivim potpisom. Dodu{e, to su crte`i sa tematikom godi{wih doba koji prate podelu gra|e u ~itankama na istoimene odeqke. Nemaju direktne veze sa tekstovima.
12 Postoji jedna specifi~nost. Naime, nije bilo neobi~no
da se slika jugoslovenskog kraqa na|e na po~etku ovog uxbenika, ali Milo{ Matovi} u svojoj ~itanci za prvi razred osnovne {kole stavqa sliku prestolonaslednika Petra II Kara|or|evi}a, koji tada ima samo 11 godina, i to je jedina slika koja
prikazuje naslednika krune de~aka. Ve} na po~etku ~itanke
za drugi razred Matovi} stavqa sliku kraqa Aleksandra I.

zreda osnovne {kole (193334), ~iji raspon se`e

od crte`a koji ilustruju tekst do reprodukcija koje su delo akademskog slikara Drag. Stojanovi}a.
Ilustracije nisu u boji.
Novinu u ilustrovawu ove vrste uxbenika predstavqa ~etvrti model. U wemu se, po prvi put, ve}
u podnaslovima navodi da sadr`e i umetni~ke reprodukcije, {to }e kasnije postati uobi~ajena praksa. Predstavnici ovog modela jesu ~itanke za sva
~etiri razreda sredwe {kole Milivoja Pavlovi}a,
prvo u koautorstu sa Dragoslavom Ili}em a zatim
i samostalno (19301940), kao i ~itanke, tako|e
za sredwe {kole, koje potpisuju Kre{imir Georgijevi}, Mladen Leskovac i Branko Magara{evi}
(1938). Odlika ovog modela jesu reprodukcije i
fotografije umetni~kih dela (slikarskih, vajarskih, arhitektonskih), ali i navo|ewe autorstva, svojine, a negde, kao kod ~itanki Georgijevi}a, Leskovca i Magara{evi}a, i naslov teksta uz
koji se vezuje ilustracija.
^itanke Milivoja Pavlovi}a su, u vremenu pojavqivawa, predstavqale najkompletnije opremqene
uxbenike, sa svim komponentama koje odlikuju i ve}inu savremenih uxbenika. Pored pa`qivo i kvalitetno odabranih tekstova, propratne metodi~ke
aparature, ove ~itanke donose i umetni~ke reprodukcije koje su, shodno kasnijoj preporuci Ministarstva13, doprinele informisawu u~enika, ali i
13

Pravi zadatak umetni~kog obrazovawa sastoji se u uvo|ewu u umetni~ki `ivot, u osposobqavawu za posmatrawe i
shvatawe umetnosti. Da bi se taj zadatak postigao pomo}i }e,
pored ve{tina koje se u {koli neguju, i drugi predmeti (materwi i strani jezici i istorija). Zato bi korisno bilo da se i
uxbenici ilustruju lepim umetni~kim slikama, koje imaju da
slu`e ne samo nau~noj svrsi, nego i razvijawu i oplemewavawu
ukusa. Isto tako, za najve}u je preporuku da u svima u~ionicama i drugim {kolskim prostorijama budu izlo`ene umetni~ki
izra|ene kopije slikarskih i vajarskih remek-dela, da bi stalno bile pred o~ima u~enika, te da se, na taj na~in, razvija wihov umetni~ki ukus i ja~a qubav prema umetnosti. Ne smemo
zaboraviti da umetnost nije samo lep ukras, nego da je ona jedan
od uslova za izgra|ivawe vi{e li~nosti i vi{ih `ivotnih

19
potencijalnom formirawu wihovog umetni~kog ukusa. Popis ilustracija dat je na kraju svakog uxbenika, kao dodatak sadr`aju.
U ~itankama Milivoja Pavlovi}a zastupqena su
dela: \ure Jak{i}a, Ivana Me{trovi}a, Stevana
Todorovi}a, Uro{a Predi}a, \. Jovanovi}a, Dimitrija Avramovi}a, Paje Jovanovi}a, I. Crn~i}a,
Rista Vukanovi}a, @ivorada Nastasijevi}a, G. Ranzona, Daniela, Otona Ivekovi}a... Tu su i litografije i fotografije starih rukopisa, kao {to su
Miroslavqevo jevan|eqe ili list iz Vinodolskog
zakona. Portreti pisaca su, u ve}ini slu~ajeva, dati u mawem formatu uz wihova dela, dok su samo
pojedini dati u ve}em formatu, preko cele stranice. Jedina zamerka ovakvom izboru jeste odsustvo
boja, po{to su sve ilustracije u crno-beloj tehnici. Pretpostavqamo da je to bila posledica `eqe
da se smawe tro{kovi {tampe, koji bi se, svakako,
znatno uve}ali da su fotografije i reprodukcije
prikazane u koloru.
^itanke Georgijevi}a, Leskovca i Magara{evi}a donose mawe umetni~kih reprodukcija. Ipak,
mnogi nisu izostavili pojedina remek-dela umetnika poput Ivana Me{trovi}a, \or|a Mazali}a, Du{ana Kokotovi}a, \or|a Krsti}a... Tako|e, uvrstili su i faksimile iz Gorskog vijenca, Ma`urani}eve ^ete, Radi~evi}evog Gojka, ali i fotografiju slavnog [aqapina kao Don Kihota. Ipak,
sti~e se utisak da su u ovim ~itankama najvi{e mesta zauzele fotografije geografskih lokaliteta i
prirodnih lepota Jugoslavije, koje su potpisane
kao vlasni{tvo Putnika. Iste fotografije i reprodukcije umetni~kih dela gledale su decenijama
kasnije mnoge generacije po ~ekaonicama raznih
institucija, one su bile neizbe`na dekoracija vagona putni~kih vozova i kutija bombowera. Velishvatawa. ^estim u`ivawem u lepom ~ovek }e se uzvisiti do
one unutra{we slobode koja ga osposobqava za najvi{a i najplemenitija dela (Programi 1936: 6).

kom broju qudi ovo su bili prvi ili ~ak jedini susreti s umetni~kim delom.
Gledano u celini, u odabranim ~itankama posmatranog perioda primetna je evolucija i zna~ajan
pomak u likovno-tehni~koj opremqenosti. Od potpunog odsustva ili dekoracija koje su popuwavale
praznine, ilustracije postaju sastavni deo ~itanke.
Tako vremenom uloga ilustracija u prire|ivawu
~itanki, ali i svih drugih uxbenika, postaje jednako bitna kao i izbor tekstova koji u wih ulaze.
Ilustracije ~itanki danas
^itanka sve vi{e gubi odlike antologije i polako se pretvara u radni uxbenik, pojmovnik, slikovnicu, a ponekad, zaboravqaju}i svoj osnovni
ciq, ona, optere}ena metodi~kom aparaturom, postaje priru~nik za nastavnika. Ministarstvo prosvete Republike Srbije nastavnim planovima i
programima jasno je odredilo sadr`aj obavezne
{kolske lektire i time definisalo (obavezan) sadr`aj ~itanki. Me|u akreditovanim uxbenicima
koje je za kori{}ewe u {kolama odobrilo Ministarstvo prosvete ne postoji ~itanka bez ilustracija ili reprodukcija umetni~kih dela, ili ona koja nije {tampana u boji, a za razliku od nekada{wih, sve dana{we ~itanke {tampane su u velikom
formatu. Izdava~ke ku}e se kvalitetom papira i
{tampe i bogatstvom ilustracija utrkuju u osvajawu o~igledno profitabilnog tr`i{ta uxbenika.
Uz ~itanke za vi{e razrede osnovne {kole koje su
objavile izdava~ke ku}e Klett, Zavod za uxbenike,
Novi Logos, u~enici dobijaju CD sa audio-zapisima odabranih tekstova iz ~itanke koje ~itaju poznati srpski glumci, uz adekvatnu muzi~ku podlogu
ili simulaciju zvukova iz prirode koji su u skladu
sa tekstom. Ve}ina izdava~a uz ~itanku za mla|e
razrede osnovne {kole pripremila je i audio CD.

20
Za bogato opremqene, {arene i privla~ne savremene ~itanke ~esto bismo mogli re}i da su dekorisane, a ne ilustrovane. Dekorisawe nije svrha
savremene ilustracije. Ona predstavqa vrhunski
oblik umetni~kog izra`avawa koji `ivi u simbiozi sa tekstom, dopuwava ga i tuma~i, a u slikovnicama ga prevladava ili ~ak potpuno zamewuje. Dobra, umetni~ka ilustracija kwi`evnog teksta nije
nimalo lak zadatak, jer ilustrator svoj umetni~ki
izraz prilago|ava zahtevima teksta, ne odri~u}i
se pritom sopstvenog manira i ideje. Ovakve ilustracije stvaraju: Dobrosav Bob @ivkovi}, Ivica
Stevanovi}, Petar Meselxija, Tihomir ^elanovi},
Du{an Pavli}, Aleksa Gaji}, Maja Veselinovi},
Milan Pavlovi}, Neda Doki}, Boris Kuzmanovi},
Leonid Pilipovi}, Boban Savi} Geto i drugi. Oni
su ilustrovali veliki broj kwiga za decu, mnoge
stranice Politikinog Zabavnika... Iako lokalno gotovo nepoznata, ve}ina wih je postala uspe{na u svetskim razmerama. Na radost u~enika, danas sve vi{e ovih ilustratora u~estvuje i u izradi ~itanki.
Na teritoriji Srbije, u starijim razredima osnovne {kole, od 2007.14 i 2008. godine15, osim izdawa
Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva u nastavi
se po~iwu koristiti i ~itanke nekih drugih izdava~a koje su dobile akreditaciju Ministarstva
prosvete. Dizajn ~itanke od tada se mewa i tradiKreativni centar 2007. godine objavquje ^itanku za peti razred osnovne {kole koju su priredili Simeon i Slavica
Marinkovi}, a ilustrovala grupa ilustratora koja je ve} radila na izdawima ove izdava~ke ku}e. Godine 2008. Kreativni
centar objavquje ^itanku za {esti razred osnovne {kole,
2009. ^itanku za sedmi razred osnovne {kole i 2012.
^itanku za osmi razred osnovne {kole.
15 2008. godine izdava~ka ku}a Klett objavquje ^aroliju
re~i, ~itanku za peti razred osnovne {kole koju je priredila
Nata{a Stankovi} [o{o, a ilustrovao Tihomir ^elanovi} i
Ma{tariju re~i, ~itanku za {esti razred osnovne {kole, sa
ilustracijama Sa{e Arseni}a. Ubrzo nakon ovih pojavi}e se i
~itanke za sedmi (2009) i osmi razred (2010) sa ilustracijama
Darka Perovi}a.
14

cionalni koncept likovne opreme u vidu fotografija i reprodukcija umetni~kih dela (slikarstva,
vajarstva, arhitekture)16 zamewuju prigodne ilustracije koje prate sadr`aj ~itanke. Nove ~itanke
ne samo da su bogate ilustracijama ve} su estetski
privla~an uxbenik u~inile preglednijim, pristupa~nijim i razumqivijim. ^itanke su dobile likove koji vode kroz sadr`aj, piktograme/ornamente
koji prikazuju kwi`evnoteorijske pojmove, marginu
ispuwenu slikom i re~ju, ilustrovane naslovnice
tematskih celina i tabele, dijagrame, grafikone
koji celinu sistematizuju i zatvaraju...
Na samom po~etku novog obrazovnog ciklusa izdava~i i prire|iva~i naj~e{}e su se pridr`avali
principa da jedan autor ilustruje ~itavu ~itanku,
~itanke za sve razrede ili ~ak ceo uxbeni~ki komplet za srpski jezik. Ovakvim pristupom ostvarivalo se vizuelno jedinstvo uxbenika, ali se vremenom pokazalo da iskqu~ivo dr`awe samo jednog modela likovno-tehni~ke opreme ima i svoje nedostatke. U ilustracijama na stranicama ~itanki
u~enici naj~e{}e tra`e tragove sopstvene vizuelizacije teksta ili dopunu pesni~ke ideje. Za razliku
od izdava~a, prire|iva~a, nastavnika (odraslog ~itaoca), koji je u susretu sa ~itankom usredsre|eniji na sam tekst i wegove osobine, u~enici ~ak i u
najsitnijim detaqima zapa`aju nedoslednosti ilustracije i smatraju ih iritantnim i neprihvatqivim.17 Ponekad i vrhunski ilustratori, optere}eni
ilustrovawem ~itavog izdawa/kompleta, ne prate}i
detaqno tekst mogu da budu povr{ni i gre{e. Ono
{to se na ilustraciji ~ini kao detaq, pri pa`qivom ~itawu postaje kapitalna gre{ka. Na primer,
ilustracija pripovetke ^i~a Jordan Stevana
16

Do danas, tradicionalni koncept likovne opreme ~itanke

zadr`a}e se u svim ~itankama Milke Andri}, Zone Mrkaq i
Qiqane Baji} (Zavod za uxbenike).
17 Sud donet na osnovu desetogodi{weg radnog iskustva profesora srpskog jezika u osnovnoj {koli. Prim. autora M. Tokin.

21
Sremca prikazuje na granama drveta na kom se na{ao Gile nejasne crvene plodove (kajsije?!), umesto
{qiva koje se u tekstu, u opisu dvoboja, vrlo jasno pomiwu.18 Ilustracija mo`e potpuno naru{iti
atmosferu koju stvara tekst, npr. iako pesma Branka V. Radi~evi}a Kad mati mesi medewake po~iwe stihovima Evo ga ve~e iznad ku}a...19, ilustracija prikazuje nasmejanu `enu koja usred bela
dana u tepsiji gwe~i neke neidentifikovane ru`i~aste gromuqice, koje nikako ne mogu biti medewaci. Ilustracijama u ~itankama uti~emo na
estetski do`ivqaj u~enika, ali i na do`ivqaj kwi`evnog teksta, naro~ito kada su u pitawu likovi.
Vizuelizacija u okviru ilustracije kwi`evnog teksta mo`e uticati na fizi~ku karakterizaciju kwi`evnih likova. Iako u~enici znaju da ilustracija
nije u potpunosti prikaz stvarnosti, oni }e o kwi`evnom liku koji vide na ilustraciji razmi{qati,
a poneke likove tako i vizuelizovati (Cvetanovi} 2013: 66). Tako, pogre{nu vizualizaciju junaka u~enici sti~u posmatraju}i ilustraciju koja
prati odlomak Putovawa u putopis Vide Ogwenovi}, na kojoj je prikazana (gotovo) }elava devoj~ica tu`nog pogleda, ~ime se situacija iz teksta potpuno pogre{no interpretira.20 Sem toga, i
u ~itankama u kojima kwi`evni tekst prate foto18 Do danas je bilo, ama od danas nema ve}e. Nesu ovo duwe! veli ~i~a Jordan, pa obilazi izdaleka oko drveta na kome
se u{eprtqio mali kradqivac novajlija. Nesu ovo duwe, znam
ti muku. Hehe! A da su duwe ili kru{ke, lasno bi vi bilo; ja
bi begao od vas, a vi od mene jok!
I doista, da su to bile kru{ke ili duwe, krivac bi lako;
on bi se odbranio, kao i mnogi drugi, otvoriv jaku paqbu odozgo na neprijateqa kojim je dominirao, ali kako su to meke
{qive, polo`aj mu je bio vrlo kriti~an (^arolija re~i, 83).
19 Pesma se i zavr{ava slikom ve~eri: I ve~e je kao od fila. / Otvara mati prozor u {ir. / Odjednom bukne celi svemir
/ kao najsla|a vanila (^arolija re~i, 75).
20 U tekstu se jasno ka`e da je frizura bubikopf, a junakiwa u datoj situaciji nije nesre}na zbog frizure, ve} zato {to
je grubo kritikuje i ismeva nastavnica, kao i drugarice ~iju
podr{ku ne dobija (Umetnost re~i, 167).

grafije i reprodukcije umetni~kih dela mo`e do}i

do obesmi{qavawa koncepta vaspitawa umetni~kog
ukusa, tamo gde su umetni~ka dela upotebqena u
formi foto-tapeta, tj. {arene pozadine. Smatramo
da {tampawem teksta na samoj reprodukciji delo
gubi svoju svrhu, umetni~ki smisao i ulogu i postaje puka dekoracija.
Sa stanovi{ta dizajna i likovno-grafi~ke opreme i samog preklapawa i dopuwavawa ilustracije
i teksta, najvi{i nivo dostigle su ~itanke izdava~ke ku}e Kreativni centar. Oprema ~itanki (za
peti, {esti i sedmi razred) prepu{tena je grupi
talentovanih ilustratora: Dobrosav Bob @ivkovi}, Ivica Stevanovi}, Milan Pavlovi}, Boris
Kuzmanovi} i Tihomir ^elanovi}, na ~elu sa Du{anom Pavli}em (likovni urednik izdawa). Uz sjajne ilustracije, portrete pisaca, fotografije zna~ajnih dokumenata, rukopisa, fresaka, nastale su
~itanke u kojima je precizno izbalansiran odnos
teksta i ilustracije, ilustracija je zadr`ala umetni~ku te`inu, prati tekst, dopuwava ga, {aqivo
komentari{e ili poziva na razmi{qawe.
Odnos teksta i likovnih priloga zavisi i od
uzrasta u~enika. Analizom aktuelnih ~itanki za
osnovnu {kolu uo~avamo da se, idu}i od mla|eg ka
starijem uzrastu, broj ilustracija u ~itankama postepeno smawuje. U pripremi ~itanke za osmi razred, 2011. godine, ve}ina izdava~a zauzima ne{to
ozbiqniji princip oblikovawa i ove ~itanke se
koncepcijski naj~e{}e razlikuju od svojih prethodnica. Ilustracije se svode na minimum ili u potpunosti izostaju, a na wihovo mesto stupaju umetni~ka dela istorijski, tematski ili poeti~ki povezana sa kwi`evnim tekstom, fotografije i portreti pisaca, istorijskih li~nosti, predmeta koji
se danas ne koriste i ~ija je upotreba gotovo zaboravqena... Ponekad je, kao u ~itanci u izdawu Eduke, koju je priredila Mowa Jovi}, ~itava ~itanka
u nijansama jedne boje, u jednom ozbiqnijem tonu

22
(ovde sepija). Promena koncepta i odsustvo ilustracije dekoracije vra}aju te`i{te na tekst i
povezuju ~itanku za osnovne {kole sa sredwo{kolskim izdawima.
Izdawe ~itanke za peti razred osnovne {kole,
koje je objavila [kola plus, odlazi korak daqe
i u potpunosti se razlikuje od dosada{wih uxbenika. Prire|iva~i Milka Cani}, Nata{a Antoni} i
Sandra Sofroni} u jednoj kwizi objediwuju kwi`evnost i jezik, tj. povezuju ~itanku i gramatiku u
jednu uxbeni~ku celinu. Ovakva struktura uxbenika zahtevala je druga~iji koncept dizajna i likovno-grafi~ke opreme. Marginom i okvirom razli~ite boje i stilizacije odvaja se kwi`evnost od
gramatike, piktogramima se obele`avaju ve`bawa,
doma}i zadaci, literarni i jezi~ki kutak... Iako
se samim ilustracijama ovaj uxbenik ne razlikuje
zna~ajno od prethodnih, on osim CD-a sa audio-zapisima tekstova u svet uxbenika uvodi novi medij.
Na internet sajtu Otvoreni servis obrazovawa21
pojavquju se video-zapisi koje su autorke pripremile za u~enike, roditeqe i nastavnike, a koji prate i dopuwavaju pojedine lekcije iz uxbenika.
Elektronski uxbenik, pa samim tim i ~itanka,
~ini se slede}im logi~nim korakom razvoja. Me|utim, ako ne ra~unamo neka univerzitetska izdawa
i izdawa uxbenika specijalno pripremqenih i namewenih deci srpske dijaspore, akreditovanih elektronskih uxbenika u Srbiji jo{ uvek nema.22
21
22

<http://oso.rs> 10.1.2014.
Gotovo sve akreditovane ~itanke mogu se na}i u elektronskom izdawu (pdf), ali iskqu~ivo kao pomo}ni materijal namewen nastavnicima. Osim wih postoje i razli~iti interaktivni, edukativni softveri nameweni ve`bawu gradiva jezika, ali
na`alost elektronske interaktivne ~itanke namewene u~enicima na tr`i{tu jo{ uvek nema. Izdava~i najavquju interaktivne
uxbenike, koji }e biti pripremqeni za {kolsku 2014/2015. godinu, uz koje bi |aci pored od{tampanog sadr`aja, u kombinaciji sa pametnim telefonom ili kompjuterom, mogli da dobiju
i dodatne informacije, video-materijal, fotografije, virtuelne ture kroz predele ili istorijske objekte...

Prate}i razvoj ilustracije u ~itankama kroz paralelu izme|u ~itanki nekad i sad, dolazimo do zakqu~ka da je ilustracija pre{la put od potpunog
odsustva ilustracije do wene prevlasti. Da li }e
~itanka budu}nosti postati dinami~ki hipertekst
koji }e se oblikovati prema interesovawima u~enika i nastavnika, ili }e se vratiti u prvobitni
oblik ~iste antologije, ostaje nam da slutimo i sa~ekamo godine koje slede.
LITERATURA
Georgijevi}, Kre{imir i dr. Srpskohrvatska ~itanka: za I razred sredwih i wima sli~nih {kola. Beograd: Kreditna i pripomo}na zadruga profesorskog dru{tva, 1938.
Georgijevi}, Kre{imir i dr. Srpskohrvatska ~itanka: za II razred sredwih i wima sli~nih {kola. Beograd: Kreditna i pripomo}na zadruga profesorskog dru{tva, 1938.
Kolakovi}, Medisa. Narodna kwi`evnost u kwizi
za narod. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2008.
Magara{evi}, Branko i dr. Srpskohrvatska ~itanka: za III razred sredwih i wima sli~nih
{kola. Beograd: Kreditna i pripomo}na zadruga
profesorskog dru{tva, 1938.
Magara{evi}, Branko i dr. Srpskohrvatska ~itanka: za IV razred sredwih i wima sli~nih
{kola. Beograd: Kreditna i pripomo}na zadruga
profesorskog dru{tva, 1938.
Ma{tarija re~i: ~itanka za {esti razred osnovne {kole. Priredila Nata{a Stankovi} [o{o.
Beograd: Klett, 2008.
Pavlovi}, Milivoj. ^itanka za u~enike trgova~kih {kola trgova~kih omladina. Beograd: Beogradska trgova~ka omladina, 1925.
<http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.ht
ml:474416-Osnovci-ce-od-septembra-imati-moderne-interaktivneudzbenike#UtEwSYYJXc.facebook> 22.1.2014..

23
Pavlovi}, Milivoj. ^itanka sa gramatikom srpskohrvatskog jezika: za drugi razred sredwih
{kola prema najnovijem programu: sa umetni~kim reprodukcijama. Beograd: G. Kon, 1938.
Pavlovi}, Milivoj. ^itanka sa gramatikom srpskohrvatskog jezika: za tre}i razred sredwih
{kola prema najnovijem programu: sa umetni~kim reprodukcijama. Beograd: G. Kon, 1938.
Pavlovi}, Milivoj. ^itanka sa gramatikom srpskohrvatskog jezika: za ~etvrti razred sredwih {kola prema najnovijem programu: sa umetni~kim reprodukcijama. Beograd: G. Kon, 1938.
Pavlovi}, Milivoj. ^itanka sa gramatikom srpskohrvatskog jezika: za prvi razred sredwih
{kola prema najnovijem programu: sa deset umetni~kih reprodukcija. Beograd: G. Kon, 1939.
Prodanovi}, Ja{a M. ^itanka: za prvi razred
sredwih {kola. Beograd: G. Kon, 1928.
Prodanovi}, Ja{a M. ^itanka: za drugi razred
sredwih {kola. 2. izd. Beograd: G. Kon, 1932.
Prodanovi}, Ja{a M. ^itanka: za tre}i razred
sredwih {kola. Beograd: G. Kon, 1928.
Prodanovi}, Ja{a M. ^itanka: za ~etvrti razred
sredwih {kola. 2. izd. Beograd: G. Kon, 1929.
Srpska ~itanka: za po~etnike. [Priredio Veselin ^ajkanovi}]. Bizerta: {tamparija srpskih
invalida, 1918.
Stanojevi}, Mihailo M.; Stefanovi}, @iv. N, ^itanka za I razred osnovnih {kola. 9. izd, Beograd: Kwi`arnica Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1933.
Stanojevi}, Mihailo M.; Stefanovi}, @iv. N, ^itanka za III razred osnovnih {kola. 10. izd., Beograd: Kwi`arnica Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1933.
Stanojevi}, Mihailo M.; Stefanovi}, @iv. N, ^itanka za IV razred osnovnih {kola. 8. izd., Beograd: Kwi`arnica Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1933.
Stanojevi}, Mihailo M.; Stefanovi}, @iv. N, ^itanka za II razred osnovnih {kola. 9. izd., Beograd: Kwi`arnica Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1934.

Umetnost re~i: ~itanka za peti razred osnovne

{kole. Priredila Nata{a Stankovi} [o{o,
Bo{ko Suvajxi}. Beograd: Novi Logos, 2011.
Cvetanovi}, Zorica. Metodi~ka funkcionalnost
ilustracija u ~itankama za mla|e razrede osnovne {kole. U~iteq. 31, br. 1 (2013): 6775.
<http://issuu.com/sursbg/docs/u__iteq__broj_82>
^arolija re~i: ~itanka za peti razred osnovne
{kole. Priredila Nata{a Stankovi} [o{o.
Beograd: Klett, 2008.
^itanka: za peti razred osnovne {kole. Priredili Simeon i Slavica Marinkovi}. Beograd:
Kreativni centar, 2007.
^itanka: za {esti razred osnovne {kole. Priredili Simeon i Slavica Marinkovi}. Beograd:
Kreativni centar, 2008.
^itanka: za sedmi razred osnovne {kole. Priredili Simeon i Slavica Marinkovi}. Beograd:
Kreativni centar, 2009.
^itanka: za osmi razred osnovne {kole. Priredili Simeon i Slavica Marinkovi}. Beograd:
Kreativni centar, 20011.
[evi}, Milan. Srpska ~itanka: za sredwe {kole u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kw. 2: za 2 razred, 2. izd. Beograd: izdawe Kwi`arnice Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1921.
[evi}, Milan. Srpska ~itanka: za sredwe {kole u Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kw. 1: za 1 razred. Beograd: izdawe Kwi`arnice
Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1922.
[evi}, Milan Srpska ~itanka: za sredwe {kole
u Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Kw.
3: za 3 razred. Beograd: izdawe Kwi`arnice Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1923.
[evi}, Milan. Srpska ~itanka: za sredwe {kole
u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kw. 4:
za 4 razred, 2. izd. Beograd: izdawe Kwi`arnice
Rajkovi}a i ]ukovi}a, 1923.

24
Enciklopedija Jugoslavije. Knj. 3, Crn \ / [glav.
ured. Jakov Sirotkovi}]. 2. izd. Zagreb: JLZ, 1984.
Grishakova, Marina & Ryan, Marie-Laure (eds.). Intermediality and Storytelling. Berlin New York:
Walter de Gruyter, 2010.
Kolin, Marcel. Jugoslovenska ~itanka: za ni`e i vi{e
razrede Jugoslovenskih pu~kih {kola. Tiskana u
Antofagasti, 1916.
Programi i metodska uputstva za radu srednjim {kolama. Beograd: [tampa dr`avne {tamparije, 1936.
Rajewsky, Irina. Intermediality, Intertextuality, and
Remediation: A Literary Perspective on Intermediality. rudit consortium interuniversitaire de
lUniversit de Montral, lUniversit Laval et
lUniversit du Qubec Montral: Intermdialits: histoire et thorie des arts, des lettres et des
techniques / Intermediality: History and Theory of
the Arts, Literature and Technologies, n 6, 2005,
4364. <http://id.erudit.org/iderudit/1005505ar>
Schlumpf, Erin. Intermediality, Translation, Comparative Literature, and World Literature. CLCWeb:
Comparative Literature and Culture 13.3 (2011):
<http://dx.doi.org/10.7771/1481-4374.1814>
10.1.2014.
Selznik, Brajan. Izum Igoa Kabrea. Beograd: Laguna, 2009.
Semali, Ladislaus & Watts Pailliotet, Ann. Intermediality: The Teachers Handbook of Critical Media Literacy. Boulder: Westview Press, 1999.
Wolf, Werner. The Musicalization of Fiction: A Study in the Theory and History of Intermediality.
Amsterdam Atlanta: Rodopi, 1999.

Medisa A. KOLAKOVI]
Marina S. TOKIN
ILLUSTRATIONS
IN THE OLD AND NEW READING BOOKS
Summary
Intermediality, as the direction of interdisciplinary research is dealing with all types of intersections and connections of various forms of art with each other, as well as
other ways of human expression which intertwine with art.
One of the most used and indispensable textbooks in education of every person is a reading book. Its shape, form
and selection of texts represents the cultural and historically-political, in fact the overall picture of a nation. Following
the development of illustrations in reading books, we perceive a form of intermediality put in historical perspective.
This paper analyzes the illustrations in reading books, making a parallel between the old reading books (between the
two world wars) and the new ones (current reading books
of new education cycle).
Key words: intermediality, literature, childrens literature, reading book, fine art, illustration