Apsolutne osnove TV: ko je ko, ta je ta i kako se ta radi u informativnom TV

novinarstvu
Zato ne postoji individualni rad u TV novinarstvu? Ko su lanovi TV news tima i ta
rade? Kako rei sve u 55 sekundi, odnosno 137 rei? Da li gledalac pamti ono to uje
ili ono to vidi? Koja se pravila moraju potovati? Koje su osnovne forme TV
novinarstva?
Pie: Pea Obradovi, urednik vesti TV B92
Televizija je mlad medij, koji je od svojih poetaka, tridesetih godina prolog veka, do
danas, preao udesan put - od statine, crno-bele slike, do ivih prenosa vojnih
operacija snimljenih obinim mobilnim telefonom, na poetku 21. veka. Ona se
neporestano razvija, direktno vezana za napredak informacionih tehnologija i njene su
mogunosti iz dana u dan sve vee. U meuvremenu, televizija je postala sastavni deo
ivota savremenog oveka, i upravo njoj treba zahvaliti to je najira javnost danas
detaljno upoznata sa dogaajima u svetu.
Na isti nain, javnost upoznaje i televizijske novinare, ljude koji im se obraaju sa ekrana
objanjavajui im ta vide i uju. Oni im se samom pojavom na ekranu mogu dopadati ili
ne, gledaoci im mogu im verovati ili sumnjati u njihove izvetaje, a to vodi odluci koja se
donosi u trenu - da li e gledalac uzeti daljinski upravlja u ruke i promeniti kanal.
Televizija je bukvalan medij u svakom pogledu i na njoj nema metafora i itanja
izmeu redova. Samo ono to gledalac vidi i uje za njega je realnost, takva kakva mu je
predoena. Zato je odgovornost novinara/reportera/urednika u razumevanju dogaaja i
prenoenju ISTINE nemerljiva.
Dokaz za to je kratki film davno snimljen za potrebe obuke TV novinara u Britaniji. On
na najbolji mogui nain objanjava sutinu televizijskog posla i otkriva mnoge zamke
koje se kriju na putu kreiranja televizijske storije.
U tom filmu, u prvom kadru vidimo krupnog mladia u spitfajer jakni, oianog na
nulu, ispred kojeg usporava automobil, na ta se on naglo okree na suprotnu stranu i
tri. Gledalac se u tom kadru intuitivno odluuje ko je dobar, a ko lo momak. U
sledeem kadru, mladi poinje da tri prema osobi u odelu, koja u trenutku susreta
podie aktn tanu u odbrambeni poloaj. Iz ta dva vezana kadra zakljuujemo da mladi
ugroava osobu u odelu i ima nekakvu zlu nameru. Veina gledalaca je okirana
poslednjim, irokim kadrom u kome vidimo da se osoba u odelu zapravo nalazi ispod
palete sa ciglama koja se obruava, a da je mladi skoio da ga odgurne i zatiti. (Ovde
pogledajte kratki film - kliknite desnim tasterom mia na link i odaberite "save target as",
potom, kada video bude prenesen na va raunar, kliknite open)
ta je poenta ovog filma? Da jedan dogaaj na televiziji moe biti interpretiran na mnogo
naina, samo uz pomo montae, da se snimljenim materijalom moe manipulisati u
nedogled, a gledalac moe biti lako prevaren.

TV pria je uvek proizvod tima nikada pojedinca

Televizijski novinar jeste autor TV storije, ali je samo deo ekipe koja uestvuje u njenom
stvaranju, i zato ne zavisi sve samo od njega. On sebe moe smatrati efom parade, ali
od njegovog odnosa prema ekipi direktno zavisi njena motivisanost za rad. Kvalitetom
rada na svom zadatku, svaki lan ekipe neposredno utie na kvalitet prie.
Uobiajenu TV ekipu koja dolazi na mesto dogaaja ine, pored novinara, snimatelj i
snimatelj zvuka, koji se jo zove i asistent. To bi bila klasina ENG ekipa nekog news
programa. Za ozbiljnija snimanja, kada se trai bolji kvalitet slike i zvuka, njima se
pridruuju i majstor svetla, reditelj i, ponekad, scenski radnik. Neke televizije, meutim,
poslednjih godina forsiraju novinare-snimatelje, koji posao mogu da obave sami. Time se
pre svega smanjuju trokovi televizijske stanice. Praksa je ipak pokazala da novinarsnimatelj obino nije u stanju da odri visok kvalitet snimljenog materijala, a da
istovremeno kvalitetno uradi i novinarski posao, i obrnuto. Zato su ovakav nain rada
preuzele stanice kojima se isplati da rtvuju deo kvaliteta zarad manjih trokova. Mi
emo se zadrati na standardima koji jo uvek vae u ozbiljnim TV stanicama.
SNIMATELJ ima zadatak da kamerom zabelei sliku dogaaja. To ga ini, mnogi bi
rekli, najvanijim lanom ekipe, jer bez njegovog materijala nema ni TV storije.
Komunikacija novinara i snimatelja je izuzetno vana jer snimatelju treba pomoi da
usmeri panju ka ljudima ili dogaajima koji za priu imaju veu vanost. Na istoku
Evrope snimatelji vole da venkuju (pokret kamerom u stranu, ili odozgo nadole i
obrnuto), zumiraju, i bespotrebno cimaju kameru. Slinih tendencija ima i u Americi.
Engleska ili BBC kola, koja se smatra referentnom, meutim, insistira na "ukopanoj
kameri, iskljuivo sa tronoca, gde se kadar ne sme pomerati, osim u izuzetnim
situacijama. Po tome da li materijal pliva okolo ili se sastoji od niza stabilnih kadrova,
lako se moe raspoznati rad profesionalca od rada amatera.
Matematika i iskustvo govore da skoro i da ne postoji snimatelj iji se svaki sekund
snimljenog materijala moe iskoristiti. Za news program, taj odnos je obino 1:2 ili 1:3,
odnosno za jedan sekund montirane slike treba snimiti dve ili tri sekunde materijala. Kod
dokumentarnih filmova taj odnos trebalo bi da iznosi 1:6, a za igrane filmove i 1:10. U
situacijama kada se pokrivaju vanredni dogaaji, gde materijal treba o pre da ode u
emitovanje, iskusan snimatelj moe da snima i montano to bi znailo da snima kadrove
onim redosledom kako bi bili i montirani.
SNIMATELJ ZVUKA je osoba koja je zaduena da vodi rauna o kvalitetu snimljenog
zvuka. Standardna TV kamera ima mali mikrofon i dva tonska kanala. Jedan kanal snima
takozvane IT ili ambijentalne zvukove, dok se na drugi kanal vezuje usmereni
mikrofon koji snima intervjuisanu osobu ili reportera. Obino je snimatelj zvuka ili
ASISTENT kod nas i osoba koja asistira snimatelju u noenju tronoca i druge pratee
osobe. Zvuk je izuzetno vano izraajno sredstvo i uz dobro snimljenu atmosferu, postoji
manja potreba za govorom. Na primer, ako pokrivamo demonstracije, potpuno je suvino
izgovoriti da su demonstranti izvikivali parole protiv Vlade. Uspeno snimljena
atmosfera i povici iz mase dae storiji neophodnu dramatiku.

MAJSTOR SVETLA pojavljuje se na produkcijski zahtevnijim snimanjima, za

dokumentarne filmove ili vane intervjue. Na ovim prostorima, meutim, taj posao
obavie obino asistent uz instrukcije snimatelja, jer budeti u najveem broju sluajeva
ne dozvoljavaju korienje strunjaka za ovu oblast. Dnevno svetlo je tada potrebno
obogatiti vetakim kako bi slika dobila potrebnu toplinu, i tada se koriste reflektori
razliitih jaina, na koje se po potrebi montiraju filteri, kako bi se istakla neka od boja
svetlosnog spektra.
Na takvim snimanjima pojavie se i REDITELJ ili, ee, PRODUCENT. Njihov je
zadatak da vode rauna, pre svega, o slici i dramaturgiji. Oni e se sa snimateljem
dogovarati o kardovima, i kasnije, u montai, pomagati novinaru savetima o samom toku
prie. Razlika izmeu REDITELJA i PRODUCENTA je u tome to PRODUCENT
ima i ulogu da vodi rauna o satnicama, zakazuje ekipu, zove i zakazuje snimanja, i na
svaki drugi nain asistira novinaru.
Tu emo, dodue veoma retko na ovim prostorima, sresti i SCENOGRAFA, iji je
zadatak da vizuelno osmisli prostor u kome emo snimati, na primer sudio ili pozadinu
ispred koje sedi intervjuisana osoba.
Snimljeni materijal storije sklopie MONTAER, ali o njemu neto kasnije.
Dodajmo jo da je za organizaciju snimanja jedne obine konferencije za novinare
potrebno jo bar etvoro ljudi. Tu je SEKRETAR REDAKCIJE, iji je zadatak da od
UREDNIKA vesti preuzme njegove zahteve - ta e se tog dana od dogaaja pokrivati,
i koji novinar e na koji dogaaj ii. Od njega e plan snimanja preuzeti
ORGANIZATOR, iji je posao da odredi ENG ekipu koja e snimati dogaaj. On e
zaduiti i VOZAA iji je zadatak da ekipu i opremu doveze na dogaaj.
Dakle, u procesu proizvodnje najjednostavnijeg TV paketa ili priloga za news program,
prema uobiajenoj sistematizaciji, uestvuje ukupno OSAM ljudi. Zato samo dobro
uigran tim profesionalaca, i njihova dobra meusobna komunikacija, mogu za rezultat da
imaju i dobru TV priu. Upravo je to ono to TV novinarstvo razlikuje od tampanog ili
radio novinarstva, gde jedan ovek esto moe da uradi sve sam.
Uspeh je mogu samo ako svi lanovi ekipe znaju tano ta rade, i ako profesionalno
obave posao od poetka do kraja. Taj lanac ne trpi slabe karike, jer ako bilo koja iz
nekog razloga pukne, pukla je i pria.
Kako rei sve u tako malo vremena i sa tako malo rei?
Mnoge kolege iz tampanih medija odmahnue rukom pri samom pomenu literarnih
kvaliteta tekstova za TV pakete. Ali, oni nisu ni bolji ni gori od tekstova za novine. Oni
su prosto drugaiji. Za razliku od kolega koji odmahuju, televizijski reporter nad glavom
ima ogranienje vremenom u svakom pogledu. Sa jedne strane, ogranien je vremenom
koje ima za predaju paketa (to vremensko ogranienje, istini za volju, imaju svi novinari).
TV reporter je meutim ogranien i vremenom trajanja priloga. I ovde moemo da

upotrebimo matematiku: iskusne kolege sa takozvanog BHS govornog podruja,

izraunale su da se u jednom minutu proseno proita izmeu 140 i 150 rei. To znai da
se, uz pretpostavku da se neprekidno ita, u vestima koje traju 30 minuta moe proitati
izmeu 4.200 i 4.500 rei. Sav taj tekst mogao bi da stane na svega dve stranice
beogradske Politike ili zagrebakog Veernjaka. Poto je proseno trajanje TV
paketa 1,45 minuta, ili 105 sekundi, to znai da bi se, ako bi se samo italo, u jednom
prilogu proitalo najvie 245 rei. Ako uzmemo prosean TV paket, u kome e se nai
dve izjave od po 25 sekundi, za tekst nam je ostalo samo 55 sekundi, odnosno, najvie
137 rei, ili petnaestak redova teksta. Meutim, neko ita sporije, neko bre, i zato
prethodna raunica ne moe biti egzaktna. Ona, meutim, ima za cilj samo da predstavi
ogromnu vrednost svake sekunde u TV programu.
Dakle, tekst za TV paket treba da sadri samo najvanije informacije. I upravo e tu do
izraaja doi umee novinara da odvoji vano od nevanog, a puno ee i najvanije od
vanog.
Tekst za TV paket se drugaije zove i sinopsis priloga, jer pored teksta sadri i poetak
i kraj trajanja ili time code odreenih kadrova i sinhrona. On obino izgleda ovako:

Ovo je i uobiajena struktura jednog paketa, gde smo u prilogu potovali pravilo druge
strane. Pa, kako sad ispriati priu? Evo jednog primera.

Od ove prie, jedne novine mogle bi da naprave celu stranu teksta, sa antrfileima,
podseanjima, duim citatima... Ali Televizija to ne trpi. Tekst za TV paket mora biti lien
dugakih reenica, umetnutih reenica, bespotrebnog insistiranja na pametnim
mislima. Svaka reenica mora biti jednostavna, u sebi mora imati informaciju i biti
razumljiva gledaocu. Jer gledalac i uje i vidi istovremeno, i ne sme biti konfuzije izmeu
teksta i slike.
Slika je 1000 rei
Ono gde je stao tekst, nadoknauje slika. Psiholozi su utvrdili da gledalac zapamti samo
20 procenta onog to uje i 30 procenata onog to vidi. Kada se slika i ton dobro
kombinuju, on pamti otprilike 50 odsto TV paketa. Dobri od loih TV novinara razlikuju
se po tome to e prvi znati da odaberu najbolju sliku, i u skladu sa njom, napisati
odgovarajui tekst. Sinopsis priloga izgledao bi otprilike ovako:

Slika mora biti u savrenom saglasju sa tekstom, ili e, u suprotnom, gledalac biti
zbunjen i nee mu biti jasno o emu se radi u paketu.
Ovde postoji nekoliko pravila koje obavezno treba potovati:
1. Ponavljanje kadrova je nedopustivo.
2. Tekst ne sme detaljno opisivati ono to to gledalac moe da vidi i uje.
3. Tekst ne sme detaljno opisivati ono to gledalac ne vidi i ne uje.
4. Slika i teskt se meusobno dopunjuju.
Ukoliko radimo priu iz oblasti ekonomije, to u najveem broju sluajeva znai da
imamo puno podataka, naroito brojanih. Pravilo je da se u tekstu ne nabrajaju stavke,
iznosi veliki broj brojki ili citiraju lanovi zakona, ukoliko prilog sastavljamo iskljuivo
od slike. Tada koristimo grafiku, koja je izuzetno efektno izraajno sredstvo. Na
primer, ako radimo priu o inflaciji, i imamo sledei tekst:
Inflacija je u poslednjih etiri meseca u konstantnom padu. U maju ove godine iznosila je

5,5 odsto, junu 4,3, julu 4,1 odsto i avgustu 4 odsto, a Narodna banka septembarsku
inflaciju projektuje na 3,8 odsto.
Onda emo taj deo priloga prikazati jednostavnom tabelom:

Tada e gledaocu biti jasno o emu se radi, i moda e neki od ovih podataka i zapamtiti,
najverovatnije poslednji. Da smo, kao to se na mnogim televizijama na ovim prostorima
radi, taj deo prie pokrili slikom oveka koji je dao ovu izjavu, ili ljudima u prodavnici
koji neto kupuju, najverovatnije je da gledalac nita nee zapamtiti.
Sa napisanim sinopsisom i kasetama na kojima se nalazi materijal odlazi se
MONTAERU. To je osoba iji je zadatak da porea sliku, snimi novinarov tekst, i
potom sve snimi na final ili traku koja je predviena za emitovanje. Tu postoje dve
kole. Prva, britanska, zagovara da se prvo porea slika, a da se zatim po njoj pie tekst.
Meutim, naroito na ovim prostorima, obino novinar dolazi sa snimanja i prvo pie
tekst, zatim ga ita u kabini, a preko toga se rea slika. Danas postoji i mogunost da
novinar sam ulije sliku u raunar sa kamere, a potom na lap topu sam rea sliku koju
preko Interneta alje u redakciju. Direktno na raunar snima i off, pa tako sklopljen
paket ide u emitovanje. To, meutim, ne umanjuje vrednost montaera. On moe biti
veoma koristan jer nije u prii i prilog posmatra manje-vie kao obian gledalac, pa
njegove sugestije mogu biti izuzetno korisne. Ako montaer ne razume prilog, nee ga
razumeti ni gledalac.
TV paket potom e otii realizatoru Vesti (koji koordinira rad studisjskih snimatelja i
prezentera), a onda u emitovanje. Dobar TV prilog ostavlja jak utisak i dugo se pamti.
Serija dobrih paketa baca svetlo na reportera, a auditorijum vremenom poinje da ga
prepoznaje. Loi paketi se zaboravljaju, ba kao i njihovi autori.
Osnovne forme u TV novinarstvu
VEST je, kako su je definisali profesionalci, pravovremena, istinita i saeta informacija o
ljudima, dogaajima i pojavama koje su vane i zanimaju iroki krug ljudi, a napisana je
tako da odgovara vremenskim ogranienjima medija i mogunosti publike da je prihvati.
Naroito u TV vesti, vano je odgovoriti na pet W (Who? When? Where? What?
Why? Ko, kada, gde, ta i zato), i ne optereivati je nepotrebnim podacima. Na
esto novinarsko pitanje kako u vestima se ne odgovara, osim u izuzetnim
sluajevima (kada je vest veoma bitna, a nema vremena za snimanje paketa). Vest treba
da odvoji najvanije od vanog.
ita je prezenter u studiju, i obino nije dua od tri reenice. Moe se pokriti slikom,
takozvanom pokrivalicom, dok je prezenter ita.

IZVETAJ je osnovna forma TV paketa i traje od 40 do 120 sekundi. Dok vest po

pravilu slui za iznoenje glavnih informacija, izvetaj je obuhvatniji, nuno
podrazumeva sagovornike (ili osobe koje govore na nekom dogaaju). Izvetaj se obino
pravi na teme koje su odreene kao vanije, a njegova struktura takoe ini zanimljivijim
za gledaoce.
ON THE SPOT ili SA LICA MESTA podrazumeva takozvani STAND UP, odnosno
reportera u slici u ivom ukljuenju ili u snimljenom materijalu, kao integralni deo TV
paketa. Dok ivo ukljuenje podrazumeva jednu vrstu razgovora izmeu
prezentera/voditelja vesti i reportera, u TV paketu STAND UP slui da bi se napravio
prelaz izmeu dva dela prie (ukoliko je u sredini), ili da bi se izneo neki zakljuak,
objasnio izostanak sagovornika, ili da bi se novinar odjavio sa lica mesta. STAND UP je
izuzetno koristan jer tedi na slici, daje kredibilitet stanici (jer pokazuje da ima izvetaa
na licu mesta) i uspostavlja reportera kao vidljivog i prepoznatljivog prenosioca vesti.
TV INTERVJU trai najbolje od novinara jer se snimljeni materijal ne moe naknadno
ispravljati. TV novinar ne moe, kao novinar u tampanom mediju, da koriguje nejasna
pitanja ili materijalne greke u njima. Za intervju novinar mora imati razvijenu kulturu
govora ali i razvijenu vizuelnu percepciju, kako bi primetio svaku reakciju sagovornika
na postavljeno pitanje. Zato mora biti koncentrisan, imati dobre reflekse, biti inteligentan
i uporan. Za intervju se mora dobro spremiti jer je najtunije kada sagovornik od
novinara napravi budalu. A ta se greka skupo plaa i nepopravljiva je u montai.
ISTRAIVAKI FILM i DOKUMENTARAC su san svakog novinara poetnika, i
najvei su oblik novinarskog umea. Moe biti razliitih trajanja i od novinara trai da u
prii koncentrie sva znanja koja je stekao u karijeri. to vie novca televizija odvoji za
njegovu produkciju - odgovornost novinara je vea. A dokumentarci su skupi.
Najvaniji je interes gledaoca
Novinarstvo na ovim prostorima decenijama se bavilo rutinskim aktivnostima ljudi na
vlasti i virtuelnim ekonomskim uspesima, a retko obinim ljudima i njihovim
problemima. I dalje pokuava da se iupa iz te opne, a televizija eka spremno da
reporteri iskoriste sve njene mogunosti. Ne treba zaboraviti da je danas televizijsku vest
mogue videti na ekranu obinog mobilnog telefona, na bilo kom mestu, i u bilo koje
vreme. Zamislite koliko tu mogunosti stoji neiskorieno.