Autobiografija jednog jogija

AUTOBIOGRAFIJA
JEDNOG JOGIJA
Paramahansa Jogananda

2009

SADRAJ
Naslov originala: Autobiography of a Yogi
Paramahansa Yogananda
Copyright na prevod za SCG:
Babun
Izdava:
Babun
Za izdavaa:
Dragan Paripovi
Prevod i redaktura: Goran Boji
tampa:
Lukatampa
ISBN 978- 86-83737-30-7


1. Roditelji i detinjstvo
2. Majina smrt i mistina amajlija
3. Svetac sa dva tela
4. Osujeeno bekstvo u Himalaje
5. Mirisni svetac
6. Tigar-svami
7. Lebdei svetac
8. Veliki indijski naunik, Dagadis andra Bose
9. Blaeni poklonik i njegova kosmika romansa
10. Sreem svog uitelja, ri Juktevara
11.U Brindabanu bez pare u depu
12. Godine u uiteljevom aramu
13. Svetac bez sna
14. Doivljaj kosmike svesti
15. Kraa karfiola
16. Nadmudrivanje zvezda
17. Sasi i tri safira
18. Muslimanski udotvorac
19. Moj uitelj koji je u Kalkuti, pojavljuje se u Seramporeu
20. Ne idemo u Kamir
21. Idemo u Kamir
22. Srce kamenog kipa
23. Dobijam univerzitetsku diplomu
24. Postajem monah reda svamija
25. Brat Ananta i sestra Nalini
26. Nauka krija joge
27. Osnivanje kole joge u Raniju
28. Kai, ponovo roen i otkriven
29. Rabindranat Tagore i ja poredimo kole
30. Zakon uda
31. Razgovor sa svetom majkom

9
20
26
33
45
52
60
66
74
81
90
98
124
130
137
146
154
159
164
167
171
179
185
191
198
203
211
219
224
228
238

32. Rama, oivljen iz mrtvih

33. Babai, jogi-Hrist moderne Indije
34. Materijalizacija palate u Himalajima
35. Hristoliki ivot Lahirija Mahasaje
36. Babaijevo interesovanje za Zapad
37. Idem u Ameriku
38. Luter Burbank svetac meu ruama
39. Tereza Nojman, katolika stigmatiarka
40. Vraam se u Indiju
41. Idila u Junoj Indiji
42. Poslednji dani s mojim guruom
43. ri Juktevarovo vaskrsnue
44. Kod Mahatme Gandija u Vardi
45. BengalskaRadosna majka
46. Jogini koja ne jede
47. Vraam se na Zapad
48. U Encinitasu u Kaliforniji

246
253
261
271
282
290
299
305
313
320
331
344
360
375
380
389
393

Predgovor


rednost Joganandine biografije znatno je uveana injenicom to

je to jedna od malog broja knjiga o indijskim mudracima napisanih na
engleskom jeziku, koju nije napisao neki novinar ili stranac, nego jedan od
njihovog roda, kolovan kao i oni - ukratko, knjiga jednog jogija o jogijima.
Kao izvetaj oevica o neobinim ivotima i moima savremenih indijskih
svetaca, ova knjiga je vana i kao svedoanstvo svoga vremena i kao svedoanstvo za venost.
Njenom uzvienom autoru, koga sam imao zadovoljstvo da upoznam i u
Indiji i u Americi, neka svaki italac iskae duno potovanje i izrazi svoju
zahvalnost. Od svih dela objavljenih na Zapadu, ovaj dokument o njegovom
neobinom ivotu nesumnjivo spada u one koji u najveoj meri otkrivaju dubinu indijskog duha i srca, te duhovnog bogatstva Indije.
Imao sam ast da upoznam jednog od mudraca ija je pria ovde ispripovedana - ri Juktevara Girija. Slika ovog uvaenog sveca pojavila se na naslovnoj
strani moje knjige Tibetanska joga i tajna uenja.
ri Juktevara sam sreo u Puriju u Orisi, na obali Bengalskog zaliva. Tada je
bio voa mirnog arama kraj obale, tako da se uglavnom bavio spiritualnom
obukom grupe mladih uenika. ivo ga je zanimala dobrobit ljudi u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u obe Amerike, kao i u Engleskoj, pa me ispitivao
o aktivnostima svoga najveeg uenika, Paramahamse Joganande (naroito o
njegovom radu u Kaliforniji), koga je neno voleo i koga je 1920. poslao na
Zapad kao svog poslanika.
ri Juktevar je bio otmenog lica i blagog glasa, bilo je prijatno u njegovom
drutvu, pa je bio dostojan oboavanja kojim su ga spontano obasipali njegovi
sledbenici. Svako ko ga je poznavao, bilo da je pripadao njegovoj zajednici ili
ne, visoko ga je cenio. ivo se seam njegovog visokog, uspravnog, asketskog
lika, odevenog u narandasto monako odelo oveka koji se odrekao svih
7

zemaljskih ciljeva, kako stoji na ulazu svoje elije da mi poeli dobrodolicu.

Kosa mu je bila dugaka i pomalo ukovrdana, a lice bradato. Telo mu je bilo
miiavo, ali vitko i dobro graeno, a korak energian.
Za svoje zemaljsko prebivalite odabrao je sveti grad Puri, kuda u uveni
hram aganata, gospodara sveta, svakodnevno dolazi na hodoae mnotvo
pobonih hinduista, predstavnika svake indijske provincije. U Puriju je 1936.
godine ri Juktevar i sklopio svoje smrtne oi za prizore ovog prolaznog stanja
potojanja, pa je otiao svestan da je pobedonosno zavrio ovu inkarnaciju.
Zaista se radujem to mogu da saoptim ovo svedoanstvo o uzvienom
znaaju i svetosti ri Juktevara. Zadovoljan, daleko od gomile, on se u miru i
bez ostatka predao onom ivotnom idealu koji je njegov uenik Paramahansa
Jogananda opisao u svojoj knjizi za sva vremena.
V. J. Evans Venc

Roditelji i detinjstvo


edna od specifinosti indijske kulture oduvek je bila traganje za krajnjim

istinama, kao i odnos koji prati to traganje, odnos uenika prema guruu.1
Moj put me je doveo do hristolikog mudraca iji je ivot savreni spomenik za
sva vremena. Bio je jedan od onih velikih uitelja koji su predstavljaju jedino
bogatstvo koje je jo preostalo Indiji. Pojavljujui se u svakoj generaciji, oni su
titili svoju zemlju da ne doivi sudbinu drevnog Egipta i Vavilona.
Moje najranije uspomene ispunjene su anahronizmima jedne prole inkarnacije. Javljala su mi se jasna seanja na davni ivot u kome sam bio jogi2 usred
himalajskih snegova. Ti bljeskovi prolosti su mi pomou neke tajanstvene
veze omoguavali i pogled u budunost.
Jo se seam bespomonih ponienja ranog detinjstva. Bio sam ogoreno
svestan da ne mogu ni da hodam ni da se slobodno izraavam. More molitvi
uzburkalo se u meni kad sam shvatio svoju telesnu nemo. Moj bogati oseajni
ivot mentalno se izraavao reima mnogobrojnih jezika. U unutranjem pometeniju jezika postepeno sam se navikao na bengalske slogove mog naroda.
Varljivi opseg dejeg uma, za koji odrasli smatraju da je ogranien na igrake
i none prstie!
Psihiko vrenje i moje neposluno telo izazivali su u meni mnogobrojne
napade upornog plaa. Seam se opteg zaprepaenja porodice nad mojom
patnjom. Povremeno mi naviru i srenije uspomene: majina milovanja, prvi
pokuaji tepavih reenica i teturavih koraka. Ti rani uspesi, koji se obino brzo
zaboravljaju, ipak predstavljaju prirodnu osnovu samopouzdanja u zrelijim
godinama.

Duhovni uitelj; neko koga treba potovati

Onaj koji veba jogu, jedinstvo, drevnu indijsku nauku meditacije o Bogu.

Ovo nije jedinstven sluaj da uspomene dopiru tako daleko u prolost.

Poznati su mnogobrojni jogiji koji su uspeli da ostanu neprekidno svesni prilikom dramatinog prelaza iz ivota u smrt i obrnuto. Kada bi ovek bio
iskljuivo telo, onda bi gubitak tela bio i kraj njegovog identiteta. Ali, ako su
proroci hiljadama godina govorili istinu, onda je ovek u sutini bestelesne
prirode.
Iako neobina, ova pojava jasnih uspomena na detinjstvo nije tako retka.
Putujui raznim zemljama, uo sam vrlo rana seanja na detinjstvo iz usta
istinoljubivih mukaraca i ena.
Roen sam 5. januara 1893. u Gorakpuru. Tako se zvalo moje rodno mesto
u Ujedinjenim Provincijama severoistone Indije. Tamo sam proveo svojih
prvih sedam godina. Bilo nas je osmoro dece: etiri deaka i etiri devojice.
Ja, Mukunda Lai Go1 bio sam etvrto dete i drugi sin. Otac i majka bili su mi
Bengalci iz kaste katrija.2 Oboje su bili blagosloveni svetakom prirodom.
Njihova meusobna ljubav, mirna i dostojanstvena, nikad se nije izraavala
na lakomislen nain. Savren roditeljski sklad bio je mirno sredite oko koga
se okretalo osam mladih ivota.
Otac, Bagabati aran Go, bio je ljubazan, ozbiljan, ponekad strog. Iako
smo ga neno voleli, ipak smo se mi deca drali na odreenoj, potovanjem
uslovljenoj distanci od njega. Izvrstan matematiar i logiar, uglavnom se rukovodio intelektom. Ali, zato je majka bila kraljica srca i pouavala nas je
jedino ljubavlju. Nakon njene smrti, otac je pokazivao neto vie svoje skrivene nenosti. Tada sam esto mogao da opazim kako njegov pogled kao da
se preobraava u majin.
Uz majku smo mi, deca, rano sklopili slatkogorko prijateljstvo sa svetim
spisima. U Mahabharati i u Ramajani3 majka je dosetljivo nalazila odgovarajue prie koje su zadovoljavale zahteve discipline. U takvim prilikama
kanjavanje i pouka ili su ruku pod ruku.
U znak potovanja prema ocu, majka bi nas posle podne paljivo obukla
da mu zaelimo dobrodolicu kada se vrati kui iz kancelarije. Njegov status je
bio neto kao status potpredsednika u eleznici Bengal-Nagpur, jednoj velikoj
indijskoj kompaniji. Njegov posao ukljuivao je putovanja, pa je tokom mog
detinjstva naa porodica je ivela u nekoliko gradova.
Majka je bila iroke ruke prema siromasima. I otac je bio dobroduno raspoloen, ali se njegovo potovanje reda i zakona protezalo i na budet. Jednom
1

Ime mi je promenjeno u Jogananda kada sam stupio u drevni monaki red svamija 1914. g. 1935. g. mi je
moj Guru dodelio religioznu titulu Paramhansa (vidi poglavlje 24 i 42)

Tradicionalno, druga po redu kasta ratnika i vladara.

U tim knjigama sakupljeno je blago indijske istorije, mitologije i filozofije.

10

je majka hranei siromahe za dve nedelje potroila vie od oevog mesenog

prihoda.
Jedino to od tebe traim, rekao je otac, jeste da milostinju daje u razumnim granicama. Ali, ak i taj blagi prekor bio je za majku bolan. Ne rekavi
nama deci nita o tom neslaganju, naruila je fijaker.
Zbogom! Vraam se majci. Drevni ultimatum!
Zaprepaeni, udarismo u kuknjavu. U pravi as stie na ujak. On apnu
ocu neki mudar savet, bez sumnje sauvan iz davnih vremena. Poto otac
izree nekoliko pomirljivih primedbi, majka radosno otpusti koiju. Tako se
zavrilo jedino neslaganje koje sam ikad opazio kod svojih roditelja. Seam
se, meutim, jednog karakteristinog razgovora.
Daj mi, molim te, deset rupija za nesrenu enu koja je upravo stigla u
nau kuu. Majin osmeh sav se pretvorio u nagovaranje.
Zato deset? Jedna je dovoljna. Otac je dodao opravdanje: Kad su mi
otac i deda i baba iznenada umrli, prvi sam put osetio siromatvo. Sve to bih
dorukovao pre nego to bih krenuo u kolu koja je bila udaljena deset milja,
bila je mala banana. Kasnije, na univerzitetu, bio sam u takvoj oskudici da sam
se obratio jednom bogatom sudiji za pomo od jedne rupije meseno. Odbio
je, uz primedbu da ni jedna rupija nije za zanemarivanje.
S kakvom se gorinom sea toga kako ti je uskraena ta rupija! Majino
srce imalo je brzu logiku. Zar hoe da se i ta ena sa bolom sea kako nisi
hteo da joj da deset rupija koje joj tako hitno trebaju?
Ubedila si me. Drevnim gestom pobeenog mua otac je otvorio novanik. Evo novanice od deset rupija. Daj joj je, sa mojim dobrim eljama.
Otac je bio sklon da svaki novi predlog doeka sa ne. Njegov stav prema
strankinji koja je tako brzo osvojila majku bio je primer njegovog uobiajenog
opreza. Zaziranje od trenutnog prihvatanja bilo je zapravo samo primer njegove uobiajene obazrivosti. Odbojnost prema trenutnom prihvatanju - tipino
za francuski um na Zapadu zapravo je samo potovanje principa da treba
dobro razmisliti. Uvek sam uviao da je u svojim sudovima razuman, staloen i nepristrasan. Ako bih svoje mnogoborojne zahteve mogao da potkrepim
dobrim razlozima (jednim ili dvama), otac bi mi uvek stavljao eljeni cilj nadohvat ruke - bilo da se radilo o prazninom izletu ili o novom motorciklu.
Od svoje dece otac je zahtevao strogu disciplinu, ali je njegov stav prema
samome sebi bio zaista spartanski. Na primer, nikad nije odlazio u pozorite,
nego je razonodu traio u duhovnim vebama i u itanju Bagavad Gite.1
uvajui se svakog luksuza, nosio bi iznoen par cipela sve dok ne bi postale
1

Ta plemenita poema na sanskritu, deo epa Mahabharata, predstavlja hindusku bibliju. Jedan od njenih
najboljih prevoda sa detaljnim komentarima je ri Aurobindova knjiga Poruka Gite.

11

potpuno neupotrebljive. Kad su automobili uli u optu upotrebu, njegovi

sinovi su ih kupovali, ali se otac zadovoljavao da se svakodnevno vozi u kancelariju tramvajem. Nije ga zanimalo gomilanje novca radi sticanja moi. Jednom
prilikom, kad se osnivala Gradska banka Kalkute, odbio je da stekne korist od
toga tako to bi postao njen deoniar. Naprosto je u slobodno vreme hteo da
izvri svoju graansku dunost.
Nekoliko godina poto je otac otiao u penziju, u Indiju je doao knjigovoa iz Engleske da pregleda knjige eleznice Bengal-Nagpur. Zaprepaeni
kontrolor je otkrio da otac nikad nije zahtevao da mu se plati prekovremeni
rad. Obavljao je posao trojice ljudi, izjavio je knjigovoa pred kompanijom.
Dugujemo mu 125000 rupija (41000 dolara) za naknadnu isplatu. Moj roditelj je za to tako slabo mario, da je zaboravio da o tome obavesti svoju porodicu.
Mnogo kasnije ga je o tome upitao moj najmlai brat Binu, kad je na jednom
bankarskom izvodu opazio veliku uplatu.
Zato se oduevljavati materijalnim profitom, odgovorio je otac. ovek
kome je cilj duhovna uravnoteenost, ne skae od radosti kada dobija, niti
je potiten kad gubi. On zna da ovek na svet dolazi bez para, a odlazi bez i
jedne jedine rupije.
Na samom poetku svog branog ivota, moji roditelji su postali uenici
velikog uitelja Lahirija Mahasaje iz Benaresa. To druenje uvrstilo je oevu
po prirodi asketsku narav. Majka je jednom mojoj najstarijoj sestri Romi priznala neto neobino znaajno: Tvoj otac i ja spavamo kao mu i ena samo
jedanput godinje u svrhu raanja dece.
Otac je prvi put upoznao Lahirija Mahasaju preko Abinaa Babua1, slubenika na eleznici. Abina Babu pouavao moje mlade ui privlanim priama
o raznim indijskim svecima. Uvek je zavravao odajui potovanje vrhunskim
vrlinama svog gurua.
Jesi li ikad uo pod kakvim je neobinim okolnostima tvoj otac postao
uenik Lahirija Mahasaje?
Bilo je lenjo letnje popodne, a Abina i ja smo sedeli u dvoritu mog doma,
kad mi je postavio to pitanje koje je u meni pobudilo radoznalost. Odmahnuo
sam glavom sa osmehom oekivanja.
Pre mnogo godina, pre nego to si se ti rodio, zamolio sam mog efa tvoga oca - da mi da nedelju dana odsustva kako bih mogao da posetim svog
uitelja u Benaresu. Tvoj otac se podsmehnuo mojoj nameri.
,Zar e postati verski fanatik?, upitao me je. ,Ako hoe da napreduje, posveti se svom poslu u kancelariji. Dok sam alostan iao kui umskim putem,
sreo sam tvog oca u zatvorenoj nosiljci. On otpusti sluge i prevozno sredstvo,
1

MOJ OTAC
Bagabati aran Go
uenik Lahirija Mahasaje

Babu (gospodin) se na bengalskom stavlja na kraju.

12

13

pa poe da hoda uz mene. U elji da me utei, isticao je prednosti borbe za

svetovni uspeh. Ali, ja kao da ga uopte i nisam uo. Moje srce je ponavljalo:
,Lahiri Mahasaja, ne mogu da ivim ako te ne vidim! Put nas je doveo do ivice
mirnog polja na kome su zraci kasnog popodnevnog sunca krunisali zlatom
zatalasanu visoku divlju travu. Zastali smo divei se. Onda se tamo na polju,
na udaljenosti od svega nekoliko metara, iznenada pojavio lik moga gurua!1
,Bagabati, suvie si strog prema svom slubeniku! Njegov glas je odjekivao u naim preneraenim uima. Nestao je isto tako tajanstveno kao to se i
pojavio. Pao sam na kolena i i uzvikivao:
Lahiri Mahasaja! Lahiri Mahasaja!. Tvoj otac je nekoliko trenutaka bio
sav ukoen od zaprepaenja.
,Ne samo da te putam na odustvo, Abinau, nego putam i sebe, pa sutra
kreem u Benares. Moram da upoznam tog velikog Lahirija Mahasaju koji
moe da se materijalizuje po volji da bi mogao da te zastupa! Poveu i svoju
enu i zamoliti tog uitelja da nas inicira u svoj duhovni put. Hoe li nas
odvesti k njemu?
,Naravno da hou. udesan odgovor na moju molitvu i brz povoljan preokret ispunili su me radou.
Idue veeri tvoji roditelji i ja seli smo na voz za Benares. Kad smo sutradan
tamo stigli, uzeli smo kola i konja, a zatim smo morali peice uskim uliicama,
do usamljene kue moga gurua. Uavi u njegov mali salon, tvoj otac se poklonio uitelju koji je sedeo u svom uobiajenom poloaju lotosa. Namignuo
je i svoje prodorne oi upro u tvoga oca. ,Bagabati, suvie si strog prema svom
slubeniku! To su bile iste one rei koje je izgovorio pre dva dana na polju
obraslom travom. Zatim je dodao: ,Radujem se to si dopustio Abinau da me
poseti, i to ste ga ti i tvoja ena dopratili.
Na njihovu radost, uveo je tvoje roditelje u duhovnu praksu krija joge.2 Od
dana kad nam se ukazala ona vizija, tvoj otac i ja, kao drugari uenici, postali
smo prisni prijatelji i to smo ostali sve do danas. Lahiri Mahasaja se naroito
zanimao za tvoje roenje. Tvoj ivot e sigurno biti vrsto povezan sa njegovim, poto uiteljev blagoslov nikad ne izneveri.
Lahiri Mahasaja napustio je ovaj svet kratko vreme poto sam ja doao
na svet. Njegova slika u kitnjastom okviru uvek je ukraavala na porodini
oltar u razliitim gradovima u koje je otac po dunosti bio premetan. Mnoga
jutra i veeri zatekla su majku i mene kako meditiramo pred improviziranim
oltarom, stavljajui na njega cvee umoeno u mirisnu sandalovu pastu. Ta1

Fenomenalne moi koje poseduju uitelji objanjene su u poglavlju 30, Zakoni uda.

Jogika tehnika kojom se stiava buka ula. To omoguava oveku da se bolje poistoveti sa kosmikom
sveu (vidi 26. poglavlje).

14

mjanom i smirnom, kao i zajednikom predanou, ukazivali smo potovanje

boanstvenosti koja je nala potpun izraz u Lahiriju Mahasaji.
Njegova slika je neobino snano uticala na moj ivot. Kako sam rastao,
misao na uitelja rasla je sa mnom. esto sam u meditaciji video kako njegova
slika izlazi iz svog malog okvira, pa seda pred mene, poprimajui ivi lik. Kad
bih pokuao da dodirnem stopala njegovog blistavog tela, opet bi se izmenio
i postao slika. Kako mi je detinjstvo prelazilo u deatvo, gledao sam kako se
Lahiri Mahasaja u mom duhu preobraava, pa se iz male slike u kolevci okvira
pretvara u ivu prosvetljujuu prisutnost. esto sam mu se obraao u trenucima iskuenja ili zbunjenosti i u sebi nalazio njegovu utehu i vostvo.
Isprva sam tugovao to vie nije telesno iv. Ali, kad sam poeo da otkrivam
njegovu tajnu sveprisutnost, nisam vie alio. On sam je esto pisao onim
svojim uenicima koji su suvie arko eleli da ga vide: Zato dolazite da
vidite moje meso i moje kosti, kad sam ja uvek unutar domena vae kutate
(duhovnog vida)?
Kad sam imao otprilike osam godina, bio sam blagosloven udesnim
isceljenjem posredstvom fotografije Lahirija Mahasaje. Taj doivljaj je uveao
moju ljubav. Dok sam boravio na naem porodinom imanju u Iapuru, u
Bengalu, oboleo sam od azijske kolere. Lekari su digli ruke; moj ivot je bio
prealjen. Kraj moje postelje, majka me je, izbezumljena od bola, okretala da
bih mogao da vidim fotografiju Lahirija Mahasaje iznad moje glave.
Pokloni mu se u mislima! Znala je kako sam suvie slab ak i da podignem ruke za pozdrav. Ako zaista pokae svoju predanost i u mislima klekne pred njega, spae ti ivot! Zagledao sam se u fotografiju i u njoj ugledao
zasljepljujuu svetlost koja je obavila moje telo i celu prostoriju. Munina i
ostali simptomi koje nisam mogao da kontroliem iezli su istog trenutka: bio
sam zdrav. Odmah sam se osetio dovoljno snanim da se poklonim i dodirnem
majina stopala, da tako pokaem kako cenim njenu beskrajnu veru u njenog
gurua. Majka je pritiskivala elo na malenu sliku.
O sveprisutni uitelju, hvala ti to je tvoja svetlost izleilo moga sina!
Shvatio sam da je i ona bila svedok zaslepljujue svetlosti koja me je u
trenutku izleila od obino fatalne bolesti.
Ba ta fotografija spada u najdragocenije stvari koje posedujem. Sam Lahiri
Mahasaja ju je dao mom ocu, tako da u sebi sadri svete vibracije. Ta fotografija
je nastala udom. Priu o njenom udesnom nastanku uo sam od oevog
druga-uenika, Kalija Kumara Roja.
Izgleda da je uitelj oseao odbojnost prema fotografisanju. Uprkos njegovom negodovanju, jedanput su ga fotografisali zajedno s nekolicinom njegovih
posveenika, meu kojima je bio i Kali Kumar Roj. Zaprepaeni fotograf je
15

ustanovio da je u sredini ploe, gde bi bilo logino da se pojave obrisi Lahirija

Mahasaje, bilo prazno mesto, dok su se likovi svih ostalih uenika jasno ocrtavali. O toj se pojavi nairoko raspravljalo.
Jedan od uenika, Ganga Dar Babu, koji je bio strunjak za fotografiju,
hvalio se kako njemu lik koji iezava nee umai. Idueg jutra, dok je guru
u poloaju lotosa sedeo na drvenoj klupi sa naslonom, stigao je Ganga Dar
Babu sa svojom fotografskom opremom. Poto je preduzeo sve mere opreza,
pohlepno je osvetlio dvanaest ploa. Na svakoj od njih je uskoro ugledao otisak
drvene klupe i naslona, ali je uiteljev lik opet nedostajao.
Povreenog ponosa i suznih oiju Ganga Dar Babu potrai svoga gurua. Proli
su sati pre nego to je Lahiri Mahasaja prekinuo utanje znaajnim komentarom:
Ja sam duh. Moe li tvoj fotoaparat da odrazi Sveprisutnog Nevidljivog?
Vidim da ne moe! Ali, Sveti Gospodine, ja eznem za slikom tvog telesnog
hrama, jer moj ogranieni vid jedino u njemu moe da potpuno vidi duh.
Doi sutra ujutro. Rado u ti pozirati.
Opet je fotograf uperio svoju kameru. Ovaj put sveti lik nije bio tajanstveno
skriven, ve se jasno ocrtavao na ploi. Uitelj nikada vie nije pozirao ni za
jednu drugu fotografiju; ja bar nisam video nijednu drugu.
Ta fotografija je reprodukovana u ovoj knjizi. iste crte lica Lahirija Mahasaje su univerzalnog tipa i jedva da odaju kojoj je rasi pripadao. Radost sjedinjenja s Bogom se uzdrano otkriva u zagonetnom osmehu. Napola otvorene
oi pokazuju samo uslovno interesovanje za prolazni spoljanji svet, takoe su
i napola zatvorene. Ne marei za bedna zemaljska iskuenja, bio je u svakom
trenutku potpuno budan i spreman da saslua probleme svakog tragaoca za
istinom koji bi zatraio njegov blagoslov.
Ubrzo poto me je izleila mo guruove slike, imao sam duhovnu viziju
koja je na mene ostavila silan utisak. Sedei jednog jutra na krevetu, zapao
sam u duboko sanjarenje.
ta se krije iza tame sputenih kapaka? Ta nametljiva misao mi je silovito
obuzela um. Smesta se mom unutranjem oku ukazao snaan bljesak svetlosti.
Boanski likovi svetaca, koji su u meditativnim poloajima sedeli u planinskim
peinama, bili su kao minijaturne slike iz filma na velikom sjajnom ekranu
unutar moga ela.
Ko ste vi?, upitao sam glasno.
Mi smo himalajski jogiji. Nebeski odgovor teko je opisati. Srce mi je
uzdrhtalo od radosti.
Ah, i ja gorim od elje da doem na Himalaje i postanem kao vi! Vizija
je nestala, ali srebrnasti zraci su se u sve veim krugovima irili u beskonanost.

Kakav je to udesni sjaj?

Ja sam Ivara.1 Ja sam Svetlost. Glas je bio tiho brujanje grmljavine.
Hteo bih da budem jedno s Tobom!
Dok se boanska ekstaza postepeno gubila, uspeo sam da sauvam trajno
naslee nadahnua da traim Boga. On je vena, uvek nova Radost! Posle
tog dana ushienja, svega sam se jo dugo seao.
Istie se jo jedna rana uspomena, i to doslovno, jer do dananjeg dana
nosim njen oiljak. Moja starija sestra Uma i ja sedeli smo jednog ranog jutra
pod nim drvetom u naem vrtu u Gorakpuru. Pomagala mi je u itanju iz
mog bengalskog bukvara, naravno u trenucima kad bih uspeo da skrenem
pogled s oblinjih papagaja, koji su jeli zrele plodove margose. Uma se poali
na ir na nozi, pa donese kutiju s mau. Namazao sam malo te paste na svoju
nadlakticu.
Zato stavlja lek na zdravu ruku?
Dakle, sestrice, oseam da e mi sutra ovde izbiti ir, pa ispitujem mast
na mestu gde e se on pojaviti.
Ti mali laove!
Ne zovi me laovom dok ne vidi ta e se sutra dogoditi. Bio sam krajnje
ogoren i ljut na nju.
Na Umu moje rei nisu nimalo delovale, pa je tri puta ponovila svoje zadirkivanje. Nepokolebljiva odluka zvuala mi je u glasu dok sam joj polako
odgovarao:
Snagom svoje volje kaem da u sutra tano na ovom mestu na ruci zadobiti prilino velik ir. A i tvoj ir e se uveati i postati dvaput vei nego to
je sada!
Jutro me je zateklo s oteklim irom na oznaenom mestu. Dimenzije Uminog ira su se udvostruile. Vrisnuvi, sestra odjuri majci. Mukunda je postao
arobnjak! Majka me ozbiljno poui da se nikad ne sluim snagom rei da
bih inio zlo. Zauvek sam zapamtio njen savet i posluao ga.
Moj ir je morao biti uklonjen hirurkim putem. Od lekarskog reza ostao
je primetan oiljak. Na desnoj ruci i danas nosim trajan podsetnik o moi
puke ljudske rei.
Te jednostavne i naizgled bezazlene rei upuene Umi, izgovorene s dubokom koncentracijom, sadravale su u sebi dovoljno skrivene snage da eksplodiraju poput bombe, i na taj nain proizvedu potpuno odreene, iako
tetne posledice. Mnogo godinakasnije doao sam do spoznaje da se eksplozivna vibratorna mo govora moe mudro usmeriti na to da se ovekov ivot

16

17

Bog kao vladar univerzuma; od sanskritskog korena is, vladati. Hinduski sveti spisi sadre 108 imena za
Boga. Svako ime ima drugaiju filozofsku nijansu.

oslobodi nepotrebnih tekoa, i da takvo delovanje ne ostavlja ni oiljke, niti

izaziva prekore.1
Naa porodica preselila se u Lahore u Pendabu. Tamo sam nabavio sliku
Boanske Majke u obliju boginje Kali.2 Dobila je poasno mesto na malom
neformalnom oltaru na balkonu nae kue. Nedvosmisleno sam se uverio da
e sve moje molbe izgovorene na tom svetom mestu biti usliene. Jednog dana,
stojei tamo sa Umom, posmatrao sam dva deaka kako putaju zmajeve preko
krovova dve zgrade koje je od nae kue delila samo uska uliica.
Zato si tako miran? Uma me je nestano gurnula.
Upravo sam razmiljao o tome kako je divno to mi Boanska Majka daje
sve to od nje zatraim.
Moda e ti dati i ova dva zmaja! Uma se podrugljivo nasmejala.
Zato da ne? Poeo sam u sebi da se molim da mi ih da.
U Indiji se odravaju takmienja zmajeva iji su konopci premazani lepkom
i mlevenim staklom. Svaki igra nastoji da presee ue koje dri njegov protivnik. Osloboeni zmaj tada lebdi nad krovovima i vrlo je zabavno hvatati ga.
Ali, poto smo Uma i ja bili na uvuenom i natkrivenom balkonu, izgledalo
je nemogue da nam osloboeni zmaj padne aka, jer bi njegovo ue svakako
ostalo zakaeno za krov.
Igrai na suprotnoj strani ulice zapoeli su takmienje. Jedno ue bi prerezano, a zmaj se istog trena uputi u mom smeru. Zahvaljujui iznenadnom
zaustavljanju povetarca, zmaj je neko vreme lebdeo u mestu, a za to vreme mu
se konopac vrsto zapetljao oko jednog kaktusa na krovu kue preko puta.
Nastala je dugaka savrena petlja, koju sam mogao da dohvatim. Pruio sam
svoj plen Umi.
To je bila samo neobina sluajnost, a ne odgovor na tvoju molitvu. Ako
ti doe i drugi zmaj, onda u ti verovati. Sestrine crne oi izraavale su vee
uenje nego njene rei. Nastavio sam arko da se molim. Drugi igra je naglo
povukao ue i izgubio svog zmaja. Ovaj se uputio ka meni pleui na vetru. Moj

pomonik kaktus opet mu je svezao ue u potrebnu petlju, kako bih mogao

da ga dohvatim. Predao sam Umi i drugi trofej.
Boanska Majka te zaista uje! Sve ovo mi je suvie misteriozno!
Odjurila je kao preplaena srna.

Beskrajna mo zvuka potie od stvaralake rei aum, kosmike vibratorne sile koja je temelj svih atomskih energija. Svaka re izgovorena u dubokoj spoznaji i koncentraciji moe se materijalizovati. Kueova i
sline terapije su pokazale efikasnost glasnih ili u sebi izgovorenih rei; tajna je u prekoraenju frekvencije
vibracija uma. Pesnik Tenison nam je, u svojim Memoarima, ostavio svedoanstvo o njegovom nainu
da ponavljanjem iskorai iz svesnog u nadsvesni um:
Neka vrsta transa u budnom stanju u nedostatku bolje rei u koji sam esto zapadao jo od detinjstva,
kad bih bio sam, pie Tenison, dolazila mi je kad bih u sebi ponavljao svoje ime, dok odjednom, tako rei
od samo snage svesti o individualnosti, sama individualnost ne bi poela da se razlae i gubi u beskrajnom
biu, i to ne u konfuznom stanju, ve potpuno jasno, izvesnije od najizvesnijeg, to je potpuno nemogue
iskazati reima u oblast gde je smrt gotovo smena nemogunost taj gubitak linosti (ako je uopte
gubitak) nije izgledao kao ieznue, ve kao jedini pravi ivot. Dalje, on pie: Nije to maglovita ekstaza,
ve stanje transcendentnog uenja, praeno apsolutnom jasnoom uma.

Kali je simbol Boga u njegovom aspektu vene Majke Prirode.

18

19

Majina smrt i mistina amajlija



ajvea majina elja bila je da mi se stariji brat oeni: Kad ugledam

lice Anantine ene, nai u raj ovdje na zemlji. esto sam uo majku
kako tim reima izraava snanu indijsku elju za produenjem porodice.
Bilo mi je oko jedanaest godina kad se Ananta verio. Majka je bila u Kalkuti
i s radou nadgledala pripreme za venanje. Otac i ja bili smo sami u naoj
kui u Beriliju u severnoj Indiji, gde je otac bio premeten nakon to je dve
godine proveo u Lahoreu.
Ve sam prisustvovao raskonim svedbenim obredima kad su se udavale
moje dve starije sestre, Roma i Uma. Ali, planovi za Anantu, najstarijeg sina,
zasenili su sve prethodne ceremonije. Majka je doekivala brojne roake koji
su iz svojih udaljenih domova svakodnevno stizali u Kalkutu. Udobno ih je
smetala u veliku nedavno kupljenu kuu u ulici Amherst broj 50. Sve je bilo
spremno - poslastice za banket, veseli areni presto na kome e brata nositi do
kue njegove budue neveste, redovi raznobojnih svetiljki, mamutski kartonski
slonovi i kamile, engleski, kotski i indijski orkestar, profesionalni zabavljai,
svetenici koji e obaviti drevne rituale.
Otac i ja, dobro raspoloeni, nameravali smo da se pridruimo porodici da
bismo na vreme stigli na ceremoniju. Neposredno pre velikog dana imao sam,
meutim, proroansku viziju. Bilo je to u pono u Beriliju. Dok sam spavao
kraj oca na verandi naeg bungalova, probudilo me je udnovato lepranje
mree za komarce nad posteljom. Tanke zavese se razdvojie i ja ugledah voljeni majin lik.
Probudi oca! Glas joj je bio slabi apat. Krenite prvim vozom ujutro u
etiri sata. Pourite u Kalkutu ako elite da me vidite! Privienje je iezlo.
20

Oe, oe! Majka umire! Strah u mom glasu istog asa ga je probudio. Uz
jecaje sam ispriao zlokobne vesti.
Ne obaziri se na tu svoju halucinaciju. Otac je, na svoj tipian nain, porekao novu situaciju. Tvoja majka je odlinog zdravlja. Ako dobijemo neke
loe vesti, krenuemo sutra.
Nikada sebi nee oprostiti to nisi krenuo odmah! Od straha i bola gorko
sam dodao: A ni ja ti neu oprostiti.
Tuno jutro svanulo je uz jasnu poruku: Majka teko bolesna. Venanje
odloeno. Doite odmah.
Otac i ja smo krenuli, uznemireni. Jedan od mojih ujaka presreo nas je na
putu, u mestu gde smo presedali. Voz je tutnjao prema nama teleskopski se
poveavajui. Unutranje uzbuenje je izazvalo u meni odluku da se bacim
pod voz. Oseao sam da sam majku ve izgubio, i nisam mogao da podnesem
ovaj svet iznenada ogoljen do kosti. Voleo sam majku kao najdraeg prijatelja
na ovome svetu. Njene teiteljske blage oi bile su mi utoite u sitnim tragedijama detinjstva.
Da li je jo iva? Zastao sam da postavim ujaku jo jedno, posljednje
pitanje.
On brzo shvati oajanje na mome licu. Naravno da jeste! Ali, teko mi
je bilo da mu poverujem.
Stigli u na dom u Kalkuti samo da bismo se suoili s nepojmljivom tajnom
smrti. Zapao sam u gotovo beivotno stanje. Prole su godine pre nego to sam
se s tim pomirio. Navaljujui na sama nebeska vrata, moji vapaji su najzad
dozvali Boansku Majku. Njene rei su iscelile moje zagnojene rane.
Ja sam bila ta koja se brinula o tebi, ivot za ivotom, u nenosti mnogobrojnih majki! Gle, u mom pogledu su dva crna oka, lepa izgubljena oka,
koja trai!
Otac i ja smo se vratili u Berili ubrzo posle obreda kremiranja za nau
voljenu. Rano svakog jutra patetino sam kretao na spomen-hodoae pod
veliko eoli drvo koje je bacalo senku na glatki zlatnozeleni travnjak pred naim bungalovom. U poetinim trenucima zamiljao sam kako se beli cvetovi
predano prosipaju po travnatom oltaru. Dok su mi se suze meale sa rosom,
esto sam primeivao kako se u zoru javlja neko neobino, nezemaljsko svetlo.
Tada bi me obuzimala bolna udnja za Bogom. Oseao sam kako me Himalaji
snano privlae.
Jedan od mojih bratia, koji je ba nedavno stigao sa putovanja po svetim
brdima, posetio nas je u Beriliju. udno sam upijao njegove prie o visokim
planinskim boravitima jogija i svamija.1
1
Na sanskritu svami znai gospodar, uitelj, onaj koji se sjedinio sa svojim jastvom (svja). Primenjen na
lanove indijskog reda svamija naslov formalno znai asni, potovani.

21

MOJA MAJKA
uenica Lahirija Mahasaje

Hajde da pobegnemo u Himalaje. To sam jednog dana predloio Duarki

Prasadu, mladom sinu naeg stanodavca u Beriliju, ali je moj predlog naiao
na nenaklonjene ui. On otkri moje namere mom starijem bratu koji je upravo
bio stigao da poseti oca. Umesto da se blago podsmehne tom neizvodljivom
planu malog deaka, Ananta je namerio da me napravi smenim.
Gde ti je narandasta odea? Bez nje ne moe biti svami!
Ali, njegove rei su me na neki neobjanjiv nain radosno uzbuivale. Nadahnjivale su me jasnom slikom sebe kao monaha koji luta Indijom. Moda
su probudile seanja iz nekog prolog ivota. U svakom sluaju, shvatio sam s
kakvom u lakoom nositi odeu drevnog monakog reda.
Dok sam jednog jutra askao sa Duarkom, osetio sam kako me ljubav prema Bogu obuzima snagom snene lavine. Moj drug je samo delimino sluao
bujicu rei koju sam zbog toga izgovorio, ali sam zato ja svim srcem sluao
samog sebe.
Tog dana sam pobegao u Naini Tal u podnoju Himalaja. Ananta je odluno krenuo u potragu za mnom. Tuna srca, bio sam primoran da se vratim u
Berili. Jedino hodoae koje mi je bilo doputeno bilo je ono uobiajeno u
zoru, ravno pod eoli drvo. Srce mi je krvarilo za dvema izgubljenim majkama:
jednom ljudskom i jednom boanskom.
Praznina koju je majina smrt ostavila u porodinom tkivu nije se mogla
popuniti. U skoro etrdeset godina ivota koje su mu jo preostale, otac se
nije ponovo oenio. Preuzevi teku ulogu oca i majke svome malom stadu,
postao je primetno blai, primetno pristupaniji. Mirno i uviavno reavao je
sve porodine probleme. Poto bi mnoge sate proveo u kancelariji, povlaio
bi se kao pustinjak u eliju svoje sobe, vebajui krija jogu u slatkoj vedrini.
Niz godina nakon majine smrti pokuao sam da unajmim englesku negovateljicu da se brine za sitnice koje bi ocu uinile ivot udobnijim. Ali, on je
odmahnuo glavom.
Sluenje meni se zavrilo sa tvojom majkom. Oi su mu bile ispunjene
doivotnom odanou. Neu prihvatiti pomo nijedne druge ene.
etrnaest meseci posle majine smrti, saznao sam da mi je ona ostavila
znaajnu poruku. Ananta je bio uz njenu samrtnu postelju i zabeleio njene
rei. Iako ga je bila zamolila da mi ih prenese kad proe godinu dana, moj
brat je to odlagao. Uskoro je trebalo da napusti Berili i ode u Kalkutu da bi se
oenio devojkom koju mu je majka odabrala.1 Jedne veeri, on me pozva.
Mukunda, dosad sam oklevao da ti prenesem ovu neobinu poruku. Anantin glas odavao je pomirenost sa sudbinom. Bilo je to zato to sam se bojao
1

Indijski obiaj po kome branog druga detetu biraju roditelji odoleo je vremenu. Indijski brakovi, zasnovani na religiji, u veini sluajeva su sreni.

23

da ne razgorim tvoju elju da napusti dom. Ali, bez obzira na to, ti izgara
boanskim arom. Kada sam te nedavno uhvatio na tvom putu za Himalaje,
doneo sam konanu odluku. Ne smem vie odlagati ispunjenje svog sveanog
obeanja. Brat mi prui kutijicu i prenese majinu poruku.
Neka ove rei budu poslednji blagoslov mom ljubljenom sinu Mukundi,
kazala je majka. Doao je as kad moram da ispriam nekoliko neobinih
dogaaja koji su se odigrali nakon tvoga roenja. Za put koji ti je sudbina
namenila, prvi sam put ula dok si jo bio detence u mome naruju. Tada
sam te odnela u kuu svoga gurua u Benaresu. Gotovo skrivena gomilom
uenika, jedva sam mogla da vidim Lahirija Mahasaju koji je sedeo u dubokoj
meditaciji.
Dok sam te milovala, molila sam da te veliki guru primeti i da ti podari
svoj blagoslov. Dok je moja nema pobona molba postajala sve jaa, on je
otvorio oi i pozvao me da mu se pribliim. Ostali mi nainie prolaz i ja
se poklonih pred njegovim svetim stopalima. Moj uitelj te je potom posadio na krilo i stavio ti ruku na elo, kao to se to radi prilikom duhovnog
krtenja.
,Majice, tvoj sin e biti jogi. Kao duhovni motor, povee mnoge due u
Boje kraljevstvo.
Srce mi je poskoilo od radosti kad sam ula da je sveznajui guru odgovorio na moju tajnu molbu. Kratko pre tvog roenja rekao mi je da e ti
slediti njegov put.
Kasnije, sine moj, tvoj sestra Roma i ja smo znale da vidi Veliku Svetlost,
dok smo te iz susedne sobe posmatrali nepokretnog u postelji. Glas ti je odzvanjao gvozdenom odlunou dok si govorio kako e poi u Himalaje u
potragu za Boanskim.
U tim danima, sine moj, saznala sam da e tvoj put biti daleko od svetovnih
ambicija. To mi je jo jednom potvrdio najneobiniji dogaaj u mom ivotu
- dogaaj koji me tera na ovu poruku na samrtnoj postelji.
Bio je to razgovor s jednim mudracem u Pendabu. Dok je naa porodica
tamo ivela, jednog jutra u sobu ue sluga.
,Gospodarice, ovde je neki udan sadu1. Uporno zahteva da vidi Mukundinu majku.
Te jednostavne rei ostavile su dubok utisak na mene. Odmah sam otila
da pozdravim posetioca. Klanjajui se njegovim stopalima, osetila sam da je
preda mnom istinski Boji ovek.

,Majko, ree on, ,veliki uitelji ele da zna da nee jo dugo ostati na
zemlji.1 Idua tvoja bolest bie i poslednja. Zavladala je tiina za vreme koje
nisam oseala nikakvo nespokojstvo, ve samo duboki mir. Najzad mi se opet
obratio:
,uvae jednu srebrnu amajliju. Neu ti je dati danas. Kao dokaz istinitosti
mojih rei, amajlija e se materijalizovati u tvojim rukama sutra dok bude
meditirala. Na samrtnoj postelji mora uputiti svog najstarijeg sina Anantu
da uva amajliju godinu dana, a zatim je preda tvom drugom sinu. Mukunda
e shvatiti znaenje amajlije koja mu dolazi od velikih uitelja. Trebalo bi da
je dobije otprilike u vreme kad bude spreman da se odrekne svetovnih ciljeva
i zapone ivotno traganje za Bogom. Poto bude kod njega nekoliko godina
i poto poslui svojoj svrsi, amajlija e nestati, ak i ako je bude uvao na najskrovitijem mestu - ona e se vratiti odakle je i dola.
Ponudila sam svecu milostinju2 i poklonila mu se s velikim potovanjem.
Nije uzeo dar i otiao je blagosiljajui me. Idue veeri, dok sam sklopljenih
ruku sedela u meditaciji, srebrna amajlija materijalizovala se izmeu mojih
dlanova, ba onako kako je sadu bio obeao. Najavila se hladnim glatkim dodirom. Ljubomorno sam je uvala vie od dve godine, a sad je ostavljam na
uvanje Ananti. Ne tuguj za mnom jer e me moj veliki guru staviti u naruje
Beskonanog. Zbogom, dete moje, Kosmika Majka e te tititi.
Plamen prosvetljenja iznenada me je obasjao kad sam dobio amajliju. Probudile su se mnogobrojne uspavane uspomene. Amajlija, okrugla i na starinski
nain neobina, bila je ispisana sanskritskim slovima. Shvatio sam da mi dolazi
od uitelja u prolim ivotima, koji nevidljivom rukom vode moje korake.
Imala je jo jedno znaenje, ali srce amajlije ne sme se do kraja ogoliti.
Kako je amajlija nestala usred duboko nesrenih okolnosti moga ivota i
kako je njen nestanak najavio dolazak moga gurua, ne moemo da ispriamo
u ovom poglavlju.
Ali deai, osujeen u pokuajima da stigne na Himalaje, svakodnevno je
putovao na krilima svoje amajlije.

1
1

Pustinjak, ovek koji upranjava sadanu ili duhovnu disciplinu. Lutajui sadui su od davnina jedna karakteristika ivota u Indiji. Nisu udrueni u formalan red kao to je npr. red svamija, ve iskazuju odanost
odreenim potovanim voama.

24

Kad sam iz ovih rei shvatio da je majka znala da e kratko iveti, po prvi put sam shvatio zato je tako
uporno pourivala planove za Anantinu enidbu. Iako je umrla pre njegovog venanja, prirodna majinska
elja joj je bila da prisustvuje obredima.
2

Uobiajeni izraz potovanja prema saduima.

25