ANTROPOGENI FAKTOR

Negativni efekti na ivotnu sredinu koji su povezani sa ljudskim

djelovanjem zovu se antropogenim uzronicima (faktorima).
Meu najvanije antropogene uzronike spadaju:
Nekontrolisana urbanizacija (irenje gradova)
Industrijalizacija (porast industrijske proizvodnje)
Deagrarizacija (smanjenje poljoprivrednih povrina)
irenje saobraajnica , Energetika , Vojne aktivnosti , Zagaenje
zraka, vode, tla,...
ovek je svojom delatnou izmenio izgled Zemlje i prouzrokovao ozbiljne tekoe u
funkcionisanju biosfere. Za oveka, kao i za svako drugo ivo bie, ivotna sredina
predstavlja prostor u kome on zadovoljava svoje ivotne potrebe. Brojnost i gustina
ljudskih populacija uglavnom se poveavala to je dovodilo do prekokomernog
iskoriavanja prirodnih bogatstava. ovek je svojim aktivnostima doveo do velikih
promena u prirodi biosferi, unitavanjem vegetacije, zagaivanjem kopnenih i
vodenih ekosistema, unitavanjem pojedinih biljnih i ivotinjskih vrsta i
iskoriavanjem mineralnih i energetskih resursa. Na ogromnim povrinama planete
potpuno su uniteni prirodni ekosistemi (ume, stepe, movare) ili su zamenjeni
vetakim (plantae, farme, naselja).
Ono malo prirode, koja jo postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom
oveka. Najpre je ugrozio ume kao najsloenije i najproduktivnije ekosisteme.
itavo Sredozemlje bilo je nekada pokriveno tvrdolisnom, slaborastuom umom, a
sada je ta oblast, seom uma, pretvorena u antropogenu pustinju i kamenjar. Slino
je sa Saharom i drugim pustinjama.
Promene fizikih i hemijskih uslova sredine
Najvee promene u hemijskom sastavu pretrpela je atmosfera. Sastav vazdune
sredine se menja kvalitativno i kvantitativno zbog prisustva zagaujuih supstanci:
CO2, CO, NO2, SO2, O3, NH3, kao i mnogih sastojaka koje je ovek proizveo, u
prirodi nepoznatih (fluoridi, hidrokarbonati, ketoni, azbest, teki metali). Promenjena
vazduna sredina dovodi indirektno do promena u sastavu zemljita i vode. Smog,
fotosmog i kisele kie su najznaajnije promene koje su zadesile atmosferu u
poslednjih 150 godina. Znaajno je i poveanje koliine CO2, poznato kao efekat
staklene bate, ija je posledica poveano zagrevanje Zemljine povrine to moe
dovesti do promene klime na Zemlji. Ne manje znaajna, je i pojava rupa u
ozonskom omotau Planete koja se javlja kao posledica emisije razliitih gasova
antropogenog porekla (freoni, gasovi supersoninih aviona, eksplozija nuklearnih
bombi).
Vodena sredina je takoe izloena razliitim vidovima zagaivanja. Pod direktnim
uticajem pesticida, vetakih ubriva i zemljite menja svoja fizika i hemijska
svojstva ili biva indirektno kontaminirano zagaivaima koji iz zagaene atmosfere
putem kie dospevaju u zemljite.
Promene u sastavu ivog sveta
Nagle i velike promene uslova u stanitu dovode do nestanka brojnih vrsta koje su
bile prilagoene na ranije uslove sredine. Samo mali broj organizama ima
sposobnost da se prilagodi tim naglo izmenjenim uslovima.
Procesi urbanizacije i industrijalizacije
Ubrzan razvoj urbanih sredina i industrije je jo jedan snaan uticaj oveka na
prirodu. Kao najvei zagaivai dananjice izdvajaju se gradovi koji broje preko 5
miliona stanovnika (megalopolisi), ali i ogromne kilometrima dugake industrijske
zone. Gradovi su paraziti biosfere i zbog toga ivotna sredina postaje sve
ugroenija.