N: Fajteri

Jo je Marks primetio (Karl, ali verujem da bi se i Gruo sloio) da je

nevolja s filozofima to to ovi samo tumae svet filozofiraju, struno i
narodski reeno a stvar je u tome da se on izmeni. Dodue, osloboena
svest, filozofijom, halucinogenima (Haksli, Timoti Liri!) ili na bilo koji
drugi nain, postaje revolucionarna sila. Pa ipak, primarn(ij)a je
takozvana ekonomska baza. Nevolja je ne samo injenica da se sa
otkriima filozofa upoznaje tek aica ljudi, nego pre svega pitanje da li
je filozofiranje dovoljno. Naime, osim teoretisanja priam ti priu,
narod bi rekao neophodno je sii u taj isti narod i usprotiviti se
konkretnim, ivotnim nepravdama.
Na svu sreu, postoji fela intelektualaca, iako malobrojna, koja na
drutveno-politiku stvarnost ne reaguje hladno, koja na stvarnost ne
gleda samo nauniki, objanjavalaki jer nauna argumentacija tu ne
okira, ne izaziva potres nego pribegava nipodatavanju i estokom,
cininom humoru. Kao primer, jer je jedan od najistijih, uzeu Vedranu
Rudan. Njena je re naglaeno performativna, inodejstvujua, posebno
ona usmena. Rudanova je podbunjiva. Narodni tribun. Intelektualac s
bokserskim rukavicama. U svojim tekstovima, ali i gostovanjima u
emisijama, ona se otvoreno pita, recimo, zbog ega narod ne izlazi na
ulicu, zato ne popali banke, zato ne umlati one koji ive na njegovoj
grbai, od njegove bede. Na nasilje a ekonomsko-politiko nasilje je
naa realnost (iako su sami nasilnici esto anonimni) treba udariti
nasiljem. Radi se, naime, o elementarnoj samoodbrani. Demokratije
nema, glasa se ali se uistinu ne bira, i to tek svake etiri godine.
Samoodbranu, naravno, poredak uzima kao kriminal, ak kao terorizam,
a terorizmom danas naziva sve ono to ne ide u prilog krupnom kapitalu
i vladajuoj eliti (prisetimo se samo sluaja terorizma Andreja
Nikolaidisa).

Deo popularnosti Vedrane Rudan potie i otud to se ljudi identifikuju s

njom kada laje, kada u brk skree ta joj padne na pamet. Ona imenuje
mehanizam, ali imenuje, bolje rei rui, i pojedince u slubi tog
mehanizma, sasvim neoptereena konvencijama pristojnosti, etikecijom.
elnike svoje zemlje, recimo, poimence naziva kriminalcima. Iako je
pitanje da li je dobro da se na taj nain, virtuelno, rastereuje
pravedniki bes potlaenog naroda, kljuno je da nas Rudanova i slini
ue, a treba nas uiti, da ne respektujemo olo, politiki i ekonomski,
koji vlada nad nama i koji nas eksploatie.
U tome je njena prednost nad pristojnim intelektualcima, da ih tako
nazovem, poput Zlatka Pakovia ili Teofila Pania koji su, ako je to
uopte uporedivo, ak i vei intelektualni formati. Potlaenom naprosto
ne pristaje da se sa tlaiteljem ophodi u rukavicama (osim onih ve
spomenutih, bokserskih). S obzirom da nam je u osnovi sve jasno
slede samo nove posledice istih zakonitosti! ini se kako danas nije
potrebno objanjavati, ve dekonstruisati drutveno-politiku stvarnost,
brutalno je ogoliti i omalovaiti (tokom 15-ak minuta gostovanja u
jutarnjem programu na televiziji Pink pre otprilike pola godine toplo
preporuujem da potraite snimak na youtube-u knjievnik Marko
Vidojkovi je upravo razneo koncept emisije, ne dozvolivi, a to je
presudno, da bude uvuen u njen nonsens). Takve dekonstrukcije su
efektnije od tomova i tomova najingenioznijih filozofskih analiza.
Meutim, pre Rudanove, Petra Lukovia, Vidojkovia, pre Pakovia i
Pania, a posebno pre kabinetskih filozofa-mudrosera (Slavoj iek,
svetski poznat filozof iz Slovenije, primer je izvanrednog teoretiara koji
je ujedno i leviarski aktivista, a leviarstvo je, duboko sam ubeen, ne
samo pitanje politikog stajalita, ve i morala), bitniji su, kao
katalizatori promena, svi oni anonimni, naizgled neznatni intelektualci
koji u svom okruenju ne doputaju da (olako) prou prevare, lai,

krae. Uostalom, intelektualac nije naprosto onaj kome diploma visi na

zidu, nego onaj ko se, koristei glavu, svojim ljudskim integritetom
usprotivi (no pasaran!) svemu neljudskom.