1) Osobine hartija od vrednosti?

Sve hartije od vrednosti imaju zajednicke osobine: to su pismene isprave,

odnose se na neko imovinsko pravo, pravo na koje se odnose u tesnoj vezi
je sa hartijom, hartije su prenosive i prezentacione isprave, obaveze koje
su upisane na hartijama su traljive.
2) Sta je hartija od vrednosti?
Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen imalac obavezuje da
e ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
3) Legitimacione isprave su?
Legitimacione isprave su legitimacioni papiri i legatimacioni znaci.
Legitimacioni papiri su pisane isprave (ulaznice, autobuska karta, zaton za
autobus..)
Legitimacioni znaci su komadi hartije ili drugog materijala najee sa
utisnutim brojevima, i pokazuju samo ko je poverilac ( garderober )
Legitimacione isprave sluze za legitimaciju poverioca u jednom pravnom
odnosu.
5) Uloga hartija od vrednosti?
Uloga hartija od vrednosti je visestruka: Mogu se koristiti kao sredstvo
robnog prometa (skladisnica, teretnica), mogu se koristiti kao sredstvo
bezgotovinskog placanja (cek), mogu se koristiti kao kreditna sretstva
(menica, obveznica), kao sredstvo obezbedjena potrazivanja, kao
sredstvo za prikupljanje slobodnih novcanih sredstava (obveznice, akcije),
i mogu se koristiti kao sredstvo za ostvarivanje uea u upravljanju
preduzecem (akcije).
6) Gde se trguje hartijama od vrednosti?
Moze se trgovati samo na organizovanom trzistu, berzanskom i
vanberzanskom, ako zakonom nije drugacije odredjeno.
7) Sta je menica?
Menica je hov kojom se njen izdavalac bezuslovno obavezuje da e on sam,
ili po njegovom nalogu odreeno tree lice, isplatiti u njoj navedenom
poveriocu ili po njegovoj naredbi, iznos novca koji je u menici oznaen, i to
u odreeno vreme i na odreenom mestu.
8) Koja je uloga menice?
Page | 1

U danasnje vreme menica se koristi kao kreditno sredstvo,kao sredstvo

obezbedjenja potrazivanja I kao sredstvo placanja.

9) Nacela menicnog prava?

1. Nacelo formalnosti
2. Nacelo inkorporacije
3 .Nacelo menicne strogosti
4. Nacelo fiksne menicne obaveze
5. Nacelo solidarnosti
6. Nacelo neposrednosti
7. Nacelo samostalnosti.

10) Ko moze da izda menicu?

Menicu moze da izda svako poslovno sposobno lice.
11) Pojam ceka?
Cek je hartija od vrednosti, kojom njen izdavalac trasant daje nalog
drugom licu trasatu da korisniku ceka isplati odredjenu sumu novca iz
trasantovog pokrica kod trasata.
12) Koja je razlika izmedju menice I ceka?
1. Menica je sredstvo kreditiranja a cek sredstvo placanja.
2. za razliku od menice ne moze da se vsi prepis ceka.
3. za razliku od menice cek se moze opozvati.
4. za razliku od menice, ne moze se izdati blanko cek.
5. prilikom izdavanja ceka ne placa se taxa.
6. menica moze glasiti samo na ime ili po naredbi a cek I na
donosioca.

13) Vrste cekova?

Page | 2

Cekovi se mogu podeliti u dve grue : po nacinu odredjivanja imaoca prava I

obzirom na namenu ceka.

14) Podela prema nameni ceka?

Obzirom na namenu razlikujemo :
1. Gotovinski.
2. Virmanski
3. Precrtani
4. Cirkularni
5. Putnicki
6. Certificirani
7. Akreditivni
8. Limitirani
9. Komisioni
10.

Postanski.

15) Svi sastojci ceka mogu se razvrstati u 4 grupe?

1. Opsti sastojci.
2. Geografski sastojci.
3. Personalni sastojci.
4. Kalendarski sastojci.
16) Akcije (deonice) ?
Akcije ( deonice) su hartije od vrednosti kojima se potvrdjuje da je njihov
imalac uneo odgovarajuci ulog u osnovnu glavinu akcionarskog drustva I
da ima odredjena prava u tom drustvu.
17) Koja je najniza nominalna vrednost akcija?
Najniza nominalna vrednost akcije je 5e u dinarskoj protivrednosti.

Page | 3

18) Od nominalne vrednosti treba razlikovati?

1. Emisionu vrednost
2. Pravu vrednost
3. Berzansku vrednost
4. Likvidacionu vrednost

19) Kada se isplacuje dividend?

Dividenda se isplacuje posle odredjenog vremena nakon usvajanja
finansiskog izvestaja za prethodnu poslovnu godinu, kada se pokriju gubici
iz ranijih godina.
20) Obveznice?
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje d ace
titularu obveznice u roku dospeca isplatiti odredjen iznos novca sa
kamatom, na nacin odredjen u njoj.
21) Certifikat o depozitu?
Certifikat je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da ce imaocu
certifikata isplatiti deponovana sredstva sa kamatom u utvrdjenom roku.
Izdaje se na osnovu ugovora o novcanom depozitu.

22) Certifikati se moggu podeliti na vise vrsta?

1. Prema rocnosti ( kratkorocni dugorocni certifikati )
2. Prema nacinu ugovaranja ( certifikati sa fiksnim I otkaznim rokom)
3. Prema prinosu ( certifikati sa fiksnom I varijabilnom kamatom)
23) Blagajnicki zapis?
Blagajnicki zapis je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje d ace
imaocu u roku dospeca platiti nominalnu vrednost naznacenu na njemu.
24) Komercijalni zapis?
Page | 4

Komercijalni zapis je hartija od vrednosti cijom se prodajom prikupljaju

kratkorocna novcana sredstva. On predstavlja certifikat I obveznice,
kreditno sredstvo.
25) Drzavni zapis?
Kratkorocna hartija od vrednosti koja se emituje radi prikupljanja novcanih
sredstava potrebnih za finansiranje budzetskog depozita, do kraja
dudzetske godine.
26) Varanti?
Varanti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu,
odnosno prodaju hartija od vrednosti u odredjenom vremenu po
odredjenoj ceni.

27) Osobine I znacaj skladisnice?

Skladisnica je hartija od vrednosti koja sluzi kao dokaz o predatoj robin a
cuvanje I kao dokaz o zakljucenom ugovoru o uskladistenju. Ona ima
privredni znacaj.
28) Izdavanje I vrste skladisnice?
Skladisnicu izdaje skladistar deponentu robe kao dokaz da je dao robu na
cuvanje. Postoje dve vrste skladisnica: Jednodelne I dvodelne skladisnice.
29) Konosman ( teretnica ) ?
Isprava koju izdaje brodar na zahtev krcatelja, na osnovu ugovora o
prevozu robe morem ili unutrasnjim vodama. Brodar njome potvrdjuje da
je primio na prevoz robu koja je u njoj oznacena, radi prevoza na
odredjenu lokaciju I predaje u luci istovara njenom imaocu.

30) Ko I na koji nacin izdaje konosman?

Brodar izdaje konosman na zahtev krcatelja nakon zavrsenog ukrcavanja,
na osnovu podataka koje mu je dao krcatelj.
31) Tovarni list?
Tovarni list je isprava ( hartija od vrednosti ) koju izdaje prevozilac I
kojom potvrdjuje da je primio na prevoz odredjenu robu, da je preveze u
mesto opredeljenja I da je preda primaocu.

Page | 5

32) Pojam I vrste berzi?

Berza je organizovani proctor na kome se obavlja kupovina I prodaja
odredjene vrste robe. Zavisno sta je predmet berzanskog poslovanja,
razlikujemo:
1. Robne ili produktne berze.
2. Novcane I devizne berze.
3. Berze hartija od vrednosti.

Pojam banke? Odg: Banke predstavljaju najvecu I najznacajniju grupu

depozitnih finansijskih institucija, koje do sredstava dolaze prikupljanjem depozita
a po tom odobravaju kredite.
1.

Vrste banaka? Odg: Zavisno od vrste delatnosti, razlikujemo: emisione,

depozitne, zalozne I hipotekarne banke. Prema ovum kriterijumu banke
mozemo podeliti I na univerzalne I specijalizovane. S obzirom na podrucje
obavljanja delatnosti razlikujemo: medjunarodne, nacionalne I lokalne banke.
1.

Osnivanje banke? Odg: Banka se osniva kao akcionarsko drustvo prema vazecim
nacionalnim propisima, ugovorom o osnivanju I obezbedjenjem sredstava u
osnivacki capital banke. Mogu je osnovati domaca I strana pravna ili fizicka
lica. Da bi banka nastala kao pravno lice I mogla odpoceti sa radom mora biti
upisana u registar, std joj je moguce tek kada dobije dozvolu Narodne banke I
ispuni ostale uslove za upis.
2.

Koliko puta godisnje se vrsi revizija u banci I ko je vrsi? Odg: Revizija u banci
se vrsi jednom godisnje, a obavlja je spoljni revizor, koga je banka angazovala
preko preduzeca za reviziju. Revizor treba da u roku od 6 mjeseci od isteka
kalendarske godine obezbedi reviziju radi obavljanja godisnje revizije svojih
finansijskih izvestaja.
3.

Ko su akcionari u banci? Odg: Akcionari su lica koja poseduju

akcije(akcijski kapital) u banci. Acionari su clanovi banke jar poseduju kapital
banke (akcijski kapital), a clanstvo prestaje prodaiom kapitala.
4.

Sta su akcije? Odg: Akcije su udeo u kapitalu (akcijskom) I osnov za

odredjivanje prava I obaveza akcionara. Predstavljaju hartije od vrednosti.
5.

6.

Na kojii nacin se moze povecati osnivacki kapital banke? Odg: Osnivacki

Page | 6

kapital banke cini zbir nominalnih vrednosti akcija. Moze se povecati na vise
nacina: novim ulozima, odlukom skupstine banke da se nerasporedjena dobit
koja pripada akcionarima ne deli vac koristi za povecanje osnovnog kapitala,
konverzijom potrazivanja poverilaca (odnosno dugova banke) u akcije banke.
Ko cini skupstinu banke? Odg: Skupstina je najveci organ uprave kog cine svi
akcionari, ti. clanovi koji poseduju akcijski kapital u banci.
7.

Kada upravni odbor banke moze sazvati vanredno zasedanje skupstine

banke? Odg: Upravni odbor moze sazvati vanredno zasedanje skupstine banke:
kad banka postane podkapitalizovana, na zahtev unutrasnje revizije, spoljnog
revizora banke ili odbora za pracenje poslovanja banke, na zahtev Narodne banke,
uvek kada oceni da je to potrebno.
2.

Koji je zadatak upravnog I izvrsnog odbora banke? Odg: Upravni I izvrsni

odbor su organ upravljanja bankom, ciji je zadatak da preuzimaju mere radi
sprecavanja nezakonitih ili neprimjernih radnji I uticaja koji su stetni ili nisu u
najboljem interesu banke I njenih akcionara.
3.

Koliko najmanje clanova ima upravni, a koliko izvrsni odbor? Odg:

Upravni odbor cini najmanje 5 clanova, ukljucujuci I presednika upravnog
odbora. A izvrsni odbora cine najmanje 2 clana, ukljucujuci I presednika izvrsnog
odbora.
1.

Za sta je nadlozan nadzorni odbor? Odg: Nadzomi odbor banke nadlezan je

da: prati I kontrolise rad upravnog odbora, direktora I zaposlenih u banci,
razmatra odluke organa banke, razmatra izvestaja o reviziji, obavestava
skupstinu banke a po potrebi I upravni odbor banked rezultatima kontrole, daje
misljenje o odlukama I drugim aktima organa banke kojima se menja visina I
struktura osnivackog kapitala banke ili polozaj I prava osnivaca banke,
ucestvuje u radu skupstine banke I obavlja druge poslove u skladu sa statutom
banke.
4.

Sem upravnog, izvrsnog I nadzornog odbora, koje odbore je banka duzna da

obrazuje? Odg: Banka je duzna da obrazuje odbor za pracenje poslovanja banke
(odbor za reviziju), kreditni odbor I odbor za upravljane aktivom I pasivom.
Mimo ovih, banka moze da obrazuje I druge odbore.
5.

Koji je zadatak unutrasnje revizije? Odg: Zadatak unutrasnje revizije da

upravnom odboru pruza tacno I objektivno misljenje o predmetu revizije.
Unutrasnja revizija obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapredjenje
6.

Page | 7

postojeceg sistema banke. Duzna je da: ocenjuje adekvativnost I pouzdanost

sistema unutrasnjih kontrola banke I funkcije uskladjenosti poslovanja banke,
utvrdjuje slabosti u poslovanja I njenih zaposlenih, odrzava sastanke sa
upravnim odborom, kao I sa odborom za pracenje poslovanja banke, redound
priprema izvestaja o aktivnostima unutrasnje revizije I dostavlja ih upravnom
odboru kao I odboru za pracenje poslovanja banke.
Vrste bankarskih poslova? Odg: Bankarski poslovi se dale na: novcane
poslove, kreditne poslove I poslove u platnom prometu. Ali takodje bankarske
poslove mozemo svrstati u 3 grape, I to: bankarski poslovi u kojima se
bankarska organizacija pojavljuje kao poverilac, poslovi u kojima se banka
pojavljuje kao duznik I neutralni poslovi u kojima se regulisu pojedine
specijalizovane bankarske usluge na taj nacin da banka u tim poslovima nije ni u
ulozi poverioca ni u ulozi duznika u vezi sa novcanim potrazivanjem.
7.

Sta je novcani depozit? Odg: Novcani depozit je bankarski posao u kome se

deponent obavezuje da polozi kod banke (uz njen prihvat) odredjen iznos
kojim banka moze raspolagati, uz obaveza povracaja prema uslovima
zakljucenog ugovora. U novcane depozita se ubrajaju ugovor o noveanom
depozita I ugovor o ulogu na stednju.
8.

Vrste novcanog depozita? Odg: Vrste novcanog depozita su:

depozit po vidjenju (potrazivanja deponenta smatra se uvek
dospelim, to je banka duzna da u granicama raspolozivih
sredstava izvrsava sve naloge deponenta o isplati), oroceni
depozit (depozit ne moze raspolagati deponovanim novcanim
sredstvima za vremenski period orocenosti), namenski I
nenamenski depozit.
17.

Ulog na stednju? Odg: Ulog na stednju je bankarski posao

na osnovu koga banka ima pravo da raspolaze novcanim
sredstvima koju je deponent kod nje ulozio, s tin sto je banka
duzna da ih vrati deponentu na njegov zahtev. Ulog na stednju je
vrsta bankarskog novcanog depozita, s tom razlikom sto se kod
uloga na stednju izdaje Stedna knjizica.
17.

Stedna knjizica? Odg: Stedna knjizica predstavlja pismenu

ispravu u koju se unose sve uplate I podizanje novea po osnovu
18.

Page | 8

Ugovora o ulogu na stednju. Stedna knjizica najcesce glasi na

ima odedjenog lira A moze I da glasi na donosioca ili donosioca
sa sifrom.
Bankarski tekuci racun? Odg: Ugovor o bankarskon tekucem
racunu je bankarski posao kojim se banka obavezuje da
zainteresovanom lieu otvori poseban racun I da preko tog racunu
prima uplate f vrsi isplate u granicama sredstava na racunu I
odobranog kredita. On omogucava pojednostavljenje placanja I
naplate automatske kompenzacije uzajamnih potrazivanja
unosenjem u tekuci racun (da se uproste pravni odnosi izmedju
ugovaraca).
19.

Ugovor o bankarskon nee novcanom depozitu? Odg: Ugovorom

o bankarsko novcanom depozitu deponent predaje banci na
cuvanje odredjene pokretne stvari, I preuzima obavezu da za to
cuvanje plati banci odredjenu naknadu. Banka preuzima obavezu
da primljene stvari cuva kao debar privrednik I da ih vrati
deponentu na njegov zahtjev. Ugovor o bankarskon nenovcanom
depozitu je vrsta ugovora o otavi.
20.

Ugovor o sefu? Odg: Ugovor o sefu je bankarski posao gdje

se banka obavezuje da stavi sef na upotrebu korisniku, a korisnik
se obavezuje da za to plati banci odredjenu naknadu. Sef je
boks, pregrada ili kaseta u posebno obezbedjenoj prostoriji
banke, nemenjenoj za cuvanje dragocenosti, stvari od vrednosti,
hartija od vrednosti...
18.

Ugovor o kreditu? Odg: Ugovor o kreditu je bankarski posao

kojim banka obezbedjuje korisniku sredstava na raspolaganje,
odredjen novcani iznos na odredjeno vreme, gdje se korisnik
obavezuje da banci placa ugovorenu kamatu I da iznos vrati u
vreme I na nacin koako je utvrdjeno ugovorom. Bitni elementi
ovog ugovora su: novcani iznos koji se klijentu stavlja na
raspolaganje, uslovi davanja kredita, koriscenje kredita I
vracanja kredita.
21.

Vrste ugovora o kreditu? Odg: Vrste ugovora o kreditu su:

kredit prema nameni, kredit prema nacinu pustanja u tecaj, kredit
prema nacinu obezbedjenja, kredit prema nacinu vracanja I
kredit prema njihovom trajanju.
19.

Page | 9

S obzirom na namenu krediti se dele na? Odg: S obzirom na

namenu krediti se dele na: investicioni kredit (namenjen za
izgradnju I opremu investicionog objekta), kredit za mobilizaciju
kratkorocnih potrazivanja (sezonski, odobrava se lieu koje je
proizvodjac robs sezonskog karaktera), konsignacioni kredit
(odobrava konsignatar za robu koju komitene drzi na
konsignaciji) I kredit za finansiranje izvoznih poslova.
20.

Na koji nacin kreditor moze staviti na raspolaganje korisniku

kredita odobrena sredstva? Odg: Kreditor moze staviti na
raspolaganje korisniku kredita odobrena sredstva na jedan od
sledecih nacinu: u gotovom novcu ( gotovinski kredit),
prepisivanjem odobrenih sredstava saldu na korisnikovom
tekucem racunu (kredit po tekucem racunu), u delovima (u
transama), izdavanjem kreditnog pisma, akceptiranjem menace.
22.

Kredit prema nacinu obezbedjenja-podela? Odg: Krediti

prema nacinu obezbedjena se dele na: nepokrivene ili licne ( bez
ikakvog obezbedjenja, na osnovu poverenja koje banka ima, u
korisnika kredita) I pokrivene ili realne (banci se daje sredstvo
obezbadjenja).
21.

Kredit prema nacinu vracanja-podela? Odg: Kreditiprema

nacinu vracanja se dele na: kredite koji se vracaju odjednom
zajedno sa kamatom, I krediti koji se vracaju u ratama
(potrosacki, investicioni).
22.

Krediti prema njihovom trajanju-podela? Odg: Krediti prema

njihovom trajanju se dele na: kratkorocne kredita (do godinu
dana), srednjerocne kredite ( do pet godina) I dugorocne kredite
(preko pet godina).
23.

Koje su obaveze banke prema korisniku kredita? Odg: Obaveze

banke prema korisniku kredita su: da stavi na raspolaganje
ugovorom odredjeni novcani iznos, na nacin I vreme kako je to
odredjeno ugovorom.
23.

Koje su obaveze korisnika kredita? Odg: Obaveze korisnika

kredita su: da kredit koristi namenski, da banci plati kamatu, da
vrati novae koji mu je banka stavila na raspolaganje, u vremei na
nacin koko je utvrdjeno ugovorom.
24.

Page | 10

Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti? Odg:

Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti je
bankarski posao kojim banka odobrava kredit u odredjenom iznosu
uz obezbedjene zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju
korisniku kredita ili trecem lieu koje na to pristine.
25.

Eskontni posao? Odg: Eskont je bankaraski posao kod keg

banka kupuje hartija od vrednosti pre njene dospelosti. Banka
isplacuje klijentu (imaocuhartije) nominalni iznos na koji ona
glasi, uz odbitak nedospelih kamatu I provizije.
26.

Ugovor o faktoringu? Odg: Ugovor o faktoringu je prodaja potrazivanja

banci od privrednog drustva gdje prodavac poslije prodaje potrazivanja nema
nikakvih ovlascenja u vezi sa prodatim potrazivanjima. Ovim ugovorom se
prenose sadasnja I buduca pojedinacna I grupna potrazivanja.
34.

Ugovor o forfejtingu? Odg: Ugovor o forfejtingu se smatra posebnom

vrstom eskonta gdje se potrazivanja prenose uz pausalnu cenu sa dotadasnjeg
imaoca na banku (forferta) uz odricanje prava banci na povratni (regresni)
zahtev prema ranijem imaocu potrazivanja u slucaju da potrazivanjeo dospelosti
ne bude naplaceno.
35.

Rambusni kredit? Odg: Rambusni kredit je akceptni kredit koji banka

odobrava uvozniku robe za placanje vrednosti robe na osnovu pokrica u robnim
dokumentima.
34.

Avalni kredit? Odg: Avalni kredit je kratkorocni kredit slican

akceptarnom sto se razlikuje sto banka avalira (a ne akceptira) menicu koju je
izdao, njen klijent.
36.

Lombardni kredit? Odg: Lombardni kredit je kredit koga banka odobrava,

u odredjenom iznosu uz obezbedjenje zaloga pokretnih stvari (hartija od
vrednosti ili druge dragocenosti). Ako klijent ne vrati odredjeni iznos uz kamatu
u ugovorenom vremenu banka moze iz zaloga da namiri potrazivanja.
37.

Revolving kredit? Odg: Revolving kredit je formalna obaveza banke d ace

pozajmiti odredjenu sumu novca nekoj privrednoj organizacije kroz odredjen
vremenski period.
35.

Page | 11

Vinkulacioni kredit? Odg: Vinkulacioni kredit je kredit koji banka

odobrava prodavcu (izvozniku) na osnovu robe koja sluzi kao sredstvo
obezbedjenje. Vinkulacioni kredit se koristi pri izvizu robe koja se transportuje
kopnenim putem.
38.

U pogledu plasmana efekata iz preuzete emisije razlikuje se nekoliko

modaliteta-nabrojati ih? Odg: U pogledu plasmana (prodaje) efekata iz preuzete
emisije razlikujemo sledece modalitete: slobodna prodaja, prodaja na osnovu
javnog poziva na upis I kupovinu efekata, prodaja na osnovu poziva na koriscenje
prava prece kupovine I prodaja na osnovu licitacije,
39.

Koji je cilj zakljucivanja bankarskog emisionog posla? Odg: Bankarski

emisioni posao se zakljucuje sa ciljem da se emitovanje hartija od vrednosti uz
pomoc banke plasira (prodaje) trecem licima na trzistu.
40.

Bankarska doznaka? Odg: Bankarska doznaka je najstariji instrument

placanja, koji se I danas koristi. Radi svoje brzine, jednostavnosti, male
bancine provizije, pokazao se kao najpogodniji instrument placanja.
36.

Vrsta bankarskih doznakau platnom prometu? Odg: Postoji vise vrsta

bankarskih doznaka u platnom prometu. Zavisno od toga da li je nalogodavae
postavio neke uslove imamo: bezuslovnu I uslovnu doznaku. Zavisno da li
banka doznacuje sredstva za isplatu u inostranstvu, ili obrnuto, imamo nostro I
loro doznaku. Ako placanje za osnov ima robnu transakciju, radi se o robnoj
doznaci, u supromom doznaka je nerobna. Takodje imamo, I medjunarodne
doznaka: slobodna (izvrsavaju se u konvertibilnoj valuti, preko poslovnih
banaka) I klirinske (place se u sistemu kliringa I to iskljucivo preko klirinskog
obracunskog mesta).
41.

Dokumentarni inkaso? Odg: Dokumentarni inkaso je usluzni bankarski

posao kod kog banka preuzima da izvrsipo nalogu I za racun svog komitenta,
naplati njegovo potrazivanja prema trecem lieu uz predaju odredjenih
dokumenata, na osnovu kojih on moze raspolagati robom, dok se komitent
obavezuje d ace za to banci platiti provizije I troskove koja je imala pri izvrsenju
dobijenih naloga I instrukcija.
42.

Platni promet? Odg: Pod platnim prometom se podrazumevaju sva

placanje koja se vrse preko neke banke ili slicne finansijske organizacije. U
platnom prometu na strain nalogodavca pojavljuju se sva pravna ifizicka lica.
43.

44.

Vrste platnog prometa? Odg: u zavisnosti od toga da li se platni promet

Page | 12

obavlja izmedju stranih I domacih lica, imamo: unutrasnji platni promet I platni
promet sa inostranstvom. Zavisno kako se obavlja, platni promet se deli na
gotovinski (cine sva uplate I isplate gotovog novca na I sa racuna kod
organizacije koja obavlja platni promet), bezgotovinski (Sastoji se u prenosenju
novca sa jednog racuna na drugi) I obracunski (vrsi se putem kliringa na osnovu
dospelih hartija od vrednosti).
Instrumenti platnog prometa? Odg: Instrumenti platnog prometa se: nalog za
uplatu I nalog za isplatu (instrumenti gotovinskog prometa), nalog za prenos I
nalog za naplatu (instrumenti bezgotovinskog prometa).
37.

Pojam akreditiva? Odg: Akreditiv je instrument placanja kojim banka

(izdavalac) se obavezuje dap o nalogu nalogodavca na osnovu dogovorenih
dokumenata podnesenih u skladu sa ugovorenim uslovima (ili bez dokumenata)
obavi placanje ili ovlasti banku da ovlasti placanja trecem lieu (korisniku
akreditiva) ili po njegovom nalogu ( prenos akreditiva).
38.

Nacela akreditiva? Odg: Nacela akreditiva su: nacelo nezavisnosti ili

autonomije (znaci da je akreditiv odvojen, samostalan, u odnosu na ugovor o
prodaje ili drugi pravni posao povodom koga je akreditiv otvoren), nacelo
formalnosti (akreditiv se izdaje u pismenoj forms) I nacelo poslovanja
dokumentima ( znaci da banka svoje obavezu ispunjava, iskljucivo na osnovu
dokumenata).
45.

Vrste akreditiva? Odg: Imamo vise vrsta akreditiva: bezuslovni (od

korisnika se ne zahteva da ispuni neke uslov da bi od banke mogao da zahteva
isplatu) i uslovni (banka isplacuje korisniku odredjen iznos novca, ukoliko
dokaze da je ispunio odredjene uslove), opozivi ( ne vezuje banku prema
korisniku) I neopozivi (vezuje bankuprema korisniku), potvrdjeni (kada
korespondentna banka preuzima prema korisniku samostalnu I neposrednu
obavezu) I nepotvrdjeni (korespondentna banka ne preuzima nikakve samostalne
obaveze prema korisniku), prenosivi (korisnik ima pravo da izda nalog banci
da izvrsi placanje nekom trecem lieu) I neprenosivi (korisnik nema pravo da
nalaze banci da isplatu vrsi trecem lieu), deljivi (korisnik prava iz akreditiva
mote da koristi sukcesivno) I nedeljivi (pravo iz akreditiva more da se iskoristi
odjednom), odlazeci (akreditiv kod koga je nalogodavac domace preduzece, a
korisnik strano lice) I dolazeci (nalogodavac je strano lice a korisnik nase
46.

Page | 13

preduzece), gotovinski (isplata akreditivne svote se vrsi prilikom prezentacije

dokumenata) I akeeptni (novae se dobija prezentacijom ne samo dokumenata vec
I menace, zajedno), garancijski (banka se obavezuje d ace korisniku isplatiti
akreditivni iznos ako korisnik pre isteka odredjenog roka obavesti da
nalogodavac nije o dospelosti izvrsio ugovorenu obavezu, I preda banci
dokumente koji to dokazuju) I rotativni akreditiv (vrsi se automatsko obnavljanje
akreditivnog iznosa, sve dok ne dostigne odredjen maksimum).
Bankarska garancija? Odg: Bankarska garancija predstavlja pismenu ispravu
kojom se banka obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) d ace mu za
slucaj da mu trece lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obaveze ako budu
ispunjeni uslovi navedeni u garancije.
52.

Nacela bankarske garancije? Odg: Nacela bankarske garancije su: nacelo

pismenosti (formalnosti), nacelo fiksne garancijske obaveze (banka odredjuje
iznos koji predstavlja gornju granicu njene obaveze) I nacelo samostalnosti
(odnosi se na to da je bankarske garancija odvojena od osnovnog posla povodom
koga je izdata, kao I od pravnog odnosa koji se uspostavlja izmedju banke garantai
nalogodavca).
53.

Vrste garancije? Odg: Imamo vise vrsta garancije: uslovne I bezuslovne

garancije, garancije za placanje I cinidbene garancije, licitacione, avansne I
garancije za uredno izvrsenje posla, direktne I indirek-tne, solidarne I
supsidijarne, supergarancije I kontragarancije, pokrivene I nepokrivene
garancije...
54.

Drufe finansijske garancije-nabrojati? Odg: Druge finansijske garancije

su: stedionice, stednokreditne organizacije I stednokreditne zadruge.
52.

Stedionice? Kcje osnovne poslove obavlja stedionice? Odg: Stedionice su

po svojoj prirodi veoma slicne stednim I kreditnim asocijacijama. Stedionice
obavljaju sledece poslove: prikupljanje dinarskih stednih uloga I depozita
fizickih lica, davanje kredita fizickim licima, vrsenje platnog prometa u skladu sa
zakonom, vrsenje drugih bankarskih poslove za fizicka lica u skladu sa zakonom.
53.

Stednokreditna organizacija? Odg: Stednokreditna organizacije su

organizacije koje obavljaju finansijske poslove za svoje osnivace. One su
pravna lica koje vrse delatnost usluga za svoje clanove.
54.

Stednokreditna zadruga? Odg: Stedno kreditna zadruga je finansijske

organizacija koju osnivaju zemljoradnicke, zanatske. stambene I druge zadruge
55.

Page | 14

kao I pravna I fizicka lica tih zadruga.

Funkcija svetske banke? Odg: Svetska banka je partner u jacajueim svetskim
ekonomijama, I sve vise rastucim trzistima da po celom svetu poboljsava kvalitet
zivota, pogotovo najsiromasnijih. Banka pozajmljuje novae zemljama u razvoju
koji one vracaju.
55.

Koji je osnovne posao svetske banke? Odg: Osnovni posao svetske banke je
davanje zajmova, ale bavi se I drugim stvarima. One ukljucuju I tehnicku
pomoc u svoje projekte, sto podrazurneva davanje saveta kao sto je iznos
budzeta I kako novae bude alociran, kako napraviti neku infrastrukturu I drugo.
56.

Page | 15